MORIS NIKOL:

O POGRENOM RADU CENTARA

Iz I toma knjige
Psychological Commentaries on the Teachings of Gurdjieff and Ouspensky
Prevod: Jelena
Thoughts are like birds and people are responsible for them only if they
trapped them in the birdcage of their minds, instead of letting them fly away.
Maurice Nicoll

Dr. Moris Nikol (1884. 1953.) Gentle genie, kako ga mnogi nazivaju,
psihijatar po zanimanju, je svoju lekarsku karijeru zapoeo kao uenik i saradnik
Dr. K. G. Junga i bio autor jedne od prvih knjiga o Jungovom tumaenju snova
(Dream Psychology, 1917.). Godine 1921. sree Petra Uspenskog i biva toliko
snano privuen idejama etvrtog puta, da to u potpunosti menja kurs njegovog
ivota i rada. Naputa lekarsku praksu u Londonu i sledeu godinu provodi sa
porodicom u Francuskoj, radei sa Gurijevim u njegovom Institutu za
harmonini razvoj oveka. Kada je Gurijev 1922. zatvorio Institut i nastavio
svoje poduavanje putujui po Evropi i Americi, Nikol se vraa u grupu
Uspenskog, od koga je posle godina zajednikog rada 1931. dobio odobrenje da
sam poduava. Sa Jungom ostaje dobar prijatelj do kraja ivota.

(Gurijev, Madam Uspenski, Katarina i Moris Nikol)

Nastavio je samostalni rad sa grupom uenika i snimci ovih predavanja su
objedinjeni u njegovom najpoznatijem, monumentalnom delu u V tomova
Psychological Commentaries on the Teachings of Gurdjieff and Ouspensky.
(prva tri toma su dostupna na download-u u folderu "gnostika"). Naslovi Mark
i New Man zaokruuju opus IV Puta.

O POGRENOM RADU CENTARA

DEO I
Birdlip, 18. oktobar 1941.
Jedna od najinteresantnijih ideja u ovom sistemu uenja je da ovek ima nekoliko
razliitih umova i da je intelekt samo jedan od umova koje on poseduje.
Pogledajmo dijagram razliitih centara u oveku u skladu sa ovim uenjem:
Intelektualni centar
Emocionalni centar
Motoriki centar
Svaki od ovih centara je um. Svaki od njih reprezentuje razliitu vrstu uma.
Centri bi se mogli uporediti sa veoma delikatnim i sloenim mainama, od kojih
je svaka dizajnirana za razliitu svrhu i upotrebu. Osim toga, svaka maina se
sastoji od manjih maina ili maina unutar maina i one mogu samostalno
delovati. To znai da moe raditi itav centar ili itava maina ili samo njen mali
deo. Svako poseduje te izuzetno sloene i delikatne maine, ali ne znajui nita ili
gotovo nita o njima, ljudi su skloni da ih koriste pogreno. U stvari, oni misle da
imaju samo jedan um, da samo jedan um obavlja sve. A ideja o jednom umu je
povezana sa iluzijom da je ovek jedno to znai, sa imaginacijom, koju svako
nosi u sebi naime, da je iznutra jedno, jedinstvo, da poseduje jednu volju i
jedno permanentno Ja, da poseduje punu svest i znanje o sebi i mo da ini.
Veoma je neobina i interesantna stvar da niko ne moe da napravi dovoljno
duboku refleksiju jer ona vodi do izvora ovekove bolesti da je potrebno
toliko dugo, pre nego to ljudi mogu podneti shvatanje da nisu jedno, ve mnogi,
da nisu jedinstvo i harmonija, ve mnotvo i disharmonija, da nemaju jedno
permanentno i realno Ja, ve stotine razliitih i sasvim kontradiktornih Ja, koja
u razliitim trenucima preuzimaju vlast nad njima, da nemaju pravu volju, ve roj
promenljivih i konfliktnih volja, koje pripadaju tim razliitim Ja, da sasvim
retko imaju trenutke svesnosti, ve se obino nalaze u neobinom stanju dnevnog
sna, i da kao rezultat svega toga nemaju pravu mo da ine i tako ive u svetu u
kome se sve deava i u kome niko ne moe da sprei da se neto dogodi. ak i
ideja da ovek nema samo jedan um, ve razliite centre uma, moe biti odbaena
ili posmatrana kao toliko fantastina, kao i ideja da ljudi ne poseduju svest. Niko
u stvari ne eli da se suoi sa samim sobom i svojom realnom situacijom.
ovek se tako dri onoga, to zamilja da jeste i prijanjajui uz ono to ne postoji,
to je nerealno, onemoguava sebi da postoji i postane realan, tj. bude ono to
moe da postane i za ta je stvoren da postane. Moda ste uli tezu u Radu da
svako moe postati milioner, ali da bi postao milioner prvo mora shvatiti da nije
milioner. U tom pogledu svako je nalik bogatom mladom oveku iz poznate
parabole, oveku bogatom u oseaju svoje sopstvene vrednosti, koji sebi pripisuje
dobrotu kao svoje sopstveno svojstvo i duboko je identifikovan sa svojim
vrlinama.

Setiete se da mu je reeno da proda to sve i da podari siromanima to jest,

istinskom ili sutinskom, nerazvijenom delu svog bia, izgladnelog od strane
bogate linosti. ovek nije sklon da prihvati bilo ta reeno o pogrenom radu
centara, dok ne dostigne taku, na kojoj e sam spoznati da razliiti centri zaista
postoje u njemu. Morate razumeti da to nije nikakva fantastina ili samo
teoretska ideja. To je injenica i to injenica od najvee vanosti za svakoga, ko
eli da dobro upotrebi svoj ivot, a ne da od njega uini neto nejasno,
neoblikovano i sasvim beznaajno. Iz tog razloga, prva stvar, za koju Vam je u
vezi sa praktinim redom na sebi reeno da radite, je posmatranje koji centar ili
koji centri rade u nekom odreenom trenutku. To jest, reeno Vam je da
praktikujete samo-posmatranje-to je jedini put koji vodi ka promeni sebe - pre
svega u vezi sa opaanjem razliitih centara u sebi. Ali ak i to je veoma teko i
ljudi ak ni nakon dugog perioda ne vide istinski sami da ti centri postoje u
njima. Ili pokuavaju da ih posmatraju na trenutak i misle da je to sve to je
potrebno.
Postoje tri razliita oveka u svakom, da ponemo sa time: Intelektualni ovek,
Emocionalni ovek i Instinktivno-Motoriki ovek, koji korespondiraju sa ta tri
centra ili uma. ovek misli jednu stvar, osea drugu i ulima doivljava
(senses) treu. Njegove senzacije, koje pripadaju instinsktivnom centru, su
drugaije od njegovih oseanja, koja pripadaju emocionalnom centru, i njegovih
misli, koje pripadaju intelektualnom centru. Pretpostavimo da pokuavate da
ostvarite neki cilj (zadavanje sebi odreenog cilja je vaan korak u etvrtom putu
i re aim u ovom kontekstu se odnosi na tu aktivnost) i uloili ste trud da taj cilj
sebi razjasnite. Pretpostavimo sada da Vas je neto oneraspoloilo: ta e se
dogoditi, ako se to razmotri sa stanovita razliitih centara? Ukoliko ste
neraspoloeni, to znai da je emocionalni centar postao negativan. Oseate se
gnevno, ljutito, razoarano ili moda oseate da nita nije vredno. Ako
pretpostavimo da sledite svoj um emocionalnog centra u trenutku, kada on
postane negativan, da li ete biti u stanju da ispunite svoj cilj? Ne, naravno da ne.
Ali ako preete u intelektualni centar ukoliko to moete i razmislite o svem
cilju i zbog ega ste ga postavili, i dalje ete moi da ga odrite. Zato? Zato to
koristite pravi centar za tu priliku. Ne koristite pogrean centar, jer korienje
emocionalnog centra, kada je on negativan, uvek znai koristiti pogrean centar.
Ali o svemu tome je ve dovoljno reeno. Danas treba da govorimo ne toliko o
korienju pogrenog centra za neki odreeni zadatak, kao na primer o pokuaju
da se razmilja kako da se brzo stri niz stepenice, ve o korienju pogrenog
dela centra. Kao to znate, svaki centar je podeljen na tri dela i svaki od tih delova
na tri dodatna dela. Sada neu govoriti o podeli centara na pozitivnu i negativnu
stranu. Svaki centar reflektuje sebe samog i ostale kroz ta tri dela i tri daljnja
dela. Na primer, intelektualni centar sadri jedinice, koje predstavljaju
instinktivno-motoriki centar, emocionalni centar i sam intelektualni centar, ali
na nioj skali. A oni su sa svoje strane podeljeni na isti nain na jo nioj skali.

