Organizam Za Sviranje Kurcu

Boris Aronovi!
"I#ENJE
ORGANIZMA
Sistem stvaranja i obnavljanja $elija

O autoru
(iz originala)
Boris Aranovi! je osniva! i direktor Univerziteta za bioenergetske
probleme u Petrogradu (1989-1991), specijalista je u oblasti
alternativne medicine. 1991. godine je pozvan da radi kao
predava! u Institutu za alternativnu medicinu u tokholmu,
vedska, gde se i sada nalazi. Sa enom Ivonomje stvorio Centar
!ovekovih skrivenih rezervi i sa velikim uspehom radi u tom
smeru. "Budi gospodar svog zdravlja otkrivaju"i unutranje
rezerve organizma" je^ osnovna tema seminara i kurseva. Kursevi
se ne dre samo u vedskoj, ve" i u drugim zemljama (Finska,
Norveka). Metode B. Aranovi!a su jedinstvene i zahvaljuju"i
njima hiljadama ljudi je uspelo da povrate ili poboljaju zdravlje.
U poslednje vreme, interesovanje za njegove metode raste,
pozvan je da dri kurseve u Junoj Americi i Nema!koj.
Obrazovanje: Elektrotehni!ki institut "Uljanov(Lenjin)". Kasnije je
zavrio kurseve psihologije na Vojnomedicinskoj akademiji, kao i
medicinski kurs na Institutu za pedijatriju.
Vrio je mnoga istraivenja na katedri za fiziologiju Instituta za
fizi!ku kulturu i rezultate je sa profesorom J. Sologubom izloio u
radu "Psihofizioloka i funkcionalna karakteristika uticaja metode
biokorekcije na !ovekov organizam".
Knjige B. Aranovi!a: "Terapija pomo"u misli" - tokholm, 1995. i
"Budi gospodar svog zdravlja"- tokholm, 1997. su izazvale
ogromno Interesovanje mnogobrojnih !italaca.
Napomena:
Knjiga "Budi gospodar svog zdravlja" je prevedena na srpski, a
izdalo ju je izdava!ko preduze"e "Sfairos" iz Beograda.

UVOD

... Moda "emo na"i klju!
za savrenstvo koji se krije unutra.
ri Aurobindo Gho
UVOD
Da li se mnogo savremenih ljudi zamisli danas zato dolaze
bolesti, zato nastaju ivotni problemi, nesre!ni slu"ajevi i druge
neprijatnosti u ivotu? Zato neki ljudi imaju interesantan posao i
relativno sre!nu sudbinu, a neki su nezaposleni i ne mogu da
na#u svoje mesto u ivotu? Moe li se upravljati svojim zdravljem,
raspoloenjem, sudbinom?
Postoji mnotvo knjiga koje, u ovom ili onom stepenu,
rasvetljavaju ovu temu. Ono u "emu se ova knjiga razlikuje od
drugih je to to je u njoj materijal izloen u strogom redosledu i
to je dovoljno konkretan. Kome je namenjena ova knjiga?
Prvenstveno onima koji ho!e da izmene neto u svom ivotu, koji
imaju ciljeve u ivotu, koji ele da postanu gospodari svoje
sudbine. I najzad, onima koji ho!e da poboljaju ili povrate svoje
zdravlje. Ali ta je to zdravlje? Mnogi taj pojam povezuju sa
odsustvom bolesti. Ali to nije sasvim pravilno. Biti zdrav - to zna"i
ustajati ujutru dobro raspoloen, ne biti umoran, namati straha i
sumnji, biti spokojan i umeti radovati se ivotu. Da li danas ima
mnogo takvih ljudi? Mislim da nema. Da li se moda sa
vremenom uve!ava broj takvih ljudi? Tako#e ne. Pre bi se moglo
re!i obrnuto. Sve "e!e "itamo u novinama da raste broj
alergijskih oboljenja, bolesti srca i krvotoka, rak produava svoje
napredovanje, pojavljuju se nove bolesti koje su ranije bile
nepoznate.
Ortodoksna medicina nastoji da na#e uzroke tog porasta bolesti u
zaga#enju okoline, pove!anju hemijskih materija u prehranbenim
proizvodima, puenju, zloupotrebi alkohola. Sve je to, naravno,
ta"no. Ipak, glavni uzrok je rast unutranjeg nespokojstva
savremenih ljudi. Na alost, iveti u razvijenom drutvu zna"i
iveti pod dejstvom stresnih faktora. Mnogi ljudi su zabrinuti zbog
materijalnog blagostanja, brinu za porodicu, posao, poloaj u
drutvu. Dosta ljudi se sudara sa nereenim problemima I nema
7
BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA
poverenja u sutranjicu. Socijalni uslovi su osnova i pogodna podloga
za razvoj psihoemocionalnih poreme!aja i unutranjih napona, koji
dovode do fizi"kih poreme!aja i bolesti. Drugim recima, to su
mentalni uzroci bolesti. A ti faktori, sa svoje strane, izazivaju
zaga#ivanje organizma (podrobnije o zaga#ivanju organizma u
slede!im poglavljima).
Organizam "oveka je sistem sa samoregulacijom, koji prilikom dejstva
neodgovaraju!ih faktora uklanja nastali debaians. U slu"aju
produenog dejstva stresnih faktora i zaga#enja organizma koje
je posledica toga, taj sistem, me#utim, ne moe da izvri svoju
funkciju i "ovek se razboljeva. Postoje dva puta "ovekovog izvla"enja
iz bolesti: osloba#anje od negativnih programa i o"i!enje
organizma. I ba zahvaljuju!i tome, mi pomaemo sistemu
samoregulacije da obnovi svoje funkcije.
Najpre, nekoliko reci o tome ta zna"i termin "zaga#enje
organizma". To je, pre svega, loe stanje debelog creva, koje alje
u krv mnogo otrovnih materija. To je poreme!en rad jetre, koja je filter
organizma i koja ne moe zadovoljavaju!e da pro"isti krv. To je
nedovoljno dobar rad bubrega, koji, kao i jetra, treba da "iste krv. To
je poreme!aj rada nervnog sistema, takozvanog neurovegetativnog
sistema, koji regulie rad unutranjih organa. Osim toga, to su infekcije
u raznim delovima organizma i to, po pravilu, najvie u ustima, zubima
i nosnim putevima. Te infekcije dospevaju, ta kode, u krv i raznose se
po organizmu. Kao to je poznato, osnovni zadatak krvi je da prenosi
hranljive materije i kiseonik u !elije i da izbacuje ugljendioksid i druge
otpatke posle prerade hranljivih materija, a, tako#e, i da unitava
strane mikroorganizme koji prodiru u telo. I zamislite sada da svi ti
otrovi, infekcije, cirkuliu u organizmu i zajedno sa hranljivim
materijama prodiru u !elije. Moe li posle toga "ovek da bude stvarno
zdrav? Razume se da ne moe!
1955. godine nema"ki lekar G. G. Rekeveg je formulisao teoriju
zakre"avanja "oveka. Osnovne postavke te teorije su: bolesti su
ispoljavanje zatitnih snaga orzanizma, koje upravljaju
imunobilokim sistemom, protiv spoljanjih i unutranjih otrova;
8
UVOD
bolesti su pokuaji organizma da se kompenzuje teta koja je
nastala kao posledica delovanja otrova.
U svom radu G. G. Rekeveg je odredio 6 stadijuma procesa koji
se odvijaju u odgovaraju!im oblicima tkiva.
1. Stadijum lu"enja -fizioloko izlu"ivanje svih vrsta otpadaka
iz tkiva u procesu izmene materije. To je stadijumizbacivanja
otpadaka koji organizam sam regulie.
2. Stadijum reakcije ili odgovora na nakupljene otpatke -
patoloki poja"ano izbacivanje svih otpadaka iz tkiva. Pri
tome je mogu!a temperatura, kijavica, kaalj, znojenje,
proliv, izbacivanje gnoja, bolovi i dr. A tako#e i reakcije
pri izbacivanju i pretvaranju otrova u neotrovne materije
kroz zapaljenja (crvenilo, zgruavanje, gnojenje,
otvaranje rana).
3. Stadijum nagomilavanja i preraspodele velike koli"ine
otpadaka u obliku masno!a I stepena sa stvaranjem
novih mesta nagomilavanja: lipomi, fibromi, ateromi,
polipi, hemeroidi itd.
4. Stadijum zasi!enosti - izraava se kroz subjektivne
simptome. Objektivnih simptoma ima malo i zato se
postavljaju opte dijagnoze: vaskularna distonija,
migrena, rani klimakterijum, poreme!aj razmene
materija, osteohondroza ki"me, "sindrom zamora", a
ponekad se takve bolesti registruju i kao "simulanti". Zato
se ovaj stadijum zove i "!ute!i" ili "nemi".
5. Stadijum degeneracije, razaranja - i ovde su objektivni
znaci slabi, ali ve! postoje pozitivni rezultati
laboratorijskih ispitivanja. Na ovom stadijumu se javljaju
recidivi: atrofi"ni rinitis, pareze, atrofija o"nog nerva,
ciroze i dr.
6. Stadijum zlo!udnosti - nastaju onkoloke bolesti I svi
otpaci deluju kompleksno.
9
Zaga#ena krv ne dovodi samo do bolesti, nego i do stanja koje je
svojstveno mnogim ljudima: r#avo raspoloenje, umor, r#av san,
razdraljivost, loe pam!enje, slaba koncentracija i mo!
shvatanja. Poznato mi je da mnogi ljudi pokuavaju da rese
zdravstvene probleme pomo!u raznih alternativnih metoda i "esto
ne dobijaju pomo! zbog zaga#enog organizma. I stvarno,
zamislite da "ovek koristi neku alternativnu metodu za le"enje,
kojom se moe poja"ati krvotok. ta se deava u tom slu"aju?
%elije, koje po"inju da dobijaju vie hranljivih materija,
istovremeno dobijaju i vie otrova. Krajnji rezultat ove terapije je
nitavan ili bolesniku moe biti i gore.
Najnovija nau"na istraivanja pokazuju da mnoge bolesti nastaju
kao rezultat zaga#enja debelog creva, jetre i bubrega. Ve!ina
istraiva"a smatra da se u 90% slu"ajeva rak dojke kod ena
razvija zbog jakog zaga#enja debelog creva. Uzroci mnogih
alergijskih oboljenja su zaga#ena jetra i debelo crevo. Depresije i
psihi"ke poreme!aje je, tako#e, teko le"iti bez "i!enja tela.
Oslanjaju!i se na svoj 25-godinji rad u oblasti alternativne
medicine, mogu sa ube#enjem da kaem da le"enje bolesti ifi
nespokojstva, bez prethodnog "i!enja organizma, ima male
efekte ili je sasvim neefikasno.
Cilj ove knjige je da ispri"a kako "ovek moe sam, pomo!u
pristupa"nih metoda, da povrati zdravlje, o"istivi svoj organizam.
Imam u vidu i psihi"ko i fizi"ko "i!enje. Metoda, koju predlaem je -
"i!enje tela na nivou !elija. Prema mojoj metodi, "i!enje svakog
organa se sastoji iz dve etape. Prva je - priprema za "i!enje,
zasnovana na primeni pomo!nih sredstava i uklju"uje najbolje
elemente iz ranije poznatih "i!enja, koje sam preradio i dopunio na
osnovu dugogodinje prakse. Druga - neposredno "i!enje - moja
nova metoda, koju sam nedavno otkrio i koja nema sli"ne u svetu, a
koja omogu!ava da se, rade!i samo mislima i rukama, izazovu
vibracije !elija i da se, zahvaljuju!i tome, stvarno i efikasno o"iste
organi. Takvo "i!enje organa je jednostavnije i efikasnije od ranije
poznatih, ne trai mnogo vremena i pomae "oveku da na#e blizak
kontakt sa svojim telom, to je garancija fizi"kog i psihi"kog zdravlja.
Tokom godina sam u svom radu dolazio u dodir sa raznim
10
UVOD
metodama fizi"kog "i!enja. Sve su one imale svoje prednosti i svoje
nedostatke. Pa, na primer, neka materija dobro "isti zidove debelog
creva, ali moe da povredi sluzokou. Ili drugo sredstvo - dobro "isti
crevo, ali jako zaga#uje bubrege. Postoje metode "i!enja, duge,
neprijatne, "esto sa nagonom na povra!anje.
to se ti"e psihi!kog !i$enja, ono je, tako#e, neophodno, jer je
kona"ni rezultat negativnog miljenja zaga#enje organizma. Takva
su miljenja pakost, uvreda, ose!anje krivice, nedostatak ljubavi
prema sebi i drugima, "kompleks nie vrednosti", trajno unutranje
nespokojstvo, kritika sebe i drugih, agresivnost, mrnja i druge
negativne misli, o kojima !e, tako#e, biti reci u ovoj knjizi. Te misli,
posle izvesnog vremena, izazivaju blokadu mii!a ili "gr"eve" koji
blokiraju dovod krvi u neke delove tela i ograni"avaju ishranu organa
i !elija u organizmu. Ne samo to se blokiraju mii!i nego se javljaju i
teko!e sa cirkulacijom energije u telu, to dovodi do energetskog
debalansa organizma. I energetske i mii!ne blokade su uzrok
fizi"kih poreme!aja. Osim toga, nae duhovno stanje deluje na na
odnos sa ljudima, na socijalni poloaj i nau sudbinu. Kao to je
poznato, ortodoksna medicina leci fizi"ko telo ili otklanja simptome,
ne diraju!i uzrok. Prirodno, to nije reenje problema. Bolest se vra!a
na isto mesto i postaje hroni"na, ili se menja mesto u telu. Pomo!u
lekova se moe izle"iti bolest creva, ali !e se posle izvesnog vremena
javiti problemi sa bubrezima, to ne "udi. U telu je ostao energetski
debalans, postoji unutranja i mii!na napetost, "iji su izvor misli.
Drugim recima, treba le"iti ne
v
"ovekovo telo nego !oveka. Jer
fizi"ko telo - to jo nije "ovek. $ovek - to je, pre svega, dua, koja
misli, raduje se, uzbu#uje, voli. Samo ona moe da u"ini "oveka
sre!nim ili nesre!nim, samo ona moe da izle"i telo ili da mu naudi.
Dragi "itaoci! Knjiga koju drite u rukama je, s jedne strane,
prakti"na, ona !e vam dati mogu!nost da poboljate ili povratite
zdravlje, s druge strane, to je korak ka vaem razvoju, vaan korak.
Jer "ovek koji ume da kontrolie svoje telo, zdravlje, lako moe da
iza#e na kraj sa problemima u drugim oblastima ivota, da se popne
na vii duhovni nivo.
11

Glava 1
UPOZNAJ SAMOG SEBE

Svaki organizam je melodija,
koja sama sebe peva.
Merlo - Ponti
Glava I - Upozna) samog sebe
NEZNANJE I SUMNJI"AVOST - "PRIJATELJI" BOLESTI
Pre nego to pre#emo na prakti"an deo, "italac mora da ima
elementarnu predstavu o tome kako "ovek funkcionie kao
bioloki objekat. Kako da radite sami sa sobom ako se ne
poznajete?
Svima je znana jednostavna istina: ako ho!e da bude
specijalista u nekoj oblasti - mora da prou"i & poznaje tu
oblast. Ne moe da bude dobar gra#evinar, ako ne poznaje
materijale kojima se grade ku!e, gra#evine. Teko je biti dobar
u"itelj u koli, ako se ne zna de"ja psihologija. Se!am se takvog
jednog slu"aja. Dva moja poznanika su kupila nove automobile.
Jedan od njih nije imao pojma o tome kako je auto napravljen,
kako radi, znao je jedino da ga vozi. Drugi je, osim vonje, znao i
kako je automobil napravljen, koji su mu sastavni delovi, njihove
funkcije i uzajamna delovanja. Prolo je 15 godina od kupovine
automobila. Moj drugi poznanik, koji je znao o automobilu, brinuo
se u toku tih godina za auto, blagovremeno je obavljao
preventivne radove, obnavljao je sve te"nosti, na vreme je
menjao istroene delove i zato je njegov auto i posle 15 godina
bio u dobrom stanju i sluio je svom gazdi. Prvi za tih 15 godina
nije nita radio sam na automobilu, koristio je usluge radionice za
opravku samo onda kada auto vie nije iao. Zato posle 15
godina vie nije imalo smisla raditi bilo ta i auto se morao baciti.
Sli"no se deava i sa ljudima. Ako "ovek ne zna kako radi njegov
organizam, ne zna od kojih organa se sastoji i kako su oni
raspore#eni, ne pazi na svoje telo, ne moe biti reci o dobrom
zdravlju. I vie od toga: "ak i kada se "ovek obrati za pomo!
terapeutu, i tada !e efekat biti mnogo bolji kada "ovek zna na ta
je upravljeno delovanje terapeuta i ta se pri tome doga#a u
organizmu. Uzmimo prost slu"aj sa masaom. Na primer, Jedan
"ovek za vreme masae misli kako se poja"ava krvotok, kako se
poboljava hranjenje organa, tj. on je aktivan za vreme seanse.
15
BORIS ARANOVI$- $I%ENJE ORGANIZMA
Drugi pak "ovek nema pojma o tome ta se deava za vreme
masae, prosto je "uo da je to korisno, drugim recima - pasivan je.
Prirodno, efekat !e biti bolji u prvom slu"aju.
Mnogi ljudi gube zdravlje zbog nepoznavanja svog organizma. Naro"ito
sumnji"avi ljudi. Javio se bol u stomaku ili slabinama, zavrtelo se u
glavi, ili se javio bol pri mokrenju - odmah panika, zamilja se bolest.
A autosugestija deluje veoma jako. I posle nekog vremena bolest se
stvarno javlja. A ako bi ti "uobraeni" bolesnici znali da se ljudski
oraganizam prilago#ava promenama spoljanje sredine, kao to su
elektromagnetna zra"enja, atmosferski pritisak, vazduh siromaan
kiseonikom, prljavtina, hrana sa hemijom ili nitratima, nastoje!i da
o"uva postojanost unutranje sredine. Za vreme tog prilago#avanja
moe da se promeni krvni pritisak, sastav krvi, mogu da se pojave
stezanja mii!a ili krvnih sudova, to je "esto pra!eno raznim
neprijatnim simptomima, koji posle izvesnog vremena nestaju. Ako
bi "uobraeni" bolesnici znali za to, mogli bi da izbegnu mu"enje.

Paradoksalno je da danas, kada je "ovek izveo tehni"ku
revoluciju, on, kao i ranije, najmanje panje obra!a na svoje telo. I za
to pla!a zdravljem. Ja ne!u detaljno opisivati "ovekovu fiziologiju. Ali
da bi se efikasno radilo sa programima za "i!enje koji su navedeni u
ovoj knjizi, ja !u vrlo saeto i upro!eno govoriti o funkcijama
"ovekovog organizma.
SISTEMI, ORGANI, #ELIJE
$ove"iji organizam se sastoji od sistema - grupa organa koji
funkcioniu zajedno:
kotani - sve kosti tela, rskavice, zglobovi i tetive koje ih
povezuju;
mii"ni - mii!i tela, oni koji se reguliu svesno (popre"no-
prugasti) i oni koji se reguliu bez u"e!a svesti (glatki);
16
__________________________
(iT
. __________ Glava 1 % Upoznaj samog sebe
nervni- mozak, organi "ula (o"i, ui, kvrice za ukus, receptori za
miris i pipanje), nervi, ki"mena modina;
endokrini (sistem lezda sa unutranjim lu!enjem) - lezde koje
proizvode hormone: hipofiza, titna lezda, paratitne
lezde, pankreas (gutera"a), nadbubrene lezde i
polne lezde.
za disanje - plu!a, bronhije (cev"ice do plu!a), dunlk, usta,
grkljan, nos, dijafragma;
srce i krvotok- srce, arterije, vene, kapilari, krv;
limfni - strukture koje u"estvuju u cirkulaciji limfe i u zatiti
organizma od bolesti, uklju"uju!i limfne "vorove, limfne
sudove, slezinu, krajnike, timus;
organi za varenje - usta, jezik, zubi, pljuva"ne lezde, jednjak,
eludac, tanko crevo, jetra, u"ni mehur, pankreas
(gutera"a);
za izlu!ivanje - organi i lezde koje u"estvuju u izbacivanju
otpadaka iz organizma: znojne lezde, debelo crevo,
urinarni sistem (bubrezi, mokra!..: kanali, mokra!na
beika, urinarni kanal - uretra);
za reprodukciju - muki: testisi, penis, prostata, skrotum,
mokra!ni kanal; enski: jajnici, jajovodi, materica,
vagina, spoljanji polni organi - vulva; muki i enski
polni hormoni;
Kao to se iz nabrojanog vidi, sistemi se sastoje od razli"itih
organa. Organi se, sa svoje strane, sastoje od !elija. %elija je
mikroskopska struktura, "iji je pre"nik do stotog dela milimetra.
%elije imaju razne oblike, veli"inu i strukturu, prema funkcijama
koje vre. !elije jednog sistema su sli"ne (si. 1).
17
Slika 1. %elije raznih organa
1 - mii!i; 2 - sluzokoa usta; 3 - kosti; 4 - crvena krvna zrnca; 5 - pankreas; 6
nervi; 7 - sluzokoa creva; 8 - vezivna tkiva; 9 - spermatozoidi.
Mii!ne !elije (1) su, na primer, duga"ke i tanke, mogu da se skupljaju
i rasteu i na taj na"in omogu!avaju telu da se kre!e. Mnoge nervne
!elije (6) su tako#e duga"ke i tanke, ali one su namenjene
prenoenju impulsa. Crvena krvna zrnca (4) su okrugla, ona
prenose kiseonik i ugljendioksid. %elije pankreasa (5) su sfernog
oblika, one proizvode i obnavljaju hormon insulin. Bez obzira na ove
varijacije, sve !elije se satoje od jezgra, opne, u kojoj se nalazi
skoncentrisana elatinasta materija - citoplazma, i membrane kroz
koju prolaze hranljive materije i otpaci.
RAZMENA MATERIJA
Organizam funkcionise preko ivotnih aktivnosti !elija, a za to !elije
moraju da se hrane. One se hrane iz hrane koja se prera#uje
hemijskim materijama - fermentima i hormonima, Fermenti deluju na
hemijsko pretvaranje hrane u elementarne hranljive materije, koje su
neophodne !elijama. Sada je poznato vie od 3,5 hiljada fermenata,
koji razlazu belancevine, masti i
18
Glava I -Upoznaj samog sebe
ugljene hidrate. Delovanje fermenata kontroliu hormoni. Bez
hormona fermenti ne bi mogli da obave svoj posao.
Hormoni, koje stvaraju lezde endokrinog sistema, mogu da
poja"aju delovanje nekih fermenata i da uspore delovanje drugih.
Zato je veoma vano sa"uvati hormonsku ravnoteu u krvi, ne
dozvoliti ni viak ni manjak. Nije slu"ajno to je veta"kim
unoenjem hormona teko kontrolisati ravnoteu. Pomo!u tih
hormona se moe poboljati rad jednih organa i pogorati rad
drugih. Recimo, ena, koja prima hormone za poboljanje rada
polne sfere, moe dobiti viak teine. Ili, kori!enje hormona za
poboljanje rada zglobova moe pogorati vid.
Razmena materija ima veze sa svim hemijskim procesima, koji se
obavljaju u ljudskom telu, doprinose!i da ono preivi. Razmena
materija se deli na katabolizam i anabolizam. Katabolizam
obuhvata razgradnju ugljenih hidrata, masti i belan"evina radi
stvaranja energije. Energija, koja se osloba#a u procesu
metabolizma, se pretvara u koristan rad radom mii!a, a izvesna
koli"ina se gubi u obliku toplote. Anabolizam uklju"uje hemijske
procese koji su usmereni na stvaranje i obnavljanje delova
strukturalnih delova i !elija tkiva. Pri tome se stvaraju rezerve
energije koje se troe na ra!enje, obnavljanje i zatitu
organizma od infekcija i bolesti.
Materije, koje su potrebne naem organizmu, mogu da se podele
na est grupa: voda, minerali, belan"evine, masti, ugljeni hidrati i
vitamini. Materije od kojih se izgra#uje organizam su belan"evine,
voda i minerali. Oni su neophodni za rast tela, stvaranje novih
!elija i tkiva.
Belan!evine - glavni materijal za gradnju - sastoje se najvie od
ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Belan"evine iz hrane se u
organizmu razlazu na aminokiseline koje slue kao "ciglice" za
stvaranje mnogih hemijskih materija, me#u njima hormona i
fermenata. Organizmu je potrebno vie od dvadeset
aminokiselina. Neke stvara organizam, druge se dobijaju iz
belan"evina iz hrane ivotinjskog porekla, tre!e - od belan"evina
biljnog porekla. Krajnji proizvod razmene belan!evina je
19
BORIS ARANOVlf - $I%ENJE ORGANIZMA
mokra!na kiselina - urea. Ona se stvara u tkivima i jetri, odakle
ulazi u krvotok i kroz bubrege se izbacuje iz organizma.
Masti, koje ulaze u hranu, delimi"no idu na stvaranje rezervi
masno!e, delimi"no oksidiu sa izdvajanjem energije i stvaranjem
kona"nih proizvoda - ugljendioksida i vode. Masti su neophodne
za asimilaciju kalcijuma, magnezijuma i vitamina, koji se
rastvaraju u mastima (A, D i dr). Na primer, karotin, iz koga se
stvara vitamin A se u crevima upija u neznatnoj koli"ini iz sirove
mrkve, a iz mrkve koja je pripremljena sa pavlakom ili biljnim
uljem - 60-90%. Masti su veoma kalori"ne, ali treba znati da na
stvaranje rezervi masti uti"u mnogo vie ugljeni hidrati (u obliku
e!era), ako se prekomerno koriste, nego masti.
Kada se narui razmena masti, povezana sa prejedanjem ili sa
upotrebom suvie masne hrane, dolazi do sniavanja ili "ak
gubitka sposobnosti krvi da se oslobodi tih materija prilikom
ponovnog uzimanja takve hrane. Njihov stalni viak moe da
izazove guenje i prestanak kapilarnog krvotoka. Pored toga,
poviena masno!a u krvi izaziva "lepljenje" eritrocita.
U grupu masti ulaze neke materije sli"ne mastima.
Najinteresantnije me#u njima su holesterin i lecitin. Holesterin
u"estvuje u stvaranju polnih hormona i hormona koje stvaraju
nadbubrene lezde. Holesterin koji je uao sa hranom i onaj
sintetizovan u organizmu spajaju se u crevima sa masnim
kiselinama i prelaze u krv. Viak holesterina se razgra#uje u jetri i
izbacuje u creva sa u"i u obliku u"nih kiselina. Lecitin povoljno
uti"e na rad centralnog nervnog sistema i jetre, stimulie
stvaranje krvi, pove!ava otpornost organizma prema infekcijama,
otrovnim materijama, ometa razvitak ateroskleroze.
Ugljeni hidrati su vaan izvor energije. Ugljeni hidrati se dele na
tri grupe. Prva grupa su prosti ugljeni hidrati ili monosaharidi, koji
sadre jedan molekul ugljenih hidrata: glukoza, fruktoza,
galaktoza. U drugu grupu spadaju bisaharidi, koji sadre dva
molekula ugljenih hidrata: saharoza (e!er od repe i od trske),
laktoza (mle"ni e!er) i maltoza (e!er od slada). U tre!oj grupi
20
Glava I - U poznaj samog sebe
su polisaharidi, koji se sastoje iz nekoliko monosaharida: krob,
glikogen, celuloza.
Sa fizioloke ta"ke gledanja, posebnu vanost imaju glukoza i
glikogen, jer su glavni izvor energije, koju organizam koristi. Kada
je neophodan iznenadni utroak energije - emocionalna
uzbu#enja (bol, strah, gnev, ljutnja i drugo), intenzivan rad
mii!a - oni se lako izvla"e iz depoa i brzo sagorevaju uz
osloba#anje energije. Posebno je velika uloga glikoze u ishrani
popre"no-prugastih mii!a i centralnog nervnog sistema.
Vanost glikoze za normalno funkcionisanje organizma se
potvr#uje time to se pri snienju nivoa e!era u krvi
(hipoglikemija) javlja otro izraena slabost mii!a, ose!aj umora,
ubrzani rad srca, poja"ano znojenje, bledilo ili crvenilo koe itd. U
teim slu"ajevima se sniava temperatura tela, naruava se rad
centralnog nervnog sistema (po"inju gr"evi, buncanje, gubi se
svest). Sve ove pojave odmah nestaju posle unoenja rastvora
glikoze. U tankom crevu se apsorbuju i prenose u krv samo prosti
- jednomolekularni e!eri: glikoza, fruktoza, galaktoza, ksiloza i
arabinoza. Sloeniji ugljeni hidrati - bisaharidi (saharoza, laktoza)
i polisaharidi (glikogen i krob) mogu biti apsorbovani tek poto
se razloe na odgovaraju!e monosaharide.
Kroz kapilare crevnih resica mpnosaharidi dospevaju u krvotok i
preko krvi se prenose prvenstveno u jetru. Najve!i deo prolazi
kroz jetru nepromenjen i krv ih raznosi po !elom telu. to se vie
troi hrana bogata ugljenim hidratima vii je sadraj glikogena u
krvi.
Organi koriste razli"ite koli"ine glikoze iz krvi. Najve!e koli"ine
glikoze su potrebne mozgu i sr"anom mii!u. O"uvanje stalne
koncentracije e!era u krvi (80-120 miligrama glikoze na .100
miligrama krvi) se odrava preko dva procesa: troenje glikoze u
tkivima i njeno ulaenje u krv iz jetre. Glikogen se u jetri direktno
razlae u glikozu bez me#uproizvoda. Taj proces se zove
"mobilizacija glikogena". Kada u hrani nema ugljenih hidrata,
glikogen se moe stvarati u jetri od belan"evina i masti.
21
Poreme!aj u razmeni ugljenih hidrata je naj"e!e povezan sa
oboljenjem jetre, pri "emu jetra gubi sposobnost da pretvara
glikozu koja dolazi iz creva u glikogen, sa oboljevanjem
pankreasa. Najpoznatije oboljenje pankreasa je e!erna bolest
(dijabetes).
Vitamini igraju vrlo vanu ulogu u procesima asimilacije
hranljivih materija i u mnogim biohemijskim reakcijama
organizma. Veliki deo vitamina ulazi u organizam sa hranom, neki
od njih se sintetizuju pomo!u mikroflore creva i prelaze u krv i
zato, ako tih vitamina nema u hrani, organizam ne ose!a potrebu
za njima. Nedostatak nekog vitamina u hrani (od onih koji se ne
sintetizuju u crevima) izaziva bolesno stanje, koje se zove
hipovitaminoza. U slu"aju naruavanja procesa preuzimanja
vitamina u crevima, zbog neke bolesti, hipovitaminoza se moe
javiti "ak i pri dovoljnoj koli"ini vitamina u hrani.
Razmena mineralnih soli: osmotski pritisak krvi i me#u!elijske
te"nosti je odre#en koncentracijom soli natrijuma, kalcijuma,
magnezijuma, kalijuma. Konstantnost osmotskog pritiska je vaan
uslov normalnog odvijanja svih procesa razmene, uslov koji
obezbe#uje otpornost organizma na razne uticaje spoljasnje
sredine. Koncentracija neorganskih sastavnih delova te"nosti u
organizmu se odrava s posebnom ta"no!u i zato organizam
reaguje i na najmanja indivdualna kolebanja.
Odnos jona u ljudskoj krvi i u krvi svih ki"menjaka je veoma
blizak jonskom sastavu vode okeana (za sve jone izuzev
magnezijuma). Na osnovu te "injenice, jo krajem prolog veka,
je izraena pretpostavka da je ivot ponikao u okeanu i da su
savremene ivotinje, kao i "ovek, nasledili od svojih predaka iz
okeana neorganski sastav krvi sli"an morskoj vodi. Ovo gledite je
kasnije potvr#eno mnogobrojnim ispitivanjima, koja su pokazala
da je ivot nesumnjivo ponikao u vodi, ali ne u slatkoj, nego u
rastvoru soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma.
Odlu"uji!i zna"aj u odravanju konstantnog odnosa osnovnih jona
u krvi, koji u"estvuju u mnogim ivotnim procesima, pre svega,
jona natrijuma i kalijuma, ima rad bubrega. Ako u organizam ulazi
22
Glava 1 - Upoznaj samog sebe
malo natrijuma, u bubrenim kanalima se jako pove!ava njegova
apsorpcija. Viak natrijuma u krvnoj plazmi ko"i njegovu
apsorpciju u bubrenim kanalima, pri tome se pove!ava
zadravanje kalijuma u krvi - odnos me#u jonima se ponovo
normalizuje. Na isti na"in se regulie sadraj drugih jona u krvi -
kalcijuma, fosfora, hlora itd.
Na si. 2. je data opta ema razmene materija. Naruavanje
razmene materija dovodi do nagomilavanja otrovnih materija u
organizmu. Naruavanje u stvaranju hormona je "est uzrok
naruavanja razmene materija. Dijabetes, na primer, nastaje
usled smanjenog lu"enja hormona insulina u pankreasu. Bez
insulina !elije ne mogu da apsorbuju i razloe glikozu i krvni
sudovi po"inju da se zakre"avaju.

