US - Projektovanje I Izgradnja U Hotelijerstvu

UNIVERZITET SINGIDUNUM
Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment
Slobodan erovi
ore omi
PROJEKTOVANJE I
IZGRADNJA HOTELA
Drugo izdanje
Beograd, 2013.
Projektovanje i izgradnja hotelA

Autori:
dr Slobodan erovi
dr ore omi
Recenzenti:
dr Slobodan Unkovi, emeritus
dr Ognjen Baki
dr Krunoslav ai
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs
Za izdavaa:
dr Milovan Stanii
Lektura:
mr Branislava Markovi
Priprema za tampu:
Novak Njegu
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Godina izdanja:
2013.
Tira:
600 primeraka
tampa:
Mladost Grup
Loznica
ISBN: 978-86-7912-485-2
Copyright:
2013. Univerzitet Singidunum
Izdava zadrava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.
PREDGOVOR
Autori u ovoj knjizi interdisciplinarnim pristupom, nastoje dati prikaz savremenog

oblikovanja, projektovanja i dizajniranja hotela. Autori analiziraju savremene tendencije u
oblikovanju hotela i u tom smislu, dat je znaaj broj konkretnih primera dizajniranja i projektovanja hotela. Verovatno najznaajniji deo i za praksu aplikativan deo ove monografije
su ba ovi primeri koje je mogue primeniti u hotelijerstvu, a u zavisnosti od stepena
razvijenosti, konkretne situacije u hotelskom preduzeu i u zavisnosti finansijskog stanja
hotelskog preduzea, kao i stanja na finansijskom i turistikom tritu.
Arhitektonski dizajn, tanije atraktivno umetniko oblikovanje eksterijera, utie na
nain percepcije i doivljaja hotela od strane korisnika, kao i na vizuelni imid objekta.
Neodvojivi deo arhitektonskog oblikovanja hotela i hotelskog proizvoda ini i enterijer. On
ne sme biti manje privlaan od eksterijera, naprotiv mora da privue panju, zaintrigira
prolaznike i nagovetava deo unutranjeg ambijenta.
Savremeni pristup hotelskog oblikovanja, projektovanja i dizajniranja je na marketing
konceptu koji u centar panje stavlja potrebe i interes buduih korisnika. Postoji itav niz
bitnih atributa totalnog hotelskog proizvoda kojima korisnici daju znaaj. To su, pre svega,
funkcionalna i lepo ureena soba po mogustvu sa pogledom na atraktivni predeo destinacije, zatim lep izgled restorana sa kulinarskim specijalitetima, drutvenim prostorijama
sa mogunou vienamenskog korienja, kao i mogunou raznih tipova rekreacije
(razne vrste bazena na otvorenom ili zatvorenim prostoru, sa nonim kupanjima kao deo
zabavnog programa namenjenog omladini, tereni za tenis i golf, wellnes centri itd).
Autori oekuju, da ova knjiga koja je pred ocenom i kritikom analizom celokupne
naune i strune javnosti, kao i onih koji su stekli praktina znanja i iskustva iz ove oblasti
i to sa kritikim sagledavanjem ove problematike, sugestijama i predlozima, daju doprinos izuavanju i razvoju ove oblasti u hotelijerstvu. Autori oekuju da e knjiga naii na
povoljne reakcije svojim teoretskim i aplikativnim doprinosom i da e u svakom sluaju
osveiti i dopuniti, inae veoma oskudnu strunu literaturu iz ove oblasti.
Predgovor
III
Knjiga je, pre svega, namenjena studentima osnovnih studija Univerziteta Singidunum
u Beogradu, Fakulteta za turistiki i hotelijerski menadment, kao i svima onima koji prate ovu oblast, kao i onima koji ele da spoznaju koje su to nove tendencije u ovoj oblasti
uopte, pa i u naoj zemlji.
Autori se iskreno zahvaljuju svima onima koji su zasluni za nastanak ove knjige, menaderima hotelskih preduzea u Srbiji, mnogim koleginicama i kolegama i mnogobrojni
prijateljima koji su svojom pozitivnom podrkom uticali na ostvarivanje kreativnih napora autora.
Takoe, veliki zahvalnost dugujemo recenzentima Prof. dr Slobodanu Unkoviu - emeritus, Prof. dr Ognjenu Bakiu - Rektoru Univerziteta EDUCONS u Sremskoj Kamenici
i Prof. dr Krunoslavu aiu na predlozima, sugestijama i kritikim primedbama koje su
nam upuivali tokom izrade ove knjige, jer bez njihovog doprinosa ova knjiga ne bi bila
ovakva kakva je.
Veliku zahvalnost upuujemo Prof. dr Milovanu Staniiu Rektoru Univerziteta Singidunum koji nam je svojom vizijom, primerom, podsticajem i usmeravanjem omoguio
ostvarenje kreativnog nauno - strunog rada i priliku da budemo deo uspenog kolektiva
Univerziteta Singidunum, a to je svakako doprinelo i objavljivanju ove knjige.
Beograd, avgust 2011 g.
AUTORI
Prof. dr Slobodan erovi

IV
Projektovanje i izgradnja hotela
Prof. dr ore omi
SADRAJ
Predgovor III
Uvod 1
GLAVA I
INVESTICIONE AKTIVNOSTI U UGOSTITELJSKE OBJEKTE ZA SMETAJ
1 POJAM I VRSTE INVESTICIJA 7

1.1 GRAEVINSKI RADOVI 8
1.2 SPECIFINOST INVESTICIJA U TURIZAM I UGOSTITELJSTVO 8
1.3 IZVORI FINANSIRANJA I SUBJEKTI INVESTIRANJA 9
1.4 ANALIZA RENTABILNOSTI ULAGANJA 11
1.5 PLANIRANJE I FAZE PLANIRANE INVESTICIONE IZGRADNJE 12
1.5.1 Raspored izvoenja projektnih radova 13
1.5.2 Analiza izvodljivosti 14
1.5.3 Analiza lokalnog podruja 15
1.5.4 Analiza trita smetajnih usluga 15
1.6 POSTUPAK OSTVARIVANJA PLANIRANIH INVESTICIJA 17
1.6.1 Proporcije trokova 21
1.6.2 Direktivni program projektni zadatak 23
1.6.3 Izrada idejnog projekta 23
1.6.4 Izrada glavnog projekta 24
1.6.5 Izrada investicionog programa 24
1.6.6 Izrada investicione studije 24
1.6.7 Projektna dokumentacija 25
1.6.8 Organizacija gradilita 26
1.6.9 Planiranje aktivnosti pre otvaranja hotela 26
GLAVA II
IZBOR RAZMETAJA I LOKACIJE
29
2 IZBOR OPTIMALNOG RAZMETAJA 31

2.1 IZBOR OPTIMALNE LOKACIJE 32
2.2 LOKACIONI KRITERIJUMI I FAKTORI 32
2.3 PLANIRANJE LOKACIJE ZA IZGRADNJU HOTELA 38
2.3.1 Turistiko mesto (turistiki kompleks, odmaralite) 39
2.3.2 Predgraa 45
2.3.3 Urbani predeli 47
2.4 OBEZBEENJE ZEMLJITA ZA GRAENJE 48
Sadraj
GLAVA III
ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE HOTELA
51
3 RAZLIITI KONCEPTI HOTELSKE ARHITEKTURE 53

3.1 MARKETINKI I PSIHOLOKI ASPEKTI HOTELSKE ARHITEKTURE 54
3.2 OSNOVNI PRINCIPI HOTELSKE ARHITEKTURE 58
3.2.1 Pristupanost i promet 62
3.2.2 Pogled 63
3.2.3 Prirodni predeli 64
GLAVA IV
GRAEVINSKI ASPEKTI IZGRADNJE
71
4 UGOSTITELJSKI OBJEKTI I ZGRADE 73

4.1 HOTEL KAO POSLOVNI OBJEKAT 74
4.2 GRAEVINSKI ZAHTEVI I TRENDOVI 75
4.2.1 Butik hoteli 76
4.2.2 Koncept butik hotela 78
4.3 Modeli konstrukcije hotela 79
4.3.1 Ramovske konstrukcije 79
4.3.2 Konstrukcija noseeg zida 81
4.3.3 Montana modularna konstrukcija 81
4.4 SPOLJNI OMOTA ZGRADE 82
4.4.1 Oblikovanje krova 82
4.4.2 Konstrukcija krova 83
4.4.3 Servisni prostori 83
GLAVA V
PROBLEMI IZGRADNJE OBJEKTA
85
5 REIM I USLOVI GRAENJA 87

5.1 POVRINA ZEMLJITA 90
5.2 EKONOMINOST IZGRADNJE
91
5.3 PLANIRANJE I ORGANIZACIJA SPRATA HOTELA 93
5.4 MOGUA PROJEKTNA REENJA ORGANIZACIJE SPRATA HOTELA 95
5.4.1 Horizontalni hoteli konfiguracija 98
5.4.2 Konfiguracija tower hotela 100
5.4.3 Konfiguracija atrijuma 103
5.5 Definisanje rasporeda (programa) soba i apartmana 106
5.6 Dokumentovanje kombinacije (mix) soba 108
VI
GLAVA VI
IZGRADNJA OBJEKTA
113
6 UGOVOR O PRUANJU TEHNIKIH USLUGA 115

6.1 USLUGE KONSULTANATA 116
6.2 VRSTE UGOVORA O IZGRADNJI HOTELA 120
6.3 PLAN IZGRADNJE 124
GLAVA VII
DIZAJNIRANJE SOBA I APARTMANA
127
7 USPOSTAVLJANJE KRITERIJUMA DIZAJNA 129

7.1 VRSTE SOBA I OPTE KARAKTERISTIKE 133
7.2 DIMENZIJE I KONFIGURACIJA SOBA 135
7.3 DIZAJNIRANJE INDIVIDUALNIH SOBA 139
7.3.1 Tipine king i double-double sobe 140
7.3.2 Apartmani 145
7.4 SOBE ZA GOSTE SA POSEBNIM POTREBAMA 147
7.5 NAMETAJ U SOBAMA 148
7.5.1 Police i fioke 149
7.5.2 Noni stoii 150
7.5.3 Polica ili stalak za prtljag 150
7.5.4 Pisai stolovi (stolovi za minkanje) 151
7.5.5 Raspored nametaja 151
7.5.6 Ogledala 151
7.5.7 Sitan nametaj 151
7.6 UREAJI I OPREMA 152
7.6.1 Televizijski aparati 152
7.6.2 Radio-aparati 152
7.6.3 Telefonski aparati 152
7.6.4 Automati za samoposluivanje 152
7.6.5 Krevetsko rublje 153
7.6.6 Standardi za arave i prekrivae 153
7.6.7 Ostalo 154
7.7 KONSTRUKCIONE KARAKTERISTIKE 154
7.7.1 Ulazna vrata 154
7.7.2 Zidovi i plafoni 154
7.7.3 Podovi 155
7.7.4 Elektrine instalacije 155
7.7.5 Elektrine utinice 156
7.7.6 Terase i balkoni 156
7.8 SERVISIRANJE I ODRAVANJE SOBA 157
7.8.1 Servisne povrine 157
7.9 KUPATILA 159
7.9.1 Dimenzije 160
Sadraj
VII
GLAVA VIII
PLANSKI STANDARDI
165
8 ORGANIZACIJA IZGRADNJE 167

8.1 UGOVORI VEZANI ZA IZGRADNJU 167
8.1.1 Izgradnja motela 168
8.1.2 Druge vrste smetaja 168
8.2 PARKING I GARAA 168
8.3 PEJZA I UREENJE PROSTORA 171
8.3.1 Oprema i ureenja pejzaa 172
8.3.2 Unutranji pejza enterijer 173
8.4 OZNAKE I GRAFIKA 174
8.5 PLANIRANJE PRISTUPA 176
8.5.1 Isporuka roba i tereta 177
8.5.2 Odnoenje otpadaka 177
8.5.3 Isporuka robe i usluga 178
8.5.4 Ulaz za personal 180
GLAVA IX
PRIJEMNI HOL LOBBY I RECEPCIJA HOTELA
181
9 HOTELSKI ULAZI, PRIJEMNO PREDVORJE I RECEPCIJA 183

9.1 ULAZI I OSVETLJENJE HOTELA 183
9.2 PRIJEMNA PREDVORIJA 188
9.3 PLANIRANJE ORGANIZACIJE RADA RECEPCIJE 191
9.3.1 Upravljanje organizacijom recepcije 191
9.3.2 Projektovanje pultova recepcije 194
9.3.3 Planiranje rukovanja prtljagom 197
9.4 GARDEROBE I TOALETI 198
9.4.1 Kriterijumi projektovanja garderobe 198
9.4.2 Toaleti 198
GLAVA X
ORGANIZACIJA INTERNOG SAOBRAAJA U HOTELU
201
10 VRSTE I OBLICI PROTOKA KORISNIKA 203

10.1 HODNICI I STEPENICE 205
10.1.1 Hodnici za robu i usluge 206
10.1.2 Konstrukcione karakteristike stepenita 206
10.2 LIFTOVI 207
10.2.1 Planiranje hotelskih liftova za goste 208
10.3 SERVISNA CIRKULACIJA 210
10.3.1 Servisni liftovi i predvorja 210
10.3.2 Pokretne stepenice i druga transportna sredstva 211
VIII
GLAVA XI
RESTORANI, SALONI, BAROVI, KONGRESNE I BANKET SALE
213
11 ANALIZA POTENCIJALNE TRANJE 215

11.1 PROMET GOSTIJU KOJI NE BORAVE U HOTELU 215
11.2 PLANSKI ZAHTEVI ORGANIZOVANJA VIENAMENSKIH PROSTORIJA 216
11.3 Kriterijumi projektovanja 218
11.3.1 Sale, trpezarije i sobe za sastanke 220
11.3.2 Lokacija 221
11.3.3 Garderobe, toaleti i ulazni prostori 221
11.3.4 Konstrukcija 221
11.3.5 Akustika 222
11.3.6 Tehnike instalacije 222
11.3.7 Nametaj 223
11.3.8 Posebni zahtevi 224
11.3.9 Ulazna i izlazna vrata 224
11.3.10 Konstrukcija 225
11.3.11 Oprema 225
11.4 KONSTRUKCIJA I OBLIKOVANJE KOKTEL SALONA I BAROVA 226
11.4.1 Koktel-bar 227
11.4.2 Ostava za pie 228
11.4.3 Vienamensko korienje 228
11.4.4 Ostali barovi 228
11.5 PROJEKTOVANJE I OBLIKOVANJE RESTORANA 229
11.5.1 Restorani 229
11.5.2 Kafane 236
11.5.3 Hotelski barovi 238
11.5.4 Odravanje optimalne unutranje klime 241
11.5.5 Elementi dizajna 241
11.6 BANKET I KONGRESNE SALE 243
GLAVA XII
OSTALI SADRAJI
247
12 REKREACIONI SADRAJI I KANCELARIJE ZA ZAPOSLENE 249

12.1 REKREACIONI SADRAJI 249
12.1.1 Bazen 251
12.1.2 Wellness centar 253
12.2 KANACELARIJE ZA ZAPOSLENE 255
12.2.1 Kancelarija izvrnog osoblja 256
Sadraj
IX
12.2.2 Kancelarija za prodaju i ketering 257

12.2.3 Kancelarije raunovodstva 258
12.3 SPREMANJE HRANE I OSTAVA 260
12.3.1 Ureenje kuhinje i standardi 262
12.3.2 Kuhinjske prostorije 264
12.3.3 Savremena oprema ugostiteljske kuhinje 268
12.3.4 Opasnosti i zatita na radu u kuhinji 275
12.4 PERIONICA RUBLjA 276
12.5 OSTAVE I RADIONICE 279
12.5.1 Skladite za nametaj i rezerve 279
12.5.2 Radionice i prostorije za odravanje 280
12.6 IENjE I ODLAGANjE OTPADAKA 280
12.6.1 Sakupljanje otpadaka 280
12.6.2 Deponovanje otpadaka 281
12.6.3 ienje zgrade 281
12.6.4 Aparati za ienje 282
GLAVA XIII
UNUTRANJA SREDINA, SIGURNOST I BEZBEDNOST
285
13 SPECIFINI ZAHTEVI I STANDARDI 287

13.1 OSVETLJENJE 287
13.2 BUKA, ZVUNA IZOLACIJA I AKUSTIKA 288
13.3 SIGURNOST OBJEKTA 290
13.3.1 Zakonski aspekti 290
13.4 PROTIVPOARNA ZATITA 292
13.4.1 Strukturalna zatita 295
13.4.2 Aktivna zatita 296
13.4.3 Sredstva evakuacija 297
13.4.4 Hotelska soba otporna na poar 298
13.4.5 Protivpoarna zatita atrijumskih hotela 299
13.5 BEZBEDNOST IMOVINE I POSETILACA 300
13.5.1 Bezbednost imovine 300
13.5.2 Gostinske sobe i apartmani 301
13.5.3 Ostali aspekti bezbednosti 301
GLAVA XIV
ORGANIZACIJA TEHNIKOG SEKTORA
305
14. TEHNIKE INSTALACIJE I OPREMA 307

14.1 FAKTORI EKONOMIJE I UTEDE INVESTICIONIH ULAGANJA 307
14.2 VODOVODNE INSTALACIJE 308
14.3 KANALIZACIJA I PRATEE INSTALACIJE 309
14.4 ELEKTRINE INSTALACIJE 310

14.5 GREJANJE, VENTILACIJA I KLIMATIZACIJA 312
14.5.1 Ventilacija i klimatizacija 312
14.5.2 Grejanje 313
14.5.3 Korienje suneve energije 314
14.5.4 Dozvoljena temperatura u operativnim i tehnikim prostorijama 314
GLAVA XV
SPECIJALNI SISTEMI
317
15 KOMUNIKACIONA I KONTROLNA OPREMA 319

15.1 TELEFONSKI, KOMUNIKACIONI I RAZGLASNI SISTEMI 320
15.2 OSTALA ELEKTRONSKA OPREMA 323
15.3 ELEKRONSKO PRENOENjE INFORMACIJA I OBRADA PODATAKA 324
GLAVA XVI
BUDETIRANJE I KONTROLNE AKTIVNOSTI
PROJEKTOVANJA I IZGRADNJE HOTELA
327
16 BUDETIRANJE I KONTROLA TROKOVA I PLANIRANIH STAVKI IZGRADNJE 329

16.1 KONTROLA BUDETA 329
16.1.1 Vrednost projekta, vrednost inenjeringa i analiza ivotnog ciklusa 331
16.2 TEHNIKI VODII 332
SADRAJ PRIMERA, SLIKA, PREGLEDA, EMA, TABELA
335
LITERATURA 339
BIOGRAFIJE 343
Sadraj
XI
UVOD
zgradnja hotela i hotelskih kompleksa uvek je bila znaajan pokreta poslovnih

ideja i interesa, angaovanja komplementarnih delatnosti, i to radi ostvarivanja zajednikih interesa, ukupnog razvoja privrede kroz ostvarivanje poveane tranje za
proizvodnim, preraivakim i drugim znaajnijim granama privrede i delatnosti, kao
i porasta zapoljavanja lokalnog stanovnitva i procesa razmene kulturnih, etikih i
moralnih vrednosti domicilnog stanovnitva i turista.
Investiranje u hotelsko-ugostiteljsku delatnost je veoma struan, dugoroan, kompleksan i u svemu odgovoran posao. Naroito dobija na znaaju kada se ima u vidu
da je ova delatnost veoma osetljiva na sve promene, poev od drutvenih, politikih,
ekonomskih, pravnih, pa do odreenih poremeaja na tritu koje za ostalu privredu
mogu biti niskog intenziteta ali za hotelijerstvo imaju izuzetan znaaj.
Uspeno investiranje u hotelske kapacitete podrazumeva i uspostavljanje i detaljno
definisanje zajednikih interesa investitora i lokalne zajednice. U tom smislu, proces izgradnje ili renoviranja hotelskih objekata podrazumeva planski i fazni pristup
od definisanja vizije i misije hotela, strategije i ciljeva poslovanja, izrade potrebnih
ekonomskih analiza i studija, izrade idejnih, arhitektonskih i izvoakih projekata,
obezbeivanja neophodnih zakonskih saglasnosti, donoenja i sprovoenja detaljnog
plana izgradnje, angaovanja obuenog kadra, i strunjake za sve faze izgradnje, opreme hotela i utvrivanja dinamike isporuke opreme za hotel itd.
Projektovanje i izgradnja ugostiteljskog objekta dug su i kompleksan proces. Izgradnja hotela zahteva udruivanje strunjaka iz razliitih oblasti (finansija, projektovanja, izgradnje, hotelskih usluga i mnogih drugih), iji rad treba koordinirati kako
bi se izgradnja okonala na vreme i u okviru datog budeta. Koliko god da je svako
specijalizovan za svoj segment, u fazi izgradnje se esto prepliu mnoge razliite informacije koje se esto svakodnevno menjaju, pa je neophodna efikasna saradnja i
dobra komunikacija.
Uvod
Projektovanje i izgradnja moraju biti prilagoeni lokaciji, proceni tranje za smetajem; mora se ostvariti ravnotea izmeu hotelskih soba i javnih objekata, pri emu
je potrebno potovati set dravnih propisa o upotrebi zemljita, kao i graenja na odreenom mestu.
Savremeni pristup projektovanju hotela bazira se na potovanju elja i potreba korisnika, kao i na propisima i pravilnicima o tehnikim merama i normama izgradnje
ugostiteljskog objekta.
Arhitektonski dizajn, tanije atraktivno umetniko oblikovanje eksterijera, utie na
to kako e korisnici doiveti hotel, kao i na vizuelni imid objekta. Neodvojivi deo arhitektonskog oblikovanja hotela i hotelskog proizvoda ini i enterijer. On ne sme biti
manje privlaan od eksterijera. Naprotiv, mora da privue panju, zaintrigira prolaznike i nagovesti deo unutranjeg ambijenta.
Vreme koje dolazi bie svedok kontinuiranog irenja smetajnih kapaciteta koji
pruaju usluge boravka, odmora i obavljanja posla. Dijapazon vrsta i oblika hotela bie
veoma irok, od vertikalno izgraenih tornjeva u ultrahotelima i uslunim kondominijumima, do malo popunjenih rezidencijalnih zajednica sa pogodnostima koje imaju
odmaralita, i konceptima koji su drugaiji, fleksibilnih kancelarija apartmana u centru grada i u predgrau, hotela za zabavu u futuristikim podvodnim hotelima, kao i
u svemiru.
Veliki lanci i kompanije za upravljanje izgradnjom, specijalizovane za hotelsku industriju, usvajaju nove tehnike i materijale radi smanjenja trokova i izvoenja radova
na vreme, ime na trite dovode konkurentnije hotele. Veina sistema izgradnje u
hotelima, a posebno njihova kontrola, pretrpela je radikalno restruktuiranje, tako da
su sada znaajno nadmaeni sistemi stari samo 10 godina. Neke od ovih inovacija dostupne su gostima: uobiajeno je da luksuzni hoteli nude beine telefone u sobama,
to je prednost koja omoguava gostu da se osea kao kod svoje kue. Novi i napredni
sistemi za zabavu i praenje TV programa podrazumevaju ekonomine, visokokvalitetne, supertanke videojedinice, koje pruaju vei komfor i prostor u sobi. Hoteli imaju
koristi od upotrebe senzora koji automatski iskljuuju svetla i uvaju energiju kada
gost nije u sobi, kao i od sistema za grejanje, provetravanje i klimatizaciju koji radi bez
uznemiravanja gostiju.
Na osnovu napred iznetog, autori ove knjige dali su osnovne elemente, projektovanja, dizajniranja i izgradnje hotela. Knjiga je struktuirana u esnaest glava.
Prva glava posveena je investicionim aktivnostima u ugostiteljske objekte za smetaj i u tom smislu data je analiza pojmovnog odreivanja investicija kao i vrste
investicija. Takoe, u ovoj glavi razmatrana je problematika specifinosti investija
u turizmu i ugostiteljstvu, izvori finansiranja, analiza rentabilnosti ulaganja, planiranje i faze planirane investicione izgradnje i postupak ostvarivanja planiranih
investicija.
Druga glava knjige pod naslovom Izbor razmetaja i lokacije posveena je problematici izbora optimalne lokacije, kao i lokacionim kriterijima i faktorima koji presudno utiu na izbor lokacije zavisno od segmenata koje e usluivati budui hotel.
2
Trea glava koja nosi naslov Arhitektonsko oblikovanje hotela razmatra razliiti
koncepte hotelske arhitekture, marketinki i psiholoki aspekti hotelske arhitekture.
Glava etiri obrauje graevinski aspekti izgradnje hotela kao poslovnog objekta i
to kroz modele izgradnje savremenih graevinskih trendova.
Problemima izgradnje, reimima i uslovima graenja posveena je peta glava knjige. U ovoj glavi analizirali smo ekonominost izgradnje, planiranje i organizacija
sprata hotela i mogua projektna reenja organizacije sprata hotela.
U Glavi est razmatrali pravni aspekt izgradnje hotela i modalitete ugovora o izgradnji.
Problematiku vrste i opte karakteristike soba dali smo u sedmoj glavi koja nosi naziv Dizajniranje soba i apartmana. U ovoj glavi detaljno smo analizirali problematiku dimenzioniranja i konfiguracije soba, dizajniranje individualnih soba, tipine
king i double-double sobe, dizajniranje apartmani, dizajniranje sobe za goste sa
posebnim potrebama, potreban nametaj u sobama, ureaji i oprema, servisiranje i
odravanje soba i dizajniranje kupatila.
Glava osam posveena je analizi planskih standarda i organizacija izgradnje, kao i
projektovanju parkinga i garae, pejzaa i ureenje spoljanjeg prostora, projektovanju oznaka i grafika i planiranju pristupa.
Glava devet pod naslovom Prijemni hol lobby i recepcija hotela posveena je projektovanju hotelskog ulaza i osvetljenja hotela, projektovanju prijemnog prostora i
planiranju organizacije rada recepcije. Takoe dati su i kriteriji projektovanja garderobe i javnih taoleta.
Organizaciji internog saobraaja u hotelu posvetli smo desetu glavu ove knjige.
Data je analiza projektovanja hodnika i stepenica hotela, pokretnih stepenica, projektovanje i dizajniranje liftova i servisnih liftova, kao i pokretnih stepenica.
Projektovanju restoranskog sektora hotela posveena je glava jedanaest. Obraena
je problematika projektovanja i dizajniranja restorana, salona, barova, kongresnih i
banket sala lokaciono odreivanje ovih sadraja, projektovanje garderobe, toaleta i
ulaznih prostora. Takoe je analizirana i problematika akustinosti sala i restorana,
kao i projektovanje tehnikih instalacija.
U glavi dvanaest razmatrali smo projektovanje ostalih sadraja hotela kao to su
rekreacijski sadraji, odnosno bazena i wellness centar, a data je i analiza projektovanja kancelarije za zaposlene i projektovanja prostora za spremanje i lagerovanje
hrane. Pored toga, u okviru ove glave analizirali smo i problematiku projektovanja
perionice rublja, kao i ostave i radionice ienje i odlaganje otpadaka
Projektovanju sigurnosnih sistema u hotelu posvetili smo trinaestu glavu knjige.
Analizirana je problematika unutranje sigurnosti i bezbednosti hotela, projektovanje sistema protivpoarne zatite, protivpoarna zatita atrijumskih hotela, sistemi
osvetljenja, regulisanje buke i zvune izolacije, kao i organizaciji sistema bezbednost
imovine i gostiju.
Uvod
Organizacija tehnikog sektora obraena je u glavi etrnaest. Data je analiza projektovanja tehnike instalacije i opreme, naini ekonomije i utede prilikom investicionih ulaganja u izgradnju hotela, projektovanje vodovodnih kanalizacionih i
elektrinih instalacija, kao i projektovanje grejanja, ventilacije i klimatizacije.
Glavu petnaest posvetili smo projektovanju specijalnih sistema u hotelijerstvu, odnosno projektovanju komunikacione i kontrolne opreme, telefonskih sistema, razglasnog sistema, obradi informacija i prenoenju i obradi podataka.
Zadnja glava ove knjige, glava esnaest posveena je analizi budetiranja i kontrolne aktivnosti projektovanja i izgradnje hotela, to podrazumeva budetiranje i kontrolu trokova i planiranih stavki izgradnje i izradi tehnikog vodia izgradnje.
GLAVA
INVESTICIONE AKTIVNOSTI U
UGOSTITELJSKE OBJEKTE ZA SMETAJ
Nakon itanja ove glave moi ete da:

objasnite ta su investicije;
razumete koje vrste investicija u ekonomskom smislu postoje;
razumete ta se podrazumeva pod graevinskim radovima;
objasnite uticaj promena u turizmu na menadment ljuduskih resursa;
znate u emu se sastoji specifinost investicija u turizmu;
obnovite znanje iz rentabilnosti ulaganja i neto sadanje vrednosti;
znate koje su faze planiranja investicija i koje analize je potrebno uraditi.
1.
POJAM I VRSTE INVESTICIJA
makro-ekonomskoj literaturi investicije su odreene kao ulaganja u realni proizvodni kapital. One predstavljaju uveanje proizvodnih fondova, graevinskih
objekata i zaliha i opredmeenje kapitala izdvojenog za razvoj. U kontekstu makroekonomskih prouavanja od primarne je vanosti dvojak karakter investicija: kao
komponente agregatne tranje, i kao faktora uveanja ukupne ponude. Investicije se
tretiraju kao izdaci namenjeni kupovini realnog kapitala (oprema, alat, graevinski
objekti). Investiciona potronja je znaajna komponenta agregatne tranje ali i kljuni
faktor poveanja ponude (Veselinovi P.: 273). Privredne investicije se mogu definisati kao deo drutvenog proizvoda koji se upotrebljava za zamenu dotrajalih i izgradnju
novih kapaciteta, kao i za ulaganja u trajna obrtna sredstva za potrebe tih kapaciteta.
Osnovno obeleje investicija je da promena njihove veliine znaajno utie na kretanje veliine agregatne tranje i analogno tome na promenu proizvodnje i zaposlenosti
na nacionalnom nivou. S tog aspekta treba posmatrati i investicije u turistike i ugostiteljske objekte.
S ekonomskog aspekta, mogue je razlikovati dva oblika investicija: a) realne investicije i b) finansijske investicije. Oba oblika donose profit investitoru, ali sa drutvenog aspekta iste finansijske investicije nisu dodatak proizvodnim kapacitetima. S
aspekta pojedinca, ljudi ne prave razliku izmeu realnog i finansijskog investiranja.
Imovina se uveava na dva osnovna naina: a) uveanjem realne vrednosti imovine i
b) prinosom od upotrebe novca (Veselinovi P.: 271).
Prema nameni, investicije se prvo dele na privredne i neprivredne.
Privredne investicije predstavljaju ulaganja u sredstva za rad (osnovna sredstva)
privrednih delatnosti, a u okviru njih u privredne grane i oblasti. Poto one direktno poveavaju proizvodnu mo privrede, od njihovog obima, strukture i efikasnosti neposredno zavisi tempo budueg privrednog razvoja. Neprivredne investicije su
ulaganja u sredstva za rad (osnovna sredstva) neprivrednih delatnosti (obrazovanje,
kultura, zdravstvo i sl.) i slue za njihovu prostu i proirenu reprodukciju. Razlika
izmeu ove dve vrste investicija je u tome to investicije u neprivrednoj delatnosti ne
ukljuuju ulaganja u obrtna sredstva (zalihe, nedovrena proizvodnja i sl.) (Veselinovi P.: 274-275).
Pored navedenog, privredne investicije se prema nameni mogu podeliti i na investicije u osnovna i investicije u obrtna sredstva.
Ulaganja u komercijalne turistike i ugostiteljske objekte spadaju u kategoriju privrednih i proizvodnih investicija1.
1.1. Graevinski radovi

Pod graevinskim radovima podrazumevaju se svi radovi na podizanju novih objekata, na rekonstrukciji, proirenju i adaptaciji, koji se izvode na ve podignutim, postojeim graevinskim objektima. Graevinski radovi, kao element tehnike strukture
investicija, mogu biti: (1) pripremni obavljaju se na gradilitu radi ureenja gradilita i pripreme gradnje (pristupni putevi, magacini, deponije materijala, pomone
radionice, radnike barake itd.); (2) radovi na samom objektu mogu biti visokogradnje: industrijske, trgovinske, upravne zgrade, tj. kole, pozorita, bolnice, robne kue,
hoteli, moteli itd., zatim niskogradnje: eleznike pruge, putevi, aerodromi, mostovi,
tuneli i dr. i najzad hidrogradnje: hidrocentrale, brane, rezervoari, luke i dr. Pod graevinskim radovima podrazumevaju se i svi zanatski radovi, kao i tehnikostandardni
ureaji, koji su sastavni deo zgrade (parni kotlovi, instalacije za centralno grejanje, za
osvetljenje, vodovod i kanalizaciju itd.); (3) zavrni radovi obavljaju se na gradilitu
radi raiavanja gradilita, tj. uklanjanje privremenih objekata, u njih spadaju i drugi
radovi ije izvrenje uslovljava korienje izgraenog graevinskog objekta.
Oprema sa montaom - podrazumeva sve one proizvode raznih delatnosti koji sa
graevinskim objektom i ostalim investicijama ine jednu celinu (razne vrste maina i
ureaja sa aparatima i instrumentima, kao i potrebnim alatom), oprema u administrativnim zgradama (nametaj, pisae i druge maine), oprema u objektima drutvenog
standarda (nametaj i aparature u kolama, bolnicama, hotelima itd.). Prema nainu
proizvodnje, oprema se deli na serijsku i neserijsku. Montaa obuhvata ulaganja u
instaliranje, ugradnju ili montiranje opreme u izgraeni graevinski objekat.
1.2. SPECIFINOST INVESTICIJA U TURIZAM I UGOSTITELJSTVO

Za planiranje turizma i ugostiteljstva najprihvatljivija je definicija investicija koju
je dala Organizacija ujedinjenih nacija. U toj definiciji pod investicijama se podrazumeva onaj deo drutevnog dohotka koji je preostao nakon podmirenja opte i line
potronje i koji je upotrebljen za zamenu dotrajalih, rashodovanih i izgradnju novih
potencijala odreene delatnosti, u naem sluaju ugostiteljstva i turizma.
1
Privredne investicije se po njihovoj nameni mogu podeliti na investicije u osnovne i investicije u obrtne
fondove. Pod investicijama u osnovne fondove podrazumevaju se ulaganja u objekte trajnog karaktera,
kao to su zgrade, oprema, saobraajnice, luke i dr. Investicije u obrtne fondove obuhvataju ulaganja u
sirovine, poluproizvode i gotove proizvode.
Investicije u turizam mogle bi se definisati kao sva ulaganja u adaptaciju, modernizaciju, proirenje, zamenu i novu izgradnju objekata u ugostiteljstvu, saobraaju,
trgovini i ulaganja u druge objekte van ovih delatnosti, koji uestvuju u formiranju
turistike usluge; zatim ulaganja u trajna obrtna sredstva, potrebna za normalno funkcionisanje turistikih delatnosti (Zeevi M., 1973:67).
Veina turistikih i ugostiteljskih aktivnosti podrazumeva velike investicije u fiksne fondove (zgrade, oprema, infrastruktura i dr.).2 Manje vane su, izuzev kod veih
ugostiteljskih radnih organizacija, investicije u obrtne fondove (sirovine i gotovi proizvodi). U naoj planskoj praksi znaajno je grupisanje investicija u tri kategorije: za
graevinske radove, za opremu i za ostalo. Novi objekti namenjeni turizmu i ugostiteljstvu treba da se grade tako da zadovoljavaju najsavremenija arhitektonska i graevinska dostignua.3
Postoje razliiti stavovi o tome ta obuhvataju investicije u turizam. Naa praksa
planiranja podrazumeva da je to turistiko- ugostiteljska privreda, suavajui investicije samo na smetaj i turistiko posredovanje. Organizacija OCDE smatra da je isti
sadraj znatno iri i grupie investicije u sektoru turizma u tri kategorije:
investicije u smetaj (hoteli i svi ostali objekti smetaja, ukljuujui i kampove
i razliita odmaralita za decu, omladinu i odrasle);
investicije u podsektor izvan hotela (restorani, kafane, razliita preduzea za
promet, dansing i noni klubovi, sportske instalacije, trgovine, zanatski i drugi
usluni objekti);
investicije u infrastrukturu, dodatnu i specijalno graenu ili proirenu za potrebe turizma.
1.3. IZVORI FINANSIRANJA I SUBJEKTI INVESTIRANJA

Planiranje drutvene reprodukcije i upravljanje investicijama u turizmu i ugostiteljstvu zavisi od toga ko je investitor. Od investitora zavise: odluivanje o investiranju,
kriterijumi investiranja, struktura investiranja, obim sredstava namenjenih investiranju i teritorijalni raspored investicija. U naim uslovima investitori u oblasti turizma
i ugostiteljstva mogu biti: radne organizacije turistike i ugostiteljske privrede; radne
organizacije ostale privrede ako grade za svoje radnike; inostrane organizacije; drutvenopolitike zajednice, graani i graanskopravna lica.
Investitori su samostalni i nezavisni pri planiranju proirene reprodukcije i donoenja investicionih odluka. Njihova sloboda zbog racionalnosti ulaganja sopstvenih
2
3
U ovoj knjizi razmotriemo samo investicije u smetaj, dok e druge dve vrste investicija biti obraene
samo u onoj meri u kojoj su relevantne za pomenutu prvu kategoriju.
Kada se vri rekonstrukcija objekata koji nisu sluili u turistike svrhe, a naroito kada imaju istorijsku
i kulturnu vrednost, prilikom rekonstrukcije mora se sauvati stara, prvobitna forma, dopunjena modernijim sadrajima, ugraivanjem savremenih instalacija i modernom opremom.
sredstava i zbog obaveze da koordiniraju svoje odluke s ostalim nosiocima razvoja

turizma i ukupnog razvoja veoma je ograniena.
Do ograniavanja dolazi u procesu ostvarivanja investicija, odnosno sprovoenja
investicione odluke. U svakom planu sadrana su ogranienja za investitora u interesu
celine i sredine u kojoj se investira. Propisima, koji mogu bit zakoni i odluke, utvreni
su opti uslovi kako se moe graditi sa stanovita opteg reima graenja i zemljita.
Institut samofinansiranja ini osnovu sistema proirene reprodukcije i sistema
akumulacije, naroito u ugostiteljstvu komercijalnog tipa. Udruivanje sredstava u
turizam i ugostiteljstvo uvedeno je u praksu i u kapitalistikim i u socijalistikim zemljama. Ni tamo ni kod nas samofinansiranje nije ist sistem. Postoje razliiti oblici
pomoi drave i drutva. Takva stimulacija i pomo imaju razliite oblike. Naveemo
neke naine podsticaja investitora pogodne za nae uslove (Piha B, 1982; 146):
finansijski (preuzimanje dela kredita, garancije za kredit, beneficiranje kamata, osloboenje od trokova za pribavljanje i korienje graevinskog zemljita
itd.);
tehniki (povoljna lokacija, pripremanje, ureenje i opremanje graevinskog
zemljita pod povoljnim uslovima za graenje, priprema urbanistikog reenja,
priprema projekta, inenjering, usluge u procesu graenja, izgradnja potrebne
infrastrukture i sl.);
fiskalni (poreske olakice, olakice kod taksa i doprinosa, davanje prava ubiranja taksa radi korienja i sl.);
organizacioni (priprema organizacije poslovanja, priprema kadrova, preuzimanje sagraenog objekta na upravljanje, preuzimanje i uvanja objekata i sl.).4
Distinkcija izmeu javnog i privatnog sektora u finansiranju hotela i projekata turistikog smetaja je sve manje izraena, a investicije esto prelaze nacionalne granice.
Veliki broj znaajnih turistikih projekata, naroito u nerazvijenim zemljama, finansiran je uz pomo kapitala multinacionalnih kompanija zajedno sa domaim javnim
kapitalom. Mogu se navesti sledei izvori finansiranja.
Meunarodni razvojni fondovi i finansijske korporacije obuhvataju Meunarodnu banku za rekonstrukciju i razvoj (International Bank for Recon-struction and
Development) i Svetsku banku (World Bank), koje obezbeuju dragocene zajmove
za razvoj, kao i njihove pridruene organizacije Meunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation), koja uestvuje u zajednikim poduhvatima
i Meunarodno udruenje za razvoj (International Development Association), koje
obezbeuje zajmove za zemlje lanice.
10
Ovi metodi podsticanja investitora mogu uvoditi optine i zainteresovane radne organizacije na mestu
ponude. Republika ili pokrajina ukoliko ele da podstiu razvoj pojedinih teritorija ili pojedinu vrstu
ili vid turizma mogu uvoditi i svoje podsticajne mere.
Razvojni program Ujedinjenih nacija (United Nations Development Programme)

obezbeuje pomo za istraivanje i podsticanje turistikih projekata u zemljama u
razvoju.
Multinacionalne finansijske korporacije i investicione agencije obuhvataju komercijalne kompanije, osiguravajua drutva, banke i vazduhoplovne kompanije (Euorpean Hotel Corporation).
Nacionalni i regionalni razvojni fondovi uloga drave u finansiranju turistikih projekata i izgradnji hotela veoma varira od zemlje do zemlje. Pored finansijskog
podsticanja investicija u turizam i smetaj, nacionalni i regionalni fondovi su esto
raspoloivi za izgradnju infrastrukture i javnih objekata.
Komercijalne investicije pojedina hotelska preduzea i kompanije samostalno

ili grupno finansiraju izgradnju hotela i hotelskih kompleksa u zemlji ili u inostranstvu. Za ovakvo komercijalno finansiranje koriste se i kombinuju razliiti izvori i metodi za zatvaranje finansijske konstrukcije. Izvori finansiranja obuhvataju: sopstveni
kapital, novi kapital na osnovu izdatih deonica, finansiranje u okviru kompanije, zajmove trgovinskih banaka i osiguravajuih drutava, zajmove i pomo drave, i razliitih fondova (regionalni, razvojni, turistiki i slini fondovi)
Privatno finansiranje lina investiranja u apartmanska naselja, turistika i vikend naselja, investicije u time shearing itd. Lino investiranje fizikih lica je motivisano eljom za profitabilnim i sigurnim nainom ulaganja novca, uz obezbeenje
mesta za provoenje odmora, odnosno za povlaenje po penzionisanju. U nerazvijenim turistikim regijama drava esto ohrabruje privatne investicije i snosi delimino ili u potpunosti trokove izgradnje infrastrukture i opremanja terena za gradnju.
Kompanije koje se bave investiranjem i prodajom nekretnina mogu razviti razliite
stimulativne formule za budue vlasnike za iznajmljivanje stanova i apartmana kada
ih vlasnik ne koristi; garantovanje odreenog prihoda u sluaju iznajmljivanja; uee
u vlasnitvu sa pravom korienja u unapred odreenom periodu u toku godine, omoguavanje prioritetnog ili ekskluzivnog korienja sportsko-rekreativnih objekata itd.
1.4. ANALIZA RENTABILNOSTI ULAGANJA

Kod osnovne raspodele investicija nastoji se da se osigura maksimalni efekat ulaganja, koji zavisi od vrste i strukture objekata, od naina ulaganja, kao i od korienja
investicionih sredstava u procesu izgradnje i u procesu funkcionisanja objekta. Efekat
investicije odraava se na veliinu proizvodnje i dohotka, kao i na zaposlenje stanovnitva. Za investicije u ugostiteljstvu vaan je i devizni efekat.
U strunoj literaturi se ekonomski efekat investicionih ulaganja sa stanovita privrede izraava uglavnom koeficijentom efikasnosti, stopom rentabiliteta investicija i
koeficijentom reprodukcije.
11
Koeficijent efikasnosti je odnos investicione stope i stope poveanja dohotka, koji

nastaje kao posledica uloenih sredstava:
E = I/D
gde je:
E - koeficijent efikasnosti, I - investiciona stopa, D - stopa poveanja narodnog dohotka.
Stopa rentabiliteta investicija predstavlja odnos izmeu poveanja dohotka i investicione stope:
R = D/I
gde je:
R - stopa rentabiliteta, D - poveanje dohotka, I - investiciona stopa.
1.5. PLANIRANJE I FAZE PLANIRANE INVESTICIONE IZGRADNJE

Na prvi pogled ideja o izgradnji ugostiteljskog objekta izgleda jednostavna: preduzima osmilja novi projekat, kupuje zemljite, unajmljuje arhitektu, obezbeuje
finansijska sredstva, gradi graevinu i otvara hotel ili odmaralite sa velikim uspehom. Meutim, u stvarnosti to je veoma sloeno i rizino. U savremenom hotelijerstvu hoteli su veoma raznovrsni. Kako proceniti koji je najbolji za odreeno mesto i
trite? Kako se procenjuju potrebe trita? Ko su klijenti i koji objekti su im zaista
neophodni i ta oni oekuje? Koje vetine su neophodne u projektnom timu i koje
konsultante i specijaliste treba angaovati?
Izgradnja uspenog hotela zahteva udruivanje strunjaka iz oblasti nekretnina,
finansija, projektovanja, izgradnje, hotelskih usluga i mnogih drugih, iji rad zatim
treba koordinirati i usmeriti ka zavretku projekta koji definiu zahtevi trita i dizajn arhitekte na vreme i u okviru datog budeta. Kruni dijagram na slici 1 sugerie jedan jednostavan nain osmiljavanja projekta: programiranje, projekat, procena
trokova, izgradnja i aktivnosti. Najlake je opisati proces izgradnje kao linearan: zavriti prvi korak, zatim prei na sledei i tako redom. Meutim, retko se tako i deava.
Izgradnja nije jednostavna, esto se pogreno pone i vraa na ponovnu procenu odluka. Dijagram se odnosi ba na to. U svakoj fazi e moda biti potrebno razmisliti o
menjanju donetih odluka, promeni trine orijentacije, na primer, ili o smanjenju obima projekta kako bi se utedeo novac. U ovom poglavlju prikazaemo kljune aspekte
izgradnje redosled izvoenja projektnih radova, izvodljivost i planiranje objekata i
predstaviti koncept prototipa izgradnje. Koeficijent reprodukcije predstavlja vreme
potrebno da se uloena sredstva reprodukuju, tj. vrate zajednici u obliku dohotka.
Pored ovih, koriste se i drugi indikatori za merenje efekata investicionih ulaganja.
12
Slika 1. Proces izgradnje
Izvor: Walter A., str. 362
1.5.1. RASPORED IZVOENJA PROJEKTNIH RADOVA

Projekti hotela prate isti opti raspored kao i drugi projekti izgradnje, ali uz neke
vane nijanse. Budui operator, na primer, obino je ukljuen od prvog koraka, utie
na izbor lokacije, programa, izbor konsultanata... Stoga je najbolje razmotriti kako
najbolje kompanije za upravljanje, organizacije koje imaju iskustva u izgradnji i rukovoenju, razmiljaju o novom projektu, i iskoristiti njihove metode.
Veina tih kompanija zapoljava strunjake za nekretnine i arhitekte, koji moda
svakodnevno odgovaraju na brojne upite, od preduzimaa sa idejama za novi hotel ili
sa eljom da izmeste neki hotel. Budui operator treba paljivo da proceni iskustvo
preduzimaa i finansijska sredstva i da ih uporedi sa stratekim ciljevima kompanije.
Da li oni imaju odgovarajui proizvod koji odgovara ciljevima preduzimaa? Da li ele
da se ire u tom regionu? Na kakvoj vrsti lokacije (aerodrom, centar grada)? Koji je
nivo kvaliteta? Ako moete potvrdno odgovoriti na neka od ovih pitanja, tehniko
osoblje iz kompanije za upravljanje moe vam pomoi u koordinaciji i pruanju smernica i povratnih informacija tokom nekih od sledeih koraka:
procena budue lokacije,
izrada studije izvodljivosti,
izbor arhitekte i konsultanta za projekat,
priprema plana objekata (izvetaj o konceptu, program oblasti, opis aktivnosti,
budet projekta),
nabavka finansijskih sredstava,
pregled nacrta projekta (ema, razvoj projekta, dokumenti o izgradnji),
praenje izgradnje i otvaranja hotela.
13
Jedan od prvih koraka je, naravno, da se potvrdi lokacija i da se proceni da li ona

odgovara izgradnji hotela. To se delimino radi u studiji izvodljivosti sa stanovita
trita, ali podjednako je vano lokaciju proceniti i sa stanovita projekta i izgradnje.
1.5.2. Analiza izvodljivosti
Jedan od osnovnih koraka koje investitor mora da preduzme jeste i priprema studije o tritu i finansijskim projekcijama. Studija, koju obino sainjava konsultantska
firma, a dalje je razrauju zaposleni na viim poloajima zadueni za te aktivnosti (ako
e to biti lanano funkcionisanje), sadri dva kljuna aspekta. Prvo, ona procenjuje
tekuu i buduu potranju za smetajem i slinim hotelskim uslugama kao to su prostor za sastanke, restorani i barovi, kao i objekti za rekreaciju. Drugo, ona procenjuje
prihod iz poslovanja i trokove za period od 10 godina nakon otvaranja hotela.
Studije izvodljivosti imaju razliite ciljeve. Veina se koristi kako bi se povealo
poverenje drugih u uspeh projekta i pribavila stalna finansijska sredstva. Zato je esto ona osnovna komponenta paketa kojeg preduzima nudi buduim kreditorima.
Ostale studije izvodljivosti mogu se koristiti za dobijanje franize za poslovanje ili
ugovora o upravljanju ili da privuku uee obinih akcija. Slini izvetaji koji naglaavaju razliite stavke mogu se koristiti u pregovorima s gradskim zvaninicima kako bi
podrali zahtev preduzimaa za zoniranjem ili da bi uvrstili argument da e projekat
poveati lokalnu prodaju i porez na nekretnine, kao i broj novih radnih mesta. Proteklih godina studije izvodljivosti povremeno su zahtevale optina ili javne agencije
ili u razvijenim zemljama vlada, u pokuaju da se privuku novi privatni investitori.
Ove studije su uglavnom dosta realne kada je posredi izvodljivost projekta, i to
zbog analize velikog broja faktora od kojih zavisi uspeh. U te studije obavezno su
ukljuene sledee analize.
Procena lokalnog podruja: procena ekonomske vitalnosti grada ili regiona; podobnost lokacije za hotel.
Analiza trita smetajnih usluga: procena tekue potranje za smetajem (i
drugih izvora prihoda) i buduih stopa rasta za svaki segment trita; identifikacija postojee ponude konkurencije i predvianje dodatnih kapaciteta; procena konkurentske pozicije predmetne imovine.
Predloeni objekti: predloiti ravnoteu izmeu hotelskih soba i javnih objekata ukljuujui restorane, barove, sale za sastanke i bankete, maloprodajne
objekte, objekte za rekreaciju i parking.
Finansijska analiza: procena prihoda i rashoda hotela za period od 10 godina
kako bi se prikazao potencijalni gotovinski tok.
Meutim, ove oblasti se ne tretiraju na isti nain u tipinoj studiji. Delovi koji se
najvie odnose na arhitektonsko reenje analiza lokacije i plan objekata najmanje
se detaljno razrauju. Analize ponude i potranje i finansijske projekcije su najspe14
cifinije, to je i razumljivo, jer studiju pripremaju konsultanti za privredu i trite.

