1

Strategija bezbednosti mladih grada Nia

Draft
UVOD
Prepoznajudi znaaj i potrebu rada na unapreenju bezbednosne pozicije mladih u Niu,
Medija centar i Proaktiv su sprovele projekat (Ne)Bezbednost Mladih, podran od strane
Misije OEBS-a, sa ciljem iniciranja porcesa koji bi omogudio izgradnju platforme donosioca
odluka, predstavnika institucija i civilnog sektora usmerne na izgradnju koncepta
unapreenja bezbednosti mladih ljudi u gradu.
Naime, grad Ni predstavlja jedan od 13 gradova u Srbiji koji je sproveo proces definisanja
Strategije bezbednosti grada Nia i razvio itav set aktivnosti koje se bave unapreenjem
bezbednosti graana. Naslanjajudi se na doneenu strategiju, a u skladu sa uoenim
potrebama, pokrenut je proces uspostavljanja partnerstva i stratekih smernica za dalji
zajedniki rad na temi bezbednosti i mladih. Pored rada na platformi, u okviru projekta
sprovedeno je istraivanje o percepciji bezbednosti mladih u gradu iz ugla samih mladi h i
proces usmerenih konsultacija sa ciljem definisanja stratekog okvira delovanja u cilju
unapreenja trenutne situacije.
Pred vama se nalazi dokument koji predstavlja opti pregled mogudeg stratekog delovanja
lokalnih partnerstava u cilju unapreenja trenutne situacije. Prikaz se u potpunosti naslanja
na Strategiju bezbednosti grada Nia, prikazujudi pravce delovanja u skladu sa
specifinostima i problema mladih. Dokument je izraen u usmerenom procesu konsultacija
sa predstavnicima civilnog sektora, institucija, prvensteveno sa lokalnog, ali i sa nacionalnog
nivoa. Osnovna ideja, bila je da se aktivnosti na polju bezbednosti mladih, fokusiranju na
osnovne, kljune probleme bezbednosti mladih. Upravo smo se razloga usmerenog
delovanja, a na osnovu sprovedenih konsultacija, fokusirali na izdvajanje kljunih prioriteta,
koje vama predstavljamo i stavljamo na diskusiju. Osim usklaivanja sa Strategijom
bezbednosti grada Nia, dokument je definisan tako da prati smernice drugih nacionalnih
strategija kako za mlade tako i za pojedinane oblasti koje su obuhvadene dokumentom.
Ideja organizacija koje stoje iza ovog projekta je bila da na ovaj nain, predlaudi opti,
mogudi okvir delovanja, pokrene javnu diskusiju u cilju jasnog defnisanja konsensusa po
pitanju unapreenja bezbednosne situacije mladih. Dokument koji predstavljamo samo je
skica, poetni imput, za iju dalju razradu u cilju adekvatnijeg odgovora na lokalna pitanja od
znaaja za bezbendost mladih neophodno okupiti sve aktere u gradu. Ujedno ovo je i poziv
da nam se prikuljuite u daljem radu na stvaranju koncepta Nia kao bezbednog grada za
mlade.

BEZBEDNOST I MLADI
2

Kontekst, percepcija bezbednosti od strane mladih i kljuni problemi
Iako su napravljeni znaajni koraci od strane drave u uspostavljanju sistema brige o
mladima, mladi ljudi u Srbiji, od 15- 30 godina, ine jednu od najbrojnijih marginalizovanih
grupa u drutvu. Sa pravom se moe redi, da se mladi u njihovom sadanjem drutvenom
kontekstu, suoavaju sa sve brojnijim izazovima, koji podrazumevaju sve vedu nesigurnosti i
sve brojnije pretnje bezbednosti. Istraivanja razliitih institucija, strunjaka i nevladinih
organizacija, potvruju upravo izreenu tvrdnju.
Biti mlad u Srbiji, u brojkama, podrazumeva sledede
1
:
- Mladi u Srbiji (15- 29) ine 20,17% stanovnitva;
- Mlada populacija je zastupljena sa 15,8% medu stanovnitvom koje ivi ispod granice
siromatva;
- U Srbiji je nezaposleno oko 200 hiljada mladih starosti izmedu 15 i 30 godina, a od toga oko
50 hiljada ima samo osnovno obrazovanje ili je bez zavrenog osnovnog obrazovanja;
- Mladi ine 26,7% ukupnog broja prijavljenih na evidenciji Nacionalne slube za
zapoljavanje, gde najvedu grupu ine mladi od 25- 29 godina (oko 94.380), a zatim mladi od
20- 24 god (78.640);
- Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine izmladi od nosi 40.7%, a stopa
nezaposlenosti mladih od 25 do 34 godine je 20.4%, dok su posebno ugroeni mladi sa niim
obrazovnim statusom, mladi sa invaliditetom, Romi i mlade ene;
- Tredinu mladih od 31 do 35 su jo uvek izdravani od strane roditelja;

Kao to brojke pokazuju, siromatvo, nezadovoljavajud obrazovni status i/ili problematian
kvalitet obrazovanja, nezaposlenost i nasilje ine svakodnevnicu mladih ljudi u Srbiji. Upravo
su ovo i kljuni faktori koji uslovljavaju njihovu marginalizaciju i ine da se mladi osedaju
nebezbedno u svom okruenju.
Ako ovim podacima dodamo i injenicu da se period mladosti predstavlja jedan od
najburnijih razvojnih perioda, u kojem se izgrauje osedaj linog identiteta i osedaja sebe u
svom okruenju i definiu odnosi sa istim, jasno je koliko su brojni rizici koji prete da ugroze
lini razvoj i uspenu socijalnu integraciju. To takoe govori o nophodnosti drutva da prui
mladom oveku adekvatnu podrku i usmerenje kroz izazove sa kojima se svakodnevno
suoavaju.
Razliite studije bavile su se analizom kljunih rizika koji utiu na kvalitet ivota mladih ljudi,
posebno na njihovu bezbednost. U studiji Bezbednost mladih u Srbiji kao kljuni rizici
izdvajaju se slededi:
Rizici vezani za stanje u lokalnoj zajednici koji se odnose na dostupnost narkotika,
oruja, prisutnog nasilja u medijima, uzori/ modeli ponaanja u zajednici, ekstremno

1
Bezbenost mladih u Srbiji, FOD (2008).
3

teka ekonomska situacija koja se odraava kroz visoku nezaposlenost i sirmatvo,
koje esto imaju za posledicu ekstremizma, itd .
Rizici vezani za stanje u irem okruenju koji promoviu nasilje (rat i drugi sukobi u
zajednici).
Rizici vezani za stanje porodice- prisutne disfuncionalnosti u porodici-alkoholizam,
kriminal, narkomanija, mentalna oboljenja u porodici , nasilje u porodici, ali imanje
poremedaji u komunikaciji, slaba emocionalna povezanost lanova porodice, itd.
Rizici vezani za obrazovni sistem: antisocijalno ponaanje, nasilje nastavnog osoblja
(agresija, nepravednost, ucene, pretnje), nisko koritranje obrazovanja, neuspeh u
kolovanju, neangaovanost u obrazovnom procesu, nereagovanje sistema na nasilje.
Rizici vezani za odnose vrnjaka: vrnjako nasilje, buntovnitvo, prijatelji sa
problematinim ponaanjem, odbaenost od vrnjaka, otuenost, izolacija, uticaj
bandi/ ekstremnih grupa.
Rizici vezani za psihofizicko stanje pojedinaca: sociopatske tendencije,
konstitucionalni hendikepi, emocionalna tupost, emocionalna nezrelost, nisko
samopostovanje.
Ako ovome dodamo i sve rizike koje sa sobom nosi adolescencija- sklonost ka ispitivanju
granica, koketiranje sa zabranjenim (primer, koridenje psihoaktivnih supstanci), ulazak u
prve seksualne odnose, definisanje odnosa ja- grupa, govori koliko je problematika vezana za
bezbednost na razliitim nivoima- pojedinac- vrnjaci- lokalna zajednica- ire drutvo,
izazovna.
Koliko je jedno drutvo sposobno da kontrolie i minimizira faktore rizika, zavisi upravo od
kapaciteta zajednice da razvije tzv zatitne faktore. Prema istim studijama, smatra se da ono
ka emu treba da tei svako drutvo, koje ima za misiju obezbeivanje maksimalnog kvaliteta
ivota mladih, upravo unapreivanje kapactiteta u slededim oblastima:
Uticaj na pospeivanje kvalitet interakcija izmeu pojedinca i okoline koje
omogudavaju razvoj: vrstog linog identiteta, vezanost deteta za roditelje,
integrisanost u grupu vrnjaka, povezanost sa drugim odraslim osobama koje same
neguju pozitivno i socijalno ponaanje;
Uticaj na aspekte okruenja koji podrazumevaju razvoj: partnerskih odnosa u
zajednici, saradnja kole i porodice, kvalitetan obrazovni sistem, dobar zakonodavni
sistem, visok standard ivota, visok stepen ljudske bezbednosti;
Posticanje i omogudavanje individualnog psiho- socijalnog razvoja pojedinca: razvoj
kognitivnih i socijalnih vetine, karakteristike temperamenta, itd.
Ono to dalje sledi jeste upravo procena bezbednosti mladih sa apsekta analize
zastupljenosti faktora rizika i kapaciteta lokalne zajednice da ih prevazie. Naime, tek jasnim
sagledavanjem problema, postavljanjem dijagnoza bezbednosti mladih kako na
nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, omogudava se jasnije, foksirano, obuhvatno i
4

strateko delovanje, kako bi se na svakom nivou minimizirali rizici i omogudio uspeniji i
kvalitetniji lini razvoj i socijalna integracija.

