Kako rade mree...

Imate vie kompjutera u kui ? elite da meu njima delite internet konekciju, fajlove ili igrate igre ? Za to
vam je potrebno da spojite te kompjutere, a spajanje vie kompjutera naziva se mrea ( eng. network )...

U ovom lanku govoriemo o kunim mreama i razliitim nainima na koje one mogu biti realizovane.
Iako priamo o kunim mreama, to ne znai da ono to proitate ovde ne moete da primenite prilikom
umreavanja sa komijom princip je isti.
Postoji vie naina na koji moete povezati vae kompjutere:
putem kablova kroz kuu/ stan/ zgradu
beicno (radio talasima)
putem telefonskih linija
Svaki od ovih naina zahteva da podesite vae kompjutere da bi ste mogli da delite fajlove, tampae i
internet konekciju. Podeavanje kompjutera za rad u mrei je, u principu, veoma lako. Svaka od metoda
ima svoje prednosti i mane i na njih emo obratiti panju kasnije u lanku. U ovom lanku objasniemo
vam kako da umreite Windows 98/Me i XP, poto su oni najrasprostranjeniji kod korisnika kompjutera.
Sada preimo na osnove mrea.
Osnove umreavanja
Da bi ste napravili mreu morate uraditi sledeih pet koraka:
odluite na koji nain ete relatizovati povezivanje izmeu kompjutera
kupite opremu
ugradite opremu (ako su u pitanju kartice) ili je poveite (ako su u pitanju eksterni ureaji), zatim
instalirajte potrebne drajvere
izvrite sva potrebna podeavanja
proverite da li sve funkcionie i uivajte u blagodetima koje vam prua mrea, bilo to igranje igrica ili
deljenje internet konekcije
Pomoi emo vam da podesite vau mreu kako biste iskoristili njene prednosti u odnosu na etanje
izmeu kompjutera sa disketom . Da bi vam pomogli oko pravilnog podeavanja mree, u sledeih par
stranica, objasniemo vam neke osnovne radnje, kao to su:
dodelite jedinstveno ime vaem kompjuteru
delite fajlove sa drugim korsincima
delite tampa(e) sa drugim korisncima
obezbedite vau mreu od upada
delite internet konekciju

Umreavanje
Za funkcionisanje najprostije mree od 2 i vie raunara je potrebno:
Svaki raunar treba da ima mrenu karticu
Switch ili HUB (od 4 porta i vie)
Odgovarajua mrena instalacija
Odgovarajui software ispravno podeen
Prednosti raunarske mree su mnogobrojne, a mana skoro da nema. Uz malo ulaganje u
raunarsku mreu, moe se izvui maksimum iz raunara i opreme koju ve posedujete ili
planirate da nabavite.
Deoba svih resursa u mrei je mogua (internet konekcija, tampai, skeneri, faks-modemi,
ploteri, ...). To znai da sa svakog od raunara u mrei moete odtampati va dokumet na
tampau koji je povezan u mreu preko nekog od raunara, a nalazi se u drugoj prostoriji ili na
drugom stolu. To znai da vam za deset raunara nece biti potrebno deset tampaa, vec e svi
moi da koriste jedan isti. Nije vam potrebno da nabavite internet konekciju za svaki raunar
posebno nego je dovoljno da je jedan ima i istu podeli sa ostalima. Ovako e svaki korisnik imati
pristup Internetu, moe da ita i alje pisma i da surfuje (surfovanje je samo opcija, sistem se
moe podesiti da korisnici nemaju direktan pristup Internetu)

