2008.

godina
tamara d.

Ekologija skripta

Predmetna odreenost ekologije

Od grke rei oikos dom, stanite, habitat. Prvi
put je
re
ekologija upotrebio Ernest Hekel 1866. u knjizi Prirodna istorija stvaranja. Prvobitno
je nastala kao grana zoologije i to kao istraivanje odnosa izmeu ivotinjskih
vrsta i njihove organske i neorganske sredine.
Smatra se i da je njen stvarni tvorac Darvin, jer pojam borbe za
opstanak obuhvata splet
meusobnih odnosa
ivih bia, jednih prema
drugima i prema neivoj prirodi. Ti odnosi moraju biti u razvitku, dakle uzajamni i
promenljivi i proeti uvek
novim
suprotnostima,
uslovljavajui
prilagoavanje
organizma
na promenljivost spoljanje sredine.
Dao definie ekologiju kao nauku koja izuava uslove stanovanja bia
i sredine u kojoj ive. Sinia Stankovi je definie kao splet meusobnih
odnosa izmeu ivih bia, jednih prema drugima i prema uslovima neive prirode.
Osnovni elementi
svake
definicije
ekologije
su: iva bia,
sredina, meusobni uticaj ivih bia u sredini i odnos ivih bia i
sredine.
Prema podeli ivih bia razlikuju se: ekologija biljaka, ekologija
ivotinja i humana ekologija. Prvu katedru za humanu ekologiju otvorio je E. L.
Benks u Kembridu.

Humana ekologija
Prvi put termin upotrebljavaju Bardes i Park 1921. godine sa
znaenjem medicinske nauke koja izuava uticaj sredine na oveka,
njegovo
zdravlje
i
njihovu
meuzavisnost.
Humana
ekologija
izuava specifine odnose izmeu oveka i njegove okoline iako te odnose izuavaju
i druge nauke sa razliitih aspekata. Cilj humane ekologije je da uspostavi
ravnoteu u prirodi i drutvu, sa akcentom na drutvenim iniocima, te ona
istrauje prirodu strukture zajednica.
Orijentacija ekologije na istraivanje fenomena sredine i fenomena
habitabilnosti uslovljena je: 1. Sadrajem ekologije koji obuhvata vezu oveksredina i sredina-ovek; 2. Specifinou sredine koja okruuje oveka; 3. Razvojem
interesovanja za regionalnu problematiku.
Ekologija je sa fundamentalnih pozicija prelazila na teren izuavanja odnosa
aktivnosti oveka i ivotne sredine, a poto se ovek vidi kao drutveno bie, bilo je
potrebno da to izuavanje postane specifian teren ekologije, koji e uzeti u obzir
vrednosti i institucije oveanstva pri odreivanju odnosa prema drutvenoj okolini.
etiri osnovne teme humane ekologije su: okolina, stanovnitvo,
tehnologija
i
organizacija.
Humana
ekologija
dakle
obuhvata
izuavanje strukture i razvoja stanovnitva koje se prilagoava okolini
uzimajui u obzir tehnologiju i organizaciju.
Humanoj ekologiji i ekologiji se prigovara prognozerska karakteristika jer se
vremenom iz biologije pretvorila u nauku sa optom vrednou pravom koje ne
moe da opravda, kao i da previe unosi bioloke zakone u odnosu oveka i sredine.
Sa druge strane, socijalna ekologija, ondosno ekoloka sociologija ide korak
napred dalje uvaavajui odnose oveka i njegove ivotne sredine, drutvene
procese i interakcije u kojim se ovi odnosi odvijaju, odreujui oveka kao prirodno i
kao drutveno bie. Iako polazi sa stanovita ekologije, odnosno humane ekologije,
ona izuava odnos oveka i sredine sa sociolokog stanovita.

Ekologija kao prirodna i drutvena disciplina

Nastajanje socijalne ekologije uslovljeno je dvostrukim tendencijama:
1. razvojem bioloke ekologije; 2. nagomilavanjem industijskih objekata i
novih tehnologija u drutvenoj sredini. Bioloka ekologija je angaovala prirodne
nauke dok se kasnije udruuju i drutvene zahvaljujui naruavanju ivotne i radne
sredine i ovekovog rada. Prvu definiciju bioloke ekologije dao je Ernest Hekel,
dodavi da je i ovek deo ivotinjskog sveta.
Lin Vajt i Vladimir tambuk navode da se re ekologija prvi put javlja 1893.
godine usled brzog razvoja industrijske revolucije koja je imala reperkusije
na ivotnu sredinu, izuzimajui oveka. Gerhard Miler istie spis E. Varminga 1895.
kao poetak ekologije, ije priznavanje poinje tek od 1917. godine. Prema
Mileru je mogue govoriti o pojmu ekologije, istoriji ekologije i o ekologiji kao
naunoj disciplini. Lamark, utemeljiva transformizma prvi poinje da koristi
pojam 1809. Humbolt i Engels istiu znaaj Darvinovog spisa Postanak vrsta 1859.
Iako u Politikoj enciklopediji stoji da se ekologija bavi prouavanjem
uzajamnih odnosa biljaka, ivotinja i ivotnih zajednica kao i prouavanjem njihovih
odnosa prema spoljanjoj sredini, u sociolokom reniku stoji da pored ekologije
ivotinja i biljaka imamo i humanu, odnosno socijalnu ekologiju. Ona izuava
prostorno-vremenske specifine odnose ivih bia kao uslove ljudskog
zajednikog ivota, kao i povratan uticaj postojeih socijalnih struktura na
razvitak i preoblikovanje prirodne sredine.
Bioloka ekologija izvire iz ekologije ivotinja i biljaka. Karl Mibius je uveo
termin biocenoza to je sinonim za ivotnu zajednicu. Ramon Margalef smatra
da je ekologija bioloka nauna disciplina, dok je humana ekologija vrsta
ljudske zajednice.
Otvaranjem katedre za humanu ekologiju na Kembridu dolo je do
prelaska sa biljne i ivotinjske na humanu ekologiju, kada je Banks istraivao
povezanost bolesti sa klimatskim uslovima. Izuavanja sa biolokog aspekta imaju u
vidu da se ovek drugaije odnosi prema
okolini nego drugi organizmi
zahvaljujui jeziku i upotrebi orua.
Psiholoki aspekt
izuavanja
ekologije
ima
u
vidu
oveka
i
njegovo funkcionalno ponaanje prema okolini gde se razlikuju tri varijable:
aktivnost, okolina i posmatrana osoba.
Bitan doprinos humanoj ekologiji daje ikaka kola: H. Barou ga je prvi put
upotrebio 1922. godine i to u smislu odnosa oveka i okoline, jer se sa
novim tehnikim dostignuima javljaju antropogeni biotopi. Bernhard Glase
sagledava humanu ekologiju u geografiji, biologiji, psihologiji i sociologiji.
Prvu harmoninu
definiciju socijalne
ekologije dao
je
Mek Kenzi.
Socijalna ekologija je istraivanje prostornih i vremenskih odnosa ljudi na
koje utiu selektivne, distributivne i akomodacione snage sredine.
Za
drutveno-humanistike
nauke
ekologija
je
izuavanje
tehniko- tehnolokih i drutveno-ekonomskih povezanosti, te prouavanje velikih
industijskih sistema unutar industrije, radne i ivotne sredine. Pored rada,
kapitala i zemlje inilac ekonomije postaje i vazduh. Razvoj industrijskog drutva
iziskuje izdvajanje znatne sume novca za naunoistraivaki rad u ovoj oblasti
kako bi se predupredila degradacija ivotne sredine.
Pikt ukazuje na neodvojivost fizikog i socijalnog sveta tako to
povezuje socijalno pitanje sa ekolokim i ekonomiju sa stvaranjem ekoloke krize.
Doj tvrdi da ovek ne osea potrebu samo za zatitom okoline ve i za
zatitom oveka,

socijalnom zatitom. Ovde se radi o posredovanju socijalne ekologije izmeu oveka

i okoline u savremenoj podeli rada.
Huber razlikuje tri sistema: moderni sistem, ljudsku zajednicu
i prirodni sistem
kojima
posreduju
odreeni
aspekti.
Izmeu
modernog sistema i ljudske zajednice su ekonomski aspekti, a izmeu ljudske
zajednice i prirodnog sistema humano-ekoloki aspekti. Najsloeniji je socijalnoekoloki aspekt. Iako D. . Markovi socijalnu ekologiju svrstava u posebne
socioloke nauke, ona se ne moe posmatrati iskljuivo kao socioloka disciplina.
Socijalna ekologija sadri i teorijsku zasnovanost, ali i istraivaku delatnost.
Problemi koje izuava socijalna ekologija mogu biti prirodno-nauni ili
socijalno- nauni. A za njen razvoj su bitna tri stanovita: 1. ona se kao
klasina bioloka disciplina produbljivala u prirodnim naukama; 2. sve se vie
orijentie ka oveku kao drutvenoj grupi, njegovim drutvenim aspektima;
3. obuhvata globalne razmere usled sve veeg pogoravanja stanja ovekove
ivotne okoline.

Nastanak i razvoj ekologije

Iako su odnose izmeu ivih bia i ostale prirode razmatrali jo grki mislioci
Aristotel, Teofrast i Hipokrit, rimski pesnik Vergilije i filozof Lukrecije, ekologija
u pravom znaenju rei nastaje relativno kasno, tek u drugoj polovini XIX veka,
a snanije se razvija tek polovinom XX veka. Ekologija nastaje onda kada
ekonomska aktivnost oveka degradira prirodnu okolinu dovodei u pitanje
sam opstanak oveka. Razvoj ekologije je bio uslovljen saznanjem da je ekonomski
razvitak doao u sukob sa drutvenim napretkom koji je postao sputan nizom
ekolokih pojava.
U razvoju ekologije razlikuju se pet posebnih faza:
Prouavanje ivotne sredine pojedinih vrsta. Razvoj ekologije otpoeo je
prouavanjem i opisivanjem prirode, da bi sredinom dvadesetih godina dolo
do prouavanja zajednica vrsta,
odnosno razvitka sinekologije (ekologije
zajednica vrsta) i njena dva osnovna pojma: lanac ishrane i piramida brojeva. Lanac
ishrane poinje od niih ka viim vrstama (biljke, mesoderi, biljojedi, ovek), gde
se broj jedinki smanjuje od osnove prema vrhu.
Prouavanje ekosistema. Ekosistem je osnovna jedinica prouavanja
u ekologiji. Prvi je re upotrebio Artur Dord Tensli 1935. sa znaenjem entiteta
jasno odreenog u prostoru i vremenu, sa svim organima koji ga ine, fizikim
uslovima klime i tla, kao i meusobnim odnosima u njemu samom. Svi ekosistemi
se sastoje iz neivih (abiotikih) elemenata, ivotnog prostora i ivih bia (biotikih
elemenata) u kojima vlada odreena ravnotea, homeostazija. Ekosistemi mora,
vode na kopnu i kopna.
Prouavanje
meuuticaja
ekosistema. Vezuje
se
za period
pedesetih godina. Dolazi do preklapanja ekosistema, pa je teko odrediti granice
meu njima jer su meusobno zavisni. Uticaji: razmena energije, lanac
ishrane,
cirkulacija kiseonika i ugljen-dioksida. Ekosistemi su sposobni za
samoregulaciju.
Prouavanje biosfere. Biosfera je jedinstvo svih ekosistema na Zemlji . U
biosferi se vri kruenje materije kroz lanac ishrane. ine je atmosfera, hidrosfera,
litosfera i pedosfera.
Prouavanje oveka u biosferi. Prouava poloaj oveka u biosferi kao
prirodno-drutvenog bia. Brzina promena
sve vie raste sa napretkom
civilizacije. Iako eli da je podredi sebi, ovek je u potpunosti zavistan od

prirode. U ovom svetlu je potrebno razviti ekoloku politiku.

Nastanak i razvoj socijalne ekologije

Nastanak socijalne ekologije treba pratiti u kontekstu razvoja biologije i
pretvaranja ekologije (pored toga to je ostala prirodna) u drutvenu
nauku. Biologija se postepeno podizala na nivo irih teorijskih koncepcija kako bi
istraila uzajamni odnos prirode i drutva. Tako nastaje sozologija nauka koja bi
metodama prirodne nauke istraila socijalne pojave. Istovremeno ekologija poinje
da se bavi socijalnom strukturom.
Prirodni i socijalni svet se ne mogu odvojeno posmatrati. Da bi se ovladalo
ekolokom problematikom nisu dovoljne samo prirodne ve je potrebno da se ovom
problematikom bave i drutvene nauke.
Mek Kenzi je 1927. ljudsku ekologiju odredio kao nauku o prostornim
i vremenskim odnosima ljudi na koje utiu selektivne, distributivne i
akomodacione snage
sredine.
Meutim,
interes
za
prouavanje
prostorne dimenzije drutvenog ivota vremenom je doveo do uproavanja
meuzavisnosti stanovnitva i drugih pojava u prostoru to je dovelo u krizu
klasinu ljudsku evoluciju.
Neortodoksna koncepcija Amosa Holija se usredsredila na prouavanje
forme i
menjanje
ljudskih
zajednica,
stavljajui
tako
zajednicu
i
funkcionalne meuzavisnosti (adaptacije stanovnika na sredinu) ispred prostornih
dimenzija. ur i Dankan uvode koncepciju ekolokog kompleksa i 4 osnovne
varijable: populacija, sredina, tehnologija i organizacija. Svako odstupanje od
varijabli udaljuje se od klasine ljudske ekologije.
Pedesetih godina se pokazalo da privredni rast ima svoje granice, koje
se moraju uvaavati jer u suprotnom dolazi do ekoloke krize.
Socijalna ekologija nastala je i razvijala se pod uticajem bioekologije, koja
je definisala i njen predmet izuavanja. Meutim, nije ba odriva teorija da je
odnos oveka prema prirodi jednak odnosu ivotinja i biljaka prema njoj i da je
raspored geografije
drutva
uslovljen konkurentskom
saradnjom.
Poto
tehniki progres stalno naruava biotiku i abiotiku sredinu oveka, to po
ovom shvatanju neizbeno vodi naruavanju ravnotee u biolokom sistemu.
Svaki dalji razvitak drutva dovodi u pitanje njegovu egzistenciju.
Socijalna ekologija prouava drutvene inioce koji utiu na promene u
ivotnoj sredini, kao i uticaj sredine na razvoj drutva. Ona je, za razliku od humane
ekologije prihvatila pored prirodnih i drutvene inioce (drutvene procese i
tvorevine).
Termin su prvi upotrebili E. R. Park i Barges koji su pri prouavanju ljudskih
naselja koristili ekoloki pristup. Novi pojmovi u prirodi (biocenoza, ekosistem,
biogeocenoza i biosfera) ukazivali su na potrebu da se u istraivanju
zakonitosti prirode polazi i od povezanosti prirode i drutva.
Biocenoza kao iva komponenta prirode (biocen) je u najtenjoj vezi
sa stanitem (biotopom), odnosno uslovima i resursima na njemu (abiocen).
Ovakav sloeni ekoloki sistem
predstavlja
ekosistem
ili biogeocenozu.
Ruski ekolog Sukaov je insistirao na terminu biogeocenoza jer ekosistem moe
biti i vetaka tvorevina.
Slini ekosistemi
obrazuju
velike ekoloke
sisteme,
regionalne
celine oznaene kao biomi, najee karakteristine za klimatske zone te se
nazivaju zonobiomi.

Ekosistemi i biomi se ujedinjuju u biocikluse kojih na Zemlji ima tri: biociklus

slanih voda, biociklus slatkih voda i biociklus kopna. Svi oni zajedno ine
biosferu (ekosfera).
Ugroenost ekoloke ravnotee nastaje kao posledica tri skupine sistema:
prirodnog, tehnikog i socijalnog. Socijalna ekologija mora voditi rauna i o
pozitivnim
i
o
negativnim
posledicama
razvoja
tehniko-tehnoloke
proizvodnje ljudskog roda na oveka kao prirodno-drutveno bie.
Kroz razvoj ekologije oveka, sociologije sela, sociologije grada i sociologije
zatite na radu nastala je i socijalna ekologija. Bri razvoj dolazi posle Svetskog
kongresa sociologa u Evijanu 1966, a na Svetskom kongresu sociologa u
Varni 1970.
godine
formiran je
istraivaki
Komitet
svetskog
udruenja sociologa za socijalnu ekologiju.

Predmet socijalne ekologije

Iako su sve prihvaenija gledita da socijalna ekologija spada u red posebnih
sociolokih nauka, jo uvek ne postoji saglasnost o njenoj predmetnoj odreenosti.
Socijalna ekologija, pored toga to prouava direktan uticaj okoline na oveka, bavi
se i posrednim odnosima grupa koje su neophodne za eksploataciju prirodnih
resursa.
Mek Kenzi je 1927. socijalnu ekologiju odredio kao nauku
o prostornim
i
vremenskim
odnosima
ljudi
na
koje
utiu
selektivne, distributivne i akomodacione snage sredine. Ovde su lako
prepoznatljivi tragovi ekologije ivotinja i ekologije biljaka, ali predmet socijalne
ekologije postaje i istraivanje oblika ljudske zajednice i njenog razvitka.
Prema Vajgmanu socijalna ekologija za predmet prouavanja ima
primarne aspekte
stanovanja
i
strukturu
naselja
sa
antropogeografskog stanovita. Ovde je izostavljen uticaj oveka na prirodu
ekosistema, te se moe rei da je nepotpuno. Potpunija definicija bi bila da ona za
predmet ima prostorno- vremenske specifine odnose ivih bia kao uslove
ljudskog zajednikog ivota, kao i povratan uticaj ve postojeih socijalnih
struktura na razvitak i preoblikovanje sredine.
Ruska filozofska i socioloka literatura: predmet socijalne ekologije
je noosfera (sistem socio-prirodnih odnosa koji se formira kao rezultat
svesne delatnosti ljudi),
koja
se ostvaruje
dejstvom oveka na
biosferu, predstavljajui
tako jedinstvo
prirode i
drutva.
Prema
Memedovu
socijalna ekologija ima
za predmet prouavanje
ekolokog
meudejstva drutva i prirode. Solomina smatra da je predmet socijalne ekologije
prouavanje globalnih problema opteg ljudskog razvoja. Socijalna ekologija za
predmet prouavanja treba da ima viestruke i vieznane odnose drutvoovek-priroda-tehnika, da otkriva opte zakone meudejstva ljudi i prirode, i da
dovede u ravnoteu te odnose. Onda treba da doprinese
kako praktinom
reavanju
problema
tako i istraivanju
koncepta zajednice u kojoj e
proizvodnja biti koncipirana prema ekolokim zahtevima. Time se
socijalna
ekologija oslobaa kritike da je subverzivna nauka, i postaje preventivna.
Socijalna ekologija se ne sme reducirati samo na praktini nivo.
Socijalna ekologija za predmet svog prouavanja treba da ima odnos
oveka i njegove
ivotne sredine, shvatajui
ovekovu drutvenu
sredinu kao odnos prirodne i drutvene sredine, koje se ne mogu odvojiti
jedna od druge. ivotnu sredinu ine drutveni inioci, drutveni procesi i
drutvene tvorevine.

