Michael Lebowitz: Pouke jugoslovenskog samoupravljanja

17. jun, 2010.

U svetlu trenutne ekonomske situacije ne samo na prostoru Balkana i bivih republika SFRJ ve i
u svetu dobra je praksa napraviti osvrt unazad i pogledati koje nam iskustvo istorija ostavlja za
sobom. Kako je ve prolo 20 godina od nestanka SFRJ i samoupravljanja postoji vremenska
distanca sa koje je mogue kritiki posmatrati taj period i doneti izvesne zakljuke. Ti zakljuci
bi prvenstveno trebalo da nam pomognu da iste greke ne nainimo ponovo, a isto tako da nam i
da efikasniju alternativu prolom i sadanjem ekonomskom modelu.
Sa tim ciljem publikujem prevod predavanja Michaela Lebowitza u Karakasu na konferenciji
sindikalnog pokreta podrke bolivarskoj revoluciji 2004. godine. Lebowitz vai za strunjaka za
pitanje jugoslovenskog samoupravljanja i ovde iznosi kako pozitivna tako i negativna iskustva.
Ono ta bih istakao u ovom lanku je osvrt na ulogu MMF-a u ruenju samoupravnog sistema i
to po istom principu koji se danas sprovodi putem ukidanja socijalnih davanja (setimo se
primera trenutne situacije Grke, Portugala, panije).
1. Uvod
1. Pre nego to predstavim neke detalje jugoslovenskog samoupravljanja, dozvolite mi da ovu
prezentaciju stavim u (pravi) kontekst. Istakao bih tri take.
2. Ponimo od osnove da je kapitalizam sistem u kojem je logika kapitala duboko suprotstavljena
potrebama ljudskih bia. Tenja kapitala je unitenje onoga to je Marks nazvao uroenim
izvorom bogatstva prirode i ljudskih bia. Kapital to ini kroz eksploataciju pojedinaca u
procesu proizvodnje razdvajajui i delei ljude po rasi, polu i naciji inei ih slabijim i
stvarajui vetake potrebe sa ciljem da postigne jedinu stvar koja mu je bitna: zaradu. Sa ovog
stanovita, svi uspesi postignuti unutar kapitalizma su rezultat borbe ljudi protiv logike kapitala.
3. Ako emo stvarati jedno drutvo koje bi moglo prevazii kapital, koje bi moglo razviti
potencijal oveka, samoupravljanje mora da bude centralni deo pomenutog drutva. Jer, kako
Bolivarski ustav na to ukazuje u razliitim odeljcima, samo razvijamo svoj ljudski potencijal
kroz uestvovanje: samo rastemo i razvijamo se kroz svoje lino delovanje.
4. Da bimo stvorili novo drutvo (gde god bilo), moramo uiti iz istorijskih iskustava. Zbog toga,
moramo uiti iz iskustva jugoslovenskog samoupravljanja koje se razvijalo skoro 40 godina.
Smatram da treba uiti koliko iz pozitivnih toliko i iz negativnih elemenata jugoslovenskog
samoupravljanja.
5. Organizovau svoj govor na sledei nain:
6. Poeemo osvrtom na osobenosti onoga ta je bilo jugoslovensko samoupravljanje.
7. Nakon toga, odgovoriemo na pitanje gde je nastao i kako se promenio tokom ovih 40 godina.
8. Osvrnuemo se prvo na pozitivne elemente tog iskustva. Nakon toga, istraiemo negativne
elemente. Konano, analiziraemo pouke ovog iskustva.
2. Karakteristike jugoslovenskog samoupravljanja

11. U Jugoslaviji su preduzea bila dravna i drava je poverila njihovu administraciju radnicima
tih preduzea. Zvali su ih drutvenim preduzeima umesto dravnim. Radnici ovih preduzea
nisu bili smatrani najamnim radnicima ve lanovima radnog kolektiva.
1) Radniki savet
12. Kako u industriji tako i u poljoprivredi, preduzea su vodili radniki saveti. Njih je inilo 15
do 20 pojedinaca koje su radniki kolektivi birali na dve godine. Saveti su se sastajali svakog
meseca (sastanci su bili otvoreni za sve lanove kolektiva) i donosili odluke o poslovanju kao to
su cene, proizvodi, publicitet, organizacija na radnom mestu, poveanje radne snage, uslovi rada
i plate vezane za razliite grupe u okviru preduzea. Jedna od najbitnijih odluka bila je kako
uloiti prihod preduzea i koji deo prihoda treba da bude podeljen kao lini prihod.