Slika 2. Opta ema razmene materija
1 - prerada hrane u elucu i crevima do sitnih sastavnih delova (proteini, masti,
ugljeni hidrati); 2 - prenos ovih materija krvlju u jetru radi "i!enja I dalje obrade;
3 _ j
e
t
r
a; 4 - "i!enje krvi sa kona"nom preradom: 5 - !elije
23
BORIS ARAN0V1$ - $I%ENJE ORGANIZMA
SAMOREGULACIJA FUNKCIJA ORGANIZMA
Da bi ostao zdrav, ljudski organizam mora da se regulie tako da
sa"uva konstantnu unutranju ravnoteu uz stalnu promenu
spoljnih uslova. Taj proces regulacije se zove homeostaza. U
osnovi samoregulacije je princip "povratne sprege": svaka
promena funkcije organa ili sistema, koja izlazi izvan dozvoljenih
granica, izaziva bu#enje odgovaraju!ih oblasti nervnog sistema,
koje alju impulse - naredbe, koji dovode do normalizacije rada
organa ili sistema. To izvrava takozvani vegetativni ili autonomni
nervni sistem.
Neurovegetativni sistem regulie rad krvnih sudova srca, organa
za disanje, organa za varenje, organa za izlu"ivanje mokra!e,
lezda sa unutranjim lu"enjem. Osim toga, on regulie ishranu
centralnog nervnog sistema i poprecno-prugastih mii!a. Rad
neurovegetativnog sistema je pot"injen centrima koji se nalaze u
hipotalamusu, a njih kontrolie kora velikog mozga.
Neurovegetativni sistem se uslovno deli na simpati"ki i
parasimpati"ki sistem (si. 3).
Simpati"ki nervni sistem regulie resurse organizma u raznim
situacijama, koje trae brze reakcije. Po pravilu, takve situacije
nastaju prilikom opasnosti, jakog straha, razdraenosti. U to
vreme se usporava" rad organa za varenje i aktivira se rad srca,
pove!ava se pritisak, ire se enice.
Parasimpati"ki nervni sistem se aktivira u uslovima mirovanja,
opustanja. U to vreme se poja"ava rad organa za varenje, ire se
sudovi unutranjih organa.
24

Slika 3. Neurovegetativnl sistem
----- simpaticki nervni sistem
-------- parasimpati"ki nervni sitem
U normalnim uslovima kod zdravog "oveka simpaticki i
parasimpati"ki sistemi su u stanju izbalansirane ravnotee.
Naruavanje ove ravnotee izaziva razne bolesne simptome, na
primer: spazme eluca i creva, promenu ritma rada srca, glavobolju,
mu"ninu, vrtoglavicu.
Psihi"ki procesi, koji se obavljaju u kori velikog mozga, mogu da
proizvedu aktivan uticaj na rad unutranjih organa, a procesi u
unutranjim organima se, sa svoje strane, odraavaju na psihi"ke
aktivnosti. Svima su poznate promene u raspoloenju i sposobnosti
za umni rad pre i posle jela, uticaj pove!ane III
25
Glava 1 & Upoznaj samog sebe
smanjene razmene materija na psihu. Tako, kada se jako smanji
razmena materija, javlja se umna tromost, dok poviena razmena
materija, obi"no, ubrzava psihi"ke reakcije.
Kao to je ve! re"eno, ceo neurovegetativni sistem se kontrolie delom
mozga, koji se zove hipotalamus. On dobija informacije o svakoj
promeni u hemijskoj ravnotei organizma i koriguje vegetativni
sistem da bi ga vratio u ravnoteu. Ako, na primer, nivo kiseonika
padne zbog fizi"kog optere!enja, hipotalamus daje komandu
neurovegetativnom sistemu da pove!a broj sr"anih otkucaja da bi se
organizam snabdeo krvlju bogatijom kiseonikom.
ENDOKRINI SISTEM
Uporedo sa neurovegetativnim sistemom postoji i drugi sistem za
razmenu informacija me#u organima - endokrini sistem. Isto kao i
neurovegetativni sistem, on regulie i koordinira funkcije organa.
Razlika ova dva sistema je u na"inu i brzini prenosa informacija. Dok
nervni sistem alje signale, kodirane u obliku elektri"nih impulsa,
nervnim vlaknima do pojedinih organa, endokrini sistem koristi hemijski
"jezik" da bi optio sa organima. Preimu!stvo nervnih impulsa je
brzina, a hemijskog "jezika" je u tome to on, iako sporo deluje,
deluje ravnomerno i due.
Hemijski proizvodi endokrinog sistema se zovu hormoni. Njih
proizvode !elije lezda sa unutranjim lu"enjem (si. 4). U
"ovekovom telu se proizvodi vie od 50 hormona. Oni reguliu pritisak,
razmenu materija, obezbe#enje energije i minerala, sadraj
kalcijuma i e!era u krvi, funkciju polnih organa.
26

Slika 4. lezde endokrinog sistema: 1 - hipofiza; 2 -
titna lezda; 3 - nadbubrene lezde; 4 - pankreas;
5 - polne lezde
Hipofiza se nalazi u mozgu i upravlja celokupnim endokrinim
sistemom, ali njome, u isto vreme, upravlja hipotaiamus. Pored
toga, poto hipofiza lu"i razne hormone za stimulisanje i
upravljanje drugim lezdama, ona ima pretean uticaj na rast,
razvoj, procese razmene, regulisanje rada lezda sa unutranjim
lu"enjem.
titna lezda se nalazi ispred i sa obe strane dunika. Hormoni
titne lezde regulisu rast i procese razmene materija. To su
hormoni opteg dejstva i njihovo se delovanje odraava na skoro
sve funkcije organizma.
Paratitne lezde su "etiri organa veli"ine zrna graka na
zadnjoj strani titne lezde. Hormoni, koje one proizvode, regulisu
razmenu kalcijuma i fosfora u organizmu.
27
BORIS ARANOV1" - "I#ENJE ORGANIZMA
Pankreas (gutera!a) se nalazi u trbunoj duplji iza eluca.
Hormon, koji ona proizvodi, svima poznati insulin, potpomae
razmenu ugljenih hidrata i na taj na"in sniava nivo e!era u krvi.
Nadbubrene lezde prijanjaju neposredno na vrh svakog
bubrega i sastoje se od dva sloja: kore (spoljanji sloj) i sri
(unutranji deo). Kora nadbubrenih lezda stvara nekoliko
hormona, koji uti"u na razmenu minerala, na razmenu ugljenih
hidrata, na odbranbene reakcije organizma, sposobnost mii!a za
rad; neki hormoni deluju i na polnost. U unutranjem tkivu
nadbubrenih lezda se stvara adrenalin i noradrenalin, koji
deluju nadrauju!i na simpati"ki nervni sistem.
Po/ne /ezde (jajnici kod ena, testisi kod mukaraca) - hormoni
koji se u njima proizvode uti"u na sekundarna polna obeleja (na
primer grudi i kukovi kod ena, brada kod mukaraca), na rad
polnih organa, na psihi"ke procese.
0 endikrinom sistemu se moe re!i mnogo interesantnih stvari, ali
moj je zadatak da dam osnovne pojmove. Zato !emo sada pre!i
na vrlo vanu temu na kojoj !u se zadrati malo due, jer ba
poznavanje te teme omogu!ava bolje shavatanje moje metode
"i!enja organizma.
KRV
Krv ima veoma veliki zna"aj za funkcionisanje organizma. Krv
prenosi kiseonik i druge vane materije u tkiva i izbacuje
ugljendioksid i druge otpatke, koji nastaju posle prerade unetih
materija i koji mogu da truju organizam. Krv pomae, tako#e,
razaranje mikroorganizama, koji izazivaju bolesti. Krv se sastoji
od bezbojne te"nosti, koja se zove plazma i u kojoj plivaju crvena
krvna zrnca ili eritrociti, bela krvna zrnca ili leukociti i vrlo male
!elije - trombociti.
U plazmi se nalazi vrlo mnogo hemijskih materija, koje su
neophodne za ivot organizma: belan"evine, ugljeni hidrati,
28
;_________________________ ___ ______________________Glava I - Upoznaj samog sebe
masti, minerali, fermenti, hormoni, vitamini i dr. Sve te materije u
kapilarima prelaze u tkiva, a u plazmu dolaze proizvodi, koji su
stvoreni u procesu razmene materija i koji treba da se odstrane iz
organizma. To su amonijak, mokra!a, mokra!na kiselina (urea),
preostali azot i dr. Belan"evine su vaan sastojak plazme. One se
dele na dve osnovne grupe: albumine i globuline. Albumin se u
cirkulaciji krvi moe uporediti sa sun#erom, koji zadrava vodu u
krvotoku i ne dozvoljava krvi da se pretvori u elatinoznu masu.
Smanjenje albumina u krvi dovodi do toga da deo vode iz krvnih
sudova prelazi u tkiva, to izaziva naticanje. Globulini imaju
ulogu antitela prilikom nastajanja infekcije. Nekiput, kada postoji
opasnost od infekcije, lekari veta"ki unose globulin u krv.
Eritrociti (crvena krvna zrnca) su !elije krvi ivotinja i ljudi bez
jezgra. Prenose kiseonik iz plu!a u tkiva i ugljendioksid iz tkiva u
organe za disanje. U eritrocitima se nalazi hemoglobin, koji se
lako spaja sa kiseonikom. U kapilarima hemoglobin predaje
kiseonik tkivima i uzima ugljendioksid. Ugljendioksid se iz plu!a
disanjem izbacuje u atmosferski vazduh. Eritrociti su !elije koje
ive kratko, kroz 3-4 meseca oni se unitavaju u krvnim
sudovima, raspadaju se na delove belan"evina - globine i na
crvenu materiju - hemoglobin. Iz molekula hemoglobina se
odvaja u"ni pigment - bilirubin, koji se izbacuje iz organizma.
Ostaci eritrocita se krvotokom prenose u kotanu sr i koriste se
za stvaranje novih eritrocita. Eritrociti se stvaraju u kotanoj sri.
Leukociti (bela krvna zrnca) tite organizam od stranih "estica -
mikroba koji prouzrokuju bolesti. Leukociti su osetljivi na materije
koje stvaraju bakterije. Oni se aktivno ustremljuju na
mikroorganizme, mogu da prelaze iz krvnih sudova u tkiva i
gutaju mikrobe, spre"avaju!i dalje irenje infekcije. U slu"aju
povreda, uniteni leukociti se nagomilavaju u obliku gnoja.
Leukociti slue za imunoloku zatitu organizma, oni stvaraju
antitela, koja su usmerena na borbu sa stranim materijama -
alergenima, virusima, otrovima, gljivicama, mikroorgani-zmima.
Sve se te materija zovu antigeni.
Kada antigeni dospeju u organizam, krv stvara antitela ba za taj
antigen i unitava ga. Posle preleane bolesti ta antitela ostflju
29
dugo u organizmu, nekad i doivotno. Time se objanjava to
"ovek ne oboleva ponovo od nekih bolesti, od kojih je ve!
bolovao. U borbi antitela sa antigenima osloba#a se hemijska
materija - histamin, koji, ire!i se krvotokom, izaziva razne
alergijske reakcije (kijavicu, suze, nagli pad pritiska i dr). U tom
slu"aju krv stvara druge !elije - eozinofile, koji skupljaju
histamine iz organizma.
$italac mora da shvati da kod ljudi, koji imaju alergijske reakcije,
krv lu"i nedovoljno eozinofila.
Leukociti se stvaraju u kotanoj sri i njihov prose"ni vek je 12
sati, a ako su uvu"eni u borbu sa bakterijama onda je 2-3 sata.
25% belih krvnih zrnaca su limfociti, koji se stvaraju u limfnim
"vorovima.
Limfociti igraju ivotno vanu ulogu u organizmu, jer obezbe#uju
prirodni imunitet prema bolestima. Oni proizvode protivotrove, koji
deluju kao protivdejstvo razornom delovalju jakih toksina, ili
hemijskih materija, koje proizvode bakterije. Limfociti proizvode i
antitela, koja ne dozvoljavaju da !elije organizma stradaju usled
navale bakterija.
Trombociti - Osnovna funkcija ovih !elija je stvaranje krvnih
ugruaka, koji su neophodni za zaustavljanje krvarenja. Kada je
prilikom traume povre#en zid krvnog suda, trombociti trenutno
po"inju da se razaraju i stvaraju ugruke belan"evina, koji se
zovu fibrinomi, i koji zapusavaju krvni sud. Zgrusavanje krvi se
poja"ava pod uticajem impulsa centralnog nervnog sistema. Kada
se "ovek uzbu#uje u krv dolazi vie adrenalina, koji neposredno
ubrzava zgrusavanje krvi.
Ako se uzme u obzir da se adrenalin lu"i, po pravilu, prilikom
straha, ljutnje, negodovanja, a takve su emocije hiljadama godina
nastajale prilikom nekih realnih opasnosti, postaje razumljivo
zato je to bilo aktuelno. I u nae vreme je ostala veza emocija sa
lu"enjam adrenalina. I zato nije slu"ajno to je mnogo bolesti
povezano sa stvaranjem tromba u krvi.
30
Glava I Upoznaj samog sebe
KRVOTOK
Krvotok odrava stalnu cirkulaciju krvi i na taj na"in obezbe#uje
da sve !elije dobiju hranljive materije i kiseonik i da se iz njih
izbace kona"ni proizvodi razmene materija. Glavni naredbodavac
u ovom sistemu je srce.
SRCE
Srce je veliki mii!ni organ i nalazi se u sredini grudnog koa.
$esto se misli da je srce na levoj strani tela. U stvari, ono se
nalazi sa obe strane srednje linije, ali je vie nakrivljeno na levo.
Rad srca se sastoji u pumpanju krvi kroz krvotok. Krvni sudovi,
koji vode od srca ka organima, zovu se arterije, a oni koji vode od
organa ka srcu zovu se vene. Ceo sistem krvnih sudova "oveka
(krvotok) se uslovno deli na veliki i mali krvotok (si. 5).
.1

Slika 5. Krvni sistem 1 - snabdevanje glave, plu!a,
grudnog koa; 2 - snabdevanje srca; 3 - srce; 4 - jetra; 5 - snabdevanje trbune
duplje; 6 - snabdevanje donjeg dela tela
31
.BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA
Veliki krvotok po"inje od leve sr"ane komore, koja svojim
skupljanjem pumpa krv oboga!enu kiseonikom - arterijsku krv u
aortu i dalje u arterije koje polaze od nje, arteriole, kapilare
mozga, bubrega, jetre, organa za varenje, mii!a, koe itd. Iz
venola i vena se krv skuplja u dve glavne vene iz kojih dolazi u
desnu pretkomoru, gde se zavrava veliki krvotok.
Mali krvotok po"inje od desne sr"ane komore, odakle venska krv
kroz plu!nu arteriju dolazi do plu!nih kapilara, u kojima ona
predaje ugljendioksid i uzima kiseonik. Arterijska krv bogata
kiseonikom sada iz plu!a dolazi u plu!ne vene, a odatle u levu
sr"anu pretkomorau. Kod zdravog "oveka, u"estanost i snaga
sr"anih kontrakcija se menjaju u skladu sa potrebama organizma.
To regulise nervni i endokrini sistem. Uticaj nervnog sistema se
obavlja preko impulsa, koji se prenose kroz simpaticke i
parasimpati"ke nerve. Uticaj endokrinog sistema se obavlja preko
krvi, koja prenosi hormone, na primer adrenalin.
Dragi "itaoci, moda !e vam biti pomalo dosadno da se
upoznajete sa ljudskim organizmom i na"inom njegovog
funkcionisanja, ali treba shvatiti da put ka istinskom zdravlju i
aktivnoj dugovecnosti po!inje izu!avanjem sebe. Osim toga,
ja se trudim da piem maksimalno upro!enim jezikom, stavljaju!i
naglasak na glavne funkcije sistema i organa koje opisujem.
Posebnu panju "itaoca elim da privu"em na krvotok, pre svega,
na rad kapilara, jer je to klju"ni momenat metode koju sam
razradio. Dakle, idemo dalje.
ARTERIJE
Udarni talas krvi, koju srce izbacuje pri svakoj kontrakciji, prvo
prima aorta, zatim vratna arterija, podklju"na arterija i druge
velike arterije. Njihovi zidovi su prili"no debeli i imaju mnogo
elasti"nih vlakana, zahvaljuju!i kojima se obezbe#uje neprekidna
cirkulacija krvi kroz krvne sudove, iako ona iz srca dolazi u
impulsima. Stvar je u tome to se prilikom skupljanja srca samo
32
Glava I - Upoznaj samog sebe
deo energije troi na pumpanje krvi u krvne sudove, dok je drugi deo energije
upravljen na rastezanje zidova aorte i velikih arterija (stvara se elektri"ni
napon).
Kada se kontrakcija srca zavri i dolazi do njegovog oputanja, dalje kretanje
krvi, posle prvobitnog impulsa, koji je dalo srce, se obavlja stezanjem elasti"nih
zidova velikih krvnih sudova. Eto zbog "ega nojmalna elasti"nost zidova arterija
ima veliki zna"aj za krvotok. $im se ona umanji, rad srca je jako otean. U
srednjim ili malim arterijama, koje su daleko od srca, snaga sr"anog impulsa i
elektri"nog napona zidova velikih arterija moe biti nedovoljna za dalju
cirkulaciju krvi. Potrebna je kontrakcija krvnih sudova, a to obezbe#uju mii!na
vlakna zidova krvnih sudova.
Takvi krvni sudovi se zovu arterije mii!nog tipa, za razliku od arterija elasti"nog
tipa. Mii!no tkivo je posebno izraeno u zidovima arteriola pred njihovin
ulaskom u kapilare. Mii!na vlakna u zidovima arteriola su raspore#ena kruno i
zato mogu da se jako skupljaju. Arteriole igraju ulogu ventila. Kada neki organ
radi, njegove arteriole se ire i kapilari se pune krvlju; kada organ miruje,
arteriole se skupljaju i mogu biti skoro sasvim zatvorene, kapilari se tada
prazne.
VENE
Vene skupljaju krv iz kapilara i nose je prema srcu. Obrnuti smer venske krvi
onemogu!avaju zalisci, koji proputaju krv samo ka srcu. Zidovi vena su mnogo
tanji od zidova arterija i oni imaju manje mii!nih vlakana. Zbog toga se, "ak I pri
malom pove!anju unutranjeg pritiska u venama, one jako razvla"e i u njima se
moe nagomilati vrlo mnogo krvi. Sa porastom slabljenja venskih zidova njhova
zapremina se mnogo pove!ava, a to dovodi do zastoja krvi u kapilarima,
venolama i venama.
Kretanje krvi kroz vene prouzrokuje prvenstveno razlika krvnog pritiska na
po"etku i kraju venskog sistema. Ipak, ta je razlika relativno mala, pa su za
obezbe#enje normalne cirkulacije u
33
BORIS ARANOVI$ & $I%ENJE ORGANIZMA
venama potrebna dodatna dejstva. Glavno je stezanje popre"no-
prugastih mii!a pri kretanju tela i pomeranje glatkih mii!a
unutranjih organa u procesu njihovog funkcionisanja. Veliki
uticaj ima i usisavaju!e dejstvo grudnog koa koje nastaje pri
udisaju i koje poja"ava priliv venske krvi u desnu pretkomoru. Da
rekapituliramo ukratko, cirkulaciju krvi u organizmu. Krv po"inje
svoj put izlaze!i iz leve sr"ane komore kroz aortu. U ovoj etapi
krv je bogata kiseonikom, hranom, koja se razloila na molekule i
drugim vanim materijama, kao to su hormoni. Dalje se krv
grana u arterije koje vode u srednji, gornji i donji deo tela. Iz
arterija krv ide u arteriole, koje su manje i koje vode u sve organe
i tkiva u organizmu, me#u njima i u samo srce, a zatim se grana
na iroku mreu kapilara. U kapilarima !elije krvi se postrojavaju
u jedan red, predaju kiseonik i druge materije i uzimaju
ugljendioksid i druge produkte razmene materija. Poto pro#e
kroz kapilare, krv dospeva u venski sistem. Ona prvo ulazi u male
krvne sudove koji se zovu venole i koje su ekvivalent arteriola.
Krv nastavlja put kroz male vene i vra!a se u srce kroz vene koje
su prili"no velike i mogu se primetiti ispod koe. Mali krvotok slui
za komunikaciju sa plu!ima, da bi krv tamo ostavila ugljendioksid i
uzela kiseonik.
A sada prelazimo na kapilare i ja ho!u ovde da upozorim "itaoca
da ovome posveti naro"itu panju.
KAPILARI
FUNKCIJA KAPILARA
Kapilari su mali krvni sudovi, koji proimaju organe i tkiva
ljudskog organizma. Krv u njima ostvaruje svoje osnovne
funkcije: predaje tkivima kiseonik, hranljive materije, hormone i
odnosi ugljendioksid i druge produkte razmene materija, koji
treba da se izbace. Zahvaljuju!i razmeni materija, koja se obavlja
u kapilarima, odravaju se konstantne fizi"ko-hemijske osobine
te"nosti u tkivima, koja zapljuskuje !elije, te se odravaju
konstantni uslovi za njihove ivotne aktivnosti. Kapilari su kraj
34
Glava I - Upoinaj samog sebe
razgranatog arterijskog sistema i istovremeno po"etak venskog (si.
6).

Slika 6. Kapilari 1 - arterijski sistem; 2 -
venski sistem; 3 - me#u!elijski prostor
Zidovi kapilara su veoma tanki, oni se sastoje od jednog sloja !elija,
koje se zovu endotelijalne; posle ovih !elija koje pokrivaju otvore
kapilara je smetena osnovna membrana uz koju je prislonjen sloj
spojnog tkiva, koji zadrava materije i bakterije, koje su tetne za
organizam. Prelaz materija iz krvi u me#u!elijski prostor (3) se
obavlja kroz male pore, kao i kroz istanjene dell!e samih !elija.
Skupljanje zidova !elija i smanjivanje broja kapilara, koji funkcioniu,
pogorava ishranu i disanje okolnog tkiva. Takvi poreme!aji
kapilarne propustljivosti su osnova mnogih patolokih stanja.
35
BORIS ARANOVI$ $I%ENJE ORGANIZMA
Endotelijalne !elije imaju interesantne osobine. One mogu da
obavljaju najrazli"itije funkcije, na primer, da zadravaju i
prera#uju ostarela crvena krvna zrnca, pigmente, molekule
holesterina i masnih materija. U zdravom organizmu endotelijalne
!elije u"estvuju u rastu i regeneraciji tkiva. Osim toga, one
obezbe#uju odbranu organizma od infektivnih bolesti. %elije
endotela kapilara mogu da se osloba#aju i da obavljaju
samostalne pokrete, da se razmnoavaju, da apsorbuju bakterije
i druge materije, koje su tetne za organizam.
Kapilari, za razliku od arterija i vena, mogu ponovo da se
stvaraju i i"ezavaju. To su najmanji krvni sudovi i mogu se
videti samo pod mikroskopom. Pre"nik kapilara se moe
promeniti 2-3 puta. Kada su maksimalno skupljeni, oni ne
proputaju krvna zrnca, u njima se nalazi samo te"ni deo krvi -
plazma. Kada je kapilar rairen, !elije krvi prolaze u njega
sporo. To ima veliki fizioloki zna"aj, jer sporo prolaenje krvi
produava vreme njenog kontakta sa zidovima krvnog suda. To
olakava prenoenje kiseonika i hranljivih materija iz krvi u
tkiva.
Nisu svi kapilari stalno otvoreni. Prilikom mirovanja organa,
funkcionise ih oko 10% - "deurni kapilari". Zahvaljuju!i tome
to se krv u kapilarima nalazi pod pritiskom, u arterijskom delu
kapilara voda i materije, koje su u njoj rastvorene, filtriraju se u
me#utkivnu te"nost. U venskom delu, gde se pritisak smanjuje,
osmotski pritisak usisava me#utkivnu re"nost nazad u kapilare.
Na taj na"in, voda i materije, koje su u njoj rastvorene, u
po"etnom delu kapilara izlaze, a u krajnjem delu ulaze. Osim
procesa filtriranja, dolazi do kretanja molekula od mesta visoke
koncentracije ka mestima gde je ona nia. Glikoza, aminokiseline,
prelaze iz krvi u tkiva, a amonijak, mokra!a idu u suprotnom
smeru.
Kapilarni sistem ima veliku duinu - duina svih kapilara je reda
60-100 hiljada kilometara. Kapilari proimaju iva tkiva i nalaze
se na veoma malom rastojanju izme#u sebe. Tako, u mozgu
svaki kapilar obezbe#uje priliv hranljivih materija u !elije mozga
u radijusu od 25 mikrona. Ukupna povrina svih kapilara je oko
36
6500 kvadratnih metara. Na toj prostranoj povrini se obavljaju
procesi razmene materija - prelaz molekula kiseonika,
aminokiselina, hormona, fermenata, vitamina i drugih hranljivih
materija iz krvi u me#utkivnu te"nost, koja neposredno
zapljuskuje !elije. Deo krajnjeg proizvoda me#u!elijske razmene
materija iz me#u!elijskog prostora prenosi se u kapilare krvotoka,
a iz njih u vene. Drugi deo otpadaka prelazi u limfne kapilare, u
kojima se nalazi tkivna te"nost (limfa), a ne krv, Ti kapilari polaze
od specijalnih "vori!a, koji se nalaze u me#utkivnim pukotinama.
Zidovi limfnih kapilara su, za razliku od kapilara krvotoka,
jednosmerno propusni, tj. proputaju materije samo od spolja ka
unutra. Spajaju!i se ti kapilari formiraju specijalni limfni sistem sa
tokovima, mreom sudova, magistralnim putevima i oni se ulivaju
u venski sitem.
STANJE KAPILARNOG SISTEMA KOD BOLESNIH
U organizmu nema nijednog organa, nijednog tkiva, "ije dobro
stanje ne zavisi najneposrednije od stanja kapilarnog krvnog
sistema. Danas je poznato da prakti"no nema bolesti koja ne
uvla"i u patoloki proces neke delove kapilarnog toka. Tako se,
na primer, prilikom zapaljenja plu!a prve promene opaaju na
zidovima kapilara. Kod bolesti bubrega (akutnih i hronicnih) pate
ne samo kapilari bubrenog tkiva, nego i kapilari celog organizma.
Bilo kakav psihi"ki napor, najobi"niji fizi"ki napor, propra!eni su
poja"avanjem kapilarnog krvotoka.
I ba se pomo!u raznih procesa reakcije mikrocirkulacije
ostvaruju procesi adaptacije organizma na promene unutranje i
spoljne sredine. Prilikom fizi"kih napora, popre"no-prugasti mii!i
ose!aju potrebu za pove!anjem dotoka glikoze i kiseonika. U
njima se stvara mnogo mle"ne kiseline, koja izaziva irenje krvnih
sudova. To omogu!ava otvaranje kapilara i irenje ve!ih krvnih
sudova. Koli"ina krvi koja cirkulie se pove!ava na ra"un zaliha i
pove!anjem brzine. Kao rezultat pove!anog dotoka krvi je priliv
vie hranljivih materija i kiseonika u mii!e. U isto vreme, ubrzani
krvotok brzo osloba#a mii!e, koji rade, vika mle"ne kiseline,
ugljendioksida i drugih otpadaka.
37
SISTEM ORGANA ZA VARENJE
Varenje hrane je sloen kompleks fizi"ko-hemijskih procesa
asimilacije hrane. Zahvaljuju!i njima, hranljive materije, koje su
ule u usnu duplju i eluda"no-crevni trakt, razlazu se na prosta
jedinjenja, rastvorljiva u vodi, usisavaju se u krv i prenose u !elije
tkiva. Na si. 7 su prikazani organi za varenje. Procesi varenja
belan"evina se, uglavnom, obavljaju u zoni kontakata zidova
eluca sa hranom.

Slika 7. Organi za varenje
1 - jednjak; 2 - dijafragma; 3 - eludac; 4 - jetra; 5 - u"ni mehur; 6 - pankreas;
7 - tanko crevo; 8 - debelo crevo; 9 - slepo crevo; 10 - donje crevo
ELUDAC
Masti, koje ulaze u eludac, ko"e lu"enje eluda"nih sokova i
njihovo se nepovoljno dejstvo ose!a i u slu"aju da one dolaze kao
dodatak drugim hranljivim materijama i to ako je njihova koli"ina
ve!a od 15%.
38
Ako dolazak masti prethodi ostaloj hrani za 10-15 minuta, njihovo
usporavaju!e dejstvo !e se osetiti veoma jako. Ako masno!a
dolazi u eludac zajedno sa ostalom hranom usporavanje lu"enja
eluda"nih sokova je slabije izraeno. Ako masno!a ulazi u
eludac u toku lu"enja, mogu!e je da i ne do#e do usporavanja.
U elucu se lako vare samo masti koje se nalaze u mleku i u
sirovom umancetu. Masti koje ulaze u sastav drugih hranljivlh
materija se u elucu prakti"no ne vare, to se deava tek u
dvanaestopalacnom crevu. Ugljeni hidrati slabo izazivaju lu"enje
eluda"nih lezda. Po izlasku iz eluca hranljiva kaa se
podvrgava delovanju fermenata pankreasa, u"i i crevnog soka,
koji stvaraju lezde dvanaestopala"nog i tankog creva.
PANKREAS (GUTERA#A)
Sok za varenje koji lu"i pankreas je bogat fermentima, koji
obezbe#uju varenje belan"evina, masti i ugljenih hidrata.
Pankreas po"inje da radi 1-3 minuta posle po"etka jela. Za razliku
od lu"enja eluda"nih sokova, najve!i deo soka pankreasa se
stvara kada se jede hleb, neto manje kada se jede meso. Na
mleko, me#utim, pankreas reaguje minimalnim lu"enjem. Vo!ni
sokovi i razne organske kiseline (limunska, jabu"na, sir!etna) jako
deluju na pobu#ivanje lu"enja pankreasa. Nadam se da "italac
nije zaboravio da je pankreas istovremeno i lezda endokrinog
sistema, koja lu"i hormon insulin, koji regulie koncentraciju
e!era u krvi. Na lu"enje pankreasa uti"u hormoni hipofize, titne
lezde, nadbubrenih lezda i kore velikog mozga. Tako, kad je
"ovek uzbu#en smanjuju se fermentativne aktivnosti sokova
pankreasa, a kada je miran pove!avaju se.
39
BORIS ARANOVIC - $I%ENJE ORGANIZMA
JETRA
Jetra ima posebno mesto me#u organima za varenje. U jetru,
kroz portalnu venu (jedna od najve!ih vena) dolazi sva krv koja
ide iz eluca, slezine, pankreasa, tankog i debelog creva. Na taj
na"in krv koja je zasi!ena proizvodima varenja hrane iz eluca i
creva dolazi prvo u jetru - glavnu hemijsku laboraloriju organizma
i tu se ona podvrgava vrlo sloenoj obradi, a zatim jetrenom
venom prelazi u donju uplju venu.
U jetri se obavlja obrada otrovnih produkata razlaganja
belan"evina, materija koje stvaraju mikrobi koji se nalaze u
debelom crevu. Proizvod lu"enja jetre - u" aktivno u"estvuje u
procesu varenja hrane. U sastav u"i ulaze u"na i masne
kiseline, holesterin, pigmenti, voda i razne mineralne materije.
u" ulazi u dvanaestopala"no crevo 5-10 minuta posle hrane.
Glavna uloga u"i je da pomae prelaz sa eluda"nog na crevno
varenje, ponitavaju!i delovanje pepsina, koji je opasan za
fermente sokova pankreasa. u" poja"ava delovanje fermenata
sokova pankreasa, a, tako#e, emulgira masti i time omogu!ava
njihovo razlaganje i resorpciju. u" igra vanu ulogu u procesu
resorpcije karotina, mnogih vitamina i aminokiselina. Ona
pove!ava tonus i poja"ava peristaltiku creva, uglavnom
dvanaestopala"nog i debelog creva, deluje razorno na crevnu
mikrofloru i time spre"ava razvoj procesa truljenja.
Jetra u"estvuje prakti"no u svim procesima razmene materija:
belan"evina, masti, ugljenih hidrata, pigmenata, vode. Njeno
u"e!e u razmeni belan"evina se o"ituje u sintezi albumina
(se!ate se ? - zadrava vodu u krvi) i odravanju njegovog
konstantnog sadraja u krvi. U jetri se stvara urea - krajnji
proizvod razmene belan"evina - koja se zatim izbacuje iz
organizma preko bubrega. Jetra je glavno mesto u kome se
stvara glikogen. Ona zajedno sa pankreasom odrava i regulie
koncentraciju glikoze u krvi.
40
DVANAESTOPALA$NO CREVO
Hrana iz eluca prelazi u dvanaestopala"no crevo. Ono je po"etni
deo tankog creva. U dvanaestopalacnom crevu se nastavljaju
osnovni procesi varenja belan"evina, masti i ugljenih hidrata.
Ovde se apsorbuju skoro svi proizvodi dobijeni razlaganjem
hranljivih materija i vitamina, ve!i deo vode i soli.
TANKO CREVO
U tankom crevu se obavlja kona"no razlaganje hranljivih materija.
Kaa, u koju je pretvorena hrana, prera#uje se delovanjem
sokova pankreasa i u"i, koji je natapaju u dvanaestopalacnom
crevu, a tako#e i delovanjem mnogobrojnih fermenata, koje
proizvode lezde tankog creva. Proces apsorpcije se deava na
vrlo velikoj povrini, jer sluzava obloga tankog creva formira
mnogo nabora i, osim toga, gusto je zasejana resicama. Kod
odraslog "oveka broj resica dostie 4 miliona. Sve to pove!ava
apsorpcionu povrinu tankog creva stotinama puta.
Iz tankog creva hranljive materije prelaze u krv portalne vene i
ulaze u jetru, gde se prera#uju i postaju nekodljive. Posle toga
se deo prenosi krvlju u ceo organizam, prolazi kroz zidove
kapilara u me#u!elijski prostor i dalje u !elije. Drugi deo ( na
primer glikogen) ostaje u jetri.
I DEBELO CREVO
U debelom crevu se zavrava apsorpcija vode i stvara se izmet.
Sok debelog creva karakterie postojanje sluzi u kojoj se nalaze
fermenti. Debelo crevo je mesto na kome se masovno
razmnoavaju mikroorganizmi. U jednom gramu izmeta ima
nekoliko milijardi !elija mikroba.
Crevna mikroflora u"estvuje u kona"nom razlaganju komponenti
sokova za varenje hrane i ostataka nesvarene hrane, sintetizuje
fermente, vitamine i druge fizioloke materije, koje se apsorbuju
u debelom crevu. Osim toga, crevna mikroflora stvara branu za
41
mikrobe koji izazivaju bolesti i "uvaju doma!ina od njihovog
ukorenjavanja i razmnoavanja.
ZADNJE CREVO (REKTUM)
U zadnjem crevu kaa od hrane se i dalje vari. Ovde se, pod
uticajem fermenata, koje proizvode mikrobi, razlae celuloza i
apsorbuje voda, posle "ega se masa hrane postepeno pretvara u
izmet. To potpomae kretanje debelog creva, koje mesa masu i
podsti"e apsorpciju vode. Izbacivanje izmeta iz creva obezbe#uje
aktivna peristaltika, koja nastaje kada masa izmeta nadrai
receptore na zidovima creva.
ORGANI ZA IZLU"IVANJE MOKRA#E (URINARNI SISTEM)
BUBREZI
Najvaniju ulogu u "i!enju organizma i izbacivanju proizvoda
razmene materije imaju bubrezi. U hemijskim procesima, koji se
vre u ve!ini !elija ljudskog organizma, u"estvuju proteini.
Prilikom razlaganja proteina nastaje azot. Bubrezi su odgovorni za
izbacivanje jedinjenja koja sadre azot iz krvi. Njihov osnovni
proizvod je mokra!a. Bubrezi obavljaju i druge sloene funkcije:
reguliu razmenu vode i soli, me#u njima natrijuma, kalijuma,
hlora, fosfata; sintetizuju bioloki aktivne materije, jako uti"u na
nivo arterijskog pritiska, na zgruavanje krvi, na odbranbene
snage organizma i obezbe#uju konstantnost unutranjosti
organizma.
Bubrezi (si. 8) su smeteni s obe strane ki"me iza trbune
maramice. Bubrezi imaju vrlo razvijenu mreu krvnih sudova. Sva
krv koja cirkulie u arterijama i venama prolazi kroz bubrege
svakih 5-10 minuta. Svakog minuta bubrezi dobijaju oko jednog
litra krvi. Kona"no, ta krv stie do filtera na kraju jednog od
bubrenih kanala (filtera ima 2 miliona u svakom bubregu) i na
42
Glava 1 Upoznaj samog sebe
taj na"in se razdvaja, tako da te"ni deo krvi (plazma) ide u kanal,
dok ostatak ostaje u krvotoku. Filtrirana te"nost prolazi kroz
duga"ak bubreni kanal i u njemu se veliki deo vode, soli i drugih
materija koje su potrebne organizmu apsorbuje ponovo u krv.
Izvestan deo vode, urea i drugi otpaci izlaze, u obliku mokra!e, kroz
dva mokra!na kanala (izlazni tokovi) u mokra!nu beiku.

Slika 8. Urinarni sistem 1 - bubrezi; 2 -
mokra!ni kanali; 3 - mokra!na beika
Bubrezi stvaraju mokra!u neprekidno i danju i no!u. U toku 24 sata
se izlu"i oko 1,5 litar mokra!e. Kontrola za odravanje balansa vode
u organizmu se ostvaruje u bubrenim kanalima, u kojima moe da
se apsorbuje vie ili manje filtrirane te"nosti, koja prolazi kroz njih.
Signal da se apsorbuje vie vode, ako organizam
43
BORIS ARANOV1$ - $I%ENJE ORGANIZMA
ostaje bez vode, dolazi od hormona koji stvara hipofiza. Ukupna
koli"ina Izdvojene uree ostaje ista, ali se ona rastvara u, vie ili
manje, te"nosti i na taj na"in dovodi do obrazovanja, vie Ili
manje, koncentrovane mokra!e. Vrlo sli"an proces se odvija u
odravanju balansa soli. U bubrenim kanalima hormon, koji se
stvara u nadbubrenim lezdama (aldosteron), obezbe#uje
apsorpciju soli u koli"inama koje su neophodne organizmu.
MOKRA%NA BEIKA
Mokra!a, koja je stvorena u bubrezima, ide u mokra!ne kanale
(2), koji je, perlstalti"kim kretanjem u kapima prenose u
mokra!nu beiku (3). Mokra!na beika, u kojoj nema mokra!e, je
veoma smanjena. Kako se puni ona se rastee, ali mokra!a ne
prelazi u kanal za izbacivanje mokra!e, poto se na tom putu
nalaze dva sfingtera. Kada se nakupi 250-300 mililitara mokra!e,
pove!ava se pritisak na zidove mokra!nog mehura i receptori u
zidovima alju impulse u centar za isputanje mokra!e u ki"menoj
midini I nastaje nadraaj za mokrenje.
ORGANI ZA DISANJE

Zahvaljuju!i disanju, organizam doblja klseonik i osloba#a se
vika ugljendloksida, koji se formira kao rezultat razmene
materija. Disanje i krvotok obezbe#uju da svi organi I tkiva naeg
tela dobiju energiju koja je neophodna za ivot. Kao to benzin
sagoreva u motoru automobila, kao to su za zagrevanje
prostorija neophodni ugalj I klseonik, na Isti na"in !elije
organizma koriste klseonik: one sagorevaju svoje gorivo (e!er)
zajedno sa klseonlkom I proizvode energiju. Osloba#anje energije,
koja je neophodna za ivotne aktivnosti organizma, se deava na
nivou !elija I tkiva kao rezultat bioloke oksidacije.
Proces disanja sadri nekoliko etapa:
1. punjenje plu!a atmosferskim vazduhom;
44
2. prelaz kiseonika iz plu!nih alveola u krv, to se obavlja
kroz plu!ne kapilare;
3. izdvajanje ugljendioksida iz krvi u alveole, a zatim
izbacivanje u atmosferu;
4. dopremanje kiseonika u !elije i tkiva preko krvi;
5. dovo#enje ugljendioksida iz tkiva u plu!a preko krvi;
6. !elije troe kiseonik - !elijsko disanje.
Vazduh pri udisanju ulazi u dunik (1) (si. 9) - cev koja se sastoji
od 16-20 rskavicavih prstenova obloenih sluzokozom. Ta cev se
na ulazu u plu!a grana na dva dela i u plu!a ulaze bronhije (2) -
dve grane "drveta" "ije se velike grane dele na manje gran"ice -
bronhiole (3). Vazduh koji je proao dunik, bronhije i bronhiole
zavrava svoj put u plu!nim mehuricima - alveolama. Plu$a (4)
imaju nekoliko stotina miliona tih mehuri!a.

Slika 9. Organi za disanje: 1 - dunik; 2 -
bronhije; 3 - bronhiole; 4 - plu!a; 5 - dijafragma
Alveole su opletene mreom kapilara. Zidovi alveola i kapilara su
toliko tanki da kiseonik iz vazduha lako prelazi iz alveola u krv,
gde ga prihvataju crvena krvna zrnca i prenose u !elije, %elije
predaju otpatke od prerade - ugljendioksid - krvi i on se kroz
45
vene istim prenosiocima - crvenim krvnim zrncima - prenosi
nazad u plu!a. Tamo alveole prihvataju taj prera#eni gas, a zatim
se on izdie u atmosferu.
Kada "ovek die, veliki deo posla obavlja dijafragma (5), koja se
sastoji od mii!a i vlaknastog tkiva. Ona formira horizintalnu
pregradu izme#u grudne i trbune duplje. Prilikom udisanja,
mii!na vlakna dijafragme se skra!uju i izravnavaju kupolu
dijafragme povla"e!i centralni deo nadole, ka trbunoj duplji. To
pove!ava zapreminu plu!a i omogu!ava prolaz vazduha u njih
kroz dunik, nosnu i usnu upljinu. Izdisanje se obavlja
jednostavnim opustanjem mii!a. Pri tome, vazduh izlazi, kao da
ga isputamo iz lopte napunjene vazduhom.
NERVNI SISTEM
Nervni sistem igra vanu ulogu u prihvatanju ose!aja koji su
opaeni "ulima, u ose!aju bola, ose!anju zadovoljstva, kontroli
pokreta i mnogim drugim funkcijama organizma. To je najsloeniji
sistem ljudskog organizma i on tako#e igra vanu ulogu u razvoju
govora, miljenja i pam!enja. Nervni sistem se deli na centralni i
periferni nervni sistem.