Precepcija stepena bezbednosti Nia od strane mladih
Koliko sami mladi smtraju da je im je bezbednost ugorena ili ne, pokazuju brojna
istraivanja. U cilju jasnijeg sagledavanja stavova mladih u Niu o stepenu bezbednosti
zajednice, u okviru projekta (NE)Bezbednost mladih sprovedeno je kvantitativno
istraivanje na uzorku mladih od 15- 30 godina starosti. Cilj istraivanja je bio da prui
empirijske informacije o stavovima mladih u Niu o bezbednosti ovog grada i kljunim
aspektima nebezbednosti, koji su kao takvi prepoznati u Strategiji bezbednosti grada Nia.
Pored faktora rizika, istraivanje se bavilo i razumevanjem kapaciteta mladih za
prevazilaenje istih, te je kao posebnu vrijablu isptiivao kakav je stepen informisanosti
mladih u zajednici i pozavanje naina informisanja, kao i spremnosti mladih da aktivno
uestvuju u politikom i drutvenom odluivanju, odnosno da preuzmu aktivnu ulogu u
reavanju problema sa kojima se oni ili druge grupe u zajednici suoavaju.
U okviru istraivanja, a u skladu sa dokumentom Strategije bezbednosti grada Nia, ispitane
su sledede kategorije bezbednosti:
1. Opta bezbednost - kljuni indikatori sigurnosti i identifikacija glavnih problema koji
naruavaju bezbednost mladih;
2. Ekonomska bezbednost u okviru ove teme, obraene su sledede podteme:
2.1. Rad - nezaposlenost, siromatvo, prava zaposlenih;
2.2. Trgovina - kvalitet robe i usluga;

3. Socijalna bezbednost- pokrivene su sledede podteme
3.1. Zdravlje
3.2. Kriminal
3.3. Potovanje ljudskih prava i prava manjina
3.4. Saobradaj i transport
3.5. Vrnjako i porodino nasilje

4. Drutveno-politika odgovornost - aktivizam i informisanost mladih.

Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 415 mladih na teritoriji grada Nia. Pri tome su
proporcionalno obuhvadene sve gradske optine. Uzorak mladih su sainjavali ispitanici od
15 do 30 godina starosti, klasifikovani prema obrazovnom i radnom statusu. Uzorak je polno
ujednaen (210 ispitanika mukog pola i 205 enskog pola). Meu ispitanicima je 25%
zaposlenih. Najznaajniji nalazi bide predstavljeni u nastavku.
1. Procena opte bezbednosti i kljunih problema/ tema
5

Generalno, najvedi broj ispitanih- 50.8% smatra da je Ni bezbedno mesto za ivot i po ovom
pitanju ne postoje razlike na poduzorcima ni po goditu, polu, radnom ili obrazovnom
statusu. Znaajan procenat ispitanih- 25.3% nije bila u mogudnosti da proceni da li je
bezbedan/nebezbedan u Niu. etvrtina mladih se ne oseda bezbedno. Nalazi
korespondiraju sa nalazima istraivanja sprovedenim na jugu Srbije, gde se moe ak
zakljuiti da se sve uzrasne grupe mladih osedaju bezebednije nego to je to bio sluaj pre
dve godine (tredina ispitanika).
Posredno o stepenu opte bezbednosti mladih i osedaju sigurnost saznajemo ispitivanjem
spremnosti na migriranje mladih, odnosno o tome gde vide sebe u bududnosti. Naime,
odluka otidi ili ostati upravo zavisi od stepena inkluzije mladih u odreenoj sredini, gde
procena bezbendosti predstavlja jedan od znaajnih faktora koji utiu na odluku. Nalazi
dobijeni u ovom istraivanju u potpunosti sa slau sa nalazima dobijenim u istraivanju
Mladi na jugu Srbije
2
.
Oko 32% mladih ne vidi svoju bududnost u ovom gadu, dok 43% planira da ostane u Niu. U
odnosu na skoro sprovedena istraivanja na jugu Srbije, u Niu je ovaj procenat manji od
proseka za ceo region. Razloge za migracije treba traiti u politika neizvesnost i ekonomskoj
nestabilnosti. Interesantan je nalaz da 25% mladih je jo uvek neodluno, a detaljnija analiza
pokazuje da je re prvenstveno o mlaim grupama ispitanika - srednjokolcima. Verovatno je
da de ta odluka zavisiti dosta i od odluke gde de nastaviti svoje kolovanje, ali ovaj nalaz
govori i da mlad ovek nakon zavrene srednje kole uopte nije u poziciji da ima viziju
bududnosti. Indikativno je i to da studenti u najvedoj meri planiraju svoju bududnost u
drugim sredinama, dok je to manje zastupljeno kod onih koji su zavrili fakultet. Uprkos
tome to tredina ispitanika je donela odluku da ostane u Niu, najvedi broj njih smatra da im
je veoma teko da planiraju svoju bududnost u ovom gradu.
Analizirajudi dalje ta su kljuni problemi koji utiu na osedaj bezednosti/nebezbednosti,
ispitanici navode u najvedem sluaju upravo materijalnu neizvesnost- nezaposlenost i
siromatvo- ak 59% mladih (!). Na drugom mestu, mladi su navodili problem nasilja i
kriminala- 17% i u istom broju neobrazovanost/neinformisanost mladih.
2. Ekonomska bezbednost
2.1. Rad- nezaposlenost i siromatvo, prava zaposlenih- Nezaposlenost i siromatvo su
identifikovani kao glavni problemi koji naruavaju sigurnost mladih. ak vie od 70% mladih
(neukljuujudi mlae od 18 god) je saglasno sa tvrdnjom moji prijatelji su vedinom nezaposleni.
Ispitiujudi dalje zadovoljstvo mladih njihovom ekonomskom pozicijom, vidimo da su mladi u
vedini nezadovoljni svojim materijalnim statusom. Naime, tek jedna tredina uzorka je
zadovoljna istim i kako su analize pokazale, to vedinom srednjokolci i mlai studenti, koji
nisu jo materijalno nezavisni od roditelja i koji nisu realni u proceni sopstvene ekonomske

2

6

pozicije. Podaci u potpunosti korespondiraju sa nalazima na nacionalnom nivou, sa istom
primedenom tendencijom kod mlaih grupa.
Ako pogledamo situaciju kod zaposlenih ispitanika, vedina je nezadovoljna primanjima i
linom ekonomskom situacijom. Zadovoljniji su mladi koji su zaposleni u dravnom sektoru,
od onih zaposlenih u privatnom sektoru i onih koji se bave nekom slobodnom i samostalnom
profesijom. Uprkos tome, 80% mladih poseduje personalni raunar, to posredno govori o
ekonomskom statusu i funkcionalnoj pismenosti omladine u Niu.
Meu zaposlenim ispitanicima, 40% smatra da su im prihodi u skladu sa njihovim radnjim
angaovanjem i obrazovnim statusom. Da je zadovoljno poslom navelo je 43% ispitanih, dok
skoro 22% je bilo neodluno po ovom pitanju.
Iako vedina ispitanika procenjuje da su uslovi u kojima rade bezbedni, svega 80% zaposlenih
ispitanika poseduje radnu knjiicu, dok 60% ima obezeeno zdravstveno, penziono i
invalidsko osiguranje. 64% ispitanika poseduje ugovor o radu. 18% ispitanika smatra da
postoje oblici rodne, verske i etnike neravnopravnosti na njihovom radnom mestu.
2.2. Kvalitet robe i usluga u trgovinama- Kvalitet robe i usluga je posebna tema bezbednosti,
prema kojoj mladi imaju podeljene stavove i kriterijume procene. Iako su mladi skloni
potorakom ponaanju, po ovom pitanju- da li su zadovoljni izborom robe u nikim
prodavnicama, najvedi broj ispitanika nema diferenciran stav.
3. Socijalna bezbednost
3.1. Zdravlje- Istraivanje nije dalo podataka o zdravstvenom statusu mladih, to nije bio cilj.
Ono to se dobilo kao znaajan podatak jeste obuhvat ukljuenost mladih u zdravstveni
sistem, gde 86% ispitanika poseduje overenu zdravstvenu kljiicu, a 70% smatra da uredno
brine o svome zdravlju. Meutim kada je u pitanju procena kvaliteta usluga i poverenje u
nike zdravstvene ustanove, stavovi su podeljeni.

