Reciklaa

Reciklaa je proces izdvajanja materijala iz otpada i njegovo ponovno korienje u

iste ili sline svrhe. Proces ukljuuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih
proizvoda iz iskorienih stvari i materijala. Vano je odvojiti otpad prema vrsti jer se
mnoge otpadne materije mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene. Sve to
moe ponovo da se iskoristi a ne da se aci je recikliranje.
Primeri za reciklau u svakodnevnom ivotu su!
" poklanjanje odee koja se ne koristi #olje i korisnije nego da se odea aca$
" pravljenje komposta od organskih ostataka itd.
%eke materije, poput stiropora, nisu iorazgradive i ne mogu se reciklirati ali se
umesto njih mogu nai ekoloke zamene.
&ez uvo'enja reciklae u svakodnevni ivot nemogue je zamisliti sistem upravljanja
otpadom.
Reciklaa ima tri osnovna principa #RRR$!
R " reduce " smanjiti
R " reuse " ponovo koristiti
R " rec(cle " reciklirati.
Reciklaom se postiu sledei ciljevi!
" tednja sirovinskih resursa #svi materijali su prirodnog porekla i ima ih u prirodi u
ogranienim koliinama$
" tednja energije #nema troenje energije u primarnim procesima, kao ni u transportu
koji te procese prati, a doija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne
recikliraju$
" zatita ivotne sredine #otpadni materijali degradiraju ivotni amijent,a reciklaom
se titi ivotna sredina$
" otvaranje novih radnih mesta #procesi u reciklai materijala zahtevaju znanje i rad
to stvara potreu za radnim mestima$.
) pogledu mogunosti ponovnog iskorienja materijali mogu iti!
" reciklailni " mogu se iskoristiti ponovnim vraanjem u proces proizvodnje
" nereciklailni " ne mogu se vratiti u proces proizvodnje i koriste se za doijanje
energije"spaljivanjem ili se na ekoloki ezedan nain skladite.
*otovo sve moe da se reciklira! papir, karton, plastika, staklo, aluminijum, akar,
gvo'e, keramika, elektronski i elektrini otpad...
Recikliranje papira
Papir se doija iz
celuloze,sirovine koja je
osnovni sastojak drveta.
Potreo je posei rojna
stala da i se proizveo papir.
Poto govorimo o prirodnom
resursu potreno je rinuti o
njegovoj koliini. Primer
nerige je +ina, ija je
povrina ila pokrivena ,-.
umom, a danas je samo oko
/..
Papira ima oko 0-. u naem
otpadu. 1ogue je reciklirati
sve vrste novina, karton,
papirne i kartonske kesa,
papir za pisanje i amala u
od papira i kartona i to od /"2
puta.
Reciklaom 3tone
kancelarijskog papira
utedimo 4.5--k6 elektrine
energije, 05.--- l vode, 24.
se manje zaga'uje vazduh i
spasili smo 32 staala.
Recikliranje plastike
Plastika je materijal koji se doija iz na7te, rude koja se
nalazi u unutranjosti 8emlje. Po sadanjoj stopi
proizvodnje, procenjuje se da e rezerve na7te u svetu
nestati za 0/ godina. Razgradnja razliitih proizvoda od
plastike traje od 3--"3.--- godina. Pri spaljivanju 4
plastine kese potroi se onoliko koseonika koliko je
potreno oveku za 3 dan, to govori o opasnosti
unitavanja i spaljivanja plastike. 8ato su najolje reenje
preventivne mere, izegavanje kupovine i korienje
plastine amalae i kesa.
) poslednje vreme su se pojavile posene vrste plastike koje se mogu reciklirati i takva
plastika na sei ima znak reciklae. 9akvu plastiku je potreno sakupljati i reciklirati.
:vo prvenstveno vai za P;9 amalau u kojoj kupujemo mineralnu vodu,
osveavajua pia, prehramene proizvode, ulja, itd.
Primer znatne koristi od reciklae plastike je podatak iz %emake #5--3. godina$. Sa
ute'enom energijom korienjem stare plastike moglo je 3,< miliona domainstava u
&erlinu da se snade elektrinom energijom 30- dana. ) novcu, ta uteda je iznosila
/50 miliona maraka.