CENTRALNI NERVNI SISTEM
Centralni nervni sistem "ine mozak i ki"mena modina, koji u
potpunosti kontroliu sva nervna tkiva u telu. Najvanije funkcije
mozga su: regulisanje rada unutranjih organa, koordinacija svih
fiziolokih i biohemijskih procesa, koji se obavljaju u naem telu, i
adaptacija organizma na spoljanju sredinu. Nadraaje, koji
dolaze iz spoljnjeg sveta (zvu"ni, svetlosni, taktilni, ukusa i dr),
primaju specijalni nervni zavreci - receptori.
Receptori su "prozori" nervnog sistema. Oni su posrednik izme#u
spoljanje sredine i mozga. Receptori imaju specifi"nu osetljivost
na promene temperature, osvetljenosti, nivoa zvu"nih u"estanosti
46
i drugih stimulatora. Ali mozak mora da bude informisan I o tome
ta se doga#a u organizmu. Zato su receptori razmeteni u sve
delove tela, u svaki organ. Signali iz spoljanjeg i unutranjeg
sveta su raznovrsni: mogu biti mehani"ki, hemijski i dr. Ti se
signali u receptorima pretvaraju u impulse i preko nerava prenose
u mozak ili ki"menu modinu. Na taj na"in mozak stalno dobija
opirne informacije o promenama u okolini i o stanju organizma.
Te se informacije podvrgavaju sloenoj obradi i u obliku nervnih
impulsa idu, tako#e, u organe za izvravanje, reguliu!i fizioloke
procese, biohemijske reakcije i rad mii!a.
Ki!mena modina, koja se prostire kroz ki"mu od mozga do
donjeg dela le#a, je stub nervnog tkiva. Ki"mena modina ima
dve osnovne funkcije. Prvo, ona je dvosmerni provodni sistem
mozga i perifernog nervnog sistema. Drugo, ona ostvaruje
kontrolu prostog refleksnog delovanja. Ako, na primer, "ovek
slu"ajno stavi ruku na vrelu plo"u, receptori za bol u koi !e
poslati impulse preko nervnih vlakana u ki"menu modinu i "ovek
!e automatski brzo povu!i ruku.
Elementi nervnog sistema koji funkcioniu su milioni me#usobno
povezanih nervnih !elija, koje se zovu neuroni. Njihova je
funkcija vrlo sli"na funkciji provodnika u sloenom elektro-
mehanizmu; oni primaju signale u jednom delu nervnog sistema i
predaju ih drugom, gde ti signali mogu, sa svoje strane, biti
poslani dalje, ka drugim neuronima, ili mogu da izazovu neko
delovanje (na primer: skra!ivanje mii!nih vlakana). U skladu sa
svojim funkcijama, neuroni se dele na tri tipa: ose!ajni (senzorni)
neuroni, koji prenose informacije od "ula do centralnog nervnog
sistema; interoneuroni, koji obra#uju dobijene informacije;
pokreta"ki neuroni, koji pobu#uju voljne i nevoljne pokrete.
PERIFERNI NERVNI SISTEM
Glavne komponente perifernog nervnog sistema su nervi, koji
spajaju centralni nervni sistem sa drugim delovima tela i ganglije
- grupe nervnih !elija, koje su razmetene na raznim ta!kama
nervnog sistema. Periferni nervni sistem se deli na dva glavna
47
BORIS ARANOV1$- $I%ENJE ORGANIZMA
dela: somatski nervni sistem, koji se nalazi pod stalnom
kontrolom "oveka i vegetativni nervni sistem, koji se nalazi pod
njegovom nesvesnom kontrolom. Somatski sistem ima dvojni
zadatak. Prvo, on prikuplja informacije o okolini od "ula, u kojima
se nalaze posebne receptorske !elije. Signali se od tih receptora
prenose u centralni nervni sistem vlaknima ose!aja. Drugo,
somatski sistem prenosi signale vlaknima pokreta od centralnog
nervnog sistema do mii!a, izazivaju!i na taj na"in pokrete.
Neurovegetativni sistem je odgovoran za podrku
automatskih funkcija (funkcija koje se obavljaju bez umnih ili
drugih podsticaja "oveka) organa kao to su srce, plu!a, eludac,
creva, mokra!na beika, krvotok.
Ovim zavravam opis osnovnih anatomsko-fiziolokih pojmova o
organizmu. Ovde se nisam dotakao limfnog sistema, mii!a,
kostiju. Ali o limfi i mii!ima !emo, u svakom slu"aju, morati da
govorimo u vezi sa "i!enjem organizma, o ulozi kostiju u telu,
mislim, "itaocu ne!e biti teko da se doseti.
"OVEKOV ELEKTRI"NI, ELEKTROMAGNETNI I
ENERGOINFORMACIONI SISTEM
Predstava o funkcijama "ovekovog organizma ne bi bila potpuna
bez razmatranja "!veka kao elektri"nog sistema. Ogromna
koli"ina materije koja cirkulie u "ovekovom organizmu nalazi se
u jonima ili u naelektrisanom stanju.
Podseti!u "itaoca ta je jon. Nadam se da je svima poznato da se
sve materijalne stvari u prirodi sastoje od molekula, a molekuli od
atoma. U atomu postoji jezgro oko koga krue elektroni po svojim
putanjama. Atom je neutralan ako su pozitivno naelektrisano
jezgro i negativno naelektrisani elektroni u ravnotei. Ako se u
atom ubaci dodatni elektron on se odmah pretvara u negativan
jon, jer elektrona ima vie nego to je pozitivno naelektrisanje
jezgra. I obrnuto, ako elektron napusti putanju pozitivno
naelektrisanje preovladava i atom postaje pozitivan jon.
48
Joni u"estvuju prakti"no u svim hemijskim procesima. Na primer, proces
pretvaranja glikoze u ugljendioksid u !elijama, pri kome se osloba#a energija,
odvija se uz u"e!e naelektrisanih "estica -jona i elektrona. Taj proces se zove
bioloka oksidacija. %elije se grani"e membranama, koje imaju pozitivno
naelektrisanje spolja i negativno iznutra i to obezbre#uje prelaz
materije u !eliju i obrnuto. Naelektrisanje membrane se doga#a
na ra"un jona kalijuma i natrijuma, koji se nalaze s obe strane
membrane -kalijum iznutra, natrijum spolja. Joni kalcijuma trajno
odravaju to naelektrisanje i obezbe#uju selektivnu propustljivost
za jone natrijuma i kalijuma: oni zatvaraju pore u membrani za
jone natrijuma, dok istovremeno mali joni kalijuma mogu da
prodru u !eliju. Nedostatak bilo kojih jona od nabrojanih dovodi
do naruavanja potencijala membrane, bolesti !elije i njenog
umiranja.
Jo ve!e u"e!e u hemijskim reakcijama u organizmu imaju
slobodni elektroni. Najnovija nau"na istraivanja pokazuju da svi
procesi oksidacije i obnavljanja u organizmu zavise, bez izuzetka,
od koli"ine slobodnih elektrona.
ENERGETSKI MERIDIJANI
Vi ste verovatno "uli za akupunktume ta"ke na "ove"ijem telu,
koje su otkrili jo drevni Kinezi. I tako, one su ba lovci kosmi"ke
energije. Nau"nici su danas dokazali da te ta"ke imaju najmanji
elektri"ni otpor, a poto kosmicka energija sadri veliki procenat
elektri"nih komponenti, ona se, kao to je poznato, upravlja tamo
gde je otpor najmanji. Akupunktume ta"ke su objedinjene u
odre#ene linije koje se zovu elektri"ni meridijani. Akupunktume
ta"ke predstavljaju ulazna "vrata" za energiju, koja dolazi iz
okruenja, i sastoji se od raznih vibracija: elektromagnetnih,
infracrvenih, ultrazvu"nih, gravitacionih. Osnovni sastojak ovih
vibracija su elektroni.
Prolaze!i kroz akupunktume ta"ke u meridijane, elektroni dobijaju
ogromne brzine. A poto meridijani prolaze kroz !elo telo i
granaju se i u unutranje organe, elektroni se kroz njih kre!u ka
49
!elijama organa, da bi se pokrenule sve hemijske reakcije. Zato
akupunkturni sistem u organizmu igra ulogu elektri"ne pumpe,
prepumpavaju!i elektrone od akupunkturnih ta"aka tamo gde su
potrebni - u unutranje organe.
Na taj na"in se ivotna aktivnost organizma obezbe#uje
elektri"nim procesima, koji se stalno doga#aju kroz kretanje
elektrona i jona. A kretanje elektrona i jona izaziva struje ili
biostruje.
BlOSTRUJE
to organizam aktivnije radi, to je vie sumarnih biostruja. Postoji
jednostavan aparat, koji se sastoji od dve plo"e (elektrode) od
cinka i bakra i mikroampermetra. Kada se ruke stave na
elektrode, mogu se registrovati struje organizma. Ja"ina struje je,
po pravilu, od 20 do 500 mikroampera, u zavisnosti od uzrasta,
fiziolokog stanja i utreniranosti organizma. Na primer, poto se
popije alkoholno pi!e, kada je "ovek iznuren, ja"ina struje se
smanjuje. To govori da se fizioloki procesi usporavaju. I obrnuto:
posle razgibavanja ili masae struja raste, to o"igledno potvr#uje
da su korisni.
Razlika potencijala tela je vaan elektri"ni parametar organizma.
$ovekova glava je pozitivno naelektrisana, telo - negativno.
Povrinski slojevi koe imaju pozitivan potencijal, a unutranji -
negativan. "Minus" "ovek dobija od zemlje (zemlja ima negativno
naelektrisanje), a "plus" - od atmosfere. Osim toga, kretanje
struja kroz organizam uti"e, tako#e, na naelektrisanje "oveka.
Razlika potencijala zdravog "oveka se menja u malim granicama,
u zavisnosti od fizi"kog stanja i stanja atmosfere. Ali, odstupanje
naelektrisanja "esto moe biti veliko. To je, po pravilu, povezano
sa sve viim udaljavanjem "oveka od prirode, to dovodi do
nedostatka "minusa".
S druge strane, rad sa elektri"nim aparatima, posebno sa
kompjuterima, noenje ode!e od sintetike, pove!ava "plus"
komponentu. Oba faktora mogu postati uzrok elektri"nog
50
debalansa organizma, a sledstveno tome pogoranja zdravlja. Prvi
znak vika nakupljenog "plusa" u organizmu je varni"enje izme#u
ruku i metalnih predmeta koje "ovek dodiruje.
Dakle, razjasnili smo da se ivotne funkcije organizma uvek
obavljaju kretanjem naelektrisanih "estica, tj. hemijska energija u
organizmu je tesno povezana sa elektri"nom. A da kretanje
naelektrisanih "estica ili struja kroz provodnik formira oko
provodnika elektromagnetsko polje - to "itaocu mora biti poznato.
I poto se elktri"ni procesi deavaju prakti"no u svakoj ta"ki tela,
elektromagnetna energija, postoji, tako#e, u svakoj ta"ki. Najve!i
izvor elektromagnetne energije su akupunkturni kanali, poto je
ba u njima najve!e nagomilavanje elektrona, koji se kre!u
ogromnim brzinama.
Bioenergija, koja cirkulise u "ovekom telu, se ne sastoji samo od
elektromagnetne energije. Ona u sebe uklju"uje i druge oblike
energija, kao to je akusti"ka energija, toplotna energija,
svetlosna, ultrazvu"na itd. Ruski nau"nici akademici J. Guljajev i
E. Godik su se bavili ispitivanjem svih tih polja, merili su njihove
veli"ine i potvrdili njihovo postojanje.
ENERGIJA MISLI
U dananje vreme medicina koristi razna "ovekova zra"enja u
dijagnostici, me#u njima i elektromagnetno, toplotno, svetlosno.
Samo se jedna vana komponenta opte bioenergije, koja
cirkulise u covekovom telu, danas ne meri instrumentima - to je
energija misli. Tako tananih i sloenih instrumenata zasada jo
nema. Postoji masa posrednih dokaza, koji ne ostavljaju nimalo
sumnje, o materijalizaciji misli. Pa, na primer, zamiljanje toplote
u nekom delu tela moe tamo da izazove toplotu, u nekim
slu"ajevima "ak i opekotine. Prilikom vizualizacije limuna u ustima
se lu"i pljuva"ka. To misao izaziva fizioloke promene - u
navedenim slu"ajevima pojavu toplote i pljuva"ke. Mogu se
navesti hiljade takvih primera. Ili drugi primer, koji "esto
demonstriram svojim u"enicima. Sipam vodu u "au i merim PH
te vode specijalnim instrumentom. Zatim u toku 5 minuta mislima
. 51
aljem energiju na tu vodu i ponovo merim PH. Po pravilu, PH
vode se menja za 0,15-0,2 jedinice: recimo, na po"etku je bilo
7,8, a posle "punjenja" 7,6. To su velike promene.
Dakle, zbirna bioenergija, koja se sastoji od mnogo razli"itih
zra"enja, me#u kojima su dominantne elektromagnetna energija i
energija misli, se kre!e u organizmu i u"estvuje u svim fiziolokim
procesima. Sa svoje strane, ove biohemijske reakcije pomau u
odravanju kretanja energije, poto se te reakcije obavljaju kroz
proces proizvo#enja i raspodele bioenergije. Prirodno, veliki uticaj
na kretanje energije imaju misli, naro"ito emocionalno obojene
misli. Setite se kako je energija klju"ala u vama kada ste bili
radosni i kako ste bili potiteni u slu"aju neuspeha.

Slika 10. %elije i raspodela naelei^risanja
/
52
Glava I Upoznaj samog sebe
Kakav posao obavlja energija u !eliji? %elija je "fabrika" za preradu
hranljivih materija. U !eliji se nalazi jezgro u koje je smeten upravlja"ki
aparat, pre svega poznati DNK, u kome se "uvaju informacije o nameni
!elije, o njenoj funkciji i na"inima prenosa informacija. %elija je okruena
membranom kroz koju prolaze hranljive materije i kroz koju se izbacuju
"otpaci". Membrana se nalazi pod elektri"nim naponom: minus iznutra,
plus spolja, (si. 10).
To naelektrisanje membrane obezbe#uje prolaz hranljivih materija kroz
nju. Ako je, recimo, naelektrisanje nedovoljno, sve prera#ene materije ne
mogu da iza#u i tada se !elija zagui i moe da strada. Ili, recimo, viak
naelektrisanja ozna"ava viak hranljivih materija, !elija !e tako#e biti
bolesna i ne!e mo!i dugo da ivi. Eto energija, koja se kre!e u
organizmu, obezbe#uje, pre svega, to naelektrisanje. Nedostatak ili viak
energije na odre#enom mestu tela menja naelektrisanje !elija na tom
mestu i dovodi do bolesti. To je jedna od vanih namena energije. Osim
toga, energija obavlja veliki posao u !eliji u obezbe#ivanju procesa
oksidacije i obnavljanja. Stalno kretanje energije u telu stvara biopolje oko
njega i ono nosi informaciju o telu. To je prirodno, jer se svaka promena
fiziolokog procesa trenutno odraava na bioenergiju, koja je tesno
povezana sa tim procesom.
$OVEKOVO BIOPOLJE
Opte "ovekovo polje se obrazuje od biopolja svakog organa,
svakog dela tela, svake !elije. I tako, svaki organ, svaki deo tela,
svaka !elija imaju svoje biopolje - energetski omota", koje je i
nosilac informacija o svom fizi"kom stvaraocu. Bilo kakve
promene u organu, delu tela, odmah se "upisuju" u lokalni
bioomota" i u opti celog tela.
Ja se sad ne!u zadravati na opisu na"ina na koji se ta
informacija moe skinuti. 0 tome sam pisao u svojim prethodnim
knjigama, a postoji i mnogo druge literature na tu temu. Re!i !u
samo da "ovek, pored posedovanja poznatih organa "ula - vid,
53
sluh, miris, pipanje, ima i takozvane senzitivne sposobnosti, koje
omogu!avaju da se osete vibracije energije. Samo to "ovek ne
koristi te sposobnosti, za razliku od ivotnih, zato to ne mogu svi
ljudi da dospeju do takve informacije. Uostalom, kada "italac
po"ne da koristi moju metodu "i!enja, dolazi!e automatski u
kontakt sa informacionim poljem organa.
Biopolje, koje obavija "oveka i koje ponavlja konture fizi"kog tela,
zove se na drugi na"in etarsko telo ili energoinformaciono telo.

Slika 11. Biopolje i etarsko telo "oveka
Na si. 11 je prikazano etarsko telo koje se stvara zbog cirkulacije
energije du meridijana. Kada se pojavi patologija ili poreme!aj
funkcije nekog organa menja se i energetsko telo tog organa i
celog tela na mestu koje odgovara bolesnom organu. Deformacija
etarskog tela jetre (si. 12) ozna"ava promenu u"estanosti energije
na mestu patologije.
54

Glava I -U poznaj samog sebe

AAAAAAAAAAA/v/A A/VW\A/W\AAM
Slika 12. Etarsko telo - obloga biopolja i u"estanosti
zdrave (a) i bolesne (b) jetre
A sada elim da se zaustavim na vrlo vanoj stvari, koja !e vam
pomo!i, "itao"e, da bolje shvatite svoj organizam.
ENERGOINFORMACIONA VEZA ORGANA
INFORMACIJA O BOLESTI
Informacija biopolja svakog organa, svakog deli!a tela, prenosi se
stalno drugim organima, posebno organima koji ulaze u jedan
sistem - endokrini, organi za varenje, urogenitalni trakt itd. Drugim
recima, u organizmu se stalno obavlja energoinformaciona
razmena. Osim toga, svaki organ ili deli! tela svake sekunde alju
informaciju o svom energetskom stanju u mozak. Na taj na"in
mozak odrava energetsku kontrolu celog tela, pri "emu svaki
elemenat tela ima svoju energoinformacionu !eliju u mozgu (si. 13).
55

Slika 13. Energoinformaciona veza organa
Informacija biopolja svakog organa, svakog deli!a tela, prenosi se
stalno drugim organima, posebno organima koji ulaze u jedan
sistem - endokrini, organi za varenje, urogenitalni trakt itd.
Drugim recima, u organizmu se stalno obavlja energo-
informaciona razmena. Osim toga, svaki organ ili deli! tela svake
sekunde alju informaciju o svom energetskom stanju u mozak.
Na taj na"in mozak odrava energetsku kontrolu celog tela, pri
"emu svaki elemenat tela ima svoju energoinformacionu !eliju u
mozgu (si. 13). Sada zamislite da se u organu pojavio zapaljivi
proces, recimo u jetri, to zapaljenje !e se trenutno odraziti na
biopolju jetre i ta informacija ulazi u !eliju jetre u mozgu. $ovek
je po"eo da uzima lekove, priguio je zapaljenje, moe se re!i da
je ozdravio. Ali Informacija o zapaljenju u biopolju n(je sasvim
"izbrisana", deo je sa"uvan. Isto je tako ostalo I se!anje u !eliji
Jetre u mozgu. Zato se to desilo? Zato to jetra ne noe da se
56
BORIS ARANOVlC - $I%ENJE ORGANIZMA
razboli sama od sebe, uzrok su bile poteko!e u !elom
organizmu. Pokazalo se da je jetra slaba karika u tom
energoinformacionom lancu i zato je ona stradala. Poto je
zapaljenje prigueno letovima, energoinformaciona veza sa
drugim organima je ostala kao i ranije i zato se deo informacija u
bilopolju jetre sa"uvao. Informacije o bolesti ostaju samo u
slu"aju ako su simptomi prigueni letovima ili operacijom. Dokaz
zaostale informacije u biopolju organa su fantomski bolovi. Kada
je anputirana noga, bolovi na mestu gde je bila noga se mogu
javljati godinama. To je dokaz da su u etarskom telu noge ostale
informacije o bolesti. Druga "injenica, koja dokazuje ostatak
se!anja na bolest: moji u"enici, koji su zavrili kurs
samoregulacije organizma i rade posle toga kod ku!e po mojoj
metodi, imaju "esto simptome bolesti od kojih su bolovali pre
mnogo godina. Simptomi traju kratko - nekoliko dana, ali to,
o"igledno, potvr#uje "injenicu o o"uvanju se!anja na bolest. Radi
se o bolestima koje su izle"ene letovima, koji su uklonili
simptome ili operacijama. Ako je organizam sam pobedio bolest,
aktiviraju!i unutranje resurse, u tom slu"aju se prekida
bioenergetski lanac i u polju ne ostaju tragovi.
U zaklju"ku elim da kaem da je le"enje "oveka, bez uzimanja u
obzir njegove bioenergoinformacione strukture, neefikasno i ima
malu perspektivu. Uklanjanje simptoma nije uklanjanje uzroka
bolesti, informacija o bolesti ostaje i potom moe da se prenese
na druge organe i psihu. Napredni lekari koji to razumeju po"inju
da koriste metode koje uti"u na ceo organizam, uzimaju!i u obzir
bioenergoinformaciona polja. Za"eci takve "informacione"
medicine po"eli su da se javljaju u Rusiji, SAD, Nema"koj. Ali, u
ve!ini slu"ajeva medicina, koja je sada izvanredno tehni"ki
oja"ana, i dalje se dri simptomatskog le"enja. I ta da radi "ovek
koji eli da bude stvarno zdrav i da vodi aktivan ivot? Izlaz je
samo jedan - uzeti odgovornost za svoje zdravlje u svoje
ruke i koristiti napredne metode samoregulacije
organizma. Izdvajati za to svakog dana najmanje jedan sat. Da,
da, najmanje jedan sat, naro"ito za ljude sa vie od 40 godina. U
ivotu se sve mora zaraditi, pa i zdravlje. Ljudski organizam
raspolae ogromnim resursima za svoje obnavljanje.Treba mu
57
Slika 14. Organi koji u"estvuju u pre"i!avanju krvi
(plu!a, bubrezi, jetra i znojne lezde)
6. Sve fizioloke funkcije organizma se obavljaju preko
elektri"nih pojava. Kretanje elektrona i jona u
me#u!elijskoj i !elijskoj te"nosti stvara blostruje, koje
pokre!u hemijske reakcije. Bilo kakvi pokreti tela III
pomeranje tkiva (razni oblici masae) stvaraju, tako#e,
biostruje, to povoljno uti"e na ivotne aktivnosti
organizma. Due prisustvo vika pozitivnog naelektrisanja
u telu moe da uti"e na kretanje struje u te"nim
sredinama i krajnji rezultat je poreme!aj odvijanja
fiziolokih reakcija.
7. Svi organi, delovi tela, !elije - Imaju biopolje kao omota" I
ono sadri informaciju o fizi"kom stanju. Osim toga, svi
omota"i blopolja su povezani s mozgom, u kome Imaju
!elije koje odgovaraju tim omota"ima I sadre Istu
Informaciju. Zahvaljuju!i tome se obavlja stalna razmena
informacija izme#u organa I delova tela. Drugim recima,
59
otvor sa zadnje strane ("mar). Na si; 14 je prikazano
kako se pre"i!ava krv.
BORIS ARANOVI$ - $I %ENJE ORGANIZMA
u organizmu postoji energoinformacioni lanac. Ako
patologiju, koja je nastala u nekom organu Ili delu tela ne
otkloni sam organizam, ve! se to u"ini otklanjanjem
simptoma, energoinformaciona memorija o bolesti !e se
sa"uvati i moe kasnije negativno da uti"e na organizam.
Energoinformaciono stanje organizma ima ogroman
zna"aj za zdravlje.
60
Glava 2
UZROCI ZAGA&ENJA
ORGANIZMA
ivot - to je neprestano kretanje tecnosti
izme$u "elija i u "elijama. Prestanak tog
kretanja je - smrt.
A S. Zalmanov
Glava 2 - Uzroci zaga'enja organizma
Sada, kada "italac ima predstavu o funkcionisanju organizma,
moe se govoriti na koji na"in se organizam zaga#uje. Jasno je
da je sistem za varenje osnovni izvor liferovanja otpadaka u
organizam. To nije nimalo "udno, jer sistem organa za varenje
prera#uje hranu da bi proizveo "ovekovu ivotnu energiju, a
otpaci^ su pri tome neminovni. Organizam izbacuje otpatke
pomo!u drenanog sistema, koji se sastoji od venskog dela
kapilara i limfnog sistema, koji apsorbuje proizvode razmene
materija i prenose ih na dalju preradu u jetri, bubrezima i limfnim
"vorovima. A sada, zamislite da se nalazite u umi i da treba da
zapalite vatru da biste skuvali hranu. Drugim recima, vi pomo!u
vatre treba da proizvedete energiju, koja je neophodna za
kuvanje. Iz sopstvenog iskustva, znate da je vatru lako zapaliti,
ako postoji dobar dovod kiseonika iz vazduha i benzin ili neki
drugi zapaljivi materijal. Ali, pretpostavite da vatra ve! gori i
najednom po"inje da se gasi. Sta !ete raditi? Duva!ete u plamen
da biste obezbedili ve!i dovod kiseonika i dodati benzin. U tom
slu"aju vatra nastavlja da gori, na kraju sagorevanja otpaci su
minimalni - mrvice pepela. Ako to ne uradite, vatra !e se ugasiti i
otpadaka !e biti mnogo - ugljenisana par"ad drveta.
Sli"no se deava i u organizmu. Ako sistem organa za varenje ne
prera#uje hranu do kraja, ne sagoreva je, ostaje mnogo
otpadaka, koje je teko izbaciti pomo!u drenanog sistema. A
zato se hrana loe prera#uje? Pa, prvo, nadostatak kiseonika kao
kod vatre. A to zavisi od rada sistema za disanje. Drugo,
nedostatak hormona u krvi, koji su benzin koji pomae da se
razgori vatra i odrava gorenje do kraja. Zapamtite fermente, koji
u"estvuju u preradi hrane do najmanjih "estica. Fermenti ne
mogu da rade bez hormona, jer ba oni na kraju aktiviraju
varenje. Koliko hormona proizvodi endokrini sistem veoma zavisi
od psihoemocionalnog stanja.
63
BORIS ARANOVi$ $I%ENJE ORGANIZMA
PSIHOEMOCIONALNO STANJE
Hipofiza, koja je ef endokrinog sistema, koordinira rad svih
lezda koje proizvode hormone. Ali hipofiza je pot"injena drugom
efu - hipotalamusu, "iji je rad tesno povezan sa
psihoemocionalnim stanjem. Na taj na"in negativne emocije,
naro"ito one koje dugo traju, kao to su zloba, strah, agresivnost,
alost i druge vrste uznemirenosti, preko hipotalamusa
usporavaju rad lezda endokrinog sistema, a zajedno sa tim i
proces varenja hrane.
Negativne emocije preko hipotalamusa uti"u, ne samo na
endokrini, nego, i na nervni sistem, izazivaju!i obi"no uzbu#enje
simpati"kog dela i ko"enje parasimpati"kog. Kao posledica toga,
dolazi do naglog opadanja svih funkcija eluda"no-crevnog trakta.
Nije slu"ajno to ljudi "esto ose!aju teinu u elucu, jer je to
uslovljeno zastajanjem sadrine eluca, a to su izazvale negativne
emocije. Ja bih poreme!aje psihoemocionalne sfere nazvao
glavnim uzrokom zaga#enja organizma.
PROMENE KISELO-BAZNE RAVNOTEE
Nimalo nevanu ulogu u zaga#ivanju organizma igraju promene
kiselo-bazne ravnotee svih te"nosti. Isto tako veliki zna"aj ima
PH. Kada preovladavaju joni vodonika sredina postaje kisela,
rastvor u kome ima vie hidroksida (OH grupa) je bazni. Kada je
PH rastvora 7 on je neutralan; kada je manje od 7 - kiseo, vie od
7 - bazni. PH ima veliki zna"aj za organizam, jer kiselo-bazna
ravnotea uti"e na odvijanje svih hemijskih reakcija. Razli"ite
te"nosti imaju razli"ite PH. PH krvi i te"nosti izvan !elija mora da
ima najve!e bazne vrednosti i on je otprilike 7,35. Te"nosti u
!elijama su kisele i PH je oko 5. Te"ni sadraj eluca je kiseo,
dvanaestopala"nog creva bazni, debelog creva slabo kiseo. Sve te
PH vrednosti moraju da se odravaju bez promena i to u
organizmu obavljaju tzv. tamponski sistemi, me#u njima bubrezi,
64
-------------------------------- ___________________Glava 2 Uzroci zaga'enja organizma
plu!a. Odstupanje PH od normalnih vrednosti dovodi do
zaga#enja organizma.
Fermenti veoma zavise od promene PH. Prilikom odstupanja PH
od normale, fermenti prestaju da rade i posledica je da se hrana
ne prera#uje do kraja. Odstupanje PH u elucu dovodi do gr"eva,
gastritisa i rezultat toga je r#ava prerada hrane. Promene slabo
kisele sredine debelog creva dovodi do procesa truljenja i
skupljanja toksina u krvi.
Moe se nastaviti ovo nabrajanje. Vano je znati da je za
organizam veoma zna"ajna kiselo-bazna ravnoreza njegovih
te"nosti.
Zato se remeti PH? Glavni uzroci su - nestabilan nervni sistem,
preveliko psihoemocionalno naprezanje, malo kretanja i promena
razlike potencijala tela. I najzad, na promene PH uti"e i jednoli"na
ishrana, zloupotreba alkohola i puenje. I kosmi"ko zra"enje igra
zna"ajnu ulogu u zaga#enu organizma, prvenstveno magnetne
bure.
KOSMI"KO ZRA"ENJE
$italac ve! zna da se !elijske membrane stalno nalaze pod
elektri"nim naponom. Regulisanje ulaza i izlaza mikroelemenata u
i iz !elija se, tako#e, reava na elektri"noj osnovi, a to sna"i da tu
postoje i elektromagnetna zra"enja, pa na svaku promenu u
propusnom sistemu biolokih membrana moe da uti"e kosmi"ko
zra"enje.
U vreme magnetnih bura propusna mo! !elijskih membrana se
pove!ava, pa !e !elija delimi"no gubiti materije koje su joj
potrebne. Rad !elije se pogorava i to izaziva zaga#enje !elije.
Nije nimalo slu"ajno to se za vreme magnetnih bura pogoravaju
kone bolesti i poja"avaju alergijske reakcije.
Kad smo ve! po"eli da govorimo o magnetnom burama, "itaocu
ne!e biti suvie da zna da su one "esto uzrok pogoranja
65
mikroregulaclje krvi u mozgu, a posledlca toga je modani udar. Ba
se modani udari naj"e!e deavaju za vreme magnetnih bura.
Magnetne bure uti"u i na arterijski pritisak. A sada !emo pre!i na
drenani sistem.
USPORAVANJE RAZMENE U ME&U#ELIJSKOM PROSTORU
Najvanija karika u sistemu ivotnog obezbe#enja !elija su kapilari
i mikrocirkulacija krvi. Ba kroz kapilare eritrociti nose kiseonik
!elijama i ba tu krvna plazma im donosi belan"evine, ugljene hidrate,
soli, vitamine i druge sastojke. Ovde krv po zakonu osmoze i
difuzije predaje hranljive materije i kiseonik i uzima otpatke -
metabolite. Kompletna razmena se deava u tecnosti izvan !elija. U
naem telu ima veoma mnogo ove tecnosti.
Usporavanje razmene izme#u !elija i kapilara se u ve!ini
slu"ajeva obavlja u me#u!elijskom prostoru. Usporavanje ulaska
hranljivih materija, kiseonika, hormona, fermenata u !elije
naruava rad !elija i organa i smanjuje ivotnu energiju.
Usporavanje izdvajanja otpadaka - uree, kalcijuma, natr-
ijumhlorida, u"i itd. dovodi do trovanja organizma proizvodima
sopstvene ivotne delatnosti.
Isto, kao krvni kapilari, prolaze i limfni kapilari. Poto su zidovi limfnih
kapilara veoma tanki i jako provodni, oni uzimaju velike molekule i
"estice, me#u njima i bakterije, koje ne mogu da prodru u krvne
kapilare, pa se prenose limfom da bi se u"inile nekodljivim u limfnim
"vorovima. U ljudskom organizmu u svakom trenurku umire
mnogo miliona !elija. Te male mikro"estice moraju da se uklone i
u"ine nekodljivim i nikako ne smeju da se nagomilavaju, jer se
prilikom njihovog razlaganja stvaraju toksi"ne materije.
Zato nastaju zastojni procesi u me#u!elijskoj tecnosti I !elijama, to
onemogu!ava drenani sitem da u celosti Izbacuje otpatke?
66
_________ Glava 2 - Uzroci zaga'enja organizma
ZASTOJNI PROCESI
U procesu "ovekove evolucije priroda je usavrila nae unutranje
organe u uslovlma velike fizi"ke aktivnosti - tr"anja, kontrakcija
mii!a, neprekidnih potresa u toku mnogo sati. Poto nije nala
drugo, efikasnije reenje, priroda je ba te Inerclone, gravitacione
sile potresa i sile mii!nih kontrakcija iskoristila za "i!enje !elija I
me#u!elljskog prostora od otpadaka. Ali, na alost, savremeni
"ovek se nedovoljno kre!e da bi se u potpunosti Izbacili otpaci.
to je manje kretanja, potresa, vie je zastojnih procesa, vie se
zaga#uje organizam. To je prvi uzrok zastoja.
Drugi, ne manje vaan uzrok je nagomilavanje unutranjih
napetosti u tkivima 1 mii!ima, organima i delovlma tela. Poznato
je da, zbog negativnih psihoemocionalnih reakcija u raznim
delovlma tela, mogu nastati naprezanja. Pa, na prlmer, "ovek se
zbog ne"ega brine i u isto vreme, neprimetno za njega, skupljaju
se i napreu "eljusni mii!i. Ili, od straha moe da do#e do
napetosti u nonim mii!ima, da se steu pesnice, da se napree
donji deo le#a Itd. Na isti na"in psihoemocionalne reakcije, kroz
neurovegetatlvnl sistem, izazivaju napetost u tkivima I mii!ima
unutranjih organa.
Prilikom "estih ponavljanja sli"nih psihoemocionalnih reakcija,
napetost prelazi u hroni"nu i ograni"ava prenos raznih materija 1
jona u me#ucelijsku te"nost, izazivaju!i zastoj. A ba dugi zastojni
procesi u me#u!elljskom prostoru dovode do brzog starenja
organizma.
I da rezimiramo. Koji su glavni uzroci zaga#ivanja organizma?
1. Pslhoemoclonalnl poreme!aji, koji dovode do hormonalne
neravnotee, to, sa svoje strane, slabi aktivnost
fermenata; oni dovode do poreme!aja nervnog sistema,
odnosno do smanjenja funkcija celog eluda"no-crevnog
trakta.
2. Poreme!aj kiselo-bazne ravnotee, koji, tako#e, uti"e na
aktivnost fermenata i na preradu hrane u elucu I
crevlma.
67
3. Uticaj kosmi"kog zra"enja, prvenstveno magnetnih
bura, na membrane !elija.
Rad sistema za disanje, povezan sa dovo#enjem
kiseonika u !elije. Nisam naveo, kao vaan uzrok,
poreme!aje rada elektri"nog i energetskog sistema, ali to se
razume samo po sebi, jer su sli"ni poreme!aji posledica
fiziolokih poreme!aja.
Svi proizvodi metabolizma, koje drenani sistem ne moe da
izbaci kroz venski deo kapilara i limfo-kapilara, ostaju u
me#u!elijskoj te"nosti, zbog zastojnih procesa u njima. I
to je jedan od glavnih uzroka bolesti.
Pored navedenih, postoje i drugi, po meni drugostepeni, uzroci
zaga#enja. To su: loe vakanje, prejedanje, prevelika upotreba
mesa, slatkia. Teko!e sa preradom hrane nastaju i pri meanoj
ishrani, kada se belan"evine i ugljeni hidrati koriste zajedno.
Poznato je da su za preradu belan"evina potrebni jedni fermenti,
a za preradu ugljenih hidrata drugi. Prilikom meanja dolazi do
delimi"ne blokade jednih fermenata drugima, a rezultat je da
hrana nije prera#ena do kraja. Postoji teorija podeljene ishrane,
koja preporu"uje da se meso jede sa povr!em, isto je i sa
ugljenim hidratima. I to stvarno dovodi do znatnog poboljanja
zdravlja. Ali povratak na pre#anju ishranu jo vie pogorava
zdravlje, jer je za vreme podeljene ishrane organizam skinuo sa
sebe deo optere!enja i nije' utreniran za povratak. Zato samo
moe da se preporu"i da se hrani podeljeno.
Ovim zavravam prvi deo knjige, u kome ste vi, "itao"e, dobili
koncentrat neophodnih znanja da biste mogli svesno da
radite.Rad sa samim sobom pretpostavlja kontakt sa svojim
telom. A kako se moe uspostaviti kontakt sa telom ako ga ne
poznajemo?
68
4
.
Glava 3
UTICAJ MISLI NA ORGANIZAM

Evo ta ja, na primer, ne razumem:
Dua i telo su nerazdvojno spojeni, zato
ih onda njihova bliskost nije zatitila od
smrtnog neprijateljstva?
Gete
Glava 3- Uticaj misli na organizam
Danas je jasno da se misli mogu prenositi od jednog "oveka
drugom sli"no radiotalasima, koji se prenose od jedne stanice do
druge. Eksperimenti sa ljudima, koji su se odvijali pod
upravljanjem i kontrolom u toku ivota dva pokolenja, potkr-
epljeni su neobi"nom demonstracijom K. Bakstera nad biljkama:
dokazano je da energija misli lako prolazi kroz prepreke koje
zadravaju sve druge poznate oblike zra"enja (debele table olova,
betona i si).
Ali najneobicnija osobina misli - to je ta strana stvarala"ka i
razorna snaga koju one poseduju. Nijedna ku!a nije sagra#ena
ako prethodno nije zamiljena i ako nije postojala kao zamiljen
projekat. Nijedna bomba nije ba"ena iz aviona, ako prethodno
nije razra#ena u hemijskoj laboratoriji i na tablama za crtanje
oruara. Nijednog lekara, pesnika, nau"nika, operskog peva"a
nije stvorila priroda, svi se oni ra#aju kao de"aci i devoj"ice koji
mnogo i dugo razmiljaju o svojoj budu!oj ulozi, a zatim sebe
pretvaraju u ono to su zamislili - koliko mogu, naravno. Snaga
zamiljanja je snaga stvaranja - loeg ili dobrog. Ako zaga#ujemo
okolinu - to je rezultat zaga#enosti naeg zamiljanja. Mi smo isto
tako mogli da zamislimo svet koji nam je potreban kao svet dobra
i lepote - i da stvorimo za sve nas okruenje prijateljstva i lepote.
FIZIOLOKE OSNOVE
Ovde se ne!u detaljno zadravati na fiziolokim procesima koji se
odvijaju u organizmu prilikom procesa miljenja. Moj zadatak je
da ematski prikazem put misli da bi "italac mogao da razume
zato misli izazivaju tako snane promene u telu.
71
PUT MISLI
Ako zamislite kriku limuna, posle nekog vremena, u ustima !e se
pojaviti pljuva"ka. Kao to vidite, misli su izazvale fizioloke
promene u obliku stvaranja pljuva"ke. Ili, naprimer, dok se se!ate
nekog zna"ajnog doga#aja iz vaeg ivota, sre!nog ili nesre!nog, srce
moe da po"ne bre da vam kuca, moe da vam se promeni pritisak, da
vam se proire ili skupe enice. To je, tako#e, uticaj misli na fiziologiju.
Podsvest stvara sve signale koji upravljaju organizmom (si. 15) i alje ih
u malu oblast mozga - hipotalamus.