Porast interesovanja za proveru kvaliteta ivota nastao je pedesetih

kodina kada su negativne posledice tehniko-tehnolokog razvoja poele da u
pitanje dovode pozitivne posledice, a zatim i humanizaciju individualnog ivota.
Saznanja socijalne ekologije ne treba da unaprede samo ovekovu prirodnu ve i
drutvenu sredinu.

Odnos globalne ekologije i socijalne ekologije

Odnos oveka i ivotne sredine zbog svoje sloenosti nije predmet
samo jedne naune discipline. Socijalna ekologija, kao jedna od tih disciplina,
upuena je na druge sa slinim predmetom prouavanja. Kao grane posebne
ekologije navode se:
Autoekologija prouava interakcije biljaka i ivotinja na ivotnu sredinu.
Fitoekologija prouava biljne vrste i zajednice i njihov odnos sa okolinom.
Zooekologija prouava ivotinjske vrste i zajednice i njihov odnos sa
okolinom.
Humana ekologija prouava sve promene u sredini nastale ljudskom
aktivnou, njihove uzroke i posledice.
Ekologija urbanih sredina prouava odnose u izgraenoj sredini.
Demekologija prouava uslove pri formiranju populacije, odnose zajednica
unutar njih .
Kulturna ekologija prouava prilagoavanje drutva sredini u kojoj
ivi. Uveo je D. Stjuart, a prvobitno je obraivala odnos kulture i sredine.
Sinekologija prouava akcije organizama prema faktorima sredine i
meusobno.
Ekologija zagaenih sredina prouava odnose organizama u zagaenoj
sredini.
Ejdekologija ekologija vrtsa.
Odnos globalne i socijalne ekologije odreuje se prema predmetu
njihovog prouavanja. Solomina u okviru globalne ekologije razlikuje: ekologiju
biosfere (globalni procesi i mogunost upravljanja nad njima), problem vode i
mogunost promene klime. U okviru socijalne ekologije ona izuava globalna
pitanja u okviru problema ljudskog razvoja (glad, bolesti, energetski resursi).
Globalna i socijalna
ekologija se preklapaju
u onim
predmetima
prouavanja koji se odnose na ekoloko sadejstvo biosfere i drutva.
Vajgman, Odum i Visk ekologiju posmatraju kao integrativnu nauku.
Vajgman
je deli na bioekologiju, socijalnu ekologiju i humanu
ekologiju (specijalna autoekologija oveka). Socijalna ekologija, za razliku od
bioekologije, se bavi prvenstveno aspektima stanovanja i strukturom naselja sa
antropogeografskog stanovita. Ali takvim stanovitem zaobilazi se socijalni uticaj
oveka na prirodnu sredinu.
H. W. Odum je razvio koncept regionalizma, ime pomae kasniji razvoj nove
ekologije. Njegov sin dalje polazi od opteg pricipa ka pojedinanim, povezujui ih
energijom. On tvrdi da nova ekologija ne stoji izmeu disciplina, ve je jedna nova,
objedinjujua disciplina.
Visk navodi da je ekologija usmerena da se bavi gospodarenjem prirode.
Ali ne smemo ekologiju reducirati samo na prirodnu nauku.
Humana
ekologija prethodila
je
nastanku socijalne
ekologije.
Humana ekologija za razliku od bioekologije prouava odnose izmeu
oveka
i okoline sa antropogeografskog,
biolokog i psiholokog
stanovita. Osniva

je
Robert Ezra Park (ikaka
kola) koji
je
smatrao da je
ljudsko
drutvo organizovano na biotikom (borba za opstanak) i kulturnom nivou
(komunikacija i saglasnost koja je iznad biotikog nivoa). Humana ekologija, prema
Parku, treba da istrauje biotiki nivo.
Mek Kenzi je
1927. humanu ekologiju odredio kao nauku
o prostornim
i
vremenskim
odnosima
ljudi
na
koje
utiu
selektivne, distributivne i akomodacione snage sredine. Prvu katedru
za
humanu ekologiju otvorio je E. L. Benks u Kembridu. Predstavnici
neortodoksnog pravca u prvi plan ne stavljaju prostor ve zajednicu i
funkcionalne meuodnose koji su adaptacija stanovnitva na sredinu.
Humana ekologija prouava: 1. promene u sredini nastale ljudskom
aktivnou, njihove uzroke i posledice; 2. prostor za potrebe organizovanja
naselja i zajednica i ovekovu adaptaciju u njima; 3. uzajamne
odnose meu ljudima i sve delatnosti u biosferi, prirodne procese i
promene koje iz tog procesa proizilaze.

Socijalna ekologija i posebne sociologije

Ekoloki problemi su zbog svoje sloenosti predmet izuavanja velikog broja
naunih disciplina. Tu su na delu multidisciplinarna izuavanja. Socijalna ekologija
istrauje
odnos oveka i njegove
sredine
sa sociolokog
stanovita,
koristei izuavanja
posebnih
sociologija:
sociologije zatite
na
radu,
sociologije sela, sociologije grada i socijalne patologije.
Sociologija sela ili ruralna sociologija je socioloka nauka o drutvu
u ruralnoj sredini. Ona prouava opte i tipino u ruralnom drutvu i to na dva
naina:
1. kao konkretne prostorno-vremenski odreene pojave i odnose i 2. utvruje ta je
zajedniko u tim
konkretnim
odnosima.
Kako
ovekova sredina
ima
dve komponente, prirodnu i drutvenu, logino je da je socijalna ekologija upuena
na saznanja koja sociologija sela prua o drutvenoj komponenti ovekove sredine.
Sociologija grada ili urbana sociologija ima zadatak da prouava grad
kao drutvenu celinu. Grad se kao i selo ispoljava u odreenom kontaktu sa
prirodnom sredinom. Iz
tih veza
dolazi do degradacije ivotne sredine.
Sociologija grada prouava koncentraciju stanovnika po gradovima,
njihov
razmetaj u odnosu na prirodu.
Sociologija
zatite
na radu za predmet svog prouavanja ima
naruavanje integriteta oveka u radnoj sredini, njegove uzroke i pojavne
oblike, istraujui specifine veze sa drutvenim odnosima u radnoj i ivotnoj
sredini. U konkretnoj radnoj sredini gde je naruena ravnotea posledica je
naruavanje integriteta zaposlenih. Radna sredina je deo ivotne sredine, a kako
ovek prerauje prirodu, dolazi do problema u prirodnoj sredini ali i u poloaju
oveka u odnosu na nju. Predmeti prouavanja socijalne ekologije i sociologije
zatite na radu se ovde preklapaju utoliko to se bave zatitom i unapreenjem
ovekove sredine.
Sociologija
lokalnih zajednica prouava naselja
kao odreene
celine, odnose meu ljudima koji u njima ive, dominaciju jednih i podreenost
drugih.
Socijalna patologija se bavi prouavanjem onih drutvenih pojava kod kojih
se ispoljava znaajno neslaganje izmeu prihvaenih drutvenih standarda
i postojeeg drutvenog stanja. Ona prouava ne samo devijantna ponaanja,
nego i drutvena stanja u kojima je devijacija nain prilagoavanja na

dezorganizovanu sredinu. Bliska joj je sociologija mentalnih poremeaja, koja

prouava menatlne bolesti sa drutvenog aspekta.

Pojmovno odreenje ivotne sredine i njene definicije

Sfera definisanja ivotne sredine obiluje brojnim teoretskim postavkama i
definicijama razliitih autora. ivotna sredina se definie razliito kod domaih i
inostranih autora. Razliiti prevodi engleskih pojmova environment ili human
environment ne mora da znai da se pod svima njima podrazumeva samo ivotna
sredina. ivotna sredina = ekosfera = biosfera + tehnosfera
Definicije ivotne sredine:
Opta enciklopedija ivotnu sredinu ine prirodna i drutvena sredina
pod uticajem oveka.
Enciklopedija ivotne sredine ivotna sredina je kompleks svih uticaja
van odreenog organizma, koji dolaze kako od neive prirode, tako i od drugih ivih
bia.
Kuzmanovi
ivotna
sredina
je
skup prirodnih,
vetakih,
fizikih, hemijskih i biolokih faktora i sila koje okruuju oveka.
Mari ivotna sredina je prostor u kome je ovek stalno i aktivno prisutan.
Stojkov ivotnu sredinu ine prirodni faktori, vetaki koje je stvorio ovek
i apekti ljudskih stanja.
Bakoti ivotna sredina obuhvata sve to je oveku poznato.
ok ivotna sredina je odnos izmeu oveka i sredine u kojoj ivi.
or U ivotnoj sredini postoji dijalektiki odnos izmeu ljudskih kolektiva.
Definicije ekologije:
Hekel Sloeni odnosi koje Darvin naziva borbom za opstanak.
Tekel Nauka o ekonomiji, ivotnim organizmima i njihovoj borbi koju
Darvin zove borbom za opstanak.
Kiselev Prouavanje zakonomernosti ivota u konkretnim sredinama.
Stankovi Nauka o domainstvu ivih bia.
orevi Prouavanje sredine u kojoj ive i uspostavljaju svoje odnose iva
bia, a naroito odnos izmeu te prirodne sredine i grupe ivih bia.
Jankovi, orevi Odnos biocenoze prema spoljanjoj sredini.
Definicije ekosistema:
Miljkovi Celina biljnog, ivotinjskog sveta i oveka i neive sredine koju
ivi svet naseljava i sa kojom stoji u neraskidivim meuodnosima.
Crnobrnja Sloen odnos ivih vrsta na odreenom lokalitetu.
Re ekologija nastala je od grke rei oikos dom, stanite, habitat i logos
re, misao, tako da se moe odrediti kao odnos ivih bia prema njihovoj
sredini. Prvi put je re ekologija upotrebio Ernest Hekel 1866. u knjizi
Prirodna istorija stvaranja.
Iz navedenih definicija se moe zakljuiti da je ivotna sredina jedinstven
sistem meusobno povezanih faktora koji okruuju oveka u prostoru u kome ivi i
stvara uslove ivljenja. ivotnu sredinu ine tri podsistema: prirodni, drutveni
i tehnoloki.
Zakon o zatiti ivotne sredine Srbije iz 1991. i Savezni zakon iz 1998. ivotnu
sredinu definiu kao ukupan prostor u kome ovek ivi i u kome su smetena
naselja, industrijski i drugi objekti. Prema Ustavu svako ima pravo na zdravu ivotnu
sredinu i na blagovremeno i potpuno obavetavanje o njenom stanju. Trebalo bi
da

to ini Zavod za zatitu zdravlja. Svako, a posebno Republika Srbija, odgovoran je za

zatitu ivotne sredine. 22. decembra 2004. donet je Zakon o zatiti ivotne sredine
koji vai i sada je u Slubenom listu
Britanski zakon iz 1990. navodi da se ivotna sredina sastoji od vazduha,
vode i zemljita, prostora unutar zgrada i prirodnih i radom stvorenih struktura
iznad ili ispod zemljita.
Renik
amerike
Agencije
za
zatitu
ivotne
sredine
pojam
environment odreuje kao zbir eksternih uslova koji utiu na ivot, razvoj i
preivljavanje organizma.

Teorije o atiti ivotne sredine

ovek je vremenom toliko koristio bogatstva prirode da je otpoeo period
degradacije sredine. Kako
situacija postaje alarmantna, jer su prirodna
bogatstva iscrpiva, javljaju se teorije i predlozi modela za izlazak iz ekoloke krize. U
zavisnosti od toga u kojoj je zemlji teorija nastala, dolazi do razliitih zakljuaka i
predloga. Poetak teorijskih razmatranja potie iz Velike Britanije iz druge
polovine XIX veka, to je i razumljivo zbog njenog industrijskog razvoja. Meutim,
sve teorije koje su se pojavile, dale su parcijalna reenja za izlazak iz krizne
situacije. Samo sintezom svih tih teorija moe se sagledati celina problema.
Teorija bentamista je dobila ime po Deremiju Benatmiju, bogatau koji je
iveo u radnikoj klasi. On se zalagao za poboljanje higijenskih uslova u radnikim
etvrtima,
zbog ega mu se esto zameralo
da je
glavni cilj bio
obezbeivanje efikasnijih uslova rada. Ovo je bilo doba u kome je napisan roman
Oliver Tvist koji najbolje opisuje uslove tog vremena.
Teorija maltuzijanstva je dobila ime po Tomasu Maltusu koji je predvideo
nestanak oveanstva u sluaju da ne doe do ravnotee izmeu broja stanovnika i
proizvodnje
hrane. Istie
rat kao jedno od sredstava
za uspostavljanje
ravnotee. Maltus predlae sklapanje brakova u poznijim godinama i seksualnu
uzdrljivost, kontrolu raanja radnike klase i drugih niih socijalnih slojeva.
Teorija tiho prolee. Pedesetih naglo kree primena hlorovanih
ugljovodonika, DDT-a kako bi se pospeio doprinos u poljoprivredi. Ali su se
vremenom prinosi smanjivali zbog zagaenja ivotne okoline.
Teorija cene ekonomskog rasta se pojavila 1967. u istoimenoj Mianovoj
knjizi. On se zalae za stabilnu privredu i ukazuje da se pri proizvodnji i
formiranju cene proizvoda mora voditi rauna o zagaenjima koja se javljaju
kao posledice proizvodnje.
Teorija granica rasta. 1968. godine osniva se Rimski klub, sa stavom da
problemi zagaenosti i brzog demografskog rasta imaju svetski karakter i da se
reenje mora traiti za globalno drutvo. Od 5 izvetaja istiu se 2. U prvom
se navodi da se katastrofa moe spreiti jedino smanjenjem stope raanja, ako
je potrebno i na drastine naine. Drugi izvetaj navodi da privredni rast
iscrpljuje resurse, to ima za posledicu naglo opadanje proizvodnje hrane.

Osnovne sfere zemlje

Atmosfera
Atmosfera je vazduni omota oko zemlje i prua se nekih 3000km u
visinu. Atmosferski omota titi Zemlju od prekomernog hlaenja i zagrevanja,
kao i od

tetnog UV zraenja. ine je 5 osnovnih slojeva: troposfera, stratosfera,

mezosfera, termosfera i egzosfera.
Troposfera je najgui i najnii sloj i prua se do proseno 12km visine. Ona
je najosetljiviji sloj atmosfere i u njenim niim slojevima se odrava ivot. ini
je smesa gasova: 78% azota, 21% kiseonika, 0,9% argona, i 0,034% ugljendioksida. Vazduh je osnovni uslov ivota jer sadri kiseonik koji je neophodan za
ivot i CO 2 koji je neophodan za proces fotosinteze.
Statosfera na visini 22-27km koncentrie ozon formirajui ozonski omota
koji titi Zemlju od UV zraenja, i tako titi ivot. ovekova zagaivanja vazduha
utiu na razaranje debljine ozonskog omotaa (stvaranje ozonskih rupa), ali
i podstiu stvaranje tetnog ozona troposfere.
Atmosfera je zagaena ovekovom aktivnou. Sagorevanjem fosilnih
goriva izbacuje
se
ugljen-dioksid
u
vazduh.
Najvei
zagaivai
atmosfere
su: termoelektrane, industrija graevinskog materijala, hemijska
industrija, rafinerija nafte, saobraaj i dimnjak iz domainstava. Krenjem uma se
smanjuje apsorpcija ugljenika i poveava
koliina CO2 u atmosferi, ali i
emisija metana iz zemlje. Zagaivanje vazduha za posledicu ima promenu
klime na Zemlji, to menja i celokupni ivi svet.
Litosfera
vrsti, kameni omota Zemlje koji ini Zemljinu koru, debljine 6-70km. Sastoji
se od magmatskih, sedimentnih i metamorfnih stena.
Litosferu ine dva sloja. Gornji granitni sloj ine silikati aluminijuma (sial),
a donji bazaltni jedinjenja silicijuma i magnezijuma (sima). Prema Vaingtonu i
Klarku u sastav litosfere ulaze 92 hemijska elementa: kiseonik (47%), silicijum
(27%), aluminijum (9%), gvoe (5%), kalcijum (4%), magnezijum (2%) itd. Iako
sadri sve elemente neophodne biljkama, tek dezintegracijom stena i stvaranjem
zemljita ili pedosfere (prosena debljina 2m) dolazi do njihove koncentracije. Ali i
na slojevima litosfere mogu iveti odreene bakterije, liajevi. Proces nastajanja
zemljita je lagan i dugotrajan.
Ispod litosfere pruaju se omota jezgra i jezgro Zemlje, na dubini od
6.300km.
Hidrosfera
Vodeni sloj na Zemlji koji obuhvata morske (slane), boate (poluslane),
kopnene (slatke) i meteorske vode. Sve su ukljuene u ciklus kruenja vode morevazduh-kopno-more pod uticajem Suneve sveltosti i sila Zemljine tee. Mora i
okeani ine 2/3 povrine Zemlje. Na polarnim ledenim povrinama nalazi se 2.01%
vodene mase, te bi prekomerno otapanje leda dovelo do podizanja nivoa mora.
Hidrosfera ima nestalan hemizam: mineralne soli, kalcijum, fosfor, azot,
gasovi i kiseonik.
Biosfera
Deo Zemlje na kom se odvija ivot. Obuhvata delove atmosfere, litosfere
i hidrosfere koji se menjaju uspostavljanjem specifinih ekolokih odnosa, te se
moe nazvati i ekosferom. Gornja granica se nalazi na oko 10-12km od povrine
zemlje, dok je donja granica na kopnu na dubini od 2-3km, dok je u moru na
dubini od oko
10km u afotinoj abisalnoj zoni. Najvea koncentracija ivih bia je na
povrinskim delovima kopna, vodenih basena i niim slojevim vazduha.

Biosfera je osnovni transformator energije zbog fotosinteze. Bez biosfere

Zemljom bi dominirala inertna hemijska neorganska jedinjenja.
Na prostornu organizaciju utie neravnomeran raspored kopnenih i vodenih
povrina , koje se odraavaju na globalni raspored klime i drugih uslova ivota.
Klima se menja od ekvatora ka polovima za oko 0.6C na svakih 100km. Tako
se definiu i biomi, odnosno zonobiomi: tropske ume, savane, pustinje,
mediteranska vegetacija, listopadne liarske ume, stepe, tajge, tundre do
zonobioma polarnih pustinja.