Naalost, studija suvie esto ne posveuje panju trendovima koji poinju da utiu
na trite, kao i njihovom moguem uticaju na nacrt projekta.
1.5.3. Analiza lokalnog podruja
Studija izvodljivosti predstavlja podatke analizirajui trite i ekonomsku klimu
tog podruja od celog grada ili regiona do detalja odreene lokacije projekta. U irem smislu lokalna analiza ukljuuje:
trendove rasta stanovnitva, zaposlenja, prihoda, prihoda od poreza, novih izgradnji, podataka o aerodromu itd.;
velike javne i privatne objekte, ukljuujui obrazovne ustanove, zdravstvo, vladu, prevoz, religiju, turizam itd.;
analizu putovanja i posetilaca, ukljuujui obim i procenat prometa automobila, vozova, autobusa i brodova, gde je to mogue.
Znaaj studije treba da prikae mogui tip projekta za hotel. Na primer, hotel e se
samo povrno baviti industrijskim i trgovinskim uticajima, moda samo u vidu sekundarnih trita za vansezonske periode. Umesto toga, treba da se fokusira na prirodne
atrakcije i mogunosti za rekreaciju na tom podruju, kao i na avionski saobraaj i
auto-puteve iz glavnih trinih podruja. Iz istog razloga, analiza podruja za hotele
koji se nalaze blizu univerziteta, velikog medicinskog kompleksa ili izgradnje silikatne
doline, treba da obuhvati tendove koji utiu na tu specifinu potranju moda vrhunske obuke pre nego trendove velikih industrijskih i trgovinskih sektora.
Procena podruja takoe treba da obuhvati detaljnu analizu lokacije. Pored oiglednog opisa lokacije veliine, granica, topografije itd. analiza treba da naglasi
vidljivost, pristupanost i prikladnost za izgradnju hotela. Prva dva su najvanija za
motele i ostale ugostiteljske objekte pored saobraajnica koji uglavnom privlae one
iji je posao vezan za auto-puteve, i koji uglavnom nemaju rezervaciju.
1.5.4. Analiza trita smetajnih usluga
Najvei deo studije izvodljivosti je analiza potranje za sobama i ostalim hotelskim
uslugama, kao i i kapaciteta hotelskog smetaja konkurenata. Studija mora uzeti u obzir
budua kretanja potranje jer se individualni segmenti trita ire ili smanjuju, a okolina
se menja. Uz pretpostavke ta e se ubudue menjati, i kakve e biti stope rasta, analiza se
razrauje ali se znaajno dobija na riziku. Stoga preduzima mora biti spreman da analizira i pregleda pretpostavke konsultanata.
Potranja za smetajnim kapacitetima moe se izraunati na dva naina. Prema jednom pristupu, procene potrebe za hotelskim sobama se sainjavaju na osnovu intervjua
15
i sastanaka sa lokalnim poslovnim ljudima koji trae smetaj iz razliitih potreba: industrija, vlada i trgovake kancelarije, zdravstveni centri, zabavni parkovi itd. Veim delom
je potranja podeljena na tri glavna segmenta trita: kongresne i ostale poslovne grupe,
trgovinska preduzea i turisti. Povremeno izvetaj moe obuhvatiti posade aviona ili grupe turista, na primer, gde su ova ili ostala posebna trita kljuna komponenta poslovanja.
Izvetaj detaljno analizira svaki segment u smislu karakteristika radnih dana i vikenda,
godinjih doba, osetljivosti na cene, iznosa cene za sobu u kojoj boravi vie osoba bez obzira na broj leaja i, to je najvanije, oekivanu stopu rasta za narednih nekoliko godina.
Istovremeno, izvetaj treba da proceni postoji li prostor za sastanke poslovnih grupa, kakva je potranja za restoranima i zahtevi za ostalim hotelskim uslugama i pogodnostima.
Drugi i bri nain za procenu ukupne potranje iako uz vana ogranienja jeste poznavanje stopa popunjenosti u tekuoj godini u konkurentskim hotelima, i to
jednostavnim izraunavanjem rezultata svakog hotela (broj soba x prosean procenat
popunjenosti x 365 dana) izraenog u brojevima koji predstavljaju ukupnu godinju
potranju za hotelskim sobama u iroj okolini. Problem korienja prosenih stopa
popunjenosti je u tome to ne uzima u obzir dnevne ili sezonske fluktuacije u potranji i iz tih razloga neophodna je analiza koja e ukljuiti sezonske fluktuacije.
Kada se ima u vidu sve navedeno, neophodno je obaviti odreena istraivanja turistikog trita, a ona treba da obuhvate sledee (Unkovi S., 2004, str. 175176).
a) Istraivanje sadanjih i potencijalnih uslova na turistikom tritu:
istraivanje sadanjih i potencijalnih turistikih potreba na domaem i inostranom turistikom tritu (prema njihovim nosiocima, tj. pojedincima, domainstvima ili segmentima, kao i prema podrujima potreba, u smislu irih
regiona, zemalja, uih regiona u okviru zemalja, mesta i sl.);
istraivanje sadanje i potencijalne tranje, kao i faktora koji je odreuju, posmatrano u odnosu na nosioce i podruja tranje (naroito je znaajna analiza
elastinosti tranje u odnosu na prihode stanovnitva, cene turistikih usluga,
propagandu i sl.);
utvrivanje sadanje i potencijalne turistike potronje prema nosiocima i podrujima iz kojih dolaze, kao i njena raspodela na pojedine turistike regione
ili turistika mesta u okviru konkretne turistike zemlje.
b) Istraivanje adekvatnosti turistike ponude sa stanovita zahteva tranje i postojee potronje, kao i turistike privrede koja treba da odgovori zahtevima potencijalne tranje i potronje:
smetajnih kapaciteta i objekata za ishranu;
saobraajne mree i strukture saobraajnog sistema;
trgovinske mree;
organizacionih oblika zabave i razonode turista u turistikim mestima;
u odnosu na konkurentsku ponudu na tritu itd.
16
c) Istraivanje mogunosti za unapreenje turizma:

sa stanovita organizacije, strategije i efekata propagande u zemlji i inostranstvu;
sa stanovita organizacije saradnje sa javnou u zemlji i inostranstvu;
sa stanovita organizacije prodajne slube u zemlji i inostranstvu (preko domaih ili stranih putnikih agencija, saobraajnih organizacija, sopstvenih specijalizovanih slubi itd.);
sa stanovita istraivanja raznih trinih mera koje treba preduzimati radi unapreenja poloaja na tritu;
sa stanovita istraivanja motiva i stavova stranih i domaih turista itd.
d) Istraivanje cena turistikih usluga:
sa stanovita ekonomskih mogunosti sadanjih i potencijalnih turista;
sa stanovita konkurentskih odnosa na tritu;
sa stanovita cena reprodukcionog materijala, radi snienja trokova poslovanja i poveanja dobiti preduzea turistike privrede.
1.6. Postupak ostvarivanja planiranih investicija

Na osnovu uslova i sopstvene procene odluku da li graditi donosi onaj koji eli da
gradi i raspolae sredstvima za graenje, a to je investitor. Meutim, za realizaciju
opredeljenja o gradnji odluka investitora nije dovoljna. Svakom investitoru potrebno
je da po posebnom postupku obavi vei broj pripremnih radnji i saini obimnu dokumentaciju pre donoenja definitivne odluke o pristupanju gradnji.
Svaka realizacija plana ili programa proirene reprodukcije u turizmu i ugostiteljstvu kod nas se ostvaruje kao i kod svakog drugog investiranja, na osnovu dva dokumenta: detaljnog urbanistikog plana, koji ima karakter javnog dokumenta i plana ili
programa jedne organizacije, tj. preduzea.
Da bi investitor pribavio dozvolu za graenje, obavezno mora da ima plan i program investiranja i da donese odluku kojom se opredeljuje da pristupa realizaciji tog
programa. Posle takve odluke investitor iz detaljnog urbanistikog plana pronalazi
povoljnu lokaciju za izgradnju. Traei i opredeljujui se za lokaciju, investitor prihvata urbanistike i tehnike uslove vezane za tu lokaciju, utvrene u detaljnom urbanistikom planu. Na osnovu toga sainjava investiciono-tehniki dokument. To je
dokument za donoenje konkretne i precizno opredeljene odluke o izgradnji. Takav
dokument sadri deo o instalacijama i ureajima, deo o ureenju ovekove sredine i
organizacioni deo. Kada su posredi turizam i ugostiteljstvo, taj. dokument treba da
sadri posebne priloge, i to:
turistiki dosije u kome se nalaze informacije u kojoj e meri predviena izgradnja (hotela, npr.) doprineti razvoju turizma u naselju i regiji, i kakvi e se
finansijski efekti ostvariti;
17
program uvoenja novog objekta u eksploataciju;

program kadrova za te nove kapacitete.
Rentabilnost investicija se dokazuje programskim delom. Tehniki uslovi investicionog poduhvata utvruju se projektantskim delom. Investitor donosi odluku o
otvaranju postupka za pribavljanje prava korienja graevinskog zemljita. To pravo
se ostvaruje kupovinom (graevinsko-pravnim aktom) ili odobrenjem za korienje
zemljita (upravnim aktom) kada je zemljite drutveno. Kada se to pribavi, investitor
pokree postupak za dobijanje odobrenja za graenje. U tom postupku organi uprave
skuptine optine donose etiri upravna akta. Njihovo donoenje usledie samo na
osnovu inicijative investitora.
Postupak propisan za izvravanje investicione odluke u fazi graenja nema posebnih specifinosti kada se grade turistiki i ugostiteljski objekti. Investitor se stara o
gradnji i vri sopstveni nadzor nad njom. Preduzima inicijativu da se obavi tehniki
pregled objekta i da se konstatuje njegova podobnost za korienje, kako bi stekao
pravo korienja objekta prema njegovoj nameni. Organi uprave skuptine optine
nadleni za poslove graenja obavljaju graevinski i drugi nadzor u procesu graenja
objekta. Oni utvruju podobnost sagraenog objekta za korienje i izdaju posebno
odobrenje za korienje i upotrebu objekta. Bez takvog odobrenja se novoizgraeni ili
rekonstruisani objekti ne mogu koristiti.
Program izgradnje ugostiteljskog objekta moe da bude poseban dokument za
sprovoenje plana i on podrazumeva:
detaljnu urbanistiku razradu na utvrenoj lokaciji ili razradu na nivou urbanistikog projekta;
idejno tehniko i tehnoloko reenje objekta, ureaja i instalacija; potrebne investicije i naine njihovog pribavljanja i vraanja;
ekonomske procene trokova eksploatacije sagraenih objekata i naina njihovog pokrivanja;
planske osnove za uvoenje objekata u eksploataciju i plasiranje usluga na trite ili meu korisnike;
redosled izvoenja radova, a kod vie objekata, redosled poetka i zavretka
izgradnje;
nain pribavljanja opreme;
meusobne odnose nosilaca planiranja u toku izrade i u procesu eksploatacije;
nain pribavljanja strunih kadrova,
druge elemente vane za racionalnu izgradnju.
Projekat je predlog kapitalne investicije za izgradnju objekta koji e stvarati proizvode i usluge. Meutim, bez obzira na specifian cilj odreenog ulaganja, svrha i ekonomska pretpostavka svakog ulaganja je stvaranje novih proizvoda i usluga ili outputa
ija je vrednost vea od vrednosti ukupnih inputa.
18
Sve aktivnosti vezane za realizaciju investicije predstavljaju funkcionalno nedeljivu

celinu. Ipak, posebnu panju treba posvetiti onim radnjama i fazama koje prethode
graevinskoj realizaciji projekta, odnosno zavrnim investicionim radovima. Aktivnosti koje prethode graevinskom izvoenju projekta mogu se svrstati u sledee grupe:
aktivnosti donoenja naelne odluke o izgradnji objekta (prethodna ekonomska analiza kao prva ekonomska provera ideje o izgradnji, ekoloka studija, kao
i sva potrebna ispitivanja terena i lokacije);
aktivnosti donoenja konane odluke o izgradnji objekta (direktivni program,
idejni projekat, investiciona studija ili program, utvrivanje izvora finansiranja
investicija);
zavrene predinvesticione aktivnosti (izrada glavnih i izvoakih projekata i
izbor izvoaa radova).
Operativno voenje investicionog projekta poverava se timu strunjaka koji se formira za tu svrhu, ili se poverava konsalting organizaciji. U delokrug zadataka ekipe
kojoj su povereni organizacija i operativno voenje investicionog projekta uglavnom
spadaju sledei poslovi: priprema lokacija; ugovaranje ekonomske i tehnike dokumentacije, kao i svih ostalih radova koji se odnose na pripremu izgradnje i izgradnju
objekta; utvrivanje izvora finansiranja (zatvaranje finansijske konstrukcije); dobijanje saglasnosti i dozvola; raspisivanje konkursa za izvoaa radova; nadzor nad izvoenjem radova.
Da bi se realizovala izgradnja hotelskog objekta, od ideje do ostvarenja, neophodno
je potovati odreene sukcesivne faze koje su meusobno povezane i uslovljene.
Prethodna ekonomska analiza predstavlja proveru opravdanosti ideje o izgradnji odreenog turistikog objekta. U ovoj studiji se na osnovu rezultata ispitivanja
potencijalne tranje, njenog obima, platene mogunosti i drugih relevantnih obeleja
buduih korisnika usluga utvruju ekonomski parametri opravdanosti ulaganja, veliina, kategorija i vrsta objekata, kao i struktura potrebnih sadraja. Na temelju rezultata iz prethodne ekonomske analize donosi se odluka o opravdanosti ideje za gradnju
objekta, tj. odluka o nastavku predinvesticionih aktivnosti.
Odreivanje ekonomske izvodljivosti je vitalan korak u planiranju projekta. On
mora da obuhvati podatke dobijene na osnovu analize trita i funkcionisanja hotela.
Faktori koje treba uzeti u obzir mogu se klasifikovati u tri osnovne grupe, kao to je
prikazano u tabeli 1.
Operativna poslovna politika u hotelu najee obuhvata: iznajmljivanje soba,
prodaju hrane, prodaju alkoholnih i bezalkoholnih pia, izdavanje prostorija za kongrese, bankete, izlobe itd., kao i iznajmljivanje poslovnog prostora za razliite prodavnice i usluge (novine, duvan, suveniri, iznajmljivanje vozila, avio-alter itd.) i ostala
prodaja vezana za korienje rekreacionih objekata i opreme.
Predviena prodaja miksa razliitih aktivnosti za svaki pojedinani hotelski projekat vana je ne samo u odreivanju veliine i izgleda samog hotela ve i u proceni
odgovarajuih investicionih trokova.
19
Zato treba predvideti poslovanje hotela za narednih deset godina kao bi se utvrdila
mogunost povraja, a na bazi NSV5 i IRR,6 (pogledaj ire erovi S.; 259 262) kao i
drugih ekonomskih pokazatelja.
Neto sadanja vrednost investicijskog projekta definie se kao sadanja vrednost
struje neto novanih tokova iz projekta minus neto investicije projekta (erovi S.:
259).
Zbog toga je potrebno dobro znati orijentacionu strukturu prihoda i trokova za
naredni period, to se vidi na narednoj tabeli.
Tabela 1. Orijentaciona struktura prihoda i trokova 10 hotela Beograda
Prihodi
Prodaja soba
50 %
Prodaja hrane
25 %
Prodaja pia
17 %
Manje operacije ostalih odeljenja
5%
Iznajmljivanje poslovnog prostora
1%
Ostali prihodi
2%
Ukupno
100 %
Trokovi
Plate i pratei trokovi
37 %
Trokovi hrane
12 %
Trokovi pia
4%
Trokovi pojedinih odeljenja
12 %
Administrativni i ostali trokovi
6%
Propaganda i promocija
1%
Grejanje, osvetljenje i energija
4%
Opravke i odravanje
3%
Iznajmljivanje
5%
Deprescacija
6%
Ostali trokovi
7%
Profit pre poreza na prihod
3%
Ukupno
100 %
Izvor: prilagoeno od strane autora na osnovu istraivanja sprovedenih u 10 Beogradskih
hotela, a na osnovu metodologije omi ., Vuki M., str. 22
Praktina i ekonomska izvodljivost investicija u svakoj oblasti aktivnosti treba da

bude posebno ispitana u kontekstu neophodnih trokova. Moe biti utvreno da prvobitni koncept zahteva izmene. Veliki znaaj prilikom efektivnog planiranja trokova
5
6
20
neto sadanja vrednost

interna stopa povraaja
usmeren je ka racionalizaciji opreme i moguim utedama, investicionih i tekuih

trokova, i to eliminisanjem ekstravagantne opreme i prostorija koje su neekonomine.
Trokovi izgradnje hotela komparativna analiza trokova izgradnje hotela
oteana je zbog veoma promenljivih vrednosti razliitih nacionalnih valuta (razlike
u deviznim kursevima i stepenu inflacije), zbog varijacija u trokovima graevinskog
zemljita na razliitim lokacijama, razliitim veliinama i visinama zgrada, kao i broja
i raznovrsnosti prostorija koje se grade u hotelu pored gostinskih soba. Na osnovu
analize 100 meunarodnih hotela (197175) dolo se do nekih osnovnih indikatora
obima i odnosa pojedinih kategorija investicionih trokova.
1.6.1. Proporcije trokova
Procentualno uee pojedinih trokova zavisi od brojnih promenljivih faktora
(uslovi lokacije, podzemni sprat, konstrukcija, visina, strukturalna forma, standardi
dovrenja i instalacija itd.). Na sledeoj tabeli prikazani su orijentacioni podaci o trokovima izgradnje soba po vrstama hotela.
Tabela 2 Trokovi izgradnje soba po vrstama hotela
Vrsta hotela
Luksuzni
Standardni
Ekonomini
Gradnja
67.000-128.000
42.000-65.000
2.500-41.000
Nametaj i oprema
15.400-33.000
10.700-25.000
5.600-10.000
Zemljite
10.700-25.800
5.400-14.300
3.200-9.200
Trokovi pre otvaranja
3.500-5.700
2.200-4.000
1.200-1.800
Obrtni kapital
2.500-3.500
1.600-2.800
1.200-1.600
Ukupna cena
99.100-196.000
62.000-104.600
33.700-63.600
Izvor: Nikoli D., Upravljanje finansijskim poslovanjem i politika cena u hotelijerstvu i turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007., str. 343
Investicije u hotel i motel mogu biti posmatrane iz dva razliita aspekta:

1. Investiranje u zemljite i koljku zgrade
2. Investiranje u ureenje unutranjosti zgrade
Ova distinkcija naroito dolazi do izraaja u sledeim sluajevima.
kada je koljka zgrade odvojeno vlasnitvo kao deo ireg kompleksa kancelarija, prodavnica, apartmana itd. i iznajmljena hotelskoj kompaniji;
prodato drugoj kompaniji pod lizing ugovorom;
21
direktno iznajmljeno (lizirano) od strane investitora ili finansijske institucije,

iji je osnovni cilj investiranje u nekretnine;
trina vrednost koljke zgrade ipak e zavisiti od profitabilnosti aktivnosti
koja e se u njoj odvijati.7
Veoma je znaajno, naroito za investitora, da zna i okvirne trokove izgradnje
hotelskog objekta, kao i njihovu strukturu. Za orijentaciju dobro mogu posluiti i orijentacioni podaci iz tabele 3.
Tabela 3 Struktura trokova izgradnje hotelskog objekta8
Procentualno uee u trokovima
Gradski hotel
Preliminarni trokovi i osiguranje

12,0 %
Nepredvieni trokovi
2,5 %
Supstruktura
5,5 %
Strukturalni elementi
Okvir i gornji spratovi
11,3 %
Krov
2,1 %
Stepenice
1,6 %
Spoljni zidovi
4,0 %
Prozori i spoljna vrata
5,7 %
Unutranji nosai i pregradni zidovi
3,7 %
Unutranja vrata i okovi
4,6 %
Ukupno strukturni elementi
33,0 %
Zavrni radovi i oprema
1,6 %
Zidovi finiiranje
Podovi finiiranje
2,8 %
2,2 %
Plafoni finiiranje
Dekoracija
2,0 %
Oprema
6,4 %
Ukupno zavrni radovi i oprema instalacije
15,0 %
Sanitarni ureaji
2,7 %
Cevi za otpatke i slino
2,3 %
Instalacija za toplu i hladnu vodu
3,6 %
Grejanje, ventilacija i klimatizacija
7,6 %
Elektrine instalacije
7,2 %
Specijalne instalacije
8,6 %
Ukupno instalacije
32,0 %
Ukupno za zgradu
100,0 %
Spoljni radovi i drenaa
2,2 %
Izvor: omi ., Vuki M,: str. 21
7
8
22
Motel
12,0 %
2,5 %
3,5 %
3,0 %
4,1 %
0,6 %
4,2 %
5,1 %
4,6 %
4,4 %
26,0 %
3,2 %
4,0 %
2,0 %
2,2 %
5,6 %
17,0 %
3,4 %
3,4 %
4,4 %
11,8 %
10,3 %
6,3 %
39,0 %
100,0 %
4,3 %
Ovo se posebno odnosi na moderne zgrade izgraene kao hoteli, za koje postoji mali broj mogunosti
ukoliko se znaajno ne investira u promenu namene.
Navedeni podaci predstavljaju svetski prosek. Meutim, treba imati u vidu da postoje i znaajne razlike
izmeu kontinenata, regija i zemalja u pogledu strukture prihoda i rashoda.
1.6.2. Direktivni program projektni zadatak

Nakon prihvatanja prethodne ekonomske analize i donoenja odluke o nastavku
predinvesticionih aktivnosti sledi detaljna razrada i analiza prihvatljivosti globalnih
elemenata koji su u njoj sadrani. U takvom elaboratu, u praksi prihvaenom pod
nazivom direktivni program ili projektni zadatak, razrauje se tehnoloki proces, definitivno utvruje veliina pojedinih sadraja i odreuju drugi elementi projekta izraenog njegovim ekonomskim optimumom9.
Kod izrade tehnolokih reenja polazi se od racionalnosti izgradnje i maksimalno
mogue racionalnosti u eksploataciji. Sama injenica da se tehnoloka reenja ne odnose samo na izgradnju ve i na eksploataciju, ovom pitanju daje izuzetnu vanost.
Svoenje tehnolokog procesa na periferni problem esto je rezultiralo raznim neloginostima koje su uticale na trokove izgradnje i koje iz godine u godinu donose
sve vee ekonomske tete. U tom smislu zadatak je autora direktivnog programa da
pridravajui se osnovnih postavki sadranih u prethodnoj ekonomskoj analizi predloi investitoru, tj. projektantima, najbolja tehnoloka reenja proizvodnje, prodaje,
komunikacija i slino.
Izrada direktivnog programa polazna je osnova za objekat koji treba izgraditi. Investitor mora da na veoma precizan nain objasni sve ono to eli da postigne izgradnjom objekta. U tom smislu potrebno je da investitor izvri opsene konsultacije sa
svim nadlenim faktorima grada/mesta, ukljuujui i strunjake iz svoje kompanije.
Poeljna je objektivna ocena potreba za hotelskim kapacitetima tog grada/mesta po
obimu i u smislu kvaliteta, odnosno kategorije objekta. Treba oceniti da li se takav
kapacitet i kvalitet mogu prodati na domaem i inostranom tritu, odrediti karakter
mesta/grada, njegovu ulogu, zatim stanje postojeih hotelskih objekata, njihov kvalitet, ukljuujui i postignutu prosenu cenu leaja, hrane i pia. Investitor, naravno,
mora naroito da vodi rauna o faktoru cene kotanja, to u praksi znai da se postignu potreban kapacitet, funkcionalnost i nia cena po jednom leaju.
1.6.3. Izrada idejnog projekta
Baza idejnog projekta je direktivni program. Na osnovu njega raspisuje se konkurs
kako bi investitor postigao najpovoljnije reenje u smislu urbanistikih zahteva i funkcionalnosti. Pravo je investitora da se odlui za najpovoljnije reenje. Kroz idejni projekat projektant je duan da potuje elje i interese investitora, naroito u pogledu kotanja objekta, unutranje funkcionalnosti, ugoaja, kao i elje potroaa, prvenstveno
9
Pod pojmom tehnologija ovde se podrazumeva sled proizvodnih aktivnosti na odreenoj lokaciji, uz
upotrebu potrebnih materijala, opreme, ureaja, energije i dr. radi ostvarenja krajnje svrhe investicionog projekta, a to je proizvodnja proizvoda i usluga. U ugostiteljstvu uz razradu tehnolokog procesa proizvodnje (nain i mesto grube i fine pripreme ivotnih namirnica i finalne proizvodnje) tehnolog
posebnu panju treba da obrati na sistem komunikacija i povezivanja proizvodnih, prodajnih, uslunih
i drugih pogona.
23
lokalnog stanovnitva. Iz idejnog projekta mora se jasno videti koncepcija reenja koju
je investitor zatraio putem direktivnog programa, podrazumevajui broj soba i leaja, veliinu i broj restorana i barova, sala za konferencije i bankete, garae, prodavnice
itd. Poeljno je da u raspravu o idejnom projektu investitor ukljui vei broj strunih
ljudi radi temeljnog pregleda idejnog reenja. U tom sluaju se po potrebi moe dopunjavati ili potpuno menjati koncepcija nekih delova zgrade.
1.6.4. Izrada glavnog projekta
Dobro razraeni idejni projekat predstavlja bazu za glavni projekat. Glavni projekat obuhvata sve graevinske i zanatske radove. Uz glavni projekat sastavljaju se
trokovnici koji detaljno opisuju sve potrebne radnje i vrste poslova. Radi to boljeg
reenja pojedinih prostora i njihove unutranje funkcionalnosti, poeljno je da se projektne organizacije obrate specijalizovanim preduzeima za pojedine poslove radi to
kompletnijeg reenja pojedinih prostora, na primer, kuhinje, klima-ureaja, kotlarnice centralnog grejanja, perionice rublja, telefonske centrale liftova, ozvuenja itd.
Oblikovanje celokupnog enterijera, tj. unutranji dizajn takoe treba poveriti specijalizovanim preduzeima i strunjacima (dekor, nametaj, radna odea, sitan inventar,
ibice itd.)
1.6.5. Izrada investicionog programa
Investicioni program izrauje se na osnovu projektno tehnike dokumentacije, tj.
kada su investitoru poznati svi elementi; projekti i trokovnici, kao i planirana cena
kotanja prema trinim prilikama. Ovaj program mora obuhvatiti predvieni kapacitet, opis objekta, njegove povrine, kao i ekonomsku raunicu rentabiliteta o mogunostima vraanja anuiteta i opravdanosti ulaganja investicionih sredstava u izgradnju
objekta. Investitor predlae banci alternativna reenja, kako u pogledu rokova vraanja, tako i u vezi kamatnih stopa. Ovaj program je garancija za banku da e uloena
sredstva biti opravdana i prema predloenim rokovima vraena s odreenim kamatama. Glavni projekat sa svim prateim dokumentacijama podnosi se na odobrenje
nadlenim organima vlasti radi dobijanja graevinske dozvole.
Za dobijanje graevinske dozvole potrebno je, osim projektno tehnike dokumentacije, prikupiti jo 25 raznih dozvola, odobrenja i reenja (to oduzima dosta vremena
i predstavlja za investitora veliku konicu za poetak gradnje objekta).10
1.6.6. Izrada investicione studije
Investiciona studija predstavlja nastavak aktivnosti nakon prihvatanja projektnog
zadatka. Ulazne informacije i podaci na kojima se temelji njena izrada ne mogu biti
10 Bilo bi veoma korisno i predstavljalo bi znatno olakanje za investitora kada bi se ove procedure oko
pribavljanja dozvola pojednostavile i po mogustvu reavale na jednom mestu.
24
iskljuivo sekundarne prirode, ve delom oni treba da budu rezultat terenskog i drugih
istraivanja i analiza. Uz mogua odstupanja, izvori informacija su uglavnom sledei:
inputi i rezultati prethodne ekonomske analize;
inputi i rezultati direktivnog programa;
trokovnici (aproksimativne cene kotanja izgradnje izraunate na nivou idejnog projekta);
podaci o rezultatima poslovanja investitora;
podaci o razvojnoj projekciji investitora;
podaci o izvorima i uslovima finansiranja investicionog projekta.
Bez obzira na prethodno izvrene radove, investiciona studija treba da sadri detaljnu analitiko-dokumentacionu osnovu kojom se prikazuju i obrazlau svi bitni
tehniko-tehnoloki i ekonomskofinansijski aspekti investicionog projekta, a njegovoj
izradi treba prii timski i pridravati se svih zakonom propisanih kriterijuma.
Budui da investiciona studija celovito definie investicioni objekat, ona treba da
sadri sledee razraene aspekte:
razvojnu sposobnost investitora kako bi se na osnovu njegovog dosadanjeg
razvoja moglo oceniti u kojoj je meri u stanju da ostvari investicioni projekat;
opis investicionog objekta s podacima o njegovoj nameni, kapacitetu, programu eksploatacije, o uklapanju objekta u prostorni urbanistiki plan, odnosno
vodoprivredne, energetske, saobraajne i druge osnovne uslove;
detaljno razraene sve organizacione, tehnoloke i ekonomske elemente celokupnog planiranog objekta;
razraenu finansijsku problematiku sa stajalita visine potrebnih sredstava,
njihovu tehniku strukturu, izvore i uslove kreditiranja, dinamiku ulaganja i
ukupne obaveze koje proizlaze iz angaovanog kapitala.
1.6.7. Projektna dokumentacija
Nastojanje da investicioni projekat bude rezultat maksimalne povezanosti ekonomskih, prostornih, funkcionalnih, i niza drugih relevantnih komponenata, dobija u
fazi projektovanja, od idejnog do izvoakih projekata, svoj konani materijalni izraz.
Zadatak projektanta je da objekat prilagodi svim postavljenim zahtevima uz osiguranje maksimalne funkcionalnosti, racionalnosti, individualnosti, autentinosti itd. Postavljene zadatke projektant reava uz maksimalnu pomo ostalih uesnika u procesu
investiranja, prvenstveno tehnologa, organizatora, ekonomista, strunjaka za turizam
i ugostiteljstvo itd.
25
1.6.8. Organizacija gradilita

Za realizaciju zadataka u izgradnji objekata, tj. za voenje operative na gradilitu,
investitor imenuje upravu gradilita sa potpunom odgovornou za dovrenje objekta.
Pravo je investitora da, ukoliko to smatra potrebnim, poveri itav zadatak nekom inenjeringu. Najee se investitori jo opredeljuju za izgradnju objekta sami upravljajui
gradilitem, imajui pri tome u vidu mogunost veeg uticaja na izvoae u smislu
ubrzavanja i kvaliteta rada. Na osnovu raspoloive projektno-tehnike dokumentacije
raspisuje se konkurs (licitacija) adekvatno propisima. Radovi se daju najpovoljnijim
ponuaima, vodei rauna o ceni, garanciji za kvalitetno izvoenje radova u predvienim rokovima, kao i eventualnim mogunostima kreditiranja. Investitor imenuje
investicionu komisiju sa zadatkom da ispita prispele ponude u strunom i ekonomskom smislu. Ugovori se sklapaju na osnovu prihvaenih ponuda. Sinhronizaciju svih
radova na gradilitu investitor moe obavljati u sopstvenoj reiji, ili to moe poveriti
graevinskom preduzeu koje izvodi graevinske radove na gradilitu.
U skladu s napretkom radova na gradilitu, investitor je duan da razradi plan
nabavki, imajui u vidu opremu prema projektima, sitan inventar, tehnikopotroni
materijal, kancelarijski materijal, ivotne namirnice i pia, kao i nain njihovog uskladitenja.
1.6.9. Planiranje aktivnosti pre otvaranja hotela
Pod ovim se podrazumeva izrada planova, tj. dinamika isporuke opreme i sitnog
inventara. Ovo je veoma vaan faktor jer ako oprema ne dolazi planiranim redosledom adekvatno napredovanju radova, moe lako nastati vea oteenja, a sve na tetu
investitora.
Obrazovanje kadrova
Da bi se blagovremeno osigurale sve vrste kadrova, potrebno je pripremiti kvotu
radne snage, a zatim pripremiti obrazovanje kadrova. U investicionom programu treba obavezno predvideti sredstva za kolovanje kadrova, naroito rukovodeih. Celokupno osoblje predvieno kvotom mora obavezno da proe kroz obuku, u bilo kom
objektu, pre nego to stupi na svoje pravo radno mesto. Obuka obuhvata praktini i
teorijski deo nastave. Poeljno je da osoba koja se postavlja za direktora bude na svom
radnom mestu 9 meseci pre otvaranja objekta, a direktor prodaje 68 meseci itd. S
obzirom na veoma znaajna postrojenja (klima-ureaji, liftovi, kotlarnica, perionica
rublja itd.), najmanje tri meseca pre otvaranja treba angaovati specijaliste za elektriku, klima-ureaje, instalacije, liftove i rashladne ureaje radi upoznavanja postrojenja
i njihovog funkcionisanja. Poeljno je da i direktor tehnike slube (mainski inenjer)
bude angaovan ve kada poinje izvoenje radova na instalacijama.
26
Preprodajne aktivnosti
Velike hotelske kompanije i lanci u svetu ve prilikom poetka izgradnje, tj. ve
kod najave izgradnje hotela, obavljaju opsene pripreme i propagandne aktivnosti po
celom svetu. Da bi javnost u svetu bila informisana, potrebno je odtampati listu podataka o novom hotelu s predvienim rokom otvaranja, zatim je dostaviti kompanijama, avio-kompanijama, agencijama, turistikim predstavnicima i preduzeima koja
se bave organizacijom kongresa, simpozijuma i sl. Izrauju se i hotelski pretprospekt
i druge broure, odravaju se sastanci s lokalnim turistikim agencijama i avio-kompanijama, kao i odabranim privrednim organizacijama, a radi blagovremene prodaje.
Pripremaju se reklamna obavetenja za sve medije. Izrauje se press-kit, koji uz opis
hotela sadri fotografije hotela i podatke o izvoaima radova i dobavljaima opreme
itd. Dakle, vri se snaan prodor na inostrano i domae trite. Investitor najee
formira komisiju za otvaranje hotela koja je duna da obavi sve potrebne pripreme,
od unutranje organizacije, izbora kadrova, obuke, opreme, pripreme propagandnog
materijala, pa sve do sveanog otvaranja. Pre sveanog otvaranja i putanja hotela u
rad investitor je duan da obavi tehniki prijem. Od investitora zavisi da li e formirati
komisiju za kolaudaciju 11.
11
Kolaudacija - zvanian pregled graevine radi provere da li njena izrada odgovara ugovoru ili ne
27
Pitanja i zadaci za proveru znanja

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
ta su privredne investicije i kako se definiu?

Navedite vrste investicje s ekonomskog aspekta.
Kakvi mogu biti graevinski radovi?
Navedite definiciju investicija u turizmu koju je dala OUN.
Koji su izvori investicija u turizmu?
ta je koeficijent efikasnosti?
Kako se izraunava stopa rentabiliteta investicija?
Koji su elementi studije izvodljivosti?
Koje sukcesivne faze je neophodno ispotovati u realizaciji izgradnje hotelskog objekta?
10. Koji je raspon trokova po sobi u izgradnji hotela zavisno od kategorije?
28
GLAVA
II
IZBOR RAZMETAJA I LOKACIJE

saznate ta se podrazumeva pod optimalnim razmetajem hotelskih
objekata;
razumete u emu je razlika izmeu razmetaja hotelskih objekata u okviru turistike destinacije i razmetaja objekata hotelskih lanaca;
objasnite kompleksan (sloeni) pristup za izbor lokacije modela izbora
(MI);
sagledate na kojim se prostorima uglavnom grade hoteli;
objasnite kojim problemima i pitanjima treba posvetiti posebnu panju
prilikom izgradnje hotela u ruralnim podrujima;
saznate koje sve faktore je potrebno razmotriti prilikom izbora parcele
za izgradnju.
d toga gde se hotel nalazi uveliko zavisi njegova atraktivnost za goste, tj. obim
prometa, cene usluga, prihodi, odnosno efektivnost i rentabilnost investicija.
Imajui to u vidu, analiziraemo prvo izbor optimalnog razmetaja, a zatim i utvrivanje optimalne lokacije.
2.
IZBOR OPTIMALNOG RAZMETAJA

Razmetaj je planski sistem optimalnih hotelskih lokacija. On e obuhvatiti maksimalan broj raspoloivih, tj. moguih lokacija, meu kojima e kompanije, individualni
investitori izabrati onakav smetaj koji e najbolje odgovarati njihovim ekonomskim
interesima, budui da je u prostorni model optimalnog razmetaja ve ugraen drutveni interes. Razmetaj hotela uslovljen je brojnim, optim i specifinim faktorima
manjeg ili veeg znaaja (blizina turistikih resursa i objekata, saobraajnih terminala, puta, sportsko-rekreativnih objekata, naselja, drugih hotela itd.), koji su podloni
promenama u vremenu i prostoru. Na osnovu identifikacije i analize razmetajnih
faktora i odgovarajuim metodima (npr. metod transparentnog preklapanja) mogue
je konstruisati homogeni prostorni model optimalnog razmetaja hotela, tj. sistem
optimalnih lokacija. U praksi se javljaju dva pristupa razmetaju hotela:
razmetaj pojedinanih hotela (homogeni prostorni model) na nivou odreenog prostornog obuhvata, administrativnih teritorijalnih jedinica (regija, grada i sl.), koji se moe ugraditi u prostorni plan. Tako se, na primer, na nivou
odreene turistike regije moe utvrditi optimalan razmetaj hotela (hotelske
zone i lokacije s utvrenim noseim kapacitetom prostora u ijoj se funkciji
odreuje i maksimalan broj leajeva) kako bi se na taj nain ostvario harmonian prostorni razvoj i drutveni interesi uskladili s interesima buduih investitora. Ovde se, dakle, kao nosilac politike razmetaja javlja turistika regija,
grad, ili neka druga prostorna jedinica koja je za to zainteresovana;
razmetaj lanaca hotela ili motela na odreenom prostornom obuhvatu. Ovo
je sluaj kada jedno preduzee, vlasnik hotelskog lanaca, eli da napravi model
optimalnog razmetaja svojih hotelskih jedinica na odreenoj teritoriji (regiji,
zemlji, kontinentu). Bilo da je re o razmetaju motela du putne mree ili
hotela po razliitim gradovima ili mestima du obale, mogue je konstruisati odgovarajui homogeni prostorni model optimalnog razmetaja... Veliki
multinacionalni hotelski lanci (Intercontinental, Hyatt, Sheraton, Meridien,
Holiday Inn) kao prostorni obuhvat u kome razmetaju hotelske jedinice razmeteni su po itavom svetu, pri emu veliku panju posveuju analizi trita
i drutvenopolitikog stanja u zemljama i gradovima u kojima e razmetati
hotele.
31
2.1. IZBOR OPTIMALNE LOKACIJE

Optimalna lokacija hotela element je sistema optimalnih lokacija (razmetaja).
Ona je mesto na kome e se izgraditi novi hotel. To je najbolja od svih moguih lokacija. Na izbor optimalne lokacije utie itav niz lokacionih faktora, na primer: poloaj prema resursu, putu, naselju, taki prodora u regiju, turistikim objektima, zatim
radna snaga, graevinsko zemljite, infrastruktura, trokovi izgradnje i snabdevanje,
zemljina politika, sigurnost i kontinuitet poslovanja, konkurencija, ekoloki faktori
itd. Za utvrivanje lokacije mogue je koristiti kompleksni, supstitucioni i selektivni
metod.
Lokacija zgrade je bitan, integralni deo totalnog hotelskog proizvoda u marketinkom smislu i preduslov uspenosti poslovanja svakog hotela. Jedan uspeni hotelijer
je izjavio da postoje tri osnovna pravila za uspeno poslovanje: lokacija, lokacija i lokacija. Iako ovaj stav predstavlja preteranu simplifikaciju, on ukazuje na izuzetan znaaj
lokacije za aktivnost sa visokim investicijama u fiksni kapital (zgradu), koja ne moe
da transportuje svoj proizvod na trite. Kupac mora da doe na lice mesta, na mesto
proizvodnje, da bi kupio i potroio ponueni hotelski proizvod.
Kako jednom izgraena hotelska zgrada ne moe da se pomera i sledi potencijalne
kupce i kako hotel ne moe da transportuje i alje svoje proizvode u svet (jer su zgrada
i lokacija bitni integralni deo toga proizvoda), jedini nain da se proizvod priblii
kupcima je izbor takve lokacije koja e biti maksimalno prilagoena potrebama ciljnih
segmenata tranje. Dakle, izbor lokacije je od vitalnog znaaja za poslovanje i finansijsku ravnoteu svakog hotela. Svi elementi koji sainjavaju jedno preduzee i njihov
proizvod doprinose ostvarivanju krajnjeg poslovnog cilja. Meutim, ukupan efekat
poslovanja hotela bie ugroen ukoliko je lokacija pogreno izabrana.
Pre nego to pristupimo analizi lokacionih faktora i kriterijuma, postavljamo pitanje ta je to optimalna lokacija za hotel, i definiemo pojam optimalne lokacije. Ona
predstavlja najbolju od svih raspoloivih lokacija za odreenu aktivnost ili individualnu jedinicu, u konkretnom sluaju hotel. Ona ima komparativne prednosti u odnosu na ostale mogue lokacije jer obezbeuje maksimalne unutranje efekte preduzeu
uz pretpostavku da istovremeno svojoj sredini osigurava najvee mogue eksterne
efekte. Cilj traenja optimalne lokacije sa stanovita optimalnosti podrazumeva pronalaenje onog smetaja koji uz traene zahteve obezbeuje maksimalne pozitivne
efekte (npr. ukupan prihod/dohodak, zadovoljavanje turistikih potreba itd.) i minimalne negativne efekte (transportne, proizvodne i ukupne trokove, utroeno vreme
i energiju).
2.2. LOKACIONI KRITERIJUMI I FAKTORI

Da bi se izabrala najpogodnija od svih raspoloivih lokacija, neophodno je utvrditi
razlike izmeu konkuriuih lokacija, a da bi se one utvrdile, neophodni su neki za32
jedniki kriterijumi na osnovu kojih e se procenjivati individualna optimalnost svake

lokacije. Ti kriterijumi su u stvari lokacioni faktori. Da bismo doli do smetajnih
razlika, kako istie Krei (1977: 48), potrebno je da analitiki utvrdimo faktore koji
uzrokuju smetajne razlike u pojedinoj lokaciji i u pojedinom sluaju. U tom smislu,
sluimo se izborom i definisanjem odgovarajuih faktora. Postoji veoma veliki broj
smetajnih faktora, od kojih u pojedinim sluajevima deluje samo odreeni broj.
Dakle, optimalna lokacija u ovom smislu predstavlja najpogodniji smetaj za hotel u odnosu prema svim relevantnim lokacionim faktorima. Kako za razliite vrste
hotela vae razliiti faktori, ili isti lokacioni faktori imaju razliito znaenje, jedan od
osnovnih preduslova za izbor optimalne lokacije je utvrivanje optih i posebnih lokacionih faktora i kriterijuma. O ovome postoji dosta bogata struna i nauna literatura
iako jo ne moemo govoriti o nekoj izgraenoj lokacionoj teoriji turizma.
Osvrnuemo se sada na opte i posebne kriterijume ili faktore za izbor optimalne
lokacije turistikih objekata i hotela, koji se najee javljaju u teoriji i praksi.
Poznati britanski ekspert za turizam Medlik (1966: 141) prilikom izbora optimalne
lokacije za hotel polazi od istraivanja trinih mogunosti (Market Feasibility Study),
to je samo prvi korak, jedna faza u postupku. On smatra da treba ispitati sledee oblike potencijalne tranje: baznu tranju (da li postojea tranja prevazilazi raspoloivu
ponudu); premetenu tranju (da li je postojea tranja opsluena hotelima nie kategorije i da li se moe traiti novi hotel), i stvorenu tranju (da li i koliku novu tranju
moe da privue i stvori novi hotel po sebi). Uz ovo naroito treba ispitati lokalnu
tranju za restorane, barove, banket sale i ostale usluge.
Autor istie da je istraivanje trinih mogunosti novog hotela sinteza geografskih, ekonomskih i socijalnih podataka o lokaciji. Podaci koje treba sakupiti, analizirati i proceniti mogu se sumirati u obliku sledee liste (check list): fizike karakteristike
lokacije: dimenzije i oblik, postojea prava prolaza i povlastice, duina raspoloive
obale, nadmorska visina, geografska orijentacija, sposobnost terena da izdri razliite
vrste rekreativnih aktivnosti. Ostali kriterijumi su:
raspoloivost radne snage,
raspoloivost smetajnih objekata za personal,
raspoloivost zemljita pogodnog kvaliteta za izvoenje projekta,
cena graevinskog zemljita,
zakonsko zoniranje i druga zakonska regulativa,
socijalne i ekonomske karakteristike receptivnog prostora,
izvori i vrste finansijske pomoi u receptivnom prostoru,
zakoni o radnim odnosima i istorijat radnih odnosa.
Svi navedeni lokacioni faktori ne vae u svim sluajevima. Neki su, na primer, relevantni za jednu vrstu hotela, a drugi za drugu itd. To znai da se pored optih, zajednikih, za svaku konkretnu vrstu (tip) hotela moraju izdvojiti i posebni (specifini) njima
33
relevantni lokacioni faktori. Tako, na primer, hotel u zimskom turistikom centru zavisi
od blizine uspinjaa i skijakih staza, karakteristika padina na datoj lokaciji itd.; gradski
hotel najee zahteva blizinu centra; motel trai lakopristupanu, uoljivu lokaciju u
blizini puta itd.
Prof. K. ai (2010: 208 - 209) navodi: Lokacija hotelskih, kao i ostalih smetajnih
i restoranskih objekata je pod jakim uticajem faktora koji su najveim delom vezani za
osobenosti turistikog trita. Ti faktori su meu sobom usko povezani, ukljuujui
i njihovu povezanost sa makro i mikro aspekta i imaju dugotrajan uticaj na poslovne
rezultate preduzea kojima pripadaju konkretni objekti. Vodei rauna o tome da su
trokovi izgradnje i funkcionisanja objekta korektor svake njihove kombinacije, meu
brojnim ekonomskim faktorima koji utiu na izbor lokacije hotelskih, ostalih smetajnih i restoranskih objekata, naroito treba izdvojiti sledee:
razvijenost trita i udaljenost potroaa;
ciljne grupe (segmente) potroaa i njihove preferencije;
blizinu konkurencije;
vrstu, kategoriju i veliinu objekta;
razvijenost i blizinu trita dobavljaa;
razvijenost i blizinu trita radne snage (ljudskih resursa);
atraktivnost, pristupanost i ureenost prostora;
razvijenost ukupnih turistikih sadraja odreene destinacije;
ciljeve rasta i razvoja preduzea kome pripada konkretan objekat.12
Takoe se postavlja pitanje kako (pomou kojih metoda) na osnovu identifikovanih lokacionih faktora doi do optimalne lokacije. U praksi se najee prvo identifikuje lista potencijalnih konkuriuih lokacija, a onda se obavlja njihova komparativna analiza, tj. rangiranje u funkciji pogodnosti za odreeni turistiki objekat (hotel).
Ovo se najee postie vrednovanjem, odnosno bodovanjem relevantnog lokacionog
faktora za svaku konkuriuu lokaciju. Bodovanje odraava relativan znaaj svakog
individualnog faktora, a njegova numerika vrednost (npr. od 1 do 10) oznaava kvalitet i/ili kvantitet tog faktora na konkuriuim lokacijama. Sabiranjem bodova za sve
relevantne faktore, na svakoj od moguih lokacija, dobie se odreena numerika hijerarhija lokacija. Lokacija sa najvie bodova predstavlja optimalnu lokaciju za novi
objekat (hotel).
Prema Lavvsonu (1976: 18), lokaciji i izgradnji hotela takoe prethodi utvrivanje
obima tranje za dati objekat. Trite se moe istraivati na lokalnom, regionalnom,
nacionalnom i internacionalnom planu. U procesu izbora lokacije treba prikupiti informacije kao to su: aktivnosti koje generiu tranju, potencijalna mesta i njihova
pogodnost za izgradnju, mogua ogranienja i konkurencija i ostale relevantne informacije (budui trendovi i planovi).
12
34
Pogledati vie u navedenoj knjizi, str. 207222.
Detalji o postojeim i planiranim hotelima i drugim konkurentskim i komplementarnim objektima.