Alkohol predstavlja jedan od velikih socijalno-patolokih i zdravstvenih problema, koji
pogaa i populaciju mladih. Rezultati su to potvrdili. ak 78.6% izjavljuju da mladi u
njihovom okruenju esto konzumiraju alkohol. Vie od 80% ispitanika smatra da je razlog
upravo dosupnost alkohola maloletnim licima, kako u prodavnicama, tako i u kafidima. Kada
je re o drugim psihoaktivnim supstancama, moe se zakljuiti da su i one vrl o dostupne.
Preko polovnie ispitanika- 53% tvrdi da bi znalo kako da nabavi marihuanu ili neku drugu
psihoaktivnu supstancu, kada bi to elelo.
3.2. Kriminal-ak 37% ispitanika smatra da je kriminal znaajno prisutan u Niu, dok 31%
nema stav o ovoj temi. Tako veliki broj neodlunih, ak tredina, govori u prilog injenici da je
ovaj problem prisutniji nego to to mladi jesu spremni da prizanju. Na pitanje da procene
koliko je kriminal zastupljen u njihovom kraju grada, kao najmanje bezbedne su ocenjene
gradske optine Palilula i Crveni Krst, dok je gradska optina Nika Banja procenjena kao
optina sa najniom stopom kriminala. Meutim oko 67% mladih smatra da nodu nije opasno
7

biti na ulici- ovaj procenat varira od optine do optine. Ovaj stav se najvie odnosi na
gradsku optinu Medijana, koju su mladi procenili kao najbezbedniju nodu. Mladi su vedinom
saglasni u stavu da postoje delovi grada koji su manje bezbedni, te da u njih ne treba zalaziti.
Uprkos tome, 74% mladih se izjasnilo da ima poverenje u organe javnog reda i mira.

3.3. Potovanje ljudskih prava i prava manjina- Iako je svega 5% mladih identifikovalo i
svrstalo neravnopravnost i netoleranciju u glavni problem koji naruava njihovu bezbednost,
dublje analize govore da je ovo mnogo pristuniji problem.

Vie od 50% ispitanika primeduje grafite po gradu koji pozivaju na nacionalnu ili versku
netrepeljivost. Svega 36% ispitanika smatra da u ovom gradu svako sme da izrazi svoje
versko ili nacionalno opredeljenje. Vie od 66% ispitanika se ne slae sa tvrdnjom U Niu se
potuju verske i nacionalne manjine. Slina situacija je i sa tvrdnjom U ovom gradu svako
sme da izrazi svoje seksualno opredeljenje. Jo vie zabrinjava visoka stopa neutralnog
(nezainteresovanog) stava kod ovih tvrdnji - etvrtina ispitanika gotovo da nema definisan
stav o ovim problemima ili nije spremna da ga kae.
Ispitujudi koliko su ugroena prava razliitih grupa mladih na radu, vidi se da polna
neravnopravnost na radu nije identifikovana kao znaajan problem. Osobe enskog pola nisu
diskriminisane, prema miljenju mladih, sa jednakim potekodama se suoavaju sa
nezaposlenodu kao i osobe mukog pola. Meutim, ono to se pokazalo kao problem jeste
pozicija osobama sa invaliditetom. Naime, 57% mladih pepoznaje da osobe sa invaliditetom
se suoavaju sa problemom da se zaposle u Niu.
3.4. Saobradaj i transport- Bezbednost u saobradaju je u velikoj meri povezana sa prisustvom
alkohola kod mladih. Najvedi procent saobradajnih nezgoda u gradu, u kojima su stradale
mlade osobe, je povezan sa vonjom pod dejstvom alkohola. Pitali smo ispitanike da li
poznaju mlade osobe koje voze automobil pod dejstvom alkohola i dobili potvrdan odgovor
u 63% sluajeva.

Ostala pitanja vezana za bezbednost u saobradaju nisu pokazala indikativnu doslednost.
Mladi uglavnom nemaju stav o tome da li vozai u Niu potuju saobradajne propise. Njihovi
stavovi na ovu temu su podeljeni i ne moemo na osnovu njih donositi validne zakljuke.
3.5. Vrnjako i porodino nasilje- Nasilje je oblast kojoj smo vrlo ozbiljno i oprezno
pristupili. Nasilje u porodici je oblast, koja obino obiluje socijalno-poeljnim odgovorima ili o
kojoj se radije ne govori, ali i pored toga ak je etvrtina ispitanika navela da poznaje osobe
koje trpe nasilje u porodici.
Prema nalazima, u odnosu na nasilje u porodici, vrnjako nasilje transparentniji problem,
znaajnije prisutniji kod mladih. Kod ovog pitanja su razlike prema polu evidentne - vedi broj
mladida je prisustvovao tuama u odnosu na broj devojaka. Tui je prisustvovalo vie od 60%
momaka, dok je svaka etvrta devojka bila svedok tui.
8

4. Drutveno-politika odgovornost, aktivizam i informisanost mladih
Na pitanje da li smatraju da mladi u Niu aktivno uestvuju u drutveno-politikom
odluivanju, 19% je odgovorilo potvrdno. Uprkos tome, vie od 70% ispitanika tvrdi da se
trudi da bude informisano o aktuelnim deavanjima u gradu. Znaajnije vedi broj mladih-
31% ispitanika navodi da je aktivno u nekoj omladinskoj ili studentskoj organizaciji, to je
znaajnije iznad nacionalnog proseka, ali i proseka u istraivanjima sprovedenim na jugu
Srbije (9 %) . Slian trend se primeduje i kod izlaznosti mladih na izbore, gde su ispitanici
podeljeni po pitanju izlaska na prole lokalne izbore- 46% glasalo, 54% nije.
Moemo zakljuiti da su mladi u Niu podeljeni u pogledu proaktivnog naina razmiljanja,
drutvene odgovornosti i informisanosti. Postoji dosledna korelacija izmeu vedine
prethodnih pitanja. Oni ispitanici koji su pozitivno odgovorili na pitanja o informisanosti i o
glasanju, su vedinom isti oni koji su lanovi nekih omladinskih udruenja i koji su
zainteresovani za politika deavanja u gradu. Nezaposleni ispitanici i srednjokolci su
najmanje zainteresovani za drutvena i politika deavanja u gradu, dok su najvie
zainteresovani i ukljueni studenti. Polne razlike nisu statistiki znaajne.
Nalazi dobijeni ovim istraivanjem u potpunosti se slau sa podacima istraivanja koja su
sprovedena na nacionalnom nivou
3
, gde skoro 51% mladih izjavljuje da se oseda bezbedno u
svom okruenju. Takoe, i ova istraivanja navode da su kljuni razlozi koji ih ine da se
osedaju nebezbedno ekonomske prirode- siromatvo (svaki drugi ispitanik), nezaposlenost
(svaki peti ispitanik) i korupciju i kriminal (svaki dvanaesti ispitanik).

Osnovni problemi i izdvojeni prioriteti
Kao to je ved navedeno, dokument predstavlja skicu stratekog okvira za unapreenje
bezbednost mladih u Niu i oslanja se na ved usvojenu Strategiju bezbednosti grada Nia.
Naime, i sama Strategija prepoznaje mlade kao znaajnu grupu iju bezbednosnu poziciju
treba unaprediti. Ideja organizacija okupljenih na projektu bila je da se kroz impelementaciju
atkivnosti izgrade partnestva koja de definisati pravce akcije, izdvajajudi i definiudi
prvenstveno one probleme/ teme, iji se uticaj procenjuje kao najznaajnij, odnosno ije
reavanje moe doprineti znaajnije unapreenju bezbednosne situacije mladih.
U cilju definisanja prioriteta, pored desk analize i istraivanja, koje je ukazalo na kritine
teme za bezbednost mladih, sproveden je fokusiran proces konsultacija. U okviru procesa
konsultacija sprovedene su dve fokus grupe u gradu Niu gde su uestvovali predstavnici
civilnog sektora i institucija, dok su dodatno konsultovani i predstavnici organizacija i
programa koji se na nacionalnom nivou sprovode na teme od znaaja za bezbednost mladih.

3
Bezbednost mladih u Srbiji, FOD (2010)
9

Rezultati ovih usmerenih konsultacija ukazuju na sledede oblasti/ teme koje se vide kao
prioritetne.
Nezaposlenost

Mladi prestavljaju jednu od najugroenijih grupa prema ovom kriterijumu i kao takva
prepoznata je u brojnim dravnim dokumentima i strategijama kao jedna od sedam
vurnerabilnih grupa
4
. Prem Anketi o rdnoj snzi iz novembr 2011. godine, njved stop
nezposlenosti u Srbiji zbeleen je meu mldim uzrst od 15 do 24 godine (51,9%), dok
stop nezposlenosti mldih uzrst od 25 do 34 godine iznosi 32%. Podaci iz Republikog
zavoda za statistiku iz aprila 2012. godine pokazali su da se broj nezaposlenih nije promenio
u odnosu na novembar prosle godine
5
. U radno aktivnoj grupi (koja je odgovarajude strune
spreme za zapoljavanje i traga za poslom) nezaposleno je 50.9 procenata mladih. Slededa
uzrasna kategorija, mladi od 25 do 34 godine, radno aktivno je 80% mladih, od kojih 33.2
procenta nisu u mogudnosti ga nau posao. Tek nekih 7% mladih se odluuje da pokrene
svoj biznis. Slini trednovi su zatupljeni i u Niu, gde se belei visok stop nezaposlenosti.
Prema podacima iz strategije za bezbednost grada Nia, stopa nezaposlenosti u gradu je blizu
40% aktivnog stanovnitva, a najvedi broj nezaposlenih je u starosnoj dobi od 31 do 40
godina (24,4%), odnosno od 19 do 25 godina (21,1%) i od 26 do 30 godine starosti (16,7%).