13. Iznad radnikog saveta je bio komitet rukovodilaca koji je inilo tri do 11 pojedinaca, a koje
je birao radniki savet. U nekom trenutku, tri etvrtine lanova su inili fiziki radnici. Zapravo,
komitet je funkcionisao kao izvrni komitet i imao je odgovornost da donosi svakodnevne
odluke.
14. Konano, postojao je direktor preduzea. Ovu osobu je nominovala Partija (Savez komunista
Jugoslavije) na period od etiri godine, ali je savet bio taj koji je odluivao da prihvati ili odbaci
ovu nominaciju. Ovo pravo je bilo korieno. uo sam o jednom sluaju gde su lanovi saveta
pretili jednom direktoru da e ga baciti kroz prozor ako se ne povue sa poloaja i o drugom gde
su direktora stavili iza reetaka ograde firme i rekli mu da se vie ne vraa.
15. Postojala su i druga tela u okviru preduzea, na primer, savet radionica i specijalne komisije.
Jedna studija je pokazala da je treina preduzea uestvovala u nekom od saveta ili komisiji.
Postojao je sistem rotacije. Poloaji su bili ogranieni na rok od dve godine, pa su se ljudi rotirali
u razliitim telima samoupravljanja preduzea.
1) Velika preduzaa i male grupe radnika
16. Kada je trebalo da se donese neka bitna odluka kao, na primer, odluka da se spoji s drugim
preduzeem ceo kolektiv je glasao. Spajanje je moglo da vodi veem preduzeu. Najvee za
koje ja znam je imalo 14.500 radnika. Bilo je podeljeno na 63 velike jedinice (s prosekom od 230
radnika u svakoj) i svaka je imala prosek od pet radnih grupa (s prosekom od 46 radnika u
svakoj). Tako da se, u ovom sluaju, radilo o jednom velikom preduzeu podeljenom na manje
grupe zdruenih radnika.
17. Poslednja stvar koju je bitno razumeti o ovim samoupravnim preduzeima jeste da su
funkcionisala u okviru trita. Takmiila su se lokalno i meunarodno. Spolja je veoma liilo na
kapitalistiki sistem: firme su imale publicitet, takmiile su se i inile sve mogue da se uvea
prihod preduzea. Uprkos tome, i ovo je kljuno, radniki saveti su bili autoritet u ovim
preduzeima i njihov prihod se delio meu radnicima.
3. Odakle je doao ovaj model i kako se menjao?
18. Treba priznati da sistem nije bio statian, menjao se: poeo je 1950, primio nov oblik
poetkom 1960. i ponovo tokom sedamdesetih godina.
2) Raa se iz revolucije

19. Ali, prvo, odakle je doao? Odgovor je jednostavan: iz revolucije. U Jugoslaviji je izbila
revolucija tokom Drugog svetskog rata u borbi protiv nacista. Borbu je vodila partizanska vojska
pod vostvom komunista sa sledeim parolama: Zemlja seljacima! Fabrike radnicima!
20. Poto je ova revolucija trijumfovala, doneli su odluku da stvore socijalistiku Jugoslaviju. U
tom periodu je postojao jedan jedini model socijalizma sovjetski. Tada su krenuli sa
kolektivizacijom zemlje, nacionalizacijom sredstava za proizvodnju i razvojem planske
ekonomije. Kao i u sovjetskom sistemu, uspostavljao se godinji plan s ciljevima za svaki
proizvod i stimulacije u bonovima u sluaju da se ciljevi i dostignu; planovi koje su pravili bili
su veoma detaljni (toliko da je, kako kau, odtampani dokument prvog petogodinjeg plana
teio 1,500 kg).
1) Sukob sa Staljinom 1948.
21. Potom su imali problema sa SSSR-om i nastao je sukob sa Staljinom 1948. godine.
Jugosloveni su objanjavali da se ovo dogodilo jer su hteli da budu nezavisni, jer su oni sami
ostvarili svoju revoluciju za razliku od veine ostalih zemalja Istone Evrope. Bez obzira na to,
meunarodni komunistiki pokret ih je marginalizovao, a Staljin ekskomunicirao.
