VISOKA TEHNIKA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC
2013 GODINA

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

DRUMSKI SAOBRAAJ

MOTORI

dr DUAN B. NESTOROVI,
NESTOROVI prof
prof.. str.
str st
st..

I USLOVI KOJE STUDENT TREBA DA ISPUNI

I.USLOVI
da bi stekao uslov da izae na ispit:

Da prisustvuje minimalno 60% predavanjima i

80% vebama .................... 10 poena (2X5 poena).
Da poloi dva kolokvijuma
(koji se rade pismeno) ... 20 poena (2X10 poena).

(minimalno 50% po kolokvijumu)

Da uradi i odbrani seminarski rad 20 poena.

(minimalno 50%)

Minimalan broj poena za izlazak na ispit je ....................30 poena.

Ispit se polae pismeno bez korienja literature i traje 2 h (tri pitanja i
moraju se znati odgovori na sva tri za pozitivnu ocenu - minimalno 50%
svako od pitanja). Odgovori moraju biti obavezno praeni odgovarajuim
skicama.

II NEDELJNI FOND ASOVA

II.
3 (predavanja)+3 (vebe)
III.LITERATURA:
M. Tomi, S. Petrovi;MOTORI SUS, Mainski fakultet u Beogradu, 2004.
godine
R. Pei, S. Petkovi, S. Veinovi; Motorna vozila i motori OPREMA,
Mainski fakultet Banja Luka-Kragujevac, 2008
S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi; POGONSKI MATERIJALI MOTORNIH
VOZILA, Banja Luka-Kragujevac, 2000.g.
N uuz;
N.

AUTOMOBILSKI MOTORI, Saobraajni
S b j i fakultet
f k lt t u Beogradu,
B
d
1997g.
D.Nestorovi; MOTORI, Skripta sa predavanja, Visoka tehnika kola
strukovnih studija u Kragujevcu 2013

1. UVODNA RAZMATRANJA
Prvi pokuaji ostvarenja motora SUS datiraju jos iz XVII. veka.
Prvi motor SUS koji je bio namenjen za vrenje rada u industriji
pronaao je 1678.
1678 godine Hautefeuille.
Hautefeuille
Prvi model elektrinog vozila napravioje Maar Anjo Edlik 1828 godine
Prve gorive elije razvio je Velki fiziar Vilijem Grou (William Grove)
1839. godine.
Tek u toku XIX veka pojavio se itav niz patenata motora SUS. Neki od
bitnijih datuma:
1. Oto Nikolaus 1876. godine realizuje prvi etvorotaktni motor sa
elektrine varnice,
2. Clerk 1882. paljenjem pomou godine realizuje prvi dvotaktni motor,
3 D
3.
Daimler
i l i Benz
B
su 1887
1887. iskoristili
i k i tili klipni
kli i motor
t za pokretanje
k t j putnikog
t ik
automobila,
4. Rudolf Dizel 1892. godine realizuje prvi dizel motor sa ubrizgavanjem
goriva u cilindar i samo paljenjem putem sopstvene energije,
energije
5. Feliks Vankel 1956. godine realizuje prvi rotacioni motor.
1

Jo neki od vanijih datuma

za razvoj motora SUS i
automobila:
- nafta otkrivena 1859.
- prvi pneumatik napravljen
1888 (Dunlop)

izgled jednog od prvih automobila sa motorom SUS

2

izgled jednog od prvih automobila na elektrini pogon

Izgled jednog savremenog modela automobila

Aktuelni koncepti pogona vozila

5

PITANJE :
1 NABROJATI AKTUELNE KONCEPTE POGONA VOZILA I
1.
OBJASNITI .

2. DEFINICIJE I VRSTE MOTORA

Pod pojmom motor podrazumeva se pogonska maina koja neki
vid energije pretvara u mehaniki rad. Zavisno, od toga, koji se vid
energije pretvara u mehaniki rad razlikuju se sledei motori:
U pogledu naina korienja energije, motori koji se koriste kao
pogonski agregati vozila dele se u dve osnovne grupe:
- motori koji vre transformaciju neke vrste energije u mehaniki
rad i
- motori koji koriste akumuliranu energiju.

Uzimajui u obzir koji se motori danas koriste za pogon vozila i

trendove koji ukazuju na budua kretanja u ovoj oblasti, pogonski
agregati mogu se razvrstati u sledee grupe:

Stirling motor
(STIRLING MOTOR)

Podela i vrste pogonskih maina

8

2 1 POGON VOZILA ELEKTRO MOTORIMA

2.1.
Vozila na elektrini pogon (EV) su se pojavila uporedo ili ak pre
vozila
il sa motorima
t i
sa unutranjim
t ji sagorevanjem
j
(SUS)
(SUS).
U to vreme pogonski sistem EV sainjavali su:
- olovni akumulatori i
- motor jednosmerne struje ija je brzina regulisana
posredstvom otpornika.
otpornika
Primat SUS motora nad elektrinim pogonom osiguran je oko 1915.
godine. Tada su stepen
g
p i brzina razvoja
j SUS motora u odnosu na
elektrini pogon bili takvi da su zadovoljavali tenju ljudi za sve
brim i snanijim vozilima. Posledica svih nepovoljnih uslova za
razvoj EV dovela je do gotovo potpunog prestanka razvoja i
proizvodnje elektrinih vozila oko 1920. godine.
9

Renesansa EV nastupa ezdesetih godina sa eljom da se ekoloki

problemi, nastali zbog korienja vozila svedu na to je mogue
manju meru.
Energetska kriza sedamdesetih dodatno je ubrzala istraivanja na
polju razvoja EV .
(
Jedan od osnovnih nedostataka EV u odnosu na klasina vozila (sa
SUS motorom) lei u injenici da je radijus ovakvih vozila znatno
manji. Kao kompromisno reenje pojavljuju se Hibridna elektrina
vozila, koja kombinuju dva razliita pogona, od kojih je jedan
elektrini.

10

2 1 1 BATERIJSKI ELEKTRO POGON

2.1.1.
Vozila sa ovom vrstom pogona poznata su po skraenici BEV (battery
electric vehicle).
)
Regulisanje napona i
ukljuivanja elektromotora
obezbeeno jje kontrolerom.
Elektromotor, koji se napaja
baterijama predaje moment
i obrtno kretanje tokovima
preko transmisije.
Pogonske baterije se pune
iz eksterne elektrine mree
preko ispravljaa.
ematski prikaz baterijskog elektropogona

11

Masovnija upotreba BEV zavisi od napretka u tehnologiji baterija. Aktuelna

ciljna kategorija baterija u razvoju jeste litijum jonska (Li-ion). Ova baterija
obezbeuje najbolje performanse vozila (ubrzanje, radijus kretanja).
Punjenje i pranjenje je bre nego kod olovnih (Pb) i nikl metal hidridnih
(NiMH) baterija. Manje su zapremine (tipino 40%) i teine (50%) od NiMH.
Ek l ki su podobnije
Ekoloki
d b ij u odnosu
d
na baterije
b t ij bazirane
b i
na niklu
ikl i olovu.
l
Sadre do tri puta vie energije po jedinici teine i zapremine od
konvencionalnih olovnih i nikl metal hidridnih baterija.
Prednosti BEVa su:
- nulta emisija izduvnih
gasova,

g
u
s
t
i
n
a

Nedostaci BEV-a:
- skuplja
k lj su od
d vozila
il sa
motorima SUS,
- autonomija kretanja limitirana
i trenutno se kree do 150 km
km.

e
n
e
r
g
i
j
e
godina

Razvoj baterija za elektro-automobile

12

Primer varijante primene BEV na automobilu

13

Primer varijante primene BEV na automobilu

14

2 1 2 ELEKTROMOTORI SA GORIVIM ELIJAMA

2.1.2.
Primena gorivih elija u pogonskom agregatu podrazumeva
vodonik kao gorivo.
g
Prve gorive elije razvio je Velki fiziar Vilijem Grou (William
Grove) 1839. godine.
Gorive elije su galvanske elije koje proizvode elektrinu energiju
iz energije koja se oslobaa hemijskom reakcijom goriva koje se
kontinualno dovodi sa oksidacionim sredstvom. Obino se pod
ovim pojmom podrazumevaju vodonino-kiseonine gorive elije.
G i
Gorive
elije
lij su h
hemijski
ij ki iizvorii elektrine
l kt i energije.
ij One
O se ne
moraju prethodno puniti ve se reagensi, iz rezervoara, uvode u
eliju. Najefikasnije gorive elije su one koje koriste vodonik.
Gorive elije elektrinu energiju proizvode neposredno i stoga bi
trebalo da budu efikasnije, jednostavnije i pouzdanije. Za sada,
njihovu upotrebu spreavaju tehnike prepreke.

15

Vodonik prolazi kroz komoru sa kanalima sa strane anode, dok kiseonik, iz

vazduha, struji
j kroz komoru sa kanalima na strani katode. Anoda je
j
izraena od platine i izaziva reakciju kojom se atomi vodonika dele na
pozitivne jone (protone) i negativne (elektrone). Obe vrste jona privlai
katoda. Izmeu anode i katode se nalazi polimerna elekrolitska membrana
(PEM Polzmer Electrolyte
Membrane) koja proputa samo
pozitivno naelektrisane jone da
prou
k
kroz nju
j d
do katode.
k t d Zbog
Zb
toga su elektroni primorani da
se kreu spoljnim krugovima,
stvarajui tako elektrinu struju.
struju
Elektroni i pozitivni joni vodonika
sa kiseonikom na katodi formiraju
vodu koja izlazi iz elije
vodu,
elije.
Princip rada gorive elije

Konverzija
j vodonika u elektrinu energiju
g j u gorivoj
g
j eliji
j teoretski je
j
mogua maksimalno od 50-60%, dok je u praksi taj procenat znatno
manji i kree se od 25 - 30%.
16

Ne postoje tehnika reenja primene gorivih elija koja bi udovoljavala

svim
i zahtevima
ht i
k ji se postavljaju
koji
t lj j pred
d savremenim
i pogonskim
ki
agregatima, zato jo uvek prednost, u primeni, imaju motori SUS.
Glavni razlozi primene gorivih elija u budunosti temelji se na :
-velikom stepenu iskorienja i
-malom negativnom uticaju na okolinu.
Stepen iskorienja znatno je vei nego u svim do sada upotrebljavanim
termikim procesima za proizvodnju elektrine energije. Koliina
otpadne toplote iz gorivih elija manja je nego iz konvencionalnih
t j j a produkti
d kti sagorevanja
j ne sadre
d tetne
t t sastojke.
t jk
postrojenja,
Pre masovnije primene gorivih elija treba reiti dva kljuna
problema:
p
- zamena plemenitih metala kao materijala elektroda, s drugim,
jeftinijim i pristupanijim materijalima i
-produiti trajnost i pouzdanost gorivih elija.
17

Mogua napajanja gorive elije vodonikom

TE NO GORIVO:
METANOL
BENZIN
DIZEL GORIVO

REFORMER

pogon vozila gorivom elijom

direktnim stvaranjem vodonika
razlaganjem tenog goriva

GORIVA
ELIJA

POGONSKI
SKLOP

ELEKTRO
MOTOR

REGULACIJA
SNAGE

REZERVOAR VODONIKA
(SABIJENI ILI TENI)

OPCIONA BATERIJA
(HIBRIDNI POGON)

GORIVA
ELIJA

POGONSKI
SKLOP

pogon vozila gorivom

elijom napajanjem
vodonikom iz rezervoara

ELEKTRO
MOTOR

REGULACIJA
SNAGE

OPCIONA BATERIJA
(HIBRIDNI POGON)
18

Primer varijante primene gorivih elija na biciklu

19

Primer varijante primene gorivih elija na automobilu

20

Primer varijante primene gorivih elija na autobusu

21

2.2. HIBRIDNI POGONI

Hibridni pogon se koristi, se pre svega kod drumskih i eleznikih
vozila. Objedinjuje prednosti pogonskih sistema koji ga sainjavaju,
tako to pri razliitim reimima vonje, koristi prednosti razliitih
sistema pogona.
Hibridni pogon podrazumeva pokretanje vozila pomou nekoliko
razliitih izvora energije. Najei koncept hibridnog pogona predstavlja
jedno vozilo sa dva motora (razliitih pogona). Svaki od motora radi
prema potrebi odnosno zavisno od uslova vonje u kojem se nalazi
vozilo, dok postoje periodi kada su oba motora u funkciji. Ovakav
koncept omoguava utedu energije uz znaajno manje zagaenje
ivotne sredine.
Vozilo na hibridni pogon moe da radi samo u elektro modu, i u tom
sluaju vozilo ima nultu emisiju. To je naroito vano kod gradske
vonje.

22

U opciji su sledee vrste hibridnog pogona:

- SUS motor + elektromotor + akumulator (preovlaujue)
- SUS motor + elektromotor + spoljanji izvor elektrine energije (trola)
- SUS motor + zamajac
- Gasna turbina + generator + akumulator + elektromotor

Prednosti hibridnog
g pogona
p g
su:
- nizak nivo buke,
- mala emisija izduvnih gasova i
- veliki stepen korisnosti.
Glavni nedostaci su:
- velika cena vozila,
- velika
lik masa vozila
il (odnosu
( d
na ista
i
sa klasinim
kl i i pogonima)
i )i
- manji prtljani, odnosno tovarni prostor
Sto se tie bezbednosti,
bezbednosti hibridni automobili su jednako bezbedni
kao i automobili sa klasinim pogonima.
23

2.2.1. HIBRIDNO ELEKTRINO VOZILO (HEV)

Hibridna elektrina vozila (HEV- Hybrid Electric Vehicle) najee imaju
kombinaciju pogona sa elektro motorom i motorom SUS.
j
se izvodi u dve verzije:
j
Najee
- Vozilo sa serijskim hibridnim pogonom i
- Vozilo sa paralelnim hibridnim pogonom.
Vozilo sa serijskim hibridnim pogonom u gradskoj vonj i pri vonji
konstantnom brzinom pokree se elektromotorom, koji se elektrinom
energijom snabdeva iz baterija. Vuni moment pogonski tokovi dobijaju
od elektromotora i u ovojj varijanti
j
motor
PRIKLJUAK ZA
REZERVOAR
EL. MREU
SUS nije aktivan (njegova spojnica je
iskljuena).
Za to vreme motor
MOTOR SUS
BATERIJA
SUS pokree generator, koji napaja
elektrinom energijom elektromotor, a
GENERATOR
vikom elektrine energije pune se
ELEKTROMOTOR
baterije.
Serijski hibridni pogon
24

Kod paralelnog hibridnog pogona vuni moment obezbeuje SUS motor

ili elektromotor.
Istovremeno motor SUS pokree generator koji elektrinom energijom
napaja
j elektromotor,
l kt
t a vikom
ik
se pune baterije.
b t ij
REZERVOAR

MOTOR SUS

PRIKLJUAK ZA
EL MREU
EL.

