VI Radionica: Put ka participaciji u koli (100 minuta)

CILJ:
Cilj ove radionice je da podstakne uesnike na razmiljanje o moguem ueu u
odluivanju i organizaciji kolskog ivota.
PROCES se odvija kroz sledee korake:
analiza moguih konkretnih situacija uea uenika,
analiza faktora koji utiu na mogunost uea,
izbor konkretne situacije kojom e se uenici u daljem radu baviti.
MATERIJAL za rad:
papiri A4, olovke, flomasteri za rad u manjim grupama,
hamer papir / pakpapir za izradu zajednikog postera.
prilog U emu uenici treba da uestvuju u odluivanju - za svakog
uesnika,
CENTRALNA AKTIVNOST: MISLIMO DA JE POTREBNO (50)
A (20)
Voditelj podsea uesnike na zakljuke iz prethodnih radionica i naglaava da
postoji mnogo situacija, tema i oblasti koje se direktno tiu dece pa prema tome
imaju pravo da povodom njih izraze svoje miljenje i da njihovo miljenje bude
uzeto u obzir i da na takav nain doprinesu ostvarenju nekog prava. Jedna od
takvih situacija je svakako i kola. Da bi pravo na obrazovanje u potpunosti bilo
ostvareno, potrebno je potovati i pravo na participaciju poto je ono jedan od
etiri osnovna principa Konvencije o pravima deteta.
Uesnici sede u velikom krugu i svaki dobija kopiju priloga U emu uenici treba
da uestvuju u odluivanju?.
Voditelj objanjava sadraj priloga. Ovo su situacije koje ine ivot kole
redovna nastava, dopunska i dodatna nastava, kolske sekcije, uenika
udruenja i organizacije, upravljanje kolom, prostorna i vremenska organizacija.
Istraivanja uenike participacije u koli su pokazala da uenici imaju vrlo malu
mogunost uticaja ak i u onim situacijama koje nisu jasno definisane zakonom.
Va zadatak je da svako za sebe razmisli o tome u kojoj od navedenih situacija
uenici treba da iskau svoje miljenje i uestvuju u odluivanju. Oznaite
izabrane situacije!
! Napomena: voditelj proverava da li su uesnicima jasne sve navedene
kategorije. Objanjava svaku pojedinano navodei na ta se one konkretno
odnose. Na primer, kolske sekcije odluka o izboru raspoloivih sekcija,
sadraj aktivnosti na sekcijama, didaktiki materijal, izbor nastavnika koji e
voditi sekciju, vreme odravanja, izbor uenika koji e ii na sekciju, itd.
Kada su uenici zavrili zadatak, voditelj ih poziva da sada za svaku odabranu
situaciju navedu konkretne primere eljenog uea.
B (30)
Uesnici se dele u nekoliko manjih grupa. U okviru grupa razmenjuju svoje
odgovore i prave zajedniku listu svih konkretnih primera u okviru ponuenih
situacija.
! Napomena: voditelj unapred priprema hamer papir za poster na kome ispisuje
naslove situacija na osnovu priloga 'U emu uenici treba da uestvuju u
odluivanju?'
Predstavnici grupa saoptavaju rezultate grupnog rada.
Voditelj upisuje na poster konkretne primere vodei rauna da na kraju bude
vidljivo oko kojih primera postoji najmanja / najvea saglasnost uesnika.

Kada je poster kompletiran vodi se diskusija s ciljem da uesnicima pomogne da

shvate da postoji mnogo razliitih miljenja o tome u kojim situacijama je
potrebno obezbediti potovanje prava uenika na participaciju u koli. Nezavisno
od toga, pravo na participaciju je zagarantovano i sistem obrazovanja (a time i
sama kola) treba da obezbedi uslove za njegovo potovanje. Kada i kako e se
ono realizovati, zavisi od mnogo faktora, a jedan od njih je i spremnost samih
uenika. (Zakonodavna reenja, spremnost uprave i nastavnika, spremnost
nadlenog ministarstva, spremnost samih uenika da iniciraju to pitanje,
spremnost uenika da preuzmu odgovornost za uee, itd.).
Kao pomo u voenju diskusije, voditelj koristi neka od navedenih pitanja:
Gde postoji najvee slaganje oko uea uenika u odluivanju? Zato?
Zato vam je posebno vano da uenici uestvuju u odluivanju u tim
situacijama?
Koje su to situacije gde se javljaju samo pojedinana miljenja? Zato?
Koje od ovih situacija procenjujete kao realno ostvarljive?
Od ega zavisi da li e one zaiveti? Da li su za to uvek potrebni posebni
zakoni ili samo neki propisi na nivou kole?
Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae
Izdava: Kancelarija nemake agencije za tehniku saradnju - GTZ
Projekat: Transformacija sukoba i osnaivanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention)
Za izdavaa: Birgit Stanzel, Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi
Autori teksta: Stanislava Vidovi i Vesna Dejanovi