Recikliranje stakla
Staklo se proizvodi od prirodnih
materijala! kvarcni pesak, voda,
kre i trea voditi rauna o
njihovim zalihama. ) procesu
proizvodnje stakla troi se dosta
energije, a u vazduh se isputa
velika koliina tetnih gasova.
*lavne prednosti reciklae stakla
su!
" uteda energije #5/.$,
" minimalno zaga'enje vazduha,
" reciklaom jedne tone stakla
utedi se 0- tona na7te
" smanjuju se kapaciteti potreni
za krajnje odlaganje
9rea imati na umu da je reciklaa druga najolja mogunost, a najolje ekoloko
reenje je korienje povratne amalae. Reciklaom jedne staklene 7lae utedi se
dovoljno energije da jedna sijalica od 3--6 moe da svetli puna 4 sata.
Reciklaa metala #aluminijum,
akar, gvo'e$
:d metala se prave! automoili,
autousi, vozovi, avioni, 7riideri, poreti,
oice za dezodoranse, limenke za
napitke, kutije za kreme i sl. 1etali se
doijaju preradom odgovarajuih ruda.
) procesu, najpre se iskopavaju rude
ime se naruavaju ili unitavaju itavi
predeli #livade, rda, planine=$. 8atim
se vri preiavanje rude ispiranjem u
vodi, koja se na taj nain zaga'uje.
) nekim razvijenim zemljama stari automoili se daju na recikliranje, a uz doplatu se
moe kupiti nov auto. +od nas i se, za poetak, moglo krenuti sa prikupljanjem
konzervi, oica i kutijica. %ajolje ekoloko reenje je ne kupovati niti koristiti
proizvode sa metalnom amalaom.
Reciklaa elektronskog i elektrinog otpada
;lektronski i elektrini otpad spade u kategoriju
opasnog otpada. :uhvata! kune aparate, >9
opremu, rasvetnu opremu, elektronske igrake,
medicinske ure'aje, 7luorescentne cevi itd. :vi
proizvodi sadre ivu, olovo, kadmijum, erilijum itd.
)koliko se nepropisno ace ili odloe na komunalnu
deponiju, zaga'uju i unitavaju ivotnu sredinu i
mogu dovesti do pojave ooljenja jetre, urega,
mozga, kancera= Savetuje se kupovina kvalitetnih
proizvoda i popravka starih aparata.
Recikliram jer!
" manje se unitava priroda jer reciklaom uvam prirodne sirovine,
" smanjujem uticaj otpada na zaga'enje vode, vazduha i zemlje,
" uvam ivote i zdravlje iljaka i ivotinja i svih koje volim,
" smanjujem koliinu energije da i se neto proizvelo,
" tedim novac, jer ovim proizvodi poje7tinjuju,
" tedim prostor koji i io uniten za deponije otpada,
" tedim prostor u prirodi koji i io uniten zog sirovina,
" inim nau okolinu istom i lepom.
Vreme potreno da se neki materijali prirodno razloe na deponiji ili u
prirodi!
" hrana, cvee i svi organski proizvodi"3 do 5 nedelje,
" papir #neplasti7iciran$"3- do 0- dana,
" pamuna odea"5 do / meseci,
" vuneni predmeti"3 godina,
" drvo"3- do 3/ godina,
" konzerva"3-- do /-- godina,
" plastina kesa"4-- do milion godina,
" staklena 7laa"nikada.
&iorazgradivi otpad i kompostiranje
:staci od ivih ia #iljaka i ivotinja$ " organski proizvodi ine 0/." 4-. vrstog
otpada? :va velika koliina otpada moe iti prera'ena najprirodnijim putem
reciklae " razlaganjem. Razlaganje je prirodan ioloki proces u kome najece
akterije i gljivice razgra'uju organski otpad#ostatke iljaka i ivotinja$ u korisnu i
kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. 9akva zemlja je odlina za uzgajanje
cvea i povra. :vaj postupak je ist, je7tin i ezedan i znaajno smanjuje koliinu
otpada. 9ako'e postaje nepotrena upotrea hemikalija 'uriva, koje su veoma
opasne.