Slika 15. Formiranje podsvesnih signala upravljanja organizmom i
njihov prenos u mozak
________________________________________ Glava 3 - Utkaj misli na organizam
Hipotalamus pamti sva emocionalna preivljavanja, me#u njima i
stresove, i upravlja hipofizom, koja regulie rad celog endokrinog
sistema, koji stvara hormone. Hormoni uti"u na sve ivotne
funkcije organizma, me#u njima i na krvne sudove, koje iri ili
skuplja. Osim toga, hipotalamus u"estvuje i u upravljanju
imunobiolokim sistemom.
Imunobioloki sistem je prirodna zatita organizma, namenjena
unitavanju naih "neprijatelja" - virusa, bakterija, mikroba,
zlo!udnih !elija. Negativne emocije prvenstveno menjaju koli"inu
hormona u krvi, koje stvara endokrini sistem, a to je destabiliu!i
faktor prakti"no za sve sisteme organizma: eluda"no-crevni
trakt, urinarni sistem, polni sistem, krvotok i druge. Me#u
poznatim hormonima nave!u adrenalin, estrogen, kortizon.
Naprimer, nedostatak kortizona dovodi do slede!ih poreme!aja:
"ir u elucu, kona oboljenja, tromnoflebitis (upala vena),
problemi sa teinom i dr. Osim toga, naruavanje hormonske
ravnonee uti"e na titnu lezdu, to ponovo izaziva psihi"ku
destabilizaciju, tj. stvara se zatvoreni krug.
Ortodoksna medicina prilikom le"enja "esto, pokuava da
nadoknadi nedostatak hormona. To pomae samo neko vreme, a
zatim stanje moe da se pogora, jer se organizam navikava na
"dodatke" i lezde se "ulenje" i proizvode jo manje hormona.
Negativne emocije preko hipotalamusa tako#e slabe imuni sistem
i "ine da organizam postaje prijem"iv za "neprijatelje", me#u
njima i !elije raka.
RAD PODSVESTI
Da bih bolje objasnio uticaj misli na telo, malo !u se vie zadrati
na radu nae podsvesti. Podsvest upravlja svim ivotnim
procesima: mi ne mislimo kako da se regulie krvni pritisak, na
stvaranje eluda"nog soka ili varenje hrane, tj. ne koristimo za to
svest. Ve!ina naih svakodnevnih poslova se obavlja, tako#e,
podsvestno, na primer hodanje, ivenje, upravljanje automobi-
lom. Svest, naravno, tako#e, upravlja telom - mi svesno
podiemo ruku, ili pokre!emo glavu, ili svesno neto govorimo, AH
73
postoji, tako#e, i delovanje svesti na telo kroz podsvest. Ovde
molim za posebnu panju.
SVEST I PODSVEST. EMOCIJE I SLIKE
Na si. 16 su ematski prikazana uslovna vratanca izme#u svesti i
podsvesti. Kroz njih se vri uzajamno delovanje svesti i podsvesti.
Kada smo zamiljali limun i izazvali lu"enje pljuva"ke, to je bilo
delovanje svesti na telo preko podsvesti. Kada neto ose!amo
intuitivno, to je, obrnuto, uticaj podsvesti na svest. I to su vie
otvorena "vratanca" ve!e je uzajamno delovanje. Otvaranje
vratanaca regulie se uticajem leve i desne polovine mozga. Leva
polovina se aktivira kada je neophodna logika, racionalizacija.
Desna dominira kada se "ovek bavi stvarala"kim radom, kada
misli u slikama.

Slika 16. Uslovna "vratanca" izme#u svesti i podsvesti
74
[ ______________________________________________ Glava 3 - Utkaj misli na organizam
Emocije dovode, tako#e, do aktiviranja desne polovine mozga.
Uticaj na "vratanca" je slede!i: to je aktivnija desna polovina
"vratanca" se vie otvaraju, to je aktivnija leva polovina mozga
ona se zatvaraju. Drugim recima, otvaranje vrata u podsvest je
mogu!nost otkrivanja unutranjih rezervi organizma.
Razne psihoterapije koje se primenjuju u svetu i koje
omogu!avaju razvoj stvarala"kih sposobnosti i drugih "ovekovih
mogu!nosti usmerene su na aktiviranje desne polovine mozga i
dublje pronicanje u podsvest. $itaocu sada mora biti razumljivo
da svaka misao ispunjena emocijama lake dolazi do podsvesti i,
prema tome, snanije uti"e na telo. Setite se nekog doga#aja u
ivotu kada ste se jako uzbudili, kada su vam se osuila usta. Eto
vam prostog primera uticaja emocionalne misli na fiziologiju tela.
Isto se doga#a i kad mislimo u slikama.
Slika, tako#e, otvara "vratanca", utoliko vie ukoliko je slika
sjajnija. Naprimer, slikovito se!anje na neki tragi"an doga#aj
prouzrokuje hla#enje ruku i nogu. Ili, slikovito se!anje na erotski
doga#aj moe 1 da izazove uzbu#enje. Negativne misli,
nespokojstvo, preivljavanje, strah, sve su to svojevrsne
emocionalno obojene misli. I, tako#e, vrlo "esto slikovite. Recimo,
takva negativna misao je "uvreda". Ona na prvi pogled ne izgleda
kao jako ose!anje, ali s vremenom ona "prodire" u podsvest i radi
svoj "crni" posao i u toku vremena moe da dovede do ozbiljnih
ote!enja u organizmu. Jasno je da ja"a emocija ja"e "udara"
telo, ali ako je kratka, recimo nekoliko sati na dan, organizam
pomo!u sistema samoregulacije moe da se oporavi. Emocija,
koju dugo nosimo, bez obzira na to to je slaba, podriva
organizam i dovodi do ozbiljnih bolesti. Ali, ovde, tako#e, treba
praviti razliku me#u ljudima.
Ljudi sa razvijenijom i aktivnijom desnom polovinom mozga su
ose!ajniji, senzitivniji, ali i podloniji uticaju negativnih misli i
emocija nego ljudi sa razvijenijom levom stranom mozga. U isto
vreme, ljudi sa razvijenijom desnom stranom mozga su sposobniji
za ivot usled boljeg kontakta sa podsve!u i mogu bre da
pomognu sebi, da se spasu od posledica negativnog miljenja. I
obrnuto, kod ljudi sa razvijenijom levom stranom mozga, zbog
75
BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA __________________
slabog kontakta, usporen je proces prodiranja negativnih misli u
organizam i u skladu sa tim usporen je i proces osloba#anja od
njih.
Dobar dokaz uticaja misli na organizam je izraz "ovekovog lica.
Obratite panju na lica zlih, r#avih ljudi - ona ta"no odraavaju
unutranje stanje svojih sopstvenika. Nervozne, psihi"ki
nestabilne ljude karakterie brz hod, odse"ni pokreti. Ljudi puni
straha su malo pogrbljeni, pogureni, zbog unutranje elje da se
sakriju. Na taj na"in telo se izraava mislima, preko ideomotornih
impulsa, koji dolaze iz podsvesti za vreme miljenja. Nije teko
dosetiti se da je kod ljudi sa razvijenijom desnom polovinom
mozga to izraavanje ja"e.
Toliko, ukratko, o vezi misli i fiziologije, to je veoma vano, jer je
povezano sa otkrivanjem unutranjih rezervi organizma pomo!u
upravljanja sopstvenom energijom.
ENERGETSKE OSNOVE
MALO LIRSKO ODSTUPANJE ZA SKEPTIKE
Pod pretpostavkom da ovu knjgu mogu da "itaju i skeptici, elim
da njih radi napravim malo odstupanje. Prvo, ko je skeptik? To je
"ovek koji misli u stereotipima i opteprihva!enim normama, koje
su stvorene u drutvu: ako vas boli glava treba da uzmete
tabletu, stres se odstranjuje alkoholom ili, tako#e, tabletama,
viak teine se skida dijetom. Pokuajte da kaete skeptiku da se
svi ti problemi mogu resiti pomo!u preraspodele energije snagom
misli. Ne!e poverovati. Skeptik - to je "ovek koji ne!e i ne moe
da iza#e iz okvira stereotipnog shvatanja sveta. Po pravilu, takvi
ljudi mogu da budu dobri izvrioci, ali ne i stvaraoci, tvorci ne"eg
novog. Uzroci skepticizma su "esto u dominaciji leve polovine
mozga, pa samim tim i loeg kontakta sa podsve!u. Ali, ovde
obrnuto, informacije teko
v
prelaze iz podsvesti u svest. Drugim
recima - slaba je Intuicija. $esto me pitaju zato na moje kurseve
76
Glava 3 - Uticaj misli na organizam
dolazi vie ena. ene su intuitivnije, tj. vie im je razvijena desna
polovina mozga. Zato one ta"no ose!aju ta im je potrebno.
Me#u njima je manje skeptika.
Uspeh u ivotu, po pravilu, zavisi od ravnotee razvijenosti leve I
desne polovine mozga. Zna"i, potrebna je i logika i intuicija. ena
sa dobrom logikom moe da postigne mnogo. Isto tako,
mukarca sa dobrom intuicijom o"ekuje uspeh. $esto mi se
doga#alo da se sretnem i radim sa rukovodiocima velikih
preduze!a, sa vode!im nau"nicima, vrhunskim izvo#a"ima. Svi su
oni obdareni dobrom logikom, intuicijom i senzibilni su. Kod mene
se, na Univerzitetu za bioenergetiku u Petrogradu, obu"avalo
mnogo lekara i to su, po pravilu, bili napredni lekari, koji su
kasnije uspeno primenjivali bioenergetsko znanje, koje su stekli.
Poto dalji materijal u ovoj knjizi malo odstupa od stereotipnog
shvatanja sveta, elim da se obratim skepticima.
Dragi skeptici! Potrudite se da pogledate oko sebe. Svet nije
samo materija, nije samo ono to se moe otrgnuti, i"upati,
pomirisati. Postoji i drugi svet - nevidljiv, svet energije, vibracija,
koji tako jako deluje na nas da vam je teko da to zamislite. Iako
bar malo nau"ite da razumete taj svet i da njime upravljate, ivot
!e vam postati interesantniji, raznovrsniji i sre!niji. $ovek, koji
veruje samo u materijalni svet, mnogo ograni"ava i osiromauje
svoj ivot. U ivotu je uvek tako: ako ne veruje - ne dobija.
Ne veruje u mua - bi!e lo porodi"ni ivot.
Ne veruje u sebe - ne!e imati uspeha u ivotu..
Ne veruje u metodu - ne!e uspeti da je iskoristi.
Oni skeptici koji "itaju ove redove nisu vie beznadeni. U
protivnom, oni ne bi otvorili ovu knjigu. I ja se nadam da !e im
ova knjiga pomo!i da krenu pravim putem. Verujem u vas,
skeptici!
77
DEJSTVO MISLI NA DALJINU
Da li ste nekad razmiljali o tome, dragi "itaoci, da kompjuter ima
mnogo zajedni"kog sa naim mozgom? U kompjuter moemo da
smestimo koliko ho!emo informacija i da ih zatim, po potrebi,
izvla"imo na ekran i koristimo u razne svrhe. Informacije se
"uvaju u memoriji racunara - na disku, u kodiranom obliku. Isto
se deava i u "oveku.
Vi ve! znate da "ovek nije samo fizi"ko telo, nego i
energoinformacioni objekat koji u svom biopolju ima masu
razli"itih u"estanosti koje nose informacije o svemu u "oveku.
Sada zamislite da prvi put vidite napoznatog "oveka. Vae o"i,
kao prijemnik informacija, skener svoje vrste, prihvataju tog
"oveka ka bioinformacioni objekat i alju tu informaciju u
kodiranom obliku u jednu od memorijskih !elija. Zatim, kada
budete hteli da se setite tog "oveka, informacija o njemu se
izvla"i iz !elije i ponovo pretvara u lik. Dubina pam!enja zavisi,
pre svega, od interesovanja, koje je taj "ovek u svoje vreme
izazvao kod vas. Jer je interesovanje, tako#e, emocija, koja,
tako#e, poja"ava efekat. Isto se odnosi i na pam!enje predmeta.
Svi predmeti, i uopte sav materijalni, svet imaju svoje biopolje,
svoje frekvencije. I sada smo doli do ne"eg vrlo vanog.
Ako ste se setili nekog "oveka ili predmeta i ako ste ga predstavili
sebi, pred vama se ne!e pojaviti samo lik, ve! i biopolje tog
"oveka ili predmeta sa svim njegovim frekvencijama. I ono !e
vriti energetsko dejstvo na vas. Se!ate li se primera sa tragi"nim
doga#ajem? Tako se, sa bioenergetske ta"ke gledanja, to
objanjava time to pri se!anju na tragi"ni doga#aj stupamo u
kontakt sa biopoljem tog doga#aja ili sa njegovim frekvencijama,
a one uti"u na nae biopolje, pa time i na nae telo. Isto je i sa
erotskom epizodom. Ali ne samo da lik izvu"en iz !elije deluje na
nas, mi tako#e delujemo na njega.
U parapsihologijl postoji, takozvani, "zakon fantoma". On glasi:
"Ako u nekoj ta"ki u prostoru zamislite lik ili prikaz (fantom) tog
78
__________________ _ _______, Glava 3 - Uticaj misli na organizam
objekta (na prlmer "oveka), u toj ta"kl se Javlja blopolje tog
objekta, koje Ima direktnu vezu sa tim objektom." Na tom zakonu
se zasniva rad sa energijom na rastojanju sa bolesnima I
telepatija. Ne moraju se posedovatl neke posebne sposobnosti da
bi se Izvrio uticaj mislima na neki objekat. Delovanje misli Je
utoliko Ja"e ukoliko su one ja"e emocionalno obojene, to Je vie
"ovek koncentrisan na njega.
U trenutku zlobe "ovek pove!ava snagu delovanja misli nekoliko
puta. Svako od vas Je, verovatno, osetio u ivotu delovanje
Ijutitog "oveka, koji se nalazi u blizini. Takva ose!anja se mogu
osetlti i kada se nalazite daleko od "oveka koji vam eli zlo.
Razlika Je samo u tome
v
to u tom slu"aju ne!ete shvatiti odakle
vam takvo osecanje. $ovek, koji na vas misli sa ljubavlju I
potovanjem, sla!e vam isceljuju!u energiju. Na taj na"in se
me#u nama, ljudima, stalno obavlja energolnformaclona
fazmena.
MISAONI OBRASCI
Delovanje misli se razlikuje me#u sobom. Postoje prosta misaona
dejstva (1) (si. 17), kada jednostavno mislimo o $oveku s
ljubavlju ili Ijutlto, ali naa misao ne nosi nikakvu Informaciju I
sloena misaona dejstva, kada mi ne samo to mislimo o "oveku,
nego mu i elimo neto. Naprimer, moemo da elimo "oveku da
uspeno poloi ispit ili da ozdravi. To !e ve! biti sloeni misaoni
obrazac (2), t). nae misli prenose informaciju, isto kao prilikom
emitovanja radio i televizijskog programa. Ona se usa#uje u
biopolje "oveka na koga mislimo I stvarno po"inje da pomae ili
da nanosi tetu, u zavisnosti od elja onoga ko ih emltuje.
Misaoni obrasci mogu neko vreme samostalno da ive u prostoru,
to zavisi od toga kolika je bila koncentracija I koliko je bila
emocionalna prilikom njihovog formiranja.
79

Slika 17. Prosta (1) i sloena (2) uzajamna misaona dejstva
Na tom polju su interesantne prakti"ne vebe u"esnika na mojim
kursevima "Bioenergetska terapija" na Institutu za alternativne
terapije. U"esnici u mislima stvaraju energetsku kuglicu i zatim po"inju
da je prebacuju sa dlana na dlan. Nekim u"esnicima se deava da
kuglica sasvim odleti. To se deavalo, po pravilu, kod jakih u"esnika,
koji su uspeli da unesu u tu kuglicu toliko energije da je ona, dospevi
do drugih vibracija u prostoru, napustila doma!ina koji ju je stvorio.
Zato treba biti oprezan prilikom stvaranja sloenih misa"nih
obrazaca, jer su oni izvor programa dejstva.
Zamislite da pesimisti"ki mislite o svojim planovima. Ti misaoni obrasci
dospevaju u prostor i, poto tamo poive neko vreme, po"inju da
deluju na one ljude od kojih zavisi ostvarivanje tih planova. Rezultat
je da ste vi sami doveli do svog neuspeha. Misaoni obrasci pozitivnih,
optimisti"kih misli privla"e pozitivne okolnosti, koje vode uspehu. Ako
ne verujete u sebe, vi, tako#e, formirate misaoni obrazac o svom
neverovanju, koji, iako nije energetski mnogo jak, ima dugotrajno
dejstvo. I taj misaoni
80
Glava 3 - Uticaj misli na organizam
obrazac se usa#uje u biopolje vaih poznanika i ro#aka i izaziva
kod njih ose!anje da vi ne verujete u sebe i oni !e se u skladu sa
tim ponaati prema vama.
Svojim mislima i misaonim obrascima mi se usa#ujemo i u
omota" biopolja predmeta. U tom slu"aju, stepen uzajamnog
dejstva mnogo zavisi od toga kakav je predmet u pitanju i od
sinhronizacije nae energije i energije predmeta. U svakom
su"aju, dolazi do uzajamnog dejstva u ve!em ili manjem stepenu
i zato moramo da budemo dovoljno obazrivi. Predmeti, koji se
nahrane naom energijom i programima, mogu kasnije da nam ih
vrate. To je dobro, ako su u pitanju pozitivni programi, ali ako su
negativni? ... Posebno dobro "upijaju" energiju predmeti od
prirodnih materijala - drvo, drago kamenje, minerali, a najja"e
voda. Trudite se, tako#e, da za vreme jela budete dobro
raspoloeni. Ako za vreme jela psujete ili imate negativne
emocije, vi !ete ih "pojesti" zajedno sa hranom. Hrana, kao i
ostali predmeti, upija psihi"ku energiju.
81
Glava 4
ZDRAVLJE I SNAGA MISLI

Gde Ima misli, tamo je snaga.
Igo
Neopipljivi svet misli kontrolise
I upravlja opipljivim, fizi!kim svetom.
A. Ford
Glava 4 % Zdravlje i snaga misli
RUILA"KA SNAGA NEGATIVNIH MISLI
U prethodnim poglavljima trudio sam se da objasnim uticaj naih
misli na telo, na okolinu, fizioloki i bioenergetskl mehanizam.
Nadam se da ste shvatili kakva Je snaga zato"ena u naim
mislima. U ovoj glavi elim da govorim o konkretnim negativnim
mislima i o njihovom uticaju na funkcije organizma.
Ml ose!amo dejstvo stresa ne samo u tom momentu kada
preivljavamo odre#eni doga#aj, koji doprinosi formiranju
negativnih emocija, nego i svaki put, kad ga se se!amo. Vi ve!
znate odakle to dolazi: faktor stresa, koji iskrsava, uti"e na nas
skoro isto kao i sam stres. Najrasprostranjeniji, i onaj koji nosi
stres, je uvreda.
UVREDA
Mnogim ljudima na dui lee uvrede, koje su se skupljale
godinama. U odraslom "oveku, $esto, postoji gor"ina de"jlh
preivljavanja i neki bolan doga#aj on pamti celog ivota do
najsitnijih pojedinosti. To moe biti uspomena, koja je povezana
sa nedostatkom ljubavi roditelja, sa neprihvatanjem od druge
dece ili u"itelja, sa nekim konkretnim ispoljavanjem surovosti.
Ljudi, u kojima ivi takva uvreda, "esto u sebi ponavljaju te
doga#aje i to se nekiput doga#a godinama, "ak I onda kada oni
koji su ih uvredili vie nisu ivi.
Uvre#enost - to je na"in da se likvidira ve! Izvrena nepravda,
emocionalno suprotstavljanje, neprihvatanje ne"ega to se ve!
desilo, emocionalni sukob sa nekim doga#ajem III pojavom, koji
su se desili u prolosti. U toj borbi vi ste osu#eni na poraz poto u
datom trenutku pokuavate da uradite nemogu!e * da Izmenlte
prolost Ose!anje uvre#enostl, "ak I kad Je zasnovano na
stvarnoj nepravdi, ne donosi ni zadovoljstvo ni korist I u toku
vremena postaje emocionalna navika. Osim toga, hronl"no
85
BORIS ARANOVI$ - $lS%ENJE ORGANIZMA
ose!anje uvre#enosti neizbeno dovodi do samosaaljenja.
Stvorena navika da se vre#amo i da se saaljevamo izaziva
potcenjivanja sopstvene li"nosti. Sa skrivenom uvre#eno!u vi
jednostavno niste u stanju da zamislite sebe kao samostalnog,
nezavisnog "oveka, "oveka koji veruje u sebe, ne moete da
budete gospodar svoje sudbine. Ovde treba re!i da ose!anje
uvre#enosti kod vas ne izazivaju ljudi, doga#aji ili okolnosti. To je
vaa sopstvena reakcija na njih. Samo vi moete da joj budete
gospodar, samo ste vi u stanju da je kontroliete, istina ako
budete uspeli da shvatite da ose!anje uvre#enosti i aljenja sebe
ne vodi sre!i i uspehu, ve! porazu i stradanjima.
Misaoni obrazac uvre#enosti se usa#uje u omota" biopolja "oveka
i izaziva slabljenje njegovog imunolokog sistema i moe dovesti
do takvih bolesti kao to je rak, infarkt, bolesti eluca i jednjaka.
Sre!u!i se sa ljudima koji su bolovali od takvih bolesti, uverio sam
se, ne jedanput, da je duboko zapretana i dugo noena
uvre#enost, bila jedan od glavnih uzroka njihovih bolesti. Ako
trudna ena nosi u sebi dugotrajnu uvre#enost, taj misaoni
obrazac moe da se usadi u omota" biopolja deteta i da posle, u
toku vremena, izazove kod njega ozbiljnu bolest. $esto me pitaju:
"Ako je duevno stanje uzrok skoro svih bolesti, zato boluju
deca, i to "ak od ozbiljnih bolesti?" Evo vam uzroka - prenos
negativnih programa sa majke na dete za vreme trudno!e. Postoji
jo jedan uzrok, mnogo redi - prouzrokovan karmom, ali o tome
!emo govoriti kasnije.
Sakrivena uvre#enost, kao uostalom i sve druge negativne
emocije, koje se dugo nose, ima odre#eno mesto u mozgu, ili
takozvano "arite". U Rusiji su vrena psihofizioloka ispitivanja,
kojima je razjanjeno da !e se, ako se specijalnim elektrodama
nadrauju odre#ene oblasti u mozgu, uvek aktivirati negativne
emocije, koje odgovaraju tim oblastima. Ako "ovek nosi u sebi
neku uvredu, prilikom delovanja na odre#enu oblast njegovog
mozga, ta emocija !e se aktivirati i "ovek !e osetiti veoma jaku
uvre#enost. Sli"an fenomen se javlja, uvek, kada se deluje ba na
tu oblast u mozgu. Isto se doga#a i sa drugim emocijama.
"arite" (si. 18) se aktivira i kada se "ovek seti doga#aja koji je
86
___________________ ____________________________ Glava 4 - Zdravlje i snaga misli
u svoje vreme, izazvao tu emociju. Prirodno, pri tome se oko
"arita" pove!ava energija koja uti"e na biopolje "oveka
izobli"avaju!i ga.

Slika 18. Aktiviranje "arita" negativne emocije
STRAH
Od svih ruila"kih emocija najja"i je strah. Najraspostranjenije
vrste straha su: strah od usamljenosti, bolesti, smrti, gubitka
ljubavi, gubitka posla, strah za budu!nost. Strah blokira i
materijalnu i duhovnu stranu ivota, on unitava inicijativu,
entuzijazam, podriva samopouzdanje, stvara pohlepu, zlobu,
razdraenost, stalno dri "oveka u visokoj nervnoj napetosti.
Strah je prepreka za bilo kakav po"etak, jer se ranije stvara
misaoni obrazac sa programom za blokiranje konstruktivnih
procesa. Maj"in strah predstavlja veliku opasnost za dete koje se
razvija. Ose!aju!i strah za njegovo zdravlje, ona alje negativne
misaone obrasce u biopolje deteta i dete stvarno po"inje da
boluje.
Ro#ena sestra straha je sumnja. Sumnja je manifestacija paslvno-
odbranbenog refleksa, koji onemogu!ava nastajanje mehanizma
delovanja i zato je ozbiljna smetnja za postizanje bilo kakvog
cilja. $ovek koji sumnja je uvek oslabljen I u sutini razoruan.
87
BORIS ARANOVI$ - $iS%ENJE ORGANIZMA __________________________________
Stalna sumnja u sebe dovodi do atrofije sposobnosti za dononje
odgovaraju!e odluke. Oni, koji sumnjaju u sebe, sumnjaju u sve.
Sumnja i neodlu"nost rasipaju ivotnu energiju i podrivaju veru u
sebe i svoju budu!nost. Naravno, postoji i "zdrava" sumnja, koja
prethodi donoenju vanih odluka.
Podvrsta straha su fobije. Fobija je pani"an strah od nekih
konkretnih situacija u ivotu. Na primer, strah od zatvorenog
prostora (voziti se liftom, biti u prostoriji bez prozora itd), strah
od letenja, strah od vonje metroom. Poreklo takvih fobija je, po
pravilu, u detinjstvu, kada je podsvest deteta najotvorenija za
razne energoinformacione programe. Dovoljno je re!i detetu da
je opasno leteti avionom ili da se moe zaglaviti u liftu, da se to
pretvori u fobiju za ceo ivot. Fobije se, tako#e, prenose sa majke
na plod za vreme trudno!e u obliku misaonih obrazaca fobija koje
ima majka. ip
Drugim recima, ve!ina strahova ima svoje po"etke u detinjstvu ili
iz vremena trudno!e. Ba u tom periodu energoinformacioni
programi se lako uvla"e u podsvest ili, to je isto, u omota"
biopolja i zatim celog ivota deluje na "ovekovo ponaanje. Strah
prevenstveno deluje na funkcionisaje urinarnog sistema. Jo su
stari Kinezi govorili da energija straha dovodi do bolesti bubrega.
Moja praksa pokazuje da ljudi, koji imaju probleme sa bubrezima,
mokra!nom beikom, matericom, jajnicima, koji imaju
menstrualne tegobe pate, po pravilu, od nekog straha. Kad prvi
put razgovaram sa pacijentom, koji ima neku od tih bolesti, uvek
ga pitam da li se ne"ega boji. Pacijent se, po pravilu, "udi to ga
to pitam, jer se on stvarno ne"ega boji.
Strah moe, isto tako, da izazove glavobolju, poto oni koji pate
od straha "esto imaju bolesne i napete mii!e u predelu ramena i
vrata. Ta naprezanja ograni"avaju cirkulaciju energije u glavi i
dovode do glavobolja, nekiput do dugotrajnih glavobolja, koje se
zovu migrene. I stvarno, skoro je nemogu!e odstraniti migrenu
bez odstranjivanja napona u ramenima i vratu. Strah jako deluje
na ^seksualnost, izaziva frigidnost kod ena i impotenciju kod
mukaraca, ali vie pate mukarci. $esto bolni sindromi, koji se
88
Glava 4 - Zdravlje i snaga misli
javljaju kod ljudi kao rezultat promene vremena ili posle kratkih stresova,
izazivaju strah, naro"ito kod nepoverljivih ljudi.
Menjaju!i oblogu biopolja, strah jo vie pove!ava bol, i ako potraje due
to moe stvarno da dovede do bolesti. Se!am se, u vezi s tim, slu"ajeva
kada su mi se poznanici javljali telefonom i pani"nim glasom se alili na
bolove u srcu, elucu i na drugim mestima, sumnjaju!i na bolest. Ispituju!i
njihovo biopolje, nalazio sam samo deformacije izazvane strahom i posle
korekcije tih deformacija bolovi su trenutno prestajali. Nepoznavanje
elementarnih osobina funkcionisanja organizma i njihove povezanosti sa
spoljanjom
v
sredinom izaziva masu briga, dovodi do straha i
nespokojstva. $esto lekari izazivaju strah, unose!i u podsvest ovakve
"programe": "Imate hroni"nu bolest sa kojom !ete morati da ivite celog
ivota" ili "Ti simptomi govore o nastajanju teke bolesti". Posle takvih
"prograama" "oveku je teko da iza#e na kraj sa bole!u.
AGRESIVNOST
Uzrok agresivnosti je - nezadovoljstvo. Poto je ta emocija veoma jaka,
ona nosi veliku ruila"ku snagu. Radnik, koji ose!a ogromnu elju da
svom pretpostavljenom opali dobar amar, ali nema mogu!nosti da to
u"ini, isputa "paru" kod ku!e, istresaju!i se na enu i decu. Ve!ina sli"nih
ljudi ne shvata da time pri"injava veliku tetu svojima, upravljaju!i jake
vibracije agresije na njihova biopolja.
Nekiput se moe desiti da je ba u tom trenutku biopolje nekog od bliskih
oslabljeno zbog bolesti ili stresne situacije, tada agresija moe da nanese
udar koji izaziva jaku deformaciju polja tipa "rupa". U narodu se to zove
"urok". Takva jaka deformacija moe posle izvesnog vremen dovesti do
ozbiljnih fiziolokih ili fizi"kih ote!enja. Ali, energija agresivnosti nije
upravljena samo na druge, ne! i na sebe samog. Menjaju!i sopstveno
polje, agresivnost dovodi bolesti, kao to su "ir na elucu, povieni krvni
pritisak, frigidnost, impotencija, stanje stalne uznemirenosti. Za viak
emocionalne "pare" treba imati ventil sigurnosti. Njegovu
89
BORU ARANOVlC - ClS%ENJE ORGANIZMA
ulogu odli"no Igraju razna fizi"ka optere!enja, pea"enje,
sportske Igre. AH najefikasniji na"in osloba#anja od agresivnosti
je - ume!e upravljanja svojom energijom, tako da se uklone
psihi"ki naboji.
OSE%ANJE KRIVICE
Prili"no je rasprostranjeno dugotrajno noenje negativnih misli sa
grizom savesti i trajnim ose!anjem krivice pred nekim. Takva
ose!anja ne samo da izvode "oveka iz ravnotee, ve! i
ograni"avaju njegovu li"nu slobodu. Ljudi koji imaju ose!anje
krivice vrlo brzo upadaju u "mreu" svojih prijatelja, ro#aka,
poznanika, koji se, po pravilu, trude da iskoriste takve "savesne"
ljude za svoje Interese. Pozivaju!i se na savest, oni nastoje da
upravljaju I manlpullu takvim ljudima. Biopolje ljudi, koji imaju
ose!anje krivice, ima Izdueni i sueni oblik.
Fizioloki se to manlfestuje bolovima u mii!ima, naj"e!e celog
tela, flbromlalgljom, umorom. Onima koji imaju ose!anje krivice,
preporu"ujem da se spasu toga to je mogu!e pre. Razume se da
treba pomagati blinjima koliko je mogu!e, ali sve ima granice. I
moraju se praviti razlike u pomo!i. Jedna je stvar kada to "inite
zato to elite, u tom slu"aju se ne treba ograni"avati. Druga je
stvar kada ose!ate nevidljiv pritisak i kada ste prinu#eni da
pomaete. Da biste se Izbavili od tog razornog "tereta", treba
Jednom za svagda da stavite do znanja svojim blinjima da vi
niste njihova svojina. Vrlo brzo, posle toga, vide!ete da vas vai
ro#aci I poznanici vie potuju.
NEPOVOLJNO MILJENJE O DRUGIMA
Nepovoljno miljenje o nekom Izaziva Jak pad nivoa energije. Ako
"ovek ogovara, on ne nanosi traumu samo onome koga ogovara
nego I sebi, Jer, pri tome, dolazi do deformacije, razaranja
njegovog omota"a blopolja. Trauma, nanesena ogovaranjem, ne
mora odmah da se javi na fizi"kom nivou, tj. ne moraju odmah da
se Jave bolesti. Uvek u sli"nim slu"ajevima dolazi prvo do
90
se jave bolesti. Uvek u sli"nim slu"ajevima dolazi prvo do negativnih
promena na si!unim "esticama astralnog, mentalnog, duhovnog, a zatim
sve prelazi na fizi"ko telo. I zato, kad se "ovek razboli, kad mu se desi
nesre!a, teko da !e se dosetiti da je uzrok ogovaranje. Ogovaranje nam
skra!uje ivot, uti"e na zdravlje i duhovnost, uti"e na dugove"nost.
U Rusiji su vrena ispitivanja kakve su sli"nosti me#u ljudima koji dugo ive.
Pokazalo se da je, osim raznovrsne ishrane i "istog vazduha, glavna
zajedni"ka crta bila dobrodusnost. Dobrodusnost je nepostojanje
energetskog napada na ljude i, u skladu sa tim, sopstvena neranjivost.
Japanci su, na primer, dugove"ni i istovremeno naju"tiviji narod na svetu.
JA SAM ONO TO MISLIM O SEBI
Svaki "ovek nosi u sebi lik samog sebe, po"evi od fizi"kih podataka do
umnih sposobnosti. Na primer, "ovek moe smatrati da je zdrav ili bolestan,
lep ili ruan, hrabar ili kukavica, sposoban ili nesposoban itd. do najsitnijih
detalja. Drugim recima, on ima potpunu sliku samog sebe. Ali, malo ko zna
da ono to on misli o sebi, on to i jeste. Razume se da je taj lik misao koju
dugo nosimo u sebi, ali vi ve! znate da misli koje dugo nosimo prodjru u
podsvest i odatle uti"u na organizam. To je tako sa fizioloke ta"ke gledanja.
A sa bioenergetske ta"ke gledanja, vi trajno nosite u svom biopolju paket
"programa" o samom sebi po kome ivite. Ako smatrate da ste slabog
zdravlja, tako !e i biti, prema tom programu. Ako smatrate da su vam
bolesni bubrezi, organizam !e odraditi taj "program" alju!i stalno
ideomotorne impulse na bubrege i oni !e kroz izvesno vreme stvarno postati
bolesni.
$esto se negativni programi o sebi vuku iz detlnjstva, kada su roditelji,
grde!i dete, i ne podozrevaju!i slali u njegovu prijem"ivu podsvest
informacije o njegovim nedostacima. Te Informacije se akumuliraju u
podsvest! ili, to je isto, u biopolju i po"inju da deluju na organizam na taj
na"in da posle izvesnog vremena dete
91
BORU ARANOVI$ - $lS%ENJE ORGANIZMA
itd. i nosi te osobine kroz ceo ivot. "Pomo!" u skladitenju
negativnih programa "esto pruaju ro#aci izjavama kao to su:
"Ima lo vid, treba to ispitati", ili "Mislim da tvoji bubrezi nisu u
redu". I najzad, jak uticaj na formiranje negativnog suda o
zdravlju vre nekiput lekari izjavama: "To je bolest koja se
komplikovano leci", ili "To je za ceo ivot".
$esto sam radio sa pacijentima koji su bili ube#eni da imaju neku
bolest i koji su stvarno imali sve simptome te bolesti. U
slu"ajevima kada bolest nije daleko odmakla, uspevalo mi je da
simptomi te bolesti nestanu samo pomo!u uklanjanja programa o
bolesti. Ve!ina onih koji su izle"eni, na taj na"in, je govorila da je
to neko "udo. Ustvari, nema nikakvog "uda, jednostavno, posle
uklanjanja programa, mozak prestaje da alje ideomotorne
impulse o bolesti i simptomi nestaju.
Ono to "ovek misli o sebi vrlo je ozbiljno. I to se ne odnosi samo
na zdravlje, ve! i na druge oblasti ivota. Ako vi sebi izgledate
nespretni, nezgrapni, neveti, bojaljivi, takva predstava o sebi !e
vas vrlo brzo pretvoriti u zatvorenog "oveka. Ako mislite da je
suvie teko zaraditi mnogo para, nikad vam se ne!e ukazati
ansa da poboljate svoje finansijsko stanje.
Predstava o sebi vri odlu"uju!i uticaj na ceo "ovekov ivot. Zato,
prvo to treba uraditi na putu ka zdravlju je - ukloniti negativno
miljenje o sebi. Kako se to radi, bi!e opisano u slede!im
glavama.
Govore!i o negativnim mislima koje dugo nosite u sebi, hteo sam
da pokaem "itaocu J<oliko ozbiljno mogu da nakode zdravlju i
ivotu u celini. Ja se nisam dotakao sveg mnotva negativnih
misli, prikazao sam samo neke od njih. Me#utim, i druge misli
sli"ne opisanim stvaraju negativne programe i nanose tetu
"oveku u ovoj ili onoj meri.
92
Glava 4 & Zdravlje i snaga misli
UTICAJ MISLI NA SUDBINU
Naa sudbina - to je sve to nam se doga#a od detinjstva do
smrti. Svi mi elimo da ti doga#aji budu povoljni: dobra porodica,
ljubav, uspena deca, interesantna profesija, dobri odnosi na
poslu, sa prijateljima, dovoljno para itd. Od "ega sve to zavisi?
Svakako da spoljanji uslovi, drutvena sredina, nae okruenje
uti"u na neki na"in na nau sudbinu. Ali, sve je to samo pozadina,
koja moe da bude povoljna ili nepovoljna. U osnovi, mi i samo
mi smo uzrok onoga to nam se doga#a u ivotu.
Ta teza, na prvi pogled, rui uobi"ajeni na"in miljenja. Jer je
ve!ina ljudi navikla da krivicu za svoje neuspehe i probleme
prebacuje na druge. Pa iako takav na"in miljenja ne samo da ne
pomae da se razrei problem, nego "ak donosi razo"arenja, ljudi
nastavljaju da ive u stereotipima, koji ko"e njihovo
napredovanje. Dok "ovek ne shvati da su njegove misli programi,
koji funkcioniu, da oni odre#uju njegovu budu!nost, njegovu
sudbinu, on ne!e uspeti u ivotu. Pokua!u da na primerima
pokaem kako kod ljudi dolazi do samoprogramiranja.
Zamislite slede!u situaciju: planirali ste neki poduhvat - recimo da
jednog dana u nedelji odete na izlet. Ali, nekoliko dana pre tog
dana vi dobijate mnogo interesantniju, mnogo primamljiviju
ponudu ba za taj dan. Vi treba da izaberete kuda !ete oti!i. I vi
birate prvo, planirano, bez obzira na to to vam je drugo
interesantnije. Po pravilu, ljudi u sli"nim situacijama postupaju
ba tako. Zato?
Stvar je u tome to ste vi, kada ste planirali, stvorili misaoni
obrazac izleta sa slikama odmora, "istog vazduha, ume, pecanja.
Taj misaoni obrazac je prodro u vau podsvest, pripremio va
organizam za odlazak na izlet, ovladao vaim bi!em i sada je
teko bilo ta promeniti. A ako se menja, nai!i !e se na veliko
naprezanje tela. Sa bioenergetske ta"ke gledanja, planirani izlet
je zapisan u obliku informacije ili programa u "ovekovo biopolje i
ta informacija sada uti"e na telo.
93
BORU ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA
Sve nae misli, naro"ito one emocionalno obojene, uti"u na nae
dalje ponaanje I postupke. Kada se sretnete s prijateljima, vi,
naprlmer, raspravljate o cenama, kako je postalo teko lvetl,
kako je malo para, da one nisu dovoljne za ivot. to "e!e
u"estvujete u takvim raspravama, vai misaoni obrasci "ivot je
teak", "nedostaju ml pare" Itd. postaju sve ja"i. Zatim, te misli
prodiru u podsvest I upisuju se u vae biopolje i po"inju da ive
svoj ivot, odraavaju se na va ivot i stvaraju realnost u kojoj
vam stvarno nedostaje novac, u kojoj va ivot stvarno postaje
teak.
Uzrok neuspeha u ivotu je pesimizam i samoprogramiranje.
Devojka, koja eli da se uda, a misli da je runa i nesposobna,
teko !e uspeti da se uda, zato to ona emituje taj "program" i ne
Izaziva Interesovanje mladi!a koji je okruuju. Poslovni "ovek koji
je zapo"eo neki posao i koji mnogo razmilja o teko!ama i
mogu!im neuspesima osu#en je na neuspeh. Uzrok tome je to
negativno samoprogramiranje uti"e kako na njegove postupke
tako i na sve one koji imaju veze sa njegovim poslom.
Se!am se da ml se, po"etkom 90-tih godina, u Rusiji, obratio
jedan poslovni "ovek "iji su se poslovi razvijali jako loe I Imali su
tendenciju propasti. On me je molio da mu pomognem da uti"e
na okruenje da bi ponovo uspeno poslovao. Rekao sam mu da
njegov posao zavisi od njega, ne od okruenja. U toku razgovora
se razjasnilo da je on svoje poslove predstavljao uopteno, ne
konkretno, i to je bila jedna od njegovih glavnih greaka.
"Programi" naih misli, koje se usa#uju u podsvest ili biopolje,
rade kada su konkretni. Osim toga, taj poslovni "ovek je suvie
sumnjao u realizaciju planova, bio je nepoverljlv prema klijentima
I njegovo opte raspoloenje je bilo peslmlstl"ko. Po"eo sam da
radim sa njim. Prvo smo napravili konkretan plan I razradili ga do
najsitnijih detalja. Zatim sam mu odrao nekoliko individualnih
seminara o programiranju misli. Posle mesec dana, Javili su se
prvi pozitivni znaci u njegovom poslovanju. Posle jo jednog
meseca, njegovi poslovi su sasvim prebrodili krizu I on Je kasnije
postao jedan od najuspenljlh poslovnih ljudi u Petrogradu.
Nedavno smo se opet sreli, njegovi poslovi su I dalje uspenl. On
94
smatra da je na prvi susret bio prelomni trenutak u njegovom
ivotu. Eto vam sjajnog primera uticaja misli na sudbinu. Ali treba
obratiti panju na najpozitivniji momenat - ogromnu elju da se
promeni situacija. I na tome ho!u detaljnije da se zadrim.
Vi se se!ate da su nae misli snane kada su emocionalno obojene.
elja je jaka emocija, motivacija, ona "ini da nae misli budu snane
i uz pozitivno miljenje dovodi do uspeha. $esto se deava da "ovek
pokuava da resi neki problem, ali ne uspeva zato to se negde na
dubljim nivoima podsvesti krije nedostatak elje. $ovek "esto ni sam
nije svesan koliko je duboko u njemu skrivena motivacija. Na primer,
neki ljudi ne mogu da na#u posao ne zato to je to nemogu!e, nego
zato to podsvesno ne ele da rade.
A to uti"e i na zdravlje. Postoje bolesnici koji podsvesno ne ele da
ozdrave. Zbog nekih uzroka njima odgovara da budu bolesni ili da se
nalaze u tom stanju. Oni neto dobijaju time: panju blinjih, onih
koji ih okruuju, socijalnu i materijalnu pomo! itd.
Kada "ovek ima mnogo elja - to je ve! aktivna ivotna pozicija,
koja, uz pozitivno miljenje, donosi "oveku uspeh u ivotu. Masa
elja, interesovanja i stremljenja stvara oko tog "oveka ogromno
biopolje, koje mu omogu!ava da dugo radi i da se ne zamara.
Ogromno biopolje je garancija zdravlja. Ono aktivira sve sisteme
organizma i nikakve bolesti ne mogu da prodru u njega. Aktivna
ivotna pozicija je garancija dugove"nosti, to potvr#uju ivoti
mnogih nau"nika.
Ako "ovek nema elje - ivotna apatija, slabljenje organizma, sve se
deava naopako. Takvi ljudi "e!e boluju, zamaraju se na poslu, zato
to rade bez elje i "esto doivljavaju neuspehe.
Pre kratkog vremena sam putovao u Petrograd. Tamo sam saznao
novost koja me je u po"etku zapanjila. Jedan moj poznanik je umro
u 48. godini. Znao sam ga odavno - nije pio, nije puio, iveo je
zdravim ivotom. I najedanput - rak jetre. Svi oko njega, ro#aci i
prijatelji, bili su u nedoumici: priznajem, ni ja u prvih 5 minuta nisam
mogao da do#em sebi, a zatim sam sve shvatio. Iako nije bio lo
inenjer, on nije imao nikakva interesovanja u ivotu i radio je samo
zato to je trebalo raditi. On nije imao elju da neto promeni
95
BORIS ARANOVI$ - $I%ENJE ORGANIZMA ________________________________
nabolje, nije imao ivotni impuls. A ba taj ivotni impuls nam je
svima neophodan. Bez njega organizam slabi, i tada moe da se desi bilo
ta ...
Neki "itaoci mogu da mi prigovore: a ta ako ja u ivotu nisam naao
interesantan posao, neto to mi je na dui? ta ako bih hteo, ali
nemam elja i stremljenja? ta onda? Dragi moji "itaoci! I u tom
slu"aju sve zavisi od vas samih. U datom slu"aju kakvim o"ima
posmatrate svet. Na primer, dva "oveka su dola u umu. Jedan je
ushi!en raznovrsno!u i lepotom drve!a, nasla#uje se mirisom ume i
pevanjem ptica i naputa umu sre!an i pun snage. A drugi gleda na
umu kao na drvenu gra#u, sirovinu za nametaj i papir i odlazi iz ume
sa osecanjem dosade. Ili, recimo, ive!i sa enom moemo da vidimo
njene pozitivne osobine i da ne obra!amo panju na njene mane. U
tom slu"aju "ovek je sre!an. Ali na istu enu se moe gledati i drugim
o"ima, koncentriu!i se na mane i patiti zbog toga.
$ovek je takav kakav je, a opaanja mogu biti razli"ita. To se odnosi i
na one ljude koji ne mogu da na#u interesantan posao. Opet sve zavisi
od toga kakvim o"ima gledamo na posao. Pisac V. Lobodin navodi
interesantan primer u knjizi "Zdravlje i duhovnost". Nekad u mladosti
on je morao da radi kao "ista". Sasvim na po"etku taj posao je kod
njega izazvao negativna ose!anja i nezadovoljstvo. Ali poto je shvatio
da mora to da radi, on je taj posao ispunio sadrajem. Evo odlomka
iz knjige: "Kroz pola sata ja sam ve! znao da treba raditi tako da mi
gomila #ubreta ne zaprlja karakter zauvek. Po"eo sam da "istim ne
odvod za #ubre, nego svoju savest, nisam iznosio kante sa #ubretom
nego svoje bolesti. Nisam "istio pod nego svoju sudbinu, nisam
odvajao organsko #ubre od neorganskog, nego svoje grehe iz due.
Sa oduevljenjem sam "istio levi bubreg i jasno ose!ao kako on prosto
podrhtava od zadovoljstva, lopatom sam strugao kamenje iz jetre...
Na kraju sam se tako oduevio i zavoleo taj posao da sam po"eo
ozbiljno da razmiljam da li da on postane moja profesija."
Ovaj smeni primer pokazuje da se svaki posao moe ispuniti
smislom i sadrinom i da se u njemu moe na!i interes. Sve zavisi od
"oveka.
96

