www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON
O PRAVOBRANILATVU
("Sl. glasnik RS", br. 55/2014)

Glava I
OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
lan 1
Ovim zakonom se ureuje delokrug i poloaj pravobranilatva, osnivanje, nadlenost, ureenje i
organizacija Dravnog pravobranilatva, poloaj dravnog pravobranioca, zamenika dravnog
pravobranioca i zaposlenih u Dravnom pravobranilatvu, nain osnivanja, nadlenost i osnove ureenja i
organizacije pravobranilatva autonomne pokrajine i pravobranilatva jedinice lokalne samouprave, kao i
druga pitanja od znaaja za rad Dravnog pravobranilatva, pravobranilatava autonomne pokrajine i
pravobranilatva jedinice lokalne samouprave.

Pravobranilatvo
lan 2
Pravobranilatvo je organ koji obavlja poslove pravne zatite imovinskih prava i interesa Republike Srbije,
autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Poslove pravobranilatva za zatitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije obavlja Dravno
pravobranilatvo, koje se osniva ovim zakonom.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, poslovi pravobranilatva za zatitu imovinskih prava i interesa Republike
Srbije u postupcima koji za predmet imaju prava i obaveze Republike Srbije u vezi sa delokrugom
ministarstva nadlenog za poslove odbrane, vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono
vezane za ministarstvo nadleno za poslove odbrane i Vojske Srbije, uredie se posebnim zakonom.
Poslove pravobranilatva za zatitu imovinskih prava i interesa autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave obavljaju pravobranilatva autonomnih pokrajina i pravobranilatva jedinica lokalne
samouprave. Ureenje i organizacija, kao i druga pitanja od znaaja za rad pravobranilatva autonomne
pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave utvruju se odlukom autonomne pokrajine, odnosno
odlukom jedinice lokalne samouprave, u skladu sa osnovama za ureenje i organizaciju pravobranilatva
propisanih ovim zakonom.

Obavljanje poslova pravobranilatva

lan 3
Dravno pravobranilatvo, pravobranilatvo autonomne pokrajine i pravobranilatvo jedinice lokalne
samouprave svoju dunost obavljaju u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim optim pravnim aktima.

Sredstva za rad pravobranilatva

lan 4
Sredstva za rad Dravnog pravobranilatva, pravobranilatva autonomne pokrajine i pravobranilatva
jedinice lokalne samouprave obezbeuju se u budetu Republike Srbije, odnosno u budetima
autonomnih pokrajina i budetima jedinica lokalne samouprave.

Glava II
DRAVNO PRAVOBRANILATVO
Poloaj Dravnog pravobranilatva
lan 5
Dravno pravobranilatvo je dravni organ koji preduzima pravne radnje i koristi pravna sredstva radi
ostvarivanja i zatite imovinskih prava i interesa Republike Srbije i obavlja druge poslove odreene
zakonom.
Sedite Dravnog pravobranilatva je u Beogradu.

Dravno pravobranilatvo poslove iz svoje nadlenosti obavlja u seditu i u odeljenjima obrazovanim van
sedita.

Funkcija Dravnog pravobranilatva

lan 6
Funkciju Dravnog pravobranilatva obavljaju dravni pravobranilac i zamenici dravnog pravobranioca.

Obeleja Dravnog pravobranilatva

lan 7
Dravno pravobranilatvo ima peat koji sadri naziv i sedite Dravnog pravobranilatva i naziv i grb
Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Peat odeljenja Dravnog pravobranilatva sadri i naziv i sedite
odeljenja.
Na zgradi u kojoj se nalazi sedite i odeljenje Dravnog pravobranilatva moraju biti istaknuti naziv
Dravnog pravobranilatva, odnosno naziv odeljenja Dravnog pravobranilatva, grb i zastava Republike
Srbije, u skladu sa zakonom.
Dravni pravobranilac, zamenici dravnog pravobranioca, pravobranilaki pomonik i pravobranilaki
pripravnik u vrenju poslova iz nadlenosti Dravnog pravobranilatva koriste slubenu legitimaciju.
Obrazac, izgled i nain upotrebe slubene legitimacije blie se ureuje Pravilnikom o upravi u Dravnom
pravobranilatvu.

Dostavljanje spisa i pruanje podataka i obavetenja Dravnom pravobranilatvu

lan 8
Dravni organi, posebne organizacije i javne ustanove koje zastupa duni su da obaveste Dravno
pravobranilatvo o pravnoj stvari u kojima je ono ovlaeno da preduzima pravne radnje i pravna sredstva
radi ostvarivanja njihovih prava i interesa, odnosno prava i interesa Republike Srbije.
Dravni organi, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i druge organizacije i
pravna lica duni su da Dravnom pravobranilatvu, na njegov zahtev, dostave spise i obavetenja,
odnosno prue podatke i objanjenja potrebna za preduzimanje radnji za koje je Dravno pravobranilatvo
nadleno.

