GEOREFERENCIRANJE

Koordinatni sistemi
Prostorni referentni sistem
Projekcija karte
Razmera
Parametri transformacije
Povrine na Zemlji
Oblik Zemlje
Geoid (1. aproksimacija) ekvipotencijalna povr na koju je, u svakoj taki,
pravac sile tee upravan. Poklapa se mirnom povri vode u okeanu. Njegov
oblik uslovljen je rasporedom masa u Zemlji. Uveden je zbog definisanja
apsolutne visine taaka na Zemljinoj povri i ne moe se analitiki definisati.
Elipsoid (2. aproksimacija) matematika aproksimacija oblika Zemlje. Ima
svoj analitiki oblik, pa se u geodeziji koristi kao osnova za proraun.
Geodetski elipsoid je dvoosni rotacioni elipsoid, jer je dobijen rotacijom elipse
oko male poluose. Ovaj elipsoid naziva se i sferoid.
ta je koordinatni sistem?
Primeri:
geografske koordinate
l = 1031'15.8414" , f = 5216'09.4416"
kooridnate na karti (Gauss-Krugerove, UTM)
x = 7 354 820,13 m , y = 4 432 801,08 m
geocentrine koordinate (X, Y, Z), npr. WGS84
koordinate rasterskog dokumenta
x- i y-ose na digitalizovanim kartama
vrednosti visina

Kordinatni sistem je skup parametara pomou
kojih se opisuju lokacije na Zemljinoj povri.
Kordinatni sistemi i projekcije
Sferni koordinatni sistem
Pravougaoni koordinatni sistem
Osnovni elementi koordinatnih sistema
Projekcija


Elipsoid


Datum


Osnovni elementi Bessel-ovog elipsoida
6377397.1550000
6
3
5
6
0
7
8
.
9
6
2
8
1
7
9
4

1/f = 299.152812796527
e = 0.081696831233
Geodetski datum
Geodetski datum definie veliinu i oblik zemljinog elpsoida, kao i
koordinatni poetak i orijentaciju u odnosu na Zemlju.

Pravi geodetski datum se prvi put pominje krajem XVIII veka
kada su i prva merenja ukazala na elipsoidni oblik Zemlje.

To je i vreme kada poinje razvoj geodezije kao nauke.
Horizontalni datum ini obrtni elipsoid koji aproksimira Zemljinu
figuru i skup konstanti i uslova koje odreuju njegovu veliinu,
poloaj i orijentaciju. Horizontalni datum koji se trenutno koristi
u Srbiji definisan je parametrima Beselovog elipsoida iz 1841.
godine i ishodinom takom u Hermannskoglu (Austrija), u kojoj
je definisana i njegova orijentacija.

Vertikalni datum se definie kao referentna povr u odnosu na
koju se odnosi usvojeni sistem visina.
Geodetski datum
Osnovni elementi Hermannskogel datuma
dx = 696.455
dy = 198.622

dz = 484.883
Kartografske projekcije
Matematika transformacija sa koordinata referentnog
sistema na ravanske koordinate: (l, f) -> (x, y)
Prema izboru povri za projektovanje, projekcije se
dele na:
perspektivne kod kojih je projekciona povr ravan koja
tangira Zemlju;
konusne kod kojih je projekciona povr dodirni konus;
cilindrine kod kojih je projekciona povr dodirni cilindar.
Prema poloaju dodirne projekcione povri, projekcije
mogu biti: normalne, poprene i kose.
Projekcije
Perspektivne projekcije
Kod perspektivnih projekcija, Zemlja se preslikava na
ravan centralnim projektovanjem iz take koja lei na
normali tangencijalne ravni.
Kod perspektivnih projekcija u taki dodira nema
deformacija, ali se one poveavaju sa udaljenjem od
take dodira po koncentrinim krugovima. Ako se
projekcionom ravni ne dodiruje, ve see Zemljina
lopta, taka nultih deformacija prelazi u krug nultih
deformacija.
Projekcije
Perspektivne projekcije
Projekcije
Konusne projekcije
Konusna projekcija je centralna projekcija sa centrom
projekcije u centru Zemljine lopte.
Kod konusnih projekcija nema deformacija pri preslikavanju
po dodirnom krugu (krug nultih deformacija), dok se
deformacije poveavaju neravnomerno na jednu i drugu
stranu od dodirnog kruga.
Primenom sekueg konusa, umesto jednog, dobijaju se dva
kruga nultih deformacija.
Projekcije
Konusne projekcije
Projekcije
Cilindrine projekcije
Centralne projekcije gde se centar projekcije poklapa
sa centrom Zemlje, a projektovanje vri na cilindar.
Deformacije pri preslikavanju nema na dodirnom krugu
(krug nultih deformacija), ali se ravnomerno
poveavaju sa jedne i druge strane kruga nultih
deformacija.
Za smanjenje deformacija koristi se sekui cilindar sa
dva kruga nultih deformacija.
Projekcije
Cilindrine projekcije
Projekcije
Podela projekcija prema vrsti
deformacija
Konformne kod kojih se preslikavanjem zadrava jednakost
uglova, ali se slika u razmeri menja (npr. dva kruga istog
poluprenika na razliitim delovima Zemlje, projektovae se u
krugove razliitih poluprenika);
Ekvivalentne kod kojih se zadrava jednakost povrina, ali se
deformie razmera i geometrijski oblik povri (npr. dva kruga istog
r na razliitim delovima Zemlje, projektovae se u dve elipse
razliitog oblika, ali jednake povrine);
Ekvidistantne kod kojih se po odreenim pravcima zadrava
jednakost duina.