Glava 5

OZDRAVLJENJE POMO#U
REGRESIONE TERAPIJE
Sve se menja, ali nita ne propada.
Ovidije
Nita na svetu ne moe
da nikne ni iz !ega, a kada nikne
vra"a se u nita.
Persije
Glava 5 - Ozdravljenje pomo$u regresione terapije
REINKARNACIJA - ISTINA ILI IZMILJOTINA?
Zato ovde poteem ovu temu? Da li to ima neki uticaj na
zdravije, na sudbinu? Ja mislim da ima, mada je teko govoriti o
stvarima koje nisu nau"no dokazane.
Reinkarnacija je, po definiciji iz Ezoteri"nog re"nika, -Zakon
Preobraenja, jedan od najve!ih zakona stvaranja sveta, "ijim
posredstvom dolazi do usavravanja u njegovom univerzalnom
poimanju. Jedno od osnovnih smisaonih zna"enja reinkarnacije je
odbacivanje smrti u njemom uobi"ajenom, tradicionalnom,
tuma"enju.
Poto "ovek u svom stvarnom obliku predstavlja vieslojnu
mnoinu energetskih supstanci, koja se sastoji od nekoliko tela ili
principa, smrt fizi"kog tela, prema reinkarnaciji, nije nita vie
nego promena stanja "ciljanog" "oveka i njegov prelaz na drugi
stepen postojanja u astralne, mentalne, u druge sfere (nivoe)
planete.
Staroindijska filozofija kae: "Ljudska dua je privu"ena u nova
ovaplo!enja dok u njoj postoji jaka elja, a dok je elja jaka ona
izaziva greke i grehove i dri "ovekov besmrtni Duh u ropstvu u
njegovoj najnioj, smrtnoj prirodi."
Mnogo primera moe se na!i u Bibliji o Hristovom poznavanju
Zakona Preobraenja i prenoenju tih znanja svojim u"enicima.
Tako u Jevan#elju po Mateju (gl. 17:10-13), gde u"enici pitaju
Isusa o Ilijinom dolasku pre njega, on im ukazuje na Jovana
Krstitelja kao na ovaplo!enje Ilijino.
U poslednje vreme mnogi savremeni nau"nici pretpostavljaju da
reinkarnacija postoji. Izdato je nekoliko knjiga u kojima se navode
svedo"enja ljudi koji se se!aju svojih ranijih ovaplo!enja. Svi ti
slu"ajevi su u ne"emu sli"ni. Po pravilu, to su se!anja dece od 6-
10 godina, koja su do najsitnijih detalja opisivala prethodni ivot,
99
BORIS ARANOVI$ - $1%ENJE ORGANIZMA
ro#ake, enu, mua, navodili njihova imena. U ve!ini slu"ajeva te
reinkarnacije su bile u granicama jedne zemlje, ali u razliitim
gradovima, odnosno mestima. Sve opisane slu"ajeve su
proveravale nau"ne komisije i to vrlo savesno, da bi se isklju"ile
obmane, i oni su bili dokumentovano potvr#eni. Jedna od
najpoznatijih knjiga iz te oblasti je knjiga J. Stivensona "Dvadeset
slu"ajeva koji pretpostavljaju mogu!nost reinkarnacije".
Ja verujem u ideju reinkarnacije ne samo zato to sam upoznat
sa istraivanjima u toj oblasti, ve! i, zato to imam svoj sopstveni
opit o kome !u govoriti detaljnije u daljem izlaganju. A ove teme
sam se dotakao zato to, ako "ovek ne ivi samo jedan ivot
onda, prirodno, informacije o prolim ivotima ostaju u njegovoj
podsvesti ili, to je isto, u njegovom biopolju i delu njegovog
biopolja, koji se zove karmi"ko telo. Ta se informacija, po pravilu,
ne pokazuje na nivou svesti, pa se zato "ovek ne se!a svojih
prethodnih ivota. Tih nekoliko stotina slu"ajeva koji su
zabeleeni u svetu nastali su kao rezultat spontanog prikazivanja
informacija na nivou svesti. Zato su ljudi mogli da se sete epizoda
iz svojih prethodnih ivota. Iako se za ostalu ve!inu "ove"anstva
te informacije ne dovode na nivo svesti, one na ljude uti"u na
podsvesnom nivou i unose promene u njihove misli, emocije i na
kraju u njihovo zdravlje. Ruila"ki uticaj na zdravlje moe se javiti
u slu"aju kada negativna informacija u biopoljima prolih ivota
nije odra#ena u svoje vreme, tj. "ovek nije bio bolestan i nije
doiveo udarce sudbine. Zato se I sadanjem ivotu ta
informacija moe odraziti u obliku bolesti ili "udarca" sudbine. To
se drugim recima naziva karmi"ka bolest ili karma.
KARMA
Karnra u irem smislu predstavlja ukupan zbir postupaka koje je
svaki ivi stvor izvrio i njihovih posledica, koji odre#uju karakter
njegovog novog ro#enja, preobraenja. U uem smislu - uticaj
izvrenih dejstava na karakter sadanjeg i budu!eg ovaplo!enja.
100
Glava 5 - Ozdravljenje pomo$u regresione terapije
Smatra se da se, zbog ne"ega, karmi"ke bolesti ne lece i da
"ovek mora da bude kanjen u sadanjem ivotu za grehe iz
prolosti. Ja ne mislim da je tako. Karmi"ke, informacije - to su,
tako#e, odre#ene u"estanosti, frekfencije, zapisane u !elijama
podsvesti ili biopolja i one se odatle mogu izvu!i, kao i bilo koja
druga negativna informacija. Ali, naravno, ne lekovima ili drugim
ortodoksnim metodama, nego uz pomo! energetskih metoda. I
ne samo to, nekiput je lake osloboditi se te informacije samim
njenim dovo#anjem na nivo svesti. 0 tome imam veliko prakti"no
iskustvo, o kome !u re!i neto detaljnije.
REGRESIONA TERAPIJA
U poslednje vreme je po"ela da se iri metoda koja se zove
regresiona terapija (regres - obrnuto kretanje), koja omogu!ava
da se na nivo svesti dovede informacija iz dubine podsvesti. Ja
sam tu metodu po"eo da primenjujem jo pre 10 godina, poto
sam je prihvatio od jednog od svojih u"itelja, poznatog ruskog
parapsihologa J. Zujeva. On je to nau"io na Tibetu i bio je jedan
od prvih koji ju je primenjivao na Zapadu.
Metoda se sastoji u tome da se "ovek specijalnim na"inom
dovede u stanje dubokog transa, kada se otvaraju "vratanca" u
podsvest, a zatim se, po programu koji zadaje terapeut, izvla"i
neophodna informacija. To moe biti bilo kakva informacija i ne
mora biti iz prethodnog ivota, ve! i iz sadanjeg, na primer iz
detinjstva, iz odre#enog uzrasta, recimo 13 godina ili 25 godina.
Informacije mogu biti razli"ite, pre svega u vidu likova, slika. I
tako, "ovek vidi sebe kao malog, od 3-4 godine,
v
kako se igra sa
drugovima ili kako leti avionom sa roditeljima. $esto isplivavaju
doga#aji iz ivota koji su ve! davno zaboravljeni. Drugi vid
informacija je u obliku ose!aja. $ovek ose!a da prisustvuje
nekom doga#aju. Na primer, "pogledali" smo u tridesete godine
"oveka i on ose!a da je na poslu i da sa kolegama rasmatra
probleme sa posh. On ne vidi taj goga#aj, ali nekim estim "ulom
zna da se ba sad deava taj doga#aj. Tre!a vrsta informacija
101
BORIS ARANOVlC - $I%ENJE ORGANIZMA
fizi"ki ili emocionalni ose!aji - sre!u se rede i obi"no kod onih koji
nisu uspeli dovoljno duboko da utonu u trans. Pri tome, deavaju
se emocionalni i fizi"ki ose!aji koji dolaze iz podsvesnih epizoda:
ako je "ovek imao neke fizi"ke probleme u prolosti ili je bio
bolestan, javi!e se bol ta"no na onom mestu gde su bili problemi;
Tako je vreme imao neprilike u ivotu ili stres, "ovek !e u vreme
regresije emocionalno preivljavati isto to i u prolom ivotu.
Regresiona terapija se koristi za ozdravljenje ili poboljavanje
sudbine. Smisao je u tome to se negativna informacija izvodi iz
podsvesti, "ovek se osloba#a nje i ona vie ne!e uticati na njegovo
telo. To se, u izvesnoj meri, moe izjedna"iti sa slu"ajem kada ste
dugo nosili u sebi uvredu, koju vam je naneo neki "ovek, i zbog
toga ste se ose!ali neugodno. Ali kad ste ga jednom sreli i saoptili
mu sve svoje zahteve, osetili ste veliko olakanje i neugodnost je
nestala. Tako, i za vreme regresije, negativnosti izlaze napolje i na
dui postaje "lake", ili, to je isto, u biopolju. Prilikom regresije u
terapeutske svrhe, terapeut mora da koristi "program" koji izvodi
samo "negativnosti". Zbog toga se, za vreme takvih regresija,
pacijent, po pravilu, ose!a neprijatno, moe da pla"e, da oseti
nelagodnost u telu. Nekiput, ako je program sloen, potrebno je
nekoliko regresija. U nekoliko desetina slu"ajeva u svojoj praksi
samo pomo!u regresione terapije reeni su problemi zdravlja i
sudbine mojih pacijenata. Opis!u samo dva, najkarakteristl"nija.
Obratio mi se mlad "ovek od 26 godina, koji je od detinjstva patio
od bronhijalne astme i kod koga nikakvo le"enje nije dovodilo do
poboljanja. Od sli"nih bolesti od detinjstva ljudi pate, po pravilu,
zbog dva razloga: ili je u pitanju nasledstvo ili karma. Poto mu
niko od rodbine nije bolovao od astme, pretpostavio sam da mu je
ta informacija preneta iz prethodnog ivota i predloio sam mu da
primenimo regreslonu terpiju. Za vreme regresije on je bio vojnik
na konju u borbi izme#u ruske vojske I osvaja"a I ratovao je na
strani Rusa. Najednom je osetio kako mu je neprijateljsko koplje
probolo grudi i bolna grimasa se pojavila na njegovom licu. Posle
nekoliko dana smo ponovili regresiju.
102
Glava 5 - Ozdravljenje pomo!u regresione terapije
Ovde moram da kaem da se pri ponavljanju regresije javljaju isti
doga#aji. Tako je bilo i sa ovim momkom, samo to je bol od
koplja bio znatno manji. Za vreme tre!e regresije on ve! skoro
upote nije ose!ao bol. Bile su mu dovoljne tri regresije da se
izbavi od astme. Posle vie od dvadeset godina bolovanja! U to je
teko poverovati, ali tako je.
Drugi slu"aj je u vezi sa momentima sudbine. Jednom mukarcu,
od otprilike 40 godina, skoro svake godine su se deavali nesre!ni
slu"ajevi i oni su uvek bili u vezi sa automobilima, autobusima ili
vozovima. Samo za poslednjih 10 godina on je imao sedam
automobilskih nesre!a, tri autobuske, a jedanput je "ak doiveo i
sudar vozova. On je uvek ostajao u ivotu, iako je posle svake
nesre!e leao u bolnici. Sa tim "ovekom sam se slu"ajno sreo i on
mi se nije obratio za pomo!, ja sam mu sam predloio da uradimo
regresiju. Za vreme regresije, on je sebe video kao vojnika u vreme
francuske revolucije, koji je u"estvovao u streljanju zarobljenika. I
mada je on to radio po nare#enju, on je u toku regresije podnosio
muke. O"igledno, to isto se deavalo i u prethodnom ivotu.
Ubijanje ljudi je veliki greh. Moja je pretpostavka da se taj greh
"zapisao" u biopolje i u sadanjem ivotu je taj "program" po"eo da
radi i dovodi do nesre!nih slu"ajeva. Posle nesre!a, ostajao je iv,
verovatno, zato to je streljanje vrio po nare#enju, a ne po svojoj
elji. U to se, najzad, moe verovati ili ne verovati, ali, u svakom
sku"aju, posle regresije nesre!e su prestale. Za to sam saznao
"etiri godine posle naeg susreta.
Kako ustanoviti da li je bolest prouzrokovana karmom? Bolesti su
obi"no nasledne, a u tim slu"ajevima ro#aci bolesnika nemaju
sli"ne bolesti. Karmi"ke bolesti se obi"no vuku iz detinjstva. Osim
toga, bolesti prouzrokovane karmom, prema mojim posmatranjima,
nemaju jasno izraene uspone i padove, sve vreme se odravaju
na istom nivou.
Zavravaju!i ovu glavu, elim da podvu"em da je bolest, bez obzira
na njeno poreklo, bila karmi"ka ili ne, mogu!e le"iti
odstranjivanjem informacija iz podsvesti ili biopolja. I to se moe
uraditi ne samo uz pomo! terapeuta, ve! i samostalno, o "emu
!e biti reci u jednoj od glava ove knjige.
103
Glava 6

TAJNA USPEHA
SAMOOZDRAVUENJA
Coveku je potrebna pohvala,
ina!e on ne"e postati ono, to
je pozvan da bude, - !ak ni u
sopstvenim o!ima.
Lagerkvist
Glava 6 % Tajna uspeha samooidravl
elim jo jednom da podsetim "itaoca na glavnu misao: zdravlje
nije samo nepostojanje bolesti, to je dobro raspoloenje,
nepostojanje umora, pozitivna reakcija na okolinu, radna
sposobnost i optimizam, blagonaklonost i udnja za delovanjem.
Psihi"ko stanje uti"e na fiziologiju tela i obrnuto, fizi"ki poreme!aji
naruavaju psihu. To je zatvoreni krug - dua i telo su
nerazdvojno povezani. Od stanja naeg fizi"kog tela zavise i nae
mentalne mogu!nosti, tj. jasno miljenje, sposobnost da se na#e
pravo reenje, a to zna"i uspeh u ivotu i materijalnoj sferi.
Drugim recima, na uspeh u ivotu u svim oblastima mnogo zavisi
od naeg fizi"kog i psihi"kog stanja, ili od naeg zdravlja.
KORISNE I TETNE NAVIKE
Zato je ve!ini ljudi ao vremena koje treba utroiti na svoje
zdravlje, kada od njega zavisi toliko toga u ivotu? Glavni uzrok je
to nas tome nisu u"ili od detinjstva. Niko nam nije govorio da
nae zdravlje zahteva svakodnevnu brigu, isto kao pranje zuba ili
pranje ruku pre jela. Kod ve!ine ljudi se nije stvorila ta navika,
taj stereotip. A covekovo ponaanje se, u mnogome, zasniva na
instinktivnim radnjama ili navikama. Formiranje navika, sa
fizioloke ta"ke gledanja, predstavlja formiranje trajnih nervnih
veza u strukturama mozga, koje se odlikuju povienom
spremno!u za delovanje. Navike mogu biti tetne (puenje,
alkoholizam, narkomanija, navika da se grizu nokti itd) i korisne.
Korisnih navika ima mnogo i one su nam potrebne, jer
automatizuju radnje i umanjuju stepen svesne panje.
Kakve navike karakteriu na odnos prema zdravlju? Zabolela nas
je glava - uzeli smo tabletu, zabolela su nas le#a na fizikalnu
terapiju, porasla nam je temperatura - tr"imo lekaru, tj. kad se
desi neto sa zdravljem - potrebna nam je pomo! sa strane.
107
BORIS ARANOVlC - $I%ENJE ORGANIZMA________________
Retko ko pomilja da "ovek moe sam mnogo bre i bolje da resi
problem koriste!i rezervne snage svog organizma. Naravno, samo
u slu"aju ako se problem nije produbio, kada je stvarno potrebna
pomo! sa strane. "ovek mora sam da snosi odgovornost za
svoje zdravlje.
Zamislite ku!u "iji se doma!in ne brine o njoj, ne odrava je, ne
obavlja preventivne radove. Posle izvesnog vremena takva ku!a
!e biti zaputena i bi!e neophodne ozbiljne popravke. Isto je i sa
organizmom, koji je dom nae due.
Ako se "ovek ne brine o svom zdravlju, ako ga ne odrava,
organizam se brzo troi, stari, javljaju se problemi. Kada govorim
o negovanju i brizi, mislim, naravno, na sopstvene snage. Ko
bolje od nas poznaje na organizam, ko je osim nas
zainteresovan za njegovo dobro funkcionisanje? I zato onaj ko
stvarno ho!e da izmeni svoj ivot u pozitivnom smeru mora, pre
svega, da shvati i prihvati ono to je prethodno napisano.
Prvi korak ka istinskom zdravlju je osloba#anje od starih navika i
formiranje novih. Neophodna je, pre svega, "vrsta i
bespogovorna reenost da se deluje u nazna"enom pravcu. Dok
se takva odluka ne donese, teko je razviti dovoljnu snagu za rad
na sebi. Prihva!eno reenje obrazuje u nervnom sistemu
neophodan energetski centar, koji !e obezbe#ivati delovanje na
realizaciji odluke. U prvo vreme treba se truditi da se stvore uslovi
koji !e blagotvorno uticati na formiranje i odravanje novih
navika: "itati literaturu na ovu temu, druiti se sa ljudima koji
imaju ista interesovanja. Veoma je vano da se nijednom ne
odstupi od postupanja po novim navikama sve dotle dok se one
ne u"vrste u tolikoj meri da njihovo slu"ajno naruavanje vie ne
predstavlja opasnost. I najzad, u prvo vreme treba stalno vebati,
da bi se stvorila navika. Stalno ne zna"i svakog dana, moe to da
bude svakog drugog ili tre!eg dana, ali stalno. Postojanost i ritam
su zaloga uspeha. Detaljnije !emo o vebanju govoriti kasnije.
Dakle, prvi koraci na putu ka zdravlju i promenama u ivotu
su elja, donoenje !vrste odluke i formiranje novih navika.
108
____________________ , _____ _ __________ Glava 6 - Tajna uspeha samoozdravljenja
POZITIVNO PSIHOEMOCIONALNO RASPOLOENJE
Postoji jo jedna vana komponenta uspeha. Vebe koje su
opisane u ovoj knjizi su jedinstvene, one imaju ogromnu snagu i
one su sredstvo koje moe da otkrije "ovekove unutranje
rezerve za reavanje ivotnih problema. Ali, vebe imaju veliku
snagu onda kada poseduju emocionalnu obojenost, tj. kada se
rade u^ pozitivnom raspoloenju, sa eljom i rado!u. Ba to
raspoloenje omogu!ava "otvaranje vratanaca" u podsvest i "isti
je od "negativnosti". Ali vi moete da pitate: "Pa gde da uzmem
takvo raspoloenje, ako sam loe raspoloen, ako ose!am slabost
u telu?" U tom slu"aju, ono se moe lako stvoriti veta"ki. Setite
se kakav vam je izraz i dranje, kada vam je veoma lepo. Vi tada
ne kora"ate nego prosto letite na prstima. O"i vam sijaju, zra"e
sre!om, to je zarazno za druge. Zna"i, unutranje stanje radosti
je delovalo na materiju, tj. na mii!e, na razmenu materija.
Eksperimentiite. Stanite pred ogledalo i zauzmite pozu sre!nog
"oveka, osmehnite se, podignite obrve, ne zaboravite da se
ispravite, diite kao sre!an "ovek. Ostanite u toj pozi pet minuta.
Za"udi!ete se: odakle se javilo dobro raspoloenje i, to je
najvanije, bez razloga? Deluju!i na taj na"in na mii!e lica, vi ste
proizveli dejstvo na psihoemocionalno stanje. I zato, ako pre
po"etka vebe niste dobro raspoloeni, napravite to raspoloenje
veta"ki i odravajte ga za vreme vebanja.
Poeljno je da se dobro raspoloenje stvara ujutru, kada je posle
sna naa podsvest otvorena. Ako ujutru ustanete loe raspoloeni
ili sa r#avim mislima, to !e lako pro!i u podsvest i ceo dan !e
vam biti pokvaren. Zato se trudite da ujutru budete dobro
raspoloeni, a ako niste stvorite dobro raspoloenje veta"ki.
Pozitivno psihoemocionalno raspoloenje je tajna uspeha, ne
samo u ovim vebama, ve! i, u svakom poslu. To, ne samo da
pove!ava umne sposobnosti - jasno!u miljenja, pam!enje itd,
ve! i, stvara u "ovekovom biopolju takve vibracije koje deluju na
okruenje i doprinose uspehu u poslu. Time to prenosimo svoju
radost na ljude, koji nas okruuju, mi dobijamo prenetu energiju
nazad i time udvostru"avamo svoju snagu.
109
Glava 7
"I#ENJE POMO#U MISLI
Misao je izvor delovanja,
i zajedno s tim ona je carica svih nas.
Soares
Potrebno je daje delovanje oduevljavala
misao. Ina!e je ono beskorisno.
Roe Marten de Gar
Glava 7 - $i!enje pomo!u misli
MALO O KLASI"NOM "I#ENJU
Nadam se da "italac vie ni malo ne sumnja da je za dobro
zdravlje i harmoni"an ivot neophodno "i!enje organizma,
psihi"ko i fizi"ko. Zato !emo pre!i na neposredno "i!enje
organizma. Poto je metoda rada sa psihom, koju predlaem, u
direktnoj vezi sa ideomotornim fizi"kim "i!enjem organizma i ne
moe se objasniti bez znanja o tome, prvo !emo govoriti o
fizi"kom telu.
Postoji mnotvo raznih metoda za "i!enje organizma i sve one
imaju svoje prednosti i svoje nedostatke. U osnovi, to su metode
za "i!enje debelog creva, jetre, bubrega, limfe." Ne!u govoriti o
nedostacima svake metode, ve!ina ih je, u krajnjem rezultatu,
korisna i moe se primenjivati, ali sve one imaju zajedni"ki
nedostatak. Potrudi!u se da to objasnim detaljnije.
$italac ve! zna da se, kao proizvod zastojnih procesa u
me#u!elijskoj te"nosti tkiva organa, stvaraju otpaci, koji dovode
do nastajanja problema u nekom delu tog organa. Uzmimo jednu
od poznatih metoda za "i!enje, na primer "i!enje jetre.
Zaga#enje jetre je, po pravilu, povezano sa zastojem u"i,
stvaranjem kamenja. Da bi se otklonilo to kamenje vri se
"i!enje pomo!u maslinovog ulja i soka od limuna. I to deluje
efikasno, izlazi mnogo kamenja. Efekat "i!enja se objanjava
irenjem u"nih kanala izme#u jetre i u"ne kese i poja"avanjem
kretanja u"i, koja izbacuje nakupljeno kamenje. $i!enje je
dobro, i sam sam ga vie puta obavljao. Ali zamislite, dragi
"itao"e, da se posle ovog "i!enja ponovo stvara kamenje. Da li
je to mogu!e? Naravno da jeste i, vie od toga, vrlo verovatno
dosta brzo. Zastoj u"i i kamenje se javljaju kao rezultat
postepenog taloenja otpadaka u me#u!elijskom prostoru jetrena
uzrok su, kao to "italac ve! zna, zastojni procesi u njemu. Zna"i,
da ne bi dolo do ponovnog stvaranja kamenja, treba, prvo
ukloniti zastojne procese u tkivu jetre, a zatim odravati to
113
normalno stanje specijalnim vebama (o "emu !u govoriti u
daljem izlaganju). Ista je situacija i sa drugim c-ganima. Da bi se
sutinski resio problem "i!enja, neophodno je da se on resi na
klju"nom nivou, tj. da se uklone zastojni procesi u me#u!elijskom
prostoru organa. Neke metode za "i!enje debelog creva, jetre,
bubrega itd. treba primenjivati kao grube, pripremne, o "emu !e,
ta kode, biti reci.
IDEOMOTORNE PULSACIJE - OSNOVA METODE
Priroda je sama smislila mehanizam za uklanjanje zastojnih
procesa u me#u!elijskom prostoru i !elijama, mehanizam
osloba#anja od otpadaka. Kao to smo ve! rekli, prvo - razni
potresi, hodanje, tr"anje, skakanje; drugo - vibracije !elija i tre!e
- sile skupljanja !elija, do "ega dolazi prilikom skupljanja mii!a.
Sila vibracija !elija je prili"no mala. Za stvaranje potresa i
skupljanja !elija potrebno je redovno fizi"ko kretanje, to malo ko
radi. A tome se dodaju naprezanja od psihoemoci-onalnih
poreme!aja ... Nije nimalo "udno to sa vremenom raste broj
raznih bolesti.
ta se moe preporu"iti "oveku da bi se izbegli zastojni procesi?
Prvo to pada na pamet je bavljenje sportom, tr"anje, skakanje,
razni pokreti, vebe. I to stvarno ne bi bio lo izlaz iz tog stanja
da nema nekoliko "ali". Najhitnije je da, ako elimo da do#emo do
efekta, treba time da se bavimo nekoliko sati na dan, ba onako
kako je to radio drevni "ovek u borbi za odranje. Za savremenog
"oveka je to nerealno. Osim toga, postoji i druga strana fizi"kog
optere!enja. $ak i zdravom "oveku sati fizi"kog optere!enja mogu
da preopterete srce, da ne govorimo o bolesnim ljudima. I na
kraju, postoje ljudi koji jednostavno nemogu da rade fizi"ke
vebe. To su invalidi, ljudi koji su oslabili zbog bolesti.
I sada je dolo vreme da opiem metodu zbog koje sam napisao
ovu knjigu. Meni se posre!ilo da na#em na"in za "i!enje organa
na najdubljem - !elijskom nivou. Tu metodu mogu da koriste svi
114
ljudi, bolesni i zdravi (radi preventive), invalidi i slabi. Metoda je
prosta, prirodna i efikasna, ne zahteva mnogo vremena, ali
zahteva redovno upranjavanje. Kao to se, uostalom, redovno
umivamo, peremo zube, a mogli bismo to i da ne radimo, ali
bismo se ose!ali mnogo gore i jo vie bismo skratili duinu svog
ivota. Ali, pre#imo direktno na metodu.
Ako vi, dragi ^"itaoci, uzmete u ruku visak (par"e metala ili
kamen"i!, obeen na duga"ku nit) za kraj niti i zamislite da se
visak izduuje, kroz nekoliko sekundi on !e stvarno po"eti da se
izduuje. A sada zamislite da se on pomera ustranu - visak !e
izmeniti smer. Uradite drugi eksperiment. Skoncentriite se na
kaiprst i zamislite da je u njemu po"ela da pulsira krv u krvnim
sudovima. Kroz nekoliko sekundi prst !e se zagrejati, a kroz jo
nekoliko sekundi vi !ete stvarno jasno osetiti pulsacije. Uradite
ovaj eksperimenat sa celim dlanom. Efekat !e biti isti, razlika je
samo u tome to !e pulsacije dlana po"eti malo kasnije. Sve to
je opisano se zove ideomotorni akt ili kretanje.
Ta"na definicija reci ideomotorni akt je, (gr". idea - ideja,
misao, lik i lat. motor - onaj koji dovodi do kretanja), je
ispoljavanje nervnih impulsa, koji obezbe#uju neko kretanje ili
predstavu o tom kretanju. U medicinskoj enciklopediji pie:
"Pove!anje tonusa ili slabo skupljanje mii!a, koji u"estvuju u
ostvarivanju kretanja, koje se javlja kod "oveka prilikom
zamiljanja tog kretanja". Svi ljudi imaju ideorr. torne reakcije.
Osim toga, zamiljanje kretanja je najja"i od svih drugih oblika
zamiljanja. Jo je akademik 1 Pavlov, dobitnik Nobelove
nagrade, pisao: "Davno je prime!eno i nau"no dokazano: kad
mislite o odre#enom kretanju " vi !ete ga nevoljno, ne
prime!uju!i, izazvati".
Prilikom zamiljanja kretanja, javljaju se, ne samo mii!no-
pokretne reakcije nego, i vegetativno-vaskulame, ubrzanje pulsa,
disanja. One su analogne onima koje se javljaju pri stvarnom
kretanju, mada su manjeg intenziteta. I ba su te ideomotorne
reakcije uzete za osnovu metode. Mislim da se "italac dosetio da
je na krajnji cilj - stvoriti odre#ena kretanja unutra, u tkivima
unutranjih organa i delova tela, da bi se uklonile zastojne
115
pojave. A pri tome uraditi to tako da se ne potroi ogromna
energija i vreme, drugim recima da proizvedemo rad sa najmanje
naprezanja. Zamislite da ho!ete da poboljate cirkulaciju te"nosti
i krvi u koi gornjeg dela le#a. Da biste to postigli vi tr"ite,
ska"ete, radite razne fizi"ke pokrete i na kraju postiete to ste
hteli. Ako uradite masau te oblasti, dobi!ete jo bolje efekte i za
kratko vreme. Fizi"kim vebama, hodanjem i tr"anjem, mi
moemo da poja"amo cirkulaciju krvi i me#u!elijske te"nosti u
telu, moemo i masaom, ali ne moemo da delujemo direktno na
unutranje organe. Istina, postoji laka masaa organa za varenje
prilikom disanja pokretima dijafragme, ali to o"igledno nije
dovoljno. I ba tu koristimo ideomotornu reakciju, poja"anu
dopunskim metodama.
SNAGA PULSACIJA
Poznato je da "ovek, pomo!u popre"no-prugastih mii!a, odrava
odre#eni poloaj, izvodi pomeranje pojedinih delova tela, drugim
recima moe njima svesno da upravlja. Drugi mii!i, glatki,
obavijaju unutranje organe. Smatra se da u normalnom stanju
"ovek ne moe njima svesno da upravlja. Ipak, ako se koriste
ideomotorne reakcije to je mogu!e. $italac !e se kasnije uveriti u
to, kada po"ne da koristi prikazanu metodu.
I sad, koji tip ideomotornih kretanja izabrati da bi se izvrilo
najja"e dejstvo na unutranjost organizma? Pa naravno, ritmi"ke
pulsacije. Setite se, kada treba pomeriti s mesta neki teak
predmet, njega prvo zaljuljaju. Pomo!u ritmi"kog ljuljanja se
izvla"i auto koji se zaglavio u blatu, pokre!u se Ijuljake i
obavljaju mnogi drugi poslovi za koje je potrebna znatna snaga.
Ljuljanje je jedna vrsta pulsacija.
Osim toga, pulsacije su najprirodnije za organizam. Svaki organ,
svaka !elija u telu ima svoje ritmi"ke pulsacije. Jo su drevni
mudraci Indije i Tibeta tvrdili da je u osnovi svih oblika ivota
pulsacija. Svaki proces u prirodi, me#u njima i aktivnost
"ovekovih organa i ljudskog organizma u celini, ima faze uspona i
116
---------------------------------- ___________________________ Glava 7 - $i!enje pomo!u misli
padova. Sve ^se u prirodi pot"injava ritmovima, oscilatornim
procesima. Poto smo izabrali tip ideomotornih vibracija moramo
da ih poja"amo. Da bismo shvatili kako se to radi, malo
odstupanje.
Stvaranje ideomotornih vibracija je, na kraju krajeva, rad misli.
Postoje tri glavna na"ina da se maksimalno poja"aju misli:
koncentracija, vizualizacija, emocionalno bojenje. to se vie
koncentriemo ! na predmet delovanja, to ga jasnije
predstavljamo i to vie emocija unosimo u to, delovanje je ja"e.
Naprimer, da probamo da stvorimo vibracije u jetri. Za to treba
da je zamislimo na mestu na kome se nalazi, a zatim da se
koncentriemo na nju, tj. da ispunimo prva dva uslova. $italac
koji se upoznao sa prvim delom knjige zna malo o radu jetre i gde
se ona nalazi. Koncentracija nije kod svih ljudi ista, ali obi"no nije
ba dobra. Sposobnost koncentracije se moe pove!ati
vitaminima. Ipak je mnogo lake koncentrisati se na pulsirajuca
kretanja, jer za to postoji pomo!no sredstvo - ritam muzike, koji
mnogo olakava koncentraciju. Do!i !emo do ritma muzike, a za
sada !emo pokuati bez toga.
Dakle, zamislimo da jetra pulsira. To radimo na isti na"in kao to
smo radili sa prstom ili sa viskom. Zamiljamo kako se jetra
skuplja i iri u pravcu "le#a-stomak". Mogu se izabrati i drugi
pravci: "gore-dole" ili "desno-levo". Samo jasno zamiljanje
pulsacija i nita vie. Ritam pulsacija se moe zadati po elji (brzo
ili polako), na primer: pola sekunde skupljanje, pola sekunde
irenje ili: jedna sekunda skupljanje, jedna sekunda irenje. Posle
otprilike 30 sekundi -1 minuta !ete primetiti da je jetra po"ela po
malo da se pokre!e.
Ima ljudi koji ne ose!aju odmah pulsacije. To nije razlog za
alost. Zakon ideomotornih kretanja je isti za sve. To to se ne
ose!aju pulsacije ne zna"i da ih nema. One su, jednostavno, u
po"etku slabije, jer ne postoji utreniranost. Najvanije^ je da se
odmah ne donose zaklju"ci o svojim sposobnostima. $im "ovek
po"ne da sumn,d i da se razo"ara u sebe, on se blokira na
podsvesnom nivou. Onaj ko ne ose!a fizi"ke pulsacije, ili ih ose!a
117
BORIS ARANOVI$ > $I%ENJE ORGANIZMA
vrlo slabo, mora da zna da !e do toga do!i u toku vremena,
naro"ito kada po"ne da koristi muziku..
Postoji i druga krajnost, ljudi ose!aju pulsacije veoma jako, tako
da po"inje da se kre!e koa na stomaku. Neke ljude to plai, ali
elim odmah da umirim takve ekstrasposobne - to uopte nije
opasno. Jednostavno !e "i!enje (u datom slu"aju jetre) po"eti
mnogo bre, pa !e, zbog toga, i reakcija nastupiti bre (o
reakcijama je ve! bilo reci), ako je, naravno, jetra dovoljno
zaga#ena. Ali, idemo dalje.
RITAM MUZIKE - DRUGA POKRETA#KA SNAGA METODE
Dakle, ideomotorne reakcije su osnova metode. Na je zadatak
da mislima pokrenemo taj motor kretanja to je mogu!e ja"e.
Ritam muzike izlazi na kraj sa tim problemom, ne moe biti bolje.
Setite se, kada ste sluali ritmi"ku muziku noge su same po"ele
da se kre!u po taktu, bez vae svesne namere. To je bilo
ideomotorno kretanje svoje vrste i njega niste pokrenuli vi nego
muzika. Da rasmotrimo prvo na slu"aj.
Kada se koncentriemo na organ i dajemo mu zadatak da pulsira i
u isto vreme se "uje ritmi"ka muzika, naa se svest nehotice
pot"injava tom ritmu, ulaze!i u rezonancu sa njim. Rezonanca -
to je slaganje u"estanosti, pri "emu dolazi do pove!anja
amplitude signala, u ovom slu"aju misli. Prirodno, pri tome !e
pulsacije organa biti ja"e onoliko koliko su ja"e ideomotorne
reakcije. Da bi bilo jasnije, zamislimo da je naa misao neka sila
koja polako zaljuljava Ijuljaku (organ). Ali, dodata je jo jedna
sila (muzika) koja deluje u istom smeru i Ijuljaka je po"ela ja"e
da se ljulja. A muzika ne samo to ulazi u rezonacu s milju, ona
ima jo jednu osobinu - stvara psiho-emocionalnu obojenost rada
sa organom, to mnogo poja"ava efekat dejstva.
Ni za koga nije tajna da motivacija, elja, "ine da je posao
interesantniji i produktivniji. To je vano u svakom poslu, a
naro"ito u individualnom. Na alost, malo je ljudi naviklo da rade
sami sa sobom i da bi se stvorila takva navika vebe treba da
118
________________________________ _________________Glava 7 - $i!enje pomo!u misli
budu interesantne, zanimljive. Bavljenje tr"anjem, plivanjem ili
drugim oblicima sporta !e biti korisno samo ako se to radi sa
zadovoljstvom, sa pozitivnim emocionalnim raspoloenjem. Ima
ljudi koji to ne shvataju i pokuavaju, na primer, da tr"e i pri
tome nita ne ose!aju, neki put se prosto teraju da tr"e. Verujte,
od toga ne!e biti nikakve koristi, "ak moe biti tete. U svom radu
sa u"enicima ja posebno obra!am panju na emocionalnu
obojenost metode ili vebi kojima ih u"im. Jer je veoma velika
razlika izme#u prostog mehani"kog obavljanja vebi i onog
emocionalno obojenog.
U opisanoj metodi muzika igra dvostruku ulogu, ritam poja"ava
misli i pored toga stvara psihoemocionalno raspoloenje, tj. rad
postaje interesantan, to na kraju dovodi, tako#e, do poja"avanja
misli.
Muzika mora da bude ritmi"na i u isto vreme prijatna za sluanje.
Nikako oslabljena, naprotiv poja"ana. Vrlo je poeljno da budu
bubnjevi. to vie ritma to bolje. Najzad, nije naodmet imati
posebnu muziku za svaki organ. Ritam treba odabrati intuitivno,
onaj koji najvie odgovara. I kona"no, muzika mora biti bez reci,
reci mogu da odvla"e panjv. Moja ena Ivona i ja smo, kada
smo se pripremali za prvi kurs ove metode, prili tom problemu
vrlo ozbiljno i odlu"ili smo da stvorimo svoju muziku, najbliu
metodi. Bili smo kod mnogo kompozitora pre nego to smo sreli
y. Tireina. On je odmah shvatio nau zamisao. Rezultat
zajedni"kog tromese"nog rada je ritmi"ka muzika koja je u
potpunosti opravdala naa o"ekivanja. Grube vibracije debelog
creva i lirski ritmovi titne lezde, muzi"ki efekti peska koji izlazi iz
bubrega i vode u tankom crevu na najbolji na"in ostvaruju vezu
misli i unutranjih organa. Najbolja pohvala je bio aplauz 30
u"esnika prvog kursa u tokholmu, posle prve odsvirane
melodije. Zato, jo jednom, elim da podvu"em vanost dobrog
izbora muzi"kih ritmova.
119
DELOVANJE METODA IDEOMOTORNOG "I#ENJA NA ORGANIZAM
Na kakav na"in se obavlja "i!enje organizma? Setite se, kada ste
inali "ir ili kad van se zagnojila zanoktica, u po"etku je bolelo, a
onda, posle nekoliko dana, pre nego to !e do!i do isticanja
gnoja, ose!ali ste pulsacije na obolelom mestu. Covek koji je to
doiveo zna: ako su nastupile pulsacije uskoro !e iza!i gnoj i do!i
!e do ozdravljenja. Tako organizam aktivira svoje snage da bi,
kona"no, potjedio infekciju. Gnoj, koji je izaao, je rezultat
uspene borbe leukocita sa infekcijom. Koriste!i ideomotomu
metodu, mi sami stvaramo pulsacije da bismo pomogli organizmu
da se oslobodi "ne"isto!e".
Dakle, skoncentrisali smo se na neki organ, uklju"ili smo ritmi"ku
muziku, po"eli da stvaramo pulsacije u mislima i posle nekog
vremena po"eli stvarno da ose!amo pulsacije. To zna"i da se
me#u!elijska te"nost aktivira i metaboliti, koji su zastali, po"inju
da se pomeraju. Istovremeno se aktiviraju bezbrojni kapilari, koji
proimaju taj organ, i njihov venski deo po"inje da isisava i
odnosi metabolite.
Delovi me#u!elijskog prostora, oslobo#eni od otpadaka, dovode
do poboljanja dotoka hranljivih materija i kiseonika u !elije, tj.
poboljava se ishrana !elija.
Sada !emo pre!i na bioenergetsku stranu metode. Misao je
energija. Stvoriti zamiljene vibracije zna"i stvoriti energetske
vibracije. Ako se skoncentriemo na organ, dolazimo u energetski
kontakt sa njegovom oblogom biopolja i, stvaraju!i u mislima
vibracije tog organa, mi, ustvari, teramo njegovu biooblogu da
vibrira.
120