@ko imate dvorite ili mesto pogodno za kopanje rupe, potreno je iskopati rupu
eljenih dimenzija koja se moe ograditi #dno i zidovi$ ciglama kako i se spreilo
meanje sa zemljom spolja i ulazak otpadnih voda. Svaki put kada se dodaju organski
proizvodi #ostaci od jela i slino$ to se prekrije tankim slojem lia, pa slojem zemlje
kako i nestao neprijatan miris. Posle 4/ dana nastaje veoma cenjenja i korisna crna
zemlja " humus. 9rik je da ako eli da ovaj proces traje krae, posle kie sakupi to
vie glisti i uaci ih u ovu rupu da prirodno razgra'uju hranu.
8ato je humusna zemlja tako dora!
" zemlja due vreme ostaje hranljiva za iljke,
" iljkama daje 3A neophodnih hranljivih sastojaka,
" nema posledica poveane kiselosti i aznosti kao kod hemijskih 'uriva,
" zemlja je laka za oradu,
" zemlja je leti hladnija, a zimi toplija,
" spreava odnoenje i spiranje zemlje " eroziju,
" kontrolie rast korova u ati.
Reciklaza PET ambalae
PET ambalaa je prisutna svuda oko
nas, a njenom preradom mogu se dobiti
proizvodi za dalju upotrebu. Reciklaom
proizvodimo PET regranulat odnosno
PET regenerat najvieg kvaliteta i
najbolje cene.
Sta je reciklaza? na obu!vata"
sakupljanje otpada, izdvajanje, preradu i
izradu novog proizvoda. tpad nije
dovoljno samo smanjivati i izbegavati.
Potrebno ga je razdvajati na mestu
nastanka prema vrstama otpada, jer
samo odvojeno sakupljeni otpad moe
se iskoristiti. Reciklaa PET ambalae je
skup aktivnosti kojima se obezbe#uje
ponovno kori$enje otpadni! materijala.
Reciklaa se primenjuje sa tri osnovna principa tri slova R %RRR&
R - reduce - smanjiti
R - reuse - ponovo koristiti
R - recycle reciklirati
Reciklaom se postiu sledei ciljevi:
'. (tednja sirovinski! resursa %svi materijali poti)u iz prirode i ima i! u ograni)enim
koli)inama&
*. (tednja energije %nema troenja energije u primarnim procesima, kao ni u
transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem
materijala koji se ne recikliraju&,
+. ,atita ivotne sredine %otpadni materijali degradiraju ivotni ambijent, pa se
reciklaom titi ivotna sredina&,
-. tvaranje novi! radni! mesta %procesi u reciklai materijala podrazumevaju
ulaganje znanja i rada, to stvara potrebu za radnim mestima&.
Materijali za reciklau
. pogledu mogu$nosti ponovnog iskor$enja, materijali mogu biti"
'. Reciklabilni %mogu se iskoristiti ponovnim vra$anjem u proces proizvodnje&,
*. /ereciklabilni %ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije 0
spaljivanjem ili se na ekoloki bezbedan na)in skladite&,
+. pasni 1 !azardni %materijali koji su tetni za )oveka i njegovo okruenje&,
-. 2ezopasni %materijali koji nisu tetni za )oveka i njegovo okruenje&.
. naoj okolini svakodnevno nastaju velike koli)ine otpada koji bi mogao biti
recikliriran.
rganizovanim sakupljanjem te vrste otpada mogli biste da date svoj li)ni doprinos
za o)uvanje ivotne sredine, kao i da ostvarite odre#ene 3nansijske dobitke, pa
moete pogledati nae otkupne cene PET ambalae.
4ko elite, moete da nam se priklju)ite i postanete sakuplja) otpada. 4 ukoliko kod
vas ve$ postoji prikupljena PET ambalaa, kontaktirajte nas na mail
o5ce6denipet.com, a naa obaveza $e biti otkup i reciklaa otpadnog materijala.
.koliko imate neko pitanje za stru)an tim 7abrike za otkup i reciklau plastike
8enipet, postavite ga na sajtu preko linka Reciklaza Srbija.