BATERIJA

GENERATOR
ELEKTROMOTOR

Paralelni hibrid koristi se, dakle,

motorom SUS kao glavnim pogonskim
agregatom, dok elektromotor samo
asistira kada je potrebna vea snaga pri ubrzavanju vozila ili savladavanju
uspona.
U sluaju veeg optereenja ili pri
vonji na veim distancama pogon
daje motor SUS. Tada se preko
generatora dopunjuju baterije.

Paralelni hibridni pogon

25

Da bi se poveao radijus kretanja EV i smanjila potronja HEV uvodi se

regenerativno ili rekuperativno koenje.
koenje Pri ovakvom usporavanju vozila
elekro motor prelazi u generatorski reim rada, pri emu se vri
Zahtev za regeneracijom se automatski
dopunjavanje baterija.
sprovodi zahvaljujui kontrolnoj elektronici
koja obezbeuje odgovarajue upravljake
MOTOR SUS
signale za energetski pretvara.
Na ovajj nain p
poveanje
j radijusa
j
kretanja
j
REGENERATIVNO KOENJE
moe da iznosi od 5-10%.
Osim poveanja radijusa kretanja ovakvo
koenje omoguava utedu na odravanju
ELEKTROMOTOR
konih obloga.
Korienjem regeneracije utie se i na
BATERIJA
lakou i udobnost upravljanja vozilom.
P t j
Putanjem
pedale
d l regulacionog
l i
organa
praktino se dobija vozilo sa jednom
pedalom.
GORIVO
Potreba za mehanikim konicama javlja se
samo u izuzetno ekstremnim uslovima
Regenerativno koenje
vonje(maximalnim i minimalnim).
26

2.3. PLUG-IN HIBRIDNO ELEKTRINO VOZILO (PHEV)

Plug-in hibridna elektrina vozila (PHEV) koriste baterije koje se pune
spoljnim izvorom elektrine energije (na normalnu elektrinu utinicu).
Ostale komponente su iste kao kod drugih elektrinih pogona.
Danas se PHEV najvie koriste kao putniki automobili, ali ima i
komercijalnih vozila i kombija, komunalnih kamiona, autobusa,
motocikala, skutera i vojnih vozila.

Raspored karakteristinih agregata kod PHEV

27

Uporedni pregled opreme vozila na eletro i hibridni pogon

Motor
SUS

BEV

Regenerativno koenje
Elekxxtxxxxxxxxxxxx xromotor

Regenerativno koenje

BEV Baterijsko
BEVB t ij k elektrino
l kt i vozilo
il
Elektromotorr

1.
2.

Nema motor SUS

Ogranieno tehnologijom
baterija
-Ogranien radijus
-Znatna
Znatna cena baterija
-Dugo vreme punjenja

Elekxxtxxxxxxxxxxxx xromotor

Elektromotor
Baterije
j

Elekxxtromotor

Elekxxtromotor

Baterije

Plug- In
Hibrid
PHEV
Plug-In
Pl
I Hibrid
Hib id
Koristi elektrini
motor, baterije i motor
SUS kao podrku.
Baterije mogu da se
pune upotrebom
standardne elektrine
mree.

Gorivo

Hibrid
Motor
SUS
Regenerativno koenje
Elekxxtxxxxxxxxxxxxromotor

El kt
Elektromotor
t

Baterije

Elekxxtromotor

Gorivo

HEV hibridno elektrino vozilo

Koristi motor SUS u kombinaciji

sa elektromotorom/generatorom
i baterijama
Serijski
j
hibrid:
Motor SUS pokree generator,
koji napaja strujom
elektromotor, a koji pogoni
tokove. Viak struje puni
baterije
Paralelni hibrid:
Tokovi vozila mogu biti
pogonjeni simultano motorom
SUS i elektromotorom koga
napajaju baterije

Regenerativno koenje

Gorive elije

Elekxxtxxxxxxxxxxxx xromotor

Elektromotor

Baterije

Elekxxtromotor

Elekxxtromotor
Gorive
elije

Vodonik

FCEV Elektrino vozilo

sa gorivim elijama
Ne koristi motor SUS.
Radi kao serijski hibrid, s
tim to ulogu motora
SUS preuzimaju gorive
elije koje obezbeuju
napajanje elektrinog
motora za pogon vozila i
odravanje napunjenosti
baterija
28

2.4. TOPLOTNI MOTORI

Toplotni motori spadaju u grupu pogonskih maina kod kojih se toplotna

energija razvijena sagorevanjem goriva koristi za mehaniki rad.
Zavisno od mesta oslobaanja
j toplote
p
i dobijanja
j j mehanikog
g rada
razlikujemo dve vrste toplotnih motora i to:
- motori sa spoljnim sagorevanjem (motori SSS) i
- motori sa unutranjim sagorevanjem (motori SUS)

29

2 4 1 TOPLOTNI MOTORI SA SPOLANJIM SAGOREVANJEM (SSS)

2.4.1.
Kod motora SSS sagorevanje
g
j se odvija
j u posebnim
p
sistemima,, gde
g se
radnom fluidu menja energetski potencijal, dok se razvijanje mehanikog
rada ostvaruje u posebnom sistemu (klipnoj maini i turbini).
U zavisnosti od toga ta se koristi kao radni fluid razlikujemo:
- Parnu mainu i
- Stirling motor.
2.4.1.1. PARNA MAINA
Kod parnih maina sagorevanje se odvija u posebnim loitima, gde se
radnom fluidu, najee voda, die energetski potencijal na vei nivo
(vodena para), dok se razvijanje mehanikog rada ostvaruje u
posebnom
b
sistemu
i t
.
30

I parna klipna maina (parna turbina)

II postrojenje
t j j parnog kotla
k tl
III kondenzaciono postrojenje
II

III

1.loite,
2 produkti sagorevanja
2.produkti
3.pregreja pare,
4.rezerv. napojne vode,
5.napojna pumpa,
6.parovod,
7
7.parni
i motor,
t
8.pumpa za rash. vodu,
9.kondenzator,
10.vakum pumpa.

ematski prikaz parne maine

Nedostaci ovih motora su:

Pogodnosti ovih motora su:

- mali
li stepen
t
k
korisnosti
i
ti (10 -15%),
15%)
- veliki gabariti,
- velika masa,
- mala specifina snaga i dr
dr.

- jednostavnost konstrukcije,
- jednostavnost rukovanja i
odavanja,
- mogunost

tk
korienja
i j goriva
i
irokog spektra kvaliteta i dr.
31

2.4.1.2. STIRLING MOTOR

Stirling motor je klipni motor sa spoljnim sagorevanjem i zagrevanjem
zidova cilindra. Radni medijum u cilindrima moe biti vazduh ili neki
drugi gas.
Na jednoj strani se radni medijum zagrevanjem iri dok se na drugoj
strani ohlaen skuplja. Zbog razlike u pritiscima klipovi se naizmenino
pribliavaju i udaljuju. Klipovi su spojeni kolenastim vratilom koji
njihovo
jih
kretanje
k t j pretvara
t
u rotaciju.
t ij Na
N ovajj nain
i toplotna
t l t energija
ij se
pretvara u mehaniki rad.
Radni ciklus Stirling motora sastoji se
od:
-zagrejavanja gasa,
- ekspanzije
p
j vrueg
g gasa
g
- kompresije hladnog gasa i
- hlaenja radnog gasa.

Princip rada Stirling-ovog motora

tip MM-1 Coffe Cup

32

Princip rada Stirling-ovog motora tip Two Piston

zagravanje

hlaenje

Faze rada Stirling-ovog motora

33

1 irenje

Hladan
cilindar

2 transfer

Topao
cilindar

3 skupljanje

4 transfer

Faze rada Stirling-ovog motora

1. Vei deo gasa je u toplom

cilindru, zagreva se i irenjem
gura oba klipa ka kolenastom
vratilu.
2. Gas se iri do tri puta. Jo
2/3 gasa se nalazi u toplom
cilindru. Zamajac pokree
radilice za sledeih 90 stepeni
prebacujui
b
j i najvei
j i deo
d gasa
do hladnog cilindra.
3. Najvei deo gasa se nalazi u
hladnom cilindru. Tu se hladi,
skuplja dovodei oba klipa ka
spolja.
4 Sk
4.
Skupljeni
lj i gas se jo
j nalazi
l iu
hladnom cilindru. Zamajac
pokree radilicu sledeih 90
stepeni I pebacuje hladan gas
u topao cilindar. Ovim je
ciklus zavren.
34

Kod ovih motora sagorevanje se obavlja izvan cilindara, tako da, usled
sagorevanja, nema udara u cilindrima i njihov rad je potpuno tih. Kada
se govori o prednostima i manama ovih motora, poreenje se obino
vri sa motorima SUS.
Glavne prednosti ovog motora su:
- tih rad,
- nema tetne emisije izduvnih gasova u atmosferu iz radnih cilindara,
- mogunost
g
korienja
j razliitih " istih " g
goriva, za zagrevanje,
g
j
- jednostavni su za odravanje i
- velika im je ekonominost.
O
Osnovni
nedostaci Stirlingovog
S
motora su:
- velika cena,
- velikih su gabarita te nisu primenljivi za pogon vozila i dr.
dr
35

2.4.2. TOPLOTNI MOTORI SA UNUTRANJIM SAGOREVANJEM

(SUS MOTORI)
Kod motora SUS sagorevanje goriva se obavlja u samim cilindrima
motora.
motora
Motori SUS su toplotni motori kod kojih produkti sagorevanja, vieg su
energetskog potencijala stvorenog nakon oslobaanja toplote, svojim
direktnim dejstvom
j
ostvaruju
j mehaniki rad.
Od svog nastanka pa do danas, ovi motori, se stalno usavravaju, kako
po opremi i konstrukciji tako i po karakteristikama. Danas, serijski
proizvedeni motori,, imaju
p
j stepen
p korisnosti od 35 do 45 % (zavisno
(
od
vrste i veliine motora), dobre efektivne karakteristike, malu potronju
goriva i dobre upotrebne karakteristike.
Zavisno od naina

pretvaranja energije produkata sagorevanja u

mehaniki rad motori SUS se mogu podeliti u dve grupe:
strujni
j
motori i
1. tzv
2. motori promenljive zapremine radnog prostora.
36

2.4.2.1. STRUJNI MOTORI

Strujni motori se mogu podeliti u dve grupe:
- Gasna turbina i
- Mlazni i raketni motori.
Osnovna karakteristika, ovih motora, je da se rad ostvaruje na raun
kinetike energije produkata sagorevanja.
2.4.2.1.1.
2
4 2 1 1 GASNA TURBINA
Gasna turbina, spada u grupu toplotnih motora sa unutranjim
sagorevanjem. Kod gasne turbine rad se ostvaruje pomou sagorelih
gasova. Ima
I
sve procese rada
d kao
k i klasian
kl i SUS motor,
t samo to
t se
svi procesi odvijaju
jednovremeno, ali na
1 - 2 adijabatsko sabijanje,
2 - 3 iizobarsko
b
k d
dovoenje
j
razliitim
liiti mestima.
ti
toplote,
Rad gasnih turbina se
3 - 4 adijabatsko irenje i
4 - 1 izobarsko odvoenje
zasniva na
toplote
p
termodinamikom
Dulovom (Joule)
ciklusu.
37

Gasna turbina jje rotacijski

j
ureajj koji
j pretvara
p
energiju
g j sagorevanja
g
j
gasova u koristan rad. Na ulazu se nalazi kompresor, koji poveava
pritisak ulaznih
. gasova, dok im smanjuje zapreminu, komore za
sagorevanje i turbine, gdje se vrui gas usmerava preko statorskih
lopatica na turbinske lopatice, te ih okree

Princip rada gasne turbine

U komori za sagorevanje ulazi vazduh, koji

se mijea
j
sa gorivom
g
i zatim pali,
p
ime se
stvara energija. U komori za sagorevanje, u
kojoj je veliki pritisak, sagorevanje goriva
stvara i velike temperature. Proizvodi
sagorevanja prisilno ulaze u turbinu, sa
velikom brzinom i protokom, gdje se preko
mlaznica usmjeruje na lopatice, koje se
okreu a izduvni gasovi izlaze sa
okreu,
smanjenom temperaturom i pritiskom.

Dobijena energija moe se prenijeti preko vratila, komprimiranog zraka

ili potiska, zavisno o tome primjenjuje li se za avione, vozove,
brodove, elektrine generatore ili ak za tenkove.
38

Popreni presek gasne turbine

39

U primeni su gasne turbine sa jednim vratilom i sa dva vratila. Kod

turbinskih motora gorivo kontinualno sagoreva u komori za sagorevanje
u koju se dovodi sabijeni vazduh iz radijalnih kompresora. Sagorevanje
se odvija uvek sa vikom vazduha, tako da izduvni gasovi imaju znatno
manje
j tetnih izduvnih komponenati
p
od klasinih klipnih
p
motora SUS.

Gasna turbina sa jednim vratilom

Gasna turbina sa dva vratila

Kod jednoosovinske turbine, turbinsko i kompresorsko kolo su

spregnuti
ti i nalaze
l
se na jednom
j d
vratilu.
til Kod
K d dvoosovinskog
d
i k
gasno
turbinskog motora, radno i kompresorsko vratilo su razdvojeni i imaju
svoja turbinska kola.
Gasna turbina se koristi kod veih termoenergetskih postrojenja i za
vee brodske pogonske maine, kao i za turbo-elisne avio motore.
40

Vozilo sa gasnom turbinom (Jaguar C

C-X75)
X75)

41

Kamion sa gasnom turbinom (Volvo ECT)

42

2.4.2.1.2. MLAZNI I RAKETNI MOTORI

Osnovna karakteristika, ovih motora, je da se rad ostvaruje na raun
kinetike energije produkata sagorevanja, koji ekspandiraju iz
gorionika u vidu mlaza.
mlaza Ova energija se koristi za stvaranje
pogonskog potiska.
Ovi motori su nali p
primenu u domenu veih eksploatacionih
p
snaga,
g
tako da u avio saobraaju dominira mlazni pogon.