Da li su odrasli (uprava kole, nastavnici) po vaoj proceni spremni da

omogue uenicima vei stepen uea? Zato?

Koliko ste vi sami spremni da se zalaete za vee uee u odluivanju?
Da li to znai i vau veu odgovornost?
ZAVRNA AKTIVNOST: ELIMO DA UTIEMO (35)
A (35)
Sedei u velikom krugu voditelj radionice predstavlja uesnicima sledeu
situaciju:
Zamislite trenutnu situaciju koja postoji u vaoj koli. Razmislite o tome koji
odnosi vladaju izmeu uenika, izmeu uenika i nastavnika, kao i izmeu
uenika, nastavnika i uprave kole. Ono to moemo da primetimo jeste da se
esto u ovim odnosima javljaju sukobi u komunikaciji i nerazumevanje one
''druge'' strane.
Uzroci koji su doveli do ovakve situacije su brojni. Sa druge strane razmiljate
kako bi se ovakvo stanje moglo promeniti. Na primer, uli ste da se u susednoj
koli realizuje program nenasilne komunikacije i vrnajke medijacije. Ideja ovog
programa je da se popravi odnos tj. komunikacija svih strana koje su deo koslog
ivota kao i da se smanji broj sukoba koji postoje u koli. Znai, postoje naini da
se realni problem, koji postoji u naoj koli, rei.
Nakon uvodne instrukcije, voditelj deli uesnike u etiri grupe.
Kada su grupe formirane, voditelj kae: ''Tema koju smo izabrali kao neto do
ega nam je stalo i na emu bismo eleli da se angaujemo moemo nazvati
PROBLEMOM na ijem reavanju elimo da radimo. Predstavite sada jedni
drugima kako svako od vas vidi problem koji smo izabrali''.
Voditelj objanjava da problem koji su izabrali predstavlja poetno stanje akcije /
projekta i poziva grupe da pri dnu veeg papira ukratko napiu problem. Takoe,
voditelj podstie uesnike i da tako formulisanom problemu dodele poseban krai
naziv (ako smatraju da je to potrebno) pod kojim e planirati svoju akciju /
projekat.
Kada su uesnici zavrili, voditelj ih poziva da na vrhu papira formuliu cilj koji
ele svojom akcijom / projektom da postignu i da povuku strelicu od poetnog
stanja (problema) ka cilju (oekivanom reenju).
Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae
Izdava: Kancelarija nemake agencije za tehniku saradnju - GTZ
Projekat: Transformacija sukoba i osnaivanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention)
Za izdavaa: Birgit Stanzel, Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi

Autori teksta: Stanislava Vidovi i Vesna Dejanovi

! Napomena - ako je potrebno, voditelj pomae grupama oko formulisanja

problema / naziva projekta, odnosno konanog cilja.
Predstavnici grupa izvetavaju o nainu na koji su definisali izabrani problem.
uvaju ovako pripremljen poster za sledeu radionicu.
Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae
Izdava: Kancelarija nemake agencije za tehniku saradnju - GTZ
Projekat: Transformacija sukoba i osnaivanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention)
Za izdavaa: Birgit Stanzel, Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi
Autori teksta: Stanislava Vidovi i Vesna Dejanovi

Materijal za rad za uesnike U EMU UENICI TREBA DA UESTVUJU U

ODLUIVANJU?
Navedi situacije iz kolskog ivota u kojima bi uenici (po tvojoj proceni) trebalo
da iskau svoje miljenje, da se njihovo miljenje uvai, odnosno, u emu bi
trebalo da uestvuju u odluivanju.
REDOVNA NASTAVA
DOPUNSKA I DODATNA NASTAVA
KOLSKE SEKCIJE
UENIKA UDRUENJA I ORGANIZACIJE
UPRAVLJANJE KOLOM
PROSTORNA I VREMENSKA ORGANIZACIJA