Instinktivno-motoriki deo svakog centra je najvie mehanian i u tim

mehanikim jedinicama centara ljudi po pravilu provode svoj ivot. Pre nego to
budemo u detalje govorili o podeli centara uopte, mora se shvatiti jedan princip
u vezi sa njihovom podelom. Zato ljudi provode svoje vreme u mehanikim
delovima centara? Odgovor je jednostavno da oni ne zahtevaju panju. Kada je
panja praktino nula, ovek je u najniem, najvie mehanikom delu centra.
Rezultat je taj da osoba govori i ini neke stvari bez ikakve ideje o tome ta radi.
Drugi rezultat je da osoba ne moe da se prilagodi nijednoj promeni ili da
upotrebi znanje, ve se ponaa apsolutno mehaniki u svim prilikama i ponavlja
ono to zna kao maina. Uoiete koliko je za neke ljude teko da se prilagode
novim idejama ili okolnostima i kako ponavljaju sve to su nauili kao kolarci.
Da bismo uli u vie jedinice centara neophodan je napor panje. To je princip.
Uzmimo sada mehaniki deo intelektualnog centra. Njegova funkcija je da radi na
registraciji seanja i utisaka i asocijacija i to je sve to bi on trebalo da radi
ukoliko se koristi ispravno. On nikada ne bi trebalo da odgovara na pitanja
postavljena itavom centru. Pre svega, ne bi trebalo da odluuje ni o emu
vanom. Ovde imamo prvi primer pogrenog rada centara u pogledu njihovih
delova i jedinica. Mehaniki deo intelektualnog centra, koja se naziva formativni
deo formativnog centra, neprestano odgovara na pitanja i neprestano donosi
odluke. On odgovara bez reda, terminima iz slenga, tipinim frazama i argonima
svake vrste. On odgovara automatski i govori ono to je najuobiajenije rei, kao
maina. Ili na neto viem nivou, odgovara uvek na stereotipan nain, koristei
dobro poznate reenice, konverzaciju sa urki, slogane, poslovice, mudre izreke i
tako dalje. Neobina je stvar da mnogi ljudi uvek odgovaraju na ovaj nain i to
nikada ne primeuju, bilo zbog toga, to ne mogu da razmiljaju ni o emu i
borave u mehanikim ili ak automatskim izrazima intelektualnog centra, ili zbog
toga to ne uviaju vanost razmiljanja i oslobaanja svojih misli od mehanikih
rei i izraza, koje pripadaju najniim jedinicama centra.
Sada dolazimo do panje. Panja nas prebacuje u bolje ili svesnije delove centara.
Postoje tri vrste panje:
(1.) nula panja, koja karakterie mehanike jedinice centara;
(2.) panja, koja ne zahteva napor, ali je privuena i samo treba da se dri dalje
od nebitnih stvari;
(3.) panja, koja mora da bude upravljena naporom volje.
Kao to je reeno, prva vrsta panje, nula-panja, prati rad mehanikih jedinica
centara; druga vrsta nas dovodi do emocionalnih delova centara, a trea do
intelektualnih delova. Uzmimo na kratko ponovo intelektualni centar kao primer.
Emocionalni deo intelektualnog centra se prvenstveno sastoji od elje da se zna,
elje da se razume, da se traga za znanjem, da se otkriva, da se povea
razumevanje, da se shvati i otkrije, da se ima satisfakcija saznanja, elje za
istinom, zadovoljstva u uenju, nezadovoljstva zbog ignorantnosti,
neinformisanosti itd. Rad na emocionalnom delu zahteva punu panju, ali u tom

delu panja ne zahteva nikakav napor. Ona je privuena i odrava se samim

interesovanjem za taj predmet.
Intelektualni deo itavog intelektualnog centra ukljuuje i kapacitet za kreiranje,
konstrukciju, otkrie (pronalazaki dar), iznalaenje metoda, uvianje
povezanosti i dovoenje naizgled odvojenih stvari u vezu ili jedinsvo ili
formulacije, tako da vidimo istinu u neem do tada nejasnom. Ovaj deo ne moe
raditi bez usmerene panje. Panja u tom delu nije privuena, ve mora da bude
kontrolisana i odravana naporom volje; mi uglavnom izbegavamo rad, koji
pripada ovom delu centra, zbog ega on ostaje neiskorien.
DEO II
Birdlip, 23. oktobar 1941.
Prolog puta smo govorili o pogrenom radu centara sa stanovita korienja
pogrenih delova centara i principa panje.
Kao to je reeno, ljudi borave ili ive u malim
delovima centara to jest, u mehanikim
delovima. Morate shvatiti da sva ta razliita Ja u
nama ive u manjim ili veim jedinicama centara.
Mi imamo manje mehanika i vie mehanika Ja.
U malim jedinicama, u mehanikim ili ak
automatskim delovima centara boravi veina Ja
koja kontroliu na ivot. U tom smislu, moe se
rei da ljudi naseljavaju ili ive u malim,
mehanikim jedinicama centara. To jest, na svakodnevni ivot je veinom
kontrolisan veoma malim, mehanikim Ja, koja naseljavaju te male jedinice
centara. Ona bi trebalo da budu sluge, a ne nai gospodari, jer mi posedujemo
Ja razliite snage ili kvaliteta ili kapaciteta. Na primer, Ja koja ive u malim
jedinicama centara nisu sposobna da shvate Rad. Ona su veoma ograniena. Ne
mogu da se promene. Ona su nalik ariji, koja sumnja u sve novo. Ta mala Ja,
koja koristite u svakodnevnom ivotu ta Ja koja se gloe i oseaju
nepovezanost, ta Ja koja su preokupirana malim planovima, malim sumnjama,
malim stvarima, malim interesima se nalaze u mehanikim delovima centara.
Ona se veoma korisna za male stvari, ali ona ne mogu razumeti Rad. Ona
pripadaju malim delovima centara. I ponekad nailazite na ljude, koji su toliko
mnogo u tim malim, svakodnevnim Ja, da su potpuno nesposobni da shvate
bilo ta osim onoga to pripada njihovim trenutnim malim interesima i
stanovitima tih malih Ja, zaokupljenim samo malim stvarima svakodnevnog
ivota, koje su veoma vane na tom nivou naime, na nivou malih stvari. To
znai, da ta mala Ja imaju svoje pravo mesto i ukoliko se bave onim, to im
pripada, ona obavljaju svoj posao pravilno; i svako mora posedovati istrenirana
Ja ove vrste.
Kao to znate, osoba mora da se razvije do nekog stepena u svim delovima
centara, da bi postala ovek broj 4 ili balansirani ovek. Ali, kao to je reeno, ta