Adresa, kategorija, tip, sobe, restorani, banket i kongresne sale, ostale karakteristike, procenat popunjenosti kapaciteta.
Detalji o radnoj snazi i prateim uslugama
Raspoloivost radne snage, mogunosti obuke, trendovi zapoljavanja, usluge
pranja i ienja vea, velikoprodajni snabdevai hrane, servisi za odravanje
objekta i opreme.
Ekonomski podaci, lokalne cene, takse i porezi na vlasnitvo, trokovi zemljine rente, trendovi, komparativna vrednost zemljita.
Naveemo primer modela izbora uporednih lokacija za izgradnju hotela, a po metodologiji datoj u knjizi prof. aia (1995:220 - 224).
Kompleksan (sloeni) pristup detaljno opisuje jedan od modela izbora (MI). Ovaj
model je posebno pogodan za izbor lokacije u sluajevima u kojima postoji vie opcija,
tanije lokaliteta meu kojima preduzee treba da izabere najpovoljniji i to sa stanovita
sopstvenih dugoronih ciljeva i strategijskih opredeljenja. Izabrana alternativa je optimalna samo sa stanovita obuhvaenih faktora lokacije. Naime, pomenutim modelom se
ne obuhvataju svi, ve samo najvaniji faktori iji uticaj preduzee posebno respektuje i
stoga i ispituje.
Postupak formiranja modela obuhvata sledee faze:
1. Oceniti stepen doprinosa pojedinih alternativa (lokacija) ispunjenju odgovarajuih zahteva ovo se vri kvalitativnim diferenciranjem stepena doprinosa
svake alternative i njegovim prevoenjem u kvantitet pomou kodiranja:
Tabela 4 Ocena stepena doprinosa alternativnih doprinosa
Stepen doprinosa
Veoma dobar
Dobar
Zadovoljavajui
Dovoljan
Slab
Kod
A
B
V
G
D
Mogua ocena u poenima (OP)

100
70
50
20
0
2. Razmotriti iskljuive i komparativne zahteve i rangirati ih po znaaju - ovo se

obavlja pomou tzv. faktora razmatranja:
35
Tabela 5 Rangiranje zahteva po znaaju

Redosled zahteva prema znaaju
Odluujui
Jako znaajan
Znaajan
Manje znaajan
Nije znaajan
Faktor razmatranja (FR)

1,0
0,8
0,6
0,3
0,0
Oceniti doprinos svake alternative, odnosno lokacije, ispunjenju pojedinanih zahteva - ovo se postie izrazom:
OR=OP*FR
gde je:
OR - ocena razmatranja, OP - ocena u poenima, FR - faktor razmatranja.
4. Formirati model on bi u ovom, pretpostavljenom primeru, imao izgled kao u

Tabeli 6. Obuhvaeno je pet kvalitativnih faktora koji simultano i sa razliitim
znaajem utiu na izbor lokacije i izvreno njihovo kvantificiranje. Za svaki od tih
faktora uporeene su idealna (talon) i jo dve lokacije (A i B). Idealna alternative,
tj. lokacija, u potpunosti ispunjava postavljene zahteve. Lokacija A to ini u iznosu
od 75 % (316/420), a lokacija B u iznosu od 87 % (366/420) u odnosu na idealnu.
Za sada, lokacija B potpunije ispunjava postavljene zahteve.
Uporediti posmatrane alternative (lokacije) sa stanovita oekivanih trokova i oekivane dobiti ako idealna lokacija ispunjava sve zahteve i u potpunosti podmiruje tranju sa 100 jedinica proizvoda (usluga), onda lokacija A to ini sa 75, a lokacija B sa 87
jedinica. Kada se ovi iznosi koriguju oekivanom dobiti po jedinici usluge, dobijaju se
konane informacije o tome koja lokacija optimalno ispunjava postavljene zahteve i tako
doprinosi maksimiziranju ukupne dobiti (profita) preduzea. Trokovi, odnosno oekivana dobit, mogu da neutraliu prednost koju je lokacija B imala pre ukljuivanja ovih
veliina u model (Tabela 6.).
Prikazani model izbora (MI) je veoma upotrebljiv pri opredeljivanju preduzea za
pojedine lokacije. Njegove dobre strane su:
relativno je jednostavan, a dobijeni rezultati mogu se lako i pregledno prezentirati; on omoguava da se veina relevantnih kvalitativnih faktora lokacije prevede na kvantitativnu osnovu;
model simultano ukljuuje vie relevantnih faktora (zahteva) i u odnosu na
njih, ispituje vie lokacija (u opisanom primeru su pojednostavljeno posmatrane samo dve lokacije);
faktori (zahtevi) koji su u navedenom primeru dati uopteno, mogu se formulisati precizno i do detalja, zavisno od potreba preduzea.13
13
36
Pogledati vie u navedenoj knjizi, str. 213224.
37
0,8
0,8
0,8
2. Da je u neophodnoj meri ureena u

prostornom,odnosno urbanistikom i komunalnom pogledu
3. Da je adekvatno pristupana posetiocima sa

stanovita osnovnog (daljinskog) prevoza i
transfera
4. Da se efikasno moe obezbediti snabdevanje

objekta i njegovo funkcionisanje bez zastoja
Ukupno:
0,8
1,0
1. Da poseduje atraktivne elemente koji mogu

da privuku najvanije ciljne segmente
5. Da se najvei broj potrebnih radnika moe

angaovati sa lokalnog podruja
Faktor Razmatranja (FR)
Zahtevi koje treba da ispuni

odgovarajua lokacija
Tabela 6 Model za izbor lokacije smetajnog objekta
Kod
100
100
100
100
100
OP
420
80
80
80
80
100
OR
Idealna lokacija
Kod
50
70
100
50
100
OP
Lokacija A
316
40
56
80
40
100
OR
Kod
100
100
70
100
70
OP
Lokacija B
366
80
80
56
80
70
OR
Treba imati u vidu da svi navedeni faktori nisu relevantni za svaki hotel, pa u tom
smislu treba za svaki konkretan sluaj izabrati odgovarajue faktore. Pored toga, u
zavisnosti od sredine u kojoj se nalazi hotel (obala, planina, grad, itd.) razlikuju se i
lokacioni zahtevi i faktori. U tom smislu mogue je formulisati odreene iskustvene
norme i preporuke.
2.3. Planiranje lokacije za izgradnju hotela

Realizacija projekta hotela poinje odabirom prostora za izgradnju. Sve do tada
preduzetnik i arhitekta mogu imati ideju o hotelu iju gradnju planiraju, ali planiranje
stvarnog (spoljnog) izgleda objekta ne moe da pone sve dok se ne odredi prostor
(zemljite) na kome e se graditi. Hoteli se uglavnom grade na nekim od sledeih prostora (Walter A., str. 241):
ruralni i nerazvijeni predeli (obino su to hoteli u turistikim mestima prvenstveno namenjeni odmoru),
predgraa (ili mali gradovi) i predeli u blizini puteva,
urbani predeli.
Svaki tip zahteva primenu odreenih kriterijuma za izbor i planiranje vizuelnog
izgleda objekata i prostora na kome se nalaze.
Lokacija gradskih hotela treba da bude u centru, u blizini stanice komercijalnih i
administrativnih taaka. Poeljna je blizina parkova, garaa i parkinga (pogotovo ukoliko hotel nema sopstveni). Treba izbegavati bune zone i ulice i traiti tihe. Meutim,
iskustvo ukazuje da se turisti i poslovni ljudi lake odriu tiine nego centralne lokacije. Najbolje reenje je nai mirnu ulicu u centru grada. Ovakav izbor korisnika je jasan
jer je centar i za turiste i za poslovne ljude najee najinteresantniji, i to u svakom
pogledu (kulturno-istorijski spomenici, prodavnice, kultura, zabava itd.) i u stanju je
da zadovolji potrebe zbog kojih su doli, to nije sluaj sa periferijom.
Obalni hoteli treba da budu to blii obali ili plai, tj. vodi, bilo da su na moru, jezeru ili reci. Turisti daju prednost ovakvim lokacijama jer njih najvie privlai upravo
kontaktna linija kopno voda. Iz ekolokih, drutvenih i drugih razloga nije mogue
obezbediti da svi hoteli budu uz more, pa upravo oni na takvoj lokaciju imaju veu
komparativnu prednost jer omoguavaju turistima da budu blizu osnovnog turistikog resursa, glavne atrakcije zbog koje su doli. Ukoliko nisu uz obalu, ovi hoteli mogu
biti i na nekoj istaknutoj lokaciji, uzvienju sa koga se prua lep pogled na more i okolinu, to je takoe veoma privlano za turiste.
Planinski hoteli u zimskim turistikim centrima treba da budu to blie mesta polaska uspinjaa i stazama, a uz to treba da imaju istaknutu lokaciju kako bi se pruao
lep pogled na okolinu. Pored toga, treba nai stabilno tlo, zatieno od klizita i lavina.
38
Moteli treba da budu u blizini puta, ali ne neposredno uz njegovu ivicu, kako bi
se izbegli buka, zagaenje i drugi negativni efekti intenzivnog saobraaja. Lokacija ne
sme da bude suvie zavuena jer motel mora da bude lako uoljiv iz vozila u pokretu,
pa u tom smislu treba traiti istaknuta mesta ili uzvienja (nedostatke u ovom smislu
mogue je kompenzovati odgovarajuim arhitektonskim reenjem zgrade).
Aerodromski hoteli su uglavnom namenjeni tranzitnom smetaju putnika, ishrani,
sastancima, dnevnom odmoru itd. Ovakvi hoteli treba da se nalaze oko aerodroma u
krugu prenika 26 km. Panju treba posvetiti izboru lokacija koje su manje izloene
buci aviona. Prilikom graenja u svakom sluaju treba izvriti zvunu izolaciju zgrade.
Luki hoteli se lociraju uglavnom u blizni trajektnih terminala, taaka ukrcavanja i
iskrcavanja, marina i objekata namenjenih sportovima na vodi. Ovu vrstu hotela nije
uvek lako razdvojiti od pomenutih hotela.
Navedeni lokacioni faktori, to jest, opti i posebni kriterijumi i principi, mogu se
dalje detaljno razraivati. Meutim, to je van osnovnog predmeta istraivanja u ovoj
knjizi.
2.3.1. Turistiko mesto (turistiki kompleks, odmaralite)
Savremena prevozna sredstva i dui godinji odmori, to se naroito odnosi na
Evropljane, omoguili su ljudima da godinje odmore provode na udaljenijim destinacijama. Tanije reeno, ideja o putovanju to dalje od svakodnevnog mesta prebivalita moe biti izuzetno privlana. Odlasci u egzotine destinacije i tople krajeve, koje
karakteriu besprekorne (iskonske) plae, pokazali su se kao najpopularniji trendovi
meu dananjim turistima, naroito za vreme hladnih zimskih dana.
Predeli koji se nalaze u blizini doma, posebno oni lako dostupni automobilima,
takoe su atraktivni. Iako nisu privlani koliko i egzotine destinacije, oni ipak nude
gostima irok spektar sadraja u predelima ouvane prirode. Dopunski sadraji koji se
nalaze u neposrednom okruenju, kao to su jezera, staze za ski-tranje (cross-country
skijanje) ili ak luksuzni restorani, mogu privui goste tokom dana, naroito za vreme
vikenda. Lokalno stanovnitvo takoe moe pruiti veliku podrku za realizaciju projekta u poetnim fazama njegovog planiranja.
Izbor prostora za izgradnju je od velikog znaaja za sva turistika mesta (odmaralita). S obzirom na to da razvoj ruralnih mesta uglavnom ukljuuje velika prostranstva
kako bi se obezbedila zatita od uticaja razvoja iz neposrednog okruenja, dobar deo
panje se mora posvetiti planiranju odnosa izmeu smetaja, javnih teritorija, prostora za potrebe rekreacije i slubi za pruanje usluga. Odmaralita u regionima koji su u
razvoju predstavljaju posebnu grupu problema (ono o emu se raspravlja), ukljuujui
sledee (Walter A., str. 241-242):
Transport i pristupanost. Poeljno je odabrati prostor koji je udaljen najvie
dva sata od internacionalnog aerodroma i u potpunosti savladiv automobilom. Izgradnja novog puta je skupa, a dozvola za prelazak preko poseda koje nije u vlasnitvu
39
hotela teko se obezbeuje. Kod lokacija koje su udaljenije od grada, gde lokalni putevi
mogu biti nepristupani turistikim autobusima, dipovima i sportskim automobilima, potrebno je obezbediti alternativu za transfer gostiju (od aerodroma do hotela).
Pristupanost puteva takoe utie i na lakou rukovanja graevinskom opremom i
kamionima koji dostavljaju materijal (robu, dobra) hotelu koji je poeo da radi.
Politiko okruenje. Potrebno je razmotriti internacionalne stavove prema odreenoj destinaciji. Politika nestabilnost nekog mesta uveliko odbija turiste. ak i kada
ovaj problem postane sporedan i kada domae destinacije prestanu da osporavaju
(redukuju) putovanja u ove regione, veliki broj destinacija utie na to da ova mesta
postaju nepodobne (nesigurne) turistike destinacije. U ri Lanci produeni (traje vie
nego obino) civilni rat, uglavnom u severnom delu zemlje i u prestonici Kolombu
imao je degradirajui uticaj na turizam, koji se odrazio i na predele koji nisu bili obuhvaeni ratom.
Vlasnitvo. Potrebno je istraiti lokalne zakone koji utiu na sam tok razvoja
plana. Na primer, neke zemlje ne dozvoljavaju strancima posedovanje odreenog dela
teritorije. Ovakvi propisi su oteavajui za hotelske kompanije koje ele da posluju u
inostranstvu. U ovom sluaju, kao alternativa javlja se ulazak u partnerstvo sa lokalnim preduzeima.
Odnosi u zajednici. Potrebno je uspostaviti dobre odnose sa lokalnom zajednicom. Turizam predstavlja osnovnu industriju u ovim mestima, a hoteli ostvaruju
izuzetno veliki promet i donose velike sume konvertibilne valute. esto preduzetnici
moraju da predstavnicima vlade (glavnim funkcionerima)predstave osnovne finansijske i drutvene dobiti (koristi) koje e lokalno stanovnitvo imati od hotela,. Oni
mogu zahtevati od preduzetnika da poboljaju (unaprede) pojedine aspekte lokalne
infrastrukture, kao to je obezbeenje kanalizacionog sistema ili izgradnja nove kole.
U veim odmaralitima parking prostor za goste i posetioce trebalo bi da bude
odvojen tako da prostor za goste bude blii recepciji i sobama (zgradama u kojima se
nalaze sobe). Tamo gde posetioci dolaze kako bi koristili odreene sadraje, parking
bi trebalo da bude u neposrednoj blizini odreene znamenitosti i udaljen od teritorije
namenjene za goste hotela. U oba sluaja trebalo bi obezbediti senovit (natkriven) i
pejzano ureen prolaz (staza, prilaz) izmeu parkinga i hotela.
Veina gostiju prvi put dolazi u odreeno turistiko mesto kako bi uivali i upoznali
okruenje. Veoma je vano da im se generalno omogui dobar uvid u celokupno teritoriju (posed) kako bi se to jednostavnije mogli snai u obilascima. Ukoliko je mogue, najznaajnije znamenitosti bi trebalo locirati na lako vidnim (najviim) mestima. S
ovih lokacija gosti se generalno mogu lako orijentisati u turistikom mestu, a osoblje
im moe ukazati na odreene karakteristike. Prostornom organizacijom trebalo bi da
se omogui dobar pogled (vidik) na glavne atrakcije mesta sa glavnog ulaza (predvorja), kao to su plae, golf-tereni, ski-liftovi. Iako sve karakteristike odreenog mesta ne
moraju biti vidno odreene, do znamenitosti se mora omoguiti pristupaan put.
40
U organizaciji veih prostora mogu se koristiti sredstva kao to su zvonik, fontane,

skulpture ili jarboli, koji se vidno istiu u okruenju i slue kao orijentiri. Ukoliko su
osnovni elementi (sadraji) mesta, kao npr. javna mesta, sobe za goste i apartmani,
kao i prostori za rekreaciju, meusobno udaljeni vie od 5 do 10 minuta peaenja,
potrebno je obezbediti transfer za goste, kao to je uinjeno sa dekorativnim trolejbusima na primeru hotela Hyatt Regency Cypress u Orlandu.
Prilikom planiranja izgleda predela posebna panja se posveuje njegovom odravanju. Parkovi bogati vegetacijom generalno upotpunjavaju doivljaj, naroito u
tropskim predelima, gde je omogueno da se lokalne vrste izloe za zainteresovane
posetioce. Ureeni parkovi i travnjaci zahtevaju mnogo radne snage za odravanje. U
regionima gde su trokovi odravanja niski, ovo nije presudni faktor, a dizajneri (planeri) mogu da kreiraju pejza impresivnog izgleda, to je odlian nain da se odreeno
mesto uini jo privlanijim za posetioce. Mali vrtovi, koji su esto sastavni deo veine
pejzanih ema, mogu imati izuzetan vizuelni efekat. Planeri moraju uzeti u obzir i vodosnabdevanje (navodnjavanje, konzervacija vode), naroito u onim predelima gde su
padavine retke. Jedan od naina da se rei ovaj problem jeste preiavanje otpadnih
voda i izgradnja rezervoara sa dovoljnim zalihama vode za potrebe vodosnabdevanja
odreenog mesta.
Vrtovi, kao i prirodno okruenje, podstiu kontemplativno (dubokomisaono) stanje. Ljudi dolaze u ova mesta kako bi pobegli od svakodnevice bar na neko vreme. U
svakom turistikom mestu trebalo bi da se nalazi neko mirno, tiho mesto gde je mogue biti nasamo sa prirodom. Najobinija klupa u okruenju koje deluje umirujue
moe delovati okrepljujue za duu. Voda takoe ima umirujui efekat, to jednim
delom predstavlja i razlog zato su obale okeana i jezera popularna odmaralita. Posmatranje talasa dok zapljuskuju obalu ili odsjaj meseine na vodi takoe moe biti
relaksirajue. U destinacijama udaljenim od velikih (osnovnih) vodenih povrina formiraju se vetaka jezera kako bi doprinela to boljem vizuelnom efektu.
Upranjavanje sportskih aktivnosti, to je jedna od osnovnih komponenata svakog
turistikog mesta, zahteva relativno veliki prostor. U tabeli 7 moe se videti generalni
vodi za razliite oblike rekreacije. Prilikom prorauna potrebnog prostora potrebno
je dodati jo 30 % za okolno ureenje i prostor potreban za cirkulisanje.
Prirodni predeli su izuzetno vredan resurs koji je sve ugroeniji procesom degradacije. Zbog toga bi turistike i hotelske organizacije trebalo da preuzmu inicijativu
u procesu zatite okruenja. Brojne jurisdikcije (nadlenosti) imaju striktne propise
vezane za izgradnju i druge aktivnosti koje se preduzimaju prilikom ureenja prostora. Razvoj destinacije prelazi granice minimalnih predvianja im privlanost mesta
proizlazi iz njegovog prirodnog okruenja i njegov daljnji uspeh uveliko zavisiod kvaliteta okruenja.
Starije grupe turista su sve brojniji posetioci turistikih mesta (resorta). Osnovni
izvor prihoda za destinacije predstavljaju penzioneri sa relativno velikim zalihama
novca, s obzirom na to da nisu ogranieni iskljuivo na glavnu sezonu i sve su ei
41
produeni godinji odmori. Prilikom ureenja destinacije potrebno je sa postojeim

sadrajima izai u susret posebnim potrebama i zahtevima karakteristinim za ovu
grupu turista. To podrazumeva mogunost bavljenja aktivnostima koje iziskuju manje fizikog napora, kao to su klubovi za kartanje, bazeni u tihom okruenju, golftereni, staze za etnju i slini sadraji.
Kako bi se privuklo to vie radne snage, odreenom broju radnika se uz zaposlenje obezbeuje i prostor za stanovanje, upranjavanje raznih oblika rekreacije i
ostale potrebne usluge na prostoru odvojenom od prostora namenjenog gostima.
Dobrom delu turistikih destinacija namee se potreba da za zaposlene, kao i za
lanove njihovih porodica, formiraju posebna naselja u blizini, ali van granica teritorije destinacije. Ovo se ini da bi se na neki nain obezbedila stabilna baza radne
snage.
U udaljenijim regionima lokalno stanovnitvo ivi u izuzetnoj harmoniji sa
prirodnim okruenjem i kroz vekove je razvilo sopstveni nain oblikovanja svoga
okruenja, koristei domae sirovine (materijale), dodajui im unikatne detalje i
prilagoavajui jednostavne oblike tehnologije njihovoj strukturi. Dizajneri mogu
razmotriti preuzimanje odreenog dela karakteristika ove, njima strane, arhitekture kako bi doprineli unapreenju modernog turistikog mesta. Na primer, u Ubudu
na indoneanskom ostrvu Bali australijski arhitekta Peter Miler dizajnirao je odmaralite Amandari rukovodei se lokalnim tradicionalnim vrednostima. Veina
gostinskih soba, koje su u stvari zasebne vile (letnjikovci), izgraena je po ugledu
na tradicionalne domove i svaka od njih ima zaseban vrt. Ulaz u hotelski kompleks
ukljuuje i kapiju hrama koja se koristi jednom godinje za ceremonijalne potrebe
hindu svetenika i okolnog stanovnitva. Bazen predstavlja ogromnu povrinu iste
vode koja se u vidu kapljica sliva na jednom kraju i ini vizuelnu vezu s okolnim
pirinanim poljima, koja predstavljaju svetu zemlju za Balineane. Ovakvi gestovi
ine da Amandari izgleda kao deo lokalne kulture i gostima omoguuju izuzetan
uvid u obeleja lokalne tradicije.
U tropskim predelima razlika izmeu spoljanosti i unutranjosti je manje uoljiva (blai je prelaz, granica). Upranjavanje aktivnosti ogranienih na enterijer objekta
esto se zamenjuje onima vezanim za eksterijer, tj. neposredno okruenje, to moe
da deluje izuzetno privlano za turiste tokom cele godine. Sponu hotela i neposredne
okoline ine terase. Kao dodatni sadraj, aktivnosti koje se obino upranjavaju u
zatvorenom prostoru esto se odravaju na otvorenom prostoru, na prostoru udaljenom od glavnog objekta, s obzirom na to da egzotini pejzai predstavljaju za goste
doivljaj sam po sebi. U sastavu ovih prostora mogu se nai manji montani objekti
i pultovi sa hranom i osveenjem. Formiranje ovakvih prostora na odreenoj udaljenosti od glavnog receptivnog objekta omoguuje privatnost, a mogu ih koristiti i oni
koji nisu gosti hotela, npr. za organizovanje venanja i drugih proslava, a da se tom
prilikom ne uznemiravaju gosti hotela.
42
Primer 1 Burg al Arab (Burg el Arab) hotel Dubai14

Jedan od najupeatljivijih primera izgradnje hotelskog kompleksa u skladu s prirodnim
okruenjem i je i dobropoznati Hotel Burg al Arab (Burg el Arab), u obliku jedra, hotel
sa 7 zvezdica. Arhitekta Tom Vrajt i dizajner Hotela Burj al Arab u Dubaiju u Ujedinjenim
Arapskim Emiratima kreirali su jedinstven, neponovljiv i najluksuzniji hotel na svetu. Ve
je sam doek gostiju ekskluzivan jer se oni od aerodroma prevoze specijalnim rols-rojsom,
kao pravi eici. Nacrt projekta Burj Al Arab (Tower of the Arabs) nastao je u oktobru 1993.
a konano zavren 1999. godine. Osnovni zadatak za arhitektu bio je da napravi simbol
Dubaija, zgradu koja e postati sinonim mesta, kao to Sidnej ima zgradu Opere, a Pariz
Ajfelov toranj, tako bi Dubai trebalo da ima Burj al Arab. Hotel se nalazi na vetakom
ostrvu sagraenom nedaleko od obale Dubaija, iji je glavni arhitekta bio Majk Meknikolus.
Projekat je poeo da se realizuje u novembru 1994. godine. Ostrvo je udaljeno od obale
Dubaija 290 m, sa svojom najdaljom takom na 450 m. Nekoliko funkcija hotela zahtevalo
je kompleksne ili pionirske inenjerske poduhvate. Hotel se nalazi na vetakom ostrvu
udaljenom 280 m od obale. Zbog sigurnosti temelja, graditelji su postavili konstrukciju na
230 pilona koji zadiru 40 m u pesak. Inenjeri su potom sagradili povrinski sloj od velikog
kamenja, okruenog betonskim slojem u obliku pelinjeg saa koji titi temelje od erozije.
Gradnja samog vetakog ostrva i temelja trajala je tri godine, jednako koliko i gradnja
samog hotela. Graevina sadri 70.000 m3 betona, te jo 9.000 m3 elika.
Heliodrom hotela je postao poznat kada su Andre Agasi i Roder Federer na njemu odigrali prijateljski teniski susret. Burj Al Arab je samoproglaen jedinim hotelom na svetu sa
7 zvezdica, to neki turistiki profesionalci smatraju preuveliavanjem, budui da prema
slubenom kategorisanju hotel moe imati najvie pet zvezdica, iako neki najelitniji hoteli
pokuavaju da izbore nepostojei status od est zvezdica. Prema slubenim internetskim
stranicama hotela, Burj Al Arab ima 5 zvezdica. Hotel je najvia graevina na svetu, sa napetom fasadom, najvii hotel na svetu (uz Rose Tover u Dubaiju), te prvi hotel sa 5 zvezdica
koji je premaio visinu od 300 m.
14
Izvor:http://www.tripadvisor.com/Hotel_Review-g295424-d302457-Reviews-Burj_Al_Arab-Dubai.
html
43
Planiranje turistikih mesta i velikih hotelskih kompleksa najee se odvija u fazama kako bi se postepeno ispunili svi uslovi potrebni za izgradnju soba, pre nego to
se pristupi izgradnji dodatnih sadraja. Dizajneri (planeri) moraju predvideti pravac
(nain) razvoja destinacije prilikom planiranja odreenog spektra buduih modifikacija, npr. nove sobe (u vilama ili letnjikovcima), vie prostora za potrebe rekreacije i
sl. Na primer, prilikom izrade master-plana, osnovne sadraje, npr. bazene, trebalo
bi locirati u poetnoj fazi tako da ne predstavljaju prepreku prilikom buduih modifikacija. U poetnim fazama obezbeuje se osnovna oprema potrebna za rad, kako
bi se omoguili zajedniki napori. Generalno, najprofitabilnije ulaganje predstavljaju
gostinske sobe, ija izgradnja iziskuje najmanje trokova, pod uslovom da plan sadri
dodatne sadraje i pomone slube.
Tabela 7 Prostor potreban za rekreativne aktivnosti
Prostor za deje igre
Bazen za plivanje
Lakros
(ameriki rukomet)
93 280 m; varijacije u zavisnosti od starosne grupe, opreme za igru itd.

12 x 25 m; proseno 5 traka
6 x 12 m; dodatnih 3 m u pozadini
Koarka
15 x 28, 7 m
Odbojka
9 x 18 m; dodatnih 2, 4 m sa svih strana
Tenis
Fudbal
Golf
11 x 23, 8 m; dodati najmanje po 3, 7 m sa svih strana

68, 6 x 109, 7 m; teren za potrebe organizovanja prvenstva
65 73 ha; 18 rupa, klupski objekat, parking i prostor za vebanje
Izvor: (Walter A.:245)
Broj novootvorenih hotela u turistikim mestima moe imati preplavljujui efekat,

naroito kada je hotel lociran u regionima u razvoju, koje karakterie originalna arhitektura. Jedan od naina da se ublai ovaj kontrast jeste lociranje hotela u neposrednoj
blizini neke od dobropoznatih znamenitosti koja moe potpomoi integraciju objekta
s njegovim okruenjem. U ri Lanci, arhitekta Geoffrey Bawa locirao je Kandalama
hotel naspram stenovite litice sa pogledom na jezero Dambula i okolnu Sigiriju, srednjovekovnu kamenu tvravu koja predstavlja jednu od vodeih turistikih znamenitosti zemlje. Novoizgraeni hotel nalazi se uz samu liticu i u svoj sadraj ukljuuje masivne ostenjake, suvie teke za pomeranje, koji imaju funkciju skulptura i podseaju
na prirodnu pozadinu hotela.
44
Destinacija The Boulders (NP Okamenjena uma), Carefree, Arizona predstavlja

formaciju sainjenu od vulkanskih stena u dolini Obojene pustinje. Prirodni preistorijski izgled okruenja predstavlja posebnu lokaciju za upranjavanje irokog spektra
aktivnosti kao to su tereni za golf sa 18 rupa, tenis, plivanje, vonja balonom, obilasci dipovima i helikopterima. Gosti odsedaju u zasebnim vilama (letnjikovcima),
to daje oseaj privatnosti. Ukoliko nastane propust u master-planu, to moe izazvati
odreene probleme u budunosti. Na primer, pojedini planovi mogu zauzeti previe
prostora prilikom planiranja turistikog mesta, ne koristei u potpunosti prednost
poloaja ili ne predviajui dodatne faze u razvoju. Modifikacijama na konceptu destinacije Steigenberger el Fanadir u Hurgadi, Egipat, na Crvenom moru, formirana je
izuzetno efikasna organizacija sa sobama orijentisanim prema moru, koje se nalaze
samo sa jedne strane zgrade. Plan koji je izradio arhitekta Vilijem B. Tabler stavlja akcenat na okolinu, sa tematskim Ostrvom avanture, oblikovanim uz liniju obale.
2.3.2. Predgraa
Prilikom odabira teritorije u predgrau, preduzetnici paljivo moraju da razmotre
uticaj oblinjih poseda na njihov hotel. Tokom zoniranja teritorija javljaju se razna
ogranienja koja su veoma esta (npr. stambena, poslovna, industrijska itd.) i prilikom ije regulacije vei deo drutvene zajednice ne deluje dovoljno striktno, a to je
potrebno da bi se odabrala najpogodnija lokacija za hotele. U pojedinim zajednicama (drutvima) ne postoje planovi zoniranja. Oigledno je da su pojedine delatnosti
manje kompatibilne u odnosu na druge: delatnosti vezane za proizvodnju okruena
su stovaritima, preduzea za servisiranje automobila mogu biti okruena auto-otpadima, a noni klubovi mogu uznemiravajue uticati na goste. Pre odabira odreene
lokacije preduzetnik mora da razmotri koristi i negativne uticaje iz okruenja. Pojedini poslovi mogu ostvarivati prihode korienjem dodatnog prostora ili na osnovu
hrane i pia, dok pojedini mogu nazadovati zbog naina na koji startuju ili doiveti
prezasienje. Prostorni plan hotela pomae minimiziranju ovih uticaja; neretko hoteli
u predgraima lociraju javne teritorije i sobe na ureenoj (pejzanu) povrini i postavljaju parking u neposrednom okruenju hotela kako bi obezbedili zatitnu (tampon)
zonu u odnosu na teritorije u okruenju.
Ureene pejzane povrine mogu se upotrebiti i kao zatita od nekompatibilnog
okruenja. Zidovi su veoma upadljiva granica hotelskog poseda (nepoeljni vizuelni
efekat), ali je ponekada neophodna njihova upotreba. Drvee je bolje reenje. Ono doprinosi mnogo pozitivnijem vizuelnom efektu, obezbeuje hladovinu, titi od vetrova,
buke i preiava vazduh. Ono i veto prikriva parking zonu i to vie ublaava granicu
izmeu hotela i parkinga, ublaava odsjaj odautomobilskih farova koji mogu uznemiravati goste ije se sobe nalaze u prizemlju hotela. Paljivim postavljanjem drvea u
okolini moe se doprineti oseaju veeg prostora, kao i privatnosti, naroito ukoliko
se prilikom odabira i saenja drvea uzima u obzir okolina (tj. ono to je ispred, na
posedu i iza hotelskog poseda).
45
U hotelima u predgraima i u blizini puteva, naroito onih udaljenijih od glavnih

turistikih atrakcija, zastupljen je miks poslovanja i ti hoteli raspolau sadrajima za
potrebe razliitih tipova turista. Hotel bi trebalo da prezentuje najbolje karakteristike
okruenja u kom se nalazi. Imid hotela uveliko se moe poboljati ureenjem okoline. ak i prostor najmanje zasaen zelenilaom na ulazu u hotel doprinosi impresivnosti prvog utiska , a iz toga se moe naslutiti znaaj aleja ili drvoreda.
Funkcionisanje saobraaja oko hotela mora biti oprezno voeno. Saobraaj predstavlja problem za okruenje hotela, naroito ukoliko se on nalazi na granici sa stambenom etvrti. Razumljivo, stanovnici ne ele da trpe buku i zagaenje od izduvnih
gasova automobila kojima dolaze gosti, kao ni vozila kojima se hotelu dostavlja roba.
Ovo su jaki argumenti koji se esto koriste kako bi se osporila izgradnja hotela. Neophodno je da u ranoj fazi razvoja projekta iskusni konsultant razvije odgovarajuu strategiju za ureenje funkcionisanja saobraaja, kako bi se pobili svi argumenti lokalne
zajednice. Ovo je neizbeno i kada su posredi gradski hoteli. Ekonomija i cene srednje
visine u hotelima u blizini puteva, koji goste privlae velikim bilbordima, trebalo bi da
obezbede logotip kojim bi ojaali imid hotela i potovali okruenje, a sve to u okviru
ogranienja lokalne zajednice.
U zavisnosti od broja gostiju koji pristiu automobilima, najpovoljnije mesto za
lociranje hotela je u blizini ukrtanja auto-puteva (petlje na putevima). Prometni sektori auto-puteva mogu delovati zbunjujue i na goste, i na vozila kojima se doprema
roba hotelima. Malo je verovatno da preduzetnik (onaj koji gradi) moe da promeni
postojee granice puteva (pravac pruanja) da bi prilagodio okruenje hotelu, pa zbog
toga mora da razmotri i razume emu po kojoj funkcionie saobraaj, pre nego to
odabere lokaciju u predgrau.
Zapljavanje radne snage iz blizine lokacije hotela esto predstavlja problem. Veina radnika ovog tipa hotela mora da koristi sopstveni prevoz ili da zavisi od javnog
prevoza. Shodno tome, autobuska ili eleznika stajalita u blizini hotela prednost su
i za radnike i za goste koji pristiu. Na pojedinim lokacijama menadment organizacija obezbeuje slubene automobile, autobuski prevoz zaposlenih (misli se na grupni
prevoz) ili ak obezbeuje i mesta za stanovanje.
Jedan od najzanimljivijih primera hotelskog pozicioniranja nalazi se na glavnom
transportnom prometnom voru. eleznika veza (TGV) izuzetno velike brzine koja
vodi od centra Pariza do Terminala 2 na aerodromu arl de Gol u mestu Roasi, ini
jednu od najpogodnijih veza na svetu. Sheraton je iskoristio prednosti ove linije i
izradio Sheraton Paris Airport Hotel na samom krovu eleznike stanice. Na gotovo
svim veim aerodromima hoteli su locirani usred sistema puteva koji ih okruuju, to
ponekada oteava njihovo pronalaenje. U sluaju Sheraton Roissy, gosti mogu da
koriste brzi voz sa stanice koja se nalazi u neposrednoj blizini glavnog ulaza hotela i da
stignu u Pariz za manje od 20 minuta. Ovaj hotel ne predstavlja nadogradnju aerodroma, ve pravi pariski hotel, koji se odlikuje sofisticiranim enterijerom, za ije ureenje
je zasluan dizajner Andre Putman.(Walter A., str. 246)
46
2.3.3. Urbani predeli

U gue naseljenim urbanim teritorijama zgrada hotela vizuelno prekriva celokupnu povrinu (posed hotela); hotel je nalik na zatvorenu kutiju u kojoj se obavljaju sve
njegove funkcije. Ogranien spoljanji prostor (na nivou zemlje) rezervisan je za vratara, fontane, skulpture ili vegetaciju kojom se eli ublaiti granica objekta. Mogue je
iskoristiti prednost prostora, gde su zgrade u pozadini, za izgradnju terasa na kojima
e biti postavljeni spoljanji sadraji. Hoteli u tropskim krajevima obezbeuju prostor
za rekreaciju i relaksaciju na krovovima hotela (bazeni za plivanje i sl.) sa kojih se prua fantastian pogled na okolinu. Veera na otvorenom na terasi najvieg sprata, sa
bujnom vegetacijom i odvojenim od uline buke, moe predstavljati vredan segment,
kao i diferenciranje hotelskog bara ili restorana u odnosu na konkurenciju.
U veini industrijalizovanih zemalja ruralni predeli i predgraa donose relativno
jednake prihode, dok je u urbanim oblastima razlika izmeu hotela mnogo izraenija.
Veliki raspon razliitih tipova hotela reflektuje ovaj kontrast sa hotelima visoke kategorije, nadmeui se za najprometnije lokacije, u blizini poznatih (skupih) prodavnica,
muzeja, koncertnih dvorana, poslovnih centara, parkova i ostalih elemenata osnovnih
sadraja. Gosti ovih hotela imaju pristup privatnim automobilima i taksijima. Gradovi
takoe predstavljaju trite i za jeftiniji smetaj na lokacijama koje su neto udaljenije
od samog centra grada (na rubu grada). U njihovoj blizini uglavnom se nalaze autobuska ili eleznika stanica, kao i lokalna tranzitna stajalita.
Prostor za parkiranje je u gradovima sve ogranieniji kako bi se spreila prebukiranost (zaguenje) saobraaja, naroito u centralnim poslovnim etvrtima. Za potrebe
gostiju hotela, usluno parkiranje vozila u okolnim garaama moe biti jedna od opcija. Parking u neposrednoj blizini hotela zahteva veliku investiciju. Meutim, garae za
parkiranje pruaju gostima i sigurnost i pogodnost. Hoteli srednje kategorije, za koje
vai da imaju najvei broj gostiju koji pristiu sopstvenim vozilima, imaju veliku muku
da obezbede parkinga, kao i trokove za njega.
Ogranienja visine objekata postoje u mnogim gradovima Evrope, kao i u ruralnim
oblastima. Kao rezultat ovakvih restrikcija i tradicionalne prakse graenja, centralno
locirani hoteli u veini evropskih gradova, sa malim izuzecima, imaju izmeu 5 i 10
spratova. Poreenja radi, u Americi i Japanu praktino nema ogranienja visine hotela, pa se grade veoma visoke kule od stakla, metala i betona, koje imaju i 25, 35, 45 pa
i 70 spratova (hotel Central Plaza u atlanti sa 1.200 soba).
Sigurnosni ulazi su nezaobilazni deo hotela i trebalo bi da budu locirani dovoljno
daleko od javnih ulaza, idealno u suprotnom delu, gde su i dostavljaka i druga vozila
fiziki dobro odvojena od automobila gostiju. Mere opreza obino nalau da VIP linosti, ukljuujui dravne funkcionere i njihovo obezbeenje, ulaze u hotel na zadnji
ulaz, esto koristei i sigurnosne ulaze. Shodno tome, tamo gde je mogue, trebalo bi
obezbediti dodatne sigurnosne mere.
47
2.4. OBEZBEENJE ZEMLJITA ZA GRAENJE

Prostorno planiranje deli zemljite onako kako to odgovara graevinskim potrebama, pa tako nastaju graevinske parcele. One se utvruju detaljnim urbanistikim
planom ako ranije nije izvrena parcelacija koja se radi na osnovu detaljnog urbanistikog plana.
Graevinska parcela, kao deo ukupnog graevinskog zemljita, mora da ima povrinu i oblik kojima obezbeuje izgradnju objekta i ostalih graevina, kao i trajan
pristup ulici, odnosno putu. Sve se to utvruje u detaljnom urbanistikom planu ili
posebnom planu parcelacije. Budui investitor pokree postupak za obezbeenje jedne parcele ili vie parcela graevinskog zemljita na kojima moe da gradi graevinske
objekte, ureaje, instalacije ili da uredi zemljite za namensko korienje.
Radi toga je neophodno analizirati prostorni projekat. Kada investitor sagleda
i razmotri osnovne pogodnosti prostora za lociranje hotela ili odmaralita, pristupa
se detaljnijoj analizi pojedinanih karakteristika teritorije (npr. reljef, osobine zemljita, potpuni kapacitet, dravne regulative). Informacije o prostoru, zajedno sa programom hotela i zahtevima na tritu, osnovni su elementi koji formiraju osnovu za
izradu projekta.
Prvi korak predstavlja sagledavanje karakteristika prostora, odnosno topografsko
istraivanje kojim se uspostavlja osnovna mapa prostora. Prilikom istraivanja planer
moe istovremeno identifikovati nekoliko naina za ureenje, kao i brojna ogranienja. Na primer, nagib zemljita utie na konanu lokaciju zgrade i njenih ulaza, kako
javnih, tako i slubenih, stepen pristupanosti, prilaz vozilima itd. Potom se pristupa planiranju puteva i peakih zona, sa mogunou pristupa razliitim prostornim
komponentama, rekreacionim sadrajima i izgradnji vidika. Preciznost je od primarnog znaaja. Nepreciznost prilikom istraivanja moe izazvati veliki broj problema
u svakom aspektu razvoja: komunalna infrastruktura (telefon, voda, struja, gas i sl.),
parking, ureenje predela, tereni za rekreaciju, ulazi, struktura, zoniranje i gradnja itd.
Naposletku, tu su osnovni finansijski uticaji prilikom odreivanja proizvoda za kojima
postoji potranja, ukidanja odreenih proizvoda, kao i neophodne gradacije.
Istraivanjem se takoe odreuju granice i postavljaju na mapu ve postojei
objekti (zgrade, drvea, ograde). Moe se voditi i veliki broj sporova meu susedima
oko nehotinog podizanja ograde ili zgrade na tuem posedu. Prilikom planiranja
trebalo bi razmotriti ak i zvanina dokumenta (planove vlade) i rukovoditi se njima.
Prvobitno prostorno istraivanje ne obezbeuje informacije o karakteristikama zemljita ili podzemlja (visina voda, nosei kapacitet itd.). Ove karakteristike zahtevaju
paljivo razmatranje i imaju znaajan finansijski uticaj. U ranim fazama projekta geotehniko inenjersko preduzee trebalo bi da analizira uzorke zemljita kako bi se
dobili odgovori na neka od pitanja: Da li je zemljite stenovito ili rastresito? Da li je u
potpunosti zastupljeno na celom podruju? Koliki je stepen vlanosti? Koji su prirod48
ni naini drenae? Za ta je najpodobnije to zemljite? U ruralnim predelima gde je

neophodno regulisati sistem vodosnabdevanja i kanalizacioni sistem, tip zemljita
moe znatno uticati na budet. Takoe, zemljite najboljeg kvaliteta trebalo bi sauvati da bi se moglo upotrebiti u kasnijoj fazi ureenja okoline. Geotehniki izvetaj
bie od velike pomoi arhitektama i inenjerima prilikom donoenja prikladnih i trokovno efektnih odluka prilikom izgradnje (dizajniranja).
Investitor, da bi obezbedio zemljite za graenje, obraa se odgovarajuoj slubi
optine zahtevajui dobijanje zemljita na korienje. Investitor koji pokree inicijativu za graenje moe stei pravo korienja jedne ili vie graevinskih parcela. Pravo
korienja investitor stie dobijanjem od optine dozvole za korienje parcele ako
je zemljite u drutvenoj svojini, ili otkupom od vlasnika zemljita ako je zemljite
privatno.
Priprema graevinskog zemljita obuhvata sledee radove: prenos prava korienja, uklanjanje postojeih objekata i smetaj dotadanjih korisnika, inenjersko-tehniko ispitivanje karakteristika zemljita, izrada geodetskih podloga, ravnanje nasipanje i osiguranje terena, sanacioni radovi, radovi vezani za zatitu ovekove sredine,
ukljuujuii ljude, prirodu, kulturna dobra i ostalu imovinu. U poslove pripreme graevinskog zemljita jo spadaju i deposedovanje nacionalizovanog zemljita. eksproprisanog ili otkupljenog i naknada bivim vlasnicima. Parcelacija spada u najvaniji
posao vezan za pripremu graevinskog zemljita.
Opremanje graevinskog zemljita podrazumeva opremanje zemljita naseoskom
infrastrukturom (vodovod, kanalizacija, energetska mrea, ulice, zelenilo, telekomunikaciona mrea, parkinzi i slino). Ureenje i opremanje zemljita treba da prethode
graenju. Zemljite se oprema na osnovu posebnih projekata, usklaenih sa detaljnim
urbanistikim planom i programom ureenja zemljita.
49