Projekcije
Merkatorova projekcija
Cilindrina konformna projekcija, koju je uveo
flamanski kartograf Gerardus Merkator.
Konformnost projekcije postignuta je na taj nain to
su rastojanja izmeu paralela izjednaena sa njihovim
izduenjem na toj geografskoj irini.
Polove u ovoj projekciji nije mogue prikazati, jer su
izduenja u taki pola beskonana.
U ovoj projekciji javljaju se velike deformacije duina i
povrina.
Projekcije
Merkatorova projekcija
Projekcije
UTM projekcija
Koordinatni sistem koji deli Zemlju na 60 zona. Poetni medirijan
prve zone iznosi 180, irina zone je 6, a svaka zona se protee od
84 sg do 80 jg. Van navedene povri, posebno su izdvojene dve
polarne zone.
UTM mrea definisana je u metrima. Svaka zona se projektuje na
cilindar koji je orijentisan kao kod Merkatorove poprene projekcije.
Koordinate taaka sa referentnog elipsoida u odgovarajuoj zoni
projektuju se na UTM mreu.
Presek centralnog meridijana zone i ekvatora definie koordinatni
poetak pravouglog koordinatnog sistema.
Referentni elipsoid ove projekcije je GRS80.
X-osa se nalazi u ravni ekvatora, a Y-osa se poklapa centralnim
meridijanom zone.

Projekcije
UTM projekcija
Projekcije
UTM projekcija (Svetska poprena Merkatorova projekcija ili Univerzalna
poprena Merkatorova projekcija) je izraz anglosaksonskog porekla za
modifikovanu Gaus-Krigerovu projekciju.

UTM projekciju su prve usvojile SAD, 1947. godine, stvarajui uslove da
cela zemljina povrina bude obuhvaena jednim koordinatnim sistemom,
uz ogranienje za polarne oblasti.

Sve ee se koristi UTM koordinatni sistem u kojoj je datum i elipsoid
definisan kaoWGS84.
UTM projekcija
Projekcije
Gaus-Krigerova projekcija
Gau-Krger koordinatni sistem baziran
je na traverznoj Merkatorovoj projekciji.
Cilindar dodiruje odabrani meridijan i on
se naziva sredinji meridijan.
to se vie udaljavamo prema Istoku ili
Zapadu od tog sredinjeg meridijana
deformacija je sve vea pa se ovakva
projekcija koristi samo za relativno uska
podruja uz zadani meridijan, tzv. zone.
Te zone su uglavnom iroke 3 do 6
zemljine duine. Zato se ovakva
projekcija koristi za topografske karte
krupnijih raymera koje detaljno
prikazuju relativno mali deo Zemljine
povrine.
Gauss-Kruger-ova projekcija
To je poprena, cilindrina, konformna projekcija elipsoida
na eliptine cilindre.
Gaus je prvi, pri proraunima, geoid zamenio elipsoidom,
a Kriger je dao osnovne jednaine za prelaz sa elipsoida
na ravan.
U sutini, ova projekcija je poprena Merkatorova
projekcija, tj. modifikovana UTM projekcija.
Kod ove projekcije je cilindar, na kojem se vri projekcija,
je postavljen tako da tangira Zemljin elipsoid po jednom
izabranom meridijanu.
Gaus-Krigerova projekcija
Elipsoid se preslikava na cilindar pod sledeim
uslovima:
osa cilindra lei u ravni ekvatora;
srednji meridijan preslikava se kao prava linija, projekcija
merdijiana predstavlja X-osu koordinatnog sistema u ravni, a
cela projekcija je simetrina;
svaki deo x-ose mora stajati u konstantnom odnosu prema
odgovarajuem luku meridijana;
dodirni meridjan i ekvator se preslikavaju kao prave,
meusobno upravne linije.
Gaus-Krigerova projekcija
Gaus-Krigerovom projekcijom, Zemlja je izdeljena na
zone irine 3 stepena geografske duine.