Slika 19. Vibracije obloge biopolja i !elija mii!a eluca izazvane mislima
Na si. 19 "ovek koji u mislima stvara vibracije eluca Izaziva
vibracije njegove bloobloge, a preko nje mii!nih !elija eluca.
Podse!am "itaoca da obloga biopolja odraava informaciju o
fizi"kom stanju organa I ulazi u Informacionu vezu sa drugim
organima I mozgom. I tako, stvaraju!i vibracije u oblozi biopolja,
ml, ustvari, ponitavamo u"estanost zastojnlh III bolesnih procesa
u organima.
Da bi bilo jasnije, vratimo se na si. 12a na kojoj je prikazan zdrav
organ i pored njega u"estanost njegovog biopolja, a na Sl.l2a Jt
prikazan organ sa zastojnim procesom I njegove u"estanost. Kao
to se vidi na si. 12b vibracija organa sa zastojnim procesom jt
sniena u zoni zastoja. Kada se vibracije stvore mislima dolazi do
121
Glava 7 - Cikenje pomo!u misli
izravnavanja u"estanosti u celoj oblozi biopolja - potiskivanje
niskih vibracija u toj zoni. Ljudi koji se bav<* bioenergetskom
terapijom zastojne procese ose!aju rukama kao hladno!u, a posle
rada sa pulsacijama prime!uju promene - ujedna"avanje
temperature celog organa. Muzika je, tako#e, vrsta vibracija, koja
poja"ava energiju misli i pomae da se obloga biopolja ja"e
zaljulja, a preko nje i sam organ. Moda je neiskusnom "itaocu
teko da razume da se pomo!u bioenergije moe zaljuljati ili
izazvati kretanje fizi"kog tela. Neka se takav "italac seti kako
ljudi, koji na pozornici prikazuju hipnozu i sli"ne stvari, privla"e
sebi preplaenog medijuma ne doti"u!i ga rukama. Nije teko
posti!i taj efekat, treba samo uspostaviti kontakt sa oblogom
covekovog biopolja i privu!i je sebi, a za njom !e po!i i fizi"ko
telo.
U produetku razgovora o delovanju ideomotornog "i!enja
organizma vrati!emo se ponovo na fizi"ko telo. Ideomotorne
pulsacije obavljaju jo jedan vrlo vaan posao - one neposredno
smanjuju unutranja naprezanja organa i delimi"no i celog tela.
Isto kao to masaa smanjuje napetost u mii!ima na povrini
tela - ideomotorna masaa smanjuje napetost u mii!ima i
tkivima unutranjih organa.
Specijalni aparat Brain Storm, koji registruje ukupnu unutranju
napetost mii!a u "oveku i prikazuje to u brojevima, lako moe da
pokae efekat umanjenja napetosti celog tela. Po pravilu, ljudi
koji su mirni i uravnoreeni imaju napetost 40. Ljudi koji su
nespokojni, uzbu#eni, pot"injeni - oko 60.1 kada zatraimo od tih
ljudi da se opuste u vreme merenja, to se, "esto, ne doga#a, a
ako se i dogodi, naprezanje se smanjuje za 1-2 jedinice. Onda,
u"imo "oveka da stvori pulsacije u nekom delu tela i zatim odmah
merimo napetost. Po pravilu, kada ostvaruje ideomotorne
pulsacije "ovek moe da smanji napetost za 20-30 jedinica. To je
mogu!e zahvaljuju!i tome to se, kad se ostvaruju ideomotorne
pulsacije, "ovek automatski nalazi u meditativnom stanju. I to u
aktivnoj dinami"koj meditaciji.
122
Glava7- $i!enje pomo!u misli
Meditacija (od latinskog med/tat/o - razmiljanje) - to je umno
delovanje "iji je cilj dovo#enje "ovekove psihe u stanje
produbljenosti i usredsre#enosti; to se manifestuje telesnim
slabljenjem, nepostojanjem emocionalnih pojava, osloba#anjem
od spoljnih objekata. Nadam se da je "italac "uo za korisnost
meditacije u smanjenju napetosti i u"vr!enju zdravlja.
Dakle, kao rezultat ideomotornih pulsacija doga#a se slede!e: o
osloba#anje me#u!elijskog prostora od otpadaka; *=>
aktiviranje kapilara i poboljanje ishrane !elija; & bolja
prohodnost !elija imunolokog sistema - leukocita
- do mesta infekcije; o aktiviranje kretanja elektrona
i jona, a preko toga i
poboljanje proticanja reakcija oksidacije i obnavljanja;
o brisanje negativnih informacija iz obloga biopolja
organa; *=> sniavanje napetosti organa i
delimo"no celog tela; o automatski ulaz u meditativno
stanje.
Mislim da "ovek moe da dobije mnogo u zamenu za utroeno
vreme, ako bi radio sa ovom metodom. Uostalom, o vremenu,
koje je potrebno za ovaj rad !e biti reci prilikom prikazivanja
konkretnih "i!enja.
PRITISKANJE STOMAKA - DIVNA DOPUNA METODE
Dok sam radio na ideomotornom "i!enju organizma, imao sam
sre!u da se upoznam sa interesantnom metodom moskovskog
profesora A. Ogulova koja se zove "Visceralna terapija" (od
viscera - unutranjost, tj. unutranja, ona koja se odnosi na
unutranje organe). Sutina metode je pritiskanje stomaka
rukama da bi se otklonili zastojni procesi u organima eluda"no-
crevnog trakta. Ideja, koja je u osnovi metode, je slede!a: ve!ina
bolesti je povezana sa zastojnim procesima u organima
eluda"no-crevnog trakta, a rad drugih organa zavisi od
funkcionisanja c.gana koji su smeteni u stomaku. Naprimer,
mozak i o"i veoma mnogo zavise od rada jetre, funkcionisanje
123
debelog creva uti"e na nos i grlo, "ak je i ki"ma povezana sa
stanjem organa koji se nalaze u stomaku. Ova terapija, koja
uklanja zastojne procese i zapaljive procese u organima stomaka,
leci mnotvo bolesti, me#u njima i bolesti nervnog sistema,
zglobova, koe. Metoda je postala popularna u medicinskim
krugovima. Specijalisti Medicinske akademije u Moskvi su
prihvatili ovu metodu, pa "ak i neurohirurzi sada lece "kroz
stomak" bolesnike koje bi ranije obavezno operisali. Meni je
visceralna terapija vrlo bliska, poto se u njoj, kao aktivni uzrok
bolesti, posmatra poreme!aj krvotoka i zastojni procesi. Metoda
je prosta i pristupa"na. Na po"etku bolesti, kada se tek javljaju
prvi simptomi, treba rukama pritisnuti bolesni organ dok ne
nestanu bolovi. Zatim se ugao pritiska menja i postupak se
ponavlja. Na taj na"in se dolazi do toga da organ ne boli.
Zahvaljuju!i tako jednostavnom postupku, rad organa se bitno
poboljava i u potpunosti se obnavlja. Poto sam se upoznao sa
ovom terapijom i poto sam se uverio u njenu efikasnost, odlu"io
sam da njome dopunim svoju metodu.
Stvar je u tome to pomo!u ideomotornih impulsa prolazimo do
najdubljeg tkiva - !elija, me#u!elijske te"nosti, kapilara i
aktiviramo ih. Na velike krvne sudove, kao to su vene, venole,
arterije, arteriole, ti impulsi slabije deluju. Ovde !e mehani"ko
delovanje biti efikasnije. I u tom slu"aju, metoda visceralne
terapije odli"no odgovara. Ja sam je samo malo izmenio, kao
dodatak ideomotornim vibracijama. To se radi na slede!i na"in.
Sede!i, lee!i ili stoje!i pritiskamo svaki deo stomaka, koriste!i za
to "etiri ispruena prsta ili pesnicu. Moe se jednom rukom
pritiskati, a drugom pomagati (si. 20). Uzmimo, na primer, oblast
eluca. Po"injemo da pritiskamo to moemo dublje. Ako se javi
bol, drimo ruku dok bol ne nestane. Ako nema bola, kad do#emo
do maksimalne dubine, vrimo vibriraju!e pokrete, kao da
pokuavamo da prodremo dublje. Zatim, pomeramo ruke blie
jetri i sve ponavljamo. Na taj na"in prelazimo ceo stomak. Svaki
pritisak sa vibracijama treba da traje oko 30 sekundi. Za ceo
stomak treba!e oko 5 minuta.
124

Slika 20. Pritiskanje stomaka - jedna ruka pritiska, druga pomae
Pomo!u ovog postupka mi, prvo, radimo neku vrstu duboke
masae unutranjih organa. Ona poboljavanja snabdevanje
krvlju, smanjuje zastojne procese, naro"ito u velikim krvnim
sudovima. Drugo, to je dobra priprema pre ideomotornog
"i!enja. Pravilnije bi bilo re!i, to je ve! po"etak "i!enja, ali samo
povrinskih slojeva. Bol zna"i da je zastojni proces otiao dosta
duboko i da pri pritisku nastaje gr". Dalje pritiskanje dovodi do
uklju"ivanja ve!eg broja krvnih sudova i bol i"ezava.
Preporu"ujem da se ova terapija radi ne samo u toku programa
"i!enja, nego svakog dana, naro"ito ujutru - ne moe se zamisliti
bolja gimnastika za unutranje organe.
125
DIJAGNOSTI"KI ZNA"AJ METODE
Pomo!u metode ideomotornih pulsacija "ovek moe da sudi o
stanju organa na po"etku njegovog "i!enja i na kraju. Po pravilu,
u ja"e zaga#enim organima kada se radi sa ideomotornim
pulsacijama, ose!a se teina, slab bol. Ponekad je, kod veoma
zaga#enog organa, teko fizi"ki osetiti njegove pulsacije. I
naravno, to je ve!a zaga#enost vie se ose!a teina, bol. I
obrnuto, kada zaga#enost nije jaka, ose!aju se dosta jasne
vibracije i nema neprijatnosti. Takve jasne vibracije se ose!aju i
kada se zavri "i!enje zaga#enih organa. Prilikom pritiskanja
rukom, slika je ista: jako zaga#eni organi se oglaavaju bolom.
Kod dugotrajnog zaga#enja ili hroni"nih problema, mogu se javiti
reakcije pri primeni ove metode. Te su reakcije prirodne i ne
treba ih se bojati. Jer mi aktiviramo unutranje rezerve
organizma, a dalje !e on sam odraditi ta treba. Naprimer, moe
se javiti malo poviena temperatura. To govori da je organizmu
potrebno da podigne temperaturu da bi aktivirao imunoloke
!elije. Ili po"inje da se "isti koa. To zna"i da je u krv ula velika
koli"ina metabolita i da sistem za "i!enje ne uspeva da ih izbaci -
deo izlazi kroz kou. Zbog toga se na koi moe javiti osip. Ne
treba se uzbu#ivati - sve !e pro!i brzo, za 2-3 dana ili malo vie.
Moe da se promeni boja mokra!e. Ako postane tamnija, to je, po
pravilu, povezano sa "i!enjem jetre. Zamu!enost mokra!e
ukazuje na "i!enje bubrega: kamenje se prvo drobi, a zatim
izlazi u obliku peska. To je dokaz da se sve doga#a prirodno.
Ustvari, organizam radi sam, mi mu samo pomaemo, a
organizam sam zna ta je najbolje.
Uostalom, metoda je potpuno bezopasna za organizam i ne
izaziva nikakve uzgredne pojave. Ipak, u praksi se, obi"no,
doga#a da se organizam osloba#a bolesti bez zaotravanja: stoje
ozbiljniji problem, to je reakcija ja"a. Reakciju ne treba prihvatati
negativno, ba obrnuto, treba biti zahvalan organizmu to se
126
odaziva na vau brigu. U tom slu"aju reakcija prolazi brzo, od 1-3
dana. Ako se "ovek uzbu#uje i uznemirava, zbog zaotravanja
bolesti, reakcija se produava. Na primer, posekli ste prst. Ako se
zbog toga naljutite na sebe, rana dugo ne!e zarasti. A ako
pomislite: sad !e organizam sabrati svu svoju snagu da to izle!i,
rana !e zarasti vrlo brzo.
Teko je nabrojati sve mogu!e reakcije, one su individualne, ali ja
elim da se posebno zadrim na psihi"kim reakcijama. Poto svaki
problem, koji se javlja u telu, ima psihi"ki uzrok, nisu isklju"ene ni
psihi"ke reakcije. Naprimer, "ovek je dugo ljut na nekoga i ta
negativna emocija vri uticaj na jetru i izaziva jake zastojne
procese. U procesu "i!enja jetre, ta ljutnja moe ponovo da
pre#e iz podsvesti u svest, pre nego to sasvim nestane. To moe
da traje jedan ili dva dana. Prilikom "i!enja drugih organa, mogu
se javljati druge negativne emocije. To je pozitivna stvar, jer ono
to je u dubini podsvesti izlazi na nivo svesti i "ovek se ne
osloba#a samo zaga#enosti jetre nego i podsvesti. Mogu!e je i da
se reakcija ne javi, ili da bude toliko slaba i neprimetna da je
"ovek i ne oseti. To se, po pravilu, doga#a kada organizam nije
jako zaga#en.
Ovim !u zavriti opisivanje metode. Nadam se da je "italac
shvatio da je namena metode otklanjanje zastojnih procesa u
unutranjosti organizma koji se, kada se aktiviraju, sami "iste.
127
Glava 8

"I#ENJE POJEDINIH
ORGANA
Da bi se dolo do cilja, pre svega treba i"i.
Balzak
Ne odvajaj misli od dela...
Pro!itao si - dobro, ali glavno je radi...
P. K. Ivanov
Glava 8 - $i!enje pojedinih organa
PRIPREMA ZA "I#ENJE
Prelaza!i na "i!enje^ pojedinih organa, elim da kaem nekoliko
reci kao uputstvo. $i!enje organa ili sistema ima dve etape:
grubo "i!enje, uz kori!enje poznatih na"ina, i "i!enje pomo!u
ideomotornih pulsacija. Oba "i!enja se mogu obavljati
istovremeno, a moe se prvo obaviti grubo "i!enje, na primer 1-
2 nedelje, a zatim se prelazi na ideomotorno. Pre nego to
pristupite "i!enju, morate se psihi"ki pripremiti i doneti "vrstu
odluku da proces "i!enja obavite od po"etka do kraja. To je
veoma vano, zato to ljudi, uglavnom, nemaju naviku da rade
sami sa sobom. Kod njih se ta navika nije u"vrstila u podsvesti, a
"programi" podsvesti su, kao to je poznato, veoma jaki. Da bi se
savladao ovaj stereotip i stvorila navika neophodno je izvesno
vreme. I ovde !e snaga volje odigrati vanu ulogu. Dakle,
raspoloenje je neophodno. Poto se donese odluka, mora se
konkretno planirati u koliko sati !e se raditi: ujutru, danju ili
uve"e. Osim toga, neophodno je da se planira nedelju dana
unapred. Ako se to ne uradi, postoji opasnost da se prekine.
Kontraindikacije za "i!enje organizam su: akutne infektivne
bolesti, sve vrste raka, psihi"ke bolesti, trudno!a, veliki kamenovi
u u"i ili bubrezima.
"I#ENJE DEBELOG CREVA
Ulogu debelog creva u organizmu je teko proceniti. Debelo
crevo, koje ne radi dobro, alje u krv ogromnu koli"inu toksina,
preoptere!uje njima druge organe, prvenstveno jetru. Ontoloke
bolesti, problemi sa koom, nosem, grlom, alergije, bolesti
sistema, bolesti krvi i mnoge druge imaju za"etak u debelom
crevu. Hroni"ni umor, loe raspoloenje, razdraljivost, "esto su
povezani sa problemima u debelom crevu.
131
Ve!ina ljudi ne shvata u potpunosti koliko je vano da debelo
crevo dobro radi. Zbog toga ima toliko probleme sa hemoroidima,
zatvorom. Mnogi ne znaju da "esti nazebi i hroni"na kijavica
nastaju zbog zaga#enja debelog creva, zbog unitavanja njegove
mikroflore. Kada bi znali, oni bi o"istili debelo crevo, umesto to
gutaju tablete i stavljaju kapi u nos.
Poto znamo koliko je debelo crevo vano, pozabavi!emo se
njime malo detaljnije. Debelo crevo je zavrni deo sistema za
varenje i dodiruje ili se nalazi u neposrednoj blizini svih
unutranjih organa. Uslovno se debelo crevo moe podeliti na
"etiri dela (si. 21). Prvi deo je uzlazno crevo; drugi deo -
popre"no crevo; tre!i deo - silazno crevo; "etvrti deo - zadnje
crevo.

Slika 21. Debelo crevo 1 - uzlazno; 2 -
popre"no; 3 - silazno; 4 - zadnje (rektum)
132
______________________________________________Glava 8 - $i!enje pojedinih organa
Osnovne funkcije debelog creva su resorpcija (usisava se 95%
vode, glukoze, vitamina) i ekstrakcija (izbacivanje izmeta). U
slu"aju pomeane ishrane, "ovek ne koristi oko 10% unete hrane.
Neprera#eni ostaci hrane i bakterije, slepljene pomo!u sluzi soka
debelog creva, stvaraju izmet. Kada se poslednji deo - zadnje
crevo - dovoljno napuni, javlja se nagon za defekacijom i crevo se
prazni. Hrana se u debelom crevu zadrava, po pravilu, 12-16
sati, zadravanje ve!e od 24 sata smatra se zatvorom.
Crevna mikroflora ili korisne bakterije imaju ogroman zna"aj za
debelo crevo i ceo organizam. U debelom crevu se, uz u"e!e tih
bakterija, stvara niz vanih vitamina, naro"ito iz grupe B, koji
podravaju imunitet i obezbe#uju zatitu od raka. Pored toga,
mikroflora formira i niz fermenata, hormona, uti"e na endokrini
sistem i nervni sistem.
Celuloza, koja se nalazi u hrani, dolazi do debelog creva u
neizmenjenom obliku, jer sokovi za varenje nemaju fermente koji
mogu da je razlazu. Pod uticajem bakterija, ona se razlae i
sadraj biljnih !elija postaje dostupan za varenje i usisavanje.
Celuloza je veoma vana za peristaltiku, mehani"ke kontrakcije
creva, koje omogu!avaju izbacivanje crevnog sadraja. Da bi se
odralo delovanje bakterija, veoma je vano da se sa"uva slabo
kisela sredina. Osim navedenih osobina, mikroflora ima ogroman
energetski potencijal.
$italac ve! zna da oko svakog organa ili !elije postoji etarsko telo
ili biopolje. Biopolje svake korisne bakterije je vrlo jako i one
zajedno stvaraju zra"enje koje se prenosi na vodu i elektrolite,
koji zatim, poto su usisani u debelom crevu, raznose krvotokom
energiju do svih !elija tela. Mnogi su, verovatno, "uli da se
u"esnici u isto"nja"kim dvobojima pre po"etka borbe koncentriu
na oblast ispod pupka, koja se zove "hora", pune!i se na taj na"in
energijom koja se nalazi tamo. A ta energija nije nita drugo nego
mikroflora debelog creva.
Mikroorganizmi, koji ive u debelom crevu, isputaju toplotu u
okolinu i na taj i.a"in zagrevaju unutranje organe. Ljudi, kojima
je "esto hladno, treba da obrate panju na debelo crevo.
133
I poslednja funkcija debelog creva, malo poznata "itaocima, je -
stimulativna funkcija. Svaki deo debelog r^eva ima svoje
refleksogene zone, koje su prikazane na si. 22. Te zone su
refleksnim putem povezane sa odgovaraju!im organima i prilikom
prolaza kae od hrane kroz debelo crevo dolazi do stimulacije
refleksogenih zona i preko njih do stimulacije organa.

Slika 22. Refleksogene zone debelog creva
1 - u"ni mehur; 2 - srce; 3 - plu!a; 4 - eludac; 5 - slezina; 6 - pankreas;
7 - nadbubrene lezde; 8 - bubrezi; 9 - jajnici; 10 - mpkra!na beika;
11 - prostata; 12 - polni organi; 13 - timus; 14 - titna lezda; 15 - jetra
134
Glava 8 - "i$enje pojedinih organa
PROBLEMI SA DEBELIM CREVOM
Svi uzroci zaga#enja organizma se odnose na debelo crevo.
Razmotrimo malo detaljnije uzroke tog problema. Poznato je da
hrana, na svom putu do debelog creva, mora da pro#e kroz
eludac, dvanaestopala"no crevo i tanko crevo, da u njima bude
prera#ena i natopljena te"nostima iz jetre, u"i i pankreasa. Svaki
problem u bilo kom od ovih organa trenutno se odraava i na
debelo crevo. Na primer, u" ne u"estvuje samo u varenju masti,
nego i stimulie peristaltiku debelog creva. Zbog zastojnih
procesa, u u"noj kesi lu"i se manje u"i. Zbog smanjenja
peristaltike debelog creva, dolazi do zatvora, tj. ostaci hrane !e se
zadravati u debelom crevu. Nepotpuno varenje masti, uzrokuje,
tako#e, da nesvarene masti dospevaju u debelo crevo i menjaju
kiselo-baznu ravnoteu, a to negativno uti"e na delovanje
mikroflore. Odravanje konstantnih vrednosti PH u svin delovima
eluda"no-crevnog trakta ima ogroman zna"aj za varenje uopte i
posebno za debelo crevo. Tako !e manjak kiseline u elucu
usloviti nedovoljnu obradu grudvica hrane, to !e uticati na dalji
proces varenja u drugim delovima eluda"no-crevnog trakta. I
rezultat je, stvaranje bazne sredine u debelom crevu umesto
slabo kisele.
Poznato je da slabo kisela sredina najbolje odgovara bakterijama i
da, osim toga, takva sredina pomae peristalticko kretanje
debelog creva, koje je neophodno za izbacivanje izmeta. Ako je
sredina bazna, peristaltika se osetno smanjuje, a to oteava
izbacivanje izmeta i dovodi do zastojnog procesa u debelom
crevu. Zatvor, zastojni procesi - to je truljenje i tada se u krv
usisavaju toksi"ne materije. Osim toga, zbog slabe kiselosti, u
elucu se ne unitavaju svi mikrobi truljenja i oni stiu do debelog
creva.
Viak kiseline u elucu dovodi do spazml sluzavih obloga du
celog eluda"no-crevnog trakta i do pove!anja kiselosti u
debelom crevu. Poviena kiselost u debelom crevu izaziva
poja"anje perlstaltl"kih kretanja. Rezultat su "esti i oblini prollvl,
135
koji dovode do dehidratacije organizma. $esti prolivi ogoli!uju,
tako#e, sluzavu oblogu debelog creva, dovode do hemijskih
opekotina i spazmi. Ponovljene spazme mogu u toku vremena
postati uzrok zatvora sa svim posledicama koje iz njega proisti"u.
Na taj na"in problemi sa debelim crevom "esto po"inju zbog
eluca, ili ta"nije zbog njegove kiselosti. Osnovni uzrok problema
je naruavanje delovanja korisnih bakterija, a PH sredine veoma
jako uti"u na njih.
Nepravilna ishrana (prvenstveno kuvana i bogata krobom, bez
minerala i vitamina), a naro"ito nedostatak celuloze, tako#e,
tetno deluju na mikrofloru. Poreme!aj funkcionisanja miktoflore
izaziva zastojne procese u debelom crevu, zbog kojih se u
depovima (divertikulama) skuplja masa izmeta. Kada se iz ove
mase izbaci voda, ona se pretvara u kamenje i ono godinama lei
u crevu i stalno alje toksine u organizam. Dugotrajni kontakt sa
ovim kamenjem dovodi do zapaljenja zidova debelog creva i
razvija se kolitis. Rezultat prevelikog pritiska izmeta na krvne
sudove je zastoj krvi i to dovodi do stvaranja hemoroida.
Preveliko naprezanje zadnjeg creva, prilikom defekacije, dovodi
do prskotina "mara. Kamenje i zastojni procesi istanjuju zidove
debelog creva, te se mogu pojaviti otvori kroz koje toksini prelaze
na druge organe. Postoji bolest koe, koju prate veliki plikovi,
koja traje godinama i nikakvi lekovi ne pomau. Tu bolest moe
da izle"i samo "i!enje i uspostavljanje normalnih funkcija
debelog creva. Kamenje od izmeta, koje je napunilo debelo crevo,
blokira neke refleksogene zone i naruava stimulativnu ulogu
creva. Naprimer, kamenje u zoni jajnika moe da uti"e na njih i
izazove zapaljive procese. I najzad, problemi sa mikroflorom (zato
to ona stvara vane vitamine grupe B) jako deluju na imunitet i
dovode do raznih ozbiljnih bolesti, pa i do raka. Epidemije gripa,
koje su u poslednje vreme u"estale, tako#e, svedo"e o
naruenom imunitetu stanovnitva, pa, prema tome, i do
poreme!aja funkcionisanja mikroflore. Kao to vidite, dragi
"itao"e, ima se za ta boriti!
Simptomi poreme!enog rada debelog creva su:
=> zatvor, zadah iz usta, zadah tela;
136
razni problemi sa koom, hroni"na kijavica, problemi sa
zubima;
o papilomi pod pazuhom i na vratu ukazuju na postojanje
polipa u debelom crevu; poto polipi nestanu, oni
1 otpadaju sami od sebe;
o crne naslage na zubima svedo"e o postojanju plesni u
debelom crevu;
o stalno nakupljanje sluzi u grlu i nosu, kaalj;
o hemoroidi;
o "este prehlade;
*=> nakupljanje gasova;
o "est umor.
POSTUPAK #I%ENJA
Pre nego to se po"ne "i!enje ideomotornom metodom,
neophodno je obaviti grubo "i!enje, naro"ito za one koji imaju
ispoljene probleme. Ne moe se smisliti nita bolje nego to je
serija klistiranja. Mada ovde moram da kaem kako ja na to
gledam. Ja sam protiv "estog klistiranja, prvenstveno zato to
organizam ne treba navikavati na takve stvari, bez obzira na to
to su korisne. Svaki veta"ki postupak slabi prirodne funkcije
organizma. U ovom slu"aju, ako se "esto koristi klistir, prirodna
peristaltika se pogorava i to moe ponovo dovesti do zatvora. I
drugo, meanje u unutranju sredinu moe da promeni kiselo-
baznu ravnoteu, a na to naro"ito deluje rastvor kojim se vri
ispiranje. Kada je klistiranje neophodno, da bi se izbegle
neprijatne posledice, treba napraviti dobar rastvor. Crevo se ne!e
ulenjiti, jer !e ideomotorni pokreti, koje !emo raditi posle klizme,
brzo povratiti njegove sposobnosti za kretanje. Sportista posle
dueg prekida treninga vra!a mii!e u pre#anje stanje
treningom, a mi, stvaraju!i pulsacije debelog creva, treniramo
njegove mii!e.
137
GRUBO "I#ENJE
Za klistiranje preporu"ujem rastvor koji je napravio J. Scadilov: o
2 litra vode; o 20-30 gr soli; o 100-150 mililitara
soka od limuna.
Rastvor mora da isisava ne"isto!u iz zidova debelog creva. On to
moe da radi osmotski (zakon osmoze), npr. te"nost sa manjom
koncentracijom soli prelazi u te"nost sa ve!om koncentracijom.
Krvna plazma ima koncentraciju soli 0,9% i zato zidovi debelog
creva usisavaju sve rastvore sa manjom koncentracijom. Ali ne
usisavaju, na primer, morsku vodu. Zato se moe umreti od e#i
na moru, ako se nema slatke vode.
Da bi se o"istili zidovi creva, treba uzeti rastvor koji se ne usisava,
ve!, naprotiv, isisava vodu. Koncentracija rastvora treba da je
malo ve!a nego u krvnoj plazmi, 1% ili 1,5%. Ne treba da bude
ve!a, jer !e viak soli u"initi crevnu sredinu baznom, a to zna"i
unitavanje mikroflore. Baznost rastvora se neutralie sokom od
limuna. Takav rastvor !e, s jedne strane, isisavati ne"isto!u iz
zidova debelog creva, a sa druge strane, ne naruava unutranju
sredinu, tj. njen PH.
Dakle, u toku dve nedelje treba se klistirati svaki drugi dan, to !e
biti 6-7 puta. To je dovoljno za grubo "i!enje. Klistiranje je
najbolje raditi ujutru, od 7-9 sati. Ali moe i uve"e, pred
spavanje.
Kako se klistirati? Pripremite navedeni rastvor (poeljno je da
bude mlak), sipajte ga u Esmarhovu posudu i obesite na zid.
Namaite uljem ili vazelinom kateter i "mar. Stavite kateter u
"mar 7-10 cm duboko, pri "emu treba da ste u poloaju na
laktovima i kolenima. Prvo pustite svu vodu, a zatim treba le!i na
levu stranu i potruditi se da se voda zadri 5-7 minuta, posle "ega
se izputa. Kada je debelo crevo jako zaga#eno, bi!e teko uneti
138
______________________________________________ Glava 8 - $i!enje pojedinih organa
2 litra rastvora. U tom slu"aju, prve nedelje treba koristiti slede!i
rastvor:
=> 1 litar vode
o 10-15 gr soli
=> 50-75 mililitara soka od limuna.
Ljudima koji imaju jako povienu kiselost eluda"nog soka ili
prskotine u "maru ne preporu"ujem klistiranje. Ali, to se ti"e
samo klistiranja, sve ostalo je mogu!e i potrebno.
Da bi se "i!enje obavilo, preporu"ujem slede!e dodatne
postupke. Svako jutro na te srca popiti "au soka koji sadri 3/4
argarepe i 1/4 cvekle. Sok treba da pripremite sami. Ta
meavina daje odli"an efekat "i!enja. Zatim, pojesti dtfe jabuke i
nita ne jesti do ru"ka. Ostala ishrana treba da bude uobi"ajena,
ali sa minimalnom upotrebom mesa i pove!anjem koli"ine salate,
naro"ito kupusa. Ovakva ishrana treba da traje mesec dana.
Uzgred, o ishrani. Ja ne podravam vegeterijanstvo, nego
raznovrsnu ishranu sa malim koli"inama mesa. To je zato to se
neke neophodne aminokiseline nalaze samo u mesu. Osim toga,
vitamin A se, uglavnom, nalazi u hrani ivotinjskog porekla, a on
nam je neophodan, posebno za zatitu od raka. A u hrani biljnog
porekla ga ima veoma malo.
Istovremeno, od po"etka "i!enja raditi ujutru pritiskanje
stomaka, kao to je ranije opisano. Pritiskanje treba uvesti u
svakodnevni ivot kao gimnastiku stomaka. Zatim odvojiti 30
minuta za ideomotorno "i!enje i to raditi svakog dana u toku dve
nedelje.
IDEOMOTORNO #I%ENJE
Pre svega, treba biti sam da niko ne bi smetao. Pripremiti ritmi"ku muziku, koja
najvie odgovara vibracijama debelog creva. Uraditi pritiskanje stomaka (pored
onog koje ste radili ujutru). Zatim sedite u udobnu fotelju, opustite se,
koscentriite panju na desnu stranu creva (slepo i popre"no-obodno crevo) i,
uklju"ivi muziku, po"nite da izazivate pulsacije ba tog dela u smeru "levo-
139
desno". Rdite ovo 3 minuta. Zatim produite sa pulsacijama, ali
sada "gore-dole" jo 3 minuta, a zatim u smeoi "stomak-le#a",
tako#e, 3 minuta. Ukupno 9 minuta.
Odmorite se malo, 1-2 minuta, pa po"nite da radite sa popre"nim
crevom. Ponovite !elu proceduru: 3 minuta "levo-desno", 3
minuta "gore-dole", 3 minuta "napred-nazad". Ponovo mali
odmor, pa isto sa levom stranom creva. Nju je veoma vano
o"istiti, jer tamo naj"e!e dolazi do zastoja.
Ovo raditi dve nedelje, svakog dana po 30 minuta ideomotornog
"i!enja, u toku dana klistir i svako jutro umesto doru"ka meani
sok i dve jabuke. Jo jedanput, re!i !u ta !e pomo!i da se grubo
o"iste zidovi debelog creva - ideomotorne vibracije i pritiskanje !e
poboljati snabdevanje krvlju i ukloniti zastojne procese. Dve
nedelje je priblino trajanje procesa "i!enja. Nekim ljudima !e
moda biti potrebno tri ili "etiri nedelje - sve je to individualno,
svakoje zaga#en na svoj na"in. Kada po"nete bolje da se ose!ate
i kada se stolica normalizuje, proces je zavren. Ali "etiri nedelje
je maksimalno trajanje. U toku "i!enja su mogu!e reakcije, o
kojima je bilo reci.
Ja ne!u da kaem da !e se za dve, tri ili "etiri nedelje zidovi
debelog creva potpuno o"istiti i da !e se snabdevanje krvlju u
potpunosti obnoviti. Ali, do!i !e do znatnog poboljanja i "ovek !e
to osetiti. Znatno !e se popraviti i energetsko stanje, a to nije
nimalo nevano.
Posle "i!enja debelog creva i jetre, za "i!enje ostalih organa
nije potrebno mnogo vremena - maksimalno po nedelju dana za
svaki. Ali posle svih "i!enja, neophodno je da se svakog dana
odvoji 20 minuta za ideomotorne vibracije creva i jetre
naizmeni"no, da bi se odralo zdravlje i da ne bi ponovo dolo do
zastojnih procesa u eluda"no-crevnom traktu. Ponekad, otprilike
jedanput mese"no, treba stimulisati i druge organe. Stomak treba
pritiskati svakodnevno, zajedno sa jutarnjom gimnastikom. Naim
unutranjim organima je potreban periodi"an trening, kao i
ostalim delovima tela.
140
_______________Glava 8 - $i!enje pojedinih organa
"I#ENJE JETRE
Drugi organ po zna"aju, koji treba o"istiti, je jetra. Jetra je tako
smetena u trbunu duplju da u nju dospeva sva krv iz creva. Sve
to dospeva u eluda"no-crevni trakt (pojedena hrana, lekovi,
otrovi i dr) nikako ne moe da pro#e pored glavne laboratorije -
svojevrsne pregrade izme#u organa za varenje i unutranjosti
organizma. I tek posle prerade i promena koje su se desile pod
uticaje !elija jetre i biokatalizatora - fermenata, svi "gosti"
naputaju jetru i ulaze u krv ili ih razlae u". Teko je navesti
bilo kakvu funkciju organizma u kojoj ne u"estvuje jetra.
Prvo malo o njenim glavnim funkcijama. Nema sumnje da jetra
regulie nivo aminokiselina - proizvedenih proteina i glavnih
"ciglica" organizma. Proces varenja i usisavanja masti u crevima
je nemogu! bez odre#enih u"nih kiselina, koje se stvaraju u
!elijama jetre. Poto do#u u creva sa u"i, te se materije
pretvaraju u emulziju kapljica masti koje dolaze sa hranom. One,
tako#e, pomau da ih zidovi creva apsorbuju sa produktima,
varenja i raznim materijama koje se rastvaraju u mastima.
Jetra stvara jednu od vanih masti - holesterin. Holesterin je,
suprotno miljenju nekih prijem"ivih ljudi koji su negde krajem
uveta "uli da je on tetan, apsolutno neophodan organizmu za
stvaranje membrana !elija, u"ne kiseline, polnih hormona.
tetan je njegov viak, koji stvarno dovodi do bolesti.
Najvanija bioloka uloga jetre je sinteza razlaganje glikogena,
koji se sastoji od molekula glikoze. Zapamtite, glikoza, koja se u
!elijama jedini sa kiseonikom, stvara energiju. I tako se, u toku
funkcionisanja organizma, ili stvara rezerva glikoze, ili se, u
zavisnosti od potreba organizma, troe njene zalihe. Covek je
pojeo slatkie - koncentracija e!era u krvi se podigla i jetra
odmah uzima iz nje glikozu i stavlja je u "skladite" u obliku
glikogena. Obrnuto - koncentracija e!era u krvi se smanjila,
!elije jetre odmah razlazu glikogen i unose u krv onoliko glikoze
koliko je neophodno da bi se odrao konstantan nivo e!era u
krvi. U zdravoj jetri se u svakom trenutku nalazi 100-300 grama
glikogena.
141
Jedan od zadataka jetre je - izbacivanje bilirubina iz krvi. $italac, koji je
zaboravio, moe da se vrati na glavu u kojoj se govori o krvi. Jetra pretvara
bilirubin u u" i unosi ga u creva. Za pigment, koji je dospeo u creva, brinu se
bakterije. One pretvaraju bilirubin u bezbojnu masu i pigmentu je kraj. Neke
bolesti jetre boje ljudsku kou u uto. Uzrok tome je to jetra ne moe u
potpunosti da iza#e na kraj sa bilirubinom i on, poto ulazi o krv u prevelikim
koli"inama, boji kou.