43

Osnovne prednosti strujnih motora su:

- jednostavnost,
- mali broj delova,
- mala masa i gabariti,
- visoka specifina
p
snaga
g i dr.
Mane ovih motora su:
- Nedovoljno visok stepen korisnosti ( kao posledica
kontinualnog sagorevanja koje zahteva nie maksimalne
temperature
p
sagorevanja
g
j u cilju
j manjih
j termikih optereenja)
p
j )i
- manja ukupna ekonominost (jer imaju nie maksimalne
temperature a stepen korisnosti krunog termodinamikog
ciklusa proporcionalan je odnosu maksimalne i minimalne
temperature ciklusa).
44

2.4.2.2. MOTORI PROMENLJIVE ZAPREMINE RADNOG PROSTORA

Promenljivost radne zapremine postie se primenom klipnog
mehanizma tako da se u istom prostoru obavlja i izmena radne materije
i sago
sagorevanje
e a je i e
ekspanzija.
spa ja Pri o
ovome
o ep
proces
oces sago
sagorevanja,
e a ja, sa visokim
so
temperaturama, traje manji deo radnog ciklusa tako da je mogue raditi
sa visokom maksimalnom temperaturom procesa. Ovo omoguuje
realizaciju znatnog temperaturskog pada izmeu maksimalne i
minimalne temperature ciklusa ime se postie dobro iskorienje
transformacije energije a time i dobra ukupna ekonominost motora.

45

Kod
K
d motora
t
promenljive
lji
zapremine
i
mehaniki
h iki rad
d se dobiva
d bi
korienjem potencijalne energije produkata sagorevanja na
raun njihove ekspanzije u promenljivoj zapremini radnog
prostora.
prostora
Mehaniki rad kod ovih motora jednak je:
W = p V
gde je:
W - mehaniki
h iki rad,
d
p
- pritisak i
V - gradijent promene zapremine.
Motori promenljive radne zapremine se mogu podeliti u dve grupe:
- motori sa oscilujuim klipovima (klipni motori) i
- rotacioni motori
46

2 4 2 2 1 MOTORI SA OSCILIUJUIM KLIPOVIMA (ili klipni

2.4.2.2.1
kli i motori)
t i)
Kod svih klipnih motora osnovna konstruktivna koncepcija je ista.
Kod svih se promenljivost zapremine postie pomou naizmemino
promenljivog pravolinijskog kretanja klipa. Klip je cilindrinog oblika
i kree se u radnom prostoru u obliku cilindra prinudno oscilujui
pod
d dejstvom
d j t
klipnog
kli
mehanizma.
h i
Klip
Kli se kree
k u radnom
d
prostoru
t
omeenom spoljnom (SMT) i unutranjom (UMT) mrtvom takom.

47

IIgled
l d i delovi
d l i
etvorocilindrinog
t
ili d i
klipnog motora
48

Skica glavnog motornog mehanizma klipnog motora

1.klip
2. klipnjaa
3.kolenasto vratilo

4. cilindar
5. cilindarska glava
6. korito motora

7. blok cilindra donji deo

8. usisni ventil
9. izdivni ventil
49

Radni prostor formiran je od

cilindra (4), koji je sa jedne strane
zatvoren cilindarskom glavom (5)
a sa druge strane promenljivim
klipom (1). Potiskivanjem klipa
gasovii savlauju
l j spoljni
lj i otpor
t
i
vre mehaniki rad.
Posredstvom klipnjae (2), koja je zglobno vezana sa klipom i kolenastim
vratilom
il
(3) pravolinijsko
(3),
li ij k oscilatorno
il
k
kretanje
j klipa
kli
preobraava
b
se u
obrtno kretanje kolenastog vratila. Na ovaj nain se mehaniki rad, koji
gasovi vre potiskujui klip, predaje korisniku preko kolenastog vratila.
Postoje dva karakteristina poloaja klipa u kojima se vri promena
smera kretanja klipa (UMT i SMT). Brzina klipa, u tim takama, jednaka je
nuli. Ti poloaji nazivaju se mrtvim takama. Kada je klip u UMT
zapremina iznad klipa ima maksimalnu vrednost (Vmax) i naziva se ukupna
zapremina cilindra. Krajnji spoljni poloaj naziva se spoljna mrtva taka
(SMT). U ovom poloaju klipa zapremina iznad njega je minimalna (Vmin) i
naziva se kompresiona zapremina (Vc).
)
Pomeranje klipa od jedne do druge mrtve take naziva se hod klipa (S).
50

Pri pomeranju klipa prenika (D), od jedne do druge mrtve take, elo klipa
opisuje radnu zapreminu cilindra (Vh):

Ukupna (max) zapremina radnog prostora

jednaka je:

Vmax = Vu = Vh + Vc
Stepen kompresije () je definisan:

Vmax Vu Vh + Vc
Vh
=1 +
=
= =
Vmin Vc
Vc
Vc
Stepen kompresije pokazuje u kom je odnosu izvreno sabijanje
radne materije, tj. za motor poznate radne zapremine definie veliinu
kompresione zapremine, odnosno zapreminu prostora sagorevanja.
51

U radnom prostoru motora odvija

se proces energetske
transformacije, koji se sastoji iz
vie faza; izmena radne materije
(pranjenje i punjenje radnog
prostora), sabijanje svee radne
materije, paljenje i sagorevanje kao
i irenje produkata sagorevanja uz
razvijanje mehanikog rada.
Za vreme procesa sagorevanja dostiu se veoma visoke temperature
produkata sagorevanja koji zagrevaju delove motora , te se moraju hladiti.
Pored sistema hlaenja motor ima itav niz drugih pomonih ureaja, koji
obezbeuju siguran i ekonomian rad motora u raznim uslovima
eksploatacije.
k l t ij
Taktnost motora oznaava broj hodova klipa potrebnih za izvrenje jednog
radnog ciklusa u cilindru motora. Vidi se da jednom hodu klipa odgovara
jedan poluobrt kolenastog vratila, tj. svakom obrtaju kolenastog vratila
odgovaraju dva hoda klipa.
52

2.4.2.2.1 ROTACIONI MOTORI (motori sa obrtnim klpovima)

Uprkos mnogim patentima,
patentima od svih rotacionih motora
motora, jedini
praktinu realizaciju naao je tzv Vankel motor.

Skica motora sa obrtnim klipovima (Vankelov motor)

1.Cil. kouljica(trihoidni o.)

2 kli
2.klip
3.kolenasto vratilo
4.ekscentar kolen vratila

5.nepokretni zupanik
9. izduvni kanal
6
6.zup.
sa unutr.
t ozublj
blj 10.udubljenje
10 d blj j na klipu
kli
7.sveica
8. usisni kanal
53

U cilindarskoj kouljici (1) specijalnog oblka (oblik trohoide) kree se

klip (2) trouglastog oblika. Vrhovi klipa u svakom momentu su u
dodiru preko zaptivnih prstenova,
dodiru,
prstenova sa povrinom cilindra.
cilindra Na klipu je
privren zupanik (6) sa unutranjim ozubljenjem. Ovaj zupanik
je uzubljen sa nepokretnim zupanikom (5), po kome se kotrlja. S
druge strane klip je oslonjen preko kliznog leita (4) na ekcentar
kolenastog vratila. Okreui se, klip (2) povlai sa sobom ekscentar,
izazivajui tako okretanje vratila (3), koji predaje snagu motora. Time
jje ostvareno p
planetarno kretanje,
j , jjer se klip
p okree oko svoje
j ose
koja je istovremeno osa ekscentra , a sama osa ekscentra se okree
oko ose vratila .
54

Bo

Na slici (a) poloaj klipa oznaava usisavanje i punjenje povrine B0.

Kada ivica A1 pree usisni kanal (8) zavreno je punjenje komore
smeom. Daljim kretanjem klipa zapremina se smanjuje, tj. vri se
k
kompresija
ij (slika
( lik b).
b) Kada
K d klip
kli doe
d u taku
t k A3 zavrava

se faza
f
kompresije. Preko udubljenja (10), koje i izraeno na klipu, sabijena
smea prestrujava prema drugoj polovini cilindra, pali se smea
varnicom na sveici (7) i sagoreva.
sagoreva Pri daljem kretanju ivice prema
poloaju C2 zapremina komore se poveava a to odgovara procesu
ekspanzije produkata sagorevanja. Daljim kretanjem klipa poinje
smanjivanje leve komore i izbacivanje produkata sagorevanja kroz
izduvni kanal (9). Vidi se da svaka od triju stranica klipa pri jednom
punom obrtaju klipa obavi etvorotaktni cikluc.
55

Usisava
nje

4.
izduvavanje

.
Kompresi
ja

3.
Sagorevanj
e
Faze rada Vankel motora
56

Faze rada Vankel motora

57

Delovi Vankel motora

58

Mazda RX-8, sportski automobil sa Vankelovim motorom

59

Prednosti rotacionih motora u odnosu na klipne su sledee:

- manji broj delova (pre svega zbog nepostojanja ventilskog
razvoda i klasinog klipnog mehanizma),
- manja teina i gabariti,
- odsustvo vibracija, zbog nepostojanja oscilujueg klipa i
relativno malih neuravnoteenih inercijalnih masa,
- mogunost rada sa visokim brojem obrtaja (zbog manjih
i
inercijalnih
ij l ih sila)
il ) i
- visoka specifina snaga (odnos snage prema masi motora)
N j i nedostaci
Najvei
d t i ovog motora
t
su:
- manji vek motora, zbog kritinog zaptivanja vrhova obrtnog
klipa i znatnog istroenja cilindra i klipnih prstenova,
- vee termiko optereenje, jer vreli gasovi se uvek nalaze na
istoj stani cilindra,
- loija ekonominost zbog nekompaktnog (izduenog) oblika
k
komore
za sagorevanje
j u klipu
kli i
-nepovoljna izduvna emisija (pre svega HC), zbog razvuenog
oblika komore za sagorevanje

60

Da bi se sagledale prednosti i mane motora SUS u odnosu na motore SSS

obino se vri poreenje klipnog motora SUS i klipne parne maine.
Osnovne prednosti motora SUS su:
1. dobra ekonominost goriva (optimalni stepen korisnosti zavisno od
motora I kree se od 0,25
, do 0,50),
, ),
2. dobra specifina snaga (razvijena snaga iz jedinice mase motora),
3. dobra kompaktnost pogonskog agregata,
4. koriste gorivo visoke energetske sabijenosti to omoguuje dobar
radijus kretanja,
5. brza spremnost za rad po startovanju i
6. troe gorivo samo dok rade.
Nedostaci motora SUS su:
1. velika zavisnost od kvaliteta goriva,
2. loe ekoloke karakteristike,
3 nesamostalan
3.
l poetak
k rada,
d
4. komplikovanost konstrukcije i izrade,
5. zahteva struno rukovanje i odravanje,
6 velika cena proizvodnje motora i
6.
7. velika cena i deficitarnost fosilnog goriva.
61

PITANJA:
1.
2.

NABROJATI AKTUELNE KONCEPTE POGONA

MOTORNIH VOZILA I OBJASNITI I IH.
DEFINICIJE, PODELA I VRSTE MOTORA. NACRTATI
ODGOVARAJUE SKICE I OBJASNITI POGON VOZILA
ELEKTRO MOTORIMA

3.

DEFINICIJE, PODELA I VRSTE MOTORA. UZ ODGOVARAJUE

SKICE OBJASNITI PLUG-IN HIBRIDNO ELEKTRINO VOZILO
KAO I HIBRIDNI POGON VOZILA.

4
4.

DEFINICIJE, PODELA I VRSTE MOTORA. UZ

ODGOVARAJUE SKICE OBJASNITI PRINCIP RADA
TOPLOTNIH MOTORA SA SPOLJANJIM SAGOREVANJEM
(SSS)

62

5
5.

DEFINICIJE, PODELA I VRSTE MOTORA

DEFINICIJE
MOTORA. UZ ODGOVARAJUE
SKICE OBJASNITI PRINCIP RADA TOPLOTNIH MOTORA SA
UNUTRANJIM SAGOREVANJEM(SUS) SA POSEBNIM
OSVRTOM NA STRUJNE MOTORE

6.

DEFINICIJE, PODELA I VRSTE MOTORA. UZ ODGOVARAJUE

SKICE OBJASNITI PRINCIP RADA TOPLOTNIH MOTORA SA
UNUTRANJIM

SAGOREVANJEM(SUS)SA POSEBNIM
OSVRTOM NA MOTORE PROMENLJIVE ZAPREMINE RADNOG
PROSTORA

63

3. KONSTRUKTIVNO IZVOENJE KLIPNIH MOTORA

SUS
Sve delove klipnog motora SUS moemo podeliti na:
- Nepokretne i
- Pokretne.
U nepokretne delove motora sus spadaju:
1. Donje kuite motora
1
motora,
2. Gornje kuite motora,
3. Cilindarski blok,
4 Cilindarska glava i
4.
5. Poklopac cilindarske glave.
U pokretne delove motora sus spadaju:
1. Klipna grupa,
2. klipnjaa i
3 kolenasto vratilo (radilica).
3.
(radilica)
64

1. Poklopac cilindarske glave,

2. Cilindarska glava,
3 Zavrtnji za privrivanje
3.
privrivanje,
4. Blok motora,
5. Zupanik,
6. Donja polutka leita,
k l
kolenast.
Vratila,
V il
7. Korito motora,
8. Zaptivka bloka motora,
9 Klipna grupa,
9.
grupa
10. klipnjaa i
11. kolenasto vratilo (radilica).

D l i motora
Delovi
t
SUS

65

3.1. OSNOVNI NEPOKRETNI DELOVI MOTORA SUS

5

1. Donje kuite motora,

2. Gornje kuite motora,
3. Cilindarski blok,
4. Cilindarska glava i
5. Poklopac cilindarske glave

4
3

1
Nepokretni delovi motora
66

3 3 1 DONJE KUITE MOTORA

3.3.1.
Zatvara motorski prostor (prostor kolenastog vratila) sa donje strane.
Kod vozilskih motora najee mu je uloga da sakuplja ulje za
podmazivanje motora. Uvek je postavljeno da stri ispod vozila kako
bi se omoguilo hlaenje ulja za podmazivanje. U ovim situacijama
kolenasto vratilo jje oslonjeno
j
(visi)
(
) u gornjem
g
j
kuitu koje
j nosi ceo
motor.