1. U emu se sastoji razlika izmeu razmetaja hotelskih objekata u okviru turistike destinacije i razmetaja objekata hotelskih lanaca?
2. ta se podrazumeva pod optimalnim razmetajem hotelskih objekata?
3. Koji su glavni i dodatni kriterijumi pri izboru optimalne lokacije po Medliku?
4. Koji su kriterijumi pri izboru optimalne lokacije koje istie ai?
5. ta obuhvata i koje su faze Modela MI kompleksan (sloeni) pristup za
izbor lokacije?
6. Na kojim se prostorima uglavnom grade hoteli?
7. Objasnite kako treba graditi hotel u turistikim mestima.
8. Navedite ta sve treba uzeti u obzir prilikom izgradnje hotela u predgraima.
9. Navedite ta sve investitor treba da uzme u obzir prilikom izgradnje hotela u
urbanim predelima?
10. ta sve budui investitor treba da preduzme radi obezbeenja jedne parcele
ili vie parcela graevinskog zemljita za izgradnju hotela?
11. Objasnite bazni princip.
50
GLAVA
III
ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE
HOTELA

znate u emu se sastoji socioloko-psiholoki i marketinki pristup u
oblikovanju arhitekture hotela;
objasnite osnovne principe uspene hotelske arhitekture:
znate u emu je znaaj razmatranja problematike pristupanosti i prometa pri projektovnju hotela:
sagledate od kakvog je znaaja poloaj soba i pogled iz hotela za projektovanje hotela.
3.
RAZLIITI KONCEPTI HOTELSKE ARHITEKTURE
rhitektura zgrade ini u izvesnom smislu spoljni izgled (omota) hotelskog proizvoda (analogno atraktivnoj ambalai, pakovanju robe, koja moe da privue ili odbije potencijalne kupce, bez obzira na kvalitet sadraja). Arhitektonski dizajn, tj. atraktivno umetniko oblikovanje eksterijera, utie na to kako e korisnici hotela percipirati
i doiveti hotel, tj. njegov ukupan vizuelni imid.
Hotelska zgrada nije obina stambena zgrada u kojoj su ljudi primorani da ive. Ona
spada u onu kategoriju objekata u gradskom tkivu ili turistikim mestima koji se po
svom poloaju, lepoti, originalnosti, monumentalnosti itd. izdvajaju iz okolnih obinih zgrada. Govorei o graditeljskoj praksi, Paul Eluard kae: Dok ste putovali, ili dok
ste se nali izmeu zgrada. videli ste mnoge od njih koje su neme. Videli ste onda druge
koje vam neto govore, a onda ste poneku videli onu koja ak i peva. Hotelske zgrade
treba da se svrstaju upravo u onu kategoriju zgrade koje neto govore ili ak pevaju.
Svaki hotel ima svoje lice, a to lice je hotelska zgrada, tj. njen spoljni izgled (fasada).
Ono mora biti lepo, dobro uoljivo, privlano, prepoznatljivo, originalno. Ovaj estetski
imperativ naroito vai za hotele vie kategorije (na atraktivnim lokacijama) koji veliku
panju moraju posvetiti vizuelnom kontaktu sa publikom i potencijalnim gostima, od
pristupa, brze identifikacije objekta i pogleda na celinu.
U dosadanjoj praksi su za oblikovanje hotelskih zgrada bili zadueni i odgovorni
iskljuivo arhitekti. Oni su gradili hotele koji su se dopadali njima i eventualno naruiocima, malo vodei rauna da li e se to dopasti ili ne buduim korisnicima gostima hotela. Najee se smatralo da spoljni izgled nije toliko vaan za korisnike, da oni nemaju
izgraen stav, ukus, ni odgovarajue znanje, i da e prihvatiti kao lepo ono to im kao takvo ponude arhitekte kao neprikosnoveni strunjaci. Meutim, arhitekte i korisnici vide
i doivljavaju hotelsku zgradu sasvim razliito. Prvi vide hotel pre svega kroz tehnike i
inenjerske aspekte, korienje prostora, oblikovanje linija itd., dok drugi vide hotel kao
svoj drugi dom, koji pored materijalnih potreba (smetaj. ishrana, rekreacija, zabava i
druge usluge) mora da zadovolji i odreene materijalne potrebe (potreba sa sigurnou,
toplinom, promenom, lepotom, posebnim doivljajem, uivanjem). S obzirom na to da
se hoteli zidaju za korisnike a ne za arhitekte, nuno je poi od elja i potreba korisnika,
na emu se i bazira marketinki pristup. Na ovome upravo insistira poznati ameriki
arhitekta Moris Lapidus kada kae: elim da gradim ono to ovek eli, ne elim da
gradim katedrale, moji hoteli nisu napravljeni da bi impresionirali arhitekte, ve da prue zadovoljstvo gostima, i da oni koji su ih izgradili u njemu nau svoj interes. Obian
smrtnik je umoran od arogancije pojedinih velikih arhitekata koji proglaavaju neznalicama sve one koji ne razumeju njihovu umetnost, ali je zato oaran panjom kojom je
okruen kada ulazi u zgradu koju je projektovao arhitekta Lapidus.
53
Uz Lapidusa, znaajan doprinos novoj koncepciji hotelske arhitekture, koja vodi

rauna o potrebama i eljama korisnika, dao je Don Portman. Mnoge arhitekte mogu
da izvuku pouku iz napora koji su uinila ova dvojca arhitekata radi stvaranja jednog
pomalo egzotinog sveta koji zadovoljava ukus obinog oveka. Najvei deo njihovih
radova tei da prui prijatnu sredinu. Portmanovo ime vezano je za izuzetno atraktivne, monumentalne lance hotela ,,Hyatt u SAD i drugde, gde je ponovo u hotelsku
arhitekturu uvedeno neto od velianstvenosti Palas hotela iz 19. veka. Ovi hoteli su
interesantna ilustracija novog koncepta oblikovanja spoljnog i unutranjeg prostora
u gotovo biblijskoj razmeri. U savremenoj arhitekturi retki su primeri koji su izazvali
takvu panju i divljenje obinog oveka. Tako, na primer, unutranjost hotela ,,Hyatt
u San Francisku predstavlja ogromni zatvoreni atrijum u kome je zasaeno drvee,
gde se nalaze kavezi sa egzotinim pticama, monumentalna skulptura u obliku globusa, sa krunih terasa padaju zelene puzavice, zastakljeni panoramski liftovi voze goste
do terasa sa kojih se direktno ulazi u sobe itd. Ovaj hotelski lanac bolje nego ijedan
drugi tei da izae u susret korisnicima kada je o arhitekturi re, shvatajui potrebe
turista da budu zapanjeni, iznenaeni, stalno bombardovani novim, neuobiajenim
vizuelnim nadraajima, da svaki korak, svaki trenutak boravka predstavlja zanimljiv
doivljaj, bilo da se radi o posmatranju hotela spolja, o ulasku na recepciju, vonji
liftom, sedenju u restoranu itd. Svaki prostor prua neuobiajeni spektakl, doivljaj,
tako da turistima sama hotelska zgrada nikada nije dosadna, ve uvek izaziva divljenje
i prijatnost to se u njoj boravi. Dosadanja iskustva su pokazala da je komercijalni
efekat ove koncepcije arhitekture izuzetno povoljan.
3.1. MARKETINKI I PSIHOLOKI ASPEKTI HOTELSKE ARHITEKTURE

Pomenuti novi koncept arhitektonskog oblikovanja hotelskih zgrada bazira se na
marketing konceptu, koji u centar panje stavlja potrebe buduih korisnika. Na osnovu izvrenih istraivanje (Bjorklund, King, 1982: 45) utvren je itav niz bitnih atributa, tj. elemenata totalnog hotelskog proizvoda kojima korisnici pridaju znaaj (izgled
spavaih soba, restorana, drutvenih prostorija, mogunosti rekreacije itd.), meu kojima je visoko mesto zauzeo arhitektonski dizajn hotela. Imajui to u vidu, postavlja se
pitanje kako bi trebalo da izgleda hotelska zgrada da bi bila privlana za potencijalne
korisnike, tj. ciljne segmente tranje.
Sigurno da je osnovni pristup baziran na primeni marketing koncepta, a to sa aspekta projektovanja i izgradnje hotela podrazumeva primenu strategije diferenciranja hotelskog proizvoda. Prof. Baki istie fizike karakteristike objekta; koje se
ogledaju u miksu razliitih soba (1/1, 1/2, i sl.) ako je re o smetajnom traktu, mogunostima za posluenje razliitog broja gostiju (ako je re o prehrambenom traktu); usluga (posmatrajui celinu proizvoda koji hotel nudi) shvaena u smislu njenog
kvaliteta (stil, brzina i sl.); imid koji e se, pored ostalog, ogledati u smislu kvaliteta,
funkcionalnosti i iskorienosti prostora, forme, boje i sl. (Baki O.: 154)
54
Jedan od osnovnih principa izgradnje hotela mora biti poznavanje ljudskih potreba, koje mogu i moraju biti zadovoljene posredstvom totalnog hotelskog proizvoda.
Ovde se, naravno, podrazumeva da svaki hotel mora prvenstveno da zadovolji svoju
osnovnu namenu (smetaj, ishrana i sl.) ali da zadovolji i ostale materijalne i psiholoke potrebe turista. Da bi se ovo ostvarilo, arhitektama je neophodna pomo prostornih psihologa i drugih strunjaka kako bi se utvrdile prostorno, tj. arhitektonski
relevantne potrebe i elje korisnika, koje se mogu zadovoljiti odgovarajuim oblikovanjem hotela. Ne treba zaboraviti da je arhitektura u slubi ljudi, korisnika, da mora
voditi rauna o njihovim potrebama, a ne teiti otuenju i stvaranju arhitekture radi
arhitekture. Bivajui u funkciji korisnika, arhitektura je automatski u funkciji investitora i ostvarivanja njegovih ekonomskih ciljeva. Komercijalni znaaj arhitektonskog
dizajna hotela danas jo vie raste, tako da se ovaj aspekt vie nikako ne moe zanemariti. Prilikom projektovanja hotela nekih lanaca kao da se sve vie koristi poznati propagandni princip AIDA (Attention, Interest, Desire, Action), to znai da hotel svojim
izgledom prvo mora da privue panju, probudi interesovanje, izazove elju i najzad
podstakne gosta na akciju (ulazak u hotel, korienje usluga). Ovakav efekat moe
postii samo lepa, originalna i atraktivna zgrada, a ne neki bezlini sivi kubus koji se ni
po emu ne razlikuje od standardnih stambenih zgrada u novim blokovima.
Postavlja se pitanje da li su uloga arhitekte i njegova kreativna sloboda umanjeni
marketinkim konceptom davanje prioriteta potrebama korisnika i komercijalnim ciljevima investitora. Da li on mora doslovno i po svaku cenu da sprovodi elje buduih
korisnika ili ima odreeni slobodan stvaralaki prostor?
Nema sumnje da brojni psiholoki i komercijalni faktori u turizmu i hotelijerstvu
stavljaju pred arhitektu znatno tei i odgovorniji zadatak. On mora da zadovolji potrebe korisnika i oekivanja investitora i da pronae uspeno i umetniki vredno arhitektonsko reenje koje e se skladno uklopiti u postojei ambijent, bilo da se radi
o postojeoj, bilo o stvorenoj sredini. Arhitekta mora da vodi rauna o specifinom
karakteru mesta, o ouvanju duha mesta (genius loci). On mora da uje njegov glas
kako bi se sauvale prvobitne, autentine vrednosti koje su ga uinile turistiki privlanim. Prirodna ili stvorena sredina i arhitektura moraju se stopiti u jednu celinu.
Meutim, arhitekta mora takoe da oseti da li je sredina slaba pa on mora da se
pokae jak i dominantan, ili je sredina ,jaka, pa on mora da joj se potini i prilagodi.
Turistika i hotelska arhitektura, dakle, treba pre svega da zadovolji odreene materijalne, ali i psiholoke potrebe turista. Imajui to u vidu, a oslanjajui se na estetiku
zanimljivog Kolnaja i Ilia (1981), formulisaemo neke principe koji se postavljaju
pred turistiki urbanizam i arhitekturu15.
Neobino, iznenaujue, ekscentrino, ukljuujui i egzotino, obezbeuje jezgro
za ono to se kao psiholoka i estetika pojava naziva zanimljivim i izuzetnim. Psiholoki je razumljivo da e sve ono to je izuzetno privui panju na osnovu kontrasta
15 Naravno, stvar je arhitekata i urbanista kako e psiholoke i duhovne potrebe prevesti na arhitektonski
jezik i materijalizovati u odgovarajue fizike strukture. Ono moraju da poznaju prostorno relevantne
potrebe korisnika.
55
sa uobiajenim i svakodnevnim, poto sve ono to je neoekivano i nevieno izaziva

iznenaenje i ok. Zanimljivost se pripisuje napetosti koja proistie iz susreta, sudara,
ili uzajamnog uticaja onoga to je obino, pouzdano i uhodano i onoga to je suprotno, izuzetno, nevieno. Prilikom izgradnje turistikog objekta, pored banalnog prostora i zgrada (to ne znai i runog prostora) kao to su stambeni blokovi lokalnog
stanovnitva, servisne zone i sl., nuni su i prostori i zgrade (hoteli, restorani, muzeji,
pozorita i druge monumentalne javne zgrade) koje e biti neuobiajene, ekscentrine, originalne, zapanjujue, a koje e biti u stanju da zadovolje potrebu za promenom.
Turistika naselja i hotelski kompleksi moraju omoguiti ritmino smenjivanje izuzetnih i ekstravagantnih objekata i ambijenata kako bi se izbegle monotonija i dosada
od koje turista bei, traei radikalnu promenu pejzaa. Stalni oseaj nasluivanja novog i nedoivljenog stvara utisak zanimljivosti.
Tajanstveno, mistino, zagonetno u uskoj je vezi sa tzv. potrebom za vrhunskim
doivljajem (Maslov), ali i sa kognitivnom potrebom. Naime, kako zagonetno i tajanstveno, naspram poznatog i jasnog, trai objanjenje, ono predstavlja izazov za turistu
da odgoneta i upoznaje nepoznato. elja za deifrovanjem tajne u stvari je potreba
za saznanjem koja se moe zadovoljiti samo ako postoji neto to je u stanju da podstakne proces saznavanja, a tajanstveno izraava upravo takav karakter. Meutim, tu
postoje znatne individualne razlike u pogledu stepena tajanstvenosti koji turista (gost)
prieljkuje i koji je u stanju da razrei na osnovu sopstvenih saznajnih sposobnosti.
U savremenoj arhitekturi i urbanizmu ima sve manje misterioznog i tajanstvenog,
sve je vidljivo, ravno, pravo, kockasto, pa se moe jednim pogledom obuhvatiti i spoznati. Odsustvo misterije i tajanstva posledica je racionalizma i scijentizma koji potiskuju sve to je iracionalno, neekonomino i nepotrebno. Zbog toga su novi gradovi
i naselja nezanimljivi i monotoni jer u njima nema nikakve tajne, nema misterije koja
se moe otkriti, sve je jasno i otkriveno na prvi pogled. Upravo zbog nezadovoljene
potrebe za mistinim i tajanstvenim kod kue, turisti treba obezbediti na putovanju
i takve objekte koji e sa mistinim turistikim motivima, zbog kojih je doao, omoguiti potpunije zadovoljenje ove potrebe. Kevin Lin, uveni teoretiar urbanizma i
arhitekture, takoe smatra da je jedan od osnovnih zahteva savremene arhitekture i
urbanizma upravo misterija. Prostorno okruenje, prema Linu, treba da bude misteriozno, neizvesno, ali u njemu mora da postoji odreena, skrivena, unutranja koherencija, neki spoznatljivi smisao, skriveni logos koji se moe otkriti uz odreeni napor.
Dinaminost i ivost sledei su bitan faktor koji utie na doivljaj zanimljivog.
ivost se postie smenjivanjem snanih utisaka, sa njima suprotnim, oslabljenim i
ublaenim utiscima, budui da se jaki utisci i snane emocije ne mogu neprestano
smenjivati na istom nivou psiholoke napetosti jer dovode do zasienja. To znai da se
zanimljivost i oseanje promene postiu i u arhitekturi i urbanizmu promenom ritma.
Pulsiranje ritma je naizmenino smenjivanje stimulativnih i sedativnih efekata, tj. efekata koji pojaavaju i onih koji slabe i ublaavaju utiske. Neto je utoliko uzbudljivije
ukoliko se vrhunci uzbuenja, egzaltacije i ekstaze ritmino smenjuju sa padovima
56
napregnutosti, gotovo do samog praga drai, da bi se psiha pripremila za nove snane

utiske. Imajui u vidu da turista takoe trai dinamiku i promenu ritma, to znai da
turistika naselja i objekti ne mogu biti atraktivni ukoliko je njihova ritmika linija
ravna od poetka do kraja. Dok je, na primer, ritmika linija novih gradova najee
ravna jer se kontinuirano niu slabi utisci (sline kockaste zgrade, gabariti, boje, prave
ulice itd., u starim gradovima se ritmino smenjuju obine ulice sa veselim trgovima,
monumentalnim zgradama, obeliscima, trijumfalnim kapijama itd. (Pariz, London,
npr.) tako da etau, prolazniku, nikada nije dosadno jer je zadovoljena njegova potreba za promenom. Nuno je voditi rauna o ritmu, odnosno variranju kontrastnih
motiva u odreenim prostornim intervalima, i kada je re o turistikim naseljima i
zonama jer je to jedan od naina da se zadovolji potreba za promenom.
Raznovrsnost je u uskoj vezi sa dinaminou, s obzirom na to da se dinamika
stvara ritmikim smenjivanjem raznovrsnih utisaka, odnosno prostornih stimulusa
i objekata. Van sumnje je da nema turistike zanimljivosti bez raznovrsnosti, a da je
jednolinost kraj zanimljivosti. Raznovrsnost i vieznanost pobuuju radoznalost,
zadovoljavaju kognitivnu potrebu i potrebu za promenom, dok jednolinost i monotonija paraliu radoznalost i izazivaju dosadu. Dosada pojedinih turistikih regija,
kompleksa i objekata takoe poiva na oiglednom redu, jednolinosti i jednoobraznosti. Jednolini pejzai, slini hotelski kompleksi, linearni nizovi zgrada du obale,
neminovno deluju monotono i izazivaju zasienje. Meutim, monotonija se smanjuje
ukoliko se ne predstavlja uvek na isti nain. Lin smatra da je neophodnija razliitost
u urbanizmu od uniformnosti. Geometrijski red je beivotan i nekoristan ali raznovrsnost moe imati vrednost i smisao samo u kontekstu odreenog vieg i skrivenog,
ali spoznatljivog reda i sistema. Ne poziva se uzalud na uvenu Heraklitovu izreku
da je bolja skrivena nego oigledna harmonija. Skriveni sklad je u stanju da pobudi
intelektualnu aktivnost onoga ko ga doivljava, dok manifestni sklad, kao oigledan,
deluje uspavljujue i monotono, Otkrivanje prikrivenog sklada iza prividnog nesklada
zahteva duhovnu aktivnost, a ona ne dozvoljava oseaj dosade i nezanimljivosti. Turistiki je znatno vredniji i atraktivniji prostor iji unutranji red nije oigledan i koji se
ne moe shvatiti jednim pogledom, red koji se skriva iza prividnog haosa... Isto vai i
za arhitektonske tvorevine; hoteli u vidu banalnih monolitnih kubusa su monotoni i
dosadni jer se nude kao neto krajnje jednostavno i oigledno, to ne skriva tajnu i ne
trai nikakva napor da bi se otkrilo i spoznalo.
Originalno, jedinstveno, autentino znai hrabrost i sposobnost da se prevaziu
rutina, automatizam i duhovna lenjost. Rutina i inercija su este u meunarodnoj
praksi turistike izgradnje, gde se i dalje koriste neki prevazieni. koncepti i modeli.
Nedostatak pravog stvaralakog pristupa, neoriginalnost i hodanje utabanim stazama
struke vidljivi su u brojnim turistikim lokalitetima, naseljima i obalnim regijama irom sveta. Nuno je da se ubudue povede vie rauna o potrebi turiste da svako novo
turistiko naselje ili kompleks predstavlja neto originalno i jedinstveno, a da se ne
ponavljaju isti kliei koji su ve vie puta vieni na svim meridijanima.
57
Da bi se zadovoljila estetska potreba turista, neophodno je da nova turistika naselja i objekti ispunjavaju odreene estetske zahteve kako se ne bi umanjivala estetsku vrednost turistikih resursa u ijoj se blizini grade. Da bi pored isto utilitarne i
funkcionalne namene, nove fizike strukture zadovoljile potrebe za lepim, tj. estetski
doivljaj, one moraju posedovati odreena vidljiva, objektivna svojstva. Estetika problematika prostorne kompozicije zasniva se uglavnom na vidljivim svojstvima kompleksa koja izazivaju odreena estetika oseanja. Meutim, iako lepo predstavlja najee krajnji i neinstrumentalni doivljaj, posredstvom razliitih estetskih kategorija
mogu se postii i vanestetski efekti (propagandni, komercijalni, zabavni, ideoloki,
religiozni itd.).U zavisnosti od namene prostora ili objekta, kao i ciljeva koji se ele
postii, prilagoava se i njihov izgled, tj. vidljiva svojstva. Imajui to u vidu, od namene
odreene zgrade ili zone u turistikom naselju, zavisie utisak koji se eli stvoriti kod
turista. Da bi se to postiglo, neophodno je umetnikim sredstvima stvoriti adekvatnu
estetsku kategoriju (ljupko, lepo, draesno, velianstveno, uzvieno). Sutinska vrednost turistikog prostora ne lei samo u njegovom kontinuitetu i sposobnosti tehnikog ureenja, prilagoavanja i transformacije ve pre svega u njegovom produhovljavanju i umetnikom oblikovanju. Kako se smisao i atraktivnost turistikog prostora
baziraju na njegovoj sposobnosti da zadovolji brojne i esto kontradiktorne potrebe,
neophodno je da urbanisti i arhitekta pri projektovanju raspolau svim psiholoki relevantnim informacijama i jasnom predstavom o poeljnim objektivnim svojstvima
objekata (u konkretnom sluaju ugostiteljskih objekata).
3.2. OSNOVNI PRINCIPI HOTELSKE ARHITEKTURE

Brojni autori, arhitekte i drugi strunjaci pokuavaju da formuliu osnovne principe uspene hotelske arhitekture. Tako, na primer, poznati arhitekta za turizam, meunarodnog ugleda Baud Bovy (1967), smatra da treba graditi hotele koji naglaavaju
oseaj oputenosti, odmora, ivota u prirodi. Hoteli takoe treba da imaju arm
i linost, koji privlae turiste. On dalje istie da treba izbegavati velike monolitne
blokove, visoke zgrade, urbani karakter koji esto degradira mesto i podsea turiste na
stambene zgrade u kojima ive cele godine. Teie se to je mogue vie humanoj razmeri kompozicije, pravom kontaktu s prirodom, dobrom uklapanju u sredinu i pejza.
Pojedini domai autori pokuavaju a formuliu neke opte principe i preporuke
kada je re o turistikoj i hotelskoj arhitekturi. Na primer, Salaj (1982) insistira na
turistikoj arhitekturi koja se bazira na dobro shvaenim karakteristikama ambijenta
i njihovoj primeni u novom oblikovanom izrazu. Cilj hotelske arhitekture ne sme biti
iskljuiva tenja da se zadovolje samo racionalnost izgradnje i tehnoloka funkcija
objekta, i da se time dovedu estetska funkcija i ambijentalna vrednost do traginih
rezultata dehumanizacije oveka i prostora. Ona mora svojim oblikom, koncepcijom,
duhom forme, detaljem, dati sadraj radosti, oseaj bogatstva, stimulisati pozitivan
odnos prema nasleu sredine u kojoj je nastala i pruiti stalan oseaj nasluivanja
novog i nedoivljenog.
58
Drugi domai arhitekta Roin (1977: 371) istie etiri osnovna principa humane
turistike arhitekture: intimnost (prostori treba da budu tako dimenzionirani da se
ovek u njima ne oseti izgubljeno, iskompleksirano, izloeno pogledu velikog broja
ljudi, a vaan je i oseaj posedovanja sopstvenog ugla, pogleda nad svim to se u tom
prostoru dogaa i znaaj svog prisustva u tom prostoru); oseaj prostranosti (mestimino slobodne, daleke vizure oslobaaju oveka pritiska, pruaju oseaj mogueg
kretanja i raaju optimizam), dimenzioniranje objekta (dostupnost svega i svakoga i
dovoenja u merne odnose oveka i stvari) i povezanost sa prirodom (povezivanje sa
pejzaem i nemogunost da se otkrije gde prestaje ono to je ovek stvorio, a gde se
nastavlja priroda).
Navedeni autori oigledno imaju velikih tekoa pri formulisanju nekih optih, univerzalnih principa turistike i hotelske arhitekture. To je sasvim normalno jer, im se
formuliu neki principi, pojedini uspeni primeri iz prakse ih demantuju. Na primer,
ukoliko se uzme intimnost kao princip, njega brzo demantuje primer veoma uspenih
lanaca hotela koji svoje hotele grade na principu monumentalnosti. To, naravno, ne
znai da istovremeno nemaju uspeha i pojedini hoteli graeni na principu intimnosti,
ve samo ukazuje na poznatu injenicu da razliiti ljudi (segmenti tranje) imaju razliite potrebe, elje i ukuse i da svaki hotel, tj. hotelski proizvod u umetnikom smislu
(koji obuhvata i arhitekturu) treba prilagoditi odreenim ciljnim segmentima tranje
(grupama korisnika) za koje se pravi. Bilo kakvi opti principi imaju ogranien domet,
pa je zbog toga uvek neophodno utvrditi i posebne principe za svaki konkretan sluaj.
Za praksu ima veliki znaaj paralelna primena pomenutog marketinkog pristupa i
istraivanja preferencija buduih korisnika konkretnog planiranog hotela.
Najzad, neodvojivi deo arhitektonskog oblikovanja hotela i hotelskog proizvoda
ini i enterijer. On ne sme biti manje privlaan od eksterijera, on mora da zrai ka
spolja i nagovetava deo unutranjeg ambijenta. Iza privlane i originalne fasade ne
sme se kriti manje interesantan enterijer koji e razoarati posetioca. Ulazak u hotel
moe predstavljati novo i prijatno iznenaenje, nov zanimljiv prizor, poseban vizuelni
doivljaj koji e zadrati gosta kako bi uivao u ambijentu. U savremenom oblikovanju
hotela i njihovih enterijera sve vie se izdvajaju dve razliite tendencije: monumentalistika i intimistika. Pojedini novi ameriki hotelski lanci (Hyatt, Mariott i dr.)
izraziti su predstavnici monumentalnog stila. Shvatajui izuzetan komercijalni znaaj
arhitekture i enterijera za privlaenje gostiju, ovi lanci grade grandiozne hotele sa
monumentalnim enterijerima (ogromni, visoki atrijumi, npr.) u koje gosti ulaze sa
oseanjem divljenja, zapanjenosti i strahopotovanja prema veliini prostora, visini i
velianstvenosti prizora. Tu su izmeani brojni sadraji (lobi, restorani, fontane, skulpture, zelenilo, panoramski stakleni liftovi, mnotvo ljudi u pokretu itd.) koji plene
panju posetilaca, bombardujui ih neprestano raznovrsnim vizuelnim efektima.
Nasuprot ovom sve popularnijem konceptu, javlja se kao suprotnost tzv. intimistiki
pravac. U tom sluaju itav ambijent treba da ostavi utisak topline, zatienosti, prijatnosti i psiholoke sigurnosti. Uz najvei funkcionalan i tehniki komfor za odmor,
59
rekreaciju i rad ide dosledno stilizovana lepota ambijenta sa svim dekoracijama i nametajem. Izbegavaju se hale od sirovog betona za bletavim niklovanim predmetima i
hladnim upadljivim bojama, ledene kombinacije mermernih podova i staklenih zidova, modernistike folklorne egzibicije itd. Opti utisak i oseanje intimnosti proizlaze
iz jednostavne elegancije linija, kombinacije toplih pastelnih boja, bilo da je posredi
tradicionalni ili moderni stil. Grandioznost, lani luksuz, imitacije, razne pseudostilove,
kierajske ukrase i detalje treba izbegavati u ovako koncipiranim hotelima.
Oslanjajui se na razliite izvore, raspoloiva empirijska iskustva, Kripendorf
(1975: 127) formulie osnovne principe po kojima bi turistika arhitektura (dakle hotelska) trebalo da se razlikuje od svakodnevne arhitekture. U ovom sluaju treba imati
na umu da nema nekih trajnih i univerzalno vaeih principa, pa navedene principe
treba vie shvatiti kao osnovne smernice, nego kao obavezujua pravila koja sama po
sebi garantuju uspeh.
Arhitektura i urbanizam u turistikim regijama imaju za cilj da optimalno zadovolje osnovne turistike potrebe: oputanje i odmor, promena, kompenzacija i komunikacija i potreba za osloboenjem od stega. Ovo podrazumeva da svakoj vanoj
odluci u oblasti arhitekture i urbanizma mora da prethodi interpretacija najvanijih
turistikih potreba i njeno prevoenje na arhitektonski jezik.
Arhitektura i urbanizam u turistikim regijama treba da budu prilagoeni pejzau,
vodei posebno rauna da tri njegove vitalne funkcije (zatita, snabdevanje i proizvodnja i oputanje) ostanu nedirnute (treba utvrditi granicu noseeg kapaciteta prostora).
Princip koncentrisane izgradnje koji se sastoji u meusobnom pribliavanju objekata i stvaranju kompaktnih urbanizovanih zona, to doprinosi ouvanju velikih, neurbanizovanih, slobodnih prostora, treba da bude prihvaen prilikom koncipiranja
turistikih centara.
U nedostatku objektivnih kriterijuma za odgovor na pitanje ,ta znae arhitektura i
urbanizam prilagoeni pejzau, opti nivo pojedinih respektivnih zahteva za arhitekturu turistikih regija mora biti utvren u svakom konkretnom sluaju.
Arhitektura ne sme da se ogranii na racionalnu estetiku, ona mora da ima emocionalnu privlanost za one koji je posmatraju. Ona takoe mora imati ambijent, ne
sme biti hladna, ni neutralna ili indiferentna.
Arhitektura treba da ostavlja utisak autentinosti i/ili folklora. Plan ne sme da
bude uoljiv kako bi se stvorio utisak da je hotel spontano dobio svoj oblik koji dolazi
iz vanracionalne sfere. On mora ostaviti mesta nepravilnostima, malim grekama
koje podseaju na manuelni rad i rustine metode izgradnje, dajui impresiju sluajnog uspeha.
Korienje tipinih i tradicionalnih lokalnih elemenata treba da zameni anonimni
i bezlini internacionalni stil izgradnje. Kada turistika arhitektura ne mora nuno
da se prilagodi odreenom mestu i lokaciji, ona moe sebi da dozvoli matovitost,
originalnost, ak i veselost, pod uslovom da se plan suvie ne komplikuje. Ne treba se
plaiti zanatskih elemenata pri emu treba izbei lo ukus i ki.
60
Upravo u turistikoj arhitekturi je mogue dozvoliti novine. Iako i ovde postoje

granice, moe se pretpostaviti da je ovek na odmoru spremniji da prihvati, ak i da
vie voli, neuobiajene arhitektonske oblike koji bi mu u svakodnevnom ivotu izgledali suvie avangardni i ekscentrini. Za realizaciju ovakvih ideja treba koristiti nove
materijale i tehnike gradnje. (Walter A., str. 251)
Po mogustvu, treba koristiti elemente sledeih stilova i oblika: dati prioritet veselim i lakim bojama i oblicima, izbegavati sve to je teko, ozbiljno i strogo. Treba
izabrati zaobljene oblike umesto otrih uglova (to ne iskljuuje sve uglove). Teie se
izvesnoj nepravilnosti oblika i rasporeda. Dekorativni elementi i uopte raznovrsnost
treba da zadre panju posmatraa. Strukture treba da budu to elastinije kako bi se
omoguile eventualne budue transformacije.
Turistiki objekat treba da bude orijentisan prema unutra, njegova struktura treba
da bude kompaktna i viedimenzionalna. Svreno je, dakle, sa ideologijom pogleda
s balkona, sa linearnim reanjem jednodimenzionalnih objekata, sa favorizovanjem
frontalnih fasada i sa zaputenim zadnjim stranama.
Umesto visokih zgrada okruenih velikim slobodnim povrinama treba graditi manje i nie objekte koji zajedno ine relativno kompaktnu i gustu sredinu. Razdaljina
izmeu kua moe biti smanjena, ime se tedi na prostoru i dobija se ,,vis a vis
(pogled preko puta, na susedstvo). Uliice i pjacete su znatno bolji nain prostorne
organizacije od velikih slobodnih povrina koje ureuju arhitekate pejzaisti.
Ovaj princip moe uiniti prirodu udaljenijom, ali u stvari je poboljan kontakt s
njom. Priroda vie nije pozorini dekor koji se posmatra iz fotelje na balkonu 12. sprata, ona se pribliava jer je mesto boravka malo i njegove strukture uspevaju da ouvaju
neposredan kontakt s terenom i prirodom.
Smanjujui na ovaj nain veliinu dimenzija i poveavajui raznovrsnost konstrukcije dobija se sledee: vea promena za turiste koji borave u tim objektima; ambijent
ispunjen ivljom atmosferom; bolje mogunosti meusobne komunikacije u odnosu
na izolovanost u stanovima velikih monumentalnih anonimnih kompleksa, celovitost ovih kompaktnih naselja humanih dimenzija nikada ne ostavlja utisak praznine
i odsustva ivota, kao to je to sluaj sa bezlinim, hladnim, stambenim blokovima;
avantura individualnog odmora u turistikom mestu koje e i samo po sebi ostaviti
lepe uspomene.
Prilikom uspostavljanja prostornog koncepta hotelske arhitekture kritian je stav
investitora o usvajanju prioritetnih kriterijuma ciljeva projekta, to postaje dokumentovani vodi za celokupni projekat. U tom smislu investitor razmatra da li je pogled
koji se prua iz gostinskih soba i javnih mesta najbitniji. Da li je neophodno da se
obezbede alternativni sadraji za razliite trine segmente? Koliko je bitna konzervacija (ouvanje) odreenog dela prostora za budui razvoj? Da li je budet odgovarajui? Arhitekta i konsultanti trebalo bi da redovno analiziraju program jer se tokom
meseci daju brojni predlozi vezani za ureenje, to zajedno predstavlja veliku ideju
koju gosti oekuju. Da li prostorni plan predstavlja jednu od najboljih mogunosti da
61
se unapredi projekat, njegova funkcionalnost, budet, privlanost za potroae i krajnji uspeh? Treba imati u vidu to da u odmaralitu mogu postojati brojne karakteristike u zavisnosti od lokacije, kvalitetu prostora, ciljevima vlasnika i trinim segmentima. Luksuzna odmaralita mogu biti grandiozna i impresivna, naravno i ugodna;
odmaralita mogu biti dizajnirana po ugledu na lokalnu tradicionalnu arhitekturu ili
u internacionalnom stilu; poslovni hoteli uglavnom se odlikuju iskljuivo poslovnim
nainom poslovanja, ali postoje brojni primeri, kao u Orlandu, gde su neki od najuspenijih i tematski. Osnovni izgled planira se na dui rok, za razliku od ostalih razvojnih aspekata koji se ee mogu menjati.
3.2.1. Pristupanost i promet
Dva glavna aspekta znaajna prilikom dolazaka gostiju u odreenu destinaciju su
vidljivost (jasna uoljivost) ulaza (prilaza) i odgovarajui (prikladan) logotip. Ovo se
moe poboljati nekim od sledeih naina: putokazima, proirenjem puta, osvetljenjem, odvajanjem puteva, zasadima, grafikim sredstvima. Meutim, prilaz odreenom mestu, a posebno lokacija, i broj sektora na putu namenjenih peacima moraju
biti u saglasnosti sa gradom ili odeljenjem za izgradnju i ureenje puteva. Vei projekti, kao i oni u naseljenim (prebukiranim) oblastima imaju koristi od savetnika za
saobraaj, kome se poveravaju pregovori sa lokalnim vlastima, kako bi se odobrile
potrebne modifikacije na putevima u korist dalje izgradnje projekta. Ovo moe podrazumevati novi izlaz sa auto-puta, trake za iskljuivanje sa puta, semafore, mostove
za funkcionisanja saobraaja na njima, podzemne prolaze itd.(Walter A., str. 250)
U predgraima je cirkulacija peaka ograniena, osim na prostoru parkinga, ali
odmaralita zahtevaju paljivu analizu i ureenje radi zatite podruja od prevelikog
broja vozila. Svi projekti moraju imati u planu pristupanost slubenim prostorima
(mesto dostavljanja robe, odlaganja otpada, slubenog ulaza) zbog maksimalne efikasnosti i izbegavanja svih moguih neprijatnosti za goste (npr. guva u hodnicima i
sl.). Tokom konceptualnog razvoja savetnik za saobraaj bi trebalo dobro da proui
plan i da ukae na mogue probleme izazvane lociranjem puteva, parkinga javnih i
slubenih ulaza.
Parking prostor na povrini zemlje uglavnom je sam po sebi najvea prostorna
komponenta u razvoju hotela. Naravno, u skuenim urbanim predelima parkiranje
na povrinama uglavnom se i ne primenjuje, ali zato postoje alternative, kao usluno
ili podzemno parkiranje. U nekoliko evropskih gradova postoje funkcionalni parking
sistemi kojima se regulie problem nedostatka prostora. U Severnoj Americi, oko 18,5
m po automobilu zvanino je odobreno za potrebe uslunog parkiranja i oko 32,5
m za goste koji se sami parkiraju, ukljuujui prostor izmeu parking mesta i rampe.
Preduzetnik mora da uzme u obzir vanost procentualnog odnosa prostora za parking
i prostora namenjenog za glavni hol i gostinjske sobe, kao i koliko esto gosti koriste
kola rangirajui ih od nekoliko putovanja dnevno u ruralnim oblastima i predgraima,
do ne tako esto upotrebe u urbanim lokacijama.
62
Odmaralite u oblasti jezera Seket (Sacket Lake), projekat koji se nalazi u podnoju Katskil planine (Catskil mountain) u Njujorku, predstavlja oigledan primer
varijacije uslova funkcionisanja saobraaja, izgradnje parkinga i tranzita. Program za
izgradnju odmaralita ukljuuje hotel, teniske terene, bazene, amfiteatar, staze za peaenje i kolibe, teren za golf sa 18 rupa i klupsku kuicu i kondominijume. Svaki od
navedenih elemenata je lociran na najpovoljnijem moguem mestu uzimajui u obzir
funkcionalnost i to manje trokove razvoja. Kroz teritoriju je izgraen put s dve trake. Kako bi usporio saobraaj i obezbedio to lepi prilaz mestu, pejzani arhitekta je
predloio da se put koji prolazi kroz mesto preoblikuje u talasastu krivu i da se saobraaj u suprotnim smerovima razdeli irokim ureenim ostrvom. Ureenje ukljuuje
i restauraciju starog podzemnog prolaza za prolaz peaka od hotela do kondominijuma. Pristup vozila je zaklonjen od pogleda, a peaki i automobilski saobraaj su
odvojeni to je mogue vie. (Walter A., str. 251)
3.2.2. POGLED
im gost doe u sobu, prvo proverava kakav je pogled, koji je esto osnovni element prilikom izbora mesta, orijentacije zgrade, izgleda zgrade i dizajniranja prozora.
Nije svaka zgrada dovoljno visoka, niti svako mesto ima pogled od 360, ali postoje
razliiti dodaci kojima se ovakvo stanje moe poboljati. Prostorni planer moe stvoriti interesantne sadraje ili koristiti teren tako da pobolja pogled. Ovo moe biti jednostavno, kao dizajniranje malih vrtova ili prijatnih pogleda na pejza ili usmeravanje
pogleda preko bazena ili teniskih terena ili u unutranji ulazni hol. Tamo gde je zaista
poseban pogled na planine ili na plau, na primer, i ako projektni budet i orijentacija
dozvoljavaju, sobe za goste mogu biti postavljene samo s jedne strane, one sa kojih se
prua lep pogled.
Svaki hotel InterConti- Slika 2 InterContinetal Afrodita
netal lanca ima autentian
izgled inspirisan prirodnim
okruenjem i nosi se sa lokalnom topografijom na izuzetan nain. Programu je
bila potrebna velika, masivna zgrada da bi se iskoristila
prednosti uslune efikasnosti.
Sledei bitan aspekt prostornog razvoja koji mora biti
odreen u ranim fazama je
dostupnost takvih elemenata infrastrukture kao to su
struja, telefon, voda i kanali- Izvor: http://www.intercontinental.com/intercontinental/
zacija. U urbanim lokacijama en/gb/resorts/gallery
63
se podrazumeva da su ovi elementi dostupni kao i prirodni gas i mrea koja omoguava bri protok podataka. Manji gradovi mogu da procene uticajne trokove za nove
konstrukcije da bi se podrali neophodni dodaci prilikom postavljanja kanalizacionog sistema, proirenja puteva i ostalih unapreenja povezanih s projektom. Ruralni predeli i mesta na malim ostrvima mogu imati nedovoljno razvijenu komunalnu
infrastrukturu. Koji su to faktori koji utiu na njihovo obezbeivanje? Da li ih ima u
potrebnoj meri u odreenom mestu ili postojee usluge moraju biti nadograene ili
u potpunosti obezbeene nove? Pto lokalno komunalno preduzee analizira trokove, preduzetnik moe odrediti da je bolje da tajno postavi na to mesto oveka koji e
voditi rauna o potrebama projekta. Na nekim lokacijama nepostojanje komunalnih
propisa prisililo je komunalna preduzea da se bore za cene i ak da kupuju viak
energije od privatnih korisnika.
Trokovi ovih usluga mogu predstavljati glavnu komponentu operativnih trokova hotela ili odmaralita, uglavnom se kreui izmeu 3 i 5 % od ukupnih prihoda.
Neophodan je rani uvid u trokove za elektrinu energiju, gas, gorivo i ak solarnu ili
energiju vetra kao vane izvore energije. U poslednje vreme i u skorijoj budunosti
projekat poznat pod imenom peak shaving sve e vie uticati na promet. Tokom perioda najskupljih tarifa za elektrinu energiju, sistem automatski prekida rad odreenih ureaja i opet ih ukljuuje, da smanji potrebe i prebaci napajanje na alternativne
izvore energije kao to su gas i solarna energija.
Slika 3 Pogled iz sobe Hyatt Regensy Indianopolis
Izvor: http://www.indianapolis.hyatt.com/hyatt/hotels/index.jsp?null
3.2.3. PRIRODNI PREDELI

Pronalaenje najboljih naina iskoriavanja prirodnih predela prilikom oblikovanja prostora i zgrada vano je zbog poveanja zadovoljstva gostiju i smanjenja trokova izgradnje i operativnih trokova. Planom reljefa se identifikuju oblasti gde preveli64
ke strmine mogu usloviti skupa nivelisanja i konstrukciju potpornih zidova. Ali, ove
oblasti mogu da ponude neke meu najboljim pogledima i uz odgovarajue ureenje
okoline mogu postati najupeatljivije karakteristike teritorije. Raznovrsni zasadi drvee, bunje, trava, parkovi itd. predstavljaju oiglednu, ve znaajnu, prednost mesta.
Drvee i druge krupnije biljke obezbeuju hladovinu i tite od prejakog osvetljenja.
Takoe doprinose lepoti predela, predstavljaju privremeni zaklon i prikrivaju nepoeljne elemente u okolini. Listopadno drvee menja se sa promenom sezone i obezbeuje irok spektar efekata, dok su etinari cele godine zaklon od snega i vetra; drvee
doprinosi vrstini (stabilnosti) zemljita i njegovoj vlanosti.
Tabela 8 Kontrolna lista spoljanjeg ureenja mesta
Sedita
Osvetljenje
Drvee i zasadi
Graninici
Ograde
Logotip (natpisi)
Drvene kuice u parkovima, kiosci
Natkrivene konstrukcije
Umetnika dela
vrste podloge
Vodene povrine
Dodatni predmeti
Izvor: Walter A., str. 253.
Stalna, privremena
Visokopostavljeno, pri zemlji, ukrasno
Reetkasti titnici koji se postavljaju oko stabla (uzdu) i na
tlu oko stabla, ardinjere
Svetlei, automobilski
Ukrasne, prostorne, sigurnosne
Usmeravajui (putokaz), natpis na zgradama
Redovni, montani, na autobuskim stajalitima
Drvene konstrukcije za potporu puzavicama, graevinske
strukture
Skulpture, istorijski objekti; na tlu ili na zgradama
Terase/platoi, peake staze, amfiteatri
Fontane, rekreativni bazeni, vodeni zidovi
Jarboli, satovi, drai za bicikle, kontejneri, ulini slivnici za
atmosferske padavine
Zemljite odreenog mesta odgovara za lokalnu vegetaciju, ali pejzani arhitekta

mora proceniti koliko je ono pogodno za novoplanirani pejza i u kojoj meri moe
podneti negativne uticaje izgradnje. Najvanije drvee u mestu trebalo bi zatititi. Dizajner bi trebalo da preduzme posebne mere zatite endemskih biljnih vrsta; u suprotnom, mora se izabrati odgovarajue premetanje. Postoji vetina ureenja prirodnog
okruenja, odabirom biljaka u zavisnosti od estetskih i funkcionalnih potreba, kao to
postoji i za planiranje i izgradnju funkcionalnih elemenata mesta.
Veoma su bitni dizajn bilo kog od dodatnih elemenata, kao i odabir komplementarnog opremanja prostora (vrsta je veza). Sadraji prikazani u tabeli 7 imaju najbolji
efekat kada se uklapaju sa okolinom to je vie mogue, da li po boji, materijalu, lokaciji i jo ako zadovoljavaju irok spektar potreba gostiju.
The InterContinental Bali Hotel resorts oslikava uspenu integraciju domorodake
arhitekture sa bujnom tropskom vegetacijom u cilju postizanja prepoznatljivog izgleda. Prilikom ureenja spoljanost je preneta unutra, sa pagodama kao sredinjim deProjektovanje i izgradnja hotela
65
lom, pa je nastalo mesto idealno za odmor i posmatranje. Ivice staze su paljivo oiviene kamenom sa grubo tesanim ivicama i zaravnjenim sredinjim delom i travnatom
stazom, nakon koje poinje prostor sa bujnim liem. Integracija vode i skulpture je
ostvarena tako da prua upeatljivu sliku lepote i odmora.
Slika 4 InterContinental Bali Hotel Resorts
Izvor: http://www.intercontinental.com/intercontinental/en/gb/locations/bali
Resorts kompleks Tahiti Panorama predstavlja prostornu optimizaciju zbog raznovrsnog programa i izrazito diferenciranog prostora. Arhitekta i pejzani arhitekta
pripojili su i unapredili brojne prirodne karakteristike adaptirajui ih prema programu.
Slika 5 InterContinental Resorts Tahiti
http://www.intercontinental.com/intercontinental/en/gb/resorts/gallery
66
Izvanredni vrtovi kompleksa Grand Hyatt Balui jo su jedan primer sofisticirane

integracije brojnih vrsta lokalnog tropskog bilja. Bujna vegetacija omoguava veliki
kontrast boja, od tamnozelenih listova, do svetloroze cvetova. Do jezera po ijoj povrini plutaju razne vrste cvea stie se preko velike travnate povrine.
Slika 6 Grand Hyatt Balui
Izvor: http://bali.grand.hyatt.com/hyatt/hotels/index.jsp?extCorporateId=
Odmaralite (kompleks) The Sackett Lake Resort predstavlja prostornu optimizaciju zbog raznovrsnog programa i izrazito diferenciranog prostora. Arhitekta i pejzani arhitekta pripojili su i unapredili brojne prirodne karakteristike, adaptirajui ih
prema programu. Postojee plitko vetako jezero i movarno zemljite produbie se
i poveati kako bi se ovde slivale padavine sa terena za golf i kako bi postale glavne
karakteristike planiranog razvoja.
67
ema 1 Sackett Lake Resort, Monticello, New York
1. Hotel
2. Amfiteatar
3. Apartmani
4. Golf Club & Lodge
5. Teniski centar
6. Kabine
7. Plaa
8. Velike travnate povrine
9. Spa centar
10. Restoran
11. etalite
12. Restoran
13. Marina
14. Nightclub
15. Parking
16. Casino
Izvor: Walter A.: str. 252
Vetako jezero e poveati vrednost imanja kreiranjem priobalnog mesta. Takoe, sever odeljka, teren za golf sa 18 rupa, ini korisnim nestabilan teren (koji nije
pogodan za naseljavanje) i ukljuuje prethodni teren od 9 rupa, vei prostor izmeu
rupa na terenu, peskovite delove terena i zelenilo (mesta na terenu sa kojih se udara
loptica).
Visok poloaj mesta (misli se na nadmorsku visinu) i udaljenost od auto-puta
predstavljaju prirodnu (izuzetno povoljnu) lokaciju za klupske prostorije i restoran
i pruaju irok vidik na teren, hotel i jezero. Plan ukljuuje amfiteatar pogodan za
grupe raznih veliina. Prirodna priguenost je umereno preoblikovana kako bi se zvuk
68
usmerio dalje od jezera gde moe da deluje uznemiravajue na okruenje i prema

plitkoj depresiji gde se zvuk iri po okolnoj istini (poljani). Dodatno, visoka kamenita
povrina, naizgled neadekvatna za izgradnju, pretvorena je u koristan imovinski objekat kao staza za peaenje sa povremenim kolibama, a uzan priobalni pojas uz jezero
pretvoren je u mesto sa plaom, vezom za amce i hotelom. Oblik hotela omoguava
prekrasan pogled na jezero.
69
Pitanja za proveru znanja