22. Tokom konflikta, jugoslovenske voe su sve vie kritikovale sovjetski model. Tvrdili su da
se degenerisao u kaptalistiku dravu. Dravna preduzea, po njima, bila su samo preduslov
socijalizma. Da bi se uspostavio ovaj model bilo je neophodno uspostaviti socijalistike
proizvodne odnose, to znai uspostaviti samoupravljanje. Ako ne bi napredovali ka
samoupravljanju, zaglavili bi se u birokratskom despotizmu.
3) 1950. donosi se zakon o samoupravljanju
23. Tada, 1950. godine, doneli su zakon o radnikom samoupravljanju. Ovaj zakon se odnosio na
neophodnost decentralizacije i samoupravljanje radnika, kao i da je ovaj pokret poetak
izumiranja drave. Sve ovo, kao to se moe videti, bio je povratak slogana: Fabrike
radnicima! i, zapravo, broj komiteta u fabrikama poeo je da se umnoava od 1949. godine.
24. Prvi korak je bio da upravnici odgovaraju pred savetom radnika preduzea umesto dravnim
ministrima. Odralo se planiranje ali su se godinji planovi ograniili samo na ulaganja. Nivo
zarade je bio odreen na centralnom planu u skladu s kategorijama rada ali je bila dopunjena
bonovima koje je odreivalo preduzee.
25. Ta preduzea su imala visoke poreske stope s obzirom na to da su koristila sredstva za
proizvodnju u vlasnitvu drave, pa su i resursi preduzea bili korieni za nova ulaganja drave.
Na taj nain, drava je stvorila nova preduzea, zaposlila radnike i upravu dala radnikim
savetima. Ovaj model je bio veoma uspean. Tokom dekade pedesetih jugoslovenska ekonomija
je porasla bre nego bilo koja druga u svetu.
26. Ali u ovom periodu su se pojavili znaci stremljenja da se ovaj sistem promeni. Kongres
radnikih saveta 1957. godine je iziskivao: nemamo dovoljno moi da donosimo odluke.
Moramo da uklonimo dravne regulative koje ograniavaju nezavisnost preduzea. Konkretno,
moramo da gajimo inicijativu da se vie novca ostavlja unutar preduzea dozvoljavajui im da
vre investicije. Tako rei, smanjiti poreze. Dozvolimo da firme ulau vie, a drava manje.
Ovaj predlog je bio posmatran kao nain da se dozvoli razvoj samoupravljanja i time dajui vie
prava radnicima. tavie, argumentovali su da je ono to postoji dravni kapitalizam (drava koja
eksploatie kolektiv kroz porez).

2) Zaokret ka trinoj ekonomiji i njenim tetnim rezultatima

27. Promena, meutim, nije bila trenutna. Rast je bio brz. Meutim, poetkom dekade ezdesetih,
nastala je recesija: proizvodni rast je pao i odnos ponude i potranje se pogorao. Odatle je
proistekao najvei impuls ka izvrenju velikih reformi. Redukovane su regulacije i kontrola koju
je vrila drava, okret ka trinoj ekonomiji bio je skoro zavren i smanjio se porez koji se
primenjivao na preduzea.
28. Te promene je pratio i ideoloki napad: eksploatacija radnika i naplata poreza preduzeima
od strane drave su bili oznaeni kao staljinizam. Tvrdilo se da ako radnici nisu oni koji vre
kljuna ulaganja kroz svoje savete, onda se ne moe rei da imaju kontrolu. Cela situacija bi
mogla da se svede ovako: Ko dominira proirenom reprodukcijom drutva, upravlja drutvom.
Kako je drava donosila odluke o ulaganjima, dolazilo se do zakljuka da drava ima kontrolu
nad drutvom.
29. Kao posledica ovoga, drava se povukla kada je re o ulaganjima, posebno federalni organi.
Ne samo da je smanjila porez ve je poela da ukida prethodno akumulirane dravne fondove za
ulaganje i da ta sredstva ulae u (samoupravne) banke koje su ulagale u preduzea sa osnovnom
namenom da ostvare zaradu.