Kada Dravno pravobranilatvo vezuje zakonski rok za postupanje, organi i organizacije iz st. 1. i 2. ovog
lana duni su da spise i obavetenja neodlono dostave, odnosno podatke i objanjenja neodlono
prue.
Ako usled nepostupanja, odnosno neblagovremenog postupanja organa i organizacija iz st. 1. i 2. ovog
lana nastupi teta za Republiku Srbiju ili druge subjekte koje zastupa Dravno pravobranilatvo e o
tome obavestiti ministarstvo koje je ovlaeno da vri nadzor nad radom tog organa ili organizacije,
odnosno obavestie Vladu, a od odgovornog lica u tom organu ili organizaciji zahtevae naknadu
priinjene tete.
Dravno pravobranilatvo je ovlaeno da zatrai uvid, izdavanje izvoda i kopiranje isprava i drugih spisa
iz svakog javnog registra, predmeta i elektronske baze podataka o stanju u predmetima koje vodi sud,
drugi dravni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, ili nosilac javnih
ovlaenja, bez naknade.

Obavezno dostavljanje pismena neposredno Dravnom pravobranilatvu

lan 9
Sudovi, organi uprave i drugi nadleni organi duni su da u stvarima u kojima je predvieno zastupanje od
strane Dravnog pravobranilatva dostavljaju sva pismena neposredno Dravnom pravobranilatvu.
Organi koji imaju sedite na podruju za koje je obrazovano odeljenje Dravnog pravobranilatva sva
pismena dostavljaju neposredno odeljenju Dravnog pravobranilatva.
Dostavljanje izvreno suprotno odredbi stava 1. ovog lana ne proizvodi pravno dejstvo.

Trokovi zastupanja
lan 10
Trokovi zastupanja u postupcima pred sudom, organom uprave i drugim nadlenim organom priznaju se
Dravnom pravobranilatvu po propisima o nagradi i naknadi trokova za rad advokata.
Ostvareni prihodi u zastupanju predstavljaju prihod Republike Srbije.

Glava III
NADLENOST DRAVNOG PRAVOBRANILATVA
Zastupnik i punomonik

lan 11
Dravno pravobranilatvo je zastupnik Republike Srbije u pravnim postupcima pred sudovima,
arbitraama, organima uprave i drugim nadlenim organima, kada Republika Srbija ima poloaj stranke ili
umeaa o ijim pravima i obavezama se odluuje u tom postupku.
Dravno pravobranilatvo pred sudovima, arbitraama, organima uprave i drugim nadlenim organima
zastupa dravne organe i posebne organizacije koji nemaju svojstvo pravnog lica, dravne organe i
posebne organizacije koji imaju svojstvo pravnog lica, a ije se finansiranje obezbeuje iz budeta
Republike Srbije i javne ustanove iji je osniva Republika Srbija, a ije se finansiranje obezbeuje iz
budeta Republike Srbije, u pravnim postupcima u kojima ovi subjekti uestvuju kao stranke ili umeai o
ijim imovinskim pravima i obavezama se odluuje u tom postupku.
Dravno pravobranilatvo moe na osnovu posebno datog punomoja zastupati u postupku pred
sudovima, arbitraama, organima uprave i drugim nadlenim organima i druga pravna lica iji je osniva
Republika Srbija.
Kada je propisano da je u odreenom postupku ili za preduzimanje samo odreene radnje u postupku
obavezno zastupanje stranke od strane advokata, Dravno pravobranilatvo je ovlaeno da preduzima
zastupanje pod istim uslovima kao i advokat.
Kada u istom postupku uestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, a jedna od tih stranaka je
Republika Srbija, Dravno pravobranilatvo e zastupati Republiku Srbiju.
Kada u istom postupku uestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, koje prema ovom zakonu
zastupa Dravno pravobranilatvo, a nijedna od tih stranaka nije Republika Srbija, Dravno
pravobranilatvo e zastupati stranku koja je inicirala pokretanje postupka.

Zastupanje pred stranim i meunarodnim sudovima i arbitraama i pred drugim nadlenim

organima u inostranstvu
lan 12
Dravno pravobranilatvo zastupa Republiku Srbiju pred stranim i meunarodnim sudovima i arbitraama
i pred drugim nadlenim organima u inostranstvu.
Ako Dravno pravobranilatvo prema propisima strane drave ili meunarodne organizacije ili iz drugih
razloga, ne moe neposredno da zastupa pred stranim ili meunarodnim sudovima i arbitraama, ili pred

drugim nadlenim organima u inostranstvu, Vlada, na predlog dravnog pravobranioca, ovlastie za

zastupanje lice koje moe preduzeti zastupanje po propisima strane drave ili meunarodne organizacije.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, dravni pravobranilac je duan da obezbedi aktivno praenje toka
zastupanja, kao i da licu ovlaenom za zastupanje daje potrebne naloge i uputstva.

Zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava

lan 13
Dravno pravobranilatvo zastupa Republiku Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska prava u skladu sa
Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima uz ovu
konvenciju.
Poslove zastupanja iz stava 1. ovog lana obavlja zamenik dravnog pravobranioca koji je postavljen i za
zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Optenje izmeu Republike Srbije i Evropskog suda za ljudska prava odvija se posredstvom zastupnika iz
stava 2. ovog lana.
Zastupnik moe da zakljui poravnanje sa strankama koje uestvuju u postupcima pred Evropskim sudom
za ljudska prava, uz prethodnu saglasnost organa iji su akti doveli do postupka pred Evropskim sudom
za ljudska prava. Poravnanje se zakljuuje u pisanoj formi.
Isplata iznosa dogovorenog poravnanjem ili naznaenog u presudi Evropskog suda za ljudska prava, vri
se iz sredstava organa Republike Srbije iji su akti prouzrokovali krenje ljudskih prava.

