Pozdrav

Pa da se podsetimo... malo drugaija pria....

O Duvanu
www.ivantic.net
OVDE NE ZAGOVARAMO UPOTREBU DUVANA
SAMO RAZOTKRIVAMO LA O DUVANU
Duvan (nicotiana tabacum) je lekovita biljka. ovek je, pored kanabisa, koristi i
kultivie od kad zna za sebe. Svi narodi irom sveta su se kroz istoriju upoznali sa
lekovitim dejstvom ove biljke, i to je injenica koja se jako teko moze osporiti.
Ako ukucate na guglu duvan, kao odgovore dobiete masu sajtova, koji svi vrte jedn
u te istu priu: cigareta=metak u elo, videete taktike plaenja, zastraivanja, dezinfor
macija, lai, zabluda, predrasuda, nagomilano neznanje(primer - Duvan je smrtonosa
n u svakom obliku). A sve je to zbog toga to je ovek odgajen da slepo veruje autor
itetima, tj. izvorima ''znanja i informacija'' koji su mu predstavljeni kao neos
porni, jedni bogomdani autoriteti.
Ovde se neemo baviti tim bezobzirnim i bezobraznim taktikama, ovde emo se posvetit
i zdravorazumnom i to je mogue detaljnijem(a da to bude veini shvatljivo) objanjenju
nekih stvari. Za poetak: NIKOTIN NIJE KANCEROGENO JEDINJENJE! PUENJE CIGARETA NE
MOE IZAZVATI RAK SAMO, KAO NI BILO KOJI DRUGI UZRONIK RAKA. RAK UVEK NASTAJE ZAJED
NIKIM DEJSTVOM NEKOLIKO IZAZIVAA RAKA. Znai, ako bi ovek iveo u zdravoj sredini, i zd
ravo se hranio, puenje cigareta mu ne bi naskodilo ni najmanje. Ako pogledate sli
ke ili video snimke reportaa o najstarijim osobama na svetu, ni jednu od tih osob
a neete videti bez cigarete ili dointa. Ako su ljudi puili vekovima duvan, koji kak
o nam kau ubija, kako je onda oveanstvo doguralo do brojke od 6 milijardi ljudi? Net
o tu ne tima. Da se prebacimo sada na taj zloglasni nikotin...glavni sastojak bil
jke duvan.
Nikotin je prirodni alkaloid, formule C10H14N2. Nalazi se u liu i korenu duvana ve
zan dvobaznom jabunom i trobaznom limunskom kiselinom. Sainjavaju ga tri elementa
koja imaju mono dejstvo na na organizam, ugljenik, vodonik i azot. Duvan, u zavisn
osti od vrste, sainjava 0,5-10% nikotina, cigarete u proseku sadrze 8-20 miligram
a. ovekovo telo apsorbuje samo 3 miligrama. Nikotin ulazi u nae telo kroz kou, plua
i mukozne membrane(pokrovni sloj nozdrva i desni). Ulazi pravo u krvne sudove ko
ji se nalaze u tkivima koe i plua. Odatle nikotin prelazi u krvotok i relativno br
zo stie u mozak. Veina puaa nakon 10-15 sekundi osea efekte nikotina. Pored toga to pua
ma, preko mozga, stvara lep oseaj, nikotin izvodi jo dosta razliitih akcija po naem
telu. Nae telo ga se oslobaa brzo, est sati posle popuene cigarete u telu preostaje
treina odn. 1 miligram nikotina. 80% nikotina se razbija u jetri putem enzima, u
pluima nikotin se metabolie na kotinin i nikotin oksid. Ostatak nikotina iz krvi s
e filtrira u bubrezima, a potom izluuje u mokrau.
Sada pria ide malo u drugu stranu...informacije se u naem mozgu prenose putem slab
ih elektrinih impulsa(to se kae, radimo na struju=bio roboti). Jedinjenja odgovorna
za ovo se nazivaju neurotransmiteri. Jedan od najvanijih sistema neurotransmiter
a je holinergiki, sa acetilholinom kao najvanijim neurotransmiterom. Acetilholin j
e jedan od prvih neurotransmitera koji je otkriven, prvobitno je nosio ime vagus
schuft, jer je otkriveno da je to jedinjenje koje stimulacijom isputa nerv vagus,
i koje utie na kontrakcije sranog miia. Acetilholin je proizvod enzima holin acetil
transferaze, koji koristi acetil koenzim A i holin u stvaranju acetilholina. Hol
in i fosfatidilholin koji dobijamo iz hrane se koriste za proizvodnju acetilholi
na. Kada enzim ispusti acetilholin u telo, on se posle metabolie u holin i acetat
uz pomo enzima acetilholinesteraze i jo nekih nespecifinih estara. Isputanje acetil
holina moe imati ekscitatorno ili inhibitorno dejstvo na receptore koji ga primaj
u, to zavisi od vrste tkiva i prirode receptora sa kojim acetilholin stupa u inte
rakciju. Acetilholin deluje tako to vezivanjem za acetilholinske receptore otvara
kanale u membrani elije, to omoguava odreenim jonima (atomima sa elektrinim nabojem)
, najee natrijum, da ulaze u i izlaze iz elije. Joni su odgovorni za nastajanje slab
e elektrine struje, koja omoguava odvijanje nekih drugih fiziolokih procesa koji za
rezultat imaju prenos informacije sa jedne elije na drugu.
U naem telu postoje 2 tipa acetilholinskih receptora: nikotinski i muskarinski. M
uskarin je alkaloid iz peurke Amanita Muscaria(googlajte ovo ime, moete saznati ne
ke inetersantne stvari). O muskarinskim receptorima neu ovom prilikom. Nikotinski
acetilholinski receptori se razvijaju kod fetusa u treem tromeseju trudnoe, i ve u
toj fazi imaju ulogu u kontroli vaskularne homeostaze. Nalaze se svuda po ovekovo
m telu, ali su, kod kimenjaka, najzastupljeniji u mozgu, kimenoj modini, i raznim n
ervnim elijama. U velikim koliinama se nalaze u elektrinim organima jegulja i u kra
kovima morskih zvezda. Da ne zaboravim vanu stvar, acetilholin nama igra najvaniju
ulogu u sposobnosti kognicije, memorije, razmiljanja, kao i ovekovog ponaanja drug
im reima - utie na rad velikog broja elija u telu. Da bi na organizam pravilno funkc
ionisao, neophodne su stalna koncentracija acetilholina, kao i njegova pravilna
raspodela u organizmu. Ukoliko koncentracija nije stalna, ni raspodela nije prav
ilna i onda se deavaju sranja naem organizmu(na tom nivou). Da bi uvideli pravu sl
iku potrebno je da znate da su tornjevi mobilnih telefonija(nemerljivo vie nego s
ami mobilni telefoni) sa talasima koje emituju glavni faktor naruavanja koncentra
cije i raspodele acetilholina u telu. To je i jedan od razloga to danas masa ljud
i na planeti sve vie i vie ima psihike bolesti i probleme. Jedinjenja koja ispoljav
aju priblino ista ili slina dejstva na elije se nazivaju agonisti. Jedinjenja koja
ispoljavaju suprotna dejstva se nazivaju antagonisti. Acetiholin ima ulogu da ak
tivira receptore. Nikotin je mimik tj. agonist acetilholina. I on aktivira recep
tore. Znai, nikotin omoguava odigravanje procesa koji su narueni ili poremeeni nedos
tatkom acetilholina. Danas se nikotin sve vie koristi u tretiranju Parkinsonove b
olesti, Alchajmerove bolesti i hroninog bola, jer su zdravorazumni naunici shvatil
i da ne moraju muiti ivotinje ili stvarati vestake hemikalije da bi dobijali agonis
te nikotina. Epibatidin je agonist nikotina koji se dobija iz koe Ekvadorske abe E
pipedobates Tricolor i koristi se u tretiranju gorenavedenih i jo nekih neurolokih
bolesti, od agonista nikotina tu su jo i epiboksidin, ABT-418, ABT-594(azetidin)
i SIB-1508(altiniklin).
