Tehnologija obrade 5

KARAKTERISTIKE
REZNIH ALATA

predmetni nastavnik: Miroslava Stevanovi

Razliite vrste reznih alata:

1. strugarski no

2. glodalo

3. burgija

7.

4.

5.

6.

4. uputa
5. provlaka
6. tocilo
7. razvrta

Svi rezni alati sastoje se od dva dela:

- tela alata na kome se nalazi rezni deo alata rezni klin
- drke alata koja slui za postavljanje alata na mainu.
Rezni klin obavlja rezanje vika materijala i postoji u slinom
obliku na svakom reznom alatu. Ovde e biti prikazan na
primeru strugarskog noa.

Osnovne elemente
reznih alata ine
karakteristine
povrine, seiva i
uglovi.

Na reznom klinu alata postoje:

- grudna povrina
- lena povrina
- pomona lena povrina.

Grudna povrina reznog alata je ona povrina po kojoj klizi

strugotina.
Lena povrina je ona koja je okrenuta ka povrini rezanja.
Pomona lena povrina je ona koja je okrenuta ka ve obraenoj
povrini obratka.
Presek grudne i lene povrine predstavlja glavno seivo alata.
Presek grudne i pomone lene povrine je pomono seivo
alata.
Presek glavnog i pomonog seiva predstavlja vrh alata.

Karakteristine povrine i ivice reznog klina na primeru

strugarskog noa

Povrine i seiva reznog klina razliitih vrsta reznih alata

Prema broju seiva alati se dele na .

- jednosene strugarski no, no za rendisanje
- viesene burgije, glodala, provlakai, list testere
- mnogoseni tocila.

Sem karakteristinih povrina, rezni klin alata je odreen i

sledeim uglovima:
Uglovi reznog klina
- leni ugao
leni ugao
- ugao reznog klina
ugao reznog
- grudni ugao .
klina
grudni ugao
Leni ugao se nalazi izmeu lene
++=90
povrine alata i tangente na povrinu
rezanja.
Ugao reznog klina je ugao izmeu
grudne i lene povrine alata.
Grudni ugao je ugao izmeu
grudne povrine i normale na
povrinu rezanja.

Materijal za izradu reznih alata treba da zadovolji sledee

zahteve:
da je dovoljno tvrd,
da u uslovima poviene temperature zadrava tu tvrdou,
da je dovoljno ilav i
da se to manje haba.
Za izradu reznih alata koriste se materijali koji
ispunjavaju te zahteve, a to su:
alatni elici
brzorezni elici
tvrdi metali
keramiki materijali i
dijamanti (prirodni i sintetiki).

Alatni elici mogu biti ugljenini i legirani alatni elici. Koriste

se za izradu runih alata za rezanje metala, zbog manje
tvrdoe, ilavosti i otpornosti na habanje u odnosu na
brzorezne elike i tvrde metale.
Brzorezni elici se koriste za izradu alata koji rade u uslovima
prekidnog rezanja: buenje, glodanje, rendisanje, provlaenje.
To su visokolegirani elici sa visokim sadrajem volframa,
hroma, molibdena, vanadijuma ili kobalta. Variranjem sadraja
legirajuih elemenata menjaju se tvrdoa i otpornost na
habanje, ilavost i otpornost na udarna - dinamika
optereenja, otpornost na povienim temperaturama i sl.

Tvrdi metali se koriste za izradu strugarskih noeva, eonih

glodala i sl., alata koji preteno rade u uslovima neprekidnog
rezanja. Tvrdi metali su karbidi (volframov, titanijumski...)
spojeni vezivnim sredstvom (kobalt, nikl,...) u procesu
sinterovanja. Variranjem sadraja osnovnog i vezivnog
materijala prilagoavaju se tvrdoa i ilavost tvrdih metala u
irokom podruju primene. Tvrde metale odlikuju visoka
postojanost i tvrdoa na povienim temperaturama (i do
1250C), to obezbeuje poveanje brzine rezanja i
proizvodnosti. Meutim, manja ilavost dovodi do smanjenja
otpornosti na udarna, dinamika optereenja.

Keramiki materijali se dobijaju procesom sinterovanja

aluminijum oksida (najee) na jako visokim temperaturama.
Prednosti rezne keramike u odnosu na tvrde metale su vea
tvrdoa, otpornost na habanje i otpornost na visokim
temperaturama. Nedostaci su niska ilavost i visoka osetljivost
na dinamika optereenja i promenu termikih naprezanja.
Dijamanti se koriste za izradu alata za preciznu i zavrnu
obradu kada se zahteva visoki kvalitet obraene povrine.
Odlikuju se vrlo visokom tvrdoom i otpornou na habanje,
niskom ilavou i otpornou na dinamika optereenja.

Oblici pripremaka koji se najee koriste pri obradi

rezanjem su:
ipke okrugle, kvadratne, pravougaone, estougaone,..
limovi tanki , debeli i ploe
profili raznih oblika
cevi okrugle i profilisane.
Polazni materijal moe biti
dobijen i postupcima livenja,
kovanja, presovanja,
istiskivanja, zavarivanja i dr.

Da bi se od pripremaka dobile eljene dimenzije

gotovog dela, neophodni su dodaci za obradu. Povrine
delova koje se ne obrauju nemaju dodatke za obradu.
Veliina dodatka za obradu zavisi od:
oblika i dimenzija pripremka,
naina njegovog dobijanja,
tanosti obrade i
kvaliteta obrade.
Na dimenzije izradka dodaju se dodaci za predviene
vrste obrada i na taj nain se dobijaju dimenzije pripremka.

D0 dimenzija pripremka
D dimenzija gotovog dela
1 dodatak za grubu
obradu na strugu
2 dodatak za finu obradu
na strugu
3 - dodatak za bruenje
4 - dodatak za glaanje

D0=D+1+ 2+3+4