Mladi su znaajno zastupljeni u neformalnoj ekonomiji. Prema Ministarstvu za ekonomiju i
regionalni razvoj, bizu 30% mladih od 15- 24 god zaposleno je na crno.
6
Prema podacim iz
2009, gotovo jedna trecina mladih radnika (31,7 odsto) radila je bez ugovora ili na osnovu
usmenog dogovora. Mladi koji su rano napustili kolu ede su radili bez ugovora o radu u
poreenju sa onima koji su zavrlili formalno obrazovanje. Dodatni podaci o pravima po
osnovu rada koji proizilaze iz Ankete o radnoj snazi (ARS) iz aprila i oktobra 2009, ukazuju da
oko 24 odsto mladih, nisu imali pravo na penziono osiguranje ni zdravstveno osiguranja.
Veliki udeo mladih koji su radili bez ugovora o radu, zdravstvenog ili penzionog osiguranja
ilustruje stepen neformalne zaposlenosti nedju mladima, koji je vec dokumentovan u kao
problem.

Pozicija mladih na tritu rada dosta je loa. U potrazi za poslom, kao znaajna prepreka
javlja se problem prvog posla, gde mladi upravo zbog ne posedovanja radnog iskustva nisu
u prilici da dobiju posao, ak i kada se nudi. Kroz program Prve anse koji sprovodi
Nacionalna sluba, znaajan broj mladih ljudi uspeva da steke reference koje unapreuju
njihovu poziciju na tritu rada. Nedostatak radnog iskustva nije samo po sebi razlog zato su

4
Strategija za smanjenje siromatva
5
Podaci Anekte o radnoj snazi, Republiki zavod za statistiku, april 2012.
6
Operational Program for Human Resource development, 2012- 2013, DRAFT, Ministry of Economy and
Regional Development;
10

poslodavci ne pokazuju spremnost da mlade ljude zapoljavaju, problem predstavlja i
nekvalitetno obrazovanje koje ne priprema adekvatno mlade ljude za zapoljavanje.
Ovde se prvenstveno izdvajaju dva problema:
1) funcionalnosti obrazovanja- prema rezultatima PISA testiranja, koje se poslednih godina
rade u Srbiji, mladi imaju ak 2 do 3 godine zaostatak u funkcionalnom znanju za mladima
istih godina u drugim delovima Evrope
7
. Takoe, poslodavci izvetavaju da mladima koji
izlaze iz formalnog sistema obrazovanja, nedostaju praktine vetine za obavljanje
specifinih radih aktivnsoti vezanih za odreene delatnosti ali i vetene zapoljivosti-
komunikacije, timskog rada, organizacije, feksibilnost i prilagodljivost.
2) obrazovanje ne odgovara potrebama trita- jo uvek u obrazovanju postoje profili za koje
nepostoji potreba na tritu rada. U Niu, prema podacima izloenim u Strategiji grada Nia,
najvie nezaposlenih sa visokom strunom spremom ima meu diplomiranim ekonomistima,
pravnicima i doktorima medicine, dok sa srednjim stepena strune spreme, nezaposlenih je
najvie meu maturantima gimnazije, ekonomskim tehniarim, pravnicima i frizeri ma.
Zdravlje
Mladi, kako i odrasli deo populacije u Srbiji, ne prepoznaje u popunosti znaaj brige o
sopstvenom zdravlju. Najznaajniji zdravstveni rizici su: puenje, zloupotreba alkohola i
drugih psihoaktivnih supstanci, nepoznavanje i nedovoljna informisanost o reproduktivnom
zdravlju, razliitim polno prenosivim infekcijama, HIV-u/sidi, abortusu i sigurnom seksu.
Povrede, posebno u saobradaju, su najedi razlozi smrtnosti mladih. Niska svest o
zdravstveno dogovornom ponaanju i prevenciji, svakako predstavlja znaajan problem koji
dovodi u pitanje bezbednost mladih, posebno adolescenata. Mnogobrojna istraivanja
svedoe o prisutnosti i zastupljenosti identifikovanih problema, dok su trendovi na
nacionalnom nivou, dosta slini lokalnim trendovima.
Puenje Prema podacima iz Strategije grada Nia, prevalencija puenja kod mladih uzrasta
15 19 godina u Srbiji iznosila je 15,5%, dok je kod studenata taj procenat vedi i iznosi oko 24
%. Trendovi su da se granice zapoinjanja konzumiranja duvana sve vie smanjujue, te je vie
od polovine deaka i devojica starosti izmeu 13 i 15 godina probalo je puenje cigareta, a
priblino jedna tredina zapalila je svoju prvu cigaretu pre navrene desete godine
8
. Prema
podacima takoe izneenim u ovom dokumentu, lokalni trend u potpunosti prati nacionalni,
te su prema istraivanjima Odsek aza prevenciju bolesti zavisnosti Uprave zaobrazovanje
kulturu i sport, procenat mladih u Niu koji svakodnevno ili povremeno pue do 25%.

7
Istraivanje FOSY, New York,
8
Strategija bezbednosti grada Nia
11

Alkoholizam- meu mladima konzumiranje alkohola je u porastu, te po podacima
Ministarstva zdravlja
9
oko 25% mladih redovno konzumira alkohol, gde se trendovi iz godine
u godinu ne smanjuju. Smatra se da ak 93% mladih od 16 je probalo alkohol najmanje
jednom
10
. Konzumacija alkohola predstavlja prihvatljiv obrazac u adolescentoj kulturi. Podaci
u Strategiji bezbednosti grada Nia govore da su trendovi u Jugoistonoj Srbiji izraeniji i da
znaajno vedi procenat adolescenata redovno konzumiraju alkohol nego u drugim delovima
Srbije (na primer tri puta vedi nego u Vojvodini)
11
. Prosena starost prilikom prvog
konzumiranja alkohola takoe se pomera iz godine u godinu, te je po istraivanjma iz 2007
ona 14 godina. Konzumacija alkohola, direktno je povezana je sa nasiljem, ali i saobradajnim
povredama. Iako postoji zbrana prodaje i toenja alkohola maloletnim licima, pradenje i
sankcionisanje prekioca ne sprovodi se sistematino- esto na osnovu prijave pojedinaca.
Ne postojanje prventivnih programa, kampanja svakako doprinosi da konzumacija alkohola
ostaje drutveno, kulturoloki prihvatljiv obrazac ponaanja.
Narkotici- Kada je re o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci-narkotika, ak 15,1% uenika
prvih razreda srednjih kola navodi da su tokom ivota bar jednom upotrebljavali neku od
ilegalnih droga, odnosno psihoaktivnih supstanci. U 17,1% sluajeva uenici iz beogradskih
srednjih kola su konzumirali narkotike. Marihuana i hai su najkoridenije ilegalne droge
kod nas.
2
Podaci takoe ukazuju da se granica zapoinjanja eksperimentisanja i koridenja
narkotika samnjuje i da trenutno iznosi 15 godina. Eksperti smatraju da oko 60% mladih, pre
svega srednjokolaca, je bilo u kontaktu sa drogama. Prema nalazima policije, ove brojke su
vise i iznosi ak 80%
12
Prema podacima datim u Strategiji bezbednosti, u Niu ak prvi
kontakt sa narkoticima- marihuanom u ak 11% se deava u prvom razdredu srednje kole,
dok taj procenat do IV razreda raste do 20,6%. Prema istom izvoru, ostale vrste narkotika
probalo je u Niu u proseku 2,4% ukupnog uzorka- ekstazi, razliite vrste tableta, kokain i
heroin. Rairena je takoe i kombinacija alkohola sa razliitim lekovima.
Reproduktivno zdravlje mladih- kao i u Evropi granica za stupanje u seksualne odnose u Srbiji
se pomera na nie iz godine u godinu. Prosena granica, je 16 godina, mada po nekim
istraivanjima , ak 23% deaka i 4% devojaka stupi po prvi put u seksualne odnose i pre 16
godine. U studentskoj populaciji, tri etvrtine mladida i preko polovine devojaka, godina 19-
21 su seksualno aktivni. I pored ovako velike brojke, informisanost i znanje o
reproduktivnom zdravlju je izrazito malo. Prema podacima zdravstvene statistike, specifina
stopa namernih prekida trudnode na 1000 ena uzrasta 15-29 godina u 2007.godini je
iznosila 11,3%, dok je stopa registrovana u starosnoj grupi ena 25-29 godina 17,7% i u grupi
15-19 godina 3,6%
13
.

9
Istraivanje o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci meu adolescentima u Srbiji 2005, Beograd, Ministarstvo
zdravlja, 2006.
10
Strategija bezbednosti grada Nia
11
Ibid
12
Dragana Duli, Svetlana Stanarevi, Dragana Matovi, Vesna Nikoli, Fund for Open Society (2008) Safety
of Youth
13
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut
12

Brojke o prisutnosti seksulano prenosivih bolestim meu mladima nedostaju, mada se
srunjaci smatraju da postoje indicije o znaajnoj prisutnosti razliitih oboljenja u ovoj ciljnoj
grupi. Chlamydia, je posebno problem meu devojkama, gde po nekim podacima ak 19%
devojaka je zaraeno a da to ne zna, dok 42% pati od simptoma. Najnovija istraivanja belee
da su u Srbiji zvanino registrovane 2692 HIV pozitivne osobe, od ega je 33% mladih osoba
meu novootkrivenim u 2011.godini. Naime, broj osoba za koje se procenjuje da su
inficirane je desetostruko vedi, i to iznosi da je broj inficiranih negde izmeu 13-26 hiljada
ljudi.