Oksidacijom nikotina nastaje nikotinska kiselina, poznatija pod imenom niacin, a
jo poznatija pod imenom vitamin B3. Amid nikotinske kiseline je nikotinamid, poz
natiji kao vitamin PP. O ulozi i znaaju ovih vitamina neemo sada.
Puenje cigareta i sirovog duvana su dve potpuno razliite stvari, tj. ostavljaju ra
zliit efekat na nae telo. Duvan za industrijske cigarete prolazi kroz niz tretmana
razliitim hemikalijama, koji mu daju novu boju, miris, ukus. Veini puaa cigareta sa
duim staom sirov duvan ne prija, jer su svoje telo navikli na arome i hemikalije
kojima se tretira duvan u fabrikama. Duvan se hiljadama godina smatra i korien je
kao medicinsko sredstvo, a informacije koje nam prua zvanina istorija kau da korienje
i kultivisanje duvana datira od 6000 godina pre n.e. Dakle, i zvanina istorija n
am kae da ljudi koriste duvan prilino dugo. Indijanci iz Kalifornije su koristili i
st duvan tri samonikle vrste: Nicotiana attenuata, Nicotiana Bigelovii i Nicotia
na glauca. Pored glavne uloge u nekim ritualima, duvan im je igrao veliku ulogu
u medicini. Obloge od duvana su se koristile u tretiranju otoka, bolova u uhu, u
blaavanju reumatskih bolova, ekcema i nekih konih infekcija. U sluajevima zubobolje
obloge su stavljane na desni, i uspeno reavale stvar. Kod ujeda zmije, lie duvana s
e stavljalo na ranu kada se otrov isisa. Ovakvih primera kroz istoriju ima jo mno
go, ali neemo sada detaljisati o tome...
Na osnovu informacija koje su oblikovale dananji opsteprihvaeni stav o puenju, duva
nu i nikotinu, mi moemo da steknemo sliku da su puenje/duvan/nikotin jedan od najv
eih neprijatelja koje ovek moe da ima. Taktike zastraivanja uspeno funkcioniu kada se
primene na sluajueg oveka. Masovni PR i masovna histerija se stvara kod nepuaa, kod p
uaa unutranji razdor - svakodnevno su bombardovani informacijama o tetnosti puenja i
duvana, a sa druge strane, tako im je lepo kada zapale, pa jo posle klope, ili uz
kafu, a moda i pivo. Sva panja medicinskog i zdravstvenog establimenta je usmerena
na besomune antipuake kampanje, dok se tim bezobraznim potezom u potpuno deseti pl
an stavljaju neke druge stvari, neke druge injenice, neke druge informacije.
Vlade zemalja irom sveta se predstavljaju kao dobronamerne, hoe da spree ljude da in
e tetu svom zdravlju, a i drugima(onima koji su naseli na second hand smoke bajku
, pa se primaju). Za sve to je potrebna masovna kampanja. Ispod tih povrinskih ma
ski lei injenica da ne postoji dovoljno vrstih dokaza da je puenje uzronik raka. Jedn
a stvar mora da se zna, kada se radi neki research na temu tetnosti puenja, nikada
se ne uzima u obzir izloenost ispitanika hiljadama drugih zagadjivaa iz okoline.
Samo se izolovano uzima duvan/nikotin/puenje. Vlade zemalja irom sveta bi zaista b
ile dobronamerne i zainteresovane za zdravlje ljudi onda bi istim intenzitetom r
adile PR za tetnost industrijski procesirane hrane, sugar free proizvoda, fluoris
anih proizvoda, izloenost ljudi azbestu, korienja benzena u prehrambenoj industriji
, prisustvo istog u vazduhu... Od 1980. godine se zvanino otpoelo sa izdavanjem go
dinjih izvetaja o karcinogenima(Annual Report on Carcinogens). U tom izvetaju posto
je dve kategorije: known to be human carcinogen(poznat kao karcinogen) i reasona
bly anticipated to be human carcinogen(s razlogom se pretpostavlja da je karcino
gen). Azbest je najvei izaziva raka plua, nemerljivo vei od puenja i duvana. Azbest s
e nalazi u First Annual Report on Carcinogens iz 1980. godina kao known to be hu
man carcinogen, gde se nedvosmisleno navodi da je azbest ozbiljan izaziva i najei ra
zlog nastanka raka plua. Duvanski dim i ''pasivni'' dim (second-hand smoke, ETS-e
nvironmental tobacco smoke) se nalaze u Devetom godinjem izvetaju o karcinogenima
iz 2000. godine takoe pod kategorijom known to be human carcinogens. Dakle 20 god
ina posle azbesta, puenje je uvreno na listu poznatih karcinogena, i sva buka i hal
abuka je baena na duvan, nikotin, puenje. irom sveta, puenje je zabranjeno na javnim
mestima, s tim to definicija ''javnim'' iz dana i dan postaje sve ira. Zabrana se
polako primenjuje na sva mesta gde se ljudi skupljaju - parkove, stadione, kafie
, none klubove, pijace...
Ne postoji nain da vladate nevinim ovekom. Jedini nain kojim moete vladati nevinim ov
ekom je da ga uinite da se osea krivim, da ga oznaite kao kriminalca. Kada nema dov
oljno kriminalaca, oni bivaju stvarani na ovaj ili onaj nain. U ovom sluaju pusai p
ostaju KRIMINALCI koji kre ZAKON. A pritom im je natovareno oseanje krivice i grie
savesti zbog toga to ''znaju'' da ine loe svom telu, a i dalje pue. A sa druge stran
e, oveanstvu se besomuno, prljavo i podlo stimuliu i naturaju potreba i neophodnost
fluorisanih pasti za zube i sugar-free proizvoda. Fluor i aspartam(vetaki eer)naem te
lu ine nemerljivo veu tetu nego puenje i nikotin. Ali takvu informaciju neete uti u ma
instream medijima, tamo ete gledati masovne kampanje na nivou debilizma, kreirane
od strane mladih, poletnih i nadasve''kreativnih'' ljudi, iz marketinkih agencij
a, kojima je oigledno najvanije da imaju pored svog imena titulu, designer ovaj il
i onaj, account manager ili slino.
Sa druge strane, ni industrija duvana nije nevina, i oni rade isto PR kampanje p
utem kojih nastoje da zabaure neke injenice, a to je uticaj hemikalija koje korist
e u proizvodnji za tretiranje i obradu duvana. Oni moraju neprestano da doniraju
kintu za svakakva istraivanja, a potom vade stvari iz konteksta, isto kao i njih
ovi protivnici. Sporazum, napravljen izmeu 192 zemlje lanice Svetske Zdravstvene O
rganizacije, potpisan je u maju 2003, a zakon je postao 90 dana kasnije, poto ga
je 40-ta zemlja po redu ratifikovala. Do 2005. godine 167 zemalja je potpisalo p
akt, a u 57 je bio ratifikovan. Visoki zvaninici raznih svetskih organizacija sa
svojim izjavama jo vie cementiraju postavljene dogme oko puenja. Sporazum, pod imen
om Framework Convention on Tobacco Control, je dao lanicama rok od tri godine da
postave upozorenja na paklice(kod nas poznatije kao itulje) i pet godina da potpu
no zabrane reklamiranje, sponzorstvo i promociju duvana i duvanskih proizvoda. T
akoe sporazum predvia visoke takse na cigarete i duvan uopte. Kada se sagleda malo
vea slika planete mi moemo videti da je ovek nemilosrdno unitava, voda, zemlja, vazd
uh, atmosfera, sve je zagaeno, uniteno, tlo na kojem rastu biljke je napunjeno do
vrha hemikalijama koje isputaju razne industrije ali i sam ovek, vode takoe zagaene
svim i svaim(a mainstream mediji nee da spominju jedan od buduih ratova na planeti
- za pijau vodu), vazduh pun tetnih gasova,
isparenja...u svojoj ivotnoj okolini smo izloeni, najee dobrovoljno, masi otrovnih i t
etnih hemikalija koja nam dolaze iz industrijske hrane, kozmetike, lekova...i je
dna od najveih briga koju danas ovek treba da ima je puenje i njegovo zabranjivanje
?!?!?!? Ameri(uslovno reeno) biju po planeti koga i kako hoe, bio-hemijska, elektr
omagnetna i ostala oruja za masovno ubijanje se proizvode punom parom. Sledee na d
nevnom redu je uvoenje demokratije u Kinu. Samo to je nedostajui deo puzzle, jer,
SAD ve postoje, po istom obrascu je stvorena i dalje se razvija EU(1 kontinent, g
omila saveznih drzava, 1 narod - evropljani, 1 novana valuta, jedna vojska), osta
je samo Kina da se pokori kako bi nastala neka azijska unija ili slino. Relativno
uskoro, severna i juzna amerika e imati jednu valutu - amero, to vie nije nikakva
tajna, moda jeste javna, nemam pojma. Misli oveanstva se sa ovakvih globalnijih st
vari skreu, izmeu ostalog, zamagljivanjem oiju putem antipuakih i antinikotinskih kam
panja, fokusiranjem problema oveka na neke manje bitne ili nebitne stvari koje ok
ruuju oveka. Veliki udarac za industrijski rak je bila nedavna smrt supruge glumca
Kristofer Rivsa, Supermena, od raka plua, a niti je bila pua, niti je bila izloena
pasivnom puenju. Vest je samo stidljivo objavljena, bez nekih pojanjenja ili objanj
enja kako je dobila rak plua a nije bila pusa niti pasivni pua.