1. Zbog ega treba angaovati razliite strunjake (arhitekte, sociologe, psihologe,
ekonomiste, dizajnere itd.) za arhitektonsko oblikovanje hotela?
2. U emu je doprinos novoj koncepciji hotelske arhitekture arhitekata Dona
Portman i Lapidusa?
3. ta je najznaajniji princip izgradnje hotela?
4. Koje principe, a oslanjajui se na estetiku zanimljivog, turistika i hotelska arhitektura treba da zadovolje odreene materijalne ali i psiholoke potrebe turista,
a po Kolnaju i Iliu?
5. Koje osnovne principe humane turistike arhitekture istie Roin?
6. U emu je znaaj kriterijuma pristupanosti i prometa za izradu hotela?
7. Kakv znaaj za gosta hotela (u turistikom mestu, urbanoj sredini i predgrau)
ima pogled na okruenje?
8. Da li arhitektonsko oblikovanje hotela treba da bude u skladu s prirodnim okruenjem, u kojoj meri i pod kakvim uslovima?
70
GLAVA
IV
GRAEVINSKI ASPEKTI IZGRADNJE

objasnite ta se podrazumeva pod zgradom ugostiteljskog objeta;
znate iz koliko se sektora sastoji hotel;
razumete savremene trendove u hotelijerstvu i izgradnji hotela;
znate ta su butik i dizajn hoteli;
razumete razliku izmeu razliitih konstrukcija hotela;
znate kada se upotrebljava koja vrsta konstrukcije;
objasnite kako i na koj nain se projektuje konstrukcija hotelskog krova.
4.
UGOSTITELJSKI OBJEKTI I ZGRADE
gostiteljska delatnost se obavlja u zgradi sazidanoj za ovu delatnost. Ona se moe

obavljati i u delu zgrade, u prostoriji takoe zidanoj u sastavu neke druge zgrade
(stambena zgrada, robna kua, deo fabrike, kole, bolnice). Ova delatnost se moe
obavljati i u improvizovanim privremenim prostorijama, pa ak i van prostorija, uz
upotrebu odreenih ureaja, zanatskih sredstava, inventara (atori, barake, isturena
radna mesta, otvorene tezge, toionice pia i sl.).
Zgrada u kojoj se obavlja ugostiteljska delatnost naziva se ugostiteljski objekat.
Ona je jedan od elemenata privreivanja, poslovanja, pa shodno tome ini posebnu
ekonomsku kategoriju od koje umnogome zavisi rentabilitet poslovanja preduzea.
Zbog znaaja zgrade u kojoj se obavlja ugostiteljska delatnost prilikom njenog projektovanja i izgradnje, odnosno kod uzimanja u zakup i adaptiranja i ureivanja, treba se
pridravati sledeih principa:
princip optimalne funkcionalnosti, ekonominosti projektovanja i izgradnje
zgrade;
princip optimalne funkcionalnosti pri postavljanju unutranje organizacije
zgrade;
princip ispunjavanja tehnikih i zdravstveno-tehnikih uslova za obavljanje
ugostiteljske delatnosti i komercijalnu propagandu unutranjim i spoljnim
izgledom.
Za razliku od tipinih zgrada u kojima je smeten industrijski pogon, u kojima one
u prvom redu da zatite sredstva rada i ljude u njima od spoljanjeg uticaja, zgrada
u ugostiteljstvu neposredno utie na plasman ugostiteljskih usluga i ini elemenat
proizvoda. Hotelska zgrada omoguava plasman smetajnih usluga, na primer, pod
povoljnijim ekonomskim efektima i po cenama usluga veim od onih koje pruaju
gostionice ili prenoita. Zbog tako velikog uticaja ugostiteljskog objekta na komercijalno poslovanje izbor optimalnog tipa zgrade dobija poseban znaaj.
Princip optimalne funkcionalnosti sastoji se u tome da radna odeljenja i radna
mesta budu tako postavljena da odgovaraju normalnom toku pripremanja i pruanja
ugostiteljskih usluga.
Prilikom postavljanja prostorija za ugostiteljsko poslovanje treba obezbediti pravilna reenja linija unutranjeg kretanja radnika i gostiju. U tome se treba drati principa da se linije kretanja radnika zaposlenih u ugostiteljskom objektu ne ukrtaju itd.
U projektovanju se treba drati sledeih principa.
73
Linije ukrtanja radnika u radnim odeljenjima (kuhinji, sali, restoranu) treba izbei
projektovanjem i izgradnjom objekata tako to e se unapred postaviti odeljenja i oprema da se ukrtanje izbegne.
Izbegavati povratne hodove organizacijom poslovanja ili adekvatnim projektovanjem i izgradnjom.
Linije kretanja treba tako izabrati da se izbegne ukrtanje puteva radnika i gostiju.
Ovo se ini da bi se onemoguilo meusobno ometanje i izbeglo zadravanje u liniji
kretanja jednih i drugih.
Potrebno je izbei suvino zadravanje gostiju u liniji za samoposluge, to se dogaa
kada je ona suvie dugaka. Moraju se analizirati i otklanjati uzroci suvinog zadravanja gostiju.
Svaka zgrada, prostorija ili teren na kome se obavlja ugostiteljska delatnost mora
da ispunjava odreene tehnike i zdravstveno-tehnike uslove. Bez ovoga se ugostiteljski objekat ne moe registrovati niti se moe obavljati ugostiteljsku delatnost. Sve
ugostiteljske prostorije koje slue za pripremu i neposredno obavljanje ugostiteljskih
usluga moraju ispunjavati minimalne uslove koji omoguavaju kulturno usluivanje,
higijensko manipulisanje namirnicama, uvanje robe od kvara, tehniku zatitu rada i
zatitu zdravlja potroaa.
Spoljanji i unutranji izgled zgrade neposredno utiu na plasman usluga. Optimalnim ulaganjima i prilagoavanjem radne sredine u ugostiteljskom objektu postiu
se najvei efekti u produktivnosti i ekonominosti ulaganja. Prema izgledu zgrade, a
naroito prema unutranjem ureenju i opremi, obavlja se kategorizacija ugostiteljskih
objekata. Prostorije u kojima se obavlja ugostiteljska delatnost treba da svojim izgledom, atmosferom i osvetljenjem privuku to vei broj gostiju i omogue vei plasman
usluga. Izbor zgrade i njeno ureenje moraju biti u skladu s mogunostima postizanja
ekonomskih efekata. Optimalna ulaganja u prilagoavanje radne sredine u ugostiteljstvu utiu na ekonomiku poslovanja privredne organizacije.
4.1. HOTEL KAO POSLOVNI OBJEKAT

Glavna razlika izmeu stambene zgrade i hotelskog objekta, kakav se tokom vremena razvio, jeste u tome to se stambena zgrada ima jedan sprat ili vie spratova, koji
svaki za sebe ine jednu celinu, a svaki stan ima svoje nusprostorije. Hotelski objekat
se sastoji od vie samostalnih jedinica odreenih za razliite svrhe. Osnovna jedinica
u stambenoj zgradi je stan, a u hotelu soba.
Hotel se sastoji od samostalnih i odvojenih soba, rasporeenih po sportovima, a
drutvene, restoranske i druge prostorije su odvojene i ine posebne celine (jedinice
ili odeljenja) koje su meusobno povezane. Broj i vrsta tih jedinica zavise od veliine,
tipa i kategorije hotela. Hotelska odeljenja se obino svrstavaju u tri trakta:
1. hotelski (smetajni trakt),
2. ugostiteljski trakt i
3. ekonomsko-tehniki trakt.
74
Kada se gradi hotel, treba uzeti u obzir potrebnu samostalnost i odvojenost pojedinih traktova, jedinica i prostorija, a s druge strane to bolju komunikaciju i vezu.
Prilikom izgradnje novih hotelskih objekata, kao i prilikom rekonstrukcije starih,
treba imati na umu mnogobrojne zakonske propise i koristiti se iskustvima naih i
stranih graevinskih strunjaka.
S obzirom na sve vei promet turista, kao i s obzirom na savremene oblike turizma, danas se sve vie vodi rauna o praktinosti i ekonominosti objekata i prostorija,
zatim o sanitarno-higijenskim i tehnikim ureajima, kao i o udobnosti i ugoaju jer
su to elementi koji daju odreenu fizionomiju hotelu.
Osnovno naelo savremenog graditeljstva je ekonomisanje prostorom. Nepobitna je injenica da hotel mora raspolagati prostorijama razliitih veliina mada nee
biti mogue, bilo iz objektivnih, bilo iz finansijskih razloga, u svakom hotelu izgraditi
dovoljan broj prostorija razliitih veliina. Nekom sezonskom hotelu su u sezoni potrebne velike prostorije, a u predsezoni i podsezoni manje. Nekom hotelu treba velika
prostorija, a raspolae samo malom. Savremeno graditeljstvo nalo je tome leka. Danas se svaka velika prostorija moe brzo pretvoriti u nekoliko manjih i obratno, vie
malih u jednu veliku. To se postie pominim zidovima, koji mogu biti izvedeni kao
harmonika, ili se itava ploa moe uvui u drugi deblji zid.
Racionalno iskoriavanje prostora, nesmetano kretanje gostiju i zaposlenog osoblja, higijensko rukovanje ivotnim namirnicama, uvanje rabe od kvarenja, zatita
zdravlja potroaa i osoblja, struno posluivanje gostiju, temeljni su zahtevi koje treba imati na umu pri graenju i projektovanju hotelskih objekata i prostorija.
4.2. GRAEVINSKI ZAHTEVI I TRENDOVI

Standardi koji reguliu bezbednost zgrade i zatitu njenih korisnika, kao i ljudi
uopte, u najveem broju zemalja odreuju se odgovarajuim propisima i zakonima.
Ovo se moe odnositi na specifine zahteve kada je posredi, na primer, zatita od
poara, ili posebne zahteve koji se odnose na konstrukciju zgrade. Standardi i propisi
koji se odnose na samu zgradu (urbanistiki propisi) donose se na regionalnom ili
lokalnom nivou, tako da se mogu razlikovati od mesta do mesta u kojima se locira
odreeni hotel.
Hotelske zgrade takoe treba da zadovolje zahteve preduzea ili kompanije koja je
investitor. Ovo ukljuuje, na primer, standardne veliine soba i drutvenih, kao i pomonih prostorija. Pojedini prostori u hotelu mogu biti prilagoeni oekivanim promenama na tritu kako bi se lake prilagodili kroz odgovarajue izmene i adaptacije.
Veoma je vaan i estetski izgled hotela, njegovog okruenja i enterijera. Izgled koji
hotel prezentira spoljnom svetu (posmatraima) jedan je od bitnih faktora komercijalizacija hotela i njegovih usluga. Unutranji komfor, odgovarajui dekor i nametaj,
kao i efikasnost pruenih usluga integralni su delovi procesa promocije i prodaje.
75
Moderni hoteli mogu biti podvodne kon- Slika 7 Hotel Peachtree Centre Plaza Hotel u Atlanti
strukcije (hotel za ronioce u paniji), ili oblakoder od 70 spratova (Peachtree Centre
Plaza Hotel u Atlanti). Savremeni trend u
izgradnji kongresnih centara rezultira izgradnjom sve viih i veih hotelskih kompleksa.
Suprotan trend se uoava u razvoju novih
turistikih centara na moru i u planinama,
gde se grade manji i nii objekti koji se bolje
i skladnije uklapaju u postojei pejza. Svest o
ouvanju ovekove sredine dovela je do toga
da se mnogi hoteli grade u obliku veeg broja manjih jedinica razmetenih oko centralne
zgrade. Stambene jedinice mogu biti odvojene
ili koncentrisane, simulirajui tako prostorni
koncept sela, ime se umanjuje vizuelna agresija na prirodni pejza. Posebne jedinice mogu
biti stepenaste zbog praenja nagiba terena
kako bi se obezbedili horizontalna separacija i
individualizovan izgled svake jedinice.
U drugim sluajevima koristi se piramidalno grupisanje da bi se obezbedio nizak profil
siluete radi to manjeg negativnog uticaja na Izvor: http://search.hotel-savings.net/
hotel/propertydetails/105321
postojei pejza.
Moderni turistiki centri takoe tee da usklade perspektivu vie razliitih strukturalnih formi, ne samo iz arhitektonskih razloga ve i da bi se zadovoljili trini zahtevi.
Glavna hotelska zgrada moe biti istaknuta i uoljiva viespratnica, dok individualne
apartmanske zgrade, vile i druge smetajne jedinice mogu imati 1, 2 ili 3 sprata, i biti
meusobno odvojene ili terasasto povezane u celinu.
Savremeni trendovi u hotelijerstvu, naroito u prvoj deceniji 21. veka, ukazuju na
sve veu zastupljenost butik i dizajn hotela, pa emo stoga ukazati na neke osnovne
karakteristike ovih hotela.
4.2.1. BUTIK HOTELI
Prvim butik hotelom smatra se Morgans hotel u Njujorku, otvoren 1984. godine.
Dizajnirao ga je Andre Putman, a posao je poruio Ian Schrager, ameriki preduzetnik
koji je ranih osamdesetih godina osnovao prvi elitni i originalno dizajniran noni klub,
Studio 54, koji su poseivale poznate licnosti. Razvio je karijeru usvajanjem jednog sasvim novog pristupa, kombinacijom zabave i usluga: poeo je renoviranje hotelijerskih
objekata sa dizajnerimakao sto su Andre Putman, Filip Stark i stvorio prve dizajn hotele.
76
Ime poznatog dizajnera koji je kompletno opremio hotel ili dao lini peat obino je osnova na kojoj se temelji razlika izmeu ovih i hotela velikih svetskih lanaca.
Tako je Anuska Hempel projektovala jedan od najpopularnijih hotela u Londonu:
Blakes Hotel. Poznat po diskreciji i pruanju potpune privatnosti poznatim linostima, ovaj butik hotel prua svojim gostima i jedinstvenu mogunost kupovine odreenih umetnikih i dekorativnih predmeta koji se nalaze u hotelu. Smatra se da susret
s umetnickim delom oslobaa matu i kreativnost. U dananje vreme veoma malo
slobodnog vremena ostaje za preputanje nekoj vrsti umetnosti: obilazak na izlobe,
itanje knjiga, odlazak na operu, balet, u bioskop. Shodno tome, skrauje se vreme i
umanjuju prilike za kreativnost. Iz tih razloga, butik hoteli mogu biti pogodan prostor
za poslovne ljude i slavne linosti kao oaza mira i umetnosti u brzom i ispunjenom
savremenom ivotu.
Koncept butik hotela je tako osmiljen da prua gostima prijatnu sredinu, originalnu po svom izgledu i iznenaujuem po nesvakidanjim vizuelnim sadrajima za
ugostiteljski objekat. Projektovanje i izgradnja ovakvog tipa hotela orijentisani su na
to da sam boravak predstavlja jedinstveni doivljaj. Nezavisni mali butik hoteli,sa izraenom individualnou, privlae ljude koji esto putuju jer im pruaju toplinu, oazu
oputanja, koja ne postoji u velikim hotelima (Collins D. ).
Navodimo neke od najzanimljivijih butik hotela u svetu.
JK Place u Italiji istie toplinu i porodinu atmosferu po malom broju soba
(dvadeset) i restoranu na vrhu sa pogledom na krovove Firence. Na raspolaganju su i kutak za itanje u biblioteci, pored upaljenog kamina i domaeg ajnog
peciva.
Do Hotela Casadelmar u Port Vecchiu (Korzika) moe se doi automobilom,
brodom ili helikopterom. Hotel raspoolae bazenom i privatnom plaom, nudi
bogat program aktivnosti na moru (skijanje na vodi, ronjenje) i na kopnu (jahanje, voznja helihopterom, golf), nudi masau (sa okoladom, indijsku, tai).
Slika 8 Hotel Casadelmar, Porto Vecchio, Korzika
Izvor: http://www.hotel.info/booking.aspx?gclid
77
Poznate holivudske linosti esto biraju ovu destinaciju u sportsko-rekreativne

svrhe. Las Alamandas Resort Hotel u Meksiku prua usluge i aktivnosti idealne za oporavak, razvoj i odravanje fizike kondicije. Bogat sportski program
obuhvata odbojku na plai, tenis, skijanje na vodi, jahanje, vonju biciklom,
boanje i jo mnoge druge. Programu fizikih aktivnosti prikljuuje se ponuda
kvalitetnog menija: svei morski plodovi, riba i voe iz bate hotela.
Slika 9 Las Alamandas Resort Hotel, Puerto Vallarte, Meksiko
Izvor: http://www.alamandas.com/
U Hotelu Secret de Paris oslikani zidovi u gostinjskim sobama stvaraju iluziju

da su kreveti postavljeni na najpoznatijim pariskim atrakcijama u muzeju Orsay, u
Mulen Ruu i Ajfelovom tornju a manje poznate anegdote o francuskoj prestonici ispisane su po zidovima hotela. Jedinstveno iskustvo ovog prostora prua gostima
oseaj upoznavanja Pariza na jedinstven nain, otkrivanja tajni, neeg izvanrednog,
to je mogue samo iz ovog dizajn hotela.
4.2.2. Koncept butik hotela
Butik hotel je termin korien za opis originalnog i luksuznog hotela koji odlikuje
jednu temu i jedan stil, a sinonimi su dizajn hotel ili lifestyle hotel.
Ovi hoteli pojavili su se osamdesetih godina u Londonu, Njujorku i San Fransisku
i postali vrlo popularni krajem devedesetih. To su mali samostalni hoteli do sto soba,
koji se razlikuju od drugih svojim dizajnom i proizvodom. Takav koncept hotelskog
proizvoda zasniva se na urbanoj lokaciji, dizajnu, personalizovanoj usluzi i izbegava sterilnost koja se moe doiveti u veini luksuznih hotela u sklopu velikih hotelskih lanaca.
Glavne razlike u odnosu na velike hotele su te da je svaki butik hotel zasnovan na
jedinstvenom konceptu i dizajnu i da ne mora strogo da potuje standarde, odnosno originalnost moe da se pretvori u konkurentsku prednost. Na primer, ovi hoteli
mogu da obezbede svojim gostima sva mogua komunikaciona sredstva u sobi (ali i ne
moraju), mogu da stave akcenat na udobnost i mir.16
16
78
Izvor : Hotel Magazine
Dizajn hoteli su fleksibilniji od drugih oblika hotelskog smestaja jer dozvoljavaju

odreen stepen iznenaenja i subjektivnog doivljaja prilikom ispunjavanja oekivanja potroaa. Ovaj tip hotela moe da se opie kao privatna rezidencija u koju posetilac dolazi kao gost, uz to da je ve poznat njegov profil, pa je mogue anticipirati
njegove elje i potrebe.
Standardizacija i uniformizacija hotelijerskih usluga bile su neophodne da bi se
razvile pouzdanost (sposobnost pruaoca usluga da isporui obeane usluge na odgovarajui nain) i poverenje (dobro miljenje, pozitivno iskustvo i asocijacije koje
pruaju dopunsku vrednost potrosacu) kod korisnika. Tanije, gosti su teili ka predvidljivosti, kontroli i sigurnosti, to je preduslov svakog prijatnog turistikog iskustva.
Iz tih razloga, slogan lanca Hilton je jedno vreme bio: Svaki na hotel je Amerika u
malom. Iz jednog objekta u drugi, iz jedne sobe u drugu, nije bilo iznenaenja, kvalitet je bio isti, norme ispotovane i oekivanja ispunjena.
Razvoj dizajn hotela zasniva se na optem trendu poveane tranje za diferenciranjem u hotelijerskim proizvodima. Putnici zainteresovani za ovaj hotelski segment
su poslovni putnici, ljubitelji umetnosti i baby boomeri17.
Baby boomeri su osloboeni odgovornosti kao to su roditeljstvo ili stalno zaposlenje, oni trae zabavu, udobnost i kvalitetne proizvode, a gosti koji spadaju u mlae
generacije su visokoedukovani, kosmopoliti koji mnogo putuju i konstantno ele nova
iskustva. Zbog toga obazrivo dizajniranje enterijera postaje imperativ jer se ne smeju
pomeati popularna kultura i visoka umetnost. Veina savremenih turista esto ne
razlikuje ova dva pojma i trai atrakcije koje predstavljaju njihovu kombinaciju jer
taj efekat moe biti neoekivan i zanimljiv. Beskonana komercijalizacija umetnikih
dela i elemenata kulture predstavlja umetnost i kulturu kao proizvode koji se konzumiraju i tako dolazi do njihove banalizacije18.
4.3. Modeli konstrukcije hotela

4.3.1. Ramovske konstrukcije
Glavni konstrukcioni sistem i visokih i srednje visokih graevina je elina ili armiranobetonska ramovska konstrukcija. elina ramovska konstrukcija se primenjuje
kod izgradnje poslovnih zgrada koje se prave sa malo zidova ili bez zidova i viseim
plafonima. Meutim, delovi hotela u kojima su hotelske sobe grade se mnogo jednostavnije, sa ravnim betonskim ploama ili izlivenim betonskim ploama. Bez potrebe
za postavljanjem cevi ili prostranog ugradnog osvetljenja, donja strana ploe u zavr17 Naziv za generaciju ljudi roeni hnakon zavretka Drugog svetskog rata. Zbog velikog broja novorodjenadi, ezdesete godine su zabelezene kao vreme eksplozije nataliteta.
18 Dizajn hoteli su deo neke kulture, dekor jedne epohe, unikati koji podstiu kreativnost ili razvijaju
oseaj nostalgije
79
noj obradi moe lako da dobije oblik povrine plafona. Dok je tipian elini ram manje adekvatan za konstrukciju hotelskih soba, on se koristi za izgradnju ultravisokih
megahotela i na onim lokacijama gde korienje elinog rama moe doneti utedu.
Sve visoke graevine moraju biti projektovane tako da su otporne na vetar i seizmoloke uslove, to esto iziskuju dijagonalno podupiranje ili drugu pogodnost u samoj
konstrukciji.
elik mnogo vie odgovara prostorima sa dugakim ploama i zato se ee koristi
u javnim i pomonim prostorijama hotela. Razmak izmeu stubova i ramovska konstrukcija treba da budu projektovani tako da mogu fleksibilno da se prilagode raznim
sadrajima hotela u sluaju promene na tritu i potrebe za renoviranjem objekta u
budunosti. (Walter A., str. 336)
Tabela 9. Alternativne konfiguracije sistema izgradnje
Veliina
Ultravisoki: vie od 70 spratova
Visoki: 2070 spratova
Srednje visine: 619 spratova
Nizak: 3 5 spratova
Prizemni: 12 sprata
Konfiguracija hotelske sobe
Ploa: hotelske sobe s obe ili s jedne strane hodnika
Kula: hotelske sobe rasporeene oko centralnog jezgra
Atrijum: sobe oko viespratnog unutranjeg prostora ili pored njega
Meavina: kombinacija konfiguracija
Vila: pojedinane jedinice ili niski klasteri soba
Vrsta konstrukcije
Armiranobetonski okvir: ravna ploa, izlivena na mestu, montana, prenapregnuta, prenapregnuta posle stvrdnjavanja, forme tunela koje se iznova koriste itd.
Kombinacija betona izlivenog na mestu i prethodno izraenog poda i zidova
elina ramovska konstrukcija: teka ili laka konstrukcija
Zidani nosei zid
Ploa: jedinice poda i zidova fabriki izraene ili na licu mesta
Modularna graa: montani moduli hotelskih soba
Drvena ramovska konstrukcija (vile)
Metodi i materijali za unutranjost
Razmak izmeu stubova
Jednostrani pregradni zid: stubovi u svakoj particiji hotelske sobe
Dvostrani pregradni zid: stubovi u svakoj drugoj particiji hotelske sobe
Svaka trea: obino etiri stuba po irini krila hotelske sobe, dva unutranja postavljena
otprilike na pozicijama jedne treine i dve treine
Bez unutranjih stubova: stepenasti nosa
80
Graevinski materijali
Spolja: razmatrati racio stakla i zidove; kriterijumi za performanse svih materijala
Zavrna arhitektonska obrada enterijera
Zavrna dekorativna obrada enterijera
Mainska i elektrokonfiguracija i okruenje
Centralni paket jedinica nasuprot pojedinanom
Relativni prvi trokovi nasuprot trokovima ivotnog ciklusa
Alternative za jedinice obnavljanja toplote
Posebna brojila za pojedinane prostorije
Kogeneracija i ostali sistemi
Tehnologija zatite ivotne sredine
4.3.2. Konstrukcija noseeg zida

Drugi pristup je potpuna eliminacija ramovske konstrukcije i, poto hotelske sobe
sadre paralelne zidove koji su otprilike udaljeni po 4 m, oni se mogu koristiti kao
nosee particije. Dok su za prve izgraene oblakodere korieni zidani nosei zidovi s
osnovicom irine od metar pa i vie, betonska blok-particija od 20 cm podrava graevine sa do 24 sprata, kao to su kongresni hoteli Clarion and Rosen Centre u Orlandu,
Florida. (Walter A., str. 337) Konstrukcija sa noseim zidom je jeftina i moe da se
postavi relativno brzo i, pored toga, nudi beneficije u pogledu akustike i otpornosti na
poar. Dok je logian izbor za hotelske sobe, nosei zid ograniava fleksibilnost javnih
i pomonih prostorija na niim spratovima. Zato se nosei zidovi moraju kombinovati
sa drugim sistemom; u Rosen Centre oni su postavljeni na vrhu dvospratne betonske
ramovske konstrukcije.
4.3.3. Montana modularna konstrukcija
Trei konstrukcioni pristup koristi fabriki proizvedene modularne jedinice soba
(svaka jedinica moe da sadri jednu ili dve sobe), izlivene konstrukcione delove i
montane sisteme. Glavna prednost ovih sistema su brzina i kontrola kvaliteta njihove proizvodnje. Prednost modularnog sistema hotelskih soba je u tome to prua
potpune jedinice soba, toalete sa vodovodnim cevima, svim zavrnim obradama i nametajem. Jedinice se na licu mesta podiu kranom iz kamiona i postavljaju na svoja
mesta, a vodovodne cevi i elektrini prikljuci su jedine stvari koje nedostaju. Opte
govorei, javne prostorije se grade na konvencionalan nain ili sistemom montanih
ploa. Betonski moduli datiraju iz poznih 60-ih godina prolog veka kada su prvi put
napravljeni za Svetski sajam u Montrealu, a za izgradnju hotela koriste se od 70-ih
godina prolog veka, i to u SAD, na Bliskom istoku i Pacifikoj regiji, ukljuujui i
visoki hotel Hilton Palacio del Rio sa 515 soba u San Antoniju, u Teksasu i Hyatt
Regency sa 326 soba u Makaou. (Walter A., str. 337)
81
Razlike izmeu arhitektonskih, konstrukcionih i mehanikih zahteva hotelskih

soba i zahteva javnih/pomonih prostorija sugeriu da oni mogu da budu odvojeni
tako da se za svaku vrstu mogu koristiti najadekvatnji inenjerski sistemi. Na primer,
arhitekti mogu da odaberu ravne ploe na zidanim noseim zidovima za konstrukciju
hotelskih soba i laki elik za vee javne i uslune prostorije. Ovo odvajanje doputa
veu fleksibilnost u pogledu poloaja graevine, visine i postavljanje HVAC opreme u
blizini javnih i pomonih prostorija; krae distributivne linije do hotelskih soba; s tim
u vezi i utedu energije. Inicijalni trokovi izgradnje neto su vei po jedinici prostora
za javne prostorije zbog dodatnih konstrukcijskih zahteva i mainskih sistema.
4.4. SPOLJNI OMOTA ZGRADE

Izbor materijala za spoljnu fasadu ili oblogu uveliko zavisi od veliine zgrade,
strukturalnog oblika, lokacije i karakteristika datog prostora. Tradicionalna izgradnja
u gradskim centrima je uglavnom koristila kamen (prirodni ili vetaki) ili cigle za
oblaganje fasade. Visoke zgrade skeletne strukture najee se obavijaju odgovarajuim omotaem laganim i pogodnim za ienje. Postoji trend korienja reflektivnih
materijala (stakla) za panele i prozore u postojee okruenje. Vea panja je posveena termikoj izolaciji kako bi se smanjila potreba za hlaenjem i grejanjem.
U Manjim hotelima i motelima fasade mogu biti izraene od cigle, zatim malterisane i bojene i sl. Meutim, u ovim sluajevima veliki problem su odravanje (ienje,
farbanje, opravke ) i vek trajanja.
4.4.1. Oblikovanje krova
Krov hotelske zgrade esto je najuoljiviji arhitektonski element, bilo zbog njegovog dominantnog poloaja, bilo zbog topografije okruujueg terena. Obalna linija
je esto profilisana siluetama hotelskih zgrada, a slian fenomen se javlja i u drugim
turistikim centrima i zonama.
Naalost, arhitekte esto ne vode dovoljno rauna o krovovima, pa se na njih sueljavaju razliite instalacije, maine, ureaji za ventilaciju, tankovi za vodu i sl.
Oblikovanje hotelskog krova treba da bude predmet inovacije, originalnosti i kreativnosti. Ispod krova mogu se nalaziti razni tehniki ureaji (mainski deo za liftove, klimatizaciju itd.), a u zgradama ograniene visine moe biti korien za dodatne
sobe, odnosno smetaj gostiju.
U svim sluajevima je vano da oblik krova bude u skladu s visinom i veliinom
zgrade. Po pravilu, primena raznovrsnih krovnih konstrukcija je ograniena na zgrade
male i srednje visine. Krovovi visokih hotelskih zgrada su najee ravni zbog tehnikih ureaja, restorana na krovu itd. Na krovove mogu biti postavljeni i prozori kako
bi se proputala prirodna svetlost ukoliko se ispod njih nalaze sobe, kuhinje, slubene
prostorije i sl. Za izgradnju krovova mogua su razliita konstrukciona reenja.
82
4.4.2. Konstrukcija krova

Prostor ispod krova mora da omogui postavljanje mehanike i druge tehnike
opreme (ukljuujui predvianje moguih izmena) za dizanje i sputanje liftova i platformi za ienje fasade, tankove s vodom, klimatizaciju itd. U specifinim sluajevima postavljaju se rotacioni ureaji i ine za kretanje rotirajuih restorana. Sigurnost
(zatitne ograde, pristupna platforma itd.), zatita od vatre i oluje, smanjenje gubitaka
ili dobitaka toplote, insonorizacija, drenaa povrinskih padavina s krova imaju specifine zahteve.
4.4.3. Servisni prostori
Brojna oprema i instalacije neophodni hotelu zahtevaju panju pri inicijalnom planiranju zgrade. U najirem smislu, veliina i pozicija instalacije i opreme odreene
su u sledeem smislu: neophodna veliina prostora: odreena dimenzijama ureaja i opreme, kao i potrebom pristupa, odravanja i kontrole, i lokacije: u odnosu na
gostinske sobe (posebno kupatila), javne prostorije i operativne prostorije (kuhinja,
veernica, bazen, kompjuterska soba, komunikaciona oprema, upravne i kontrolne
prostorije).
83

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
84
ta se podrazumeva pod zgradom ugostiteljskog objeta?

Od koja tri sektora se sastoji hotel?
ta je butik hotel?
ta je dizajn hotel?
Koje konstrukcije hotela postoje?
ta je ramovska konstrukcija hotela?
ta je konstrukcija noseeg zida?
ta je montana modularna konstrukcija hotela?
Na koj nain se projektuje konstrukcija hotelskog krova?
GLAVA
PROBLEMI IZGRADNJE
OBJEKTA

objasnite znaaj detaljnog urbanistikog plana za izgradnju hotela;
znate koje su osnovne regulative koje bi morao znati investitor pre
odpoinjanja gradnje hotela;
objasnite znaaj interesa lokalne zajednice povodom izgradnje hotela;
znate ta sve treba potencijalni investitor da trai od nadlenog organa
uprave skuptine optine;
znate ta sve treba da sadri obavetenje od nadlenog organa uprave
skuptine optine ili reenje o lokaciji;
objasnite kako i ko sve vri nadzor nad izgradnjom hotela;
znate koja su pravila i ta sve utie na odreivanje neophodne povrine
zemljita za izgradnju hotela;
znate kako se moe uspeno ekonomisati prilikom izgradnje;
znate kako se planira sprat hotela;
znate koje vrste projektnih reenja su najekonominije;
znate kako se definie raspored soba i koji su to presudni faktori ;
znate kako se odreuje struktura soba.
5.
REIM I USLOVI GRAENJA
zmeu detaljnog urbanistikog plana, investitora, graevinskog zemljita i reima

graenja postoji uzajamna uslovljenost i zavisnost. U toj sprezi se obino polazi od
detaljnog urbanistikog plana, ija je izrada uslovljena onim to investitor eli, to
graevinsko zemljita omoguava i to je dozvoljeno ili zabranjeno, u okviru reima
graenja, propisa ili drutvenih dogovora.
U realizaciji prostornog plana, od planske koncepcije do useljenja u novi objekat,
postoji vie faza realizacije. U tom procesu izdvajaju se kao inioci razvoja: investitor
koji je odluujui faktor za poetak progresa realizacije, i detaljni urbanistiki plan
u kome su usaglaeni svi inioci razvoja koji obavezuje investitora. Jo se izdvajaju
dve linije sprovoenja plana, i to: linija obezbeenja zemljita i linija reima i uslova
graenja.
Veoma vaan elemenat koji utie na ureenje prostora i zgrada je set dravnih
propisa o upotrebi zemljita i graevina u jednom mestu. Pre kupovine zemljita investitor bi trebalo da se obavesti o propisima koji su na snazi i o nainu na koji oni utiu
na projekat (broj soba i spratova, parking prostor, uslovi iz okruenja itd.). Osim toga,
ove regulative slue i da zatite vlasnika od neodgovarajueg budueg razvoja u okolini i da se ustanovi neka vrsta osnove za razvoj projekta. Osnovne regulative ukljuuju
sledee opte kategorije: (Walter A., str. 248)
propise o zoniranju i upotrebi zemljita
standarde gradnje, planiranja i uspenosti poslovanja
zakone o ouvanju istorijskih znamenitosti
propise o ouvanju ivotne sredine
drutvene interese.
Zoniranje kojim se ustanovljavaju parametri ta i u kojoj koliini moe da se gradi zasniva se na potrebi drutva da kontrolie odreen tip razvoja i da meusobno
razdvoji nekompatibilne korisnike. Grad (ili neka druga nadlenost) podeljen je na
korisnike zone (stambene, trgovinske, industrijske itd.) sa posebnim propisima za
svaku pojedinano. Nekoliko trgovinskih zona koje se mogu pronai na mapi, na primer, imae razliite propise za njihovo postavljanje (razmak izmeu zgrada i poseda),
visinu (broj spratova), gustinu (broj jedinica), parking prostore itd. Propisi o zoniranju veoma variraju; u ruralnim predelima izgradnja moe biti regulisana sa dva ili tri
propisa ili da ne bude uopte regulisana. U urbanim zonama varijacije se mogu kretati
od maksimalne visine od 3 do 6 spratova u stambenim kvartovima, do nepostojanja
87
ogranienja u poslovnim kvartovima u strogom centru. U pojedinim sluajevima zemljine parcele se kombinuju i omoguuje se vei razvoj nego to bi to bilo dozvoljeno
na samo jednoj parceli. Grad moe da zaslui bonus pri zoniranju u zamenu za sadraje kao to su poveani publicitet ili javne povrine.
Manja dostupnost javnih slubi moe ograniiti projekte koji imaju specijalne zahteve vezane za vatrogasna odeljenja, kole, biblioteke, kapacitet puta i komunalne
infrastrukture (posebno vodovodni i kanalizacioni sistem). U manjim gradovima preduzetnici esto kupe novu vatrogasnu opremu (kamion sa merdevinama, npr.) da bi
privukli panju lokalnih vlasti i odobrili projekat.
Upoznavanje sa lokalnom agencijom za planiranje i razvoj ili graevinskog sektora
neophodno je u to ranijoj fazi. Oni su izvor najnovijih informacija, daju preliminarno
objanjavaju propise o zoniranju i gradnji i pomau pri identifikaciji dodatnih propisa
koje nameu druge agencije ukljuene u proces regulacije. U pojedinim drutvima
ove poslove obavljaju regionalna odeljenja za planiranje. Projekti u osetljivim teritorijama trebalo bi da se vode primenom detaljne Studije o uticaju na prirodno okruenje (Environmental Impact Study) prilikom modifikacija razvojnog plana. U sastavu
podruja mogu se nai vlana zemljita i plavne zone, to zahteva konsultaciju sa US
Army Corps of Engineers (Ameriko udruenje ininjera). Kako razvoj projekta odmie, druge agencije se ukljuuju u proces, zaduene za detalje poput infrastrukturne
povezanosti, skladitenja otpada, postavljanja oznaenja, osvetljenja itd. (Walter A.,
str. 249)
Investitor bi trebalo da poznaje interese lokalne zajednice i ukljui ih u proces
planiranja,kako bi obe strane bolje razumele tue i zadovoljile svoje interese. Investitor moe mnogo lake da preduzme potrebne izmene i izuzetke ili moe da zatrai
posebne bonuse kako bi unapredio projekat ukoliko grad to odobrava.
Budui investitor mora da zna gde e graditi i pod kojim uslovima. Takve informacije sadre detaljni urbanistiki plan i propisi koje optina donosi radi realizacije
plana i utvrivanja reima graenja. U detaljnom urbanistikom planu nisu odreena
mesta i uslovi graenja za svaku radnu organizaciju posebno, izuzev ako se ne radi o
nekom velikom objektu. U svakom pojedinanom sluaju na inicijativu potencijalnog investitora utvruje se da li se poseban sadraj koji investitor predvia moe da
uklopi i usaglasi s optim sadrajem utvrenim u detaljnom urbanistikom planu za
konkretnu lokaciju. Tada potencijalni investitor podnosi pismeni zahtev nadlenom
organu uprave skuptine optine i trai obavetenje ili reenje o lokaciji. Potencijalni
investitor zahteva:
lokaciju, odnosno mesto gde e se objekat graditi;
urbanistiko-tehnike uslove za graenje ili za izvoenje radova druge vrste.
Obavetenje, odnosno reenje o lokaciji investitoru izdaje u pismenoj formi
optinski organ uprave nadlean za poslove urbanizma ili ovlaene prostorno
planske organizacije. Pritom se obavezno pridravaju:
88
detaljnog urbanistikog plana;

propisa donetih radi sprovoenja urbanistikog plana, i drugih propisa kojima
se regulie reim izgradnje.
Obavetenje, kao akt realizacije urbanistikog plana, upravno-pravnog je karaktera
i naroito sadri:
izvod iz detaljnog urbanistikog plana (regulacionog plana, plana za graenje),
odnosno urbanistikog projekta ako je raen;
kopiju geodetskog plana sa granicama graevinske parcele i odnosima prema
susednim parcelama i objektima sa oznakom parcele lokacije;
horizontalne i vertikalne osnove objekta (graevinska, regulaciona i investiciona linija);
mesto i nain prikljuenja objekta na javni put, ulicu i instalacije infrastrukture;
uslove u pogledu prethodnih radova koji se mogu izvriti prilikom privoenja
zemljita planom utvrenoj nameni (ureenje zemljita ako se radi o neureenom zemljitu, ruenje objekata itd.);
uslove arhitektonskog oblikovanja, namena, poloaj, funkcija, oblikovanje graevine i drugo;
parkiranje odnosno garairanje,
pomone objekte (trafostanice, skladita i slino);
uslove za primenu mera zatite i oblikovanje sredine, zatite od elementarnih
nepogoda i optenarodne odbrane; i
obaveze za pribavljanje posebne saglasnosti nadlenih organa i organizacija
ako je propisima predvieno.
Na osnovu dobijenog obavetenja ili reenja o lokaciji investitor pristupa pripremi
investiciono-tehnike dokumentacije koja se sastoji od niza dokumenata grupisanih u
investicioni program i tehniku dokumentaciju.
Kada je investiciono-tehnika dokumentacija izraena, investitor preuzima inicijativu i trai od organa optinske uprave nadlenog za poslove urbanizma potvrdu
ili saglasnost. Potvrda se daje na samoj investiciono-tehnikoj dokumentaciji, posle
pregleda i uporeivanja sa urbanistikim planom i lokacijom, i datim urbanistikotehnikim uslovima. Ovo je ujedno i poslednji oblik prostornoplanske kontrole pre
pristupanja graenju. Sa tako pribavljenom saglasnou investitor stie uslove da trai
odobrenje za graenje i u tom smislu podnosi zahtev, koji izmeu ostalog sadri:
vrstu i opis objekta, odnosno radova,
investiciono-tehniku dokumentaciju;
lokaciju sa urbanistikom saglasnou;
dokaz o vlasnitvu ili pravu korienja zemljita,
pribavljanje saglasnosti i miljenja; i
drugo to propie optina.
89
Graenje se nadzire i kontrolie. Pored unutranje kontrole koja postoji u svakoj

graevinskoj radnoj organizaciji postoje jo dve vrste nadzora: investitorski i javni.
Investitorski nadzor organizuje sam investitor radi kontrolisanja da li se u svemu
izvoa radova dri dogovora, odnosno investiciono-tehnike dokumentacije. Investitor i izvoa se dogovaraju o nainu nadzora, meusobne sporove reavaju sporazumno ili preko suda.
Javni nadzor vre organi inspekcije (tehnike i sanitarne) drutvenopolitikih zajednica. Oni kontroliu da li se radovi izvode u svemu na osnovu investiciono-tehnike dokumentacije i uslova utvrenih u odobrenju za graenje i odgovarajuim propisima. U sluaju odstupanja, inspekcija moe narediti da se neispravnosti otklone u
odreenom roku, a ako se to ne uini, moe zabraniti dalje izvoenje radova. Reenje
o prestanku graenja, pa ak i ruenja izgraenog, donosi organ optine koji je dao
odobrenje za graenje. Postupak albe tee u svemu po upravnom postupku.
Po zavretku izgradnje investicionog objekta ili dela tog objekta, pre poetka upotrebe ili putanja u pogon, potreban je tehniki pregled. Bez tehnikog pregleda nema
dozvole za upotrebu objekta, a bez te dozvole objekat se ne moe koristiti ili staviti
u pogon. Inicijativu za tehniki pregled daje investitor ili izvoa radova. Zahtev se
podnosi organu koji je izdao odobrenje za graenje. Kada dobije zahtev, organ obrazuje komisiju koja obavlja pregled. Pregledom se utvruje: da li je objekat izgrade u
skladu s investiciono-tehnikom dokumentacijom; da li je u skladu sa standardima i
normativima i tehnikim propisima, odnosno da li je bezbedan za ljude, saobraaj, susede itd. Pozitivan nalaz povlai izdavanje odobrenja za upotrebu objekta, koji izdaje
organ optinske uprave za graevinske poslove. Sticanjem takvog odobrenja mogui
su useljenje i korienje objekta. Time se zavrava i postupak sprovoenja prostornog
plana. Ono to je plan davao kao mogue reenje pretvoreno je u objekat, u novo
stvoreno bogatstvo.
5.1. POVRINA ZEMLJITA

Ne postoje pravila koja odreuju povrinu zemljita neophodnu za hotel ili drugi
tip smetajnog objekta. Veliina zemljita e zavisiti od smetajnog kapaciteta planiranog objekta, a to ne ukljuuje samo sobe i apartmane ve i u hotelima-restoranima,
barove, kongresne i banket-sale i druge prostorije. Veliina parcele takoe zavisi od
cene graevinskog zemljita i broja spratova koji mogu biti koncentrisani na tom prostoru; to su aspekti koji utiu na izvodljivost projekta, ali koji su najee van kontrole
investitora. Parking za automobile i prostor za rekreaciju su esto vani zahtevi koji
mogu biti van zgrade ili inkorporirani u okviru nje ukoliko su opravdani vei trokovi.
Priblina cena podzemnog parkinga je 20 : 1, a parkinga na krovu 7,5 : 1 u odnosu na
spoljni parking van zgrade.
Ove povrine odravaju vie trokove zemljita u gradovima, a posebno u njihovim
centrima. U odnosu na hotele od 23 sprata, trokovi izgradnje visokih zgrada istog
kapaciteta su uveani za oko 20 % po jedinici povrine.
90
Trokovi lokacije. Inicijalni trokovi zemljita i ogranienja gradnje (visina, gabariti itd.) kljuni su faktori koji odreuju rentabilnost projekta. Trokovi zemljita obuhvataju kupovinu ili iznajmljivanje zemljita (naknada za dobijanje i korienje), kao i
neki drugi trokovi koji ukljuuju pravo pristupa. Pregovori oko dobijanja zemljita esto mogu biti dugi i komplikovani dok se sa svim vlasnicima ne postignu zadovoljavajui
dogovori, ne obavi raseljavanje u druge objekte ukoliko je to potrebno itd. Raiavanje
datog terena (ruenje postojeih objekata, na primer) moe biti ogranieno ili produeno zbog propisa za ouvanje i zatitu, to izaziva i dodatne trokove i ogranienja pri
oblikovanju i odreivanju njegovog kapaciteta.
Trokovi pripreme lokacije ukljuuju vie od same pripreme za izgradnju (trokovi
razvoja, takse, dozvole itd.). Trokovi se takoe javljaju u vremenu; ukoliko je vreme
za pripremu crtea, planova, ugovora, kao i izgradnju i opremanje krae, krai je inicijalni period finansiranja dok hotel ne postane operacionalan i ne pone da donosi
prihode.
Trokovi zemljita uestvuju procentualno u ukupnim investicionim trokovima
najee izmeu 10 i 20 % ali mogu biti i vii na veoma atraktivnim lokacijama (obala
mora, jezera, centra grada i sl.).
Prilikom izgradnje na udaljenim mestima tekoe se mogu javiti pri odreivanju
legalnog vlasnika, sa rizikom od kasnijih zahteva. Pristup i obezbeenje infrastrukture
mogu uticati na poveanje trokova.
Smetanje hotela na atraktivnim lokacijama (obale mora i jezera, planinske padine
itd.) moe uticati na tekoe prilikom oblikovanja i izgradnje objekta, to moe znaajno uveati i trokove: npr. iskopavanje stena, rizik od klizanja zemljita, poplave,
lavine, tete od talasa itd.
5.2. EKONOMINOST IZGRADNJE

Veliki broj savremenih istraivanjem u oblasti hotelskog planiranja usmeren je ka
izgradnji objekata za turistiki smetaj uz to manje trokove. Istraivanja trita u
evropskim zemljama utvrdila su da postoji velika potencijalna tranja za smetajnim
kapacitetima sa niskim cenama usluga, pa se u tom smislu razliitim merama stimuliu investicije u ovakvu vrstu objekata. Investicioni trokovi najjeftinijeg hotela od 100
leaja iznose oko 1,87 miona dolara (na obali), a oko 2,2 miliona dolara za isti takav
hotel u centru grada. Ovi trokovi vae za razvijene evropske zemlje.
Trokovi izgradnje konvencionalnih hotela mogu se smanjiti na vie naina.
Planiranje: kako bi se ostvarili precizni trini ciljevi.
Razmetaj prostorija: simplifikacija strukturalne konstrukcije odvajanjem modularnih sobnih blokova od velikih javnih prostorija.
Izgradnja: eliminacija skupih i vremenski dugotrajnih operacija.
Tehnike instalacije: izostavljanje klimatizacije, telefona u sobama, kao i liftova
kad je to mogue.
91
Pojednostavljenje konstrukcije i oblika zgrade uz veliko korienje standardnih, prefabrikovanih elemenata i sistemske gradnje.
Korienje ugraene instalacije u gotovim elementima kad god je to mogue.
Bolja organizacija u cilju smanjenja trokova i utede vremena.
Nekonvencionalni oblici smetaja razvijeni su delimino iz potrebe za smanjenjem trokova, pomou izgradnje relativno jednostavnih jedinica, a radi zadovoljavanja potreba za neformalnim i jeftinim smetajem.
U svim sluajevima oprema i usluge koje se nude su minimalne, ali se umesto toga
obezbeuje mogunost samostalne pripreme hrane (male kuhinje). Ovi objekti mogu
radi vee utede imati i zajednika kupatila i kuhinje. Na ovom konceptu se grade
odreeni tipovi turistikih i apartmanskih naselja.
Hosteli su takoe jedna od alternativnih formi smetaja pogodnih za omladinu,
hodoasnike i druge putnike koji trae jeftin smetaj u sobama sa zajednikim kupatilom i toaletima.
Ekonomina izgradnja smetajnih objekata se najee obezbeuje i pomou korienja zgrada od 12 sprata komponovanih od modularnih jedinica koje se mogu
prilagoditi razliitim lokacijama i konfiguracijama terena. Izgradnja moe biti i tradicionalna (visine i gabarita odgovaraju lokalnim uslovima) ili nekonvencionalna, korienjem prefabrikovanih elemenata i tehnika sistemske gradnje.
Vaan aspekt nekonvencionalne izgradnje je vek trajanja korienih materijala i
konstrukcije u celini. Preterane utede prilikom investicionog ulaganja mogu imati
negativne efekte u periodu eksploatacije u smislu poveanja trokova odravanja i
skraivanja ivotnog veka zgrade. S obzirom na veliki intenzitet korienja hotela, korieni materijali su izloeni znatno veim optereenjima i habanju od onih u domainstvu, pa to uvek treba imati na umu prilikom izbora materijala jer esto najjeftinije
kupljeni materijali budu najskuplji u eksploataciji (brzo troenje, odravanje, zamena,
kratak vek trajanja).
Alternative nekonvencionalne izgradnje obuhvataju sledee.
Prefabrikovani elementi se sklapaju na licu mesta.
Kompletne jedinice se u celini ili u delovima transportuju do gradilita, gde se
postavljaju na pripremljene temelje ili u okviru strukturalnih delova zgrade.
Modularne jedinice (sobe, kupatila, kuhinje) mogu biti meusobno povezane
na licu mesta.
Betonski elementi se formiraju na licu mesta ili drugde pomou kalupa pogodnih za viekratno korienje.
Korienje prefabrikovanih i standardizovanih elemenata u manjoj ili veoj meri
utie na gubljenje raznovrsnosti i individualnosti arhitektonskog dizajna zgrade. Nasuprot tome, korienje manjih jedinica esto omoguava fleksibilnije prilagoavanje
lokaciji u smislu korienja prednosti konfiguracije terena, ureenja pejzaa.
92
Ishrana moe biti obezbeena u centralnoj restoranskoj jedinici (sa mogunou

usluivanja za stolom ili samousluivanja). Ova jedinica se esto kombinuje sa salonom, barom i drugim prostorijama za drutvene aktivnosti.
5.3. Planiranje i organizacija sprata hotela

