Univerzitet u Niu

FILOZOFSKI FAKULTET

Departman za pedagogiju

Master studije
Socijalna pedagogija












ZASTUPLJENOST DELINKVENTNOG
PONAANJA UENIKA U SREDNJIM KOLAMA












Mentor Kandidat
Doc. dr Bisera Jevti Marjan Mihajlovi, 31








Ni 2013.

SADRAJ

APSTRAKT............................................................................................................................. 1
ABSTRACT............................................................................................................................. 2
UVOD...................................................................................................................................... 3
I TEORIJ SKI PRISTUP PROBLEMU.................................................................................. 6
Definisanje osnovnih pojmova........................................................................................... 6
Teorije delinkventog ponaanja mladih........................................................................... 12
Neka od ranijih, slinih istaivanja.................................................................................. 23
Osobine linosti i ponaanje mladih sa delinkventnim ponaanjem.............................. 27
Faktori koji utiu na razvoj delinkventnog ponaanja mladih........................................ 35
Uloga i znaaj porodice u ivotu mladih sa delinkvetnim ponaanjem......................... 41
Nasilje najei oblik delikventnog ponaanja uenika u koli .................................. 47
Narkomanija kao vid delinkventnog ponaanja uenika u koli .................................... 57
Krimalitet mladih i vrste krivinih dela koje izvravaju................................................. 65
Slobodno vreme kao jedan od moguih uzroka pojave delinkventnog poremeaja u
ponaanju mladih............................................................................................................... 71
Uloga i znaaj medija na pojavu delikventnog ponaanju mladih................................ 76
Uticaj grupe vrnjaka na socijalno ponaanje mladih..................................................... 79
Klasifikacija poremeaja ponaaja, maloletnih poinilaca krivinih dela i vrste
krivinih sankcija.............................................................................................................. 83
Recidivizam....................................................................................................................... 88
Prevencija i suzbijanje delinkventnog ponaanja mladih............................................... 91
II METODOLOKI PRISTUP PROBLEMU...................................................................107
Predmet istraivanja........................................................................................................107
Problem istraivanja........................................................................................................107
Cilj istraivanja................................................................................................................107
Zadaci istraivanja...........................................................................................................108
Hipoteze istraivanja......................................................................................................108
Varijable istraivanja......................................................................................................109
Metode, tehnike i i nstrumenti istraivanja....................................................................109
Populacija i uzorak istraivanja......................................................................................110
Organizacija istraivanja.................................................................................................111
Naini i nivoi statistike obrade podataka.....................................................................112
III ANALIZA I INTERPRETACIJ A REZULTATA .......................................................113
IV DISKUSIJ A REZULTATA..........................................................................................159
ZAKLJUAK......................................................................................................................167
LITERATURA....................................................................................................................171
PRILOZI ..............................................................................................................................177









1

APSTRAKT

U ovom radu bavimo se zastupljenou delinkventnog ponaanja uenika u
srednjim kolama. Naime, delinkventno ponaanje, odnosno antisocijalno, antidrutveno
tj. drutveno neprihvatljivo ponaanje predstavlja poremeaj ponaanja kojim se direktno
kre moralne i pravne norme odreene drutvene zajednice, i kao takvo podrazumeva
izvrenje krivinih dela (protiv imovine, ivota, tela i dr.), prekraja (saobraajnih, protiv
javnog reda i mira i dr.) i nemoralnih radnji i postupaka (agresivno-nasilniko ponaanje,
autoagresivno ponaanje, beanje iz kole, beanje od kue i dr.). Delinkvetno ponaanje
uenika, kako srednjih tako i osnovnih kola je veoma kompleksna pojava i predstavlja
univerzalni problem u svim dravama i zemljama, pa i u naoj zemlji. Zbog toga
delinkventno ponaanje treba shvatiti i pristupiti mu veoma ozbiljno, i prouavati ga sa
razliitih aspekata.
U prvom delu rada predstavljene su najznaajnije teorijske implikacije koje se
tiu delinkventnog ponaanja i problematike naeg istraivanja. U empirijskom delu rada
istraujemo stepen zastupljenosti delinkventog ponaanja i izdvajamo najzastupljenije
oblike delinkventnog ponaanja uenika srednjih kola. Takoe, u radu utvrujemo
koliko je delinkventno ponaanje esta pojava, koji su glavni uzronici pojave
delinkventnog ponaanja, kakav je odnos uenika prema uenicima-vrnjacima sa
delinkventnim ponaanjem, kakav je odnos kole, drutva prema uenicma sa
delinkventnim ponaanjem i ta preduzimaju u cilju predupreenja i prevencije istog.
Istraivanjem je obuhvaeno 150 uenika srednjih strunih kola i 150 uenika gimnazija.
Rezultati sprovedenog istraivanja pokazuju da je delinkventno ponaanje veoma esta
pojava u okruenju mladih, da je porodica jedan od glavnih uzronika delinkventnog
ponaanja, da je nasilje ali i narkomanija esta pojava u srednjim kolama. Takoe,
rezultati pokazuju da drutvo, kola i roditelji ne preduzimaju sve neophodne mere i cilju
prevencije delinkventnog ponaanja.

Kljune rei: delinkventno ponaanje, srednja kola, uenici, nasilje, recidivizam,
prevencija.


2
ABSTRACT

In this paper we deal with the representation of the delinquent behavior of
students in secondary schools. The delinquent behavior, that is antisocial, i.e. socially
unacceptable behavior is a behavior disorder that directly violate moral and legal norms
of certain community, and as such involves the commission of crimes (against property,
life, body, etc.), offense (traffic, against the public order and peace, etc.) and immoral
actions and procedures (aggressive-violent behavior, auto-aggressive behavior, running
away from school, away from home, etc.).. Delinquent behavior of students in secondary
and primary schools is a complex phenomenon and is a universal problem in all states
and countries, as well as in our country. Therefore delinquent behavior must be
understood and accessed it very serious way, and study it from different angles.
The first part of this paper presents the most important theoretical implications
concerning delinquent behavior and problems of our research. In the empirical part of the
paper we investigate the level of representation of delinquent behavior and highlight the
most common forms of delinquent behavior in secondary school students. Also, the paper
determine how many is delinquent behavior frequent, which are the main causes of the
delinquency, the attitude of students towards peers with delinquent behavior, the attitude
of the school, the society towards students with delinquent behavior and what they take in
order of anticipating and preventing it. The study involved 150 students of vocational
high schools and 150 high school students. The results of the research show that
delinquent behavior is very common in the environment of the youth, that family is one
of the main causes of delinquent behavior, the violence and drug addiction are frequent in
secondary schools. The results also demonstrate that society, schools and parents do not
take all the necessary measures in order to prevent delinquent behavior.

Keywords: delinquent behavior, secondary school, student, violence, recidivism,
prevention.




3
UVOD

Da bi neto bilo drutvena pojava neophodno je da kao takva egzistira u nekom
odreenom vremenu, due ili krae, a delinkventno ponaanje mladih maloletnika
delinkvencija je, naalost, pojava koja egzistira u svim vremenskim periodima ljudske
civilizacije.
Delinkvetno ponaanje mladih je veoma kompleksna pojava i univerzalni
problem u svim dravama i zemljama, i to bez obzira na drutveni sistem, stepen
ekonomskog i socijalnog razvoja. Zbog toga delinkventno ponaanje kod nas zaokuplja
veliku panju strunjaka, naunika, istraivaa i iroke javnosti, ali i zbog uticaja
mnogobrojnih faktora na njega zahteva prouavanje sa razliitih aspekata, i to sa:
medicinskog, pravnog, psiholokog, pedagokog, socijalnog, obrazovno - vaspitnog i dr.
Pogotovo je ovaj problem karakteristian za nau zemlju i drutvo zbog
dugogodinje ekonomske i politike krize, a i minulih rathih deavanaja u poslednjih
nekoliko decenija. Ratna deavanja, kroz koja je prola naa zemlja bila su praena
mnogobrojnim migracijama, tako da zemlju naputaju mnogi ljudi, uglavnom
najobrazovaniji. Sve ovo je dovelo do velikog broja raseljenih i izbeglih lica, koji su se
morali prilagoavati novim, nepovoljnim uslovima ivota. Gore navedeno injenino
stanje dodatno je opteretilo socijalni, zdravstveni i obrazovni sistem ali i druge sisteme
brige i zatite dece i mladih, ime je otvoreno iroko polje za rast delinkvetnog ponaanja
uenika, kako van, tako i u koli.
Prestupnitvo mladih je postalo jedan od ozbiljnih drutvenih problema sa
kojima se Srbija suoava. Svedoci smo drastinog poveanja krivinih dela maloletnika
kako po broju, tako i po teini krivinih dela. Nasilje je sve ee meu mladim
uiniocima, dok se po broju maloletnikih ubistava izjednaavamo sa daleko
mnogoljudnijim evropskim zemljama. Brojni naunici su posvetili svoja istraivanja
razumevanju i prevazilaenju problema delinkvencije mladih. Poslednje decenije su
donele nove teorije i istraivanja koje su otvorile mogunosti efikasnije prevencije i
rehabilitacije mladih koji su poli stranputicom. U naoj zemlji postoji akutna potreba za
primenom i daljim razvijanjem ovih saznanja u cilju unapreivanja kvaliteta prevencije
antisocijalnog ponaanja mladih (Hrni, 2009: 9).

4
Svi drutveni sistemi su, prema tome, imali isti problem i sve njihove snage su
usmeravane ka traenju naina i mogunosti za suzbijanje maloletnikog prestupnitva. U
reavanju tog problema su, kako je poznato, ukjuivani svi poznavaoci problema, od
vraeva, uitelja, zakona, policije i sudova. Sudovi su, kako je takoe poznato, bili
najlaki i najjednostavniji nain postupanja, jer se time zanemarivao mnogo tei problem
utvrivanja krivca i krivice u liku porodice i drutva uopte. Nije, dodue, lako priznati
sopstvenu krivicu, pa su i porodice i drutvo maloletnike prestupe i nepoeljna
ponaanja pripisivali njihovoj ravoj prirodi, bojoj volji ili bojoj kazni, loem drutvu
ili slino(Nikoli i Joksi, 2011: 9).
Treba naglasiti da delinkvetno ponaanje zapoinje mnogo ranije od trenutka kada
dolazi do njegovog ispoljavanja, jer redak je sluaj da se neki nasilniki akt uenika desi
spontano i nezavisno od prethodnog iskustva. Znai, korene problema u ponaanju treba
traiti u prolosti, u periodu ranog detinjstva kada dolazi do izgradnje mlade linosti, kad
se izgrauju njeni pogledi na svet, verovanja, sistemi vrednosti, moralne norme i obrasci
ponaanja.
Prestupiti neto uvek znai da se radi o krenju neke drutevne odredbe, zabrane
ili neijeg interesa, odnosno, prekoraenju neke crte ili granice koja znai prekoraenje
dozvoljenog. To dozvoljeno, poeljno ili eljno je, pak, rezultat istorije razvoja
civilizacije i nunost usklaivanja individualnih interesa, potreba i volje pojedinaca
prema drugim pojedincima. Zbog tog dozvoljenog i nedozvoljenog, odnosno, zatite
interesa pojedinaca ili grupe, kod svih ivih bia je bioloki data tzv.(biofilna) benigna
agresija E.From(Nikoli i Joksi, 2011: 10-11).
Na osnovu prikupljene i isitane litureture moe se rei da je delinkvento
ponaanje mladih svakodnevna pojava, kako u koli, tako i van nje, i da postoje
mnogobrojni inioci (koji e detaljnije biti obraeni u daljem radu) koji bitno utiu na
ponaanje mladih, a mogu se i povezati sa irim drutvenim i kulturnim promenama.
Ovde se prvenstveno misli na porodicu (deficijentnu i degradiranu), na negativne uticaje
kole, nastave i nastvanog programa, negativne uticaje vrnjaka, masovnih medija,
neadekvtano korienja slobodnog vremena i dr.



5
Zbog svega gore navedenog najozbiljnije bi trebalo shvatiti problem
delinkvencije, odnosno delinkvetnog ponaanja mladih, i pre bi se valjalo zapitati, ne o
posledicama, nego o uzrocima ovog kompleksnog problema, zato kod mladih dolazi do
poremeaja drutvenog ponaanja, odnosno zato oni imaju elju i potrebu da kre
drutveno prihvatljive norme ponaanja?























6
I TEORIJ SKI PRISTUP PROBLEMU

Definisanje osnovnih pojmova

J o je Sokrat pisao da savremena deca ive u izobilju, da se neodgovrno
ponaaju, da ne potuju autoritete i da su suvie buni i nemirni. Od Sokratovih dana, a
sigurno i pre njega, pa do naeg vremena nije se nita hitnije izmenilo. Delinkvencija nije
medicinska dijagnoza, to je socijalna bolest, jer se delinkventima smatraju osobe koje ne
ive u skladu sa moralnim i fizikim normama drutva i koje su zbog toga, povremeno ili
trajno, u konfliktima sa zakonima. Meutim, zbog toga to postoje brojni faktori, u
svakoj socijalnoj sredini, sa kojima se linost sukobljava, teko je precizno definisati ta
je delinkventno ponaanje. Osim ovoga, razliiti su kriterijumi u razliitim sredinama, u
isto vreme, i u istim sredinama u razliita vremena. Kriterijumi ta je dopuetno, a ta
nije, veoma su promenljivi i ak, u razmaku od samo dve generacije, toliko ponekad
razliiti da dovode do tradicionalnog konflikta generacija, o emu je govorio jo Sokrat
(Hajdukovi, 1975: 118).
Pojam delinkventnog ponaanja se u literarturi razliito odreuje i oznaava
razliitim terminima. Najee korieni temini u literature danas su: vaspitna
zaputenost, drutvena neprilagoenost, loe drutveno ponaanje, neadaptirana
omladina, maloletni izvrioci krivinih dela, vaspitno zaputena deca i omladina,
drutveno neprihvatljivo ponaanje mladih, maloletni prestupnik i delinkvent (Krsti,
2009: 62). Zato bez sumnje i nedoumica ova razliita terminoloka i pojmovna
odreenja, predstavljaju prepreke koje se odraavaju i na razliitost zakonskom
sankcionisanju istog. Tako se dogaa da neprihvatljivo ponaanje u jednoj drutvenoj
sredini smatra atipinim i neuobiajenim, dok se pak u drugoj drutvenoj sredini smatra
normalnim i prihvatljiivm.
Drutveno neprihvatljivo ponaanje mladih se odnosi na sva atipina ponaanja
mladih u okviru odreene drutvene zajednice. Takoe, prilikom definisanja deteta koje
ispoljava drutveno neprihvatljivo ponaanje esto se koristi pojam ,,rizino dete. Ovaj
pojam predstavlja ustvari izloenost deteta okolnostima koje su nepovoljne za njegov
normalan razvoj i rast (neadekvatno porodino okruenje, nezadovoljavajue stanje u

7
zajednici). Rizina deca predstavljaju onu decu koja imaju odreenih emocionalnih
problema i potekoa u prilagoavanju, to su deca koja nee nauiti - stei neophodne
vetine za uspean i normalan ivot, to su deca koja imaju odreene zdravstvene probleme
i ije e obrazovanje predstavljati prepreku daljem obrazovanju i usavravanju.
Vaspitno zaputeno dete je svako dete iji su roditelji ili staratelji grubo zapustili
njegovo zbrinjavanje i vaspitanje. A. Skale odreuje vaspitnu zaputenost krpz tri stupnja
ili faze i to: vaspitnu ugroenost, vaspitnu zanemarenost i maloletniko presputnitvo
(Jaovi, 1978:30).
Pod vaspitno zaputenim se smtara maloletno lice:
1. koje svojim ponaanjem naruava opteprihvaene drutvene norme (beanje od
kue, kole, skitnja i sl.);
2. koje ini prestupe inkriminisanim propisima o prekrajima javnog reda i mira i
drugim propisima i
3. koje ini dela inkriminisanna propisima krivinog zakonodavstva (Krsti 2009:
63).
Termin vaspitno zanemareno dete odnosi se na dete koje ne uiva
odgovarajui drutveno primeren nain zbrinjavanja u porodici i iroj zajednici. Vaspitno je
zanemareno ono dete iji se roditelji ne brinu u dovoljnoj meri o zadovoljavanju njegovih
potreba (Bujanovi, 2007: 14).
U literaturi koja se bavi fenomenom delinkventnog ponaanjarazliiti termini, kao
to su: drutvena neprilagoenost, loe drutveno ponaanje, drutveno
neprihvatljivo ponasanje mladih, prestupniko ponasanje mladih, antidrutveno
ponaanje mladih, antisocijalno ponaanje mladih itd., imaju za cilj izbegavanje
sigmatizacije deteta. Istovremeno, svaki od navedenih termina, u manjoj ili veoj meri,
podrazumeva razliite oblike poremeaja u ponaanju mlade osobe, poev od onih
najbezazlenijih kao sto su nepanja na asu, lo uspeh u koli i sl., preko agresivnog
ponaanja u kui i koli, do sukoba sa zakonom (Milkovi, 2004: 41-42).
Drutvena neprilagoenost obuhvata ponaanja koja u manjoj meri odudaraju od
uobiajenog i u tom smislu predstavljaju predznak ili predhodni stupanj delinkvencije
(Jaovi, 1978:34). Ovaj termin se u strunoj i iroj javnosti koristi u vie znaenja, a
njegov sinonim je socijalna neusklaenost. Prema najire rasprostranjenoj definiciji, ovaj

8
pojam se odnosi na sve oblike devijantnog ponaanja dece i omladine, pa otud i sinonim
neprilagoena omladina koji potie iz skandinavskih zemalja. Smatra se da ovaj termin
izraava humaniji odnos prema deci i omladini, za razliku od termina delinkvent (Krsti,
2009: 65).
Loe drutveno ponaanje podrazumeva celokupnu skalu antisocijalnih oblika
ponaanja dece i omladine. A. Bein pod pojmom "loe drutveno ponaanje"
podrazumeva svaku aktivnost maloletnih lica ili maloletnih grupa koje predstavlja
znatnije krenje bilo koje drutvene norme koja slui iskljuivo usklaivanju i relativnom
podreivanju individualnih potreba zahtevima zajednikog ivota s drugim ljudima.
Rezime ovako shvaenog ponaanja podrazumeva devijacije u najirem etikom smislu
koje moe biti ocenjeno iskljuivo sa specifinostima drutvenih normi koje vae za
konkretnu drutvenu sredinu (Krsti, 2009: 66).
Antisocijalno ponaanje je pojam koji opisuje ponaanja protiv
drutva/drutvenih normi koja ukljuuju namernu povredu ljudksih prava drugih ljudi.
Ova povreda treba da zadovoljava jedan od dva kriterijuma da bi dobila ipak ozbiljniju
karakteristiku antisojalna treba da bude ili dovoljno teka da potpada pod krivino
zakonodavstvo (definisana je kao krivino delo), ili da pokazuje dovoljnu prezistentnost
da ovakvo ponaanje ne bi bilo bolje objanjeno kao prolazni fenomen reaktivne prirode
(tj. da traje due od 6 meseci). Dakle, ovakva definicija moe da ukljui i delinkvenciju, i
poremeaje ponaanja, kao i probleme ponaanja koji ne zadovoljavaju puni kriterijum
poremeaja ponaanja (traju krae od 1 godine ili nemaju zadovoljene simptomske
kriterijume) ali pokazuju perzistenciju i prognostiku validnost (Hrni, 2011: 19).
Postoje znaajne individualne razlike u stabilnosti antisocijalnog ponaanja.
Mnogi ljudi se ponaaju antisocijalno, ali njihovo ponaanje je privremeno i situaciono.
Nasuprot tome, antisocijalno ponaanje nekih ljudi je je veoma stabilno i uporno.
Privremeno, situaciono, antisocijalno ponaanje je veoma uobiajeno u populaciji, a
posebno meu adolescentima. Stabilno i uporno antisocijalno ponaanje postoji kod
manjeg broja ljudi iji su problemi ponaanja prilino ekstremni (Moffitt, 1993:674).
Postoji nekoliko grupa odredbi i definicija delinkvetnog ponaanja, odnosno
maloletnike delinkvencije, koje Krsti, O. navodi u knjizi Maloletnika delinkvencija.
Prvu grupu bi inile one odredbe i definicije koje za polaznu osnovu uzimaju opte

9
krivino - pravne inkriminacije, a delinkventnim ponaanjem smatraju iskljuivo
ponaanja mladih na konkretnom uzrastu i analogno tome zakonom predviena krivina
dela, bez obzira da li se radi o maloletnim ili punoletnim izvriocima (ovakav stav je
dominantan u veini evropskih zemalja). Drugu grupu ine shvatanja koja se zalau za
ire pojmovno odreenje maloletnike delinkvencije. Pored krenja krivino - pravnih
normi ovo shvatanje o maloletnikoj delinkvenciji obuhvata i ostala ponaanja koja su
protivrena drutvenim normama i samim tim u sukobu sa drugim zakonskim propisima
(ovakav stav je dominantan u SAD). Treu grupu ini socioloko - kriminoloko
shvatanje prestupnitva mladih kome se pridruio i uvaeni akademik, dr Milan
Milutinovi koji u svom delu istie: Mnogi kriminolozi ne uviaju ovu povezanost
kriminaliteta kao drutvene pojave i njegovih individualnih manifestacija i ne shvataju da
su njihovi etioloki problemi tesno povezani. Oni stoga plediraju za prouavanje in-
dividualnih sluajeva kriminalnog ponaanja, podvajajui ih u svemu od socioloki
shvaenog fenomena (Krsti, 2009:68).
Delinkvencija/prestupnitvo maloletnika - oznaava maloletniko
prestupnitvo u sluaju kada maloletnik izvri krivino delo. U irem smislu to je svako
ponaanje pojedinca ili grupa mladih koje je protivdrutveno (tj. drutveno
neprihvatljivo), odnosno kojim se kre pravne ili moralne norme odreenog drutva i koje
izaziva drutveno reagovanje u nameri da se zatite drutvena dobra i vrednosti, a i sami
akteri takvog ponaanja; u uem smislu maloletnika delinkvencija podrazumeva krenje
krivino - pravnih normi, tj. vrenje krivinih dela i prekraja od strane maloletnih lica
koja nisu navrila 18 godina ivota. S obzirom na uzrast razlikuju se mlai maloletnik
(14-16 godina) i stariji maloletnik (17-18godina) (Pedagoki leksikon 1996 : 100).
Delinkvencija (delinquere, delinquens - znai optuenik, prestupnik, zlikovac)
je u optem smislu ukupnost ljudskih ponaanja kojima se ugroavaju osnovne drutvene
norme i vrednosti. U uem i najee korienom smislu, pod delinkvencijom se
podrazumevaju razliiti oblici devijantnog i nekomformistikog ponaanja dece i
maloletnika kojima se kre neke od drutvenih moralnih, prekrajnih i krivinih normi.
Najei oblici maloletnike delinkvencije su asocijalna ponaanja, razliiti oblici
prekraja, imovinski delikti i delikti protiv ivota i tela. Na ova ponaanja postoje
specifini institucionalizovani preventivno zatitni, porodino pravni i procesno krivini

10
vidovi drutvenog reagovanja koji se razlikuju od drutvenog reagovanja na prestupnika
ponaanja odraslih (peuzeto sa : http://sr.wikipedia.org/wiki/delinkvencija ).
Pojam delinkvencija (prema Staniu, 1995:651) oznaava sukob s drutvom,
njegovim vrednosnim merilima, normama i zakonima. Ona obuhvata tee oblike
asocijalnog, anti - socijalnog, socio - patolokog, pa i kriminalnog ponaanja (s
izuzetkom ubistva), poput krae, pljake, razbojnitva, namernog izazivanja teta, poara,
prestupnitva, devijantnog ponaanja, huliganstva, vrenja kaznenih dela, kriminala....To
su ponaanja koja se svrstavaju u asocijalnost, delinkvenciju, a najtea u kriminalitet?
Ignjatovi (2005) pojam maloletnike delinkvencije definie malo ire. Pod ovim
pojmom autor podrazumeva, tekoe u vaspitanju i sitna kanjiva dela mladih koja se
pojavljuju kao kao tipini mladalaki bunt protiv sveta odraslih, ali mogu imati i
elemente delinkvencije u uem smislu (Ljubii, 2011: 22).
Delinkvent je u irem smislu osoba koja ispoljava antisocijalna ponaanja
kojimakri moralne, prekrajne i krivino - pravne norme. U psiholokom smislu, nekada
znai delinkventnu linost koja ima odreena i specifina psiho - socijalna svojstva (npr.
psihopatija, agresivnost, emocionalna nezrelost, sniena inteligencija itd.) koja uzrokuju
devijantna ponaanja. U krivino - pravnom smislu, to je osobakoja je izvrilac krivinih
dela. Pojam se najee vezuje za maloletnike koji vre prekraje i krivina dela
(peuzeto sa: http://sr.wikipedia.org/wiki/delinkvencija ).
Kritina razlika izmeu delinkvencije i ostalih devijantnih i problematinih
ponaanja stanja je - zakon. Delinkvencija je krenje zakonskih normi. Delinkvetno
ponaanje zahteva procenu ponaanja u terminima aktuelnog ili potencijalnog pravnog
procesa (Hrni, 2009::15).
Prestupniko ponaanje ili devijantnost, odnosi se na postupke koji kre
optepriznate norme nekog drutva. Pojam devijantnog moe se menjati u vremenu i
prostoru; ono to se smatra normalnim ponaanjem u jednom kulturnom okruenju
moe se oznaiti kao devijantno u nekom drugom(Gidens 2003 : 251).
U literaturi, ali i u svakodnevnom govoru je i termin asocijalno ponaanje mladih.
Pod asocijalnim ponaanjima mladih podrazumevamo sve oblike ponaanja koji nisu
pravno inkriminisana, a koja protivree moralnim normama ponaanja i kao takva
podleu moralnoj osudi od strane konkretne drutvene zajednice. Sinonimi za asocijalno

11
ponaanje mladih su nemoralno ponaanje, atipino ponaanje, antisocijalno ponaanje i
njima slini izrazi (Krsti, 2009: 71).
Postoji i termin prekraj mladih pod kojim podrazumevamo onu vrstu
prestupnikog ponaanja mladih kojim se vre povrede propisa o javnom redu i miru -
poretku. Re je o takvim manifestrovanim ponaanjima mladih koja se ne razlikuju od
ponaanja punoletnih osoba normiranih adekvatnim Zakonom o prekrajima. Mladi su
skloni vrenju svih vrsta prekraja, poev od nepropisnog prelaska preko ulice, preko tua
na javnim mestima do bavljenja prostitucijom u vidu zanimanja i ostalim teim oblicima
delinkventnog ponaanja. I bez obzira to prekraji u odnosu na vrenje krivinih dela
spadaju u manje opasnu kategoriju, neki njegovi oblici imaju znatno vee posledice po
mlade linosti u razvoju i njihovu budunost.
U najteu vrstu delinkventnog, odnosno, prestupnikog ponaanja spada
kriminalitet mladih tj. prestupi krivino pravnih normi koji su inkriminisani pozitivnim
krivinim zakonodavstvom. Kriminalitet mladih ima i svoja specifina obeleja, kako sa
aspekta etiologije i fenomenologije, tako i u domenu drutvenog reagovanja ukljuujui i
tretman maloletnih izvrilaca krivinih dela. Ova obeleja su uslovljena biopsiholokim
specifinostima mladih i njihovim statusom u konkretnoj drutvenoj zajednici. Bez obzira
to maloletnici po pravilu vre imovinske i druge delikte sa izraenom agresivnou,
jedna od relevantnih odlika kriminaliteta mladih jeste relativno odsustvo irokog spektra
njegovih pojavnih oblika. Kriminalno ponaanje maloletnika obojeno je njihovim
socijalnim poloajem i biopsiholokim karakteristikama onih koji ga vre. Ako se ovome
doda i nedovoljna izgraenost njihove linosti, odsustvo kritikog miljenja i niz drugih
karakteristika, postaje daleko jasnije zato pojedinci lako potpadaju pod dejstvo
negativnih uticaja koji ih podstiu na izvrenje krivinih dela (Krsti, 2009: 72).







12
Teorije delinkventog ponaanja mladih

Mnoge ideje su produkovane i brojna istraivanja sprovedena u nastojanju da se
objasne sloeni fenomeni delinkventnog ponaanja. Do kraja 19. veka dominirala je
psihijatrija u objanjenjima delinkvencije maldih, a poetkom 20. veka psihologija,
sredinom 20. veka sociologija, dok poslednjih nekoliko decenija psiholoka objanjenja
dominiraju. Osnovni faktori u kojima se mogu istraivati etiolokim problemi
delinkventnog ponaanja, odnosno maloletnike delinkvencije jesu socijalna sredina,
izvrena kriminalna radnja i linost izvrioca kriminalne radnje. U ovom radu e biti
prikazane neke bioloke, socioloke i psiholoke teorije koje su izvrile snaan uticaj na
savremena shvatanja delinkvencije.
Bioloke teorije polaze od pretpostavke da se uzroci delinkvencije mogu nai
u biolokim predispozicijama ili karakteristikama osobe. U ovu grupu teorija spada:
antropoloka teorija, Lombrozova teorija, teorija naslea, toerija Hajnsa Ajzenka,
rasna teorija, endokrinoloka teorija, biosocijalna teorija i dr.
U okviru biolokih teorija, ije poreklo se vezuje za Darvinovo uenje o evoluciji
vrsta, te frenoloka i antropoloka shvatanja, karakteristina za 19 vek, uzroci
devijantnog ponaanja su se pronalazili u specifinim biolokim predispozicijama
zloinca. Hooton zloince smatra organski inferiornijim u odnosu na asne graane, a tip
zloina je ve unapred odreen fizikim odlikama zloinca. Krechmer takoe, dovodi u
vezu konstituciju pojedinca i tip prestupnitva, a Scheldon njegova uenja proiruje,
vezuje fiziku konstituciju za tip temperamenta, a odlike temperamenta za specifini
zloin (Ljubii, 2006: 592)
J edna od najuticajnijih teorija kriminala krajem devetnaestog veka je bila teorija
Cesara Lombrosa (predstavnik antropoloke teorije) o posebnoj telesnoj konstituciji
kriminalaca. Ona postulira da moralnoj degradaciji i kriminalnom ponaanju odgovaraju
fiziki prepoznatljivi tipovi degenerika (Hrni, 2009: 48). Lombroso je nastojao da
kroz svoja istraivanja dokazae vezu izmeu delinkventnog ponaanja i anatomskih
karakteristika poinitelja. Tako Lombrozova teorija revolucionog aktivizma kao
predisponirajue faktore u nastaku zloina vidi fizike i psihike odlike pojedinca, koje
se prenose genetski, ili su pak steeni u ranom detinjistvu (Ljubii, 2006: 592).

13
U evropskoj i amerikoj literaturu s kraja XIX veka javlja se teorija naslea, koja
naglaava ulogu naslea kao uzroka delinkventnog ponaanja. Povezanost izmeu
naslenih fizikih i psihikih osobina izvrilaca krivinih dela dokazivana je kroz vie
razliitih istraivanja (npr. istraivanje o porodici koja je u 200 godina postojanja imala
709 potomaka, od kojih je bilo 77 prestupnika, 292 prostitutke i 142 skitnice). Iako
ovako prezentovani podaci deluju uverljivo, vidljivo je da istraivanje nije uzelo u obzir
socijalno - ekonomske uslove ivota ove porodice. Istraivanja su vrena i na
jednojajanim i dvojajanim blizancima, da bi se pronasli dokazi o nasleivanju
kriminogenih sklonosti. U savremenoj nauci vlada miljenje da se zloin ne moze naslediti.
Zloin nije bioloki, nego drutveni i pravni fenomen. Dokaz tome je postojanje velikog
broja osoba koje nose razliita nasleena optereenja, ali se ne uputaju u delinkventna
ponaanja (Bujanovi, 2007: 20).
Pod uticajem teorija o nasleu razvijena je i posebna disciplina tzv. eugenika, iji je
cilj bio spreavanje reprodukcije u okviru populacije koja ima genetski delinkventne
dispozicije, putem sterilizacije (Bokovi, 2000:56).
30-ih godina XIX veka pojavila se je endikronoloka teorija, a ona polazi od toga
da su osobe sa poremeajem endokrinog sistema ustvari predisponirani, roeni zloinci.
A ovo objanjavaju injenicom da postoje vrlo visoke stope delinkventnog ponaanja
prve generacije emigranata roene u Americi (majke tih osoba su bile rtve razliitih
endokrinih poremeaja usled tekih uslova ivota, koji su nasleem preneeni na njihovu
decu). Endokrini poremeaji uzrokovali su mentalne poremeaje, nisku inteligenciju i
slino, sto je uzrok delinkventnog ponaanja. Veina poremeaja endokrinog sistema (po
miljenju mnogih naunika) nije nasledna, pa samim tim i ne moe biti u vezi s
delinkvencijom, ali uticaj poremeaja u radu endokrinih lezda na agresivno ponaanje
pojedinca moe nas navesti na zakljuak da su takve osobe sklonije delinkventnom
ponaanju.
Najekstremniji vid biolokih pristupa u nauci, zasnovan je prvenstveno na
pretpostavci da je rasno svojstvo svakoga od pripadnika viih i niih rasa uroeno i
nasledno. Ovakav teorijski pravac delinkventno ponaanje vezuje, preteno, za odreenu
rasnu pripadnost (Bokovi 2006 : 75).

14
Rasna teorija nastala je u Evropi tridesetih godina XX veka. Kriminalitet se
objanjava uroenim sklonostima i naslednim predispozicijama pripadnika odreenih
rasa. Prema rasnoj teoriji devijantno ponasanje uslovljeno je rasnom pripadnou osobe.
Ovakvi stavovi zanemaruju injenicu da se sam pojam rasa ne moe upotrebljavati
samo u biolokom znaenju, iako se ljudi na rase dele na osnovi razlika u fizikim
karakteristikama (boja koe, kose, crte lica...) koje su im zajednike i nasledne. Ovaj
pristup ima uporite kod autora koji statistikim podacima poreenja kriminaliteta
razliitih rasa nastoje dokazati njegov rasni karakter. Rasna teorija kroz istoriju je esto
zloupotrebljavana, a najdrastinija zloupotreba vezana je za progone J evreja u vreme
faizma u Nemakoj.
Teorija Hansa Ajzenka stie veliku popularnost 60-ih godina XX veka. Ona je
delom bioloka teorija, ali ima i znaajn naglasak na proces uenja, pa se svrstava i u
teorije socijalnog uenja. Autor smatra da uroene fizioloke karakteristike odreuju
razvoj osobina linosti. Smatra da fizioloke karakteristike balansa ekscitacije i
inhibicije zatvaraju ili otvaraju mogunosti uenja uslovljavanjem, i utiu na razvijanje
dimenzija linosti ekstraverzija introverzija. Uroena labilnost i senzitivnost
autonomnog sistema oteava integrisano ponaanje i uenje i osnova je neuroticizma kao
crte linosti. Takoe, neke osobe imaju razvijen psihoticizam, dimenziju linosti za koju
Ajzenk smatra da je genetski odreena, ali ne precizira fizioloki mehanizam. Visok
psihoticizam, neuroticizam i ekstravezija dovode do krimminalnog ponaanja (Hrni,
2009: 48).
Osamdesetih godina 20. veka Cloninger, R. sa sardnicima razvija biosocijalnu
teoriju koja integrie nekoliko nivoa funkcionisanja osobe. Tri osnovne i nasledne crte
linosti su, po ovom modelu, povezane sa modanim sistemima za aktivaciju, odravanje
i inhibiciju ponaanja, iji su neuromodulatori dopamine, noradrenalin i seratonin.
Potreba za novim je crta linosti koja je povezana sa sistemima za aktivaciju ponaanja i
sa dopaminomn. Zavisnost od nagrade ili potkrepljenja je povezana sa sistemima za
odravanje ponaanja i sa noradrenalinom. Na kraju, izbegavanje trauma je crta linosti
koja je povezana sa sistemima za inhibiciju ponaanja i sa seratoninom. Svaka dimenzija
linosti rasporeena je u populaciji po tipu Gausove krive. Ekstremne vrednosti ukazuju
na poremeaj (Hrni, 2009: 48-49).

15
Bioloke teorije se veoma kritikovane, ali njihov doprinos nauci se ne moe
osporiti. Nauka je potvrdila da bioloki faktori mogu initi odreene predispozicije, ali ne
mogu determinisati delinkventno ponaanje. Njihov se uticaj mora i treba posmatrati
zajedno sa socijalnim i psiholokim faktorima.
Psiholoke teorije nastaju kao reakcija na bioloke teorije i polaze od
pretpostavke da se nastanak, odravanje i eskalacija delinkventnog ponaanja moe
objasniti intra i interpsihikim procesima, odnosno polaze od psiholokih karakteristika
koje odreuju ponaanje linosti, dovodei u vezu psihike osobine linosti i sklonost
delinkventnom ponaanju. Postoje dva stanovita psiholokih teorija i po prvom, ponaanje
linosti moe se sagledati na osnovi psiholokih faktora, ali uz istovremeno uvaavanje
socijalnih, odnosno drutvenih okolnosti u kojima linost ivi. Drugo stanovite polazi
iskljuivo od psiholokih faktora koji uzrokuju delinkventno ponaanje (inteligencija,
emocije, motivacija i dr.). Na ovaj se nain pitanje delinkventnog ponaanja svodi na nivo
individualne pojave.
Psihoanalitika teorija objanjava delinkvetno ponaanje u skladu sa svojim
osnovnim postulatima. Naglaava se vanost porodinih odnosa i vaspitanja tokom ranih
godina i centralna uloga nesvesnih potreba. Antisocijalno ponaanje se smatra rezultatom
pogrenog razvoja linosti. Postoji nekoliko razliitih objanjenja delinkvencije u okviru
ovog pristupa:
- Delinkvencija je eksternalizovanje neurotinih potreba, bilo za
gratifikacijom ili za zakonom (Freud, S.,1957; Feldmen, 1969; Erikson,
1976),
- Delinkvencija je odraz internalizacije defektnih normi (npr. postavljanje
cilja iznad sredstava) ( Feldman, 1969),
- Delinkvencija je traenje substitutivnih i kompezatornih gratifikacija
koje nisu ispunjene u porodinom krugu (Feldman, 1969),
- Delinkvencija je rezultat premetanja od roditelja ka novim,
delinkvetnim objektima (Freud, A., 1969),
- Delinkvencija je odraz eksperimentisanja drutvenim ulogama u
uslovima drutvenog moratorijuma (Erikson, 1976) (Hrni, 2009: 50).

16
Psihoanalitika misao znaajno je uticala na shvatanja o delinkvenciji. Najvei
nedostatak je nedovoljna empirijska provera osnovnih teza o krucijalnoj vanosti ranog
razvoja i nesvesnog procesa. Psihoanalitika terapija i druge na psihoanalitikoj teoriji
zasnovane individualne psihoterapije se nisu pokazale efikasnim u smanjenju
delinkvencije (najznaajniji predstavnici ove teorije su Alfred Adler i Gustav J ung).
Psihoanalitike teorije ustanovile su vanost ranih emocionalnih iskustava za
izgradnju linosti. U tome je njihov najvei znaaj. Medutim, kritiari psihoanalitike
teorije polazili su od stanovita da se ponaanje odrasle osobe ne moe u celini izvoditi iz
ponaanja deteta.
Teorija inteligencije dovodi u vezu nivo intelektualnog razvoja i zloinako
ponaanje, pronalazi vezu izmeu niskog stepena inteleligencije i zloina. Bush i
saradnici su, na uzorku od 1956 maloletnih delinkvenata, otkrili izmeu ostalog, kao
tipine simptome, i nizak IQ, mentalnu retardaciju, te perceptivne deficite. Ovi nalazi su
potvreni u itavom nizu studija: (Barulink, 2003, je uoila), od 91 maloletnog
delinkventa, kod treine mentalnu insuficijeniju. Do slinih rezulatat dola je i Shelton,
2000god., na uzorku od 350 maloletnih delinkvenata kod 31% pronala mentalnu
retardaciju (Ljubii, 2006-593).
Prema shvatanjima predstavnika ove teorije deficitiranost inteligencije dovodi do
neshvatanja znaaja drutvenih normi od strane linosti, samim tim i odsustva
odgovornosti za njihovo potovanje i pridravanje istih (Bokovi, 2010:70). Prema
ovoj teoriji koja je prvi put spomenuta u studiji Feeblemindedness, its Causes and
Conseqens prestupniki se ponaaju nedovoljno inteligentne i slaboumne osobe, koje
nisu u stanju da shvate teinu i tetnost svojih postupaka. Meutim, novija istraivanja
pokazaju da ne postoji veza izmeu nivoa inteligencije i delinkventnog ponaanja, ali to
ne znai potpuno negiranje znaaja nivoa inteligencije i stepena obrazovanja na
delinkventno ponaanje (jer nii nivo inteligencije ima za posledicu nemogunost mlade
osobe da sagleda svoje postupke i njihove posledice). U najveem broju takve osobe lako
postaju rtve starijih delinkvenata, koji ih jednostavno uspevaju nagovoriti na vrenje
kriminalnih dela, emu doprinosi i lo socijalni status koji vrlo esto prati osobe niskih
intelektualnih sposobnosti. Zato poznavanje nivoa intelektualne razvijenosti maloletnika

17
nalazi svoje zapaeno mesto, kako pri izboru adekvatne krivine sankcije, tako i pri
njihovoj primeni i verifikaciji procesa resocijalizacije u praksi.
Teorije neprilagoenosti predstavnici psihoanalize (S. Freud, S. East, D. Tullio)
smatralii su da zloin nastaje zbog toga to pojedinci koji su optereeni instiktivnim
kriminalnim tendencijam nisu u stanju da se prilagode drutvenoj zajednici zbog
propusta i greaka u vaspitnom procesu. Pristalice ove teorije smatraju da
neprilagoenost pojedinca na uslove ivota predstavlja uzroni faktor kriminaliteta i
drugih socio - patolokih pojava. (Ne)prilagoavanje predstavlja proces koji ima svoje
uporite u psihikim elementima, jer je i sam predodreen objektivnim uslovima ivota
jedinke. U dezorganizovanim drutvenim zajednicama postoje objektivni uslovi koji
negativno deluju na oveka i kao takvi ga formiraju u delinkventu linost. Prema tome,
izvrioci krivinih dela i delinkventi su neprilagoene osobe, jer nisu integrisane u
drutvenu zajednicu i njene mehanizme, procese i tokove (Krsti, 2009: 115).
Teorija frustracije objanjava neprilagoeno ponaanje kao posledicu deprivacije
neophodnih uslova u razvoju jedinke, koje uslovljavaju njeno atipino ponaanje. Zbog
nemogunosti zadovoljenja potreba i tenji pojedinaca u odreenim drutvenim uslovima
i situacijama, dolazi do oseanja inferiornost i razoarenja i otpora prema svemu. Kod
nekih osoba ovakva stanja dovode do niza emocionalnih i nekih psihikih promena koje
mogu u odreenoj meri da otete njihovu linost. Kao reakcija na frustraciju, kod
pojedinca se po pravilu javlja potreba skretanja panje na sebe, pribavljanje nekog
prestia i razni oblici delinkventnog ponaanja. I u ovakvim sluajevima treba motive za
delinkvetno ponaanje traiti u odsustvu neophodnih uslova u razvoju linosti. Postoje i
situacije i sluajevi kada frustracije iz detinjstva prate frustracije u drutvenoj sredini, a
to pak moe prouzrukovati tee poremeaje u ponaanju, ukljuujui i agresivno
ponaanje.
Znaaj psiholokih teorija u objanjenju uzroka, faktora i pojava socijalne
devijantnosti je nesumnjiv, posebno u vezi sa svojstvima linosti, dokazujui neospornu
vezu, psihiku determinantu, izmeu linosti i ponaanja (dela) (Bokokvi 2010: 75).
Bez obzira na to to mnoga od tih shvatanja idu na psihologizam, njihov doprinos
objanjenju uzroka drutvenih sukoba je veoma visok. Meutim, mnoge od tih teorija
preivele su i ozbiljne kritike.

18
Sociloke teorije trae objanjenje kriminala u irim drutvenim uslovima i
njihovoj relaciji sa kriminalom. One objanjavajui kriminalno ponaanje, kao primarni
faktor istiu uticaj drutva. Socioloke teorije nastaju kao kritika biolokih i psiholokih, i
ne negiraju znaaj biolokih i psiholokih osobina linosti, ali veoma uvaavaju razliite
drutvene uzroke koji utiu na formiranje linosti pojedinca i eventualno ispoljavanje
delinkventnog ponaanja. Beccaria uzrok zloina pronalazi u moralnoj manjkavosti
uinioca, ali s druge strane, ne zanemaruje ni uticaj irih drutvenih okolnosti. Na
zloinako ponaanje moe uticati: oskudica i mogunost da se pribavi korist, a da se pri
tom izbegne sankcija. Vii drutveni slojevi svojim primerom, takoe, daju doprinos
devijantnom ponaanju, jer ih nii, u maniru mode, imitiraju. Bantham smatra
potencijalnim uzrokom zloina siromatvo (odatle siromane nije mogue zastraiti
kaznom) (Ljubii, 2006- 593).
Teorije prenepregnutosti ili anomije polaze od pretpostavke da prisustvo
legitimnih elja, koje konformizam ne moe da zadovolji, prisiljavaju osobu na
devijaciju. Po ovoj teoriji delinkvencija i devijantnost su pre svega drutveni fenomeni.
Robert Merton je najistaknutiji predstavnik ovog pristupa njegovo objanjenje je
zasnovano na Dirkemovom konceptu anomije. Polazi od pretpostavke da je delinkvencija
rezultat prenapregnua koje nastaje zbog jaza izmeu kulturalnih ciljeva i sredstava
raspoloivih da se ti ciljevi ostvare. Drutveni uslovi koji pogoduju stvaranju stanja anomije
su vei drutveni naglasak na uspenom ostvarenju cilja nego sredstvu, i nemogunost nekih
socijalnih grupa da postignu uspeh na legitiman nain (Hrni, 2009: 40-41).
Sutina ove teorije sastoji se u shvatanju da su devijantnost i delinkvencija pre
svega drutveni fenomeni. Ove teorije posebno naglaavaju injenicu da razliiti
drutveni slojevi imaju razliite anse za ostvarivanje optih drutvenih ciljeva (bogatstvo,
status, mo).
Teorija socijalne sredine ne uvaava elemente naslea i antroploku koncepciju
"roenog zloinca". Ova teorija uzima drutvenu sredinu i ekonomsko stanje kao
elementarno podruje delovanja kriminogenih faktora i uticaja. Ova teorija je nastala kao
reakcija na antropoloku koncepciju o isticanju uroenih sklonosti ka vrenju krivinih
dela koja su inkriminisana pozitivnim propisima (drutveni faktori imaju presudan uticaj
na delinkventno ponaanje mladih).

19
Teorija potkultura i kontrakultura Pojam "potkultura" ili "posebna kultura"
podrazumeva podsistem u jedinstvenom sistemu opte kulture kao celine. Potkultura je
skup normi, vrednosti i obrazaca ponaanja koje razlikuje jednu grupu ljudi od kulture
ire zajednice kojoj pripada. Subkultura je poseban, relativno zatvoren segment opte
kulture. Za sve pripadnike odreene subkulture zajedniko je da lanovi dele ista
uverenja, obiaje, vrednosti, a esto i nain oblaenja, ishrane, ponaanja i moralnih
normi. Govorei o potkulturi najee se govori o potkulturi mladih. Muzika ima veliku
ulogu u nastajanju potkulturnih grupa, i omladinske potkulture sa obino definiu u
odnosu na muziku. lanovi potkulturnih grupa meusobno se razlikuju, osim po
stavovima i ciljevima, i po izgledu, spoljanjim obelejima i interesovanjima. Neke od
najpoznatijih omladinskih potkultura su: hipici, rokeri, metalci, pankeri, skinsi,
rastafarijanci, hip-hoperi... (peuzeto sa: http://sr.wikipedia.org/wiki/Potkultura ).
Najrasprostranjenije znaenje je ono koje se odnosi na ue grupe, sa specifinim
normativnim sistemima, a koje obuhvata razne aspekte jednog ueg drutva kao to su:
jezik, moralne i drutvene vrednosti, religija, ishrana i nain i stil ivota. Potkulture
mogu biti u konfliktnom i nekonfliktnom odnosu prema optoj kulturi. Eklatantan primer
za konfliktan odnos potkulture prema optoj kulturi je delinkventna potkultura. Ova
potkultura ima posebne norme ponaanja i sopstveni sistem vrednosti u kojem se
kriminalno ponaanje uzima kao dominanta. Analogno tome, pojava takve potkulture se
tumai kao delinkventno ponaanje. Objanjenje kriminalnog ponaanja mogue je kroz
sledee procese:
1. integracija raznih uzrasta delinkvenata sa integracijom optepriznatih vrednosti i
2. onih vrednosti koje se smatraju protivdrutvenim, nezakonitim vrednostima
(Krsti 2009- 124-125).
Ovakva delinkventska potkultura se formira u onim sredinama gde dolazi do
grupisanja delinkvenata prema raznim starosnim grupama i povezivanja izmeu
delinkventog i nedelinkventnog dela populacije.
Znaenje pojma "kontrakultura" odnosi se na normativni sistem jedne grupe koja
je u konfliktu sa irom drutvenom zajednicom. Tipian primer za to je delinkventna
banda koja ima svoje norme i standarde formirane na osnovu suprotstavljanja iroj
drutvenoj zajednici u nekoj akciji od opte koristi. Stoga ovo znaenje i ima posebnu

20
sociopatoloku dimenziju. Ovde se veza linosti potkulture ogleda u dinamikom odnosu
protivstavova i obrnutih uloga. Istovremeno kontrakultura se javlja kao izraz sukoba i
razoaranja onih koji nisu u mogunosti da dostignu vrednosti koje sami cene (Krsti,
2009:125). Kontrakultura ima svoje posebno mesto i ulogu u kriminalnoj analizi
delinkventnog i kriminalnog ponaanja, jer se upravo pri ovakvim analizama polazi od
opisanog kontrakulturnog elementa.
Slino miljenje iznosi i V. Miler prouavajui maloletnike gangove i kulturu
ganga u Bostonu. On smatra da maloletnici neke druge grupe kre drutvene norme ne zbog
toga to su u sukobu sa srednjom klasom, ve zato to su usvojili vrednosti niih klasa jer
tako lake dolaze do cilja nego legalnim putem. Smatrajui da svaka drutvena grupa ima
svoju podkulturu identifikuje est tzv. Fokalnih briga (briga zbog nevolje, biti mao, briga o
pameti, briga za presti, potreba za uzbuenjem i briga za autonomijom), odnosno vrednosti
za koje su delinkventne grupe vezane (Bokovi, 2010:94).
Teorija etiketiranja zauzima znaajno mesto meu teorijama drutvenog procesa,
a njeni predstavnici E. Lemert, Tannenbaum, H. Becker istrauju zbog ega se neka dela
oznaavaju kao kriminalna, a druga slina ne. Oni ne posmatraju kriminalce kao zle
ljude koji ine loa dela, ve kao individue kojima zakon i sama zajednica definiu status
kriminalca. Kriminalna dela, sama po sebi, nisu toliko bitna koliko socijalna reakcija na
njih. Dakle, za devijantno ponaanje pojedinca odgovorna je i socijalna sredina koja
etiketiranjem i odbacivanjem prestupnika stvara od njega autsajdera koji dalje iz revolta
prihvata takvu ulogu. H. Becker naglaava da je devijacija pre posledica primene pravila i
sankcija prema prestupniku, nego rezultat kvaliteta dela koje je izvrio. Devijantan je
onaj kome je takva etiketa uspeno priivena; devijantno ponaanje je ono ponaanje koje
ljudi takvim oznae. Prema tome, kao to navodi J . padijer-Dini, devijantnost nije
kvalitet koji se nalazi u samom ponaanju, ve u interakciji izmeu osobe koja je izvrila
delo i onih koji su reagovali na takvo ponaanje (Vasiljevi-Prodanovi 2011: 23).
Teorija moi i kontrole je jedna od retkih koja se bavi fenomenom polnih razlika u
delinkventnom ponaanju. Razvijaju je John Hagan i sar. (1987), polazei od pretpostavke
da klasni odnosi u porodici utiu na instrument objekt odnosa roditelja prema deci
razliitog pola. Pod klasnim odnosima podrazumeva se relativan odnos mua i ene,
definisan kroz njihovu poziciju na radnom mestu, na kome se zasniva i odnos moi izmeu

21
mua i ene. Ovaj odnos se socijalno reprodukuje na decu u porodici. Roditelji, naroito
majka, imaju ulogu instrumenta socijalne kontrole, dok su deca objekat kontrole. Majke u
patrijarhalnim porodicama, gde je mo mukarca vea, kontroliu vie kerke nego sinove,
tj. instrument - objekat odnos je debalansiran. Tako se relativan odnos moi izmeu roditelja
reprodukuje kroz relativan odnos koliine slobode izmeu sina i kerke. Kerke se ue da
budu pasivnije i da izbegavaju rizik. Preuzimanje rizika se smatra kao interveniua veza
izmeu opisanih polnih razlika i delinkventnog ponaanja. Ova teorija je saglasna sa
brojnim nalazima negativne korelacije izmeu roditeljske kontrole i delinkvencije (Patterson
i sar.,1992; Seydlitz, 1993) i sa pokazateljima veeg uea ena u kriminalu u zemljama
koje imaju egalitarnije odnose polova (Hrni, 1999: 33).
Teorija diferencijalne asocijacije je nastala pod uticajem teorija socijalnog uenja,
formulisao ju je Edvin Sanderlend. Ona istie vanost koju za delinkvetno ponaanje
pojedinca imaju primarne socijalne grupe kojima pripada, kao i procesi uenja koji se u
njima deavaju. Sanderlend smatra da osoba postaje delinkventna zbog toga to ima viak
definicija koje idu u prilog krenju zakona u odnosu na definicije koje ne idu u prilog
krenju zakona. Ima devet osnovnih postulata:
1. Kriminalno ponaanje se ui.
2. Kriminalno ponaanje se ui u interakciji sa drugim licima, kroz proces
komunikacije.
3. Glavni deo uenja kriminalnog ponaanja ostvaruje se u okviru primarnih grupa.
4. Uenje kriminalnog ponaanja obuhvata: tehnike vrenja krivinih dela, koje su
nekada vrlo komplikovane, a nekada vrlo jednostavne i specifino usmeravanje
motiva, poriva, racionalizacijai stavova.
5. Nain usmeravanja motiva se ui i zavisi od toga da li je pojedinac u kontaktu sa
onima koji imaju pozitivne definicije, odnosno koji odobravaju kriminalno
ponaanje ili sa onima koji imaju negativne definicije u odnosu na kriminalno
ponaanje, tj. koji ga osuuju.
6. Pojedinac postaje kriminalac zbog toga to prima vie definicija koje odobravaju
kriminalno ponaanje, a manje definicija koje ga osuuju.
7. Kontakti sa onima koji odobravaju, odnosno sa onima koji osuduju krenje normi
razlikuju se po uestalosti, trajanju, znaaju i intenzitetu.