mala Ja ne mogu da shvate Rad, ne mogu da prilagode sebe idejama Rada i ako
ideje Rada padnu na ta mala, svakodnevna Ja, Rad ne moe biti primljen i ne
moe zauzeti pravo mesto u biu oveka. Ukratko, ukoliko Rad bude prihvaen od
ovih malih svakodnevnih Ja, zainteresovanih preteno za sebe, on e biti
shvaen na njihovom malom nivou razumevanja na nivou bia tih malih Ja.
Ovaj Rad moraju preuzeti vea Ja i nikada se ne sme dopustiti da padne do
malih Ja. Ovo je veoma realan i vaan element rada na sebi to jest, da se ne
sme dopustiti malim Ja, koja ive u malim delovima centara, da razmiljaju i
odluuju o idejama Rada. Budui da je to tako vano i sa praktinog stanovita
ini tako direktan primer pogrenog rada centara, moramo pokuati da bolje
razumemo ta to znai. Jer, kao to je reeno, prouavanje pogrenog rada
centara nije samo pitanje, koje se odnosi na korienje pogrenog centra, kao to
je korienje centra za miljenje, da bi se stralo niz stepenice u kom sluaju
bismo pali ve takoe i pitanje korienja pravog dela centra s obzirom na to ta
treba da bude uraeno u nekom odreenom trenutku. Jer postoji veoma mnogo
razliitih vrsta stvari, sa kojima treba da se pozabavimo, a mi ne posedujemo
samo razliite centre ili umove intelektualni za sloena poreenja i
razmiljanje, motoriki za kompleksne pokrete, mnogo bre od misli,
emocionalni za uvianje kvaliteta stvari i relacija i znaenja skrivenih iza
intelekta ve je svaki centar podeljen i dalje podeljen na delove, od kojih svaki
ima svoje pravo mesto u emi stvari i svoju pravu funkciju.
Vratimo se intelektualnom centru. Mehaniki deo obuhvata sav rad na
registrovanju seanja, asocijacija i impresija i to je posao, koji bi on normalno
trebalo da obavlja to jest, kada drugi centri i delovi centara obavljaju svoj pravi
posao. On bi samo trebalo da obavlja posao registracije ili snimanja, nalik
sekretarici, koja zapisuje i sreuje ono to je reeno. Kao to je ve spomenuto, on
nikada ne bi trebalo da odgovara na pitanja, koja su upuena celom centru i ne bi
nikada trebalo da odluuje ni o emu vanom; ali na alost, on uvek odluuje i
uvek odgovara na svoj uzani, ogranieni nain, gotovim frazama, i nastavlja da
govori i deluje na isti mehaniki nain u svim okolnostima. To je fiksirani deo u
oveku i ako ovek intelektualno boravi u ovoj mehanikoj jedinici intelektualnog
centra, on se nee promeniti i nita novo ne moe nastati u njemu, ve e uvek
posmatrati ivot na odreeni nain i govoriti iste stvari, kao gramofon. Ali ako je
drugi deo njega razvijen u veoj jedinici, stvar e biti sasvim drugaija. On e
onda imati veoma mehaniku, besvesnu stranu, ali i drugaiju stranu, koja je
mnogo svesnija i ivlja, koja boravi bilo u emocionalnom, bilo u intelektualnom
delu.
U stvari, balansiran ovek u smislu Rada je do izvesnog stepena razvijen u svim
delovima mehanikom, emocionalnom i intelektualnom svih centara. To
znai da je on reprezentovan u njima nekim Ja i oni nisu prazne sobe. To
distribuira njegovu energiju i dovodi psihiki ivot u harmoniju, ali tek putem
ideja, slinim onima, koje se odnose na Rad naime, idejama, koje dolaze od C
uticaja, od svesnog kruga oveanstva, od onih koji su dostigli potpuni
unutranji rast je mogu harmonian razvoj centara. ivotna interesovanja su
sama po sebi omeena tako da vode do jednostranog razvitka; i nijedan ovek se

ne moe razviti samo interesovanjem za sebe, jer e tako razviti samo odreene
delove emocionalnog centra.
Ako Rad padne na mehaniku stranu intelektualnog centra, on e pasti meu
Ja, koja se bave obinim, svakodnevnim ivotnim stvarima. Ta Ja se hrane
A uticajima, deluju u svakodnevnom ivotu i ne mogu shvatiti o emu je re u
Radu i zato je Rad neophodan. Za njih je samo ono to mogu da vide i dotaknu
realno. Prema tome, tu nema plodnog tla za ideje Rada iz koga bi one rasle, jer se
Rad ne bavi stvarima koje se mogu videti i dotai, ve poinje samoposmatranjem to jest, onim to se ne moe videti i dotai. Razumeete koliko je
opasno za one, kojima je data mogunost da prime Rad veim delovima centara,
veim Ja, da dopuste njegovim idejama da padnu na mala, mehanika Ja, gde
e biti izdeljene ili ak pocepane na komadie. To je istinski bazina ideja o
skrnavljenju ili profanisanju. O Radu se uvek mora razmiljati sa panjom, jer
ona pomera oveka u intelektualni deo centra.
U pogledu toga da se ideje Rada uju uzanim, malim Ja, vi svi znate parabolu o
Sejau i semenu. Osoba, koja ivi samo u malim delovima centara, u malim
linim stvarima, e kada uje o Radu razumeti veoma malo. O toj situaciji se
govori u paraboli. Seme oznaava ezoterine ideje, ideju Rada. Ukoliko ideje
Rada, kao ivo seme, padnu na veoma male delove centara, to je kao kada seme
padne pored puta (wayside).
Izae sija da sije sjeme svoje; i kad sijae, jedno padne kraj puta i pogazi se i
ptice nebeske pozobae ga.
A drugo padne na kamen i iznikavi osui se, jer nemae vlage.
I drugo padne me trnje i uzraste trnje i udavi ga.
A drugo padne na zemlju dobru i iznikavi, donese rod sto puta onoliko. (Luka,
VIII, 5-8).
Interpretirajui ovu parabolu svojim uenicima, Hrist kae: Sjeme je rije
Boija.
A koje je kraj puta, to su oni koji sluaju, ali potom dolazi avo i uzima rije iz
srca njihovoga, da ne vjeruju i da se ne spasu. (Luka, VIII, 11-12). Da li
razumete zato se to naziva wayside? To znai da ideje Rada padaju meu
saobraaj ovekovog uma, meu obine misli ovekovog ivota i preuzima ih
mehanika strana, koju Hrist naziva avo jer mehaninost jeste avo.
U smislu Rada Vi svi znate da osoba moe razumeti samo na svom nivou bia. To
znai da ako sretnete oveka sa viim nivoom bia nego to je vae, Vi ga neete
razumeti. A ako ivite u veoma malim, veoma ogranienim, mehanikim Ja,
onda to predstavlja Va nivo bia. Tada ete razumeti samo ono to je veoma
malo, veoma lino, i ako centrirate sebe u tim malim Ja, koja se bave malim
poslovima svakodnevnog ivota i vaim sitnim ljubomorama, mrnjama i eljama
i pakostima, neete biti u stanju da se prilagodite niemu novom, tako da e ideje
Rada pasti kraj puta i biti ili sasvim beznaajne za Vas ili ak apsurdne, smene,
nepotrebne i fantastine. To znai da ete razumeti Rad na nivou svog bia. Ali

svako poseduje skalu bia. To znai da ovek, pod uslovom da poseduje magnetni
centar, moe doi do boljeg nivoa i boljih Ja u sebi - ako pokua da ih pronae putem kojih moe da razume Rad. A jedan znak toga je posedovanje magnetnog
centra, koji moe da napravi razliku izmeu A i B uticaja.
DEO III
Birdlip, 09. novembar 1941.
Mehaniki delovi centara treba da obavljaju odgovarajui posao i oni mogu da
rade bez ikakve panje ili uz veoma malo panje. Kada hodate, ta aktivnost
zahteva samo povremeno veoma malo panje i sve sloene pokrete, povezane sa
aktivnou hodanja, mehaniki delovi motorikog centra izvode pravilno. Moete
se uveriti da to izvode mehanike jedinice motorikog centra, jer dok hodate Vae
ruke mogu biti zauzete pokretima, koji zahtevaju usmerenje svesti tj. panju
kao na primer otrenje olovke ili zakopavanja dugmeta i tako dalje. Upravo zbog
toga to mehaniki delovi centara mogu da rade sa nula-panjom ili sa veoma
malom, povremenom panjom, oni esto deluju nezavisno na primer ovek se
oblai za veeru dok istovremeno razmilja o nekom problemu ili moda zatie
sebe kako ide u krevet. Svako e se setiti slinih primera.
itava ljudska maina je napravljena na takav nain da neki deo u nudi moe da
preuzme posao drugog na odreeno vreme. To se u ovom sistemu izraava reima
da se centri do izvesnog stepena preklapaju u pogledu funkcije. Iako zbog
preklapanja centara ljudska maina moe bolje da reaguje u nudi i zbog toga je
pogodnija za podeavanje, upravo to preklapanje prua priliku za pogrean rad
centara. Uzmimo jedan primer: svi znamo da se disanje moe obavljati bez nae
panje. Ovde je motoriki centar, koji napree i otputa miie koji se koriste pri
disanju, kontrolisan od strane instinktivnog centra, koji svakog trenutka
procenjuje stanje krvi i u skladu sa time poveava i smanjuje brzinu respiracije.
Ali mi to ne moemo posmatrati direktno. Mi ne moemo posmatrati instinktivni
centar i njegov sloen zadatak odravanja unutranjeg rada organa. Ali moemo
posmatrati rezultate njegovog rada na primer da posle tranja diemo dublje ili
da ako smo uzbueni, diemo bre - i shvatamo da je to zbog toga to je
instinktivnom centru potrebno vie kiseonika. Ali disanjem ne upravlja samo
instinktivno-motoriki centar. Postoji preklapanje kontrole, jer moemo svesno
kontrolisati disanje. ovek ne moe voljno zadriti dah iza odreene granice, jer
e instinktivni centar preuzeti disanje umesto njega im bude poeo da gubi
svest. Ali ovek moe upravljati svojim disanjem i voljno disati sporije ili dublje.
To je opasno raditi, ali postoje neki trenuci kada to moe biti veoma vano i ak
spasti oveku ivot. Meutim, ukoliko osoba pokuava da kontrolie svoje disanje
bez razumevanja ta radi i bez znanja, ona se time mea u rad instinktivnog
centra, koji postaje lenj. Seam se da je G. rekao vie nego jedanput da su ljudi,
koji pokuavaju da steknu mo kontrolom disanja budale, osim ako nisu proli
kroz dug pripremni trening sa uiteljem, koji ih je izabrao. Oni su budale jer se
meaju u funkciju, iji se rad moe trajno poremetiti, ukoliko se jednom dovoljno
dugo meamo u njegov rad.