Alkohol je velika varalica, u stanju je da prevari minimum 4 vrste receptora. Al
kohol blokira acetilholinske receptore, za razliku od nikotina koji ih aktivira.
Alkohol na receptoru ne radi nita osim to sedi i blokira nam proces razmiljanja, n
ikotin ini suprotno. Jedna od interesantnih stvari primeena je prilikom pustanja t
urbo-genetikih virusa u promet(SARS i slino), a to je da, konkretno u sluaju SARS-a
, su puai inili 2% od ukupnog broja obolelih.
U tretmanu Parkinsonove i Alchajmerove bolesti nikotin se sve vie pokazuje kao ne
zamenjiv, a najefikasniji i najjeftiniji nain uzimanja je putem puenja duvana. Ako
se malo potrudite pa detaljnije prosurfujete netom naleteete na gomile istraivanj
a, naunih izvetaja, i to od lekara i naunika zvanine medicine, koji govore o izuzetn
o korisnim medicinskim svojstvima i upotrebama nikotina u tretiranju nekih boles
ti i problema. Bolest pod imenom myasthenia gravis je ljudska bolest koja je dir
ektno izazvana nefunkcionisanjem nikotinskih receptora. A zvanina medicina direkt
no lae u svojim opsteprihvaenim izvetajima da nikotin direktno smanjuje funkciju ni
kotinskih receptora, to je za svakog zdravorazumnog naunika potpuno neprihvatljivo
. Moderna istraivanja(a nisu finansirana od strane industrije duvana) pokazuju da
dnevni unos nikotina poveava za 40% broj acetilholinskih receptora. Veina puaa ima
svoju granicu na kojoj dostiu, za njih dovoljnu, koliinu nikotina, i posle te gran
ice im nije potrebno da unose sve vie i vie nikotina, jer se nivo zadovoljstva nal
azi na granici koja je ve dostignuta. Da se razumemo, i posle ovog teksta, puenje
cigareta ostaje tetno, ali daleko manje negoli neki druge stvari kojima smo, najee d
obrovoljno, izloeni. A da ne bi dolo do nekih nesporazuma, ja ovo ne piem sa ciljem
da propagiram i promoviem puenje, ve isto pruam uvid i u ostale delove prie o pusenju
/nikotinu/raku.
Puenje ubija. Duvanski dim teti ljudima u vaoj okolini. Puenje izaziva zavisnost! Po
traite strunu pomo za odvikavanje...
Ovakve i sline poruke se mogu proitati na ituljama postavljenim na kutije cigareta.
Rak plua, srana oboljenja, emfizemi, tumori...sve same grozote. Puaima se svaki dan
te poruke utiskuju u um, bili oni svesni njih ili ne. Svakodnevno mustranje, a
bez direktnog kontakta. Poput nekog glavnog negativca, koji u poslednjih 5 minut
a nekog filma dri u aci pozitivca tako to mu njegovu dragu dri na nianu, udara ga tam
o gde boli odn. voli, tako isto industrija ''zdravlja'' udara puae tamo gde ih naj
vise boli + stvara im veliku griu savesti - da rade neto pogreno, da tete sebi, da te
te drugima...jo malo pa e u zatvor da idu. Ali pozitivac na kraju uvek opstane...i
zmuen, isprebijan, izmrcvaren...ali opstane. Glavni negativac nestaje sa platna.
Glavni negativac nestaje kada ovek odlui da se sam zainteresuje za svoje zdravlje,
tanije kada ovek prihvati injenicu da nije dobro 100% prepustiti svoje zdravlje u
tue ruke. Neko mudriji od mene je rekao :'' put ka dubokoj starosti se ne moe nai a
ko ide tuim putem''.
U poslednjih deset i kusur godina ovecanstvu je dobrano ispran mozak sloganima an
tipuakih pokreta i kampanja. Poput onih sa poetka teksta. A dokazi? Iako nisam advo
kat, znam da u pravu postoji termin 'teret dokaza'. American Cancer Society(ACS)
svake godine objavljuje raznorazne top liste, meu njima i onu koja prikazuje bro
j umrlih od raka plua. Ali, na toj listi se ne navodi da li je umrli bio pua ili ne
, a kamoli da li je bio izloen nekim karcinogenima. I onda se takav podatak koris
ti u antipuakim kampanjama. Tako je bilo pre deset i kusur godina, u poslednjih ne
koliko godina se primenjuju daleko sofisticiranije, ali podlije, metode. Na form
ularima/smrtovnicama koje lekari popunjavaju postoji jedna linija da se upie kako
je dolo do smrti, a tri linije da se upiu uzroci smrti. U U.S.A., koja na svetsko
m nivou postavlja trendove u zdravstvu, lekare redovno apdejtuju raznoraznim vod
iima, smernicama za dijagnostikovanje, definisanje i tretiranje bolesti. Jedna od
tih smernica daje instrukcije lekarima da, ukoliko osoba umre od odreenih bolest
i a pua je, na jednu od onih linija za uzroke da stavi puenje cigareta. Kuea poslunost
zajedno sa nedostatkom svesti i savesti ini da se, po instrukcijama ACS, masovno
proizvode smrtovnice koje imaju kao uzrok puenje. Umrli postaje statistika, koja
e sluiti da se njome plai nevin narod.
Nauna istraivanja, koja potvruju da se od puenja dobija rak, a koja su detaljna, tem
eljna, koja su uzimala u obzir celokupni lifestyle ispitanika, se teko mogu nai. S
va ta '' nauna istraivanja'' su u stvari samo case studies, tj. studije pojedinanih
sluajeva, kod kojih se iskljuivo posmatra uzrono posledina veza puenja i raka. Znai,
sebi su postavili krajnji cilj, pa su krenuli da dokazuju. Tako se moe dokazati b
ilo ta. To su npr. uradili sa darvinovom pretpostavkom. Postavili su krajnji cilj
- dokazati da je ovek nastao evolucijom - zadnjih 150 godina je masa naunika zave
dena ovim ciljem. I dalje je. Da se vratim...u studijama se nisu uzimale ostale i
votne sklonosti, okolnosti i navike ispitanika.
AZBEST i puenje, kao uzronici raka plua, se ne mogu meriti, nisu u istoj klasi. Puen
je je daleko bezazlenije od izloenosti azbestu. Azbest je svuda oko nas. Najvie ga
ima u staroj dobroj izolaciji, staklenoj vuni...
Dalje sa izazivaima raka plua : nikl i njegova jedinjenja, arsen i njegova jedinje
nja, berilijum i njegova jedinjenja, kadmijum i njegova jedinjenja, ima jo gomila
, ne mogu da nabrajam, ima u nekom mom tekstu...ovakvih, i slinih, zagadjivaa je u
naoj okolini i prirodi u zadnjih 30-tak godina sve vie i vie, a sva panja je usmere
na na puenje. Istina je da cigarete sadre otrovne supstance, ali one ne potiu direk
tno od duvana, ve od hemikalija kojima se tretira duvan u proizvodnji cigareta (n
e zaboraviti i sve vie zagaeno tlo na kojem biljke rastu).