1. - uljni rezervoar,
2. - zaptivka korita i
3 - mera nivoa ulja
3.

limeno

od lake legure

Donje kuite vozilskog motora (uljno korito)

67

3.1.2. GORNJE KUITE MOTORA

Gornje kuite motora zatvara motorski prostor vezujui cilindarski
blok (sa gornje strane) sa donjim kuitem (sa donje strane. Kod veih
brodskih motora ovaj deo se izrauje posebno (livenjem ili varenjem
ploa). Kod manjih motora izrauje se izjedna sa cilindarskim blokom.

Gornje kuite motora

68

3.1.3. CILINDARSKI BLOK

U cilindarskom
ili d
k
bl
bloku
k su smeteni
t i cilindri
ili d i u kojima
k ji
klip
kli motora
t
vri
i
naizmenino pravolinijsko kretanje.
Konstrukcija cilindarskog bloka mora da zadovolji sledee zahteve:
1 D
1.
Da iima odreenu
d

vrstou,
t
2. Da dobro odvodi toplotu,
3. Da bude pogodan za montau,
4 Da bude servisibilan i
4.
5. Da ima male dimenzije i bude to jeftiniji.

Cilindarski
blok
Gornje
kuite

fundament

Cilindarski blok automobilskog motora

Sklop cilindarskog bloka sa

kuitem sporohodog dizel motora 69

3.1.3.1 CILINDAR MOTORA

Cilindar motora je izloen:
- mehanikom optereenju,
- termikom optereenju i
- habanju (najvee u zoni GMT)
Cilindar motora se konstruktivno moe izvoditi:
- pojedinano za svaki cilindar (obino kod vazdunog hlaenja) i
- u sklopu za ceo motor.

Cilindar motora hlaen vazduhom

70

Prednosti integralnog bloka su:

- dobra kompaktnost
p
i krutost,,
- prostija izrada (manji broj teh. operacija)
- direktno hlaenje rashl. tenou
Nedostaci integralnog bloka su:
- ceo blok se mora raditi od kvalitetnog
sivog liva,
- smanjena
j
mogunost
g
remonta
Cilindri izraeni integralno sa blokom motora (ogranien broj bruenja i
- vea cena izrade (kvalitetan materijal)
C da s b
Cilindarski
blok
o se esto lije
je ta
tako
o da se kouljice
ou j ce c
cilindra
d a mogu
ogu zamenjivati.
a e j at
One se izrauju od kvalitetnijeg materijala; legiranog sivog liva ili elinog
liva a (u ovim sluajevima) blok se moe raditi od obinog sivog liva.
Razlikujemo sledee kouljice:

suva

mokra

- mokre i
- suve.
Cilindarske kouljice
71

3.1.3.2. CILILINDARSKA GLAVA

Cilindarska glava zatvara radni prostor motora sa gornje strane
strane. Jednim
delom formira komoru za sagorevanje i utie na radni proces u motoru.
Cilindarska glava je osim mehanikih izloena i termikim optereenjima,
pa je bitno ravnomerno odvoenje toplote.
1. poklopac cil. glave,
2. zaptivka pokl. glave,
3. cilindarska glava ,
4 zaptivka
4.
ti k glave
l
i
5. cilindarski blok

Cilindarske glave hlaene vazduhom

Sklop cilindarske
glave i bloka
motora hlaenog
vodom

72

1. Usisni kanal,,
2. izduvni kanal,
3. komora za sagorevanje,
4. otvor za vijak za pritezanje glave,
5. otvor ventila za startovanje,
j ,
6. rashladni prostor,
7. izvod rashladne tenosti,
8. voica usisnog ventila,
9. voica izduvnog
g ventila,
10. otvor brizgaa i
11. dovod rashladne tenosti

Horizontalni i vertikalni presek cilindarske

glave vodom hlaenog motora
73

3.1.3.3. POKLOPAC CILILINDARSKE GLAVE

Slui za zatvaranje cilindarske glave sa gornje strane.

Poklopac cilindarske glave

74

3.2. OSNOVNI POKRETNI DELOVI MOTORA SUS

Pokretne delove motora SUS
S S moemo

svrstati u sledee
grupe:
- klipna grupa,
- klipnjaa
p j
i
- kolenasto vratilo
(radilica).

75

1. Osigura
1
Osigura,
2. Osovinica,
3. Klizni leaj u maloj pesnici klipnjae,
4,5,6. Kompresioni klipni prstenovi,
7. Uljni
Ulj i kli
klipnii prstenovi,
i
8. Klip,
9. Klipnjaa,
10. Osigura,
11. Zavrtanj,
12.Dvodelni klizni leaj u velikoj pesnici,
13. Poklopac velike pesnice

Klipna grupa sa klipnjaom

76

3.2.1. KLIPNA GRUPA MOTORA

Klipnu grupu motora sainjavaju:
- klip,
- klipni prstenovi i
- osovinica klipa.

77

Osnovni zadaci klipne grupe su:

- prijem sile pritisaka gasova i prenos gasne sile na
klipnjau,
klipnjau
- zaptivanje radnog prostora pomou kompresionih
klipnih prstenova,
-p
podmazivanje
j kliznih povrina
p
sopstvenog
p
g sklopa
p
sa cilindarskom kouljicom,
- odvoenje toplote sa ela klipa na cilindarsku
kouljicu,
- uee u formiranju komore sagorevanja, oblikom
svoga ela.
78

3.2.1.1. KLIP
Kod klipa razlikujemo sledee funkcionalne
celine:
1 elo klipa,
1.
klipa
2. deo koji zaptiva i
3. vodei deo (plat)

klip

79

2
3

2
3

4
5
Oto motora

elo klipa (1), prima gasnu silu i

formira deo prostora za
sagorevanje.

Dizel motora

Izmeu ela klipa i dela klipa koji

zaptiva nalazi se vatrena zona klipa
(2). Slui za termiko rastereenje
klipnih prstenova. U ovoj zoni klip
ima vei zazor kako bi se
onemoguilo zaribavanje.

Popreni presek klipa

Deo koji zaptiva (3), na njemu se

nalaze lebovi klipnih prstenova.
Vodei deo ili plat (5), su
povrine
i preko
k kojih
k jih se
ostvaruje kontakt sa cilindrom.

80

Klipovi se najee izrauju legura aluminijuma (Al, Si, Cu, Ni). Osim
legura aluminijuma mogu da se koriste i sivo liveno gvoe i
nodularni
d l
i sivi
i i liv.
li
Obzirom na funkciju i zadatke klipa, kao i uslove rada od materijala za
izradu klipa zahtevaju se sledea svojstva:
1. Mala specifina masa kako bi se smanjile inercijalne sile
pravolinijski oscilatornih masa.
2 d
2.
dobra
b statika
t tik i di
dinamika
ik vrstoa

t na povienim
i i temperaturama,
t
t
3. mali koeficijent toplotne dilatacije radi smanjenja zazora,
4. dobra toplotna provodljivost radi smanjenja termikog optereenja,
5 dobra klizna svojstva i u uslovima nedovoljnog posmazivanja u fazi
5.
starta motora,
6. da su dobro obradljivi itd.

81

3.2.1.2. KLIPNI PRSTENOVI

Osnovni zadaci klipnih prstenova (karika) su:
- zaptivanje prostora sagorevanja,
- odvoenje
d j toplote
t l t sa klipa
kli na cilindarsku
ili d
k kouljicu
k lji i
- regulacija uljnog filma za mazanje

Postoje dve vrste klipnih prstenova:

A
B
C

D
A

- Kompresioni i
- Uljni.

B
C

B
C

A-kompresioni,
p
B-struga
g ulja,
j
C-uljni prsten i D-nosa prvog
prstena

Kompresionih ima 2-5.

Zadnji kompresioni se izvodi kao struga
struga.
Uljnih ima jedan. Ukoliko se postavljaju
dva onda je to ispod osovinice klipa.

82

3.2.1.3. OSOVINICA KLIPA

Osovinica klipa
p vezuje
j klip
p sa
klipnjaom. Izrauje se od elika velike
vrstoe zbog optereenja kojem je
izloena.

Vezivanje klipa i klipnjae pomou

osovinice

Profilisana osovinica klipa

Izgled bonih osiguraa
osovinice
83

3.2.1.3. KLIPNJAA
Zadatak klipnjae je da pretvori
translatorno kretanje klipa u obrtno
kretanje kolenastog vratila.

1. Poklopac velike pesnice,

2. zub za fiksiranje,
3. gornji deo velike pesnice,
4. leina
e a aura
au a male
a e pes
pesnice,
ce,
5. mala pesnica,
6. telo klipnjae,
7. vijak sa navrtkom i
8. leini umetak velike p
pesnice

Klipnjaa

84

Ravno seena velika pesnica

Koso seena velika pesnica

Konstruktivna izvoenja klipnjae

Preseci tela klipnjae

85

3.2.1.4. KOLENASTO VRATILO

Kolenasto vratilo ima zadatak da primi sile
od pojedinih klipnjaa,
klipnjaa prenese ih i u vidu
obrtnog momenta i preda potroau.
Izrauje se kovanjem ili livenjem (za male
motore).
Potpuno
oslonjeno

Nepotpuno
oslonjeno

Oslanjanje kolenastog vratila

86

3.3. SISTEM ZA IZMENU RADNE MATERIJE

Sistem za izmenu radne materije slui za punjenje
cilindra sveom radnom materijom i pranjenje cilindra
od produkata sagorevanja. Snaga i ekonominost
motora u znatnoj meri zavise od pravilnog rada ovog
sistema.
j moe da se ostvari sa:
Izmena radne materije
- ventilskim razvodom,
- zasunskim razvodom ,
- kombinovani ventilsko-zasunski
Ventilski razvod se primenjuje kod etvorotaktnih motora.
Kod ovog sistema ventili su razvodni organi.
Zasunski razvod se primenjuje kod dvotaktnih motora,
stim to ulogu zasuna najee obavlja sam klip.
Kombinovani sistem ima primenu kod dvotaktnih motora
sa jednosmernim ispiranjem. Kod njega razvoenje svee
materije vri klip a razvoenje produkata sagorevanja vri
izduvni ventil.
87

3.3.1. VENTILSKI RAZVOD RADNE MATERIJE

Elementi
El
ti ventilskog
til k sistema
i t
izmene radne materije

Varijante izvoenja ventilskog razvoda

radne materije

b i stojei
boni
t j i
ventili u bloku
motora

visei ventil,
bregasta u bloku

visei pod
uglom,
bregasta u
glavi

1. ventilski sklop,
2. bregasto vratilo,
3. elementi pogona bregastog vratila,
4. elementi za pogon breg-ventil i
5. sistem za regulaciju zazora ventila

visei, bregasta
u glavi

visei pod
uglom, dve
bregaste u glavi

1. bregasto vratilo,
1
vratilo
2. podiza,
3. ipka podizaa i
4. klackalica
88

3.3.2. BREGASTO VRATILO

Profil brega

Bregasto vratilo upravlja otvaranjem i zatvaranjem ventila

Bregasto vratilo

1. breg,
2. pogon pumpe za gorivo,
3. zupanik a pogon razvoda,
4. oslonaki rukavac

89

PITANJE:

1.

DATI PODELU, NABROJATI OSNOVNE DELOVE MOTORA I

OBJASNITI NJIHOVU FUNKCIJU KAO I FUNKCIJU SISTEMA ZA
IZMENU RADNE MATERIJE KOD MOTORA SUS. NACRTATI SKICE
NEKIH OSNOVNIH DELOVA MOTORA.

90

4. PODELE MOTORA
iroko polje primene motora SUS uslovilo je i veliki broj razliitih tipova i
konstrukcija motora. Prema nekim, od kriterijuma, moe se izvriti
sledea podela motora:
- prema nainu obrazovanja smee,
- prema nainu izmene radne materije,
- prema konstruktivnom
k
t kti
iizvoenju,
j
- prema broju radnih klipova u cilindru,
- prema nainu izvoenja klipnog mehanizma,
- prema nainu dejstva,
dejstva
- prema brzohodosti motora,
- prema nameni,
- prema vrsti hlaenja,
- prema vrsti korienog goriva,
- prema odnosu hoda i prenika klipa,
- prema nainu punjenja,
- prema nainu razvoenja radne materije itd.
91

4 1 PODELA MOTORA PO NAINU OBRAZOVANJA SMEE

4.1.
Prema nainu obrazovanja smee, upaljenja smee i odvijanju
procesa sagorevanja,
sagorevanja postojei klipni motori dele se na:
1. oto motori i
2. dizel motori
4.1.1 OTO MOTORI
Kod oto motora paljenje smee vri se stranom energijom. Danas je to
iskljuivo elektrinom varnicom. Zbog toga se ovi motori esto
nazivaju i motori sa paljenjem varnicom ili benzinski motori, zbog
najee koriene vrste goriva.
goriva
Prema vrsti korienog goriva oto motori mogu biti:
1. benzinski i
2 gasni.
2.
gasni

92

Osnovne karakteristike oto motora su:

- rad sa homogenom tj. dobro izmeanom
smeom koja ima isti sastav u pogledu goriva i
vazduha u svakom delu komore za sagorevanje,
to joj omoguuje brzo sagorevanje,
- najee
j
spoljno
p j
obrazovanje
j smee (van
(
cilindra),
),
koje omoguuje dovoljno vremena za dobro meanje
i homogenizaciju smee pre upaljenja izuzetak su
motori sa direktnim ubrizgavanjem goriva,
- upaljenje smee stranom energijom, odnosno varnicom, jer se
homogena smea ne sme nalaziti u uslovima samopaljenja kako ne
bi dolo do njene eksplozije tj.
tj detonacije i
- sagorevanje, odnosno oslobaanje toplote, je regulisano brzinom
prostiranja plamena koji se kree od mesta upaljenja nadalje kroz
komoru sagorevanja motora.
93

Dobre osobine oto motora su:

- velika razvijena snaga iz jedinice radne zapremine (zbog
mogunosti rada sa smeom teorijskog sastava),
- dobro prihvatanje promenljivih reima rada (zbog
povoljnih
lj ih karakteristika
k
kt i tik motora)
t
)i
- laka konstrukcija (zbog relativno malih pritisaka u cilindru).
Najvea
N
j mana ovih
ih motora
t
jje relativno
l ti
loija
l ij ekonominost
k
i
t ((zbog
b
nemogunosti rada sa visokim stepenima sabijanja).
Zbog svojih karakteristika oto motori se koriste tamo gde se trai
laka konstrukcija i velika specifina snaga, na raun neto vee
potronje goriva a to su:
- putniki
p tniki automobili,
a tomobili
- motocikli,
- mopedi,
- laki brodski motori,
motori
- manji stacionarni agregati,
- manji klipni aviomotori itd.
94

4.1.2 DIZEL MOTORI

Dizel motori su klipni motori kod kojih se upaljenje goriva vri na raun
energije sabijenog vazduha.