22
8. Proces uenja kriminalnog ponasanja obuhvata sve one mehanizme koji su deo
svakog uenja.
9. Iako je kriminalno ponaanje izraz optih potreba i vrednosti, ono se ne moe
objanjavati tim potrebama i vrednostima poto je i nekriminalno ponaanje izraz
tih istih potreba ivrednosti (Hrni, 2009: 42-43).
Delinkventno ponasanje je dakle naueno, a ne nasleeno ili izmiljeno. Osoba
postaje delinkvent zato to je u kontaktu sa kriminalnim obrascima ponaanja, a
istovremeno je izolovana od antikriminalnih obrazaca. To je princip diferencijalne
asocijacije.
Sve prikazane teorije su dale znaajan doprinos razumevanju procesa vezanih za
nastanak, odravanje i eskalaciju delinkvetnog ponaanja. Njihove empirijske provere
dovele su do toga da su neke u potpunosti, neke delimino, a neke uslovno prihvaene.
Psiholoke teorije su dale osnova za koncipiranje efikasnih tretmana za prevenciju
delinkvencije kod dece i mladih sa antisocijalnim ponaanjem i u riziku. Najveu efikasnost
su pokazali tretmani koji su koristile empirijski potvrene nalaze nekoliko relevantnih
teorija, podrazumevale uvoenje promene u nekoliko socijalnih sistema kojima mlada osoba
pripada i bile zasnovane na proceni faktora rizika i protektivnih faktora koji su prisutni kod
mlade osobe i njene neposredne socijalne okoline, dizajnirajui tretman tako da odgovara
njihovim individualnim potrebama (Hrni, 2009: 71-72).












23
Neka od ranijih, slinih istaivanja

Mnoga istraivanja ukazala su na vanu ulogu porodice u generisanju socijalno
neprihvatljivih ponaanja mladih (npr. Hoek, Miomirovi, 1998, Milosavljevi, 1999,
2002, Lovri, 2006).
Postojanje sociopatolokih pojava kod lanova porodice, prema empirijskim
nalazima Hoekove i Miomirovia (1998), predstavljaju maskirane pokazatelje
psiholokih faktora koji utiu na kriminalno ponaanje putem kognitivnih i konativnih
poremeaja mladih, ali i njihovih roditelja.
Dalje, empirijske provere Milosavljevia (1999, 2002) pokazuju da se kvalitet i
kvantitet porodine interakcije, atmosfera u porodici, kao i instrumentalna komunikacija
na relaciji roditelj - dete moe dovesti u vezu sa drutveno neprihvatljim ponaanjem kod
mladih. Istraivanja (Milosavljevi, 2002) pokazuju da mladi sa indikacijama ka
toksikomaniji imaju statistiki znaajno nii indeks svakodnevne okupljenosti porodice
oko zajednikih aktivnosti u zajednikom prostoru i vremenu, kao i slabiju uestalost
komunikacije na relacij dete - roditelj.
Rezultati istraivanja pokazuju da line osobine pojedinaca u izraavanju
neprimerenog ponaanja imaju vanu ulogu, a njihov razvoj utiu brojni faktori: u
najranijem periodu to je porodica, gde bi dete trebalo da se oseti sigurno i prihvaeno i
gde bi trebalo da zadovoljii osnovne bioloke i fizioloke potrebe. Dete u porodici dobija
prve predstave o odnosima izmeu ljudi i prva iskustva o vrednostima ivota. Na
ponaanje roditelja utiu roditelji sa svojim uzorom. Porodica gde dete odrasta je puna
podsticajnih i nepodsticajnih faktora, emocionalna atmosfera unutar porodice je napeta.
Meu nervoznom decom nalazimo one koji su doiveli nedostatak roditeljske ljubavi, i
na one koji su voljeni, ali sebino. Deca koja su bila uskraena za sigurnost i prisan
ljubavni kontakt sa roditeljima prenose ta neugodna iskustva u spoljanji svet.
Uskraenost emocija prouzrokuje mnoge tekoe u ponaanju koje adolescenti izraavaju
da bi privukli panju (Ptunder i Milojevi- Krajni, 2011: 101-102).
Lovrieva u jednoj empirijskoj studiji (2006) pronalazi da je stepen komunikacije
i odnos poverenja izmeu adolescenata i roditelja znatno slabiji kod grupe mladih koji
imaju toksikomansko iskustvo (zavisnost od heroina) nego kod mladih koji nemaju

24
toksikomansko iskustvo, kao i to da su mladi koji su se odali drogama bili okrueni
loijom socijalno - psiholokom atmosferom u porodici u odnosu na mlade koji nemaju
takvo iskustvo.
Gore navedena istraivanja su pokazala:
Prvo, neadekvatna komunikacija, poverenje na nivou roditelj - adolescent,
socijalna anomija, doivljaj samoodbacivanja, nauena bespomonost mogu biti indikator
rizika generisanja socijalno neprihvatljivih ponaanja mladih.
Drugo, socijalno neprihvatljiva ponaanja, rezultat su delovanja niza agenasa
(faktora) u procesu socijalizacije. Upravo, adekvatno uspostavljanje socijalne kontrole na
svim nivoima socijalizacije moe biti vana karika za ouvanje i unapredjenje humane
egzistencije mladih ( Jovanovi, 2007:12).
U istraivanjima u vezi delinkventnog ponaanja mladih koje je sprovodio J ean
Pinatel doao je do zakljuka, koji ukazuju na to da strukturalne promene u porodici, a
posebno raspadanje braka ima ogromnu ulogu na delinkventno ponaanje mladih i pojavu
kriminaliteta, a noroito ima veliku ulogu u kriminalitetu povratnika. Isto takoe, je
doao do zakljuaka, da asocijalnom ponaanju u velikoj meri doprinose i afektivni
poremeaji, kao to su ljubomora, odsustvo panje i preterana nenost, podreenost
antipatije i sl. (Bokovi 2000: 193). ou i Mek Kej su utrdili u svojm istraavanjima da
razvedenost ne utie na prestupniko ponaanje dece.
Prof. M. Milutinovi smatra, a to je dokazao i u svoijm istraivanjima, da uticaj
literature, tampe i filma ne moe imati uticaj kriminogenog faktora. Milutinovi je
potvrdio da je kod ovih sredstava re o dobijanju potrebnih nadahnua i inspiracija za
delinkvetno ponaanje koja mogu pruiti licima, koja su ve kroz svoje ivotne uslove
formirana za takvo ponaanje.
J aen Pintel je doao do zakljuka da obrazovanje svakako favorizuje kriminalitet
kradljivca i povratnika, ali i predstavlja i snanu konicu protiv paljevina, seksualnih
delikata i ubistava. Obrazovanje se smatra uzronikom delinkvencije utoliko to neka
istraivanja ukazuju da je srazmerno stepenu neobrazovanosti kriminalitet vezan s
poveanom stopom prisutnosti u odreenim drutvenim sredinama.
Neki autori su uoili da strukturna deficijentnost porodice ne utie na
delinkventno ponaanje dece, sa kojom porodina struktura ima tek indirektnu vezu

25
(Nue, 1996). Na delinkventno ponaanje deteta e u znaajnoj meri uticati nain kontrole
detetovog ponaanja, a odsustvo jednog roditelja e imati tek posrednu vezu sa
delinkventnou i to preko slabe veze sa roditeljem sa kojim ivi (ovaj nalaz se
objanjava okupiranou roditelja egzstencijalnim problemima).
S druge strane, postoji itav niz studija koje potvruju postojanje veze izmeu
delinkventnog ponaanja i nepotpunosti porodice. Brown, E. (2004) je na osnovu
kvalitativne analize maloletnih delinkvenata, utvrdila da ih je 80% dolazilo iz
strukturalno deficijentnih porodica, te da ih je oko polovine pripadalo manjinskim
grupama. Njen osnovni zakljuak je da ispitivani maloletici smatraju da nemaju naina da
se ukljue u konvencionalno drutvo, te da stoga trae drutvo sebi slinih (Ljubii,
2006-595).
Neki autori su uoili da porodice, ija je strukturalna deficijentnost nastala usled
razvoda, izrazito negativno deluju na socijalnu adaptiranost dece, stigmatizaciji (Spruit,
2001). Takoe, Spruit je sa svojim saradnicima utvrdio da je kvalitet emocionalnih veza
izmeu deteta i roditelja najloiji u porodicama ija je deficijentnost nastupila kao
posledica razvoda. Mari i Farington (2005) - vea je verovatnoa da e deca, sa
iskustvom roditeljskog razvoda biti delinkventna, u odnosu na onu decu iji roditelji nisu,
ili je jedan od njih mrtav. Naime, uoeno je da su deca, koja ive samo sa oevima,
sklonija delinkventnom ponaanju (Hoffman, J ohnson, 1998).
Na osnovu uzorka od 350 maloletnih delinkvenata Debora elton (2000) je
otkrila da je oko polovine ispitanika koji su pokazivali znake agresivnog ponaanja i
sama bila zlostavljana, s tim da je oko 64% ispitanika ivelo u jednoroditeljskim
porodicama (Ljubii, 2006- 596).
to se tie najteih oblika delinkventog ponaanja, odnosno, maloletnike
delinkvencije, Steinberger i saradnici (2006) su potvrdili, na osnovu istraivanja porodica
maloletnih optuenika za tea krivina dela, da je autoritativni stil bio usko povezan sa
njihovom veom psihosocijalnom zrelou, i manjom verovatnoom da e imati
probleme u buduem ponaanju. Oni su izneli i tezu, da odreeni tip roditeljstva moe
imati i protektivnu ulogu u jednoj sredini (npr. autoritativni u tzv. opasnim zajednicama).
Kneevi pak, istie da tip porodice utie na crte linosti maloletnika. Tako je on u
svojim istraivanjima (1993) utvrdio da tip hladne porodice utie na razvoj anksioznosti

26
kod maloletnika, dok je okrutan ili devijantan tip porodice usko povezan sa disocijativno
- agresivnim i introvertnim tipom linosti.






























27
Osobine linosti i ponaanje mladih sa delinkventnim ponaanjem

Pojam adolesencije kao razdoblja u psihikom razvoju oveka nastao je u
savremenom drutvu. U dalekoj prolosti, u primitivnijim drutvima, adolescentni period
oznaavao je kraj detinjstva i ulazak u svet odraslih. Mladi ovek je tada preuzimao
dunosti, ali i prava odraslih. U takvim se drutvima, anatomsko-fizioloka, pa i polna
zrelost podudarala sa psihikom i dtutvenomzrelocu (to je tada bilo mogue, zbog
relativno jednostavne organizacije drutva). Ali, ivot mladih u savremenom drutvu je
mnogo sloeniji, pa ak i injenica da je adolescent anatomski i fizioloki zreo ne govori
istovremeno da je zreo psihiki, a naroito ne drutveno, ili da je ekonomski samostalan.
Zbog takve protivurenosti savremenog drutva, mladi se sve due koluju kako bi se to
lae prilagodili i mogli obavljati to vie poslova, pa time adolescencija traje sve due.
Mladima se namee reavanje mnogih ivotnih zadatka i postignua u razliitim
podrujima, njihov ivot je dosta sloen i pod konstantnim su pritiskom. Emocionalna
stabilnost se postupno stie, obogaena emocijama vezanimza ljubav i tek probuenu
polnost, to je povezano sa potrebom za privlaenjem panje suprotnog pola i
ponaanjima koja do toga dovode. Prisutna je nesigurnost u okviru linosti mladih,
vezana za status i egzistenciju, kao i druge elemente koji odlikuju ivot odraslih.
Sanjarenje se esto bira kao jedino mogue reenje kada su svesni svojih tekoa i
nemogunosti da se sa njima suoe i da ih ree, ili im ono bar predstavlja nain da se
oslobode teskobe, napetosti i izbegnu sukobe. U ovom periodu oblikuju se i moralna
gledita i shvatanja. Nekada se u ponaanju mladih ne razvijaju vii moralni ciljevi, a
njihova humanizacija i socijalizacija bitno su oteeni. Poinje da se razvija i vlastita
individualnost, mladi se ukljuuju u razliite vidove drutvenog ivota. Olport navodi da
je njihovo osnovno pitanje: Ko sam ja? (Dimitrijevi, 2006:217). Takoe, mladi se
ukljuuju u razliite organizacije (sportske, humanitarne, volonterske i sl.) i vrnjake
grupe. Kada se mladi udruuju u grupe, u dobro organizovane grupe u takoe dobro
organizovanoj drutvenoj sredini, nema razloga za zabrinutost, meutim, u manje
kontrolisanim uslovima mladi se udruuju u grupe sa delinkventnim ponaanjem. Re je
o ponaanju koje se bitno razlikuje od uobiajenog ponaanja ostalih pojedinaca, koje je
tetno kako za pojedinca tako i za celokupnu okolinu. Ovakvo ponaanje iziskuje dodatnu

28
strunu i drutvenu pomo. Osnovna kola je podruje na kome se najvie manifestuju
razliiti oblici opasnog socijalnog ponaanja. Osnovno kolska deca nalaze se u fazi
intezivnog rasta i razvoja.
U savremenim uslovima, esto se ne moe dovoljno voditi briga o pojedincu, pa
se uprkos druenju stvara doivljaj usamljenosti. U vezi sa tim moe doi do alijenacije.
U takvim masovnim akcijama, mladi sve vie gube lini kontakt i prisnu povezanost sa
roditeljima, kao i sa nastavnicima, ali i sa svojim prijateljima. Gubi se svrha njihovih
nastojanja da se ukljue u drutvo i njegove tokove, iako su za time silno udeli. Upravo
ovakav doivljaj moe predstavljati teren za kriminalne oblike ponaanja. Milutinovi
(1990) istie da se u kriminalne grupe povezuju mladi ljudi koji imaju neke psiholoke ili
drutvene probleme. Njihova povezanost zasniva se na prihvatanju istih gledita i
vrednosti koje grupa podrava. To je posebno prisutno kada porodica, kola i druge
ustanove za mlade za njih nisu privlane, pa grupa postaje zamena za porodicu.
Izgubljenu ili nedostajuu porodinu komunikaciju zamenjuju onom u grupi, a sadraj
njihovog grupisanja postaje kriminalno ponaanje (Dimitrijevi 2006: 217).
Mlade ljude sa delinkventnim ponaanjem prvenstveno treba posmatrati kao
adolescente, odnosno, treba ih prouavati kao linosti u celini. Ovo tim pre to je njihov
razvoj uslovljen socio-kulturnom sredinom u kojoj ive. Glavne odlike adolescencije su:
1. Adolescencija je vreme fizikog razvoja. U ovom periodu nastaju brze promene
u telu da bi na kraju ovog perioda jedinka dostigla fiziku zrelost.
2. Adolescenti tee da dobiju status odraslog. Re je o tendenciji ka osamostaljenju
od roditeljskog autoriteta i tenji da se ne bude u bilo kom vidu potinjen
odraslima. Za mnoge pojedince u ovom uzrastu ovo su godine izbora zanimanja i
njihove ekonomske samostalnosti.
3. Adolescencija je vreme kada odnosi sa vrnjacima postaju veoma vani. Za
adolescenta je primaran njegov status u grupi i on nastoji da bude priznat od
svojih vrnjaka. Ovaj period odlikuju i pojaana hetero-seksualna interesovanja
koja ponekad mogu izazvati konfliktna emocionalna stanja i razliite manifestne
aktivnosti.
4. Adolescencija je period naglog intelektualnog razvoja u kome jedinka reava vrlo
sloene i teke kolske zadatke. U ovom periodu adolescent stie trajne navike,

29
vetine i znanja koja e mu u zrelom dobu biti neophodni. Steena znanja i
iskustva iz mnogih naunih oblasti u ovom periodu slue im da jo bolje spoznaju
sebe i svoju sredinu.
5. Adolescencija je doba daljeg sticanja i procenjivanja vrednosti. J edinka postaje
sve vie svesna sebe, razvija sopstvene ideale i prihvata sebe u harmoniji sa tako
prihvaenim idealima. Meutim, za pojedince ovo moe biti i vreme konflikata
izmeu mladalakog idealizma i objektivne stvarnosti (Krsti, 2009: 96).
U periodu adolescencije mladi ne pokazuju interesovanje za kolski neuspeh, jer
ne razmiljaju o budunosti. Ako cela grupa pokazuje interesovanje za idole a manje
interesovanja za kolu, onda e i uzorni uenici u koli potpasti pod uticaj iz bojazni da
ne budu izdvojeni, odnosno da se ne zamere veini. Zato se i u koli dogaa da nastavnici
ne razumeju koliko je vana solidarnost pojedinaca za grupu. U koli nastavnici zapaaju
nezainteresovanost za gradivo i kod boljih uenika, koji ak toleriu ispade onih koji
odstupaju u ponaanju. Tako se ponaanje adolescenata smatra normalnim i u sutini
pozitivnim. elja mladog oveka da se identifikuje sa grupom je prirodan proces, jer se
na taj nain razvija u zdravu, socijalnu linost (Ptunder i Milojevi- Krajni, 2011:
88).
Adolescente pogreno postupanje odraslih esto usmerava ka puenju, konzumiranju
alkohola ili u prerane seksualne veze. Mnogo adolescenata misli da su im prava odraslih
nedostupna, zato ne rade te stvari iz posebnog uitka, ve samo zato da prkose
zabranama. Na taj nain ele da naglase svoju nezavisnost i samostalnost u odnosu prema
odraslima (Ptunder i Milojevi- Krajni, 2011: 88).
Poremeaj u socijalnom ponaanju predstavlja svako ponaanje koje odstupa od
drutveno prihvaene norme. Postoje mnogobrojni oblici, mnogi su rizini, a osnovna
podela poremeaja u socijalnom ponaanju mladih jeste sledea:
1. Pasivni poremeaji u socijalnom ponaanju
- plaljivost
- povuenost (neadaptiranost)
- potitenost
- nemarnost i lenjost
- nedostatak panje

30
- kolski neuspeh i naputanje kolovanja
2. Aktivni poremeaji u socijalnom ponaanju
- nedisciplina, nepotovanje pravila i autoriteta
- laganje
- beanje iz kole ili kue
- hiperaktivnost (ADHD)
- agresivno ponaanje - delinkvetno ponaanje (kraa, prosjaenje,
druenje sa osobama asocijalnog ponaanja)
- uzimanje psihoaktivnih supstanci ( Jevti i Kneevi-Flori, 2011: 6-7).
Deca i maloletnici koji nisu u stanju da pod uobiajenim konfliktnim situacijama
odravaju emotivnu uravnoteenost i stabilnost reagovanja spadaju u kategoriju linosti
poremeenog obrasca ponaanja. Glavna karakteristika ponaanja ovakvih osoba su burna
emotivna reagovanja na male provokacije. Kada se nau u neprijatnoj situaciji, bilo da je
ona nastala usled spoljnjih ili unutranjih razloga, ispoljavaju za njihove uzraste pre-
vaziene naine emotivnog reagovanja (regresija). Poremeaji obrasca ponaanja
dijagnostikuju se kada znaci slabe emotivne prilagoenosti postaju dominantni. Dakle,
uvek kada osoba ispolji znake slabe prilagoenosti uslovima sredine (ovde ne spadaju
neurotine i fobine reakcije). Smatra se da su poremeaji obrazaca ponaanja uroene
osobine linosti i da su zbog toga teko podlone korigovanju leenjem ili vaspitanjem. U
toku dugog leenja ili vaspitanja moe doi do poboljanja ponaanja, ali i pored toga
duboki poremeaji linosti ostaju veoma malo ili nimalo promenjeni (Hrni, 2009:
119).
Nain na koji se formira slika o sebi i drugima moe trajnije uticati na
ispoljavanje linosti adolescenta (Singer, M., Mikaj-Todorovic, Lj., 1989). Njihove
stavove o sebi mogli bismo grupisati u tri celine:
1. Oni koji prema sebi pokazuju negativan stav izraavaju nepoverenje u svoje
sposobnosti i vrednosti, nedostatak samopotovanja, to kao posledicu moe imati
oteano postizanje uspeha.
2. Grupacija maloletnika koja sebe precenjuje, time ne olakava, ve jo vie
oteava svoju adaptaciju, ne mogavi da uskladi idealnu i realnu sliku sebe, iz
ega takoe proistiu neuspesi u reavanju razvojnih i ivotnih problema.

31
3. Veina maloletnika ima jo uvek neizgraen odnos prema sebi, to nosi
zbunjenost i konfuziju vezanu za line potencijale i mogunosti (Dimitrijevi,
2006: 218).
Tipine, prepoznatljive osobine linosti mladih sa delikventnim ponaanjem jesu
sledee: asocijalnost, emotivna i socijalna nezrelost, destruktivnost, egocentrizam,
nasilnost, prkos, neposlunost, nepotovanje autoriteta, neprijateljstvo, nesposobnost
ostvarivanja prisnog odnosa sa okruenjem i bliskim osobama sa kojima ivi. Meu
delinkventima ima i osoba koje boluju od psihoza ili drugih psihopatskih poremeaja.
Delinkventi se uvek snano odupiru kontroli i svakom minimalnom pokuaju menjanja
njihovog ponaanja. Zato su oni veoma esto su destruktivni, impulsivni, osvetoljubivi,
nasilni, surovi, okrutni, neprijateljski raspoloeni itd.
Osobine linosti maloletnog delinkventa razlikuju se od osobina ostalih
adolescenata. Linost maloletnog delinkventa je bila predmet istraivanja vie naunika:
Glik (Glieck), Tapan (Tapan), Majer (Mayer), koji su utvrdili sledee osobine maloletnih
delinkvenata:
1. asocijalnost;
2. nepotovanje niijeg autoriteta;
3. prkos;
4. neposlunost;
5. neprijateljsko raspoloenje prema drugima;
6. destruktivnost;
7. sadizam;
8. impulsivnost;
9. emocionalna nezrelost;
10. socijalna nezrelost i
11. pripadnost ekstrovertnom tipu linosti(Krsti, 2009:102).
Smatra se da su ove crte linosti maloletnog delinkventa vie stvorene u
nepovoljnim sredinskim i kulturnim uslovima, nego to imaju korena u telesnom sklopu
konkretne linosti. Psiholozi veruju da je maloletnika delinkvencija, prvenstveno nastala
zbog nepravilnosti linog razvitka kao posledica neusklaenih odnosa izmeu dece i
njima znaajnih osoba u njihovom ivotu, a ne samo zbog biolokih faktora.

32
Zalokar Divjakova navodi neke osobine ponaanja karakteristine za mlade i
adolescente. Zakljuuje se da je dananjim adolescentima esto dosadno, bezvoljni su,
nisu sposobni da prevaziu tekoe, jer nisu navikli da se potrude. Ne znaju ta ele, ne
vide cilj pred sobom. Burno ili ak bezbrino reaguju na neuspehe, ne sluaju, zlovoljni
su, nemaju samopouzdanja. Nisu spremni da se ukljue u razgovor, pasivni su u
prihvatanju nekih odluka, izbegavaju tekoe i suoavanje sa problemima, ne kontroliu
se u izraavanju oseanja i ne umeju da ih prepoznaju. esto su nestrpljivi, brzo oekuju
postignut cilj. Nedostaje im volja i istrajnost ve kod lakih zadataka. Naalost, mladi
ive u okolini koja im doputa i oprata greke i neodgovorno preuzimanje posledica
njihovih postupaka. Roditelji adolescentu bezuslovno dre stranu, trude se da ree
njegove tekoe, a time mu uskrauju samostalno i odgovorno postupanje i autonomnost
koja je neophodna u procesu osamostaljivanja (Ptunder i Milojevi- Krajni, 2011:
89-90).
Maloletni delinkventi su, uglavnom, socijalno nezreli. Uvreeno je shvatanje da
svi maloletni delinkventi koji prekidaju kolovanje i koji su neuspeni na profesionalnom
osposobljavanju ili radu, spadaju u kategoriju socijalno nezrelih osoba. Meutim, neki
maloletni delinkventi su uspeni u koli i na poslu, pa ipak vre kriminalne radnje, tako
da je izreeni sud o socijalnoj nezrelosti problematian. U prilog ovoj tezi ide i injenica
da neki maloletni delinkventi, nakon ukljuenja u zdravu sredinu i ponu da rade ono to
ih interesuje, mogu da postignu nadprosene rezultate i da budu socijalno uspeni lanovi
drutvene zajednice.
Meu najvanijim kategorijama problematinog ponaanja adolescenata
izdvajaju se: poveanje sukoba u okviru socijalnog okruenja (delinkvencija), nasilniko
i destruktivno ponaanje, tetne navike koje postepeno postaju stil ivota (npr. upotreba
alkohola i droga), ugroenost zdravlja i ivota mlade osobe (nasilje, upotreba
psihoaktivnih supstanci), prerano prekinuto kolovanje, usporeno sazrevanje ili pak
prerano preuzimanje uloge odraslih (Petrovi i sar., 2007). Najriziniji oblici
problematinog ponaanja, koji belee porast meu adolescentima, jesu upotreba
psihoaktivnih supstanci - alkohola i droga, kao i razliite forme nasilnikog i
delinkventnog ponaanja. Nasilniko, agresivno ponaanje, i sledstveno tome,
delinkvencija, predstavljaju prilino estu vrstu problematinog ponaanja u

33
adolescentskom periodu. Postoje razliite forme nasilnikog ponaanja meu
adolescentima - fiziko nasilje, emocionalno ili psihiko i seksualno nasilje. Svi navedeni
oblici nasilnitva mogu biti zastupljeni meu vrnjacima, u okviru primarne porodice,
kao i u ranim partnerskim relacijama (Mari, 2011:176).
Longitudinalne studije pokazuju da postoji progresija ivotnih puteva
delinkvenata od srednje tekih ali frekventnih ka reim ali teim deliktima. Neke meta -
analize pokazale su da postoje tri tipa problema: otvoreni antisocijalni problemi, skriveni
antisocijalni problemi i problemi konflikata sa autoritetima. Louber i sar. (Louber i sar.,
1993, 1994, 1997) dalje razvijaju ove ideje analizirajui progresiju po ovim putevima.
Problemi konflikata sa autoritetima. Ovaj tip problema poinje najranije sa
tvrdoglavim ponaanjem praenim prkoenjem, koji dalje vodi do izbegavanja autoriteta,
beanja iz kole, beanja iz kue, ostajanja dugo van kue.
Skriveni antisocijalni problemi. Poinju sa ponaanjem tipa laganja i krae po
prodavnicama, pa idu preko imovinske tete (vandalizam, paljenje vatre) do ozbiljnih
imovinskih delikata (kraa kola, provalne krae, prodaja droge i prevara).
Otvoreni antisocijalni problemi. Poinju sa fizikim maltretiranjem druge dece,
pa idu preko tua do nasilnikog prestupnitva (Hrni, 2005: 15-16).
Devijantno ponaanje maloletnika esto je samo spoljnji izraz i reakcija mlade
linosti na dugotrajno delovanje dubljih unutranjih tekoa, moralnih i psiholokih
sukoba u njihovoj linosti kao to su stalna strahovanja, agresije, strepnje, moralni
konflikti i slini emocionalni poremeaji. Mnogi ispoljavaju izrazito impulsivno,
nemirno, ekstrovertno, agresivno ili destruktivno ponaanje. U svojim antisocijalnim
stavovima najee su protiv vlasti i autoriteta, trdoglavi su i sumnjiavi, esto i
nerasploeni i nezadovoljni, svim i svaim, skloni su da mrze sve i da prkose svakome.
Maloletni delinkventi su emocionalno nezrele osobe koje se odlikuju
nemogunou kontrole emocija u odnosu na socijalne zahteve. S toga se kod maloletnih
delinkvenata obino razmatraju zajedno emocionalna i socijalna sfera, jer emocionalno
nezrele osobe nisu u stanju da svoje impulse kanaliu na drutveno prihvatljive naine.
Takoe, od presudnog je znaaja dobro zdravlje mladih i adolescenata, jer se oni
subjektivno oseaju dobro i samim tim su spremniji da se prilagode drugima. Za njihovu
linost u ovom razdoblju je vano da su prosene teine i visine, jer sve to odstupa od

34
proseka vrnjaka (debeli, mravi, veliki, mali) doivljava se kao neka vrsta kazne, pa otud
i subjektivni oseaj za nepripadnitvo grupi.
Odevanje adolescenata ima znaaj za njihovo lino samopouzdanje i odnose sa
drugima. Tako npr. devojke koje su loije obuene pokazuju tendenciju da se odvajaju od
svojih vrnjaka i uote izbegavaju zajednike aktivnosti gde uestvuju oba pola. I
suprotno, devojke sa lepom garderobomuivaju da budu sa drugima i rado uestvuju u
grupnim aktivnostima (kod mladia je ova pojava manje izraena).
Ime i nadimak mogu uticati na linost adolescenta, jer neobina imena i
prezimena, a posebno nadimci mogu imati loe posledice na njihovu linost, a to se
posebno odnosi na devojke.
Da li e adolescent razviti delinkvetno, odnosno antisocijalno ponaanje u
mnogome zavisi i od faktora rizika i zatite. Faktori rizika predstavljaju karakteristike,
varijable ili opasnosti koje ukoliko su prisutne kod datog pojedinca, verovatnije e
dovesti do razvoja poremeaja tog istog pojedinca u odnosu na neku drugu individuu
sluajno izabranu iz opte populacije. Zatitini faktori su faktori koji smanjuju
verovatnou problema u ponaanju direktno, posredovanjem ili ublaavajui efekat
izloenosti faktorima rizika (Arthur, Hawkins, Pollard, Catalano & Baglioni, 2002:576).
Na ponaanje adolescenata mogu se negativno odraziti i nivoi aspiracije. Stoga je
bitno da nivoi aspiracije budu realni, ni suvie niski, ni previsoki. Mladi koji precenjuju
svoje mogunosti i nisu realizovali svoje motive, po pravilu postaju frustrirani i zato je od
presudnog znaaja da adolescent pravilno reaguje na line neuspehe i da ne podlee
panici ili gubljenju motiva pri realizaciji postavljenih ciljeva.
Delinkventno ponaanje se sankcionie blae u odnosu na kriminalitet, jer zakon
smatra da su maloletnici manje odgovorni za svoje ponaanje nego odrasli. Tako, veruje
se da: 1. da adolescenti imaju jau sklonost ka riziku i izazovima, 2. manje nepovoljno
procenjuju potencijalne negativne posledice rizinog ponaanja u odnosu na odrasle, 3.
imaju tendenciju da budu impulsivni i vie se bave kratkoronim nego dugoronim
posledicama, 4. imaju drugaijiu samokontrolu, 5. osetljiviji su na pritisak vrnjaka
(Siegel, & Welsh, 2012:21).



35
Faktori koji utiu na razvoj delinkventnog ponaanja mladih

Opte je prihvaeno stanovite da maloletniko prestupnitvo predstavlja pojavu
koja je povezana socijalnim, kulturnim, ekonomskim, politikim i drugim odnosima
pojedine drave. Radi se dakle o pojavi koja je karakteristina za svako drutvo, odnosno
dravu, ali istovremeno pojava koja je tako opta da sadri i neka obeleja koja su, ako
smemo tako da kaemo prela dravne granice (elih, 1988: 224).
Na razvoj linosti, odnosno njeno sazrevanje i socijalno oblikovanje, utiu mnogi
faktori i zbog toga postoje ogromne razlike izmeu pojedinaca istog uzrasta. Znai,
prestupniko ponaanje mladih odreuju etioloki faktori, koji se dele na:
a) faktore koji su vezani za linost i
b) faktore socijalne sredine.
U line faktore se ubrajaju: nizak nivo inteligencije, psihopatske crte linosti (kao
to su egocentrinost, samoprecenjivanje, nesposobnost prihvatanja drugih linosti,
kompenzovani oseaj inferiornosti, nedostatak oseaja odgovornosti, emocionalna
nestabilnost, nizak stepen tolerancije na frustracije i dr.). Faktori koji se odnose na linost
objanjavaju specifinosti u telesnim i psihikim promenama vezanim za period puberteta
i adoloscencije dece i maloletnika. Karakteristike linosti maloletnih prestupnika ne
mogu biti uzrok njihovog delinkventnog ponaanja, ali mogu biti pogodne za reagovanje
u negativnom smislu.
Faktori socijalne sredine su: deficijentna i degradirana porodica, materijalno -
ekonomske prilike, nedostaci i neuspeh u kolskom obrazovanju i vaspitanju, negativan
uticaj vrnjakih grupa, neadekvatno korienje slobodnog vremena, sredstva masovne
komunikacije sa negativnim sadrajima i dr. Socijalni faktori, pored unutranjih,
uroenih i steenih faktora ine relevantnu komponentu etiologije maloletnike
delinkvencije. Stoga je socijalna karta maloletnog delinkventa posebno znaajna sa
aspekta ovog istraivanja, a to su: uticaj porodice, uticaj kole, nain korienja
slobodnog vremena i sredstva masovnih komunikacija. Svi navedeni faktori su u
kauzalnoj vezi i kao takvi su uslovljeni sa iniocima linosti mlade jedinke.
Od svih navedenih socijalnih faktora na pojavu delinkventnog ponaanja mladih
najvei uticaj ima deficijentna i degradirana porodica.

36
Skalar je uveren dainioci socijalnog okruenja (porodica, kola, komiluk itd.)
doprinose adolescentovom zadovoljavanju potreba, a mogu da ga motiviu za
neodgovarajue ponaanje, jer mu za njegov razvoj predstavljaju prepreku (Ptunder i
Milojevi- Krajni, 2011: 103).
Neki autori faktore delinkventnog ponaanja dele na egzogene faktore:
industralizacija i urbanizacija, dezorganizovana i deficijentna porodica, neuspesi i
nedostaci u obrazovanju i vaspitanju, materijalni uslovi (siromatvo i bogatstvo, negativni
uticaji sredstava masovne komunikacije, alkoholizam, negativni uticaji susedstva i ulice,
kulturni i drugi sukobi) i uticaj linih faktora. Istraivanja (Tomi, 2002, 2004) su
pokazala da veoma vanu ulogu i nastajanju i otklanjanju maloletnike delinkvencije ima
kvalitet sociopedagoke komunikacije sa delinkventnom decom (Tomi, ehovi i
Hrvanovi 2006: 825).
Veoma je vano naglasiti vaspitnu zaputenost zbog toga to ona spada u jedan od
najbitnijih inioca pojave delinkvetnog ponaanja mladih, koja se javlja kao posledica
deficijentnog delovanja porodice, kole i ivotne sredine i samim tim zahteva poseban
tretman.
Pored ovih, gore navedenih faktora mogu na pojavu - razvoj delinkventnog
ponaanja mladih uticati i socio-kulturni faktori u koje se mogu pobrojati:
- ratovi,
- katastrofe,
- migracije,
- urbanizacija,
- ekonomske prilike,
- siromatvo,
- nezaposlenost itd.
Prirodne katastrofe i ratovi mogu imati kriminogeni uinak na mlade osobe, poto je
njihova prva i neposredna posledica pojava dezorganizacije postojeih drustvenih
struktura. Istraivanja koja su vrena povodom izbijanja velikih prirodnih katastrofa
pokazuju da nakon stanja prvog oka, do kojeg dolazi neposredno nakon katastrofe,
dolazi do porasta kriminaliteta, naroito meu mladima. Vrlo brzo poinju se dogaati

37
brojne krae, pljake, provale u kue i prodavnice, koje je, zbog ukupne krizne situacije,
teko spreiti.
Ratne prilike izazivaju razliita, vrlo teka krizna stanja, poto dovode, u prvom
redu, do ugroavanja ljudskih ivota, ali i svih drugih vrednosti civilizovanog drutva. Uticaj
rata na pojave delinkventnog ponaanja mladih prisutan je u svim njegovim fazama.
Razliita istraivanja o fenomenu maloletnike delinkvencije u ratnim uslovima pokazuju
da kriminalitet raste u vreme rata i neposredno po njegovom zavretku, a u strukturi
krivinih dela koja ine maloletnici prevladavaju imovinski delikti. Objanjenje za
poveani broj kraa, pljaki, provala i sl. nalazi se u injenici da u ratu dolazi do nestaice
svih vrsta roba, a posebno roba iroke potronje, koje su neophodne za preivljavanje. U
takvim situacijama nedostatak egzistencijalnih uslova ivota navodi odreene pojedince i
grupe na delinkvenciju.
Strano iskustvo deje populacije u Srbiji (bivoj Jugoslaviji) od mladih generacija
stvara potencijalne rizine grupe kao najranjivije kategorije izloene svim oblicima
nasilja. Veinom su to posledice rata koje, uz prirodne faktore, s obzirom na starosnu
granicu, danas ba od adolescenata ine najranjiviju populaciju stanovnitva. Zbog toga i
ne udi porast svih vidova sociopatolokog ponaanja, posebno mladih, izraen kroz
zloupotrebu hemijskih supstanci, poveanje broja suicida, maloletnicke delinkvencije,
skitanje i prosjaenja, maloletnike trudnoe koja je u uskoj vezi sa zanemarivanjem i
nebrigom porodice, odnosno naputanjem i zloupotrebom dece.
Ekonomski uslovi razvoja drutva, ekonomske krize i drugi privredni problemi,
materijalni status i razlike u ekonomskom poloaju pojedinih kategorija stanovnitva od
izuzetnog su znaaja za izuavanje uzroka delinkventnog ponaanja mladih.
Brojna istraivanja pokazuju da se u uslovima ekonomske krize drutva i
ekonomske nesigurnosti graana kriminalitet poveava, a posebno se poveavaju neki
njegovi oblici. Ekonomske krize karakteriu teki privredni poremeaji, nezaposlenost,
smanjenje plata i standarda graana. Ekonomske krize, posebno kada su posledica ratnih
zbivanja, redovno prati pojava raslojavanja stanovnitva (na jednoj strani enormno,
najee kriminalno bogaenje, a na drugoj ubrzano siromaenje veine stanovnitva).
Ekonomske krize dovode do pojava porodinih kriza, depresija, alkoholizma, kraa i
prevara kako starijih tako i mladih. Posredne posledice siromatva su neobrazovanost i

38
nekvalifikovanost, nezaposlenost i nedovoljni prihodi, to se negativno odraava na status
porodice, ne samo ekonomski, nego i socijalni i kulturni. Neki autori smatraju da je
siromatvo najznaajniji faktor kriminogenih uticaja.
Siromatvo predstavlja jedan od bitnijh faktora pojave idue maloletnike
delinkvencije. Siromatvo se manifestuje na razne naine, meu kojima su nedostatak
prihoda i sredstava, neophodnih da se osigura odriva egzistencija, glad i neuhranjenost,
slabo zdravlje, ograniena ili nikakva dostupnost obrazovanju i ostalim temeljnim
uslugama, poveana smrtnost, ukljuujui smrtnost od bolesti, beskunitvo i neadekvatni
stambeni uslovi, nesigurno okruenje, drutvena diskriminacija i izolacija (a sve ovo
navedeno neretko utie na pojavu delinkvetnog ponaanja mladih).
Vaan ekonomski faktor koji moe postati uzronik delinkventnog ponaanja je
nezaposlenost. Mnoga istraivanja pokazuju da su imovinski delikti i maloletnika
delinkvencija srazmerni pojavi nezaposlenosti. Posledice nezaposlenosti mogu biti
razliiti oblici socijalnih devijacija, kao sto su alkoholizam, skitnja, prosjaenje i slino.
Iako veina objavljenih istraivanja upuuje na zakljuak da siromatvo, samo po sebi, ne
mora direktno voditi u kriminalitet, ono je ipak, najee uzrok nastajanja razliitih
socijalnih, zdravstvenih, stambenih, obrazovnih, porodinih i drugih problema, ali i
stagniranja, odnosno opadanja nivoa pruanja zdravstvenih, obrazovnih, kulturnih,
sportsko-rekreativnih i drugih usluga institucija od ijeg kvaliteta rada, gotovo presudno
zavisi pravilan rast i razvoj dece i mladih. Posredne posledice siromatva su
neobrazovanje i nekvalifikovanost. To dovodi do reeg zapoljavanja i niskih prihoda,
to se odraava i na porodini status, nedovoljnu kulturu i povezanost sa pojavama
socijalne patologije. Neki autori smatraju da su materijalno stanje i uslovi najjae sile
delinkvencije, odnosno najznaajniji faktor kriminogenog uticaja (Woton, 1959). Na
ovaj problem uzroka ukazivao je jo Gabrijel Tarde (Gabrijel Tarde, 1912) smatrajui da
su veina ubica i notornih kradljivaca zapoeli svoj ivot kao naputena deca, a pravu
kolu zloina treba traiti na svakom javnom trgu i na svakoj raskrsnici naih gradova,
velikih i malih, u onim jatima ulinih deaka i skitnica, koji se udruuju poput vrabaca,
najpre u cilju napadanja graana, a zatim radi krae, a to sve usled nedostatka vaspitanja i
hrane u svojim domovima (Bokovi, 1994: 113).

39
U maloletniku delinkvenciju ukljuena su i ona deca koja imaju sve to poele
u porodici. Oni su opasniji, ne prezaju ni od ega, nose vatreno oruje, ne libe se da ga i
upotrebe, ne koriste socijalne droge ve upravo one najtvre, a roditelji su u stanju da
upotrebe novac kako bi izgladili svaki deji nestaluk. Dok su deca iz siromanih
porodica stalno na oprezu da ih ne bi neko uhvatio, ovi drugi se ne boje nikoga, svoj bunt
javno iskazuju, jer, po pravilu, imaju i jaku zaleinu (Petrovi, 1995:572).
Razliita istrazivanja, vrena u svetu i kod nas, pokazuju da je delinkvetno
ponaanje mladih pojava koja je mnogo izraenija u urbanim nego u ruralnim sredinama;
ona su upozorila na razlike koje s obzirom na vrstu i intenzitet delinkvetnog delovanja
postoje izmeu sela i grada, ali i izmeu manjih i veih gradova.
Urbanizacija (od latinskog urbs grad) je naziv kojimse oznaava prirodni ili
mehaniki prirast stanovnitva u gradskim podrujima, irenje gradskih podruja,
odnosno transformacija preteno seoskih karakteristika nekog podruja u gradsko
(preuzeto sa: http://sr.wikepedia.org/rs). Dakle, pod urbanizacijom se podrazumevaju
migracije iz manje ili vie ruralnih podruja u manje ili vee gradove, najee povezano s
razvojem ekonomije, osobito industrializacije, a pojam urbanizma obuhvata nain ivota
koji proizlazi iz takvih migracijskih kretanja. Brojne analize u raznim zemljama omoguile
su nam injenicu da se delinkvencija kao posebna drutvena pojava na prilino specifian
nain javlja u gradskim i seoskim naseljima. To se moe primeniti i na kriminalitet
maloletnika, koji se tretira kao preteno urbana pojava.
Mladi ljudi, esto kao pratnja roditeljima migrantima, ali i mladi koji ostaju u
prvobitnom mestu boravka s drugim lanovima porodice i dok su njihovi roditelji (jedan
ili oba) zbog posla emigrirali, pogoeni su brojnim uticajima (dolazak u novu ivotnu
sredinu, nova kola, novi vrnjaci, drugaiji standard ivota, novi zahtevi u novoj sredini
(materijalni, socijalni, kulturni), norme ponaanja, ivot samo s jednim roditeljem,
odnosno gubitak roditelja koji je emigrirao, ivot s dedom i bakom ili drugim roacima
koji mogu dovesti do ozbiljnih promena u ivotnim uslovima, a ponekad i do rizika za
pojavu poremeaja u ponaanju, asocijalnog ponaanja, antisocijalnog ponaanja i
delinkvencije (vano je napomenuti da je promena mesta boravka stres i za roditelje, pa
takva situacija moe pogorati partnerske odnose ili pak dovesti do alkoholizma i drugih
asocijalnih oblika ponaanja kod roditelja). Stres prouzrokovan promenom mesta boravka,

40
ako ga prate negativne okolnosti vezane uz porodinu situaciju i uslove ivota, poveava
rizik od poremeaja u ponaanju, a i delinkventnog ponaanja dece i mladih.
Migracije se esto nepovoljno odraavaju na razvoj linosti, jer se u novoj sredini
gube moralne norme koje su bile prisutne u domaoj sredini. Dolazi do kidanja veza sa irom
porodicom i okruenjem, pojavljuje se usamljenost, neprilagoenost, gubljenje prijatelja.
Nova ivotna pravila sukobljavaju se sa starim navikama, urbana sredina nudi nova
iskuenja, poput alkoholizma, narkomanije, prostitucije i drugih oblika devijantnog
ponaanja. Adaptaciju na novu sredinu oteavaju nepovoljni socijalni i ekonomski uslovi
u kojima zivi veina imigranata (one koji se iseljavaju u druge zemlje prate brojne
predrasude, koje se negativno odraavaju na njihovo samopouzdanje i onemoguavaju
kvalitetnu adaptaciju).
Istraivanja o maloletnikoj delinkvenciji koja su kod nas vrena u posleratnom
periodu pokazuju da u strukturi maloletnih izvrilaca krivinih dela deca izbeglice ne
uestvuju u veoj meri od dece koja su deo domaeg stanovnitva. Analize su pokazale
da postoji visoka korelacija izmeu ekonomskog razvoja i delinkventnog ponaanja
mladih. Meutim, uzroci delinkventog ponaanja, ali i kriminaliteta mladih, ne mogu se
traiti u urbanizaciji i industrijalizaciji kao trendovima drutvenoga razvoja, izvan
konteksta drutveno-ekonomskog poloaja stanovnitva tih sredina.
Na kraju moe se rei da se ni jedna injenica koja upuuje na veze
ekonomskog razvoja neke sredine i delinkvencije ne moe smatrati neposrednim
uzronikom odgovornim za delinkventno ponaanje, ve ulogu tzv. prenosnika ili
posrednika veze imaju neke tree varijable (npr. porodica, kola, vrnjaci), manifestne
ili latentne, koje podstiu ili razvoj ili delinkvenciju.









41
Uloga i znaaj porodice u ivotu mladih sa delinkvetnim ponaanjem

Sve od vremena Platona do danas porodica ima nezamenljivu ulogu u pogledu
vaspitanja i uvoenja u ivot mlade osobe. Porodica je prva referentna grupa u kojoj
mladi poprimaju elementarne oblike socijalizacije i ne bez razloga se naziva kritini
etioloki faktor u pogledu adaptacije drutvenoj sredini. Otud se porodica u socijalnoj
psihologiji i naziva kolevka linosti.
Porodica kao drutvena grupa ima mnogobrojne obaveze i funkcije kada su u
pitanju mladi, njihov razvoj i formiranje. Pored obezbeivanja materijalnih i drugih
objektivnh uslova ivota mladih, porodica se javlja i kao jedna od primarnih drutvenih
grupa u kojoj se odvija proces vaspitanja i socijalizacije mladih. U njoj se ostvaruju prvi
socijalni dodiri i udaraju osnove moralnog, intelektualnog, fizikog, radnog i estetskog
vaspitanja, to u znatnoj meri odreuje intelektualno i drutveno-moralno ponaanje
mladih. Porodica, osim toga, igra veoma znaajnu transmisionu ulogu u socijalizaciji
linosti, povezujui primarni porodini svet svoje porodice sa svetom izvan porodice i
obrnuto, unosei u porodine odnose pozitivne vrednosti celokupnog drutvenog sistema
u koje ivi (Jaovi, 1978:219).
Znaaj porodine socijalizacije je u tome to deca ne formiraju svoje linosti samo
svesnim delovanjem roditelja ve i to i iz svakodnevnog porodinog ivota, iz konteksta
sredine, prihvataju ono to im je neophodno (Ivkovi 2003:102). Posebno veliki znaaj
porodice je primetan kada se posmatra fiziki, psihiki i drutveni razvoj dece. Mladi i
adolescenti nastoje da usklade svoje ponaanje sa ponaanjem svojih roditelja, ak i u
onim situacijama kada se ne slau sa njihovim stavovima. Mlade osobe iji su roditelji
skloni bespotrebnim kritikama, kanjavanjima, vreanju i prekomernom nadziranju,
postaju nervozni, neposluni i skloniji su konfliktima svih vrsta, za razliku od svojih
vrnjaka iji roditelji nemaju ovakve osobenosti. Re je o steenom ponaanju koje se
prenosi iz porodine atmosfere na okruenje. Poznato je da stroga disciplina sama po sebi
nema tako veliki uticaj kao surovost pri sprovoenju tako shvaene discipline to po
pravilu izaziva antisocijalno ponaanje. U prilog ovoj tezi ide i injenica da adolescenti
koji su agresivni prema drugima istovremeno su neprijateljski raspoloeni i prema svojim
vrnjacima. Porodini odnosi imaju uticaj na adolecente najvie u sledeim oblastima:

42
- Emocionalno prilagoavanje: dobri roditelji stvaraju dobru emocionalnu
stabilnost i visoko samopouzdanje kod adolescenata. Odsustvo prijatne atmosfere
u porodici utie na loe emocionalno prilagoavanje i emocionalnu nestabilnost
adolescenata. Osobine oca su vanije za razvoj linosti adolescenta nego osobine
majke.
- Socijalno ponaanje: dobri odnosi u porodici omoguavaju adolescentu da bude
prihvaen od vrnjaka, a to se posebno odnosi na prihvatanje od strane suprotnog
pola. Loi porodini odnosi izazivaju veliku agresivnost adolescenta prema
vrnjacima, neprihvaenost od strane pripadnika svog i suprotonog pola.
- Uspeh u koli i na poslu: vei uspeh u koli pokazuju oni adolescenti koji imaju
dobre odnose u porodici. Adolescenti sa slabijim uspehom u koli su po pravilu iz
porodica u kojima postoji neslaganje izmeu roditelja i dece ili onih iji su
roditelji razvedeni.
- Opta prilagoenost prema drutvu: kada je porodica srena i zadovoljna, onda se
i adolescent razvija u linost koja ne ini prestupe prema drutvu i samim tim
drutveno korisnu osobu. Maloletni prestupnici po pravilu imaju lou porodinu
situaciju koja ih prati ve od ranog detinjstva.
- Samostalnost adolescenta: ukoliko su porodini odnosi dobri utoliko je adolescent
samostalniji u svojim postupcima. Ako je adolescent voljeno i prihvaeno dete od
svojih roditelja bie slobodniji i nezavisniji (Krsti 2009: 94-95).
Pojava razliitih vidova problematinog ponaanja oduvek je bila, posmatrano
kroz razliite vremenske i kulturne perspektive, karakteristina za adolescentsku fazu
razvoja. Meutim, pod uticajem promena koje nosi savremeno doba, svedoci smo prave
ekspanzije ovakvog ponaanja na sve niim uzrastima. Slika savremene adolescencije
vrlo je kompleksna, kako zbog univerzalnih odlika ovog razvojnog perioda, koji nosi
mnotvo izazova i rizika, tako i usled intenzivnih drutvenih promena koje savremenoj
adolescenciji daju sasvim novu dimenziju. Takva osnova predstavlja vrlo pogodno tle za
pojavu razliitih vidova problematinog ponaanja mladih, pri emu je, prilikom
planiranja preventivnih aktivnosti i tretmana, od kljunog znaaja poznavanje etiologije i
prirode ovog fenomena, odnosno svih onih individualnih i sredinskih inilaca koji
doprinose pojavi problematinog ponaanja na ovom uzrastu (Mari, 2011:175-176).