Besomunim ponavljanjem Puenje Ubija! Skree se panja sa nekih drugih stvari...npr. kau
da puenje izaziva srane bolesti. OK. Ajde sad da pogledamo jednu pojavu kod sranih
bolesti i problema - kalcijum zakri arterije, krv ne moe normalno da prolazi i do
lazi do kurclusa. Ali ekaj, zar kalcijum nije dobar? Jeste. A ta veina glupih belih
ljudi koristi kao osnovni izvor kalcijuma? Kravlje mleko. Jeste, sadrzi kalcijum
. Mnogo kalcijuma. Sasvim dovoljno za malo slatko tele. Ali previe za malo slatko
dete. [A odakle kravi kalcijum?] Da bi se kalcijum u naem telu pravilno iskorist
io neophodno je prisustvo magnezijuma u odnosu 1:1. U kravljem mleku je taj odno
s 1:10. Ako aa mleka ima 300mg kalcijuma, ona ima 30 mg magnezijuma, to znai da se s
amo 30 mg kalcijuma iskoristi, dok ostatak od 270mg besciljno luta i krui po naem
telu, vremenom se talozei po zidovima krvnih sudova. A posle se pitaju - tako mla
d ovek a strefila ga srka. Tu se u priu uvlai bezobrazna farmaceutska industrija, ko
ja se pojavljuje kao miracle man, donosei resenje za srane probleme u vidu lekova
- blokatora kalcijuma. A glavni i udesni sastojak tih lekova je magnezijum. Sve o
stalo su manje ili vie otrovne, i ovekovom telu potpuno nepotrebne, hemikalije. Sl
edei put kada ujete da puenje izaziva srana oboljenja, ne zaboravite na gorenavedene
injenice .
Puenje cigareta i dalje ostaje tetno, ali manje nego gomila drugih tetnih stvari ko
je nam se nalaze u bliskom ivotnom okruenju. Savet puaima: preite na duvan, batalite
cigarete. Unosiete u sebe nikotin(u njemu je poenta) kako vam je priroda namenila
, a ne industrija.
www.ivonazivkovic.net
"PUENJE UBIJA.
DUVANSKI DIM
TETI LJUDIMA
U VAOJ OKOLINI" "PUENJE IZAZIVA RAK
PLUA, RAK USNE, RAK JEZIKA,
RAK GLASNIH ICA!"
Pie: Ivona ivkovi
Ovo zastraujue upozorenje mora se nalaziti na svakoj paklici cigareta koja je u pr
odaji. Naravno, iako ubijaju cigarete se i dalje legalno, i u ogromnim koliinama,
prodaju irom sveta. Nekada je i alkohol bio "opasan". Bilo je to vreme njegove p
rohibicije u Americi od 1919. do 1933. Mala grupa ljudi uspevala je tada da kont
rolie ogromno ameriko trite zamajavajui amerike policajce (na elu sa "nesalomivim" Elio
tom Nesom, medijskom zvezdom i verovatno obinom mafijakom pudlicom), pa je tako to
bonja prohibicija zapravo kanalisala ogromnu zaradu iskljuivo u depove mafijaa. Ovo
me podsea na nestaicu goriva u Srbiji u vreme "nametnutih i niim izazvanih sankcija
" pod "vlau" Slobodana Miloevia. Nije ga bilo na pumpama, ali ga je bilo na svakom oku
na ulici. Narod plaao tri puta skuplje benzin, a mala grupa vetih "vercera" zaraiva
la ogroman novac. Isto se dogadjalo sa "vercovanim" cigaretama. Nakon "demokratsk
ih " promena u Srbiji odmah je krenula estoka borba za kontrolu duvanskog trita, uv
oenje akciznih markica, lov na "vercere" tj. "Slobine, Mirine i Markove mafijae" i
sl. Kada su trafike napunjene cigaretama (samo onih proizvodjaa koji su dobili "l
icencu" za srpsko monopolisano trite) i kada je takvo "trite" ureeno u skladu sa EU i
ntegracijama, krenulo se opet sa obaveznim nalepnicama. Naravno, cigaretni tranz
icioni period i promena licenciranih trgovaca nije nikoga odveo u zatvor (u ovom
poslu se ne ide u zatvor), ali su neki slobodniji strelci dobili putnu kartu za
vena lovita. U zemaljskom poslovnom lovitu zna se ko je gazda i kako se moe ui u naj
unosnije biznise. Dakle, biznis sa cigaretama je unosan i tu nema diskusije. Pa
ko ga onda kvari zastraivanjem puaa?
Od kada se ONI (nai vlastelini koji kontroliu sve najunisnije biznise) toliko brin
u za zdravlje nas robova? Zar nismo ve primetili da im je do ljudskih ivota i zdra
vlja stalo kao do lanjskog snega? Zar nismo ve shvatiliu da nas upravo ONIi truju
hranom, lekovima, virusima, radioaktivnim otpadom i svime to im moe doneti profit
i mo?
Najrigorozniji u zabrani puenja su Amerikanci. Tamo je danas skoro postalo sramot
a puiti. Zdravlje, fitnes i redovne lekarske kontrole postale su sastavni deo ivot
a. Propagiraju ih upravo globalni mediji pod kontrolim globalnog korporativnog b
iznisa. "Duvanski dim ubija" - uje se sa svih televizija. Ali, obolelih od raka j
e sve vie.
Japan i Grka imaju najvei broj puaa na svetu, ali najmanji broj obolelih od raka plua
. Suprotno njima - Amerika, Australija, Rusija i neke juno pacifike zemlje imaju n
ajmanji broj puaa, a medju prvima su po broju obolelih od kancera plua.Nije li ovo
malo udno ako se prihvati da ba duvanski dim izaziva rak plua, grla, jezika...? Da
li je ova tvrdnja uopte nauno dokazana? Koji je to sastojak u duvanskom dimu kance
rogen? Gde su naune reference za ovu tvrdnju? Ili su sve to izmislili mediji? Neto
se tu zaista ne uklapa.
DUVAN JE STOTINAMA GODINA SMATRAN LEKOVITOM BILJKOM
Duvan je stotinama godina smatran lekovitom biljkom, da bi tek pre 50 godina pos
tao teak porok koji ubija.
U Evropu je stigao jo u srednjem veku. panski moreplovci Rodrigo de Jarez i Lius d
e Tores su na Kubi prvi put otkrili magiju puenja duvana. Potpuno zbunjeni gledal
i su kako uroenici savijaju osueno i iseckano lie duvana u list palme ili kukuruza i
"prave to u obliku puke od papira", zapisao je Jarez. "Nakon to bi zapalili jedan
krak, oni bi poeli da ispijaju dim koji je odatle izlazio".
Eto, takav je bio prvi susret Evropljana sa puenjem duvana. Taj tos sa "pijenjem"
dima Jarez je doneo u paniju i odluio da na ulici to demonstrira. Kada je iz usta
i iz nosa poeo da mu izlazi dim, prolaznici su se toliko preplaili da ga je sveta
papska inkvizicija osudila na sedam dana zatvora. Ali dok se obreo na slobodi ov
o duvansko ludilo ve je poelo da zahvata itavu paniju. Za samo sto godina uivanje u p
uenju je zahvatilo itavu Evropu. Lekovito svojstvo duvana je bilo opteprihvaeno. Kor
istili su ga lekari protiv kalja, glavobolje, a pomogao je u leenju migrene i fran
cuskoj kraljici Katarini Medii, pa je duvan od 1561. nazivan i "kraljiinom travom"
.
Da je duvan boija biljka kae i stara indijanska legenda: kada je jednom u drevnom
vremenu zemlja bila jalova ljudi su masovno umirali od gladi. Tada je Veliki Duh
poslao enu da spase oveanstvo. Kako je putovala svetom, ena bi svojom desnom rukom
doticala zemlju i tu bi rastao krompir. Gde god bi zemlju dotakla levom rukom -
tu bi nicao kukuruz. Kada je svet konano postao bogat i plodan, ena je sela da se
odmori. Kada je ustala, na tom mestu je poeo da raste duvan...
