IX AS RAUNSKIH VEBI

VAZDUH- KVALITET VAZDUHA

ist vazduh je smea gasova, koja sadri:
78,0 % azota (N2),
20,1 % kiseonika (O2),
0,9 % argona (Ar),
0,03 % ugljen-dioksida (CO2),
0,002 % neona (Ne),
0,0005 % helijuma (He).
U prirodi nema apsolutno istog vazduha!
Ako se istim vazduhom smatraju sve navedene komponenete u odreenom procentualnom odnosu,
sve ostale komponente bi inile zagaivae!
Koji su glavni zagaivai vazduha?
Postoji vie podela i kriterijuma za vrste, kategorije zagaivaa vazduha. Jedna od podela je prema
veliini estica koje ine zagaivae.
U glavne zagaivae vazduha ubrajaju se estice u vazduhu.
estice se mogu podeliti na:
prainu, koju ine vrste estice koje mogu fine estice uglja, pepela, cementa. estice koje se
ubrajaju u prainu imaju dimenziju od 100 u dijametru.
paru, takoe moe imati estinu prirodu, a najee nastaje kao proizvod kondenzacije para
tokom sublimacije, destilacije, kalcinacije ili hemijskih procesa. estice dima imaju
dimenzije od 0,03 do 0,3 u dijametru.
maglu, takoe ima estinu prirodu i nastaje kondenzacijom pare. Dimenzije magle su od 0,5
do 3,0 u dijametru.
dim, nastaje kao proizvod nedovrenog sagorevanja. estice dima imaju dimenzije od 0,05 do
1 u dijametru.
sprej, nastaje atomizacijom tenosti. Sprej se izdvaja pod dejstvom gravitacije.
U tabeli 1 data je priblina veliina svih estica koje ine zagaivae vazduha.

Tabela 1. Podela zagaivaa vazduha prema dimenziji

Para

Gasovi

Praina
Magla

Sprej

Dim
0,00001 0,0001

0,001

0,01

0,1

10

100

1000

Veliina estica (u mikronima)

Pored vrstih estica, znaajni su gasoviti zagaivai vazduha.
U tabeli 2 navedeni su svi gasovi koji se smatraju ozbiljnim zagaivaima vazduha, njihova hemijska
formula, znaajne karakteristike i uticaj (sa aspekta zagaenja vazduha).
Naziv zagaivaa

Hemijska

Znaajne karakteristike

Uticaj na zagaenje

formula
Sumpor-dioksid

SO2

Bezbojan gas, zaguljiv

tetan za zdravlje,
vegetaciju, stvari

Sumpor-trioksid

SO3

Lako se rastvara u vodi

Izrazito korozivan

Vodonik-sulfid

H2S

Miris na pokvarena jaja pri

Jako otrovan

niskim koncentracijama, bez

mirisa pri visokim
koncentracijama
Azot-monoksid

N2O

Bezbojan gas

Relativno inertan

Azot(II)oksid

NO

Bezbojan gas

Nastaje u toku sagorevanja

Azot (IV)oksid

NO2

Narandasto-braon boje

Glavna komponenta smoga

Ugljenmonoksid

CO

Bezbojan gas, bez ukusa

Otrovan; nastaje kao

proizvod nepotpunog
sagorevanja

Ugljendioksid

CO2

Bezbojan gas, bez ukusa

Nastaje kao proizvod

potpunog sagorevanja;
(Green house gas) GHG

Ozon

O3

Izrazito reaktivan

tetan za vegetaciju

Ugljovodonici

CxHy ili HC

Mnoge

Mnoge

Metan

CH4

Zapaljiv, bez ukusa i mirisa

GHG

Hlorofluorokarbonati

CFC

Slabo reaktivan, dobrih

toplotnih svojstava

Veoma je prisutna podela gasovitih zagaivaa na primarne i sekundarne.