Lakoa prenosa podataka je glavna karakteristika mree raunara. Brza

i profesionalna izrada UTP, FTP i SFTP mrenih kablova podrazumeva obueni kadar i
odgovarajuu opremu. Uz sve to, treba voditi rauna o tipu i kvalitetu kabla koji se koristi, kako
bi zadovoljio potrebe korisnika. U zavisnosti od tipa mree i njene postavke, zavisi i tip kabla
(wall ili fly varijanta). Kvalitet primenjenog kabla se oznaava klasom, a HorNet koristi
iskljuivo kablove visokog kvaliteta sa oznakom kategorije 5.
Postoji vie vrsta i tipova mrea, ali su kod nas najprimenjenije male mree za kancelarijsku
upotrebu (do 20 raunara u mrei) i direktna veza dva raunara uz pomo crossover kabla koji se
specijalno izradjuje za tu primenu.
Razvodjenje instalacije
U zavisnosti od trajnosti mree koja se postavlja, broja raunara, njihove medjusobne udaljenosti
i potrebe da mrena intalacija bude trajna ili ne, pristupa se projektovanju mree. Razlikujemo
vei broj razliitih tipova mree koje se spajaju na najrazliitije naine. Sve kombinacije su
mogue, pa se u zavisnosti od potrebe osmisli odgovarajui model mree. Kada je model
prihvaen, bitno je da se korisnik mree odlui za model razvodjenja instalacije:

Instalacija privremeno-trajnog tipa

Instalacija trajnog tipa
Instalacija privremeno-trajnog tipa je sastavljena iskljuivo od "fly" UTP kablova, a instalacija se
razvodi iskljuivo sa njima. Za razliku od instalacije za mreu trajnog tipa, ovi kablovi su manje
otporni na mehanika oteenja i razvlae se od Switch-a (HUB-a) do svakog od PC raunara
pojedinano.
Instalacija trajnog tipa se zasniva na kombinaciji dva tipa kablova. Jedan tip kablova je takozvani
"wall" UTP kabl, koji u zavisnosti od potrebe moe biti i u SFTP ili FTP varijanti (zatieniji
tipovi). Oni se razvode iskljuivo izmedju uzidno/nazidnih UTP kutija. Pominjani "fly" UTP kabl
u ovakvom tipu mree slui samo kao veza od postavljene utinice do raunara. Utinice mogu
imati jedno, dva ili tri mesta na sebi. Ovakav tip mree je mnogo izdrljiviji i trajniji, zbog lake
zamene "fly" kablova koji vode od kutije do raunara. Drugi deo instalacije izmedju kutija ostaje
netaknut i potpuno siguran od mehanikih oteenja.

Kod obe vrste instalacija za mree se moe postaviti put za kablove koji
vodi kroz specijalno montirane kanalice. HorNet d.o.o. u ponudi ima veliki izbor razliitih vrsta
kanalica. One se montiraju lepljenjem ili rafljenjem za zid. Lepog su izgleda, ima ih raznih
veliina, boja i oblika i imaju zatitnu funkciju za kablove koji prolaze kroz njih.
Izrada mrenih kablova
Brza i profesionalna izrada UTP, FTP i SFTP mrenih kablova podrazumeva obueni kadar i
odgovarajuu opremu. Uz sve to, treba voditi rauna o tipu i kvalitetu kabla koji se koristi, kako
bi zadovoljio potrebe korisnika. U zavisnosti od tipa mree i njene postavke, zavisi i tip kabla
(wall ili fly varijanta). Kvalitet primenjenog kabla se oznaava klasom, a d.o.o. HorNet koristi
iskljuivo kablove visokog kvaliteta sa oznakom kategorije 5.

Za korektno pravljenje
mrenog kabla vrlo su vana kljeta koja se koriste. Od toga kako je uradjen spoj kabla sa RJ45
konektorom zavisi koliko e kabl fiziki izdrati u eksploataciji. d.o.o. HorNet u ponudi ima
zalivene mrene kablove - takozvane "Patch" kablove koji su fiksnih duina, ali fabriki
odradjenih konekcija na krajevima. Visoko su kvalitetni i izdrljiviji od pravljenih, ali su i
skuplji.
Da bi se kvalitet i korektnost konekcije RJ45 konektora ispitala koristimo
specijalno izradjen ispitiva mrenih kablova koji u automatskom ili manuelnom
modu ispituje kvalitet veze. Ukoliko test pokae pozitivan rezultat, kabl je
spreman za korienje u mrei raunara bez sumnje u njegovu pouzdanost.
Povezivanje raunara u mreu
Nakon projektovanja mree, nabavke potrebne mrene opreme i izrade kvalitetnih
UTP mrenih kablova, dolazi faza fizikog povezivanja raunara u fiziki prethodno postavljenu
mreu. Alternative postavljanju mrenih instalacija postoje i sve su zastupljenije, beina