Do ranog 20. veka skoro svaki drugi odrasli stanovnik Evrope je puio. Lula je bil
a sastavni deo opreme engleskog dentlemna, erlok Holms je uz lulu reavao misteriozn
e zloine, eril je uz cigare vodio rat, umetnici su uz duvan stvarali svoja najvea de
la, a rak plua skoro da nije ni postojao.
ALI, KADA OVEK POELI DA BUDE BOG...
NUKLEARNO "SVETO TROJSTVO"
Ali, 16. jula 1945. dogodilo se ono to je itavo oveanstvo uvelo u katastrofu. Neodgo
vorne vlade najmonijih drava sveta i danas pokuavaju da ovu katastrofu sakriju od j
avnosti, i to ine upravo obaveznom nalepnicom o tetnosti duvana i pomahnitalim kam
panjama protiv puenja. Tano u 5.30 ujutru 16.jula 1945. u amerikoj vojnoj bazi u ob
lasti Almogordo u Novom Meksiku, uz odobrenje amerike vlade izvreno je testiranje
prve nuklearne bombe punjene plutonijumom, poznato kao Trinity test. Test je bio
zavrna faza Projekta Menhetn, koji je amerike poreske obveznike tada kotao 2 milij
arde dolara. NEKO u Americi eleo je da ima najmonije oruije na svetu.
Uranijumska bomba "Little boy" koja je radila na pricipu puke /dva uranijumska de
la su aktivirana udarom eksplozivnog punjenja) i koja je 6. avgusta 1945. baena n
a Hiroimu - nikada nije bila testirana. Amerikanci, navodno, nisu mogli da sakupe
dovoljno uranijuma za dve bombe. Njen kreator Vilijam Dik Parsons toliko je bio
siguran u svoj izum da je i sam leteo u avionu Enola Gay do Hiroime u specijalno
konstruisanom odeljku kako bi sklopio svoje ubitano edo namenjeno japanskim civil
ima. Ba kao u Kubrikovom filmu "Dr. Strangelove". Odmah nakon obavljenog posla u
jo zaprljanoj koulji, i sa oseanjem radosti (!) unapreen je i nagraen Srebrnom Zvezdo
m.
to se tie plutonijumske bombe, napunjeno je nekoliko komada i odlueno je da se jedn
a testira. Tano 6 kilograma plutonijuma u obliku lopte okrueno je jakim ekspozivom
. Ova naprava nazvana je ba tako:"Gadget" (Naprava) . Paljenjem visokoekspolozivn
e mase 6 kilograma plutonijuma se toliko same (implodira) da eksplodira oslobaajui
ogromnu energiju.
Prva nuklearna bomba ekspoldirala je u 5 i 30, 16.jula 1945. u vazduhu iznad Nov
og Meksika snagom jednakom 21 000 tona TNT-a.
Jedan od uesnika testa K. Greisen je svoj prvi utisak ovako opisao:
"im je intenzitet svetla nestao, skinuo sam naoare i pogledao u pravcu tornja. U t
om trenutku video sam plaviastu boju oko dimnog oblaka. Tada je neko povikao da t
reba da obratimo panju na udarni talas koji stie preko zemlje". "Postojanost dimno
g oblaka me je iznenadila. Nakon prve brze eksplozije nii deo oblaka izgledao je
kao da visi u vazduhu i da je tu potpuno fiksiran. Gornji deo se i dalje uzdizao
, te je nakon nekoliko minuta bio najmanje 8 kilometara visok.
Niko od naunika i "svetih" ratnika tog 16. jula 1945. nije znao tano koliko e se en
ergije iz ove eksplozije osloboditi. Procene su bile razliite. Neki naunici iz voj
ne baze Los Alamos sumnjali su da e "Naprava" uopte i funkcionisati. Po njihovim p
rocenama, ukoliko sve bude u redu bomba bi oslobodila energiju oko 5.000 tona TN
T. Nakon ekspolozije izraunali su da je ekspozija bila duplo jaa, ak 10 000 tona TN
T-a. Kasnije se pokazalo da je osloboena energija od ak 21 000 tona TNT-a, dakle et
iri puta vie nego to su neki naunici predviali. Oigledno, svi ovi neodgovorni ljudi n
isu imali predstavu sa im zapravo barataju. Da bi smo shvatili kako su ovi sumanu
ti ratnici tada razmiljali, pogledajmo kako je to izgledalo po seanjima nekih od ue
snika koja su danas dostupna javnosti. Postojala su tri bunkera za posmatranje e
ksplozije na razdaljini oko 10 kilometara od nulte take. Bili su spremni da ekspl
oziju snime iz vazduha, da izmere podrhtavanje tla od udarnog talasa, ali najvei
problem im je bio kako da izmere koliinu radijacije u gornjim delovima atmosfere.
Niko nije imao pojma kako visoko bi radioaktivnost mogla da ide. Meteoroloki izv
etaj je bio takav da je obeavao vreme bez vetra (ne kae se u kom periodu ne bi bilo
vetra -da li narednih 50 000 godina), ali su "mudri" vojni planeri za svaki slua
j bili spremni da u sluaju vetra stanovnitvo iz okolnih oblasti evakuiu (!) Dok su e
kali eksploziju, poveo se ak i razgovor o klaenju. Pitanje koji je neki od "mudrac
a" postavio bilo je da li e "Naprava" moda spriti itav Novi Meksiko ili moda itav Svet
. Robert Openhajmer kladio se u itavih deset dolara sa Dordom Kisijakovskim koji je
uloio itavu svoju platu, da bomba nee uopte raditi (!) U zavrnim sekundama odbrojava
nja ovi "neustraivi junaci ", od kojih su neki priznali da se ipak plae onog to moda
sledi, polegali su na zemlju u podzemnom bunkeru i to nogama okrenuti nultoj tak
i. Tano u 5.30 ujutru 16. jula 1945. imali su priliku da gledaju zastraujuu peurku k
oja e potpuno promeniti ivot na zemlji. Prva reakcija ovih umobolnika je bila izne
naene, radost i olakanje: "Od mraka do brilijantnog sunevog bljeska, sve se promeni
lo u trenutku". Onda su momci poeli da ispijaju viski i nazdravljaju "uspehu". Pa
le su meusobne estitke i svi su osetili olakanje. Kisijakovski, koga je ekplozija o
borila na zemlju, traio svojih deset dolara od Openhajmera. Za sve njih je ovo mon
o oruije znailo da je rat (sa Japanom) gotov. (Naravno, ovi ljudi nisu tada znali,
kao to mnogi ni danas ne znaju ko je i zato uveo Ameriku i Japan u rat, za ije int
erese je sve to raeno, ko zaista kontrolie Pentagon, ko je aranirao napad na Perl H
arbur, ko je stajao iza marionete Hitlera, a ko iza marionete Staljina itd. Ali,
to nije predmet ovog teksta). Ipak, nakon prvodbitne euforije mogle su se uti i
rei direktora Trinity testa, Keneta Beinbrida: " Sada smo svi postali kurvini sino
vi". "Kurvini sinovi" koji su sproveli Trinity test: Beinbrid, general Gruvs i Op
enhajmer i i ostali.
Uranijumska bomba nazvana "Deko" baena je na Hiroimu 6. avgusta 1945, a plutonijums
ka nazvana "Debeljko" 9. avgusta 1945. na Nagasaki. Kakva simpatina imena su ove
psihopate davale bombama!
POSLEDICE OVEKOVOG "STVARANJA" SU UBITANE
Trinity test je bila atomska eksplozija vidljiva na prostoru od 300 kilometara u
naokolo. Zvanino je tada objavljeno da je dolo do eksplozije municije u vojnoj baz
i. Komandant baze Alamogordo u Novom Meksiku je nedeljama pre testa bio instruir
an kakvo saoptenje da izda povodm onoga to e se dogoditi. Saoptenje je bilo kodirano
i svaka re je imala sigurnosni broj. Nita se iz njega nije smelo naslutiti.