Nasilje
Nasilje je sve je pristunije u drutvu, postajudi prepoznatljiv obrazac ponaanja meu
populacijom mladih, to se ne moe posmatrati iskljuivo kao trend koji prati samo Srbiju.
Slini problemi postoje u velikom broju evropskih zemalja. Kada govorimo o nasilju meu
mladima, govorimo pre svega o stopi krimnaliteta meu mladima, vrnjakom nasilju,
izloenosti mladih nasilju u porodici i pripadnosti mladih ekstremnim, huliganskim grupama.
Stopa kriminaliteta- do tanih podataka o uedu mladih u ukupnoj stopi krimala danas je
teko dodi. Podaci koji se mogu nadi u razliitim istraivanjima su raznoliki - od onih koji
duboko zabrinu do ak najava nekih trendova smanjenja. Prema istraivaima koji su
pripremali izvetaj o Bezbednosti mladih u Srbiji, raspon godita 14 do 35 godina nosi 90%
kriminala i nasilja u Srbiji
14
. Za razliku od njih, podatak nike policije govori u prilog tome da
od 2006. godine, kada je u Niu zabeleeno 516 krivinih dela u kojima su uestvovali
maloletnici, ovaj broj je u znaajnom opadanju
15
. Prema istim izvorima u U 2008. godini
zabeleen je nanii procenat ueda maloletnikog kriminala u ukupnom broju krivinih dela
(8,04%), dok se za 2009. godinu oekuje da ovaj procenat bude ispod 8%. Sa druge strane,
evidentan je porast vrnjakog nasila kod maloletnika u Niu. Takoe i drugi istraivai
navode smanjenje stope maloletnikog kriminala i porast vrnjakog nasilja.
Vrnjako nasilje- za razliku od dobrih vesti koje govore u prilog smanjenja stope
maloletnikog kriminala, vrnjako nasilje raste, to je nacionalni trend, koji odgovara
situaciji u Niu.
Prema podacima UNICEF-a, ak 40% mladih je bilo izloeno vrnjakom nasilju. Znaajan broj
uenika bio je izloen nasilju predvoenom od strane samih profesora- 41% mladih se alilo
na uvrede, ismejavanja, pretnje i agresivno ponaanje od strane nastavnika. Sve je prisutnije
koridenje novih medija za irenje i promociju vrnjakog nasilja. Prema podacima
istraivanja sprovednih u Niu- istraivanje o bezbednosti uenika sprovedno na uzorku od

14
Bezbednost mladih u Srbiji, FOD (2010.)
15
Strategija o bezbednosti Grada Nia
13

107 uenika zavrnih razreda osnovne kole (2008), polovina uenika izjavljuje da se stepen
vrnjakog nasila povedao. Nasile u koli poprima sve ozbilnije oblike, ne ograniavajudi se
samo na verbalno. ak 17% anketiranih uenika priznaje da je uestvovalo u nekom od
oblika fizikog nasila, a svaki deseti je bio rtva
16
. Zabrinjava da je vrnjako nasile postalo
prihvatliva matrica ponaanja vie od polovine dece smatra da na je opravdano sukobe
reavati fizikim nasilem, to je skoro dvostruko vedi procenat od onog koji se belei na
nivou Srbije.
17

Porodino nasilje- prisutno je u drutvu i predstavlja problem koji traje. Prema nekim
ispitivanjima svaka etvrta ena u Srbiji iskusila je neki oblika nasilja od strane svog
pratnera
18
. Statistika o prisutnosti nasilja u porodici nedostaje, delom zbog injenice da je
re o teme koja je jo uvek tabu u drutvu. Deca i mladi su esto rtve u ovakvim
disfunkcionalim porodicama. Prema istraivanju koje je sprovedeno u sklopu ovog projekta,
ak 25% mladih poznaje vrnjake koje trpe porodino nasilje.
Ekstremizima i huliganizam- iako je u drutvu opte prihvaden stav da se mladi ljudi u
znaajnoj meri identifikuju i pripadaju nasilnim huliganskim grupama- to donekle treba
zahvaliti medijima, novija istraivanja pokazuju da tek 3% mladih pronalaze sebe u
identitetu navijake grupe, verske ili politike grupacije
19
. Prema podacima iz nikog MUP-a,
obzirom na broj prekraja, ne moe se redi da postoje organizovane grupe koje se bave
nasiljem na sportskim manifestacijama, niti da su organizovane etremistike grupe aktivne u
Niu.
Saobradaj
Kao to je ved reeno, najvedi uzrok smrtnosti meu mladima jesu povrede i to u velikom
broju nastale u saobradajnim nezgodama. Kod mladih nebezbedno uede u saobradaju,
esto je povezano sa problemima koje nastaju usled vonje pod dejstvom psihoaktivnih
substanci. Sobzirom na injenicu da novi Zakon o saobradaju omogudava madima od 16
godina da budu punopravni uesnici u saobradaju, mogude je oekivati da de ovaj problem u
bududnosti biti izraeniji iako je sad, barem kad je Ni u pitanju, negativan- belei se
smanjenje smrtnosti u nesredama, iako je povedan broj povreda.
Pored navedenih tema/ prioriteta na koje se treba fokusirati u odreivanju stratekih
pravaca za delovanje, a u cilju unapreenja bezbednosne pozicije mladih u gradu, treba
navesti i prepreke koje su u konsultacijama prepoznate kao preduslovi uspeha. Nacionalna
dokumenta- kao to su Nacionalna strategija za mlade, Nacionalna strategija za zdravlje
mladih, itd, su takoe prepozanale kao znaajne prepreke sline teme o kojima su govorilo i
u Niu.

16
Ibid.
17
Strategija o bezbednosti Grada Nia
18
NVO Autonomi enski centar, www.womenngo.org.rs
19
Bezbednost mladih, FOD (2010)
14

Kljune prepreke su sledede:
1. Nadostatak podataka o problemima opisanim u prethodnom poglavlju;
Problem nepostojanja podataka svakako je nacionalni problem, koji se reflektuje i na lokalni
nivo. Za razliku od pojedinanih tema gde postoje osnovni podaci i redovno pradenje (kao na
primer nezaposlenost, zdravlje), postoje teme o kojima se znaajnije manje zna i prati (na
primer nasilje, broj mladih obuhvadenih neformalnom ekonomijom, itd). Takoe, esto, ak i
kada podaci postoje, nisu lako dostupni svim akterima. injenica je da tek jasnim
sagledavanjem problema na nivou konkretnih podataka, mogude je proaktivno delovati u
cilju njihovomg minimiziranja.
2. Nepostojanje koordinacije izmeu razliitih aktera, kako u kreiranju akcije, tako i
sprovoenju i merenju impakta;
Problem nedostatka koordinisanog delovanja razliitih aktera, jeste problem veoma prisutan
i na nacionalnom nivou, kao i na lokalnom. Intersektorska saradnja, kada i postoji, esto je
svedena na nivo protokola, bez sutinske razmene i koordinacije. Kada govorimo o
unapreenju pozicije konkretne ciljene grupe, jasno je da od kvaliteta meusobne
koordinacije- institucija koje se bave odreenim temama/resorima (zdravlje, zapoljavanje,
obrazovanje) zavisi i adekvatna usluga i intervencija koja se sprovodi , odnosno impakt.
Ovaj problem je izraeniji kada govorimo o koordinaciji izmeu dva sektora- civilnog sektora i
institucija. Predstavnici civilnog sektora naveli su da je ovo pitanje koje zahteva znaajno
unapreenje. Po njima, postojede saradnje nisu instiucionalizovne na nain koji obezbeuje
kontinuiran i partnerski rad. esto, saradnja zavisi od konkretnih pojedinaca na obe strane
koji su zainteresovni da zajedno sprovedu odreene aktivnosti /programe.
U cilju postizanja promene za mlade, odnosn omogudavanja punog efekta pojedinanih mera
i intervencija, preporuka strunjaka, ali i aktera koji su ovom prilikom konsultovani , je da se
obezbedi bolja koordinacija ma slededi nain:
a. Mapiranjem postojedih programa/ intervencija- trentuno po razliitim pitanjima i civilni
sektor i razliite institucije kreiranju program koje imaju za cilj da odgovore slinim
potrebama. Nekoordinisano delovanje, vodi rasipanju resursa i/ili smanjenom impaktu.
Mapiranje programa i projekat znaajno je ne samo sa aspekta racionalnijeg i efektnijeg
koridenja raspoloivih resursa, ved upravo i sa aspekta obezbeivanja kvaliteta programa,
ved i jasnijeg sagledavanja ta se sprovodi, kakav je kvalitet i kakav je efekat.
b. Usagalaavanjem implementacije programa/ intervencija- predstavlja korak dalje od
samog mapiranja i podrazumeva usaglaavanja i zajedniko planiranje plana akcije. To
zapravo predstavlja partnersko kreiranje intervencije na nain na koji svaki akter moe
pruiti svoj maksimum. U zavisnosti od prirode intervencije, da li je re o prevenciji ili zatiti,
zavisi koji akter moe biti uspeniji u njegovoj realizaciji. Primer, esto je upravo civilni setkor
15