Ubrizgavanjem goriva
goriva, pod velikim
pritiskom u visoko sabijeni a time i vreli
vazduh, gorivo se raspruje, isparava,
termiki se razlae i pali bez stranog
izvora energije.

95

Osnovne karakteristike dizel motora su:

- rad sa heterogenom smeom, dobijenom
ubrizgavanjem
bi
j
goriva
i u sabijeni
bij i vazduh
d h tako
t k da
d se u
centru mlaza nalazi isto gorivo dok se u pojedinim
delovima komore nalazi ist vazduh, pri emu se na
periferiji mlaza formira upaljiva smea koja se pali i
sagoreva,
- unutranje obrazovanje gorive smee, koje se obavlja tokom
samog sagorevanja kako bi se postiglo kontrolisano sagorevanje
sa to je mogue manjim porastom pritiska,
- upaljenje formirane smee goriva i vazduha vri se sopstvenom
energijom sabijenog vazduha iznad temperature samopaljenja i
- brzina procesa sagorevanja zavisi od brzine obrazovanja smee
nakon ubrizgavanja i isparavanja goriva u komori.
96

Prednosti dizel motora su:

- najvea prednost je povoljna ekonominost potronje goriva.
Mane dizel motora su:
- razvijaju manju snagu iz jedinice zapremine. Ovo je direktna
posledica naina sagorevanja, koje se obavlja sa veim vikovima
vazduha i
- masa delova motora je znatno vea, jer rade sa veim pritiscima u
cilindru .
Prednosti i mane preporuuju dizel motor za za sledee primene:
- teke
t k k
kamione
i
i mehanizaciju,
h i
ij
- srednje i vee brodske motore,
- industrijsku i agregatnu primenu i
- u novije vreme sve vie u automobilskoj industriji.
industriji

97

Oto motor

Dizel motor

Razlika u kvalitetu smee izmeu oto i dizel motora

98

4.2. PODELA MOTORA PO NAINU IZMENE RADNE MATERIJE

Prema nainu izmene radne materije (izvoenju procesa punjenja i
pranjenja cilindra) klipni motori dele se na:
1. etvorotaktne motore i
2. dvotaktne motore
4.2.1. ETVOROTAKTNI MOTORI

Kod etvorotaktnih motora radni ciklus se

obavi u toku etri hoda klipa tj. u etri takta,

emu
odgovaraju
d
j dva
d obrtaja
b t j kolenastog
k l
t
vratila. Svakom hodu klipa odgovara jedna
faza etvorotaktnog ciklusa, odnosno jedan
takt
takt.
Ovi motori mogu biti i u OTO i DIZEL
varijanti.

Princip rada etvorotaktnog motora

99

Postoje sledei taktovi:

- prvii takt
k usisavanje,
i
j
- drugi takt sabijanje,
- trei takt irenje i
- etvrti takt izduvavanje
izduvavanje.
usisni
ventil
SMT

Vc
Vu

izduvni
ventil

Vh

UMT

Princip rada etvorotaktnog motora

100

Promena pritiska u cilindru

etvorotaktnog motora
(p-V dijagram)
(p
j g
)

101

Prednost etvorotaktnog motora ( u odnosu na dvotaktan) je:

- dobar kvalitet izmene radne materije, to omoguava dobru
ekonominost.
M
Mana

etvorotaktnog
t
t kt
motora
t
jje:

- dobijena snaga je relativno ograniena, jer su potrebna erti

hoda klipa za izvrenje kompletnog ciklusa,
ciklusa to dovodi do
relativno malog broja radnih taktova za odreeni broj obrtaja
motora.

Ovi motori se i u OTO i DIZEL verziji (zbog svoje ekonominosti)

iroko koriste za motore malih, srednjih i velikih snaga.

102

4.2.2. DVOTAKTNI MOTORI

Kod dvotaknih motora radni ciklus se obavi u dva hoda klipa, tj. u toku
jednog obrtaja kolenastog vratila. Ta dva hoda su hod sabijanja i hod
irenja.
Proces sagorevanja u dvotaktnom motoru
je isti kao i kod etvorotaktnog motora,
tako da i ovi motori mogu biti:
1. oto i
2. dizel.
Kod dvotaktnih motora svea radna materija
mora se uvek prethodno sabiti na pritisak
vei od atmosferskog. Predsabijanje se
postie
ti korienjem
k i j
donje
d j strane
t
klipa
kli ili
posebnim napojnim kompresorom.
Princip rada dvotaktnog
motora
103

Tok pritiska u
cilindru motora (p-V)

I. Takt sabijanja,
2. Takt irenja,

Skica dvotaktnog motora sa predsabijanjem radne materije u motorskoj

kuici
104

a)

b)

a) irenje ,
b) poetak izduv.,

c)

d)

T k pritiska
Tok
iti k u cilindru
ili d motora
t
(p-V)
( V)

c) ispiranje radnog prost.

d) sabijanje

Principijelni nain odvijanja ciklusa dvotaktnog motora sa kompresorom

105

etvorotaktni motor
p-V
dijgram

Dvotaktni motor
pV
dijagram

takt punjenja i ispiranja

I - takt usisavanja

takt sabijanja
II takt sabijanja

III takt irenja

IV takt izduvavanja

takt irenja

takt izduvavanja i poetak punjenja

Taktovi radnog ciklusa etvorotaktnog i

dvotaktnog motora

Osnovna razlika izmeu dvotaktnog

i etvorotaktnog motora je u nainu
izmene radne materije. Kod
dvotaktnog motora za izmenu radne
materije koristi se zavrni deo hoda
irenja i poetni deo hoda sabijanja,
tj. ona faza ciklusa kada se klip
nalazi u blizini UMT. Dovoenje
svee radne materije i odvoenje
produkata sagorevanja vri se,
obino kroz otvore na cilindarskoj
obino,
kouljici u blizini UMT, koje u datom
trenutku otvara i zatvara klip. Kod
dvotaktnih motora klip,
klip osim svoje
osnovne uloge formiranja radnog
prostora, obavlja i razvoenje radne
j
materije.

106

4.3. PODELA MOTORA PO KONSTRUKTIVNOM IZVOENJU

Prema konstruktivnom izvoenju motori se mogu podeliti u
sledee grupe:
- prema broju cilindara,
cilindara
- prema poloaju cilindara,
- prema rasporedu cilindara,

107

4 3 1 PREMA BROJU CILINDRA

4.3.1.
Po broju cilindra motori mogu biti:
- jednocilindrini
j d
ili d i i i
- viecilindrini.
Viecilindrini motori mogu biti sa dva,
dva tri ....trideset
trideset i est cilindara
(avionski zvezdasti motori). Kao posledica poveanja broja cilindra
nastaje, sa jedne strane, poveanje snage motora a sa druge potreba
za lakim materijalima za izradu istih.
4.3.2. PREMA POLOAJU CILINDRA
Prema poloaju cilindra, u odnosu na horizontalnu ravan, motori
mogu biti:
- vertikalni
- horizontalni
h i
l i (leei)
(l i) i
- pod uglom (kosi)
108

4.3.2.1. Motori sa vertikalim p

poloajem
j
cilindara
Motori sa vertikalnim poloajem cilindra su najee korieni
zbog najjednostavnije gradnje, prirodnog toka ulja i rashladne
tenosti lakog opsluivanja i sl.
tenosti,
sl
Ovi motori mogu biti:
- stojei
t j i i
- visei.

stojei

visei

Vertikalni stojei
j
motor moe
se smatrati kao normalno
izvoenje, jer se najee i
najvei broj motora izvode sa
ovakvim poloajem cilindara.
Vertikalni visei motor je u
primeni kod avio motora.

Skica vertikalnog motora

109

4.3.2.2. Motori sa horizontalnim poloajem cilindara

Motori
M
t i sa horizontalnim
h i
t l i poloajem
l j
klipova primenjuju se u onim
uslovima kada njihov smetaj to
zahteva To je najea situacija
zahteva.
kod nekih autobusa ili transpotrnih
maina.
Ski motora
Skica
t
sa horizontalnim
h i
t l i klipovima
kli
i

4.3.2.3. Motori sa koso postavljenim cilindrima

Danas se mogu, ree, sresti i
motori sa koso postavljenim
cilindrima. Ovakvi motori se,, u
zavisnosti od raspoloivog
smetajnog prostora, mogu
sresti kod svih vozila.
Skica motora sa koso postavljenim cilindrima
110

4.3.3. PREMA RASPOREDU CILINDRA

Po meusobnom rasporedu cilindara imamo veliki broj mogunosti
konstruktivnog izvoenja motora. Raspored cilindara diktiran je
uslovima to manjeg gabarita i teine, to boljeg uravnoteenja,
ravnomernog razmaka paljenja i dr.
Obzirom na raspored cilindara postoje sledee konstruktivne
izvedbe motora:
-

redni (linijski) motori,

zvezdasti motori
motori,
V - motori,
W - motor,
bokser B motor,
X motor,
H motor,
dvoklipni linijski motori,
- motor (delta) i dr.
111

4.3.3.1. Redni (linijski) motori

Redni ili linijski
j
motori predstavljaju
p
j j najraniju
j
j fazu u projektovanju
p j
j motora.
Kod njih su cilindri poreani u jednom redu i mogu se praviti od dva do
osam cilindra u jednom redu a nekada i vie. Kod linijskih motora cilindri
su poreani jedan pored drugog. Ose cilindra su im paralelne i u istoj su
ravni. Bitno je da svakom cilindru odgovara jedno koleno kolenastog
vratila tj. broju kolena kolenastog vratila odgovara broj cilindara.
Motori, sa manjim brojem cilindara, se najee izvode kao redni.
Prednost ovih motora je:
- jednostavna
k
konstrukcija.
t k ij
Mana im je:
- kod veeg broja
cilindara potrebna je
velika duina agregata, i
samim tim nije pogodan
za poprenu

ugradnju.
d j
Redni ili linijski motori
112

4.3.3.2. Zvezdasti motori

Zvezdasti motori su oni kod kojih su cilindri poreani zrakasto u jednoj
ravni, upravnoj na uzdunu osu kolenastog vratila. Kod ovih motora svi
klipovi, koji su rasporeeni u jednoj zvezdi, deluju na jedno koleno
k l
kolenastog
t
vratila
til posredstvom
d t
jedne
j d glavne
l
klipnjae
kli j ((pozicija
i ij 1 na
slici) i ostalih sporednih klipnjaa (pozicija 2 na slici).

Zvezdasti motor moe imati i vie

ovako definisanih zvezda. Tada
su zvezde postavljene jedna za
drugom, ugaono pomerene za
odreeni ugao, i svaka deluje na
svoje koleno na vratilu. Ovakva
gradnja primenjena je kod avio
motora..

Zvezdasti motor
113

4.3.3.3. V-motori
Zbog kompaktnije konstrukcije V - motori se esto mogu sresti u
praksi. Levi i desni blok cilindara postavljeni su pod uglom i ose
cilndara seku se u osi kolenastog
g vratila.

Ugao postavljanja cilindara zavisi od

broja cilindara i taktnosti, kao i od
raspoloivog prostora za ugradnju
motora. Cilindri mogu biti rasporeeni
pod uglom od 60o do 120o.

V - motori
114

Ovi motori su pogodni za

poprenu
p
p
ugradnju
g
j u vozilu,
jer su krai u odnosu na
linijske. Prednost ovih motora
je ta da su relativno kratki a
najvei nedostatak im je taj da
su srazmerno iroki, imaju
dve odvojene glave cilindara i
zbog toga zahtevaju vee
trokove konstrukcije i vei
prostor za smetaj.

V- motori

115

Da bi se u nioj klasi kod poprene ugradnje motora mogla ponuditi

prihvatljivija (krai i relativno ui motori) varijanta dalji razvoj je doveo do
VR motora.

Kod ovih motora cilindri su postavljeni

u V formi pod uglom od 15o i smeteni
su u dosta tankom i iznad svega
kratkom bloku motora. Pored toga, za
razliku od prethodnih konstrukcija ovaj
motor ima samo jednu glavu cilindra.

VR motori
116

4.3.3.4. W-motori
Motori sa tri reda cilindara postavljenih u obliku slova W nazivaju se W
motori. Ovo su motori sa tri i vie grana cilindara ije se ose seku u osi
kolenastog vratila.

W - motor

117

U praksi W motori mogu nastati i spajanjem

d paralelna
dva
l l V motora
t
sa zajednikim
j d iki
izvodom snage, tj. po Baukasten principu u
jednom motoru spojene su po dve VR
grupe Cilindri jedne grupe stoje pod uglom
grupe.
od 15o dok su obe VR grupe postavljene
pod V uglom od 72o.
Kod razvoja W motora polo se od
linijskih motora. Spajanjem linijskih
motora preko V, VR motora dolo se W
motora. Mnogi konstrukcioni deliovi VR i
W motora su potpuno isti, kao to su:
ventili, ventilske opruge, prstenasta
sedita
di ventila,
il klackalice,
kl k li
elementi
l
i za
uravnoteenje ventilskog zazora i dr.
Na ovaj nain se moe proizvesti veliki
broj delova u seriji ime se smanjuje
cena i poboljava kvalitet delova.
118

Ako pogledamo estocilindrine motore videemo veliku razliku u

gabaritima kao i u onosu irine i duine. Na slici dat je
g
j vei brojj oblika
cilindarskih glava kao i mogunosti nastajanja pojedinih oblika.

Pregled razvoja motora

119

Kompaktnost i
konstruktivne prednosti
p
jednog W motora u odnosu
na V motor najupeatljivije
se vidi na primeru jednog
osmocilindrinog motora
iste zapremine.

Prikaz osmocilindrinog W i V motora

120

4.3.3.5. Bokser B-motor

Ovaj motor spada u grupu horizontalnih motora. Kod njega klipovi se
kreu jedan naspram drugog dolazei istovremeno u SMT i UMT.

Bokser B motor

Odlika ovih motora je to se postie dobro uravnoteenje i to pre svega

zahvaljujui suprotno smernom kretanju klipova u pojedinim parovima
cilindra. Ovi motori imaju malu visinu ali veu meru u pravcu ose cilindra.
Pogodni su za ugradnju na motorcikle.
121

4.3.3.6. X-motor
Ovi motori maju etri niza cilindra
postavljenih u obliku slova X. Ustvari
X motori predstavljaju
predsta ljaj d
dva
a V motora
spojena u centru, od kojih je jedan
visei a drugi stojei.
X - motor

4.3.3.7. H-motor

Kod ovih motora etri cilindra su

postavljena
t lj
u obliku
blik slova
l
H.
H Ovi
O i
motori imaju dva kolenasta vratila u
sredini i zajedniki izlaz.