Kopija saoptenja je poslata agenciji AP (koju kontrolie mona dinastija Rotild) . Tak
o je lokalni "Albuquerque Tribune" na naslovnoj strani tog popodneva objavio:
"Skladite municije gde su se nalazila visoko eksplozivna sredstva i pirotehnika,
eksplodirao je rano jutros u udaljenom rejonu vazdune baze Alamogorado, proizvodei
izuzetan bljesak svetla i vazduni udar koji je primeen po proceni Galupa 235 milj
a severozapadno".
Ljudi iz Pentagona (koji kontrolie katolika crkva, a ne amerika vlada) uinili su tak
o najvei zloin u istoriji oveanstva. Ali, trebalo je pobiti to vie te japanske jeresi,
zar ne? Cilj opravdava svako sredstvo, glavna je jezuitska lozinka.
Ali, da vidimo posledice. One su dugorone i znae postepeno umiranje ljudi , ne dec
enijama, ve stotinama i hiljadama godina nakon radijacije. Za samo nekoliko sekun
di milijarde smrtonosnih radioaktivnih estica usisano je u atmosferu do visine od
10 kilometara, gde mlaznjaci lete povezujui itav svet. Samo jedna udahnuta estica
razara tkivo plua koje grozniavo poinje da se brani i elije se umnoavaju sve dok se (
po doktoru Krebsu) potpuno ne istroe sve zalihe vitamina B17 i kada se ovaj proce
s umnoavanja elija vie ne moe kontrolisati. To je rak plua. Ukoliko jedna mikroskopsk
a estica padne na kou izaziva po istom principu rak koe. Kako znamo da radioaktivne
estice izazivaju rak koe i plua?
Test za dokazivanje uzroka svake bolesti je rigorozan. Tako se i radioaktivna est
ica, na koju se sumnja, mora izolovati, onda u adekvatnim kontrolisanim uslovima
u laboratoriji naterati da izazove rak koe ili rak plua kod sisara. Naunici su tak
o rtvovali desetine hiljada pokusnih ivotinja koje su namerno izloili radioaktivnim
esticama. Rezultati su bili nedvosmisleni: svaki mi ili pacov u kontaktu sa ovom e
sticom dobijao bi rak i umirao. Dokazi su neoborivi - radioaktivne estice izaziva
ju rak. Pitanje je sada koliko ima tih estica u vazduhu? Pre nego to su Rusija, SA
D i Britanija 5. avgusta 1963. sporazumom obustavile nuklearne probe u atmosferi
, vie od 4.200 kilograma plutonijuma je u nju ve izbaeno.
Ako znamo da manje od jednog mikrograma plutonijuma (milionitog dela grama) koji
se udahne uzrokuje smrtonosni rak plua, vidimo da su neodgovorni ljudi izbacili
u atmosferu 4,200,000,000 (4.2 milijarde) smrtonosnih doza sa esticom koja ima pe
riod raspadanja minimum 50 000 godina.
Deluje li vam to zastraujue? Shvatate li koliko je bila besmislena "zabrinutost" ue
snika Trinity testa da bi vetar mogao da raznese radioaktivne estice na irem podrui
ju Novog Meksika?
Ali, ima i goreg. Koliina plutonijuma o kome je re nalazi se u nukleranom oruiju pr
e detonacije. Nakon detonacije daleko vei broj estica postaje radioaktivan jer se
mnoge ozrae prilkom podizanja praine ili peska usisanog sa tla za vreme irenja vatr
ene peurke.
Ove estice ozraene u tranzitu formiraju do sada najvei deo dima na bilo kojoj fotog
rafiji nuklearne detonacije. U najveem broju sluajeva nekoliko tona materijala usi
sano je i permanentno ozraeno na ovaj nain.
Ali, da budemo krajnje restriktivni i da kaemo da je samo 1.000 kilograma materij
ala sa povrine usisano pri svakom nadzemnom nuklearnom testu. Pre zabrane nadzemn
og nuklearnog testiranja, Rusija, Amerika i Britanija izvele su 711 atmosferskih
nuklearnih testova, tako stvarajui najmanje 711.000 kilograma smrtonosnih radioa
ktivnih estica. Njima treba dodati i izvornih 4.200 kilograma iz same bombe, pa s
e tako moe proceniti da je bruto koliina 715.200 kilograma radioaktivnog matarijal
a.
To je vie od milion smrtonosnih doza po kilogramu, to znai da su neodgovorni svetsk
i kriminalci iz dravnih vrhova kontaminirali atmosferu sa vie od 715,000,000,000 (
715 milijardi) takvih doza. To je dovoljno da izazove rak plua ili rak koe 117 put
a na svakom oveku na Zemlji. Ove procene je izneo novinar i publicista (i verovat
no bivi operativac Mosada) D. Vials. Mlazni avioni raznose ove estice irom sveta i o
ne se nasumice taloe, ponekad se koncentriui ak na mestima koja su veoma daleko od m
esta njihovog izbacivanja u atmosferu. Naravno, raznosi ih i vetar. Dovoljno je
ponekad samo utirati loptu na peanoj plai i nehotice podii u vazduh i udahnuti radioa
ktivnu esticu.
KAKO PRIKRITI GLOBALNU KATASTROFU?
Dvanaest godina nakon Trinity testa postalo je oigledno za zapadne vlade da su oz
raene estice otile van kontrole. Izvetaj Britanskog saveta za medicinska istraivanja
iz 1957. navodi da broj umrlih od raka plua vie nego udvostruen u periodu od 1945 .
do 1952. Za to nije dato nikakvo objanjenje. Za vreme istog desetogodinjeg perioda
, broj mrtvih od raka u blizini Hiroime i Nagasakija je utrostruen . Do kraja 1963
. deo oko Pacifikih Ostrva imao je pet puta vei broj sluajeva raka plua. Ovi podaci
su naterali ameriku vladu da pokua da se diskretno izvue od odgovornosti zbog maso
vnih umiranja i da uzrok ovih bolesti nae na drugoj strani. Jedino to ljudi udiu os
im vazduha bio je dim od cigareta. Tako je amerika vlada poela da pravi kontrukcij
u u koju bi uvukla podobne naunike (itajte reimske) koji bi svojim adekvatnim (!) n
aunim istraivanjima dokazali tetnost duvana odnosno njegovu povezanost sa puenjem. A
li dokazati nauno da neto izaziva odreenu bolest trailo je rigiorozna ispitivanja i v
rste dokaze. Sumnjivi agens (dim cigarete) morao je biti izolovan i onda u adekv
atno kontrolisanim laboratorijskim uslovima morao je da izazove rak plua kod poku
snih ivotinja. Da li verujete da ni po dvesta cigareta dnevno, u periodu od nekol
iko desetina godina istraivanja, nije uspelo da proizvede rak plua ni kod jedne te
stirane ivotinje? Ili moda vi lino poznajete nekoga ko u ivotu nije zapalio cigaretu
, a oboleo je od raka plua? Pa, dobro, bio je "pasivan pua" u zadimljenoj okolini,
rei e lekari. A to je, kau , isto. ini se, meutim, da su podobni naunici bili prinueni
da izmiljaju, dok su on savesniji (pravi naunici) znali da to nije istina. I to su
javno (koliko god su mogli ) iznosili. Da se stvari jo vie iskomplikuju u naunim r
aspravama, doprinela je i tvrdnja profesora Teodora Sterlinga sa univerziteta Si
mon Fraser u Kanadi. On je ak izloio tezu da puai mnogo ree obolevaju od raka plua jer
se puenjem formira u pluima tanak sloj mukusa koji "predstavlja zatitni pokriva i t
ako spreava radioaktivnu esticu da prodre dublje u tkivo". Tako je radioaktivna est
ica ostaje zarobljena u ovom mukusu moe ak kaljem biti i izbaena napolje.
Naunog kontraargumenta ovoj tvrdnji profesora Sterlinga nije bilo. Ali napade na
njega su izveli plaeni kolumnisti i urednici globalnih medija. Njemu se ne moe ver
ovati, tvrdili su , jer je od duvanskih kompanija primio 5 miliona dolara za ovo
istraivanje.
Amerika u druenja za borbu protiv puenje (takozvani nevladin sektor) organizovali s
u pravu hajku na njega traei da mu univerzitet oduzme zvanje profesora. Glavnu re u
udruenjima su naravno vodile majke umrlih od raka plua koje za njihovu smrt okriv
ljuju - naravno duvanski dim. Ko je finansirao njihova udruenja i kampanje, moemo
da naslutimo.