Izvori, uzroci i posledice ugroavanja ivotne sredine

Sve opasnosti koje ugroavaju ivotnu sredinu mogu se svrstati u
dve osnovne grupe, mirnodopske i ratne (oruana dejstva, nesree izazvane
ratnim dejstvima), dok se mirnodopske mogu dalje podeliti na prirodne
(seizmoloke, meteoroloke i hidroloke) i tehniko-tehnoloke (poarne,
saobraajne, na radu ili razni oblici zraenja).
Neke od ovih opasnosti, kao to su rat i elementarne nepogode su oduvek
pogaale civilizaciju, dok drugu grupu predstavljaju zagaenje ekolokog sistema
i veliki tehniko-tehnoloki udesi.
Opasnosti razlikujemo prema: vremenu pojave i trajanja, intenzitetu dejstva i
vrsti opasnosti. Mirnodopske nesree se prema obimu i veliini posledica
mogu podeliti na: akcidente (1-100), udese (1000-10000), katastrofe (preko
10000) i kataklizme. Rat je svakako najvea opanosti koja preti savremenom
oveanstvu.
RHB zagaenje okoline u organizam moe dospeti putem vode, vazduha
i hrane a uzrokovano je radioloko-hemijsko-biolokim orujem u ratu. Prodor
ovih materija u organizam moe biti indirektan ili direktan.
Mirnodopske opasnosti se deavaju iznenada i na uem podruju, njihove
posledice po ivotnu sredinu su manje i znatno bre se mogu sanirati. Ratna dejstva
se vode na delu ili ukupnoj teritoriji i izazivaju velika razaranja i gubitke
civilnog stanovnitva, koji rastu iz rata u rat. Savremeni rat je genocidni i
ekocidni, te je potrebno organizovati civilnu zatitu kao komponentu sistema
odbrane. Zahvaljujui civilnoj zatiti u Drugom svetskom ratu, kao i regionalnim
ratovima 1945-1990. smanjeni su gubici u ljudstvu za 35-50%, a materijalna
teta 50-60%. Sa druge strane, uinak civilne zatite kod mirnodopskih
opasnosti nije pokazao znaajne uinke.

Mirnodopske opasnosti koje ugroavaju ljude i ivotnu

sredinu
Teka ekonomska i ekoloka kriza savremene civilizacije dovela je do
nekontrolisanog demografskog rasta u najsiromanijim delovima sveta (do
2020. bar 10 milijardi stanovnika). Pored toga, bar 1.3 milijarde stanovnitva
ivi u krajnjem siromatvu i nema iste vode za pie.
Vanredna stanja u vreme mira mogu biti: elementarne nepogode
sa katastrofalnim posledicama, tehniko-tehnoloki udesi sa katastrofalnim
posledicama i ugroavanje ivotne sredine agresivnim toksinim i opasnim
materijalima.
Ako je sistem civilne zatite nedovoljno struno organizovan, posledica
toga bi bila mala efikasnost.

Prirodno-elementarne nepogode
Podrazumevaju vanredna stanja koja nastaju delovanjem prirodnih sila
bez ljudske volje. Ovde spadaju seizmoloke (zemljotresi, klizita), meteoroloke
(sneni nanosi, vetrovi) i hidroloke (poplave) nepogode. Od kraja prolog
veka ove nepogode se prognoziraju, te se moe pretpostaviti kada e do
njih doi. Elementarne nepogode nastaju i ire se sopstvenom logikom, te se
mora ostvariti saradnja sa susednim zemljama i meunarodnim organizacijama
kako bi se to efikasnije postupilo.
Frekvecija vanrednih
stanja
se od 1980. u staroj
Jugoslaviji
konstantno uveava, da bi teta samo od sua 1990. godine bila 2,5 milijarde
dolara.

Seizmoloke opasnosti
Zemljotres
Zemljotresi postoje od kad postoji i planeta Zemlja, sa Mediteranom, kome
pripada i naa zemlja, kao jednom od najaktivnijih regiona. Ovu
oblast
karakteriu esti zemljotresi sa plitkim aritima (od 0-70 km dubine) sa
katastrofalnim posledicama (samo u prolom veku 1,5 milion poginulih). Prema
uzroku nastajanja postoje vetaki (antropogeni) i prirodni (tektonski, vulkanski i
urvinski).
Tektonski spadaju u najjae i oko 90% potresa pripadaju ovoj vrsti. Uzrok
je razlamanje Zemljine kore. Svi zemljotresi na prostoru bive Jugoslavije
su tektonskog porekla sa ukupno 13 seizmogenih podruja (u SRJ 6, a u Srbiji 5)
Vulkanski su uslovljeni vulkanskom aktivnou. Iako je razorno dejstvo
jako, ono je prostorno ogranieno.
Uzroci urvinskih zemljotresa se nalaze na povrini Zemlje i dejstvuju
na malom prostoru, usled ruenja tavanica peina i podzemnih upljina.
Antropogeni zemljotresi nastaju zbog tehnike delatnosti oveka
koji svojim delatnostima naruava ravnoteu u atmosferi, biosferi i geosferi.
Jaina dostie vrednost od 5 stepeni MKS skale.
Rihterovom skalom se meri jaina u aritu zemljotresa (9 stepeni), a MKS,
odnosno MSK skalom se meri ruilaka mo. Prema jaini energije u
aritu zemljotresa u poslednjem veku se izdvajaju: Meksiko 1985. 8,2 stepena
(5000 poginulih), Iran 1990. 7,7 stepeni (preko 35000) i 1997. 5,5 stepeni
(500), Juni Japan 1995. 7,2 stepena (preko 5000). Zemljotresi nisu mimoili ni
bivu Jugoslaviju (od 1980-85. vie od 1042 zemljotresa,
3-9 MKS
na
kopaonikom i banjalukom podruju).
Svestan da se prirodni proces ne moe spreiti, ovek nastoji da to bolje
upozna njegove osobine i prilagodi mu sebe i svoje graevine. U zavisnosti od jaine
zemljotres izaziva vie efekata: psiholoki (strah, panika), mehaniki (ruilaki),
pedoloki i geoloki (promene izgleda zemljine povrine), i hemijski efekat.
Klizita
U naoj zemlji ima veliki broj klizita. To su pojave nestabilnosti zemljita koja
nastaju zbog geolokih uslova i ovekove delatnosti. Razlikuju se prirodna
(februar- maj) i tehnogena klizita (ljudska delatnost). U naoj zemlji ih ima nekoliko
hiljada. tetne posledice su smanjenje obradivog zemljita, unitavanje biljaka,
ugroavanje izvora pijae vode, prekid u saobraajnicama.

Saniranje
klizita spada
u red
najteih
zadataka graevinarstva.
Meutim, klizita ne izazivaju velike ekoloke posledice, sem kada se deavaju
udrueno sa drugim nepogodama ili u ratnim uslovima.

Meteoroloke nepogode
Javljaju se povremeno, nanose velike materijalne tete ali degradiraju i
ivotnu sredinu: elektrina pranjenja, ogromne koliine kie, grada, orkanski
vetar, visok sneni prekriva, poledica, magle. Na naim prostorima je najei
vetar.
Vetar
Javlja se povremeno, ali za kratak period moe da uzrokuje veliki broj rtava i
poini veliku materijalnu tetu. U Srbiji su prisutni: koava i jugo, ija brzina se kree
10-50m/s, i prema toj brzini zemlja je podeljena u 2 zone. I zona kontinentalni deo,
umereno jaki vetrovi; II zona podunavlje, jake koave.
Vetar kao faktor ugroavanja ivotne sredine se ogleda kroz:
Ekoloku
dimenziju.
Razorno,
mehaniko
dejstvo:
unitavanje
uma, vonjaka, poljoprivrednih kultura.
Hemijski efekat. iri zagaujue materije na veim povrinama koje mogu
biti proizvod poara ili akcidenata.
Deflaciju. Erozije (ogoljavanje korena biljke), premetanje estica zemljita i
raznoenje
pepela
kod termoelektrana
(preko zemljita,
to smanjuje
njegovu plodnost.
Negativne posledice vetrova su stvaranje smetova, ruenje crepova a esto
i celih krovova, prekid PTT-a, ometanje plovidbe na moru i rekama i
oteavanje turizma.

Hidroloke nepogode
ine ih: morski talasi, poplave i lavine. Poplave izazivaju najtee posledice.
Poplave
Srbija je hidroloki siromano podruje (oko 84% voda dolazi iz
susednih drava), ali je vrlo esto prilikom padavina dolazilo do izlivanja V. Morave,
Dunava i Tise (najvea poplava u Srbiji bila je u maju/junu 1965). tete od poplava
su u SFRJ rasle u periodu 1986-8, zatim nagli pad 1989. i kulminacija 1990.
(10 5 km2 poplavljenog zemljita)
Uzroci nastanka poplava su: ljudski faktor (nepridravanje zakonskih propisa,
sea uma, nedovoljno ienje nanosa u tokovima voda, nedovoljno odbrambenih
nasipa, poari) i prirodni faktor (promena klime, erozija).
Od svih prirodnih katastrofa poplave su najzastupljenije, i pritom priinjavaju
ogromne
tete:
davljenje
ivog
sveta,
ruenje
kua,
prekid
saobraajnica, unitavanje useva. Velike ekoloke tete se deavaju usled ruenja
brana na akumulacijama, ije su karakteristike: manifestuju se u kratkom
vremenu, objekti i naselja na putu nestaju za kratko vreme, talas plavi velikom
brzinom ogromna podruja, a posledice se mogu meriti sa tetama od ratnog
razaranja. Ruenje brana se moe iskoristiti i u ratne svrhe.
Negativne posledice poplava su: mehaniki efekat (ruenje, plavljenje,
unitavanje) i zagaenje vode usled prodiranja u izvorita.

Tehniko-tehnoloke nesree
ine ih havarije na nuklearnim postrojenjima i u hemijskoj industriji, poari i
nesree na radu, prevoz opasnih materija, odlaganje otpada i bioloki udesi.

Nuklearni energetski reaktori

Nuklearna energija se sve vie koristi kao energetski izvor jer zalihe fosilnih
goriva nee jo dugo trajati. Prva nuklearna elektrana (snage 3 MW) podignuta je u
mestu Obninsk 1954. godine. U SAD-u prva elektrana je bila u iping Portu.
Danas postoje 442 nuklearna postrojenja, 35 u izgradnji i 95 ugaenih.
Snabdevaju 15% struje u svetu, u Francuskoj 75% elektrine energije. U naem
okruenju se nalazi 10 nuklearnih rekatora i jo 10 u izgradnji.
U sluaju rata najvie su ugroene Evropa i SAD jer imaju najvie nuklearnih
rekatora, koji predstavljaju strateke ciljeve za unitavanje.
Iako predstavljaju savrenstvo u poreenju sa klasinom industrijom, ne treba
zaboraviti na njihovu razornu mo. 4 havarije pre ernobila (1986) desile su se u
SAD u periodu 1960-1979, ije su posledice bile samo mali broj ozraenja i
oboljenja. ernobil je, sa druge strane, izazvao posledice po ivotnu sredinu u
celoj Evropi. Radioaktivna praina se irila oko 2000km od centra akcidenta
to za posledicu ima oboljenja unutar narednih 50 generacija, posebno kod onih
osoba koje su posle akcidenta ivele u regionu velikih kia.
Kod nas je akcident u Institutu Boris Kidri u Vini 1958. imao za
posledicu smrt jednog i oboljenje 8 radnika. Brzom intervencijom presaena im je
kotana sr.
Nuklearni reaktori postavljaju 2 pitanja: njihova bezbednost i zagaivanje
ivotne sredine nuklarnim otpadom. U regionu OECD su doneti moratorijumi po tom
pitanju.
Reakcioni udesi ukazuju na sledee: da su se deavali iznenada i da ih je
teko kontrolisati, da su ljudi malo poznavali posledice, da je najei uzrok
greka ljudskog faktora, da je neophodno organizovanje efikasnog sistema RHB
zatite.
Postoji 5 osnovnih problema vezanih za upotrebu nuklearne energije:
Kontroverzna
gledita
o
doprinosu
nuklearnih
postrojenja;
nuklearni
otpadni materijal i njegovo skladitenje; opravdani strah od havarija na nauklearnim
postrojenjima;
strah od upotrebe nuklearnog
goriva
u teroristikim
akcijama; enormno skupa cena podizanja i odravanja ovih objekata.
Skladitenje radioaktivnog materijala
Nuklearni otpadni materijal sastoji se od fusionih produkata, cepanja jezgra
U-235 ili od radioaktivnih izotopa koji se raspadaju i do nekoliko hiljada godina.
Vreme poluraspada: U-238 4,47 milijardi godina; U-234 250 hiljada godina;
radijum
1600 godina; olovo 22,3 godine.
Posle prestanka rada nuklearne centrale ostaje: visokoradioaktivni materijal
(talog i tenosti) i niskoradioaktvni materijal (reaktorsko gvoe, cevi, vode). Pitanje
skladitenja je veoma sloeno, skupo i jo uvek otvoreno.
U 15 drava SAD postoje zakoni prema kojima je u zabranjeno smetati
radioaktivni materijal. Ronald Regan je 1983. doneo akt po kome e se radioaktivni
materijal odlagati na tri lokacije na zapadu (Nevada, Vaington i Teksas) i na 3
lokacije na istoku ija imena nisu otkrivena. Najpoznatije svetsko skladite je Aiken

Kantri u Junoj Karolini.

Dolo se do zakljuka da se materijal mora smestiti u staklene a zatim u

eline kontejnere i zakopati ih na dubini oko 750 metara (granit, basalt,
so). Francuska ovaj metod koristi od 1978.
U Srbiji se, sa druge strane, radioaktivni materijal odlae u kontejnere u
istoj zgradi gde se odvija zdravstvena delatnost.
Postoje 2 vrste radijacije: prirodna (kosmiko zraenje i radijacija Zemlje)
i vetaka radioaktivnost (nuklearne probe, zraenja, medicinski aparati). Od
1981. primenjuje se SI sistem, jedinica je jedan grej (=100 rada), jedinica od
jednog dula koja se apsorbuje u masi od 1kg. Za mukarce je dozvoljeno 0,5-1
Gy, a od 1-2 nastupa sterilitet. Kod ena nastupa sterilitet od 3 Gy.

Hemijska industrija i akcidenti

Otrovi su supstancije sintetikog, biolokog ili prirodnog porekla iji preparati
imaju
tetne posledice
po organizam
sa kojim dou u kontakt.
Savremena dostignua nauke mogu izazvati velike ljudske i materijalne tete.
Hemijsko zagaivanje
ivotne
sredine
nastaje
usled
akcidenata
u: proizvodnim pogonima, industrijskim skladitima, sredstvima i putevima za
prevoz opasnih supstanci i stovaritima.
Proizvodni pogoni kao izvori hemijskog zagaenja
Prema podacima EPA poznato je oko 5 miliona hemijskih supstanci od kojih je
tek jedna stotina oporezovana, a svake godine se sintetie do 1000 novih hemijskih
proizvoda. Iz
ovoga zakljuujemo da ne postoji dovoljno poznavanje
toksinih efekata tih proizvoda, kako bi se ti efekti mogli preduprediti. Istoriju
industrijskog progresa pratili su brojni hemijski akcidenti. ILO je registrovao 1990.
oko 1000 veih hemijskih akcidenata.
Najkritinije godine prolog veka bile su 1981. (Sajgon), 1984. (Bopal) i 1986.
(Bazel); do najvie akcidenata dolo usled ekplozija gasa; navei broj mrtvih bio
2
500 a povreenih cak 20 puta vie.
Posle nesree u Sevezu 1976. (na sreu nije bio radni dan) EU je usvojila
Sevezo
direktivu:
dokument za pripemu,
prevenciju
i
odgovor na
hemijske akcidente. Sevezo vodi je 1988. dopunjen APELOM, kojim su posebno
razraeni elementi za formiranje: kriterijuma za procenu lokalne pripremljenosti,
plana za odgovor u sluaju akcidenta i matrice za evaluaciju takvih planova. SAD i
Kanada su usvojili program Briga za odgovornost.
Istovremeno se radilo i na proceni rizika od prisustva tetnih i opasnih
hemikalija, a Evropska federacija za hemijsko inenjerstvo 1985. pravi uputstvo
Analiza rizika u procesnim industrijama. Pored toga se razvila i Kvantitativna
analiza za hemijske procese.
Naa zemlja je prihvatila stragiju WHO Zdravlje za sve do 2000. godine.
U naoj zemlji je najvei broj akcidenata bio praen poarom, eksplozijom i
emisijom otrovnih gasova, a broj povreenih ne prelazi 10. Najvee ljudske tete su
bile 1997. u Petrohemiji u Panevu (1m, 6p) i Milanu Blagojeviu u Luanima (4m,
8p).
Industrijska i druga skladita opasnih supstanci
Nepridravanje mera skladitenja opasnih supstanci moe izazvati nesreu. U
periodu 1984-89. desio se najvei broj hemijskih nesrea pri skladitenju
opasnih supstanci. Najei uzroci su eksplozije pri emu dolazi do oslobaanja

otrovnih gasova, dok je u Bajzi 1994. dolo da zagaenja podzemnih voda.