Planiranje tipinog sprata u hotelu, namenjenog sobama za goste, predstavlja jedan od najveih izazova u hotelskom dizajniranju. S obzirom na to da sobe i apartmani zauzimaju 6585 % ukupne povrine spratova hotela ili kompleksa, i najmanja
uteda u planiranju jednog sprata umnoava se vie puta. Shodno tome, osnovni cilj
planiranja svakog smetajnog objekta trebalo bi da bude to vei broj soba koje se
mogu lako prodati i minimiziranje vertikalnog jezgra, horizontalne cirkulacije i neophodnih pomonih prostora. (Walter A., str. 257)
Postoji nekoliko veoma bitnih arhitektonskih ciljeva. Arhitekta mora da odabere
odgovarajuu strukturu plana i orijentie zgradu tako da se unaprede fiziki izgled
i vidljivost celokupne strukture, da smanji trokove energije i da to bolje obezbedi
prostor za mogu budui razvoj. Zbog porasta tranje za smetajem vlasnik e hteti
da doda prostor (sobe), da li nadogradnjom krila, spratova ili konstrukcijom nove
graevine. Kod veine projekata, u zavisnosti od lokacije, arhitekta mora da razmotri
konfiguraciju i orijentaciju kako bi se iskoristila prednost pogleda iz soba. U samom
razvoju plana dizajner bi trebalo da smanji udaljenosti koje se moraju prepeaiti to
je vie mogue, kako za goste, tako i za osoblje, da obezbedi pomone funkcije (sadraje) i traga za nainom smanjenja trokova izgradnje i prostora koji se ne moe
prodati (unoviti). U tabeli 6 prikazani su osnovni ciljevi (svrha) planiranja spratova.
Zahtevi koje treba ispratiti prilikom ureenja spratova nisu brojni: odreen broj
soba i apartmana, pogodno locirani liftovi (javni i teretni), izlazno stepenite u stilu
sa hotelskim propisima i koje omoguuje bezbedan izlaz, prostor za odlaganje posteljine, stolnjaka, pekira i prostor za automate, kao i manja prostorija za telefonsku i
elektrinu opremu.
Analiza konfiguracije alternativnog plana za strukturu soba za goste predstavlja
jednu od najranijih faza izuavanja dizajna (konstrukcije) hotela, ak i pre nego to se
odobri taan (krajnja) kombinacija soba (struktura, tip sobe). Konceptualni program
moe obuhvatati npr. 300 soba, ukljuujui 15 apartmana prosene povrine od 32,5
m. (Walter A., str. 257) Arhitekta startuje s ciljem da obezbedi odreeni broj soba
odreene veliine, uzimajui u obzir sva ogranienja i mogunosti koje prua veliina soba, za poetak moe da odabere konfiguraciju hodnika sa sobama s obe strane,
kompaktniju vertikalnu strukturu ili prostraniju atrijumsku strukturu svaka sa svojim brojnim varijacijama. Zgrade male visine uglavnom se planiraju sa hodnikom u
kome su sobe s obe strane i mogu imati oblik slova L, T, etvrtast ili neki drugi. Neto
vie zgrade mogu se voditi istim emama, mogu biti u obliku piramide, a moe se
93
pripojiti i veliko predvorje, tako da neke od soba imaju pogled na unutranjost hotela.
Plan zgrade takav da sobe okruuju centralni deo moe imati pravougaoni, kruni
ili bilo koji drugi oblik. Konfiguracija atrijuma kod ranijih hotela kao to je Hyatt
Regency Atlanta imala je pravougaone osnove, a u dosta ranijim projektima i brojne
nepravilne oblike.
Koja je najpogodnija konfiguracija za sobe? U gusto naseljenim urbanim predelima, gde su cene zemljita visoke i gde prostor moe biti relativno mali, idealno ureenje javnih i pomonih prostora na niim spratovima moe predstavljati najkritiniju
taku razmatranja. Dva osnovna zahteva prilikom planiranja, poeljna lokacija javnog
i slubenog lifta i balska dvorana bez stubova, esto diktiraju i lociranje soba na odreenom mestu i njihov oblik. Meutim, u odmaralitima vai suprotno: unutranja
funkcionalna organizacija hotelskih elemenata je sekundarnog znaaja u odnosu na
paljivo postavljanje zgrada kako bi se minimizirao njihov uticaj na prostor i kako bi
se obezbedio pogled na okolinu, pejza i plae. Mnoga novija odmaralita karakteriu
ne pojedinane zgrade, ve brojne vile, kojima se umanjuje veliina projekta, a gostima se omoguuju bolja povezanost sa mestom, rekreativni sadraji i poveava se
oseaj privatnosti. U mestima u blizini aerodroma veliki problem su jaka svetla koja
uslovljavaju izbor posebnog plana kojim se sobe lociraju relativno nisko i iroko.
Tabela 10 Svrha (ciljevi) planiranja sprata za sobe
Lociranje i orijentacija
Locirati sobe tako da budu vidljive s puta
Orijentisati sobe tako da se pobolja pogled
Proceniti vizuelni uticaj i trokove konstrukcije razliitih konfiguracija planova
Izgled spratova
Organizovati plan tako da sobe zauzimaju najmanje 70 % ukupne povrine sprata
Locirati liftove i stepenite u unutranjosti kako bi
se spoljanji zid maksimalno iskoristio za sobe
Razviti plan hodnika (prolaza) kako bi se olakala
cirkulacija gostiju i osoblja
Pozicionirati sobe tako da se ogranii uticaj njihove strukture na balsku dvoranu i

druge javne prostore
Postaviti predvorje s liftovima u srednjoj treini

strukture
Razmotriti solarnu korist; uglavnom je

poeljno izlaganje u pravcu sever jug
nego istok zapad
Obezbediti slubeni lift, mesto za odlaganje krevetnine i automate u centralnu lokaciju

irina hodnika bi trebala da je minimalno 1,5 m
(prosek 1,65 m)
Kupatila u sobama trebalo bi da dele zajedniki
zid (lea uz lea) zbog ekonominijeg postavljanja cevovoda
Sobe za hendikepirane postaviti na niim spratovima u blizini liftova
Izvor: Walter A., str. 258.
94
Dok je izbor vrste plana rezultat uravnoteene brige o prostoru, okruenju i potrebama projekta, arhitekta mora da uvidi da e odreena konfiguracija oblikovati ekonominost projekta. Osim u sluaju ovih budetnih izdanja trokovi potrebni za
poetnu konstrukciju i opremu (nametaj), ureaje (u sastavu objekta) i opremu (FF &
E Furniture, Fixtures and Equipment), kao i za tekuu energiju i za zaposlene (plata i
sl.), vrsta plana utie i na stepen zadovoljstva gostiju. Najekonominiji dizajn ne mora
da predstavlja najbolji izbor. Mada, manje efikasan tip plana moe ponuditi vei izbor
tipova soba, interesantnije prostorne sekvence, krae razdaljine za peaenje i druge
prednosti koje utiu na to da gosti uvide i vrednuju iskustvo hotela.
5.4. MOGUA PROJEKTNA REENJA ORGANIZACIJE SPRATA HOTELA

Da bi investitor ostvario profit, tim projektanta mora maksimizirati procenat povrine spratova namenjenih sobama za goste i minimizirati koliinu uslunog i prometnog prostora (predvorje servisnog lifta, mesto odlaganja krevetnine i sl.). Premda
arhitekta i preduzetnik ne smeju zanemariti estetiku i funkcionalnost, jednostavno
poreenje nekih od alternativnih planova procentualnog odnosa prostora namenjenog za sobe i neprofitnog prostora moe dati efikasnija reenja.
Analiza planova na stotine razliitih spratova namenjenih sobama pokazuju da pojedini abloni daju efektnija reenja vezana za trokove nego drugi. Izbor jedne konfiguracije moe doprineti utedi od 20 % ukupne povrine spratova sa sobama i oko
gotovo 15 % ukupne povrine zgrade. Na primer, tri osnovne mogunosti dupli
red (graevinskih ploa ili materijala od kog se zida, cigle i sl.), pravougaona osnova
zgrade i atrijum ukoliko se izrauju s identinim sobama od 32,5 m, daju konaan
izgled koji varira od 44 do 54 m po sobi. (Walter A., str. 258)
Izuavanjem se takoe ukazuje na efekat koje e kasnije donete manje odluke imati
na efikasnost plana postavljanje soba tako da su leima okrenute jedna drugoj,
izbor hodnika s jednim ili dva reda soba, grupisanje javnih i slubenih liftova i efikasan pristup svim prostorijama. S obzirom na to da su sobe izuzetno vaan deo ukupnog hotelskog prostora, arhitekta bi trebalo da uspostavi niz kvantitativnih merila
(benmarking) za efikasnu izradu spratova za sobe.
Relativna efikasnost tipinog (klasinog) hotelskog sprata na kom se nalaze sobe
moe se najdirektnije uporediti izraunavanjem procenta ukupne povrine koja pripada spratovima na kojima se nalaze sobe. Varijacije se javljaju od 60 % u sluaju neefikasnog plana atrijuma, do vie od 75 % u lepo, neprobojno, hermetiki koncipiranom
prostoru sa duplim spoljnim zidovima (misli se na dupli red npr. cigli ili nekog drugog
graevinskog materijala, uglavnom u vidu ploe,sendvi zid). to je ovaj procenat
vei, to su trokovi izgradnje po sobi manji, to menadmentu omoguava izgradnju
dodatnih soba, vee sobe za istu kapitalnu investiciju, bolji kvalitet opremanja hotela
(nametaj) ili odreenih sistema u zgradi, poveanje ostalih prostora u hotelu, npr.
sale za sastanke ili rekreacione sadraje, kao i snienje trokova konstrukcije i projektnog budeta.
95
U narednoj tabeli, a radi orijentacije, dajemo strukturu povrina koja se odnosi na

gradske hotele.
Tabela 11 Standardne povrine za pojedine vrste hotelskih prostorija
Standardna povrina po
sobi u m2
0,93
Drutvene prostorije
Glavno predvorje i pult recepcije (15 % povrine)
Administracija (menader, rezervacija, raunovodstvo, blagajna,
telefon, centrala i toaleti)
Prostorije za iznajmljivanje
Banket i kongresne sale (30 % prostora)
Restorani i kafeterije
Koktel-bar i salon
Prostori za javnu cirkulaciju i hodnici
Javne ostave i toaleti
Ukupno
Servisne prostorije
Kotlarnica, mainske prostorije, elektrine centrale, kancelarije za
tehniko osoblje itd.
Ostave, magacini i slino
Radionice i prostorije za odravanje objekta
Prihvatni prostor, recepcija, ostava za prtljag
Glavna kuhinja i pomone prostorije
Ostava uz banket-sale, cirkulacija personala
0,93
0,19
2,23
1,67
0,65
0,93
0,37
7,90
1,30
0,93
0,37
0,65
1,11
0,56
Standardna povrina po
Drutvene prostorije
sobi u m2
Ostave za hranu, pie, rublje, pribor za jelo, hladne sobe
0,93
Ofisi za domainstvo, ostava za uniforme, krevetninu
0,93
Prostorije za personal, svlaionice, toaleti, tuevi, kantina
1,11
Cirkulacija u okviru servisnog prostora
0,93
Ukupno
8,82
Prostorije za goste
Sobe, individualna kupatila i ulazno predvorje
23,23
Prostor za cirkulaciju, liftovi i stepenite, hodnici
9,29
Ukupno po sobi
49,24
Izvor: Lawson, F. str. 56
Sledei odeljci opisuju, za svaku konfiguraciju sobe posebno, odluke u planiranju

koje imaju najvei uticaj na kreiranje ekonominog plana. U nekim planovima to je
broj soba po spratu, u drugim to je poloaj lifta, a u nekim oblik zgrade koji je i naj96
kritiniji. Uopteno, najefikasnije konfiguracije za izgradnju i funkcionisanje su one

gde je prostor cirkulacije (prometa) sveden na minimum da li dvostruki tip zida ili
kompaktna centralna osnova zgrade.
Tabela 12 Analiza sprata na kom se nalaze sobe19
Konfiguracija
Broj soba
po spratu
(varijacije)
Dimenzije
Sobe za
goste
(%)
Povrina
hodnika
po sobi
(m)
Komentar
Jednostrano postavljene sobe slab

konfiguracije
1230+
10 m x
duina
65 %
7,5 m
Vertikalan poloaj obino nije

uslovljen modelom sobe
Dvostrano postavljene sobe slab

konfiguracije
1640+
18 m x
duina
70 %
4,2 m
Ekonomina duina ograniena

izlaznim stepenitem postavljenim po kodeksu zgrade
2440+
24 m x
duina
4,6 m
Poloaj je poremeen, formirajui manji obim zida po sobi;

vie hodnika zbog predvorja
lifta
Pravougaoni
tower
1624
34 x 34
m
65 %
5,6 m
Planiranje se fokusira na
pristup sobama u uglovima;
nekoliko soba po spratu ini
izgled jezgra komplikovanim
Kruni tower
1624
2740
m
67 %
4,26
m
Velika koliina spoljanjih zidova; komplikovano za planiranje

kupatila
64 %
67,9
m
Centralni deo nedovoljan zbog

oblika; lake planiranje soba u
uglovima nego od pravougaonog oblika
8,8 m
Otvoren obim formira spektakularan prostor, otvorene

hodnike, mogunost za staklene liftove; zahteva posebnu
panju prilikom konstruisanja
za HVAC i dimnu evakuaciju
Nepravilan oblik
slab konfiguracije
Trougaoni tower
2430
Atrijum
24+
Varira
27 m
72 %
62 %

19
Svaka od navedenih konfiguracija spratova na kom se nalaze sobe ima odreene karakteristike koje utiu na efikasnost planiranja. U tabeli su prikazane osnovne dimenzije zgrade, uobiajena procentualna
povrina sprata i povrina potrebna za hodnike po sobi. Na primer, iz tabele se moe uoiti da je dvostruko postavljeni slab nepravilnog oblika najefikasniji na osnovu procenta povrine za sobe, a da je
konfiguracija atrijuma najneekonominija, uglavnom zbog toga to iziskuje veliku povrinu potrebnu
za hodnike po sobi.
97
5.4.1. Horizontalni hoteli konfiguracija

Konfiguracija slab hotela ukljuuje one planove koji su prvenstveno horizontalni,
obuhvatajui obe vrste ema sobe sa jedne strane hodnika i sobe s obe strane hodnika (videti priloene planove). Nekoliko varijabli u planiranju je prvobitno povezano s
oblikom zgrade (pravilan oblik, L-oblik ili neki drugi), izgledom sredinjeg dela zgrade
i poloajem poarnih stepenica. Arhitekta mora razmotriti sledea pitanja (Walter
A.:259).
Struktura hodnika: poznati uslovi prostora, da li je neka od soba s jedne stane
hodnika adekvatna?
Oblik: koji oblik (pravilan, nepravilan, L, ukalj i dr.) jeste najadekvatniji s
obzirom na ogranienja prostora i zgrade?
Lociranje jezgra: da li zajednika i slubena jezgra treba da se spoje ili odvoje i gde u toweru treba da se postave?
Izgled jezgra: koji je najbolji nain da se organizuju zajedniki i slubeni liftovi, prostor za odlaganje hotelskog rublja i druge pomone prostorije?
Lokacija stepenita: kako izlazna stepenite najbolje mogu biti integrisana u
plan?
Slika 10 Budui izgled Hotela Jugoslavija Beograd kombinacija horizontalnog i tower hotela
Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Dnevna
Visok stepen efikasnosti plana za horizontalne hotele zasniva se prvenstveno na obostranom optereenju hodnika sobama; ema jednostranog optereenja iziskuje 58%
98
vie od povrine sprata za isti broj soba. Shodno tome, emu jednostranog optereenja hodnika treba primenjivati samo kada spoljanji faktori uslovljavaju uzan prostor ili
spektakularne poglede koji se pruaju samo u jednom pravcu.
Iako je plan za horizontalne hotele kao kategorija najefikasniji, mnogi pristupi
mogu suziti (sabiti) izgled sprata. Konfiguracije koje zatrpavaju prostor za lift i uslugu
imaju nekoliko prednosti: umanjuju povrinu koja nije obuhvaena sobama, redukuju
obim (spoljnu granicu) zgrade i poveavaju mogunosti za konstruisanje arhitektonski interesantnih zgrada. Nepravilan slab plan, na primer, izuzetno je ekonomian
jer prostor za zajedniki i slubeni lift dele zajedniki prostor i ne iskljuuju nijednu
sobu iz obima zgrade. Konfiguracija ukalj, koja se savija pod uglovima, predstavlja
potencijal za konstrukciju interesantno oblikovanih predvorja kod liftova, prua kompaktne servisne povrine i prekida duge hodnike horizontalnih hotela.
Izrada jezgra je komplikovana zbog potrebe povezivanja zajednikih liftova sa
predvorjem, kao i slubenih liftova sa odeljenjem za odravanje i drugim odeljenjima
u pozadini.
ema 2 Konfiguracija horizontalnog hotela
Izvor: Walter A.: 260

99
Ovo obino iziskuje dva odvojena jezgra mada su u pojedinim hotelima oni spojeni. Jedan opti cilj je da se lift postavi na treini hodnika kako bi se smanjio put do
najudaljenijih soba. Najee je vertikalno jezgro u potpunosti integrisano u zgradu
towera, ali esto dizajner moe da doda jezgro na kraju sobnog bloka ili u produetku, tj. kao nadogradnju na fasadu.
Stvarni izgled jezgra je jo jedan odreujui faktor efikasnosti plana. U veini
horizontalnih hotela vertikalno jezgro zahteva prostor ekvivalentan veliini dve do
etiri sobe. Uglavnom je jedan od ciljeva da se jezgro odri na minimumu, pa je
efikasnost plana poboljana kada jezgro uklanja najmanji mogui broj odeljaka sobe
(bay). Poreenje mnogih projekata pokazalo je da vertikalno jezgrouklanja manje
odeljaka kada su slubene povrine locirane iza zajednikih liftova, pre nego pored
njih ili na nekoj distanci. Mnoge od efikasnijih konfiguracija takoe se karakteriu
udaljenim predvorjem lifta. Ovaj prostor pomae da se od oblinjih soba izoluju buka
i guva koju stvaraju oni koji ekaju lift. Po ovim planovima koji ukljuuju predvorje
lifta tei se to manjem broju soba nepravilnog oblika, pa stoga obezbeuju uniforman
izgled soba.
Kodeks zgrade generalno nalae da se izlazno stepenite postavi na suprotnim krajevima zgrade. Svakako, kula-stepenite moe zameniti poslednju sobu u hodniku ali
umesto toga arhitekta moe integrisati stepenite u zgradi kao deo prostora za lift, u
unutranjem uglu ili kao deo zone kupatila (kao deo veeg apartmana ili sobe). Paljivo postavljeno stepenite omoguava jo jednu mogunost kreiranja efikasnijeg ukupnog plana, i to smanjenjem ukupne povrine sprata, uporeujui sa jednostavnim
pripajanjem kula-stepenita na kraj zgrade.
Jedan ograniavajui faktor vezan za broj soba na spratu jeste tipini kodeks zgrade
za hotele sa automatskim raspraivaima, da izmeu izlaznog stepenita ne sme biti
vie od 91 m. Shodno tome, jo jedan cilj u planiranju konkurentskog sprata jeste kreiranje takvog izgleda da nema potrebe za treim poarnim stepenitem. Iskusne arhitekte hotela ustanovili su tehnike za maksimiziranje broja soba po spratu i upotrebom
stepenita i hodnika povea li ukupnu efikasnost hotela.
5.4.2. Konfiguracija tower hotela
Sledea vana kategorija planiranja spratova na kojima su sobe jeste plan towera,
gde je centralni deo okruen sobama i jednostrano optereenim hodnikom. Spoljna
arhitektonska obrada towera moe da varira u zavisnosti od promene geometrijskog
oblika, od kvadratnog do ukrtenog oblika, krunog do trouglastog. Plan towera odlikuje se raznovrsnijim karakteristikama u odnosu na horizontalni hotel, ali planeru
donosi slinu seriju problema.
Broj soba: koji broj soba odgovara odreenom obliku sa aspekta ekonominosti?
Oblik: koji oblik je najefikasniji i dozvoljava eljenu kombinaciju soba?
Hodnik: kako je osmiljen pristup hodnikom do soba koje se nalaze u uglovima?
100
Izgled sredinjeg dela: kako su organizovani liftovi, prostor za odlaganje hotelskog

rublja i stepenice? (Walter A., str. 261)
Za razliku od ostalih konfiguracija plana, izbor oblika towera donosi posebna
ogranienja za broj soba po spratu. U veini sluajeva, ovi tipovi hotela sadre izmeu
16 i 24 sobe (po spratu), u zavisnosti od dimenzije soba, broja spratova i optimalne
veliine sredinjeg dela. Sa samo 16 soba sredinji deo je jedva dovoljno veliki za dva
ili tri lifta, dvoje izlaznih (poarnih) stepenita i minimalnu povrinu namenjenu za
odlaganje. Nasuprot tome, dizajni sa vie od 24 sobe postaju toliko nabijeni, a sredinji
deo izuzetno veliki, da celokupan izgled plana postaje izuzetno neefikasan.
Slika 11. Palms Casino and Resorts Las Vegas, izgled tower hotela
Izvor: http://www.google.com/maps?q=las%20vegas
Kod veine konfiguracija soba za goste efikasnost se poboljava poveanjem broja

soba po spratu, sa malo ili nimalo poveanja jezgra. Kada je posredi tower plan,
vai suprotno. Na osnovu analize velikog broja hotela dolo se do iznenaujueg zakljuka to je manji broj soba na spratu, to je forma (izgled) efikasnija jer jezgro
mora biti kompaktno, a kao rezultat toga povrina hodnika je svedena na minimum.
Neefikasnije forme uglavnom proizlaze iz dodavanja soba i produivanja jednostrano
optereenih hodnika.
101
Oblik towera direktno utie na spoljanji izgled strukture i stepen opaanja. Efikasnost plana takoe je direktno uslovljena izborom oblika zbog kritinog karaktera
mogunosti pristupa hodnikom do soba u uglovima ako je tower trouglastog oblika,
kao i zbog dizajna klinasto oblikovanih soba i kupatila u kruno oblikovanom toweru. Ovi planovi koji minimiziraju cirkulaciju (tok) i uz to kreiraju neobine ugaone
sobe, primer su najboljeg proisteklog iz arhitektonskog planiranja i forme enterijera.
Efikasnost planova za kruni oblik towera procenjuje se na osnovu izgleda (forme) soba i dizajna jezgra. Obim klinasto oblikovanih soba je uglavnom oko 4,9 m,
dok dimenzije hodnika mogu biti manje od 2,4 m, to je izazov za sposobne planere
da isplaniraju kupatilo, predsoblje i orman.
ema 3 Sprata tower konfiguracije hotela
Kompaktan plan sprata na kome se nalaze sobe za tower konfiguraciju. A. Oblik vetrenjae
prilagoen je za tipine sobe, ali zahteva dodatne hodnike. B. Oblik krst redukuje hodnik, ali
poveava obim zgrade. C. Tower kvadratnog oblika karakteriu efikasna cirkulacija i kupatila
okrenuta lea o lea. D. Vieugaona konfiguracija towera omoguuje vie ugaonih soba i minimalnu cirkulaciju. E. Tower krunog oblika ima najmanju povrinu i obim i znatno manja kupatila. F. Trougaoni tower ima manje efikasan sredinji deo, ali i dodatne varijacije oblika sobe.
Izvor: Walter A.Rutes: str. 261
102
Premda je dizajn sredinjeg dela towera pravougaonog ili krunog oblika manje
kritian u odnosu na ureenje soba, moraju se razmotriti odreena pitanja. Generalno, sredinji deo je centralno lociran, a vertikalni elementi su tesno povezani. Manji
hoteli, oni u kojima sa po 16 soba po spratu, obino nemaju predvorje za liftove, a
gosti u sobama naspram liftova moraju da toleriu buku koju stvaraju gosti koji ekaju
u predvorju. U nekoliko sluajeva, sredinji deo je podeljen na dva dela, otro gradei
H-oblik zone cirkulisanja, to omoguava predvorje za liftove na svakom spratu. Dva
poarna stepenita koja e imati konfiguraciju makaze (ukoliko kodeks to dozvoljava), mogu se efikasno podesiti radi ouvanja prostora.
Kada su posredi planovi za vee tower hotele, sa 24 i vie soba po spratu, sredinji
deo postaje prekomerno veliki. Pojedine arhitekte hotela uvode seriju viespratnih
sky lobbyja (prostori na najviim spratovima towera) kako bi od ovog prostora napravili pozitivan efekat ili dodaju kongresne sale na svaki sprat. Efikasan dizajn towera zahteva istovremeno istraivanje sredinjeg dela hotela i matovite forme soba da
bi se izalo u susret potrebama izuzetno visokim, vienamenskim strukturama irom
sveta.
5.4.3. Konfiguracija atrijuma
Trea vana kategorija prilikom planiranja sprata za sobe jeste dizajn atrijuma,
koji je ponovo uveo u upotrebu arhitekta Don Portman za hotel Hyatt Regency
Atlanta 1967. godine. Prototip atrijuma uspeno je korien krajem 19. veka u hotelima Denvers Brown Palace, koji jo posluje i San Franciscos Palace Hotel, koji je
uniten 1906. godine u zemljotresu i poaru. (Walter A., str. 262)
Slika 12 Atrijum hotela Hyatt Regency Atlanta
Izvor: http://www.hyattregencyatlantarenovation.com/
103
Slika 13 Denvers Brown Palace Hotel
Izvor: http://www.hotelsone.com/denver-hotels-us/brown-palace-hotel-spa.html
Optu konfiguraciju atrijuma karakterie raspored soba s jedne strane hodnika, to

podsea na otvorene balkone s kojih se prua pogled na prostor predvorja. Arhitekta
mora razmotriti sledee elemente.
Oblik: koja konfiguracija soba najbolje odgovara prostoru i moe biti integrisana i sa zajednikim povrinama i s onim za potrebe osoblja? Da li bi neka od
soba trebalo da gleda na prostor predvorja?
Zajedniki liftovi: koji je najbolji nain za ureenje standardnih i slikovitih
(oni iz kojih moe da se razgleda) liftova?
Hodnik: na koji nain se efikasno moe redukovati duina jednostrano optereenog hodnika?
Usluno jezgro i stepenite: koja je najpogodnija lokacija za njih, kao i integracija u ukupnom dizajnu zgrade? (Walter A., str. 262)
104
ema 4 Konfiguracija atrijum hotela
Praktino svi atrijum hoteli se karakteriu liftovima obloenim staklom, to omoguava gostima pogled na promenljive aktivnosti koje se obavljaju u predvorju, kao i
dodatnu animaciju za prostor sam po sebi. U nekim hotelima slikoviti liftovi su locirani naspram redovnih, kreirajui na taj nain dva veoma razliita iskustva za goste.
Poloaj slubenih liftova, pomonih funkcija za odravanje i izlaznog stepenita, iako
zahteva integraciju sa planom, ne naruava efikasnost sprata na kome su sobe.
Kao dodatak obimu otvorenog predvorja, svaki atrijum hotel se odlikuje planom
spratova na kome se nalaze sobe. Iako je osnovni prototip etvrtastog oblika, mnogi
noviji atrijumi su nepravilnog oblika, u zavisnosti od prostornih ogranienja. Ovakvo
oblikovanje zgrade ide u prilog stvaranju unikatnog imida hotela, to je osnovni cilj
odabira atrijum konfiguracije iako je najmanje efikasan od svih vrsta planova. Nedavno su arhitekte pronali naine da projektuju atrijume na najefektiji nain. Tehnika
105
koja se pokazala uspenom u nekoliko hotela jeste kombinacija atrijuma sa hotelskim

krilima u produetku, u kojima su sobe s obe strane hodnika, to je primenjeno u
hotelima Hyatt Regency u Kembridu, Masausets i u Dalasu, Teksas. Na ovaj nain arhitektonski zanimljiv izgled prostora atrijuma pripojen je poeljnom planu sa
sobama postavljenim na obe strane hodnika. Prikazuje se na manjoj i vie linoj lestvici nego u atrijumima veeg obima. Ipak, brojni preduzetnici i arhitekte veruju da je
dizajn atrijuma postao klie i prepoznaju izrazito poveane trokove, i istrauje druge
naine da kreiraju nezaboravan izgled zgrade i prue divno iskustvo gostima.
5.5. Definisanje rasporeda (programa) soba i apartmana

Pri razmatranju najekonominijeg broja gostinskih soba po spratu (to utie na
optimalan odnos veliinavisina objekta) u obzir treba uzeti regulacione standarde
i tehnike, operativne potrebe. Zahtevi bezbednosti i zatita od poara ograniavaju
razdaljinu od soba do izlaza za poarne stepenice. Po pravilu, neophodan je minimum
od dva sistema stepenica koji mogu da opsluuju 20 do 35 soba, a maksimalno 50 ukoliko je instaliran sistema automatskih prinklera (plafonskih ureaja za gaenje vatre
koji se automatski aktiviraju senzorima za registrovanje dima). Taan broj zavisi od
veliine soba, konstrukcije zgrade, pozicije stepenica, sistema protivpoarne zatite i
lokalnih propisa. Generalno uzevi, nije ekonomino graditi vie stepenica nego to je
neophodno, niti poveati kapacitet soba u bilo kom delu ukoliko to iziskuje znaajne
dodatne trokove za izgradnju dodatnih stepenica.
Za organizaciju hotelskog domainstva prosenog standarda optimalno na spratu
treba da bude 14 do 16 soba, da bi efikasno mogla da ih isti jedna sobarica. Optimalan
odnos zavisi od visine sobe i standarda smetaja. Efikasno korienje glavnog i servisnih listova i drugi aspekti interne cirkulacije i kontrole takode treba da budu uzeti u
obzir.
Radi ilustracije dajemo pregled povrina dvokrevetnih soba po kategorijama hotela.
Tabela 13 Povrina dvokrevetnih soba u hotelu po kategorijama u m2
Vrsta prostorije
**
***
****
*****
10,5
14,5
18
21
26
3,5
18,5
25
30
36
45
Drutvene prostorije
7,5
10
15
19
25
Ukupno po jedinici
26
35
45
55
70
13,5
17,5
22,5
27,5
35
Dvokrevetna soba
Kupatilo
Cirkulacija i servisni prostori
Ukupno po krevetu
Izvor: Lawson, F. :str. 64
106
Kategorija hotela
Poto arhitekta utvrdi konceptualni izgled (dizajn), ukljuujui osnovnu konfiguraciju spratova na kojima se nalaze sobe, tim mora postepeno da uvodi sitne izmene
radi unapreenja kvaliteta plana i modifikovanja ranijeg manje detaljnog programa
soba, u skladu s arhitektonskim konceptom, ili da oblikuje zgradu kako bi se prilagodili nijansama razlike u programima. Kombinacija soba se zasniva na prvobitnom
istraivanju trita i na savetu i iskustvu hotelske operativne kompanije. Program soba
definie tipian modul sobe (osnovne dimenzije i konfiguraciju kupatila); broj soba sa
king size krevetom (veliki francuski leaj), sa dva kreveta za dve osobe (bilo koji tip,
na razvlaenje i sl.) ili nekim drugim tipom kreveta; razliiti apartmani. Predloena
kombinacija soba tei da zadovolji razliite potrebe razliitih trinih segmenata (individualni, grupni, poslovni).
Razvoj dizajna spratova za sobe, koji treba da bude u saglasnosti sa specifinim
zahtevima programa, jedan je od prvih koraka u izmeni konceptualnog dizajna.
ema 5 Pregled prostorija u Hotelu W u Barseloni
Izvor: Interna dokumentacija hotela
Projektantski tim prouava irok spektar moguih modifikacija, ukljuujui promenu irine modula soba, broj rentabilnih jedinica po spratu, poloaj i izgled liftova i
ureenje apartmana. Kako bi se izbegli nesporazumi, trebalo bi koristiti sledee definicije (Walter A.:263).
key: odvojena, rentabilna jedinica,
bay u sobi: tipian model sobe,
strukturalni bay: dimenzija izmeu dve strukturalne kolone, obino jednaka
irini jedne ili dve obe,
apartman: kombinacija dnevnog boravka i jedne sobe ili vie spavaih soba.
107
Generalno, hotelski menadment zasniva se na broju key, to predstavlja ukupan

broj individualnih soba koje se mogu prodati. Apartman sa dnevnim boravkom koji
povezuje dve sobe, vredi tri keya. Ukoliko soba ima samo pomoni leaj i puno opremljeno kupatilo i ukoliko sobe mogu da se zakljuaju, vredi dva keya, kao i ukoliko
dnevna i jo jedna soba moraju zajedno da se prodaju. Veliki apartmani uglavnom
su opisani prema broju odeljaka sobe, pa hotelijer moeu njih ubrojiti etvorodelni
apartman sa dvodelnim dnevnim boravkom i dve povezane sobe. Arhitekte obino
uzimaju u obzir individualne sobe i strukturalne odeljke, prve kao osnovu ugovornih
dokumenata, a druge kao merilo za trokove soba.
Tokom razvojnih faza savetnici za izvodljivost projektuju prihode i rashode, procenat iskorienosti, prosene trokove soba zasnovane na broju i tipu rentabilnih
jedinica. I potrebe za obezbeenjem parkinga i zoniranja (kojim se kontroliu veliina
i gustina projekta) uglavnom se zasnivaju na broju rentabilnih jedinica. Ipak, razjanjenje je neophodno da bi se izbegli mogui nesporazumi.
5.6. Dokumentovanje kombinacije (mix) soba

Tokom narednih faza razvoja arhitekta i ostali lanovi projektantskog tima modifikuju detalje strukture soba u kontinuitetu, u zavisnosti od visine uloga preduzea ili
vlasnika ili u zavisnosti od nastalih promena u zajednikim i slubenim povrinama.
esto je to rezultat uticaja ukupnog dizajna elektrinog i mehanikog distributivnog
sistema zgrade, prostora za liftove ili kula-stepenita. Vano je da tim ima u vidu ukupan broj rentabilnih jedinica i odeljaka; arhitekta ili dizajner enterijera trebalo bi da
pripreme i redovno dopunjavaju analizu kombinacije soba.
Pregled 1 Pitanja koja treba razmotriti prilikom izrade plana mix soba
Ova tehnika primorava arhitektu ili dizajnera enterijera da donese brojne promiljene odluke.
Arhitektonski oblik: identifikuje svaku sobu koja ima drugaiji oblik ili konfiguraciju.
Tip kreveta: obeleava svaku sobu po vrsti kreveta koji je u njoj.
Povezujue sobe: pripojene sobe.
Lokacija apartmana: pozicionira i obeleava svaki apartman.
Broj soba: oznaava konaan broj soba.
Analiza rentabilnih jedinica i odeljaka: razviti i odravati tabelarni pregled rentabilnih
jedinica i odeljaka prema arhitektonskom obliku ili tipu kreveta.
108
Postoji mnogo prednosti u dokumentovanju broja soba. Prvo, u najranijoj konceptualnoj fazi dizajniranja projektantski tim moe da testira ematski izgled u odnosu na
glavni elemenat u prostornom programu, potreban broj soba, i ukoliko je to potrebno,
uradi odreene izmene. Drugo, forma je utvrena tako da, ako projekat tee kroz
kasnije faze, projektanti mogu redovno da analiziraju kombinaciju soba i odravaju jasan zapis broja soba. Tree, detalji ponavljajueg bloka soba mogu se razmotriti
u ranim fazama. Na primer, arhitekta moe da istrai mogunosti sparivanja soba
kako bi poveao broj kupatila okrenutih lea o lea i da utvrdi konkurentski ureaj
na vratima sobe. etvrto, dizajner enterijera moe identifikovati neke od moguih
problema, kao to su sobe neobinog oblika koje se ne mogu jednostavno opremiti
neophodnim nametajem i sadrajima. Dodatno, ostali lanovi tima mogu ponuditi
bolji input ukoliko su izmene soba u potpunosti dokumentovane kroz razliite faze.
Na primer, inenjerski konsultanti mogu ispitati osnovne sisteme u toweru liftove,
HVAC sistem (sistem za grejanje, ventilaciju i klimatizovanje) i sistem komunikacija u
istom kontekstu kao i ostatak projektantskog tima.
Pregled 2 Analiza kombinacije soba (Walter A., str. 265)
Plan sprata na kom se nalaze sobe prikazuje proceduru za analiziranje arhitektonskog planiranja i izgleda soba za pretpostavljeni hotel. Na planovima su prikazani tipini i spratovi
za apartmane, sa pet razliitih tipova soba, neretko poput standardne sobe; odeljak je
kreiran tako da se uklapa sa liftom, stepenitem ili pomonim prostorijama. Broj razliitih
tipova soba povean je zbog soba kojima se teko prilazi i raznovrsnih apartmana. Predstojea rasprava opisuje neophodne korake ukljuujui planove za rentabilne jedinice za
svaki sprat, oznaene oblikom sobe (I, II itd.), tipom kreveta (K, DD itd.), brojem soba i
povezujuih vrata, kao i razumljivom (opsenom) evidencijom kombinacije soba.
Arhitektonski oblik: identifikuje svaku sobu razliitog oblika ili konfiguracije (prvenstveno razliite dimenzije ili izgled kupatila) i dodeljuje joj broj. Razliiti tipovi
soba obeleeni su rimskim brojevima. Soba I je najtipinija; soba II je slina, ali
ima drugaiju konfiguraciju predsoblja; soba III nalazi se u uglu, sa irim odeljkom
i drugaijim kupatilom; soba IV je dvodelni konferencijski apartman.; soba V je
dvodelni dnevni boravak koji povezuje dve standardne sobe.
Tip kreveta: obeleava svaku sobu po tipu kreveta koji je u njoj (king size francuski leaj, klasian francuski leaj, klasian krevet za dve osobe, krevet za jednu
osobu, king-studio, soba sa pomonim leajem, sobe za hendikepirane itd.) i postavljaju jednostavnu skraenicu (K, Q, DD itd) na plan. Standardne sobe mogu
biti opremljene na razliite naine.
Povezujue sobe: oznaiti sobe sa otvorenim lukom, npr. izmeu soba 15 i 17.
Kompanije tragaju za specifinim brojem povezujuih parova odreenog tipa
(pola para povezuje K i DD).
109
Apartmani: pozicionira sve apartmane, kombinacije dnevnog boravka i jedne sobe ili
vie soba tipinih konfiguracija. Dva apartmana su prikazana na primeru: konferencijski
apartman u uglu koji povezuje standardnu double-double sobu, i VIP apartman koji
povezuje dve spavae sobe. VIP apartman takoe se ubraja u rentabilnu jedinicu zato
to ima kompletno kupatilo i sofu na razvlaenje. Najee su apartmani grupisani na
najviim spratovima.
Brojevi soba: dodeliti brojeve soba odeljcima da bi se zadovoljili zahtevi poslovanja
kompanije. Radei ovo na ematski nain, uveliko se pomae komuniciranju meu razliitim dizajnerskim profesionalcima i umanjuje se kasnija konfuzija ukoliko preduzee
eli da modifikuje brojeve soba.
Analiza rentabilnih jedinica i odeljaka: razviti tabelarni pregled kako bi se oznaio broj
rentabilnih jedinica i modul sobe za svaki sprat prema arhitektonskom obliku ili tipu
kreveta. Tabele pored planova apartmana daje unakrsni pregled broja tipova soba (I
V) i tip kreveta za svaki sprat. esto se kreira vei nacrt za ceo hotel prikazujui slaganje
klasinih i apartmanskih spratova i prikazujui ukupan broj soba za svaki tip.
1. tipian sprat; 2. apartmanski sprat
ema 6 Klasian i apartmanski sprat
110
Primer 2 Sobe i apartmani u Hotelu W Barcelona

Tipovi soba u hotelu W1
Wonderful sobe: nalaze se sa june strane hotela, sa posebnim pogledom na more, a
u svom sastavu imaju tzv. W krevet, spa kupatilo, elektronski sef, internet i svu navedenu, najsavremeniju opremu koju imaju sve sobe hotela. Ove sobe imaju 3843 m2.
Fabulous sobe: dvokrevetne sobe veliine 3843 m2.
Mega sobe: kao to i sam naziv kae, najprostranije dvokrevetne sobe Hotela W veliine 4243 m2. Nalaze se u specifinom uglu hotela sa prelepim pogledom na more.
Specifinost u odnosu na prethodne je LCD ekran od 32 ina, a ostatak sadraja je isti
kao u Fabulous sobama.
Pored navedenih tipova soba tu su i studija koja mogu biti razliita a svaki ima neto
to ga ini jedinstvenim. Apartmani mogu biti raznovrsni.
Studio apartmani veliine 6163 m2. Sastoji se od dve prostorije, od kojih je u jednoj
LCD plazma televizor veliine 32 ina a u drugoj LCD veliine 42 ina. Imaju odvojenu
dnevnu sobu, a u okviru kupatila posebnu, izolovanu dodatnu tu-kabinu.
Cool corner: apartmani veliine 6870 m2 koji imaju dodatni tu u kupatilu, ogroman
radni sto u dnevnoj sobi, prelep pogled kroz staklene prozore koji se prostiru od poda
do plafona.
Marvelous apartmani: arobni apartmani veliine 7981 m2, ija je cena 700 eura za
prenoite. Kako su smeteni na 22. i 23. spratu hotela, gosti e iznajmljivanjem ovog
apartmana biti u mogunosti da udiu neverovatan vazduh koji dolazi sa obala mora.
U okviru ovih apartmana je terasa od 27 m2.
Spectacular apartmani: veliki 9799 m2, poznati pod nazivom spektakularni apartmani, nalaze se na 21. spratu hotela W. Ove apartmane karakterie ogromna terasa od
70 m2, kao i odvojeni WC.
Wow apartmani: kvadrature 176178 m2, namenjeni su za etiri osobe, nalaze se na
24. spratu hotela. Specifinosti u odnosu na ostale su terasa od 31 m2 sa dakuzijem i
foteljom za masiranje. Prednosti su i dva kupatila, kao i dva WC-a u apartmanu.
Extreme wow apartmani: posebni tzv. ekstremni apartmani veliine 292294 m2.
Apartman je namenjen za 6 osoba. Prelepa terasa veliine 59 m2 ima mini bar i dakuzi. Ovi apartmani su locirani na samoj nadstrenici hotela sa posebnim pristupom
eklipsi. Imaju teleskop u dnevnoj sobi, odvojenu kompletno opremljenu kuhinju, jedno ogromno kupatilo, kao i dva sa dodatnim WC-ima.
111

1. U emu je znaaj detaljnog urbanistikog plana za izgradnju hotela?
2. Koje su osnovne regulative koje bi morao znati investitor pre poetka gradnje
hotela?
3. U emu je znaaj interesa lokalne zajednice povodom izgradnje hotela?
4. ta sve treba potencijalni investitor da trai od nadlenog organa uprave skuptine optine?
5. ta sve treba da sadri obavetenje od nadlenog organa uprave skuptine optine ili reenje o lokaciji ?
6. Kako i ko sve vri nadzor nad izgradnjom hotela?
7. Koja su to pravila i ta sve utie na predvianje neophodne povrine zemljita za
izgradnju hotela?
8. Kako se moe uspeno ekonomisati prilikom izgradnje?
9. Kako se planira sprat hotela?
10. Objasnite konfiguraciju horizontalnih hotela.
11. Objasnite konfiguraciju tower hotela.
12. Objasnite konfiguraciju atrijuma.
13. Objasnite ta je to key, bay i strukturalni bay.
14. Koja pitanja treba razmotriti pri izradi plana mix soba?
15. Koje vrste projektnih reenja su najekonominije?
16. Kako se definie raspored soba i koji su to presudni faktori?
17. Kako se odreuje struktura soba?
18. Kako se uobiajeno, u zavisnosti od oblika ili konfiguracije, numeriu sobe, oznake za krevete i apartmani?
112
GLAVA
IZGRADNJA OBJEKTA
VI

znate uslove angaovanja arhitekte, dizajnera i drugih konsultanata;
znate na koji nain se isplauju honorari konsultantima i u kojim fazama;
znate koliki su honorari konsultanata;
objasnite vrste ugovora o izgradnji i njihove prednosti;
objasnite znaaj plana izgradnje hotela.
6.
UGOVOR O PRUANJU TEHNIKIH USLUGA
zgradnja hotela ukljuuje vie konsultanata zbog varijeteta posebnih operativnih i

tehnikih zahteva (npr. kuhinja, perionica, audio-vizuelne oprema, objekti na vodi
itd.) koji su deo smetaja. Meu prvim ugovorima koje vlasnik potpie, a pre ugovora
sa arhitektom ili dizajnerom enterijera ili ugovora o izgradnji, jeste ugovor o pruanju
tehnikih usluga sa buduim hotelskim operaterom, koji neprestano daje savete i potrebne informacije u fazama planiranja i izgradnje.
Trokovi pruanja tehnikih usluga variraju i esto su zasnovani na fiksnom iznosu po sobi i minimalnoj ukupnoj sumi po hotelu.
Tabela 14 Tipian tim preduzimaa i projektanata

Vlasnik
Preduzima
Operater
Franizer
Zajmodavac ili izvor
finansiranja
Investitor
Konsultant za izradustudije o izvodljivosti ili
procenitelj
Konsultanti za dizajn
Arhitekta zajmodavca
Izvoa radova
Menader izgradnje
Kompanija vlasnik koja moe istovremeno da bude i preduzima,

ulaga sopstvenog kapitala, operater, vlada ili kombinovani zajedniki poduhvat pomenutih lica.
Subjekat koji aktivno upravlja celim procesom izgradnje u ime vlasnika.
Hotelska kompanija koja je sa vlasnikom zakljuila ugovor o menadmentu i, naravno, ugovor o pruanju tehnikih usluga. Operater moe takoe biti vlasnik ili partner u zajednikom poduhvatu
ili preduzima.
Hotelska kompanija koja je kao franizant sa vlasnikom potpisala
ugovor o franizi.
Institucija ili subjekat koji finansira primarne trokove; moe takoe da bude vlasnik ili partner u zajednikom poduhvatu.
Institucija koja privremeno finansira sve dok se ne zavri izgradnja.
Nezavisna firma koja prua raunovodstvene usluge, usluge procene ili sline profesionalne usluge, a koja je priznata u svetu izgradnje i finansiranja hotela.
Arhitekta, inenjeri i dodatni specijalizovani konsultanti za dizajn
enterijera, hranu, pejzae, itd.
Arhitekta koji nezavisno proverava projekat i konstrukciju za zajmodavca.
Opti izvoa radova sa iskustvom u izgradnji hotela, koji je sa vlasnikom sklopio ugovor o izgradnji projekta opisanog u programu
za ugovorenu sumu (paualnu sumu) ili na osnovu garantovane
maksimalne cene.
Konsultant kojeg je vlasnik angaovao da upravlja izgradnjom i
opremanjem hotela kada to direktno ne ini vlasnik.