Pitanje pogrenog rada centara je predmet prouavanja itavog ivota putem

samo-posmatranja. Da bi se razumelo bilo ta, morate razumeti njegovu prirodu,
u suprotnom pristupiete tome pogreno ili zauzeti pogrean stav. Ne moete
razumeti centre i njihov pravilan i pogrean rad za jedan trenutak. Ako mislite da
moete, postavljaete pogrena pitanja i neete nikada nita istinski saznati o tom
predmetu. Razmislite na trenutak. Sav Va ivot je funkcija centara ili upravljan
je njima Vae misli, Vaa oseanja, Vae ideje, Vae nade, strahovi, ljubavi,
mrnje, Vae aktivnosti, Vai oseti, Vaa zadovoljstva, Vaa udobnost i tako dalje.
Kako onda moete oekivati da razumete sve o ispravnom i pogrenom radu
centara za kratko vreme? initi tako je kao i oekivati da se razume sve o ivotu
poto ujemo jedno ili dva predavanja o njemu. Ono to je do sada reeno treba
samo da Vam prui nekoliko sugestija i da vas podstakne da prouavate taj
predmet ali dok ga ne budete prouili samo-posmatranjem, moete uti i hiljadu i
jedno predavanje o njemu, neete razumeti nita.
Sada treba predstaviti podelu centara, da bi se dobilo neki opti prikaz, koji moe
pomoi da se pronae sopstveni put kroz sistem i sa kojim se mogu povezati neka
sopstvena opaanja o sebi i nai im mesto jer to oveku pomae da sebe vidi
jasnije.
Ja u sada pre svega podeliti centre na pozitivan i negativan deo i tada ih
delimino popuniti, predstavljajui samo neke od njihovih delova uz priblinu
definiciju njihove funkcije.
Ponimo sa intelektualnim centrom:
(veoma pregledni grafiki prikazi se nalaze u knjizi na strani 76)
FIGURA I INTELEKTUALNI CENTAR
Pozitivni deo:
- Motoriki deo:
I Motoriki deo: ponavljanje rei i fraza, mehaniko razmiljanje;
II Emocionalni deo: ljubopitljivost, radoznalost, odreena vrsta imaginacije o
drugima
III Intelektualni deo: otroumnost, vetina, lukavost, predostronost, mali
planovi;
- Emocionalni deo:
elja da se zna i razume, potraga za znanjem, imaginacija vieg tipa;
- Intelektualni deo: Intelektualne konstrukcije, kreativno razmiljanje i
otkria;
Negativni deo intelektualnog centra (na donjoj polovini crtea)
Napomena: na ovom dijagramu je samo Motoriki deo Intelektualnog centra
detaljno predstavljen. Obratite panju na razliku izmeu emocionalnog dela

10

motorikog dela intelektualnog centra i emocionalnog dela intelektualnog centra.

Uoite ta ona znai.
FIGURA II EMOCIONALNI CENTAR
Pozitivni deo:
- Motoriki deo:
I Motoriki deo: Mehaniki izraz emocija
II Emocionalni deo: sve emocije povezane sa linim dopadanjem i
nedopadanjem. Line emocije;
III Intelektualni deo: Rezultati malih elja, male svakodnevne volje
- Emocionalni deo:
Religiozna oseanja, estetika oseanja, moralna oseanja, mogu voditi do
Savesti;
- Intelektualni deo:
Umetniko stvaranje (najvanije sedite magnetnog centra)
Negativni deo emocionalnog centra (na donjoj polovini crtea)
FIGURA III MOTORIKI CENTAR
Podeljen na tri osnovne celine:
- Motoriki deo:
I Motoriki deo: automatski refleksi i pokreti
II Emocionalni deo: Zadovoljstvo kretanja, normalna ljubav prema igrama, via
imitacija, bavljenje umetnou odreene vrste.
III Intelektualni deo: izumeti stvari, maine, napraviti adaptacije
(pronalazaki) um;
FIGURA IV INSTINKTIVNI CENTAR
- Motoriki deo:
I Intelektualni deo: (nepopunjeno polje);
II Emocionalni deo: Prijatne senzacije
III Instinktivno-motoriki deo: (nepopunjeno polje);
- Negativni motoriki deo:
I Intelektualni deo: (nepopunjeno polje);
II Emocionalni deo: neprijatne senzacije;
III Instinktivno-motoriki deo: (nepopunjeno polje);
- Emocionalni deo:
Slepa ljubav (majka) instinktivna ljubav animalna ljubomora
- Negativni emocionalni deo:
Animalni bes, elja da se ubije
-

Intelektualni deo:

11

Mnoge tzv. intuicije spadaju ovde i predstavljaju rad intelektualnog dela

instinktivnog centra;
-

Negativni intelektualni deo: (nepopunjeno polje);

Kao to je reeno, na ovom dijagramu centara i njihove podele je predstavljeno

samo nekoliko delova, da bi sluili kao vodi za posmatranje centara i njihovog
rada. Deo naeg rada tokom nekoliko godina je bio da posmatramo delove
centara i sakupimo i uporedimo opaanja.
Sve to je do sada dato zahteva briljivo prouavanje. Prvo je neophodno
registrovati ono to je reeno o centrima i delovima centara, kao to je dato, a
zatim razmisliti o tome ta to znai i doi do individualnih ideja o tom predmetu
jer nas to prebacuje u vie delove centara a zatim nai primere i pokuati da
se za njih nae mesto. Molim vas, nemojte postavljati pitanja o delovima centara,
koji nisu predstavljeni. To je uvek znak negativnog razmiljanja i automatskog
postavljanja pitanja, koje je gore nego formatorno ispitivanje, pitati o Aziji, kada
predavanje govori o Americi ili pitati za izuzetke kada se objanjava pravilo.
DEO IV
Berdlip, 18.11.1941.
Podela intelektualnog centra na pozitivni i negativni deo
Ponimo sada sa prouavanjem negativnih delova centara i njihovog znaenja. U
tu svrhu danas emo razgovarati o intelektualnom centru, koji je prirodno
podeljen na pozitivnu stranu i negativnu stranu, i makar delimino o tome, ta je
miljenje i kakav znaaj ima Rad za postizanje pravilnog rada intelektualnog
centra.
Koja je funkcija negativnog dela intelektualnog centra? Govorei uopteno,
njegova funkcija je da misli Ne, da negira. Funkcija pozitivnog dela
intelektualnog centra je da misli Da, da afirmie.
Bez negativnog dela intelektualnog centra, on ne bi mogao da misli. ta je
miljenje? Prva definicija, koju ovaj sistem daje, je da je miljenje poreenje.
Miljenje je poreenje jedne stvari sa drugom, jedne ponude sa drugom itd. Ali
ako oveku na raspolaganju stoji samo afirmacija, samo Da kao instrument za
miljenje, poreenje nee biti mogue. Poreenje zahteva kvalitet ili izbor izmeu
dve stvari, od kojih se jednoj kae Da, a drugoj Ne. Sva pitanja, koja poinju sa
zato (za razliku od onih koja poinju sa kako) znae da traimo razlog za neto; a
sve prosuivanje ukljuuje poreenje i izbor tj. biranje ovog i odbacivanje onog.
Ne bi bilo mogue odabrati ili odbaciti kada ne bi postojao intelektualni centar
kao dvostruka sila sila afirmacije i sila negacije. Ta dva dela centra bi trebalo da
budu u stanju da rade zajedno, kao dve otrice makaza, delujui jedan protiv
drugog. O emu god da razmilja, ovek bi trebalo da bude u stanju da vidi ono