varijanta primopredajne mrene opreme kao i preko elektrinih instalacija u vaem objektu.
Beina (wireless) varijanta je izuzetno korisna u prostorima gde se iz tehnikih ili drugih razlog
ne moe provesti klasina, iana mrea. Praktina je u tom smislu da u sluaju premetanja
raunara nema potrebe za nove mrene instalacije tojest mrea nije vezana za objekat, potpuno je
fleksibilna, po potrebi se moe premetati. Po tehnikim karakteristikama je neto sporija od
ine varijante, ali potpuno udovoljava svim klasinim potrebama i izuzetno je pogodna za dalje
proirenje.

Samo povezivanje raunara nije problem, ali tada dolazi na

red software-sko podeavanje celog sistema u skladnu i funkcionalnu celinu. Vrlo je vaan
pravlian izbor opreativnog sistema, ali su i tu kombinacije mogue. Najbolje je da svi raunari
rade pod istim operativnim sistemom, zbog lakeg i sigurnijeg postavljanja mree u funkciju.
Neki operativni sistemi imaju ogranienja u broju raunara i njihovoj ulozi u samoj mrei.

Dodelite ime vaem kompjuteru

Da bi va kompjuter mogao da bude deo mree potrebno mu je jedinstveno ime, kao i ime radne grupe
(eng. workgroup) u kojoj e on raditi. Svaki kompjuter u mrei mora da ima svoje unikatno ime, kako bi
se razlikovao od drugih, a da bi se svi kompjuteri meusobno videli potrebno je budu deo istoimene
radne grupe.

Ovako se podeava pod Windows 98/Me operativnim sistemom:

Preite miem preko ikone Network Neigbourhood i kliknite desnim tasterom mia na nju.
Iz menija, koji se pojavio, izaberite Properties. Sada e vam se pojaviti prozor u kome se nalaze
razne informacije vezane za mreni adapter i instalirane protokole.
Sada kliknite na Identification jeziak ( eng. tab ) i prikazae vam se tri polja za popunjavanje.
U prvo polje unesite ime vaeg kompjutera. Moete uneti bilo koje ime, ali ono mora biti jedinstveno.
Drugo polje popunite imenom koje ete koristiti za ime radne grupe (ovo polje morate popuniti isto na
svim kompjuterima koji e biti u toj mrei).

A ovako se podeava Windows XP:

Doite miem na ikonu My Computer, kliknite desnim tasterom mia i izaberite Properties ili kliknite
na Start, idite na Control Panel, onda u novom prozoru dva puta kliknite na ikonu System.
Izaberite jeziak Computer Name.
Kliknite na Change i u prvo polje upiite unikatno ime vaeg kompjutera.
- Ako je mogue u Workgroup polje unesite ime radne grupe, a ako to nije mogue u ovom
trenutku, vratite se na ovaj korak posle podeavanja mrenih parametara
Kliknite OK.

Deljenje fajlova (eng. File Sharing )

Znamo da elite da se umreite sa komijom, ne samo zbog igranja igrica, ve i deljenja onih slika i
filmova . alu na stranu, jedan od glavnih razloga zbog koga se kompjuteri umreavaju je upravo taj
lake deljenje fajlova. Sigurno je lake i bre da sa par klikova miem prebacite desetine megabajta, nego
da sve to kopirate na gomilu disketa, koje su spore i nepouzdane, i nosite do drugog kompjutera koji je u
susednoj sobi. Ako imate CD pisa taj proces je mnogo bri, nego sa disketama, ali opet morate da se
etate, a opet postoji problem ako zafale prazni diskovi...
Da biste uivali u lakoi prebacivanja fajlova sa jednog kompjutera na drugi, a da pri tome ne ustajete iz
stolice morate uraditi sledee:

Pod Windows 98/Me operativnim sistemom:

Miem preite preko Network Neighbourhood.