43
Porodini milje, pored pozitivnih, moe imati i negativne uticaje u procesu
formiranja svoje dece. Re je o porodicama koje ne ostvaruju pozitivno vaspitanje, u
kojima najmlai lanovi ne stiu neophodne osnove moralnog vaspitanja, pozitivne
navike i sklonosti u kojima ivot roditelja i porodina atmosfera moe da slui samo kao
negativan uzor njihovog ponaanja. A najei uzronici ovakvog porodinog stanja jesu:
teki materijalni uslovi, alkoholizam, prostitucija, porodine svae i neslaganja,
naputanje porodice, avanturizam i ostale pojave drutveno-porodine patologije.
Stoga se ovakve mikrogrupne pojave nazivaju "degradirane" ili "razorene
porodice". Stalne konfliktne situacije u porodici, alkoholizam jednog ili oba roditelja,
naputanje porodice, smrt jednog ili oba roditelja, kada se na prirodan nain rui
porodina zajednica i sline situacije, ostavljaju esto negativne tragove na psihologiju
dece, na formiranje njihove svesti i karakternih svojstava, a koji su uzronici raznih
oblika negativnih ponaanja princip refleksije (Krsti, 2009:133). Dakle, deficijentna i
degradirana porodica kao jedan od socijalnih faktora imaju najvei uticaj na pojavu
delinkvetnog ponaanja mladih. Do deficijentne porodice najee dolazi usled razvoda
braka, a to izaziva odreene promene u linosti maloletnog delinkventa (obino se javlja
oseanje odbaensti, frustriranosti i usamljenosti, to neretko uzrokuje delinkventno
ponaanje); do degradacija porodice dolazi usled loih porodinih odnosa i to izmeu
roditelja, kao i dece i roditelja, a sve je to propraeno permanentnim konfliktima i
psihofizikim nasiljem. Porodica sa naruenim porodinim odnosima esto je u tesnoj
vezi sa delinkvetnim ponaanjem mladih iz razloga to je u njoj ugroena socijalizacija i
socijalna adaptacija. Zbog svega gore navedenog moe se zakljuiti da takva porodica,
zbog odsustva pozitivnih uticaja, prua deci samo negativne uzore, pa se zbog toga kod
njih razvijaju negativna lina svojstva, oekivanja i shvatanja koja duboko pogaaju
njihovu linost. Takoe izrazito negativan uticaj na porodine odnose ima i alkoholizam
roditelja, nedoslednost u vaspitavanju, zatim nedostatak porodine kontrole i discipline,
kao i fiziko kanjavanje. Porodica sa navedenim karakteristikama i usled uticaja koji
kao takva vri, navodi maloletnika da pone sa preddelinkventnim i delinkventnim
ponaanjem.
U normalim - zdravim porodicima se vrlo esto javljaju kao etioloki faktor
greke u vaspitanju dece, i to: preterana strogost ili popustljivost, vaspitna ravnodunost,

44
pretpostavljanja jednog deteta drugom, iskoriavanje dece, nervozno ponaanje roditelja,
i ostale greke i propusti u vaspitanju koje neminovno za posledicu imaju drutvenu
neprilagoenost deteta, odnosno, bilo koju vrstu drustveno neprihvatljivog ponaanja.
Dobar broj poremeaja i raznih negativnih elemenata u porodinom ivotu vodi,
meutim, svoje poreklo i iz unutranjih sukoba i drugih disfukncionalnosti u samoj
porodici kao zajednici. U pitanju su razni strukturalni poremeaji - razvodi, naputanje
porodice od strane pojedinih roditelja, zanemarivanje dece i odsustvo svake kvalitetnije
brige za njihov razvoj i formiranje, razni sociopatoloki oblici ponaanja roditelja i
drugih odraslih lanova porodice, i tome slino. Te i takve pojave u porodici najee
imaju direktan negativan odraz na razvoj i ponaanje mladih, te se u tom smislu i
porodica moe s pravom smatrati odgovornom za njihovo delinkventno ponaanje
(Jaovi, 1978:221).
Mnogi nauni radovi su identifikovali lo nadzor dece kao jedan od najboljih
individualnih faktora za prognoziranje idue delinkvencije. Kao to Farington definie,
roditeljski nadzor se odnosi na nivo roditeljskog nadgledanja dejih aktivnosti kao i nivo
njihovog opreza i budnosti (Farrington, 2002). McCord-ova istraivanja pokazuju da loa
roditeljska nadgledanja, na primer, neznanje roditelja o dejim izlascima, prijateljima,
slobodnim aktivnostima van porodinog doma, nedostatak pravila o izlascima i dolasku
kui, su najbolji faktori za prognoziranje kriminala nasilja i imovinskog kriminala
(Gruevska, 2007: 481).
Disciplina kao faktor, sa druge strane, se odnosi na nain na koji roditelj reaguje
na deje nepravilno ponaanje. Ranija istraivanja kao i najskorija, istiu znaaj loeg
ponaanja i kanjavanja (ukljuujui fiziko kanjavanje) kao i nepravilna ili stroga
disciplina, kao vani faktori za prouzrokovanje delinkvencije. Patersonova studija (1982)
pokazala je da umesto postavljanja jasnih pravila i kazni, naznaiti ta je dete uradilo
pogreno i zato je dete bilo kanjeno, roditelji antisocijalne dece popuju deci. Osim
toga, Paterson je naglasio da je nepravilno i nekonzistentno kanjavanje deteta znaajnije
za prouzrokovanje budue delinkvencije deteta nego li sama kazna. Snyder i Paterson su
primetili dva razliita stilova discipline roditelja dece sa antisocijalnim ponaanjem. To
su zapletan stil, prema kome se kanjavaju ak i trivijalna ponaanja, i mlitav stil
prema kome se kanjavaju nekoliko antisocionalna ponaanja deteta (Snyder i Paterson,

45
1987) (Gruevska, 2007: 481). Druga veza sa iduom delinkvencijom je lo roditeljski
angaman u deje aktivnosti. Puno istraivanja, kao na primer Cambridge studija
(Cambridge Study), pokazala je da smanjeno vreme koje roditelj provodi sa detetom
naroito otac-sin udvostruuje rizik za idue osude deteta (Farington, 2002). Ovo je
objanjeno sa faktom da je odsustvo roditelja nedostatak uloge uzora, naroito za razvoj
polovog identiteta (Rodgers, 1998).
Nejrand (2003) navodi da se zbog poremeenih odnosa u porodici adolescentovo
problematino ponaanje pokazuje u eem druenju sa vrnjacima, tumaranju po
ulicama, iako ne moemo biti sigurni u povezanost uzroka i efekata. Odstupanje u
ponaanju se pojavljuje i u porodicama koje ne pokazuju tekoe sa neprilagoenou
(Ptunder i Milojevi- Krajni, 2011: 97).
Danas se sve vie susreemo sa porodicama u kojima su odnosi poremeeni i
neskladni, a deca zbog svoje ranjive prirode najvie ispataju. Poremeaj branih odnosa
je jedan od faktora devijantnosti, kako kod roditelja tako i kod dece; obino je uslovljen
stalnim sukobima suprunika, alkoholizmom ili kriminalnim ponaanjem, a sve ovo se
odraava na celokupnu porodinu situaciju u vidu porodinog nasilja i raznih oblika
asocijalnog ponaanja dece. Nasilje u porodici predstavlja izrazito teku i vrlo rairenu
negativnu drutvenu pojavu. Najopasniji vid nasilja u porodici je onaj koji se vri nad
decom, a kao poseban oblik nasilja nad decom smatra se zanemarivanje, naputanje dece
i fiziko kanjavanje, ali takoe teke posledice ostavljaju verbalni konflikti i
emocionalni nesporazumi. Vea je verovatnoa da dete koje odrasta u porodici gde je
antisocijalni obrazac ponaanja sastavni deo ivota postane delinkvento. Nasilniko
ponaanje pojedinca ne mora uvek biti rezultat agresivne prirode pojedinca, ili nekog
psihikog poremeaja ili traume, ve jednostavno moe biti naueno. Upravo tu se krije
najtamnija posledica nasilja u porodici, jer pojedinac moe preuzeti model ponaanja
svojih roditelja i nastaviti lanac nasilja u porodici.
Strukturalna celovitost porodice predstavlja, van svake sumnje, znaajan
preduslov njene funkcionalne adekvatnosti. Nasuprot tome, poremeaj u sastavu porodice
i druge nepovoljnosti u njenoj strukturi imaju negativan odraz na ceo porodini sistem i
njegovo funkcionisanje. Takvi elementi direktno ili preko slabljenja porodinih funkcija,
po pravilu, negativno deluju na razvoj i socijalizaciju mlade linosti u porodinoj grupi.

46
Prirodno je s toga to se determinante delinkventnog ponaanja trae u poremeajima i
drugim nepovoljnostima porodine strukture. Nesumljivo najizrazitije negativne
posledice po porodicu i socijalizaciju mladih ostvaruje razorenost sastava porodice
(Jaovi, 1978:223).
Na kraju moemo rei da krimogeni uticaji porodice, koliko god da izviru iz nje
kao socijalne grupe, nisu, niti mogu biti iskljuivo stvar porodice. Neki od njih su rezultat
irih uslova u kojima se porodica i njeni odrasli lanovi nalaze pa je ona nemona da ih
sama savlada.
























47
Nasilje najei oblik delikventnog ponaanja uenika u koli

Poslednjih godina sve je oiglednije da je nasilje problem sa kojim se suoavaju
deca i odrasli, kako po broju sluajeva, tako i po teini oblika nasilnog ponaanja. U
obrazovno-vaspitnim ustanovama deca/uenici izloeni su najrazliitijim oblicima i
vrstama vrnjakog nasilja, ali i nasilja od strane odraslih. Posledice oseaju svi, oni koji
trpe nasilje, oni koji se nasilno ponaaju, ali i oni koji prisustvuju situacijama nasilja.
Zatita dece i uenika od nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama sloen je proces u
kome treba da uestvuju svi zaposleni, deca/uenici, roditelji, kao i lokalna zajednica.
Stoga je prioritetan zadatak kole stvaranje uslova za bezbedno odrastanje i zatita
dece/uenika od nasilja (Tomonji, Blagojevi-Radovanovi i Pavlovi, 2010: 47).
kola je obrazovno-vaspitna ustanova u kojoj uitelji, nastavnici i profesori, po
unapred utvrenom planu i programu, prenose znanja mlaoj generaciji. Sam prenos
znanja mlaoj generaciji moe se izvoditi i izvan kole (ustanove) tj. kod kue u vlastitoj
reiji, to bi se nazvalo kuna kola ili kolovanje kod kue. U sluaju kune kole, samo
obrazovanje kod kue vre roditelji ili privatni uitelj. Mada je, pre uvoenja zakona o
obaveznom kolovanju, obrazovanje ve bilo izvoeno kod kue (posebno u Engleskoj i
SAD), ili u okviru crkve ili manastira, u Srbiji, u modernom smislu rei, kolovanje kod
kue je alternativa formalnom kolovanju u kolskim ustanovama (posebno raireno u
razvijenim zemljama Zapada: SAD, Engleska, Kanada, Australija). Prema svojoj
vaspitnoj ulozi, kola se, posle porodice, smatra najvanijom institucijom u kojoj se
odvija proces socijalizacije (preuzeto sa: http://sr.wikipedia.org/wiki/ ).
Osnovnu organizaciju kole ine nastava, slobodne ili vanastavne aktivnosti,
drutvene aktivnosti, obrazovanje odraslih, kulturna i javna delatnost kole itd. Ona je
veoma bitna za formiranje i razvoj linosti. Kao to postoje disfunkcionalne porodice
tako postoje i disfunkcionalne kole. To su one kole koje zanemaruju vapitnu funkciju,
disciplina je loa, a pravila su nejasna. Ovakve kole ne razvijaju dobre i vrste odnose,
veze sa uenicima. Poto je kola jedan od izvora socijalizacije ona kao takva nee biti
uspena u oblikovanju socijalnog ponaanja uenika.
kola kao organizovana drutvena institucija za vaspitanje i obrazovanje mladih
generacija i sistem obrazovanja koji se putem nje ostvaruje, u etiolokom smislu

48
povezuje se sa razvijanjem emocionalnih i drugih svojstava linosti koji mogu biti
uzronici za pojavu maloletnike delinkvencije.
Nedostaci u procesu ostvarivanja ciljeva vaspitanja, moralnog uzdizanja,
razvijanja kulturnih, radnih i drugih svojstava mlade generacije, mogu izazvati i
negativne efekte u njenom ponaanju. Usled nedostataka u vaspitnom procesu stvaraju se
drutveno i psiholoki povoljni uslovi za pojavu devijacija u ponaanju maloletnika koji
su doli pod udar takvih nedostataka i uticaja. Obrazovni kolski faktori koji doprinose
pojavi antidrutvenog naina ivota su:
1. zanemarivanje razvijanja radnih navika i sklonosti u procesu vaspitnog rada,
2. nedostatak adekvatno osposobljenih nastavnika na elementarnom nivou,
3. pridravanje zastarelih shvatanja u nastavi,
4. konformizam u odnosu na prevaziene standarde koji su inkopatibilni sa
novim idejama u vaspitanju,
5. favorizovanje dece iz gornjih drutvenih slojeva,
6. spreavanje uenike inicijative,
7. zanemarivanje kolske i radne discipline,
8. razvijanje vrednosnih stavova na osnovu privilegija i materijalnih dobara,
9. nepravilni intra i interpersonalni odnosi kod kolske omladine,
10. odsustvo profesionalnih savetovalita (psiholog, pedagog) za obavljanje
neophodnih konsultacija i
11. odsustvo kolskih zdravstvenih i drugih specijalizovanih slubi (resoci-
jalizacija, telesni i mentalni defekti) (Krsti, 2009:141-142).
Nasilje meu decom i mladima u koli predstavlja veliki problem i zaokuplja
panju svih, a naroito istraivaa, naunika, teoretiara i praktiara, vladinih i
nevladinih, strunih, humanitarnih i mnogih drugih strunih organizacija. U prilog tome
idu i mnogobrojna, kako strana, tako i domaa istraivanja ovog problema, konferencije i
druge mere koje iniciraju vlade i meunarodne organizacije.
Maloletnici nisu bioloko, socijalno i psiholoko zrele osobe. Maloletnitvo je
doba burnih, brzih i naglih biolokih i psiholokih promena, a sve je to praeno i
povezeno sa drutvenim statusom porodice, drutvom, kolom, porodicom itd. U ovom
periodu fizika snaga dostie svoj vrhunac. Upravo zbog neizgraene linosti maloletnici

49
su veoma podloni uticajima koji mogu da izazovu pojavu i razvoj asocijalnog i
antisocijalnog ponaanja. Ovde se postavlja pitanje: kakvo vaspitanje ili drugi uslovi
tokom detinjstva dovode do razvoja agresivnog obrasca ponaanja? Otkrivena su etiri
vana inioca:
1. Temeljni emotivni odnos roditelja, pre svega nedostatak topline i panje,
nedvosmisleno uveava opasnost od kasnije deakove nasilnosti i
neprijateljstva prema drugima.
2. Drugi vaan inilac je popustljivost prema detetu i doputanje nasilnikog
ponaanja u detinjstvu. Ako ne postoji jasna granica u ponaanju, velike
su anse da dete u koli pone da zlostavlja druge uenike. To se moe
rei i ovako da premalo ljubavi i previe slobode u detinjstvu dovode do
agresivnog obrasca reagovanja.
3. Primena vaspitne metode potvrivanja snaga od strane roditelja, kao to
je fiziko kanjavanje i nasilnih emotivnih izliva. To potvruje shvatanje
da sila raa silu.
4. I poslednji, ali ne tako beznaajan faktor, je temperament deteta. Dete
aktivnog i usijanog temperamenta pre e postati mladi nasilnik nego
dete blaeg temperamenta (Beljanski, 2009: 718).
Nakon porodice kola predstavlja mesto na kojem dete provodi najvei deo svoga
vremena. U koli veina dece se suoava sa svetom u kome nema povlaenu poziciju
kao u svojoj porodici, od njih se trai sposobnost prilagoavanja novoj sredini,
prihvatanja i potovanja nekih novih pravila i sistema vrednosti. Osnovna kola je jedna
od prvih stepenica na kojoj se manifestuju oblici rizinog socijalnog ponaanja.
Ali poremeaji ponaanja najvie su izraeni u ponaanju starih maloletnika i to u
vidu krivinih dela, zatim u obliku recidivizma, druenju sa asocijalnim osobama,
beanju od kue i sl. Jedna od najznaajnijih karakteristika jeste beanje od kole a
samim tim i od kolskih obaveza. Takoe i agresivno ponaanje je jedan od oblika
manifestovanja poremeaja ponaanja, i ono vrlo esto dovodi do neeljenih posledica.
Agresivno ponaanje u prvim godinama kolovanja jedan je od indikatora naputanja
kole pre njenog zavretka i budueg delinkventnog ponaanja. Deca u koli uzastopno i

50
sistematski trpe uznemiravanja i napade svojih kolskih vrnjaka. Nasilje meu decom je
sve prisutnije u kolama, i moe se podeliti na:
- fiziko (udranje, guranje, upanje i sl.),
- verbalno (zadirkivanje, vreanje, irenje glasina, stalno ismejavanje, davanje
pogrdnih imena),
- emocionalno (namerno iskljuivanje rtve iz zajednikih aktivnosti razreda ili
grupe - ignorisanje),
- seksualno (neeljeni fiziki kontakt i uvrede),
- kulturno (vreanje na kulturnoj, verskoj, rasnoj i nacionalnoj osnovi),
- ekonomsko (kraa i iznuivanje novca).
Neretka, moe se rei ak i svakodnevna pojava u naim kolama jeste
maltretiranje uenika od strane svojih drugova - vrnjaka, a tipine rtve su oni uenici
koji su este mete napada druge dece, ali koji sami ne uzvraaju ve trpe i povlae se.
Oni pokazuju neke, oekivane, zajednike karakteristike. Po pravilu, to su deca koja su
fiziki slabija, preosetljiva, anksiozna, bojaljiva i povuena. Ona su nesigurna,
neasertivna, a na napad reaguju plaem i povlaenjem (Popadi, 2009:114).
Na pitanje ta je to kolsko nasilje, prvi odgovor bi bio da je to nasilje koje se
deava u koli. Odgovor je dovoljno dobar da pokriva najvei deo onoga to
podrazumevamo pod kolskim nasiljem, ali poklapanje nije potpuno. Pod nasiljem se
podrazumeva namerno i neopravdano nanoenje tete drugome. Ponaanje kojim se
nanosi teta raznovrsno je i sloeno koliko uopte ljudska komunikacija moe biti, ali se
grubo moe razvrstati na verbalno i neverbalno, i moe se sastojati u fizikom
povreivanju, nanoenju materijalne tete, ili psiholokom povreivanju, kao to je
zastraivanje, sramoenje, socijalna izolacija i slino. Neopravdanost se sastoji u
nelegitimnosti, nezasluenosti, prekomernosti ili neprimerenosti takvog postupka
(Popadi, 2009:13).
Nasilje koje se dogaa u koli ima razliite vidove: siledijstvo, delovanje bandi,
fiziko zlostavljanje, verbalno uznemiravanje, seksualno uznemiravanje, neverbalno
uznemiravanje i zlostavljanje, nasilje prema nastavnicima, nasilje od strane nastavnika i
drugog osoblja prema uenicima, vandalizam, tj. unitavanje kolske imovine (Gai-
Pavii 2004:235).

51
Vrlo esto postoje nedoumice koje se koriste oko pojmova u oblasti nasilja.
Nasilje je namerna upotreba fizike sile ili moi, u vidu pretnje ili izvrenog ina,
upravljenog ka sebi ili drugoj osobi, ili prema nekoj grupi ili zajednici, koji dovode do
povrede, smrti, psiholoke ozlede, poremeenog razvoja ili liavanja. Zloupotreba dece
sainjava sve ono to pojedinci, institucije ili procesi ine ili ne ine, a to direktno ili
indirekto kodi deci ili to oteuje njihove izglede za bezbedan i zdrav razvoj ka
odraslom dobu. Zanemarivanje ine akti proputanja da se uradi ono to je deci potrebno,
dok je zlostavljanje - aktivno injenje koje nekom nanosi tetu (Stankovi-orevi,
2007:799).
Najjednostavnija definicija nasilja kae da je nasilje oblik ispoljavanja agresije ili
tenje ka agresiji koji ima dva pravca delovanja: prema spolja i prema unutra - samom
sebi (Dijaktin, 1984).
U mnogobrojnoj literaturi na engleskom jeziku, koristi se termin violence - nasilje
i bullving - siledijstvo. Bullving obuhvata direktno nasilno ponaanje prema vrnjaku
kao rtvi. Pored direktnog napada, ovo nasilje moe da bude i indirektno, u vidu
socijalnog izolovanja rtve ili namernog iskljuivanja iz drutva vrnjaka (Soen 2002).
Prihvaena je i definicija koju je dao Olvej (Olweus) - da je siledzijstvo (bullving)
agresivni postupak, sa neravnoteom moi (rtva smatra da joj je teko da se odbrani) i
elementima ponavljanja (te se stvari mogu dogaati esto). Moe biti fiziko (udaranje,
utiranje), verbalno (pretnje, ruganje, vreanje) ili indirektno (niko se nikad ne obraa
rtvi). Dakle, siledijstvo je dugotrajno nasilje, mentalno ili fiziko, koje vri pojedinac
ili grupa i usmereno je prema pojedincu koji nije u stanju da se sam odbrani u aktuelnoj
situaciji (Okabayashi, 1996) (Gai-Pavii 2004:235).
U reenicama se re nasilje izjednaava sa engleskom reju violence. Violence
se definie jednoznano, ali se po pravilu eksplicitno izjednaava sa fizikom agresijom.
Olweus nasilje odreuje kao agresivno ponaanje u kojem akter ili nasilnik koristi svoje
telo ili neki predmet (ukljuujii oruje) da bi naneo (relativno ozbiljnu) povredu ili
neprijatnost drugoj osobi (Popadi, 2009:24). Dosta slina ovoj definiciji jeste ona
prema kojoj Reiss i Roth nasilje definiu kao ponaanje osoba prema drugim osobama
kojim se namerno preti da e se naneti, pokuava da se nanese ili stvarno nanosi fizika

52
povreda. Neki od autora (Horne, Marcus, Anderson i Huesmann) se slau da je nasilje
fizika agresija, ili ekstremna fizika agresija, ili ekstremna agresija bilo koje vrste.
U naem jeziku, ne postoji re ije se znaenje potpuno poklapa sa znaenjem rei
bullying. Ta re se na srpskom obino prevodi kao siledijstvo, zlostavljanje,
maltretiranje ili nasilje. Moda bi najvie odgovarala re kinjenje. Kod nas se u jeziku za
ovu vrstu nasilja koristi termin siledijstvo, a kao sinonimi zlostavljanje ili maltretiranje.
Zadirkivanje (teasing) je slian termin, ali ima blau konataciju verbalne agresije i
agresije u igri. Slian je i termin harrassment - uznemiravanje, ikaniranje, ali se on vie
koristi za ponaanje odraslih nego za deje ponaanje.
Kada se govori o vrnjakom nasilju i nasilju u kolama se najee koristi se
termin bullying. Takoe se koristi i termin mobbing. Antol Pikas smatra da mobbing je
re koja se odnosi na nasilje prema grupi (Popadi, 2009:26).
Meutim, vrnjako nasilje i siledijstvo nisu sasvim iste pojave, ali su ipak u
nekoj vezi. Siledistvo raa nasilje, jer dogaa se da je dete koje je dugotrajno bilo rtva
siledistva od strane vrnjaka uzvrati drastrinim nasiljem, pa ak i ubistvom.
U literaturi se mogu nai razliite liste faktora rizika za pojavu nasilnog ponaanja
uenika. Neki od faktora jesu nisko samouvaavanje, surovost prema ivotinjama,
nedostatak discipline, narcistika linost, depresija, suicidalne ideje, laka manipulacija od
strane drugih osoba, pozitivni stavovi prema nasilju. Osobina po kojoj se najee
prepoznaje dete nasilnik jeste agresivnost prema vrnjacima, nastavnicima. Nasilnik je
obino fiziki jak, netolerantan, bez saaljenja i grie savesti prema rtvi.
Broj istraivanja koja su tokom poslednje dve decenije u raznim zemljama
posveena vrnjakom nasilju dece i mladih i nasilju u koli je ogroman. Meutim, pored
istraivanja i osim preventivnih i interventnih programa koji se sprovode u koli ili
lokalnoj zajednici, preduzimaju se i druge drutvene akcije i mere, kao to su: otvaranje
centara za prevenciju kolskog nasilja i siledijstva u kolama; osnovano je Meunarodno
udruenje za prevenciju kolskog nasilja koje ima svoj elektronski asopis; postavljeni su
veb sajtovi koji omoguavaju dobijanje informacija o ovoj problematici, ali i savete i
pomo svim zainteresovanima; ponueni su, ak, i kompijuterski programi za uenike da
se obue u upravljanju besom i reavanju sukoba (Gai-Pavii 2011:234-235).

53
Izloenost vrnjakom nasilju utvrena je irom sveta gde god je ispitivano
(Evropa, SAD, Australija, Novi Zeland, J apan), a pokazatelji vie variraju zavisno od
naina merenja nego od drave ili regiona. Prema jednom pregledu, izloenost
siledijstvu dobijana u istraivanjima u Australiji, Austriji, Engleskoj, Finskoj,
Nemakoj, Norvekoj i SAD kree se u rasponu od 15% do 25% (Veenstra i sar., 2005).
Generalno je prihvaeno u zapadnoevropskim studijama da barem 5% uenika doivi
vrnjako zlostavljanje nedeljno ili ee (ovaj procenat je neto vei na
osnovnokolskom nego na srednjokolskom uzrastu i neto vei kod deaka nego kod
devojica). Neto manje od 5% uenika zlostavlja svoje vrnjake nedeljno ili ee, pri
emu je meu nasilnicima tri do etiri puta vie deaka nego devojica (Roland i Idsoe,
2001) (Plut i Popadi, 2007: 312).
Nasilniko ponaanje mladih kako u koli, tako i van nje, jedan je od estih
uzroka smrti maloletnika. Od 1985-1993 godine broj uhapenih zbog ubistva mladih u
uzrastu og 10 do 17 godina porastao je za 154% ili od 5.7 do 14.5 sluajeva na 100
hiljada mladih. Nasilnikom kriminalitetu predhodi noenje oruja. Prema statistici, u
2001. godini, 17.4% svih uenika srednjih kola nosilo je oruje u poslednjih 30 dana, i
to ee maloletnici (29.3%) nego maloletnice (6.25%). U jednom istraivanju pokazalo
se da dosta uenika nosi razliita oruja u koli, a najee navoeni razlog za noenje
oruja bila je potreba za samozatitom (Bai, 2009:63).
U Olveusovoj studiji, procenjeno je da je oko 15% uenika od 1. do 9. razreda u
skandinavskim kolama ukljueno u interakciju nasilnik - rtva: 7.6% su samo rtve,
5.6% su samo nasilnici, a 1.6% su i rtve i nasilnici (Olweus, 1993) (Plut i Popadi,
2007: 312).
Vrnjako nasilje jedan je od oblika ponaanja koji se u svetskim razmerama u
poslednje vreme posebno istiu i za koje se preduzimaju odgovarajui prevencijski
napori. Agresivna ponaanja koja manifestuju deca i mladi, naalost, poinju vrlo rano u
detinjstvu i kao takva imaju tendenciju perzistiranja i u kasnijem uzrastu, pa i u
odraslosti. Fizika agresivnost se javlja u predkolskom uzrastu te se, ako se tome ne
posveti dovoljno panje, kao posledica loih uticaja vrnjaka, nasilje na televiziji i
poveanog nivoa mukih hormona, nastavlja i u kasnom detinjstvu i ranoj adolescenciji
(Bai, 2009:64). Fiziki zlostavljana deca su najee i sama zlostavljai. Uenici i

54
nastavnici takoe mogu u izvesnoj meri doprineti negativnom odnosu uenika prema
koli, i to neprofesionalnim i nekorektnim odnosom nastavnika i uitelja, nepotovanjem
linosti deteta, prestrogim kaznama, verbalnim poniavanjem itd. Treba rei da je
vrnjako nasilniko, agresivno ponaanje, pojava karakteristina prvenstveno za
mukarce, ali tokom poslednje decenije, devojke su postale posebno vano podruje
populacije za istraivanje problema recidivizma i nasilja: povean je broj enskih
adolescenata koji je podvrgnut maloletnikom prevaspitanju, a raste i stopa enskih
poinioca krivinih dela kao i uea u agresivnim delima (Vincent, Odgers,
McCormick & Corrado, 2008:287).
Istraivai su ukazali da je, s obzirom na odnos prema nasilju, unutar grupe
mogue razlikovati bar etiri grupe uenika: jedni su oni koji izvetavaju da su rtve,
drugi su oni koji izvetavaju da su nasilnici, a sem njih postoji i grupa onih koji su as
rtve as nasilnici. Prema, do sada prikupljenim podacima, kod nas (na osnovu
kriterijuma da su bar za jedan oblik nasilja bili ponovljene rtve ili akteri) 21% uenika
se moglo klasifikovati u rtve, 4% u nasilnike i 4% u rtve/nasilnike (Plut i Popadi,
2007:348).
U programu prevencije nasilja iji je autor Olvej (Olweus, Limber, Mihalic,
1999) navode se sledei faktori rizika, na koje je usmeren Olvejov program:
1. Karakteristike pojedinca
impulsivna, dominantna linost, vrue glave ,
nedostatak empatije,
tekoe u prihvatnju pravila,
niska tolerancija frustracije,
pozitivni stavovi prema nasilju,
postepeno opadanje interesovanja za kolu
2. Karakteristike vrnjaka
prijatelji, vrnjaci sa pozitivnim stavovima prema nasilju
3. Karakteristike porodice
nedostatak roditeljskog nadzora,
nedostatak topline i ukljuivanja roditelja,

55
preterano popustljivi roditelji,
stroga disciplina, fiziko kanjavanje
4. Karakteristike kole
kolsko osoblje i nastavnici koji imaju ravnodune ili prihvatajue stavove
prema nasilju, indiferentni ili prihvatajui stavovi uenika prema nasilju
(Gai- Pavii, 2011:245).
Imajui u vidu uzroke i uslove koji dovode do konflikata, odnosno doprinose
nastanku konflikata, pravac delovanja i mere opte prevencije odnosile bi se na
obezbeenje i ostvarivanje to povoljnijih optih uslova za pravilan psihosocijalni razvoj
i zadovoljenje potreba dece i mladih. Osim mera koje bi se odnosile na bolje
funkcionisanje porodice, one vezane za kolu morale bi imati isti prioritet i vanost s
obzirom na to da je kola jedini agens socijalizacije koji ima pristup mladoj osobi
dovoljno rano i dovoljno dugo da bi ovaj uticaj bio efikasan, dovoljno masovno da bi
zaista bio preventivan i dovoljno posredovan individualnim radom strunjaka da bi bio
podloan intervenciji. Mere prevencije koje bi se odnosile na kolu podrazumevaju
unapreenje materijalnih i tehnikih uslova u koli, ali i kvalitetniji sadraj i organizaciju
vaspitno-obrazovnog rada. Kvalitetniji uslovi bi svakako doprineli poboljanju ukupnih
interpersonalnih odnosa u koli, a samim tim i reem javljanju konflikata.
Preventivne mere vezane za kolu su, ipak, mnogo specifinije orijentisane i
zahtevaju posebnu organizaciju i programe njihove realizacije, kako na planu
obrazovanja, tako i vaspitanja. Glavni smer preventivnog delovanja u kolskoj sredini u
smislu unapreivanja ukupnih interpersonalnih odnosa mladih morao bi biti fokusiran na
preduzimanje mera koje bi se odnosile na sledea tri aspekta: razvijanje socijalnih vetina
uenika za nenasilno reavanje sukoba, stvaranje podsticajne atmosfere i priznavanje
postignua uenicima.
Preventivni programi nenasilnog reavanja sukoba pokazali su se efikasnim za
razvijanje sposobnosti i vetina konstruktivnog reavanja problema. Iako se ovakvi
programi polako i stidljivo realizuju u nekim kolama, oni bi morali biti sastavni deo
realizacije procesa obrazovanja i vaspitanja uenika, dok bi konstruktivno reavanje
konflikata bilo jedan od vanih ciljeva kole. Razvoj i uenje uenika vetinama koje

56
god, uslov je samopouzdanog reagovanja u sukobu. Samopouzdano ponaanje je zapravo
klju za konstruktivno, nenasilno reavanje konflikata (Jeli, 2011: 25-26).
U socijalnopedagokom tretmanu vano je pomoi deci/mladim osobama
agresivnog ponaanja da promene svoje neprijateljsko i negativno ponaanje i stav prema
vlastitom okruenju. Pritom je izuzetno vano pokazati da agresivno ponaanje nije
doputeno i da se ne tolerie i dogovoriti jasna pravila ponaanja i dosledno insistirati na
njihovom potovanju. Insistiranje na potovanju pravila ukljuuje isticanje situacija u
kojima dete/mlada osoba pravila potuje, ali i odgovarajuu reakciju na njihovo krenje.
Odgovarajua reakcija na krenje pravila o netolerisanju agresivnog ponaanja
podrazumeva postupak koji e omoguiti popravljanje poinjene tete i, to je jo vanije,
kod deteta/mlade osobe podstaknuti oseaj samopotovanja. Drugim reima, u tim
sluajevima emo se sa detetom dogovoriti to e, ulaganjem vlastite energije, uiniti
umesto agresivnog ponaanja. Insistiranje na potovanju pravila ponaanja mora biti
lieno svakog kanjavanja, vreanja, zanemarivanja i nedoslednosti u vaspitanju
(Bouilset i Uzelac, 2007:217).
Na osnovu svega gore izreenog moe se konstatovati da je agresivno ponaanje
dece, nasilje meu decom-vrnjako nasilje, kako u osnovnim tako i u srednjim kolama
veoma kompleksan problem, i pretpostavlja meusobnu saradnju kola, porodica i svih
ostali drutvenih ustanova, vladinih i nevladinih oraganizacija koja se bave decom,
dejim odrastanjem, vaspitanjem-obrazovanjem, dejim problemima i potekoama. Od
kola se trai da se ukljue u borbu protiv nasilja, jer isto prestavlja veoma ozbiljan
drutveni problem. Ali zadaci koji se zadaju kolama mogu biti neopravdano teki. U
drutvu optereenom mnogobrojnim problemima, kole postaju preoptereene zadacima
koji im se delegiraju, pa se tako od kola oekuje i da vaspitavaju, i da obrazuju, vode
socijalnu politiku, pruaju zatitu, brinu o zdravlju, a da pri tom i ispravljaju tetne
uticaje porodice, medija, vladajuih partija, drutvene prakse i svega ostalog.






57
Narkomanija kao vid delinkventnog ponaanja uenika u koli

Droga se vie ne dogaa negde drugde i nekima drugima, ona je ovde meu nama.
Naglo raste broj uzivalaca droga, naroito meu mladima, meu srednjokolcima, pa i
starijim osnovcima. Droga i uivanje u istoj u celoj Srbiji, na alost, dobija sve znaajnije
mesto u zabavi mladih, i prisutna je toliko da, na primer, najpopularniju, marihuanu,
moete omirisati gotovo na svim mestima gde se mladi skupljaju. Kazu da se nijedna
urka vise ne moze smatrati uspenom ako se ne posluzi" i droga. Prema proceni
strunjaka koji se bave ovim problemom, u Srbiji je izmeu 70 i 80% mladih izmeu 15 i
25 godina bilo u kontaktu sa opojnim drogama, a koliko njih je samo probalo, ili je
povremeno ili svakodnevno uzima, ili samo prodaje, teko je rei.
Narkomanija ili zavisnost od droga je snana vezanost osobe za neku
psihoaktivnu supstancu, koja se ispoljava kao neodoljiva strast za njenim konzumiranjem.
1957. godine Svetska zdravstvena organizacija definisala je narkomaniju kao: stanje
periodine ili hronine intoksikacije izazvano ponovljenim unoenjem droge. Moemo
razlikovati tri vrste zavisnosti: psihiku, fiziku i stanje tolerancije. Koliko e brzo
nastupiti i kakva e biti priroda i jaina zavisnosti zavisi od mnogih inilaca: vrste droge i
njenih farmakolokih svojstava, od naina, uestalosti, koliine i duine konzumiranja, od
linosti zavisnika i njegovih potreba, njegove porodine i drutvene sredine (preuzeto
sa: http://sr.wikipedia.org/wiki/ ).
Podela droga po kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije je:
opijati (sirovi - opijum, heroin, morfijum, kodein; sintetiki preparat metadon
i petantin)
kokain (ista materija i lie biljke koke)
halucinogeni (LSD-25, meskalin, psilocybin i dr.)
barbiturati, hipnotici, sedativi, trankvilizanti
alkohol (alkoholna pia, napitci i razni kokteli na bazi alkohola)
kanabis (marihuana, ganda, hai)
amfetamini
isparljiva sredstva i lekovi bogati organskim rastvaraima (etar, aceton,
hloroform, gasolin)

58
droge pojedinih regija ili nove droge (ekstazi, krek....).
Prema nainu na koji su droge najee tretirane u zakonskim odredbama
moemo ih podeliti na legalne i ilegalne. U legalne droge ubrajaju se alcohol i nikotin,
lepak, ali i mnogi drugi lekovi (lekovi za smirenje, protiv bola, za spavanje itd.). Droge se
mogu podeliti i prema psihoaktivnim uincima na: psihodepresore, psihostimulatore i
halucinogene.
Takoe, droge se mogu podeliti i prema stepenu zavisnosti koje izazivaju na:
teke (opijum, morfijum, kodein, heroin, kokain, amfetamin...) i lake (marihuana, hai,
psilocibin, meskalin, LSD..) (Raki, 2010 :205-206).
Meu dananjim omladincima najvie se koristi marihuana u obliku cigareta. Do
njih nije teko doi a meu korisnicima vlada uverenja kako nije opasna po zdravlje.
Pored nje od opojnih droga najee se koriste markice LSD-a i tablete ekstazija. Na
sreu, teke droge, kao sto su heroin i kokain, u Srbiji se znatno manje koriste u odnosu
na gore navedene.
Medicinski strunjaci tvrde da nijedna droga nije bezopasna, naprotiv, ostavlja
teke posledice i po mentalno i po fiziko zdravlje. Upravo zbog toga neke kole u
saradnji sa lekarima i policijskim strunjacima organizuju sastanke sa uenicima,
roditeljima, nastavnicima, kako bi se upoznali sa ovim problemom, a cilj je da deca ne
posegnu za drogom, odnosno da prestanu sa njenim uzimanjem.
Veoma je karakteristino da najvei broj narkomana koji pohaaju kolu,
pogotovu poslednjih desetak godina od kako se masovno pui marihuana i meu
najmlaim ucenicima kola osnovnog obrazovanja, naglo poputa u uenju. Ranije
solidni uenici, sada poinju da reaju, bez nekog vidnijeg razloga za roditelje pa i same
nastavnike, slabe ocene. Nekada ambiciozni uenici sada se sve manje uzbuuju kada
dobiju slabu ocenu. Sve ee poinju da izostaju sa nastave, a na asovima deluju
odsutno i nezainteresovano. Na prozivku nastavnika iznenada se trzaju kao iz nekog sna
ili dremea. Kritike nastavnika ne prihvataju. Ponekad su spremni da polemiu sa
nastavnicima tvrdei da ih nastavnici mrze, da su neobjektivni, da imaju svoje ljubimce i
da je njihov jedini hendikep to i oni nisu ljubimci pojedinih predmetnih nastavnika. Sa
teih asova sve ee izostaju. Broj neopravdanih asova raste. U prvo vreme, dok je jo
ouvano oseanje obaveze prema koli, ovi izostanci se opravdavaju lekarskim

59
uverenjima, koja su neretko falsifikovana. Neki od njih bivaju odstranjeni iz kole zbog
slabih ocena i neopravdanih asova, ili kolu sami naputaju. Jedan manji broj
narkomana, da bi umirili sopstvenu savest i roditelje, upisuju se vanredno u razliite
kole, ali po pravilu neredovno daju ispite ili ih uopte ne daju i ostaju veiti uenici ili
studenti. Neke kole u saradnji sa lekarima i policijskim strunjacima organizuju sastanke
sa uenicima, roditeljima, nastavnicima, kako bi se upoznali sa problemima koje nosi
narkomanija i kako bi spreili decu da posegnu za drogom, odnosno da prestanu sa
njenim uzimanjem.
- Paradoks naeg vremena - Profesor IV Beogradske gimnazije Veljko
Cobanski, koji u toj koli radi ve 28 godina, otputen je posle godinu dana suspenzije
zato to se usudio da na roditeljskom sastanku kae ko su aci koji se drogiraju. Kada ga
je suspendovala, direktorka kole je to objasnila "neetikim ponaanjem" (zato to je
rekao imena dece na roditeljskom sastanku) i vanije, zbog povrede ugleda kole. Valjda
je kolski ugled bitniji od dobrobiti njihovih aka (preuzeto sa:
http://www.scribd.com/doc/82871678/narkomanija)
Adolescentna populacija iz koje kasnije mogu da se regrutuju narkomani, nije
homogena u pogledu stavova i interesovanja u odnosu na drogu. ak bi se moglo rei da
je vrlo diferencirana i da su stavovi mladih prema drogi prilicno aroliki i neujednaeni.
Zato se, uglavnom, svi adolescenti, iz praktinih razloga, dele na pet grupa.
1. Veliki broj savremenih adolescenata ne pokazuje nikakvo interesovanje za
drogu u bilo kom vidu, niti odobrava njihovo uivanje.
2. J edan deo savremenih adolescenata pokazuje interesovanje za mlade narkomane i
njihovo ponaanje, ali bez elje da prihvati drogu i njihov nain ivota.
3. Treu grupu ine oni koji se emocionalno poistovecuju sa narkomanima, a i sami
uzimaju drogu. Za veinu od njih, uivanje droge je vie vid javnog
demonstriranja svoje opredeljenosti, nego li znak neodoljive unutranje potrebe za
drogom.
4. etvrtu grupu ine mladi ljudi koji su se identifikovali sa narkomanima u pogledu
stavova, obiaja, ponaanja i odnosa prema drogi. Ipak, predstavnici ove grupe,
bilo zbog kratkog staa, ili faktora linosti, zadravaju izvesnu distancu prema
drogi, ne podleui joj nikada potpuno.

60
5. J o uvek se relativno najmanje brojni oni koji su potpuno osiromaili svoje
relacije i uobiajene socijalne odnose, a psihiki i fiziki su zavisni od droge i
tako poprimili potpuno narkomansko ponaanje i obeleja (preuzeto sa:
http://www.scribd.com/doc/82871678/narkomanija).
Daleko vei broj adolescenata pripada prvoj, i delimino, drugoj grupi. Pripadnici
etvrte i pete grupe su dugo predstavljali ekstremnu manjinu, ali poslednjih desetak
godina njihov broj se rapidno uveao.
Istraivanja pokazuju da oko polovine adolescenata u naoj zemlji (49%) do 16.
godine ima prvo iskustvo s alkoholom (Jugovi, 2004). Od psihoaktivnih supstanci,
najee se koristi marihuana. Adolescenti koji imaju iskustva sa konzumiranjem
marihuane takoe najee stiu ta iskustva oko 16. godine. Marihuanu je bar jednom
probalo oko 32% mladih u naoj zemlji (Jugovi, 2004). Od ostalih psihoaktivnih
supstanci, najee je u upotrebi ekstazi (9%), hai (7%), a kokain, heroin i LSD je
probao najmanji broj (2%) u okviru uzorka od 3111 ispitanika. Realno je oekivati da je
broj korisnika i zavisnika od psihoaktivnih supstanci mnogo vei, imajui u vidu da e
uobiajenim postupcima ispitivanja oni mnogo ree biti obuhvaeni uzorkom. Uzimajui
u obzir neka novija istraivanja (Cooper et al., 2003; Zuckerman & Kuhlman, 2000)
postoji opravdan razlog da se rizina ponaanja obuhvate jednom irom dimenzijom.
Rezultati ukazuju na to da se kovarijansa meu razliitim ponaanjima (slabo kolsko
postignue, delinkventno ponaanje, korienje ilegalnih psihoaktivnih supstanci, rizino
seksualno ponaanje) moe adekvatno objasniti jednim faktorom vieg reda. Takoe,
disfunkcionalni stilovi kontrole emocija kao i emotivno obojena ponaanja predstavljaju
glavnu karakteristiku rizinog ponaanja tokom adolescencije (Mitrovi, Smederevac,
Grujii, i olovi. 2006:265).
Meu strunjacima postoje neujednaeni stavovi da li narkomani pripadaju
jedinstvenom psiholokom entitetu, ili se registruju iz razliitih psiholokih struktura.
Koristei metodu paralelnih grupa, Stevan Petrovi i M. Jana, uporeivali su
narkomane i delikvente, dakle, dve grupe ispitanika sa razliitim oblicima devijantnog
ponaanja. Rezultati istraivanja su ukazali na signifikantne razlike izmeu ove dve grupe
linosti sa socijalno devijantnim oblicima ponaanja. Osobe predisponirane za
delinkvenciju i delinkventne oblike ponaanja esto se u psiholokom smislu razvijaju iz

61
jednog oblika rane zaputenosti. Delinkventi su imali uspeniji razvoj i povoljnije uslove
u adaptivnom smislu. Linost delinkventa je ouvanija, a prilagoavanje realnosti
zdravija nego u narkomana. Pod veim optereenjem delinkvent bira drugaije obrasce
ponaanja, koji su po svome karakteru manje morbidni od onih koje bira narkoman. Rei
konflikti roditelja u populaciji delinkvenata omoguuje im, na izvestan nain, mirniji
razvoj. U odreenoj meri izraeno oseanje dunosti i obaveza, omoguuje im da u
veem procentu zavre strune kole i obezbede sebi egzistenciju i prema radu uglavnom
imaju korektan odnos. Kod narkomana, razvoj linosti ne odvija se ujednaeno i
ravnomerno, vec je esto prekidan sa povremenim regresijama na stepen razvoja iz ranog
detinjstva (preuzeto sa: http://www.scribd.com/doc/82871678/narkomanija). Istoriju
razvoja narkomana karakteriu konflikti u porodici i neujednaeni vaspitni stavovi
roditelja, prisustvo veeg broja veoma heterogenih figura u najranijem periodu razvoja i
formiranja objektnih odnosa, stalno izraeno i prisutno oseanje otuenosti i ugroenosti,
bogatstvo neurotskih oblika ispoljavanja, sa veoma estim meditacijama o smrti i
samoubistvu kao alternativi, intolerancija prema napetostima i pritiscima, nesposobnost
prihvatanja socijalno pozitivne uloge, nezaposlenost, skitnienje, itd. Oigledno slab
razvoj linosti narkomana usporava proces sazrevanja i socijalizacicje. Slab ego
podbacuje u spoznaji realnosti i prilagodavanju na nju. Nezrelu linost narkomana
nadvladavaju nagonske pulzije, koje ovaj nije u stanju da prilagodi spoljnom svetu.
Postepeno naputajui objekivne odnose sa realnim svetom, koji nikada nisu ni bili
naroito vrsti, narkoman je uvek na ivici psihike dezintegracije i gubitka veze sa
realnou, to nije sluaj kod delinkventa. Sva interesovanja i sve elje narkoman
postepeno zamenjuje "farmakolokom eljom". Na osnovu ovih istraivanja, moe se
zakljuiti da narkomani imaju u linosti dosta neurotskih pa i shizoidnih crta, to nam
daje za pravo da na narkomane gledamo kao na grupu devijantnih linosti, kojima je, pre
svega, potrebna psiholoka pomo. U odnosu na delinkvente, narkomani predstavljaju
ozbiljnije poremeene i u psiholokom smislu tee oteene linosti.
Da li je kola nemona pred pojavom narkomanij meu uenicima? Precizan
odgovor na ovo znaajno pitanje danas je teko dati, iz prostog razloga to se nema
dovoljan uvid u rasprostranjenost pojave, pa se ne vidi kako kola reaguje. Meutim,
iskustva sa prevencijom alkoholizma u kolama navode nas na pomisao da se kola i u

62
sluaju narkomanij jo na startu pogreno postavlj. Usled verovanja da je re o
beznaajnim pojavama, kola kao organizovana i kvalifikovana institucija skoro nita ne
preduzima u smislu prevencije, ve se itava aktivnost svodi na amaterizam i entuzijazam
pojedinih nastavnika koji su sticajem okolnosti uspeli da problem shvate, ali ne i da se
osposobe za samostalno delovanje u uslovima koji su ionako nepovoljni. Inae, sigurno
se ne bi dogodilo da se putem anketnih listia otkriva sklonost omladine prema drogama.
Svedoci smo injenice da su se takve ankete u sutini negativno odrazile, jer su
animirajue delovale u pravcu veeg interesovanja uenika za droge. Radoznalost koju
uenici ispoljavaju za sve to je nepoznato i teko dostupno, izvesno pomodarstvo kome
su podloni, stalno prisutna elja da se ide u korak sa vremenom i takmiarski duh koji
karakterie veinu mladih, svojstva su koja u osnovi dobre mladie i devojke dovode u
dilemu: pa to svi rade, a ja ne, i zato ba ja da budem izuzetak, zato da se izolujem, da
budem usamljen (izolacija je, priznajmo, ipak neprijatna stvar, ak i za odrasle). Sa tako
postavljenim pitanjima, ako se ne preduzmu nikakve mere prevencije, ako se mladi
prepuste sami sebi, ako informaciju o drogama dobijaju iz sumnjivih izvora, onda se lako
pada u iskuenje, a od iskuenja do potpune zavisnosti samo je korak razdaljine.
Moralna i profesionalna odgovornost kole ovde se istie kao primaran faktor, a lako se
moe dogoditi da, usled nepripremljenosti za brzu i efikasnu akciju, bude apostrofirana
kao jedan od inilaca koji su doprineli da droga dobije pravo graanstva. Ovako teka
pretpostavka dobrim delom bazira se na sledeim injenicama:
1. Pored brojnih obrazovno-vaspitnih institucija i organizacija i veoma povoljnih
uslova koje prua kola, jo uvek ne postoji bilo kakav dogovor o radu, program rada; ne
postoji, najzad, ni struno definisan sistem pedagokog rada, pa se, ili nita ne radi, ili
radi pogreno.
2. Usled neinformisanosti nastavnika o osnovnim karakteristikama narkomanije kao
bolesti, u praksi se najee prema ovakvim uenicima preduzimaju represivne mere, a
kao najtea kazna primenjuje se i iskljuivanje uenika iz kole, ime se jo vie dovodi u
pitanje budunost takve dece i omladine. Iskljuivanjem sumnjivih uenika iz kole,
nastavnici praktino guraju takve uenike u toksikomaniju, jer ih narkomanske grupe
prihvataju i preuzimaju brigu o njima. Takvi uenici postaju neosetljivi za zbivanja u

63
socijalnoj sredini (porodici, koli, drutvu), pa se takav odnos pretvara u neprijateljstvo
prema institucijama drutva.
3. Posebno je znaajno i teko pitanje rehabilitacije uenika-narkomana nakon
njihovog leenja u medicinskim ustanovama. Nerazumevanje socijalne sredine, naroito
kole, za probleme ovakvih uenika, oteava njihovo potpuno ozdravljenje. Nastavak
kolovanja i drutvena rehabilitacija (leenih narkomana), prema miljenju psihijatra,
bitne su komponente leenja mladih narkomana.
4. Zbog nemanja jasnih kriterijuma o merama prevencije, kole u kojima je zapaena
narkomanija meu uenicima, skoro uspaniene, organizuju predavanja, prikazuju
filmove, stvaraju posebne grupe antinarkomana, a sve to, uz represivne mere prema
grenicima, itavu akciju postavlja pogreno (Jovanovi, 2010: 77).
Okosnica savremenog programa prevencija narkomanije je u sintezi usko strunih
i drutvenih aktivnosti i njihovom meusobnom proimanju. Naroito su odgovorni
roditelji kako za sebe tako i za svoju decu. Roditelji su duni da unapreuju sebe tj.
kvalitet svog ivota i ivota svoje dece, a samim tim da preveniraju nastajanje ponaanja
koji ce dovesti do zavisnosti od droge. Najefikasnije i jedino specifine mere primarne
prevencije se ogledaju u sveobuhvatnoj edukaciji i informisanju pojedinaca i cele
drutvene zajednice. Ovome treba dodati i izgraivanje sistema vrednosti i stavova, koji
mogu pomoi pojedincima da samostalno i kritiki donose odluke i reavaju probleme
svakodnevnog ivljenja. Naravno, efikasne su i represivne mere kao i mere sprovodljive
u uoj i iroj drutvenoj zajednici. Naroito veliku ulogu i odgovornost imaju mediji -
informativne kue i sredstava masovnog komuniciranja (tampa, radio i TV). Represivne
- zakonske i policijske mere takoe su vrlo efikasne i deo su multidisciplinarnog pristupa.
Takoe, veoma efikasni su i savetodavni centri u optinama i mesnim zajednicama, kao
informativni centri za davanje informacija i podrke putem telefona.
Uivanje droge tetno deluje na uivaoca, a mogue je i na njihovu okolinu -
nevine rtve. Zbog toga svako drutvo treba da regulie i suzbija upotrebu droga i svaki
pojedinac mora da shvati da je droga neto to mu nece doneti nita, a odnee mu sve.
J edino izvesno i nesumnjivo je da je droga, nebitno kojoj grupi pripadala, i iza kog se
imena krila najvee zlo savremenog drutva. Narkoman je ozbiljan bolesnik, u pravom
smislu te rei, tako ga treba i tretirati, jer je to ujedno i jedini nain da mu se pomogne.