12

to potvruje kao i ono to negira i da izmeu ta dva puta pronae stazu za svoje
misli, jer svo istinsko miljenje vodi u nekom pravcu u umu (i treba da vodi do
novog mesta u umu, a ne du starih staza i do starih mesta, gde je ranije bio i do
kojih se stie bez razmiljanja, ve jednostavno putem asocijacija stvorenih
navikom). Govorim o istinskom razmiljanju, koje zahteva napor i predstavlja
neto to ljudi retko ine.
Kako ste bez sumnje uli, svakome u ovome radu se savetuje da pokrene svoj
mozak jednom svakoga dana, a to znai uiniti istinski napor razmiljanja. Ono
to uobiajeno nazivamo razmiljanjem, predstavlja jednostavno automatski tok
asocijacija, sled nejasnih ideja i seanja i fraza prekinut povremenim neznatnim
naporom da setimo neega, kao na primer, ta treba da kupimo i kuda treba da
odemo danas. Kada intelektualni centar radi kao celina, svi njegovi razliiti delovi
i podele zauzimaju svoje pravilno mesto i preuzimaju svoje funkcije, ali to se
retko dogaa. itav centar je retko osvetljen. Po pravilu rade samo delovi i podele
tj. on radi pod malim pritiskom sa samo malo svetlosti i u malim delovima i ne
moe se baviti mislima i idejama, koje zahtevaju aktivnost centra kao celine. I
ponovo, po pravilu ljudi ne znaju o emu bi mislili. Ovaj sistem, sa svim svojim
mislima i idejama, sa svojom ogromnom podlogom i svojim praktinim detaljima
u stvari itavo uenje je povezani organski sistem, konstruisan da oveka
dovede do razmiljanja, i ui ga kako da misli i prua mu neto, putem ega moe
razviti svoje sopstveno miljenje. Jer neke od ovih ideja su lako shvatljive i na
niem nivou, druge su mnogo tee i na viem stepenu, a veza izmeu njih se ne
mora videti tokom dugo vremena, ali itav intelektualni centar, sa svim svojim
delovima, malim i velikim, je potreban da na pravilan nain objedini sistem, tako
da on moe raditi pravilno i prenositi snagu kao organizovana i iva celina. To
nije samo pitanje memorije, jer memorija je pre svega funkcija mehanikog ili
formatornog dela intelektualnog centra, koji registruje, i taj deo nije dovoljan da
u potpunosti shvati ideje uenja. To je, dakle, pitanje evaluacije i vienja i
kuanja njegove istine. Istovremeno, dok ovaj sistem nije pravilno registrovan u
oveku, on se ne moe razvijati i rasti ispravno u njemu da primi i transmituje
vibracije iz viih centara. Morate razumeti da se snaga sistema ne sadri u
sistemu samom, shvaenom kao rei i dijagrami, ve u onome to Rad
transmituje preko svog bia, kada dobrovoljno radimo na njegovom
razumevanju. Jer kada je rad shvaen, on onda oblikuje neto u oveku, to on
ranije nije posedovao, i taj instrument, da tako kaemo, na ovaj nain formiran u
njemu, moe da odgovori na uticaje, kojih on nije u potpunosti svestan. I ti uticaji
su oni, koji modifikuju, menjaju, moda i transformiu oveka. Videete, zbog
toga, koliko je vano odrati Rad ivim u sebi i sluati njegove ideje iznova i
iznova i razmiljati o njima i iznova i iznova pokuavati da se deluje u skladu sa
njima. Jer ako Rad umre o osobi zbog prevladavajueg pritiska ivota i njegovih
dnevnih zahteva, moe biti teko ponovo ga probuditi. Ljudi lako padaju u san; i
potrebno je veoma mnogo vremena, prouavanja i rtvi, pre nego to se rad
obrazuje dovoljno snano u u oveku, da bi ostao iv u njemu, tako da ljudi
moraju ostati u kontaktu sa onima, koji ga odravaju ivim i iji je zadatak da to
ine.

13

Napravio sam ovu digresiju, da bih pokazao kako je neophodan rad

intelektualnog centra kao celine, da bi se u potpunosti shvatio ovaj sistem i kako
je taj sistem oformljen za ovu svrhu i moe pravilno organizovati itav
intelektualni centar u instrument, koji moe poeti da odgovara na uticaje, koji
dolaze iz viih centara. Meutim, kako ovaj predmet spada u realtivno miljenje
(koje samo po sebi dovodi intelektualni centar u pravilnu akciju), sada emo se
vratiti na podelu centra na pozitivnu i negativnu stranu i razmotriti ih s obzirom
na pogrean rad centara (i delova centara).
Uzmimo negativno razmiljanje. Negativno razmiljanje nastaje kada ovek
razmilja samo negativnom stranom intelektualnog centra. On koristi negativnu
stranu da bi razmiljao. Kao to je reeno, te dve strane, pozitivna i negativna,
treba da sarauju i da proveravaju jedna drugu. Ako ovek pone da razmilja,
recimo o Radu, negativnom stranom i dopusti da ta strana nastavi svoje
aktivnosti bez provere, on e neizbeno odbaciti Rad, jer negativna strana
povezuje stvari samo u obliku rastueg negiranja. Krajnji rezultat e tako biti Ne.
Takvo negativno razmiljanje u vezi sa temama kao to su one, kojima se bavi
Rad, je danas veoma esto i da bi trijumfovalo, ono mora da odbaci ili porekne ili
omalovai sve sa ime se ne slae.
Negativno razmiljanje poprima mnoge oblike kod razliitih ljudi. Neki ljudi
imaju dobro razvijen sistem potpuno neproverenog negativnog razmiljanja o
razliitim stvarima o samima sebi, o drugima, o ivotu, o svetu, Univerzumu
itd. Ti sistemi su se formirali nezavisno od pozitivne strane intelektualnog centra
i jednostrani su, neprovereni, nisu izloeni nikakvom izazovu od strane
suprotnog miljenja i esto predstavljaju izvor bolesti.
Jedan od najlakih naina je neslaganje. Neslaganje po navici znai korienje
negativne strane intelektualnog centra. Neslaganje po navici, pronalaenje
pogreaka, traenje dlake u jajetu itd. predstavlja korienje negativnog dela
centra bez provere: negativni mislilac je ovek, koga po pravilu treba izbegavati,
jer to god da mu kaete, on e to pokuati da uniti. On ne moe spreiti da se,
inei tako, intelektualno kree unazad. Sve to je pogrena upotreba centara. Sa
druge strane, osoba, koja misli, recimo ponovo o ovom sistemu, samo u vidu
afirmacije, ga nikada nee shvatiti. On nikada nee postati realan za nju, jer ona
nije prola ni kroz kakvo iskuenje u vezi sa njime, nije se borila i radom ga
osvojila za sebe do nekog stepena.
U Radu postoji pria da je nekada davno ovek bio savren. ovek je bio u
kontaktu sa viim centrima. U stvari, kae se da je razgovarao sa bogovima. Ali
on je bio veoma slab, jer kako nikada nije poricao i uvek je afirmisao, nije znao
kako da se nosi sa poricanjem. Tako je lako pao sa svog poloaja, jer nije imao
snage za samostalno razmiljanje i razumevanje. Sada on treba da nae svoj put
nazad do mesta gde je jednom bio, sa snagom poricanja da mu u tome pomogne.
Dodatna napomena:

14

Mnogo zanimljivih stvari se moe rei o ta dva dela intelektualnog centra,

pozitivnom i negativnom, ako ih posmatramo u vezi sa drugim centrima, kao to
je emocionalni. Na primer, ovek moe imati negativno razmiljanje i pozitivno
oseanje ili volju u vezi sa nekom stvari. Ili obrnuto, moe imati pozitivno
razmiljanje i negativno oseanje ili volju. Da bismo to ilustrovali, korisno je
razmisliti o citatu iz Jevanelja:
"ovek neki imae dva sina i doavi k prvome ree: sine! Idi i radi danas u
vinogradu mome. A on odgovarajui ree: neu; a poslije se raskaja i otide. I
pristupivi drugome ree tako. A on odgovarajui ree: Hou, gospodaru; i ne
otide. Koji je od ove dvojice ispunio volju oevu?" (Matej, XXI/ 28 - 31).
Osoba, koja gaji suvie mehaniku afirmaciju u intelektualnom centru, e rei
Da, ali to pripada njenim mislima ne njenoj volji. Tako ona kae da u svojim
mislima, ali moda ne svojim emocionalnim centrom. ovek sa negativnim
razmiljanjem i pozitivnim oseanjem e rei ne u svom umu, ali e njegova
oseanja kasnije rei da. Parabola ili psiholoka definicija se moe razliito
razumeti. Ali ona znai da ovek nije jedno i ima dve razliite strane koje ne
moraju obavezno da budu saglasne.
Druga stvar, koja se moe rei, je da ako ovek nema magnetni centar (koji
prihvata postojanje dve vrste uticaja u vrtlogu miljenja A i B uticaja), moe
poeti samo sa negativne strane miljenja, kada se susretne sa radom ove vrste, i
tako provesti sve svoje vreme u pobijanju. Oseanje podstie odreenu vrstu
miljenja. Na intelektualni aparat, takav kakav je, podeljen na negativan i
pozitivan deo, moe doi do bilo kakvog rezultata, bilo da je pokrenuta jedna ili
druga strana. On moe potvrditi ili odbaciti bilo ta. Procena emocionalni
centar - je ta koja je presudna. Posmatrana samo kao maina, ta dva dela
intelektualnog centra su uzajamno destruktivna. To je razlog zato se kae da je
trei faktor neophodan za ispravan rad centara.
DEO V
Emocionalni centar
U ovom delu, poslednjem u seriji o pogrenom radu centara, poeemo sa
emocionalnim centrom s obzirom na njegovu negativnu stranu, ali u napraviti
digresiju u vezi sa samim negativnim emocijama.
U poslednjem delu je reeno da intelektualni centar prirodno poseduje negativan
deo. Ali to nije sluaj sa emocionalnim centrom. Negativan deo emocionalnog
centra je sedite negativnih emocija. Ali prirodno ne postoji takav deo u centru:
on je steen. Moe se slobodno rei da kad god je aktivan taj steeni, negativni
deo emocionalnog centra, to znai pogrean rad tog centra. Nije preterano rei da
emocionalni centar veoma retko radi na ispravan nain, usled aktivnosti tog
steenog negativnog dela, kojim se inficirao kroz kontakt sa ivotom. Jer
negativne emocije upravljaju ivotom, moda posebno danas, i ljudi su privreni
svojim negativnim emocijama vie nego bilo emu drugom. Infekcija negativnim
15

emocijama (kao i infekcija negativnim razmiljanjem) se postepeno uvlai u dete,

koje raste, jer dete je roeno budno (na svom sopstvenom stepenu) u svetu
uspavanih ljudi i, imitirajui ih, ui da padne u san: pored mnogih drugih stvari
ono imitira i negativne emocije tj. izraze lica, intonaciju, rei i fraze, koje
proizilaze iz negativnih stanja njihovih predstavnika. Dete to sve imitira i
postepeno poinje da osea ono to oni predstavljaju. Na taj se nain negativna
oseanja odraslih prenose na dete i posle nekog vremena ono poinje da pokazuje
negativne emocije i da bude mrzovoljno, da prigovara i osea saaljenje prema
sebi i tako dalje. Najzad, ta dete drugo moe da uini? I opet, ta oni, koji su ve
inficirani negativnim emocijama, drugo mogu da uine, budui da su potpuno
nesvesni da su negativni i nikada nisu uli o toj ideji, a ako je i uju, po pravilu su
sigurni da oni nikada nisu negativni. Vidite kako je teko prekinuti taj lanac
stalnog ponavljanja, uzroka i posledice, tu neizbenu infekciju i re-infekciju, koja
je gora od bilo koje druge infekcije, fizike ili moralne. Ko e je prekinuti? Ili ko
moe da je prekine? Jedina stvar, koja je moe prekinuti, je ovek koji uje, vidi,
razume i shvata ta su negativne emocije i poinje sa samim sobom. Jer ako
makar jedna osoba promeni svoj poloaj u toj mrei ivota, u tom tekom jarmu
za ljudska bia, ona e otvoriti prostor i za druge. Ali to e biti sluaj samo onda,
ako on radi na negativnim emocijama iz najdubljeg, unutranjeg, individualnog
uvianja istine o uasu i beskorisnosti negativnih emocija, jer to je taka, na kojoj
istinski Rad poinje, u toj unutranjoj viziji.
Morate razumeti da moete raditi sa razliitih mesta, ili kakvi jeste, dubina u sebi.
Moete raditi iz povrnih i dubljih razloga. Kada ovek radi na sebi zbog nagrade
ili pohvale, pozicije ili iz dunosti, ili iz neke vrste uobraenja, ili ponosa ili zbog
zasluga, zbog asti ili elje da se zadovolji, ili u vidu imitacije, straha i tako dalje, svi ti motivi ili izvori njegove volje (neki bolji, neki loiji) jo uvek nisu ovek
sam koji radi na sebi samom. Ti motivi su serija surogata za pravo Ja u oveku
zamenska Ja, od kojih neka obrazuju zamenika nadzornika i, kao to je reeno,
neka su bolja, neka loija, neka su korisna, neka smetnja tj. neka su u veoj
meri unutranja i tako okrenuta sutini, neka su u veoj meri spoljanja i tako
okrenuta ka lanoj linosti ili zamiljenoj osobi, za koju smatramo da jesmo i na
koju troimo toliko mnogo snage, misli, vremena i novca, da bismo je odrali,
okruenu oblacima negativnih emocija i sukoba.
Jedino e istinski Rad na linim negativnim emocijama , a ne imaginarni Rad,
omoguiti da se promeni poloaj. U suprotnom e negativne emocije ostati tamo
gde jesu, u drugom obliku, jer one nalikuju Proteju, (gr. , Prtes je
morski bog u grkoj mitologiji. Ima proroke sposobnosti, ali menja svoj oblik da
bi izbegao da nekome otkrije sudbinu; odgovorie samo onome ko uspe da ga
uhvati. prim. prev.), koji neprestano menja svoj oblik i pretvara se u neto drugo.
Ali to je neophodan deo Rada, koji svako mora proi, da kroz iskreno
posmatranje vidi koliko je privren negativnim emocijama sa jedne strane i kako
pokuava da ih se oslobodi sa druge. Rad neizbeno svakoga vodi do istog mesta i
istih iskustava. ovek mora dostii taku uvianja svoje sopstvene bespomonosti
shvatanja svoje mehaninosti. A to e ga, ukoliko to nije negativno iskustvo,
dovesti u stanje pamenja sebe. Time to vidi svoju bespomonost, on privlai