30. Rezultati reformisanog modela su bili znaajni rezultati koje su predvideli protivnici ideje
da se naini promena ka trinoj ekonomiji. Nejednakost se poveala ezdesetih godina:
nejednakost izmeu firmi unutar iste industrije, nejednakost izmeu industrija, nejednakost
izmeu sela i grada, kao i nejednakost izmeu regiona. Ovo je bilo veoma znaajno iz razloga
velikih razlika u nivoima prihoda; na primer, izmeu Slovenije i Kosova razlika je bila est puta
vea u korist prve. Uopte, bogati su se jo vie bogatili. Ali, ovo nije bila jedina promena tokom
ovog perioda. Vrlo je bitno da je pao uticaj radnika unutar preduzea u korist eksperata.
31. Sve ovo je uzrokovalo pobunu krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina. lanovi
sindikata i stanovnitvo siromanijih regiona su dali impuls pomenutoj pobuni. Napali su trite,
rast nejednakosti, poveanje uticaja banaka i eksperata unutar preduzea. Napad je bio usmeren
protiv tehnobirokratije.
32. Iznova se pojavila ideoloka komponenta: Borili smo se u ratu na dva fronta, govorili su,
jedan rat protiv staljinistike dravne birokratije i protiv kapitalizma. Ali zaboravili smo ovo
drugo.
4) Napori da se vrati planiranju, ali odozdo
33. Tada se pojavio napor da se vrati planiranju. Ali ne planiranju odozgo, nego od osnove:
direktni ugovori izmeu radnikih saveta razliitih preduzea, ugovori o samoupravljanju na pet
godina. Na osnovu ovih ugovora se pravio plan odozdo, koordinisao i stavljao u praksu dok se
uspinjao: drutveni ugovor. Neki posmatrai su opisivali model kao pregovaraku ekonomiju
zbog intenzivnih pregovora koji su se odravali izmeu radnikih saveta (i takoe izmeu
proizvodnog i drutvenog sektora).
3) Uloga zapadnih banaka u propasti pokuaja
34. Naalost, dekada osamdesetih bio je period visokih stopa inflacije. I pre nego to je ovaj
model uspeo da se znatno oproba, naiao je na probleme u tom novom kontekstu. Osamdesetih
godina javio se veliki pritisak zapadnih banaka i MMF-a na Jugoslaviju (i ostale zaduene

zemlje). U kontekstu veoma visoke inflacije, ugovori koji su proizlazili iz samouprave izmeu
preduzea se nisu ispunjavali. Na kraju ove dekade, MMF je postavio uslove za obnavljanje duga
zahtevajui ukidanje samoupravnih preduzea. Nastala je opta ekonomska kriza koja je
proizvela drutvenu krizu, stvorila se tenja bogatih republika (Slovenije i Hrvatske, konkretno)
da se napusti jugoslovenska federacija i izbio je rat. Ovo je dovelo ne samo do ukidanja
samoupravljanja ve i zemlje.
2. Pozitivni elementi
4) Visoka stopa rasta
35. Prvo treba izdvojiti visoku stopu rasta. Tokom pedesetih godina, industrijska proizvodnja se
uveala 13.4 odsto godinje i bruto domai proizvod 8.9 odsto. Rast je bio manji tokom
ezdesetih i sedamdesetih godina: u industrijskoj proizvodnji 8.8 odsto i 7.5 odsto respektivno, i
BDP 7 odsto i 6 odsto, ali u svakom sluaju je bio vredan potovanja. Zemlja se
industrijalizovala.
36. Jedan deo pomenutog rasta bio je odreen za otvaranje novih fabrika i preduzea. Ali takoe
je postojao bitan rast proizvodnje postojeih preduzea (za razliku, na primer, od problema u
SSSR-u). Pojavilo se znaajno intenzivno ulaganje u kapital, uvela se moderna tehnologija.
Zato? Jer su lanovi radnikih kolektiva traili nain da uveaju prihode i zato su ulagali u
vrhunsku tehnologiju.
1) Veliko uee radnika
37. Ali kakvo je bilo stanje s radnicima? Postoji mnogo studija o radnicima u Jugoslaviji u
kojima se istie da su radnici dosta uestvovali u svojim preduzeima, da su imali dosta znanja o
funkcionisanju preduzea. Meu radnicima je postojao utisak da oni donose odluke, da jedva
postoji otuenje, velika sigurnost u zaposlenje (kad ve lanovi kolektiva nisu otputali svoje
lanove) i visoka solidarnost meu firmama.