115
6.1. Usluge KONSULTANATA

Honorar arhitekte obino je paualna suma koja iznosi 4 do 6 % ugovorene procene trokova izgradnje posla koji je projektovao arhitekte ili srodni konsultanti. Taan
iznos honorara zavisi od veliine i sloenosti hotela. Ukoliko hotelska kompanija ne
prua sve tehnike usluge, honorar arhitekte moe da bude umanjen do 1 %. Honorari
mogu da budu drugaiji od navedenih proseka usled jedinstvenih okolnosti.
Arhitekt garantuje da e sva dokumentacija biti u skladu sa svim nadlenim regulativama i pravilima. Sve procene izgradnje e pripremiti kvalifikovani procenitelj, detaljno za svaku fazu, na osnovu sledeeg rasporeda koji ne treba da bude prekoraen,
izuzev usled razumno prihvatljivog razloga arhitekte ili vlasnika. Vlasnik ima pravo da
zatrai izmene da bi postigao svoj eljeni cilj u vezi sa celokupnim projektom i funkcionisanjem hotela.(Walter A.: 329).
Arhitekta realizuje svoje obaveze u sledeim fazama.
ematski projekat: na osnovu spiska hotelskih objekata i programa projekta,
tehnikih uputstava, budeta za izgradnju i ostalih podataka koje obezbeuje
vlasnik, arhitekta priprema pojedinane planove i varijacije ema za izgradnju,
ukazujui na povezanost svih hotelskih komponenata. Arhitekta zatim dalje
prerauje koncept koji je vlasnik izabrao i prezentuje sve tlocrte, spoljni izgled,
delove graevine, mogue spoljne boje i procenu trokova.
Razvoj projekta: na osnovu odobrenih dokumenata sa ematskim prikazom
projekta, arhitekta priprema detaljne crtee i nacrt specifikacija opisujui sve
aspekte veliine i karaktera hotela, ukljuujui arhitektonski, strukturalni,
mainski, elektrotehniki i sisteme za zatitu od poara, materijale i najnoviju
procenu trokova. U skladu s pravilima i standardima za ouvanje energije,
arhitekta priprema komparativnu analizu kapitalnih trokova i trokova rada
alternativnih mainskih, elektrinih sistema i sistema za ouvanje energije da
bi vlasnik mogao da odabere izmeu njih.
I faza dokumentacije o izgradnji (50 % kompletirana dokumentacija): na osnovu odobrenih dokumenata u vezi sa razvojem projekta, arhitekta priprema
zavrne detaljne crtee i specifikacije svih uslova za izgradnju hotela, usklaivanjem u dokumentima svih podataka koje su pruili vlasnik i konsultanti o
izgledu soba, kuhinje, barova, opreme u perionici, spoljnih znakova i o ostalim
standardnim detaljima. Arhitekta dizajneru za enterijer dostavlja crtee fiksnih
elemenata hotelskog enterijera, ali ne i pokretnog nametaja ili drugih delova,
koje direktno dostavljaju konsultanti vlasnika. Arhitekta razrauje tehnike
podsisteme i obavetava vlasnika o svim korekcijama procenjenih trokova.
II faza dokumentacije o izgradnji (90 % kompletirana dokumentacija): vlasnici
i njihovi konsultanti daju arhitekti materijal i odabrane boje i podatke u vezi sa
svim dodatnim sistemima ili opremom koji treba da budu inkorporirani u za116
vrnu dokumentaciju, ukljuujui opremu za recepciju, kompjutersku opremu

i ureaje za komunikaciju. Arhitekta treba da dostavi aurirane crtee i specifikacije, da obavesti o svim korekcijama procenjenih trokova i da vlasniku
pomogne oko pripreme potrebnih dokumenata za podnoenje ponude.
III faza dokumentacije o izgradnji (100 % kompletirana dokumentacija i podnoenje ponude): arhitekta zavrava crtee i specifikacije i dostavlja ih u ime
vlasnika odgovarajuim zakonodavnim organima radi dobijanja dozvole za
izgradnju, dok vlasnik snosi sve trokove u vezi s tim. Arhitekta e dostaviti
najnoviju procenu trokova i pomoi vlasniku da bolje objasni dokumentaciju
prilikom podnoenja ponude. Ako postoji obostrana saglasnost da je neophodno da se vidi da li je sve u skladu s budetom, arhitekta e organizovati posebne
delove projekta kako se ponuda menja.
Faza izgradnje: arhitekta promptno pregleda i preuzima adekvatne mere u vezi
s podnescima izvoaa radova da bi se postarao da su oni budu u skladu s konceptom projekta i dokumentima o izgradnji i zatim ih upuuje vlasniku. Arhitekta poseuje gradilite kada je to potrebno, ali ne manje od jednom meseno,
da bi vlasniku dao svoje predloge i obavestio ga o toku radova, ocenio zahteve
za plaanje koje je izvoa radova podneo, pokuao da se zatiti od greaka u
radu, ali ne i da garantuje da e izvoa izvriti radove ili da nadgleda nain
izvoenja radova, metode ili mere predostronosti.
Vlasnik e isplaivati arhitektu po dinamici na osnovu faktura po zavretku svake od
faza.
ematski projekat
10 %
Razvoj projekta
35 %
I faza dokumentacije o izgradnji
55 %
II faza dokumentacije o izgradnji
70 %
III faza dokumentacije o izgradnji
80 %
UKUPNO
plaa se meseno u skladu sa progresom usluga)
100 %
Izvor:Walter A.:330
Ukoliko se obim posla na izgradnji hotela znaajno promeni nakon odobrenja faze
ematskog projekta ili usluga arhitekte, bez krivice arhitekte, tako da radovi nisu zavreni u roku od 6 meseci od poetno ugovorenog datuma zavretka radova, honorari
za arhitektu za u tom trenutku nezavreni deo posla bie podloni ponovnom pregovaranju.
117
Dizajnera enterijera obino direktno angauje vlasnik, radije nego arhitekta, kao
to je to sluaj kod drugih graevina. Dizajner enterijera sarauje s arhitektom i drugim konsultantima za dizajn na pripremi kohezivnog koncepta za hotel ili odmaralite. Ugovor treba da obuhvati frazu da je potrebno odobrenje operatera u vezi sa svim
pitanjima koja to zahtevaju po osnovu ugovora o menadmentu izmeu vlasnika i
operatera. Takoe, ugovor treba jasno da definie kompletan obim posla, odnosno u
ugovoru treba da stoji detaljan spisak prostora koji treba da se dizajniraju. Pored svih
hotelskih soba i javnih prostorija u hotelu, posao dizajnera enterijera obino obuhvata
i enterijer liftova, javnih toaleta, kancelarije uprave i prigodnih prostora izvan hotela,
kao to su terase za ruavanje ili terase pored bazena. Osim toga, od dizajnera se moe
zatraiti da dizajnira oznake u hotelu, uniforme, nadstolnjake u restoranu i druge posebne predmete.
Osnovne usluge dizajnera enterijera imaju est faza, ukljuujui i uobiajene usluge dizajniranja nametaja, instalacije i opreme, dodatnih ureaja, posebne zavrne
obrade, grafika, uniformi i nadstolnjaka, i koordinaciju konsultanata koje je vlasnik
odabrao. Dizajner e saraivati sa arhitektom i ostalim konsultantima. On garantuje
da e sva dokumentacija biti u skladu sa svim nadlenim pravilima i propisima. Vlasnik ima pravo da zatrai modifikacije da bi se postigli eljeni ciljevi u pogledu celokupnog projekta i poslovanja hotela (Walter A.: 330331).
Faza koncepta: na osnovu spiska hotelskih objekata i programa projekta, tehnikih smernica, kombinacija hotelskih soba, predloenih tematskih reenja
za prostorije u kojima se slui hrana i pie, budeta za nametaj, instalacije i
opremu i posebne zavrne obrade, raspoloivih arhitektonskih planova i drugih podataka koje dostavlja vlasnik, dizajner priprema preliminarne tlocrte i
varijacije u kojima se navodi predloeni izgled nametaja u javnim prostorijama i hotelskim sobama; skicu za celokupnim projektnim konceptom; boje
i uzorke predloenih materijala, fotografije galanterije i alternativne izbore; i
procenu trokova.
Razvoj projekta: na osnovu odobrenog koncepta dokumentacije, dizajner priprema preliminarni izgled javnih prostorija, hotelskih soba i apartmana, ukljuujui dizajn nametaja, plafona i svetla, prostora za elektrine utinice, sa
prikazom moguih boja i prezentaciju table sa bojama, tkaninama i uzorcima
materijala za zavrnu obradu poda, zidova i plafona, obradu prozora, tkanina
za nametaj i galanteriju i materijale koji obuhvataju crtee i fotografije standardnog i posebno napravljenog nametaja, inventara i ureaja i sve to prezentuje vlasniku. Dizajner predstavlja vlasniku preliminarne dizajnerske smernice
za grafike, uniforme i umetnika dela i podnosi preliminarnu procenu svih delova nametaja, instalacija i oprema posebno, kao i procenu posebne zavrne
obrade.
Dokumentacija faze I (detaljni radni crtei nametaja i posebnih zavrnih obrada i specifikacija maketa soba i pregled): dizajner priprema kompletne rad118
ne crtee ukljuujui tlocrte na kojima prikazuje svu galanteriju odreenu po

vrsti, veliini, kao i ukupan broj predmeta, ifriranih na radnim crteima sa
unakrsnim referencama na podatke iz ostalih specifikacija. Radni crtei treba
da obuhvate vertikalni i popreni presek i planove za plafon sa definisanjem
svih zidova i prozora, prostor za posebne zavrne obrade i materijale, varijacije
u visini plafona i nivoa poda, prostor za elektrine utinice i prekidae za svetlo, ureaje za komunikaciju i TV. Dizajner priprema specifikacije za makete
tipinih hotelskih soba i pomae prilikom instalacije i korekcije radi dobijanja
saglasnosti od vlasnika.
Dokumentacija faze II (fabrika stolarija i radni crtei posebnih zavrnih obrada, kompletirane specifikacije i odobravanje budeta): dizajner priprema zavrne radne crtee i specifikacije za podnoenje ponude za svu fabriku stolariju i posebne zavrne obrade, ukljuujui planove za pod i plafon, vertikalni
i popreni presek, i detalje u vezi s nepokretnim nametajem, galanterijom,
inventarom i materijale za zavrnu obradu poda, zidova, elemente za ukraavanje plafona i promena u nivoima i koordinaciju svih inenjerskih utinica.
Svaki dekorativni predmet treba da bude detaljno opisan i pored njega treba da
stoji ime proizvoaa. Dizajner daje raspored finiiranja i knjigu sa mustrama
u kojoj se nalaze svi materijali, tkanine, boje, detalji, ili iseci iz kataloga za
nametaj, inventar i opremu, unakrsne reference na radne crtee i specifikacije;
dizajn tepiha i tkanina, ukljuujui boju resa ili uzorke resa; specificirani rasporedi i specifikacije za ponudu ukljuujui alternativne izvore snabdevanja; daje
dizajn i koordinaciju nabavke umetnikih dela i posebnih dodatnih ureaja; i
zavrno procenjuje ralanjene trokove u skladu sa budetom za nametaj, inventar i opremu i posebnu zavrnu obradu da bi dobio odobrenje od vlasnika,
operatera i agenta za kupovinu koga su oni imenovali.
Dokumentacija faze III (grafike, uniforme i nadstoljnaci): dizajner daje vlasniku
na odobrenje program grafika u hotelu ukljuujui posebne znakove za prostorije u kojima se slui hrana i pie i zahtevane radne crtee, specifikacije i
uzorke sa bojama za sve znakove u enterijeru. Procena trokova e biti ukljuena u budet za nametaj, instalacije i opremu. Dizajner e asistirati vlasniku
prilikom pregleda dizajna uniformi i izbora predmeta za stolove, ukljuujui
stakleno posue, posue od porcelana, platnenu robu i srodne predmete za
sluenje, menije i dodatnu opremu koju su drugi dizajnirali.
Faza izgradnje i montae: dizajner verifikuje da e izgradnja i montaa enterijera biti u skladu sa dokumentacijom; pregleda i odobrava uzorke boja i materijala, detaljne radne crtee posebnih delova projekta koje daju podizvoai
radova, podneske proizvoaa nametaja, inventara i fabrike stolarije; na licu
mesta s izvoaem montanih radova odobrava premetanje nametaja; postavlja dekorativne materijale, umetnika dela i dodatke; i priprema zavrni
spisak predmeta sa defektom.
119
Honorar se dizajneru isplauje meseno i po fazama zavretka ugovorenog posla.

Koncept projekta
25 %
Preliminarni projekat
40 %
Dokumentacija faze I
50 %
Dokumentacija faze II
70 %
Dokumentacija faze III
80 %
UKUPNO
plaa se meseno u skladu s napredovanjem usluga)
100 %
Honorar dizajnera enterijera za obim usluga definisanih ovim ugovorom je obino

paualan iznos od 6 do 10 % ugovorenih procenjenih trokova rada dizajnera enterijera i njegovih konsultanata. Taan iznos honorara zavisi od veliine i sloenosti hotela
(na primer, od broja restorana ili posebnih apartmana). Meutim, za usluge opsenog
renoviranja honorari mogu da dostignu 12 %.
Ugovori o menadmentu izgradnje treba da budu zasnovani na fiksnom honoraru od oko 3 % od trokova izgradnje, u zavisnosti od veliine projekta. Poslove menadmenta izgradnje esto obavlja direktno vlasnik, preduzima ili kompanija za menadment preko svojih zaposlenih ili profesionalna firma koja se bavi menadmentom
izgradnje. Obaveze i trokovi obeteenja treba da budu jasno definisani i honorari i
trokovi obeteenja treba da budu podeljeni u zasebne zagarantovane maksimalne
iznose za faze pre izgradnje i u vreme izgradnje. Ugovor treba da zahteva od menadera izgradnje da priprema specifikovanu procenu trokova u svakoj fazi rada arhitekta
i dizajnera enterijera. Kada njihovi trokovi premauju budet za izgradnju, menader
izgradnje mora da obavesti vlasnika o moguim smanjenjima trokova da bi sve bilo
u skladu sa budetom.
6.2. VRSTE UGOVORA O IZGRADNJI HOTELA

Upravljanje projektom izgradnje hotela, hotelskog kompleksa veoma je sloen i
teak zadatak koji zahteva precizno planiranje, izvravanje u skladu s projektovanom
vremenskom komponentom, kontinuiranu i odgovornu kontrolu i uspostavljanje
adekvatnog sistema ukupne realizacije projekta. U tom smislu, neophodno je identifikovati i ematski prikazati obim i prioritet svih zadataka.
120
Znaajan korak je jasno definisanje uloga tima za izgradnju projekta da bi se izbegla preklapanja ili praznine u kljunim oblastima odgovornosti.
Izbor forme ugovora o izgradnji uveliko moe da utie na kvalitet, pravovremenost
i trokove finalnog proizvoda. Postoji mnogo naina da se kombinuju tipine vrste
ugovora, a najei sporazumi su sledei (Walter A.: 352353):
1. tradicionalni ugovor o dizajnu/ponudi/dodeli,
2. menadment izgradnje koji esto ukljuuje elemente graevinske procedure
kada radovi na objektu ponu pre nego to se zavri projektovanje i
3. ugovor o dizajnu/izgradnji.
Uopteno, vlasnik ili preduzima imenuje izvrioca ili konsultanta da obavlja funkciju menadera celog projekta, s jasno definisanim ovlaenjima i adekvatnim brojem
osoblja u skladu s veliinom i sloenou projekta. Tabela 11 ilustruje kljune prednosti i nedostatke metoda predaje za svaku vrstu projekta.
Meu tri najrasprostranjenije varijacije, u ugovoru o dizajnu/ponudi/dodeli sve
uloge su razdvojene: arhitekta kompletira dokumentaciju u vezi s projektom i izgradnjom, izvoai radova pregledaju dokumentaciju i podnose ponudu u kojoj se navodi
paualna suma, a vlasnik, koga savetuje arhitekta, bira izvoaa radova koji, nakon
toga, kompletira objekat izriito onako kako je projektovano i navedeno. Menadment izgradnje objedinjuje ove elemente potpunije nudei usluge savetovanja u vezi
s izgradnjom i budetiranjem tokom procesa projektovanja. Takoe, proces moe da
prui opciju poetka radova na objektu pre nego to se projektovanje zavri i projekat
ranije preda, time to se faze projektovanja i izgradnje preklapaju. U varijanti dizajn/
ponuda, vlasnik prethodno bira izvoaa radova koji upravlja procesom projektovanja, traei tehnike koje nude najvie mogunosti za utedu i poboljanje projekta tokom procesa izgradnje. Finalni izbor zavisi od jedinstvenih posebnih uslova projekta,
ali, opte govorei, ugovor o dizajnu/ponudi/dodeli najbolje utvruje cenu kompanije,
menadment izgradnje prua veu fleksibilnost i mogunost da se skrati plan radova,
a dizajn/izgradnja nudi reenje klju u ruke, koje je adekvatno kada su posredi manje sloene vrste smetaja.
Uglavnom projekt menader obavlja sledee zadatke:
predstavlja vlasnika na sastancima u vezi s projektom;
aplicira radi dobijanja potrebnih dozvola od gradske uprave;
pregleda zahteve za plaanje;
priprema izvetaje sa sastanaka;
dostavlja vlasniku informacije o planiranju;
predvodi i organizuje projektni tim.
121
Tabela 15 Opcije ugovora o izgradnji

Menadment izgradnje/
izgradnja pre kompletiranja
dizajna
Dizajn/ponuda/dodela
Prednosti
Nedostaci
Profesionalan savet u vezi

s ugovorom i kvalitetom
izgradnje
Dobro poznavanje delatnosti i naina na koji metod
funkcionie
Budeti najblie odgovaraju
stvarnim trokovima
Lake ugovaranje maksimalne garantovane cene
Jasno definisane kazne u sluaju prekoraenja trokova
Nedvosmislen lanac odgovornosti
Dui period trajanja
Nemogunost da se ugovore
trokovi podizvoaa radova
Viestruki honorari treba da
se isplate
Klijent/vlasnik
Krai period predaje projekta
Nii trokovi projekta
Graditelj je vlasnikov agent
Profesionalni savet u vezi
s ugovorom i kvalitetom
izgradnje
Jasno definisana podela prekoraenja trokova i utede
Projekt menadment poveava obim posla

Nejasne odgovornosti za
donoenje odluka
Dizajn/izgradnja
Krai period predaje projekta

Nii trokovi projekta
Odgovornost snosi jedna
ugovorna strana
Inventivna reenja po pitanju
dizajna/izgradnje
Smanjen obim posla projekt
menadmenta
Smanjen broj tubi
Plaa se jedan honorar
Ne postoji nezavisan profesionalni savet u vezi s dizajnom
Izvoa radova/menader izgradnje

Prednosti
Definitivni planovi i specifikacije na kojima se ponude

zasnivaju
Sve ugovorne strane jasno
shvataju svoju ulogu
Nedostaci
Manja fleksibilnost kod

zamene materijala, opreme
i sistema
Nepovoljni odnosi sa strunjacima za dizajn
Prednosti
Vea kontrola nad dizajnom i

kvalitetom izgradnje
Sve ugovorne strane jasno
shvataju svoje uloge
Smanjeni finansijski rizik

Bonusi za zavrenu izgradnju
pre isteka roka
Lake je preporuiti zamene
Problemi prilikom odreivanja garantovane maksimalne

cene
Nedostatak koordinacije
dovodi do odlaganja
Kazne
Praznine u pokriu osiguranja
Vea kontrola nad projektom

Minimalan rizik od i neizvesnost
Poboljani dizajn
Direktna komunikacija sa
strunjacima za dizajn
Mogunost poveanja profita
Odgovornost za greke i
propuste u dizajnu
Arhitekta/dizajner
Nedostaci
Nepovoljni odnosi sa strunjacima za dizajn
122
Vea angaovanost na terenu

Ugovorne strane brzo donose odluke
Input od strane graditelja
tokom procesa projektovanja
Nejasne odgovornosti za
donoenje odluka
Nejasni prioriteti
Vanija je pravovremenost
od kvaliteta
Poveana koordinacija obima
poslova
Vea kontrola nad kvalitetom

projekta
Mogunost poveanja profita
Vei kredibilitet kod gostiju
Smanjeni broj tubi izvoaa
radova
Odgovornost za greke i
propuste izvoaa radova
Tradicionalni ugovor o dizajnu/ponudi/dodeli koristi se irom hotelske delatnosti. Po osnovu ugovora, arhitekti i dizajnerskom timu moe najvie biti potrebno
vremena, nekoliko meseci za pripremu svih crtea i specifikacija, zatim je potrebno
neko vreme dati izvoaima optih radova (GM) da izraunaju svoje ponude i daju ih
vlasniku da ih analizira pre nego to dodeli ugovor. U ovoj formi ugovora fokus je na
neophodnoj dokumentaciji o izgradnji koju podnosi arhitekta i nezavisnom menadmentu izvoaa optih radova koji kompletno preuzima odgovornost za upravljanje
izgradnjom i raspored radova. Time to e arhitekti dati dovoljno vremena da sastavi
jasnu, kompletnu i konciznu dokumentaciju, vlasnik e dobiti najbolju priliku da ceo
projekat kupi po konkurentskoj ceni i smanji rizik od prekoraenja cene.
U ugovoru o dizajnu/ponudi/dodeli izvoa optih radova vie rizikuje zato to
u svojoj ponudi mora da predvidi budue materijalne trokove i trokove radne snage i zavisi od pravovremenog izvrenja poslova podizvoaa i dobavljaa. Ova forma
ugovora oteava vlasniku ili arhitekti modifikaciju obima posla ili dizajna za ta je
potrebno ponovno ugovaranje cena i izmena u planu rada ali pomae da projekat
ostane u okvirima budeta i plana rada.
Metod menadmenta izgradnje razvijen u drugoj polovini XX veka spaja i integrie sledee discipline: izgradnju, procenu trokova, arhitekturu i inenjering. Menader izgradnje (CM) zapravo vri funkciju i vlasnikovog agenta i projekt menadera,
zbog svog neprestanog angaovanja od poetnog koncepta projekta, pa sve do otvaranja hotela, i odgovoran je za ukupan budet, plan rada, stvaranje vrednosti projekta
i inenjeringa. Glavna prednost je u tome to vlasnik, na poetku rada na projektu,
dobija savete o metodima izgradnje i o trokovima. Vlasnik ima veu mogunost da
vri izmene u obimu posla ili dizajnu tokom rada na projektu i moe lako da sarauje
sa podizvoaima i dobavljaima radi pronalaenja ekvivalentnih ali kompetitivnijih
sistema i proizvoda.
Menadment izgradnje esto u odreenoj meri predvia poetak radova na objektu pre nego to su svi crtei i specifikacije kompletirani. Izvoa radova moe da pone kopanje ak i postavljanje temelja i graenje niih spratova pre nego to arhitekti,
inenjeri i dizajneri odrede sve detalje u vezi s unutranjim sistemima i zavrnom
obradom. Dok ovo skrauje ukupan raspored izgradnje i omoguava da se hotel otvori
i pone da stvara prihode ranije, vlasnik mora da bude svestan rizika injenice da je
projekat poeo pre kompletiranja dizajna i odreivanja finalnih trokova.
Generalno, arhitekta kompletira ematski dizajn i sa menaderom izgradnje postie saglasnost u vezi sa glavnim elementima projekta kao to su konstrukcija, glavni
materijali, mainski sistemi i vertikalna cirkulacija. Na primer, oni mogu da utvrde
prostor izmeu stubova na osnovu pregradnih zidova u garai ili modula hotelske
sobe i odaberu izmeu, na primer, eline i armiranobetonske konstrukcije.
Menader izgradnje moe da bira izvoaa optih radova, ali obino upravlja pojedinanim ugovorima s individualnim podizvoaima. Stoga menader izgradnje igra
vrlo vanu ulogu na lokaciji poto koordinira mnoge razliite poslove, ali moe da se
123
obrati vlasniku ili arhitekti kada se stvore uslovi za izmenu neke karakteristike ili modifikaciju dizajna, naravno, u razumno ogranienoj meri. Ponekad, kada se podizvoai radova pouruju da obave neki zadatak, kvalitet rada moe da bude doveden u
pitanje. Zato menader izgradnje treba da balansira izmeu ciljeva vlasnika i kvaliteta
i stvarnih potreba da se radovi izvode u skladu sa rasporedom i budetom. Glavni problem kada su posredi projekti u kojima je izgradnja objekta poela pre kompletiranja
dizajna je mogunost da trokovi porastu kada projekat nije u potpunosti dokumentovan do srednje faze procesa izgradnje.
Format ugovora o dizajnu/izgradnji kreiran je da bi se skratilo vreme predaje
projekta i centralizovala odgovornost za dizajn i izgradnju u jednom subjektu. Ovaj
pristup je najbolji tamo gde projekat ima prilino jednostavne zahteve vezane za dizajn i gde sve ugovorne strane imaju niz adekvatnih reenja. Potpunu odgovornost
ima tim za dizajn/izgradnju koji obino predvodi ona ugovorna strana zaduena za
izgradnju. U ovoj varijaciji aspekti dizajna su obino sekundarni, posle pojednostavljivanja izgradnje i smanjenja trokova, koji jesu atraktivni vlasnicima hotela, ali moda
nee u potpunosti zadovoljiti potrebe i oekivanja gosta.
Metod dizajn/izgradnja takoe ima korisnu primenu kada se projekat moe jako
usko definisati i kada vlasnik ima koristi od garantovane cene i plana rada. Na primer,
pristup klju u ruke moe da bude adekvatan za renoviranje hotelskih soba kada
vlasnik odobrava odreene smernice u dizajnu i preputa izvoau radova da kompletira renoviranje, zameni instalaciju u kupatilu, uradi zavrnu obradu, doda nove elektronske brave, pobolja elektrine instalacije i nabavi i montira nametaj, instalacije i
opremu u hotelskoj sobi, i sve to po utvrenoj ceni.
6.3. Plan izgradnje

Veina izvoaa radova i firmi za menadment izgradnje koristi matematiku metodu (CPM) za planiranje projekta izgradnje. Pod tim se danas podrazumevaju raunarski programi kao to su Primavera ili Microsoft Project, koji identifikuju svaki
zadatak posebno i njegovu povezanost s ostalim zadacima u projektu. CPM iziskuje
da izvoa radova paljivo unapred organizuje projekat, donosei precizne odluke da:
identifikuje posebno svaki zadatak ili podzadatak,
odreuje koliko e dana ili nedelja trajati projekat,
identifikuje zavisnost zadataka od drugih, prethodnih koraka.
Program obraunava povezanost svih zadataka i priprema grafiku prezentaciju,
naglaavajui kljune take projekta ili kljune dogaaje kao to su postavljanje poslednje grede ili zavretak radova na ogradi. Dijagram jasno prikazuje svaki korak u
procesu, i vreme potrebno za izvrenje svakog zadatka, kao i zavisnost zadatka od
drugih aktivnosti. Grafika organizacija predstavljanja i nizanja zadataka pomae u
identifikovanju vanosti dugoronih stavki u planiranju. Integrisani programi dodaju
124
neke druge karakteristike. Na primer, ukoliko svaki zadatak ukljuuje i procenu potrebne radne snage, program e praviti raspored rada; ili e neki drugi modul dovesti
u vezu vlasnikov gotovinski tok sa rasporedom radova.
Dok projekat napreduje, program nadgleda stvarni uinak i poredi ga sa planiranim i pomae u organizaciji i praenju toka radova. Njegova ogromna prednost je u
tome to alarmira projekt menadere u sluaju mogueg problema ili odlaganja da bi
oni mogli da to ree pre nego to postane kritino.
Kljuna vetina koju pravi izvoa optih radova ili menader izgradnje uvodi u
projekat je sposobnost da organizuje gradilite tako da radovi teku organizovano. Na
primer, radovi mogu da se efikasnije zavre kada se nekoliko poslova radi istovremeno, ali odvojeno, bez podele prostora.
125

1. Navede ko sve ini tim preduzimaa i projektanata (pogledaj tabelu 13).
2. U kom procentu se kreu honorari arhitekte?
3. U koliko faza se ostvaruju usluge arhitekte? Navedite te faze.
4. Koliki je uobiajeno honorar dizajnera?
5. U koliko faza se ostvaruju usluge dizajnera? Navedite te faze.
6. Koliki je uobiajen honorar za Ugovor o menadmentu izgradnje?
7. Navedite vrste ugovora o izgradnji.
8. Objasnite sutinu ugovora o dizajnu/ponudi/dodeli.
9. Objasnite sutinu ugovora o menadment izgradnje.
10. Objasnite ugovor o dizajnu/izgradnji.
126
GLAVA
DIZAJNIRANJE
SOBA I APARTMANA
VII

objasnite koje sve kriterijume je neophodno uzeti u obzir da bi se adekvatno dizajnirale sobe i apartamani;
razumete nain organizacije i strukture sprata hotela;
znate koje sve vrste soba postoje i koje su njihove karakteristike;
definiete sadraj soba, vrste kreveta itd.;
znate minimalne dimenzije soba, kao i savremene tendencije u pogledu
veliine soba;
znate kako se sobe zoniraju;
znate sadraj apartmana i nain zoniranja;
znate sadraj i nain organizacije sobe za goste sa posebnim potrebama;
navedete neophodni nametaj, opremu i ureaje u sobama;
znate kako se sobe odravaju;
navedete minimalne dimenzije kupatila;
navedete neophodne sadraje u kupatilima.
nogi hotelski operateri veruju da sobe i kupatila za goste ostavljaju mnogo jai
utisak na one koji odsedaju u hotelu, nego to to ini arhitektura eksterijera,
predvorje ili bilo koji drugi deo enterijera. Dizajn individualnih soba i apartmana, iako
je to oigledno vie pitanje izgleda enterijera nego arhitekture, ipak je vaan deo odgovornosti arhitekte. Pored dizajniranja zajednikih prostora, ovo je takoe jedna od dve
glavne povrine na koje dizajner enterijera treba da se usredsredi. Zbog prebivalinog
karaktera soba, iritirajui nedostaci u izgledu ili opremi, kao to su neispravan prekida za svetlo na ulazu u sobu, neadekvatna povrina ogledala ili lavaboa u kupatilu,
stolice sa rukohvatima ija dimenzija ne odgovara stolu (ne mogu da se privuku uz
sto), oigledni su gostima koji doputuju u hotel. Ovi detalji dizajna zahtevaju koordiniranu aktivnost (panju) celokupnog tima: arhitekte, ininjera, dizajnera enterijera,
konsultante dizajnera, preduzimaa i menadera hotela.
Kroz evoluciju hotelskih soba tokom protekla dva veka moe se videti nain saradnje profesionalnih menadera i dizajnera u cilju izrade to bolje sobe. Vei hoteli
sa privatnim sobama nisu postojali sve dok nije osnovan Tremont House u Bostonu 1829. Gosti su delili sobe, ak i krevete, sa gostima koji bi odsedali u odreenom
svratitu. Novi nain upotrebe privatnih i soba koje se mogu zakljuavati koje je uveo
Tremont House doiveo je uspeh preko noi i postavio standarde za novonastalu
industriju.
Tokom XIX veka da bi ostala konkurentna, hotelska industrija uvela je tehnoloka
unapreenja: gas, struju svetlo i razglasne ureaje, telefone i liftove, centralno grejanje i tekuu vodu. Ove inovacije kulminirale su prilikom konstrukcije pionirskog
hotela Statler u Bufalu, Njujork, 1908. godine, gde su se prvi put u velikom hotelu
sobe imale kupatilo. Sobe i kupatilo za dolar i po, ponosno su isticani oglasi. Ostale
inovacije Statler hotela ukljuivale su kupatila dizajnirana lea o lea, zbog ekonominosti postavljanja cevovoda i u svakoj sobi karakteristike poput tekue hladne
vode, ogledala preko celog zida, prekidaa za svetlo u okviru sobe, telefona pored kreveta, ugraenog radio-aparata, uzanog otvora na vratima sobe kroz koji se poruuje
oprana i ispeglana odea servidor.
7.
USPOSTAVLJANJE KRITERIJUMA DIZAJNA

Izgled hotelske sobe isprepletan je s odlukama koje donosi projektantski tim tokom izrade ema, kada se odreuju dimenzije sobe i strukturalni odeljak, prihvataju se
varijacije netipinih konfiguracija soba i odobrava konana kombinacija soba (videti
prethodno poglavlje). Ove odluke obezbeuju dizajneru enterijera okvir za kreativno
planiranje zasebnih prostora i karakter soba dosledan zajednikim povrinama. Dizajn soba iziskuje seriju koraka:
129
glavni trini segmenti,

tipine dimenzije soba,
kombinacija soba, ukljuujui broj i tip apartmana,
tipini izgled soba,
izgled apartmana i specijalnih soba (za hendikepirane itd.),
budet za predloeni nametaj, ureaje i opremu za sobe, apartmane i hodnike.
Hoteli koji u fokusu svoje poslovne politike imaju segmente za poslovne goste
i uesnike konferencija uglavnom obezbeuju kosijer ili izvrni prostor, na tri do
osam odeljaka na nekom od viih spratova, i obezbeuju VIP uslugu. Kontinentalni
doruak, osveenja tokom celog dana i kokteli i grickalice (ili manji obroci) u veernjim asovima. Ovaj primer obuhvata etiri odeljka: receptivni pult, konstantni vedski sto sa pripojenom ostavom (ili prostorija za serviranje), malu konferencijsku salu
i radnu povrinu za goste.
ema 7 Executive sprat konvencijskih hotela
Izvor: Walter A.:str. 276
Dizajneri prepoznaju specifine potrebe ciljnih trinih segmenata i identifikuju

sadraje koje ove grupe najvie ele i oekuju. U generalnim okvirima, poslovni gosti
u tranzitu trae jednokrevetni smetaj, trita koja sainjavaju grupe i gosti razliitih
skupova trae dvokrevetne sobe, a gosti koje dolaze radi odmora trae sobe sa dva
ili vie kreveta. Na primer, veina hotelskih soba u okviru kompleksa Walt Disney
World i Universal Escape u Orlandu opremljena je sa dva klasina francuska leaja
i sofom na razvlaenje kako bi se mogla smestiti porodica od 4 do 6 lanova. Poto svaki od ovih trinih segmenata ima drugaije potrebe, dizajner mora razmotriti
funkcionalnost soba za potrebe posla i sastanaka, u jednom sluaju i za porodine
aktivnosti, u drugom. Osnovne trine karakteristike koje utiu na izgled i opremanje
hotela i soba u odmaralitima prikazane su u narednoj tabeli.
130
Tabela 16 Karakteristike hotelskih gostiju

Karakteristike
gostiju
Svrha putovanja
Faktori ureenja sobe
Grupe
Jednokrevetne ili
dvokrevetne sobe;
24 noenja; 55
% mukarci, 45 %
ene; cena ne igra
glavnu ulogu;
Skupovi, konferencije, profesionalna

udruenja, prodajni
susreti i obuka
Veliki francuski leaj (king, 4

osobe) ili dva klasina za dve
osobe (double-double), kupatilo
sa prostorom za doterivanje,
garnitura za odmor i pogodnom
radnom povrinom;
Individualci
Jednokrevetne
sobe; 12 noenja;
50 % mukarci, 50
% ene; osetljivi na
cene;
Korporacijski posao,
prodaje, skupovi,
konferencije
Veliki francuski leaj (king), kupatilo sa odvojenom kabinom za

tuiranje, garnitura za odmor sa
pogodnom radnom povrinom;
Porodino
Dvokrevetne sobe
+ pomoni leaj
(sa decom); 14
noenja, due u
odmaralitima;
niskobudetni ili
prosean smetaj;
Porodini odmor,
razgledanje, sport,
porodine aktivnosti
Dva kreveta za po dve osobe

ili dva klasina francuska leaja
(double-double) ili pripojene
sobe; garnitura za odmor i TV,
prostrano izdeljeno kupatilo,
balkon, spoljni pristup
U paru
Dvokrevetna soba;
17 noenja; od
prosenog do neto
skupljeg i luksuznog
smetaja;
Ture, klubovi,
udruenja, pozorite, sport, vikend
paketi, oping
Veliki francuski leaj (king), trpezarija, pisaa povrina, ormar

umerene veliine
Pojedinci
(sami)
Jednokrevetni
smetaj; mladi i
strunjaci srednjih
godina; od prosenog do neto
skupljeg smetaja;
Ture, klubovi,
udruenja, kultura,
umetnost, pozorite, sport i rekreacija, oping;
Veliki ili klasian francuski leaj

king/queen), prostor za odmor/
zabavu, standardno kupatilo
Trite
Poslovno :
Odmor:
131
ema 8 Tipian i jedinstven izgled soba, planovi soba
A. Ekonomina soba sa klasinim francuskim leajem (20,5 m2), tedi prostor na taj nain
to je toaletni sto izvan kupatila i ima samo jedan krevet. B. Soba srednje veliine s velikim
francuskim leajem (30 m2) pokazuje kako postavljanje kreveta naspram zida kupatila poveava upotrebljiv prostor. C. Soba prve klase sa po dva kreveta za po dve osobe (34 m2) sa
tipinim nametajem. D. Konferencijski apartman sa tri odeljka (108 m2) kombinuje dvodelni
funkcionalni deo u kojem se nalaze zidni krevet, garnitura za sedenje, radna povrina, kupatilo, mini kuhinja i drugu povezanu sobu. E. Luksuzna soba u okviru kompleksa (51 m2) ima
petodelno kupatilo i kamin (Four Seasons, Skotsdale). F. Luksuzna soba u okviru internacionalnih hotela (49 m2), karakteriu je veliki ugraeni ormar, klizna vrata i stakleni delovi za
efekat otvaranja (Park, Hyatt, Hamburg). G. Luksuzna soba u okviru hotela-kazina (6 2m2),
karakteriu je veliko kupatilo, dva klasina francuska leaja i odvojen dnevni boravak (The
Venetian, Las Vegas). H. Konfiguracija sobe orijentisane u drugom smeru (49 m2) sa dakuzijem kraj spoljanjeg zida prostranog kupatila; karakterie je neobino prostrana soba (The
Ritzt-Carlton Millenia, Singapur).
132
7.1. VRSTE SOBA I OPTE KARAKTERISTIKE

Hotelske sobe mogu biti jednokrevetne i dvokrevetne. Jednokrevetna soba ima
najmanje 8 m, a dvokrevetna 12 m. Sve se vie trai da hotelska soba bue ne samo
spavaa soba nego i dnevna soba. Taj se zahtev reava tako to se umivaonik i orman
postavljaju u predvorje, ili se orman ugrauje u zid. Ako je hotel graen na savremeni
nain, tj. s ugraenim ormanima i s odvojenom prostorijom za pranje, smanjuje se
povrina soba.
Sobni prozori mogu biti dvostruki ili spojeni, a krila se moraju obavezno otvarati
unutra. Spojeni prozori mogu biti tako konstruisani da se diu. Na prozore se postavljaju kapci ili roloi radi zatite od sunca i nevremena. Izmeu spoljnog i unutranjeg
prozora obino se postavljaju platneni zastori. Ako prozori imaju drvene roletne, ne
treba stavljati zastore. Platneni zastori mogu biti i s unutranje strane ako prozor nije
dvostruk.
Sobna vrata koja se otvaraju prema hodniku treba da budu dvostruka radi bolje
zatite od buke, u boljim hotelima jedna se od tih vrata tapetiraju. Prostor izmeu
dvojnih vrata moe se iskoristiti za ostavljanje obue ili za veanje odela radi ienja.
Balkonska vrata na terasi ili loi obino su staklena, pa se i na njih stavljaju zastori.
Sobe se numeriu po spratovim: sobe na prvom spratu poinju brojem 101, na
drugom 201, treem 301 itd. Prvi broj oznaava broj sprata. Ako hotel ima polusprat, sobe na njemu se oznaavaju poetnim brojem 11. Broj se obino stavlja iznad
vrata, ali moe biti i na samim vratima ili sa strane.
Rasveta. Prema pravilniku o kategorizaciji ugostiteljskih objekata, sve prostorije
namenjene gostima, osim elektrine rasvete s plafona, moraju imati posebno svetlo
uz svako ogledalo i svaki leaj, kao i utikaku kutiju uz ogledalo kod umivaonika, osim
u pansionu III kategorije. Osim toga, u luksuznijim hotelima se postavljaju manje ili
vee stojee lampe uz pisai sto, divan, kau i sl., to daje sobi topliji i intimniji karakter.
Dekoracija. Hotelske sobe se ukraavaju umetnikim slikama i skulpturama
(hoteli L i A kategorije) ili umetnikim fotografijama. Za dekoraciju slue i vaze s
cveem, tepisi, zavese, prekrivai kreveta. U apartmanima je mogue postaviti stilski
nametaj i mali vodoskok s cveem.
Apartmani. Apartman je skup prostorija koji se sastoji od kompletne dvokrevetne sobe za smetaj, sobe ureene za dnevni boravak (veliine najmanje 9 m), toaleta,
(WC) i kupatila, u kome moraju biti bide i umivaonik.
U savremenim hotelima apartmani se ureuju u razliitim stilovima. Imaju vie
komfora u poreenju sa dvokrevetnom i jednokrevetnom sobom. Imaju spavau
sobu, salon za dnevni boravak, ajnu kuhinju, mali friider... Svaki apartman ima telefon, radio-aparat i televizor. U nekim apartmanima postoje i zidni trezori. U nekim
hotelima apartmani imaju dve spavae sobe.
133
Sobni nametaj i oprema. Sobni nametaj mora biti praktian, solidan i lepog
izgleda, jednom reju, mora biti funkcionalan. Nametaj svake sobe mora initi celinu
s obzirom na materijal, boju i nain izrade. U veini naih hotela sobni nametaj je
podjednakog kvaliteta. U prvoklasnim hotelima pojedine sobe mogu biti nametene u
razliitim stilovima (npr. ampir, rokoko, bidermajer).
Hotelska soba za smetaj minimalno ima kompletan leaj, noni ormari ili odgovarajuu policu uz leaj, sto, onoliko stolica koliko u sobi ima leaja, stalak za prtljag,
orman s kljuem i dovoljnim brojem vealica, korpu za otpatke i onoliko pepeljara i
aa koliko ima leaja.
Kreveti. Jednokrevetna soba ima krevet ili kau za spavanje. Ako se postavlja
kau, treba voditi rauna da bude udoban i mekan. Kau za spavanje ne mora biti
prekriven dekorativnom tkaninom jer se ona ne vidi, a kau je prekriven posteljinom.
U sobama L i A kategorije moe se postaviti kau za sedenje i odmaranje, pa moe biti
presvuen boljom vrstom tkanine.
Dvokrevetna soba moe biti imati dva pojedinana, meusobno odvojena kreveta,
ili dva spojena kreveta, ili veliki francuski krevet. I tu se kreveti mogu zameniti udobnim kauevima za spavanje. Dvokrevetna soba moe imati i tri udobna kaua. Tada
se nametaju samo dva kaua, a trei slui kao pomoni leaj, koji se nameta po elji.
Pomoni leaj u sobi moe biti otoman, divan, kau ili krevet za sklapanje. Privremeni
pomoni leaj moe se postaviti i u sobe manje od 8 m, odnosno 12 m.
Oprema kreveta sastoji se od elastinog uloka (madraca ili perja), madraca koji
moe biti od vune, spuvaste gume, strune i sl., zatim jednog do dva vea jastuka
(eventualno i jednog malog), dva arava i potrebnog broja ebadi ili jednog arava
i presvuenog pokrivaa. Danas se sve vie naputaju pernati jorgani s navlakama, a
umesto njih se upotrebljava ebad ispod kojih je arav. Veoma su praktina ebad od
kamilje dlake jer su vrlo laka i topla. aravi, prevlake i jastunice u boljim hotelima
su od lanenog platna ili pamunog damasta, a u hotelima nie kategorije od platna
srednjeg kvaliteta.
Za jedan krevet potrebna je najmanje trostruka garnitura posteljine (arava i jastunica) plus 10 %. Jedna garnitura je na krevetu, druga na pranju, a trea u skladitu,
dok 10 % mora biti u rezervi za nepredviene potrebe.
Pekiri, runici mogu biti od damasta ili frotira (upavi). Uz svaki umivaonik treba
da vise dva pekira po osobi, jedan obian gladak i jedan od frotira. Normalna veliina
pekira je 65 x 100 cm. U kupatilu su pekiri od 150 x 170 cm, koji mogu biti i od frotira. Prvoklasni hoteli stavljaju gostima na raspolaganje i frotirske bademantile.
Tepisi. Soba moe biti prekrivena preko cele povrine ili samo delimino, tepihom od pamuka, vune, jute, buklea ili perlona, ve prema kategoriji hotela. Ako soba
nije prekrivena preko itave povrine, ima velike tepihe i male tepihe pored kreveta.
Zavese se stavljaju s unutranje strane sobnih prozora i na zastakljena vrata, a
mogu biti od prozirnog materijala, kao to su til, voal, markizet, etamin, perlon, ip134
kaste tkanine i sl., ili od neprozirnih materijala kao to su pli, rips, brokat, svila i sl.,
ili biti izraene od obe vrste materijala u razliitim kombinacijama. U savremenim
hotelima ne postoje garnine za zavese nego se one veaju na uzane trake sa lebovima, ugraene u zid.
7.2. Dimenzije i konfiguracija soba

Na dizajn sobe najvie utiu tri vane dimenzije sobe: unutranja (ukupna) irina,
duina sobe od spoljanjeg zida do zida kupatila i veliina kupatila. Ukupna irina
ustanovljuje strukturalni model kroz zgradu (jednak ili u irini jedne ili dve sobe) koja
vodi do zajednikih i uslunih prostorija na niim spratovima. Poslednjih nekoliko
decenija sobe su najee irioke 3,7 m, to je ustanovio kao standard polovinom 50-ih
lanac Holiday In, za sve njihove hotele koji se nalaze pored puta. To je bilo dovoljno
da se smeste dva dupla kreveta uz jedan zid i sto/ormar/dra za prtljag, i televizor na
naspramnom zidu, i da bude dovoljno prostora za prolaz.
Poto se tipian izgled sobe polako menjao poslednjih pedeset godina, hotelski
standardi izgleda sobe danas se malo razlikuju od onih koje je utvrdio Kemons Vilsona, osnivaa Holliday Ina. Ipak, sigurno je da su se stilovi, udobnost i tehnika u
sobama veoma uznapredili.
Sve do tada, ak i najnoviji i najvei konferencijski hoteli izgraeni posle Drugog
svetskog rata imali su sobe razliitih veliina, ukljuujui veliki broj onih uih od standardnih 3,7 m. Ovi hoteli, od kojih veina jo posluje i konkurie 3050 godina starim
hotelima, uveliko su ogranieni zbog veliine njihovih soba (jer su manje). U SAD i
Kanadi nijedan hotel prve kategorije ili u okviru nekog lanca, osim lanaca gostionica,
danas se ne gradi sa sobama manjim od 3,7 m. Kada se stariji hoteli u centru grada ili
u okviru kompleksa prilagoavaju ili potpunosti renoviraju, pojedine sobe mogu biti
manje tamo gde je to uslovljeno nezaobilaznim arhitektonskim ogranienjima.
Poslednjih nekoliko godina dimenzije soba su standardizovane u zavisnosti od kategorije hotela ili odmaralita (tabela 17). Iako su pojedina hotelska preduzea pokuala da ponude vee sobe od konkurentskih, veliina sobe, kvalitet opremanja i cena
ostaju usko povezani zbog velikog uticaja poetnih trokova gradnje i opremanja. U
ovom poglavlju prikazujemo tipine alternative izglede sobe, kao i odreeni broj onih
inovativnih i luksuznih. Lanci jeftinih hotela smanjili su veliinu sobe (3,7 x 5,5 m) sa
prosenom cenom radi sniavanja trokova gradnje, skraujui je od 4,34,9 m, to
je jo dovoljno da se u nju smeste dva dupla kreveta, i smanjujui irinu za 1015 cm,
iako nekoliko preduzea gradi ak i manje jedinice. S druge stane, kompanije koje
nude luksuznije sobe oprobale su se s veim sobama i posebno su kreirale inovativne
izglede kupatila. Proirivanje sobe na 44,1 m dozvoljava vanu izmenu u izgledu
sobe: king-size krevet moe se postaviti uza zid kupatila umesto uza zid sa strana sobe,
dozvoljavajui da se ostali nametaj raznoliko postavi.
135
Po standardima lanca InterContinental, minimalna veliina sobe u gradskim

hotelima je 40 m2 , a u resort objektima 44 m2.
Slika 15 Soba InterContinental Hotels &Resorts
Izvor: http://www.intercontinental.com/intercontinental/en/gb/resorts/gallery
Generalno nema velike prednosti u proirenju sobe preko 4,1 m. ak i ovaj malo
vei prostor ne unapreuje unutranje ureenje sobe, a trokovi gradnje se dramatino poveavaju zbog dodatne povrine koju zauzimaju hodnik i spoljanji zid. Ipak, u
sobama irine 4,9 m ili vie nastaje novi set alternativa za ureenje: krevet ili kreveti
mogu biti postavljeni uz jedan zid, a deo za odmor i rad uz suprotan. Takoe, vea
irina omoguuje luksuzno ureena kupatila, esto sa 4 ili 5 delova, kao i vee predsoblje.
Klinasto oblikovane sobe koje su karakteristika towera krunog oblika predstavljaju poseban problem za ureenje kupatila. Manji toweri imaju hodnik irine od
samo 1,82,4 m, a vei imaju prikladniju irinu od 3 m. Iako veina ovih planova za
sobe ima pozitivne karakteristike kao to su izdeljena kupatila (koja nisu neophodna), kompaktno predsoblje, veliki prostor za odmor i prozor gotovo preko celog zida,
dananja poveana konkurencija koja se tie veliine sobe i luksuznijeg opremanja je
uslovila da manji cilindrini taweri postanu gotovo zastareli.
136
Tabela 17 Minimalne dimenzije soba

Boravini prostor*
Kupatilo
Celokupna soba
Dimenzije
(m)
Povrina
(m)
Dimenzije
(m)
Povrina
(m)
Dimenzije
(m)
Povrina
(m)
Smetaj niih
cena
3,5 x 4,5
16
1,5 x 1,5
2,3*
3,5 x 6,2
21,9
Smetaj
prosenih cena
3,6 x 5,5
20,1
1,5 x 2,3
3,4
3,6 x 6,6
29
Smetaj viih
cena
4,1 x 5,8
23,8
1,7 x 2,6
4,4
4,1 x 8,6
35,2
Luksuzni
4,5 x 6,1
27,9
2,3 x 2,7
6,6
4,5 x 9,1
41,8
smetaj
* boravini prostor ne ukljuuje kupatilo, orman i ulaz
* kupatilo u niskobudetnim sobama ukljuuje kadu ili tu-kabinu i toalet, ali je lavabo u
sastavu dela za doterivanje (toaletni sto i sl.)
Primer 3 Standardne veliine soba InterContinental Hotels & Resorts
PR12-01
Za novu gradnju: u urbanim hotelima, minimalna veliina sobe mora biti 40 m2, ukljuujui spavai deo, kupatilo i hodnik, dok je u resort objektima minimalna veliina 44 m2 ne
ukljuujui balkon.
Usled promena, InterContinental Hotels & Resorts razmotrie predloge za manje sobe,
i to od sluaja do sluaja.
PR12-02
Broj meusobno povezanih soba i apartmana je pitanje potranje na tritu.
PR12-03
Sobe u novosagraenim hotelima moraju imati elektronsku kontrolu za zvono na vratima

i opcije Ne uznemiravaj i Pospremi sobu. Ovo je podlono promeni.
PR12-04
Sobe moraju jasno biti obeleene brojevima.