H - motor

122

4.3.3.8. Dvoklipni linijski motor

Dvoklipni linijski motor, spada u grupu motora bez cilindarske glave.
Kod ovih motora u jednom cilindru imamo dva klipa.

Ovde se klipovi kreu

suprotnosmerno i elima klipova
f
formiraju
i j prostor
t za sagorevanje.
j
Imaju dobro uravnoteenje ali i
komplikovanu konstrukciju u
pogledu prenosa snage
snage.

dvoklipni linijski motor

123

4.3.3.9. - motor (delta)

Ovaj motor spada u grupu motora bez cilindarske glave. Kod ovih
motora imamo tri kolenasta vratila i tri cilindra sa po dva klipa i
cilindru koji se kreu jedan naspram drugog,
cilindru,
drugog elima klipova
formirajui prostor za sagorevanje.
Na slici data je skica
dvoklipnog motora sa
tri reda cilindra
postavljenih u obliku
trougla. Otuda i naziv
delta motori.
Dvoklipni motori se
izvode kao dvotaktni
dizel motori.
- motor
124

4.4. PREMA BROJU RADNIH KLIPOVA U CILINDRU

Postoje motori sa jednim i ree sa dva klipa u jednom cilindru. Kada
su dva klipa u jednom cilindru, tada kreui se jedan naspram
drugog u SMT formiraju izmeu sebe komoru sagorevanja.
sagorevanja

4 5 PREMA NAINU IZVOENJA KLIPNOG MEHANIZMA

4.5.
Prema nainu izvoenja klipnog mehanizma postoje motori bez i sa
ukrsnom glavom. Motori sa ukrsnom glavom, pored klipa i klipnjae
koriste jo i klipnu polugu i ukrsnu voicu klipnjae.
Ukrsna glava

Bez ukrsne glave

Sa ukrsnom glavom
125

4.6. PREMA NAINU DEJSTVA

Prema nainu dejstva razlikujemo sledee motore:
- jednostrukog i
- dvostrukog dejstva.
Motori jednosrtukog dejstva su
ee u primeni i kod njih se proces
odvija samo sa jedne strane klipa.
klipa
Skica motora jednostrukog dejstva

Kod motora dvostrukog dejstva proces se odvija sa obe strane klipa. Kod
ovih motora cilindarska kouljica mora biti zatvorena sa obe strane. Ovi
motori moraju biti sa ukrsnom glavom.

Skica motora dvostrukog dejstva

1- klip,
2 klipnjaa,
2klipnjaa
3- radilica,
4- cilindarska kouljica,
5- gornja cilindarska glava,
6- klipna poluga,
7- ukrsna glava,
8- donja cilindarska glava i
9- zaptivka klipne poluge
126

4.7. PREMA BRZOHODOSTI MOTORA

Prema brzohodosti motore moemo podeliti na:
- sporohode sa cm < 6,5 m/s,
- srednje
j brzohode sa 6,5
, m/s < cm < 10 m/s i
- brzohode sa cm > 10 m/s.
gde je:
Cm = 2 S n - srednja brzina klipa
klipa,
S- hod klipa i
n- broj obrtaja radilice motora

4.8. PREMA NAMENI

Prema nameni motori mogu biti:
- stacionarni,
- vozilski,
- brodski,,
- avionski i td.
127

4.9. PREMA VRSTI HLAENJA

Tokom odvijanja
j j radnog
g ciklusa u cilindru dolazi do sagorevanja
g
j
radne materije pri emu se javljaju visoke temperature, preko 2000C,
koja se prenosi na delove koji su u kontaktu sa vrelim gasovima
(cilindarska kouljica, glava motora, i dr). Potrebno je sa tih delova
odvoditi toplotu tj. hladiti ih.
Prema nainu odvoenja toplote (hlaenja) postoje sledei motori:
- sa vazdunim hlaenjem i
- hlaenje tenou.
Kod motora sa vazdunim hlaenjem cilindarska glava i cilindar
snabdeveni su potrebnim brojem rebara. Rebra slue radi
poveanja povrine sa koje vazduh odvodi toplotu. Vazduh, koji
potiskuje
ti k j ventilator,
til t hl
hladi
di d
delove
l
motora.
t
128

U ulaz rashladne tenosti,

I izlaz
i l rashladne
hl d tenosti
t
ti

Motor hlaen tenou

Vazduno hlaeni motor

4.10. PREMA VRSTI KORIENOG GORIVA

Prema vrsti korienog goriva motori mogu biti:
- motori sa tenim gorivom,
- motori sa gasnim gorivom i
- viegorivi motori.
129

4.11. PREMA ODNOSU HODA I PRENIKA KLIPA

Prema odnosu hoda i prenika klipa (s/D) motori mogu biti:
- kratkohodi s/D 1 i
- dugohodi s/D > 1.

4.12. PREMA NAINU PUNJENJA CILINDARA

Prema nainu punjenja motori se dele na:
- usisne motore i
- nadpunjene motore
motore.
Kod usinih motora usisavanje radne materije u motor vri se prirodnim
putem na osnovu razlike pritisaka u okolini i u radnom prostoru koja
nastaje
t j usled
l d kretanja
k t j klipa.
kli
Kod nadpunjenih motora radna materija se prethodno sabije i kao
takva dovodi u cilindar. Sabijanje radne materije se vri u posebnom
kompresoru.
130

4.13. PREMA NAINU RAZVOENJA RADNE MATERIJE

Prema nainu razvoenja radne materije motori mogu biti:
- sa ventilskim razvodom,
- sa zasunskim razvodom i
- sa kombinovanim ventilsko-zasunskim razvodom.
1.

3.

Ventilski razvod

2.
Ventilskozasunski razvod

Kod etvorotaktnih motora

uvek se primenjuje ventilski
razvod.
Zasunski i kombinovani
ventilsko-zasunski
razvod se primenjuje kod
dvotaktnih motora

Zasunski razvod
131

PITANJA:
1
1.

NAVESTI PODELE MOTORA PO NAINU OBRAZOVANJA

SMEE. NACRTATI SKICE, OBJASNITI I DATI OSNOVNE
KARAKTERISTIKE, NAVESTI DOBRE OSOBINE I MANE.

2.

NAVESTI PODELE MOTORA PO NAINU IZMENE RADNE

MATERIJE. NACRTATI SKICE I OBJASNITI PRINCIPE RADA TIH
MOTORA. NACRTATI I OBJASNITI DIJAGRAME PROMENE
PRITISKA (P-V) U CILINDRU MOTORA.

3.

NABROJATI PODELE MOTORA PO KONSTRUKTIVNOM

IZVOENJU.
O

EMATSKI
S NACRTATI
C
IO
OBJASNITI
S
PODELU
O
MOTORA PREMA BROJU, POLOAJU I RASPOREDU CILINDARA.

132

4.

5.

OBJASNITI I EMATSKI NACRTATI PODELE MOTORA PREMA

BROJU RADNIH KLIPOVA U CILINDRU, NAINU IZVOENJA
KLIPNOG MEHANIZMA,
MEHANIZMA NAINU DEJSTVA
DEJSTVA, BRZOHODOSTI I
NAMENI
OBJASNITI I EMATSKI

NACRTATI PODELE MOTORA PREMA

VRSTI HLAENJA, VRSTI KORIENOG GORIVA, ODNOSU
HODA I PRENIKA KLIPA, NAINU PUNJENJA CILINDARA I
NAINU RAZVOENJA RADNE MATERIJE

133

5. RADNI CIKLUSI MOTORA

Radni proces u motoru odvija se po ciklusu odnosno zatvorenom
krunom procesu,
procesu koji se periodino javlja tokom vremena.
vremena
Odvijanjem jednog ciklusa, sagorevanjem goriva, razvija se rad na
raun osloboene toplote. Veliina razvijenog rada i efikasnost
celokupne energetske transformacije zavise od naina i kvaliteta
odvijanja krunog procesa tokom radnog ciklusa motora. Pri radu
motora odvija se stvarni ciklus motora.
Kod svih motora SUS radni ciklus obuhvata sledee
procese:
1. punjenje cilindra sveom radnom materijom,
2 sabijanje svee radne materije,
2.
materije
3. sagorevanje,
4. irenje produkata sagorevanja i
5 izbacivanje produkata sagorevanja iz cilindra.
5.
cilindra

134

Da bi se bolje
D
b lj sagledao
l d
princip
i i rada
d i uoili
ili najvaniji
j iji faktori,
f kt i od
d
kojih zavisi kvalitet odvijanja radnog ciklusa motora prouiemo
odvijanje krunog procesa u motoru. Odvijanje ovih procesa
praeno je energetskim gubicima,
gubicima koji su rezultat velikog broja
raznovrsnih uticaja. Osim toga intenzitet uticaja pojedinih faktora
na odvijanje ciklusnih faza varira od motora do motora. Ovim je
oteana tana matematika interpetacija ovih procesa i uporeenje
dobijenih rezultata. Zato se , esto, radi lakeg razmatranja i
uporeenja ciklusa kao i analize uvode izvesna uproenja, pri
emu se uzimaju
j u obzir samo najuticaniji
j
j faktori dok se
sekundarni zanemaruju.
U zavisnosti od nivoa uproenja radnih ciklusa tj. usvojenih
pretpostavki mogu se definisati tri naina prouavanja radnih
ciklusa:
1. Idealizirani (idealni) termodinamiki ciklusi,
2 Teorijski termodinamiki ciklusi i
2.
3. Realni ili stvarni radni ciklusi.
135

5.1. VRSTE TERMODINAMIKIH CIKLUSA

Bazu svih termodinamikih ciklusa ini idealni Karno (Carnot)
ciklus. Karno ciklus sastavljen je od izentropa sabijanja i irenja i
izotermi dovoenja i odvoenja toplote, koji definie vaan postulat;
ekonominost ciklusa je utoliko vea ukoliko je vei odnos
maksimalne prema minimalnoj temperaturi ciklusa (Tmax/Tmin).
U teoriji i termodinamici motora SUS tretiraju se uglavnom tri ciklusa:
1. oto ciklus,
2. dizel ciklus i
3. sabate ciklus ili kombinovani ciklus.

136

5.1.1. TEORIJSKI OTO CIKLUS (idealni)

Teorijski oto ciklus je termodinamika osnova oto motora. Osnovna
karakteristika je dovoenje toplote Q1 pri konstantnoj zapremini u
SMT i odvoenje
j toplote
p
Q2 p
pri konstantnojj zapremini
p
u UMT . Ovajj
zatvoreni kruni proces sastoji se iz sledeih faza:
1-2
1
2 izentropa sabijanja
sabijanja,
2-3 izohorsko dovoenje toplote Q1
3-4 izentropa irenja,
4-1 izohorsko odvoenje
j toplote
p
Q2
Wt
SMT

aproksimacija stvarnog oto

ciklusa u teorijski.

UMT

teorijski oto ciklus

137

5.1.2. TEORIJSKI DIZEL CIKLUS

Osnovna karakteristika ovog termodinamikog ciklusa jeste dovoenje
toplote pri konstantnom pritisku.
O j ciklus
Ovaj
ikl je
j definisan
d fi i
sledeim
l d i fazama:
f

1-2 - izentropa sabijanja,

2-3 izobarsko dovoenje
toplote Q1,
3-4 izentropa irenja i
4-1 izohorsko odvoenje
toplote Q2

Aproksimacija
p
j stvarnog
g dizel
ciklusa u teorijski.

Teorijski dizel ciklus

138

5.1.3. TEORIJSKI SABATE (KOMBINOVANI) CIKLUS

Ovaj ciklus naziva se i kombinovani ciklus jer je kombinovano dovoenje
toplote Q1 i to jednim delom pri konstantnoj zapremini (izohorski) a
drugim delom pri konstantnom pritisku (izobarski)
(izobarski). Odvoenje toplote je
pri konstantnoj zapremini.
Faze ovog termikog
ciklusa su:

1-2 izentropa sabijanja,

2-3 izohorsko dov. topl.
3-3 izobarsko dov. topl.
p
3-4 izentropa irenja
4-1 izohorsko odv. toplote

Aproksimacija stvarnog ciklusa

teorijskim sabate ciklusom

Teorijski sabate ciklus

139

5 2 STVARNI RADNI CIKLUS MOTORA

5.2.
Stvarni radni ciklus dosta odstupa i od idealiziranog ali i od teorijskog.
Kod stvarnog radnog ciklusa nisu jasno odvojene pojedine faze i fiziko
hemijski procesi jedan od drugog.
Osnovna odstupanja stvarnih ciklusa od teorijskih nastaju usled:
1. dovoenje toplote je kontinualan proces sagorevanja praen
gubicima i nesavrenostima,
2. strujni
2
t j i gubici
bi i tokom
t k
punjenja
j j i pranjenja
j j motora
t
postoje
t j i ne
mogu se zanemariti,
3. toplotni gubici na okolinu putem rashladne tenosti su znatni
posebno tokom sagorevanja i
4. postoje i drugi energetski gubici (nezaptivenost, zraenje,
nepotpuno sagorevanje,deregulacija).

140

Stvarni radni ciklus je kontinualni kompleksni proces u kome se

prepliu
li razliiti
liiti fiziko
fi ik hemijski
h ij ki procesii koji
k ji ine
i
radni
d i ciklus
ikl
a ovajj
razvija mehaniki rad.