5) Rast radne discipline
38. S druge strane, pokazalo se da tradicionalni prigovori samoupravljanju nemaju osnovu. Neki
su govorili da bez voenja odozgo, od strane upravnika, ne bi moglo biti discipline, ali disciplina
se poveala. Neki su izjavljivali da radniki saveti nisu struni da donose odluke, ali injenica je
da su saveti imali mnogo vie informacija nego upravni odbori kapitalistikih preduzea i mnogo
su bolje birali upravnike.
6) Pojavile su se visoke stope ulaganja
39. Neki su ukazivali da e samoupravljanje dovesti do toga da ceo prihod preduzea zavri
pretvarajui se u lini prihod radnika i da se ne vri dovoljno ulaganja u preduzee, ali javile su
se visoke stope ulaganja: 1976. godine 33 odsto BDP-a je bilo uloeno. (Jedina zemlja sa stopom
koja se moe uporediti s Japanom od 30 odsto; Kanada je imala 23 odsto i SAD 16 odsto.)
4. Negativni elementi
1) Nezaposlenost
40. Prvo treba pomenuti problem nezaposlenosti. Samoupravna preduzea nisu otputala radnike,
ali takoe nisu otvarala mnogo radnih mesta. Zato? Jer su vrili intenzivna ulaganja u kapital,

kao to sam ve naveo. Radnici su dolazili sa sela u grad privueni veim zaradama, ali nisu
mogli da nau posao. Pred ovakvom situacijom poeli su da emigriraju u Zapadnu Evropu kao
gastarbajteri. Stopa nezaposlenosti u Jugoslaviji 1971. godine bila je sedam odsto, ali na ovo
treba dodati jo 20 odsto radne snage koja je radila u inostranstvu.
2) Tenja ka nejednakosti
41. Postojala je tenja ka nejednakosti. Glavni cilj samoupravnih preduzea bio je interes
sopstvenog kolektiva, tj. teili su uveanju prihoda svojih lanova u sadanjosti i u budunosti.
Jedan deo nejednakosti prihoda bio je veoma logian: proizlazio je iz uspeha i neuspeha razliitih
grupa radnika i odraavao je razliku u doprinosu. Ali, postojala je i druga strana nejednakosti: u
nekim industrijama prihod je bio mnogo vii nego u drugim (na primer, u sektoru elektrine
energije u poreenju sa tekstilom), i razlike su se uveavale. Ta nejednakost nije imala mnogo
veze s razlikama u doprinosu radnika. Radnici energetskog sektora su imali sree da dospeju
na radno mesto u tom sektoru, to jest, imali su monopol nad pristupom na ova dobra radna mesta
i zato su dobijali dodatni prihod. Funkcionisanje ovih preduzea unutar trinog sistema je
povealo ovaj problem, delom jer je trite stvorilo kompleksnije posledice inei da se javi
privid da su visoke plate objektivni rezultat specifinih doprinosa radnika.
2) Zaduivanje preduzea
42. Ovde imamo jedan od najvanijih problema koje samoupravljanje nije reilo: nesposobnost
da se eliminie problem nejednakosti. Jedna posledica ove nereene situacije ogledala se u tome
da su radnici najsiromanijih sektora teili uveanju svojih prihoda vie nego to su okolnosti
preduzea to opravdavale. Logika je bila da prihodi svih treba da rastu manje ili vie istom
merom. (Zato bi trebalo da bude velikih razlika ako su metodi proizvodnje pripadali svima?)
Ali, u ovom sluaju, kako su se mogla finansirati najsiromanija preduzea? Kroz bankovne
zajmove. Najsiromanija preduzea su finansirala svoja ulaganja bankovnim zajmovima i to se
pretvorilo u jedan od izvora inflacije.
3) Nedostatak solidarnosti unutar drutva
43. Sve ovo je proizvelo teke probleme poput: nezaposlenosti, nejednakosti, inflacije. I sve to je
doprinelo nedostatku solidarnosti unutar drutva. Tenja da se koncentrie na interese radnikih
kolektiva (bez uzimanja u obzir interesa drutva) proizvela je tendenciju ka manjoj solidarnosti.
Odraz ovoga je bilo poveanje elje najbogatijih republika da se odvoje od najsiromanijih i
poveao etniki antagonizam.
44. Jugoslavija je bila politiki veoma decentralizovana zemlja. To je odraavalo karakter
dogovora koji je postignut da bi se kontrolisao istorijski problem nacionalnih i etnikih razlika.