64
Mudrost ivota minulih vekova i mudrosti plejade mudraca nude mladima poruku da ne
tragaju za iracionalnom lepotom, vec da iznalaze lepotu realnosti. Jer nema traginije
stvarnosti, od svakodnevnog begstva od stvarnosti.



























65
Krimalitet mladih i vrste krivinih dela koje izvravaju

Kriminalitet podrazumeva ukupnost svih zloina u odreenom vremenu i
prostoru. To znai da je kriminalitet masovna pojava, za razliku od zloina. Treba
razlikovati primarni od sekundarnog kriminaliteta. Kod primarnog kriminaliteta re je o
ukupnosti zloina iji se poinioci prvi put pojavljuju pred dravnim organima, dok je
kod sekundarnog kriminaliteta re o ukupnosti zloina koje su poinili oni koji se ponovo
pojavljuju pred dravnim organima (preuzeto sa:
http://sr.wikipedia.org/wiki/ ).
Kriminalitet kao sloena drutvena pojava determinisana je brojniminiocima,
vezanim za subjekat, sredinu i krivino delo, a koji se u dostupnoj literaturi definiu kao
kriminogeni faktori, kriminogeni uzroci, kriminogeni uslovi i kriminogeni povodi.
Najprihvatljivija je podela kriminogenih faktora je na:
objektivne (krivino delo i socijalna situacija) i
subjektivne (linost izvrioca kriminalne radnje).
Etioloke osnove i faktori uzronosti kriminaliteta u celini, odnose se i na
maloletniku delinkvenciju. Ustaljeno je shvatanje da kod maloletnika postoje i neke
specifinosti koje se odnose na uzroke, uslove i povode njihovog delinkventnog
ponaanja. Suprotan stav zauzima Manuel Lopez Rey koji se kritiki osvrnuo na one
teorije i teoretiare koji maloletnike smatraju osobama nesposobnim da razlikuju dobro
od zla radi nedostaka zrelosti. Osnovni faktori u kojima se mogu istraivati etioloki
problemi maloletnike delinkvencije su socijalna sredina, izvrena kriminalna radnja i
linost izvrioca.
Kriminalno ponaanje predstavlja svaki akt pojedinca suprotan krivino-
pravnom i drugim normama koje predviaju sankciju, ili kojima se kre meunarodno
pravne norme o ljudskim pravima. To je ponaanje kojim se povreuje jedna ili vie
rtava, a rezultat je razliitih drutvenih i psiholokih uzroka i faktora (Ili 2005 : 38).
Ne postoje specifini maloletniki delikti, tj. takva krivina dela koje mogu
poiniti samo maloletne osobe a ne i punoletne osobe. Sa druge strane pak, postoje niz
krivinih dela opisanih u Krivinom zakonu koje su takve prirode da ih u stvari uopte
maloletne osobe ne mogu ni poiniti (npr. krivina dela protiv slubene dunosti, protiv

66
privrede i sl.). Neposredna posledica ili efekat ostvaren uinjenjem nekog krivinog dela
veoma esto nisu primarni motivi maloletnika. Iza kriminalnog ina veoma esto se kriju
motivacijski mehanizmi i generatori kojih maloletnik nije uopte ili nije potpuno svestan.
Stoga nije iznenaujue da kod modaliteta delinkventnog ponaanja maloletnika esto
prevlada spretnost, snaga i akcija. To je razdoblje ivota kada su fizika spremnost,
odvanost i savladavanje raznovrsnih prepreka znaajni statusni simboli, a civilizovano
drutvo svojim nainom ivota i konvencijama prua izuzetno malo mogunosti da se ove
potrebe ostvare na drutveno prihvatljiv nain (Singer i Mikaj-Todorovi, 1989: 35).
J edna od temeljnih karakteristika fenomenologije maloletnike jesu imovinski
delikti i krivina dela u sauesnitvu. Od ostalih modaliteta kriminalnog ponaanja dosta
su zastupljeni intezitet kriminalne aktivnosti, vreme i mesto krivinog dela.
esto se pojavni oblici kriminalnog ponaanja podcenjuju svodei se manje ili
vie na opis modaliteta delinkventnog ponaanja. To je iz vie razloga pogreno. Osim
to su modaliteti i posledice delinkventnog ponaanja veoma znaajan indikator za
procenu vanosti i stepena drutvene opasnosti krivinih dela i poinilaca, oni su vaan
elemenat za procenu ozbiljnosti maloletnike delinkvencije kao drutvene pojave na
odreenom podruju i u vremenskom razdoblju.
Pri razmatranju raznovrsnih modaliteta i fenomenolokog znaaja kriminaliteta
uopte, a posebno kriminaliteta maloletnika, ne sme se izgubiti iz vida da je svako, pa i
delinkvetno ponaanje, u krajnjoj konsekvenci sloen odraz niza meusobno
isprepletenih osnovnih svojstava oveka i karakteristika sredine u kojoj je iveo. Iako
modaliteti delinkventnog ponaanja jo ne doputaju generalne zakljuke o svojstvima i
strukturi linosti poinioca, ipak oni predstavljaju bitne indikatore za ispitivanje linosti i
motivacijskih mehanizama.
Celokupno ponaanje nekog oveka, naina na koji ostvaruje svoje elje,
razreava svoje ivotne tekoe kao i priroda i oblik odnosa koje uspostavlja u drutvu,
jednom reju sva njegova predstavljanja u spoljanjem svetu, injenja i neinjenja, u
znaajnoj meri odraavaju svu sloenost i strukuru njegove linosti. Takva analiza motiva
i modaliteta, naroito maloletnika, dragocen su izvor podataka o njemu. Ako su
verifikovani i iz drugih izvora, moe dosta uticati na donoenje konane odluke (Singer i
Mikaj-Todorovi, 1989: 36).

67
S obzirom na specifinost fenomenologije delinkventnog ponaanja dece i
maloletnika moemo njihovu ukupnu kriminalnu delatnost razvrstati meu imovinske
delikte, delikte protiv ivota i tela, protiv dostojanstva linosti i morala, a preostala
krivina dela koja pripadaju razliitim glavama Krivinog zakona meu ostale delikte.
Krivina dela protiv imovine - maloletnika delinkvencija obuhvata pre svega
imovinski kriminalitet, dakle krau, teku krau, uglavnom provaljivanje, razbojnitvo,
razbojniku krau, oduzimanje motornog vozila, prevaru, prikrivanje i drugo. Kod kraa
i sitnih kraa re je pre svega o krai novca i vrednih predmeta poinjenih na tetu
roditelja, rodbine, suseda i znanaca, na tetu vrnjaka u koli. Vredni predmeti se obino
prodaju u bescenje, a nisu ni retki sluajevi da se poklanjaju radi sticanja prijatelja i
statusa meu vrnjacima (Singer i Mikaj-Todorovi, 1989: 73).
Izvrenju krivinog dela razbojnitva ee naginju maloletnici slabije
intelegencije, primitivne strukture linosti i neretko skloni prekomernom uivanju
alkohola. Najee nije re o unapred planiranim akcijama ve o manje ili vie deliktima
situacije, kod kojih rtva katkad pod uticajem alkohola sama svojim ponaanjem znatno
pridonosi nastanku delikta. U poslednje vreme neretka pojava su oteenja kolskog
invertara, prilaza, zgrade, prozora, elektroinstalacije, sanitarnih vorova. Takoe, i mimo
kole i kolskog prostora dolazi do raznovrsnih ispada i delinkventnog ponaanja mladih.
Isti bez ikakvog povoda, moglo bi se rei iz dosade - hira veoma esto oteuju javne
rasvete, izloge prodavnica, parkirane automobile, a neretko napadaju i prolaznike, pri
emu se ostvaruju obeleja prekraja protiv javnog reda i mira, kao i krivinog dela
nasilnikog ponaanja na javnom mestu.
Krivina dela protiv ivota i tela - delikata protiv ivota i tela maloletnici su
najee inili krivino delo lake telesne povrede, a znatno manje su inili teke telesne
povrede, a najmanje krivino delo ubistva. Ostali delikti protiv ivota i tela u znatnoj su
meri bili zastupljeni u fenomenologiji maloletnike delinkvencije ove vrste delikata
(Singer i Mikaj-Todorovi, 1989: 76).
Na osnovu mnogorojnih istraivanja meu decom i maloletnicima relativno je
malo poinilaca krivinog dela protiv dostojanstva linosti i morala, odnosno, seksualnih
delikata. Kod retkih seksualnih delikata koje ine maloletnici treba posebno imati u vidu
da su to osobe u dobu intezivno jakog sazrevanja i pospeenja seksualnog nagona, koji s

68
jedne strane u raskoraku sa stupnjem socijalnog sazrevanja kao i sa raznovrsnim
drutvenim konvecijama koje, pogotovo u manje urbanim mestima, znatno oteavaju
legalno zadovoljavanje takvih potreba.
Maloletnici esto sami i nemaju neke delinkventne namere, ali zajedno sa
grupom vrnjaka dolazi do usmeravanja njihovih aktivnosti, jer se ne ele izloiti
prebacivanjima da su kukavice ili izdajice, i da tako budu diskriminisani od vrnjaka
(Singer i Mikaj-Todorovi, 1989: 82). Tako postoje maloletnici koji u sauesnitvu
kradu ili uestvuju u nekom nasilnikom obliku ponaanja, a da to prethodno uopte nisu
ni planirali niti eleli. Sauesnitvo kao pojavni oblik delinkvetnog ponaanja dece i
maloletnika kad-kad se nedovoljno kritiki uzima kao indikator procene vanosti
delinkventnog ponaanja. (Singer i Mikaj-Todorovi, 1989: 82). Sauesnitvo i grupno
izvrenje krivinih dela od strane maloletnih osoba skriva u sebi, upravo zbog znaajne
uloge iracionalnih faktora, rizik nastupanja teih ekcesa. Nastupanje nepredvienih
okolnosti pri inu krivinog dela, usled neiskustva, elje da se prikrije stid, gaenje ili
strah, ili da se ostvari odgovarajui dojam na drugove, moe avanturistiki pa i
iracionalno zamiljenom poduhvatu dati sasvim nepredviene tokove, dimenzije i teinu,
te izazvati posledice koje zapravo niko nije ni hteo. Izazovno se ponaanje moe
pretvoriti u nasilje i vandalizam na javnom mestu sitna kraa u kojoj su zateeni u
razbojnitvo ili razbojniku krau, nepristojno dobacivanje devojci u pokuaj silovanja,
bezazleno nadmetanje u teku telesnu povredu, a noenje oruja radi prestia i
zastraivanja u pokuaj ubistva (Singer i Mikaj-Todorovi, 1989: 82).
Meu mnogim i raznovrsnim modalitetima delinkventnog ponaanja dece i
maloletnika vano je obratiti panju posebno na intezitet kriminalne aktivnosti, na doba
dana kada je delo poinjeno (dan ili no), na mesto izvrenja dela tj. da li je krivino delo
poinjeno u mestu ili izvan mesta boravita poinioca. Svako od navedenih modaliteta
delinkventog ponaanja moe, pogotovu u kombinaciji sa drugim obelejima dela,
linosti i sredine u kojoj ivi, biti vano za procenu stanja i drutvene opasnosti pojave u
celini u konkretnom sluaju.
Poznato je da suzbijanje kriminaliteta u zavisnosti od vrste, odnosno ivotnog
doba uinilaca, podrazumeva voenje krivinog postupka, iji je krajni rezultat izricanje
odgovarajue krivine sankcije. Kada su u pitanju maloletnici, kao uinioci krivinih

69
dela, voenje krivinog postupka prema njima sadri brojne specifinosti imanentne ovoj
populaciji. Preciznije, drava i drutvo imaju poseban odnos prema maloletnikoj
starosnoj populaciji u vezi sa reakcijom na njihovo kriminalno ponaanje. U tom cilju
uvedena je posebna kategorija krivinih sankcija prema maloletnicima, pod nazivom
vaspitne mere. Takoe, refleks ovakvog odnosa drave i drutva prema maloletnicima
predstavlja i posebna vrsta zatvora, maloletniki zatvor koji se moe izrei samo starijim
maloletnicima. Prema tome, maloletnike krivine sankcije predstavljaju specifinu vrstu
krivinih sankcija namenjenih odreenoj starosnoj kategoriji uinilaca krivinih dela
(maloletnici), ijem izricanju prethodi posebna vrsta sudskog postupka (krivini postupak
prema maloletnicima), posebni uslovi za njihovo izricanje (uslovi za vaspitne mere i
maloletniki zatvor), kao i posebne i odvojene ustanove u kojima se ove sankcije
izvravaju (vaspitni domovi/ustanove i maloletniki zatvor) (Nikoli i Joksi, 2009:142-
143).
Dobro je poznato je da su neka psiholoka svojstva linosti pogodnija za
reagovanje u destruktivnom smislu od psiholokih osobina drugih osoba iz njenog
okruenja. Primera radi, osoba sangvinikog temperamenta donosi brze i nepromiljene
odluke i samim tim reaguje negativistiki, jer pada lako i nepromiljeno pod spoljnje
uticaje ne razmiajui o posledicama, pa otud i neodgovorni postupci u ponaanju
pojedinaca sa ovakvim temperamentom. Osobe kolerikog temperamenta su nedovoljno
uravnoteene, impulsivne u reagovanju, emocionalno su reaktivne pa lako padaju u
afektivna stanja, teko podnose uvrede i druge neprijatnosti, odlune su i uporne u svojim
postupcima. Ovakve odlike temperamenta su pogodno tlo za razvijanje negativnih
svojstava linosti (grubost, pakost, zavist, tvrdoglavost). Stoga su kolerici izuzetno
pogodni za krenje pravnih, etikih, moralnih i drugih optevaeih drutvenih normi.
Melanholici su veoma razdraljivi, skloni brzim i lakim uvredama, teko prihvataju
poraze, znaju biti nezainteresovani za okolinu i samog sebe. Razumljivo je da ovakve
osobe teko prevazilaze ivotne prepreke i lako padaju u antidrutvena iskuenja.
Suprotno njima, osobe sa flegmatinim temperamentom odlikuju se odmerenou,
staloenou i promiljenou i samim tim su rezidentne na nedozvoljeno drutveno
ponaanje (Krsti, 2009: 161).

70
Stoga bi subjektivna etiologija trebala biti usmerena ka spoznaji "postojeih
subjektivnih elemenata" linosti koja destabilizuje drutveni sistem. Uzimajui u obzir
neka lina obeleja i psiholoke odlike, moe se govoriti o pogodnijim mogunostima i
nekim tendencijama ka delinkventnom ponaanju koje naginje ka smeru drutveno
destruktivne kategorije i slinih oblika ponaanja. U prilog ovakvoj tvrdnji ide i injenica
da se osobe sa razliitim oblicima antidrutvenog ponaanja meusobno razlikuju po
svojim individualnim osobinama. Tipian primer za to su razlike izmeu profesionalnih
izvrilaca krivinih dela od onih prigodnih koji krivina dela vre sluajno, a potom
razlike izmeu politikih izvrilaca i izvrilaca krivinih dela u privredi i sl.
Moe se zakljuiti da lina obeleja predstavljaju znaajnu komponentu svih
oblika antidrutvenog i kriminalnog ponaanja, svih radnji koje ga destabilizuju i u
kojima se ona manifestuju kroz konkretne naine i oblike. Krenje zakonskih normi i
drugih pozitivnih drutvenih akata, konzumira u sebi line elemente, stavove i motivacije,
koje su prisutne u svesti onih koji ih kre. Stoga je neophodno istraivati korelativne veze
izmeu pojedinih svojstava psiholoke strukture linosti i adekvatnih oblika
antidrutvenog ponaanja, i da takva spoznaja ima indikativno znaenje sa stanovita
subjektivne etiologije.













71
Slobodno vreme kao jedan od moguih uzroka pojave delinkventnog
poremeaja u ponaanju mladih

SLOBODNO VREME leisure time; le loisir; freizeid; oznaava vreme koje
pojedinac ispunjava i oblikuje prema vlastitim eljama, bez bilo koje vrste obaveze ili
nude. To je deo ivota svakog oveka, postoji svakog dana i u svakoj sredini, ali je
razliito s obzirom na godine, pol, zanimanje, mesto boravka, razvijenost sredine, stupanj
interesa, ciljeve drutvenog poretka i njegove mogunosti (Pedagoka enciklopedija,
1989: 353).
Slobodno vreme je sastavni deo ovekove aktivnosti, vreme izvan
profesionalnih, porodinih i drutvenih obaveza, u kome pojedinac po svojoj volji
odabira oblike i sadraje odmora, razonode i stvaralatva. Slobodno vreme se javlja
uporedo sa pojavom civilizacije, od pojave klasa, granica izmeu rada i slobodnog
vremena odreena je klasnom pripadnou. Savremeni tehniki progres donosi
skraivanje radnog vremena, pa slobodno vreme dobija novi vid: vie nema samo
kompenzacionu ulogu, da se radnik odmori kako bi mogao bolje opet raditi, pa vie ne
moe ostati samo sadraj pojedinca, nego dobija i drutvenu oznaku (Pedagoka
enciklopedija, 1989: 353 ).
Slobodno vreme je ono ono vreme koje je potpuno osloboeno od neposrednih
radnih obaveza - ono predstavlja kraj i zavretak rada. Ono pripada oveku koji je, u
odreenim uslovima potpuno slobodan da rspoloe tim vremenom po linom izboru
(Budimir-Ninkovi, 2008 : 98).
Slobodno vreme je jedan od relevantnih faktora koji se odraava na razvoj,
formiranje i razvoj mlade linosti. Re je o ostatku vremena" koje prema samoizboru,
mimo uticaja porodice i kole, utie na opredeljenja, stavove i ponaanje, koje neretko
prelazi u razliite oblike i forme delinkventnog ispoljavanja. U prilog ovoj tezi ide i
injenica o realativnoj linoj samostalnosti u ponaanju omladine kao i organizacije
njihovog drutvenog ivota koji se odvija u ambijentu kafia gde su alkohol i narkotici
postali sastavni deo tog ambijenta. Sasvim opravadano se moe umesto termina
slobodno vreme" koristiti termin prazno vreme", gluvarenje" i slini izrazi. Jer, vie

72
nego oigledan izazov postao je problem ubijanje vremena" koji podrazumeva sve
oblike razonode", od zlouptrebe alkohola i narkotika do prostitucije i dr.
Slobodno vreme je veoma vaan inilac u ivotu dece i omladine, i
neorganizovano slobodno vreme dovodi, u najveem broju sluajeva ili do povlaennja
osobe u sebe ili do odreenog asocijalnog ponaanja. Slobodno vreme je jedan od
moguih uzroka devijantnog ponaanja mladih; injenica je da veina mladih razne
devijantne oblike ponjaanja pokazuje u slobodno vreme. Neorganizovano provoenje
slobodnog vremena, kojeg mladi imaju sve vie, dovodi do dosade i trae se naini
prevazilaenje te dosade. U vezi sa ovim, odnosno usled nemogunosti da svoje slobodne
vreme adekvatno iskoriste npr. u igri, zabavi, razonodi, mladi upranjavaju razliite
vidove maloletnikog prestupnitva. elja za pripadanjem grupi kod odreenog broja
mladih moe dovesti do odreenog delinkventnog ponaanja, zatim potreba za zabavom,
drutvom, muzikom i identifikacija sa odreenom subkulturnom grupom esto okuplja
mlade na mesta poput kafia, diskoteka i sl. Slobodno vreme iskorieno na ovaj nain tj.
boravak na ovakvim mestima esto podrazumeva upotrebu alkohola, raznih opojnih
droga i narkotika. Upravo alkoholizam i narkomanija su jedna od najrizinijih grupnih
ponaanja mladih, i gotovo uvek postoji veza, sprega izmeu njih i najteih vrsta
delinkventnog ponaanja. U adolescenciji potreba za dokazivanjem je dosta jaka, i upravo
u ovm periodu roditelji poinju da gube kontrolu nad decom, autoritet im gubi na snazi, i
na njihovo mesto dolaze vrnjaci, grupa vraka i oni preuzimaju primat nad
socijalizacijom.
Prestupnitvo mladih se smatra izrazom, odnosno oblikom prevazilaenja dosade
koju mladi doivljavaju u slobodnom vremenu. (Jaovi, 1978:233).
Savremena etioloka misao i istraivaka praksa svrstavaju problematiku
slobodnog vremena u red znaajnih faktora antidrutvenog naina ivota. U prilog ovoj
tvrdnji idu i mnogobrojna empirijska istraivanja i ozbiljni napori na teorijskom
uoptavanju problematike slobodnog vremena i njegovih kriminogenih relacija. Ovo tim
pre to je u toku ve poodmakli proces konstituisanja sociologije slobodnog vremena kao
posebne socioloke discipline.
kola kao obrazovno - vaspitna institucija za zajedniko obrazovanje i vaspitanje
mladihh generacija i odraslih, u svojoj dugoj istoriji, pored ostalih funkcija i zadataka,

73
ima odreenu ulogu u izgradnji kulture slobodnog vremena uenika. Zapravo, u tom
sloenom i trajnom civilizacijskom i pedagokom procesu ona je jedan od najznaajnijh
faktora. Jer, simultano sa znanjem, radnim navikama, umeima, estetskim i ostalim
vrednostima, kulturnim tekovinama izgrauje kulturu slobodnog vremena uenika. Ona
ga na drutveno i pedagoko najorganizovaniji i najsistematiniji nain ui kako da sudi,
hoe i deluje, tj. ponaa se u slobodnom vremenu, da odluuje i bira oblike i sadraje
svog slobodnog vremena. Njen osnovni cilj jeste - da u slobodno vreme uenik unosi
strukturu, tj. sistem da izdvaja prave sadraje za obrazovanje, vaspitanje i socijalizaciju,
izbegava dosadu - prazninu u slobodnom vremenu, ukljuuje se aktivno, stvaralaki u
civilizacijski tok drutva, nalazi sebe u oblicima aktivnosti koji najvie doprinose razvoju
njegove sposobnosti, sklonosti, talenta i uopte predupredi mnoge probleme u ponaanju
uenika kao posledice stihije i praznine slobodnog vremena (Budimir-Ninkovi, 2008:
106).
Zato se ovde samo po sebi namee pitanje: Na koji nain mlade edukovati o
kulturi provoenja slobodnoga vremena? Upravo su kole pravo mesto za to! Kvalitetne
vannastavne aktivnosti mesto su suivota uenika s drugima, druenja i razvoja. Ukoliko
uz kolske aktivnosti pridodamo i vankolske zakljuicemo da se mladima prua ruka
pomoci i podrke. Kultura korienja slobodnog vremena ima i neke druge vrednosti.
Ona je mono sredstvo za suprostavljanje raznim antisocijalnim i antidrutvenim
postupcima ponaanja. Pored toga, kultura korienja slobodnog vremena moe postati
veoma uticajna i preventiva takvih ponaanja (Brankovi, 2009:507).
Kulturna briga za slobodno vreme moe preduprediti nekontrolisane uticaje.
Ukoliko se slobodnom vremenu ne posveti ta panja , ono e se pojavljivati i u svim
svojim negativnim i anarhicistikim vidovima na relaciji moguih suprotnosti i
utonomija:
1. od snage pozitivnog i mnogostranog formiranja linosti do sredstva stvaranja
klime konformistike depersonalizacije;
2. od stvaralake delatnosti do pasivno potroake egzistencije i epidemije
potroake megalomanije;
3. od drutvene i politike zainteresovanosti i angaovanosti do dokoliarske
praznine i degeneracije;

74
4. od doivljaja slobode pa do svakodnevne obaveze i dosade;
5. od demokratsko usmerenih aktivnosti do dirigovanog institucionalizma i lanog
liberalizma;
6. od unapreenja istinske kulture i kulturnog obogaivanja do ekspanzije
komercijalnog kia i unda;
7. od podsticanja i razvijanja kreativnosti do puke reprodukcije i imitacije;
8. od posticanja individuacije i kolektivizma do usamljenosti i masovnosti;
9. od potpune ljudske afirmacije do njegove drutvene negacije (Budimir-
Ninkovi, 2008: 103).
Budui da nastavnici poseduju sposobnosti da relativno lako prodru u linost, a
za to imaju pogodne uslove, jer su stalno sa mladima, bilo bi od posebnog interesa, kada
se narkomanija pojavi meu uenicima, da izue strukturu uenika koji se drogiraju; da li
su to, na primer, uenici koji imaju nekih posebnih problema u porodici, koli i ivotu
uopte, ili je to zabava dokonih. Mladi u sadanjim uslovima imaju jedini zadatak, a to
je uenje, koje, objektivno gledano, i nije tako teko, ako se sistematski i planski radi,
ako se zna tehnika uenja, i ako postoji motivacija za uenje. Meutim, prema
rezultatima kako u srednjim tako i u visokim kolama, izgleda da uenje nije od svih
prihvaeno kao primarni zadatak, pa mladima ostaje viak vremena kojim raspolau i
koje neracionalno troe. Veruje se da ba takvi, da kaemo dokoni uenici, lako dolaze do
droge i rasturaju je meu uenike. Za ovakvu pretpostavku (koju uvek treba proveriti u
praksi kada se problem pojavi) moe se nai potvrda u injenici da dovoljno zaposlen
ovek, koji je u procesu i kontinuitetu zbivanja u ljudskom drutvu, koji zna ta hoe i ta
mora danas i sutra i zato je tako moralo biti jue, teko da e imati potrebe i dae nai
povoda da potrai i upotrebi drogu. Njegova je panja koncentrisana na predmet rada i on
u radu pronalazi lino zadovoljstvo, potvrujui se kao drutveno bie od koga se neto
oekuje i ije se vrednosti cene. Za takve e uvek biti suvian bilo kakav narkotiki
stimulans, on ak nee ni dozvoliti da doe u iskuenje. Najzad, on za to nee imati ni
dovoljno vremena, jer e uvek biti motivisan da vreme racionalno koristi (Jovanovi,
2010: 78-79).
Na kraju moemo konstatovati da telesna i duhovna pasivnost u slobodnom
vremenu znaajno doprinosi javljanju delinkventnog ponaanja. Odsustvo interesa,

75
nedostatak postojanosti, povrnost i pasivnost duha i tela imaju za posledicu snana
oseaja dosade i usamljenosti, koja u odreenom trenutku trae i esto nalaze
neadekvatne ventile, kao to su odavanje skitnji, i prihvatanje bilo kakvih modela
ponaanja koji mogu da ugue ili prevaziu ova oseanja (Jaovi, 1978:237).
























76
Uloga i znaaj medija na pojavu delikventnog ponaanju mladih

J o je na drugom svetskom kongresu kriminologa 1961. godine o prevenciji
kriminaliteta i reima za prestupnike, u Rezoluciji iznet i sledei zakljuak: Neke
kategorije kinematografskih filmova, reklame, komiksa (meavina), senzacionalnih
reportaa o krivinim delima i deliktima, loe literature, loih radio i televizijskih
programa, itd., smatraju se u nekim zemljama kao jedan od faktora koji omoguuju
kriminalitet maloletnika (Krsti, 2009: 145).
Uticaj sredstava masovnih komunikacija na maloletniku delinkvenciju je daleko
prisutniji nego kod prestupnitva punoletnih osoba. Ovo se moe pravdati psiho-fizikim
stanjem i nivoom uzrasta mladih, sticanjem navika i neminovnom fazom identifikacije sa
pozitivnim i negativnim uzorima idolima. Ovaj proces se odvija u spontanim i
asocijativnim formama. Televizija, internet i film pruaju adolescentima izbor pravog
ivotnog stila i mogunost za kolektivnu imitaciju onog to nije jo vieno i doivljeno.
Nova moda rui tradicionalne norme koje su, inae mladim osobama, osnovna barijera
izmeu njihovih elja, potreba i mogunosti, a ponueni stil oponaanja i negativnih idola
prividno popunjava ovu prazninu. Ovaj raspon se kree od problema slobodnog vremena,
preko narkomanije do organizovanih formi i oblika kriminala koje vre maloletnike
bande.
Dananja omladina raste uz mnogo ubedljivije prikazano nasilje nego ranije.
Armand Mergen (Armand Mergeri), zastupa tezu o "imitirajuem kriminalitetu". Kod
metode imitacije izvrilac je po svom biu i stavu ve formiran kao antisocijalan i traga
za najpogodnijom "radnom metodom". Totalno oponaanje krivinog dela putem
integracije odvija se na sasvim drugoj osnovi. Integracija zna da bude toliko jaka da se
izvrilac pri izvrenju kriminalne radnje stapa sa svojim idolom. Izvrilac u takvim
situacijama sebe projektuje u preuzetom uzoru identifikujui se sa njim. Sa njegovom
metodom on preuzima i itavo njegovo bie (Krsti, 2009: 145). Suprotno tome,
klasine drame i bajke ne podstiu na izvrenje kriminalnih radnji. Zapaanje ovog autora
je na mestu kada kae da je informacija kriminogeni primer u sluajevima kada doputa,
omoguuje ili trai identifikaciju potroaa s prikazanim izvriocem i njegovom
metodom izvrenja krivinog dela. Posebno se na filmu i televizijskom ekranu

77
pojavljuju situacije koje oslobaaju agresivne, sadistike i potencijalno kriminalne
tendencije nuenjem mogunosti identifikacije (Krsti, 2009: 145-146).
Panika oko porasta nasilja kod maloletnika se javlja u sprezi sa stanovitem da
mladi mukarci iz radnikih porodica, gde je odsutna figura oca, postaju nasilnici
imitirajui ponaanje osoba koje vide na TV ekranu, kroz filmove, video igrice i na
internet-u. Nove tehnologije, posebno internet su izuzete iz postojeih oblika regulacije,
tako da su posledice nepredvidive i nesagledive, naroito kada je re o ranjivim grupama
mladih (ikari, 2011: 55). Ali ivot savremenog oveka nezamisliv je bez medija.
Danas deca irom sveta odrastaju uz prisustvo televizora, kompjutera, tampe, radia i ta
moderna sredstva komunikacije utiu na razvoj kulture, deteta-maloletnika. Uticaj medija
na mlade je ogroman, oni na taj nain dobijaju niz edukativnih, informativnih i zabavnih
sadraja. Meutim, sredstva masovne komunikacije obino imaju negativan i tetan uticaj
na decu i omladinu (ovde se misli na razne vrste kriminalnih filmova, laku literaturu,
kriminalne romane itd.). Oni mogu na odreeni nain da stimuliu gledaoce i da
pripomognu formiranju asocijalnih stavova. Kroz prezantaciju sadraja koja veliaju
nasilje, kriminal, lagodan ivot bez rada oni prenose negativnu poruku deci.
Dezorganizacija porodice, vaspitna zaputenost, ekonomski problem i dr.
predstavljaju primarne inioce koji uslovljavaju prestupe mladih. Uticaj kriminalnih
filmova predstavlja sekundarni inilac (Todorovi 1971 : 113).
Pod indirektnim uticajem negativnih elemenata masovne kulture
podrazumevamo takvo dejstvo na mlade koje je slino dezorganizovanim drutvenim
sredinama. A pod direktnim uticajem podrazumevamo neposredno dejstvo koje
uslovljava kriminalna ponaanja (Todorovi 1971 : 117).
Istraivanja pokazuju da nasilje u medijima, posebno na televiziji, dosta negativno
utie na ponaanje omladinaca i dece. Deca koja stalno prate emisije u kojima su prisutne
scene nasilja, u veini sluajeva kasnije pokazuju razliite oblike devijantnog ponaanja.
Svi podaci (bilo da je re u upozorenju javnosti da se uva od nekih kategorija
izvrilaca, ili pak o izvrenim krivinim delima odreenih delinkvenata i sl.) koji se
objavljuju putem medija moraju biti istiniti (naelo istinitosti). Pogreni podaci dovode
javnost u zabludu i podjednako tete kako sredstvima informisanja, tako i policiji. Neke
znaajne mogunosti koje imaju sredstva informisanja u suprotstavljanju kriminalitetu

78
nisu iskoriene: kriminalitetu se treba suprotstaviti javnim mnjenjem, a to znai uz
konstruktivnu pomo sredstava informisanja. To znai destruktivnu ulogu masovnih
komunikacija svesti na to je mogue manju meru.
Mada se sredstvima informisanja najee osporavaju kriminogeni uticaji i uloga
neposrednog uzronog faktora, injenica je da oni nisu bez uticaja na ponaanje, posebno
mladih osoba i to na dva naina. U jednom sluaju prihvataju se vrednosti koje nudi deo
medija i pada se pod njihov uticaj oponaanjem od strane devijantnih grupa ili
pojedinaca, a u drugom, kod ve formiranih krimiminalaca, podstie se na izbor sredstava
i metoda (Boskovi, 1994:123).
Manjkavo je dakle, svako apriorno opredeljivanje u pogledu znaaja i mesta
negativnih uticaja masovnih medija u determinisanju delinkvetnog poremeaja u
socijalnom ponaanju mladih. Egzaktan odgovor na to pitanje moe da prui samo
prestup (prestupniko ponaanje) koji polazi od analize samih sadraja koji se prenose
preko masovnih medija i koji njihovo negativno dejstvo sagledava u sklopu
meuzavisnosti sa ostalim drutvenim i linim uslovima i uzrocima prestupnikog
ponaanja. Takav pristup pretpostavlja voenje rauna o itavom nizu okolnosti, ne
zanemarujui pri tome ni specifinosti delovanja negativnih sadraja pojedinih sredstava
masovne kulture.












79
Uticaj grupe vrnjaka na socijalno ponaanje mladih

Vrnjaci tokom adolescentnog perioda mogu imati vema znaajan i veliki uticaj
na mlade ljude. Ako je adolescent povezan sa grupom koja ima pozitivne norme i
vrednosti i on sam e prihvatiti takve vrednosti. Ali isto, takoe, ako grupa ima devijante
norme i vrednosti, vrlo je izvesno da e pojedinac prihvatiti iste. U ranoj adolescenciji
opada autoritet roditelja i jaa uticaj grupe vrnjaka. Slabe veze sa primarnim izvorima
socijalizacije ine mlade ljude osetljivim i rizinim za devijantna ponaanja. U
adolescenciji moe doi do kidanja veze sa porodicom i kolom, ukoliko su one slabe, i
snanog vezivanja za grupu vrnjaka koja moe biti izvor devijantnih normi. Izloeni
vrnjakom pritisku i nezatieni od strane porodice ili kole, zbog slabih i loih veza,
adolescenti se priklanjaju grupi vrnjaka koja s njima deli sline probleme. I u tim
situacijama opasnost da e se pojedinci poistovetiti sa grupom tj. da e prihvatiti, preuzeti
rizina i opasna ponaanja od grupe, veoma su velika. Meutim, kada se mladi udruuju
u grupe u dobro organizovanoj drutvenoj sredini nema razloga za zabrinutost. Nasuprot
njima grupe sa devijantnim ponaanjem udruuju pojedince sa odreenim psihikim ili
drutvenim problemima. Takvi pojedinci tee da budu tretirani kao odrasle osobe, ele da
se istiu, da budu opaeni. Sve to prate poremeaji u ponaanju, odnosno re je drutveno
neprihvatljivomn i tetnom ponaanju. Alkoholizam i narkomanija su jedan od veoma
zastupljenih (ako ne i najei) oblika grupnog devijantnog ponaanja mladih. Iz potrebe,
elje za dokazivanjem u grupi, odnosno skretanja panje na sebe vei broj adolescenata
poinje da konzumira razne droge, a to se obino zavrava zavisnou, koja pak dovodi
do raznih fizikih, psihikih, mentalnih poremeaja. Veoma su brojna devijantna
ponaanja u vezi sa zloupotrebom droge, i u njih se mogu svrstati razna prosjaenja,
krae, prevare i dr. U odnosu na druge vrste devijantnog ponaanja ona su opasnija,
brutalnija, jer narkomani ne biraju sredstva kako bi ostvarili svoj prvobitni cilj. Pre nego
sto uu u kriminal adolescenti se slue raznim vrstama obmana, najee roditelja i
rodbine, kako bi im uzeli novac, zatim prostitucijom, prodajom dragocenosti, zlata i na
kraju pokustva. Kriminalitet se moe podeliti na direktni i indirektni; direktni se
manifestuje raznim oblicima asocijalnog ponaanja da bi se dolo do droge, dok kod

80
indirektnog kriminaliteta zavisnik pokuava da uz pomo socijalno nedozvoljenim
radnjamadoe do sredstava kako bi kupio drogu.
Mlada osoba koja ve u kasnom detinjstvu pokazuje obrasce antisocijalnog
ponaanja, je esto odbaena od porodice i normativne vrnjake grupe. Sniena
samokontrola, agresivno ponaanje, nie verbalne sposobnosti, neadekvatne interpretacije
socijalne realnosti i nerazvijene strategije reavanja problema dovode do socijalne
nekompetentnosti ovakve dece. Ona postaju problem kako u koli, gde su neposluna i
esto se tuku, tako i u vrnjakoj grupi jer ne znaju da igraju. Nalaz o loem socijalnom
statusu vrnjakoj grupi ometajue, nepaljive, agresivne dece izuzetno je dobro
dokumentovan u literarturi (Cantrell Prinz, 1985; Dodge i sar., 1990; Cole, Carpeniteri,
1990; Crick, 1996; carpana i sar., 1997). Prva krivina dela su im ve u koli, i to su
obino sitne krae i oteenja kolske imovine. Uskoro ometajua i agresivna deca
poinju da izostaju iz kole (Petrovi i Radovanovi, 1977) i da imaju prve kontakte sa
policijom (Kupersmith, Coie, 1990) (Hrni, 2009:112).
Maloletnika delinkvencija obuhvata imovinski kriminalitet tj. krae, prevare
provale, oduzimanje motornih vozila i sl. Razbojnitvo jedan od teih oblika imovinskih
delikata; takoe i vandalizam je jedan od teih oblika i predstavlja kolektivno poinjen
delikt na tetu drutvene imovine (karakteristian je za razne navijake grupe).
Postoje i maloletnike bande, a one predstavljaju poseban vid prestupnikog
ponaanja, karakterisinog po specifinom sistemu vrednosti i subkulturama
(organizacije, ivota, ponaanja), koje ih izdvajaju i dovode u sukob sa optedrutvenim
normama i vrednostima. U grupi se stie ugled i presti i nju odlikuje realizacija
individualnih ciljeva kroz grupno ponaanje. Uzroci prikljuivanja maloletnika u
maloletnike bande jesu slabe porodine veze i odnosi, slabija integracija u vaspitno-
obrazovni proces itd. Uprkos romantinom vienju delinkventne bande, popularnom
tokom ezdesetim godinama dvadesetog veka (npr. Cohen, 1969), delinkventni vrnjaci
su daleko agresivniji i nestabilniji u svojim meusobnim odnosima od prosocijalnih
drugova. este su tue, povrede, rizine situacije, ucene, prebacivanja, nepoverenja i sl.
(Winde, 1994; Dishion i sar., 1995; Hartup., 1996) (Hrni, 2009: 114-115).


81
Fizika snaga, nadmo, nadmetanje i ispoljavanje agresije manje su ili vie
priznata sredstva sticanja statusa meu vrnacima. Ukoliko pod uticajem grupe u kojoj
dominiraju stariji, ovi oblici ponaanja ne prelaze u fiksirani model nasilnikog
ponaanja, prolaznog su karaktera i imaju za razvoj pojedincaesto mnogo bezazlenije
znaenje nego to bi se to moglo zakljuiti po reakciji javnosti (Singer i Mikaj-
Todorovi, 1989: 78).
Konger, Miler i Volsmit, na osnovu svog istraivanja, zakljuili su da su mladi
prestupnici u poreenju sa ne - prestupnicima imali vee tekoe u druenju sa
vrnjacimakao u pojedinanim individualnim kontaktima tako i u grupnim situacijama, i
bili manje spremni ili sposobni da se prema drugima utivo ili paljivo ponaaju i manje
kadri da prema njima pravino postupaju. Zauzvrat, vrnjaci su ih manje voleli i
prihvatali (Goldtajn, 1997:142).
Veliki broj empirijskih radova pokazuje da je homofilija (ljubav prema slinom)
povezana sa antisocijalnim i devijantnim ponaanjem, ukljuujui agresiju (Cairns,
Cairns, Neckerman, Gest, and Garipy, 1988), delinkvenciju (Burk, Steglich, and
Snijders, 2007; Haynie, 2001; Kiesner, Cadinu, Poulin, and Bucci, 2002; Snijders and
Baerveldt, 2003; Vitaro, Tremblay, Kerr, Pagani, and Bukowski, 1997), i zloupotrebu
substanci (Ennett and Bauman, 1994; J accard, Blanton, and Dodge, 2005; Kirke, 2004;
Popp, Laursen, Kerr, Stattin, and Burk, 2008; Urberg, Degirmencioglu, and Pilgrim,
1997). Teoretiari socijalne kontrole (Gottfredson and Hirschi, 1990; Hirschi, 1969)
smatraju da mladi biraju prijatelje na osnovu slinog angaovanja u delinkventnom
ponaanju. Drugi teoretiari (Sutherland and Cressey, 1974) predlau da mladi ue
delinkventno ponaanje kroz kontinuiranu socijalnu interakciju sa antisocijalnim
vrnjacima (Burk, Kerr, & Stattin, 2008:500).
Malo je faktora koji su toliko prediktivni za delinkvenciju kao delinkventnost
vrnjake grupe kojoj mlada osoba pripada. Bez obzira na to koji su procesi doveli do
priduivanja mlade osobe delinkventnoj grupi, ona sama vri svoj nezavistan i snaan
uticaj na antisocijalno ponaanje svojih lanova. Na kraju moemo konstatovati da
vrnjaka grupa stimulie antisocijalno ponaanje preko nekoliko mehanizama:



82
Vrnjaka grupa promovie devijantne norme i vrednosti, po kojima je
devijantno ponaanje i delinkvencija ne samo normalno, ve i poeljno i esto
potrebno da bi se stekao status u grupi. Ove vrednosti dovode do ee
agresivnosti unutar grupe, teih konflikata i veih socijalnih beneficija od injenja
krivinog dela.
U grupi se ue vetine antisocijalnog ponaanja, kroz interakciju u grupi
(Sutherland, Cressey, 1960; Burges i sar., 1969).
Grupa vri implicitni pritisak na lanove da uestvuju u njenim delinkventnim
aktivnostima.
Boravak u vrnjakoj grupi poveava povoljne prilike za krivino delo. Mladi
vise po okovima komercijalnih delova grada i u dokolici prate mogunosti
kriminala i razmatraju taktike izvrenja (Rutter i sar., 1998; Patterson i sar.,
1992).
Grupa je mesto distribucije psihoaktivnih supstanci, koje su tesno povezane sa
izvrenjem krivinih dela (Mclaughlin i sar., 2000)
Grupa poveava nivo stresora koji mlada osoba doivljava u svojoj okolini
(Hrni, 2009: 114-115).













83
Klasifikacija poremeaja ponaaja, maloletnih poinilaca krivinih dela
i vrste krivinih sankcija

Poremeaj ponaanja je termin koji se esto koristi u literaturi, pre svega onoj
koja se bavi problemima krenja drutvenim normi u klinikom okruenju. Odnosi se na
dijagnostiku kategoriju mentalnih poremeaja (conduct disorder) koja je definisana u
oba klasifikaciona sistema, tj. DSM I ISD klasifikaciji. ISD klasifikacija definie
poremeaj ponaanja kao ponavljano i trajno prisustvo obrazaca antisocijalnog,
agresivnog, izazivakog ponaanja. Kada je ovo ponaanje ispoljeno u najekstremijem
obliku za pojedinca, svodi se na vee prestupe od socijalno oekivanog za uzrast, i stoga
je ozbiljnije od obinog dejeg nestaluka ili adolescentnog bunta. Izolovane
antisocijalne ili kriminalne radnje nisu same po sebi osnova za dijagnozu, koja
podrazumeva trajnije oblike ponaanja (Hrni, 2009: 22). Ova klasifikacija razlikuje
nekoliko tipova poremeaja ponaanja:
F91.0: poremeaj ponaanja ogranien na porodinu sredinu,
F91.1: nesocijalizovani poremeaj ponaanja,
F91.2: socijalizovani poremeaj ponaanja,
F91.3: poremeaj u vidu protivljenja i prkosa. (Hrni, 2009: 22).
Definicija poremeaja ponaanja (conduct disorder) u DSM-IV je daleko
preciznija, omoguava relativno jednostavno dijagnostifikovanje. Ona podrazumeva
zadovoljenje A, B i C:
A. Ponavljajui stalni obrazac ponaanja u kome su prekrene osnovne drutvene
norme i pravila primerena uzrastu, to se pokazuje prisustvom najmanje tri (ili vie) od
sledeih kriterijuma tokom poslednjih 12 meseci, sa najmanje jednim kriterijumom
prisutnim tokom zadnjih 6 meseci.
Agresija prema ljudima i ivotinjama:
1. esto kinji, preti ili zastrauje druge;
2. esto zapoinje tue;
3. koristio/la oruje koje je prouzrokovalo teku fiziku povredu druge osobe (npr. batina,
cigla, slomljena flaa, no, pitolj);
4. fiziki okrutan/a prema drugima;

84
5. fiziki okrutan/a prema ivotinjama;
6. ukrao/la dok je bio/la suoen sa rtvom (npr. napad i pljaka, otimanje tane, iznuda,
oruana) i
7. prisilio/la nekoga na seksualni konatakt.
Unistavanje imovine:
1. namerno uestvovao/la u paljenju vatre sa namerom da prouzrokuje ozbiljnu tetu;
2. namerno unitio/la tuu imovinu (na drugi nain nego paljenjem vatre).
Obmanjivanje ili kraa:
1. provalio/la u tuu kuu, zgradu ili kola;
2. esto lae da bi nabavio/la dobra ili prednost ili da bi izbegao/la odgovornost;
3. ukrao/la stvari netrivijalne vrednosti bez suoenja sa rtvom (npr. kraa u prodavnici
bez provale, falsifikovanje).
Ozbiljno krenje pravila:
1. esto ostaje kasno nou uprkos zabrani roditelja, sa poetkom pre 13 godine;
2. pobegao/la od kue preko noi najmanje dva puta dok je iveo/la u roditeljskom ili
starateljskom domu (ili jedan put bez vraanja u duem periodu);
3. esto bei iz kole, sa poetkom 13 godine.
B. Poremeaji u ponaanju uzrokuju kliniki znaajno pogoranje u socijalnom,
kolskom ili radnom funkcionisanju.
C. Ako osoba ima 18 godina ili vie, potrebno je da nema ispunjene kriterijume za
antisocijalni poremeaj linosti ( Hrni, 2009:23-24).
Iako dijagnozu poremeaj ponaanja datu u DSM-IV mogu dobiti i osobe koje
nisu poinile nijedno krivino delo, ova kategorija se iroko preklapa sa kategorijom
maloletnike delinkvencije. Mnogi delinkventi ispunjavaju kriteijum A ovog poremeaja-
da postoje barem tri navedene karekteristike poremeaja ponaanja (postoji barem jedno
krivino delo, a delinkvencija je esto praena beanjem od kue i iz kole). Takoe,
delinkvencija je esto praena kolskim i radnim neuspehom, pa je i ovaj uslov time
ispunjen.
Tako izgleda da mnogi delinkventi i velika veina recidivista ispunjava uslove za
dijagnozu poremeaja ponaanja kao mentalnog poremeaja. Ona iskljuuje one koji su
samo jednom poili makar i teko krivino delo, a da nemaju zadovoljene druge

85
dijagnostike kriterijume, kao i one osobe koje su uklopljene u iru drutvenu zajednicu
po svim ostalimkriterijumima, osim injenja jedne vrste krivinih dela.
Ipak, mora se voditi rauna o osnovnom dijagnostikom kriterijumu vaeih
klasifikacija mentalnih bolesti da se dijagnoza moe primeniti samo ako je ponaanje
simptom disfunkcije unutar individue, a ne reakcija na neposredan socijalni kontekst.
Meutim, primena ovog kriterijuma kod poremeaja ponaanja je zamagljena
upozorenjem da osobe sa ovim poremeajem esto ne priznaju postojanje problema to
ohrabruje dijagnostiara da ovu dijagnozu ustanovi iako osoba ne smatra da je u
disfunkciji. Ovakve nejasnoe doprinose patologiziranju delinkvencije, koja u osnovi
moe imati sasvim situaciono poreklo ili biti znak dobre adaptacije osobe na subkulturu
kojoj pripada. Takoe, ovakve nejasnoe doprinose tekoama dijagnstifikovanja drugih
mentalnih poremeaja koji mogu biti u osnovi linih problema delinkventa, a koji nisu
deo delinkventnog ponaanja (npr. depresije, anksioznog kruga poremeaja i sl.). Zato
mnogi autori smatraju da je poremeaj ponaanja jedna od najsubjektivnijih kategorija u
navedenim klasifikacionim sistemima.