Mogu se uoiti etri glavna procesa

koji se nadovezuju:
I - proces izmene radne materije,
II - proces sabijanja,
III - proces sagorevanja i
IV - proces irenja
Ova etri procesa treba razlikovati
od taktova motora. Oni uvek
postoje
j bilo da se radi o dvo ili
etvorotaktnom motoru.
Stvarni radni ciklus etvorotaktnog motora
141

Proces izmene radne materije obuhvata pranjenje radnog prostora od

strane sagorelih gasova iz prethodnog ciklusa i punjenje radnog
prostora sveom radnom materijom. Od kvaliteta ovog procesa zavisi
koliina novog punjenja koja ulazi u proces i od koje zavisi razvijena
koliina toplote i snaga motora.
Proces sabijanja sveeg punjenja obezbeuje povoljne uslove za
obavljanje efikasnog sagorevanja na viim pritiscima i temperaturama.
Imajui
j
u vidu neizbene toplotne
p
gubitke,
g
, proces
p
sabijanja
j j u motoru je
j
politropskog karaktera pri emu je eksponent politrope manji od
odgovarajueg eksponenta izentropskog sabijanja jer se u ukupnom
bilansu toplota mahom predaje sa gasa na okolne zidove.
Proces sagorevanja omoguuje oslobaanje toplote i povienje
energetskog potencijala radnog fluida kao preduslova za dobijanje
mehanikog rada. Nain i tok sagorevanja u mnogome zavisi od kvaliteta
obrazovanja smee. Od kvaliteta sagorevanja zavise energetske,
ekonomske i ekoloke karakteristike motora.
Proces irenja omoguuje dobijanje rada na raun potencijalne
energije sagorelog gasa. Ovaj proces je politropskog karaktera jer je
razmena toplote sa okolinom tokom ovog procesa znatna.
142

5.2.1. PROCES IZMENE RADNE MATERIJE

Zadatak ovog procesa je da:
1. to potpunije odstrani interne produkte
sagorevanja iz prethodnog ciklusa i
2. punjenje cilindra sveom radnom materijom.
Kvalitet ovog procesa se definie na osnovu tri faktora:

1. Koeficijenta
1
K fi ij t zaostalih
t lih gasova r , koji
k ji odreuje
d j relativnu
l ti
koliinu inertnih zaostalih gasova koji se iz prethodnog prenesu
u novi ciklus. Ovaj koeficijent predstavlja merilo pranjenja
cilindra nakon izbacivanja iskorienih produkata sagorevanja.
sagorevanja
Moe se izraziti kao:

gde je:

Mr
r =
Mg

Mr - koliina ((brojj molova)) zaostalih produkata

p
i
Mg - koliina (broj molova) sveeg punjenja.
143

2. Koeficijent punjenja
v . Predstavlja merilo kvaliteta punjenja
cilindra sveom radnom materijom.

mstv
v =
mteor
gde je:
mstv
t - masa sveeg punjenja nakon procesa punjenja i
mteor - teorijska masa punjenja radnog prostora
3. Specifini
3
S
ifi i rad
d procesa izmene
i
radne
d materije
t ij (srednji
(
d ji pritisak
iti k
pumpnog rada pp). Predstavlja merilo energije utroene na
savlaivanje strujnih otpora procesa punjenja i pranjenja cilindra.
Kada se punjenje vri prirodnim usisavanjem (putem depresije
stvorene u cilindru) ovaj rad je negativan. Ovaj rad je pozitivan
kada se punjenje radne materije vri prinudom tj. pod
nadpritiskom.
nadpritiskom

144

5.2.1. 1. PROCES IZMENE RADNE MATERIJE ETVOROTAKTNOG

MOTORA SUS SA PRIRODNIM USISAVANJEM
Veliki broj etvorotaktnih motora obavlja proces punjenja na
raun depresije koju stvara klip u cilindru kretanjem od SMT
ka UMT. Kod etvorotaktnih motora SUS proces izmene radne
materije zapoinje otvaranjem izduvnog ventila kroz koji se
izbacuju produkti sagorevanja, od prethodnog ciklusa a
zavrava se zatvaranjem usisnih ventila.
IIzmena radne
d
materije
t ij traje
t j vie
i od
d
dva takta, odnosno hoda klipa, i
sastoji se od:
- procesa izduvavanja i
- procesa usisavanja.

145

5.2.1.
5
21 2
2. PROCES IZMENE RADNE MATERIJE ETVOROTAKTNOG
MOTORA SUS SA NADPUNJENJEM
Koefijent punjenja bitno zavisi od gustine sveeg punjenja. Zato
jedan veoma praktian nain za poveanje snage motora je
poveanjem koliine punjenja poveanjem njegove gustine.
Poveanje gustine punjenja se ostvaruje putem ubacivanja
sveeg punjenja pod odreenim nadpritiskom u radni prostor .
Ubacivanje sveeg punjenja se vri dodatnim kompresorom
ukljuenim
klj i u sistem
i t
nadpunjenja.
d
j j
U primeni su dva sistema natpunjenja motora:
- sistem natpunjenja sa mehanikim kompresorom i
- sistem natpunjenja sa turbokompresorom.

146

5.2.1. 2. 1. SISTEM NADPUNJENJA SA MEHANIKIM KOMPRESOROM

Kod ovog sistema natpunjenja centrifugalni (ili neki drugi)
kompresor zapreminskog tipa (sa obrtnim klipovima, krilcima i sl.)
pokretan kolenastim vratilom usisava i sabija svee punjenje.
Ovim se poveava gustina punjenja a
samim tim i koeficijent punjenja motora.
Prednosti primene ovakvog kompresora su:
- jednostavnost konstrukcije i
- manja cena kompresora.
Mana primene ovakvog kompresora je:
-ta to kompresor troi deo, ve razvijene
snage to pogorava ekonominost motora
snage,
Skica sistema natpunjenja
mehanikim kompresorom

Zbog toga se ovi sistemi danas manje

primenjuju i to kod avio motora i specijalnih
motora
t
vee
snage gde
d ekonominost
k
i
t nije
ij
primarna.
147

5.2.1. 2. 2. SISTEM NATPUNJENJA POMOU TURBOKOMPRESORA

Kod ovog sistema kompresor, koji obezbeuje pritisak natpunjenja,
pokretan je od strane turbine koja koristi energiju izduvnih gasova
koji izlaze iz cilindra sa znatnim pritiskom i temperaturom.

Skica sistema natpunjenja

pomou
turbokompresora
t b k

estocilindrini natpunjeni motor sa

t b k
turbokompresorom

Turbo kompresor za pogon koristi energiju izduvnih gasova i ne

optereuje motor, to mu je velika prednost. Mana mu je sloenija
konstrukcija i vea cena.
148

Sa dijagrama pritiska se vidi da je linija izduvavanja ispod linije

punjenja.
p
j j Ovakav tok pritiska
p
treba oekivati kod mehanikog
g
natpunjenja i turbo punjenja bez regulacije pritiska iza kompresora
korienog kod najveeg broja dizel motora. Prednost ovakvog toka
pritiska je to je rad procesa izmene radne materije pozitivan.
pk - pritisak iza kompresora,
pa - pritisak punjenja
punjenja,
pr - pritisak izduvavanja i
po - pritisak okoline.

Tok izmene radne materije motora sa

natpunjenjem
t
j j

Rad izmene radne materije ne mora uvek biti pozitivan. On je

negativan kod turbopunjenja sa ogranienim pritiskom iza
kompresora Ovakva regulacija turbopunjenja se koristi kod oto
kompresora.
motora i manjih brzohodih dizel motora. Tada su otpori koje stvara
turbina takvi da je opet pritisak izduvavanja vei od pritiska punjenja.
149

Kod motora se koriste (uglavnom) tri nivoa natpunjenja i to:

- motori malog pritiska natpunjenja
natpunjenja,
- motori srednjeg pritiska natpunjenja i
- motori velikog pritiska natpunjenja.
Kod motora malog pritiska natpunjenja je odnos pk/po= 1,3
1 3 1,8.
1 8 Ovi
sistemi se koriste kod mehanikog natpunjenja i turbopunjenja oto
motora ili slabije forsiranih dizel motora. Tada se postie poveanje
snage do 50% bez znaajnijeg poboljanja ekonominosti motora.
Kod motora srednjeg pritiska natpunjenja je odnos pk/po= 1,8 2,5. Ovi
sistemi se koriste kod veine brzohodih dizel motora. Tada se postie
znaajno poboljanje ekonominosti motora
motora.
Kod motora velikog pritiska natpunjenja je odnos pk/po= 2,5 3,5. Ovi
sistemi su novijeg datuma i cilj im je da obezbede maximalne prednosti
natpunjenja. Uglavnom se koriste kod motora velike snage transportnih
i specijalnih vozila.
Poseban znaaj imaju motori sa turbopunjenjem srednjeg i velikog pritiska
kada se postie znatno poboljanje snage i ekonominosti..
150

Porastom pritiska natpunjenja rastu mehanika i termika optereenja,

koja
oja postaju ograniavajui
og a a aju faktor
a to primene
p
e e natpunjenja.
atpu je ja Kod
od OTO
O O motora
oto a
je jo problem i pojava detonacija. Zato ovi motori ostaju na niim
pritiscima.
Zbog termikih optereenja dolazi i do smanjenja gustine punjenja. Da
bi se ovaj efekat ublaio uvodi se meuhlaenje punjenja. Ono se
danas obavezno uvodi kod OTO motora i turbopunjenja srednjeg i
velikog pritiska kod dizel motora.
N j primenjivani
Najee
i
ji
i
sistemi su:
a) Usisni motor,
b) natpunjeni motor,
motor
c) natpunjeni motor sa
hlaenjem,
d)) natpunjeni
p j
motor sa
regulacijom pritiska
natpunjenja i
e) natpunjeni motor sa
hlaenjem i regulacijom
pritiska natpunjenja.
151

5.2.1. 3. PROCES IZMENE RADNE MATERIJE DVOTAKTNIH MOTORA

Izmena radne materije, kod ovih motora tj pranjenje i punjenje se
veim delom obavlja istovremeno (oko UMT). Ceo proces zahvata
manji deo irenja (kraj) i poetak sabijanja
sabijanja. Ovaj proces traje do
150oKV. Kod etvorotaktnih motora ovaj postupak traje do 450 KV.

1-sabijanje,
2-irenje,
IK-izlazni kanal i
UK-ulazni kanal.

Skica
S
ca izmene
e e radne
ad e
materije

Tok pritiska u cilindru

dvotaktnog motora.
152

Ceo proces se moe razdvojiti u tri karakteristine

faze:

a otvaranje izlaznog kanala,

b otvaranje ulaznog kanala,
c UMT,
d zatvaranje ulaznog kanala
kanala.
e zatvaranje izlaznog kanala,
IK izlazni kanal,
PK ulazni kanal,
pk pritisak prelivanja
prelivanja,
pi pritisak u izduvu

Prva faza,
faza a-b - slobodno isticanje,
isticanje zapoinje otvaranjem IK i pod
dejstvom pritiska u cilindru produkti sagorevanja istrujavaju.
Druga faza. b-c-d ispiranje cilindra, zapoinje otvaranjem PK tako da
istovremeno pod uticajem nadpritiska dolazi do ubacivanja sveeg
punjenja i izbacivanja produkata sagorevanja. Ovaj proces traje sve
dok klip posle prolaska kroz UMT ne zatvori PK.
j ovu fazu imaju
j motori kod kojih
j
Trea faza. d-e naknadno isticanje,
klip prvo zatvara PK pa onda IK. Ova faza nije poeljna jer se gubi i deo
sveeg punjenja.
153

5 3 PROCES SABIJANJA
5.3.
Nastaje posle procesa punjenja cilindra
radnom materijom.
Zadatak ovog procesa je:
- da obezbedi povoljan energetski nivo za odvijanje procesa
sagorevanja i povea njegovu efikasnost i
- da,
da uz korienje klipnog mehanizma,
mehanizma poveanjem stepena
sabijanja obezbedi dovoljan stepen irenja u cilju postizanja to
vee ekonominosti motora.
Osovna ogranienja pri poveanju stepena sabijanja su:
- porast mehanikih i termikih optereenja delova motora.
- dopunsko ogranienje je kod OTO motora je i pojava
samopaljenja i detonacija pri sagorevanju.
154

Da bi se spreilo detonatno sagorevanje (kod oto motora), stepen

sabijanja se tako definie da temperatura na kraju sabijanja (Tc )
ispunjava sledei uslov:

Tcoto = Tbsp (50 100)

gde je:

Tbsp = 800 850 o K, temperatura samopaljenja benzina

Kod dizela je zahtev suprotan pa je:
Tcdizel= Tdsp + (200 300)
gde je:
Tdsp = 700 750 o K, temperatura samopaljenja dizela
Zbog toga se stepen sabijanja kree za:
- OTO motore 7 do 10 i
- za DIZEL 16 do 22.
155

5.4. PROCES SAGOREVANJA

Proces sagorevanja je uslovljen nainom obrazovanja smee. Zavisno
od toga zavisi da li se motor pribliava oto ili dizel principu rada. Bez
obzira o kom principu rada se radi formiranje smee zapoinje od
momemta doziranja goriva u struju vazduha, nakon ega se meaju i
poinje isparavanje goriva da bi dolo do iniciranja zapaljenja i
sagorevanja
sago
e a ja st
stvorene
o e es
smee.
ee

Nain (mesto) formiranja smee kod oto i dizel motora

156

Vaan faktor sagorevanja je koeficijent vika vazduha.