taj koji kreira efektnije i atraktivnij preventivne programe u oblasti zdravlja mladih i
omogudava vedi obuhvat mladih, dok su institucije neizbene u primeni programa zatite i
smanjenje tete.
c. Zajedniko pradenje i savetovanje u kom pravcu definisati akciju- predstavlja finalni korak
u zajednikom koordinisanom delovanju, gde se osim zajednikog planiranja, vri i zajedniko
pradenje i evaluacija uspeha. Iskustvo civilnog sektora, ne samo na nacionalnom, ved i na
lokalnom nivou, upravo govori da je partnestvo u monitoringu i evaluaciji najmanje
zastupljeno.
3. Jaanje institucionalnog okvira za voenje omladinske politike na nivou grada i
pojedinanih optina;
Drava je napravila znaajan iskorak u prepoznavanju znaaja koji mladi ljudi imaju za
ekonomski i drutveni razvoj zemlje i tu svoju odluku o investiranju u mlade kao
najznaajnijem drutvenom resusu ozvaniila razvojem politika i institucija na nacionalnom i
lokalnom nivou. U poslednjih 5 godina, od uspostavljanja Ministarstva omladine i sporta,
znaajno je uinjeno kako na izgradnji institucionalne infrastruture- otvoreno je 135 lokalnih
Kancelarija za mlade, doneen je Zakon o mladima, Nacionalna strategija i Nacionalni akcion
plan, edukovani su ljudskih resursursi i investirano u razvoj omladinskog civilnog sektora u
cilju pruanja usluga i razvijanju programa za mlade.
Kada govorimo o gradu Niu, koji predstavlja znaajan obrazovni cetar na nacionalnom
nivou, razvoj institucinalnog okvira za sprovoenje omladinske politike od posebnog interesa
za grad. Naime, institucije na lokalu Kancelarije za mlade/ Omladinski klubovi jesu upravo
akteri koji omogudavaju koordiniraciju aktivnosti i direktan rad sa mladima. Trenutno, u
gradu Niu ne postoji gradska KZM, niti mrea lokalih KZM u etiri gradske optine, te je
njihvo uspostavljanje jedan od znaajnih preduslova i za implementaciju mera vezanih za
bezbednost mladih.
Ciljna grupa
U cilju jasnije odreivanja pravaca delovanja, bitno je definisati pojam omladine, jer u
pojedinanim oblastima definicija mladih se razllikuje. Prema politikama doneenim na
nacionalnom nivou- Zakonu o mladima i Nacionalna strategija za mlade, uzrast je kljuna
odrednica, pa su mladi su osobe uzrasta od 15- 30 godina starosti. U odnosu na osnovni
kriterijum odreenja mladih- uzrast, mogude je izdvojiti vie podgrupa mladih zavisno od
konteksta i teme, ali i specifinih razvojnih potreba, te mlade svrstavamo u tri podgrupe: (1)
mladi od 15 do 19 godina, (2)mladi od 20 do 24 godine i (3) najstarija grupa mladih, od 25 do
30 godina.
Sam projekat, kada razmatra poziciju mladih u kontekstu bezbednosti, fokus stavlja na mlade
uzrasta 16- 24 godine starosti- one koji su u najvedem broju sluajeva obuhadeni
istitucionalnom brigom. Sa druge strane, u okviru konsultacija, znaajan broj predstavnika
16

institucija, ali i civilnog sektora izneo je miljenje da se ova granica treba sniziti i da posebno
u obalasti preventive programima i intervencijama treba obhvatiti i decu- minimum od 12
godine (stariji razredi osmogodinje kole).
U optoj populaciji mladih, izdvajaju se posebne grupe mladih koji su prepoznate kao
ranjivije u odnosu na ostatak populacije: mladi Romi, mladi iskljueni iz obrazovnog sistema,
mladi iz institucija bez roditeljskog staranja, madi iz siromanih porodica, mladih iz rural nih
sredina, mladi prestupnici, LGBTI populacija.
Upravo ova raznovrstnost razliitih podgrupa mladih, koje imaju razlilite potrebe, govore o
nunosti da se prilikom kreiranja program i intervencija jasno uzrasno definie ciljna grupa i u
skladu sa razvojnim kapacitetima i konkretnim problemima, sam pristup, promocija i
intervencije u potpunosti prilagode.

VIZIJA

U skladu sa definisanim optim ciljem Strategija razvoja grada Nia, koji u svoj fokus stavlja
drutveni razvoj, na slian nain se moe odrediti i opti strateki pravaci koji se predlau u
ovom dokumentu, gde se tei stvoriti podsticajna i bezbedna drutvena sredina, u kojoj de
mladi modi da iskau i da zadovole svoje potrebe za pripadanjem, druenjem, linim i
profesionalnim razvitkom.
Na taj nain, strateka usmerenja, u popunosti odogvara definisanoj viziji grada Nia
predstavljenoj u dokumentu Strategije bezbednosti-
Ni de postati ekonomski, socijalno i ekoloki siguran i
bezbedan grad koji permaentno jaa institucije za
unapreenje bezbednosti, preventivno deluje i adekvatno
reava rizike i pretnje bezbednosti u cilu povedanja
kvaliteta ivota svojih graana (ukljuujudi mlade).

Ovu viziju, kao to i dokument gradske strategije prepoznaje, mogude je ostvari tek
sinhronizovanim, partnerskim i koordinisanim delovanjem svih aktera- prepoznatih
institucija i civilnog sektora. Kada govorimo o bezbednosti mladih, ova koordinisanost je od
sutinskog znaaja. U tu svrhu, potrebno je uspostaviti redovni mehanizam saradnje i
koordinacije, gde se kao kljuni akteri prepoznaje (1) telo za bezbednost koje postoji pri
optini i (2) institucije zaduene za brigu o mladima na nivou grada i pojedinanih optina.
Znaajnije ukljuivanje civilnog sektora bi svakako doprinelo celokupnom uspehu.
17

STRATEKI CILJEVI

1. EKONOMSKA BEZBEDNOST
OPTI CILJ 1: Unaprediti ekonomsku poziciju mladih povedanjem zapoljivosti i podrkom
(samo)zapoljavanja mladih u privatnom sektoru to predstavlja preduslov za njihov
konitinurian profesionalan i lian rast i razvoj, osedaj bezbednosti i odluku o ostanku u Niu.
1. Povedanje zapoljivosti mladih ljudi i adekvant pripreme za trite rada (15/18 do 30god)
2. Podrka zapoljavanja mladih u privatnom sektoru- obezbeivanjem podrke za
zapoljavanje mladih (18- 30) i osnaivanjem mladih za preduzetnitvo (15- 30 god)
3. Smanjenje obuhvata mladih neformalnom ekonomijom (od 15- 30 godina)
Specifini ciljevi Mere/ aktivnosti Akteri














1. Povedanje
zapoljivosti
mladih ljudi

Cilja grupa:15/ 18
do 30 godina




1.1. Sprovoenje analize o potrebama
lokalnog trita rada i kratkoronim
projekcijama/potreba poslodavaca;

LS i javne institucije na lokalu,
Ministarstvo prosvete

1.2. Uskladiti potrebe trita rada i
obrazovnog sistema u skladu sa
ingerencijama L S u obrazovanju, uticanjem
na otvaranje obrazovnih profila u okviru
srednjokolskog obrazovanja i odreivanjem
kvota upisanih studenata, a u odnosu na
potrebe lokalnog trita rada;


LS, obrazovne institucije na
lokalu, NSZ, civilni sektor,
Ministarstvo prosvete

1.3. Sprovoenje programa kontinuiranog
informisanja mladih o trenutnim i
projektovanim potrebama trzita, kao i
programa karijernog savetovanja i
usmeravanje mladih;



KZM, obrazovne institucije,
NSZ, civilni sektor

1.4. Kreiranje i osnaivanje kapaciteta za
meusektorsku saradnju uspostavljanjem
stalnog dijaloga i protokola o saradnji
razliitih aktera

LS, KZM, javne ustanove,
obrazovne institucije, NSZ,
civilni sektor

1.5. Kreiranje i sprovoenje programa
neformalnog obrazovanja usmerenih na
pripremu mladih za radnu situaciju
(employability skills)


KZM, NSZ, civilni sektor

1.6. Kreiranje i sprovoenje razliitih
programa prekvalifikacije - uvoenje novih
profila usklaeno potrebama trita

KZM, obrazovne institucije,
NSZ, civilni sektor
18


1.7. Uspostavljanje kapaciteta za priznavanje
neformalnog obrazovanja definisanjem
mehanizama saradnje izmeu institucija
obrazovnih sistema i zapoinjanjem
sertifikacije pograma iz oblasti neformalnog
obrazovanja


Obrazovne institucije na
lokalu, Ministarstvo prosvete,
NSZ, civilni sektor

1.8. Uspostavljanje programa radnih praksi, i
drugih programa obuke koji odgovaraju
potrebama poslodavaca na teritoriji LS ili
okolnih LS

NVO, privatne agencije za
zapoljavanja, poslodavci, NSZ,
donatorski projekti

1.9. Uspostavljanje saradnje izmeu vie LS
kako bi se omogudio protok radne snage na
tritu rada ukoliko ima deficitarnih
zanimanja

LS, NSZ

1.10 Uspostavljanje karijernog centra za
uenike srednjih kola

LS ,NSZ, obazovne institucije,
poslodavci,









2. Podrka
zapoljavanja
mladih u
privatnom
sektoru-
obezbeivanjem
podrke za
zapoljavanje
mladih (18- 30) i
osnaivanjem
mladih za
preduzetnitvo
(15- 30 god)




2.1. Povedati budetsko izdvajanje i/ ili
poreske olakice za podsticanje
zapoljavanja mladih na lokalnom nivou;

LS

2.2. Uspostavljanje programa preduzetnitva
u srednjim kolama

LS, KZM, obrazovne institucije,
civilni sektor, poslovni sektor

2.3. Uspostavljanje zajednike saradnje
razliitih aktera pri pruanju finansijske i
struno- tehnike podrke startovanju i radu
preduzetnikih inicijativa mladih