Slika 23. Jetra i lu"enje u"i 1 - jetra; 2 - u"ni
mehur; 3 - dvanaestopala"no crevo; 4 - pankreas
Posebnu panju zasluuje lu"enje u"i. Ba je u" ta koja odstranjuje iz
organizma vie od 40 sastojaka, koji su uli u jetru i koji su u njoj prera#eni.
Ve! navedeni bilirubin je jedan od njih. Zu" ulazi u u"ni mehur i iz njega se
regulie njeno lu"enje u dvanaestopala"no crevo, u zavisnosti od potreba
organizma. Glavna funkcija u"i je unitavanje kiselosti sadraja koji dolazi iz
eluca, stvaranje emulzije masti, unitavanje bakterija truljenja,
142
Glava 8 - !iS$enje pojedinih organa
aktiviranje motorike creva. Ovo nije ni izbliza potpun spisak
osnovnih funkcija jetre.
Ovaj mali izlet u glavnu hemijsku laboratoriju organizma je
neophodan da bi "italac shvatio koliko "ovekovo zdravlje zavisi od
stanja njegove jetre i kako je vano da se u njoj uspostavi red i
da se ona o"isti.
PROBLEMI SA JETROM
Poto kroz jetru prolazi celokupna krv, koja dolazi iz creva, jasno
je da, ako u crevima postoje zastojni procesi, krv sadri veliku
koli"inu toksina, pa se njima preoptere!uje i jetra. Toksini se
postepeno kupe u me#u!elijskom prostoru jetre, pa i tamo
nastaju zastojni procesi.
Stvaranje kamenja je jedna od glavnih patologija jetre i u"nog
mehura. Viak glavnih sastojaka u"i - bilirubina, kalcijuma i
holesterina - dovodi do stvaranja odgovaraju!eg kamenja -
bilirubinskog, holesterinskog, kalcijumovih. Ali "esto su u kamenu
prisutne sve tri komponente.
U zavisnosti od preovla#ivanja neke od komponenti, kamenovi
imaju razli"itu boju: holesterin daje utu boju, kalcijum - crnu,
bilirubin mrku ili tamno zelenu. I "vrsto!a kamenja zavisi od
njihovog sastava. U ve!ini slu"ajeva kamenje je meko, lepljivo,
neki put pliva u u"i. Najtvr#e je kamenje koje sadri kalcijum,
ono je najopasnije.
U zavisnosti od oblika kamena, on moe, u ve!oj ili manjoj meri,
da ote!uje unutranje zidove u"nog mehura ili u"nih puteva u
jetri. Prakti"no, svi ljudi imaju kamenje, u ve!oj ili manjoj meri,
ali, prirodno, ve!a koli"ina izaziva zapaljenja i zastojne procese.
Stoje kamenje ve!e i tvr#e, ve!e su i neprijatnosti.
Uzrok stvaranja kamenja je diskinezija u"nog mehura i u"nih
puteva - naruavanje procesa kontrakcija ili motorike mii!a
u"nog mehura
:
li u"nih puteva. Ta diskinezija je, po pravilu,
povezana sa funkcionisanjem centralnog nervnog sistema, sa
143
endokrinim sistemom. Nervoza je jedan od "estih uzroka. Drugi uzrok je
nedostatak kretanja. Interesantno je d* ene imaju est puta vie problema
sa u"nim mehurom nego mukarci. I to nije slu"ajno. ene imaju grudno
disanje, tj. diu grudima, a mukarci trbuno. Zahvaljuju!i trbunom disanju,
mukarci stalno dijafragmom, u izvesnom stepenu, masiraju trbunu duplju.
Postoji jo jedan uzrok stvaranja kamenja - poreme!en reim ishrane.
Prekomerna upotreba masti i ugljenih hidrata u duem vremenskom periodu
moe da dovede do vika holesterina i to !e dovesti do stvaranja kamenja.
Ali, jo vie holesterinskog kamenja se moe obrazovati kada se jako
ograni"i upotreba ivotinjskih masti, koje sadre holesterin. Stvar je u tome
to jetra proizvodi mnogo vie holesterina nego to upotrebljavamo sa
hranom. Pri velikom ograni"avanju, na primer, upotrebe mle"nih masti ili
jaja, jetra je primorana da jako pove!a produkciju holesterina, a posledica
toga je - kamenje. $esto ljudi, koji nastoje da omrave, ograni"avaju
upoptrebu masti i postaju, zbog toga, rtve formiranja kamenja.
Simptomi jake zaga#enosti ili patologije jetre su:
*=> ose!aj teine ili bola ispod desnog rebra posle jela;
o "esto ose!anje mu"nine, podrigivanje, "esti zatvori, naduvenost
trbuha;
*=> jeza i slabost posle jela;
o "este glavobolje;
*=> alergijske reakcije;
*=> bolovi u ramenima;
o "esta nervoza;
*=> uti nokti na nogama;
*=> jako pogoranje vida;
o bol na desnoj strani "ela Iznad obrve;
'~> uta koa i beonja"e;
o gor"ina u ustima.
144
------------------------------______ _ ____________________ Glava 8 - $i!enje pojedinih organa
Ako postoji bilo koji od navedenih simptoma treba obavezno
obratiti panju na jetru i odmah preduzimati mere. Pre svega,
treba obaviti "i!enje.
POSTUPAK #I%ENJA
Podse!am da je princip koji predlaem - odstranjivanje zastojnih
procesa iz organizma. Isti je i sa jetrom. Obezbedite za "i!enje
jetre dve nedelje (to je srednje trajanje, za svakoga je to
individualno). U tom periodu treba jesti malo, "e!e nego obi"no,
5-6 puta na dan, ali, naravno, umanjiti koli"ine obroka. Zato je
to potrebno? Svaki unos hrane je povezan sa aktiviranjem u"nog
mehura i lu"enjem u"i. To aktiviranje je potrebno da bi se
izbacilo kamenje. Zatim, nekoliko puta na dan treba zagrevati
jetru. Stvar je u tome to se ve!ina kamenja sastoji preteno od
holesterina. Toplota ga otapa i ono slobodno prolazi kroz u"ne
kanale ne izazivaju!i spazme.
Na koji na"in zagrevati jetru? Prvi na"in je - pomo!u zagrejanog
termofora (sa vodom ili elektri"nog), koji treba staviti tamo gde
se nalzi jetra i drati 10-15 minuta. Jo je poznati lekar A. S.
Zalamov govorio o koristi ovakvog postupka. "Ako ho!e da
bude zdrav stavi topao termofor na oblast jetre posle svakog
obroka." Drugi na"in, koji proizvodi isti efekat, a po mom
miljenju "ak i bolji, je stavljanje ruku na oblast jetre. Leva ruka
se stavlja na oblast jetre, a desna na le#a, nasuprot jetri, i dre
se u tom poloaju 10-15 minuta. Toplota ruku bolje prodire u telo
i, osim toga, jetra iz ruku dobija i energiju, to je za nju veoma
korisno. Toplota, pored re"enog, ublaava zapaljive procese u
jetri i u"nom mehuru.
Slede!a mera je - piti te"nost koja pospeuje izbacivanje u"i.
Svako jutro na te srca treba progutati kaiku maslinovog ulja i
pojesti 1/4 grejpfruta. Tako#e, dobro je u toku dana popiti 2-3
"ae "aja za u", koji se moe kupiti bez problema, ali najbolji je
"aj od ipka (ljudi sa pove!anom kiselinom treba da se uzdre od
ovoga). I, razume se, svako jutro pritiskati eludac 5 minuta. Sve
145
navedene mere su odli"na priprema za ideomotorno "i!enje
jetre.

Slika 24. Poloaj jetre
Ideomotorno "i!enje jetre radimo svakog dana po pola sata.
Prethodno ispritiskavi ceo stomak, pripremimo ritmi"ku muziku i
po"injemo da stvaramo ideomotorne pulsacije. Za to se, prvo,
oputamo, zatim se koncentrisemo na jetru (si. 24), zamiljaju!i
kako se ona skuplja i iri u taktu muzike. Po"injemo te pulsacije u
pravcu, recimo, "gore-dole" i to radimo oko 10 minuta. Zatim,
mali odmor, pa ponovo pulsacije u pravcu "le#a-stomak", tako#e
10 minuta. Jo jedan kratki odmor, pa pulsacije u pravcu "levo-
desno", 10 minuta. Dobro je ako jedno od planiranih zagrevanja
uradite pre po"etka ideomotornog "i!enja.
Najbolje vreme za ideomotorno "i!enje je ve"e, kada je jetra
najaktivnija. Zapravo, vreme njene aktivnosti je od 23-3 sata
no!u. Ali nije obavezno raditi u to vreme, dobro je i uve"e od 8-9.
U principu, nije velika greka ni ako se radi danju.
146
Posle dve (tri, "etiri) nedelje ovakvog "i!enja, uzimaju!i u obzir
vanost jetre za organizam, neophodno je da se ona odrava u
dobrom stanju i, kao to sam ve! govorio, radi svakodnevno sa
njom. Stvaranje vibracija u tri pravca u toku 20 minuta sasvim je
dovoljno da se ona odri u formi. Naravno, vie nije potrebno piti
posebne "ajeve, ali toplota iz ruku jedanput na dan je uvek
korisna.
"I#ENJE ELUCA
Poto smo o"istili debelo crevo i jetru, stvorili smo veoma dobre
preduslove za poboljanje rada drugih organa. Krv postaje "istija i
zato je mnogo jednostavnije raditi sa ostalim organima. Slede!i
organ koji !emo "istiti je eludac - ne zato to je on tre!i po
zaga#enosti, nego zato to od njegovog rada zavisi zaga#enost
celog eluda"no-crevnog trakta. Veoma je vano da se, posle
"i!enja debelog creva i jetre, obezbedi normalan rad eluca. Ali,
prvo malo o njegovim funkcijama.

SI. 25. Veza rada eluca sa centralnim nervnlm sistemom
147
BORIS ARANOV1$ & $I%ENJE ORGANIZMA ____________________________
eludac (si. 25) je mii!na kesa i nalazi se u gornjem delu
trbune duplje. Gornji kraj eluca je spojen sa jednjakom, a donji
sa dvanaestopala"nim crevom. Zidovi eluca se sastoje od
debelog mii!nog sloja koji je pokriven specijalnom oblogom koja
se zove epitel.
Osnovna funkcija eluca je priprema hrane, koja dolazi u njega za
dalju preradu u crevima. Zato se lu"i eluda"ni sok, koji je
bezbojna te"nost u kojoj se nalazi sona kiselina, ferment pepsin i
dr. Sok obavlja mnogobrojne funkcije. Zahvaljuju!i visokoj
koncentraciji sone kiseline, kao i posebnim materijama koje lu"i
sluzava obloga eluca, sok moe da uniti mikrobe koji izazivaju
bolesti, a koji su dospeli u eludac, ili da onemogu!i njihov rast.
Osim sone kiseline i fermenata, !elije eluca stvaraju posebnu
sluz, koja se zove mucin i koja ima vrlo veliki zna"aj za normalno
funkcionisanje eluca. Mucin titi sluzavu oblogu eluca od uticaja
sone kiseline, a tako#e, i od mehani"kih i hemijskih povreda.
Osnovni problem eluca je naruavanje njegove sekrecije.
Promena ove funkcije eluca, koja se sastoji u pove!anom nivou
sone kiseline (hipersekrecija), zove se gastritis sa povienom
kiselinom. Ako se stvara manje sone kiseline nego to je
normalno, u pitanju je gastritis sa snienom kiselinom. Gastritis je
zapaljenje sluzaste obloge eluca, a u hroni"nom obliku je pra!en
naruavanjem lu"enja, motorne i resorpcione funkcije eluca. A
kao to ve! znamo, to lan"ano dovodi do problema sa
zaga#enjem drugih organa.
Lu"enje eluda"nog soka, kao i kompletan rad eluca, su direktno
povezani sa centralnim nervnim sistemom. Sve nae emocije se
odraavaju na rad eluca. I najzad, nimalo nevanu ulogu igraju
na"in ishrane i puenje. Zloupotreba ljute hrane, preveliko
unoenje masti i ugljenih hidrata, naruavanje reima ishrane -
sve to naruava rad eluca.Na zadatak nije samo da o"istimo
sluzokou eluca i obnovimo njegovu motoriku, nego i da izvrimo
pozitivan uticaj na nervni sistem.
Za rad sa elucem, potrebno nam je nedelju dana. Oni kod kojih
je kiselost normalna, blizu normalne ili sniena, ujutru kao i
148
Glava 8 & $i!enje pojedinih organa
obi"no rade pritiskanje stomaka. Oni kod kojih je kiselost jako
poviena, umesto pritiskanja rade 5 minuta krunu masau u
smeru kazaljke na satu. %ele nedelje treba piti otopljenu vodu,
koja blagotvorno deluje na sluzokou eluca. Treba piti samo
vodu (bez ikakvih dodataka) i to onda kada smo edni. Osim
toga, treba kuvati "aj od te vode. $aj mora biti od kamilice ili
kantariona, a najbolje je piti naizmeni"no, npr. ujutru kantarion,
uve"e kamilicu.
Kako do!i do otopljene vode? Vrlo prosto - zamrzavanjem vode u
zamrziva"u, a zatim topljenjem. Najzad, led stalno treba
pripremati.
Na glavni posao je - ideomotorno "i!enje. Kao i obi"no, pola
sata uz pratnju ritmi"ke mizike. Koncentriemo se na eludac i
po"injemo da stvaramo vibracije eluca, prvo u pravcu "gore-
dole", zatim "stomak-le#a" i "desno-levo". Time !emo poboljati
snabdevanje krvlju, obnoviti motoriku. A ta je sa nervnim
sistemom? Nadam se da se "italac se!a da, rade!i sa
ideomotornim vibracijama, "ovek automatski ulazi u meditativno
stanje, skidaju!i deo napetosti sa tela. To !e delovati jako
pozitivno na nervni sistem. Zagrevanje eluca rukama !e, tako#e,
pozitivno uticati na njega, jer se time odstranjuju zapaljenjski
procesi. Zbog toga, isto kao i sa jetrom, treba nekoliko puta na
dan, staviti levu ruku na eludac, desnu na le#a suprotno od
eluca i drati tako 10-15 minuta. Posle nedelju dana "i!enja,
treba povremeno, bar jedanput mese"no, raditi ideomotorne
vibracije 20 minuta.
"I#ENJE TANKOG CREVA
Ulogu tankog creva nije mogu!e preceniti. U njemu se obavlja
osnovno varenje hrane i apsorpcija hranljivih materija u krv.
Specijalna unutranja struktura tankog creva (si. 26) omogu!ava
da se dobije maksimalno mogu!e podru"je kontakta hrane sa
povrinom creva da bi se postigla ve!a apsorpcija hranljivih
149
elemenata. Ako se unutranja povrina creva posmatra pod
mikroskopom, mogu se videti pravilni prstast* izrataji, koji se
zovu crevne resice. Veli"ina svake resice je 1 milimetar. Poto u
tankom crevu ve!ina hranljivih materija iz hrane treba da pre#e u
krv, crevo se efikasno snabdeva krvlju. Svaka resica ima svoj
kapilarni sistem (2,3) i limfni kanal (4) koji apsorbuje i odvodi
masti u limfni sistem.

Slika 26. Unutranja povrima creva pod mikroskopom 1 -
resice; 2,3 - kapilarni sistem; 4 - limfni kanal
Tanko crevo, pomo!u uzdunih i prstenastih mii!a, ostvaruje
sloena kretanja, kretanja nalik klatnu i peristalti"ka kretanja.
Osnovna fizioloka namena kretanja tankog creva se svodi na
meanje sadraja i njegovo pomeranje ka debelom crevu. U
tankom crevu ima manje zastojnih procesa nego u drugim
unutranjim organima blagodare!i velikoj pokreta"koj aktivnosti.
(Jo jedan dokaz korisnosti kretanja unutranjih organa.) Ali,
zbog opte zaga#enosti organizma ostaje neto i za tanko crevo.
Ako se "i!enje tankog creva ideomotomim kretanjem obavlja
nedelju dana, to !e biti dovoljno za njega i ono !e nam uzvratiti
150
zbog dobro obavljenog posla, tako vanog za organizam. U toku
te nedelje je, tako#e, poeljno piti otopljenu vodu i "aj napravljen
sa njom od dve komponente - kamilice i sladi!a. Sladi! je koristan
ne samo za sluzokou, on, tako#e, aktivira rad endokrinog
sistema.
Ideomotorno "i!enje se radi 30 minuta svakog dana, ali,
naravno, pre jela ili 2-3 sata posle jela. Uzgred, to pravilo vai za
ideomotorno "i!enje svih organa. Ne treba raditi odmah posle
jela, jer time odvla"imo energiju od varenja hrane.
Dakle, pritiskamo stomak, pre nego to po"nemo rad mislima,
zatim se oputamo i usredsre#ujemo na tanko crevo, zamiljju!i
ga kao "klup"e", i po"injemo pulsacije sa tim klup"etom, najpre
10 minuta u jednom pravcu, zatin 10 minuta u drugom i 10
minuta u tre!em, sa pauzama izme#u, kao to je re"eno.
Podse!am da svako ideomotorno "i!enje treba raditi u ritmu
muzike.
Posle nedelje "i!enja, opisanu proceduru treba izvoditi svaka dva
do tri meseca i to dva dana. To !e biti dovoljno da se odri dobro
stanje tankog creva, uzimaju!i u obzir da svakog jutra pritiskate
stomak. Pritiskanje naro"ito dobro deluje na tanko crevo, jer
poboljava snabdevanje krvlju.
"I#ENJE BUBREGA
Bubrezi igraju ogromniu ulogu u funkcionisanju organizma.
Osnovne funkcije bubrega su:
I $i!enje krvi od produkata razmene, prvenstveno
belan"evina.
2. Regulacija te"nosti u organizmu.
3. Regulacija kiselo-bazne ravnotee.
4. Regulacija konstantnosti koncentracije jona u krvi.
151
Poreme!aj rada bubrega je povezan sa mnogo faktora. Uzroci
zastojnih procesa u tkivima bubrega su isti kao i u ostalim
organima, a to je opisano u poglavlju "Uzroci zaga#enja
organizma". Osobenost problema sa bubrezima je stvaranje
peska i kamenja. Jasno, osnovni uzrok ovoga je poreme!aj u
razmeni materija. Jetra ovde ne igra najmanju ulogu, jer je ona
odgovorna za stvaranje mokra!e. Nedostatak vitamina A,
preveliko kori!enje mesa, kvalitet vode za pi!e mogu, tako#e, da
dovedu do stvaranja kamenja. Infekcija, koja na ovaj ili onaj
na"in dospeva u bubrege, moe, tako#e, da bude uzrok stvaranja
kamenja.
Kamenje se sastoji iz vie vrsta soli koje se taloe. U bubrezima
se proizvode specijalni koloidi, koji spre"avaju taloenje soli i
zadravaju ih u rastvorenom stanju. Kada postoje zastojni
procesi, !elije bubrega stvaraju manje koloida i zato po"inje
proces stvaranja peska i kamenja.
Postoji mnotvo raznih metoda za "i!enje bubrega. Bubrezi se
mogu "istiti meavinom sokova od vo!a i povr!a, pomo!u
lubenica, pomo!u jelovog masla. Sve te metode pomau da se
izbaci pesak. Ipak, da bi se problem trajno resio, neophodno je
da se istovremeno vri i ideomotorno "i!enje.
Za "i!enje bubrega !e biti potrebno, u proeku, dve nedelje. Kao
dodatak, koristi!emo "i!enje pomo!u soka od povr!a.
Preporu"ujem slede!u kombinaciju:
& 10 delova mrkve
*=> 3 dela cvekle
o 3 dela krastavca.
Dnevno treba popiti dve "ae, jednu ujutru, na te srca. Naravno,
sok treba da pravite sami.
Postoji alternativa soku ~ magnetisana voda, divno, dobro
provereno sredstvo za pranje bubrega. Da bi se napravila ova
voda neophodno je da se Ima aparat za magnetlsanje vode.
Aparat je jednostavan: voda iz "esme se proputa kroz iroku cev
152
_____________________________________________ Glava 8 - $i!enje pojedinih organa
u kojoj se nalaze dva magneta. Ona izlazi iz cevi sa promenjenom
strukturom i promenjenim PH. Tokom dve do tri nedelje koristite
samo ovu vodu: bez obzira da li pijete "aj, jedete kompot ili supu,
sve kuvajte sa ovom vodom. A moe se piti i sama voda, ako ste
edni. Preporu"ujem, ta kode, da za vreme "i!enja bubrega
svakodnevno koristite tople kupke u trajanju od 15-20 minuta.
Kupke !e pomo!i da se raire mokra!ni kanali i da se izbaci pesak
i malo kamenje.
Ideomotorno "i!enje treba po"eti istog dana kada ste po"eli da
pijete sok ili magnetisanu vodu i da koristite kupke. Najbolje
vreme za ovo je izme#u 15 i 19 sati, kada su bubrezi najaktivniji.
Pre po"etka ideomotornog "i!enja, umesto pritiskanja stomaka,
radimo drugo. To se radi stoje!i. Podiemo pete otprilike 1-1,5
cm od poda i sputamo ih. Podizanje i sputanje traje 1 sekund.
Ponovimo sve 30 puta i posle male pauze ponavljamo jo 30
puta. To je takozvana vibraciona gimnastika, koju je u svoje
vreme razradio akademik Mikulin za ljude koji imaju probleme sa
venama u nogama. Sli"ne vibracije pritiskaju i potresaju bubrege i
dobro ih pripremaju za "i!enje.
Dakle, posle ove pripreme se usredsre#ujemo istovremeno na
oba bubrega (si. 27), oputamo se i u dobrom raspoloenju i s
ljubavlju prema bubrezima po"injemo da stvaramo pulsacije. Kao
i uvek, po 10 minuta u svakom pravcu, sa malim odmorom
izma#u. Nagon za izbacivanje izmeta koji se javlja ili mali bol ne
treba da vas plae - to je kretanje peska u bubrezima. Poto
pulsacije prvenstveno poja"avaju dotok krvi u bubrege, oni !e,
prirodno, stvarati vie koloida, koji !e po"eti da rastvaraju
kamenje ako postoji.
Hraniti se treba uobi"ajeno. Treba da preovla#uje povr!e i sa
minimalnom koli"inom mesa. Osim toga, poeljno je da se piju
"ajevi koji pospeuju mokrenje. To su "ajevi od meavine trava i
oni se mogu kupiti gotovi.
153

Slika 27. Bubrezi - "ovekov parni organ
Poto se zavri "i!enje bubrega, preporu"uje se da se Ideomotorno
"i!enje ponavlja dva puta mese"no, da bi se odralo njihovo dobro stanje.
Vibracionu gimnastiku je dobro raditi svakog dana uklju"uju!i je u jutarnju
gimnastiku, kao I pritiskanje stomaka.
"I#ENJE LIMFE
Limfni sistem je veoma vaan za funkclonlsanje organizma, jer bez
prestanka straarl I "uva "isto!u organizma. Mali limfni sudovi, koji Idu
pored arterija I vena, skupljaju viak te"nostl (llmfu) Iz tkiva. Zidovi limfnih
kapllara su vrlo tanki I jako propusni, tako da llmfa Izbacuje velike molekule
I "estice, me#u njima I bakterije, koje ne mogu da pro#u u krvne kapllare.
Na mestlma gde se spajaju limfni sudovi formiraju se limfni "vorovi, Oni,
kao poslednja barijera, proveravaju sastav llmfe, koja te"e vrlo sporo. U
limfnim "vorovima se sve bakterije i toksini u"ine bezopasnim, pre nego to
dospeju u krv. Umfnl sistem Ima u sebi ventile koji obezbe#uju da llmfa
moe da se kre!e samo u jednom smeru (si. 28).
154
______________________________________________ Glava 8 $i!enje pojedinih organa
Limfni sistem je deo imunog sistema, koji titi organizam od
mikroba, bakterija, ^ virusa. Ogromnu vanost za imunoloku
zatitu ima timus - lezda koja se nalazi u grudnom kou i koja
pripada limfnom sistemu. Nezreli limfociti, koji dolaze u limfni
sistem iz ki"mene modine, nemaju nikakve znake za
identifikaciju i ne mogu da tite organizam, ali su sposobni za
"obuku". 70% limfocita "prolazi obuku" u timusu: oni se zovu T-
limfociti. Kada nema T-limfocita "ovek je podloan alergijskim ili
autoimunim bolestima.

Sllika 28. Poloaj regionalnih limfnih "vorova
Zaga#enost limfnog sistema moe da dovede do velikih problema. Razumljivo je
da !e se veliko zaga#enje organa i krvi odraziti i na limfu. I zato je, pre nego to
se pre#e na "i!enje limfe, neophodno o"istiti bar debelo crevo i jetru.
U svrhu pripreme i grubog "i!enja, predloi!u poznati na"in "i!enja limfe po
Vokeru. Treba pripremiti meavinu:
155
BORIS ARANOV1$ & $lS$ENJE ORGANIZMA _________________
o 900 grama soka od grejpfruta;
o 900 grama soka od pomorande;
o 200 grama soka od limuna;
o 2 litra otopljene vode.
Ujutru o"istite debelo crevo klistirom, zatim rastvorite supenu
kaiku gorke soli u "ai vode i popijte. Ovaj purgativ je veoma
vaan, on apsorbuje specijalnu zaga#enost iz organizma. Poto je
purgativ delovao, svako pola sata popijte po "au soka. Ponovite
ovu proceduru jo dva dana. Sva tri dana ne jedite nita, pijte
samo sok.
Uzimaju!i u obzir da se na putu kretanja limfe mogu javiti zastoji,
prvenstveno zato to je preoptere!ena otpacima, ideomotorno
"i!enje limfe se radi na slede!i na"in: u mislima delimo ruke i
noge na nekoliko delova (si. 29). Deo (1) ruke je od prstiju do
sredine rastojanja izme#u ake i lakta, odatle do lakta je (2), od
lakta do ramena (3). Noge: od stopala do sredine rastojanja
kolena i stopala (1), odatle do kolena (2), od kolena do sredina
rastojanja od kolena do kuka (3), ostalo (4). Posao obavljamo
sede!i, ne obaziru!i se na to to crte pokazuje "oveka u
stoje!em stavu.
Koncentriemo se na deo ruku (1) i po"injemo da stvaramo
pulsacije oko 2 minuta, zatim prelazimo na deo (2), pa i tamo
stvaramo pulsacije u toku 2 minuta, slede!a dva minuta radimo
isto na delu (3). Zatim, ponovo kre!emo od dela (1) i ponavljamo
!elu proceduru. To je ukupno 12 minuta.
156

Slika 29. Zamiljena podela ruku i nogu na delove (1-4) radi "i!enja limfe
Posle male pauze (1-2 minuta), prelazimo na noge.
Po"injemo od dela (1), stvaramo pulsacije 2 minuta, zatim
po dva minuta u delovima (2, 3, 4) i ponavljamo sve od
dela (1). Ukupno 16 minuta. Redosled je ta"no takav kako
je re"eno. Na taj na"in !emo poboljati kretanje limfe i
smanjiti zastojne procese. Ovo radimo nedelju dana, po 30
minuta dnevno. Ideomotorno "i!enje se moe po"eti kada
po"ne da se pije sok. Ideomotorno "i!enje limfe treba
ponoviti jedanput svaka tri meseca.
157


Glava 9

PSIHI"KO "I#ENJE
ORGANIZMA

Svest caruje, ali ne upravlja.
Valeri
Glava 9 - Psihi"ko "i!enje organizma
Poto smo osvojili metodu ideomotornog "i!enja organizma,
prelazimo na rad sa psihom. Metode koje elim da predloim su
nerazdvojno povezane sa ideomotornom metodikom i koriste se u
nekoliko pravaca.
IZRAVNAVANJE OBLOGE BIOPOLJA
O prvom pravcu smo govorili malo ranije: stvaranje pulsacije u
organu ili u telu, nije nita drugo nego stvaranje energetske
pulsacije, vibracije. Kada aktiviraju energiju u organu, pulsacije
izravnavaju oblogu njegovog biopolja i smanjuju negativnu
informaciju u njemu. A poboljanje energije u jednom organu
vodi poboljanju energije celog tela, ili njegovog biopolja. Osim
toga, stvaranje ideomotornih pulsacija, pomo!u misli, aktivira
energiju u meridijanima, to, tako#e, deluje pozitivno na biopolje.
Pri tome se enrgija izravnava tako da dolazi do svojevrsnog
izravnavanja deformacija i neravnina obloge biopolja. Na si. 30 je
prikazano uslovno energetsko biopolje "oveka pre vebi (si. 30a) i
posle nekoliko dana vebanja (si. 30b). Obloga biopolja je u
neposrednoj vezi sa psihom. Normalno, pravilno biopolje
odgovara normalnoj psihi. Za vreme "izravnavanja" negativnih
deformacija dolazi do svojevrsnog ""i!enja" podsvesti i, po
pravilu, dolazi do psihi"kih reakcija. U toku nekoliko dana, za
vrene vebi ili odmah posle njih, zaotravaju se negativnosti, koje
su postojale u "oveku: "ovek postaje zao, razdraljiv, poja"avaju
se njegova strahovanja, po"inju da se javljaju komarni snovi itd.
Sve je to reakcija na ""i!enje" i prema njima se treba odnositi
pozitivno. Posle toga se malo ublaavaju mentalni problemi. Ali,
to nije sve. Rad sa psihom zahteva mnogo vremena, i sloen je.
161

Slika 30. Uslovno energetsko biopolje "oveka,
pre vebi (a) i posle nekoliko dana vebi (b)
STVARANJE IDEALNOG LIKA
Drugi pravac za izbacivanje negativnosti je povezan sa
stvaranjem takozvanog idealnog lika samog sebe. Se!ate se,
govorili smo o tome da svaki "ovek nosi u sebi sliku - predstavu o
sebi. I ono to on o sebi misli, on to i jeste. I tako, ako "ovek
promeni predstavu o sebi i stvori novi sliku, ona !e posle nekog
vremena istisnuti iz podsvesti staru predstavu i "ovek !e po"eti da
se menja u skladu sa novostvorenim likom. Kako se to radi?
Prvo treba razmisliti koje osobine biste hteli da odstranite i kakve
biste eleli da imate. Zatim napravite lik koji ima te osobine. Na
primer, vi ste razdraljivi, agresivni, vi se bojite budu!nosti, vi
zavidite drugima. Jasno je da treba da uklonite te osobine i da ih
162
Glava 9 - Psihi"ko "i !enj e organizma
zamenite suprotnim. Po"nite da stvarate novi lik sebe, kao vajar,
dodaju!i postepeno sve nove i nove detalje.
Izaberite slobodno vreme, koje vam odgovara, uklju"ite prijatnu
muziku, opustite se, zatvorite o"i i po"nite da zamiljate sebe sa
novim osobinama, na primer: vi uopte niste razdraljivi, mirno
reagujete na bilo kakve okolnosti. Zamislite sebe, to je mogu!e
detaljnije, kao da vi ve! jeste takvi, a ne da elite da budete. To
je veoma vano! Utroite na to 15-20 minuta.
Slede!eg dana "lepite" nove detalje: recimo, vi se upote ne
bojite budu!nosti, naprotiv, gledate na budu!nost sa velikim
optimizmom i o"ekujete pozitivne promene. Predstavite, to je
mogu!e jasnije, da vi ve! jeste takav optimista. Slede!i put
dodajte novu osobinu.
Moda !e vam za jednu osobinu biti potrebno nekoliko dana.
Moda !e biti potrebno da se vra!ate na tu osobinu. Ba onako
kako vajar lepi delove svoje skulpture, vi morate da stvarate svoj
lik. Trudite se da idete sa tim likom, uivite se u njega, bilo gde
da se nalazite: u metrou, u prodavnici, na poslu, kod ku!e, dotle
dok on ne postane vaa stvarnost.
Veliku pomo! u prodiranju lika u podsvest "ine vebe. Ovde se
dobija dvostruka korist. S jedne strane, vebe !e pomo!i
idealnom liku da efikasnije prodre u podsvest; s druge strane,
idealni lik sam pomae da se odri koncentracija panje, pri
stvaranju ideomotornih pulsacija. Razmotri!emo oba slu"aja.
U prvom slu"aju, kada stvaramo pulsacije u telu, mi automatski
ulazimo u stanje transa i naa je podsvest otvorena. U isto
vreme, moemo da "drimo" u glavi idealni lik, tj. da zamiljamo
da smo takvi kakvim elimo da se vidimo i, zahvaljuju!i otvorenim
"vratancima" u podsvest, taj lik se tamo u"vr!uje. U isto vreme,
lik pomae da panja bude skoncentrisana zato to, kada postoje
dva objekta, na koja obra!amo panju (si. 31), u mozgu nema
mesta za druge misli koje, po pravilu, odvla"e panju. To je
poznati psiholoki efekat, koji ovde daje dvostruku korist.
163