Krivino-pravni sistem nae zemlje klasifikuje sledee kategorije maloletnih uinilaca
krivinih dela i prekraja:
Dete do 14 godina starosti smatra se krivino neodgovornim; prema njemu se ne
moe pokrenuti niti voditi krivini postupak, takoe se ne mogu izricati i
primenjivati krivine sankcije; prema istom se iskljuivo mogu primenjivati mere
socijalne zatite.
Mlai maloletnik od 14 do 16 godine starosti prema njemu se mogu izricati i
primenjivati samo vaspitne mere.
Stariji maloletnik od 16 do 18 godine starosti prema njemu se mogu izricati i
primenjivati vaspitne mere, a izuzetno i kazna maloletnikog zatvora.
Mlae punoletno lice od 18 do 21 godine starosti ukoliko u vreme suenja nije
navrilo 21 godinu ivota, sud takvom licu moe izrei neku od krivinih sankcija
koje se primenjuju prema maloletnicima (vaspitne mere, kazna maloletnikog
zatvora, mere bezbednosti).

86
Naa praksa i nae zakonodavstvo, kao i najvei broj evropskih, maloletnicima
smatra sva lice do 18. godine starosti, s tim to je krivino pravni progon mogu tek sa
navrenom 14. godinom starosti. Pri tome postoje i dve kategorije maloletnika i to mlai i
stariji, tj.od 14 do 16 i od 16 do 18 godina, to ima utemeljenje ne samo u iskustvu
ljudske civilizacije, ve i u proverenim naunim saznanjima. Samim tim, implikacije u
pogledu kazni i kanjavanja maloletnika su sasvim razumljive, pa se, stoga, reenja za
suzbijanje maloletnikog prestupnitva sve vie trae u tzv. restorativnoj pravdi.
Oigledno je, meutim, da sva preventiva i sva represivna iskustva i praksa
ljudske civilizacije u suzbijanju maloletnikog prestupnitva nema pozitivne efekte, pa je
nuno i nadalje da se traga za nekim boljim i delotvornijim postupcima (Nikoli i
Joksi, 2011: 10-11).

Vrste krivinih sankcija koje se izriu prema maloletnim uiniocima krivinih dela

Vaspitne mere koje se mogu izrei maloletnim uiniocima krivinih dela
svrstane su u tri grupe: disciplinske, pojaanog nadzora i zavodske.
U disciplinkse mere spadaju:
a) ukor i
b) upuivanje u disciplinski centar.
Vaspitne mere pojaanog nadzora ine:
a) mere pojaanog nadzora roditelja ili staraoca,
b) mere pojaanog nadzora organa starateljstva i
v) mera pojaanog nadzora roditelja uz strunu pomo radnika organa
starateljstva.
Zavodske vaspitne mere su:
a) upuivanje u vaspitnu ustanovu,
b) upuivanje u vaspitno- popravni dom i
v) upuivanje u specijalnu ustanovu ze leenje i osposobljavanje.

Kao posebna krivinopravna sankcija izdvaja se kazna maloletnikog zatvora,
koja se moe primeniti samo u izuzetnim sluajevima i u posebnim uslovima koje zakon

87
propisuje za primenu ove kazne. Kazna maloletnikog zatvora donosi se u formi presude
i moe se izrei samo po odranom glavnom pretresu, dok se vaspitne mere izriu u
formi reenja i mogu se izrei i na sednici vea (Jugovi i orevi, 1996: 102).





























88
Recidivizam

Recidivizam je u medicini, psihijatriji i socijalnom radu, pojava da se neki
poremeaj ponovo javlja posle perioda ozdravljenja. U kriminalistici i forenzikoj
psihologiji, ponavljanje istog prestupa po izdranoj kazni za koji je poinilac ve
osuivan (preuzeto sa: http://sr.wikipedia.org/sr) .
Recidivizam ili povratnitvo je krivinopravni pojam koji se razliito definie u
pravnoj literaturi, ali preteno kao krivino delo koje delinkvent ponovo izvri. Bitni
elementi recidivizma su: ranija osuda, ponovno izvrenje krivinog dela, identinost
pobuda za novo delo i vremenska distanca izmeu ranijeg i novog dela. Krivino pravna
teorija u tipologiji povrata polazi od prirode krivinih dela, vremenskog intervala izmeu
izvrenih dela i broja izvrenih delikata. Prema prvom kriterijumu razlikuju se: opti i
specijalni povrat. Pod optim povratom podrazumeva se bilo koje krivino delo koje
ponovo izvri isti izvrilac, posle izdrane osude, a pod specijalnim povratom, izvrenje
istovrsnog krivinog dela.
U kriminolokom smislu najbitnija je i najrasprostranjenija sklonost, i ona
delinkvente recidiviste deli na: delinkvente iz navike, profesionalne delinkvente i
delinkvente po tendenciji. Delinkventima iz navike smatraju se recidivisti asocijalne
prirode kod kojih se postepenim pojavljanjem prestupnikog ponaanja stvara kriminalna
navika. Oni se kriminalu odaju jo od rane mladosti, socijalno su neprilagoeni,
psihopatske prirode (nepodobni za resocijalizaciju), emocionalno nestabilni, prosene ili
ispodprosene inteligencije i nieg nivoa obrazovanja i niskog praga frustracione
tolerancije. Delinkventi po tendenciji, ili delinkventi iz strasti, jesu osobe ija je
kriminalna karijera vie uzrokovana subjektivnim iniocima linosti nego socijalnim
faktorima, bilo da su u pitanju faktori poremeaja biolokog, psiholokog bilo
psihopatolokog karaktera. Kod ove kategorije prestupnika najee se, uz osnovne
krivine sankcije kazne izriu i mere bezbednosti uvanja, leenja i posebne
terapeutske mere u penalnom tretmanu osuenika (Bokovi 2006: 217).
Rezultati brojnih istraivanja pokazuju osnovne uzroke koji su znaajno povezani
s recidivizmom maloletnika, a to su pre svega:
- godine maloletnika u vreme prve optuenosti/osuenosti,

89
- broj optubi / hapenja,
- broj institucionalnih smetaja,
- akademski uspeh,
- ponaanje i prisutnost u koli,
- konzumiranje sredstava zavisnosti,
- porodina stabilnost,
- roditeljska kontrola,
- veze s vrnjacima,
- agresivno ponaanje u koli,
- negativni pritisak vrnjaka,
- poremeaj panje i hiperaktivni poremeaj,
- poremeaj ophoenja,
- prokriminalni stavovi i uverenja,
- linost i temperament i
- antisocijalno ponaanje roditelja/antisocijalni roditeljski model.
Prema dosadanjim istraivanjima, uzroke recidivizma treba sagledavati kroz
delovanje sledeih faktora:
(1) loi materijalni uslovi ivota (siromatvo, beda, nezaposlenost),
(2) nepovoljna porodina sredina (nepotpuna porodica ili loi porodini odnosi),
(3) nedovoljno i nepotpuno obrazovanje, i nezaposlenost (nizak stepen
obrazovanja, bez zanimanja i zaposlenja),
(4) primena neodgovarajueg tretmana prilikom izvrenja kazne u instituciji,
(5) dejstvo zatvorske zajednice u pogledu uticaja "kriminalne zaraze" i preteranog
prilagoavanja za zatvorske uslove ivota,
(6) nepovoljno prihvatanje od strane drutvene sredine posle izlaska iz ustanove i
nedovoljna postpenalna pomo i
(7) delinkvencija u maloletnitvu (najzastupljenija uzrasna kategorija meu
povratnicima je od 25 do 29 godina, i prema nekim istraivanjima, njihova "kriminalna
karijera" poela je jo u maloletnitvu).
Pored socijalnih faktora koji utiu na javljanje recidivizma, znaajnu ulogu u
ponavljanju vrenja krivinih dela imaju i osobine linosti. U literarturi se istie da se

90
povratnici, gledano psiholoki, odlikuju odreenim osobinama, koje su pogodne za
ponavljanje delinkventnog ponaanja. To su pre svega:
- sklonosti i navike za vrenje krivinih dela,
- brzo, osetljivo i afektivno reagovanje i
- snien prag tolerancije na frustracije.
Recidivisti pokazuju nedovoljnu istrajnost u radu, skloni su lakom i povrnom
raspoloenju, sistematski planiraju izvenje krivinih dela i svojim ponaanjem ostavljaju
utisak snane i otporne, posebno opasne linosti.
U velikom broju sluajeva maloletnike delinkvencije utvreno je da isti
maloletni izvrilac ponovo vri krivina dela, pri emu je poveana drutvena opasnost,
jer povratnitvo otkriva trajniju neprilagoenost uinilaca krivinih dela drutvenoj
sredini i njenim normama.
Povratnici u kriminal su uglavnom psihopatski strukturirane linosti, esto
bezoseajne, egocentrine, emotivno labilne i povodljive, s izrazito negativnim odnosom
prema radu i odsustvom radnih navika. Osobe u kriminalnom povratu vrlo su
problematian deo svake delinkventne populacije. One veliki deo ivota provode u
sukobu s drutvenim normama. Kod punoletnih poinitelja krivinih dela najee se
povratnikom smatra osoba kojoj je za poinjeno krivino delo ve bila izreena neka
sankcija, no kod maloletnih osoba ovaj pojam iz vie razloga nije dovoljan:
- u maloletnoj delinkventnoj populaciji uspeno deluju selekcijski mehanizmi i upravo
zbog toga tek oko 1/5 maloletnih poinitelja krivinih dela bude izvedena pred sud radi
izricanja sankcije,
- 1/3 prijavljenih maloletnika se ne izvodi pred sud, jer u vreme izvrenja dela nisu imali
14 godina. Kriminalni povrat kod prijavljene dece i maloletnika bie jae izraen kod
nepotpunih porodica i kod porodica nieg ekonomskog i obrazovanog statusa (te
porodice su optereene problemima ivotne egzistencije, a raspolau s manje mogunosti
i alternativa za reavanje konfliktnih stanja).
Recidivistima se smatraju i profesionalni delinkventi, izvrsioci krivinih dela, koji
su po nekim osobinama slini povratnicima iz prve kategorije, ali i s posebnostima
kriminalne orijentacije, odnosno izbora vrenja krivinih dela kao profesije, zanimanja i
motivom koristoljubive prirode, koja kod prve kategorije nije uvek izraena.

91
Prevencija i suzbijanje delinkventnog ponaanja mladih

Prevencijom se smatra proces kojim se eli smanjiti incidencija i prevalencija
poremeaja u ponaanju i rizinim ponaanjima dece i mladih. Prevencija se definie kao
proaktivni proces koji osnauje pojedince i sastave da zadovolje izazove ivotnih
dogaaja i promena, kreirajui i jaajui uslove kako bi promovisali zdrava ponaanja i
ivotne stilove (Bai, 2009:65).
Istorijski osvrt- Svako drutvo tei da suzbije ne samo tee oblike devijacije ve i
sve one oblike ponaanja koji naruavaju pravila drutvenog ivota i odnose koji se na
tim pravilima temelje. Nain ostvarenja tog cilja u istoriji razlikovao se, a njegove
osnovne karakteristike mogu se sagledati u tri etape :
1. Primitivna drutva osobina, orjentacija za delo,
2. Klasna drutva kanjavanje pojedinca s obzirom na procenu njegove
odgovornosti. Platon i Aristotel istiu da je cilj kazne popravljanje zloinca,
spreavanje zla. Pojavljuju se prve ideje o vaspitnom delovanju (potrebi
vaspitanja tela i due da ne bi dolo do zloinackog ponaanja). Hranska crkva
razvijala je neke preventivne aktivnosti o prilagoavanju kazne linosti i
temperamentu delinkventa.
3. Ogleda se u istraivanju tenje za razvijanjem kriminalne politike na osnovama
drutvene odbrane. Italijanska pozitivna kola se zalae za mere sigurnosti,
uklanjanja nepopravljivih zloinaca iz drutva kako bi se ono zatitilo.
Hamurabijev zakonik pokazivao je neposrednu zainteresovanost tadanje
najmonije drave - babilonske za razvoj dece i mladih. Rimsko pravo smatralo je
porodicu osnovom razumevanja pune ljudske prirode. Za delinkventnu decu, mlade,
odgovarao je otac (on je taj koji je morao decu nauiti pravilima ponaanja). Otac se
mogao osloboditi odgovornosti na nain da se odrekne delinkventne dece. Krivino pravo
je surovo i strogo - za sve je jednako bez obzira na godine. Rimsko pravo je prvo poelo
voditi brigu o tome da li je poinitelj krivinog dela dete ili odrasla osoba. Ono je prvo
uvelo instituciju punoletnosti iji su temelji u svim zakonima sveta. Sve do kraja 19. veka
ne nailazimo na ozbiljnije pokuaje ureivanja posebnog poloaja dece, odnosno
maloletnika u krivinom pravu. Reforme odredbi o maloletnicima u krivinom pravu

92
podstakla su zapravo tek novija duhovna, socijoloka i kriminalno politika shvatanja.
Teite se sa kanjavanja i zastraivanja premeta na prevenciju i resocijalizaciju pa
maloletnici i deca dobijaju posebno mesto u krivinom pravu.
Cilj prevencije, u irem smislu, bi bio spreavanje javljanja buduih delikvenata,
odnosno preduzimanje optih mera za suzbijanje kriminaliteta sa ciljem da se uklone
negativni uticaji iz drutvene sredine i osiguraju normalni uslovi za skladan razvoj
linosti. No prevencija je i humani imperativ, jer sva razliita rizina ponaanja dece i
mladih, proizvede veliku bol i patnju, ne samo deci i mladima, nego i celoj zajednici na
razliite naine (Bai, 2009:65). Opta prevencija primenjuje se kao uticaj na graane,
posebno na mlade da ne ine krivina dela. Primarne preventivne mere mogu se, i
moraju, preduzeti pre poinjenja odreenog dela koje je protivzakonito ili pre pojave
antisocijalnog, odnosno drutveno neprihvatljivog oblika ponaanja. Cilj ovih mera
sastoji se u spreavanju, onemoguavanju i predupreenju devijacija u ponaanju mladih.
A to znai da se ove mere moraju uhvatiti u kotac sa korenima, uslovima i uzrocima
prestupnikog ponaanja tj. moraju teiti ublaavanju optih, posebnih i pojedinanih
faktora delinkventnog ponaanja. Za prevenciju poremeaja i usvajanje etikih normi
potrebna je moralna praksa koja se doivljava jedino u zdravim sredinama, odnosno kroz
svakodnevne primere postupanja porodice, rodbine, kole i okruenja.
Drutvo, kola, predkolske ustanove, roditelji generalno moraju voditi stalnu
brigu, moraju delovati vaspitno i od najranijeg detinjstva sprovoditi prevenciju, a ne samo
kada i ako uoe smetnje i poremeaje u psihosocijalnom razvoju deteta. Praksa nam
govori da rano otkrivanje, dijagnosticiranje poremeaja i pravovremena primena
vaspitnih i korektivnih mera daje zadovoljavajue rezulate. Rano otkrivanje i
identifikovanje mladih sa delinkventnim ponaanjem ima neprocenjivu vrednost.
Mladima se treba vie baviti, obezbediti im dobre uslove, prostor i mogunosti za sport,
muziku, igru, zabavu, zdravu rekreaciju i racionalno korienje slobodnog vremena. Deci
valja ponuditi zanimljive i atraktivne sadraje, maksimalno ih okupirati pa samim tim
nee imati potrebu da se uputaju u razna krivina dela. Okupiranost mladih dobro
osmiljenim, zanimljivim, zdravim i konstruktivnim aktivnostima najbolja je prevencija
prestupnitva, delinkvencije, devijacija, a dosada njihov najjai uzronik.

93
Poznata je izreka: ovek koji uini greku i ne ispravi je, ini drugu greku.
Jueranja greka danas i zauvek nam mora biti uitelj.
Ne preduzmu li se pravovremene i efikasne preventivne, korektivne mere, mere
prevaspitanja, resocijalizacije i rehabilitacije mladi ljudi e jednog dana postati pravi
kriminalci, naroito ako dou pod uticaj odraslih kriminalnih osoba, kod kojih e se
izuiti zanat i za koje e raditi . Lanim obeanjima o lagodnom ivotu, zabavi,
provodu i avanturizmu, odrasli kriminalci veto uvlae lakoverne maloletnike u svoj
prljav posao, nemilosrdno ih zloupotrebljavaju i iskoriavaju. Tim maloletnih
delikvenata sa odraslim kriminalcima najopasniji je oblik kriminala. Zadatak je policije
otkrivanje tih kriminalnih osoba, njihovo spreavanje i onemoguavanje da decu i
omladinu uvlae i uvode u kriminalne aktivnosti.
Delinkvencija je velika opasnost od koje se drutvo titi svim snagama,
pedagokim i vaspitno-popravnim sredstvima, zakonom, policijom, tuilatvo, sudom za
maloletnike.
Filozofski temelji za prevenciju nalaze se u krajnjim ciljevima prevencije kojima
se ele razviti intelektualne, line i socijalne kompetencije dece i mladih, i to sveukupnim
preventivnim naporima koji e pomoi kolama i zajednicama da promoviu razvojne
ciljeve, dispozocije, znanje i kompetencije koje e poveati sposobnost svih mladih da ih
vode i zatiuju kroz sadanji ivot i ivot u budunosti. Deset je principa na kojima se
trebaju temeljiti prevencijski napori kako bi bili uinkovitiji:
1. Glavna misija kola i drugih institucija i agecnija za mlade je pomoi mladim ljudima
da izbegnu visoko rizino ponaanje. Stavovi, znanje i vetine nuni za izbegavanje
visokorizinih ponaanja glavni su sadraj obrazovanja za 21. vek.
2. Uspena prevencija je najbolja promocija izbegavanja visoko rizinih ponaanja (pre
nego to se pojave), posebno zloupotrebe alkohola, droga i nasilja.
3. Prevenciju treba adresirati na viestruke razloge (rizike, potrebe, stanja, okolnosti)
ukljuivanja u razliita visokorizina ponaanja. Uinkovita prevencija je i strategijski i
na rezultat usmerena pre nego pragmatiki i na aktivnost usmereni napor.
4. Uspena prevencija menja sastave i norme. Prevencija mora biti sastavna i stvarana u
hodu, fragmentovana i povremena.

94
5. U prevenciji je kontekst jako vaan. Kako bi prevencija bila uinkovita, mora
dosegnuti sva obeleja okruenja u kojima e biti primenjena, ukljuujui strategije za
identifikovanje i izgradnju snaga i resursa.
6. Prevencijske strategije se temelje na ideji ini neto to e rei da mladima, na
primer pomoi im da se odlue za pozitivne izbore u svim aspektima svoga ivota, pre
nego traiti od njih ono to mi elimo da oni rade.
7. Uspena prevencija usmerena je podjednako i na odrasle i na mlade. Kako bi se
podupro razvoj mladih, potrebno je adresirati se na stavove, znanja, vetine, ponaanja i
vrednosti odraslih istovremeno u svim socijalnim okruenjima.
8. Prevencija zahteva saradnju meu mnogim akterima. Prevencijske inicijative ukljuuju
pojedince, kole i zajednice, ali i partnerstva izmeu kola, drugih institucija, agencija,
organizacija i poslovnog sektora.
9. Za prevenciju je kljuno uenje iz istraivanja i prakse. Prevencijske strategije i
priruni materijali moraju se temeljiti na najnovojim konceptima, informacijama i
strategijama iz istraivanja i prakse.
10. Uspena prevencija ne postoji bez evaluacije. Ona je kljuni deo prevencije. U ovom
sluaju to znai sveobuhvatnu evaluaciju strategije koja daje okvir za planiranje i
implementiranje kao i procenu kratkoronih i dugoronih rezultata i uticaja (Bai,
2009:66).
Sredinom 1995. godine, na inicijativu Biroa za maloletniko pravosue i
prevenciju delinkvencije (Office of J uvenile J ustice and Delinquency Prevention -OJ J DP)
Ministarstva pravde SAD, pokrenut je program evaluacije postojeih centara za procenu
irom zemlje i usvojeni su osnovni elementi razvoja koncepta CAC. Osnivanje centara
za procenu u okviru zajednice (Community assessment centers - CAC) predstavlja
pokuaj odgovora zajednice na rastui kriminalitet maloletnika u SAD povezivanjem
fragmentiranih delova sistema servisa na jedan sveobuhvatan i efikasan nain. CAC
koncept zasnovan je na sveobuhvatnoj strategiji za nasilne i hronine maloletne
prestupnike koju je OJJ DP promovisala 1993. godine. Cilj strategije je usmeravanje
napora zajednica u prevenciji delinkvencije i redukovanju nasilnog i hroninog
prestupnitva maloletnika. Njome se posebno naglaavaju sledei principi:

95
jaanje porodice i njene uloge u pruanju podrke deci u prihvatanju osnovnih
moralnih vrednosti,
podrka osnovnim institucijama drutva (kola, drutvene organizacije, crkva...),
promovisanje prevencije delinkvencije,
pravovremena intervencija,
uspostavljanje sistema gradiranih sankcija,
identifikovanje i kontrola male grupe nasilnih, hroninih prestupnika (Vasiljevi,
2004: 119-120).

kola kao faktor prevenije opta socijalna prevencija je u direktnoj korelaciji sa
aktuelnim obrazovnim sistemom i demokratizacijom i humanizacijom drutva. Ovo je
ujedno i deo drutvene strategije koja se odnosi na razvoj drutva u celini. Razlozi za
primenu ovakvih stratekih programa lee u injenici da drutveni konflikti, nepovoljna
drutvena kretanja i druge drutvene destrukcije znatno utiu na adekvatan i drutveno
prihvatljiv sistem obrazovanja. Najei oblici nedozvoljenog ponaanja u koli
(predvorje kriminala) su:
1. agresivnost;
2. beanje sa asova;
3. uestalo menjanje kola;
4. asocijalnost;
5. puenje;
6. upotreba alkohola i narkotinih sredstava;
7. krae;
8. posedovanje hladnog i vatrenog oruja (nanoenje tekih i lakih telesnih
povreda, izazivanje opte opasnosti, ubistva) (Krsti, 2009:339).
Veina kola ima formalna, pisana pravila i politiku koja se odnosi na zabranu
noenja oruja, upotrebu droga, vreme dolazka uenika u kolu, nain odevanja,
upisivanje posetioca koji dolaze u kolu, lutanje hodnicima i beanja sa asova
(Gottfredson, et all, 2002:14).
kola ima nezamenjivu ulogu na preventivnom planu, a njena dva osnovna
procesa (podsistema) su:

96
1. obrazovanje i
2. vaspitanje (vaspitno-obrazovni proces kao okruje sistema).
Ako aktivnosti kole idu u oba procesa ravnomerno (vaspitanje i obrazovanje),
kola je utoliko uspenija, i obrnuto. Preobimni kolski programi, nedovoljno
interesantni, neprilagoeni intelektualnom nivou dece i sl. (autoritet nastavnika) deluju
odbojno i osnovni su razlozi za bekstva od kole i opti neuspeh dece i omladine.
Savremeni kolski sistemi, uz njihovu neophodnu diferencijaciju, se realizuju uz
karakteristike samih uenika. U koli se stiu elementarne osnove komunikacije za itav
ivot.
kolska sredina ima znaajnu ulogu u etiologiji i prevenciji poremeaja ponaanja
uenika, jer uenik boravei svakodneno u koli razvija svoju linost, formira svoje
stavove, upoznaje prijatelje, formira pogled na svet itd. Svi ozbiljni poremeaji imaju
korene u osnovnoj koli. Ne mogu se sva problematina ponaanja uenika svrstati u
poremeaje ponaanja, jer se svaki oblik nuno ne razvija u poremeaj u ponaanju.
Postoji niz rizinih faktora u kolskom okruenju u koje se mogu ubrojati rano
antisocijalno ponaanje, agresivno ponaanje, kolski neuspeh, problemi sa disciplinom,
lo odnos sa vrnjacima, nisko samopotovanje. Velika je odgovornost na koli, da u
saradnji sa roditeljima pokua da pomogne uenicima u korekciji njihovog ponaanja, pre
svega u shvatanju i prihvatanju specifinosti problema koje ti uenici imaju.

Porodica kao faktor prevencije Porodica i uslovno normalni odnosi u njoj
predstavljaju najznaajniju barijeru u razvoju maloletnike delinkvencije. Transformacija
porodice u savremenom drutvu vie je nego evidentna, od tradicionalno patrijarhalne
preko industrijske do savremene u novim demokratskim uslovima. Analogno
tradiconalnoj funkciji nastajale su i menjale se nove sutinske promene porodice:
vaspitna, emotivna, zatitna i ekonomska funkcija porodice. Evidentan je raskorak
izmeu promena porodice i nemoi drutva da preuzme odreene porodine funkcije.
Tipian primer za to su brano - porodini poremeaji (razvodi brakova). Uticaj
konflikata izmeu lanova porodice, posebno roditelja, fiziko kanjavanje i maltretiranje
dece i branog druga (supruge) i druga sociopatoloka ponaanja lanova porodice
produbljuju krizu i dezorganizaciju ove mikroelije drutva. U takvim i slinim

97
situacijama kriminalno ponaanje eskalira. Ova, sa etiolokog aspekta dvostruka
destruktivnost, u svom kauzalnom odnosu, po pravilu eskalira i do najteih krivinih dela
koja ostaju skrivena u porodinoj patologiji. Tipian primer za to su incestne porodice.
Porodina dezintegracija ini osnov za sociopatoloko i kriminalno ponaanje u
porodici. Mlai lanovi porodice stiu kriminalne uzore ak i u vodeim porodinim
lanovima - roditeljima. Neodoljiva potreba za imitacijom i preuzmanje uloge voe iz
filmova sa elementima nasilja koji su preplavili filmska platna uz istovremena
senzacionalna iskustva i odbacivanje uloge autoriteta uzrokuju neposlunost,
netoleranciju i otuenost. Porodica, po principu refleksije, nije ostala po strani odreenih
drutvenih deformacija, naprotiv. Brojni primeri iz rubrika tipa "crna hronika" potvruju
ovu injenicu. Od presudnog znaaja za mladu linost je razvojni put njene porodice,
poevi od naina upoznavanja branih drugova, raanja dece, profilisanja (intra i
interpersonalni stavovi) i dinamike porodice u celini.
Pomo drutva moe se sastojati u preduzimanju mera socijalne politike za puno i
pozitivno ostvarivanje elementarnih porodinih funkcija, a mere prevencije usmerene na
porodicu bile bi:
1. Slube za porodinu podrku: oblik prevencije koji podrazumeva formiranje
posebnih slubi koje se bave problemima porodinog ivota u "rizinim grupama".
Rizine grupe se identifikuju tako to se panja usmerava na rano delinkventno ponaanje
maloletnika i njihovim ueem u "sitnim kriminalnim radnjama". Cilj slubi za
porodinu podrku jeste pruanje pomoi porodici u reavanju problema zbog kojih sama
porodica nema uslova za normalno funkcionisanje.
Praktian rad slube za porodinu zatitu sastoji se u:
pomoi porodici u njenom osamostaljivanju (svi oblici socijalne i materijalne
pomoi);
obezbeivanju spremnosti za kolu dece (stvaranje porodinih uslova za psihiku
pripremu polaska u kolu i postizanje prosenih rezultata u obrazovanju);
pruanju pomoi deci sa posebnim potrebama (defektnost i ostali deficiti);
jaanju mladih porodica: mladi brani parovi koji su i sami nedovoljno zreli za
obrazovanje zdrave porodice i uslovno normalnu socijalizaciju;
spreavanju zloupotreba dece (svi oblici zloupotreba);

98
obezbeenju zdravstvene zatite (siromatvo kao faktor nevaee zdravstvene
legitimacije, cene u privatnom zdravstvu i sl.).
2. Obuka porodica: u ove mere spadaju specijalni programi za obuku porodica
(obuka roditelja za uslovno normalnu socijalizaciju dece - standardne vaspitne mere).
Elementarni problem primene ove mere lei u injenici da i sami roditelji ne spadaju u
"normalne" osobe (socijalni i drugi deficiti - bivi kriminalci, narkomani, prostitutke).
3. Kuna briga i zatita porodice: metod rada se sastoji u nepozivanju roditelja da
dolaze u specijalizovane slube (centri za socijalni rad, odsek za prevenciju maloletnika u
Odeljenju za suzbijanje maloletnike delinkvencije UKP), ve struno lice zadueno za
prevenciju odlazi na teren, u porodicu sa ciljem realizacije adekvatnih tehnika
normalizacije ivota ugroene porodice (Krsti, 2009:338).

Ostali preventivni faktori - ovde, po svojoj znaajnosti i mogunosti prevencije
spadaju: centar za socijalni rad, policija, pravosudni organi, javnost, mas mediji, nauna
istraivanja, odreene meunarodne institucije i dr.
Preventivna uloga Centara za socijalni rad - centri za socijalni rad su ustanove
socijalne zatite koje se organizuju u skladu sa ustavom i zakonskim propisima radi
pomoi osobama kojima je socijalna pomo potrebna. Re je o instituciji sa
najznaajnijom ulogom u socijalnoj zatiti stanovnitva, jer ova institucija neposredno ili
u saradnji sa drugima, brine o osobama koje nisu u mogunosti da sebi stvore uslove za
ivot, a u takvoj situaciji su se nale bez svoje krivice. Centri za socijalni rad
organizovani su po optinama, pri emu jedan centar moe obavljati poslove zatite u
jednoj ili vie optina. U okviru svojih obimnih osnovnih nadlenosti, centri su obavezni
da obavljaju i niz aktivnosti kriminalno - preventivnog karaktera. Kao primarna ustanova
socijalne zatite Centri za socijalni rad ostvaruju znaajnu ulogu u prevenciji
kriminaliteta, jer su po prirodi posla u poziciji da dolaze do relevantim informacija o
sociopatolokim, prekrajnim i drugim oblicima delikventnog ponaanja.
Osnovni zadaci Centra za socijalni rad u oblasti primarne prevencije pre-
stupnikog ponaanja mladih su:
1. praenje i prouavanje fenomena prestupnikog ponaanja na odreenoj teritoriji
(istraivaka aktivnost);

99
2. planiranje i programiranje aktivnosti u cilju prevencije prestupnitva;
3. iniciranje i predlaganje preduzimanja odreenih optih i posebnih preventivnih
mera;
4. koordinacija i objedinjavanje svih raspoloivih snaga i faktora u cilju ostvarivanja
pomenutih aktivnosti i
5. samostalna realizacija odreenih posebnih mera prevencije.
Sekundarna prevencija prestupnikog ponaanja u Centru za socijalni rad odvija
se kroz sledee aktivnosti:
1. otkrivanje sluaja i problema (identifikacija);
2. ispitivanje potreba i potencijala subjekta za pruanje pomoi, izbor i
programiranje eventualnog tretmana;
3. realizacija planiranih mera zatite (tretman u uem smislu) i
4. naknadno staranje (post tretman) (Krsti, 2009: 339-340).
Prema prirodnom sledu dogaaja u praksi dolazi do stalnog preplitanja ovih
aktivnosti, tako da se one ne mogu, kako to na prvi pogled izgleda, shvatiti kao relativno
samostalne faze sa uhodanim redosledom javljanja. Pri obavljanju svojih aktivnosti
Centri za socijalni rad veoma usko sarauju sa porodicom, organom starateljstva, kolom
i po potrebi policijom. Saradnja sa policijom se odvija odvija se po potrebi i ima za cilj
spreavanje prestupnikog ili kriminalnog recidiva, dok je rano otkrivanje asocijalnog i
antisocijalnog ponaanja mladih, po pravilu, izvan okvira ove saradnje. O prestupnikom
ponaanju maloletnika policija obavetava kolu koja u okviru svojih nadlenosti
preduzima adekvatne mere i potom obavetava Centar za socijalni rad, mada to moe da
uradi i policija.
Centar za socijalni rad sarauje sa policijom i organima pravosua u svim fazama
pretkrivinog i krivinog postupka (faza podnoenja izvetaja krivine prijave protiv
maloletnika), u toku pripremnog postupka i na glavnom pretresu na kojem Centar za
socijalni rad predlae meru prema maloletniku. Za potrebe krivinog postupka tuilatvo
zahteva od Centra za socijalni rad (mesna nadlenost po mestu prebivalita maloletnika)
detaljan izvetaj o maloletniku, njegovim karakteristikama, linim i socijalnim prilikama
u kojima se razvijala njegova linost).

100
Centar za socijalni rad upuuje maloletnika kojem je odreena zavodska vaspitna
mera, u vaspitnu ustanovu, vaspitno - popravni dom ili ustanovu za delinkventne
maloletnike, organizuje i sprovodi meru upuivanja u disciplinski centar, neposredno
izvrava mere pojaanog nadzora, sarauje tokom izvrenja tih mera sa pojedinim
vaspitnim centrima i domovima, sa porodicom maloletnika i organom starateljstva, a sve
sa ciljem ukljuivanja maloletnika u uslovno - normalne ivotne tokove posle preduzetih
mera.
Pravosudni organi (javno tuilatvo, krivini sud, organi za izvrenje krivinih
sankcija), uz svoje represivne fukcije, duni su da prate i analiziraju pojave za
spreavanje drutveno opasnih pojava i onih koje nisu inkriminisane, ali predstavljaju
povredu ili ugroavanje pojedinih drutvenih dobara i interesa. Ovakva uloga ima za cilj
uvrivanje zakonitosti i odgovornosti u drutvu.
Preventivna uloga pojedinih organa pravosua sadrana je i u meusobnoj
saradnji pravosudnih funkcija i praenju takvih drutvenih pojava, to i represivne,
postdeliktne funkcije tih organa ini kreativnim. U osnovi njihovog represivnog
postupanja je mogue spreavanje kriminogenog ispoljavanja i preduzimanje mera na
otklanjanju uzroka raznih devijatnih ponaanja i erozije morala. Ovde spadaju i mere:
1. uslovne osude;
2. sudske opomene;
3. mere bezbednosti i
4. vaspitne mere(Krsti, 2009:345).

Policija je poseban dravni organ zaduen, pre svega, za bezbednost drutva i
graana, koji je istovremeno ovlaen da u zakonom odreenim sluajevima moe
ograniiti prava i slobode pojedinaca. Uloga policije je i represivna i preventivna. Od
policije se oekuje da, primenjujujui svoja zakonska ovlaenja, reaguje, na zakonom
propisan nain, brzo i efikasno. Pripadnici policije bi trebalo da poseduju interpersonalne
i komunikacione socijalne vetine kako bi ostvarili autoritet bez formalne prisile i izbegli
primarnu i sekundarnu viktimizaciju u odnosima sa graanima.
Preventivna delatnost policije posebno moe doi do izraaja na nivou lokalne
zajednice u okviru koje se i ispoljavaju mnogi rizini faktori maloletnike delinkvencije,

101
ali ujedno i prua povoljne uslove za preventivno delovanje policije i drugih subjekata u
cilju spreavanja svih vidova devijantnih ponaanja mladih. U tom kontekstu posebno
treba da doe do izraaja rad policije u lokalnoj zajednici - Community policing to
predstavlja jedan nov pristup policije sa proaktivnim delovanjem u reavanju mnogih
problema u lokalnoj zajednici, ija delatnost, pored prevencije kriminaliteta, obuhvata i
odnose sa javnou, pruanje odgovarajuih usluga i dr. ali i odgovornost policije za
uspenost ovakvog delovanja (Krsti, 2009:348).
U dosadanjem periodu prevencija kriminaliteta je bila krajnje marginalizovana u
naoj zemlji. Preventivni rad se gotovo poistovetio sa represivnim. Nasuprot tome,
policija u zajednici jeste sistem preventivnog rada u ijoj je osnovi preventivna aktivnost.
Reakcija na nasilje u porodici gubi svaki efekat ako se aktivira nakon izvrenja dela.
Proaktivni rad policije, kao karakteristika koncepta policija u zajednici, ima za cilj
uoavanje i identifikovanje uzroka nasilja u porodici, uslova koji pogoduju njegovom
nastanku kao i svih drugih faktora koji utiu na razvoj ove pojave, a zatim preduzimanje
potrebnih mera kako bi se manifestovanje nasilja spreilo (Krsti, 2009:349).
Znaaj preventivno - policijskog postupanja u okviru rada policije sa decom i
maloletnicima trebao bi da poiva na sledeim injenicama i analogno njima adekvatnim
metodama prilagoeni ovom cilju:
1. Izmeu ranog kriminaliteta i povratnitva postoji veoma tesna veza: Naime,
veina povratnika iz navike su postali kriminalci jo kao maloletnici. Otud i
zadatak policije u radu sa maloletnicima da, u to ranijem stadijumu, uoi
sklonost ka izvrenju kriminalnih radnji i po mogunosti da svoj podsticaj za po-
voljniji razvoj maloletnika.
2. Preventivne policijske mere bi trebale biti tako osmiljene da obeavaju uspeh u
praksi: Ovo pitanje je u tesnoj vezi sa problemom predispozicije mikrosredine u
kojoj ivi maloletna osoba.
3. Uvaavati rezultate kriminalno - bilokih istraivanja u pogledu kriminalne
prognoze maloletnika: Ove karakteristike se mogu ustanoviti najpre kod
povratnika, suprotno kategoriji maloletnika koji su manje kriminalno ugroeni
(beanje od kue, skitnja, loi porodini i vaspitni uslovi, prekid kolovanja,

102
neredovan rad i sl.) Sa policijskog aspekta, na ovakve pojave treba obratiti
posebnu panju kao na dokazane simptome mogueg kriminalnog ugroavanja.

Mas mediji- znaaj informativnog faktora za prevenciju kriminaliteta manifestuje
se najpre kroz odnos javnosti prema kriminalitetu i doprinosu te iste javnosti njegovom
suprostavljanju kao negativnoj drutvenoj pojavi. Pozitivna uloga informativnog faktora
u prevenciji kriminaliteta moe biti samo realizovana pod uslovom da pojedina medijska
sredstva objektivno informiu graane o konkretnim i aktuelnim dogaajima iz oblasti
kriminaliteta - nain da se u javnom mnjenju stvara odbojnost prema kriminalitetu i
njegovim izvriocima.
Pravovremena i objektivna informacija o kriminalitetu, data od drutvenih i
dravnih organa, aktivira javnost na preventivnom planu. Objektivno informisanje o
kriminalitetu podrazumeva upoznavanje javnosti sa radom pojedinih dravnih organa
(policije i organa pravosua), njihovom angaovanju u heuristikoj delatnosti,
aktivnostima koje preduzimaju i postignutim rezultatima. Sredstva informisanja bi trebala
da istiu i razobliavaju okolnosti pod kojima je odreeno krivino delo izvreno,
okolnostima koje im doprinose ili ih spreavaju, obavetavaju o pozitivnim (negativnim)
rezultatima rada pojedinih slubi otkrivanja i progona (Krsti, 2009:342).
Sredstva informisanja mogu biti veoma pogodna za masovnu edukaciju mladih
pod uslovom da su medijski programi interesantni i atraktivni. Sredstva informisanja
mogu imati i kriminogene efekte, posebno one senzacionalnog tipa ("Crni biseri",
"Vidimo se u itulji"...). Sa preventivnog aspekta posebno je interesantna saradnja
policije i sredstava informisanja.
Delovanje mas-medija u pravcu prevencije moe se podeliti na dve grupe:
1. izrada optih edukativnih programa i
2. izrada programa sa specijalnim namjenama.
Izrada optih edukativnih programa ima za cilj edukaciju najire populacije o
osnovnim pitanjima koja se odnose na kriminalitet. Stoga je u mnogim zemljama u
okviru redovnih televizijskih programa uvrten i "Policijski kanal" putem koga se graani
informiu o stanju i pojavnim oblicima kriminaliteta u svojim lokalnim zajednicama.
Opteobrazovno delovanje posredstvom mas-medija ima za cilj da:

103
1. graani dobiju neophodne informacije;
2. da graani shvate znaaj tih informacija;
3. da teme koje se obrauju nisu protivrene sa ostalim informativnim izvorima;
4. da saoptene informacije nisu kontradiktorne sa svakodnevicom;
5. da planeri realno postave ciljeve ovakve kampanje;
6. kampanja bi trebala biti usmerena na konkretne izmene u stavovima i ponaanju
graana;
7. da postavljeni ciljevi komuniciranja budu podrani u okvirima neformalnih kanala
komuniciranja;
8. da se predstave metodi za razbijanje barijera u stavovima i ponaanju;
9. da informativni sadraji i njihovi ciljevi budu komplementarni u odnosu na
uverenja javnosti (Krsti, 2009:343).
U okviru grupe za izradu programa sa specijalnim namenama, postoje dva
efikasna sredstva preventivnog delovanja:
1. izrada specijalnih TV emisija i
2. izrada biltena.

Nauna istraivanja da bi se praktino verifikovala i uspeno razvijala
prevencija kriminaliteta, neophodno je da bude zasnovana na naunoj osnovi. U tom
kontekstu, nauna istraivanja imaju poseban znaaj za socijalnu prevenciju, s obzirom
da planovi i programi preventivnog postupanja i njihova realizacija mogu dati pozitivne
rezultate pod uslovom da su zasnovani na temeljnim naunim istraivanjima koja imaju
za cilj otkrivanje i utvrivanje uzronosti i manifestacija kriminaliteta. Nauno zasnovane
mere socijalne prevencije treba u svom programu da obuhvate i reavanje ekonomskih,
socijalnih, kulturnih i drugih problema od kojih u velikoj meri zavisi kriminogenost
spreavanje kriminaliteta.
Nauna istraivanja u okviru prevencije kriminaliteta, prioritetno imaju za cilj da
dovedu do promena u kriminalno-politikom shvatanju suprotstavljanja kriminalitetu, a
potom da izmene kriminalno - politiku strategiju - prenoenje teita sa reaktivnog na
proaktivno delovanje.

104
Javnost i prevencija realizacija i uspenost socijalne prevencije zavise u velikoj
meri od uea javnosti u pojedinim kriminalno - politikim aktivnostima. Ovo uee
zavisi od blagovremenog i objektivnog informisanja javnosti o svim oblicima
kriminaliteta, njegovom kretanju i trendu, uzrocima i manifestacijama, kao i od pravih
socijalnih, medicinskih i drugih mera koje preduzimaju dravni organi i drutvene
institucije radi njegovog spreavanja i suzbijanja.
Program kriminalno - politikih aktivnosti bi trebao da bude prihvatljiv za javnost
(graane) kako bi se i oni sami ukljuili u njegovu realizaciju. Insistiranje na socijalnoj
prevenciji kriminaliteta, uz uee javnosti i uz njenu podrku, predstavlja savremenu
kriminalno - politiku orijentaciju znatnog broja drava. Na ovaj nain se daje prednost
proaktivnom postupanju i umanjuje znaaj reaktivnog preventivnog postupanja.

Meunarodne isnstitucije najopasnije forme i oblici kriminaliteta (meunarodni
terorizam, narko-kriminal, korupcija, trgovina ljudima i delovima ljudskog tela,
radioizotopima, orujem i sl.), ini pojavu koja nadmauje okvire jedne zemlje i dobija
meunarodno obeleje. U tom kontekstu nezamenjiva je uloga pojedinih meunarodnih
institucija i organa kao to su:
1. OUN;
2. Svetska zdravstvena organizacija;
3. Meunarodna organizacija kriminalistike policije- INTERPOL i EURO POL;
4. Meunarodna udruenja:
sudije maloletnikih sudova,
sudije za krivino pravo i kriminologiju,
vaspitai za pomo osuenim osobama,
vaspitai mladih neprilagoenih osoba,
5. Internacionalna asocijacija kriminalista (Krsti, 2009:344).
Preventivna aktivnost meunarodnih institucija i organizacija ogleda se u:
davanju preporuka;
davanju saoptenja;
davanju deklaracija i uputstava za razvijanje i preduzimanje preventivnih
akcija;

105
usavravanju i razvijanju preventivnih institucija na meunarodnom planu;
organizovanju meunarodnih skupova o prevenciji kriminaliteta;
saoptavanju naunih dostignua iz oblasti prevencije;
razmeni iskustava i
razmena odluka sa obavezom izvrsnosti.
U okviru aktivnosti UNICEF-a unapreenju zatite dece razvio se inovativni
program koji nudi efikasnija i na pravu deteta zasnovana reenja za unapreenje prakse u
skladu sa novim zakonskim mogunostima i regulativama u zatiti u okviru lokalne
zajednice, projekat Mobilni timovi za sveobuhvatniju deiju zatitu (ovaj projekat je
obuhvatao 15 optina na nivou Srbije). Opti cilj projekta je da se promovie i doprinese
realizaciji obimne i multidisciplinarne reforme maloletnikog pravosua u Srbiji kako bi
se bolje zatitila i promovisala prava dece i maloletnika u riziku i sukobu sa zakonom.
Projekat aktivno doprinosi razvoju reformi u tri kljune oblasti: zastupanju prava dece i
maloletnika koja su u sukobu sa zakonom i u rizku, maloletnikom pravosuu i
socijalnom sistemu (Vujai-Rier, Hrni i Satari, 2006:129).
U ovom projektu se insistira na pravima, aktivnoj participaciji deteta/maloletnika
i njegovog roditelja/staratelja u svim fazama rada. Projekat je zasnovan na
multisistematskom, multidisciplinarnom pristupu, polazei od injenice da kvalitetna
zatita dece i mladih u sukobu sa zakonom i u riziku mora da obuhvati sve sisteme koji se
bave decom i mladima: socijalni sistem, krivino pravni sistem, sistem bezbednosti,
kolski sistem, zdravstveni sistem i porodini sistem. Aktivnosti projekta su posebno
usmerene na podizanje svesti graana u lokalnoj zajednici o pravima, potrebama i
poloaju dece u riziku i u sukobu sa zakonom i njihovom mobilisanju u pruanju
pravovremene i adekvatne zatite. Mobiliu se svi graani u cilju pravovremene
identifikacije potreba dece i mladih u riziku od sukoba sa zakonom u cilju adekvatnog
njihovog zadovoljavanja i efikasne prevencije sukoba sa zakonom. Mobiliu se svi resursi
u lokalnoj zajednici u pruanju podrke ovoj deci i njihovim porodicama, i ukljuuju se
predstavnici kljunih institucija u konferenciji o sluaju. Stimulie se razvijanje
alternativnih programa u lokalnoj zajednici koji bi doprineli obezbeivanju kontinuuma
zatite u zajednici u kojoj dete ivi. Ovim projektom je poboljan kvalitet psihosocijalne
zatite dece i mladih u riziku i u sukobu sa zakonom u porodinim okolnostima i u

106
lokalnoj zajednici kroz pravovremenu identifikaciju sluaja, brzu i kontinuiranu podrku
putem redovnih kunih poseta i negovanju multisistematskog pristupa u tretmanu
(Vujai-Rier, Hrni i Satari, 2006:130-131).
Na kraju moemo rei da projekat Mobilni timovi za sveobuhvatniju deiju
zatitu daje dragocen model za formiranje partnerske mree koja omoguava
angaovanje svih moguih vladinih i nevladinih resursa u lokalnoj zajednici koji mogu da
dete/maloletnika u riziku i u sukobu sa zakonom i njegovu porodicu. Projekat je pokazao
vanost podizanja svesti u lokalnoj zajednici o pravima ove dece i mladih i u nainima da
se ona zatite (informisanje, edukacija, izmena stavova, lobiranje u lokalnoj zajednici).
Ovakve aktivnosti znaajno unapreuju mobilizaciju zajednice da podri
marginalizovanu i stigmatizovanu populaciju dece i mladih kojima je esto podrka
lokalne zajednice poslednja ansa da se ukljue u drutvo kao korisni i produktivni
lanovi. Takoe, moemo dodati da se prevencijom poremeaja ponaanja u detinjstvu
stvaraju se uslovi za pravilan socijalni razvoj i formiranje prosocijalnih obrazaca
ponaanja, o posebno doprinosi redukovanju verovatnoe nastajanja delinkventnog
ponaanja i drugih ozbiljnih poremeaja kasnije u adolescenciji (uni-Pavlovi i
Popovi-iti, 2005: 108).

















107
II METODOLOKI PRISTUP PROBLEMU

Predmet istraivanja

Delinkventno ponaanje mladih je veoma esta i konstantna pojava u naoj
sredini, koli. Svedoci smo drastinog poveanja krivinih dela maloletnika kako po
broju, tako i po teini krivinih dela. Mladi su sve agresivniji i nasilnim ponaanjem
pokuavaju da skrenu panju na sebe. Zato je neophodno zapitati se zbog ega kod
mladih dolazi do poremeaja drutvenog ponaanja i zato oni imaju potrebu da kre
drutveno prihvatljive norme ponaanja? S obzirom da su prestupnika ponaanja mladih
ispred i u vaspitno - obrazovnim ustanovama posledica celokupne klime u Srbiji, obaveza
je svih subjekata drutva i institucija nadlenih za brigu o mladima da sistematski i
organizovano preduzmu odgovarajue mere i radnje u cilju spreavanja i suzbijanja ove
izrazito negativne drutvene pojave. Iz gore navedenih razloga, predmet ovog istraivanja
bi bila Zastupljenost delinkventnog ponaanja uenika u srednjim kolama.

Problem istraivanja

Problem ovog istraivanja bi bio da iz veoma irokog podruja fenomena
delinkventnog ponaanja izdvojimo najzastupljenije oblike delinkventnog ponaanja
uenika srednjih kola? Koji su oblici delinkventnog ponaanja prisutni u njihovoj
sredini, koliko je delinkventno ponaanje esta pojava, kako se uenici odnose prema
mladima koji ispoljavaju delinkventno ponaanje?

Cilj istraivanja

Na osnovu definisanog predmeta i problema, ovo istraivanje ima za cilj da utvrdi
stepen zastupljenosti delinkventnog ponaanja uenika u srednjim kolama na teritoriji
optine Leskovca, Nia i Prokuplja.




108
Zadaci istraivanja

1. Utvrditi koji su oblici delinkvetnog ponaanja uenika najzastupljeniji
njihovim kolama.
2. Utvrditi koji su najei uzroci delinkvetnog ponaanja uenika.
3. Ispitati uenike koliko je delinkvetno ponaanje esta pojava u njihovom
okruenju.
4. Utvrditi kakav je odnos uenika prema uenicima sa delinkventnim
ponaanjem.
5. Utvrditi da li su uenici sa delinkvetnim ponaanjem skloni ponavljanju istog.
6. Utvrditi koliko je narkomanija esta pojava u okruenju uenika.
7. Utvrditi da li uenici ispoljavaju delinkventno ponaanje sami ili u grupi.
8. Ispitati uenike o tome da li drutvo poklanja dovoljno panje uenicima sa
delinkvetnim ponaanjem i da li preduzima odgovarajue mere za suzbijanje istog.
9. Ispitati stavove uenika o tome kojim merama najdelotvornije moemo
delovati u cilju suzbijanja delinkventnog ponaanja.

Hipoteze istraivanja

Opta hipoteza, od koje se polazi ou ovom istraivanju, odnosi se na pretpostavku
da je delinkventno ponaanje uenika veoma zastupljeno u srednjim kolama.
Specifine hipoteze:
1. Pretpostavlja se da je nasilje najei oblik delinkventog ponaanja uenika u
srednjim kolama.
2. Pretpostvlja se da su loi porodini odnosi glavni uzronik delikventnog
ponaanja dece.
3. Pretpostavlja se da je delinkvetno ponaanje esta pojava u okruenju
uenika.
4. Pretpostavlja se da uenici imaju negativan odnos prema uenicima sa
delinkvetnim ponaanjem.

109
5. Pretpostavlja se da su uenici sa delinkvetnim ponaanjem skloni ponavljanju
istog.
6. Pretpostavlja se da narkomanija nije tako esta pojava u okruenju uenika.
7. Pretpostavlja se da uenici ee ispoljavaju delinkvetno ponaanje u grupi.
8. Pretpostavlja se da drutvo ne poklanja dovoljno panje uenicima sa
delinkventnim ponaanjem, i da ne preduzima adekvatne mere u prevenciji istog.
9. Pretpostavlja se da uenici smatraju da roditelji mogu najvie pomoi deci
koja ispoljavaju delinkventno ponaanje.