Pod primarnim zagaivaima smatraju se svi koji potiu iz odreenog izvora. U primarne zagaivae
ubrajaju se : SO2, CO, NOx, SOx, estice, ugljovodonici i metali.
Pod sekundarnim zagaivaem smatra se gas koji nastaje hemijskom reakcijom u atmosferi. U
sekundarne zagaivae ubrajaju se: O3, fotohemijski oksidanti i oksidovani ugljovodonici.
Prema EU, USA i WHO propisima kritini zagaivai su: CO, NO2, O3, SO2, PM-10, (particulate
matter prenika <10 m) i olovo.

MERENJA I IZRAAVANJE KOLIINE, ODNOSNO KONCENTRACIJE GASOVA.

Koncentracija gasa (zagaivaa) se moe izraziti preko:
ppm-a (zapremina zapremina v/v odnos)
ppb-a (zapremina/zapremina v/v odnos)
mg/m3
mg/Nm3
3
Nm -normalni kubni metar, pri standardnoj temperaturi od 0 C i pritisku od 1013 mbar (1 atm).
Normalni kubni metar vano je definisati u sluaju da je temperatura emisije gasa iznad temperature u
atmosferi, i tada gas ne zauzima 22,4 dm3 (L). Pri drugim temperaturama i pritiscima, koji nisu
normalni, potrebno je izvrti odgovarajue korekcije!
Pri normalnim uslovima (t=0 C, p=101,3 kPa) 1 mol gasa zauzima 22,4 L.
Pri nestandardnim uslovima:

1 mol= 22,4

T 101kPa

273K
P

T-temperatura u K,
P-pritisak u kPa.

ZADACI:
1. Ako je temperatura nekog gasa a)
25 C
b) 1000 C,
odrediti zapreminu koju zauzima 1 mol ovog gasa.
Reenje:
a)
24,5 L
b)
104,5 L
Oigledno da je vano poznavati uslove pri kojima dolazi do emisije gasova!
2. Odrediti godinju proizvodnju, nastanak NOx, gasa koji nastaje emisijom iz 50 000 vozila u Niu,
ako je brzina emisije NOx 2 g/km po vozilu. Pretpostaviti da svako vozilo godinje pree oko 20 000
km.
Reenje:
2.000 tona NOx

3. 1974 godine automobil je prelazio proseno 3000 km/meseno. Prema nekim merenjima utvreno
je da je emisija, odnosno koncentraciju ugljovodonika (HC) 3,4 g/km, a ugljen-monoksida (CO) 30
g/km. Odrediti emisiju HC i CO na godinjem nivou (1974).
Reenje:
Godinja emisija HC: 122,4 kg/godinje
Godinja emisija CO: 1080 kg/godinje

4. Odrediti ukupnu emisiju ugljovodonika po stanovniku (HC) u gradu koji ima 1 milion stanovnika
ako:
1. 300 000 vozila ija je godinja kilometraa oko 12 000 km emituje 1 g/km CH,
2. je godinja potronja farbe po stanovniku 2 L/godini, a sadraj CH u svakoj litri farbe je 1 kg,
3. je godinja potronja CH od raznih hemikalija, deterdenata, rastvaraa 1 kg po stanovniku.
Reenje:
Ukupno (1+2+3)=6 600 tona, odnosno 6,6 kg po oveku godinje (per capita)

5. Za merenje koncentracije i koliine estica u gasu koji se emituje iz dimnjaka koriste se filtri. ist
filtar, pre upotrebe, imao je masu od 10, 00 g. 24 asa nakon postavljanja filtra na dimnjak, masa
filtra je bila 10,10 g. Protok vazduha na poetku i na kraju merenja bila je 0,5 odnosno 0,2 m3/s.
Odrediti koncentraciju estica u gasu koji se emituje iz dimnjaka (u g/m3).
Reenje: Koncentracija estica u gasu koji se emituje je: 3,31 g/m3
6. Za merenje koncentracije i koliine estica u gasu koji se emituje iz dimnjaka koriste se filtri. ist
filtar, pre upotrebe, imao je masu od 18,00 g. 24 asa nakon postavljanja filtra na dimnjak, masa
filtra je bila 18,60 g. Protok vazduha na poetku i na kraju merenja bila je 0,7 odnosno 0,9 m3/s.
a) Odrediti zapreminu vazduha koja je prola kroz filtar u toku 24 asa.
b) Odrediti koncentraciju estica u gasu koji se emituje iz dimnjaka (u g/m3).
Reenje:
Koncentracija estica u gasu koji se emituje je 8,68 g/m3