16

pomo. Jer shvatanje svoje bespomonosti dovodi oveka u Tree stanje svesti,
gde pomo moe stii do nas.
Cilj ovog Rada je da probudi zakopanu savest- ne govorim o steenoj savesti,
koja je razliita kod svake rase i predstavlja pitanje obiaja, treninga, klase ili
nacije. Zakopana savest je ista u svim ljudima, ali lei van domaaja. Da ta
zatrpana savest nije u nama, Rad bi bio beskoristan nita vie do nova, luda
moda, novi argon. Kada bismo mogli da dotaknemo tu zakopanu, pravu savest, u
istom trenutku bismo znali da su sva negativna stanja pogrena u stvari da su
otrov za nas. Upravo preko unutranjeg ukusa, kako se to naziva u Radu,
spoznajemo to za sebe. Unutranji ukus omoguava oveku da uvidi kada je
negativan. I tada poinje bitka. On eli da neto kae i ne moe. Kada se to
dogodi, kada ga Rad dovede do te take, Rad onda radi na njemu. To nije vie
neto to on prihvata, ve neto za ta se on mora boriti u sebi. Tada poinje da
uvia da mora raditi na svojim negativnim emocijama na nivou, koji lei na
dubljoj taki u unutranjosti i tada e mu savest pomoi. Ako radi na negativnim
emocijama, jer mu je tako reeno, ili zato to se stidi pred drugima zato to ih ima
itd. tada radi spolja na njima, a ne istinski iz sebe samog. Ali bez maglovitih
nagovetaja prave savesti, koje Rad poinje da budi u ljudima, i njene unutranje
pomoi, bitka sa negativnim emocijama bi bila nemogua. To znai, da negde u
nama ne postoji savest, negativne emocije bi bile nesavladive. ivot bi bio suvie
jak. No, na sreu po nas, koji ivimo na Zemlji, mestu smetenom toliko daleko u
Zraku Kreacije, da je za samo jedan stepen udaljeno od najgoreg mogueg mesta
u Univerzumu na sreu po nas, mi u sebi imamo sredstvo za buenje, iako
zatrpano, i izvan sebe imamo uenja o buenju, prenoena kroz vekove naporom
svesnog oveanstva izvan ivota, koja nas mogu podstai da se probudimo.
***
Vratimo se sada kratkom razmatranju emocionalnog centra u njegovom
negativnom delu. On moe biti predstavljen, iako ne sasvim ispravno, na isti
nain kao i kod intelektualnog centra.
To je emocionalni centar, poto je stekao negativni deo putem kontakta sa
ivotom. Na ovom stepenu neu govoriti o razliitim delovima negativnog aspekta
emocionalnog centra, uz napomenu, kao poetnu taku za vae samostalno
razmatranje ovog predmeta, da sve u negativnom delu radi pogreno. Uzmimo
sumnju. Sumnja je emocionalno stanje, koje brzo ukljuuje negativni deo
intelektualnog centra i vodi ga do zakljuaka negativne vrste. Rekao sam proli
put da svaka strana pozitivna ili negativna strana ako rade nezavisno jedna
od druge, mogu doi do bilo kakvog zakljuka. To mora biti veoma jasno
shvaeno. Ako se u negativnom delu emocionalnog centra rodi sumnja, jer
sumnja je pre svega emocija, tada e ona pokrenuti negativnu stranu, i samo
negativnu stranu, intelektualnog centra, u kom sluaju e sve potvrivati da je
vaa sumnja tana. Pretpostavite sada da se vaa sumnja iznenada promenila u
pozitivniju emociju, jer ste uli neto to niste znali. ta se dogaa? Tada e
poeti da radi pozitivni ili afirmativni deo intelektualnog centra i vai zakljuci e

17

biti potpuno razliiti. Poznata vam je izreka: elja je otac misli. Ali to nije
dostatna formulacija. Bilo koje vae emocionalno stanje tei da upravlja vaim
razmiljanjem. To je primer kako jedan centar hipnotie drugi i tako pogrenog
rada centara. Moramo pokuati da oslobodimo svoje misli emocija, ako su one
negativne. Ali sve to je predmet posmatranja i detaljniji razgovor o tome bi
zahtevao mnogo vremena.
Dodau jo par stvari o negativnim emocijama. One su veoma mone. Mogu
inficirati svakoga. Jedan od razloga zato su tako nadmone i zato ljudi vole da
budu negativni je da tako lako povrediti drugoga. Takoe u vas podsetiti da je
jedna od osnovnih karakteristika negativnih emocija ta da se one nastavljaju i
nastavljaju, stvarajui uvek iznova svee negativne emocije, mnogo poto je uzrok
uklonjen. One oduzimaju toliko mnogo energije i troe je uzaludno, da esto
prouzrokuju bolesti. Dobro trasirano negativno razmiljanje i negativne emocije
je opasno stanje za oveka. Ukolik ovek radi na svojoj percepciji emocionalnog
centra uoie da itav njegov ivot dobija novo znaenje i doivee trenutke
buenja, koje nikada nee zaboraviti, i odbleske uvida u to kako je kada
emocionalni centar radi na pravilan nain. Ali sam on to ne moe uiniti. Tek
preko nove snage i novih ideja i novog naina gledanja na sebe to moe postati
mogue. Svi napori, o kojima Rad govori, su neophodni, posebno pamenje sebe.
Psiholoki komentari
Birdlip, 18.05.1942.
Danas emo govoriti o posmatranju veza izmeu centara preko Ja. Kao to
znate, ovaj Rad poinje samo-posmatranjem, jer je njegov predmet nevidljiva
stvar, nazvana sopstvo, koju veinom posmatramo kao datu i koju samo svako
individualno moe posmatrati. Prva stvar, koju treba shvatiti, je da vi niste jedna i
ista osoba niti u razliitim trenucima, niti u istom trenutku. U prvim pokuajima
samo-posmatranja treba uoiti da imate sasvim razliite centre ili umove u sebi,
koji deluju simultano. Imate misli, emocije i pokrete, ako uzmemo samo ta tri
centra, naime, intelektualni centar, emocionalni centar i motoriki centar. To su
tri potpuno razliite stvari. Svaka osoba je sastajalite vie Ja. Razliita Ja u
vama imaju svoje predstavnike u svim tim centrima u veoj ili manjoj meri. To
znai, svako Ja u vama ima svog predstavnika u ta tri razliita uma ili centra i
tako se javlja sasvim drugaije u svakom centru u stvari, toliko razliito, da je
potrebno mnogo vremena, pre nego to budemo u stanju da trasiramo
manifestaciju nekog Ja u sva tri oblika.
U pokuaju da kontroliete posmatrano Ja, morate zapamtiti da je to neto to
misli, osea i kree se to jest, svaka reprezentacija u svakom centru je drugaija.
Kontrola ljudske maine je teka, jer sve to se u njoj formira psiholoki naime,
kao jedno Ja je reprezentovano na tri sasvim razliita naina, tako da na prvi
pogled izgleda nepovezano. Na primer, vae mrtenje. Ono je u motorikom
centru. Ali to mrtenje je reprezentovano u emocionalnom centru kao oseanje i u
intelektualnom centru kao misao ili gramofonska ploa tj. serija misli koje se

18

mehaniki obru. Puno posmatranje nekog ja je njegovo simultano posmatranje

u sva tri centra njegovog porekla.
Pronaimo sada primer za generalnu diskusiju. Uzmimo brigu.
Briga je oblik identifikacije. Bukvalno, ta re ima znaenje cepanja, uvijanja ili
davljenja; prvobitno je bila povezana sa reju wringing ones hands, jedan od
spoljnih znakova brige. Setiete se da svako psiholoko ili unutranje stanje
nalazi neku spoljnu manifestaciju preko motorikog centra to znai, ono je
reprezentovano nekim odreenim miinim pokretom ili kontrakcijom itd.
Moete uoiti da je stanje brige esto reflektovano nabiranjem ela ili uvijanjem
aka. Stanja radosti nikada nemaju tu manifestaciju. Negativna stanja, stanja
brige, ili straha, ili anksioznosti, ili depresije se manifestuju u miiima putem
kontrakcije, savijanjem, pognutim hodom itd. (i esto slabou u miiima), dok
se suprotna emocioanlna stanja reflektuju kao ekspanzija, uspravan hod,
ispruanje udova, osloboenih svake tenzije i obino kao oseaj snage. Da bi
zaustavili brigu, ljudi, koji brinu i zbog toga se mnogo mrte, nabiru elo, gre
prste, gotovo zaustavljaju disanje, treba da ponu ovde oputanjem miia, koji
izraavaju emocionalno stanje i oslobaanjem daha. U pozadini relaksacije u
ezoterijskom smislu stoji spreavanje negativnih stanja. Negativna stanja se tee
mogu ispoljiti, ako je osoba u stanju relaksacije. To je razlog zato je reeno da
treba praktikovati relaksaciju svakoga dana, usmeravajui panju du tela i
promiljeno oputajui sve napete miie.
Kontrolu emocionalnog centra je teko sprovesti direktno, delimino zbog toga
to on radi suvie brzo 30.000 bre nego formatorni deo intelektualnog centra,
tako da ovek zapada u negativno stanje ili brigu pre nego to to sazna. Ali
emocionalni centar se u Radu ponekad poredi sa nekontrolisanim slonom,
vragolanom, sa dva kontrolisana slona sa obe strane naime, intelektualnim i
motorikim centrom. Pogrena emocionalna stanja, loa stanja iz navike brige,
mrzovolje itd. moraju se prvo registrovati kao neto to postoji. Po pravilu ljudi
ne vide svoja stanja, ve se nalaze u njima. Zatim, mora se upotrebiti jedan od
kontrolisanih slonova. Razmotrimo ta znai upotrebiti intelektualni centar u
tom pogledu. To znai da morate uoiti misli, koje se odvijaju u vama, kada
brinete. Imamo odreenu koliinu volje nad intelektualnim centrom moemo
kontrolisati misli, iako do malog stepena. Zaustavljajui, ili ne nastavljajui, ne
verujui u njih, ne odobravajui misaoni deo brige, jedan slon je tako rei
postavljen uz nekontrolisanog emocionalnog centra. Drugi kontrolisani slon je
motoriki centar, koji se povinuje naoj volji, ako usmerimo panju na njega.
Moemo opustiti miie itd. Kao to znate, u uputstvima, datim u Radu o
relaksaciji, se kae da se mali miii moraju opustiti mali miii na licu, miii
koji daju izraz lica, posebno. To ukljuuje i miie oko oka, oko usta i brade,
miie jezika, grla, dela glave pod kosom itd.
Vratimo se brizi. Briga predstavlja pogrean rad centara. Ona je oblik unutranjeg
pridavanja znaaja tj. identifikacija. Ona je neprestano meanje negativne
imaginacije sa nekoliko injenica, koja dovodi do uspostavljanja pogrenih veza u