Varijable istraivanja

Nezavisna varijabla: Pol (Muki - enski), Razred i tip (vrsta) kole (Gimnazija i
strune kole).
Zavisna varijabla: Stavovi uenika o zastupljenosti delinkvetnog ponaanja u
njihovim kolama.

Metode, tehnike i i nstrumenti istraivanja

Metoda primenjena u ovom istraivanju je odabrana u skladu sa prirodom
problema, predmetom, ciljem i zadacima istraivanja, kao i u skladu sa postavljenim
hipotezama. U istraivanju e biti koriena servey (pregled) istraivaka metoda tj.
neeksperimentalna empirijska metoda. Njome e se teiti to vernijem opisu postojeih
injenica, opisu stvarnih stanja, dogaaja, procesa, veza i odnosa meu pedagokim
pojavama koje su predmet ovog istraivanja.
U istraivanju je koriena tehnika skaliranje i instrument - skala za uenike kojom
se ispituje zastupljenost delinkventnog ponaanja uenika (ZDPU) i koja je posebno
konstruisana za potrebe ovog istraivanja. Skala se satoji od 50 tvrdnji.





110
Populacija i uzorak istraivanja

Uzorak istraivanja ine 300 ispitanika, odnosno 150 uenika srednjih strunih
kola i 150 uenika gimnazija na teritoriji grada Leskovca, Nia i Prokuplja.

Tabela 1. Struktura uzorka u odnosu na tip kole

Frekvence Procenti
Srednja kola 150 50,0
Gimnazija 150 50,0
Ukupno: 300 100,0

Iz tabele br.1 vidimo da je u istraivanju uestvovalo 300 uenika od ega 150
ispitanika ide u srednje strune kole (50%), dok 150 ispitanika (50%) ide u gimnazije.
Uzorak je ujednaen u potpunosti u odnosu na tip kole.


Tabela 2.Struktura uzorka u odnosu na vrstu kole
frekvence Procenti
Gimnazija Stevan Sremac Ni 24 8,0
Gimnazija Bora Stankovi Ni 54 18,0
Gimnazija Stanimir Veljkovi Zele
Leskovac
72 24,0
Medicinska kola Leskovac 63 21,0
Trgovinsko - ugostiteljska kola
V.Nikolajevi Leskovac
24 8,0
Poljoprivredna kola Rado Jovanovi
Selja Prokuplje
63 21,0
Ukupno: 300 100,0

Iz tabele br.2 vidimo da je u istraivanju uestvovalo 24 uenika (8%) iz
Gimnazije Stevan Sremac iz Nia, iz Gimnazije Bora Stankovi iz Nia 54 uenika
(18%), i iz Gimanzije Stanimir Veljkovi Zele iz Leskovca, 72 uenika (24%), iz
Medicinske kole Leskovac 63 uenika (21%), iz Trgovinsko - ugostiteljske kole
V.Nikolajevi iz Leskovca 24 uenika (8%) i Poljoprivredne kole Rado Jovanovi

111
Selja iz Prokuplja 63 uenika (21%). Podaci nam kazuju da polovina uzorka uenika ide
u gimnaziju dok druga polovina uenika ide u neku strunu srednju kolu. Ukupan broj
ispitanika je 300.


Tabela 3. Struktura uzorka u odnosu na razred
Frekvence Procenti
I razred 55 18,3
II razred 88 29,3
III razred 87 29,0
IV razred 70 23,3
Ukupno: 300 100,0

Iz tabele br.3 vidimo da je u istraivanju uestvovalo 55 uenika (18,35%) prvog
razreda, 88 uenika (29,3%) drugog razreda, 87 uenika (29%) treeg razreda i 70
uenika (23,3%) etvrtog razreda srednjih strunih kola i gimnazija.


Tabela 4. Struktura uzorka u odnosu na pol
Frekvence Procenti
Muko 135 45,0
ensko 165 55,0
Ukupno: 300 100,0

Iz tabele br.4 vidimo da je u istraivanju uestvovalo 135 mukih (45%) i 165
enskih (55%) ispitanika.

Organizacija istraivanja

Istraivanje je obavljeno u martu 2013 godine na teritoriji grada Leskovca u
sledeim kolama: Srednjoj medicinskoj koli, trgovinsko-ugostiteljskoj koli Vasilij
Nikolajevi i gimnaziji Stanimir Veljkovi Zele; na teritoriji grada Nia u

112
gimanzijama Bora Stankovi i Stevan Sremac; i u srednjoj poljoprivrednoj koli
Rado Jovanovi Selja u Prokuplju. Istraivanje je realizovano za vreme redovnih
nastavnih aktivnosti uz odobrenje direktora kole i uz pomo strunih saradnika.

Naini i nivoi statistike obrade podataka

Podaci su obraivani u programu SPSS (SPSS for Windows 17.0), izraunavanjem
hi-kvadrata, F-testa, T-testa, Crombach Alfa koeficiejnta, deskriptivne statistike
(frekvence i procenti).


























113
III ANALIZA I INTERPRETACIJ A REZULTATA

I Pretpostavlja se da je nasilje najei oblik delinkventog ponaanja uenika u
srednjim kolama.

Tabela 5. Razlika u stavovima prema nasilju s obzirom na vrstu kole
N AS SD T Df Nivo
znaajnosti
Srednja kola 150 21,95 5,42 Nasilje u
kolama Gimnazija 150 23,77 4,43
-3,18 298 ,002

Na osnovu izraunatog t-testa, prikazanog u tabeli br.5 vidimo da postoji
statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika iz srednjih strunih kola i gimnazija u
odnosu na stavove prema nasilju kao dominantnom obliku delinkventnog ponaanja,
odnosno uenici koji pohaaju gimnaziju smatraju da nasilje nije dominantan oblik
delinkventnog ponaanja u njihovoj koli, dok uenici srednjih strunih kola prepoznaju
nasilje kao dominantan vid delinkventnog ponaanja u njihovim kolama.

Tabela 6. Razlika u stavovima prema nasilju s obzirom na pol
N AS SD T Df Nivo
znaajnosti
Muko 135 23,12 5,37 Nasilje u
kolama ensko 165 22,64 4,73
,81 298 ,414

Na osnovu izraunatog t-testa (aritmetike sredine i standarne devijacije),
prikazanog u tabeli br.6 vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika u stavovima o
nasilju kao dominantnom vidu delinkventnog ponaanja izmeu mukih i enskih
ispitanika, odnosno veina mukih i enskih ispitanika se slae sa tvrdnjom Da je nasilje
najei vid delinkventnog ponaanja u njihovom okruenju (muskarci imaju malo
izraeniji stav po pitanju ove tvrdnje, ali statistiki neznaajan).
Tabela 7. Razlika u stavovima prema nasilju s obzirom na razred
N AS SD df F nivo znaajnosti
I razred 55 22,90 3,36
II razred 88 22,88 5,01
III razred 87 22,34 6,11
Nasilje u
kolama
IV razred 70 23,44 4,66

3

,61

,604


114
Iz tabele br.7 (na osnovu izraunatog F-testa) vidimo da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu ispitanika razliitih razreda (I, II, III, IV) u odnosu na stavove
prema nasilju kao dominantnom obliku delinkventnog ponaanja, odnosno veina
uenika svih razreda (I, II, III i IV) se slae sa navedenom pretpostavkom (uenici IV
razreda imaju najizraeniji stav po pitanju ove pretpostavke, ali statiski neznaajan).
Tabela 8. Razlike u odgovorima ispitanika na nasilje kao glavni oblik delinkventnog
ponaanja s obzirom na tip kole.
Srednja
kola
Gimnazija X2 df Nivo
znaajnosti
Najei prisutan vid delinkventnog ponaanja u mojoj koli jeste nasilje?
28 13 Sasvim se
slaem 18,6% 8,6%
48 37 uglavnom se
slaem 32% 24,6%
18 27 Neodluan
sam 12% 18%
25 36 uglavnom se
ne slaem 16,6% 24%
uopte se ne
slaem
31 37
20,6% 24,6%
11,22 4 ,024
Delinkventno ponaanje u mojoj koli najee se manifestuje u obliku tua,
nasilja nad vrnjacima, maltretiranju slabijih i sl.
44 18 Sasvim se
slaem 29,3% 12%
33 23 uglavnom se
slaem 22% 15,3%
16 25 Neodluan
sam 10,6% 16,6%
32 46 uglavnom se
ne slaem 21,3% 30,6%
25 38 uopte se ne
slaem 16,6% 25,3%
19,86 4 ,001
U mom razredu postoji vei broj uenika koji bee sa asova, ometaju nastavu,
nedisciplinovani su, ne potuju autoritet nastavnika, ne obavljaju svoje kolske
obaveze i sl.?
35 34 Sasvim se
slaem 23,3% 22,6%
37 31 uglavnom se
slaem 24,6% 20,6%
13 20 Neodluan
sam 8,6% 13,3%
36 41 uglavnom se
ne slaem 24% 27,3%
29 24 uopte se ne
slaem 19,3% 16%
2,82 4 ,588
Najvei broj uenika sa delinkventnim ponaanjem u mojoj okolini nosi oruje, a
samim tim plai i zastrauje ostale uenike?
3 6 Sasvim se
slaem 2% 4%
9 1 uglavnom se
slaem 6% 0,6%
Neodluan 12 12
7,50 4 ,111

115
sam 8% 8%
34 36 uglavnom se
ne slaem 22,6% 24%
92 95 uopte se ne
slaem 61,3% 63,3%

Srednja
kola
Gimnazija X2 df Nivo
znaajnosti
Nijedan od uenika u mojoj koli ne provaljuje u stanove i automobile, i ne ini
dela protiv sigurnosti u saobraaju?
60 58 Sasvim se
slaem 40% 38,6%
21 17 uglavnom se
slaem 14% 11,3%
28 22 Neodluan
sam 18,6% 14,6%
15 30 uglavnom se
ne slaem 10% 20%
26 23 uopte se ne
slaem 17,3% 15,3%
6,35 4 ,174
U koli - razredu uenici sa delinkventnim ponaanjem najee su skloni krai,
kako sitnog inventara, tako i raznih stavri od ostalih uenika, ali i razbojnikim
kraama?
19 11 sasvim se
slaem 12,6% 7,3%
22 26 uglavnom se
slaem 14,6% 17,3%
28 28 Neodluan
sam 18,6% 18,6%
33 39 uglavnom se
ne slaem 22% 26%
48 46 uopte se ne
slaem 32% 30,6%
3,00 4 ,556
Neretka pojava u mojoj koli je da neki od moji drugova - drugarica kinje, prete,
zastrauju, psuju, fiziki ali i psihiki zlostavljaju ostale vrnjake?
29 12 sasvim se
slaem 19,3% 8%
26 23 uglavnom se
slaem 17,3% 15,3%
29 32 Neodluan
sam 19,3% 21,3%
34 42 uglavnom se
ne slaem 22,6% 28%
32 41 uopte se ne
slaem 21,3% 27,3%
9,33 4 ,053

Na osnovu izraunatog x2 iz tabele br.8 vidimo da postoji statistiki znaajna
razlika u odgovorima ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimnazije u odnosu na
odreene tvrdnje, i to na sledee: Najee prisutan vid delinkventnog ponaanja u
mojoj koli je nasilje, i Delinkventno ponaanje u mojoj koli najee se manifestuje u
obliku tua, nasilja nad vrnjacima, maltretiranja slabijih.


116
Na datu tvrdnju da je Nasilje najei prisutan vid delinkventnog ponaanja u
mojoj koli 28 uenika tj. 18.6% koji idu u srednje strune kole sasvim se slau da je
nasilje najei vid delinkventnog ponaanja u njihovim kolama, dok na drugoj strani 13
uenika koji pohaaju gimnaziju tj. 8.6% se savim slae sa ovom tvrdnjom. 48 uenika
srednjih strunih kola tj. 32% se uglavnom slae sa ovom tvrdnjom, dok na drugoj strani
37 uenika gimazije tj. 24.6% se uglavnom slae sa ovom tvrdnjom. Neodlunih je 12%,
tj. 18 uenika srednjih strunih kola i 18%, tj. 27 uenika gimnazija. 25 uenika srednjih
strunih kola, tj. 16.6% se uglavnom ne slae sa ovom tvrdnjom, dok 24%, odnosno 36
uenika gimnazija se uglavnom ne slae sa ovom tvrdnjom. 31 uenik srednjih strunih
kola, odnosno 20.6% se uopte ne slae sa ovom tvrdnjom, dok na drugoj strani 24.6%,
odnosno 37 uenika koji pohaaju gimnaziju se uopte ne slae sa ovom tvrdnjom.
Iz tabele br.8 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
11.22) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika koji idu u
srednje strune kole i gimnazije u odnosu na datu tvrdnju.
Na tvrdnju da je Delinkventno ponaanje u mojoj koli najee se manifestuje u
obliku tua, nasilja nad vrnjacima, maltretiranju slabijih i sl. 44 uenika srednjih
strunih kola, tj. 29.3% se sasvim slae sa ovom tvrdnjom, dok se na drugoj strani 12%,
tj. 18 uenika gimnazija sasvim slae sa ovom tvrdnjom. 33 uenika srednjih strunih
kola tj. 22% se uglavnom slae sa ovom tvrdnjom, dok se na drugoj strani 15.3%, tj. 23
uenika gimnazija uglavnom slae sa ovom tvrdnjom. Neodlunih je 10.6%, tj. 16
uenika srednjih strunih kola i 16.6 %, tj. 25 uenika koji pohaaju gimnaziju. 32
uenika srednjih strunih kola, tj. 21.3 % se uglavnom slae sa ovom tvrdnjom, dok na
drugoj strani se 30.6% tj. 46 uenika uglavnom ne slae sa ovom tvrdnjom. 25 uenika
tj. 16.6% srednjih strunih kola se uopte ne slae sa ovom tvrdnjom, a na drugoj strani
se 25.3%, odnosno 38 uenika gimnazija uopte ne slae.
Iz tabele br.8 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
19.86) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika koji idu u
srednje strune kole i gimnazije u odnosu na datu tvrdnju.

117
Na osnovu izraunatog x2 iz tabele br.8 vidimo da na tvrdnje: Neretka pojava u
mojoj koli je da neki od moji drugova - drugarica kinje, prete, zastrauju, psuju, fiziki
ali i psihiki zlostavljaju ostale vrnjake (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05
vrednost hi kvadrata iznosi 9.33 i manja je od granine vrednosti 9.488), U koli -
razredu uenici sa delinkventnim ponaanjem najee su skloni krai, kako sitnog
inventara, tako i raznih stavri od ostalih uenika, ali i razbojnikim kraama (za df 4 na
nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata iznosi 3.00 i manja je od granine
vrednosti 9.488), i Nijedan od uenika u mojoj koli ne provaljuje u stanove i
automobile, i ne ini dela protiv sigurnosti u saobraaju (za df 4 na nivou statistike
znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata iznosi 6.35 i manja je od granine vredsnosti
9.488), ne postoji statistiki znaajna razlika u odgvorima ispitanika koji idu u srednje
strune kole i gimnaziju.
Na osnovu izraunatog t-testa, F-testa i x2, odnosno dobijenih rezultata moemo
konstatovati da je delimino potvrena hipoteza Nasilje je najei vid delinkventnog
ponaanja uenika u njihovim kolama. Naime, na osnovu dobijenih podataka t-testom
vidi se da postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika srednjih strunih kola i
gimnazija u odnosu na stavove prema nasilju kao dominantnom obliku delinkventnog
ponaanja (uenici koji pohaaju gimnaziju smatraju da nasilje nije dominantan oblik
delinkventnog ponaanja). Meutim, iz tabele br.7 vidimo (F-test) da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu ispitanika razliitih razreda (I, II, III, IV) u odnosu na stavove
prema nasilju kao dominantnom obliku delinkventnog ponaanja. Takoe, vidimo (iz
tabele br.6) da ne postoji statistiki znaajna razlika u stavovima o nasilju kao
dominantnom vidu delinkventnog ponaanja izmeu mukih i enskih ispitanika.








118
II Pretpostvlja se da su loi porodini odnosi glavni uzronik delinkventnog ponaanja
dece.

Tabela 9. Razlika u porodinim odnosima s obzirom na vrstu kole
N AS SD t Df nivo
znaajnosti
Srednja kola 150 15,44 4,14 porodini
odnosi Gimnazija 150 15,95 3,90
-1,103 298 ,271

Na osnovu izraunatog t-testa (aritmetike sredine i standarne devijacije) tabela
br.9. vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika iz srednjih kola i
gimnazija u odnosu na stavove prema porodinim odnosima kao glavnom uzroniku
delinkventnog ponaanja, odnosno, najvei broj uenika i srednjih strunih kola i
gimnazija se slae sa datom pretpostavkom (malo vie izraeniji stav imaju uenici
gimnazija, ali statistiki neznaajan).

Tabela 10. Razlika u porodinim odnosima s obzirom na pol
N AS SD t Df Nivo
znaajnosti
muko 135 16,28 4,11 porodini
odnosi ensko 165 15,21 3,91
2,28

298

,023


Na osnovu izraunatog t-testa (aritmetike sredine i standarne devijacije) tabela
br.10 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stavovima prema porodinim
odnosima kao glavnom uzroku delinkventnog ponaanja izmeu mukih i enskih
ispitanika; enski ispitanici smatraju da su loi porodini odnosi bitan uzrok u
ispoljavanju delinkventnog ponaanja, dok muki ispitanici ne smatraju da su loi
porodini odnosi glavni uzronici delinkventnog ponaanja.

Tabela 11. Razlika u porodinim odnosima s obzirom na razred
N AS SD df F nivo znaajnosti
I razred 55 14,60 3,43
II razred 88 15,42 4,28
III razred 87 16,34 4,06
Porodini
odnosi
IV razred 70 16,10 3,96

3

2,51

,059


119
Na osnovu izraunatog F-testa (aritmetike sredine i standarne devijacije) tabela
br.11 vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika razliitih razreda
u odnosu na stavove prema porodinim odnosima kao glavnom uzroniku delinkventnog
ponaanja, odnosno veliki broj ispitanika svih razreda se slau sa datom pretpostavkom
(uenici treeg razreda imaju najizraeniji stav, ali statistiki neznaajan).

Tabela 12. Razlike u odgovorima u odnosu na loe porodine odnose kao glavnog uzroka
delinkventnog ponaanja s obzirom na tip kole
Srednja
kola
Gimnazija X2 df Nivo
znaajnosti
Neorganizovano slobodno vreme i uticaj loeg drutva su faktori koji dovode do
pojave delinkventnog ponaanja uenika?
60 49 sasvim se
slaem 40% 32,6%
50 62 Uglavnom se
slaem 33,3% 41,3%
21 23 neodluan
sam 14% 15,3%
15 11 Uglavnom se
ne slaem 10% 7,3%
4 5 Uopte se ne
slaem 2,6% 3,3%
3,21 4 ,523
Masovni mediji (televizija, internet) imaju presudan uticaj na pojavu
delinkventnog ponaanja uenika?
50 34 sasvim se
slaem 33,3% 22,6%
47 54 Uglavnom se
slaem 31,3% 36%
29 31 neodluan
sam 19,3% 20,6%
10 25 Uglavnom se
ne slaem 6,6% 16,6%
14 6 Uopte se ne
slaem 9,3% 4%
13,22 4 ,010
Uenici sa delinkventnim ponaanjem potiu iz porodica sa loim porodinim
odnosima i upravo porodine prilike i loi odnosi u porodici su ih i doveli do
takvog ponaanja?
58 35 sasvim se
slaem 38,6% 23,3%
40 52 Uglavnom se
slaem 26,6% 34,6%
23 30 neodluan
sam 15,3% 20%
14 23 Uglavnom se
ne slaem 9,3% 15,3%
15 10 Uopte se ne
slaem 10% 6,6%
11,36 4 ,023
Smatram da nedovoljna osposobljenost nastavnika, korienje zastarelih
metoda, podtsicanje konformizma, kao i spreavanje uenike inicijative utiu na
pojavu delinkventnog ponaanja uenika?
24 26 sasvim se
slaem 16% 17,3%
,82 4 ,935

120
51 53 Uglavnom se
slaem
34% 35,3%
49 42 neodluan
sam 32,6% 28%
20 22 Uglavnom se
ne slaem 13,3% 14,6%
6 7 Uopte se ne
slaem 4% 4,6%

Nedovoljan nadzor roditelja nad ponaanjem i kretanjem deteta, kao i
neprepoznavanje potreba deteta i neodgovaranje na njih pospeuje pojavu
delinkventnog popnaanja?
69 48 sasvim se
slaem 46% 32%
52 74 Uglavnom se
slaem 34,6% 49,3%
21 12 Neodluan
sam 14% 8%
6 13 Uglavnom se
ne slaem 4% 8,6%
2 3 Uopte se ne
slaem 1,3% 2%
12,84 4 ,012
Neodgovornost, nezainteresovanost i nedoslednost roditelja u vaspitanju, zatim,
nasilnitvo roditelja kako u porodici, tako i van nje, ali i razna krivina dela,
prostitucija, alkoholizam i sl. roditelja veoma tetno deluje na linost i ponaanje
deteta?
88 82 sasvim se
slaem 58,6% 54,6%
32 40 Uglavnom se
slaem 21,3% 26,6%
24 16 Neodluan
sam 16% 10,6%
1 6 Uglavnom se
ne slaem 0,6% 4%
5 6 Uopte se ne
slaem 3,3% 4%
6,36 4 ,174
Delinkventno ponaanje prethodi druenju sa delinkventnim vrnjacima?
36 29 sasvim se
slaem 24% 19,3%
46 59 Uglavnom se
slaem 30,6% 39,3%
27 33 Neodluan
sam 18% 22%
14 17 Uglavnom se
ne slaem 9,3% 11,3%
27 12 suopte se
ne slaem 18% 8%
9,02 4 ,061
Veina roditelja, po mom miljenju, svojom nezainteresovanou ili preteranom
kontrolom i kanjavanjem svoje dece ne podtie prosocijalno ponaanje dece,
odnosno, stimulie pojavu delinkventnog ponaanja?
60 44 Sasvim se
slaem 40% 29,3%
55 61 Uglavnom se
slaem 36,6% 40,6%
19 25 neodluan
sam 12,6% 16,6%
9 14
4,75 4 ,313

121





Na osnovu izraunatog x2 i dobijenih rezultata (tabela br.12) vidimo da postoji
statistiki znaajna razlika u odgovorima ispitanika koji idu u srednje strune kole i
gimnazije, i to u odnosu na sledee tvrdnje: Masovni mediji (televizija, internet) imaju
presudan znaaj na pojavu delinkventnog ponaanja, Uenici sa delinkventnim
ponaanjem potiu iz porodica sa loim porodinim odnosima i upravo porodine prilike i
loi odnosi u porodici su ih doveli do takvog ponaanja, Nedovoljan nadzor roditelja
nad ponaanjem i kretanjem deteta, kao i neprepoznavanje potreba deteta i neodgovaranje
na njih pospeuje pojavu delinkventnog ponaanja.
Na postavljenu tvrdnju da Masovni mediji (televizija, internet) imaju presudan
znaaj na pojavu delinkventnog ponaanja, 50 uenika srednjih strunih kola, tj. 33.3%
je odgovorilo da se sasvim slae, dok je sa druge strane 22,6%, tj. 34 uenika gimnazija
odgovorilo da se savim slae. 31.3% tj. 47 uenika srednjih strunih kola se uglavnom
slae sa ovom tvrdnjom, dok se sa ovom tvrdnjom slae 36% tj. 54 uenika gimnazija.
Neodlunih je 19.3% (29 uenika srednjih strunih kola) i 20.6% (31 uenika
gimnazija). Sa ovom tvrdnjom se uglavnom ne slae 6 % tj. 10 uenika srednjih strunih
kola i 16.6%, odnosno 25 uenika gimnazija. Sa ovom tvrdnjom uopte se ne slae 14
uenika srednjih strunih kola, odnosno 9.3%, i 4%, tj. 6 uenika koji pohaaju
gimnaziju.
Iz tabele br.12 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
13.22) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika koji idu u
srednje strune kole i gimnazije u odnosu na datu tvrdnju.
Na postavljenu tvrdnju da Uenici sa delinkventnim ponaanjem potiu iz
porodica sa loim porodinim odnosima i upravo porodine prilike i loi odnosi u
porodici su ih doveli do takvog ponaanja 58 uenika srednjih strunih kola tj. 33.3% je
odovorilo da se sasvim slae, dok je na se na drugoj strani sasvim slae 22.6%, tj. 34
uenika gimnazija. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom slae 26.6% tj. 40 uenika srednjih

6% 9,3% Uglavnom se
ne slaem
7 6 Uopte se ne
slaem 4,6% 4%

122
strunih kola, i 34.6% odnosno, 54 uenika gimnazija. Neodlunih je 29 uenika
srednijh strunih kola (19.3%) i 31 uenik gimnazija (20.6%). 14 uenika srednjih
strunih kola tj. 9.3% se uglavnom ne slae sa ovomtvrdnjom, i 23 uenika gimnazija tj.
15.3%. Sa ovom tvrdnjom se uopte ne slae 15 uenika srednjih strunih kola tj. 10%, i
10 uenika gimnazija, odnosno 6.6%.
Iz tabele br.12 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
11.36) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika koji idu u
srednje strune kole i gimnazije u odnosu na datu tvrdnju.
Na datu tvrdnju da Nedovoljan nadzor roditelja nad ponaanjem i kretanjem
deteta, kao i neprepoznavanje potreba deteta i neodgovaranje na njih pospeuje pojavu
delinkventnog ponaanja, 69 uenika srednijh strunih kola, tj. 46% je odgovorilo da se
sasvim slae, dok se sasvim slae 48 uenika srednjih strunih kola, odnosno 32%.
Uglavnom se slae sa ovom tvrdnjom 52 uenika srednjih strunih kola, tj. 34.6% i 74
uenika gimnazija, tj. 49.3%. Neodlunih je 14%, odnosno 21 uenik srednjih strunih
kola i 10.6%, odnosno 16 uenika gimnazija, 0.6%, odnosno samo jedan uenik srednjih
strunih kola se uglavnom ne slae sa ovom tvrdnjom tj. 4% ili 6 uenika gimnazija.
Uopte se ne slae sa ovom tvrdnjom 5 uenika srednji strunih kola, tj. 3.3% i 6
uenika gimnazija tj. 4%.
Iz tabele br.12 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
12.84) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika koji idu u
srednje strune kole i gimnazije u odnosu na datu tvrdnju.
Na osnovu izraunatog x2 i dobijenih rezultata (tabela br.12) vidi se da na sledee
tvrdnje: Veina roditelja, po mom miljenju, svojom nezainteresovanou ili preteranom
kontrolom i kanjavanjem svoje dece ne podstie prosocijalno ponaanje dece, odnosno
stimulie pojavu delinkventnog ponaanja (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05
vrednost hi kvadrata iznosi 4.75 i manja je od granine vrednosti 9.488), Delinkventno
ponaanje prethodi druenju sa delinkventnim vrnjacima (za df 4 na nivou statistike
znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata iznosi 9.02 i manja od granine vrednosti 9.488),
Neodgovornost, nezainteresovanost i nedoslednost roditelja u vaspitanju, zatim,

123
nasilnitvo roditelja kako u porodici, tako i van nje, ali i razna krivina dela, prostitucija,
alkoholizam i sl. roditelja veoma tetno deluje na linost i ponaanje deteta (za df 4 na
nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je iznosi 6.36 i manja je od
granine vrednosti 9.488), Smatram da nedovoljna osposobljenost nastavnika,
korienje zastarelih metoda, podtsicanje konformizma, kao i spreavanje uenike
inicijative utiu na pojavu delinkventnog ponaanja uenika (za df 4 na nivou statistike
znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata iznosi 0.82 i manja je od granine vrednosti 9.488),
Neorganizovano slobodno vreme i uticaj loeg drutva su faktori koji dovode do pojave
delinkventnog ponaanja uenika (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost
hi kvadrata iznosi 0.523 i manja je od granine vrednosti 9.488) ne postoji statistiki
znaajna razlika u odgvorima ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimnaziju.
Na osnovu izraunatog x2, F-testa i t-testa i dobijenih rezultata moemo
zakljuiti da je nipoteza : Da su loi porodini odnosi glavni uzronik delinkventnog
ponaanja dece delimino potvrena. Naime, na osnovu dobijenih rezultata t-testom vidi
se (tabela br.10) da postoji statistiki znaajna razlika u stavovima prema porodinim
odnosima kao glavnom uzroniku delinkventnog ponaanja izmeu mukih i enskih
ispitanika (enski ispitanici smatraju da su loi porodini odnosi bitan uzrok u
ispoljavanju delinkventnog ponaanja). Meutim, na osnovu izraunatog t-testa vidimo
(tabela br.11) dane postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika razliitih razreda
(I, II, III, IV) u odnosu na stavove prema loim porodinim odnosima kao glavnom
uzroniku delinkventnog ponaanja. Takoe, iz tabele br.9 se vidi da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu ispitanika iz srednjih strunih kola i gimnazija u odnosu na
stavove prema loim porodinim odnosima kao glavnom uzroniku delinkventnog
ponaanja.











124
III Pretpostavlja se da uenici imaju negativan odnos prema uenicima sa
delinkvetnim ponaanjem.

Tabela 13. Razlika u negativnom odnosu prema uenicima sa ispoljavanjem
delinkventnog ponaanja s obirom na vrstu kole
N AS SD T df nivo
znaajnosti
Srednja
kola
150 23,39 3,78 Negativni
odnos
Gimnazija 150 24,20 3,69
-1,88 298 ,061


Na osnovu izraunatog t-testa (aritmetike sredine i standarne devijacije) tabela
br.13. vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u
srednje strune kole i gimnazije u odnosu na njihov stav i na nain kako reaguju na
uenike sa delinkventnim ponaanjem, odnosno najvei broj ispitanika i srednjih strunih
kola i gimnazija se slae sa datom pretpostavkom (uenici srednjih kola imaju malo
izraniji stav u odnosu na datu pretpostavku, ali statistiki neznaajan).

Tabela 14. Razlika u negativnom odnosu prema uenicima sa ispoljavanjem
delinkventnog ponaanja s obirom na pol
N AS SD T df nivo
znaajnosti
muko 135 24,01 3,86 Negativni
odnos ensko 165 23,62 3,66
,89

298

,371


Na osnovu izraunato t-testa (aritmetike sredine i standarne devijacije) tabela
br.14 vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i enskih ispitanika
u odnosu na nain kako reaguju na uenike sa delinkventnim ponaanjem, odnosno
najvei broj i mukih i enskih ispitanika se slae sa datom pretpostavkom (muki
ispitanici imaju malo izraeniji stav u odnosu na datu pretpostavku, ali statistiki
neznaajan).





125
Tabela 15. Razlika u negativnom odnosu prema uenicima sa ispoljavanjem
delinkventnog ponaanja s obzirom na razred
N AS SD df F nivo
znaajnosti
I razred 55 23,76 2,74
II razred 88 23,80 3,51
III razred 87 23,59 4,59
Negativni
odnos
IV razred 70 24,07 3,63

3


,206


,892



Na osnovu izraunatog F-testa (aritmetike sredine i standarne devijacije) iz
tabele br.15 vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u
prvi, drugi, trei i etvrti razred u odnosu na nain kako reaguju na uenike sa
delinkventnim ponaanjem, odnosno najvei broj ispitanika svih razreda se slae sa
datom pretpostavkom (uenici II razreda imaju malo izraeniji stav u odnosu na datu
pretpostavku od uenika ostalih razreda, ali statistiki neznaajan).
Tabela 16. Razlike u odgovorima u odnosu na negativni odnos prema uenicima sa
delinkventnim ponaanjem s obzirom na tip kole
Srednja
kola
Gimnazija X2 Df Nivo
znaajnosti
Uenici sa problematinim ponaanjem iz moje kole nisu prisni - bliski sa
okruenjem i osobama sa kojima zive, jer nemaju poverenja u druge ljude?
13 14 sasvim se
slaem 8,6% 9,3%
18 41 uglavnom se
slaem 12% 27,3%
54 73 neodluan
sam 36% 48,6%
20 20 uglavnom se
ne slaem 13,3% 13,3%
30 17 uopte se ne
slaem 20% 11,3%
12,56 4 ,014
U mom odeljenju postoje dosta uenika koji su emocionalno i socijalno nezreli i
njihova komunikacija (verbalna - neverbalna) nije primerena njihovom uzrastu?
42 43 sasvim se
slaem 28% 28,6%
31 44 uglavnom se
slaem 20,6% 29,3%
16 13 neodluan
sam 10,6% 8,6%
31 45 uglavnom se
ne slaem 20,6% 30%
15 20 uopte se ne
slaem 10% 13,3%
2,89 4 ,575
Smatram da je delinkvencija opasna drutvena pojava?
63 88 sasvim se
slaem 42% 58,6%
33 54 uglavnom se
slaem 22% 36%
neodluan 15 12
11,89 4 ,018

126
sam 10% 8%
16 6 uglavnom se
ne slaem 10,6% 4%
8 5 uopte se ne
slaem 5,3% 3,3%
Nikad se ne bih druio - la sa uenicima koje su skloni delinkvetnom ponaanju,
jer ih prezirem?
26 33 sasvim se
slaem 17,3% 22%
33 50 uglavnom se
slaem 22% 33,3%
27 31 neodluan
sam 18% 20,6%
22 32 uglavnom se
ne slaem 14,6% 21,3%
27 19 uopte se ne
slaem 18% 12,6%
4,88 4 ,300
Ukoliko bi se moj drug - drugarica delinkventno ponaao - la, druio - la bih se i
dalje sa njim/njom kao i sa ostalima?
17 26 sasvim se
slaem 11,3% 17,3%
34 30 uglavnom se
slaem 22,6% 20%
41 49 neodluan
sam 27,3% 32,6%
25 36 uglavnom se
ne slaem 16,6% 24%
18 24 uopte se ne
slaem 12% 16%
2,71 4 ,607

Uenici koji se delinkventno ponaaju me plae, te se zbog toga prema njima
ponaam ljubazno i druim sa njima?
7 17 sasvim se
slaem 4,6% 11,3%
9 14 uglavnom se
slaem 6% 9,3%
15 20 neodluan
sam 10% 13,3%
28 49 uglavnom se
ne slaem 18,6% 32,6%
76 65 uopte se ne
slaem 50,6% 43,3%
9,65 4 ,047
Drugovi i drugarice sa kojima se druim ispoljavaju delinkventno ponaanje?
21 4 sasvim se
slaem 14% 2,6%
15 14 uglavnom se
slaem 10% 9,3%
20 16 neodluan
sam 13,3% 10,6%
38 35 uglavnom se
ne slaem 25,3% 23,3%
41 96 uopte se ne
slaem 27,3% 64%
31,55 4 ,000
Mislim da uenike sa delinkventim ponaanjem uvek treba kanjavati?
33 36 sasvim se
slaem 22% 24%
34 54 uglavnom se
slaem 22,6% 36%
neodluan 37 39
3,03 4 ,553

127
sam 24,6% 26%
19 26 uglavnom se
ne slaem 12,6% 17,3%
12 10 uopte se ne
slaem 8% 6,6%

Na osnovu izraunatog x2 vidimo (tabela br.16) da postoji statistiki znaajna
razlika u odgovorima ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimnazije u odnosu na
sledee tvrdnje: Uenici sa problematinim ponaanjem iz moje kole nisu prisni -
bliski sa okruenjem i osobama sa kojima ive, jer nemaju poverenja u druge ljude,
Smatram da je delinkvencija opasna drutvena pojava, Uenici koji se delinkventno
ponaaju me plae, te se zbog toga prema njima ponaam ljubazno i druim sa njima, i
Drugovi i drugarice sa kojima se druim ispoljavaju delinkventno ponaanje.
Na datu tvrdnju da Uenici sa problematinim ponaanjem iz moje kole nisu
prisni - bliski sa okruenjem i osobama sa kojima ive, jer nemaju poverenja u druge
ljude, 13 uenika srednjih strunih kola, tj. 8.6% i 14 uenika gimnazija tj. 9.3%
odgovorilo da se savim slae. 18 uenika srednjih strunih kola, tj. 12% i 41 uenik
gimnazija tj. 27.3% je odgovorilo da se uglavnom slae sa datom tvrdnjom. Neodlunih
je 54 uenika srednjih strunih kola tj. 36% i 73 uenika gimnazija tj. 48.6%. Sa ovom
tvrdnjom se uglavnom ne slae istovetni broj uenika srednijh strunih kola i gimnazija,
odnosno 20 uenika tj. 13.3%. Uopte se ne slae 30 uenika srednjih strunih kola tj.
20% i 17 uenika gimnazija tj. 11.3%.
Na datu tvrdnju Smatram da je delinkvencija opasna drutvena pojava, 63
uenika srednjih strunih kola tj. 42% i 88 uenika tj. 58.6% je odgovorilo da se sasvim
slae. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom slae 22% tj. 33 uenika srednjih strunih kola i
36% tj. 54 uenika gimnazija. Neodlunih je 10% tj. 15 uenika srednjih strunih kola i
8% tj. 12 uenika gimnazija. Uglavnom se ne slae 10.6 % tj. 16 uenika srednjih
strunih kola i 4% tj. 6 uenika gimnazija. Sa datom tvrdnjom se uopte ne slae 5.3%
odnosno, 8 uenika srednjih strunih kola i 3.3% odnossno, 5 uenika gimanzija.
Na postavljenu tvrdnju da Uenici koji se delinkventno ponaaju me plae, te se
zbog toga prema njima ponaam ljubazno i druim sa njima, 4.6% tj. 7 uenika srednjih
strunih kola i 11.3% tj. 17 uenika gimanzija je odgovorilo da se sasvim slae.
Uglavnom se slae sa ovom tvrdnjom 6% tj. 9 uenika srednjih strunih kola i 9.3% tj.

128
14 uenika gimnazija. Neodlunih je 10% tj. 15 uenika srednjih strunih kola i 13.3%
tj. 20 uenika gimnazija. Uglavnom se ne slae 18.6 % tj. 20 uenika srednjih strunih
kola i 32.6% tj. 49 uenika gimnazija. Sa datom tvrdnjom se uopte ne slae 50.6%
odnosno, 76 uenika srednjih strunih kola i 43.3%, odnosno 65 uenika gimanzija.
Na datu tvrdnju da Drugovi i drugarice sa kojima se druim ispoljavaju
delinkventno ponaanje, 21 uenik srednjih strunih kola, tj. 14% i 4 uenika
gimnazija tj. 2.6% odgovorilo da se savim slae. 15 uenika srednjih strunih kola, tj.
10% i 14 uenik gimnazija tj. 9.3% je odgovorilo da se uglavnom slae sa datom
tvrdnjom. Neodlunih je 20 uenika srednjih strunih kola tj. 13.3% i 16 uenika
gimnazija tj. 10.6%. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom ne slae 38 uenika srednijh
strunih kola tj. 25.3% i 35 uenika gimnazija tj. 23.3 % .Uopte se ne slae 41 uenika
srednjih strunih kola tj. 27.3% i 96 uenika gimnazija tj. 64%.
Na osnovu izraunatog x2 vidimo (tabela br.16) vidi se da na sledee tvrdnje:
Mislim da uenike sa delinkventim ponaanjem uvek treba kanjavati, Nikad se ne bih
druio - la sa uenicima koje su skloni delinkvetnom ponaanju, jer ih prezirem,
Ukoliko bi se moj drug - drugarica delinkventno ponaao - la, druio - la bih se i dalje sa
njim/njom kao i sa ostalima, Nikad se ne bih druio - la sa uenicima koje su skloni
delinkvetnom ponaanju, jer ih prezirem i U mom odeljenju postoje dosta uenika koji
su emocionalno i socijalno nezreli i njihova komunikacija (verbalna - neverbalna) nije
primerena njihovom uzrastu ne postoji statistiki znaajna razlika u odgvorima
ispitanika koji idu u srednje kole i gimnaziju.
Tabela 17. Razlike u odgovorima u odnosu na negativni odnos prema uenicima sa
delinkventnim ponaanjem s obzirom na razred
I II III IV X2 df Nivo
znaajnosti
Uenici sa problematinim ponaanjem iz moje kole nisu prisni - bliski sa okruenjem i osobama
sa kojima zive, jer nemaju poverenja u druge ljude?
8 6 9 4 sasvim se
slaem 14.54% 6.81% 10.34% 5.71%
14 14 19 12 uglavnom se
slaem 25.45% 15.9% 21.83% 17.14%
19 44 37 27 Neodluan
sam 34.54% 50.0% 42.52% 38.57%
11 8 8 13 uglavnom se
ne slaem 20.0% 9.09% 9.19% 18.57%
3 16 14 14 uopte se ne
slaem 5.45% 18.18% 16.09% 20.0%
18,05 12 ,114


129
U mom odeljenju postoje dosta uenika koji su emocionalno i socijalno nezreli i njihova
komunikacija (verbalna - neverbalna) nije primerena njihovom uzrastu?
11 26 23 25 sasvim se
slaem 20.0% 29.54% 26.43% 35.71%
7 24 28 16 uglavnom se
slaem 12.72% 27.27% 32.18% 22.87%
4 6 8 11 Neodluan
sam 7.27% 6.81% 9.19% 15.71%
25 23 14 14 uglavnom se
ne slaem 45.45% 26.13% 16.09% 20.0%
8 9 14 4 uopte se ne
slaem 14.54% 10.02% 16.09% 5.71%
28,66 12 ,004
Smatram da je delinkvencija opasna drutvena pojava?
32 44 42 33 sasvim se
slaem 58.18% 50.0% 48.27% 47.14%
16 29 23 19 uglavnom se
slaem 29.09% 32.95% 26.43% 27.14%
1 8 8 10 Neodluan
sam 1.81% 9.09% 9.19% 14.28%
1 5 10 6 uglavnom se
ne slaem 1.81% 5.68% 11.49% 8.57%
5 2 4 2 uopte se ne
slaem 9.09% 2.27% 4.59% 2.85%
15,88 12 ,197
Nikad se ne bih druio - la sa uenicima koje su skloni delinkvetnom ponaanju, jer ih prezirem?
15 11 20 13 sasvim se
slaem 27,27% 12,5% 22,98% 18,57%
19 26 21 17 uglavnom se
slaem 34,54% 29,54% 24,13% 24,28%
9 19 15 15 Neodluan
sam 16,36% 21,59% 17,24% 21,42%
9 19 12 14 uglavnom se
ne slaem 16,36% 21,59% 13,79% 20%
3 13 19 11 uopte se ne
slaem 5,45% 14,77% 21,83% 15,71%
14,66 12 ,260
Ukoliko bi se moj drug - drugarica delinkventno ponaao la, druio - la bih se i dalje sa njim/njom
kao i sa ostalima?
9 12 17 5 sasvim se
slaem 16,36% 13,63% 19,54% 7,14%
10 28 16 10 uglavnom se
slaem 18,18% 31,81% 18,39% 14,28%
16 25 20 29 Neodluan
sam 29,09% 28,40% 22,98% 41,42%
10 15 20 16 uglavnom se
ne slaem 18,18% 17,04% 22,98% 22,85%
10 8 14 10
18,18% 9,09% 16,09% 14,28%
uopte se ne
slaem

19,28 12 ,082
Uenici koji se delinkventno ponaaju me plae, te se zbog toga prema njima ponaam ljubazno i
druim sa njima?
6 6 8 4 sasvim se
slaem 10,9% 6,81% 9,19% 5,71%
4 7 4 8 uglavnom se
slaem 7,27% 7,95% 4,59% 11,42%
6 13 9 7 Neodluan
sam 10,9% 14,77% 10,34% 10%
15 26 21 15 uglavnom se
ne slaem 27,27% 29,54% 24,13% 21,42%
24 36 45 36 uopte se ne
slaem 43,63% 40,9% 51,72% 51,42%
7,45 12 ,826

130
Drugovi i drugarice sa kojima se druim ispoljavaju delinkventno ponaanje?
2 8 9 6 sasvim se
slaem 3,63% 9,09% 10,34% 8,57%
0 13 8 8 uglavnom se
slaem 0,0% 14,77% 9,19% 11,42%
7 7 12 10 Neodluan
sam 12,72% 7,95% 13,79% 14,28%
14 20 21 18 uglavnom se
ne slaem 25,45% 22,72% 24,13% 25,71%
32 40 37 28 uopte se ne
slaem 58,18% 45,45% 42,52% 40%
14,38 12 ,277
Mislim da uenike sa delinkventim ponaanjem uvek treba kanjavati?
11 14 27 17 sasvim se
slaem 20% 15,9% 31,03% 24,28%
19 25 26 18 uglavnom se
slaem 34,54% 28,4% 29,88% 25,71%
18 21 17 20 Neodluan
sam 32,72% 23,86% 19,54% 28,57%
5 17 14 9 uglavnom se
ne slaem 9,09% 19,31% 16,09% 12,85%
2 11 3 6 uopte se ne
slaem 3,63% 12,5% 3,44% 8,57%
17,01 12 ,149


Iz tabele br.17 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u odgovorima
ispitanika koji idu u razliite razrede u odnosu na tvrdnju U mom odeljenju postoje
dosta uenika koji su emocionalno i socijalno nezreli i njihova komunikacija (verbalna -
neverbalna) nije primerena njihovom uzrastu. Na ovu tvrdnju 11 uenika prvog razreda
tj. 20%, 26 uenika drugog razreda tj. 29.54%, 23 uenika treeg razreda tj. 26.43% i 25
uenika etvrtog razreda tj. 35.71% je odgovorilo da se sasvim slae. Sa ovom tvrdnjom
se uglavnom slae 7 uenika prvog razreda tj. 12.72%, 24 uenika drugog razreda tj.
27.27%, 28 uenika treeg razreda tj. 32.18% i 16 uenika etvrtog razreda tj. 22.87%.
Neodlunih je 4 uenika prvog razreda tj. 7.27%, 6 uenika drugog razreda tj. 6.81%, 8
uenika treeg razreda tj. 9.19% i 11 uenka etvrtog razreda tj. 15.71%. Uglavnom se
ne slae 25 uenika prvog razreda tj. 45.45%, 23 uenika drugog razreda tj. 26.13%, 14
uenika treeg razreda tj. 16.09% i 14 uenika etvrtog razreda tj. 20%. Sa datom
tvrdnjom se uopte ne slae 8 uenika prvog razreda tj. 14.54%, 9 uenika drugog razreda
tj. 10.02%, 14 uenika treeg razreda tj. 16.09% i 4 uenikaetvrtog razreda tj. 5.71%.
Na osnovu izraunatog x2 (tebela br.17) vidimo da na sledee tvrdnje: Smatram
da je delinkvencija opasna drutvena pojava (za df 12 na nivou statistike znaajnosti
0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 15.88 i manja je od granine vrednosti 21.026), Mislim
da uenike sa delinkventim ponaanjem uvek treba kanjavati (za df 12 na nivou

131
statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 17.01 i manja je od granine
vrednosti 21.026), Nikad se ne bih druio - la sa uenicima koje su skloni delinkvetnom
ponaanju, jer ih prezirem (za df 12 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi
kvadrat iznosi 14.66 i manja je od granine vrednosti 21.026), Ukoliko bi se moj drug -
drugarica delinkventno ponaao - la, druio - la bih se i dalje sa njim/njom kao i sa
ostalima (za df 12 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 19.28
i manja je od granine vrednosti 21.026), Nikad se ne bih druio - la sa uenicima koje
su skloni delinkvetnom ponaanju, jer ih prezirem (za df 12 na nivou statistike
znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 20.24 i manja je od granine vrednosti
21.026), Drugovi i drugarice sa kojima se druim ispoljavaju delinkventno ponaanje
(za df 12 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 14.38 i manja je
od granine vrednosti 21.026), Uenici sa problematinim ponaanjem iz moje kole
nisu prisni - bliski sa okruenjem i osobama sa kojima zive, jer nemaju poverenja u druge
ljude (za df 12 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 18.06 i
manja je od granine vrednosti 21.026), Uenici koji se delinkventno ponaaju me
plae, te se zbog toga prema njima ponaam ljubazno i druim sa njima (za df 12 na
nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 7.45 i manja je od granine
vrednosti 21.026) ne postoji statistiki znaajna razlika u odgvorima ispitanika koji idu
idu u prvi, drugi, trei i etvrti razred.
Na osnovu izraunatog x2, F-testa i t-testa i dobijenih rezultata moemo
zakljuiti da je nipoteza : Da uenici imaju negativan odnos prema uenicima sa
delinkvetnim ponaanjem delimino potvrena. Na osnovu izraunatog t-testa vidimo
da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u srednje strune
kole i gimnazije u odnosu na njihov stav i na nain kako reaguju na uenike sa
delinkventnim ponaanjem. Takoe, vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika
izmeu mukih i enskih ispitanika u odnosu na nain kako reaguju na uenike sa
delinkventnim ponaanjem. Na osnovu izraunatog F-testa vidimo da ne postoji
statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u I, II, III i IV razred u odnosu na
nain kako reaguju na uenike sa delinkventnim ponaanjem.



132
IV Pretpostavlja se da narkomanija nije tako esta pojava u okruenju uenika

Tabela 18. Razlika u stavovima prema narkomaniji s obzirom na vrstu kole

N AS SD t Df nivo
znaajnosti
Srednja kola 150 14,30 4,21 Narkomanija
Gimnazija 150 13,45 4,33
1,71 298 ,087

Na osnovu izraunatog t-testa (aritmetike sredine i standarne devijacije) tabela
br.18. vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u
srednje strune kloe i gimnazije u odnosu na stav sa prema narkomaniji, odnosno veina
uenika i srednjih strunih kola i gimazija se ne slae sa navedenom pretpostavkom
(uenici srednjih strunih kola imaju malo izraeniji stav, ali statistiki neznaajan).


Tabela 19. Razlika u stavovima prema narkomaniji s obzirom na pol
N AS SD t df Nivo
znaajnosti
muko 135 12,91 4,63 Narkomanija
ensko 165 14,66 3,81
-3,59

298

,000


Iz tabele br.19, na osnovu izraunatog t-testavidimo da postoji statistiki znaajna
razlika u stavu prema narkomaniji izmeu mukih i enskih ispitanika; enski ispitanici
smatraju da narkomanija nije prisutna pojava u njihovoj koli, dok muki ispitanici
smatraju da je narkomanija esta pojava u njihovom okruenju.