Ose ovog koordinatnog sistema postavljene su tako da
je x-osa paralelna sa dodirnim meridijanom, a y-osa
paralelna je ekvatoru.
Razlike izmeu UTM i Gaus-Krigrove projekcije
irina zone Gaus-kriger UTM

X
0

3

(3

30)

6


Y
0

7500000

500000
Razmera du
sred.
meridijana

0.9999

0.9996
Razlike izmeu projekcija MGI i WGS
Projekcija MGI Balkan 7 Projecija GCS WGS 1984
Dravni koordinatni sistem
Kao parametar dravnog koordinatnog sistema je,
1924. godine, usvojena Gaus-Krigerova projekcija.
Za elemente Zemljinog elipsoida uzete su vrednosti
Beselovog (Bessel) elipsoida.
Geografske duine raunaju se od grinikog nultog
meridijana.
U naoj zemlji je usvojeno da maksimalna deformacija
duine iznosi 1 dm na 1 km duine. Ova deformacija
pojavljuje se na meridijanu udaljenom 90 km od
srednjeg meridijana, tako da irina meridijanske zone
iznosi 2,15 geografske irine.
Dravni koordinatni sistem
Centralni meridijan Gaus-Krigerove projekcije u naoj
zemlji je 21. meridijan, pa Srbija pripada sedmoj zoni
koordinatnog sistema.

Da bi se izbegle negativne vrednosti y-ose, sve
vrednosti na ovoj osi poveane su za 500 000 m, tako
da je koordinatni poetak Y=7 500 000 m, X=0 m.
Dravni koordinatni sistem
Elementi dravnog koordinatnog
sistema
Koordinatni sistem projekcija
Gaus-Kriger

Elipsoid
Bessel 1841

Datum
Hermannskogel
Veba - postupak
Georeferenciranje karte:
u ArcMap uitati kartu koja se eli georeferencirati
ukljuiti toolbar Georeferencing
preko alata Add Control Points dodati kontrolne take
kliknuti miem na taku sa poznatim koordinatama desnim
tasterom i odabrati Input X and Y
uneti koordinate
ponoviti postupak za nekoliko kontrolnih taaka
nakon toga odabrati opciju Georeferencing/Rectify
zatim odabrati opciju Georeferencing/Update Display
Koordinatni sistem definisati (pridruiti dokumentu) u
ArcCatalog programu
1. Desni klik na
dokument otvara
prozor Raster Dataset
Properties
2. Kordinatni sistem,
elipsoid i datum se
definiu kao na
sledeem slajdu
Prevoenje iz jednog u drugi koordinatni sistem
1. Dodati referencirani i nereferencirani raster
2. Desnim klikom na referencirani raster odabrati opciju Zoom to Layer
3. U Georeferencing toolbar-u odabrati raster koji se eli referencirati
4. Kliknuti Georeferencing/Fit To Display (u zavisnosti od toga kako stoje
rasteri, moda e biti potrebno promeniti njihov redosled)
5. Dodati kontrolne take. Dodavanje se vri na taj nain to se taka
prvo dodaje na nereferencirani raster, a zatim na istu taku na
referenciranom rasteru
6. Kada se doda dovoljno kontrolnih taaka, potrebno je uraditi
Georeferencing/Rectify, a zatim Georeferencing/Update Georeference
Dodavanje reference nereferenciranom fajlu na
osnovu dokumenta sa poznatom referencom
Veba br. 5
Datum: 24. 03. 2010
1. Rasterski dokument OGKCacak.jpg (skaniranu Osnovnu geloku kartu List aak),
georeferencirati koristei samo a) etiri vora karte b) svaki vor kordinatne mree kao
referentne take. Dokument prevesti (referencirati) u dravni koordinatni sistem MGI Balkan7.
Proveriti kolika se greka dobija u sluajevima a i b, a Rezultat prikazati na posebnoj karti
(*.mxd).
2. Isti nerefrencirani rasterski dokument uz pomo etiri rubne take geografskih koordinata
referencirati u geografski kordinatni sistem sa WGS84 elipsoidom transformacije. Rezultat
prikazati na posebnoj karti (*.mxd).
3. Nereferenciranu tektonsku skicu TektCacak.jpg grubo referencirati na osnovu referenciranog lista
OGK koji je preveden u referencu dravnog koordinatnog sistema. Tektonskoj skici kroz
ArcCatalog pridruiti eljenu referencu i rezultat prikazati u posebnom *.mxd dokumentu.
4. Deo satelitskog snimka Snimak.tif, koji se nalazi u UTM koordinatnom sistemu prevesti u
geografske koordinate i prikazati u posebnom *.mxd fajlu.
5. Isti snimak iz prethodne vebe transformisati iz UTM koordinatnog sistema u dravni koordinatni
sistem Republike Srbije - MGI Balkan7.