Slika 31. Dva objekta panje
elim, da vas jo posavetujem: kada budete stvarali idealni lik
potrudite se da zajedno sa osobinom zamislite mimiku, izraz lica,
hod, dranje tela. Potrudite se da emocionalno obojite taj lik, da
osetite ponos to ste takvi.
Kada sam se posle nekoliko meseci sretao sa svojim u"enicima,
koji su proli moj kurs, me#u ostalim pitanjima bilo je i :"Kako
stoji stvar sa idealnim likom?" Skoro svi su rekli da se lik dobro
pokazao i da je mnogo pomogao da se postigne cilj. Ipak, najvie
mi se dopao odgovor jednog u"enika: "Ja jesam sada idealan lik."
RAD SA SIMBOLIMA
Tre!i pravac je rad sa simbolima. Prvo, ta je to simbol? Setite se
nekog jako emocionalno obojenog doga#aja, koji ste doiveli. Na
primer, posle dugog rastanka sreli ste se sa voljenim "ovekom i
za vreme tog susreta odnekud je dopirala muzika. Bez obzira na
to to niste obra!ali panju na muziku, kasnije, posle mesec
dana, posle godinu ili dve dana, kad god biste "uli tu melodiju
uvek biste se setili tog susreta. Drugim recima, muzika je bila
164
Glava 9 Psihi"ko "i!enje organizma
asocijacija na taj susret ili njegov simbol. Moe se navesti mnogo
li"nih primera. ta se u tim slu"ajevima doga#a?
Kao to "itaalac ve! zna, svaki emocionalno obojeni doga#aj
dovodi "oveka u stanje transa, otvara "vrata" u podsvest. Ba u
to vreme, "ovek najbolje prima bilo kakve informacije, bila to
muzika, plavo nebo ili slika koja visi na zidu. Informacija se
smeta duboko u podsvest, "uvaju!i i druge asocijativne veze sa
tim doga#ajem, zahvaljuju!i kojima je ona uspela da se ugnjezdi
u mozgu. Ona je postala simbol. Koriste!i taj fenomen, moemo
preko simbola da unosimo bilo kakvu informaciju, u naem
slu"aju - pozitivne programe. Na kraju krajeva, uvek kada
ho!emo da se reprogramiramo najbolji i verovatno jedini na"in da
se to uradi je da se prodre u podsvest "dosko"ivi" joj. Rad sa
simbolim je jedna od tih metoda.
Dakle, prvo birate "program" koji elite da smestite u podsvest.
Recimo, "ovek ima nedovoljno vere u sebe i hteo bi da je osetno
pove!a i oja"a. Cilj je jasan. Sada se bira simbol koji odgovara
tom cilju. Ja preporu"ujem da se u tom slu"aju koriste
geometrijski simboli. Stvar je u tome to geometrijska figura nije
samo simbol, nego i izvor energije. U principu, svi predmeti zra"e
enrgiju, neki vie, neki manje. Geometrijske figure su, me#utim,
izvor naro"itog, povienog zra"enja ("italac je moda "uo za
piramide, trouglove, elipse itd). Zato, takav simbol veoma jako
uti"e na "oveka i, u skladu sa tim, stvara ja"e asocijacije.
Poto ste izabrali cilj i simbol, pripremite se za posao. Budite sami
u sobi, niko ne srne da smeta, pustite muziku. Uzgred, o muzici.
Dobro je ako muzika bude neki od ritmova koje ste koristili za
ideomotorne vibracije. Tada !e ta muzika igrati dvostruku ulogu:
pomaga"e u stvaranju vibracija i bi!e simbol. Dakle, po"injete da
"punite" simbol. Postanite za to vreme glumac. Po"nite da igrate
ulogu "oveka koji ima ogromnu veru u sebe, zamiljajte da imate
izvanredne sposobnosti, snagu, jasno miljenje, da imate
dovoljno znanja i mogu!nosti da resite sve ivotne probleme.
Ovde treba misliti i zamiljati emocionalno, produhovljeno - biti
stvarno glumac. Ne zaboravite, treba "dosko"iti" podsvesti, a ona,
kao dete, ne razume razliku izme#u fantazije i stvarnosti.
165
Kada igrate svoju ulogu, gledajte sve vreme jednim okom na
simbol, ali neka vam sva panja bude upravljena na vau ulogu.
Posle 5 minuta napravite pauzu od jednog minuta, zatim ponovite
isto to jo 5 minuta, pa opet pauza od jednog minuta. Nekoliko
puta ponovite isto sa malim pauzama. Na to !e vam oti!i ukupno
20-25 minuta. Neka vam simbol bude u vidnom polju sve vreme,
ali osnovnu panju koncentriite na fantazije i emocije.
Ponavljenje sa pauzama je neophodno zato to je podsvest
prijem"ivija za ponavljanje posle kratkog vremena. Ovakav
postupak ponavljajte nekoliko dana zaredom. Ukupna igra,
"oveka koji veruje u sebe, mora da traje najmanje 1,5-2 sata i
posle toga simbol je "napunjen". Dalje !e ve! simbol raditi za vas.
On je - asocijacija sa eljenom osobinom.
Nacrtajte taj simbol na kartonu, uveli"an u nekoliko primeraka,
isecite ga i oka"ite na mestima gde ste naj"e!e: u spava!oj sobi,
kuhinji, kupatilu. Vie nije potrebno misliti, sada simbol nastavlja
da uti"e na vas, on je asocijacija sa vaim eljenim ponaanjem.
Ako razgovarate telefonom sa prijateljicom, ako jedete ukusan
obrok, ako gledate interesantnu emisiju na televiziji - dovoljno je
da pogledate na simbol, ne misle!i o njemu, i on !e prodreti u
dubinu vaeg mozga stvaraju!i osobinu koja vam je neophodna.
Simbol deluje naro"ito dobro kada ga, rade!i ideomotorne
pulsacije, vidite pred sobom. to je ve!e stanje transa, simbol se
bolje usa#uje u podsvest. Naravno, na isti na"in treba raditi i sa
drugim eljenim osobinama. Glavno je da se emocionalno prikae
i igra uloga "oveka koji ima osobine koje mi elimo da imamo.
Nije obavezno da se izaberu simboli koji su navedeni; ovde se
samo predlae, a vi moete da uzmete simbole koje elite. Ako
imate vie problema, za svaki treba izabrati poseban simbol.
IZBACIVANJE NEGATIVNOSTI IZ PODSVESTI
I poslednji pravac - to je posebna metoda, jednostavna i vrlo
efikasna. Ona se sastoji iz dva dela.
166
Glava 9 - Psihi"ko "i!enje organizma
U prvom delu vizualizujete, zamiljate jasno negativnost od koje
ho!ete da se spasete. Na primer, bojite se vonje liftom. Zamislite
sebe u liftu i potrudite se da stvarno osetite strah to je mogu!e
ja"e. Zato je ovo potrebno? Se!ate se, svaka negativnost ima u
podsvesti svoje "arite". I kada zamiljate situaciju povezanu sa
odre#enom negativno!u, to "arite" se aktivira i oko njega se
pove!ava energija. I tu energiju treba odstraniti.
Poto ste zamislili aktivirano "arite" udahnite duboko kroz nos,
istovremeno zamiljaju!i da udisanjem izvla"ite energiju iz
"arita". Zatim, izdahnite kroz usta zamiljaju!i da je ta
negativna energija, tako#e, izala kroz usta u prostor. Zatim,
vizualizujemo kako "sagoreva" taj obla"i! energije. Ovo treba
ponoviti nekoliko puta. Pomo!u ovog postupka mi, u izvesnom
stepenu, smanjujemo delovanje "arita" liavaju!i ga energije
kojom se hrani. Isto treba uraditi i sa drugim negativnostima.
Na primer, neki "ovek vas je uvredio. Zamislite tog "oveka i
po"nite da ose!ate uvredu, to je mogu!e ja"e. Posle toga,
sprovedite opisani postupak.
U drugom delu obrnuto, zamislite situaciju kakva elite da bude.
Tako#e, jasno i slikovito. U primeru sa liftom vizualizujte da se
vozite liftom i da se uopte ne bojite, naprotiv, ose!ate radost i
ponosni ste to ste se izbavili od tog straha. U primeru sa
uvredom, zamislite "oveka koji vas je uvredio i zamiljajte da ne
samo to niste uvre#eni, nego ste mu zahvalni za pouke u ivotu,
potujete ga i imate pozitivan odnos prema njemu. Pozitivni likovi
potiskuju negativne i jo vie slabe "arita".
Za oba dela nije potrebno vie od 15-20 minuta i oni su utoliko
efikasniji ukoliko je vie emocionalno obojeno nae ponaanje.
Metoda se moe primenjivati odvojeno za reavanje bilo kakvih
problema koji su povezani sa negativnostima u podsvesti, a me#u
njima su i puenje i alkoholizam.
Na prvi pogled, ova metoda je vrlo jednostavna i nije liena
mistike. Ipak, opit sa njenom primenom pokazuje da je ona vrlo
efikasna. Evo jednog od takvih primera. Jedan slubenik
pogrebnog preduze!a, 40 godina, od detinjstava je patio od
167
mnogih strahova. Pokuao je razna psihoterapeutska le"enja,
me#u njima psihoanalizu i hipnozu. Proputovao je mnogo
zemalja. Nikakvog poboljanja. Kada mi je doao sa svojim
problemom preporu"io sam mu da primenjuje kod ku!e ovu
prostu metodu za likvidaciju "arita". Radio je 30 minuta svakog
dana i jedanput mese"no dolazio kod mene radi korekcija.
Rezultat je zaprepastio "ak i mene. Posle mesec dana od strahova
nije bilo ni traga. "Sve u svemu, potroio sam na razna le"enja
vie od 50 hiljada dolara, rekao mi je, a ovde za mesec dana i
skoro besplatno uspeo sam da izle"im sam sebe."
IZBACIVANJE INFORMACIJA IZ PODSVESTI POMO#U CRTEA
U produetku razgovora o radu sa psihom, elim da vam kaem
neto o drugoj interesantnoj mogu!nosti automatskog kontakta sa
podsve!u - preko crtea.
Setite se, kada ste se sede!i za stolom koncentrisali na neke misli, a
pri ruci vam je bila olovka ili pero, vi ste nesvesno crtali neke
zamiljene figure, linije, krive. Ili ste radili to isto kada ste razgovarali
sa nekim telefonom i bili zaneti razgovorom. Stvar je u tome to
duboka koncentracija ne"im ili na nekoga, naro"ito kada je tQ
predmet vaeg interesovanja, dovodi "oveka automatski u stanje
transa. I ruka po"inje da preko olovke ili pera izraava naprezanja
koja su prisutna za vreme razmiljanja ili razgovora. To va
organizam ne dozvoljava taloenje negativnosti u podsvest i koriste!i
slu"aj (pisaljka u ruci) izvla"i negativnosti na hartiju. Na primer,
razgovarate telefonom i predmet razgovora u izvesnoj meri odlu"uje
vau sudbinu. Vi se, naravno, uzbu#ujete, a ruka uporno, kroz
pisaljku, prenosi to uzbu#enje na hartiju. Ili: razmiljate o
predstoje!em ispitu, pomalo ga se bojite, a ruka ne dozvoljava da taj
strah prodre u podsvest i prenosi ga na hartiju.
Kada slikaju svoje slike slikari su ustvari, tako#e, u stanju transa i
njihova su dela rezultat direktnog kontakta sa podsve!u. Nije
slu"ajno to karakter slike odraava sutinu umetnika, njegovo
168
____________________________________________ Glava 9 - Psihi!ko "i!enje organizma
unutranje stanje, probleme, stanje radosti ili ljubavi. Kada se
posmatraju platna slikara, moe se, bez greke, re!i ta mu je bilo
na dui u trenutku stvaranja slike.
Uzgred, informacija, koju umetnik prikazuje na platnu, moe, zatim,
da deluje^na kupca slike. Moete da se dosetite kako deluje slika,
koja odraava unutranje probleme umetnika. Ali, mnoge slike imaju
isceljuju!e dejstvo, ako ih je stvorio duevan umetnik, koji prenosi
na platno uzviena ose!anja ljubavi i dobrote.
Ako ste uzbu#eni, ako doivljavate stres, uzmite u ruku olovku i
hartiju. Ili, ako znate da je neka negativnost duboko u vaoj
podsvesti usredsredite se na nju, nastojte da je predstavite
maksimalno jasno, naravno emocionalno, uzmite olovku i hartiju i,
dok ste skoncentrisani na tu negativnost, omogu!ite svojoj ruci da se
slobodno kre!e po hartiji. Deo vae negativnosti !e iza!i na hartiju.
Posle toga ne zaboravite da spalite hartiju.
Ova naa sposobnost da se preko ruke ostvari kontakt sa podsve!u
postala je osnova za metodu koju je razradio moj u"enik, nau"nik-
fizi"ar iz Petrograda A. Budza. Metoda, koja je uspela da stekne
popularnost, se zove "Meditativna grafi"ka harmonizacija li"nosti". To
je harmonizacija "oveka ppmu!u mogu!nosti izvla"enja negativnosti
iz podsvesti i razvijanja stvarala"kih sposobnosti. Jednostavnost
metode je u tome to specijalna tehnika omogu!ava izvla"enje
informacija sa razli"itih nivoa podsvesti ili biopolja: sa etarskog,
astralnog, mentalnog, karmi"kog.
Kao to ste ve! shvatili, uspeh u upravljanju sobom zavisi jako od
kontakta sa sopstvenom podsve!u. Kada se obezbedi kontakt
moemo da izvla"imo svaku informaciju iz podsvesti, pa i
negativnu, i da unosimo u nju kakve ho!emo programe. U
opisanoj metodi kontakt se lako uspostavlja, prvenstveno
automatski, za vreme vebi, prilikom kori!enja ranije
pripremljenog idealnog lika samog sebe i simbola. Osim toga,
mogu se koristiti pomo!ne metode, kao to je likvidacija "arita"
i izvla"enje negativnosti na hartiju. Rad sa psihom je dui nego sa
fizi"kim telom i zahteva strpljenje, ali za to se dobija zdravlje,
radna sposobnost, aktivnost i ose!anje unutranje ravnotee.
169

Glava 10
ISHRANA I SAN

Jesti i piti treba toliko
da se nae snage obnavljaju,
ne da se gue.
Ciceron
Glava 10 - Isharana i san
ISHRANA
Poto znam da mnoge ljude interesuje problem ishrane, elim
malo da se zadrim na toj temi. Jeste li primetili, o tome ima
onoliko miljenja koliko je knjiga napisano na tu temu? $esto,
jedno miljenje potpuno negira drugo i na kraju nema
jedinstvenog gledita. Ali to je prirodno, jer ljudska fiziologija jo
nije potpuno izu"ena. I da li je zna"aj ishrane za "oveka tako
veliki? Moe li ishrana da bude korisna ili tetna? Ho!u odmah da
kaem: za zdravog "oveka, kod koga dobro funkcionie sistem
samoregulacije, kod njega je unutranje stanje organizma
postojano, ishrana nema tako veliki zna"aj, kao kod "oveka sa
raznim poreme!ajima zdravlja. Po mom miljenju, za zdravog
"oveka je vana raznovrsna ishrana da bi to je mogu!e vie
razli"itih sastojaka
v
ulo u organizam - belan"evine, masti, ugljeni
hidrati, vitamini. to se ti"e mesa ve! sam rekao ta o tome
mislim, smatram da ga sa godinama treba jesti manje, ali ga se
ne treba sasvim odre!i, naravno ako postoji elja. Treba uvek
oslukivati svoj organizam.
Ja sam pristalica ishrane u odre#eno vreme. Na organizam ivi u
skladu sa ritmom - kosmi"kim, dnevnim, svojim bioritmom. I ako
ste nau"ili eludac da doru"kujete, ru"ate i ve"erate, uvek u isto
vreme, on !e u to vreme lu"iti neophodne materije, fermente za
preradu i apsorpciju hrane. I to je veoma vano, naravno ako
postoji apetit. Ako ga nema, bolje je ne jesti - mudri organizam
vam stavlja na znanje da se treba odmoriti od hrane.
$ude me izjave nekih ljudi: "Jedite ne po reimu, nego^ kada
postoji elja!" Pa, to se ti"e elje, to je razumljivo, ali zato ne
po reimu? Uzgred, kada dete ne!e da jede uzrok je drugi. Ako se
dete sve vreme kre!e i dobija radost od tog kretanja, ono dobija
dovoljno energije iz kosmi"kih tokova. Zato se deava da
organizam deteta ne!e viak energije i ko"i apetit. Roditelji,
"esto, pokuavaj'! da nateraju dete da jede. To je pogreno. Ista
je stvar i sa vodom. Ako ste edni pijte, ako niste - zato biste?
173
Poznajem ljude koji su se na"itali literature o jogi i piju po
nekoliko litara vode na dan, iako nisu edni. Treba razumeti da je
joga za istok, za Indiju, gde je toplo i ljudi se u toku dana mnogo
znoje i zato im je potrebno mnogo te"nosti. Ali ovde, na zapadu,
nije toplo i viak te"nosti samo preoptere!uje bubrege. Uvek se
drite pravila: sluaj svoj organizam. Ja sam za to da se
pridravamo podeljene ishrane.
Podeljena ishrana je ishrana kod koje se belan"evine i ugljeni
hidrati jedu odvojeno. Stvar je u tome to za apsorpciju
belan"evina i ugljenih hidrata organizam stvara razli"ite fermente
koji prilikom meanja ne deluju ba dobro jedni na druge. Zato je
poeljno da se meso i riba jedu sa povr!em, a ne sa krompirom ili
testom. Najzad, teko je uvek se drati tog pravila; "esto ne
jedemo kod ku!e nego u restoranu, u gostima. Ali kad god je
mogu!e drite se tog pravila.
Sve nabrojano vai i za coveka koji nije zdrav. Ali u tom slu"aju, u
zavisnosti od bolesti, treba drati i odre#ene dijete. To je, "esto,
ograni"avanje uzimanja jakih pi!a, turije, prenog, slatkia.
Ishrana bolesnog coveka mnogo zavisi od kiselo-bazne ravnotee
krvi - PH.
Kod zdravog coveka PH treba da bude izme#u 7,4 i 7,8. Kod
bolesnih ljudi PH moe da se menja, kako na baznu stranu (PH 9-
10), tako i na kiselu (PH 4-6). Ako je PH pomeren na baznu
stranu, ne treba jesti vo!e, poto ono ima bazni karakter i moe
dovesti do pogoranja. Ako je organizam pomeren na kiselu
stranu, trudite se da ne jedete meso, ribu i druge kisele
proizvode. Jednostavan na"in za odre#ivanje PH u krvi u
doma!im uslovima je posmatranje beonja"e pri irom otvorenim
kapcima. Kod normalnog PH beonja"a je rui"asta, ako je krv
kisela beonja"a je bleda, ako je bazna - jasno crvena.
Nekoliko reci o ishrani gojaznih. Prvo i prvo, ja sam apsolutno
protiv bilo kakvih dijeta za smanjenje teine. Razmislite sami,
pove!ana teina je rezultat poreme!aja u razmeni materija u
organizmu, drugim recima nedovoljno "sagorevaju" masti i voda
se zadrava u telu. Zar se moe smanjenjem koli"ine hrane Ili
174
Glava 10- Isharana i san
nekom dijetom poboljati razmena materija? U principu, ako se
smanji koli"ina hrane, teina se moe smanjiti, ali to je
privremeno, posle izvesnog vremena teina !e se vratiti. Problem
sa teinom ima, tako#e, svoje mentalne uzroke. Tome treba
dodati da je osoba sa pove!anom teinom iskompleksirana zbog
toga, to je, tako#e, jedan od mentalnih uzroka. Vebe, po
metodi koja je opisana u ovoj knjizi, reguliu teinu onako kako
se regulie ceo organizam i to je brz i prirodan na"in. Po pravilu,
u"esnici kursa su slabili 4-5 kilograma, ako je teina bila iznad
normalne i to samo zbog "i!enja organizma. Ali postoje i
specijalne vebe za to.
SAN
San - to je ustvari obnavljanje energije koja je potroena u toku
dana. U zavisnosti od energetske konstitucije, svakom "oveku je
potreban razli"iti broj sati sna. Ljudi sa visokim frekvencijama
biopolja, osetljiviji, imaju potrebu za duim snom - 9-10 sati. Ljudima
sa niskim frekvencijama dovoljno je 6-7 sati. Naravno, postoje razna
odstupanja na ovu ili onu stranu. Nekima je potrebno 12-13 sati,
druga granica je 4-5 sati. To se objanjava time to ljudi sa visokim
frekvencijama bre troe energiju i njima je potrebno vie vremena
da je obnove, a ljudi sa niskim frekfencijama je obnavljaju bre.
Uzrok nesanice je u tome to za vreme nekog stresa ili nervnog
rastrojstva "ovek izvesno vreme nije mogao normalno da spava.
Poto je bio uznemiren, program nesanice se u"vrstio u njegovoj
podsvesti, te organizam i dalje uporno odra#uje taj program. Zato
neki ljudi godinama pate od nesanice i nikakvi lekovi ne pomau.
To je razumljivo, jer lekovi ne ukidaju programe. Energetske
vebe za ispravljanje biopolja i unitavanje negativnih programa
dosta brzo dovode do normalizacije sna. Osim toga, san kod
ve!ine, onih koji su ovladali metodom, postaje dubok kao kod
deteta. A to je veoma vano, jer dubina sna govori o njegovom
kvalitetu. Interesantno je da su rnnogi polaznici kursa primetili da
su po"eli da spavaju mnogo manje, sada im je dovoljno 4-5 sati.
175
BORIS ARANOVI" - "I#ENJE ORGANIZMA
To pokazuje koliko je jaka energetika. Istina, u vreme usvajanja
metode, oni koji su imali probleme sa zdravljem su na po"etku,
obrnuto, spavali vrlo mnogo. Posle obnavljanja organizma
potreba za snom se smanjila.
176

Glava 11

REZULTATI KORI#ENJA
METODE

#ovek dobija sposobnost
da uradi nemogu"e
u procesu rada;
drskost stvara potrebnu snagu.
Krajn
Glava II - Rezultati kori$enja metode
Bez obzira na to to je metoda po"ela da se primenjuje tek
nedavno^ rezultati njene primene su upe"atljivi. Na koji na"in se
ljudi obu"avaju ovoj metodi?
Metoda sli"na ovoj opisanoj u knjizi, samo proirena, ulazi u
specijalni kurs, koji vodim u Institutu za alternativnu medicinu u
tokholmu. U toku 36 "asova (6 "asova na dan) ljudi se teoretski
i prakti"no obu"avaju metodi, uklju"uju!i i rad sa psihom. Taj
kurs vodimo moja ena Ivona i ja. To radimo preko firme koju
smo zajedni"ki stvorili i koja se zove Centar !ovekovih
skrivenih rezervi. Svaki slualac koji do#e na kurs dobija
formular u kome opisuje svoje probleme. Zatim, posle 2-3
meseca samostalnog rada, polaznik nam vra!a formular sa
opisom promena koje su se desile posle primene metode. Oko
600 ljudi je do sada prolo obuku za ovu metodu i mi imamo
priblino toliko formulara. Mislim da bi se rezultatima ponosila
najnaprednija klinika u svetu.
Ve!ina onih koji su bili na kursu i koji su radili po ovoj metodi su
ostvarili izvanredne rezultate. Nestale su hroni"ne bolesti, koje su
se vukle godinama, kao astma, reumatizam, bolesti organa za
varenje, problemi sa enskim polnim organima, bolesti koe.
Mnogima se poboljao vid, sluh, obnovljena je psihoemocionalna
ravnotea. Ljudi, sa kojima smo se sretali posle kursa ili smo sa
njima razgovarali telefonom, su isticali da su prihvatili ovu
metodu kao najbolji poklon u ivotu. Evo nekoliko karakteristi"nih
primera.
Jedna ena, 56 godina, koja je doputovala na kurs, 30 godina nije
mogla da hoda i, naravno, kretala se samo u kolicima. Le"ila se u
vie zemalja, me#u njima i u Americi. Krajnja dijagnoza nije bila
postavljena, samo se sumnjalo na nedostatak neke hemijske
supstance u !elijama mozga. Marta je dola na kurs i ozbiljno
po"ela da radi sa metodom, sa fizi"kim i psihi"kim "i!enjem. Ve!
179
posle mesec dana, po"ela je da pie (ranije nije mogla da dri
pisaljku u rukama). Nastavljaju!i rad po metodi ona je imala kod
mene i 10 seansi regresione terapije. Prilikom sprovo#enja ove
terapije bilo je interesantno to to ona nije videla nikakve slike ili
scene, samo joj se telo trzalo kada se prolazilo kroz uzrast od 1
do 6 meseci. Isti trzaji su se javljali i kad se nalazila u maj"inoj
utrobi. U ostalim uzrastima sve je bilo mirno. I zato smo po"eli da
obra#ujemo najmla#i period. Iz seanse u seansu trzaji su
postajali sve slabiji i slabiji. Istovremeno se poboljavalo njeno
stanje - psihi"ko i fizi"ko. Napredak je bio prili"no brz. Ve! posle
pola godine, napravila je samostalno prve korake. Sada Marta
pola vremena hoda, pola sedi u kolicima, noge joj jo nisu
oja"ale. Ona i dalje veba i nema nikakve sumnje da !e se uskoro
sasvim izbaviti iz kolica. Ono to lekari nisu mogli da urade za 30
godina, ona je sama uradila za pola godine.
Drugi polaznik naeg kursa, Bjorn iz Geteborga, 60 godina,
novinar, imao je probleme sa nogama kao posledicu dijabetesa,
stalne potmule bolove. Bjorn je traio pomo! na mnogim
klinikama i bio je na le"enju u najboljoj, poznatoj klinici u
vedskoj - Sofija-Hemet. Tamo su mu rekli da ne mogu da mu
pomognu; postoji samo neka mast koja se moe poru"iti iz
Amerike i koja moe delimicno da ublai bolove. Sreo sam se sa
Bjornom dva meseca posle kursa. "Vie mi nije potrbna mast -
ispri"ao je radosni Bjorn - bolovi u nogama su nestali 90%,
ponekad ose!am samo malo titanje. Pravo medicinsko "udo. Ja
sam po prirodi skeptik - priznao je Bjorn - i na kurs sam dospeo
sasvim slu"ajno. Da mi je pre nekoliko meseci neko rekao da !u
dospeti na kurs nekog Rusa koji !e me nau"iti da pomo!u misli
izazivam pulsacije organa i da !u se zahvaljuju!i tome izle"iti -
nikad mu ne bih poverovao!"
Birgita Svenson je, pre dve godine, dospela u bolnicu u tekom
stanju - fizi"kom i psihi"kom. Posle dugotrajne stresne situacije
telo je odbilo normalno da radi: nije mogla da ide, creva su radila
vrlo loe, zapaljenjski procesi u urinamom sistemu i jajnicima.
Stanje psihe je bilo jo gore - stalno histeri"na, nije elela da se
sreta sa ljudima, strah, razdraljlvost. U takvom se stanju nalazila
180
Glava 11 - Rezultati koritenja metode
godinu dana dok nije dola s muem na moj promocioni "as. Od
tog dana sam po"eo da radim sa njom... na rastojanju, jer ona
nije ivela u tokholmu, ve! u malom gradu udaljenom 300 km.
Posle 4 meseca takvog rada ona je po"ela da hoda, psihi"ko
stanje joj se popravilo. U svakom slu"aju, takvo stanje joj je
omogu!ilo da do#e na kurs na kome je u"ila metodu. Sada je ona
normalan, zdrav "ovek, koji se vratio u ivot.
Moe se navesti mnotvo sli"nih primera. Nekoliko ena, koje su
trebale da se operiu zbog tromboflebitisa, izbegle su operaciju,
zahvaljuju!i metodi. Reumatizam i sistemske bolesti su kod
mnogih nestali zahvaljuju!i fizi"kom i psihi"kom "i!enju.
Da li su svi doli do rezultata? Mislim oko 90%, 10% nije nalo
snage da pobedi sopstvenu lenjost. Oni se nisu mogli otrgnuti od
stereotipa, po kojima treba popiti tabletu, sedeti i "ekati rezultate,
ne rade!i nita. Ne, ovde se tako ne!e uspeti. Potrebni su izvesni
napori. Pri "emu napori i nisu tako veliki, ako se uzme u obzir da
su vebe interesantne, ne zahtevaju posebne uslove ili sprave.
Metoda je mlada, tek je po"ela da se iri. Ali velika efikasnost,
koju je pokazala na po"etku, prirodnost i nepostojanje neeljenih
nuspojava daju mi pravo da ve! sada piem o njoj.
181
Zaklju"ak
ZAKLJU"AK
Predvi#am reakciju nekih "italaca koji su pro"itali ovu knjigu: "ta
je ovo, celog ivota treba da se bavim ovom metodom da bih
izbegao zastojne procese u organizmu?" Da! I ne samo time. A
tom metodom se bavi samo 20 minuta na dan (mislim na vreme
posle obavljenog "i!enja). Ali ne treba zaboraviti ni vebe za
ja"anje ki"me, tr"ajne, poskakivanje, vebe za razgibavanje,
jednom nedeljno sauna, uzgred - sauna je tako#e postupak
"i!enja, divno "isti kou. Najzad, potroi!ete moda jedan sat
dnevno, moda malo vie. Ali drugog izlaza nema, ako ho!ete da
budete zdravi, snani, jasne glave i da utedite vreme. Da, ne
"udite se, ba da utedite. Znam to po sebi. Ja, na primer,
vebam 1 sat i 20 minuta. To vreme koje potroim na sebe mi
omogu!ava da mnogo i efikasno radim, zato to se dobro
ose!am i to mi je glava bistra. Potpuno sam ube#en da bih, da
ne vebam, uradio mnogo manje. Isto ose!a i moja ena Ivona sa
kojom zajedno vebam. Ali ne!u o nama. Poznati pisac i
specijalista u le"enju ljudi J. A. Andrejev, koga smatram jednim
od svojih u"itelja, je sjajan primer izvanredne enegije, snage,
radne sposobnosti i psihi"ke ravnotee. Ja ne znam ta treba da
se desi da Jurij Andrejevi" propusti saunu u sredu ili tr"anje
svakog jutra. I u isto vreme nisam nikad sreo nekog drugog
"oveka koji bi mogao da uradi tako mnogo u toku jednog dana.
Na alost, u naem drutvu nema mnogo ljudi koji mogu da
shvate vezu izme#u normalnog rada debelog creva i dobrog
raspoloenja, izme#u "iste jetre i uspeha u poslu. Ve!ina to
shvata tek poto na njega "do#u sva zla", kada "zqradi" gomilu
problema i bolesti.
Ume!e upravljanja sobom "ini da ljudi veruju u sebe, da budu
snani, zati!eni na planu zdravlja i na socijalnom planu. Ume!e
upravljanja sobom omogu!ava "oveku da svaku ivotnu situaciju
183
razmatra sa pozitivne ta"ke gledanja. $ak i neuspesi i greke se
posmatraju pozitivno, kao ivotni eksperiment i nauk de se u
budu!nosti ne ponove sli"ne greke.
Energetska ravnotea "ini "uda sa ljudima koji ranije nisu mogli
da iza#u na kraj sa razdraljivi!u, koji su burno reagovali na
doga#aje. Poznato je da su uzroci takvih reakcija slabost,
unutranja neravnotea, nemo! da se prihvati situacija.
Ovladavanje metodom omogu!ava "oveku da ostvari tesan
kontakt sa svojim telom, da ga razume i ose!a, jer je veoma
vano da dua i telo budu jedno. Bez toga je teko posti!i
harmoniju i uspeh u ivotu. Neophodna je samo elja i
delovanje. Bez te dve komponente ne moe se resiti nijedan
ivotni problem, te dve osobine se moraju sprovoditi celog ivota.
Ne moe se izgraditi sre!a i zatim biti sre!an celog ivota. Sre!a
je svakodnevan posao! Sve je u vaim rukama. Stokholm,
januara 1998.
184
LITERATURA
LITERATURA
1. Aranovich B. Healing med bioenergi och tankekraft fwr var
och en. Stockholm, 1995.
2. Aranovich B. Healing. Helsinki, 1995.
3. Aranovich B. Bli herre wver din hllsa. Stockholm, 1997.
4. Andreev KD. A. Prakti"eskiy le"ebnik, SPb, 1997.
5. Grimak L P. Magm biopola, M. 1994.
6. Semenova H. A. Vse bolezni ot nervov. SPb, 1996.
7. Slobodannik A. P. Psihoterapm, vnuenie, gipnoz. Kiev, 1983.
8. LUadrilov E. V. O"istka tolstogo kie"nika v domasnih
usloviah, SPb, 1996.
185
SADRAJ
UVOD 5
GLAVA 1 13
UPOZNAJ SAMOG SEBE 13
Neznanje i sumnji"avost - "prijatelji" bolesti 15
Sistemi, organi, !elije 16
Razmena materija 18
Samoregulacija funkcija organizma 24
Endokrini sistem

(sistem lezda sa unutranjim lu"enjem) 26
Krv 28
Krvotok 31
Srce 31
Arterije 32
Vene 33
Kapilari 34
Funkcija kapilara 34
Stanje kapilarnog sistema kod bolesnih 37
Sistem organa za varenje 38
eludac 38
Pankreas (gutera"a) 39
Jetra 40
Dvanaestopala"no crevo 41
Tanko crevo 41
Debelo crevo 41
Zadnje crevo (rektum) 42
Organi za izlu"ivanje mokra!e (urinarni sistem) 42
Bubrezi 42
Mokra!na beika 44
Organi za disanje 44
Nervni sistem 46
Centralni nervni sistem 46
Periferni nervni sistem 47
$ovekov elektri"ni, elektromagnetni i

energoinformacioni sistem 48
Energetski meridijani 49
Biostruje 50
Energija misli 51
Covekovo biopolje 53
Energoinformaciona veza organa. Informacija 0 bolesti 55
GLAVA 2 61
UZROCI ZAGA'ENJA ORGANIZMA 61
Psihoemocionalno stanje 64
Promene kiselo-bazne ravnotee 64
Kosmi"ko zra"enje 64
Usporavanje razmene u me#ucelijskom prostoru 66
Zastojni procesi 67
GLAVA 3 69
UTICAJ MISLI NA ORGANIZAM 69
Fizioloke osnove 71
Put misli 72
Rad podsvesti 73
Svest i podsvest. Emocije i slike 74
Energetske osnove 76
Malo lirsko odstupanje za skeptike 76
Dejstvo misli na daljinu 78
Misaoni obrasci 79
GLAVA 4 83
ZDRAVLJE I SNAGA MISLI 83
Ruila"ka snaga negativnih misli 85
Uvreda 85
Strah 87
Agresivnost 89
Ose!anje krivice 90
Nepovoljno miljenje 0 drugima 91
Ja sam ono to mislim o sebi 91
Uticaj misli na sudbinu 93
GLAVA 5 97
OZDRAVUENJE POMO%U REGRESIONE TERAPIJE 97
Reinkarnacija - istina ili izmiljotina? 99
Karma 100
Regresiona terapija 101
GLAVA 6 105
TAJNA USPEHA SAMOOZDRAVUENJA 105
Korisne i tetne navike 107
Pozitivno psihoemocionalno raspoloenje 109
GLAVA 7 11
$I%ENJE POMO%U MISLI 11
Malo o klasi"nom "i!enju 11
Ideomotorne pulsaclje - osnova metode 11
Snaga pulsaclja 11
Ritam muzike - druga pokreta"ka snaga metode 11
Deiovanje metoda Ideomotornog "i!enja na organizam 12
Pritiskanje stomaka - divna dopuna metode 12
Dijagnosti"ki zna"aj metode 12
GLAVA 8 129
$I%ENJE POJEDINIH ORGANA 129
Priprema za "i!enje 13
$i!enje debelog creva 13
Problemi sa debelim crevom 13
Postupak "i!enja 13
Grubo "i!enje 13
I Ideomotorno "i!enje 13
$i!enje Jetre 14
Problemi sa jetrom 14
Postupak "i!enja 14
$i!enje eluca 14
$i!enje tankog creva 149
$i!enje bubrega 151
$i!enje llmfe 154
GLAVA 9 159
PSIHI$KO $I%ENJE ORGANIZMA 159
Izravnavanje obloge biopolja 161
Stvaranje Idealnog lika 162
Rad sa simbolima 164
Izbacivanje negativnosti iz podsvesti 166
Izbacivanje Informacija iz podsvesti pomo!u crtea 168
GLAVA 10 171
ISHRANA I SAN 171
Ishrana 173
San 175
GLAVA 11 177
REZULTATI KORI%ENJA METODE 177
ZAKLJU$AK 183
LITERATURA 185
BORIS ARANOVI"
"I#ENJE ORGANIZMA
SISTEM STVARANJA I OBNAVLJANJA #ELIJA
Na stranicama ove knjige !ete se upoznati sa jedinstvenom
metodom "i!enja organizma, koju je razradio B. Aranovi" -
metodom koja omogu!ava da se pomo!u ruku i snagom
sopstvene misli izazivaju vibracije !elija, kojima se
obnavljaju njihove mogu!nosti za samoobnavljanje i
samo"i!enje.
Saveti B. Aranovi"a !e vam pomo!i da se izbavite od
negativnih emocija i psiholokih pritisaka, "iste!i ne samo
fizi"ko telo nego i duu.
Kompletan sistem "i!enja je jednostavan i efikasan, on !e
vam pomo!i da se izbavite od mnogobrojnih bolesti,
u"vrsti!e vae zdravlje i produiti mladost.

Organizam Za Sviranje Kurcu

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Organizam Za Sviranje Kurcu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Boris Aronovi!

You might also like