Obavetenja i izvetaji
lan 14
Dravno pravobranilatvo prati i prouava pravna pitanja od znaaja za rad dravnih organa, kao i
primenu zakona i drugih optih pravnih akata, kada je to od znaaja za zatitu imovinskih prava i interesa
Republike Srbije i o uoenim problemima obavetava Vladu i druge nadlene dravne organe.
Dravno pravobranilatvo najkasnije do 31. marta tekue godine podnosi Vladi izvetaj o radu za
prethodnu godinu.

Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti

lan 15
Dravno pravobranilatvo je ovlaeno da pokrene postupak za ocenu ustavnosti zakona, odnosno za
ocenu ustavnosti i zakonitosti drugih optih pravnih akata, ako oceni da su zakonom, odnosno drugim
optim pravnim aktom povreena imovinska prava i interesi Republike Srbije ili zakonom utvreni poloaj
Dravnog pravobranilatva.

Obavetavanje o potrebi izmene propisa

lan 16
Ako Dravno pravobranilatvo povodom postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava, oceni da
domai propis nije u skladu sa Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,
obavestie o tome nadlene dravne organe o potrebi usklaivanja propisa.

Davanje pravnog miljenja

lan 17
Dravnom pravobranilatvu se mogu dostaviti radi davanja pravnog miljenja nacrti pravnih poslova koje
zakljuuju subjekti koje zastupa, ako ti pravni poslovi za predmet imaju imovinska prava i obaveze
Republike Srbije, odnosno tih subjekata.
Dravno pravobranilatvo daje pravna miljenja i o drugim imovinskopravnim pitanjima subjektima koje
zastupa.

Pruanje pravne pomoi

lan 18
Dravno pravobranilatvo moe na zahtev drugog pravobranilatva, odnosno jedinice lokalne samouprave
pruiti strunu pomo ili preuzeti zastupanje.
Kada je postupanjem drugog pravobranilatva povreen javni interes, Dravno pravobranilatvo moe
preuzeti postupanje od drugog pravobranilatva.

Nain postupanja Dravnog pravobranilatva

lan 19

Dravno pravobranilatvo je ovlaeno da pokrene, odnosno podnese inicijativu za pokretanje postupka

pred sudom ili drugim nadlenim organom povodom pitanja iz svoje nadlenosti.
Dravno pravobranilatvo postupa i po pismenim nalozima i zahtevima subjekata koje zastupa, koje je
duno obavestiti u razumnom roku, koji ne moe biti dui od 30 dana, o svom pravnom miljenju, odnosno
o preduzetim radnjama.
U sluaju da je pravno miljenje potrebno dati, odnosno radnju preduzeti u roku kraem od roka iz stava 2.
ovog lana, organ koji se obratio Dravnom pravobranilatvu duan je da to posebno istakne i obrazloi u
pismenom zahtevu, uz oznaavanje da se zahtev upuuje kao prioritet, sa jasno naznaenim rokom za
postupanje, koji ne moe biti krai od osam dana, odnosno tri dana kada se radi o zahtevu Vlade.
Kada oceni da se nalogom ili zahtevom subjekta koji zastupa kri Ustav ili zakon ili ugroavaju imovinska
prava i interesi Republike Srbije, Dravno pravobranilatvo e o tome odmah, a najkasnije u roku od tri
dana od dana prijema naloga ili zahteva, pismenim putem obavesti izdavaoca naloga, odnosno
podnosioca zahteva, sa obrazloenim razlozima za odbijanje postupanja.
Ako zastupani subjekat i posle obavetenja iz stava 4. ovog lana ostane pri izdatom nalogu ili podnetom
zahtevu, Dravno pravobranilatvo e postupiti po tom nalogu ili zahtevu.
Dravni pravobranilac i zamenik dravnog pravobranioca ne mogu trpeti tetne posledice ukoliko postupe
u skladu sa odredbama st. 1. do 5. ovog lana.

Izvetaj o postupanju u pojedinim predmetima

lan 20
Dravno pravobranilatvo dostavlja izvetaj o postupanju u pojedinim predmetima Vladi, ministarstvu
nadlenom za finansije, ministarstvu nadlenom za pravosue, kao i subjektima koje zastupa, na njihov
zahtev.

Postupanje radi sporazumnog reavanja spornog odnosa

lan 21
Dravno pravobranilatvo e pre pokretanja postupka pred sudom, organom uprave ili drugim nadlenim
organom, odnosno u postupku odgovora na tubu, predlog ili drugi akt kojim je pokrenut postupak protiv
zastupanog subjekta, razmotriti mogunost sporazumnog reavanja spornog odnosa, na svoju inicijativu ili
na inicijativu suprotne strane.