Tabela 20. Razlika u stavovima prema narkomaniji s obzirom na razred

N AS SD df F nivo znaajnosti
I razred 55 15,56 2,36
II razred 88 13,73 4,40
III razred 87 13,45 4,69
Narkomanija
IV razred 70 13,24 4,52

3


3,752


,011




133
Iz tabele br.20 na osnovu izraunatog F-testa (aritmetike sredine i standarne
devijacije) vidimo da postoji statistiki znaajna izmeu ispitanika koji idu u prvi, drugi,
trei i etvrti razred u odnosu na stav prema narkomaniji, odnosno veliki broj ispitanika
svih razreda se ne slae sa datom pretpostavkom (uenici I razreda imaju najizraenji stav
po pitanju ove pretpostavke).
Tabela 21. Razlike u odgovorima u odnosu na narkomaniju s obzirom na vrstu kole
Srednja
kola
Gimnazija X2 df Nivo
znaajnosti
Narkomanija je vrlo esta pojava u mom okruenju?
25 14 sasvim se
slaem 16,6% 9,3%
27 33 uglavnom se
slaem 18% 22%
26 23 neodluan
sam 17,3% 15,3%
36 47 uglavnom se
ne slaem 24% 31,3%
36 33 uopte se ne
slaem 24% 22%
5,47 4 ,242
U koli postoje uenici koji prodaju marihuanu, hai i druge narkotike?
10 12 sasvim se
slaem 6,66% 8%
17 27 uglavnom se
slaem 11,3% 18%
35 28 neodluan
sam 23,3% 18,6%
18 28 uglavnom se
ne slaem 12% 18,6%
70 55 uopte se ne
slaem 46,6% 36,6%
7,20 4 ,125
U koli postoje uenici koji konzumiraju opojne droge, narkotike, marihuanu i sl.?
16 25 sasvim se
slaem 10,6% 16,6%
20 28 uglavnom se
slaem 13,3% 18,6%
41 33 neodluan
sam 27,3% 22%
24 37 uglavnom se
ne slaem 16% 24,6%
49 27 uopte se ne
slaem 32,6% 18%
13,31 4 ,010
U mojoj vrnjakoj grupi veoma je esta i intezivna upotreba psihoaktivnih
supstanci?
9 14 sasvim se
slaem 6% 9,3%
17 26 uglavnom se
slaem 11,3% 17,3%
26 24 neodluan
sam 17,3% 16%
38 52 uglavnom se
ne slaem 25,3% 34,6%
60 34 uopte se ne
slaem 40% 22,6%
12,42 4 ,014

134

Iz tabele br.21 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u odgovorima
ispitanika koji idu u srednju kolu i ispitanika koji idu u gimnaziju na sledee tvrdnje: U
koli postoje uenici koji konzumiraju opojne droge, narkotike, marihuanu i sl, i U
mojoj vrnjakoj grupi veoma je esta i intenzivna uptreba psihoaktivnih supstanci.
Na datu tvrdnju da U koli postoje uenici koji konzumiraju opojne droge,
narkotike, marihuanu i sl., 16 uenika srednjih strunih kola, tj. 10.6% i 25 uenika
gimnazija tj. 16.6% odgovorilo da se savim slae. 20 uenika srednjih strunih kola, tj.
13.3% i 20 uenik gimnazija tj. 18.6% je odgovorilo da se uglavnom slae sa datom
tvrdnjom. Neodlunih je 41 uenik srednjih strunih kola tj. 27.3% i 33 uenika
gimnazija tj. 22%. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom ne slae 24 uenika srednijh strunih
kola tj. 16% i 37 uenika gimnazija tj. 24.6 % .Uopte se ne slae 49 uenika srednjih
strunih kola tj. 32.6% i 27 uenika gimnazija tj. 18%.
Iz tabele br.21 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
13.21) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima ispitanika koji idu u
srednje strune kole i ispitanika koji idu u gimnazije.
Na datu tvrdnju da U mojoj vrnjakoj grupi veoma je esta i intenzivna
upotreba psihoaktivnih supstanci, 9 uenika srednjih strunih kola, tj. 6% i 14 uenika
gimnazija tj. 9.3% odgovorilo da se savim slae. 17 uenika srednjih strunih kola, tj.
11.3% i 26 uenik gimnazija tj. 17.3% je odgovorilo da se uglavnom slae sa datom
tvrdnjom. Neodlunih je 26 uenika srednjih strunih kola tj. 17.3% i 24 uenika
gimnazija tj. 16%. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom ne slae 38 uenika srednijh strunih
kola tj. 25.3% i 52 uenika gimnazija tj. 34.6 % .Uopte se ne slae 60 uenika srednjih
strunih kola tj. 40% i 34 uenika gimnazija tj. 22.6%.
Iz tabele br.21 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
12.42) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima ispitanika koji idu u
srednje strune kole i ispitanika koji idu u gimnaziju.
Na osnovu izraunatog x2 zakljuujemo (iz tabele br.21) da na sledee tvrdnje:
U koli postoje uenici koji prodaju marihuanu, hai i druge narkotike (za df 4 na

135
nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 7.20 i manja je od granine
vrednosti 9.488), Narkomanija je vrlo esta pojava u mom okruenju (za df 4 na nivou
statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 5.47 i manja je od granine
vrednosti 9.488) ne postoji statistiki znaajna razlika u odgvorima ispitanika koji idu u
srednje kole i gimnaziju.
Na osnovu izraunatog t-testa, F-testa i x2 moemo rei da je delimino potvrena
hipoteza : Da narkomanija nije tako esta pojava u njihovom okrunju. Dakle, postoji
statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimnazije
u odnosu na stav sa prema narkomaniji; dalje, postoji statistiki znaajna razlika u stavu
prema narkomaniji izmeu mukih i enskih ispitanika (enski ispitanici smatraju da
narkomanija nije prisutna pojava u njihovoj koli), i postoji statistiki znaajna izmeu
ispitanika koji idu u prvi, drugi, trei i etvrti razred u odnosu na stav prema narkomaniji.


V Pretpostavlja se da drutvo ne poklanja dovoljno panje uenicima sa delinkventnim
ponaanjem, i da ne preduzima adekvatne mere u prevenciji istog.

Tabela 22. Razlika u stavovima prema prevenciji s obzirom na vrstu kole
N AS SD t df Nivo
znaajnosti
Srednja kola 150 7,22 2,20 Prevencija
delikventskog
ponaanja
Gimnazija 150 7,79 2,05
-2,32 298 ,021

Iz tabele br.22 na osnovu izraunatog t-testa vidimo da postoji statistiki znaajna
razlika izmeu ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimanzije u odnosu na stavove
prema pretpostavci da Drutvo ne poklanja dovoljno panje uenicima se delinkventnim
ponaanjem i prevenciji delinkventnog ponaanja. Ispitanici koji idu gimnaziju smatraju
da drutvo ne poklanja dovoljno panje u prevenciji delinkventnog ponaanja, dok
uenici srednjih strunih kola smatraju da drutvo poklanja dovoljno panje uenicima
sa delinkventnim ponaanjem, i prevenciji istog.



136
Tabela 23. Razlika u stavovima prema prevenciji s obzirom na pol
N AS SD T df nivo
znaajnosti
muko 135 7,74 2,23 Prevencija
delikventskog
ponaanja
ensko 165 7,31 2,05
1,71

298

,088


Iz tabele br.23 vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i
enskih ispitanika u odnosu na stavove prema poklanjaju panje drutva uenicima sa
delinkventnim ponaanjem, i prema prevenciji delinkventnog ponaanja, odnosno veliki
broj i mukih i enskih ispitanika se slae sa datom pretpostavkom (muki ispitanici
imaju izraeniji stav u odnosu na datu pretpostavku, ali statistiki neznaajan).

Tabela 24. Razlika u stavovima prema prevenciji s obzirom na razred

N AS SD Df F nivo znaajnosti
I razred 55 6,94 1,77
II razred 88 7,79 2,24
III razred 87 7,16 2,35
Prevencija
delikventskog
ponaanja
IV razred 70 8,01 1,86

3

3,95

,009

Iz tabele br.24 na osnovu izraunatog F-testa vidimo da postoji statistiki znaajna
razlika izmeu ispitanika koji idu u prvi, drugi, trei i etvrti razred u odnosu na stav o
prevenciji delinkventnog ponaanja i poklanjanju panje drutva prema uenicima sa
delinkventnim ponaanjem. Uenici IV razreda se u najveem broju se slau sa datom
tvrdnjom, dok se uenici I razreda u najmanjem broju slau sa datom tvrdnjom.
Tabela 25. Razlike u odgovorima u odnosu na poklanjanja panje uenicima sa
delinkventnim ponaanjem s obzirom na tip kole
Srednja
kola
Gimnazija X2 Df Nivo
znaajnosti
Smatram da policija pravilno postupa sa osobama koje ispoljavaju delinkvetno
ponaanje?
34 17 sasvim se
slaem 22,6% 11,3%
37 34 uglavnom se
slaem 24,6% 22,6%
26 30 neodluan
sam 17,3% 20%
21 30 uglavnom se
ne slaem 14% 20%
32 39 uopte se ne
slaem 21,3% 26%
8,35 4 ,079


137
Drutvo ne posveuje dovoljno panje uenicima koji ispoljavaju delinkventno
ponaanje?
46 29 sasvim se
slaem 30,6% 19,3%
46 57 uglavnom se
slaem 30,6% 38%
38 44 neodluan
sam 25,3% 29,3%
11 14 uglavnom se
ne slaem 7,3% 9,3%
9 6 uopte se ne
slaem 6% 4%
6,42 4 ,169
Drutvo ne preduzima sve neophodne mere u cilju spreavanja delinkvetnog
ponaanja mladih?
50 42 sasvim se
slaem 33,3% 28%
59 65 uglavnom se
slaem 39,3% 43,3%
26 30 neodluan
sam 17,3% 20%
9 9 uglavnom se
ne slaem 6% 6%
6 4 uopte se ne
slaem 4% 2,6%
1,67 4 ,796

Na osnovu izraunatog x2 (tabela br.25) vidimo da navedene tvrdnje Drutvo ne
preduzima sve neophodne mere u cilju spreavanja delinkvetnog ponaanja mladih (za
df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 1.67 i manja je od
granine vrednosti 9.488), Drutvo ne posveuje dovoljno panje uenicima koji
ispoljavaju delinkventno ponaanje (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05
vrednost hi kvadrat iznosi 6.42 i manja je od granine vrednosti 9.488) i Smatram da
policija pravilno postupa sa osobama koje ispoljavaju delinkvetno ponaanje (za df 4 na
nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 8.35 i manja je od granine
vrednosti 9.488) ne postoji statistiki znaajna razlika u odgvorima ispitanika koji idu u
srednje kole i ispitanika koji idu u gimnazije.
Tabela 26. Razlike u odgovorima u odnosu na poklanjanja paenje uenicima sa
delinkventnim ponaanjem s obzirom na pol
Muko ensko X2 df Nivo
znaajnosti
Smatram da policija pravilno postupa sa osobama koje ispoljavaju delinkvetno
ponaanje?
21 30 sasvim se
slaem 15,5% 18,18%
30 41 uglavnom se
slaem 22,22% 24,84%
1,91 4 ,752

138
28 28 neodluan
sam
20,74% 16,96%
21 30 uglavnom se
ne slaem 15,5% 18,18%
uopte se ne
slaem
35 36
25,92% 21,81%
Drutvo ne posveuje dovoljno panje uenicima koji ispoljavaju delinkventno
ponaanje?
35 40 sasvim se
slaem 25,92% 24,24%
43 60 uglavnom se
slaem 31,85% 36,36%
35 47 neodluan
sam 25,92% 28,48%
8 17 uglavnom se
ne slaem 5.92% 10,3%
14 1 uopte se ne
slaem 10,37% 0,6%
16,56 4 ,002
Drutvo ne preduzima sve neophodne mere u cilju spreavanja delinkvetnog
ponaanja mladih?
40 52 sasvim se
slaem 29,62% 31,51%
53 71 uglavnom se
slaem 39,25% 52,59%
28 28 neodluan
sam 20,74% 16,96%
7 11 uglavnom se
ne slaem 5,18% 6,66%
7 3 uopte se ne
slaem 5,18% 1,81%
3,70 4 ,448


Na osnovu izraunatog x2 (tabela br.26) vidimo da postoji statistiki znaajna
razlika u odgovorima mukih i enskih ispitanika u odnosu na tvrdnju Drutvo ne
posveuje dovoljno panje uenicima koji ispoljavaju delinkventno ponaanje. 35
uenika tj. 25.92% i 40 uenica tj. 24.24% odgovorilo da se savim slae sa ovom
tvrdnjom. 43 uenika tj. 31.85% i 60 uenica tj. 36.36% je odgovorilo da se uglavnom
slae sa datom tvrdnjom. Neodlunih je 35 uenika tj. 25.92% i 47 uenica tj. 28.48%.
Sa ovom tvrdnjom se uglavnom ne slae 8 uenika tj. 5.92% i 17 uenikca tj. 10.3 % .
Uopte se ne slae 14 uenika tj. 10.37% i 1 uenica tj. 0.6%.
Iz tabele br.26 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
16.56) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima mukih i enskih
ispitanika.
Iz tabele br. 26 vidimo da na sledee tvrdnje: Smatram da policija pravilno
postupa sa osobama koje ispoljavaju delinkvetno ponaanje(za df 4 na nivou statistike

139
znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 1.91 i manja je od granine vrednosti 9.488) i
Drutvo ne preduzima sve neophodne mere u cilju spreavanja delinkvetnog ponaanja
mladih (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 3.70 i
manja je od granine vrednosti 9.488) ne postoji statistiki znaajna razlika u odgvorima
mukih i enskih ispitanika.

Tabela 27. Razlike u odgovorima u odnosu na poklanjanja paenje uenicima sa
delinkventnim ponaanjem s obzirom na razred
I II III IV X2 Df Nivo
znaajnosti
Smatram da policija pravilno postupa sa osobama koje ispoljavaju delinkvetno ponaanje?
14 10 17 10 sasvim se
slaem 25,45% 11,36% 19,54% 14,28%
20 17 21 13 uglavnom se
slaem 36,36% 19,31% 24,13% 18,57%
4 20 17 15 Neodluan
sam 7,27% 22,72% 19,54% 21,42%
10 19 10 12 uglavnom se
ne slaem 18,18% 21,59% 11,49% 17,14%
7 22 22 20 uopte se ne
slaem 12,72% 25% 25,28% 28,57%
21,08 12 ,049
Drutvo ne posveuje dovoljno panje uenicima koji ispoljavaju delinkventno ponaanje?
6 19 34 16 sasvim se
slaem 10,9% 21,59% 39,08% 22,85%
25 33 21 24 uglavnom se
slaem 45,45% 37,5% 24,13% 34,28%
15 22 22 23 Neodluan
sam 27,27% 25% 25,28% 32,85%
6 9 5 5 uglavnom se
ne slaem 10,9% 10,22% 5,74% 7,14%
3 5 5 2 uopte se ne
slaem 5,45% 5,68% 5,74% 2,85%
20,24 12 ,063
Drutvo ne preduzima sve neophodne mere u cilju spreavanja delinkvetnog ponaanja mladih?
19 28 30 15 sasvim se
slaem 34,54% 31,81% 34,48% 21,42%
28 35 34 27 uglavnom se
slaem 50,9% 39,77% 39,08% 38,57%
6 16 17 17 Neodluan
sam 10,9% 18,18% 19,54% 24,28%
2 7 3 6 uglavnom se
ne slaem 3,63% 7,95% 3,44% 8,57%
0 2 3 5 uopte se ne
slaem 0,0% 2,27% 3,44% 7,14%
15,15 12 ,233

Iz tabele br.26 (na osnovu izraunatog x2) vidimo da postoji statistika znaajna
razlika u odgovorima ispitanika koji idu u razliiti razred (I, II, III, IV) u odnosu na
tvrdnju Smatram da policija prvilno postupa sa osobama koje ispoljavaju delinkventno
ponaanje.

140
Na ovu tvrdnju 14 uenika prvog razreda tj. 25.45%, 10 uenika drugog razreda tj.
11.36%, 17 uenika treeg razreda tj. 19.54% i 10 uenikaetvrtog razreda tj. 14.28% je
odgovorilo da se sasvim slae. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom slae 20 uenika prvog
razreda tj. 36.36%, 17 uenika drugog razreda tj. 19.31%, 21 uenika treeg razreda tj.
24.13% i 13 uenika etvrtog razreda tj. 18.57%. Neodlunih je 4 uenika prvog razreda
tj. 7.27%, 20 uenika drugog razreda tj. 22.72%, 17 uenika treeg razreda tj. 19.54% i
15 uenkaetvrtog razreda tj. 21.42%. Uglavnom se ne slae 10 uenika prvog razreda
tj. 18.18%, 19 uenika drugog razreda tj. 21.59%, 10 uenika treeg razreda tj. 11.49% i
12 uenikaetvrtog razreda tj. 17.14%. Sa datom tvrdnjom se uopte ne slae 7 uenika
prvog razreda tj. 12.72%, 22 uenika drugog razreda tj. 25%, 22 uenika treeg razreda tj.
25.28% i 20 uenikaetvrtog razreda tj. 28.57%.
Iz tabele br.27 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 12 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
21.08) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika prvog,
drugog, treeg i evrtog razreda.
Na osnovu izraunatog x2, tabela br.27. vidimo da na tvrdnje Drutvo ne
posveuje dovoljno panje uenicima koji ispoljavaju delinkventno ponaanje (za df 12
na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 15.15 i manja je od
granine vrednosti 21.026), Drutvo ne preduzima sve neophodne mere u cilju
spreavanja delinkvetnog ponaanja mladih (za df 12 na nivou statistike znaajnosti
0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 20.24 i manja je od granine vrednosti 21.026) ne postoji
statistiki znaajna razlika u odgvorima ispitanika koji idu u prvi, drugi, trei, i etvrti
razred srednje kole.
Na osnovu izraunatog t-testa, F-testa i x2 moemo konstatovati da je delimino
potvrena hipoteza Da drutvo ne poklanja dovoljno panje uenicima sa delinkventnim
ponaanjem, i da ne preduzima adekvatne mere u prevenciji istog. Postoji statistiki
znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimanzije u odnosu
na stavove prema pretpostavci da drutvo ne poklanja dovoljno panje uenicima se
delinkventnim ponaanjem i prevenciji delinkventnog ponaanja (uenici gimnazija
smatraju da drutvo ne poklanja dovoljno panje prevenciji delinkventnog ponaanja, dok
veina uenika srednjih strunih kola smatraju da drutvo poklanja dovoljno panje). Na

141
osnovu t-testa je potvreno da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i
enskih ispitanika u odnosu na stavove prema poklanjaju panje drutva uenicima sa
delinkventnim ponaanjem i prevenciji istog. Na osnovu uraenog F-testa vidimo da
postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u prvi, drugi, trei i etvrti
razred u odnosu na stav o prevenciji delinkventnog ponaanja i poklanjanju panje
drutva prema uenicima sa delinkventnim ponaanjem.


VI Pretpostavlja se da uenici smatraju da roditelji mogu najvie pomoi deci koja
ispoljavaju delinkventno ponaanje.


Tabela 28. Razlikau stavu prema pomoi roditelja s obzirom na vrstu kole
N AS SD t Df nivo
znaajnosti
Srednja kola 150 28,04 5,82 Pomo
roditelja Gimnazija 150 31,14 5,69
-4,67 298 ,000

Iz tabele br.28 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stavovima ispitanika
koji idu u srednje strune kole i gimnazije u odnosu na stav prema pomoi roditelja deci
koja se delinkventno ponaaju; ispitanici koji idu u srednje strune kole smatraju da je
pomo roditelja veoma bitna u prevenciji delinkventnog ponaanja, za razliku od
ispitanika koji pohaaju gimnazije.

Tabela 29. Razlikau stavu prema pomoi roditelja s obzirom na pol
N AS SD t df nivo
znaajnosti
muko 135 30,93 5,97 Pomo
roditelja ensko 165 28,49 5,72
3,59

298

,000



Iz tabele br.29 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stavovima mukih i
enskih ispitanika u odnosu na stav prema pomoi roditelja deci sa delinkventim
ponaanjem; enski ispitanici smatraju da je pomo roditelja veoma bitna u prevenciji
delinkventnog ponaanja, za razliku od mukih ispitanika.

142
Tabela 30. Razlika u stavu prema pomoi roditelja s obzirom na razred

N AS SD df F nivo znaajnosti
I razred 55 27,09 4,85
II razred 88 29,88 6,07
III razred 87 29,11 5,99
Pomo
roditelja
IV razred 70 31,78 5,79

3

7,062

,000

Iz tabele br.30 na osnovu izraunatog F-testa (aritmetike sredine i standarne
devijacije) vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stavovima ispitanika prvog,
drugog, treeg i etvrtog razreda u odnosu na stav prema pomoi roditelja. Najizraeniji
stav, odnosno najvei broj ispitanika IV razreda se slae sa datom pretpostavkom, za
razliku od uenika I razreda, koji se u najmanjem broju slau sa datom pretpostavkom.

Tabela 30. Razlike u odgovorima u odnosu na pomo roditelja uenicima sa
delinkventnim ponaanjem s obzirom na vrstu kole
Srednja
kola
Gimnazija X2 df Nivo
znaajnosti
Smatram da odreene kulturne, zabavne, sportske aktivnosti kojima se bavim u
slobodnom vremenu doprinose svestranijem razvoju moje linosti, a samim tim i
predupreuju neki od oblika delinkventnog ponaanja?
55 70 sasvim se
slaem 36,6% 46,6%
34 40 uglavnom se
slaem 22,6% 26,6%
30 25 Neodluan
sam 20% 16,6%
15 9 uglavnom se
ne slaem 10% 6%
uopte se ne
slaem
16 6
10,6% 4%
8,78 4 ,067
Profesori u koli se trude da pomognu u reavanju problema uenika koji
ispoljavaju delinkventno ponaanje (savetuju ih, razgovaraju sa njima)?
57 34 sasvim se
slaem 38% 22,6%
39 37 uglavnom se
slaem 26% 24,6%
20 28 Neodluan
sam 13,3% 18,6%
20 25 uglavnom se
ne slaem 13,3% 16,6%
14 26 uopte se ne
slaem 9,3% 17,3%
11,35 4 ,023
Profesori i struni saradnici moje kole veoma esto pozivaju na razgovor
uenike sa delinkventnim ponaanjem, kako bi im svojim savetima pomogli u
reavanju njihovih problema?
61 43 sasvim se
slaem 40,6% 28,6%
18,18 4 ,001

143
51 35 uglavnom se
slaem
34% 23,3%
12 32 neodluan
sam 8% 21,3%
17 27 uglavnom se
ne slaem 11,3% 18%
9 13 uopte se ne
slaem 6% 8,6%
Profesori esto uenike sa delinkventnim ponaanjem kritikuju i kanjavaju kako
bi ih spreili u ponavljanju istog?
50 26 sasvim se
slaem 33,3% 17,3%
56 45 uglavnom se
slaem 37,3% 30%
22 41 neodluan
sam 14,6% 27,3%
21 27 uglavnom se
ne slaem 14% 18%
1 11 uopte se ne
slaem 0,6% 7,3%
23,59 4 ,000

Srednja
kola
Gimnazija X2 df Nivo
znaajnosti
Uenike sa delinkventnim ponaanjem treba uputiti u maloletniki zatvor jer bi to
moglo pozitivno da deluje na njih?
49 22 sasvim se
slaem 32,6% 14,6%
29 23 uglavnom se
slaem 19,3% 15,3%
39 46 neodluan
sam 26% 30,6%
12 29 uglavnom se
ne slaem 8% 19,3%
21 30 uopte se ne
slaem 14% 20%
20,17 4 ,000
Roditelji mogu najvie pomoi deci koja ispoljavaju delinkventno ponaanje?
71 56 sasvim se
slaem 47,3% 37,3%
48 55 uglavnom se
slaem 32% 36,6%
18 24 neodluan
sam 12% 16%
8 13 uglavnom se
ne slaem 5,3% 8,6%
5 2 uopte se ne
slaem 3,3% 1,3%
5,58 4 ,233
Smatram da je uenicima sa delinkventnim ponaanjem neophodna je pomo
strunjaka (pedagoga - psihologa), i oni im mogu najvie pomoi u prevenciji
istog?
73 41 sasvim se
slaem 48,6% 27,3%
46 58 uglavnom se
slaem 30,6% 38,6%
18 35 neodluan
sam 12% 23,3%
9 11 uglavnom se
ne slaem 6% 7,3%
4 5 uopte se ne
slaem 2,6% 3,3%
16,13 4 ,003

144
Mladim osobama koje ispoljavaju delinkventne oblike ponaanja najvie mogu
pomoi nastavnici, razredni stareine, pa i direktor kole?
17 7 sasvim se
slaem 11,3% 4,6%
37 23 uglavnom se
slaem 24,6% 15,3%
51 41 neodluan
sam 34% 27,3%
23 56 uglavnom se
ne slaem 15,3% 37,3%
22 23 uopte se ne
slaem 14,6% 15,3%
22,32 4 ,000

Srednja
kola
Gimnazija X2 df Nivo
znaajnosti
Mislim da vrnjaci, devojka - deko najbolje mogu razumeti i pomoi mladima se
delinkventnim ponaanjem?
19 22 sasvim se
slaem 12,6% 14,6%
46 62 uglavnom se
slaem 30,6% 41,3%
53 33 neodluan
sam 35,3% 22%
19 22 uglavnom se
ne slaem 12,6% 14,6%
13 11 uopte se ne
slaem 8,6% 7,3%
7,62 4 ,106
Po pitanju problema i prevencije delinkventnog ponaanja mladih najkompetentiji
su, ali i najvie mogu pomoi MUP i organi pravosua(represivne i pravosudne
mere)?
32 16 sasvim se
slaem 21,3% 10,6%
38 27 uglavnom se
slaem 25,3% 18%
41 49 neodluan
sam 27,3% 32,6%
22 29 uglavnom se
ne slaem 14,6% 19,3%
17 29 uopte se ne
slaem 11,3% 19,3%
11,99 4 ,017
Drutvo najvie moe doprineti smanjivanju delinkventog ponaanja jaanjem
uloge i poloaja porodice?
44 44 sasvim se
slaem 29,3% 29,3%
52 58 uglavnom se
slaem 34,6% 38,6%
39 27 neodluan
sam 26% 18%
9 17 uglavnom se
ne slaem 6% 11,3%
6 4 uopte se ne
slaem 4% 2,6%
5,37 4 ,251

Poboljanjem socijalne i ekonomske situacije u drutvu predupreuje se
delinkventno ponaanje mladih?
40 44 sasvim se
slaem 26,6% 29,3%
42 45 uglavnom se
slaem 28% 30%
6,12 4 ,190

145
46 30 neodluan
sam 30,6% 20%
15 17 uglavnom se
ne slaem 10% 11,3%
7 14 uopte se ne
slaem 4,6% 9,3%


Iz tabele br.31 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u odgovorima
ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimnazije i to na tvrdnje Profesori u koli se
trude da pomognu u reavanju problema uenika koji ispoljavaju delinkventno ponaanje
(savetuju ih, razgovaraju sa njima), Profesori i struni saradnici moje kole veoma
esto pozivaju na razgovor uenike sa delinkventnim ponaanjem, kako bi im svojim
savetima pomogli u reavanju njihovih problema, Uenike sa delinkventnim
ponaanjem treba uputiti u maloletniki zatvor jer bi to moglo pozitivno da deluje na
njih, Smatram da je uenicima sa delinkventnim ponaanjem neophodna pomo
strunjaka (pedagoga - psihologa), i oni mogu najvie pomoi u prevenciji istog,
Mladim osobama koje ispoljavaju delinkventne oblike ponaanja najvie mogu pomoi
nastavnici, razredne stareine, pa i direktor kole. Takoe, postoji statistiki znaajna
razlika izmeu uenika srednjih kola i gimnazija na tvrdnji Po pitanju problema i
prevencije delinkventnog ponaanja mladih najkompetentniji su, ali i najvie mogu
pomoi MUP i organi pravosua (represivne i pravosudne mere)?
Na datu tvrdnju da Profesori u koli se trude da pomognu u reavanju problema
uenika koji ispoljavaju delinkventno ponaanje (savetuju ih, razgovaraju sa njima) 57
uenika srednjih strunih kola, tj. 38% i 34 uenika gimnazija tj. 22.6% odgovorilo da
se savim slae. 39 uenika srednjih strunih kola, tj. 36% i 37 uenik gimnazija tj.
24.6% je odgovorilo da se uglavnom slae sa datom tvrdnjom. Neodlunih je 20 uenika
srednjih strunih kola tj. 13.3% i 28 uenika gimnazija tj. 18.6%. Sa ovom tvrdnjom se
uglavnom ne slae 20 uenika srednijh strunih kola tj. 13.3% i 25 uenika gimnazija tj.
16.6 % .Uopte se ne slae 14 uenika srednjih strunih kola tj. 9.3% i 26 uenika
gimnazija tj. 17.3%.
Iz tabele br.31 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
11.35) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika srednjih
strunih kola i uenika gimnazija.

146
Na postavljenu tvrdnju da Profesori i struni saradnici moje kole veoma esto
pozivaju na razgovor uenike sa delinkventnim ponaanjem, kako bi im svojim savetima
pomogli u reavanju njihovih problema, 61 uenika srednjih strunih kola, tj. 40.6% i
43 uenika gimnazija tj. 28.6% odgovorilo da se savim slae. 51 uenika srednjih
strunih kola, tj. 34% i 35 uenik gimnazija tj. 23.3% je odgovorilo da se uglavnom
slae sa datom tvrdnjom. Neodlunih je 12 uenika srednjih strunih kola tj. 8% i 32
uenika gimnazija tj. 21.3%. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom ne slae 17 uenika srednijh
strunih kola tj. 11.3% i 27 uenika gimnazija tj. 18 % .Uopte se ne slae 9 uenika
srednjih strunih kola tj. 6% i 13 uenika gimnazija tj. 8.6%.
Iz tabele br.31 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
18.18) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika srednjih
strunih kola i uenika gimnazija.
Na datu tvrdnju da Profesori esto uenike sa delinkventnim ponaanjem
kritikuju i kanjavaju kako bi ih spreili u ponavljanju istog 50 uenika srednjih strunih
kola, tj. 33.3% i 26 uenika gimnazija tj. 17.3% odgovorilo da se savim slae. 56
uenika srednjih strunih kola, tj. 37.3% i 45 uenik gimnazija tj. 30% je odgovorilo da
se uglavnom slae sa datom tvrdnjom. Neodlunih je 22 uenika srednjih strunih kola
tj. 14.6% i 41 uenika gimnazija tj. 27.3%. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom ne slae 21
uenika srednijh strunih kola tj. 14% i 27 uenika gimnazija tj. 18 % .Sa datom
tvrdnjom uopte se ne slae 1 uenik srednjih strunih kola tj. 0.6% i 11 uenika
gimnazija tj. 7.3%.
Iz tabele br.31 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
23.59) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika srednjih
strunih kola i uenika gimnazija.
Na datu tvrdnju da Uenike sa delinkventnim ponaanjem treba uputiti u
maloletniki zatvor jer bi to moglo pozitivno da deluje na njih 49 uenika srednjih
strunih kola, tj. 32.6% i 22 uenika gimnazija tj. 14.6% odgovorilo da se savim slae.
29 uenika srednjih strunih kola, tj. 19.3% i 23 uenika gimnazija tj.15.3% je
odgovorilo da se uglavnom slae sa datom tvrdnjom. Neodlunih je 39 uenika srednjih

147
strunih kola tj. 26% i 46 uenika gimnazija tj. 30.6%. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom
ne slae 12 uenika srednijh strunih kola tj. 8% i 29 uenika gimnazija tj. 19.3 % .
Uopte se ne slae 21 uenika srednjih strunih kola tj. 14 % i 30 uenika gimnazija tj.
20%.
Iz tabele br.31 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
20.17) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika srednjih
strunih kola i uenika gimnazija.
Na datu tvrdnju da Smatram da je uenicima sa delinkventnim ponaanjem
neophodna pomo strunjaka (pedagoga - psihologa), i oni mogu najvie pomoi u
prevenciji istog 73 uenika srednjih strunih kola, tj. 48.6% i 41 uenika gimnazija tj.
27.3% odgovorilo da se savim slae. 46 uenika srednjih strunih kola, tj. 30.6% i 58
uenika gimnazija tj. 38.6% je odgovorilo da se uglavnom slae sa datom tvrdnjom.
Neodlunih je 18 uenika srednjih strunih kola tj. 12% i 35 uenika gimnazija tj.
23.3%. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom ne slae 9 uenika srednijh strunih kola tj. 6% i
11 uenika gimnazija tj. 7.3 % .Uopte se ne slae 4 uenika srednjih strunih kola tj.
2.6% i 5 uenika gimnazija tj. 3.3%.
Iz tabele br.31 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
16.13) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika srednjih
strunih kola i uenika gimnazija.
Na datu tvrdnju da Mladim osobama koje ispoljavaju delinkventne oblike
ponaanja najvie mogu pomoi nastavnici, razredne stareine, pa i direktor kole 17
uenika srednjih strunih kola, tj. 11.3% i 7 uenika gimnazija tj. 4.6 % odgovorilo da se
savim slae. 37 uenika srednjih strunih kola, tj. 24.6% i 23 uenik gimnazija tj. 15.3%
je odgovorilo da se uglavnom slae sa datom tvrdnjom. Neodlunih je 51 uenika
srednjih strunih kola tj.34% i 41 uenika gimnazija tj. 27.3%. Sa ovom tvrdnjom se
uglavnom ne slae 23 uenika srednijh strunih kola tj. 15.3% i 56 uenika gimnazija tj.
37.3 % .Uopte se ne slae 22 uenika srednjih strunih kola tj. 14.6% i 23 uenika
gimnazija tj. 15.3%.

148
Iz tabele br.31 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
22.32) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika srednjih
strunih kola i uenika gimnazija.
Na datu tvrdnju da Po pitanju problema i prevencije delinkventnog ponaanja
mladih najkompetentniji su, ali i najvie mogu pomoi MUP i organi pravosua
(represivne i pravosudne mere) 32 uenika srednjih strunih kola, tj. 21.3% i 16
uenika gimnazija tj. 10.6 % odgovorilo da se savim slae. 38 uenika srednjih strunih
kola, tj. 25.3% i 27 uenika gimnazija tj. 18 % je odgovorilo da se uglavnom slae sa
datom tvrdnjom. Neodlunih je 41 uenik srednjih strunih kola tj. 27.3% i 49 uenika
gimnazija tj. 32.6%. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom ne slae 22 uenika srednijh
strunih kola tj. 14.6% i 29 uenika gimnazija tj. 19.3 % .Uopte se ne slae 17 uenika
srednjih strunih kola tj. 11.3% i 29 uenika gimnazija tj. 19.3%.
Iz tabele br.31 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
11.99) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika srednjih
strunih kola i uenika gimnazija.
Na sledee tvrdnje Smatram da odreene kulturne, zabavne, sportske aktivnosti
kojima se bavim u slobodnom vremenu doprinose svestranijem razvoju moje linosti, a
samim tim i predupreuju neki od oblika delinkventnog ponaanja (za df 4 na nivou
statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 8.78 i manja je od granine
vrednosti 9.488), Mislim da vrnjaci, devojka - deko najbolje mogu razumeti i pomoi
mladima se delinkventnim ponaanjem (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05
vrednost hi kvadrat iznosi 7.62 i manja je od granine vrednosti 9.488), Roditelji mogu
najvie pomoi deci koja ispoljavaju delinkventno ponaanje (za df 4 na nivou
statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 5.58 i manja je od granine
vrednosti 9.488), Drutvo najvie moe doprineti smanjivanju delinkventog ponaanja
jaanjem uloge i poloaja porodice (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05
vrednost hi kvadrat iznosi 5.37 i manja je od granine vrednosti 9.488) i Poboljanjem
socijalne i ekonomske situacije u drutvu predupreuje se delinkventno ponaanje
mladih (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 6.12 i

149
manja je od granine vrednosti 9.488) ne postoji statistiki znaajna razlika u odgvorima
ispitanika koji idu u gimnazije i srednje strune kole.
Na osnovu t-testa, F-testa i x2 moemo konstatovati da je sledea hipoteza
Pretpostavlja se da uenici smatraju da roditelji mogu najvie pomoi deci koja
ispoljavaju delinkventno ponaanje delimino potvrena. Na osnovu t-testa vidimo da
postoji statistiki znaajna razlika u stavovima ispitanika koji idu u srednje strune kole
i gimnazije u odnosu na stav prema pomoi roditelja deci koja se delinkventno ponaaju
(veina uenika srednjih strunih kola smatra da je pomo roditelja veoma bitna u
prevenciji delinkventnog ponaanja, za razliku od uenika koji pohaaju gimnazije.
Takoe, na osnovu t-testa je potvrena statistiki znaajna razlika u stavovima mukih i
enskih ispitanika u odnosu na stav prema pomoi roditelja deci sa delinkventim
ponaanjem (enski ispitanici smatraju da je pomo roditelja veoma bitna u prevenciji
delinkventnog ponaanja, za razliku od mukih ispitanika). Na osnovu izraunatog f-testa
vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u stavovima ispitanika I, II, III i IV razreda
u odnosu na stav prema pomoi roditelja deci koja ispoljavaju delinkventno ponaanje.


VII Pretpostavlja se da je delinkvetno ponaanje esta pojava u okruenju uenika.

Tabela 32.Razlika u stavovima prema uestalosti delinkventnog ponaanja s obzirom na
vrstu kole
N AS SD T df nivo
znaajnosti
Srednja
kola
150 15,28 4,82 Okruenje
Gimnazija 150 16,78 4,24
-2,84 298 ,005

Iz tabele br.32 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji
idu u srednje strune kole i gimnazije u odnosu na stavove prema uestalosti
delinkventnog ponaanja. Ispitanici koji idu u srednje strune kole smatraju da je
delinkventno ponaanje esto u njihovom okruenju, za razliku od ispitanika koji
pohaaju gimnazije.

150
Tabela 33.Razlika u stavovima prema uestalosti delinkventnog ponaanja s obzirom na
pol
N AS SD T df nivo
znaajnosti
muko 135 15,85 4,64 Okruenje
ensko 165 16,18 4,56
-,61

298

,537


Iz tabele br.33 na osnovu izraunatog t-testa vidimo da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu mukih i enskih ispitanika u odnosu na stavove prema
uestalosti delinkventnog ponaanja u njihovom kolskom okruenju, odnosno najvei
broj i mukih i enskih ispitanika se slae sa datom pretpostavkom (enski ispitanici
imaju malo izraeniji stav, ali statistiki neznaajan).

Tabela 34.Razlika u stavovima prema uestalosti delinkventnog ponaanja s obzirom na
razred
N AS SD Df F nivo
znaajnosti
I razred 55 16,50 3,06
II razred 88 15,9 4,61
III razred 87 15,43 5,03
Okruenje
IV razred 70 16,45 5,00

3
,884 ,450

Iz tabele br.34 vidimo na osnovu izraunatog F-testa da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u prvi, drugi, trei, i etvrti razred u odnosu
na stavove prema uestalosti delinkventnog ponaanja u njihovom kolskom okruenju,
odnosno najvei broj uenika svih razreda se slae sa datom tvrdnjom (uenici I razreda
imaju najizraeniji stav u odnosu na datu pretpostavku, ali staistiki neznaajan).

Tabela 35. Razlike u odgovorima u odnosu na stavove o uestalosti delinkventog
ponaanju s obzirom na vrstu kole
Srednja
kola
Gimnazija X2 df Nivo
znaajnosti
Delinkventno ponaanje uenika je pojava esto prisutna u mojoj koli?
23 8 sasvim se
slaem 15,3% 5,3%
23 21 uglavnom se
slaem 15,3% 14%
25 30 Neodluan
sam 16,6% 20%
9,11 4 ,058

151
49 61 uglavnom se
ne slaem
32,6% 40,6%
30 30 uopte se ne
slaem 20% 20%
U mom odeljenju postoje uenici koji su veoma plaljivi, povueni i potiteni,
samim tim nailaze na prezir, prekor i torturu uenika sa delinkventnim
ponaanjem?
39 31 sasvim se
slaem 26% 20,6%
20 36 uglavnom se
slaem 13,3% 24%
22 14 Neodluan
sam 14,6% 9,3%
35 35 uglavnom se
ne slaem 23,3% 23,3%
34 34 uopte se ne
slaem 22,6% 22,6%
7,26 4 ,123
Uenici iz moje kole koji imaju poremeaje u ponaanju su neuravnoteeni i
burno reaguju i na male provokacije?
29 11 sasvim se
slaem 19,3% 7,3%
33 34 uglavnom se
slaem 22% 22,6%
38 29 Neodluan
sam 25,3% 19,3%
23 46 uglavnom se
ne slaem 15,3% 30,6%
27 30 uopte se ne
slaem 18% 20%
17,14 4 ,002
Postoje uenici u koli koji su destruktivni, egocentrini, nasilni, prkose,
neprijateljski su narastrojeni i sl.?
36 28 sasvim se
slaem 24% 18,6%
49 31 uglavnom se
slaem 32,6% 20,6%
18 20 Neodluan
sam 12% 13,3%
31 55 uglavnom se
ne slaem 20,6% 36,6%
16 16 uopte se ne
slaem 10,6% 10,6%
11,85 4 ,018
Veliki broj mojih drugova, kako iz odeljenja tako i iz kole su imali problema sa
policijom, odnosno esto dolaze u sukob sa zakonom?
16 7 sasvim se
slaem 10,6% 4,6%
28 21 uglavnom se
slaem 18,6% 14%
22 21 Neodluan
sam 14,6% 14%
38 39 uglavnom se
ne slaem 25,3% 26%
46 62 uopte se ne
slaem 30,6% 41,3%
6,92 4 ,140

Iz tabele br. 35 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika u odgovorima
ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimanziju u odnosu na tvrdnje Uenici iz

152
koje kole koji imaju poremeaje u ponaanju su neuravnoteeni i burno reaguju i na
male provokacije i Postoje uenici u koli koji su destruktivni, egocentrini, nasilni,
prkose, neprijateljski su nastrojeni i sl..
Na datu tvrdnju da Uenici iz koje kole koji imaju poremeaje u ponaanju su
neuravnoteeni i burno reaguju i na male provokacije 29 uenika srednjih strunih kola,
tj. 19.3% i 11 uenika gimnazija tj. 7.3% odgovorilo da se savim slae. 33 uenika
srednjih strunih kola, tj. 22 % i 34 uenik gimnazija tj. 22.6% je odgovorilo da se
uglavnom slae sa datom tvrdnjom. Neodlunih je 38 uenika srednjih strunih kola tj.
25.3% i 29 uenika gimnazija tj. 19.3%. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom ne slae 23
uenika srednijh strunih kola tj. 15.3% i 46 uenika gimnazija tj. 30.6 % .Uopte se ne
slae 27 uenika srednjih strunih kola tj. 18% i 30 uenika gimnazija tj. 20%.
Iz tabele br.35 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
17.14) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika srednjih
strunih kola i uenika gimnazija.
Na datu tvrdnju da Postoje uenici u koli koji su destruktivni, egocentrini,
nasilni, prkose, neprijateljski su nastrojeni i sl. 36 uenika srednjih strunih kola, tj.
24% i 28 uenika gimnazija tj. 18.6 % odgovorilo da se savim slae. 49 uenika srednjih
strunih kola, tj. 32.6 % i 31 uenik gimnazija tj. 20.6% je odgovorilo da se uglavnom
slae sa datom tvrdnjom. Neodlunih je 18 uenika srednjih strunih kola tj. 12% i 20
uenika gimnazija tj. 13.3 %. Sa ovom tvrdnjom se uglavnom ne slae 31 uenik srednijh
strunih kola tj. 20.6% i 55 uenika gimnazija tj. 36.6 % .Uopte se ne slae 16 uenika
srednjih strunih kola tj. 10.6% i 16 uenika gimnazija tj. 10.6%.
Iz tabele br.35 vidimo da je dobijena vrednost hi kvadrata vea u odnosu na
granine vrednosti (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrata je
11.85) to znai da postoje statistiki znaajne razlike u odgovorima uenika srednjih
strunih kola i uenika gimnazija.
Na sledee tvrdnje Veliki broj mojih drugova, kako iz odeljenja tako i iz kole su
imali problema sa policijom, odnosno esto dolaze u sukob sa zakonom (za df 4 na
nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 6.92 i manja je od granine
vrednosti 9.488), U mom odeljenju postoje uenici koji su veoma plaljivi, povueni i

153
potiteni, samim tim nailaze na prezir, prekor i torturu uenika sa delinkventnim
ponaanjem (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi
7.26 i manja je od granine vrednosti 9.488) i Delinkventno ponaanje uenika je pojava
esto prisutna u mojoj koli (za df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi
kvadrat iznosi 9.11 i manja je od granine vrednosti 9.488) ne postoji statistiki znaajna
razlika u odgvorima ispitanika koji idu u gimnazije i srednje strune kole.
Na osnovu t-testa, F-testa i x2 moemo konstatovati da je sledea hipoteza
Pretpostavlja se da je delinkvetno ponaanje esta pojava u okruenju uenika
delimino potvrena. Na osnovu t-testa (tabela br.32) vidimo da postoji statistiki
znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimnazije u odnosu
na stavove prema uestalosti delinkventnog ponaanja; uenici srednjih strunih kola
smatraju da je delinkventno ponaanje esto u njihovom okruenju, za razliku od uenika
koji pohaaju gimnazije. Na osnovu uraenog t-testa (tabela br.33) vidimo da ne postoji
statistiki znaajna razlika izmeu mukih i enskih ispitanika u odnosu na stavove
prema uestalosti delinkventnog ponaanja u njihovom kolskom okruenju. Na osnovu
uraenog f-testa (tabela br.34) vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu
ispitanika koji idu u prvi, drugi, trei, i etvrti razred u odnosu na stavove prema
uestalosti delinkventnog ponaanja u njihovom kolskom okruenju.


VIII Pretpostavlja se da su uenici sa delinkvetnim ponaanjem skloni ponavljanju
istog.

Tabela 36.Razlika u stavovima prema ponavljanju delinkventnog ponaanja s obzirom na
vrstu kole
N AS SD T df nivo
znaajnosti
Srednja
kola
150 1,91 1,08 Recidiv
Gimnazija 150 2,08 1,04
-1,35 298 ,177


Iz tabele br.36 na osnovu izraunatog t-testa (aritmetike sredine i standarne
devijacije) vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u

154
srednje strune kolu i gimnazije u odnosu na stavove o ponavaljanju delinkventnog
ponaanja, odnosno najvei broj uenika i srednjih strunih kola i gimnazija se slae sa
datom pretpostavkom (ispitanici koji pohaaju gimnaziju imaju malo izraeniji stav u
odnosu na datu pretpostavku, ali statistiki neznaajan).



Tabela 37.Razlika u stavovima prema ponavljanju delinkventnog ponaanja s obzirom na
pol

N AS SD T df nivo
znaajnosti
muko 135 2,13 1,17 Recidiv
ensko 165 1,88 ,95
2,01

298

,045


Iz tabele br.37 vidimo da postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i
enskih ispitanika u odnosu na stavove prema ponavljanju delinkventnog ponaanja.
enski ispitanici u veoj meri smatraju da su delinkventi skloni ponavljanju
delinkventnog ponaanja, za razliku od mukih ispitanika.



Tabela 38. Razlika u stavovima prema ponavljanju delinkventnog ponaanja s obzirom na
razred

N AS SD df F nivo znaajnosti
I razred 1,72 ,91 3,06
II razred 2,01 ,98 4,61
III razred 2,10 1,22 5,03
Recidiv
IV razred 2,05 1,06 5,00

3

1,54

,203

Iz tabele br.38 na osnou izraunatog F-testa vidimo da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u prvi, drugi, trei i etvrti razred u odnosu na
stavove o ponavaljanju delinkventnog ponaanja, odnosno najvei broj uenika svih
razreda se slae sa datom pretpostavkom (uenici III razreda imaju najizraeniji stav u
odnosu na datu pretpostavku, ali statistiki neznaajan).


155
Tabela 39. Razlike u odgovorima u odnosu na ponavaljanje delinkventnog ponaanja
uenika s obzirom na vrstu kole
Srednja
kola
Gimnazija X2 df Nivo
znaajnosti
Uenici sa delinkventnim ponaanjem esto ponavljaju svoje prekraje?
66 52 sasvim se
slaem 44% 34,6%
53 55 uglavnom se
slaem 35,3% 36,6%
16 25 neodluan
sam 10,6% 16,6%
8 15 uglavnom se
ne slaem 5,3% 10%
7 3 uopte se ne
slaem 4,6% 2%
7,40 4 ,116

Iz tabele br.39 na osnovu izraunatog x2 vidimo da ne postoji statistiki znaajna
razlika u odgovorima ispitanika koji idu u gimnazije i srednje strune kole u odnosu na
tvrdnju Da su uenici sa delinkventnim ponaanjem skloni ponavljanju istog, odnosno
najvei broj uenika i srednjih struni kola i gimanzija se slae sa datom tvrdnjom.
Na osnovu t-testa, F-testa i x2 moemo konstatovati da je sledea hipoteza
Pretpostavlja se da su uenici sa delinkvetnim ponaanjem skloni ponavljanju istog
delimino potvrena. Na osnovu izraunatog t-testa (tabela br.36) vidimo da ne postoji
statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u srednje strune kolu i gimnazije
u odnosu na stavove o ponavaljanju delinkventnog ponaanja. Na osnovu izraunatog t-
testa (tabela br.37) vidimo da postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i enskih
ispitanika u odnosu na stavove prema ponavljanju delinkventnog ponaanja (enski
ispitanici u veoj meri smatraju da su delinkventi skloni ponavljanju delinkventnog
ponaanja, za razliku od mukih ispitanika). Na osnovu f-testa (tabela br.38) vidimo da ne
postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u prvi, drugi, trei i etvrti
razred u odnosu na stavove o ponavaljanju delinkventnog ponaanja.







156
IX Pretpostavlja se da uenici ee ispoljavaju delinkvetno ponaanje u grupi.

Tabela 40.Razlika u stavovima prema ispoljavanju delinkventnog ponaanja u grupi s
obzirom na vrstu kole
N AS SD T Df nivo
znaajnosti
Srednja
kola
150 1,64 ,97 Nasilje u
grupi
Gimnazija 150 1,76 ,98
-1,06 298 ,290

Iz tabele br.40. na osnovu izraunatog t-testa vidimo da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimnazije u odnosu
na stavove prema ispoljavnju delinkventnog ponaanja u grupi, odnosno najvei broj
uenika i srdenjih strunih kola i gimnazija se ne slae sa datom pretpostavkom.


Tabela 41. Razlika u stavovima prema ispoljavanju delinkventnog ponaanja u grupi s
obzirom na pol
N AS SD T df nivo
znaajnosti
muko 135 1,79 1,10 Nasilje u
grupi
ensko 165 1,62 ,86
1,48

298

,139


Iz tabele br.41. na osnovu izraunatog t-testa vidimo da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu mukih i enskih ispitanika u odnosu na stavove prema
ispoljavnju delinkventnog ponaanja u grupi, odnosno najvei broj i mulih i enskih
ispitanika se ne slae sa datom pretpostavkom.

Tabela 42. Razlika u stavovima prema ispoljavanju delinkventnog ponaanja u grupi s
obzirom na razred
N AS SD df F nivo znaajnosti
I razred 1,43 ,73 3,06
II razred 1,72 ,94 4,61
III razred 1,78 1,08 5,03
Nasilje u
grupi
IV razred 1,77 1,03 5,00

3

1,687

,170

Iz tabele br.42 na osnovu izraunatog F-testa vidimo da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu ispitanika prvog, drugog, treeg i etvrtog razreda u odnosu na

157
stavove prema ispoljavnju delinkventnog ponaanja u grupi, odnosno najvei broj
uenika svih razreda se ne slae sa datom pretpostavkom.

Tabela 43. Razlike u odgovorima u odnosu na uestalost delinkventnog ponaanja
uenika s obzirom na vrstu kole
Srednja
kola
Gimnazija X2 df Nivo
znaajnosti
Uenici delinkventno ponaanje ee ispoljavanju kada su u drutvu svojih
vrnjaka, nego li kada su sami?
93 77 sasvim se
slaem 62% 51,3%
30 46 uglavnom se
slaem 20% 30,6%
17 17 neodluan
sam 11,3% 11,3%
8 6 uglavnom se
ne slaem 5,3% 4%
2 4 uopte se ne
slaem 1,3% 2,6%
5,82 4 ,212

Iz tabele br.43. na osnovu izraunatog x2 vidimo da ne postoji statistiki znaajna
razlika u odgovorima ispitanika koji idu u gimnazije i srednje strune kole u odnosu na
tvrdnju koja je u vezi ponavaljanja delinkventnog ponaanja u grupi nego kad su sami (za
df 4 na nivou statistike znaajnosti 0.05 vrednost hi kvadrat iznosi 5.82 i manja je od
granine vrednosti 9.488).
Na osnovu izraunatog t-testa, F-testa i x2 moemo rei da je hipoteza da:
Uenici ee ispoljavaju delinkvetno ponaanje u grupi odbaena, odnosno da nije
potvrena. Na osnovu izraunatog t-testa (tabela br.40) vidimo da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimnazije u odnosu
na stavove prema ispoljavnju delinkventnog ponaanja u grupi. Uraenim t-testom
(tabela br.41) vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i enskih
ispitanika u odnosu na stavove prema ispoljavnju delinkventnog ponaanja u grupi. Na
osnovu F-testa (tabela br.42) vidimo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu
ispitanika I, II, III, IV razreda u odnosu na stavove prema ispoljavnju delinkventnog
ponaanja u grupi.