Ali udar koji je ovo imalo na ekonomiju rezultovao je potpunim odsustvom kontrole nad
ekonomijm i ova situacija je dovela do propasti osamdesetih godina. Tokom sedamdesetih,
jugoslovenska preduzea su uspela da dobiju mnogo novca u vidu zajma od nekih zapadnih
banaka, u periodu finansijerskog prosperiteta (zahvaljujui petrodolarima viak vrednosti u
dolarima kod onih zemalja koje su se bavile izvozom nafte potom je korien u vidu novca za
zajam te banke su imale dovoljno novca za zajmove). Zajmovi je trebalo da se koriste za
ulaganja u modernizaciju firmi i uzimani su s milju da bi se moglo izvoziti u Zapadnu Evropu.
Ali, osamdesete godine je okarakterisao pad svetskog kapitalizma. U ovakvim okolnostima,
preduzea su (kao i mnogi drugi zaduenici) imala problema da ponite ove zajmove. Odjednom,
Jugoslavija je otkrila da ima znatan spoljanji dug. I niko nije tano znao koliki je spoljni dug

ovih preduzea. Niko nije obraao panju na poslovanje. Ali, da bi zajmovi mogli da se obnove,
Jugoslavija je kao drava morala da preuzme odgovornost nad ovim dugom i morala je da plaa
kamatu duga (po velikim stopama koje su vaile osamdesetih godina). Izmeu 1984. i 1988.
godine, Jugoslavija je platila 14 milijardi dolara u kamatama zbog duga od 20 milijardi dolara.
Troak od 40 odsto zarade od izvoza morao je da bude isplaen na ime duga. I sa ovim
preusmeravanjem zarade od izvoza porasla je inflacija, zahvaljujui nemogunosti da uvozi,
nedostatku prihoda, itd. itd. Ranjivost Jugoslavije pred zahtevima zapadnih finansijskih
institucija nije samo dotle stigla.
3) Krajem osamdesetih podvrgla se uslovima MMF-a
45. Krajem dekade osamdesetih se podvrgava uslovima MMF-a radi obnavljanja zajma. Kao i
svugde gde se dogodi isto, MMF je zatraio smanjenje drutvenog troka. Jugoslavija nije bila
jedina zemlja kojoj je postavljen ovaj zahtev. Ali, postojale su neke specifine mere koje su
uzimale u obzir konkretnu situaciju zemlje: uslovi MMf-a su ukljuivali i transformaciju banaka
i samoupravnih preduzea u preduzea s jasnim statusom po pitanju vlasnitva, to jest u
kapitalistike korporacije.
4)
46. Dopustite mi da pomenem neke probleme koji su se javili u okviru radnikih saveta. Prvo,
postojao je veliki raskorak izmeu onoga to su saveti mogli da rade i onoga to su zapravo
inili. Postojale su bitne razlike izmeu preduzea i manje su dolazile do izraaja u oblastima s
mnogo industrijskog iskustva. Radniki saveti su veliki deo predloenih rukovodilaca prihvatali s
vrlo malo diskusije. Saveti su provodili mnogo vie vremena raspravljajui o relativnim
prihodima unutar preduzea, novim ugovorima, itd itd. nego to su diskutovali o odlukama o
tritu ili o ulaganjima koje treba da se vre. Ljudima su se nudila dva objanjenja ovog
problema. Pozitivno [objanjenje] je bilo da je podela rada bila racionalna jer su rukovodioci
imali iste ekonomske interese kao i ostali radnici i, ako su ve dobili radno mesto da rade neto
konkretno, onda, pustite ih da rade svoj posao i da mi radimo svoj. Negativno je bilo da
dominiraju tehnokrate (ljudi s velikim reima i komplikovanim i nerazumljivim izvetajim).
Oba objanjenja su ukazivala na velike postojee razlike izmeu eksperata i masa.
4) Diskutovali su samo oni sa univerzitetskim zvanjem
47. Drugi pokazatelj na probleme samoupravljanja opisali su neki od posmatraa diskusija koje
su proisticale iz radnikih saveta. Najaktivnije osobe u diskusijama bile su, uopteno, oni koji su
imali univerzitetsko zvanje i posebnu spremu. Manje aktivni lanovi su bile ene, mladi i
nekvalifikovani radnici.