Kada Dravno pravobranilatvo proceni da nisu ispunjeni materijalni ili formalni uslovi da se sporni odnos
rei sporazumno ili da predloeno sporazumno reenje nije u interesu Republike Srbije, o tome e
pismeno obavestiti subjekta koga zastupa.
Pre zakljuenja postignutog sporazuma za reavanje spornog odnosa, Dravno pravobranilatvo je duno
da pribavi saglasnost ministarstva nadlenog za finansije za zakljuenje tog sporazuma.
Razmatranje mogunosti sporazumnog reavanja spornog odnosa ne oslobaa Dravno pravobranilatvo
obaveze da u pokrenutom sudskom, upravnom ili drugom postupku pred nadlenim organom istovremeno
preduzima sve potrebne pravne radnje, a posebno zakonom predviene procesne radnje, odnosno ne
oslobaa ga obaveze postupanja u okviru zakonom utvrenih rokova za preduzimanje pravnih radnji u tim
postupcima.
Za svaki konani sporazum u postupku za alternativno reavanje spora u kome ne uestvuje Dravno
pravobranilatvo mora biti pribavljeno pravno miljenje Dravnog pravobranilatva.

Zatita poverljivih podataka dobijenih u postupku zastupanja

lan 22
Dravno pravobranilatvo ne moe suprotnoj strani u pregovorima u postupku za sporazumno reavanje
spora, odnosno u sudskom, upravnom ili drugom postupku, kao ni treim licima, davati podatke dobijene
od zastupanog subjekta, osim ako zastupani subjekat nije to prethodno odobrio.

Glava IV
UREENJE DRAVNOG PRAVOBRANILATVA
Dravni pravobranilac i zamenici dravnog pravobranioca
lan 23
Poslove iz nadlenosti Dravnog pravobranilatva obavljaju dravni pravobranilac i zamenici dravnog
pravobranioca.
Dravni pravobranilac rukovodi radom i predstavlja Dravno pravobranilatvo. Za svoj rad i rad Dravnog
pravobranilatva odgovoran je Vladi i ministru nadlenom za pravosue.
Zamenik dravnog pravobranioca odgovoran je za svoj rad dravnom pravobraniocu.

Funkcionalna nadlenost

lan 24
Dravni pravobranilac moe preduzeti svaku radnju iz nadlenosti Dravnog pravobranilatva.
Dravni pravobranilac je iskljuivo nadlean za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti,
podnoenje izvetaja i obavetenja Vladi i ministru nadlenom za pravosue i obavljanje drugih poslova
utvrenih zakonom kao nadlenost dravnog pravobranioca.
Zamenik dravnog pravobranioca moe preduzeti svaku radnju iz nadlenosti Dravnog pravobranilatva
koja nije u iskljuivoj nadlenosti dravnog pravobranioca.

Odeljenja Dravnog pravobranilatva

lan 25
Dravno pravobranilatvo poslove iz svoje nadlenosti pred sudovima, organima uprave i drugim
nadlenim organima van sedita Dravnog pravobranilatva obavlja u odeljenjima Dravnog
pravobranilatva.
Broj, mesna nadlenost i sedita odeljenja Dravnog pravobranilatva odreuju se pravilnikom o
obrazovanju odeljenja Dravnog pravobranilatva, koji donosi ministar nadlean za pravosue, uz
pribavljeno miljenje Dravnog pravobranilatva.

Opta obavezna uputstva dravnog pravobranioca

lan 26
Dravni pravobranilac izdaje u pismenoj formi opta obavezna uputstva za rad i postupanje zamenika
dravnih pravobranilaca i zaposlenih u Dravnom pravobranilatvu, radi postizanja zakonitosti,
delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.
Opta obavezna uputstva dravni pravobranilac moe da izda i na predlog Kolegijuma Dravnog
pravobranilatva.

Uputstvo za obavezno postupanje u pojedinim predmetima

lan 27
Dravni pravobranilac moe izdati uputstvo za obavezno postupanje zamenika dravnog pravobranioca u
pojedinim predmetima.

Uputstvo za obavezno postupanje izdaje se u pismenoj formi.

Zamenik dravnog pravobranioca koji smatra da je uputstvo za obavezno postupanje nezakonito ili
neosnovano moe izjaviti prigovor sa obrazloenjem dravnom pravobraniocu, u roku od tri dana od dana
prijema uputstva.
Zamenik dravnog pravobranioca koji je izjavio prigovor je duan da postupa po uputstvu do odluke
dravnog pravobranioca po prigovoru, ako postupanje po uputstvu u konkretnom sluaju ne trpi odlaganje.
Dravni pravobranilac e odluiti o prigovoru najkasnije u roku od osam dana.
Ako dravni pravobranilac odbije prigovor, zamenik dravnog pravobranioca e postupiti po uputstvu.

Devolucija i supstitucija
lan 28
Dravni pravobranilac moe preduzeti sve radnje u predmetu kojim je zaduen zamenik dravnog
pravobranioca.
Dravni pravobranilac moe pismenim putem ovlastiti zamenika dravnog pravobranioca da postupa u
pojedinom predmetu kojim je zaduen drugi zamenik dravnog pravobranioca, kada je taj zamenik
dravnog pravobranioca spreen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u tom predmetu.