19

centrima. To je vrsta laganja, pored mnogih drugih vrsta laganja, koja se odvijaju
u nama i rasprostiru po centrima. Uvek je lako brinuti, jer to donosi olakanje i
predstavlja, kakvo jeste, oblik pravdanja sebe. Ona je bliska samo-saaljenju i
nasilju. Briga nije razmiljanje. Um je voen brigom, emocionalnim stanjem, i
zamraen. Panja usmerena na neto uvek pomae, jer nas usmerena panja
prebacuje u svesnije delove centara. Briga nije razmiljanje o drugima. Ona nije
spoljno pridavanje znaaja. Dok uimo kako da ivimo sa stanovita Rada, tako
da ivimo svesnije u ivotu a ne samo u ivotu bez iega izmeu sebe i rada, briga
je jedna od stvari, koja nam pokazuje neto o nama samima, ukoliko je
posmatramo bez kritike i tokom dugog vremenskog perioda. Ne smete misliti da
je suprotnost brizi ravnodunost. Vi moete i treba da osetite strah zbog druge
osobe u opasnosti meavinu nade i straha ali briga je sasvim drugaija, jer se
tada ukljuuje imaginacija. Ona postaje navika, kao i mnoga druga negativna
stanja, a ljudi ak zamiljaju da su bolji od drugih, jer ih imaju i gaje oseanje
zasluge zbog svoje brige. Ljudi esto ak misle da je opravdano brinuti zbog
svega, zbog prolosti i budunosti, zbog samih sebe, zbog drugih itd. To
jednostavno nije nita drugo do ozbiljna bolest negativnosti, teko izleiva, jer
jednom kada osoba postane obrtna maina za brigu, uspostavljaju se sve vrste
pogrenih veza i sve radi na pogrean nain i budui da je jedina stvar, u kojoj
uiva, briga, osloboditi je nje, kada bi to bilo mogue, bi znailo unititi njeno
glavno zanimanje. U vezi sa time, setiete se jedne od izreka u Radu da vam je
zatraeno da uinite samo jednu stvar, da se odreknete svoje posebne vrste
patnje. To zvui lako. Pokuajte. Razlog zato je to tako teko je to bi to znailo
razoriti itav sistem Ja u vama, koja uivaju da uine da patite i za koja smatrate
da ste to vi.
Vratimo se pitanju: ta je to briga? Budui da je ona oblik identifikacije, to znai
da dovodi do konstantnog gubitka snage. Ljudi koji brinu u velikoj meri iscrpljuju
same sebe, cede svoju ivotnu snagu. Ako posmatrate sebe dok brinete, videete
da je to zaista nalik cepanju i uvijanju i davljenju sebe iznutra, kombinovano sa
spoljnim miinim pokretima, koji su ve opisani. Tu nema centra gravitacije.
Nema pravca, nikakvog jasnog cilja; sve je u neredu; sve se u oveku kree u svim
moguim pravcima. To je kao da se sva ta razliita Ja u nama podignu i jure,
uvijajui ruke i ne izgovarajui nita do negativnu imaginaciju, koja dominira
scenom. Ne kaem da je mogue nikada ne brinuti. Postoje situacije, posebno
danas, kada je potpuno nemogue zaustaviti je na vreme. Govorim vie o
tendenciji po navici da se brine o svemu i da se svaki dogaaj uzima kao izvor
brige.
Da jasno formuliemo ta treba uiniti imati neki pravac pomae da se sprei
ovo stanje nereda, koje, kao to je reeno, predstavlja oblik unutranjeg
pridavanja znaaja i nije spoljno pridavanje znaaja. Unutranje pridavanje
znaaja je uvek mehaniko. Spoljno pridavanje znaaja je uvek svesno to
je svesno postavljanje sebe u poziciju drugog bia i, budui da to zahteva
usmerenu panju, ono vas oslobaa brige. Ako obratite panju, videete da ti mali
oblici brige poinju veoma rano ujutru. Veoma je dobro i vredno napora poeti sa
radom na sebi rano ujutru, pre nego to se ue u ivot i dunosti. Malo svesnog

20

rada u to vreme, uoiti male zaetke brige ili negativnih emocija ili samosaaljenja itd. i rei im ne uzdizanje iznad njih ne smatrajui da su oni vi
sav taj rad na ne-identifikaciji sa odreenim mainama, odreenim Ja, u rano
jutro, moe promeniti itav dan. U to spada i ideja o otpisivanju dugova,
odbacivanja svih unutranjih rauna ako je mogue. Tada neto svee i novo
zapoinje dan i prekida se ustajalost ivota, koja u stvari predstavlja ustajalost
samog sebe, koje uvek na isti nain reaguje na sve, imajui uvek iste poglede na
stvari, posmatrajui druge uvek na isti nain itd.
Rad na sebi moe dati velianstvene rezultate ako se setite da ste u ivotu u
Radu, a ne u ivotu bez iega izmeu sebe i njega. Raditi znai transformisati svoj
odnos prema ivotu. Sve praktine stvari u njemu imaju svoj cilj. To je rad na
sebi. To jest, to je biti u Radu u ivotu ne u ivotu. ta je va zadatak? Zato ste
ovde? ta je to to treba da promenite? ta je to to treba da nauite o sebi, toj
stvari koju uzimate kao datu, tu stvar, koja je va aparat za ivot? Da li vam va
aparat za ivot daje rezultate koje elite? Vi sami, vaa linost, je aparat, koji
koristite da biste iveli ivot. Dobro je postepeno videti da je va nain kako
uzimate ivot, va ivot i da moete poeti da radite na svom nainu kako ga
uzimate a to znai, radom na sebi i vaim mehanikim reakcijama na sve to se
dogaa. Jer vae mehanike reakcije na ivot jeste vi i to stvara vae nesree i
sree i ta stvar pod nazivom vi sami je va aparat za ivot, koju ste sami napravili i
koja je napravljena u vama iz hiljadu zaboravljenih razloga. To je stvar, koju
odvijamo svakoga jutra, da bismo se suoili sa danom. I to je stvar, o kojoj Rad
govori na svim stepenima stvar na kojoj moete raditi i koju moete promeniti.
Pokuajte da razmiljate o tome da nije ivot taj koga moete promeniti, ve samo
sebe same u svojim reakcijama na ivot. Jednom kada sagledate tu ideju, tada,
kakve god da su okolnosti ivota, imaete u svom domaaju snagu, ija je
vrednost neprocenjiva.
Tokom dugo vremena mi apsorbujemo sve vrste negativnih emocija,
identifikujui se sa njima i posmatrajui ih kao sebe same, kao neophodne, kao
istinite, i pokuavajui da radimo na njima. Efekat toga da ne idemo za nekim
mehanikim reakcijama u sebi i da se osetimo slobodnim u odnosu na njih je
magian. Uoiete kada se to dogodi. Veoma je interesantno, ali je pitanje vaeg
sopstvenog iskustva.
Moda ete shvatiti da Rad nije prosto dosadan trud. To je samo-osloboenje
putem odreenog unutranjeg napora, koji se naziva rad na sebi.

21