5) Radnici su gubili mo koju su imali
48. Za kraj ovog nabrajanja negativnih elemenata, moje vienje je da su ankete sprovedene meu
radnicima ukazivale da su se oni oseali manje zadovoljni i sa oseajem manje kontrole nad
svojim radom. Ulazei u osamdesete godine, radnici su postali pesimistiniji i teili su sumnji u
sopstvenu mo. Usuujem se da kaem, tokom ovog perioda radnici jednostavno vie nisu imali
nikakvu mo: imao ju je strani finansijski kapital.
5. Neke lekcije za Venecuelu

49. Na osnovu preanjeg saetka o jugoslovenskom iskustvu u samoupravljanju, identifikovau

est lekcija koje Venecuela moe da izvue iz njega:
6) Samoupravljanje funkcionie
50. Najvanija je: samoupravljanje funkcionie. Jugoslavija se industrijalizovala i razvila
modernu industriju. Imala je visoku stopu proizvodnog rasta i postojala je velika posveenost
radnika poslu i niska otuenost. Da samem: kapitalizam nije neophodan! Kolektivni interes je
bitna poluga i moe da funkcionie u velikim razmerama; to znai da nije ogranien na male
zadruge. (Setite se pomenutog preduzea od preko 14.000 lanova.)
1) Opasno je imati u vidu iskljuivo interes radnikog kolektiva
51. Ipak, opasno je imati u vidu iskljuivo interes radnikog kolektiva. Veoma je opasno ne
naglasiti koliko je bitna solidarnost i razvijati institucije koje gaje solidarnost. Jer interes
kolektiva izolovanog od drutva uzrokuje dezintegraciju drutva. (Sluaj Jugoslavije zavren je
rasparavanjem zemlje.)
7) Ne sva mo pojedinanim preduzeima
52. Takoe, moramo shvatiti da se ne mogu prepustiti sve odluke o ulaganjima pojedinanim
samoupravnim preduzeima. Prvo, ta preduzea ne poznaju potrebe celog drutva. Oito, ne
stvaraju nova radna mesta. Potrebna je drava (to znai politiko telo) da vri ulaganja,
prvenstveno u ekonomiju koja mora da ostvari irok razvoj (to jest, ulaganja koja stvaraju nova
radna mesta). Jednom kada su ulaganja ostvarena, nova preduzea se mogu upravljati putem
samoupravljanja.
2) Razvoj mehanizama solidarnosti
53. U vezi s problemom solidarnosti, vidi se potreba za razvojem drutvenih i politikih
mehanizama koji bi dozvolili da se govori o drutvenoj pravdi. Sud o adekvatnoj distribuciji
prihoda treba da se postigne kao rezultat drutvenog konsenzusa.
54. Takoe, sutinski je shvatiti da samoupravljanje ne postoji u vakuumu. Ne moe ono sve
samo izmeniti. Nedostatak uea ena, omladine i nekvalifikovanih radnika u radnikim
savetima, kao i injenica da radnici prihvataju savete eksperata nema razloga da bude nain na
koji samoupravljanje treba da funkcionie. To je rezultat obrazovnog sistema, patrijarhata I
razlika u obuci radnika. Ove stvari takoe moraju da se promene da bi sistem samoupravljanja
funkcionisao za sve.
3) Ukinuti dominaciju meunarodnog finansijskog kapitala
55. Jugoslovensko iskustvo samoupravljanja nas ui jo jednu lekciju. Smanjenje zadovoljstva
radnika ukazuje na to da, da bi samoupravljanje uspeno funkcionisalo, treba ukinuti dominaciju
meunarodnog finansijskog kapitala. Setite se izreke: Onaj ko upravlja proirenom
reprodukcijom drutva, upravlja drutvom. Ovo je taka razlaza jugoslovenskog iskustva i zbog
toga se ova drava borila da obezbedi kontrolu ulaganja samoupravnim preduzeima umesto da
kontrolu ima drava. Ipak, poetkom dekade osamdesetih, meunarodni finansijski kapital je bio
taj koji je doao u posed proirene reprodukcije.
4) Ekonomska suverenost kao obavezan uslov

56. Ovo znai da moemo izvui poslednju lekciju iz iskustva jugoslovenskog samoupravljanja a
to je da je ekonomska suverenost neophodan uslov razvoja samoupravne ekonomije.
Original se nalazi ovde: http://www.nodo50.org/cubasigloXXI/taller/lebowitz_310505.pdf
DOPUNA: Interviju sa autorom lanka: Majkl Lebovic: Poruke avezovog ekonomskog gurua