Zamenjivanje u zastupanju
lan 29
Dravni pravobranilac i zamenik dravnog pravobranioca mogu poveriti licu zaposlenom u subjektu iz
lana 11. stav 2. ovog zakona da preduzme odreenu radnju u postupku pred sudom, organom uprave ili
drugim nadlenim organom.
Lice kojem se poverava zastupanje u smislu stava 1. ovog lana mora biti diplomirani pravnik sa
poloenim pravosudnim ispitom.
Dravni pravobranilac i zamenik dravnog pravobranioca mogu poveriti pravobranilatvu jedinice lokalne
samouprave da preduzme odreenu radnju u postupku pred sudom, organom uprave ili drugim nadlenim
organom.
Lica iz st. 1. i 3. ovog lana postupaju u granicama datog pismenog punomoja.

Ovlaenja pravobranilakog pomonika i pravobranilakog pripravnika

lan 30
Pravobranilaki pomonik i pravobranilaki pripravnik mogu preduzeti radnje zastupanja u postupku pred
sudom, organom uprave ili drugim nadlenim organom, u granicama pismenog ovlaenja zamenika
dravnog pravobranioca.

Poslovi uprave u Dravnom pravobranilatvu

lan 31
Dravni pravobranilac rukovodi upravom u Dravnom pravobranilatvu i odgovoran je za pravilan i
blagovremen rad Dravnog pravobranilatva.
Dravni pravobranilac ureuje organizaciju i rad Dravnog pravobranilatva, odluuje o pravima po
osnovu rada zamenika dravnih pravobranilaca i o radnim odnosima dravnih slubenika i nametenika u
Dravnom pravobranilatvu, otklanja nepravilnosti i odugovlaenja u radu i vri druge poslove na koje je
ovlaen zakonom ili drugim propisom.
Ako je dravni pravobranilac odsutan ili spreen da rukovodi Dravnim pravobranilatvom, zamenjuje ga
zamenik dravnog pravobranioca odreen aktom dravnog pravobranioca.
Ako dravnom pravobraniocu prestane funkcija, Vlada, na predlog ministra nadlenog za pravosue,
postavlja vrioca funkcije dravnog pravobranioca iz reda zamenika dravnih pravobranilaca, na period od
est meseci.

Pravilnik o upravi u Dravnom pravobranilatvu

lan 32
Pravilnikom o upravi u Dravnom pravobranilatvu ureuju se: odnos Dravnog pravobranilatva prema
graanima i javnosti, nain voenja evidencija, nain raspodele predmeta, rukovanje predmetima,
postupanje sa arhivskim materijalom i druga pitanja od znaaja za rad Dravnog pravobranilatva.
Pravilnik o upravi u Dravnom pravobranilatvu donosi dravni pravobranilac uz saglasnost ministra
nadlenog za pravosue.
Pravilnik iz stava 1. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Nadzor nad radom Dravnog pravobranilatva

lan 33
Nadzor nad radom Dravnog pravobranilatva vri ministarstvo nadleno za pravosue, po slubenoj
dunosti, na predlog subjekata iz lana 11. stav 2. ovog zakona ili po inicijativi stranaka i uesnika u
postupku.
U vrenju nadzora, ovlaeno slubeno lice ministarstva nadlenog za pravosue moe da izvri uvid u
predmete, evidencije i spise Dravnog pravobranilatva, kao i da zahteva potrebne podatke.
U vrenju nadzora, ovlaeno slubeno lice moe naloiti mere za otklanjanje nedostataka u radu
Dravnog pravobranilatva, odrediti rok za postupanje po merama, kao i podneti predlog za pokretanje
disciplinskog ili drugog postupka.

Glava V
POLOAJ DRAVNOG PRAVOBRANIOCA I ZAMENIKA DRAVNOG
PRAVOBRANIOCA
Prava iz radnog odnosa
lan 34
Dravni pravobranilac i zamenici dravnog pravobranioca ostvaruju prava iz radnog odnosa u skladu sa
propisima koji ureuju poloaj dravnih slubenika, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Premetaj
lan 35
Zamenik dravnog pravobranioca moe biti trajno premeten iz sedita u odeljenje, iz odeljenja u sedite,
ili iz jednog odeljenja u drugo odeljenje, uz svoju pismenu saglasnost.
U sluaju ukidanja odeljenja Dravnog pravobranilatva, zamenik dravnog pravobranioca moe biti
premeten i bez svoje saglasnosti.
Reenje o premetaju donosi Vlada na predlog dravnog pravobranioca.

Upuivanje

lan 36
Zamenik dravnog pravobranioca moe, uz svoju pismenu saglasnost, biti upuen iz sedita u odeljenje,
iz odeljenja u sedite, ili iz jednog odeljenja u drugo odeljenje, najdue na jednu godinu.
Izuzetno, zamenik dravnog pravobranioca moe biti upuen i bez svoje saglasnosti iz sedita u odeljenje,
iz odeljenja u sedite, ili iz jednog odeljenja u drugo odeljenje, najdue na est meseci.
Reenje o upuivanju donosi dravni pravobranilac.

Glava VI
POSTAVLJENJE DRAVNOG PRAVOBRANIOCA I ZAMENIKA
DRAVNOG PRAVOBRANIOCA
Postavljenje dravnog pravobranioca
lan 37
Dravnog pravobranioca, na predlog ministra nadlenog za pravosue, postavlja Vlada na period od pet
godina i moe biti ponovo postavljen.
Kada dravni pravobranilac po isteku mandata ne bude ponovo postavljen ili ako mu poloaj prestane na
lini zahtev, postavlja se za zamenika dravnog pravobranioca, pod uslovom da je postavljen za dravnog
pravobranioca iz reda zamenika dravnog pravobranioca.