Profesor Gerhard rauzer, predsednik Meunarodne Asocijacije bio- neorganskih hemiara
, svedoio je 1982. godine pred Komitetom za zdravlje amerikog kongresa i tu potvrd
io da odavno postoje dokazi da izvesni sastojci duvanskog dima deluju antikancer
ogeno kod testiranih ivotinja. On je izneo da izvesni sastojci u cigaretama deluj
u kao antikancerogeni agenti kod testiranih ivotinja koje su ve dobile kancer. Pro
fesor Gerhard rauzer je kasnije pod zakletvom pred istim Komitetom rekao: "...ne
postoji sastojak u duvanskom dimu za koji je dokazano da izaziva rak plua kod lju
di". Dodao je i da: "... niko do sada nije u laboratorijskim uslovima bio u stan
ju da izazove rak plua kod pokusnih ivotinja od duvanskog dima".
Ovo je za ameriku vladu bilo previe. Drava je blokirala izdavanje beleki ovih njegov
ih ispitivanja. Kada jedna drava blokira publikovanje nekog naunog istraivanja, ond
a za to svakako ima debelih razloga. Postoji samo kongresna beleaka o ovom svedoen
ju.
Na drugom kraju sveta australijski lekar i lula dr Vilijam Vitbi 1978. sam je izd
ao knjigu "Puenje vam koristi" (Dr William Whitby"Smoking is good for you") , gde
je veliao puenje kao izuzetno korisno za zdravlje.
ak je 1979. raspisao nagradu od 10 000 australijskih dolara svakome ko iznese dok
az da duvan kodi zdravlju. Niko se ovom pozivu nije odazvao, pa je zakljuio da dok
aza i nema.
U svojoj sledeoj knjizi pokuao je i da se obrauna sa onima koji puenje proglaavaju op
asnim i samo seju paniku. Kontrolisani australijski mediji su ga potpuno ignoris
ali (Australija je i dalje kolonija engleske aristokratije, ba kao i SAD). Dobio
je publicitet samo onda kada je britanskoj princezi Margareti (strasnom puau) estit
ao to ignorie upozorenja da je duvan tetan.
TO NE MOE DA TVRDI NAUKA MOGU MEDIJI
Ovo se reimskim naunicima nije ni malo dopalo. Do 1982. mnogi su i sami poeli da ve
ruju da je ova dravna propaganda zaista nauno osnovana. Iako nisu izneti dokazi o t
etnosti duvana, u kolama je ve ueno da je duvanski dim kancerogen i nove generacije
lekara i danas izlaze sa tim znanjem kao sa nauno dokazanom injenicom. Medicinari
, naravno, ue ono to im kola servira i malo ko moe da posumnja da ui izmiljotine. (Pod
setimo se falsifikata Evdvarda Denera i kravljih boginja. O njemu studenti medici
ne ue kao o lekaru (!) koji je izumeo vakcinu.
Dakle, im se toliko pria o tetnosti duvana, tu mora da ima neega. Recimo, ta je sa ta
jnim sastojcima koje u cigarete zbog arome ubacuju proizvoai. Tu! Tu su kancerogen
e materije.
Ali, ni druga strana se jo nije predavala. Sva vrena istraivanja uljuivala su sve sa
stojke cigareta, pa i te tajne satojke, tvrdili su pravi naunici. I ni jedan mi od
duvanskog dima nije zaradio rak plua.
Ova rasprava naunika i lekara podeljena u dva tabora trajala je nekoliko decenija
, iako je medijski esto bila stavljana u drugi plan. Ono to naunici ne mogu da tvrd
e, jer nemaju naune dokaze, plaeni urednici i novinari mogu uvek. Novine uvek mogu
da objave blo ta i da posle, ako je igra provaljena, to demantuju. I nikom nita.
Tako je krenula propaganda sa laima. Graanima su pokazivane slike crnih plua od puaa,
kako bi se to vie zastraili. Samo forenziari i patolozi mogli su da shvate tu la, je
r nikotin ne ostavlja u pluima nikave tragove i sva plua su ruiasta. Forenziari nikot
in trae uglavnom na prstima. Crna plua su kod rudara koji su godinama udisali ogro
mne koliine ugljene praine. Dakle, puai cigareta nemaju crna plua.
URANUJUM U SRBIJI - PRAVA SITNICA
Podobni politiari (marionete) po izboru globalne vlastele kao servilni pioni dana
s funkcioniu i u vladi Srbije (kao i Makedonije, BiH, Hrvatske...). Zato se u Srb
iji, zasutoj 1999.ogromnim koliinama osiromaenog uranijuma, veoma retko moe proitati
i ovo:
"Na sedam lokacija u okolini Vranja, prema zvaninim podacima, izrueno je oko 15 to
na osiromaenog uranijuma. Pretpostavlja se da je 107 lokacija na Kosmetu bombardo
vano sa ak 20 tona. Posledice su tragine." "Epidemiolozi Onkoloke klinike u Niu godin
je registruju oko 2.100 osoba obolelih od malignih bolesti, dok je pre NATO bomb
ardovanja bilo izmeu 1.300 i 1.500. Prema reima dr Stojana Radia, direktora ove kli
nike, jo uvek nema tanih podataka o vezi izmeu korienja municije sa osiromaenim uranij
umom i porasta obolelih od kancera."
Ko u Srbiji treba to da povee?
Srpski ministar zdravlja Tomica Milosavljevi? Ne, on izgleda nije obaveten. Evo ta
kae ovaj Ministar povodom, tvrdnje da "broj obolelih od kancera u Srbiji svake se
godine poveava za tri do pet odsto, a svaki peti smrtni ishod posledica je malig
nog tumora".
- elimo da do 2015. godine broj puaa u Srbiji bude upola manji. Cilj njegovog minis
tarstva da puenje uini drutveno neprihvatljivim. (Preuzeto iz "Blica")
Dakle, graani Srbije, sa ovakvim ministrom za zatitu zloinaca protiv ljudske popula
cije puiete manje, a umirati vie.
Istraivanja o korisnosti duvana
http://www.cgarsltd.co.uk/american-spir ... -4612.html
Rezime
Prve injenice koje mi padnu na pamet pri pomisli na puenje i kutiju cigareta su zb
unjujue:
- Na svakoj kutiji cigareta stoji velikm slovima da puenje ubija.
Najprodavanije i najzastupljenije deje igrake su puke, pitolji, bombe, mitraljezi, v
ideo igre svakakvih vrsta rata i nasilja, ali time obrazujemo i zabavljamo nau de
cu, pa radi se samo o igrakama uostalom, zar ne?
- Neki dan je Holandska Vlada najavila zatvaranje zatvora zbog nedostatka krimin
alaca. Je li manjku zatvorenika i smanjenoj stopi kriminala doprinela i legalnos
t marihuane?
Cigareta poput marihuane u blaem uinku izaziva smirenost i relaks, prva stvar na k
oju pomislim pri masovnoj kampanji protiv puenja je veliki porast stope kriminala
na globalnom nivou izazvan puakom "zavisnikom" nervozom.
- Kampanju protiv puenja cigareta su organizovale i promiu iste organizacije koje
su zadnjih godina od svake prehlade stvarale opasne bolesti i strane pandemije.
Kada pomislim na globalnu kampanju protiv puenja, u mislima mi odmah zatitraju op
asne i tetne posledice cepljenja, da ne spominjem ovu zadnju, promatrajmo je kao
prisilnu vakcinaciju protiv svinjskog gripea na globalnom nivou, a tu je i opasn
o thimerosal cepljenje sve dece.
Lista kontroverznih lenikih terapija i lekova ubica koje promiu iste zdravstvene or
ganizacije kojima se pripisuje i ova globalna akcija protiv puenja cigareta je to
liko dugaka da ne bi stala na celi web sajt, a ne u ovaj post na forumu.
- Mnogo ljudi nikada u ivotu nije puilo ili udahnulo dim cigarete, a umrli su od r
aka plua ili raka grla.