Kliknite desnim dugmetom, pa iz menija koji e se pojaviti izaberite Properties.
Otvorio vam se novi prozor sa imenom Network properties. Proverite da li u spisku protokola imate
stavku Client For Microsoft Networks.
Ako imate tu stavku u spisku preite na sledeci korak, a ako je nemate morate uraditi sledee:
Kliknite na Add ( srp. dodaj ) u Network properties prozoru.
Izaberite Client ( srp. klijent ) u prozoru koji se pojavio
Kliknite na Add. Sada e vam se pojaviti prozor podeljen u dva dela.
U levom delu su imena raznih kompanija, tu naite Microsoft, oznaite ga, zatim na desnoj strani
izaberite Client For Microsoft Networks i kliknite OK.
Sada e vam Windows 98/Me moda zatraiti instalacioni CD, ubacite ga. CD je zatraio, jer mu je
potreban da iskopira neophodne fajlove.
Kada se zavrilo kopiranje fajlova trebali bi da se nalazite na poetnom prozoru ( Network properties ).
Kako bi smo koristili deljenje fajlova i tampaca, moramo ga omoguiti u Windows-u.
U prozoru Network properties, kliknite na dugme na kome pie File And Print Sharing.
Videete dve kuice sa tekstom pored njih, jedna slui za deljenje fajlova, a druga za deljenje
tampaa. Stavite (x) u svaku od kuica.
Kliknite OK.

Pod Windows XP operativnim sistemom:

Idite na Start, onda na Connect To

Kliknite na Show All Connections
Otvorie vam se novi prozor sada moete da birate da li ete da pratite nau korak po korak
metodu ili ete iskoristiti ugraenog arobnjaka ( eng. wizzard ).
Ako ste se odluili za nau metodu, nastavite da itate.
Desnim dugmetom kliknite na Local Area Connection i iz menija izaberite Properties.
Sada vam se otvorio novi prozor sa nazivom Local Area Connection Properties.
Proverite da li imate instaliran protokol Client For Microsoft Networks
Postoji mogunost da taj protokol nije instaliran. Ako jeste, nastavite itanje na koraku 7., a ako nije
pratite ove dopunske korake:
U prozoru Local Area Connection Properties kliknite na Install.
Oznaite Client, pa kliknite na Add.
U novom prozoru oznaite Client For Microsoft Networks, pa kliknite OK.
Sada ste vraeni na poetni prozor.
Do ovde smo doli, jer elimo da ukljuimo deljenje fajlova i tampaa. Da bi smo to uradili radimo
sledee:
Kliknite na Install.
Oznaite Service i kliknite na Add.
U novom prozoru oznaite File And Print Sharing For Microsoft Networks, onda kliknite na OK.
Vraeni ste na poetni ekran i sada kliknite na Close.

Poto smo to obavili, sada moramo odrediti kojim fajlovima drugi kompjuteri mogu da pristupe.
Najlake je da podelite (eng. share) ceo hard disk sa drugim korisnicima mree, ali onda e svi moi da
pristupe svemu na vaem hard disku. Samim tim postoji vea ansa da neko grekom, ili namerno, obrie
neto to vam je potrebno. Kada ste odlucili da li ete podeliti ceo hard disk ili samo neki folder, sa
drugima, oznaite ga. Kliknite desnim dugmetom mia na njega, iz menija izaberite Sharing... stavku.

U Windows 98/ME

Otvorie vam se prozor sa vie opcija. Predefinisani ( eng. default ) izbor je Not Shared. Promenite tu
stavku u Shared As i ukucajte ime.

U Windows XP

Ako ste se odluili da podelite ceo hard disk, pojavljuje se sledei ekran.