Posledice
se manifestuju
kroz broj mrtvih
stambenih objekata, unitavanje flore i faune.

povreenih,

ruenje

Sredstva i putevi za prevoz opasnih materija

Hemijski udesi se deavaju i pri transportu, a tako je nepredvidivo ne samo
vreme nego i mesto gde e se oni desiti. Za transport opasnih materijala se koriste:
vagon-cisterne, auto-cisterne i brodovi-tankeri.
Najkritiniji periodi pri transportu hemijskih supstanci bili su 1976-78
(Hjuston, Veles, Los Alfages) i 1984-87. (eleznik, Arizona, Zenica, abac, Novi Sad,
Ni) kada je dolazilo do eksplozija, izlivanja i oslobaanja hemijskih materija
u atmosferu na autoputevima, prugama, sletanjem cisterni ili isticanjem otrova
iz cisterne. U Beogradu su se 2002. godine desila 2 ekoloka akcidenta,
prvi na eleznikoj stanici na Dorolu (izlivanje 607 tona amonijaka), a drugi na
putnikoj stanici Topider.
Posledice
su
stvaranje
otrovnog
oblaka,
naputanje
stambenih
objekata, trovanje, oteeni disajni organi, prisustvo opasnih materija u pijaoj vodi i
opasnost da toksina materija doe do reke.
Transport
opasnih
materija
regulisan
je
Zakonom o transportu
opasnih materija.
Najveu opasnost za ivotnu sredinu predstavlja transport nafte morima
i okeanima. U poslednjih 75 godina stradalo je vie od hiljadu tankera, a od 196676. (Obala Bretanje) 160 tankera nosivosti 5,5 miliona tona. Dolazilo je do izlivanja
i do
223 hiljade tona nafte, zagaene su plae do 100 milja, izlivanjem nafte stvaraju se
naftne mrlje (1t = 1km2). Od marta 1985. svi tankeri vee nosivosti moraju da
poseduju zatitne sisteme sa inertnim gasom.
Stovarita skladita opasnih materijala i vrste otpada
Pri odabiranju lokacije za stovarite mora se voditi rauna o svim elementima
da ne bi usled akcidenta dolo do veih zagaenja. Sa poveanjem vrstih
otpadaka javlja se i problem njihovog uklanjanja.
Otpad moe biti: vrst, komunalni, industrijski, medicinski, radioaktivni i
visokoradioaktivni.
vrsti otpad je svaki neupotrebljivi predmet koji vlasnik odloi, namerava
da odloi ili je prinuen da odloi.
Komunalni otpad je vrsti otpad nastao u urbanim sredinama koga
ine rezidencijalni i komercijalni otpad.
Industrijski otpad je otpadni materijal koji nastaje u industrijskom
procesu a ne sadri opasne karakteristike.
Medicinski otpad podrazumeva sav otpad nastao u zdravstvenim
ustanovama.
Radioaktivni otpad je materijal kontaminiran radioizotopima koji se
koriste u industriji, medicini ili u istraivake svrhe.
Visokoradioaktivni materijal je otpad iz nuklearnih postrojenja i sastoji se
od istroenih tapina za koje je potreban neprekidan proces hlaenja i koje
se moraju pravilno skladititi.
Odlaganje vrstih otpadaka deponije kao izvori ugroavanja ljudi i
materijalnih dobara
Iako je jo 48. godine pre nae bilo zabranjeno bacati smee po ulici, tek
1884. se pojavljuje prvi kontejner u Parizu. Sa porastom standarda ide i porast

potronje. Svaki Evropljanin godinje proizvede oko 500kg smea, od kog je 30%
organskog porekla, 28% papir, 16% plastika, 8% staklo, 4% aluminijum i elik,
a ostali deo ine opasno smee i kabasto ubre.
Vie od 55% baenog smea se reciklira i dobija novi ivot. Preradi se 80%
baenog aluminijuma, 75% elika, 50% hartije i 45% plastike. Deo organskog smea
se preradi u ubrivo, a drugi deo ostaje na truli na specijalnim deponijama.
Greenpeace se zalae za reciklau svakog smea sem plastike uz parolu: ne kupujte
nita to je u plastinoj ambalai.
Mnoge zemlje su iz praktinih razloga uvele sistem odvojenog odlaganja
vie kontejnera od kojih je svaki predvien za jedan tip otpadaka, a koje
kontroliu kamere ili sistem bar-koda.
Nae deponije su u veini sluajeva locirane blizu naselja gde se
zagauju vode, ivotna sredina i zdravlje ljudi. Ako doe do poara, zagaena
teritorija se proiruje,
a ukoliko je
zemljite
porozno, moe
doi do
zagaenja
udaljenih vodovoda. Sve ovo se kosi sa lanom 11 Pravilnika o
kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materija.
Od
moguih
nezgoda
na
deponijama
treba
istai
poare,
eksplozije, zadimljavanje okoline i smrad deponije.

Jonizujue zraenje
Jonizujue zraenje moe biti elektromagnetne (X i Y zraci) ili korpuskularne
prirodne (elektroni, protoni, pozitroni, neutroni). Naelektrisane estice vre direktno
jonizaciju (direktno jonizujue zraenje), dok su neutroni elektroneutralne
estice (indirektno jonizujue zraenje).
Jonizujui zraci se koriste u dijagnostike i terapijske svrhe, a kao njihovi
izvori se koriste rendgen aparati, linearni akceleratori, izotopske maine, zatim
prirodni i vetaki radioizotopi.
X zraci su elektromagnetni zraci i kreu se brzinom svetlosti. Kreu se
pravolinijski, a zraenje opada sa kvadratom rastojanja.
Jonizujue zraenje u veim dozama predstavlja veliku opasnost za zdravlje.
ovek nema ula za prepoznavanje zraenja.
Rezultati istraivanja o jonizujuem zraenju pokazuju sledee: za svaki
bioloki sistem na Zemlji postoji letalna doza zraenja, a to je bioloka vrsta
nie na filogenetskoj lestvici, osetljivost na zraenje je manja, a letalna doza je
vea (Za oveka je 50% letalne doze 5 Sv, za protozoe 3000 Sv). Unutar iste
filogenetske vrste postoji razlika u osetljivosti u zavisnosti od jedinke, a unutar
jedne jedinke postoji razlika u osetljivosti na jonizujue zraenje pojedinih tkiva i
organa (visokosenzitivna, ogranieno senzitivna i rezistentna tkiva na jonizujue
zraenje).
Male doze jonizujueg zraenja utiu na mutaciju genoma.
Zatita od jonizujueg zraenja (kod nas se sprovodi na osnovu Zakona o
zatiti ivotne sredine) podrazumeva zatitu od svih materijala, predmeta i
ureaja koji
proizvode
jonizujue
zraenje,
kao to
su: radioaktivne
materije
usled nuklearnih eksplozija, nuklearni reaktori, ozraeno nuklearno
gorivo i materija, rudnici urana, radioaktivni otpadni materijali, kontaminirani
predmeti i materijali.
Na teritoriji SRJ uspostavljen je monitoring sistem.

Poari

Vatrena stihija izaziva u oveku strah najveih razmera: Kad ti plamen telo
lie, strah zaas razum prestie.
U zavisnosti od vrste zahvaenih objekata razlikujemo poare: u stambenim
naslejima; u industriji; u skladitima lakozapaljivih i eksplozivnih materija; u
umama i poljima.
Industrijski poari nanose najvee gubitke, a najvea opasnost prisutna je u
industriji hartije i celuloze, boje i lakova, naftnopreraivakoj i gumarskoj
industriji itd. Poar velikih koliina lakozapaljivih materijala teko se gasi i
predstavlja dugotrajno arite.

Akcidenti
Akcidenti su sluajne i neoekivane nesree iji je stepen uestalosti
proporcionalan sa razvojem privrede, posebno industrije i prljave tehnologije
(petrohemija, energetika, farmaceutska industrija). Iako neoekivani, mnogi
akcidenti se mogu ublaiti ili ak izbei, a to u potpunosti zavisi od ljudskog faktora.
U uzroke akcidenata najee spadaju: via sila, nemarnost oveka, sabotaa
i diverzija, i nepoznat uzrok.
Da bi se akcidenti predupredili potrebno je izvriti objektivnu procenu zone
ugroenosti, gde se svaki sluaj mora posebno posmatrati. Specifinosti akcidenata
koje utiu na zone ugroenosti mogu biti raznolike, a njihovo sagledavanje i analiza
presudni su za preduzimanje mera. Naelni elementi na kojima se zasniva
odreivanje
zone
ugroenosti
su
odreivanje
izvora
opasnosti,
klasifikacija opasnosti, kao i mogue posledice. Procena verovatnoe nastanka
akcidenta vri se na 3 naina: istorijski (statistiki podaci), analitiki (izraava
se numeriki) i kombinovani pristup (kombinacija istorijskog i numerikog).
Stvaranjem baze podataka se analizira verovatnoa zona ugroenosti.
U SRJ su najosetljivije rafinerijska oprema, petrohemijska,
hemijske
fabrike, prerada plina i dr, a kao uzroci se navode: mehanike greke, operativne
greke, poremeaj u procesu proizvodnje itd. Ozbiljnije praenje akcidenata u naoj
zemlji ostvaruje se na nivou republike.

Kisele kie
Pod kiselim kiama se podrazumevaju padavine koje sadre zagaujue
materije. Pojam je prvi put upotrebio Robert Smit 1872. Pominje se i kao kiseli talog,
onda kada kisele primese dospeju na tlo u vidu taloga.
Iako same po sebi blago kisele zbog prisustva ugljen-dioksida u
atmosferi, padavine u sebi mogu sadrati i sumporastu i azotastu kiselinu, kao
posledice antropogenih aktivnosti. Pored kiselih kia mogu se pojaviti i
kisele magle i izmaglice, kao i kisela, suva i vlana depozicija. Kiseli talozi su
veoma opasni za ivi svet (umska vegetacija, liajevi, organizmi na kopnu i u
vodi). Mogu priiniti i materijalnu tetu ako unite poljoprivrednu povrinu,
ali isto tako izazivaju oteenje spomenika i fasada (kamena erozija)
i
koroziju metala. Ako zagade povrinke vode, zagauju i vodu za pie.
Izuzetno negativno dejstvo kisele kie izraavaju u sadejstvu sa drugim
zagaujuim materijalima: ozonom u troposferi ili silikatnom podlogom zemljita
(Nemaka i Velika
Britanija). Na prostoru
Balkana
(krenjaka
podloga
zemljita) uticaj kiselih kia je slabiji. U Evropi i Severnoj Americi ugroeno je do
10 miliona

km2 povrine. Godinje se atmosferu unese do 284 tone sumpornih do 90 miliona

tona azotovih oksida.

Staklena bata
Staklena bata su gasovi u atmosferi koji utiu na ivotnu sredinu. Vodena
para, ugljen-dioksid i drugi gasovi u atmosferi proputaju kratkotalasno Sunevo
zraenje
koje dopire
do povrine
Zemlje,
ili apsorbuju
dugotalasno
infracrveno zraenje tla. Tako zagrejana atmosfera emituje dugotalasno zraenje
prema Zemlji koje zagreva troposferu.
Koncentracija gasova staklene bate raste kao rezultat ovekovih aktivnosti:
proizvodnja i potronja energije (dve treine ugljendioksida, 1/3 metana i
85% azotovih oksida), transport (motori i benzin), sea uma. Tri velike
opasnosti po klimu planete su: ugljendioksid, praina, a, nitrati i sulfati.
Koncentracija pet gasova staklene
bate: ugljen-dioksida,
azot-suboksida,
troposferskog ozona, metana i hlorofluorougljenika je u stalnom porastu. Meutim,
porast ugljeni-dioksida se moe usporiti uvanjem energije i zamenom fosilnih
goriva drugom vrstom energije.
Ukoliko bi se u atmosferi duplirala koliina ugljen-dioksida dolo bi do porasta
globalne temperature za 2-5 stepeni C.

Mesto i uloga ozona u atmosferi

Dvoatmoski stabilni molekul O2 ini najvei deo kiseonika u atmosferi, ali u
posebnim uslovima moe formirati i nestabilni troatomski molekul O3 (ozon) koji
predstavlja veoma agresivno i reaktivno sredstvo za oksidaciju, te njegovo prisustvo
u troposferi nije poeljno.
Sa druge strane, u viim slojevima atmosfere ozon igra kljunu ulogu
u regulaciji klime i ouvanju biosfere, jer apsorbuje ultraljubiasti deo
Sunevog zraenja. Pre ulaska u atmosferu ultraljubiasti deo uestvuje sa oko
9% a vidljivi deo sa oko 49%. U stratosferi je koncentracija ozona 10 puta vea
nego u ostalim delovima atmosfere (ozonski sloj/ozonski omota/ozonski tit).
Pri
ulasku
u atmosferu
sunevo zraenje
slabi,
a zaslugom
ozona,
ultraljubiasto zraenje umanjeno je na 3%. Pod uticajem UV zraenja nastaje i
razgrauje se ozonski sloj.
Iako nedovoljno proueno, zna se da su male doze UV zraenja neophodne, a
velike tetne za organizme. Kod oveka manje doze omoguavaju stvaranje
vitamina D koji regulie razmenu kalcijuma i fosfora u organizmu. Kod
oveka pojaano UV zraenje najee izaziva sunanicu, a zatim i rak koe.
Negativno utie na vid, a mogue su i promene u genetskom materijalu. Kod biljaka
vea doza onemoguava proces fotosinteze i razara biljne elije. Bez ozonskog
omotaa ne bi bilo ivota na zemlji.
Smanjenje koncentracije ozona za 1% dovelo bi do poveanja UV zraenja za
2-3% i do etvorostrukog rizika od raka koe. Izmeu 40. 53. podeoka geografske
irine smanjenje ozona u atmosferi 1969-1986. iznosilo je 4,7% zimi i 2,1% leti. Na
junoj polulopti se predvia da e svaki stanovnik mlai od 50 godina oboleti od
raka koe (Australija), a u ileu su ve konstatovana oteenja morskih algi.

Relane pretnje ozonske krize su: 1. ugroavanje oveka i njegovog zdravlja,

2. smanjenje prinosa u poljoprivredi, 3. destabilizacija vodenih ekosistema, 4.
remeenje klimatskih uslova.
Smanjenje ozonskog sloja
Proces nastajanja i razgradnje ozonskog sloja remeti masivna upotreba hlorfluor ugljovodonika
koji
razaraju
slojeve
ozona.
Ova jedinjenja
su u
komercijalnoj upotrebi poznata kao freoni (dodatak aerosolima, rashlaivai u
ureajima, ienje elektrinih postrojenja, sterilizacija medicinskih instrumenata
itd). U atmosferi UV zraci ih razgrauju kada nastaje hlor koji se vezuje za
jedan atom kiseonika iz molekula ozona. Tako se razgrauju slojevi ozona, ali se
ne stvaraju bukvalno rupe, jer u tom sluaju ivot na Zemlji ne bi bio mogu.
Najvea oteenja ozonskog sloja otkrivena su 1985. iznad Antarktika, koja su se
proirila na oblast June Australije
1989.

Beka konferencija o zatiti ozonskog omotaa

Prema odredbama Beke konferecije (1985) ozonski omota je definisan kao
omota ozona u atmosferi iznad planetarnog graninog sloja. Pod tetnim posledica
po ozonski omota klasifikuju se promene u fizikoj sredini ili biosferi i promene
klime koje imaju znatne posledice po ljudsko zdravlje.
Strane ugovornice Beke konvencije o zatiti ozonskog omotaa
obavezne su da sarauju i da kontroliu, ogranie ili smanje one aktivnosti koje
su pod njihovom jurisdikcijom a koje su tetne po ozonski omota. Pored toga
one sarauju i u pogledu skupljanja, kontrole i dostavljanja podataka do kojih se
dolo prilikom istraivanja.
Godine 1987. usvojen je
Montrealski protokol o supstancama
koje oteuju ozonski omota kojim se operacionalizuju mere i obaveze
predviene Bekom konvencijom o zatiti ozonskog omotaa, i u kom se
identifikuju glavne supstance koje oteuju ozonski omota i specifinosti
ograniavanja
njihove proizvodnje i korienja, sa odreenim izuzecima za
zemlje u razvoju i posebnim merama za zemlje koje nisu potpisale ugovor. Ovaj
protokol se povremeno inovira, i njime je predvieno da najbogatije zemlje sveta
obezbede sredstva siromanim zemljama kako bi ove usavrile tehnologiju zatite
ozonskog omotaa. Meutim, od previenih 393 miliona dolara, u periodu 19911994. sakupljeno je tek 216 miliona, te je protokol odredio 1996. kao poslednji rok
za izbacivanje tetnih hemikalija iz upotrebe. Navedene su dve grupe supstanci
koje oteuju ozonski omota: 1. hlorofluorougljovodonici (CFC-11 i 12, CFC-113115) i 2. haloni. U siromanim zemljama kompanije nisu spremne da odbace
ni CFC ni njihove manje tetne zamene (HCFC, HFC i metil-bromid).
Ovu
konvenciju Jugoslavija je ratifikovala 1990. i preko Saveznog
hidrometeorolokog zavoda delimino otpoela saradnju sa meunarodnim
organizacijama po obavezi te Konvencije.

Degradacija ivotne sredine

ovek, da bi zadovoljio svoje potrebe, koristi ogromne koliine mineralnih i
energetskih izvora, ali korienjem tih izvora on postepeno degradira
ivotnu sredinu. Degradacija ivotne sredine nije novijeg datuma, ona se
kroz epohe razlikuje u uzroku i obimu ispoljavanja. Najee je bila vezana za

seu umskog

prostora, kada se degradacija ogledala u erozijama, remeenju vodnih reima

i opadanju plodnosti tla. ovek je zapoeo zagaivanje ivotne sredine onda kada je
proizvode
iz prirode
preraivao u one kojih u prirodi nije bilo. U
vreme poljoprivredne revolucije zagaenost nije bila velika, uglavnom su to
bili dimni gasovi koji su se gubili u atmosferi. Tek po korienju fosilih goriva u
industrijskoj revoluciji stavlja se opstanak planete pod znak pitanja.
Iz
fabrikih dimnjaka
tetni
gasovi zagauju
vazduh, otpadne
vode naruavaju
ravnoteu
vodotokova, a
otpadne
vrste
materije
ugroavaju tlo. Potronja prirodnih izvora prati ovaj rast. U naoj zemlji se za
poslednjih 10 godina
10 puta uveala potronja energije, ali i potronja resursa. Industrijski objekti
se gomilaju oko
tih izvora, privlae ljude sa sela i tako ubrzavaju proces
urbanizacije.
Posledice
industrijalizacije
su: zagaenost
vode, vazduha i
tla;
iscrpljivanje resura i brza urbanizacija.

Zagaenje vazduha (aerozagaenje)

ist vazduh se ne moe vie nai u prirodi. Zagaenost vazduha se naziva i
aerozagaenje. Pod zagaenim vazduhom se podrazumeva svaki vazduh koji je
kontaminiran materijama
(gasovi, para, praina, dim, magla) nastalim
ljudskom delatnou ili iz prirodnih izvora, a koje su tetne za zdravlje ili
opasne na drugi nain.
Aerozagaenje
nastaje
proizvodnjom zagaujuih
materija i njihovim prenoenjem vazdunim strujanjem, tako da moe da
se prenese na velika rastojanja (od Nemake do vedske i Italije, od Engleske do
Norveke i vedske)
Posledice aerozagaenja su: umanjena vidljivost, mogui neprijatni
mirisi, prljanje materijalnih dobara, korozija metala, oteenje spomenika,
fasada i sl, oteenje biljnog fonda.
Aerozagaenje zavisi od vrste industrije. Kao najvei zagaivai smatraju se:
termoelektrane i nuklearne elektrane; hemijska, tekstilna, prehrambena industrija;
industrija gvoa, gume, nemetala i graevinskog materijala, celuloze i
papira; saobraaj; domainstva u gradovima i selima.
Zagaujue materije su razliite vrste i sastava i dospevaju u vazduh
kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja. Posebno negativno dejstvo na
ivotnu sredinu imaju sumporni i azotni oksidi.
Sumpordioksid (SO2) zagauje vazduh pogotovo u urbanim sredinama.
Nastaje sagorevanjem fosilnih goriva: od uglja 67%, od nafte 12%, prerade bakra
13%, dok ostali izvori emituju 8% sumpordioksida u vazduh (prirodnim procesima
oko 2%). On u atmosferi sa vodonikom pravi sumpornu kiselinu (H 2SO4) koja je
najjaa poznata kiselina, nagriza metal, krenjak, tkaninu, tetno deluje na disajne
organe i glavni je uzrok kiselih kia. Elektrane na ugalj su najvei zagaivai u SAD.
Ugalj moe sadrati i do 5% sumpora. Da bi se ovo zagaenje smanjilo, mnoge
fabrike su prele na prirodni gas, ali je njegova visoka cena stimulisala ljude
na traenje alternativa.
Azot-dioksid je crvenkasto-smei otrovni gas koji nastaje kada se
pod uticajem suneve svetlosti azot-monokisd vee sa kiseonikom, a kasnije
prelazi u neorganske nitrate i azotnu kiselinu. Aktivnostima oveka azotni oksidi
nastaju u gradovima i oko njih, gde su kocentracije ponekad do 100 puta
vee nego u ruralnim oblastima (u Panevu 30 puta vea od dozvoljene). Nastaju
iz nafte, uglja, gasa, benzina, rastvaraa.
90% oksida azota nastaje prirodnim

putem, a samo 10% ovekovom aktivnou.