LS, KZM, obrazovne institucije,
civilni sektor, poslovni i
bankarski sektor, razvojna
agencija, postojedi inkubatori

2.5. Pruanje podrke u organizovanju
udruivanja mladih preduzetnika

LS, KZM, civilni sektor,
poslovni sektor, Razvojna
agencija, inkubatori,

2.6. Pruanje podrke u uspostavljanju i radu
socijalnih preduzeda mladih

LS, KZM, obrazovne institucije,
centri za socijalni rad, civilni
sektor, poslovni i bankarski
sektor

2.7. Uspostavljanje garancijskog mehanizma,
koji bi omogudavao da se kreditiraju mladi
po uslovima povoljnijim od redovnih
bankarskih uslova

LS, socijalna preduzeda, civilni
sektor, Razvojna agancija

2.8. Unapreenje razvoja i funkcionisanja
biznis inkubatora - poboljanje usluga biznis
inkubatora koje daju mladi, koridenje javnih
LS, univerziteti, civilni sektor
19

prostora koji se vie ne upotrebljavaju u te
svrhe

2.9. Uspostavljanje informacionog portala za
preduzetnike

LS, KZM, civilni sektor,
Razvojna agencija

2.10. Uspostavljanje multisektorskih panela
za koridenje javnih fondova za razvoj
preduzetnitva mladih

NSZ, Fond za razvoj, NVO, LS


3. Smanjenje
obuhvata mladih
neformalnom
ekonomijom
( 15- 30 god)



3.1.Prikupljanje podataka o obuhvatu
mladih neformalnom ekonomijom

LS, javne institucije i civilni
sektor

3.2. Unapreivanje rada inspekcijskih slubi

LS

3.3. Informisanje i edukacija mladih o
pravima na radu

LS, javne institucije i civilni
sektor

2. SOCIJALNA BEZBEDNOST

2.1. Zdravlje mladih

OPTI CILJ 2: Unaprediti zadravstveni poziciju mladih od 15- 30 godina u Niu, obezbeujudi
podrku za zdrav psiho- fiziki razvoja pojedinca, smanjujudi rizike poremedaje zdravlja
mladih, razvijajudi zdavstvenu zatitu prilagoenu potrebama i razvojnim specifinostima
razliitih grupa mladih .

Specifini ciljevi:

1. Unapreivanje kapaciteta lokalne zajednice i sistema zdravstvene zatite da odgovori
potrebama mladih i prui adekvatne usluge prevencije i zatite (15- 30)
2. Unapreivanje i zatita mentalnog zdravlja mladih (15- 30 godina)
3. Unapreivanje reproduktivnog zdravlja mladih, kao i prevencije i zatite od polno
prenosivih (PP) bolesti i HIV/AIDS (15- 30)
4. Smanjivanje rizika i rizinih ponaanja mladih od zloupotrebe duvana i drugih psiho
aktivnih substanci i pruanje adekvatne podrke i zatite onima koji su u problemu (15- 30)




20

Specifini ciljevi Mere/ aktivnosti Akteri






1. Unapreivanje kapaciteta
lokalne zajednice i sistema
zdravstvene zatite da odgovori
potrebama mladih i prui
adekvatne usluge prevencije i
zatite (15- 30)

1.1. Sprovoenje kontinuiranih
istraivanja i izvetaja o
zadravlju pojedinanih grupa
mladih u gradu Niu

LS, KZM, zdravstvene institucije,
centri za socijalni rad,
obrazovne institucije, civilno
drutvo

1.2. Razvoj funkcionalnih
partnerstva i uspostavljanja
stalnih mehanizama za
koordinaciju aktera iz razliitih
sektora na nivou grada

LS, KZM, zdravstvene institucije,
centri za socijalni rad,
obrazovne institucije, civilno
drutvo

1.3. Mapiranje postojedih
pruaoca usluga i programa u
zajednici koje su usmerene na
zdravlje mladih (teme:
mentalno zdravelj,
reproduktivno zdravlje i
prevencija i zatita PP,
HIV/AIDS, )

LS, KZM, zdravstvene institucije,
centri za socijalni rad, civilno
drutvo

1.4. Otvaranje mree
savetovalita/punktova za
mlade koji pruaju usluge
informisanja, edukacije i
savetovanja iz oblasti zdravlja u
sredinama u kojima mladi
provode svoje slobodno vreme/
gde se okupljaju (posebno
znaajno za osetljive grupe)

LS, KZM, zdravstvene institucije,
centri za socijalni rad, civilno
drutvo

1.5. Uspostavljanje info- pointa
u zajednici o temama iz oblasti
zdravalja, on line savetovanja i
otvaranje SOS linija

LS, KZM, zdravstvene institucije,
centri za socijalni rad, civilno
drutvo

1.6. Promovisanje i

21

intenziviranje aktivnog
uestvovanja mladih u kreiranju
aktivnosti za zdravlje na
lokalnom nivou posebno kroz
promotivne programe i
vrnjake edukacije i
savetovanja
LS, KZM, zdravstvene institucije,
centri za socijalni rad, civilno
drutvo

1.7. Razvijanje novih i
unapreivanje kvaliteta
postojedih programa
vrnjakog obrazovanja kroz
standardizovane obuke i
sertifikovane vrnjake
edukatore

LS, KZM, zdravstvene institucije,
centri za socijalni rad,
obrazovne institucije i civilno
drutvo

1.8. Razvijanje saradnje sa
ustanovama, organizacijama u
oblasti kulture, sporta i
rekreacije, koji pruaju
programe usmerene na
kvalitetnije organizovanje
slobodnog vremena, to
doprinosi zdravlju i promociji
zdravih stilova ivota

LS, KZM, zdravstvene institucije,
centri za socijalni rad,
obrazovne institucije, insitucije
kulture, sportska drutva i
klubovi i civilno drutvo

1.9. Povedati senzitivnost i
profesionalne kompetencije
zdravstvenih radnika da
prepoznaju dodatne potrebe
mladih, posebno osetlivih
mladih;

LS, KZM, zdravstvene institucije,
centri za socijalni rad, civilno
drutvo

1.10. Jaanje kapaciteta lokalne
zajednice/ uspostavljanih
lokalnih partnerstava u
planiranju, implementaciji,
monitoringu i evaluaciji
programa prevencije, leenja i
rehabilitacije mladih.

LS, KZM, zdravstvene institucije,
centri za socijalni rad,
obrazovne institucije, civilno
drutvo



2.1. Obezbevanje strune
podrke (od strane zdravstvenih

LS, KZM, zdravstvene institucije,
centri za socijalni rad,
22



2. Unapreivanje i zatita
mentalnog zdravlja mladih
(15- 30 godina)

radnika) koji pruaju usluge
savetovanja (diretno i on line
savetovanje) u savetovalitima
u zajednici
obrazovne institucije, civilno
drutvo

2.2. Razvoj i kontinuirano
sprovoenje edukativnog
programa neformalnog
obrazovanja za srednje kole
(radinica, predavanja i tribina)
koji se nudi kurikulume (izbor
tema) odgovarajude uzrastu (od
I-IV razreda)

LS, KZM, zdravstvene institucije,
obrazovne institucije, civilno
drutvo

2.3. Razvijanja programa
vrnjake podrke
marginalizovanim grupama
mladih (OSI, Romi, mladi iz
institucija) u cilju bolje inkluzije

LS, KZM, zdravstvene institucije,
obrazovne institucije, centar za
socijalni rad, civilno drutvo

2.4. Promocija zdravih stilova
ivota i konkretnih programa
koji se realizuju u partnerstvu
LS, KZM, zdravstvene institucije,
obrazovne institucije, civilno
drutvo








3. Unapreivanje
reproduktivnog zdravlja mladih,
kao i prevencije i zatite od PP
bolesti i HIV/AIDS (15- 30)


3.1. Razvijati programe, u
partnerstvu- institucija i
vrnjakih grupa/ civilnog
sektora, usmerenih na pruanje
usluga informisanja i
edukovanja mladih na teme
prevencije i zatite
reproduktivnog zdravlja
LS, KZM, javne institucije i civilni
sektor

3.2. Promovisanje redovone
zdravstvene kontrole i
organizovanje promotivnih
aktivnosti odlaska na
sistematske preglede
(ginekolog, urolog)

KZM, zdravstvene ustanove,
obrazovne institucije, civilni
sektor

3.3. Mobilisati roditele,
medije, udruenja graana i
lokalne zajednice
da utiu na javno mnjenje i
promoviu znaaj prevencije u
odnosu na reproduktivno
zdravle.


KZM, zdravstvene ustanove,
obrazovne institucije, civilni
sektor

3.4. Proirivati pristup
zdravstvenim slubama

LS, KZM, zdravstvene i
obrazovne ustanove, civilni
23

prilagoenim
potrebama mladih, ukluujudi
promovisanje dobrovolnog
testiranja i savetovanja,
negu i slube podrke u oblasti
PPI i HIV/AIDS;

sektor

3.5. Razvijati programe u
zajednici dostupne
marginalizovanim grupama
mladih (Romi, mladi bez
roditeljskog staranja, LGBTI
populacija, maloletne seksualne
radnice itd), koji nisu
obuhvadene obrazovnim/
zdravstvenim sistemima


LS, KZM, centar za socijalni rad,
civilni sektor





4. Smanjivanje rizika i rizinih
ponaanja mladih od
zloupotrebe duvana i drugih
psiho aktivnih substanci i
pruanje adekvatne podrke i
zatite onima koji su u
problemu (15- 30)


4.1. Sprovoditi kontinuiranu
kampanju i edukativne
programe (radionice,
predavanja i tribine) o uticaju i
posledicama od koridenja
psihoaktivnih supstanci u okviru
obrazovnih institucija,
savetovalita u zajednici , na
mestima gde se okupljaju mladi

LS, KZM, obrazovne i
zdravstvene institucije i civilni
sektor

4.2. Uvesti mere nadzora
sprovoenja mera zabrane
prodaje akohola, izgradnje
kockarnica na mestima u
neposrednom okruenju
obrazovnih institucija, itd.