Tu je potrebno da kliknete na plava podvuena slova ( If you understand... ) da bi ste omoguili

deljenje hard diska sa drugima.
Sada se pojavljuje drugi prozor koji je identian kao i prozor za deljenje fajlova.

Ako ste proitali tekst u prozoru primetili ste da postoje dva naina da podelimo taj folder, odnosno hard
disk.
1.
Moemo da prevuemo folder u folder pod imenom Shared Documents i Windows XP e onda
da podeli taj folder sa drugima.
2.
a) Moemo da oznaimo kuicu pored koje pie Share This Folder On The Network.
b) Takoe moemo da upiemo ime foldera.
Postoji stavka Allow Network Users To Change My Files, koja kada je oznaena, dozvoljava drugim
korisnicima mree da mogu da briu i upisuju fajlove u taj folder. Ako je ne oznaite, drugi korisnici e
moi samo da gledaju fajlove i ako ele da ih izmene morae da ih kopiraju kod sebe na kompjuter.

Kada ste sve podesili, pristup fajlovima je veoma lak, pod uslovom da sve funkcionie kako treba. Levim
dugmetom mia kliknite dva puta na ikonu Network Neighbourhood, za Win98/Me, odnosno My
Network Places*, za WinXP. U novom prozoru prikazae vam se spisak kompjutera koju su na mrei.
Dvoklik levim tasterom mia na kompjuter kojem elite da pristupite i otvara se prozor u kome je spisak
svih deljenih foldera na tom kompjuteru. Ostaje jo samo da dva puta kliknete na folder i pristupiete
fajlovima na drugom kompjuteru.
* Ako na desktop-u nemate ikonu My Network Places, moete je prikazati tako to ete kliknuti desnim
dugmetom mia na desktop, pa zatim izabrati opciju Properties. Kliknite na jeziak Desktop u novom
prozoru koji se pojavio, a onda na Customize Desktop dugme. Otvorie se novi prozor i u njemu
oznaite My Network Places, pa kliknite OK.

tampai ( eng. printers )

Da bi drugi korisnici mree mogli da koriste tampac, pored korisnika na iji je kompjuter tampac
prikluen, morate prvo da uradite, sve gore, napisane postupke, kako bi ste mogli da podelite tampa sa
drugima.

Potrebni koraci u Windows-u 98/Me za deljenje tampaa

Kliknite na Start, pa idite na stavku Settings.

Izaberite Printers i otvorie se novi prozor.
Na ikonu tampaa kliknite desnim dugmetom mia, zatim izaberite stavku Properties.
Oznaite jeziak Sharing.
Kliknite na Shared As opciju i upiite ime tampaa.
Kliknite OK.

Koraci koje treba uraditi u Windows XP-u da bi delili tampa

Kliknite na Start, a zatim na Printers and Faxes.

U novom prozoru desnim tasterom mia kliknite na ikonu tampaa, pa izaberite Properties.
Otvorie se novi prozor, u njemu izaberite jeziak Sharing.
Oznaite opciju Share This Printer, a zatim unesite ime tampaa.
Kliknite OK.

Ovo su bili koraci kojima smo omoguili deljenje tampaa sa drugim korisnicima u mrei. Sada je
potrebno da druge kompjutere u mrei podesimo, kako bi oni mogli da tampaju, na sada, zajednikom
tampau.
1.

Korienje mrenog tampaa u Windows-u 98/Me

Na kompjuteru, iz mree, sa koga elite da tampate otvorite Printers prozor ( Start ->
Settings ).
2.
Dvoklik na Add a Printer arobnjak.
3.
Izaberite Network Printer opciju i kliknete Next.
4.
arobnjak e pokazati listu svih deljenih tampaa na mrei. Izaberite onaj koji elite i kliknite
Next.
Sada e se instalirati drajver za tampa zbog ega vam Windows 98/Me moe zatraiti CD ili disketu sa
drajverima.
1.
2.
3.