158
Tabela 44. Pouzdanost instrumenta

Kronbah Alfa N (ajtemi)
,773 50


Iz tabele br.44 vidimo da je koeficijent Alfa 0,773 na osnovu ega moemo
zakljuiti da se radi o zadovoljavajuoj pouzdanosti instrumenta.


































159
IV DISKUSIJ A REZULTATA


Poremeaj ponaanja je svako ponaanje oveka koje u znaajnoj meri odstupa od
uobiajenog ljudskog ponaanja, i kao takvo kri drutvene norme i izaziva reakciju
drutvene zajednice. Delinkventno ponaanje je poremeaj ponaanja kojim se direktno
kre moralne i pravne norme drutvene zajednice, i kao takvo podrazumeva izvrenje
krivinih dela (protiv imovine, ivota i tela i dr.), prekraja (saobraajnih, protiv javnog
reda i mira i dr.) i nemoralnih radnji i postupaka (agresivno ponaanje, autoagresivno
ponaanje, beanje iz kole i dr.). Pojam delinkventnog ponaanja odnosi se prevashodno
na maloletniku populaciju.
Naa polazna - opta pretpostavka u istraivanju je bila da je Delinkventno
ponaanje uenika veoma zastupljeno u srednjim kolama, koju smo delimino potvrdili.
Nasilje meu decom i mladima u koli predstavlja veliki problem i zaokuplja
panju svih, a naroito istraivaa, naunika, teoretiara i praktiara, vladinih i
nevladinih, strunih, humanitarnih i mnogih drugih organizacija. U prilog tome idu i
mnogobrojna, kako strana, tako i domaa istraivanja ovog problema, konferencije i
druge mere koje iniciraju vlade i meunarodne organizacije. Nasilniko - agresivno
ponaanje je jedan od oblika manifestovanja poremeaja ponaanja, i ono vrlo esto
dovodi do neeljenih posledica, i ono u prvim godinama kolovanja jedan je od
indikatora naputanja kole pre njenog zavretka i budueg delinkventnog ponaanja.
Moemo konstatovati da je svakodnevna pojava u naim kolama maltretiranje uenika
od strane svojih drugova - vrnjaka. Pod nasiljem se podrazumeva namerno i
neopravdano nanoenje tete drugome. Nasilje koje se dogaa u koli ima razliite
vidove: siledijstvo, delovanje bandi, fiziko zlostavljanje, verbalno uznemiravanje,
seksualno uznemiravanje, neverbalno uznemiravanje i zlostavljanje, nasilje prema
nastavnicima, nasilje od strane nastavnika i drugog osoblja prema uenicima,
vandalizam, tj. unitavanje kolske imovine i dr. Upravo, naa prva hipoteza u radu
odnosila sena to da je Nasilje najei oblik delinkventog ponaanja uenika u srednjim
kolama. Na osnovu uraenog x2, f-testa i t-testa zakljuili smo je da ova hipoteza
delimino potvrena. Na osnovu izraunatog t-testa vidimo da se veina mukih i enskih
ispitanika slae sa pretpostavkom Da je nasilje najei vid delinkventnog ponaanja u

160
njihovom okruenju (ne postoji statistiki znaajana razlika izmeu mukih i enskih
ispitanika). Isto tako, ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika razliitih
razreda (I, II, III, IV), odnosno veina uenika svih razreda (I, II, III i IV) se slae sa
navedenom pretpostavkom. Vei broj uenika koji pohaaju gimnaziju smatra da nasilje
nije dominantan oblik delinkventnog ponaanja u njihovoj koli, dok uenici srednjih
strunih kola prepoznaju nasilje kao dominantan vid delinkventnog ponaanja u
njihovim kolama (postoji statistiki znaajna razlika u odogvorima ispitanika srednjih
strunih kola i gimnazija). Vei broj uenka srednjih strunih kola se slae sa datom
pretpostavkom (vie od polovine), dok se znatno manji broj (treina od ukupno 150
ispitanih uenika gimnazija) slae sa pretpostavkom da je Nasilje najei vid
delinkventnog ponaanja uenka. Analizom odgovora zakljuujemo da postoji statistiki
znaajana razlika u stavovima uenika srednjih strunih kola i gimnazija u odnosu na
tvrdnju da je Delinkventno ponaanje u mojoj koli najee se manifestuje u obliku
tua, nasilja nad vrnjacima, maltretiranju slabijih i sl.. Vise od polovine uenika
srednjih strunih kola (tanije 77 uenika) se slae sa datom tvrdnjom, dok se na drugoj
strani 41 uenik gimnazija slae sa ovom tvrdnjom. Takoe, dobijeni rezultati idu u
prilog tome da je naa prva pretpostavka delimino potvrena, odnosno, veliki broj
ispitanika srednjih strunih kola i gimnazija se slae sa tvrdnjom da je Neretka pojava u
njihovoj koli je da neki od njihovih drugova - drugarica kinje, prete, zastrauju, psuju,
fiziki ali i psihiki zlostavljaju ostale vrnjake.
Druga pretpostavka u naem radu bila je da Loi porodini odnosi predstavljaju
glavni uzronk pojave delinkventnog ponaanja mladih. Danas se sve vie susreemo sa
porodicama u kojima su odnosi poremeeni i neskladni, a deca zbog svoje ranjive prirode
najvie ispataju. Poremeaj branih odnosa je jedan od faktora delinkventnosti, kako kod
roditelja tako i kod dece; obino je uslovljen stalnim sukobima suprunika,
alkoholizmom ili kriminalnim ponaanjem, a sve ovo se odraava na celokupnu
porodinu situaciju u vidu porodinog nasilja i raznih oblika asocijalnog ponaanja dece.
Strukturalna celovitost porodice predstavlja, van svake sumnje, znaajan preduslov njene
funkcionalne adekvatnosti. Nasuprot tome, poremeaj u sastavu porodice i druge
nepovoljnosti u njenoj strukturi imaju negativan odraz na ceo porodini sistem i njegovo
funkcionisanje. Takvi elemetni direktno ili preko slabljenja porodinih funkcija, po

161
pravilu, negativno deluju na razvoj i socijalizaciju mlade linosti, ali pospeuju pojavu
delinkventnog ponaanja, a to pokazuju i mnogobrojna istraivanja na tu temu (Spruit,
Pinatel, Hoek, Miomirovi i dr.). Na osnovu izraunatog x2, F-testa i t-testa i moemo
zakljuiti da je ova hipoteza delimino potvrena. Vidimo da postoji statistiki znaajna
razlika u stavovima prema porodinim odnosima kao glavnom uzroniku delinkventnog
ponaanja izmeu mukih i enskih ispitanika (enski ispitanici smatraju da su loi
porodini odnosi bitan uzrok u ispoljavanju delinkventnog ponaanja). Na osnovu
dobijenih podataka smo zakljuili da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu
ispitanika razliitih razreda (I, II, III, IV) u odnosu na stavove prema loim porodinim
odnosima kao glavnom uzroniku delinkventnog ponaanja. Veliki broj ispitanika svih
razreda se slau sa datom pretpostavkom. Isto tako, smo zakljuili da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu ispitanika iz srednjih strunih kola i gimnazija u odnosu na
stavove prema loim porodinim odnosima kao glavnom uzroniku delinkventnog
ponaanja, odnosno, najvei broj uenika i srednjih strunih kola i gimnazija se slae sa
datom pretpostavkom. Na osnovu x2 smo utvrdili da pored porodinih uzroka, veliki broj
ispitanika (oko 2/3) i srednjih strunih kola i gimnazija smatra da je neorganizovano
slobodno vreme i uticaj loeg drutva bitan faktor u pojavi delinkventnog ponaanja
uenika. Analizom dobijenih odgovora konstatujemo da veliki broj uenika i srednjih
strunih kola i gimnazija smatra da masovni mediji imaju jak negativan uticaj na mlade,
odnosno da pospeuju pojavu delinkventog ponaanja mladih. Takoe, preko 70 uenika
(statistiki znaajan broj) smatra da nedovoljna osposobljenost nastavnika, korienje
zastarelih metoda, podtsicanje konformizma, kao i spreavanje uenike inicijative utiu
na pojavu delinkventnog ponaanja uenika. Veliki broj uenika se slae da su porodini
uslovi, i to loi, zatim, nezaiteresovanost ili preterana kontrola, neodgovornost i
nedoslednost roditelja u vaspitanju, neprepoznavanje dejih potreba i neodgovaranje na
njih, ali i nasilnitvo roditelja, prostitucija, alkoholizam i sl. glavni uzronik pojave
delinkventog ponaanja dece.
Naa trea pretpostavka je bila da Uenici imaju negativan odnos prema
uenicima sa delinkvetnim ponaanjem, i ona je delimino potvrena. Na osnovu
izraunatog x2, F-testa i t-testa zakljuujemo da ne postoji statistiki znaajna razlika
izmeu ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimnazije u odnosu na njihov stav i na

162
nain kako reaguju na uenike sa delinkventnim ponaanjem, odnosno najvei broj
ispitanika i srednjih strunih kola i gimnazija se slae sa datom pretpostavkom tj. imaju
negativan odnos prema uenicima sa delinkventnim ponaanjem. Moemo zakljuiti i da
ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i enskih ispitanika u odnosu na
nain kako reaguju na uenike sa delinkventnim ponaanjem, odnosno najvei broj i
mukih i enskih ispitanika se slae sa datom pretpostavkom tj. imaju negativan odnos
prema uenicima sa delinkventnim ponaanjem. Zakljuili smo i da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u I, II, III i IV razred u odnosu na nain kako
reaguju na uenike sa delinkventnim ponaanjem, odnosno najvei broj ispitanika svih
razreda se slae sa datom pretpostavkom tj. imaju negativan odnos prema uenicima sa
delinkventnim ponaanjem. Veliki broj uenika i srednjih strunih kola i gimnazija je
odgovorio da se ne drui sa uenicima sa delinkventnim ponaanjem i da bi ih po
njihovom miljenju uvek trebalo kanjavati. Takoe, veliki broj uenika i srednjih
strunih kola i gimnazija je odgovorio da u njihovom odeljenju postoje dosta uenika
koji su emocionalno i socijalno nezreli, da njihova komunikacija nije primerena njihovom
uzrastu, da oni nisu prisni - bliski sa okruenjem i osobama sa kojima zive, jer nemaju
poverenja u druge ljude. Hi kvadratom je dobijen zanimljiv podatak, i to, da se 60-ak
uenika srednjih strunih kola i vie od 80 uenika nikad se ne bi druilo sa uenicima
koje su skloni delinkvetnom ponaanju, jer ih prezire. Ali takoe je dobijen zanimljiv
podatak, i to da bi se vie od 50 uenika i srednjih strunih kola i gimanzija bi se i dalje
druilo sa njihovim drugovima i drugaricama, i pored toga to su oni skloni
delinkventnom ponaanju.
Naa etvrta pretpostavka je bila da Narkomanija nije tako esta pojava u
okruenju uenika, i ona je delimino potvrena. Na osnovu mnogobrojnih istraivanja
vidimo da je narkomanija vrlo esta pojava u okruenju mladih. Naglo raste broj
uzivalaca droga, naroito meu mladima, meu srednjokolcima, pa i starijim osnovcima.
Droga i uivanje u istoj na alost dobija sve znaajnije mesto u zabavi mladih, i prisutna
je toliko da, npr. najpopularniju, marihuanu, moete omirisati gotovo na svim mestima
gde se mladi skupljaju. Na osnovu izraunatog t-testa, F-testa i x2 moemo zakljuili smo
da postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u srednje strune kole i
gimnazije u odnosu na stav sa prema narkomaniji, odnosno veina uenika i srednjih

163
strunih kola i gimnazija se ne slae sa navedenom pretpostavkom tj. misle da je
narkomanija esta pojava u njihovom okruenju. Zakljuili smo i da postoji statistiki
znaajna razlika u stavu prema narkomaniji izmeu mukih i enskih ispitanika tj. veina
enskih ispitanika smatra da narkomanija nije prisutna pojava u njihovoj koli, dok
veina mukih ispitanika smatra da je narkomanija prisutna u njihovom okruenju - koli.
Takoe, dobijeni podaci nam pokazuju da postoji statistiki znaajna izmeu ispitanika
koji idu u prvi, drugi, trei i etvrti razred u odnosu na stav prema narkomaniji. Veliki
broj uenika svih razreda se ne slae sa datom pretpostavkom, ali uenici I razreda imaju
najizraeniji stav u odnosu na tu tvrdnju.
Naa peta pretpostavka je bila da Drutvo ne poklanja dovoljno panje
uenicima sa delinkventnim ponaanjem, i da ne preduzima adekvatne mere u prevenciji
istog, i ona je delimino potvrena. Na osnovu izraunatog t-testa, F-testa i x2 moemo
konstatovati da postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u srednje
strune kole i gimanzije u odnosu na stavove prema pretpostavci da drutvo ne poklanja
dovoljno panje uenicima se delinkventnim ponaanjem i prevenciji delinkventnog
ponaanja, odnosno uenici gimnazija smatraju da drutvo ne poklanja dovoljno panje
prevenciji delinkventnog ponaanja, dok veina uenika srednje strunih kola smatraju
da drutvo poklanja dovoljno panje. Preko 80 uenika i srednjih strunih kola i
gimnazija se slae sa datom pretpostavkom, a preko 100 uenika i srednjih strunih kola
i gimnazija smatra da drutvo ne preduzima sve neophodne mere u cilju spreavanja, tj.
prevencije delinkventnog ponaanja mladih. Dalje, konstatujemo da ne postoji statistiki
znaajna razlika izmeu mukih i enskih ispitanika u odnosu na stavove prema
poklanjaju panje drutva uenicima sa delinkventnim ponaanjem i prevenciji istog,
odnosno veliki broj ispitanika se slae sa datom pretpostavkom tj. da drutvo ne poklanja
dovoljno panje uenicima sa delinkventnim ponaanjem i prevenciji istog (gotovo 2/3
uenika i srednjih strunih kola i gimnazija se slae sa datom pretpostavkom, isto tako i
da drutvo ne preduzima sve neophodne mere u cilju spreavanja, tj. prevencije
delinkventnog ponaanja mladih). Zakljuili smo da postoji statistiki znaajna razlika
izmeu ispitanika koji idu u prvi, drugi, trei i etvrti razred u odnosu na stav o prevenciji
delinkventnog ponaanja i poklanjanju panje drutva prema uenicima sa delinkventnim

164
ponaanjem (uenici IV razreda se u najveem broju se slau sa datom pretpostavkom,
dok se uenici I razreda u najmanjem broju slau sa datom pretpostavkom).
Naa esta pretpostavka je bila da Uenici smatraju da roditelji mogu najvie
pomoi deci koja ispoljavaju delinkventno ponaanje, i ona je delimino potvrena. Na
osnovu t-testa, F-testa i x2 zakljuujemo da postoji statistiki znaajna razlika u
stavovima ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimnazije u odnosu na stav prema
pomoi roditelja deci koja se delinkventno ponaaju (veina uenika srednjih strunih
kola smatra da je pomo roditelja veoma bitna u prevenciji delinkventnog ponaanja, za
razliku od uenika koji pohaaju gimnazije). Dalje, zakljuujemo da postoji statistiki
znaajna razlika u stavovima mukih i enskih ispitanika u odnosu na stav prema pomoi
roditelja deci sa delinkventim ponaanjem, odnosno enski ispitanici smatraju da je
pomo roditelja veoma bitna u prevenciji delinkventnog ponaanja, za razliku od mukih
ispitanika. Takoe, zakljuujemo da postoji statistiki znaajna razlika u stavovima
ispitanika I, II, III i IVrazreda u odnosu na stav prema pomoi roditelja deci koja
ispoljavaju delinkventno ponaanje (najizraeniji stav, tj. najvei broj ispitanika IV
razreda se slae sa datom pretpostavkom, za razliku od uenika I razreda, koji se u
najmanjem broju slau sa datom pretpostavkom). Preko 100 uenika i srednjih strunih
kola i gimnazija smatra da roditelji mogu zaista najvie pomoi deci sa delinkventnim
ponaanjem. Veliki broj ispitanika srednjih strunih kola, tanije 112, i oko 80 uenika
gimnazija smatra da uenicima sa delinkventnim ponaanjem najvie mogu pomoi
profesori i struni saradnici. Isto tako, preko 100 uenika srednjih strunih kola i preko
70 uenika gimnazija smatra da profesori teba uvek da kanjavaju uenike sa
delinkvetnim ponaanjem, a sve u cilju prevencije istog. Dobijen je zanimljiv podatak,
odnosno vie od 70 uenika srednjih strunih kola smatra da maloletniki zatvor moe
pozitivno delovati na uenike sa delinkventnim ponaanjem. Veliki broj ispitanika
smatraju da deci sa delinkventnim ponaanjem ne mogu mnogo pomoi nastavnici. Dalje,
analiza podataka nam govori da 84 uenika gimnazija smatra da uenicima sa
delinkventnim ponaanjem najvie mogu pomoi vrnjaci, deko ili devojka. Takoe, 80
uenika i srednjih strunih kola i gimnazija smatra da se delinkventno ponaanje moe
preduprediti poboljanjem socijalne i ekonomske situacije u drutvu. Ali ipak najvei deo

165
ispitanika smatra da deci sa delinkventim ponaanjem najvie mogu pomoi roditelji (oko
dvesta ispitanika od ukupno trista obuhvaenih uzorkom ovog istraivanja).
Naa sedma pretpostavka je bila da je Delinkvetno ponaanje esta pojava u
okruenju uenika, i ona je delimino potvrena. Na osnovu mnogobrojne literature a
nae svakodnevnice moemo konstatovati da je delinkvento ponaanje mladih veoma
esta pojava, kako u koli, tako i van nje. Sve je vie mladih delinkvenata koji ine ne
samo laka nego i teka krivina dela. Njihov broj je u stalnom porastu. Na osnovu t-
testa, F-testa i x2 moemo konstatovati da postoji statistiki znaajna razlika izmeu
ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimnazije u odnosu na stavove prema
uestalosti delinkventnog ponaanja (uenici srednjih strunih kola smatraju da je
delinkventno ponaanje esto u njihovom okruenju, za razliku od uenika koji pohaaju
gimnazije, od kojih vei broj smatra da delinkvento ponaanje i nije tako esta pojava u
njihovom okruenju). Dalje, zakljuujemo da ne postoji statistiki znaajna razlika
izmeu mukih i enskih ispitanika u odnosu na stavove prema uestalosti delinkventnog
ponaanja u njihovom kolskom okruenju, odnosno najvei broj i mukih i enskih
ispitanika se slae sa datom pretpostavkom tj. da je delinkventno ponaanje esta pojava
u njihovom okruenju. Konstatujemo i da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu
ispitanika koji idu u prvi, drugi, trei i etvrti razred u odnosu na stavove prema
uestalosti delinkventnog ponaanja u njihovom kolskom okruenju, odnosno najvei
broj uenika svih razreda se slae sa datom tvrdnjom (uenici I razreda imaju
najizraeniji stav u odnosu na datu pretpostavku, ali staistiki neznaajan).
Naa osma pretpostavka je bila da su Uenici sa delinkvetnim ponaanjem skloni
ponavljanju istog, i ona je delimino potvrena. Na osnovu t-testa, F-testa i x2 moemo
konstatovati da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u srednje
strune kole i gimnazije u odnosu na stavove o ponavljanju delinkventnog ponaanja,
odnosno najvei broj uenika i srednjih strunih kola i gimnazija se slae sa datom
pretpostavkom tj. da su uenici sa delinkventnim ponaanjem skloni ponavlljanju istog.
Vie od 100 uenika i srednjih strunih kola, a to je vie od 2/3 od ukupnog broja
ispitanika, smatra da su uenici sa delinkventnim ponaanjem skloni ponavljanju istog.
Na osnovu dobijenih podataka zakljuujemo da postoji statistiki znaajna razlika izmeu
mukih i enskih ispitanika u odnosu na stavove prema ponavljanju delinkventnog

166
ponaanja (enski ispitanici u veoj meri smatraju da su delinkventi skloni ponavljanju
delinkventnog ponaanja, za razliku od mukih ispitanika, koji se u veoj meri ne slau sa
tim). Konstatujemo i da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika koji idu u
prvi, drugi, trei i etvrti razred u odnosu na stavove o ponavljanju delinkventnog
ponaanja, odnosno najvei broj uenika svih razreda se slae sa datom pretpostavkom tj.
da su uenici sa delinkventnim ponaanjem skloni ponavljanju istog.
Naa poslednja pretpostavka je bila da Uenici ee ispoljavaju delinkventno
ponaanje u grupi, i ona nije potvrena, odnosno odbaena je. Na osnovu izraunatog t-
testa, F-testa i x2 moemo konstatovati da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu
ispitanika koji idu u srednje strune kole i gimnazije u odnosu na stavove prema
ispoljavnju delinkventnog ponaanja u grupi, odnosno najvei broj uenika i srednjih
strunih kola i gimnazija se ne slae sa datom pretpostavkom tj. smatraju da uenici
ee ispoljavju delinkventno ponaanje kada su sami negoli u grupi vrnjaka. Takoe,
utvrdili smo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu mukih i enskih ispitanika
u odnosu na stavove prema ispoljavnju delinkventnog ponaanja u grupi, odnosno najvei
broj i mukih i enskih ispitanika se ne slae sa datom pretpostavkom tj. smatraju da
uenici ee ispoljavju delinkventno ponaanje kada su sami negoli u grupi vrnjaka. Na
kraju zakljuujemo da ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika I, II, III, IV
razreda u odnosu na stavove prema ispoljavnju delinkventnog ponaanja u grupi, odnosno
najvei broj uenika svih razreda se ne slae sa datom pretpostavkom tj. smatraju da
uenici ee ispoljavju delinkventno ponaanje kada su sami negoli u grupi vrnjaka.










167
ZAKLJUAK


Delinkventno ponaanje mladih kod nas poslednjih godina poprimilo je velike
razmere, a posledica je opte aneminosti naeg drutva. Brz i nagao nestanak postojeih
drutvenih vrednosti, jo bre masovno osiromaenje najveeg dela stanovnitva, slabo
funkcionisanje i neefikasnost skoro svih drutvenih vrednosti, ratno okruenje i brutalni
kriminal u mnogim sferama drutvenog ivota, uinili su da dodje do drastinih i
negativnih promena u celokupnoj drutvenoj strukturi. Globalno gledano, naziremo ta
nestaje, ali ne znamo ta nastaje? Porodica, kao najosetljivija drutvena grupa,
najdirektnije je pogoena svim gore nabrojanim drutvenim promenama. U situaciji kad
porodica izgubi svoju unutranju harmoniju, kada ne moe da zadovolji ni primarne
potrebe, a roditelji izgube linu sigurnost i funkciju zatitnike uloge, ulazi se u rizik
nastanka porodine dezorganizacije, koja najvie i najdirektnije pogaa decu, a posebno
decu u najosetljivijem periodu, pubertetu. Tako deca kre drutvene norme, norme
moralnog ponaanja, ponaaju se delinkventno - antisocijalno, i u istom danu od
bezbrinih i bezopasnih umiljatih bia ine najtea krivina dela i postaju opasni
kriminalci.
Gubitak egzistecijalne i socijalne sigurnosti, stalna neizvesnost i pretnja ratom,
erozija porodinog i kolskog sistema, kriza morala i sistema vrednosti, kao i divljanje
nesankcionisanog kriminaliteta direktno su uticali da su dananji adolescenti, na naim
prostorima vie nego u normalnim prilikama i vie nego to je to neophodno ili prirodno,
nesigurni, nestabilni ili dezorganizovani, nezadovoljni, depresivni. Nesigurnost i
nezadovoljstvo, uobiajena oseanja u periodu adolescencije, dodatno su intezivirana u
sadanjem vremenu koje je bremenito frustracijama kao i upadljivom nesrazmerom
izmeu potreba mladih i mogunosti da se one zadovolje. To mlade ljude ini napetim, pa
se napetost najee prazni kroz razne vrste impulsivnih reakcija i ponaanja, sve ee
nasilnih i agresivnih, bilo da su usmereni ka sebi, drugima ili objektima (urii,
2002:66).
Upravo iz gore navedenih razloga, predmet ovog istraivanja je zastupljenost
delinkventnog ponaanja uenika u srednjim kolama. U istraivanju je uestvovalo 300
ispitanika, odnosno 150 uenika srednjih strunih kola i 150 uenika gimnazija. Na

168
osnovu sprovedenog istraivanja, odnosno analize i interpretacije rezultata istog moemo
konstatovati da :
1. Nasilje jeste esta pojava u kolskoj sredini uenika srednjih kola, isto tako i da je
esta pojava u njihovoj koli da neki od njihovih drugova - drugarica kinje, prete,
zastrauju, psuju, fiziki ali i psihiki zlostavljaju ostale vrnjake, ali i da se nasilje
najee manifestuje u obliku tua, nasilja nad vrnjacima, maltretiranju slabijih od sebe i
sl.
2. Porodica predstavlja jedan od glavnih uzroka pojave budueg delinkventnog ponaanja
deteta, jer rezultati istraivanja pokazuju da se veliki broj uenika slae da su loi
porodni uslovi, nezaiteresovanost ili preterana kontrola, neodgovornost i nedoslednost
roditelja u vaspitanju, neprepoznavanje dejih potreba i neodgovaranje na njih, ali i
nasilnitvo roditelja, prostitucija, alkoholizam i sl. glavni uzronik pojave delinkventog
ponaanja dece. Takoe, veliki broj ispitanika smatra da je neorganizovano slobodno
vreme i uticaj loeg drutva bitan faktor u pojavi delinkventnog ponaanja uenika, ali i
da masovni mediji imaju jak negativan uticaj na mlade, odnosno da pospeuju pojavu
delinkventog ponaanja mladih. Ne mali broj ispitanika smatra da su i nastavnici, svojim
zastarelim metodama, neosposobljenosu, podsticanjem konformizma odgovorni za
delinkventno ponaanje uenika.
3. Veina uenika srednjih strunih kola i gimnazija ima negativan stav - odnos prema
uenicima koji se delinkventno ponaaju, odnosno ne drue se sa njima i smatra da bi ih
uvek trebalo kanjavati, da su oni emocionalno i socijalno nezreli, da njihova
komunikacija nije primerena njihovom uzrastu i prezire ih.
4. Narkomanija jeste esta pojava u njihovom okruenju.
5. Drutvo ne poklanja dovoljno panje uenicima sa delinkventnim ponaanjem i ne
preduzima adekvatne mere u prevenciji istog.
6. Uenici smatraju da roditelji mogu najvie pomoi deci koja ispoljavaju delinkventno
ponaanje, ali i da uenicima sa delinkventnim ponaanjem najvie mogu pomoi
profesori (kanjavanjem) i struni saradnici, nastavnici. Isto tako, ispitanici smatraju da
maloletniki zatvor moe pozitivno delovati na uenike sa delinkventnim ponaanjem, ali
i da uenicima sa delinkventnim ponaanjem dosta mogu pomoi vrnjaci, deko ili

169
devojka, i da se delinkventno ponaanje moe preduprediti poboljanjem ekonomske i
socijlane situacije u drutvu.
7. Delinkventno ponaanje jeste esta pojava u okruenju mladih.
8. Uenici koji se delinkvento ponaaju u veini sluajeva ponavljaju isto.
9. Uenici ee ispoljavaju delinkventno ponaanje kada su sami, nego li u drutvu.
Moemo konstatovati da od raznih socijalnih faktora, porodini faktori se istiu
kao najznaajniji faktori za prognozu - pojavu delinkvencije, to je u ovom istraivanju i
delimino potvreno.
Veoma je bitno da Vlada svake, pa i nae drave, preuzme odreene korake ka
ouvanju integriteta porodice, odnosno formiranju i ouvanju zdrave i stabilne porodice,
ali i da ustanovi stavove koji bi bili od koristi za vaspitanje i obrazovanje deteta, pritom
pruajui detetu brigu i zatitu. Dalje, veoma je znaajno implementiranje programa za
uenje roditeljskih uloga i obaveza u vezi brige o detetu, razvijanje pozitivnog odnosa
roditelj - dete, promovisanje porodine kohezije i harmonije nasuprot deficijentnim
porodicama, a sve to u prilogu blagostanja i prevencije budue delinkvencije deteta.
Neophodno je i sprovoditi i istraivanja za prognozu mogueg javljanja
delinkventnog ponaanja deteta u cilju prevencije istog. Poto je delinkventno ponaanje
prouzrokovano mnogim faktorima, prevencija treba da ukljui i porodino savetovanje i
edukaciju roditelja, zatim edukaciju i tretman za zloupotrebljavanje droge, nadzor deteta,
zatitu i zbrinjavanje deteta u posebnim institucijama, ukoliko do uspeha ne dovodi
porodini nadzor, vaspitanje i prevaspitanje deteta od strane porodice. U svakom sluaju,
znajui da su porodini faktori najvaniji uzroci idue delinkvencije deteta, isti bi se
trebali koristiti za sprovoenje mera u cilju spreavanja budueg delinkventnog
ponaanja deteta.
Drutvo, kola, predkolske ustanove, roditelji generalno moraju voditi stalnu
brigu, moraju delovati vaspitno i od najranijeg detinjstva sprovoditi prevenciju, a ne samo
kada i ako uoe smetnje i poremeaje u psihosocijalnom razvoju deteta. Praksa nam
govori da rano otkrivanje, dijagnosticiranje poremeaja i pravovremena primena
vaspitnih i korektivnih mera daje zadovoljavajue rezulate. Rano otkrivanje i
identifikovanje mladih sa delinkventnim ponaanjem ima neprocenjivu vrednost.
Mladima se treba vie baviti, obezbediti im dobre uslove, prostor i mogunosti za sport,

170
muziku, igru, zabavu, zdravu rekreaciju i racionalno korienje slobodnog vremena. Deci
valja ponuditi zanimljive i atraktivne sadraje, maksimalno ih okupirati pa samim tim
nee imati potrebu da se uputaju u razna krivina dela. Okupiranost mladih dobro
osmiljenim, zanimljivim, zdravim i konstruktivnim aktivnostima najbolja je prevencija
prestupnitva, delikvencije, devijacija, a dosada njihov najjai uzronik.
Na kraju moemo rei da prevencijom poremeaja u ponaanja u detinjstvu
stvaraju se uslovi za pravilan socijalni razvoj i formiranje prosocijalnih obrazaca
ponaanja, a posebno doprinosi redukovanju verovatnoe nastajanja delinkventnog
ponaanja i drugih ozbiljnijih poremeaja kasnije u adolescenciji.






























171
LITERATURA

Arthur, M.W., Hawkins, J .D., Pollard, J .A., Catalano, R.F. & Baglioni, A.J . (2002).
Measuring risk and protective factors for substance use, delinquency, and other
adolescent problem behaviors. The Communities That Care Youth Survey. Eval Rev, 26
(6): 575-601.
Banur, V. i Potkonjak, N. (1999). Metodologija pedagogije. Beograd: Savez pedagokih
drutava J ugoslavije.
Bai, J. (2009). Teorije prevencije: prevencija poremeaja u ponaanju i rizinih
ponaanja djece i mladih. Zagreb: kolska knjiga.
Beljanski, M. (2009). Predlog programa prevencije u oblasti nasilja meu vrnjacima.
Pedagoka stvarnost LV, 7-8, str. 713-734.
Bokovi, M. (2006). Kriminologija. Novi Sad: Pravni fakultet, Centar za izdavaku
delatnost .
Bokovi, M. (1994). Socijalni faktori uzronosti delinkvencije. Zborniku Matice srpske
za drutvene nauke (str. 111-126.). Novi Sad: Grafo-afset.
Bouilset, D. i Uzelac, S. (2007). Osnove socijalne pedagogije. Zagreb: kolska knjiga.
Brankovi, D. (2009). Kultura i slobodno vrijeme. U zborniku Nauna i duhovna
utemeljenost drutvenih reformi, str. 497-508. Banja Luka-Filozofkis fakultet.
Budimir-Ninkovi, G. (2008). Pedagogija slobodnog vremena. J agodina: Pedagoki
fakultet.
Budimir-Ninkovi, G. (2003). Savremena kola i vrnjaci kao prenosioci i stvaraoci
vrednosnih orijentacija mladih i odraslih. Pedagogija. br. 1, str. 72-84.
Bujanovi, T. (2007). Uzroci, uslovi i fenomen devijantnog ponaanja maloljetnika,
diplomski- specijalistiki rad. Banja Luka: Fakultet pravnih nauka.
Burk, W., Kerr, M., & Stattin, H. (2008). The co-evolution of early adolescent friendship
networks, school involvement, and delinquent behaviors. R. fran. sociol., 49-3, p. 499-
522.

172
Vasilevi, D. (2004). CAC model procene maloletnika. Istraivanja u defektologiji, br.4,
str.117-125.
Vasiljevi-Prodanovi, D. (2011). Prestupnici pod lupom, Beograd: Zadubina
Andrejevi.
Vincent, G., Odgers, C., McCormick, A. & Corrado, R. (2008). The PCL: YV and
recidivism in male and female juveniles: A follow-up into young adulthood. International
Journal of Law and Psychiatry . No. 31, p. 287296.
Vujai-Rier, D., Hrni J. i Satari, N. (2006). Novi modeli razvijanja mree usluga u
lokalnoj zajednici. Socijalna misao, vol. 13, br. 1, str. 125-144.
Gai- Pavii, S. (2004). Socijalno ponaanje uenika. Zbornik Instituta za pedagoka
istraivanja, br. 36, str. 193-220.
Gai- Pavii, S. (2004). Mere i programi prevencije nasilja u koli. Zbornik Instituta za
pedagoka istraivanja, br. 36, str. 168-187.
Gai-Pavii, S. i J anjetovi, D. (2007). Povezanost uea u sportu sa prosocijalnom
orijentacijom i agresijom adolescenata: razlike po polu. Zbornik Instituta za pedagoka
istraivanja, br. 2, str. 329:346.
Gidens, E. (2003). Sociologija. Beograd: Ekonomiski fakultet.
Gottfredson, G., Gottfredson, D., Czeh, R., Cantor, D., Crosse, S., & Hantman, I. (2002).
National Study of Delinquency Prevention in Schools, Summary. National Criminal
J ustice Reference Service.
Gruevska, A. (2007). Vanost porodinih faktora kao uzroka delinkvencije. Pravni ivot,
br.10, str. 479-490.
Grupa autora (1996). Pedagoki leksikon. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna
sredstva.
Dimitrijevi, B. (2006). Linost maloletnih delinkvenata. Godinjak za psihologiju, vol.
4, br. 4-5, str.207-222.
urii, V. (2002). Maloletni delinkvent- rtva ili prestupnik. Socijalna misao, br.1-2.
str.63-69.

173
uni-Pavlovi, V. i Popovi-iti, B. (2005). Prevencija poremeaja ponaanja u
detinjstvu, asopis policijske akademije, Beograd: NBP, vol. X, br. 3.
Ivkovi, M. (2003). Vaspitanje i drutvo. Knjaevac: DIP NOTA .
Ili, B. (2005). Fenomenologija agresivnosti delikvenata. Ni: Sven.
Jaovi, . (1978). Kriminologija maloletnike delikvencije. Beograd: Nauna knjiga.
Jevti, B. i Kneevi-Flori, O. (2011). Izazovi socijalno pedagoke delatnosti, Ni:
Filozofski fakultet.
Jeli, M. (2011). kola kao kontekst javljanja sukoba. Pedagogija LXVI, br.1, str.18-28.
Jovanovi, R. (2010). Obrazovno-vaspitni aspekti narkomanija. Socijalna misao. vol. 17,
br. 3, str. 75-83.
J ugovi, A. i orevi, K. (1996). Socijalnopravni aspect maloletnike delinkvencije.
Socijalna misao. br.11-12, str. 95-113.
Kokovi, D. (2010). Drutvo, nasilje i sport. Beograd: Institut za psihologiju.
Krsti, O., (2009). Maloljetnika delinkvencija. Banja Luka: Fakultet za bezbjednost i
zatitu.
Ljubii, M. (2011). Porodica i delinkvencija. Beograd- igoja tampa.
Ljubii, M. (2006). Kretanje maloletnikog prestupnitva u Srbiji u periodu 1980-2004.
Socioloki pregled, br. 4, str. 591-613. Beograd: Institut za kriminoloka i socioloka
istraivanja.
Mari, M. (2011). Problematino ponaanje dece i adolescenata - pojam, uestalost,
poreklo i prevencija. Norma, vol. 16, br. 2, str. 175-183.
Markovi, T. (1973). Maloljetnika delinkvencija i njezino suzbijanje. Beograd- Savezni
sekretarijat za unutranje poslove.
Milovanevi, M. (2001). Poremeaj ponaanja dece i omladine. Beograd: Udruenje
Nauka i drutvo.

174
Mitrovi, D. i Smederevac, S. i Grujii, S. i olovi, P. (2006). Tipoloki pristup
rizinom ponaanju adolescenata. Zbornik Instituta za pedagoka istraivanja, br.1. str.
264-278.
Moffitt, T.E. (1993). Adolescence-limited and life-course-persistent antisocial behavior:
A developmental taxonomy. Psychol Rev, 100(4): 674-701
Nansel, T.R., Overpeck, M., Pilla, R.S., Ruan, W.J ., Simons-Morton, B. & Scheidt, P.
(2001). Bullying behaviors among US youth: Prevalence and association with
psychosocial adjustment. JAMA, 285, 94-100.
Nikoli, Z. i Joksi, D. (2011). Maloletnika delinkvencija. Beograd: Institut za
kriminoloka i socioloka istraivanja.
Pejovi-Milovanevi, M. ( 2001). Poremeaj ponaanja dece i omladine, Beograd:
Zadubina Andrejevi
Petrovi, N. (1995). Maloletnika delinkvencija u naoj sredini. Pedagoka stvarnost,
XLI, 9-10, str. 571-574.
Plut, D. i Popadi, D. (2007). Reagovanje dece i odraslih na kolsko nasilje. Zbornik
Instituta za pedagoka istraivanja br. 2, str. 347-366..
Popadi, D. (2009). Nasilje u kolama. Beograd: Institut za psihologiju.
Pedagoka enciklopedija II (1989). Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva.
Ptunder, M. i Milojevi- Krajni, A. (2011). Ponaanje adolscenata i doivljavanje
odnosa sa roditeljima i kolom. Beograd- Zavod za udzbenike.
Radulovi, D. (2006). Savremene koncepcije moralnog razvoja od znaaja za prevenciju
maloletnike delinkvencije. Zbornik Instituta za kriminoloka i socioloka istraivanja,
br. 1-2, str. 7-28. Beograd: Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja.
Raki, M. (2010). Problem droge i savremenog drutva. Politika revija, vol. 23, str .201-
220.
Siegel, L. & Welsh, B. (2012). Juvenile delinquency : theory, practice, and law. Belmont,
CA : Wadsworth, Cengage Learning.

175
Singer, M. i Mikaj- Todorovi. (1989). Delinkvecija mladih. Zagreb: Globus.
Smith, D. (2006). School experience and delinquency at ages 13 to 16. Edinburgh Study
og Youth Transitions and Crime. No. 13, p. 1-20.
Spasenovi, V. (2004). Prosocijalno ponaanje i kolsko postignue uenika. Zbornik
instituta za pedagoka istraivanja, br. 36, str. 131-150.
Stani, I. (1995). Maloljetnika delinkvencija- opasna drutvena pojava. Pedagoka
stvarnost, br. 7-8, str. 650-670.
Stankovi-orevi, M. (2007). Intrageneracijsko nasilje u koli. Pedagoka stvarnost.
vol. 53, br. 9-10, str. 798-811.
Suzi, N. (2007). Primenjena pedagoka metodologija. Banja Luka: XBS.
Tenjovi, L.(2002). Statistika u psihologiji, Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Teofilovi, N. (2006). Dominantni vidovi prestupnitva mladih u Srbiji, Politika revija,
br. 4, str. 769-788.
Todorovi, A. (1971). Masovna kultura i maloletniko prestupnitvo. Beograd: Centar za
politike studije i drutveno-politiko obrazovanje.
Todorovi, A. (1971). Uslovi i uzroci maloletnikog prestupnitva u urbanim i ruralnim
sredinama. Beograd: Institut drutvenih nauka.
Todorovi, D. (1995). Osnovi metodologije psiholokih istraivanja, Beograd:
Laboratorija za psiholoka istraivanja.
Tomi, R. i ehovi, M. i Hrvanovi, M. (2006). Komunikacija sa delinkventnom decom.
Pedagoka stvarnost, br. 9-10, str. 822-839.
Tomonji, G. i Blagojevi-Radovanovi, R. i Pavlovi, J. (2010). Koliko je nasilje
prisutno u koli. Pedagoka stvarnost. vol. 56, br. 1-2, str. 46-58.
ikari, LJ . (2011). Globalne promene- lokalne interpretacije-identitet mladih u
lokalnom drutvu. Beograd: Institut drutvenih nauka.
Hajdukovi, . (1975). Prestupniko ponaanje mladih. Beograd: Savremena
administracija, izdavako- tamparsko preduzee.

176
Hrni, J. (2011). Depresija i delinkvencija. Beograd: Institut za kriminoloka i
socioloka istraivanja.
Hrni, J . (2009). Prestupnitvo mladih- rizici,tokovi i ishodi. Beograd: Institut za
kriminoloka i socioloka istraivanja.
Hrni, J . (2005). ivotni putevi maldih sa antisocijalnim ponaanjem. Socijalna misao,
br. 2-3, str. 7-23.
Hrni, J . (1999). Delinkvent ili pacijent- studija porodinog neuspeha. Beograd:
Zadubina Andrejevi.
elih, A. (1988). Omladina, prestupnitvo i pravinost. U zborniku radova RECUEIL
DES TRAVAUX XXII 1-3 Novi Sad: Pravni fakultet, str. 219-227.
obot, V., Ivanovi-Kovaevi, S., Markovi, J ., Srdanovi-Mara, J . i Mii-Pavkov, G.
(2010). Maloletnika delinkvencija. Engrami - asopis za kliniku psihijatriju,
psihologiju i granine discipline, vol. 32, br. 3, str. 53-61.
http://www.mup.gov.rs/cms/resursi.nsf/ZAKONOMALOLETNIMIZVRSIOCIMA-
lat.pdf
http://www.defendologija.com/latinica/izdanja/delikvencija_31-12-08.htm
http://sr.wikipedia.org/wiki/delinkvencija
http://sr.wikipedia.org/wiki/Potkultura

http://sr.wikepedia.org/rs

http://sr.wikipedia.org/wiki/

http://sr.wikipedia.org/wiki/

http://www.scribd.com/doc/82871678/narkomanija

http://sr.wikipedia.org/wiki/






177
PRILOZI

Skala za uenike ZDPU

Ovim upitnikom elimo da ispitamo zastupljenost delinkventnog ponaanja mladih u
srednjim kolama. Uveravamo vas da e ovaj upitnik koristiti iskljuivo u naune svrhe.
Upravo je iz tog razloga upitnik je anoniman.

Uputsvo:
Kao odgovori na pitanje ponueni su brojevi 1, 2, 3, 4 i 5 gde svaki od njih predstavlja
stepen slaganja, odnosno, neslaganja sa navedenom tvrdnjom, i to:

1- sasvim se slaem
2- uglavnom se slaem
3- neodluan sam
4- uglavnom se ne slaem
5- uopte ne slaem

Va zadatak je da iznesete stepen svog slaganja, odnosno, neslaganja sa navedenom
tvrdnjom, tako to e te zaokruiti odgovarajui broj.

Unapred hvala!


POL: Razred: Tip kole:
1. Muki 1. I 1. Srednja struna kola
2. enski 2. II 2. Gimnazija
3. III
4. IV


1. Najei prisutan vid delinkventnog ponaanja u mojoj koli jeste
nasilje?
1 2 3 4 5

2. Delinkventno ponaanje u mojoj koli najee se manifestuje u obliku
tua, nasilja nad vrnjacima, maltretiranju slabijih i sl.

178

1 2 3 4 5
3. U mom razredu postoji vei broj uenika koji bee sa asova, ometaju
nastavu, nedisciplinovani su, ne potuju autoritet nastavnika, ne obavljaju
svoje kolske obaveze i sl.?
1 2 3 4 5

4. Delinkventno ponaanje uenika je pojava esto prisutna u mojoj
koli?
1 2 3 4 5

5. Najvei broj uenika sa delinkventnim ponaanjem u mojoj okolini
nosi oruje, a samim tim plai i zastrauje ostale uenike?

1 2 3 4 5

6. Nijedan od uenika u mojoj koli ne provaljuje u stanove i
automobile, i ne ini dela protiv sigurnosti u saobraaju?

1 2 3 4 5

7. U koli-razredu uenici sa delinkventnim ponaanjem najee su
skloni krai, kako sitnog inventara, tako i raznih stavri od ostalih uenika,
ali i razbojnikim kraama?
1 2 3 4 5

8. U mom odeljenju postoje uenici koji su veoma plaljivi, povueni i
potiteni, samim tim nailaze na prezir, prekor i torturu uenika sa
delinkventnim ponaanjem?
1 2 3 4 5

9. Uenici iz moje kole koji imaju poremeaje u ponaanju su
neuravnoteeni i burno reaguju i na male provokacije?
1 2 3 4 5

10. Primetio sam da uenici sa delinkventnim ponaanjem u neprijatnim
situacijama reaguju ne primereno svom uzrastu?

1 2 3 4 5

179

11. Postoje uenici u koli koji su destruktivni, egocentrini, nasilni,
prkose, neprijateljski su narastrojeni i sl.?
1 2 3 4 5

12. Uenici sa problematinim ponaanjem iz moje kole nisu prisni-
bliski sa okruenjem i osobama sa kojima zive, jer nemaju poverenja u druge
ljude?
1 2 3 4 5

13. U mom odeljenju postoje dosta uenika koji su emocionalno i
socijalno nezreli i njihova komunikacija (verbalna - neverbalna) nije
primerena njihovom uzrastu?
1 2 3 4 5

14. Smatram da je delinkvencija opasna drutvena pojava?
1 2 3 4 5

15. Nikad se ne bih druio - la sa uenicima koje su skloni delinkvetnom
ponaanju, jer ih prezirem?
1 2 3 4 5

16. Ukoliko bi se moj drug - drugarica delinkventno ponaao-la, druio-la
bih se i dalje sa njim/njom kao i sa ostalima?
1 2 3 4 5

17. Uenici koji se delinkventno ponaaju me plae, te se zbog toga prema
njima ponaam ljubazno i druim sa njima?
1 2 3 4 5

18. Uenici sa delinkventnim ponaanjem esto ponavljaju svoje
prekraje?
1 2 3 4 5

19. Uenici delinkventno ponaanje ee ispoljavanju kada su u drutvu
svojih vrnjaka, nego li kada su sami?
1 2 3 4 5

180

20. Veliki broj mojih drugova, kako iz odeljenja tako i iz kole su imali
problema sa policijom, odnosno esto dolaze u sukob sa zakonom?

1 2 3 4 5

21. Neorganizovano slobodno vreme i uticaj loeg drutva su faktori koji
dovode do pojave delinkventnog ponaanja uenika?

1 2 3 4 5

22. Smatram da odreene kulturne, zabavne, sportske aktivnosti kojima se
bavim u slobodnom vremenu doprinose svestranijem razvoju moje linosti, a
samim tim i predupreuju neki od oblika delinkventnog ponaanja?

1 2 3 4 5

23. Narkomanija je vrlo esta pojava u mom okruenju?
1 2 3 4 5


24. U koli postoje uenici koji prodaju marihuanu, hai i druge
narkotike?
1 2 3 4 5

25. U koli postoje uenici koji konzumiraju opojne droge, narkotike,
marihuanu i sl.?
1 2 3 4 5

26. U mojoj vrnjakoj grupi veoma je esta i intezivna upotreba
psihoaktivnih supstanci?
1 2 3 4 5

27. Smatram da policija pravilno postupa sa osobama koje ispoljavaju
delinkvetno ponaanje?
1 2 3 4 5


181
28. Profesori u koli se trude da pomognu u reavanju problema uenika
koji ispoljavaju delinkventno ponaanje (savetuju ih, razgovaraju sa njima)?

1 2 3 4 5

29. Profesori i struni saradnici moje kole veoma esto pozivaju na
razgovor uenike sa delinkventnim ponaanjem, kako bi im svojim savetima
pomogli u reavanju njihovih problema?
1 2 3 4 5

30. Profesori esto uenike sa delinkventnim ponaanjem kritikuju i
kanjavaju kako bi ih spreili u ponavljanju istog?
1 2 3 4 5

31. Masovni mediji (televizija, internet) imaju presudan uticaj na pojavu
delinkventnog ponaanja uenika?
1 2 3 4 5

32. Drutvo ne posveuje dovoljno panje uenicima koji ispoljavaju
delinkventno ponaanje?
1 2 3 4 5

33. Uenici sa delinkventnim ponaanjem potiu iz porodica sa loim
porodinim odnosima i upravo porodine prilike i loi odnosi u porodici su
ih i doveli do takvog ponaanja?
1 2 3 4 5

34. Drutvo ne preduzima sve neophodne mere u cilju spreavanja
delinkvetnog ponaanja mladih?
1 2 3 4 5

35. Uenike sa delinkventnim ponaanjem treba uputiti u maloletniki
zatvor jer bi to moglo pozitivno da deluje na njih?

1 2 3 4 5


182
36. Roditelji mogu najvie pomoi deci koja ispoljavaju delinkventno
ponaanje?
1 2 3 4 5

37. Smatram da nedovoljna osposobljenost nastavnika, korienje
zastarelih metoda, podtsicanje konformizma, kao i spreavanje uenike
inicijative utiu na pojavu delinkventnog ponaanja uenika?

1 2 3 4 5


38. Veina roditelja, po mom miljenju, svojom nezainteresovanou ili
preteranom kontrolom i kanjavanjem svoje dece ne podtie prosocijalno
ponaanje dece, odnosno, stimulie pojavu delinkventnog ponaanja?

1 2 3 4 5

39. Nedovoljan nadzor roditelja nad ponaanjem i kretanjem deteta, kao i
neprepoznavanje potreba deteta i neodgovaranje na njih pospeuje pojavu
delinkventnog popnaanja.
1 2 3 4 5

40. Neodgovornost, nezainteresovanost i nedoslednost roditelja u
vaspitanju, zatim, nasilnitvo roditelja kako u porodici, tako i van nje, ali i
razna krivina dela, prostitucija, alkoholizam i sl.roditelja veoma tetno
deluje na linost i ponaanje deteta?
1 2 3 4 5

41. Drugovi i drugarice sa kojima se druim ispoljavaju delinkventno
ponaanje?
1 2 3 4 5

42. Delinkventno ponaanje prethodi druenju sa delinkventnim
vrnjacima?
1 2 3 4 5

43. Neretka pojava u mojoj koli je da neki od moji drugova-drugarica
kinje, prete, zastrauju, psuju, fiziki ali i psihiki zlostavljaju ostale
vrnjake?
1 2 3 4 5

183
44. Smatram da je uenicima sa delinkventnim ponaanjem neophodna je
pomo strunjaka (pedagoga - psihologa), i oni im mogu najvie pomoi u
prevenciji istog?
1 2 3 4 5

45. Mislim da uenike sa delinkventim ponaanjem uvek treba kanjavati?

1 2 3 4 5

46. Mladim osobama koje ispoljavaju delinkventne oblike ponaanja
najvie mogu pomoi nastavnici, razredni stareine, pa i direktor kole?

1 2 3 4 5

47. Mislim da vrnjaci, devojka - deko najbolje mogu razumeti i pomoi
mladima se delinkventnim ponaanjem?
1 2 3 4 5

48. Po pitanju problema i prevencije delinkventnog ponaanja mladih
najkompetentiji su, ali i najvie mogu pomoi MUP i organi
pravosua(represivne i pravosudne mere)?
1 2 3 4 5


49. Drutvo najvie moe doprineti smanjivanju delinkventog ponaanja
jaanjem uloge i poloaja porodice?
1 2 3 4 5

50. Poboljanjem socijalne i ekonomske situacije u drutvu predupreuje
se delinkventno ponaanje mladih?

1 2 3 4 5

Hvala na saradnji !