LS, KZM, MUP, obrazovne
institucije

4.3. Unapreivanje i promocija
usluga koje institucije nude
mladima - zavisnicima

LS, KZM, MUP, zdravstvene
institucije, centri za socijalni
rad, civilno drutvo

4.4. Razvoj i promocija
programa vrnjake podrke
mladima u problemu u cilju
njihove reintegracije

LS, KZM, zdravstvene institucije,
centri za socijalni rad, civilno
drutvo






24


2.2. Nasilje

OPTI CILJ 3: Unaprediti linu bezbednost mladih od 15 - 30 god starosti razvojem lokalnih
kapaciteta za pradenje problema nasilja i nebezbednog ueda mladih u saobradaju, kao i
kapaciteta za razvoj i implementaciju konkretnih mera - preventivnih i zatitnih programa
usmerenih ka mladima, roditeljima i drugim akterima u zajednici, podiudi na taj nain
bezbednosnu kulturu kako mladih tako i graana Nia u celini .
Specifini ciljevi:

1. Izgraditi lokalne kapacitete za istraivanje, pradenje i razvoj interventnih programa i mera
usmerenih na probleme nasilja meu mladima i nebezbednog ponaanja mladih u
saobradaju
2. Sprovoditi programe / usluge usmerene na prevenciju i zatitu mladih od nasilja i
povedanja bezbednosti ueda u saobradaju
3. Unapreivati bezbednosnu kulturu meu mladim ljudima, roditeljima, nastavnicima,
omladinskim radnicima kroz aktivnu promociju na lokalnom nivou

Specifini ciljevi Mere/ aktivnosti Akteri








1. Izgraditi lokalne
kapacitete za
istraivanje, pradenje i
razvoj interventnih
programa i mera
usmerenih na probleme
nasilja meu mladima i
nebezbednog ponaanja
mladih u saobradaju



1.1. Integrisanje problema nasilja u
lokalne strategije koje tretiraju oblasti
obrazovanja, javnog zdravlja, borbe
protiv siromatva, odrivog razvoja,
rodne ravnopravnosti itd.

LS, KZM, javne institucije

1.2. Unapreivanje sistema za
prikuplanje i analizu podataka i
izvetavanja o uestalosti i svim
vidovima nasila nad mladima i meu
mladima i obzebeivanje lokalne
finansijske podrke


LS, KZM, javne institucije

1.3. Uspostavljanje mehanizama za
koordinaciju i zajedniki rad institucija na
lokalnom nivou koje se bave mladima/
razliitim podgrupama mladih i
problemom nasilja - kako u procesu
kreiranja mera, implemetacija, tako i
pradenja i evaluacije efekata

LS, KZM, lokalne obrazovne
i zdravstvene ustanove,
centri za socijalni rad,
civilno drutvo


1.4. Mapiranje postojedih usluga i

LS, KZM, javne institucije
25

programa i unaprediti evaluacione
mehanizme za mernenje uspeha
projekata
i programa/mera koji se sprovode
usmereno na smanjenje nasilja i
bebzednog ueda u saobradaju

1.5. Obezbediti dodatne licencirane
obuke i materijale za sve one koji rade u
delovima sistema koji se bave mladima i
problemima nasilja.

LS, KZM, lokalne obrazovne
i zdravstvene ustanove,
centri za socijalni rad,
civilno drutvo


1.6. Uspostavljanje slubi za pruanje
sveobuhvatne podrke na nivou
lokalne zajednice mladima koji su
doiveli nasilje.

LS, KZM, Centri za socijalni
rad, MUP,obrazovne i
zdravstvene institucije i
civilni sektor

1.7. Uspostavljanje mree omladinskih
radnika kao podrke unapreenju
stanarda rada pruaoca usluga za mlade

KZM, NAPOR, institucije
koje pruaju usluge za
mlade, Minstarstvo
omladine i sporta

1.8. Obezbediti dodatno finansiranje
razvoja ponude programa za mlade koji
omogudavaju struturisano provoenje
slobodnog vremena sport, kultura,
neformalno obrazovanje

LS, KZM, institucije
kulturne, e

1.9. Usvajanje na nivou grada procedura
i mehanizama za beleenje
nasilja u kolama i preduzimanje mera
zatite

LS, KZM, Centri za socijalni
rad, MUPa,obrazovne i
zdravstvene institucije i
civilni sektor

1.10 Uspostavljanje protokola o saradnji
centra za socijalni rad i civilnog sektora o
upudivanju maloletnih prekrioca na
drutveno koristan rad u zajednici

KZM, MUP, Centri za
socijalni rad i civilni sektor





2. Sprovoditi programe /
usluge usmerene na
prevenciju i zatitu
mladih od nasilja i
povedanja bezbednosti
ueda u saobradaju



2.1. Obuavanje nastavnika i kolskog
osobla o nasilu, o vetinama
komunikacije, o otvorenom
dijalogu izmeu dece i odraslih i o
preventivnoj ulozi kolskih pravila.

LS, KZM, obrazovne
institucije i civilni sektor,
Ministarstvo prosvete

2.2. Obuavanje nastavnika i kolskog
osobla o primeni Posebnog protokola za
zatitu dece i
uenika od nasila, zlostavlanja i
zanemarivanja u obrazovno vaspitnim
ustanovama

LS, KZM, MUP, Centri za
socijalni rad, obrazovne
institucije i civilni sektor
26


2.3. Razvoj efikasnijih programa podrke
za roditelje o nasilju meu mladima

KZM, Centri za socijalni rad,
obrazovne institucije i
civilni sektor, Ministarstvo
socijale

2.4. Izgradnja kapaciteta Timova za
zatitu dece od nasilja za
uspostavljanjem saradnje i kvalitetnijem
ukljuivanjem u rad Saveta roditelja,
akih pralamenata, omladinskog
civilnog sektora


LS, KZM, Centri za socijalni
rad, MUPa,obrazovne i
zdravstvene institucije i
civilni sektor

2.5. Sprovoenje programa neformalnog
obrazovanja mladih o nenasilnim
metodama vetinama komuniciranja
i nenasilnoj komunikaciji
KZM, obrazovne institucije i
civilni sektor

2.6. Sprovoenje programa vrnjakog
obrazovanja i savetovanja na temu
vrnjakog nasilja

KZM, obrazovne institucije i
civilni sektor

2.7. Podsticanje aktivizma mladih kroz
uede u programima omladinskog
civilnog sektora i omoguditi aktivno
uede u donoenju odluka na nivou
kole i lokalne zajednice

KZM, obrazovne institucije,
civilni sektor

2.8. Podravati i osnaivati rad akih
parlamenata i njihovo udruivanje

KZM, obrazovne institucije,
civilni sektor

2.9. irenje mree kolskih policajca

LS, MUP, obrazovne
institucije

2.10. Sprovoenje programa u zajednici
usmerenih na rad sa podgrupama mladih
sklonih nasilju (navijake grupe)

LS, KZM, civilni sektor

2.11. Razvijati i unapreivati
sposobnost strunjaka u svim
sektorima za
rad sa poiniocima nasila.


LS, KZM, lokalne obrazovne
i zdravstvene ustanove,
centri za socijalni rad,
civilno drutvo


2.12. Razvijati i kontinuirano obuavati
za prepoznavanje nasila i pomod
rtvama nasila u porodici;



LS, KZM, lokalne obrazovne
i zdravstvene ustanove,
centri za socijalni rad,
civilno drutvo


27

2.13. Sprovoenje programa
neformalnog obrazovanja o bezbednom
uedu u saobradaju
LS, KZM, MUP, obrazovne
institucije i civilni sektor


3. Unapreivati
bezbednosnu kulturu
meu mladim ljudima,
roditeljima,nastavnicima,
omladinskim radnicima
kroz aktivnu promociju
na lokalnom nivou



3.1. Promovisanje prevencije nasilja
putem medijskih kampanja za
promenu navika, ponaanja i postojedih
drutvenih normi, na svim
nivoima.

LS, KZM, MUP, obrazovne
institucije i civilni sektor

3.2. Senzibilizacija javnog mnjenja-
roditelja i medija u vezi sa uzrocima
nasilja,
kao i razvijanje svesti i odgovornosti o
ovom problemu u populaciji
koja je najvie izloena riziku

LS, KZM, MUP, obrazovne
institucije i civilni sektor

3.3. Promovisati primere dobre prakse u
unapreivanju
poloaja mladih i reavanju problema
nasilja.


LS, KZM, MUP, obrazovne
institucije i civilni sektor

3.4. Senzibilizacijaja mladih o
posledicama nebezbednog ueda u
saobradaju

LS, KZM, MUP, obrazovne
institucije i civilni sektor