- Danas smo svi okrueni valovima i mikrovalovima, svi imamo mobilne telefone, slui
mo se Wi-Fi ureajima, oko nas su dalekovodi, radio valova ko u prii, gledamo satel
itske prenose, a u zadnje vreme su tu i chemtrials kad god pogledamo na nebo, te
bezbroj ostalih stavri koje mi sada ne padaju na pamet.
Nijednog od svih ovih gore nabrojanih korisnih izuma nije bilo do pre samo stoti
nak godina, a danas im je nemogue pobei ili ih izbei.
Naa tela su elektrini sastavi i teko je ne pomisliti da je stalna izloenost spomenut
im valovima danas primarni uzrok karcinoma.
Naa tela su konstantno bombardovana zraenjem i onda odjednom negde u vaem telu pone
rasti tumor i vi se udite zato.
Veina ljudi ovo u potpunosti ignorie, ali nije li upravo licemerno da dok s jedne
strane kada ugledaju puaa odmah upru prstom u njega, isti ljudi s druge strane gut
aju velike koliine raznoraznih lekova i ostala farmaceutska sredstva?
Ovime ne elim rei da su puenje i dim cigareta korisni i dobri za zdravlje, ve iskaza
ti neke velike zbunjenosti po tom pitanju.
injenica je da uzroci veine, ako ne i svih tumora nisu jo dokazani.
ovek po imenu Buster Martin je roen 1906 godine, ne znam je li jo aktivan, ali sa s
voje 102 godine je nedavno bio najstariji radnik u Velikoj Britaniji.
Kada su ga pitali o tajni njegovog dugog i zdravog ivota, Martin je izjavio kako
redovno pije pivo, pui cigarete i jede crveno meso.
Neke Od Prednosti Puenja Koje Sam Naao Na Webu
- Nova studija pokazuje da puenje smanjuje rizik od oboljevanja od Parkinsonove b
olesti i dodaje dokaze da puenje cigareta titi od Parkinsonove bolesti.
- Suenje krvnih ila i perkutna koronarna intervencija.
Ova velika studija pokazuje jo jednu prednost puenja, tie se restenoze, to jest okl
uzije koronarne arterije.
Puai imaju mnogo vee anse za preivljavanje i ozdravljenje, ali mediji ovde nisu prisu
tni.
Sve su vei izgledi da ljudi obole od kardiovaskularnih bolesti, ali puenje bi za n
jih moglo biti dobro, ovaj paradoks je neprihvatljiv.
- Dvojna Studija ukazuje na protektivni uinak puenja protiv Parkinsonove bolesti
- Studija dve generacije veana:
Da li puenje duvana spreava atopijske bolesti?
- okirajue: Zloinac nikotin ubija tuberkulozu
- Studija: Ugljini monoksid moe smanjiti rizik od infarkta i modanog udara
- Studija: Puenje duvana spreava retke kone tumore
- Studija: Puenje cigareta smanjuje rizik od raka dojke
- Studija: Duikov oksid posreduje u terapeutskom uinku nikotina kod ulceroznog kol
itisa
- Studija: Uinci transdermalnog nikotina na kognitivne performanse kod Downovog s
indroma
- Istraivanje: Dobra svojstva i prednosti Nikotina
- Istraivanje: Pozitivni efekti nikotina kod angiogeneze
- Istraivanje: Leenje neurolokih bolesti nikotinom
- Istraivanje: Da li puenje u trudnoi spreava prijenos Helicobacter pylori infekcije
- Istraivanje: Rizik od papilarnog raka titnjae kod ena u odnosu na puenje i konzumir
anje alkohola.
- Studija: Puenje smanjuje rizik od razvoja preeklampsije
- Studija: Kod Puaa je manji rizik od oboljenja od Alzheimerove i Parkinsonove bol
esti
- Studija: Puenje se povezuje sa smanjenim rizikom od hipertenzije tokom trudnoe
- Studija: Kod trudnica koje pue, smanjen je rizik defekata neuralne cevi kod beb
a
Cs transkripte 28.10.1994
P: Da li je puenje tetno za bilo kog od nas?
O: Ne ako je lagano. Ne ako je um u odreenom stanju.
P: Da li puenje poboljava psihike mogunosti?
O: Da.
P: Da li je istina da je vladin program za prestanak puenja potican od Lizzarda?
O: Da, jer oni znaju kako to moe smanjiti psihike sposobnosti.
P: ta uzrokuje rak plua za koji govore da je odgovorno puenje?
O: Mentalno stanje i podsvesno programiranje da ga oekujete.
P: Dakle, rak se javlja jedino kad ste uvereni da se moe i da e se dogoditi?
O: Korektno.
P: Ima li koja specifina vrsta cigareta koju trebamo puiti?
O: Ne.
Deo od 27.6.1998.
...P: Pilule za tiroidnu lezdu?
O: Te supstance podiu nivo hemoglobina.
P: ta?!? Prestala sam puiti?!
O: Da.
P: Kako moe puenje bite balansirajui mehanizam?
O: Ubrzava metabolizam, to omoguava vee uzimanje hrane.
P: Pa, sve to je meni inilo je bilo da mi dozvoljava da jedem uopte! Pretpostavljam
da u sad morati ostaviti jedenje zauvek!
O: Ili vratiti nikotin nazad.
P: To se nee desiti! Imali neto drugo to bi mi pomoglo?
A: Ne.
P: Znai, vi govorite da je nikotin ustvari dobar za mene?
O: Da. Bez njega, ti e nastaviti sa problemima u teini, jer nee biti sposoban da sman
ji unos hrane dovoljno da uravnotei to. Zato misli da si imala taj oseaj da uopte pone
ti?
P: Pa, jednostavno sam se pridruila mojim prijateljima, mislim.
O: Ne.
P: Koje druge stvari nikotin radi?
O: Podie odbranu.
P: Koje vrste?
O: Imunoloku.
P: Jo neto?
O: Pokree neurotransmitere. Vi trebate manje sna.
P: Da li je to tano za sve?
O: Ne.
P: (A) Koliko nikotina je neophodno?
O: Sto miligrama za dan.
P: (A) Moe li biti u obliku pilule?
O: Cigarete to dovedu u mozak mnogo efektivnije.
P: Pa, definitivno oseam olakanje! Sada znam da nemam demona puenja koji me je opseda
o! Zbilja sam se bila zabrinula!
O: Za one koji odgovaraju ovom profilu gotovo je nemogue da prestanu u potpunosti.
P: Znai postoje ljudi koji su ustvari na dobitku zbog puenja?
O: Genetika e ponuditi dokaz toga.
P: Mislte da neko moe videti promjene u DNK pre i posle puenja?
O: Priblino.
P: Da li to takoe vai i za F****?
O: Da.
P: Zato mi?
O: To je jednostavno deo vaeg profila.
P: Da li sam zato imao ee stomane probleme nego obino?
O: Da.
P: Pa, uvek sam znala da puenje moe smiriti moj stomak. Takoe stimulie moja creva...
(F) Da.
P: (A) Ono to je ozbiljno ovde je broj. Koliko miligrama... (L) U koliko se cigar
eta taj broj prevodi?
O: 20.
P: Pa, Nikada nisam puila tako mnogo? Samo oko 15...
O: Ne.
P: Pa, rekla sam sebi 15!
O: Nije bilo tako.
P: Ark nemora da pui, zar ne?
O: Ne. On se ne uklapa u profil. On je ustvari morao da radi na tom da pone da pui.
P: (L) Da li si? (A) Verovatno. (L) Onda zato si uradio to? (A) Pa, to je bilo ne
kako samo- unitavajue. (L) Ark nije srean sa objanjenjem koje ste vi momci dali.
O: ivot sadri nesretna objanjenja u treem denzitetu, ponekad.
P: Pa, zaista sam poela misliti da sam opsednuta...
O: Ne.
Savet- ako ve puite, koristite domai duvan od poljoprivrednih proizvoaa, nikako fabrik
i. Puite umereno, takoe, diite pravilno, jednostavno uivajte u ivotu. Svako od vas in
stiktivno neka odredi da li mu je nikotin potreban, nekim ljudima jeste, nekima
ne, nekima polovino...
U svakom sluaju, Duvan je Lek od Majke Zemlje...
Odoh da smotam jednu, pozdrav....