Korienje mrenog tampaca u Windows XP-u

Na tom kompjuteru, sa koga elite da tampate, idite na Start -> Printers And Faxes.
Otvorie se novi prozor, u njemu dva puta kliknite na Add Printer arobnjak.
U novom prozoru kliknite Next, zatim oznaite A Network Printer Or A Printer Attached To
Another Computer, onda kliknite Next.
4.
U ovom prozoru imate 3 opcije
- Browse For a Printer runo traite tampa na mrei.
- Connect To This Printer ako ve tano znate ime kompjutera i tampaa koji je prikljuen na njega.
- Connect To a Printer On The Internet... ova opcija vam omoguava da tampate preko interneta.

Internet
Kako bi olakao korisnicima koji imaju vie raunara, a samo jednu internet konekciju, Microsoft je u svoje
operativne sisteme, od Windows-a 98, ugradio ICS (Internet Connection Sharing). ICS je arobnjak koji
olakava korisnicima da dele jednu internet konekciju na vie kompjutera, istovremeno.
Microsoft nije startno ugradio ICS u Windows 98, pa ga morate naknadno instalirati. Za razliku od
Windows-a 98, XP od poetka ima ugraenu podrku za ICS.

1.
2.
3.
4.
5.

Podeavanja ICS-a na Windows 98/Me operativnom sistemu

Otvorite Control Panel.

Dvoklik na Add/Remove Programs.
Oznaite Windows Setup jeziak, a zatim otvorite Internet Tools opciju.
Oznaite Internet Connection Sharing komponentu, onda kliknite OK.
Kada se instaliraju komponente potrebne za ICS pojavie se arobnjak. Pratite uputstva na ekranu
i klikite na Next.
6.
Ako ve nemate napravljenu internet konekciju, pojavie se drugi arobnjak za pravljenje internet
konekcije. Kada u njemu podesite sve to je potrebno, biete vraeni na ICS arobnjak.
7.
ICS arobnjak e prikupiti neke informacije sa vaeg kompjutera i zatraie da ubacite disketu na
koju e snimiti prikupljene informacije. Ta disketa vam je potrebna za lake podeavanje ostalih
kompjutera u mrei koji treba da dele internet konekciju.
1.
2.
3.
4.
o
o
o
5.
6.
7.
8.
9.
10.

Podeavanje ICS-a pod Windows XP operativnim sistemom

Idite na Start -> Connect To -> Show All Connections.

Otvorie se novi prozor, u njemu idite na Network Setup Wizzard.
U novom prozoru kliknite na Next, pa zatim u sledeem isto kliknite na Next.
Sada vam se prikazao prozor u kome treba da izaberete opis kompjutera na kome podeavate ICS
This computer connects directly to the Internet znai da je ovaj kompjuter glavni
i da ostali kompjuteri imaju izlaz na internet preko njega.
This computer connects to the Internet... ovo znai da se ovaj kompjuter ima izlaz
na internet preko drugog kompjutera.
Other neki drugi nain povezivanja.
Mi nastavljamo sa prvom opcijom, na kompjuter je glavni, a ostali se izlaze na internet preko
njega. Sada izaberite koju internet konekciju elite da delite i kliknite Next.
Sada imate izbor izmeu dve opcije. Prva opcija automatski odreuje koji mreni adapteri mogu
da koriste deljenu internet konekciju, a sa drugom opcijom vi to runo odreujete. Mi emo izabrati prvu
opciju, kliknite Next.
Sada ICS arobnjak trai da date ime i kratak opis vaeg kompjutera. Mi smo to ranije zavrili,
tako da samo kliknite na Next.
Unesite ime radne grupe kojoj ovaj kompjuter pripada, pa kliknite na Next.
Prikazane su vam opcije koje ste izabrali, poto proverite da li je sve kako ste hteli kliknite na
Next, sada e ICS arobnjak da podesi va kompjuter.
Nudi vam se opcija da napravite disketu sa predefinisanim podeavanjima za druge kompjutere
koji koriste Windows XP, ili da napravite disketu za kompjutere koji ne rade pod Windows XP operativnim
sistemom, kao i da iskoristite Windows XP CD kako biste podesili kompjutere koji nisu pod XP-om. etvrta
opcija je da zavrite sa podeavanjima tog kompjutera i da se arobnjak ugasi.