Ugljenikovi oksidi (CO2 i CO) nastaju sagorevanjem uglja, nafte,

umskih poara.
Vozila
godinje
izbace
oko
20
miliona
tona
ugljenmonoksida.
Najvei procenat ugljendioksida proizvodi SAD: oko 23%.
Godinje poveanje ugljendioksida u vazduhu je 0,2%.
Posledice zagaenja vazduha na ljudsko zdravlje
Iako je ljudski organizam veoma adaptibilan na vazduna zagaenja,
u odreenim uslovima moe veoma da se oteti, tako da ponekad dovodi
do masovnih trovanja. Stalna izloenost zagaujuim materijama je veoma
tetna i opasna. Kao posledice aerozagaenja javljaju se bronhitis, astma,
enfizem plua, povean procenat smrtnosti.
Aerozagaenje
predstavlja
pretnju
funkcionisanju
ekosistema,
u
kojima remeti klimatsku i edafsku ravnoteu, to se odnosi na celokupnu biocenozu.
Naunici treba da ustanove vezu izmeu zagaivaa i posledica koje
oni izazivaju. Efekti su razliiti i ne zavise samo od duine izlaganja tetnim
materijama, ve i od samog oveka, njegovih godina, aktivnosti i genetskog naslea.
Mogua klasifikacija bolesti kao posledica zagaivanja vezduha: 1.
disajni nadraaji i akutni problemi funkcije plua, 2. rak, 3. strukturne
promene, 4. sistemska trovanja, 5. slabljenje imunolokog sistema, 6. ostali
tipovi smanjenja kiseonika u tkivu.
Mere za zatitu vazduha od zagaenja
Savezni nivo:
Zakon o hidrometeorolokim poslovima od interesa za celu zemlju + Pravilnik
o utvrivanju mrea i programa rada meteorolokih stanica od interesa za celu
zemlju osnovni propis koji regulie pojedina pitanja zatite vazduha na saveznom
nivou. Ureuje poslove istraivanja atmosfere i osnovne hidroloke i meteoroloke
delatnosti od interesa za celu zemlju.
Republika Srbija:
Zakon o zatiti ivotne sredine odredbama lanova 18-22 regulisana su
osnovna pitanja zatite vazduha, odredbom lana 18 predvieno je da preduzee
koje ima izvore zagaivanja vazduha ima obavezu da tehnolokim i
tehnikim merama obezbedi da emisija u vazduh bude ispod propisanih graninih
vrednosti. U sluaju kvara ureaja kojim se odreuju propisane mere preduzee je
duno da taj kvar otkloni, a na zahtev
inspekcijskog
organa preduzme
potrebne mere za smanjenje emisije.
Na smanjenje stepena zagaenja moe se uticati na 8 naina:
1. obezbediti sistem monitoringa za praenje kvaliteta vazduha
2. inovirati postojee tehnologije ili opreme i podsticati ekologizaciju procesa
proizvodnje
3. ugraditi kolektore, elektrofiltere koji e smanjiti emisiju tetnih gasova
4. koristiti motore u saobraaju koji smanjuju emisiju zagaujuih materija
(visokooktanski benzin bez olova)
5. povremeno zaustaviti rad industrijskih pogona koji prelaze graninu
vrednost emisije u Kruevcu, Panevu, Niu, Boru, apcu, Subotici, Zrenjaninu
i Beogradu.
6. izabrati procese u cilju to vee hermetizacije procesa.
7. u urbanizovanim sredinama zasaditi to vei broj drvea
8. povezati zelene povrine sa umskim masivima

Zagaivanje voda
Zagaivanje vode se vri na dva naina: prirodnim putem i delovanjem
oveka hemijski, bioloki ili fiziki. U Srbiji su vode uglavnom zagaene ljudskim
faktorom. Sedamdesetih godina, tokom migracije stanovnitva u gradove, porasla je
i potranja za vodom, ali i njeno zagaivanje. Srbija spada u red vodom siromanih
podruja. Potencijali podzemnih voda imaju primat u odnosu na snabdevanje vodom
iz reka i jezera, ali su mogunosti poveanja njihovog korienja ograniene.
Najmanje vode u Srbiji ima u najnaseljenijim podrujima, a doticaji su najmanji
u letnjoj sezoni, kada je najpotrebnija.
Pored povrinskih (1500m3 po stanovniku godinje) ni podzemne vode (rene
doline, panonski basen) nisu odolele zagaenju: kruenje atmosferskih voda
koje dospevaju do deponija, sredstva koja se koriste u poljoprivredi (mineralna
ubriva i pesticidi). Nedostatak izvorske vode uslovljava potrebu za korienjem
povrinskih voda, ali je razvoj industrije zagadio ove vode otpadnim vodama.
Vode se klasifikuju u etiri grupe:
1. vode koje nalazimo u prirodi i vode koje zahtevaju destilaciju, slue za
ribnjake i u prehrambenoj industriji (Tara i Piva)
2. vode koje se koriste za kupanje, rekreaciju i druge sportove na vodi,
koje pored dezinfekcije imaju i filtraciju. Koriste se u prehrambenoj industriji.
3. vode za navodnjavanje i u bilo kojoj industriji sem prehrambene.
4. sve ostale vode, uglavnom preraene skupim procesima kako bi se
ona koristila za pie. Svi reni tokovi kod nas pripadaju treoj i etvrtoj grupi.
Prema odredbama zakona zabranjeno je:
1. unoenje opasnih i tetnih materija u vodu koje dovode do prekoraenja
graninih vrednosti;
2. unoenje vrstih i tenih materija koje mogu zagaditi, zamutiti ili zaslaniti
vodu; 3. isputanje u kanalizaciju otpadnih voda koje je mogu otetiti;
4. korienje naputenih bunara kao septikih jama;
5. ostavljanje materijala koji mogu zagaditi vode u korita za veliku vodu
prirodnih i vetakih vodotokova i jezera
Jedan
od naina
da se prevazie
problem
nedostatka
vode je
izgraivanje brana i kanala, ali i oni imaju svoje nedostatke, stvara se potencijalna
opasnost od prelivanja i stvaranja poplava i kupi se velika koliina otpadaka.
Erozija obala akumulacije dovodi do gubitka zemljita.
U sledeim situacijama je civilna zatita pravoverno reagovala i spreila
katastrofu: 1997. zagaenje reke Pinje, 1982. otpadne vode rudnika Srebrenice u
Drinu, 1985 izlivanje azotne kiseline u Bosnu.
Posledice zagaenja vode na ljudsko zdravlje
Voda
za
pie
moe
lako
da
se
zarazi
patogenim
mikroorganizmima, izazivaima crevnih infekcija: tifusa, paratifusa, dizenterije i
kolere.
Oni u
vodu dospevaju
preko fekalnih
voda ili meanjem
sa
kanalizacionom vodom. Hemijski zatrovane vode retko izazivaju akutna trovanja.
Uzroci zagaenja voda su: nedostaci na vodovodnim instalacijama
i ureajima, neobezbeenost higijenski ispravne vode za pie, nedovoljna
strunost onih koji rukuju instalacijama i inertnost sanitarne inspekcije.
Mere za zatitu voda od zagaenja

Savezni nivo:
Zakon o reimu voda (1998) ureeno praenje i odravanje reima
povrinskih i podzemnih voda od interesa za celu zemlju, meunarodnih voda i
reima voda obalnog mora i rada akumulacija.
Zakon o hidrometeorolokim poslovima od interesa za celu zemlju + Pravilnik
o utvrivanju mrea i programa rada hidrolokih stanica od interesa za celu zemlju
sadri izvesne odredbe relevantne za stanje voda.
Republika Srbija:
Zakon o vodama (lan 56) treba obezbediti sistem monitoringa za praenje
kvaliteta vode i obezbediti praenje tetnih materija kroz trogodinji period i
inovirati postojee tehnologije i opreme za preiavanje otpadnih voda.
Sve mere sa zatitom voda od zagaivanja mogu se podeliti na preventivne i
represivne mere.
Preventivne su od dalkeo veeg znaaja, jer treba da
otklone uzroke zagaivanja.
Na smanjenje zagaena voda moe se uticati na 6 naina:
1. klasifikacijom i kategorizacijom voda
2. propisanim standardima o kvalitetu voda
3. preduzimanjem sanacionih mera za zatitu voda
4. izdavanjem dozvole i odobrenja za izgradnju i rekonstrukciju objekata koji
mogu zagaditi vodu
5. uvoenjem poreza i taksi na otpadne vode
6. instaliranjem ureaja za kontrolu zagaenosti.

Zagaivanje zemljita
Srbija raspolae zemljinim prostorom od 88.361km2 od kojih je 64%
poljoprivredno,
26%
umsko
i
8%
ostala
zemljita.
Srbija
ima
0,62ha poljoprivrednog zemljita po glavi stanovnika. Zemljite je neobnovljivo
ukoliko je trajno oduzeto, ali se moe u posebnim uslovima sauvati ako je
degradirano. Najplodnija popljoprivredna zemljita nalaze se u Vojvodini, Pomoravlju
i Metohiji.
Zemljite ima veliki znaaj za ivot na Zemlji, izvor je energije,
minerala, mikro i makroelemenata neophodnih za nastanak, razvoj i odravanje
svih ivih bia. Zemljite svojim fizikim, higijenskim, geografskim i topografskim
osobinama direktno utie na ovekovo zdravlje.
Mikroorganizmi i otrovi koji su ljudskom aktivnou dospeli u zemljite
mogu ui oveku u organizam putem biljaka koje ovek koristi za ishranu. Zeljaste
biljke apsorbuju ivu, olovo, kadmijum. Zemljite predstavlja izvor vode i
minerala za itavu fitocenozu.
Dosadanja
urbanizacija
i
industrijalizacija
su
neopravdano
apsorbovale velike koliine poljoprivrednog zemljita u nepoljoprivredne namere.
Zemljite se ugroava na sledee
naine: pretvaranjem
u neprirodno,
modernom obradom i pretvaranjem u poljoprivredne svrhe, osiromaavanjem
biljnog fonda i nekontrolisanim navodnjavanjem.
Jedan od najteih oblika degradacije zemljita je erozija. Postoje vodna
i eolska erozija. Vodna moe biti povrinska, brazdasta, jaruasta, fluvijalna ili
u obliku klizita. Eolska erozija je gubitak povrinskog sloja zemljita,
izduvavanjem, delovanjem jakih vetrova u suvim i polusuvim oblastima. Oko
38% povrine tla ugroeno je procesima ekscesivne, jae ili srednje erozije.
Uzroci pojave erozija su: sea uma, nepravilan tretman biljnog pokrivaa,
zaputenost i nepravilna obrada zemljita.

Pored erozije
postoje
i hemijska
i fizika oteenja
zemljita.
Hemizacija, izazvana ljudskim aktivnostima, predstavlja veliku opasnost po
kvalitet i bioloku stabilnost zemljita. Izazvana je: primenom vetakih ubriva i
zatitnih hemijskih sredstava, industrijskom proizvodnjom i havarijom pri
transportu. Dve treine poljoprivrednog zemljita Srbije je u ravniarskim
predelima a najugroenija su u Vojvodini (poveana salinizacija i alkalinizacija) i na
Kosovu (industrija).
Mineralna vetaka ubriva u sastavu imaju najvie azota, fosfora i
kalijuma. Pesticidi su hemijska sredstva koja se koriste za unitavanje
tetoina u poljoprivredi. Herbicidi unitavaju sve (neselektivni) ili pojedine
biljne
vrste (selektivni) i obino se koriste u vidu kiselina, kao natrijumove ili
sumporne ili uljani rastvori.
Fizika oteenja su posledica korienja tekih maina na zemljitima niske
stabilnosne strukture, bez dovoljno vegetacione zatite i ispae preteranog
broja stoke.
Mere za zatitu zemljita
Savezni nivo:
Zakon o utvrivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanje
podataka geolokih istraivanja
Republika Srbija:
Zakon o zatiti ivotne sredine (lan 28-31)
Zakon o geolokim istraivanjima
Zakon o rudarstvu
Zakon o graevinskom zemljitu
Zakon o poljoprivrednom zemljitu
Zakon o umama
Na smanjenje zagaenog zemljita moe se uticati na 8 naina:
1. utvrditi vrednosti dozvoljenih koncentracija opasnih i tetnih materija
2. zatititi zemlju od erozije i poveati umski fond
3. ograniiti korienje poljoprivrednog zemljita u nepoljoprivredne svrhe
4. kontrolisati korienje mineralnih ubriva i utvrditi njihovu dozu
5.
kontrolisati
unoenje
u
zemljite
radionukelida
uranovog
i
torijumovog niza, kao i kadmijuma
6. spreiti deponovanje industrijskih otpadaka, voda, mulja
7. napraviti prioritete u ienju ve zagaenog zemljita
8. organizovati obuku kadrova na svim nivoima za potrebe zatite zemljita

Zagaivanje (ugroavanje) uma

Bez obzira na zanaaj uma u opstanku ivota na zemlji, njihova eksploatacija
ne jenjava, ve sve vie raste uporedo sa porastom stanovnika. U bivoj
Jugoslaviji je pod umom bilo 39,4% povrine a u sadanjoj Srbiji 26,7%, a
to je ispod optimalnog nivoa koji se kree oko 40%. umovitost Srbije je
neujednaena: Vojvodina 6,6%, srednja Srbija 32,8%, KiM 40,9%. Iz godine u
godinu opada obnavljanje umskog fonda.
Suenje uma na prostoru Srbije se prati gubitkom asimilacionih organa,
promenom boje i odumiranjem stabala. Samo 1990. je u poaru izgorelo
43000ha ume.
Aerozagaenje iz nae i drugih zemalja, umski poari i ostala deavanja
utiu da se u atmosferu unose materije koje prouzrokuju stvaranje kiselih
padavina

koje spreavaju proces fotosinteze. Posledice ovog stanja su: nedovoljna produkcija
biomase i neadekvatno obnavljanje ostalih funkcija od strane umskih ekosistema.
U eventualnom ratu na naim prostorima se pretpostavlja da agresor
nee zaobii ovaj prirodno obnovljivi resurs, a u njegovu zatitu ukljuie se i
civilna zatita. U ratu je jedna od metoda unitavanje umskog fonda
herbicidima, defolijantima i poarnim olujama (dvojaki efekat: ugroena je
ivotna sredina i dolazi do masovnog guenja ljudi). U Vijetnamu su ume
unitavane operacijama kosaice belih rada i rimski plugovi.
Kosaice belih rada. Od 1962-1970. Amerikanci su bacili preko 50000
tona razliitih herbicida. U tom periodu traje Operacija belih rada. Koristili su
avione u briuem letu, na 50m iznad povrine zemlje, brzinom od 120-130 km/h.
Rasprivali su hemikalije po umama i zasejanim poljima pirina. Tretirali su
odreene povrine
2-5 puta u razmaku od 15 dana. Tretirali su oko 56200 km2 junog Vijetnama.
Postoje 4 vrste recepture: narandasta (2 hemikalije u odnosu 50:50), purpurna
(50+30+20), plava (50+20+30), bela (80+20). Uniteno je preko milion i po
ha zasejanih pod umama i usevima. Unitili su oko 10% umskog fonda u
Vijetnamu od toga po nekim podacima, 90,5% ume i 9,5% useva.
Rimski
plugovi. Operacija
"Kosaice
belih
rada"
nije dala
zadovoljavajui efekat, pa se od 1971. kree sa operacijom Rimski plugovi, koja
traje sve do kraja rata. Operacija ''Rimski plugovi'' je za cilj imala totalno
unitenje umskog fonda u Vijetnamu salinizacijom tla, a trajala je od 1971, pa sve
do kraja borbi 1975. Dnevno unitene zelene povrine dosezale su i 400ha.
Operacija je dobila ime po nainu na koji su Rimljani eleli da unite Kartaginu.
Zatita uma
Zakon o umama odreuju se i utvruju brojne mere u cilju zatite uma,
ouvanje
njihovih vrednosti,
obezbeivanje
njihove trajnosti,
stalno
poveanje prinosa i optekorisnih funkcija (zatitne, hidroloke, klimatoloke,
higijensko- zdravstvene, turistiko-rekreativne, privredne, nastavne, naunoistraivake i odbrambene)
uma titi naselja, saobraajnice poljoprivrednog zemljita, titi od buke
i radioaktivnog zraenja.
Na smanjenje zagaenja uma moe se uticati na 6 naina:
1. izraditi procenu ugroenosti uma
2. izraditi jedinstveni plan zatite ume od poara i stacionirati sredstva za
otkrivanje poara
3. permanentno pratiti zdravstveno stanje umskih podruja
4 konstantno sprovoditi sanitarne see obolelih stabala
5. zatititi od bespravne see
6. usavriti tehnika sredstva koja se primenjuju u zatiti uma od poara i
hemijskih sredstava

Buka kao zagaiva vazduha

ovek je oduvek iveo u prirodi sa bukom (grmljavina, zviduk vetra, rika
divljih ivotinja). Sa pronalaskom toka oko 3500. godine p. n. e. buka je poela
da se pogorava, izumeli su vodenice, poeli da se bave kovakim zanatom, i
buka tada pocinje da remeti stanite ljudi.