7. Odrediti masu estica na filtru ako je srednji protok vazduha kroz filtar 0,7 m3/s, a koncentracija
vrstih estica 20 g/m3. Pretpostaviti da su merenja trajala 24 asa.
Reenje:
Masa estica na filtru: 1,21 g

KVALITET VAZDUHA U ZATVORENOM PROSTORU

INDOOR AIR QUALITY
Kvalitet vazduha u unutranjim prostorijama, u zatvorenom prostoru veoma je znaajan sa
zdravstvenog aspekta jer savremeno stanovnitvo provodi vei deo vremena u unutranjim
prostorijama.
Zagaen unutranji vazduh izaziva brojne poremeaje, od iritacije oiju i vida, do glavobolja,
suzenja, kaljanja, lupanja srca, vrtoglavice i drugih brojnih simptoma koji su posledica
zagaenog vazduha. Najpoznatiji unutranji zagaivai vazduha su:
azbest, koji potie od premaza koji su otporni na vatru i vinilnih podova,
ugljen-monoksid, proizvod sagorevanja (puenja, grejanja prostora, penice i rerne),
formaldehid, koji potie od tepiha, premaza sa crepa i ploica,
estice, koje potiu od puenja, kamina, praine,
oksidi azota, koji potiu od pei na gas,
ozon, koji potie od fotokopir maina,
radon, oslobaa se iz zemljita,
sumpor-dioksid, iz grejaa koji rade na kerozin,
isparljiva organska jedinjenja, koja su proizvod puenja, boja, lakova, rastvaraa, kuvanja.
Iako se vazduh esto menja (provetrava) matematiki se moe izraunati i odrediti promena
vazduha u nekom prostoru preko sledee formule:
A=

q
, gde su: A-broj promena vazduha na sat, h-1,
V
q-protok vazduha, m3/h,
V-zapremina prostorije, m3.

Pored promene vazduha moe se odrediti i koliina zagaivaa u prostoru koji se moe izbaciti, prema
sledeoj formuli:
Q = cAV, gde su: Q koliina zagaivaa koja naputa prostoriju, mg/h
c-koncentracija zagaivaa u prostoriji, mg/m3,
A-broj promena vazduha na sat, h-1,
V-zapremina prostorije, m3.
Zagaiva u prostoriji nastaje i izvor iz kog se emituje se moe okarakterisati preko jaine izvora, S a
izraava se u mg zagaivaa koji se emituje na as.
Tada se koncentracija zagaivaa u prostoru izraunava kao:
c=S/(AV), gde su: S jaina izvora zagaenja, mg/h
c-koncentracija zagaivaa u prostoriji, mg/m3,
A-broj promena vazduha na sat, h-1,
V-zapremina prostorije, m3.
ZADACI:
1. Mala prostorija se korsiti za kopiranje i postoji opravdana briga da je nivo ozona u prostoriji zbog
kopir maine iznad dozvoljenog nivoa, ako se prostorija retko provetrava. Zapremina sobe je 25 m3 i

preporueno je da se soba provetrava 30 puta na sat. Kojim protokom je potrebno da se prostorija

ventilira?
Reenje:
750 m3/h
2. U prostoriji (5 x 5 x 3 m) se nalaze puai koji u svakom trenutku troe jednu cigaretu. Ako je mo
emisije svake cigarete 86 mg/h CO i ako se prostorija provetrava na svakih 0,2 h, kolika je
koncentracija CO u prostoriji?
Reenje:

5,73 mg/m3