Ruteri ( eng. routers ) i Vatreni zidovi ( eng. firewalls )

Ruteri su ureaji koji dozvoljavaju informacijama da teku izmeu mrea, radije nego unutar mrea. To su
specijalizovani ureaji koji prosleuju vae poruke, kao i svakog korisnika interneta, velikom brzinom na
njihove destinacije du hiljada puteva. Kada informacija treba da putuje izmeu mrea, ruter je taj koji
odreduje kako e ona stii. Ruter ima dva odvojena, ali meusobno povezana posla:
osigurava da informacije ne ode na pogreno mesto, time spreava zaguenje mrea
osigurava da informacija stigne na tano odreeno mesto.
Radom ova dva posla ruter je veoma koristan u radu sa dve odvojene mree, spaja te mree, u ovom
sluaju vau kunu mreu i internet. On, takoe, titi da se informacije sa jedne mree ne preliju u drugu.
Posao rutera je isti, ma koliko mrea bilo zakaeno na njega.

Razumeli ste ta je to ruter i koja je njegova osnovna svrha, ali se i dalje pitate ta je vatreni zid ?
Kod nas je, od skoro, poela ekspanzija kablovskog interneta. Putem kablovskog interneta vi ste 24 asa
dnevno on-line. Samim tim ansa da neko pokua da vam upadne u kompjuter, znatno, je vea, nego
putem modemske tj. dial-up konekcije.
Vatreni zid slui da zatiti vau mreu od tih upada. Radi na principu filtera. Ako filter vatrenog zida oznai
neki podatak kao lo, on nece biti proputen dalje u mreu. Vatreni zid moe da bude zaseban ureaj,
ali moe biti i u obliku programa (Zone Alarm, Tiny, Outpost...). Morate znati da vatreni zid ne moe da
vas zatiti od spam -a koji stie preko e-mail-a. Iako neki vatreni zidovi nude anti-virusnu zatitu, ne bi
bilo na odmet da instalirate anti-virus softver (Norton, AVP, PCCillin...) na svaki kompjuter na mrei, jer se
virusi ne ire samo preko interneta. U zavisnosti koji nivo bezbednosti uspostavite zavisie i koliki broj
pretnji (eng. threats) vatreni zid moe da zaustavi. Vatreni zid moete podesiti tako da proputa samo email, a da sve ostale vrste internet saobraaja blokira. Najbolja i najpotpunija zatita bi bila da podesite
vatreni zid da ne proputa nikakav saobracj, ali onda nestaje njegova poenta, jer tada niste ni morali da
se povezujete na internet. Najbolje je da ostavite standardna podeavanja vatrenog zida, pa kako se vie
upoznajete sa mreom i potrebama korisnika, pravite potrebne izmene u (ne)proputanju saobraaja.
Najbitnija stvar kod vatrenog zida je to spreava bilo koga sa strane da pristupi vaoj mrei. Moda to i
nije toliko bitno za kunu mreu, ali firmama znai. Ipak, treba igrati na sigurnu kartu i postaviti vatreni
zid, kako vaa mrea ili kompjuter ne bi postali poligon za treniranje mlaanih hakera.