Neki vladari su pokuali da reguliu problem buke odreujui norme, prvi

je bio Gaj Julije Cezar koji je doneo "Carski zakonik" kojim je zabranio korienje
koija nou.
Poetkom 13. veka T. Alfonso Mudri je napisao "Las Patridas" i alio se
na trubadure koji su nou izvodili predstave.
Artur openhauer je u 19. veku u "Svakodnevnoj buci" govorio o skandaloznoj
buci koju proizvodi udaranje biem koijaa na nemakim ulicama. Jedan trg
u Budimpeti bio je poploan drvetom kako bi se smanjila buka od konja i koija.
Robert Koh je rekao da e doi vreme kada e buka biti veliki problem
za oveka kao to su nekada bile kuga i kolera pa se zato protiv buke treba boriti.
Veina
savremenih istraivaa
tvrdi da nivo smetnji do brujanja
u industrijskim drutvima ve decenijama raste za po jedan dB godinje, i ove
smetnje su postale tetne za ljudsko zdravlje. Mi smo stalno okrueni
agresijom buke u naem svakodnevnom ivotu i radu. Svi tretiraju buku kao
zagaivaa. Ona moe da se smanji ali to zahteva ulaganje.
Glasni i neeljeni zvuci utiu na ljude na tri naina: 1. jaki zvuci oteuju
sluh ime utiu na funkcionisanje naeg tela; 2. veoma jaki zvuci izazivaju i
druge negativne fizioloke efekte (kardiovaskularne); 3. neeljeni i iznenadni zvuci
utiu i na ljudsku psihu. Oteenje sluha javlja se izmeu 80 i 90 dB. Buka
utie i na komunikaciju meu ljudima. Radnici koji rade u bunim proizvodnim
pogonima imaju vie problema u meuljudskim odnosima.
Buka i ljudsko zdravlje
Buka se klasifikuje na 4 stepena:
1. 40-50 dB izaziva psihike reakcije
2. 60-80 dB izaziva rastrojstvo vegetativnog nervnog sistema
3. 90-110 dB izaziva slabljenje sluha
4. vie od 120 dB izaziva povredu sluha i slunog aparata, a pri buci od
170 dB nastupa smrt
Postoje 4 naina za kontrolisanje buke:
1. prilagoditi nain rada kako bi se stvarala manja buka
2. obezbediti titnike aparata koji stvaraju buku
3. zatititi primaoca zvuka
4. ukolniti izvor buke van ljudskog dometa

Normativno-pravna regulativa zatite ivotne sredine

Propisi o zatiti ivotne sredine javljaju se jo u starom Egiptu, Indiji, Grkoj,
Rimu, a kasnije se nalaze i u statutima srednjevekovnih drava, posebno
Mediterana. lanom 123 Duanovog zakonika zabranjuje se prosipanje otpadnih
voda i bacanje smea na ulice. Sve zemlje koje su sprovele zakonodavne mere u
cilju zatite ivotne sredine mogu se podeliti u dve grupe: 1. drave koje problem
zatite ivotne sredine sreuju kompleksno, globalno i koje su problem
zatite ivotne
sredine
postavile
u ustave (npr. Portugalija
kao prva,
Kuba, Kina, vajcarska, SFRJ); 2. drave koje su problem zatite ivotne
sredine postavile parcijalno, kroz pojedine zakonodavnopravne tekstove ili koje
uopte ne tretiraju to pitanje.

Propisi o zatiti ovekove okoline u Srbiji u XIX veku

Posle hatierifa 1830. kojim je turski sultan Mahmud II ozakonio unutranju

politiku samoupravu, u Srbiji poinju da se poboljavaju zdrastvene, ekononske,
prosvetne i kulturne prilike, koje su do tada bile na katastrofalnom nivou. Osnovan
je Licej 1838. godine koji je prvo imao osobine filozofskog fakulteta, a tri
godine kasnije na njemu se izuava i pravo.
Novosadski advokat Jovan Rai je za platu od 600 talira bio prvi profesor
pravoslovija na Liceju, ali se 1842. sa knezom Mihailom sklonio u Austriju. Roen je
u Osijeku 1805. i zavrio inenjerske i pravne nauke u Peti. Pre nego to je doao u
Srbiju spremio je predavanje Policija i 1841. u dravnoj tampariji u
Beogradu tampao knjigu Naalni osnovi umnopravoslavne i poloitelne policije,
spisani za potrebu mladei srbske u liceumu knjaevstva srbskog u kojoj su
opisane razne uredbe o organizaciji vlasti, organizaciji preventivne medicinske
slube i zatiti ivotne sredine. Pravoslovije je nauka o pravu, a policija se
stara da predupredi svako mogue naruavanje bezbednosti.
Promet ivotnih namirnica regulisan je Ukazom od 8. aprila 1839, broj
997, kojim je predvieno da se jasno definiu pravila o prodaji hrane
Zabranjena je prodaja mesa od bolesne stoke, a propisan je i lekarski pregled.
Prekrioci su strogo kanjavani. Jo tee kazne propisane su za one koji radi lake i
vee prodaje sipaju u hranu i pie nezdrave i otrovne stvari.
U uredbi broj 875 iz 21. avgusta 1839, Rai se zalae za ouvanje istog
vazduha u naseljima i gradovima i po istoj uredbi regulie odravanje kanala
otpadnih voda i obezbeenje dovoljnog broja esama. Na ulice je zabranjeno bacati
smetlite i pomije. ienje ulica (ubre, blato, sneg, led) je namenjeno
samim iteljima koji su morali istiti od ispred svoje kue do sredine ulice.
Za zdravlje graana predviena je izgradnja etalita, igralita, kupalita, a
zalagao se i za higijenu u zdravstvenim, kolskim i zatvorskim ustanovama.

Propisi o zatiti ovekove sredine u XX veku

Ustavom iz 1974. garantuje se u SFRJ pravo oveka na zdravu i ivotnu
sredinu. Ali se iz ove perspektive radilo samo o deklarativnom pravu bez pravih
ustavnih
garancija.
Umesto
realizacije
ustavne obaveze uveden je
Drutveni dogovor o zatiti i unapreivanju ovekove sredine i ureivanju prostora u
SFRJ.
Sistem pravnih normi inili su veki broj zakona i propisa o: prostornom
i urbainistikom
planiranju,
zatiti
od jonizujuih zraenja,
zdravstvenoj
ispravnosti namirnica, zatiti od zaraznih bolesti, prometu lekova i otrova,
zatiti biljaka, ivotinja, vazduha i voda, spomenika kulture, uma i zatiti od buke.
Jugoslavija je ratifikovala 27 od 80 meunarodnih sporazuma i protokola o zatiti
ivotne sredine, a doneto je vie od 150 zakona i 100 pravnih propisa, to
je inilo materiju nepreglednom, nekonzistentnom i neusklaenom. To je bila
karakteristika jugoslovenskog pravnog sistema do raspada SFRJ.
U SRJ su tri ustava: SRJ, Republike Srbije i Republike Crne Gore.
lanom 52 iz ustava SRJ garantuje se pravo na zdravu ivotnu sredinu i na
blagovremeno obavetavanje o stanju ivotne sredine. Najneposrednije je
oblast ivotne sredine ureena trima zakonima: Savezni zakon o osnovama
zatite ivotne sredine
(1998), Zakon o ivotnoj sredini Republike
Crne Gore (1996), Zakon o zatiti ivotne sredine Republike Srbije. Pored
ovih osnovnih izvora prava, odredbe kojima se reguliu odreena pitanja o zatiti
ivotne sredine nalaze se u brojnim propisima o
poljoprivredi, umartsvu,
vodoprivredi, energetici, zdravstvu, turizmu.

U Republici Srbiji pravnu regulativu o zatiti ivotne sredine ine veliki broj
zakona i propisa. Zavoenje sankcija meunarodne zajednice (1992) imalo je uticaja
na mogunost izvravanja meunarodnih obaveza iz oblasti zatite ivotne
sredine. Nakon promene vlasti 2000. godine je status u meunarodnim ugovorima
regulisan, ali je ostao i odreeni broj sluajeva koji SRJ nije ratifikovala. Zakon o
zatiti ivotne sredine Srbije iz 1991. i Savezni zakon iz 1998. ivotnu sredinu
definiu kao ukupan prostor u kome ovek ivi i u kome su smetena naselja,
industrijski i drugi objekti. Prema Ustavu svako ima pravo na zdravu ivotnu
sredinu i na blagovremeno i potpuno obavetavanje o njenom stanju. Trebalo
bi da to ini Zavod za zatitu zdravlja. Svako, a posebno Republika Srbija,
odgovoran je za zatitu ivotne sredine.
22. decembra 2004. donet je Zakon o zatiti ivotne sredine koji vai i sada je u
Slubenom listu.

Meunarodno-pravna regulativa ivotne sredine

Veze koje se uspostavljaju izmeu unutranje i meunarodne legislacije
uslovljene su injenicom da zagaenja ivotne sredine ne poznaju granice.
Prve korake o
pravu oveka na zdravu sredinu
nalazimo
u Starom
zavetu, Hamurabijevom zakonu, rimskim propisima. Pravni procesi iz sudske
prakse engleskog prava iz XVII veka imaju prizvuk problematike ivotne sredine, da
bi se u XVIII veku pojavili sporovi u vezi sa preteranom proizvodnjom dima. U
XIX veku dolazi do industrijske revolucije koju prate propisi koji imaju veze sa
ivotnom sredinom. U XX veku zatita ivotne sredine postaje globalni problem.
Do 1977. prema Registru meunarodnih konvencija i protokola u
oblasti sredine (UNEP) zakljueni su mnogi multilateralni odnosi koji se tiu zatite
ivotne sredine. Sazivanje I konferencije UN o ovekovoj sredini (Stokolmska
konferencija)
1972. inicirao je Rimski klub.

Rimski klub i ekoloki problemi

Sve vea industrijalizacija i urbanizacija od 50ih godina prolog veka
odvojile su oveka od prirode. ovek naruava ekoloku ravnoteu, dovodei
prirodu do ekoloke krize i tako dovodi u pitanje i sam svoj opstanak. Tada se javlja
sve vee interesovanje nauka za ekologiju, i to ne samo prirodnih, kako bi se
ukazalo na opasnosti.
Godine 1968. Aurelio Pilei, potpredsednik FIAT-a sazvao je konferenciju
ekonomista, genetiara, politikologa, sociologa, menadera i rukovodilaca svetskih
istraivakih institucija u cilju razmatranja ekolokih problema, verujui da
su ekoloki problemi zajedniki za ceo svet. Tako je oformljen Rimski klub koji je
imao za zadatak da primenom tanih metoda istrai stanje ovekove sredine i
predloi strategiju za reavanje ekolokih problema.
Na prvom sastanku kluba doneta su dva zakljuka
1. stopa rasta stanovnitva i upotreba prirodnih resursa ukazuju na brzu
iscrpljenost prirodnih resursa do zaustavljanja materijalnog progresa i izazivanja
drutvenih sukoba i bede.
2. u savremenom drutvu se ovi problemi na globalnom planu ne uzimaju
ozbiljno u obzir. U tom cilju klub je angaovao grupu naunika sa Masausetskog
instituta za tehnologiju.

Prvi izvetaj Granica rasta

Pripremila ga je grupa naunika sa Masausetskog instituta za tehnologiju na
elu sa Denisom Midousom i objavljen je u vidu knjige Granica rasta
(1972). Zakljuci su formulisani u 3 take:
1.
ako se
ubrzana
industrijalizacija,
brzi
porast
stanovnitva,
iscrpljivanje prirodnih resursa, svetski rairenoma nedohranjenot i naruavanje
ovekove okoline nastave bez promena, granice rasta bie dostignute za sledeih
100 godina.
2. mogue je menjati rasporeenost rasta stanovnitva i uspostaviti ekoloke
i ekonomske stabilnosti.
3. ako oveanstvo usmeri svoje napore prema ovom drugom zakljuku, i to
to pre, imae vee anse za uspeh.
U ovom izvetaju je ukazano da eksponencijalni privredni rast dovodi
do iscrpljivanja svih raspoloivih rezervi. Ulaganje kapitala za dobijanje
sirovina i energije imae za posledicu slom industrijskog sistema, a onda i slom
poljoprivrede. Do katastrofe bi dolo do 2020, ak iako se veruje da su resursi
mnogo vei, jer e se poveati zagaenost u nesavladivoj meri.
Kako bi doli do reenja sastavljai izvetaja su poli od shvatanja da
u razvoju drutva postoje 3 alternative: neogranien rast, samonametnuto i
prirodom nametnuto ogranienje rasta. Samonametnuto ogranienje rasta treba
da osigura svakoj osobi razumno dug ivot i odri stanje ravnotee. Stopa
raanja se mora izjednaiti sa stopom smrtnosti, stopa kapitalnih ulaganja sa
stopom depresijacije i stope ulaza
i izlaza
moraju
biti odravane
na
minimumu ali usklaene sa vrednostima drutva.
Autorima je prebacivano da su koristili delimine i neproverene podatke, da
su potcenili uticaj tehnolokog razvoja na razvoj poljoprivrede, da nedostaju dublje
vrednosti i promene vrednosti. Predlog da se zaustavi privredni rast u celom
svetu bi ovekoveio sadanji jaz izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja.
Drugi izvetaj oveanstvo na raskru
Autori su nastojali da ublae pesimistike poruke prvog izvetaja i
da odgovore na 5 pitanja:
1. da li su krize energije, hrane, sirovina stalne ili proizvod naeg neshvatanja
i nepanje
2. mogu li se krize reiti loklano ili reenja treba traiti u svetskim razmerama
3. mogu li se krize reiti primenom tradicionalnih mera ili strategija treba biti
sveobuhvatna
4. da li je reavanje krize hitno
5. da li postoji mogunost reenja u svetskim okvirima
U traenju reenja pisci su poli od shvatanja da se svet ne moe
posmatrati uniformno, ve kao organizam od razliitih, ali meusobno povezanih
organa. Oni su svetski sistem podelili u deset podruja na osnovu razliitih
kriterijuma. Da bi se izbegla katastrofa treba odmah usporiti ekonomski rast.
Nastaje i nova svestska etika koja e traiti promene u ponaanju
ljudi iskazane u etiri take:
1. svaki pojedinac mora postati svestan da je lan svetske zajednice
2. pojedinci moraju razviti novu etiku pri upotrebi materijalnih izvora
3. odnos prema prirodi mora se zasnivati na usklaenosti sa prirodom
4. mora se razviti oseaj zajednitva sa buduim naratajima

Autori nisu vodili rauna o tome da se otkrivaju i novi izvori energije i nisu
uzimali u obzir svojinske odnose.
Trei izvetaj Preoblikovanje meunarodnog poretka
Sadri kritiku analizu svetskog ekonomskog sistema, glavni problem je
u nejednakoj podeli moi i bogatstva. Osnovno pitanje: koliko vremena treba da
proe da bi se u ovakvom drutvu zadovoljile osnovne potrebe svakog pojedinca u
hrani, obrazovanju i stanovanju. Odgovor: u razijenim zemljama u toku nekoliko
godina, u Latinskoj Americi poetkom devedesetih, u Africi oko 2008, a u Aziji
posle 2020. katastrofalna
beda... Jedini spas
se vidi u meunarodnoj
solidarnosti od 1980. (razvijene zemlje treba da izdvajaju 2-4% nacionalnog
dohotka za Aziju i Afriku)
etvrti izvetaj Ciljevi oveanstva
Svet je posmatran kroz prizmu politikog i ekonomskog ureenja,
uticaja multinacionalnih kompanija, religija i meunarodnih organizacija. U
izvetaju se navode:
1. Globalni ciljevi bezbednosti ije bi ugroavanje dovelo do unitenja
civilizacije
2. Obezbeivanje hrane za sve. 40% stanovnitva trpi od nekog oblika
neishranjenosti. Samo 10% zemljine povrine se obrauje. Glad meu siromanima i
obilata
hrana meu bogatima
pokazatelji su neravnopravnosti sadanjeg
sistema raspodele hrane.
3. Briga o energiji. Zemlje i korporacije treba da proizvodu vie sa
manje resursa i ne bi trebalo da tee njihovoj maksimalnoj eksploataciji.. Pitanje
energije ne treba posmatrati samo ekonomski ve socioekoloki.
U Ciljevima oveanstva se polazilo od tadanje ekonomske i politike podele
zemalja na razvijene i nerazvijene. Kritikovano je i svoenje problema savremene
civilizacije na probleme hrane, energije i resursa, uz zapostavljanje zagaenja i
pojaanog nataliteta. Ukazano je i na neostvarljivost predloga da razvijene zemlje
pomognu nerazvijenim.
Peti izvetaj Nakon ere rasipanja
Objavljen 1978. Istraivai su nastojali da utvrde mogunost nauke i tehnike
u reavanju problema oskudice. Za sve materijale se mogu nai alternativne
zamene, ali se ne vidi nain za dovoljnu proizvodnju ekonomski prihvatljive energije.
Najvei problem oveanstva nije samo pitanje fizikih granica ve pitanje institucija
koje su rade da pomognu.
U okviru Rimskog kluba postojale su jo tri naune studije. Jedna je studija
japanske
grupe pod nazivom Nova vizija razvoja, druga junoamerike
grupe Katastrofa ili Novo drutvo. Trea je optimistika studija Hermana Kana,
Sledeih
200 godina, koja smatra da se u tom periodu mogu prevazii problemi nastali kao
posledica brze industrijalizacije i stvoriti uslovi za ravnomerniji i bri napredak
oveanstva na osnovu bogatstva kojim raspolae Zemlja i korienjem svemira.
Za poveanje svetskog proizvoda 60 puta potrebno je poveanje energije za 15 puta
(nuklearnom fisijom, korienjem suneve energije).

Stokholmska
konferencija
Ujedinjenih nacija

konferencija

Koferencija Ujedinjenih nacija u Stokholmu (5-16. juni 1972) bila je posveena

zatiti ivotne sredine. Stokholmska konferencija je znaajna po tome to
se zakljuilo da se problem zagaivanja ivotne sredine moe reiti jedino paralelno
sa reavanjem ekonomskih i socijalnih problema, dakle podizanjem, odnosno
izjednaavanjem globalnog standarda putem koordinirane meunarodne saradnje.
Po prvi put su uneta osnovna naela meunarodne saradnje po pitanju
ivotne sredine,
te je
neki nazivaju
i Svetskim
ekolokim ustavom.
Deklaracija sadri smernice koje se odnose ne samo na globalni nego i na
nacionalni plan. Resursi planete Zemlje se moraju sauvati i za budue generacije.
U Deklaraciji se, izmeu ostalog, navodi:
1. ovek je istovremeno proizvod i tvorac okoline koja mu daje sredstva
i omoguava napredak. ovek je tokom svoj razvitka stekao mo da menja
svoju okolinu na nebrojeno naina. Oba vida ovekove okoline, prirodna i drutvena,
bitna su za njegovo blagostanje i uivanje osnovnih prava.
2. Od zatite i unapreivanja ovekove okoline zavisi blagostanje naroda
i privredni razvoj irom sveta, to je ozbiljan zahtev naroda sveta i dunost svih
vlada.
Doktrina neogranienog teritorijalnog suvereniteta, po kojoj drava na svom
posedu moe da raspolae dobrima i stvarima bez obzira na to to to moe da
izazove negativne posledice po drugu stranu zamenjena je novim pogledima koji je
ograniavaju. Drave su dune da vode rauna o tome kakvu tetu nanose drugim,
jer je utvreno da narodi egzistencijalno meusobno zavise.
Deklaracija sadri 26 naela, a znaajno je ukazati na princip 1 koji se odnosi
na vezu izmeu ljudskih prava i ivotne sredine, i princip 24 o meunarodnoj zatiti,
prema kome bi trebalo da sve zemlje ravnopravno sarauju u cilju ouvanja ivotne
sredine. Ta prava su dalje razraena na osnovu Deklaracije o pravima oveka (1948)
i Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i drugim pravima (1966).
Najvei broj pravila i zakona orijentisan je na zatitu pojedinih vidova ivotne
sredine.
Neka
pravila
su
regionalna,
neka
dvostrana,
a
neka
univerzalna. Meunarodni okvir stvara se pod OUN, a posebnu ulogu ima Program
za ovekovu sredinu (UNEP).