Postavljenje zamenika dravnog pravobranioca

lan 38
Vlada, na predlog ministra nadlenog za pravosue, postavlja zamenika dravnog pravobranioca, na
period od pet godina. Zamenik dravnog pravobranioca moe biti ponovo postavljen.
U odluci o postavljenju odreuje se da se zamenik dravnog pravobranioca postavlja u seditu ili u
odeljenju Dravnog pravobranilatva, odnosno da se postavlja za zastupnika Republike Srbije pred
Evropskim sudom za ljudska prava.
Zamenik dravnog pravobranioca koji ne bude ponovo postavljen ili ako mu poloaj prestane na lini
zahtev ima pravo da bude rasporeen na radno mesto pravobranilakog pomonika.

Broj zamenika dravnog pravobranioca utvruje se aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih
mesta u Dravnom pravobranilatvu.

Opti uslovi
lan 39
Za dravnog pravobranioca i zamenika dravnog pravobranioca moe biti postavljen dravljanin
Republike Srbije koji ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima, koji je zavrio pravni fakultet,
poloio pravosudni ispit i dostojan je pravobranilake funkcije.

Posebni uslovi
lan 40
Za dravnog pravobranioca i zamenika dravnog pravobranioca moe biti postavljeno lice koje, pored
optih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci posle poloenog pravosudnog ispita, i to:
1) deset godina za dravnog pravobranioca;
2) osam godina za zamenika dravnog pravobranioca.
Za obavljanje poslova iz nadlenosti Dravnog pravobranilatva u zastupanju pred meunarodnim sudom
ili drugim meunarodnim telom, pored navedenih uslova, potrebno je da lice poseduje odgovarajui nivo
poznavanja jednog od stranih jezika na kojima se vodi postupak pred meunarodnim sudom ili drugim
meunarodnim telom.
Za zamenika dravnog pravobranioca koji je zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska
prava, pored ostalih uslova, potrebno je da lice poseduje i potvreno aktivno znanje engleskog, odnosno
francuskog jezika.

Glava VII
KOLEGIJUM DRAVNOG PRAVOBRANILATVA
Sastav kolegijuma
lan 41
Kolegijum Dravnog pravobranilatva ine dravni pravobranilac i zamenici dravnog pravobranioca.

Sazivanje kolegijuma
lan 42
Kolegijum Dravnog pravobranilatva saziva i njime rukovodi dravni pravobranilac.
Dravni pravobranilac saziva kolegijum kada oceni da je to potrebno, ili na zahtev najmanje treine
zamenika dravnih pravobranilaca.

Nadlenost kolegijuma
lan 43
Kolegijum Dravnog pravobranilatva:
1) razmatra izvetaj o radu Dravnog pravobranilatva za prethodnu godinu;
2) razmatra pitanja od znaaja za pravilno vrenje poslova iz nadlenosti Dravnog pravobranilatva;
3) razmatra pitanja od znaaja za rad i organizaciju Dravnog pravobranilatva;
4) razmatra nacrte zakona i drugih propisa od znaaja za rad Dravnog pravobranilatva;
5) razmatra potrebu pokretanja postupka ocene ustavnosti i zakonitosti;
6) vri i druge poslove odreene zakonom i Pravilnikom o upravi u Dravnom pravobranilatvu.

Glava VIII
ZAPOSLENI U DRAVNOM PRAVOBRANILATVU
Sastav i broj zaposlenih
lan 44
U Dravnom pravobranilatvu rade pravobranilaki pomonici, pravobranilaki pripravnici i drugi dravni
slubenici i nametenici zaposleni na administrativnim, raunovodstvenim, informacionim i drugim
prateim poslovima znaajnim za rad Dravnog pravobranilatva.
Broj zaposlenih u Dravnom pravobranilatvu odreuje dravni pravobranilac aktom o unutranjem
ureenju i sistematizaciji radnih mesta.

Sekretar Dravnog pravobranilatva

lan 45
Dravno pravobranilatvo ima sekretara koji pomae dravnom pravobraniocu u vrenju poslova uprave u
Dravnom pravobranilatvu.

Pravobranilaki pomonici
lan 46
Pravobranilaki pomonici pomau zameniku dravnog pravobranioca u obavljanju poslova iz delokruga
Dravnog pravobranilatva, izrauju pravobranilake podneske i akte, preduzimaju radnje zastupanja na
raspravama pred sudom, organom uprave ili drugim nadlenim organom i vre druge poslove predviene
zakonom i aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta.

Pravobranilaki pripravnik
lan 47
Za pravobranilakog pripravnika prima se lice koje je zavrilo pravni fakultet i ispunjava opte uslove za
rad u dravnim organima.
Pravobranilaki pripravnik prima se u radni odnos na tri godine.
Pravobranilaki pripravnik koji je poloio pravosudni ispit u toku trajanja vremena na koje je zasnovao
radni odnos moe se preuzeti u radni odnos na neodreeno vreme, u svojstvu pravobranilakog
pomonika.
Diplomirani pravnik moe biti primljen na obuku u pravobranilatvo, bez zasnivanja radnog odnosa, radi
sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita (volonter).