Izgradnja mree
Do sada ste proitali, a nadamo se i nauili, kako da napravite mrene konekcije, da delite internet
konekciju, tampae i fajlove.
Sada emo vie panje obratiti na dve vrste kompjuterskih mrea kako svaka od njih radi, koliko kota i
koje su njihove prednosti i mane.
Vrste mrea na koje obracamo panju su:
ine (eng. ethernet) mree
beine (wireless ) mree
Ethernet (ine) mree
Ovo je najrasprostranjeniji nain umreavanja dananjice, a pri tom je i najisplativiji. Potrebna oprema
moe da bude prosta (dve mrene karte i kabl) i jako komplikovana (veliki broj mrenih karti, switch-eva,
rutera...).
Pozitivne strane ovih mrea su:
najvea brzina prenosa podataka (10/100/1000Mbps)
prilino jeftina, ako su kompjuteri na maloj udaljenosti
velika pouzdanost
laka za odravanje
praktino neogranien broj ureaja koji mogu da se poveu
Dok su negativne strane:
za vie od dva kompjutera potrebna vam je dodatna oprema u vidu switch-a ili hub-a
trokovi se mogu znatno poveati ako je potrebno kabliranje i postavka prikljuaka na razliita mesta
nametanje i podeavanje moe da se iskomplikuje
broj mogunosti koji ovaj vid mrea prua je pozamano veliki i moe da bude dosta zbunjujui.

ta vam je sve potrebno za ethernet mreu

Brzine inih mrea su 10/100/1000 Mbps (Megabits per second). 10 Mbps mree su se koristile ranije,
dok je pristupanost 100 Mbps bila mala. Padom cena 100 Mbps opreme ona se sada koristi u kunim
mreama, jer nema vie glavne prepreke velike cene. 1000 Mbps, tj. 1Gbps (Gigabit per second), mreni
adapteri polako ulaze u nae domove, ali ostali uredaji u kompjuteru (hard disk najvie) ne mogu da
isprate njihovu brzinu, tako da im je upotrebljivost veoma mala u kunim uslovima. Ranije se, u vreme 10
Mbps mrea, za umreavanje koristio koaksijalni kabl, to je isti kabl koji koristite za povezivanje antene i
televizora, ali je on zamenjen CAT5 kablovima, koji su slini telefonskim kablovima, jer su pouzdaniji i
mogu da propuste vie podataka (CAT5 100 Mbps, CAT5E 1000 Mbps). Kada se umreavate putem
ethernet mree imate dva naina da spojite kompjutere. Prvi nain je da direktno spojite dva kompjutera.
Za to su vam potrebne dve mrene kartice i Crossover CAT5 kabl. Bitno je da kabl bude Crossover
kako bi mrea mogla da funkcionie. Ako se odluite da sami napravite kabl, ema za pravljenje
Crossover kabla izgleda ovako.

Na ovaj nain mogue je umreiti samo dva kompjutera i oteava vam kasnije da poveete jo kompjutera
u mreu. Drugi nain zahteva korienje hub-a ili switch-a, mrenu kartu po kompjuteru i upotrebu
Straight-through kabla. Hub alje signal od svakog kompjutera u mrei na sve ostale kompjutere u
mrei. Postoje hub-ovi razliitih veliina etvoroportni ( samo ime kae da ima 4 port-a tj. da na njega
moe da se zakae 4 kompjutera ), osmoportni, esnaestoportni itd. Veina hub-ova je nadogradiva ( eng.
stackable ), to znai da etvoroportni hub moete nadograditi sa jo jednim etvoroportnim ili veim hubom. Na taj nain ne morate da menjate hub ako elite da poveete vie kompjutera nego to na njega
moete povezati, ve samo treba da dokupite jo jedan hub i poveite ih meusobno. Ovaj nain je
startno skuplji od prvog, ali vam kasnije olakava povezivanje dodatnih kompjutera u mreu.
ema za pravljenje Straight-through kabla izgleda ovako.

Zbog velikog broja moguih kombinacija koje moete da napravite u ethernet mrei, velika je verovatnoa
da ete veinu podeavanja, o kojima smo priali na poetku, morati sami runo da namestite.

Par stvari na koje treba obratiti panju

Kada kupujete opremu obavezno proverite da li ste dobili svu prateu dokumentaciju i CD ili disketu sa
drajverima.
Druga, takoe jako bitna stvar je, da ako kupujete kabl uzmete onaj koji vam je potreban Crossover ili
Straight-through, jer vam mrea nee raditi sa pogrenim kablom.