Rio deklaracija II konferencija Ujedinjenih nacija

Razvijeni svet je ve dobro shvatio da je oveanstvo suoeno
sa dramatinim posledicama ljudskih aktivnosti na ivotnu sredinu: rizici
nuklearnog otpada, zemljita, havarija, irenje pustinja. Ta saznanja teraju
na promenu ponaanja buduih generacija. Nova strategija zatite ivotne
sredine utvrena je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini i razvoju
(UNCED), odranoj juna
1992. u Rio de aneiru.
Interesi
za ivotnu
sredinu
su
se
polarizovali po
regionalnim
grupacijama: zemlje u razvoju i Kina, EU, nordijske zemlje, zemlje Centralne i
Istone Evrope. Siromatvo je natei oblik degradacije sredine, problem se mora
reiti ako se eli zatititi ivotna sredina.
Rio deklaracija proklamuje 27 principa koji se smatraju osnovnim principima
savremene politike i prava ivotne sredine. Najbitniji princip odnosi se na
obavezivanje zemalja potpisnica na ostvarivanje odrivog razvoja (ostvarivanje
ekonomskog rasta u skladu sa uslovima i kapacitetom ivotne sredine)
kroz obavezu da zagaiva plaa trokove i tete uticaja aktivnosti na ivotnu
sredinu. Kada se radi o ekolokim principima zatite ivotne sredine i razvoja,
ovo treba shvatiti kao potvrdu Meunarodne zajednice o tekom stanju ivotne
sredine.

Na konferenciji su doneseni i dokumenti koje su usvojile drave-lanice: Rio

deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju, Konvencija o promeni klime, Konvencija
o biolokoj raznovrsnosti, principi o upravljanju, zatiti i odrivom razvoju uma
kao i Agenda 21. Kada su u pitanju zagaenja vazduha ili voda utvrene su
maksimalne dozvoljene koliine zagaujuih materija. U Konvenciji o biolokom
diverzitetu dat je znaaj univerzalne vrednosti biosfere, ali se svoenjem
biodiverziteta na opte korienje ne mogu ouvati njegove opte vrednosti, jer
se on osiromauje pod uticajem odrivog razvoja. Zato su otvrena pravila za
ouvanje odreenih vrsta, podruja ili ekosistema.
Agenda 21 predstavlja uputstvo za primenu i sprovoenje koncepta odrivog
razvoja u svim sektorima razvoja i korienja ivotne sredine u 21. veku. Razvijene
zemlje su prihatile obavezu da u narednom periodu odvajaju 0,7% svog nacionalnog
dohotka za pomo nerazvijenim
zemljama
kako bi ove
prevazile
problem zagaenosti.

Samit Planete+5
Konferencija UN pod ovim nazivom odrana je u Njujorku (23-27. jun 1997)
u cilju provere
sprovoenja
Agende
21,
ali i celokupnog
napretka
dogovora postignutih na Konferenciji UN u Rio de aneiru. Uestvovalo je preko
50 efova drava, 150 ministara pojedinih zemalja, direktora ili predstavnika
velikih meunarodnih organizacija. Zakljueno je da je, iako je bilo izvesnog
napretka, veoma malo uinjeno od onoga to je bilo dogovoreno na Rio
Samitu. Najvea zabrinutost bila je ispoljena u dve oblasti:
1. poveavanje globalne temperature i promena klime (do 2010. od 23 stepena), topljenje lednika i poveanje povrine mora do 1m, potapanje ostrvskih
zemalja i podizanja nivoa podzemnih voda. Zakljuak samita: zbog toga to
do poveanja temperature dolazi zbog efekta staklene bate, doneta je odluka
da se sve lanice obaveu da e smanjiti emisiju ugljendioksida i azotovih oksida
za 15%. Naglaeno je da su SAD najvei zagaiva vazduha i da proizvode 20%
od ukupne koliine gasova. Amerika se nije obavezala na smanjenje tih gasova.
Kako je u Riu ve usvojena Konvencija o promeni klime, odlueno je da se
odri posebna konferencija po ovom pitanju u Japanu (Kjoto).
2. umski fond se drastino smanjuje, brzinom 11 miliona ha godinje.
ume su znaajne za klimu zbog proizvodnje kiseonika i apsorbovanja
ugljendioksida. Predloeno je da se donese Konvencija o zatiti uma. Najvei
broj zemalja ija pokrivenost umama iznosi 1/5 izglasio se pozitivno za
konvenciju. Meutim, do konsenzusa nije dolo zbog toga to su SAD, Brazil i
Kanada odbili da potpiu.
Iskazana je zajednika zabrinutost zbog toga to su siromatvo i
zagaenost vei nego 1992. Jedine zemlje koje su sprovele obavezu da
potpomognu zemlje u razvoju su Holandija, Norveka, Danska i Japan.

Kjoto protokol
Usvojen je u japanskom gradu Kjotu 1997. kao protokol uz Konvenciju
o klimatskim promenama. Njime su odreene konkretne obaveze drava lanica
u pogledu ogranienja emisija gasova staklene bate (ugljen-dioksid, metan,
azotni oksidi, vodonik, fluorougljovodonici). Zemlje navedene u Aneksu treba da
smanje

emisije gasova staklene bate za najmanje 5% u odnosu na nivoe iz 1990. Za SAD je

predvieno smanjenje gasova za 7%, za EU 8%, Japan i Kanadu 6%, dok su neke
zemlje dobile mogunost da poveaju emisiju (Australija, Island, Norveka). Rusiji,
Novom Zelandu i Ukrajini je odreeno da zamrznu emisije na trenutnom nivou.

Primena mera zatite prirode i istorijat zatite prirode u

Srbiji
Zatita prirode predstavlja sistem izdvajanja, vrednovanja i zatite predeonih
celina, prirodnih retkosti, bio i geodiverzieta.
Svojom delatnou ovek je izmenio izgled Zemlje i u znatnoj meri
otetio biosferu, a mnogi ekosistemi su u potpunosti nestali. Zatita svih
organizama, biocenoza i ekosistema u celini je najvaniji imperativ i zadatak
za
opstanak oveanstva. Zatita prirode je ekoloka revolucija savremene
civilizacije, i zakonski je regulisana. Retke i ugroene vrste se zatiuju zakonom,
a njihova stanita se proglaavaju strogim prirodnim rezervatima.
Nacionalni parkovi obuhvataju ira podruja izuzetnih prirodnih vrednosti
i lepota i u njihovom domenu se obino nalazi vei broj rezervata. Oni pored
zatite imaju i nauni i turistiki znaaj. Najstariji je Jelouston (19. vek), a najvei
Krigerov NP u Junoafrikoj Republici. U Srbiji se nalazi 5 nacionalnih parkova:
ar-planina, erdap, Kopaonik, Tara i Fruka Gora.
Objekti zatite
prirode
mogu
biti pojedinani primerci (stabla),
grupe organizama posebnih osobina (grupe drvea), objekti specifinih fizikohemijskih osobina ili posebnog reljefa (peine, vrela, slapovi) koji su stanita
endemskih i reliktnih organizama. Pojedine oblasti imaju globalne vrednosti i
proglaavaju se rezervatima biosfere, kao to su kanjon Tare i planina Golija.
U Srbiji su zakonom zatiene mnoge endemske vrste, kao to su Panieva
omorika, biljka mesoderka rosulja, runolist, gorocvet, tisa, bor molika, skoro
sve ptice, vidra, slepi mi, crni dadevnjak, lipljan, mladica, apolonov leptir.
Ideja o potrebi zatite prirodnih bogatstava u Srbiji zaeta je jo u
srednjem veku u Duanovom zakoniku, a posle perioda ropstva u 19. veku doneti
su mnogi zakoni u kojima je iskazana briga drutva za prirodna bogaststva i
vrednosti. Prvi objekti zatieni su tek 1949. nakon osnivanja Zavoda za
zatitu i nauno prouavanje prirodnih retkosti NR Srbije.
Razvoj zatite prirode kretao se od konzervatorske faze zatite prirode do
faze ureivanja, regeneracije, obnove i stalnog unapreivanja prirodne sredine.
Zavod za zatitu prirode Srbije osnovala je Vlada Republike Srbije. Zavod
se bavi delatnostima u okviru: 1. sektora za zatitu prirode i zatiena prirodna
dobra sa muzejskom slubom, 2. istraivako-razvojnog sektora, 3. sektora za
ouvanje biodiverziteta i sektora optih poslova. Zavod je u Srbiji organizovan po
regionalnom principu. Zavod operie po principima Zakona o zatiti ivotne sredine.
Na osnovu Prostornog plana Republike Srbije predvieno je da se pod zatitu
stavi 10% Republike Srbije.

Nacionalni parkovi u Srbiji

Nacionalni park je vee podruje sa prirodnim ekosistemima visoke vrednosti
u pogledu ouvanosti, sloenosti grae i biogeografskih obeleja. U Srbiji je
Fruka Gora prvi nacionalni park proglaen 1960, a potom su usledili erdap
(74), Tara i

Kopaonik (81) i ar-planina (86). U Srbiji je pod zatitu stavljeno 215

biljnih (Panieva omorika, bor krivulj, kosovski bour, kasna kruka) i 427
ivotinjskih vrsta (mladica, crni dadevnjak, beloglavi sup, vidra).
NP ar-planina
Odlike: veliki broj endemskih i reliktnih biljnih i ivotinjskih vrsta, lepi
visokoplaninski pejzai i mnotvo lednikih oblika i jezera. Osobena etnoloka slika
srpske duhovnosti, arhitekture i umetnosti.
Karakteristike flore: procenjuje se na preko 1500 vrsta vaskularne flore.
Karakteristike faune: bogata, visokoplaninska fauna srednjoevropskog
alpskog i glacijalnog tipa
Faktori ugroavanja biodiverziteta: ekstenzivno stoarstvo, krenje i paljenje
uma, nekonstrolisani razvoj turizma.
NP erdap
Odlike: prostire se na 63.680ha, grandiozna erdapska klisura, etiri
klisure: Golubaka
klisura, Gospoin vir, Kazan i Sipska klisura. Naselje
Lepenski vir, Trajanova tabla i put, raznovrsni kasteli i primeri narodne
slovenske kulture. Jedinstveni je rezervat tercijarne flore i faune.
Karakteristike flore: oko 900 vrsta vaskularne flore. Drevna flora: meja leska,
koprivi, orah, jorgovan, srebrna lipa, maklen, medunac.
Karakteristike faune: ihtiofauna Dunava, fauna srednjoevropskog tipa
u umama, ptice movarnice, medved, ris, vuk, akal, suri orao, sova uara,
crna roda...
Faktori ugroavanja biodiverziteta: izgradnja brane i spreavanje migracionih
puteva riba, krenje uma.
NP Kopaonik
Odlike: tragovi srednjevekovnog rudarstva, obnovljena crkva u Krivoj reci u
Joanici i reprezentativni primeri narodne arhitekture u Mijatovia jazu. Evropski ski
centar.
Karakteristike flore: oko 1000 vrsta vaskularne flore, 91 endemska i 82
subendemske biljne vrste vrste: kopaonika uvarkua, kopaonika ljubiica
i Panieva rezuha.
Karakteristike faune: fauna borealnog i srednjoevrospkog tipa u
umskim zonama i fauna alpskog tipa iznad gornje granice ume; 148 vrsta ptica;
ivorodni guter, suri orao, planinska eva, krstokljun i dr.
Faktori ugroavanja biodiverziteta: planinski turizam, urbanizacija, korienje
prirodnih resursa i umskog fonda.
NP Tara
Odlike: izvorne populacije Panieve omorike, ouvane umske zajednice
Karakteristike flore: oko 970 vrsta vaskularne flore (2% balkanskih endemita)
Karakteristike faune: srednjoevropski i borealni tip; sisari: 53 vrste
(medved,
vuk, kune, vidra, divlja svinja, srna, divokoze); ptice: 153 vrste
Faktori ugroavanja: potapanje kanjona Drine izgradnjom brane na Tari,
korienje umskog fonda.
NP Fruka Gora

Odlike: povrina od 25.525ha, blage padavine, stoletne ume hrasta kitnjaka i

belog graba, obuhvataju 90% parka, uveno vinogorje i 17 starih manastira (15. i
16. vek).
Karakteristike flore: oko
900 vrsta vaskularne flore a sa okolnim
ritovima preko 1400 vrsta (lovorasti jeremiak,
gorocvet, niska perunika i
dvadesetak vrsta iz porodice orhideja)
Karakteristike faune: srednjoevropski umski i stepski; fauna ptica
karaketrisina za listopadne ume sa preko 200 vrsta (crna roda, orao
krsta, patuljasti orao, stepski soko, detli, siva senica i mnoge druge); sisari
se retko sreu.
Faktori
ugroavanja
biodiverziteta:
izgradnja
vikend
naselja,
turizam, korienje umskog fonda.

Posledice bombardovanja nacionalnih parkova

Bogatstvo ivog sveta (prema IUCN i WCMC oko 1600 divljih biljnih i
ivotnijskih vrsta) na podruju SCG bilo je pod direktnim i indirektnim rizikom
od NATO agresije, sprovedene u periodu 24. mart 10. jun 1999. Ukupan broj
zemalja koji je uestvovao se poveao sa 19 na 27.
etiri od pet nacionalnih parkova kao i podruje buduih nacionalih
parkova, niz rezervata, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika, ambijentalne celine
i prirodni kompleksi oko spomenika kulture bili su pod bombama i drugim vidovima
agresije.
Permanentna ratna dejstva deavala su se tokom prolea, u periodu bioloke
reprodukcije ivog sveta. Neposredno su unitene brojne ivotinjske i biljne vrste, a
druge su nale stanita izvan granica nae zemlje. Broj jedinki ptica koje su stradale
ili nisu mogle biti roene prelazi 100 000 primeraka. Eksplozijama granata
uniten je umski pokriva, a posebne posledice izazvane su gaanjem
vie od 100 hemijskih i industrijskih postrojenja. U procesu kruenja materije,
opasni sadraji iz rafinerija (hlor, okdisi, amonijak, nafta) uzrokuju viestruke
posledice po ivi svet.
Tokom agresije izvreno je 35 000 vazdunih napada, a korieno je
i nedozvoljeno oruje. Na podruju Jugoslavije baeno je ak 152 kontejnera sa 450
kasatnih
bombi.
NATO
je
tokom agresije
prekrio
na desetine
meunarodnih konvencija. Oslobaanje 1000 tona opasnih supstanci dovelo
je do ekoloke katastrofe.
Tokom bombardovanja rafinerije u Novom Sadu isputeno je 74.000
tona nafte, u Panevu 62.000. Bombardovanjem transformatorskih stanica
osloboeno je
1152 litre piralenskog ulja, na Azotaru Panevo izliveno je 200 tona amonijaka i
8 tona ive.
U NP Fruka Gora te godine nije dolo do reprodukcije orla krstaa, crne rode
i orla kliktavca. Uginulo je oko 1500 kg arana.
Na Kopaonik ispaljeno je 72 projektila i oko
10 kontejnera kasatnih
bombi. Oskrnavljen je mauzolej svetski priznatog prirodnjaka Josifa Pania. U
podnoju Gobelja unitena su stanita runolista, 150 stabala smre.
Nita bolje nisu prole ni ar-planina (dejstvo na podruje klisure Rusenice)
i
Prokletije (prostor Gazimestana).

Pojam i uzroci ekoloke krize

Ekoloka kriza se ispoljava na 3 meusobno razliita nivoa:

1. kao ekoloki problem, a obuhvata tetne uticaje oveka na ekosisteme koji

se ipak mogu sami regenerisati. Ekoloka kriza poinje sa zagaivanjem koje
ne remeti prirodnu ravnoteu.
2. stepen ugroavanja egzistencije ekosistema. Razvojem industrijalizacije
i urbanizacije dolazi do naruavanja ravnotee ekosistema.
3. ekoloka katastrofa, tj. stepen destrukcije i ugroenosti ekosistema kada
moe doi do unitenja celokupnih vrsta. U ovom stupnju opstanak nije mogu zbog
prevelike kontaminacije ivotne sredine.
ovekovo naruavanje ekoloke ravnotree nije nov problem, prisutno je
u svim stupnjevima u razvoju oveanstva. Bitna razlika je u tome to su
ranija naruavanja imala lokalni ili regionalni karakter, koja je priroda mogla
sama da iznivelie. Tako se moe dokazati i da je nestanak civilizacija povezan sa
ekolokim ponaanjem, ak iako se radilo o neznanju.
Moe
se
pretpostaviti
da
je
nestanak
sumerske
civilizacije
uzrokovan neznanjem pri ekolokom ponaanju, jer jedini nain zemljoradnje zbog
nedostatka kie bilo je povremeno plavljenje reka Eufrata i Tigra, kada su Sumeri
razvili i sistem za navodnjavanje. Jedino to oni nisu znali je da je estim
navodnjavanjem dolazilo do salinizacije tla, te je i zemlja davala sve manje roda, a
samim tim i manje penice i ovasi.
Drugi primer je dolina reke Ind koja je bila teko naruena erozijom, a
sa umom otila je jo jedna lokalna civilizacija. Slina sudbina pogodila je i Grku.
Sluajeva lokalnog ili regionalnog naruavanja ekoloke ravnotee bilo je
sve do druge polovine 19. veka, do razvoja industrije. Od tada se problem
iri na globalni plan,
kada celokupna
populacija
sveta
stoji zabrinuta
pred svojom sudbinom, na koju je i sama uticala, direktno ili indirektno. Tako je
ekoloka kriza povezana i sa socijalnim faktorima, a na socijalnoj ekologiji
je
da
svojim istraivanjima potpomogne ili uskladi proizvodnju materijalnih
dobara sa ekolokim zahtevima drutva.
Nesrena kombinacija apokaliptikih tehnologija, produbljivanja jaza bogatog
Severa i siromanog Juga, demografske eksplozije i ekoloke degradacije
ozbiljno preti opstanku oveanstva.

Industrijalizacija i problem prirodnih resursa

Tehniki progres, a posebno razvoj industrije imao je za posledicu
zagaenje biosfere
tetnim otpacima koji nastaju kao posledica ovekove
proizvodne delatnosti. U razdoblju 1950-2000. potroeno je vie fosilnih goriva
nego u svim ranijim epohama ljudske istorije. Rezerve uglja zadovoljile su potrebe
u 21. veku, ali zlata ima za narednih 30 godina, cinka za 11, bakra za 21, a
aluminijuma za 31 godinu.
Potronja energije neprestano se poveava, sa poveanjem broja stanovnika.
6,5 milijardi stanovnika troi vie od 25% energije u odnosu na 1985. SAD troi oko
1/3 svetske energije. Neophodno je usaglasiti drutveno-ekonomske ciljeve sa
mogunostima prirode. Ekoloka kriza je nastala uporedo sa energetskom krizom.