Radna smea u cilindru motora sastoji se iz:
- gorive smee i
- zaostalih produkata sagorevanja.
Goriva smea je smea vazduha i goriva izmeanih u odreenom
odnosu.
Obzirom na razliite uslove odvijanja sagorevanja, razlikujemo:
- sagorevanje u OTO motoru i
- sagorevanje u dizel motoru

Karakteristike sagorevanja u oto i ditel motoru

157

5.4.1. SAGOREVANJE U OTO MOTORU I NEPOELJNE POJAVE

Front plamena se formira nakon skakanja varnice. Jedan deo razvijene
toplote, nastale sagorevanjem, prenosi se na sledei deo nesagorele
smee stvarajui uslove za njeno upaljenje.
upaljenje Tako premetanjem fronta
plamena od sveice do suprotnog kraja komore sagori celokupna smea.
Temperatura u
oblasti svee smee
je oko 800 oK, dok u
zoni plamena iznosi
i do 2500 oK.
K

Karakteristika je prostiranje fronta plamena kroz komoru

Tei se da brzina prostiranja plamena bude to vea kako bi se

oslobaanje toplote obavilo pri to manjoj zapremini a to je u blizini SMT.
158

5.4.1.1. TOK SAGOREVANJA U OTO MOTORU

Na slici je prikazan tok pritiska u cilindru oto motora tokom procesa
sagorevanja u funkciji vremena odnosno u funkciji ugla obrtanja
kolenastog vratila.
Proces sagorevanja
g
j poinje
p
j skakanjem
j
varnice na elektrodama sveice i traje
izvestan period dok klip prolazi oko
SMT.
Skakanje varnice se odvija, u principu,
pre SMT za izvestan ugao predpaljenja
pp koji omoguava odvijanje glavnog
sagorevanja pri najmanjoj zapremini u
blizini SMT. Najvei deo smee sagori u
Tok pritiska tokom sagorevanja u oto
periodu 30 60 KV odnosno za oko 35
motoru
ms.
Proces sagorevanja sastoji se iz tri faze:
period pritajenog
p
j
g sagorevanja,
g
j ,
Ip
II period pravog sagorevanja i
III period dogorevanja.
159

5 4 1 2 NEPOELJNE POJAVE SAGOREVANJA U OTO MOTORU

5.4.1.2.
U nepoeljne pojave sagorevanja u oto motoru spadaju:
- pojava disocijacije,
disocijacije
- pojava detonacije i
- toksinost izduvnih gasova oto motora.
5.4.1.2.1. POJAVA DISOCIJACIJE
Disocijacija je pojava pri kojoj se stabilni produkti sagorevanja (CO2
i vodena para) pri visokim temperaturama raspadaju na produkte
nepotpunog sagorevanja (CO i H2 ) uz utroak energije
energije. Ovaj utroak
energije umanjuje efikasnost radnog ciklusa. to je temperatura
produkata sagorevanja via to je i intenzitet disocijacije vei.
I
Ispod
d 2000 K ova pojava
j
praktino
kti i ne postoji.
t ji
160

5.4.1.2.2. POJAVA DETONACIJA

Detonatno sagorevanje je vid eksplozivnog ili zapreminskog
sagorevanja tokom koga dolazi do trenutnog oslobaanja toplote u
veem delu smee. Ono nastaje kada se u radnom prostoru homogena
smea nae u vie taaka u uslovima samoupaljenja. Tada dolazi do
upaljenja i trenutnog sagorevanja, tog dela smee to stvara nagli porast
pritiska
iti k u cilindru.
ili d
Povoljni uslovi za detonatno sagorevanje javljaju se ispred fronta
plamena u delu nesagorele smee iz sledeih razloga:
- sabijanja pod dejstvom klipa kretanjem od UMT ka SMT,
- sabijanja pod dejstvom fronta plamena, odnosno irenja
sagorelih gasova iza fronta plamena
plamena,
- pod dejstvom prenosa toplote iz zone reakcije na smeu ispred
fronta plamena i
- usled zagrevanja pod dejstvom toplih mesta u komori.

161

Ukoliko se stvori vie novih centara, u jo nesagorelom delu smee, doi

e do breg oslobaanja toplote i do breg lokalnog porasra temperature i
pritiska.
Sagorevanje
Sagorevanje sa
bez detonacija

S
Sagorevanje
j sa detonacijama
d
ij

detonacijama

Promene pritiska u cilindru motora

Nagli porast pritiska u cilindru stvara udarno dejstvo pritiska na elo klipa i
stvara znatan porast sila u u klipnom mehanizmu. Taj porast sila izaziva
razbijanje
bij j uljnog
lj
(mazajueg)
(
j ) sloja
l j izmeu
i
kli
kliznih
ih povrina
i i njihovog
jih
udara jedna o drugu. Ovo je praeno metalnim zvukom karakteristinim za
detonacije.
Kratkotrajne detonacije ne moraju da budu opasne ali dugotrajne
detonacije mogu biti tetne po motor.
Glavni problem kod detonacija je je porast mehanikih i termikih
optereenja motora.
motora
Pratee pojave jake detonacije su pad snage i gubitak ekonominosti.
162

Pojava detonacija kod motora moraju se spreiti.

Na pojavu detonacija utiu sledei faktori :
- pripremni faktori,
- konstruktivni i
- radni
d i faktori.
f k i
- U pripremne faktore spada gorivo kao najvaniji.
- U kostruktivne spadaju:
- stepen sabijanja,
- konstrukcija
j komore za sagorevanje,
g
j ,
- materijal klipa i glave motora i
- vrsta hlaenja.
- U radne faktore spadaju:
- ugao pretpaljenja,
- reim rada,
- sastav smee i
- stvaranje taloga.
163

5.4.1.2.3. TOKSINOST IZDUVNIH GASOVA OTO MOTORA.

Osim produkata potpunog sagorevanja u toku sagorevanja javljaju se i
nepotpuni. Meu njima ima i otrovnih, tetnih po zdravlje i okolinu.
Njihova koliina u izduvnim gasovima je i zakonski regulisana i
ograniena.
U grupu zakonski regulisanih produkata sagorevanja spadaju :
- ugljenmonogsid
gj
g
(CO),
( )
- nesagoreli ugljovodonici (HC) i
- azotovi oksidi (NOx).
g j monoksid,, nastaje
j kao produkt
p
nepotpunog
p p
g sagorevanja
g
j pri
p
Ugljen
nedostatku vazduha. Najvie nastaje pri radu sa bogatom smeom.
Nesagoreli ugljovodonici, nastaju kao produkt nezavrenog sagorevanja
zbog gaenja plamena u blizini zidova.
zidova to je komora razuenija sa vie
hladnih zidoa ima ih vie.
Azotovi oksidi, nastaju kao produkt oksidacije azota pri ekstreno visokim
t
temperaturama
t
koje
k j vladaju
l d j tokom
t k
sagorevanja
j (> 2200K).
2200K) Z
Znai
i ima
i
ih
pri velikim optereenjima motora i radom sa siromanom smeom.
164

5.4.2. SAGOREVANJE U DIZEL MOTORU I NEPOELJNE POJAVE

U dizel motoru se obavlja sagorevanje heterogene smee. Heterogena
smea se obrazuje ubrizgavanjem goriva u prethodno sabijeni vazduh u
radnom
d
prostoru
t
motora.
t
Takva
T k smea
se pali
li sopstvenom
t
energijom
ij
na
raun visoke temperature sabijenog vazduha. Temperatura sabijenog
vazduha je via od temperature samoupaljenja goriva. Sagorevanje kod
koga je obrazovanje smee i sagorevanje istovremeno naziva se difuzno
sagorevanje.

Faze obrazovanja smee i sagorevanja u dizel motoru

Prve tri faze ine obrazovanje smee dok zadnje dve ine sagorevanje.
Doziranje goriva i njegovo rasprivanje vri se brizgaima. Meanje
goriva je
g
j preduslov
p
za sagorevanje.
g
j Bitno je
j da kretanje
j vazduha bude
organizovano vihorno, jer se time postie kontakt vrelog vazduha i
isparelog goriva.
165

Doziranje goriva se vri, najee, hirdaulinim ubrizgavanjem pod

pritiskom.
iti k
Gorivo
G i mora da
d bude
b d ubrizgano
bi
u tano
t
odreenom
d
trenutku
t
tk i
definisane koliine po definisanom zakonu ubrizgavanja. Jedan od
posebnih zadataka je da rasprivanje ubrizganog goriva bude u najsitnije
kapljice ime bi se poveala ukupna povrina mlaza goriva i ubrzalo
isparavanje.
Isparavanje goriva sledi odmah iza doziranja. Cilj je da to vie goriva
ispari kako bi se obrazovala kvalitetnija smea
za sagorevanje.
Meanje goriva i vazduha je preduslov za
sagorevanje.
j Zadatak
Z d t k ove faze
f
nije
ij samo
meanje goriva i vazduha ve je i da
odstrani produkte sagorevanja iz zone gde
treba praviti smeu
smeu. Ovo se moe postii
organizovanim vihornim kretanjem
vazduha.
Kretanje vazduha i mlaza
goriva
166

5.4.2.1. TOK SAGOREVANJA U DIZEL MOTORU

Ceo tok sagorevanja,
sagorevanja od poetka ubrizgavanja do kraja oslobaanja toplote
moe se podeliti u etri faze (perioda):
I period pritajenog sagorevanja, ili zakanjenja upaljenja,
II period burnog ili neregularnog sagorevanja,
III - period regulisanog sagorevanja i
IV period dogorevanja.

1. T - temperatura,
2. p - pritisak,
3. - ugao obrtanja kolenastog vratila,
4. dmg/d - tok(zakon) ubrizgavanja i
5 dQ/d - tok oslobaanja toplote
5.
toplote.

tok sagorevanja u dizel motoru

167

5.4.2.2. NEPOELJNE POJAVE SAGOREVANJA U DIZEL MOTORU

Nepoeljne pojave tokom sagorevanja u DIZEL motoru su:
- udarno sagorevanje,
- dim u izduvnim gasovima i
- toksina emisija.
5.4.2.2.1. UDARNO SAGOREVANJE
Udarno sagorevanje, nastaje kao posledica neregulisanog burnog
sagorevanja tokom drugog perioda sagorevanja.
Faktori koji smanjuju intenzitet udarnog sagorevanja kod dizel
motora su:
- sklonost goriva ka upaljenju,
- veliki stepen sabijanja,
- visoka temperatura na kraju sabijanja,
- veliko termiko optereenje i dr.
Negativna posledica udarnog sagorevanja osim udarnih, mehaikih
optereenja je buka motora.
168

5.4.2.2.2. DIM U IZDUVNIM GASOVIMA

Dim u izduvnim
Di
i d
i gasovima,
i
se javlja
j lj u toku
t k tree
t faze
f
sagorevanja
j u
uslovima visokih temperatura i nedostatka kiseonika. Tada se
molekuli ugljovodoninog goriva raspadaju tako da se formira a
kao varijanta istog ugljenika.
ugljenika Stvoren ugljenik se kristalizuje i spaja
meusobno u estice. estice upijaju teke nesagorele
ugljovodonike, koji su veoma toksini i zakonski ogranieni.
Spreavanje pojave dima tokom sagorevanja moe se postii:
- poveanjem koeficijenta vika vazduha,
- inteziviranjem vihornog kretanja vazduha i
- poboljavanjem kvaliteta rasprivanja.
rasprivanja
Poveanjem koeficijenta vika vazduha obezbeuje se kontakt goriva i
vazduha i u kasnijim fazama sagorevanja, ali se smanjuje i razvijena snaga.
Inteziviranjem vihornog kretanja vazduha u komori motora poboljava se
meanje i omoguuje rad sa manjim vikom vazduha.
j
j kvaliteta rasprivanja
p
j ubrizganog
g
g goriva
g
moe se p
postii;;
Poboljanje
putem poveanog pritiska ubrizgavanja, poveanjem broja otvora na
brizgau, smanjenjem otvora na brizgau i dr.
169

5.4.2.2.3. TOKSINA EMISIJA

Tokom
T
k
sagorevanja
j kod
k d dizel
di l motora
t
se formiraju
f
i j sledee
l d ttoksine
k i
gasne komponente:
- ugljenmonoksid (CO),
- nesagoreli
li ugljovodonici
lj
d i i (HC) i
- azotovi oksidi NOx.
Ugljenmonoksid se javlja kao posledica
lokalnog manjka vazduha pri sagorevanju i
njegova koncentracija naglo raste na
punom optereenju.
Nesagoreli ugljovodonici manje zavise
od od sastava smee.

Azotovi oksidi rastu na punom

optereenju zbog porasta temperature
sagorevanja a jo ima dovoljna koliina kiseonika za oksidaciju azota.
Emisija NOx je neto kritinija kod dizel motora sa direktnim
ubrizgavanjem
ub
ga a je (nego
( ego kod
od standardnih
sta da d
motora
oto a ) jer
je kod
od njih
j na
a periferiji
pe e j
mlaza postoji dovoljna koliina kiseonoka za oksidaciju a i temperature
su dovoljno visoke za oksidaciju.

promena koncentracije izduvnih

gaso a u ffunkciji
gasova
nkciji sasta
sastava
a smee

170

5.5. PROCES IRENJA

Zadatak procesa irenja je da omogui ekspanziju produkata sagorevanja,
kojom prilikom se klipu predaje pozitivan mehaniki rad. Takt irenja
poinje polaskom klipa iz SMT. U prvom delu hoda klipa jo se odvija
sagorevanje U realnom motoru ne postoji granica izmeu procesa
sagorevanje.
sagorevanja i irenja. to se due u taktu irenja obavlja sagorevanje to je
irenje neefikasnije.

5.6. PROCES IZDUVAVANJA

Kod etvorotaktnih motora izduvni ventili se otvaraju ranije (pre UMT) da
bi obezbedili isticanje izduvnih gasova u trenutku kada imaju veliku
brzinu usled irenja. Potom gasovi se izbacuju potiskivanjem klipa.
Kod dvotaktnih motora otvaranje
j izduvnih kanala bira se tako da do
trenutka otvaranja prelivnih kanala istekne koliko je mogue vie produkata
sagorevanja.
gasovi istiu velikom brzinom tako da stvaraju
j veliku buku. Radi
Izduvni g
smanjenja buke na izduvnim kanalima postavljaju se lonci u kojima se
gasovi ire, smanjuje se brzina a samim tim i buka.
171

PITANJA:
1
1.

RADNI CIKLUSI MOTORA SUS.

SUS OBJASNITI TERMODINAMIKE
CIKLUSE I PRIKAZATI IH U P-V I T- S KOORDINATNOM
SISTEMU.

2.

RADNI CIKLUSI MOTORA SUS. OBJASNITI STVARNI

RADNI CIKLUS MOTORA SUS, PRIKAZATI GA U P-V
KOORDINATNOM SISTEMU.

3.

OBJASNITI PROCES IZMENE RADNE MATERIJE I FAKTORE KOJI

DEFINIU OVAJ PROCES. OBJASNITI (UZ ODGOVARAJUE
SKICE I DIJAGRAME) PROCES IZMENE RADNE MATERIJE
ETVOROTAKTNIH MOTORA SUS SA PRIRODNIM USISAVANJEM
I SA NADPUNJENJEM.

172

4
4.

OBJASNITI PROCES IZMENE RADNE MATERIJE I

FAKTORE KOJI DEFINIU OVAJ PROCES. OBJASNITI (UZ
ODGOVARAJUE SKICE I DIJAGRAME) PROCES IZMENE
RADNE MATERIJE DVOTAKTNIH MOTORA SUS.

5.

PROCES SAGOREVANJA U MOTORU SUS. OBJASNITI (UZ

ODGOVARAJUE SKICE I DIJAGRAME)) PROCES I
NEPOELJNE POJAVE PRI SAGOREVANJU U OTO
MOTORU.

6.

PROCES SAGOREVANJA U MOTORU SUS OBJASNITI (UZ

ODGOVARAJUE SKICE I DIJAGRAME) PROCES I
NEPOELJNE POJAVE PRI SAGOREVANJU U DIZEL
MOTORU
MOTORU.

7.

OBJASNITI (UZ ODGOVARAJUE DIJAGRAME) PROCESE

SABIJANJA IRENJA I IZDUVAVANJA KOD MOTORA SUS
SABIJANJA,
SUS.
173