Obuka
lan 48
Program obuke pravobranilakog pripravnika i volontera utvruje Dravni pravobranilac.
Pravobranilaki pripravnik i volonter moe odreeno vreme biti upuen na obuku u drugi dravni organ,
organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Ostala pravila o zaposlenima u Dravnom pravobranilatvu

lan 49
Na zasnivanje radnog odnosa, prava, obaveze, struno usavravanje, ocenjivanje i odgovornost
zaposlenih u Dravnom pravobranilatvu primenjuju se propisi koji ureuju radne odnose dravnih
slubenika i nametenika, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta

lan 50
Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Dravnom pravobranilatvu, donosi dravni
pravobranilac, uz saglasnost ministra nadlenog za pravosue.

Glava IX
PRAVOBRANILATVO AUTONOMNE POKRAJINE I
PRAVOBRANILATVO JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE
Obrazovanje pravobranilatava autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
lan 51
Poslove pravne zatite imovinskih prava i interesa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
obavlja pravobranilatvo autonomne pokrajine, odnosno pravobranilatvo jedinice lokalne samouprave.
Obrazovanje i ureenje pravobranilatva autonomne pokrajine i pravobranilatva jedinice lokalne
samouprave ureuje se u skladu sa osnovama za ureenje i organizaciju pravobranilatva propisanih
ovim zakonom.

Nadlenost pravobranilatava autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

lan 52
Pravobranilatvo autonomne pokrajine i pravobranilatvo jedinice lokalne samouprave u postupcima pred
sudovima, upravnim i drugim nadlenim organima zastupa autonomnu pokrajinu, odnosno jedinicu lokalne
samouprave radi zatite njenih imovinskih prava i interesa.
Pravobranilatvo autonomne pokrajine i pravobranilatvo jedinice lokalne samouprave prati i prouava
pravna pitanja od znaaja za rad organa i pravnog lica koje zastupa, posebno iz oblasti njihove

nadlenosti, kao i pitanja u vezi sa primenom zakona i podzakonskih akata koja su, ili mogu biti, od
znaaja za preduzimanje bilo koje pravne radnje organa i pravnog lica koje zastupa, posebno za
spreavanje tetnih imovinskopravnih i drutveno negativnih posledica po pravno lice koje zastupa.
Pravobranilatvo autonomne pokrajine i pravobranilatvo jedinice lokalne samouprave daje miljenja
prilikom zakljuivanja ugovora koje zakljuuje to pravno lice, posebno ugovora iz oblasti imovinskopravnih
odnosa, privredno pravnih ugovora i daju pravne savete svim organima autonomne pokrajine i organima
jedinice lokalne samouprave koje zastupaju.
Kada je propisano da je u odreenom postupku ili za preduzimanje samo odreene radnje u postupku
obavezno zastupanje stranke od strane advokata, pravobranilatvo autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave je ovlaeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao i advokat.

Nosioci pravobranilake funkcije u pravobranilatvu autonomne pokrajine i jedinice

lokalne samouprave
lan 53
Pravobranilaku funkciju u pravobranilatvu autonomne pokrajine i pravobranilatvu jedinice lokalne
samouprave obavlja jedno ili vie lica koja se biraju u skladu sa odlukom o obrazovanju pravobranilatva.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na Dravno pravobranilatvo shodno se primenjuju i na
pravobranilatvo autonomne pokrajine i pravobranilatvo jedinice lokalne samouprave.

Glava X
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Nastavljanje sa radom
lan 54
Stupanjem na snagu ovog zakona Republiko javno pravobranilatvo nastavlja sa radom kao Dravno
pravobranilatvo.
Republiki javni pravobranilac i zamenici republikog javnog pravobranioca postavljeni na osnovu Zakona
o javnom pravobranilatvu ("Slubeni glasnik RS", broj 43/91) nastavljaju sa radom do postavljenja
dravnog pravobranioca i zamenika dravnih pravobranilaca u skladu sa ovim zakonom.

Dravni slubenici i nametenici u Republikom javnom pravobranilatvu nastavljaju sa radom do

rasporeivanja zaposlenih u Dravnom pravobranilatvu, u skladu sa zakonom i aktom o unutranjem
ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Dravnom pravobranilatvu.
Ovlaenje za zastupanje izdato dravnom slubeniku u Republikom javnom pravobranilatvu od strane
republikog javnog pravobranioca ili zamenika republikog javnog pravobranioca pre stupanja na snagu
ovog zakona, vai do isteka roka od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Organizaciona jedinica Ministarstva odbrane koja obavlja poslove zastupanja po generalnom punomoju
izdatom od strane republikog javnog pravobranioca nastavie po stupanju na snagu ovog zakona
zastupanje Republike Srbije u postupcima koji za predmet imaju prava i obaveze Republike Srbije u vezi
sa poslovima iz nadlenosti Ministarstva odbrane i posebnih organizacija u sastavu Ministarstva odbrane,
do donoenja posebnog zakona.