Urbanizacija kao uzrok ekoloke krize

Gradovi su ljudska naselja, vetaki zatvoreni ekosistemi koji koriste
energiju obradom prirodnih resursa. Procesi industrijalizacije uticali su na ruralni
egzodus stanovnika u gradove, te se stvaraju megalopolisi. Njihov broj se stalno
poveavao,

danas ih ima preko 200. Najvei problem za ivotnu sredinu stvaraju gradovi od
preko 20 miliona stanovnika.
Dvadeseti vek je vek urbane revolucije. Jedan
grad od 100 000
stanovnika dnevno uveze i do 200 tona hrane, hiljadu tona goriva i 62 hiljade
tona vode. Godinje taj grad proizvede 100 000 tona ubreta. Gradovi
smanjuju i povrinu plodnog zemljita, 8% poljoprivrednog zemljinog fonda u
SAD je pretvoreno u gradove.
Siromani delovi gradova su zbog koliine otpada karakteristini po
zagaenosti. Nova sredina ovekovog ivljenja postaje sve nehumanija.

Brz i nekontrolisan prirataj stanovnitva

Eksponecijalni rast
stanovnitva je jo jedan od uzroka naruavanja
ekoloke ravnotee jer zahteva i eksponencijalni rast proizvodnje. Viak
stanovnitva uveava i proizvodnju energije. Ljudsko drutvo se udvostruuje
svakih 30 godina, svake sekunde se na planeti rode 3 nova stanovnika ili 250
hiljada ljudi dnevno. Najvei prirataj stanovnitva imaju nerazvijene zemlje.
Najvei
prirataj
u narednom periodu imae Indija, Kina, Pakistan, Nigerija,
Banglade i Indonezija.

Klimatske promene
Klimatske
promene nastaju
kao posledica
globalnog
zagrevanja.
UN upozorava da poveanje za 1 stepen svetske temperature ima ozbiljan uticaj na
ivi svet.
Industrijski sistem bazira svoju tehnologiju na korienju velikih koliina
fosilnih goriva pri ijem se sagorevanju stvaraju tetne materije, najvie
ugljen- dioksid koji doprinosi stvaranju efekta staklene bate. Svako dupliranje
ugljen- dioksida u atmosferi ima za posledicu poveanje temperature za 2-3
stepena. U prethodnih 18.000 godina prosena temperatura nije varirala vie od 2
stepena, a danas se u Zemljinoj atmosferi nalazi 30% vie ugljen-dioksida nego
1950. Godinje od posledica zagaenja umre i do 3 miliona ljudi. Prosena
temperatura bi do 2010. trebalo da se povea i do 5 stepeni.
Poveanje temperature uzrokuje mnoge promene: promene u emama
padavina, poveanje pustinja, podizanje
nivoa
mora, smanjenje
ribljeg
fonda, smanjenje biodiverziteta.
Najvei zagaivai ugljen-dioksidom su SAD 24,4%, Kina 13,4%, Rusija 7,1%,
Indija 3,7, Nemaka 3,5%, V. Britanija 2,4%, Kanada 2%, Ukrajina 1,8%, Italija 1,7%,
ostali svet 37%.

Smanjenje bioloke raznovrsnosti (biodiverzitet)

Biodiverzitet obuhvata ukupnu razliitost i variranje gena svih vrtsa
mikroorganizama, biljaka i ivotinja i raznolikost ekosistema, on je sve oko nas.
Biodiverzitet se realizuje hijerarhijski kroz tri meusobno uslovljena nivoa:
1. genetiki
biodiverzitet podrazumeva ukupan broj genetikih
informacija sadranih u svim pojedinanim vrstama svih ivih organizama na Zemlji.
2. specijski diverzitet obuhvata ukupan broj organskih vrsta na Zemlji od
nastanka ivota do danas. Od skoro 80 miliona vrsta poznat je i opisan samo 1,5
milion.

3.
ekosistemski
diverzitet
oznaava
ukupnu
raznovrsnost
stanita, biocenoza i ekolokih procesa na Zemlji.
Bioloka raznovrsnost u istoriji Zemlje nikad nije bila stalna. Biodiverzitet ima
znaaja za celu biosferu i njeno funkcionisanje (biodiverzitet organizama u strukturi
zemljita), ali i opstanak planete (biodiverzitet akvatikih i teristrikih ekosistema) i
opstanak oveka. On ima veliku ulogu u funkcionisanju ekosistema, u
razmeni materije u procesu fotosinteze (ume) to ima znaaj za klimu na planeti.
Ljudska aktivnost, industrija, tehnologija, rast stanovnitva, irenje
naselja, zagaivanje, kisele kie, poari, krenje uma, lov i ribolov imali su za
posledicu naruavanje biodiverziteta. Smanjenje bioloke raznovrsnosti dolazi i
za vreme ratova (Nagasaki, Hiroima, Vijetnam, Irak).
Iako su se nalazila alternativna reenja za resurse, dolo se do zakljuka
da se oni ne mogu meriti sa prirodnim. Zato odriva budunost zavisi od
pravine ravnotee izmeu nauke i prirode.
Najozbiljnije pretnje opstanku pojedinih vrtsa dolaze od unitavanja njihovih
stanita (movare, ume). Tropske ume su stanita 1/3 ivih bia na svetu,
a njihovo naglo smanjenje imae ozbiljne ekoloke posledice i za siromane i
za bogate zemlje. Dovode se u opasnost lanci ishrane, ekoloka stabilnost, i
sam opstanak oveanstva.
Za reavanje problema smanjenja bioloke raznovrsnosti vanu ulogu
ima Konvencija o biolkom diverzitetu usvojena na Konferenciji o ivotnoj sredini
u Rio de aneiru 1992. koju su potpisale 163 lanice. Prema lanu 2 te konvencije
odrivo korienje podrazumeva korienje komponenti biolokog diverziteta
koji za posledicu nema njegovo drastino smanjenje.

Stanovnitvo
Rat, bolest i glad su tri najvanija faktora koja slue kao indikatori
stanja oveanstva.
Rat utie na populaciju direktno, ubijanjem ljudi, ili indirektno kada
stvara uslove za glad i bolest.
Bolest moe poprimiti ogromne razmere, a najbolji primer je kuga u XIV veku
koja poistila etvrtinu centralne Evrope i prepolovila stanovnitvo Engleske.
Glad, odnosno nedostatak hrane, moe da dovede do drutvenog regulisanja
populacionog rasta.

Pojam i ciljevi
ivotne sredine

obrazovanja

za zatitu

unapreenje

U zakljucima Meunarodnog savetovanja o ekolokoj edukaciji (1975,

Beograd) zakljueno je da ekoloko obrazovanje treba da:
1. obuhvati celokupna znanja o ivotnoj sredini, prirodi, ljudskoj proizvodnji,
ekologiji, politici, ekonomiji, socijalnom ivotu, zakonskoj regulativi, kulturi i estetici
2. bude neprekidan proces tokom celog ivota
3. bude multidiscpilinarno
4. naglasi aktivno uee u zatiti i reavanju ekolokih problema
5. se bavi vanim ekolokim pitanjima sa svetskog stanovita ali sa
regionalnim razlikama
6. sagledava tekua i budua ekoloka stanja
7. ispita celokupan razvoj i rast iz ekoloke perspektive

8. utemelji vrednosti i potrebe lokalne, nacionalne i meunarodne saradnje

po pitanju zatite .s.
Dok je ranije nauka ila za industrijom, sada ona ima tendenciju da
industriju dostigne i da je vodi. Prikupljanje, obrada i prenoenje informacija
zahteva malu koliinu energije i sirovina. Vri se promena hard-work-a u soft-work
(znanjem bogat rad).
Iako je ovaj proces delimino oslobodio oveka patnji mukotrpnog fizikog
rada, on je besomuno unitavao prirodu, to se odrazilo na naruavanje ravnotee
izmeu oveka i sredine, drutvenih i prirodnih struktura, ovekove linosti i
njegove fizioloke konstitucije.
Povodom
ovih poraavajuih
saznanja
oformljavaju
se
mnogi
nauno- istraivaki instituti koji bi reili ove probleme na razliitim nivoima. Pored
dravnih postoje i meoviti i privatni instituti. Poseban napor u razvijanju
ekoloke svesti uinjen je u svetu, ali i kod nas, mada jo uvek nedovoljno.
Kod nas postoje specijalozovane vie kole i fakulteti za studije ekologije, ili
pak odseci pri viim kolama i fakultetima, a na Filozofskom, Pravnom,
Ekomskom fakultetu i FPN u Beogradu odbranjen je vei broj magistarskih i
doktorskih disertacija iz oblasti socijalne ekologije.
Cilj obrazovanja je da uva i unapreuje ovekovu sredinu i da ona postane
sastavni deo oveka i njegovog ivota. Ranije je obrazovanje bilo od zemlje
do zemlje razliito i ne uvek dobro osmiljeno. Ali u poslednje vreme uinjeni su
napori kod nas i na meunarodnom planu u okviru obrazovno-vaspitnog rada.
Uoena je potreba da se jasnije odredi teorijsko-metodoloka osnova konkretnog
obrazovanja na osnovu nivoa
uzrasta.
Posebno je
posveena panja
osnovnom do srednjokolskog obrazovanja.
Fakultet zatite na radu u Niu ve 3 decenije obrazuje kadrove zatite na
radu. Via eleznika kola u Beogradu i Via tehnika kola u Novom Sadu
imaju odsek na kome se obrazuju inenjeri zatite na radu.

Mogunost ostvarivanja koncepcije ekolokog

obrazovanja i vaspitanja
Obrazovanje ne prestaje sa institucionalnim obrazovanjem ve traje itav
ivot. Obrazovni sadraj mora biti adekvatan uzrastu i stalno dopunjavan i inoviran.
Predkolsko obrazovanje treba da kod dece razvije potrebu za ekologijom
putem praktinih radova, negovanja i gajenja cvea i ptica i odlaenjem u prirodu.
Vaspitai moraju biti diplomirani strunjaci.
Osnovna kola. aci stiu odreena znanja o ivotnoj sredini, emu
su doprineli nastavni planovi u koje je inkorporiran ekoloki sadraj.
Zahvaljujui sticanju znanja osnovci razvijaju ljubav i odgovornost prema
prirodi.
Ekoloki sadraji e uveliko pomoi osnovcima da upoznaju osnovne
pojmove, steknu znanja o zagaenom vazduhu, rekama, negativnom dejstvu buke
itd. Osnovcima se pruaju teorijska znanja iz ove oblasti, ali s obzirom na
uzrast treba ih uputiti i na vannastavne aktivnosti i drutveno koristan rad
gde se pored znanja razvija i umenje. Preporuljiva je i nastava u prirodi.
Srednje obrazovanje. Znanja iz zatite ivotne sredine u prvom i
drugom razredu su postojala sve do 1990. Steena znanja su se produbljivala u
odnosu na ranija. Znanja su se sticala kako iz predmeta prirodnih nauka, tako i iz
drutvenih. Praktikovani su i dodatni programi kao aktivnost kroz sekcije i
drutveno koristan

rad. Uenici srednjih kola uestvuju u gajenju cvea i brinu o svom

radnom prostoru, mere zagaenost vazduha, sakupljaju otpatke.
Univerzitetsko
obrazovanje
se
javlja u trostrukoj
ulozi: 1.
obrazuju strunjake, budue inenjere ekologije, zatite ovekove sredine,
zatite na radu (Fakultet zatite rada u Niu, Fakultet za civilnu zatitu u
Beogradu); 2. neki fakulteti imaju predmete iz ove oblasti i kroz nastavne
planove studenti stiu potrebno znanje; 3. jedan broj fakulteta oformio je
zavode ili institute, centre za razvoj i izuavanje
ekologije (Centar za
multidiscplinarne studije u Beogradu). Na dvema viim kolama oformljen je
odsek za zatitu na radu od saobraaja (Via eleznika kola u Beogradu).

Nauno-istraivaki
zatite na radu

rad i

obrazovanje

na unapreenju

Dananje
vreme je
vreme skokovite izmene
sveta, degradacije
radne i prirodne sredine i vreme snanih profesionalnih oboljenja (invalidski
prenzioneri, povrede, nesree
na
radu), nedovoljne
zatite
na
radu,
nedovoljno dobre organizacije i neobuenog kadra. Sve to utie na odlazak na
bolovanje, te se kod nas gubi 5% nacionalnog dohotka zbog odsustvovanja sa
posla.
Ovi veoma veliki problemi iz oblasti zatite na radu nisu se primeivali sve do
XIX veka. Ova pitanja se nisu postavljala kada su zanatstvo i poljoprivreda
bili osnovni vidovi rada. Tek nastajanje
kapitalizma
i razvoj industrije,
tehnike
i tehnologije
impliciraju probleme
zatite
na radu, oboljenja,
invalidnosti. Tako su stvoreni uslovi za humanizaciju rada.
Od neprocenjivog je znaaja razvoj nauno-istraivakog rada, kako na
polju zatite na radu, tako i na profiliranju kadrova koji su zavrili ovaj
fakultet. Od otvaranja Fakulteta zatite na radu u Niu dolo je do promene
slike u naem drutvu, u industijskim, eleznikim i drugim velikim centrima i
kolektivima. Meuzavisnost nauke, obrazovanja i prakse mora ostati stalna briga
drutva. Pojave povreda na radu se ne mogu reavati ako se istovremeno ne
razvija svest o potrebi za celokupnom zatitom i pirodne sredine i pravilnog
odnosa
ive i neive prirode putem raznih vrsta edukacije i borbe protiv
degradacije ivotne sredine.
Uspena akcija na polju zatite radne i ivotne sredine je ekoloki
nain miljenja, kako korienjem prirodnih izvora i energije ne bismo
potonjim generacijama
ostavili pusto.
Za izgraivanje
valjanog
odnosa
prema prirodi neophodno je znanje iz te oblasti. Zato je zatita ovekove okoline
neophodni deo obrazovanja od poetka kolovanja.
Uenici se jo u srednjoj koli sreu sa osnovama ekologije, prvo kroz
biologiju a u srednjoj kroz samu ekologiju, kada stiu znanja koja e ima
kasnije kada stupe u radni odnos omoguiti da ekoloki misle.
U Deklaraciji UN se navodi da sadraj vaspitanja i obrazovanja za pravilan
odnos prema ivotnoj sredini treba da obuhvati: formiranje svesti pojedinca,
upoznavanje pojedinca sa osnovnim pitanjima i problemima, njegovo prisustvo
i aktivnost, odgovornost i kritiku ulogu, pa i samo njegovo ponaanje u odnosu na
ivotnu sredinu i njenu zatitu.
Predmet zatite na radu je razliito definisan i predaje se pod
razliitim imenima: Tehnika zatita, Uvod u zatitu na radu, Zatita na radu i sl.
Izuavanje ove nastavne discipline je
od ogromnog znaaja
za budue
inenjere, kao i za izuavanje socijalne ekologije.

Zato se danas u ii interesovanja

obrazovanje za odrivi razvoj?

sveta

nalazi

Jedan od kljunih zakljuaka Svetske konferencije o odrivom razvoju u

Johanesburgu 2002. bila je naglaena potreba da se odrivi razvoj integrie u
obrazovne sisteme u svim nivoima obrazovanja, kako bi to obrazovanje posluilo
kao poluga svih daljih promena.
Obrazovanje o ivotnoj sredini je sutinska osnova za razumevanje
svih principa odrivog razvoja. Filozofija obrazovanja o odrivom razvoju ima
za cilj unapreenje naina proizvodnje i potronje, razvoj tehnologija koje e
moi da unaprede kvalitet
ivotne
sredine,
i graane
kroz uenje
i
stvaranje svesti podstakne na akciju po pitanju ivotne sredine. Ti graani e tako
doi do pravih informacija i doneti vane odluke koje su od interesa za sveopte
zdravlje.
Svetska konferencija o odrivom razvoju u Johanesburgu promovisala je kao
najvanije principe:
1. ekonomski, ekoloki i socijalni problemi su sastavni deo koncepta odrivog
razvoja. Obrazovanje o odrivom razvoju mora biti interdiscplinarno obrazovanje
koje poiva na svestranom i globalnom pristupu.
2. nastavnici moraju podsticati kritiko miljenje studenata i uenika kako bi
razvili njihovu viziju odrivog razvoja.
3. odrivi razvoj treba da bude ukljuen u sve obrazovne programe na svim
nivoima.
4. obrazovanje je proces koji traje itavog ivota, bilo neformalno ili formalno.
5. ono mora osposobiti ljude da se bore za pozitivne promene u
ivotnoj sredini.

Ko je prvi ukazao na populacionu bombu?

Pol Elrih je svojom knjigom Populaciona bomba 1968. na dramatian
nain upozorio na opsanosti eksponencijalnog rasta stanovnitva. Upozorio je da
e se tadanje stanovnitvo (3 milijarde) udvostruiti u narednih 30 godina ako
nastavi da raste po postojeoj stopi. Za 170 godina bi se uetvorostruilo. 1850.
je na svetu bila 1 milijarda, ve 1930 dve milijarde. U sluaju da se ovako
nastavi, za devet vekova bi na svetu ivelo 60.000 triliona ljudi.
FAO je doao do zakljuka da porast prehrambenih proizvoda u svetu
ne prelazi 1% godinje dok svetsko stanovnitvo raste 2 puta bre.

ta oveanstvo moe oekivati sa one strane granice?

Istraivaki tim MIT-a je 20 godina kasnije sa knjigom S onu stranu granica Globalni kolaps ili odriva budunost
doao do saznanja da je svet ve
preao granice: ljudska upotreba prirodnih resursa i razvoj zagaujuih materija
su ve premaili fiziku odrivost.
Pad u proizvodnji je neizbean. Da bi se
izbegao pad potrebne su dvojake promene: 1. sveobuhvatno preispitivanje politike i
prakse koje ovekoveuju
rast u materijalnoj
potronji
i
populaciji, 2.
drastino uveanje efikasnosti kojom se upotrebljavaju materijali i energija.

ta sadri ideja dubinske ekologije?

U Bukuretu je 1972. norveki filozof i ekolog Arne Nes izloio
svoju koncepciju dubinske ekologije. Povrni ekoloki pokreti se bave pitanjima
zagaenja i iscrpljenja resursa, a duboki ekoloki pokreti se bave pitanjima kao to
su: principi diverziteta, kompleksnosti, autonomije, decentralizacije, simbioze,
egalitarizma, besklasnosti.
Nes naziva
sve povrne ekoloke
pokrete
antropocentrinim jer se zalau za zatitu prirode motivisane ovekovim
interesima, a druge ekocentrinim jer polaze od stanovita da prirodni svet ima
pravo da postoji nezavisno od oveka.