Postavljenje dravnog pravobranioca i zamenika dravnog pravobranioca

lan 55
Vlada postavlja dravnog pravobranioca u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zamenici dravnog pravobranioca bie postavljeni u roku od 90 dana od dana donoenja akta o
unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Dravnom pravobranilatvu.

Prestanak poloaja republikog javnog pravobranioca i zamenika republikog javnog

pravobranioca
lan 56
Postavljenjem dravnog pravobranioca u skladu sa ovim zakonom, prestaje poloaj republikom javnom
pravobraniocu.
Postavljenjem zamenika dravnih pravobranilaca u skladu sa ovim zakonom, prestaje poloaj zamenika
republikog javnog pravobranioca.
Republiki javni pravobranilac i zamenik republikog javnog pravobranioca koji ne bude postavljen za
dravnog pravobranioca, odnosno zamenika dravnog pravobranioca u skladu sa ovim zakonom,
odnosno koji ne bude rasporeen u smislu propisa koji ureuju prava dravnih slubenika, imaju pravo na
naknadu plate u trajanju tri meseca u visini plate koju su imali u trenutku prestanka dunosti.

Pravo na naknadu plate iz stava 3. ovog lana prestaje pre proteka roka od tri meseca ako lice kome je
prestao poloaj zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a moe biti produeno za jo tri meseca
ako u tih tri meseca stie pravo na penziju.

Preuzimanje nadlenosti
lan 57
Dravno pravobranilatvo e najkasnije u roku est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona
preuzeti predmete subjekata koje zastupa u skladu sa ovim zakonom, a koje nije zastupalo Republiko
javno pravobranilatvo prema Zakonu o javnom pravobranilatvu ("Slubeni glasnik RS", broj 43/91).
Subjekti koje zastupa Dravno pravobranilatvo duni su da dostave predmete iz stava 1. ovog lana
Dravnom pravobranilatvu bez odlaganja, ako je to potrebno radi blagovremenog i delotvornog
preduzimanja radnji zastupanja u postupku.

Preuzimanje nadlenosti, predmeta i zaposlenih iz organizacione jedinice Ministarstva

pravde koja obavlja poslove zastupanja Republike Srbije pred Evropskim sudom za
ljudska prava
lan 58
Organizaciona jedinica Ministarstva pravde koja obavlja poslove zastupanja Republike Srbije pred
Evropskim sudom za ljudska prava nastavie po stupanju na snagu ovog zakona zastupanje u skladu sa
Uredbom o zastupniku Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava ("Slubeni glasnik RS",
broj 61/06 - preien tekst), do postavljenja zamenika dravnog pravobranioca koji se postavlja i za
zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Dravno pravobranilatvo e u roku od 30 dana od dana postavljenja zamenika dravnog pravobranioca
koji se postavlja i za zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava preuzeti
predmete i zaposlene iz organizacione jedinice Ministarstva pravde koja obavlja poslove zastupanja iz
stava 1. ovog lana.

Donoenje podzakonskih akata

lan 59
Dravni pravobranilac donee akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Dravnom
pravobranilatvu u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu akta iz lana 25. stav 2. ovog zakona.

Dravni pravobranilac donee Pravilnik o upravi u Dravnom pravobranilatvu u roku od 60 dana od dana
postavljenja.
Ministar nadlean za pravosue donee akt iz lana 25. stav 2. ovog zakona u roku od 90 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.

Svrstavanje u platne grupe

lan 60
Do usklaivanja Uredbe o razvrstavanju radnih mesta i merilima za opis radnih mesta dravnih slubenika
sa odredbama ovog zakona koeficijent za isplatu plate dravnog pravobranioca i zamenika dravnog
pravobranioca odreuje se u istim platnim grupama u koje su bili svrstani republiki javni pravobranilac i
zamenik republikog javnog pravobranioca.

Usklaivanje organizacije pravobranilatava autonomne pokrajine i jedinice lokalne

samouprave
lan 61
Javno pravobranilatvo obrazovano u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave nastavlja sa
radom do donoenja odluke autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave o ureenju i
organizaciji pravobranilatva autonomne pokrajine, odnosno pravobranilatva jedinice lokalne
samouprave, u skladu sa ovim zakonom.
Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave dune su da odluku iz stava 1. ovog lana donesu
najkasnije u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Primena ranije donetih propisa

lan 62
Odredbe propisa kojima je odreena nadlenost Republikog javnog pravobranilatva ili republikog
javnog pravobranioca za preduzimanje odreenih radnji i vrenje odreenih poslova, ili kojima je
propisana obaveza nekog dravnog organa, odnosno drugog pravnog subjekta prema Republikom
javnom pravobranilatvu ili prema republikom javnom pravobraniocu, primenjuju se i na Dravno
pravobranilatvo.

Odredbe stava 1. ovog lana shodno se primenjuju i na pravobranilatvo autonomne pokrajine i

pravobranilatvo jedinice lokalne samouprave, odnosno pravobranioca autonomne pokrajine i
pravobranioca jedinice lokalne samouprave.

Prestanak vaenja propisa

lan 63
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o javnom pravobranilatvu ("Slubeni glasnik
RS", broj 43/91) i Uredba o zastupniku Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava
("Slubeni glasnik RS", broj 61/06 - preien tekst).

Stupanje zakona na snagu

lan 64
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".