Napomena
Numerisanje soba treba sprovesti vertikalno kroz hotel.
PR12-05
Ukoliko postoji balkon / prostor van sobe, njegova veliina mora biti minimalno tolika da
mogu da stanu manji sto i dve stolice.
PR12-06
Celokupno osvetljenje mora biti kontrolisano glavnim prekidaem na ulazu u sobu, kao i
pored kreveta.
PR12-07
Dodatno osvetljenje (poeljno je osvetljenje manje jaine) mora postojati kod uzglavlja i
u radnom delu.
Napomena
Preporuuje se toaletno ili nono osvetljenje . Ukoliko postoji, trebalo bi da bude komercijalnog ranga i integrisano u dizajn prekidaa.
137
Primer 4 Standardi foaje i garderobera sobe InterContinental Hotels & Resorts

PR12-08
Sve sobe moraju imati mapu za izlaz u hitnim sluajevima i bezbednosne informacije jasno
istaknute na unutranjoj strani ulaznih vrata.
PR12-09
U foajeu je potrebno da se nalazi ogledalo u kome se vidi odraz u prirodnoj veliini, dekorativno uramljeno, s ojaanim staklom i u skladu s dizajnom sobe.
PR12-10
PR12-11
PR12-12
Garderober mora da ispuni sledee standarde.

Minimalna irina mora biti 1,20m/4-0 , a dubina 600 mm/2-0.
Polica itavom irinom garderobera i metalna ipka za vealice ispod police.
Mora postojati unutranje osvetljenje, koje e se aktivirati pritiskom na prekida i biti locirano tako da osvetli prostor za veanje garderobe.
Mora postojati dra / kuka za nosa odela.
Pegla i daska za peglanje moraju biti obezbeeni.
Fioke mogu biti ugraene u orman i usklaene s njegovim dizajnom ukoliko ve ne postoje
u glavnom delu sobe; u tom sluaju moraju biti vee od 1,20 m/4-0 u irini.
Deset drvenih vealica mora se nalaziti u garderoberu, od kojih pet ima pregradu za pantalone, a pet ima tipaljke, kao i dve obloene vealice.
Napomena
U garderoberu mora biti smeten pristupni panel za IT kutiju.
U garderoberu se mora nalaziti sef, smeten u visini oiju, sa integrisanom instalacijom i
elektronskim sistemom kljua. Veliina sefa mora biti dovoljna za odlaganje laptopa, sa
minimumom od 350 mm x 300 mm/1-2 x 1-0.
Pregrada za odlaganje prtljaga mora postojati (ukoliko je soba ograniena, potrebna je
pregrada na sklapanje).
Primer 5 Standardi spavae sobe InterContinental Hotels & Resorts
138
PR12-13
Minimalnu meru za krevete u svim sobama mora odobriti InterContinental Hotels & Resorts.
PR12-14
Noni stoii moraju ispuniti sledee uslove.

U jednokrevetnim sobama moraju postojati dva, po jedan sa svake strane kreveta sa minimalnom veliinom povrine od 0, 45 m2.
U dvokrevetnim sobama, minimum je jedan noni stoi, izmeu kreveta, sa minimalnom
veliinom povrine od 0,50 m2.
PR12-15
Dvokrevetne sobe moraju imati najmanje 0.91 m slobodnog prostora izmeu kreveta.
PR12-16
U sobi moraju postojati najmanje tri fioke veliine od minimum 1,20 m/3-4 x 0,56m/1-10
i dubine 0,30 m/1-0.
PR12-17
U sastavu krevetnine mora biti sledei minimum:

jedan madrac za krevet,
jedan prekriva za madrac, od pamuka ili sintetike koja proputa vazduh, i koji ga u potpunosti prekriva (prekrivai izraeni od sintetike koja ne proputa vazduh nisu dozvoljeni),
jedan perjani jastuk na uzglavlju (ukoliko madrac nema integrisano uzglavlje),
dva jastuka po spavaem mestu (npr. u dvokrevetnim sobama, sa odvojenim krevetima ili
s jednim krevetom za dve osobe, dva jastuka po krevetu; u sobama sa francuskim leajem
(king ili queen bed) etiri jastuka po krevetu),
jedan titnik za jastuk i jastunica po jastuku,
jedan dekorativni jastuk po krevetu, izraen od materijala i u stilu koji odgovara krevetu,
jedan donji arav i:
dupli jorgan ili
jorgan iz dva dela (gornji arav i prekriva),
dekorativni prekriva (celodnevni prekrivai nisu dozvoljeni),
ebe ili dodatni jorgan i jastuk moraju biti dostupni u garderoberu, osim ako sobni servis nije
dostupan 24 h. Propratni delovi krevetnine trebalo bi da su u fabrikom pakovanju.
Primer 6 Standardi dnevne sobe InterContinental Hotels & Resorts

PR12-18
Sedea garnitura za najmanje dve osobe
PR12-19
Kafe / mini sto sa minimalnom veliinom od 0,36 m
PR12-20
Potreban pribor za spremanje kafe ili aja u sobi, ali nikako u kupatilu.
PR12-21
Neophodan je Mini bar integrisan u dizajn sobe i ugraen u deo ormana

Mini bar mora biti najmanje zapremine od 40 l i mora imati odgovarajuu ventilaciju.
PR12-23
Dve odvojene telefonske linije, jedna na stoiu pored kreveta, a druga sa slualicom na
stolu. Po potrebi, treba obezbediti posebnu telefonsku liniju za kupatilo.
PR12-24
U sobama mora postojati internet konekcija (HSIA). Ukoliko postoji mogunost, treba
obezbediti i beini pristup internetu.
U azijsko-pacifikom regionu beini internet je neophodan u sobama hotela otvorenim
posle oktobra 2009.
Primer 7 Standardi radne sobe InterContinental Hotels & Resorts

PR12-25
Sto mora imati fioku i povrinu od najmanje 1,05 m .
PR12-26
Radna stolica ergonomskog dizajna
PR12-27
Znak mora prikazivati informacije o vremenu za ekiranje gosta pri dolasku i odlasku i
dostupnost sigurnosnih ormaria. Dodatne informacije se mogu priloiti ali zavise od
projektu.
7.3. Dizajniranje individualnih soba

Definisanje trita ne odreuje samo najprikladniju kombinaciju kreveta ve i ostalog nametaja za sobu u odreenom hotelu. Meutim, krevet je karakteristika koja se
prva odreuje. Generalno, hoteli ukljuuju kombinaciju soba s jednim velikim krevetom (uglavnom veliki francuski leaj), dva kreveta (za po dve osobe) i apartmane
raznih tipova. U tabeli 19 prikazane su najee alternative. Izbor odgovarajue kombinacije soba vaan je jer utie na mogunost hotela da izda 100 % soba i da ostvari
maksimalnu dobit. Sobe koje omoguavaju veu fleksibilnost popularne su meu menadment preduzeima. Soba sa dva kreveta za po dve osobe je fleksibilnija od sobe
sa velikim francuskim leajem (za 4 osobe); soba sa velikim francuskim krevetom i
sofom na razvlaenje je privlana za individualne poslovne goste, ali moe biti prilagoena i porodinoj upotrebi.
139
Primer 8 Standard poslovnih soba u MR. President Design Hotel Beograd20

Standardna poslovna soba sa svojim sadrajima zadovoljava sve savremene potrebe ljudi
koji odsedaju u ovom hotelu. Svi kapaciteti odgovaraju najviim standardima: centralni
rashladni sistem, vrata koja spreavaju irenje poara, detektori dima, dvadesetetvoroasovna sobna usluga, kablovska televizija i jo mnoge druge pogodnosti koje ine hotel
Mr. President odlinim izborom za poslovne ljude2.
Sve sobe su zvuno izolovane.
Vrata spreavaju irenje poara, detektori dima.
King- size krevet
Sef u sobi
Centralni rashladni sistem
TV prijemnik sa preko 300 kablovskih programa
Telefon sa besplatnim meunarodnim pozivima
Wireless pristup internetu
Mini bar, kafe kuhinja i rum service
Radni sto
Ormari i ladice za odlaganje stvari
Vie ogledala raznih veliina, fen za kosu, tu-kabina, bademantil, papue, telesna
vaga i kozmetiki paket
U svakoj od soba nalazi se portret nekog od svetskih dravnika.
7.3.1. Tipine king i double-double sobe

Potpuna lista opremanja moe biti odreena analiziranjem funkcija sobe spavanje, oputanje, rad, zabava, doterivanje i prostorom koji je za njih potreban. Plan
tipine hotelske sobe jasno pokazuje sledeih nekoliko zona: kupatilo i prostor za doterivanje, kao i mesto za odlaganje garderobe, postavljeni su uz predsoblje; prostor
za spavanje nalazi se u centralnom delu sobe; prostori za sedenje (odmor) i rad postavljeni su pored prozora. Novi izgledi kombinuju ovih nekoliko funkcija na razliite
naine ili pronalaze tehnike kojima ih potpunije razdvajaju. Na primer, dizajner moe
obezbediti karakteristike apartmana u standardnoj sobi, postavljajui paravan kojim
e razdvojiti prostor za spavanje od prostora za sedenje. Dizajner moe formirati izdeljeno kupatilo, odvajanjem kade/tu-kabine i toaleta od lavaboa i prostora za doterivanje.
20
140
Interna dokumentacija hotela Mr. President
Tabela 18 Tipovi kreveta u sobama

Tip sobe
Tipovi i veliine kreveta
Twin (odvojeni kreveti za po jednu osobu)
Dva kreveta za po jednu osobu (1 x 2 m)
Double-double (dva kreveta za po dve osobe)
Dva kreveta za po dve osobe (1,35 x 2 m)
Queen (fran. Leaj 2 osobe)
Jedan francuski leaj (1,5 x 2 m)
King (fran. Leaj 4 osobe)
Jedan francuski leaj za 4 osobe (2 x 2 m)
California king
Jedan king krevet (1,8 x 2 m)
Vea twin
Dva kreveta za po jednu osobu (1,15 x 2 m)
Queen-queen
Dva francuska leaja
Double-studio
Jedan krevet za dve osobe i sofa na izvlaenje
Queen-studio
Jedan francuski leaj i sofa na razvlaenje
King studio
Jedan king krevet i sofa na razvlaenje
Parlor (pomona soba)
Jedna sofa na razvlaenje
Wall bed (zidni krevet)

Jedan zidni krevet (Sico soba)
Sa konstantnim porastom trokova gradnje i opremanja, postaje sve vanije da se

razviju novi izgledi soba dizajn koji kombinuje funkcionalnost i udobnost u okviru
realnog budeta.
Slika 16 Soba sa deluxe king krevetom Hotela Hyatt Regency Beograd
Izvor:http://belgrade.regency.hyatt.com/hyatt/hotels/gallery/photos.jsp?hotelId=36&start=3
141
Osnovni prilaz podrazumeva nekoliko zasebnih delova nametaja, ponekada kombinujui nekoliko funkcija (namena) ili smanjujui ih kako bi se istakle vee i luksuznije sobe. Dizajner moe ukljuiti sledee:
klasian francuski (1,8 m) ili vei francuski leaj (2 m): manji kreveti doprinose
otvorenosti prostora;
sofa na razvlaenje ili zidni krevet: omoguava vie otvoren prostor i veu fleksibilnost, ili kao pomoni kreveti u queen ili king sobi ili kao jedini krevet
u parloru;
adekvatan prostor za odlaganje prtljaga i garderobe: dovoljne fioke i pregrada
za prtljag; garderober smanjuje nered koji moe nastati u sobi od garderobe i
linog pribora;
armoire (vrsta ormaria): kombinacija fioka sa prostorom za TV i mogui
pult za pisanje koji se izvlai zasebna jedinica kako se ne bi konstruisala dva
ili tri odvojena dela;
sto: kruno postolje za raunar, koje se moe zarotirati ispod glavnog stola,
omoguuje bolju visinu za raunar gosta i dodatnu radnu povrinu;
fotelje i standardne stolice: fotelje prikladne visine za radni sto mogu eliminisati potrebu za standardnim stolicama;
ema 9 Zone aktivnosti u sobi
ogledala: vizuelno poveavaju prostor;
zidne lampe uz krevet: omoguavaju
manji noni sto pored kreveta;
kupatilo: trebalo bi pojaati osvetljenje i poveati povrinu lavaboa, kao i
ogledala; odvojiti toalet od kade/tukabine.
U hotelsku sobu smeta se 1 do 4 ili vie
osoba, koje ponekad istovremen obavljaju nekoliko aktivnosti (kupaju se, doteruju, spavajui
gledaju TV). Dizajner mora poznavati tehnike kojima e neke aktivnosti odvojiti, dok e
druge kombinovati, u oba sluaja poveavajui fleksibilnost i prilagodljivost sobe razliitim
korisnicima. Slika 11 prikazuje pet osnovnih
zona aktivnosti u sobi.
142
Tabela 19 Kombinacija soba za razliite tipove hotela

Procenat ukupnog broja soba
Tip hotela
Komentari
Doubledouble
King
King
studio
Apartmani
Poslovni (u centru
grada)
30
60
Ogranien dvokrevetni smetaj
Boutique (moderni)
hoteli
10
75
12
Apartmani zavise od konfiguracije zgrade i trita
Hoteli u predgrau
(u blizini aerodroma)
50
40
irok raspon potencijalnih

trinih segmenata; potrebna
fleksibilnost
Usputna svratita
60
35
Trend dalek svim double-double sobama
Niskobudetni smetaj (svratita)
80
20
Uglavnom klasian francuski

leaj, umesto velikog francuskog leaja
Odmaralita (porodina)
75
10
10
Poneke sa dva francuska leaja;

mogunost krevetia za bebe
Odmaralita za
parove
20
70
Rastui akcenat na apartmanima
Konferencijski hotel
55
35
10
Uglavnom dva kreveta za po

dve osobe
Konferencijski centar
30
60
Jednokrevetni smetaj uglavnom, osim za vreme vikenda

poslovne grupe
Apartmanski hotel
30
70
Sve rentabilne jedinice ukljuuju dnevi boravak sa odvojenom

sobom
Superluksuzni
20
70
10

zamenjena sa veim krevetima
za po jednu osobu
Mega hotel
50
40

fleksibilni za porodice/grupe/
poslovne goste
Kazino-hotel
50
40
10
Double-double ili queen-queen

izbor zavisi od jaine trita
Izvor: Walter A. str. 271

143
Tabela 20 Tipovi apartmana

Tip apartmana
Dnevni
boravak
Spavae
sobe
Rentabilne
jedinice
odeljci
Procenat*
Komentar
Mini
Jedan
odeljak
Nia
(udubljenje u
sobi)
1,5
01
Uklapa se u pozadinu
stepenita ili liftova
Junior
Jedan
odeljak
12
Soba sa pomonim
leajem + jednokrevetna soba
VIP
Jedan
odeljak
23
Soba sa pomonim
leajem + dve sobe
Konferencijski
Dva
odeljka
12
Soba upravnog odbora

i garnitura za sedenje
(odmor)
Poslovni
Dva
odeljka
12
Velika prostorija sa
garniturom za sedenje
i ostava
Izvrni
Dva
odeljka
0,25
Trpezarija i prostor za
odmor, spavaa soba
natprosene veliine
Predsedniki
Tri odeljka
0,25
Namenjena soba natprosene veliine
* procenat ukupnog broja soba; tako da je, 12 junior apartmana kroz sto soba (uobiajeni standard
za poslovni hotel u centru grada srednje veliine).
Nekoliko detalja ureenja i opremanja sobe nema bolje reenje mada su mnogo
ei oni namenjeni razliitim vrstama i kategorijama hotela. Na primer, na mnogim
mestima insistira se da telefon bude pored kreveta, dok se na drugim insistira da bude
na radnoj povrini. Mnogi hoteli prve kategorije reili su ovaj problem devedesetih
godina XX veka tako to su obezbedili dva-tri telefona, sa dodatnim u kupatilu. U
budunosti, dizajneri e specifikovati beini telefon sa spikerfonom ime e se
gostima omoguiti da se kreu po sobi dok telefoniraju. Slino ovom primeru, u niskobudetnim smetajima radije se odluuju za draperije koje kombinuju dekorativnu
zavesu i zastor ujedno dok drugi insistiraju na draperijama koje se sastoje iz vie delo144
va, kako bi se lake odravale . U skupljim hotelima gosti mogu da nametaju draperije
pritiskom na dugme pored kreveta. Dizajner mora da uspostavi ravnoteu potreba u
sobi, funkcionalnost, sigurnost, odravanje, udobnost, estetiku, kao i budet, a istovremeno mora imati na umu razliite potrebe (zahteve) razliitih trinih segmenata
koje hotel nastoji da privue.
Ne nastoji svako hotelsko preduzee da obezbedi to manju sobu ili da pronae
nain da iskombinuje funkcionalnost sa vienamenskim nametajem. Hotel The Venetian u Las Vegasu ima 3.000 soba, a 1999. godine formirao je standardne hotelske
sobe (61,8 m), koje su vee od mnogih apartmana u hotelu. Sobe se sastoje iz jednog
odeljka, a karakteriu ih petodelno kupatilo i jasno odvojen prostor za spavanje i prostor dnevnog boravka (Walter A.: str. 273).
Hotel The Venetian Las Vegas
Izvor: http://www.yeego.com/unitedstates/lasvegas/hotel31768.html
7.3.2. APARTMANI
Hotel omoguuje razliite kvalitete smetaja ukljuivanjem raznolikih apartmana
u kombinaciju soba (room mix). Apartman se najjednostavnije definie kao dnevni
boravak povezan s jednom ili s vie spavaih soba. U veim hotelima apartmani se
esto razlikuju, ima ih sa jednodelnim dnevnim boravkom i niom za spavanje, do
onih sa dnevnim boravkom iz vie delova i povezanim sobama, ukljuujui trpezariju/
konferencijsku sobu i jedno ili vie kupatila. Pojedine menadment kompanije stekle su reputaciju na osnovu celokupnog kvaliteta svojih apartmana. Four Seasons,
najluksuzniji hotelski lanac u Kanadi, raspolae sa standardnim dvodelnim apartmanom, koji se sastoji od dnevnog boravka i toaleta, koji su duplim dvokrilnim vratima
(francuska vrata) povezani sa spavaom sobom u kojoj se nalazi izrazito prostrano
kupatilo.
145
Broj apartmana varira u razliitim tipovima hotela. Veina hotela nema vie od
25 % od njihovih rentabilnih jedinica koje pripadaju apartmanima. Meutim, u konferencijskim i hotelima prve kategorije, i do 10 % ukupnog broja soba pripada apartmanima. Najureeniji apartmani se nalaze na viim spratovima towera, odakle se
prua bolji pogled, ali mogu biti uglavljeni vertikalno u sluaju posebnih okolnosti.
Na primer, apartmani se mogu upotrebiti kako bi se ispunila vea praznina na spratu,
mogu se dodati iza stepenita i liftova ili se postaviti tamo gde su sobe nepravilnog
oblika, uslovljenog oblikom zgrade.
Slika 18 Predsedniki Apartman Hotela Hyatt Regency Beograd
Izvor: http://belgrade.regency.hyatt.com/hyatt/hotels/gallery/photos.jsp?hotelId
Tokom kasnih sedamdesetih godina XX veka hotelske kompanije u SAD uvidele

su da se sve vie trae produeni odmori i razvili su lance apartmanskih hotela (all-suite hotels). Meutim, brzo su shvatili da su ovi mali apartmani postali veoma privlani
za poslovne goste i porodice jer su i jedni i drugi davali prednost odvojenom dnevnom
boravku, spavaim sobama i kuhinjom. S vremenom su hotelska preduzea, kao to
su Residence Inn, Embassy Suites and Guest Quarters, uspeno preureivali postojee ili gradili nove apartmane prosene veliine od 42 m. Krajem XX veka brojne
kompanije koje su poslovale po sistemu franize utvrdile su novi brend za all-suite
hotele, mnogi od njih zbog ekonominosti, sa apartmanima koji nisu vei od sobe u
konferencijskom hotelu, ali sa malom kuhinjom.
Mnogi hoteli danas imaju u ponudi konsijer ili klub-sprat kako bi ponudili sobe
vieg kvaliteta i dodatne sadraje po prvoklasnoj ceni. Sobe na klub-spratu opremljene kvalitetnijim nametajem i sadrajima u kupatilu identine su veliine kao standardne sobe i zauzimaju od 10 do 20 % ukupnog broja soba. Za goste su mnogo vanije
dodatne usluge u salonu u okviru sprata, ukljuujui brzo prijavljivanje i odjavljivanje,
146
besplatan doruak, aj, koktele i grickalice u veernjim asovima i veu posveenost

recepcionera na spratu. Prostor salona uglavnom je jednak veliini najmanje tri sobe,
a u velikim konferencijskim hotelima, sa privatnim konferencijskim salama i dodatnim poslovnim uslugama, veliina ovih salona moe odgovarati veliini 6 do 8 soba.
7.4. Sobe za goste sa posebnim potrebama

Svi hoteli moraju da obezbede smetaj i ostale usluge za goste sa fizikim nedostacima. U SAD, savezna vlada je 1992. godine donela akt (ADA American Disabilities
Act) kojim se za ljude sa fizikim nedostacima obezbeuje jednak pristup svim teritorijama prilikom smetaja u hotel ne samo u unutranjosti ve i manjim okolnim
prodavnicama, restoranima, pozoritima, muzejima i prilikom transporta. U prethodnom razdoblju hoteli su inili simboline napore da obezbede sobe za ovu grupu gostiju, najee za one u invalidskim kolicima. Meutim, ADA proiruje propise koji se
odnose i na one goste sa nekim drugim nedostacima, kao to je artritis, kao i za one s
oteenim vidom ili sluhom. Ceo prostor hotela ili kompleksa mora potovati propise
ADA, ne samo u sobama ili zajednikim povrinama ve i na prostorima za zaposlene.
Broj soba za hendikepirane je mali, a karakterie ih veliko kupatilo sa neto drugaijom opremom, npr. tu sa posebnim prilazom, kao i mnoge druge karakteristike
kojim se soba to je mogue vie prilagoava gostima sa posebnim potrebama. Mnoge
od ovih karakteristika koriste svim gostima: poluge na esmama i kvaka- poluga na
vratima, tu koji se dri u ruci, drai u tu-kabini ili pored kade, veliki tasteri na
telefonu, dostupniji prekidai i utikai to su neke od karakteristika koje su veoma
privlane. Dizajneri hotelskog enterijera uvideli su vrednost svetskog dizajna i primenjuju to vie ovih karakteristika u okvirima ekonominosti i funkcionalnosti.
Kompanija Microtel Inns & Suites, koja posluje na principu franize, ispitala je
neke od 20 miliona ljudi sa posebnim potrebama u SAD, koji putuju, pitajui ih ta
najvie oekuju od hotela u kom odsedaju. Ispitanici (73 % u invalidskim kolicima, 5
% sa oteenim vidom i sluhom, 22 % ostali) naveli su brojne karakteristike soba (kao
i komentare vezane za obezbeenje tanih informacija, predusretljivo osoblje, dostupan parking itd.) (Walter A.: 275):
dostupni tuevi,
prostrana kupatila,
dovoljno prostora za lako manevrisanje,
odgovarajui kreveti,
estetski prijatna soba,
friider u sobi,
lak pristup raznim upravljaima u sobi.
147
7.5. NAMETAJ U SOBAMA

Neki luksuzni hoteli trae svaki nain da razmaze goste (udovoljavaju im to je vie
mogue), a tehnologija i ovde igra vanu ulogu. U hotelu The Peninsula u Hongkongu, mali digitalni ureaj pored kreveta slui za podeavanje osvetljenja, grejanja i klima-ureaja, kao i TV, radio i draperije. Digitalni ureaj konstantno pokazuje spoljanju temperaturu vazduha i vlanost. The Peninsula prouava kako da ugradi nove
izuzetno tanke televizore koji bi eliminisali TV ormare i ime bi se uveliko promenio
izgled sobe. Ovakav ureaj visoke tehnologije mogao bi se integrisati sa upotrebom
video-telefona, omoguujui vizuelnu vezu (slika vea nego u prirodnoj veliini) sa
porodicom ili poslom. Dodatne inovacije su mogue i na bravama na vratima sobe,
koje bi mogle biti programirane da prepoznaju glas ili otisak prsta gosta.
Slika 19 Deluxe Cortyard Room Peninsula Hotel Hongkong
Izvor: http://www.agoda.com/asia/hong_kong/hong_kong/peninsula_hotel.html?
Pregled 3 Elementi potrebni za potpuno ureenje sobe
Opremanje (nametaj)
Casepieces (drveni i drugi pomoni delovi nametaja): sto, vetrine, toaletni sto, stolice, noni sto,
uzglavlje
Delovi nametaja od raznih vrsta tkanina: prekrivai za krevet, draperije, tapacirung, ponekad tepisi
Osvetljenje: lampe pored kreveta, na stolu i prostoru za odmaranje
Dodaci: uramljena ogledala, slike, saksije i dr. (korpe za otpatke, kafe-aparat, peglu i dasku za peglanje, kao i druge ureaje obezbeuje hotel)
148
Zavrni radovi (fini, obloge)

Pod: uglavnom su tepisi preko cele podloge mada kompleksi u toplijim podrujima mogu imati ploice, a u apartmanima parket sa podnim prostirkama.
Zid: poeljno je oblaganje vinilom ili kreom; zidni ornamenati i obloge ukoliko budet to dozvoljava.
Plafon: obezbeenje dobre akustinosti (moe se odnositi i na zvunu izolaciju).
Vrata: drvena, lakirana ili farbana, masivna
Okviri vrata: boja mora da se slae sa vratima, zidovima ili da bude naglaena.
Obloge u kupatilu
Pod: keramike ili mermerne ploice
Zid: keramike ili mermerne ploice oko kade; vinil ili neka druga plastina zidna obloga na ostaloj
povrini
Plafon: kre
Elektrini/ mehaniki ureaji
Utikai: minimalno pet duplih: dva pored kreveta, po jedan pored stola, ormara i prostora za odmor;
potrebni adekvatni za raunar i usisiva
Kablovi: TV, dvojni telefon, internet, poarni alarm ili drugi komunikacioni sistemi
Mehanika: HVAC (grejanje, ventilacija, klima-ureaji) integrisan u izgled sobe; odvod pare iz kupatila
Protivpoarna zatita: minimalno po jedan detektor toplote i dima, kao i raspriva u svakoj sobi;
neke povrine zahtevaju dodatne rasprivae u predsoblju i kupatilu. Celokupna oprema enterijera
trebala bi da se paljivo proveri zbog otpornosti na vatru i zbog netoksinosti.
7.5.1. Police i fioke

Veliina prostora neophodnog za odeu i druge line predmete gostiju zavisi od
standarda ili kategorije hotela i duine boravka. U svetu su uobiajeni sledei standardi prostora za stvari gostiju: duina prostora za vealice: jednokrevetne sobe 500900
mm, dvokrevetne 9001.000 mm; police za odlaganje stvari: jednokrevetna soba
0,701,10 m2, dvokrevetna 1,101,50 m2; stolovi za pisanje 0,501,00 m2.
Prostor sa vealicama obezbeuje se u plakaru ugraenom u zid predvorja sobe.
Prednost ovog reenja je to se koristi irina predvorja i omoguuje laka cirkulacija.
Ovo je takoe pogodno jer gost pri izlasku iz sobe lako moe da proveri da u plakarima nije neto zaboravio. Minimalna slobodna irina za okaenu odeu iznosi 560
do 600 mm. Visina draa vealica treba da bude 1.750 mm od poda plakara kako
due haljine i kaputi ne bi dodirivali dno; visina od preke do gornje ivice plakara je
minimalno 75 mm kako bi se omoguilo lako skidanje i postavljanje vealica. Ovo su
najee dimenzije, ali pojedine hotelske kompanije mogu imati neto drugaije standarde. Vrata plakara mogu biti klizea ili sa krilima koja se otvaraju. Osvetljenje mora
biti obezbeeno u predvorju, a po potrebi i u samom plakaru.
149
Na dnu plakara ispod okaene odee nalazi se prostor za odlaganje obue. U nekim
hotelima postoje posebni plakari za obuu koji se otvaraju i sa spoljnje strane sobe (iz
hodnika) da bi obuu preuzeli radnici zadueni za ienje cipela.
Police. Ukoliko to prostor omoguava, poeljno je obezbediti i police u okviru
plakara, naroito ukoliko hotel koriste gosti koji kratko odsedaju u njemu. U ovom
sluaju otvorene police su pogodnije jer omoguavaju da se svaka neraspakovana stvar
lake vidi pri naputanju hotela. Pregrade polica mogu biti postavljene u razmaku od
200 do 300 mm, a veliina ploa (povrina pregrada) iznosi 450 x 300 mm.
Fioke. Za tranzitne hotele fioke je neophodno obezbediti samo u pisaem stolu.
U hotelima u turistikim centrima gde gosti due ostaju neophodan je vei broj fioka
za odeu, kozmetiku, nakit i druge predmete.
7.5.2. Noni stoii
Noni stoi treba da se postavi uz uzglavlje svakog kreveta, izmeu dva kreveta ili
na svakoj strani kreveta. U veini sluajeva predstavlja fiksirani deo koji ini integralni
deo uzglavlja kreveta i u kome se nalaze prekidai za svetlo, radio-aparat i televizor,
elektrini sat sa alarmom itd. Na nonom stoiu je najee i telefon.
Visina stoia treba da bude prilagoena visini kreveta, tj. izmeu 650 i 750 mm.
Stoi treba da bude uzdignut iznad poda kako bi se omoguilo lake ienje. Stoi
najee ima samo jednu otvorenu pregradu. irina stoia treba da bude dovoljna da
omogui istovremeno stanu telefon, knjiga, aa, sat, tj. 375 x 400 mm za individualne
stoie, odnosno 375 x 600 mm za zajednike stoie izmeu dva kreveta.
7.5.3. Polica ili stalak za prtljag
Polica ili stalak za prtljag dimenzija 750 x 900 mm neophodan je u svim sobama.
On e se praktino stalno koristiti, i predstavlja deo nametaja koji se oblikuje kao
proirenje pisaeg stola, deo plakara ili samostalno. Optimalna visina je 450 mm za
udobno podizanje i raspakivanje prtljaga ili korienje na licu mesta. Da bi se smanjila oteenja, gornja povrina mora biti zatiena od grebanja, ali ne sme da ima bilo
kakva otra ispupenja kako bi se spreilo oteenje kofera. Okolni zidovi i nametaj
takoe treba da budu zatieni.
Jedna polica za prtljag dovoljna je za veinu tranzitnih hotela, ali dve ovakve police
su nune u dvokrevetnim sobama hotela u turistikim mestima. U drugom sluaju
police za prtljag mogu biti imati ploe za pokrivanje, pa kada se ne koriste, mogu sluiti kao sedita. Nedostatak polica za prtljag moe da bude uzrok oteenja nametaja
i zidnih povrina.
150
7.5.4. Pisai stolovi (stolovi za minkanje)

Stolovi i nametaj treba da budu standardne dubine, i to izmeu 400 i 550 mm.
Manja dubina izaziva vea oteenja zida, pored toga to je nepodobna za korienje,
dok veliki nametaj nuno poveava dimenzije sobe.
Postoji i mogunost da nametaj i sto budu okaeni o zid ili delimino ugraeni,
meutim ovakva reenja su skuplja za instaliranje i odravanje od samostojeeg nametaja.
Optimalna visina stola je 700 do 750 mm. Minimalan prostor za kolena je 190 mm.
Odvojeni stolovi za pisanje i minkanje nisu potrebni u veini tranzitnih hotela i hotelima srednje kategorije.
7.5.5. Raspored nametaja
Postavljanje nametaja i uzglavlja uz zidove koji razdvajaju sobe omoguava ublaavanje buke uzrokovane reflektujuim povrinama, koje uveavaju masu i apsorpciju
buke. Neposredan kontakt sa zidom moe da povea direktno prenoenje zvuka: guranje kljua u bravu, lupanje vrata, pomeranje vealica u plakaru, pored zvukova koje
emituju radio, televizor ili zvonjava telefona.
Jedan od naina da se smanji iritacija izazvana bukom je da se nametaj rasporedi
tako da sline jedinice nametaja budu okrenute jedna prema drugoj leima ka zidu
koji razdvaja sobe.
7.5.6. Ogledala
U svim, i najskupljim hotelima, ogledala treba da budu fiksirana na zidovima. Jedno od ogledala treba da bude postavljeno iznad stola za pisanje (oblaenje ili minkanje), toliko veliko da omogui potpuni pregled onome ko se ogleda u stojeem stavu.
Alternativno, drugo veliko ogledalo moe biti fiksirano negde drugde.
Ogledalo ne sme da bude postavljeno tako da prui reflektovani pogled u sobu
osobi koja ulazi. Pokretna ogledala iz dva ili tri dela koriste se samo u hotelima najvie
kategorije i zahtevaju posebnu panju prilikom odravanja.
7.5.7. Sitan nametaj
Sitan nametaj obuhvata: stalak ili stolica za oblaenje, jednu stolica po osobi,
standardnu ili stonu lampu, sto za kafu, korpu za otpatke, pepeljare itd. Kada se tei
utedi prostora, kao to je to sluaj u hotelima nie kategorije, jedna stolica moe biti
vienamenska. Lampe mogu biti potpuno ugraene, a sto moe da se izuzme. Tapacirung mora da bude prilagoen, a presvlake tako izabrane da se lako iste, renoviraju
i menjaju.
151
7.6. UREAJI I OPREMA

7.6.1. Televizijski aparati
Televizijski prijemnici su danas standardna oprema u svim hotelima, izuzimajui
one najnie kategorije. U hotelima vie kategorije obavezno se postavljaju televizori u
boji, a postoji i mogunost gledanje posebnog internog programa hotela ili satelitskog
programa (uz postojee lokalne programe).
Televizori mogu biti kupljeni ili iznajmljeni od specijalizovanih firmi koje odravaju televizore i po potrebi ih zamenjuju, to oslobaa hotel visokih inicijalnih ulaganja,
kao i plaanja specijalizovanog osoblja za odravanje televizora.
Prilikom planiranja gostinskih soba, poloaj televizora treba da bude adekvatno
udaljen od gledaoca (na to utiu veliina ekrana i boja), Televizor moe biti fiksiran,
montiran na posebnom nosau ili pokretan (ime se poveava mogunost oteenja).
7.6.2. Radio-aparati
Kontrolna tabla radio-prijemnika najee se ugrauje u noni stoi, sa koga se
mogu birati stanice. U hotelima visoke kategorije mogu biti obezbeeni i stereo-prijemnici, sa optimalno smetenim zvunicima kako bi se minimizirao prenos zvuka u
susedne sobe. Elektronska kontrolna ploa moe da ukljuuje i druge ureaje: buenje, indikator poruka, indikator statusa sobe itd.
7.6.3. Telefonski aparati
Telefonski aparat se najee nalazi na jednom od nonih stoia. Razgovori se
mogu obavljati direktno, posredstvom centrale, ili kombinovano, u zavisnosti od toga
da li se radi o lokalnim ili meunarodnim razgovorima. Telefonska mrea hotela ima
i interne veze (lokale) tako da je mogue komuniciranje izmeu soba i sa pojedinim
odeljenjima bitnim za goste (centrala, recepcija, rum service).
7.6.4. Automati za samoposluivanje
Oprema za samoposluivanje obuhvata od veoma usavrenih maina za distribuciju pia, cigareta, i sendvia, u kojima se automatski registruje u raunovodstvu do 12
razliitih artikala sa promenljivim cenama (utroci se automatski registruju na raun
gosta), do najjednostavnije opreme kao to su friideri, ajnik sa ringlom za kuvanje
itd. Bitno je da je sva oprema bezbedna, sa odgovarajuom zatitom, robusne konstrukcije, da se njome jednostavno rukuje, da je otporna na pogreno korienje i da
privlano izgleda.
152
Automati koji funkcioniu na ubacivanje novca najee se nalaze u drutvenim

prostorijama, hodnicima i odmoritima na spratovima.
Opremi za potpuno samostalnu ishranu je mnogo sloenija i najee se nalazi u
apartmanskim kompleksima. Najee se obezbeuje ugraena kuhinja odvojena od
dnevne sobe, a ovde moe biti ukljuena i trpezarija. Oprema je najee u standardnom rasponu kvaliteta (sudopera, friider, police i plakari, poret itd.). Minimalne
povrine za ovu opremu obuhvataju: 12 osobe: kuhinja 2,3 m2, trpezarija 3,2 m2; 34
osobe: kuhinja 3,3 m2, trpezarija 4,6 m2.
7.6.5. Krevetsko rublje
Trokovi nabavke, pranja ili ienja, i zamene rublja i drugih mekanih predmeta
bitan su deo tekuih trokova hotela. Postoje razraeni detaljni standarda kako bi se
obezbedila izdrljivost materijala, uprkos estom pranju ili hemijskom ienju.
Radi spreavanja nastanka i irenja poara, dueci, prekrivai i ostalo krevetsko
rublje prolaze kroz testove zapaljivosti. Pored prekrivaa, draperija itd. koji se koriste, potrebni su i rezervni koji slue za zamenu dok su oni prvi na pranju. Potrebno
je najmanje tri kompleta rublja, kako bi se omoguilo sakupljanje, sortiranje, pranje,
suenje, peglanje i povratak, a u nekim sluajevima su potrebne i vee rezerve (zastoj
rada veernice, tokom vikenda i sl.).
Veoma irok raspon predmeta neophodnih modernom hotelu ilustruje sledea
lista nabavke Hotela Tauer u Londonu (826 soba) koja izmeu ostalog ukljuuje:
5.560 pokrivaa, 10.824 arava, 11.210 jastunica, 3.550 jastuka, 10.836 pekira, 3.000
otiraa za noge, 934 specijalno dizajnirane uniforme. Ovome treba dodati i 25.920 m2
tepiha, 15.050 m2 zavesa itd.
7.6.6. Standardi za arave i prekrivae
Standardna jednokrevetna soba (1 x 2 m): arav 1.800 x 2.600 mm, prekriva 2.000
x 2.500 mm; standardna dvokrevetna (1,5 x 2 m): arav 2.300 x 2.600 mm, prekriva
2.800 x 2.500 mm.
Postoje sledee osnovne vrste arava: laneni, pamuni, pamuno- flanelski ili poliestersko-pamuni (50:50). Prekrivai se proizvode u razliitim kombinacijama: tradicionalno tkanje (vuna, sintetiko vlakno ili meavina), tirkano, isprepletana sintetika vlakna (najlon, akril) itd.
Bez obzira na to o kakvom je materijalu re, njegova boja treba dobro da prikrije eventualne mrlje, a kvalitet materijala mora biti takav da izdri pranje, hemijsko
ienje, pri emu ne sme da doe do gubitka boje, izbledelosti, deformacija oblika,
tegljenja i skupljanja.
153
7.6.7. Ostalo
Veliki broj malih predmeta (sitan inventar) neophodan je u svakom hotelu: pepeljare, kante za otpatke itd. Ovi predmeti moraju biti tako izabrani da se harmonino
uklapaju u dizajn i dekor enterijera. Gubitak velikog broja malih predmeta koje gosti
odnose kao suvenire mora biti uraunat u inicijalne trokove, a treba predvideti i dovoljne rezerve za zamenu. Propisi u veini zemalja zahtevaju da se u sobama postave
pisana uputstva (cenovnik, kuni red, uputstva za sluaj poara itd.) i da se fiksiraju na
uoljivom mestu u svakoj sobi (najee na unutranjoj strani vrata).
7.7. KONSTRUKCIONE KARAKTERISTIKE

7.7.1. Ulazna vrata
Kako bi se olakao ulaz s prtljagom i kolicima i izbegla oteenja vrata i uglova
zidova, standardna irina vrata je 840 do 900 mm. Radi zvune izolacije vrata treba
a budu minimalne debljine 45 mm, sa vrstim drvenim jezgrom i odgovarajuom
zvunom izolacijom. Vrata takoe moraju biti otporna na vatru najmanje 20 minuta.
Vrata mogu biti izraena od prirodnog drveta, laminirane plastike (uglavnom
spoljna strana) a mogu biti obojena. Vrata imaju bravu koja se otvara kljuem ili magnetnom karticom. S unutranje strane najee postoji mogunost dvostrukog zakljuivanja (tako da se vrata ne mogu otvoriti spolja obinim kljuem) ili sigurnosni
lanac. Broj sobe na vratima mora biti jasno oznaen.
7.7.2. Zidovi i plafoni
Zidovi i plafoni moraju biti pogodni za laku, brzu i jeftinu obnovu i redekoraciju u
periodima od 1 do 4 godine (u zavisnosti od kategorije hotela i prihvaenih standarda), zavrni sloj moe biti od maltera, betona, ili nekog drugog materijala. Povrine
mogu biti glatke, hrapave, ili prekrivene papirnim ili plastinim tapetima.
Bojene povrine se lako obnavljaju sa minimum neophodne pripreme. Prvobitno
koriena boja moe da ogranii izbor boje koja se nanosi, ali je u svakom sluaju
izbor dosta veliki. Jednobojni zidovi otkrivaju svaku neravninu, nepravilnost i mrlju
na povrini, ali ostavljaju utisak prostranosti i omoguavaju korienje arenih tepiha
(koji dobro skrivaju mrlje) zavesa i prekrivaa. Papirni ili plastini tapeti daju topliji
i luksuzniji utisak, a uz to dobro skrivaju neravnine na povrini zida. Plastini tapeti
su trajniji i izdrljiviji ali su i oni podloni oteenju od grebanja (naroito u ulaznom
predvorju i na uglovima). Renoviranje je tee i skuplje nego da se zidovi ponovo boje.
154
Radi postizanja odreenog stepena individulanosti i lake identifikacije, razliiti

spratovi mogu biti obojeni ili prekriveni tapetima u razliitim bojama. Povrine zidova treba da budu zatiene na najosetljivijim mestima (uzglavlja kreveta, police ili
stalci za prtljag itd.).
7.7.3. Podovi
Podna osnova mora biti glatka i oiena od bilo kakvog trnja i praine pre postavljanja tepiha, polivinilskih ploa ili drugih podnih pokrivaa. Tepisi su u veini sluajeva najpogodniji jer pruaju najvei komfor (utisak topline i intimnosti), i apsorbuju
i umanjuju buku. Moe biti korien veliki izbor tkanih i ostalih tepiha. Tvrdi podovi,
kao to su teraco i ploice, mogu se postavljati u toplim krajevima (radi rashlaivanja),
u kupatilima, i na slinim mestima (radi lakeg ienja). Tepisi moraju biti otporni na
vatru i u tom smislu prilagoeni odgovarajuim standardima.
Tipovi tepiha. Postoje brojne vrste, ukljuujui tkane, trikane, ili mainski izraene tepihe.
Sastav materijala. Tepisi mogu biti izraeni od vune, najlona, akrilnog vlakna,
rejona, ili od meanog materijala kako bi se poboljale karakteristike, pre svega otpornost na abrazije i oteenja. Otpornost na vlagu moe biti vana za tepihe u blizini kupatila. Ostali vani aspekti su: otpornost na oteenja od insekata kada se raadi o vuni
(moljci), statiki elektricitet koji privlai prainu (najlon), naboranje i potklobuavanje tepiha, duina zadravanja prvobitnog izgleda, lakoa ienja i odravanja, intenzitet izbledelosti pojedinih delova povrine posle odreenog perioda eksploatacije itd.
Kvalitet tepiha je uglavnom determinisan teinom, debljinom, brojem vorova.
Pored ovih aspekata kvaliteta, a imajui u vidu intenzivno korienje, bitno je da tepih
bude izdrljiv, tj. otporan na habanje, grebanje, udare, ienje itd.
7.7.4. Elektrine instalacije
Elektrine instalacije po sobama predstavljaju najee horizontalne vodove na
svakom spratu, sa posebnim kontrolnim ploama i boksovima. Optereenje kablova
je najee bazirano na standardu od 20 A po sobi. Svaka soba treba da ima najmanje
dva nezavisna elektrina kola kako bi u sluaju prekida jednog funkcionisalo drugo i
da soba ne bi ostala u potpunom mraku.
Napon elektrine mree varira u razliitim zemljama i kree se izmeu 110 i 240 V,
to utie na funkcionisanje elektrinih ureaja, na primer, elektrini aparati za brijanje. Kako bi se zadovoljile potrebe meunarodnih putnika, elektrini utikai u veim
hotelima imaju transformator koji je mogue prebacivati sa jednog napona na drugi,
tj. sa 100/150 V na 200/250 V. Takoe je neophodno predvideti univerzalne zidne
utinice koje primaju razliite tipove utikaa aparata za brijanje. Posebne predostroProjektovanje i izgradnja hotela
155
nosti treba preduzeti kada je re o elektrinim ureajima u kupatilu. Elektrini grejai

kupatila treba da buu van domaaja i po mogustvu ugraeni u plafon ili zid.
7.7.5. Elektrine utinice
Tipini zahtevi za hotel visoke kategorije su tri utinice locirane u razmaku od
tri metra jedna od druge. Najee su dvostruke kako bi se omoguilo prikljuivanje
veeg broja ureaja.
Neophodne su sledee utinice: 1 utinica za aparat za brijanje, utinica za glavnu
TV antenu, telefonska utinica; 3 do 5 nezavisno kontrolisanih prekidaa za svetlo
(ulaz, kupatilo, noni stoi itd.); jedna viestruka veza za kontrolu radio-prijemnika,
budilnika, indikatora poruka, poarnog alarma itd.; jedan prikljuak za sistem statusa
sobe itd. Od vrste utinice zavisi i visina, tako je npr. visina za standardne elektrine
utinice 300 mm, za opremu postavljenu na stolu 1.200 mm, za prekidae svetla 1.200
mm, za utikae za aparate za brijanje 1.350 mm.
Kontrolni prekidai treba da budu to jednostavniji, imajui u vidu da gosti nisu
upoznati ni sa rasporedom prekidaa, ni sa sistemom osvetljenja. Najjednostavnije
reenje je da se sva glavna svetla kontroliu pomou ulaznog prekidaa, lampe uz
uzglavlje se kontroliu pomou individualnih prekidaa na nonom stoiu, a posebni, lokalni, prekidai se nalaze u kupatilu i uz sto.
7.7.6. Terase i balkoni
Balkoni i terase doprinose poveanju volumena zgrade, konstrukcionih trokova i
ogranienja linije zgrade. est je i problem sigurnosti (pristupanost, ograde, pregrade izmeu balkona itd.). Balkoni zahtevaju posebno ienje i odravanje.
Balkoni i terase se uglavnom grade u hotelima u turistikim mestima (retko u gradskim centrima) ili apartmanima sa atraktivnim pogledom i za koje se zbog toga moe
primeniti vea cena.
Balkon moe biti isturen van fasade zgrade, ili moe biti uvuen u prostor sobe.
On moe biti ugaonog oblika kako bi se proirio pogled. Pristup na balkon omoguava
lake ienje prozora, i u zavisnosti od oblika i konstrukcije, moe obezbediti sekundarni put za evakuaciju u sluaju poara. Zatitni efekat balkona takoe umanjuje
rizik od vertikalnog irenja vatre i omoguava zvunu zatitu od auto-parkinga, ulica
i radnih prostorija na niem nivou.
Terase mogu biti formirane uvuenom stepenastom konstrukcijom, tako to se
krov jednog sprata iri izvan frontalne linije sprata iznad. Ovo se naroito odnosi na
gostinske sobe iznad velikih drutvenih prostorija i tamo gde se s stepenasto sputaju.
Skeletom ugaone strukture takoe se postie slian efekat. Terasasta struktura ublaava nagle prelaze i obezbeuje harmoninije uklapanje velikih zgrada u okruenje.
156
7.8. SERVISIRANJE I ODRAVANJE SOBA

Pristup za ienje, odravanje i sobni servis mora biti paljivo planiran kako bi se
obezbedila efikasnost bez suvinog ometanja gostiju. Broj soba koje moe optimalno
da isti i odrava jedna sobarica varira od 12 (luksuzni hoteli), preko 14, do 16 (standardni) do 18 ili vie soba (ekonomini hoteli). Pri servisiranju soba neophodno je
predvideti:
razdvajanje (separaciju),
servisne prostore i predvorja lifta odvojene od cirkulacije gostiju;
transport koji omoguavanje kretanja kolica sa materijalom za ienje, odravanje i prenoenje hrane i pia;
oprema: utikai, prikljuci, vakuumske take u pogodnim intervalima, pristup
servisnim kanalima, protivpoarna oprema
7.8.1. Servisne povrine
Servisni liftovi i stepenite treba da budu otvoreni ka servisnom predvorju obezbeujui direktan pristup sobama i ostavama neophodnim za odravanje i druge operacije domainstva. U hodnik koji povezuje gostinske sobe treba da se ulazi kroz servisna vrata projektovana tako da izdre intenzivno korienje, a uz to ipak dovoljno
dekorativna.
Pomone prostorije na spratovima
Pomone prostorije na spratovima su soba za sobaricu, soba nadzornice, konobarska pripremnica (office), ajna kuhinja, priruno skladite rublja itd. Manji hoteli
imaju samo jednu pomonu prostoriju koja slui sobarici za odmor, spremanje rublja
i rekvizita za ienje. Vei hoteli imaju na svakom spratu sobe za sobaricu i za sobnog
konobara. Soba sobnog konobara moe ujedno biti i ajna kuhinja.
Na jednom spratu je i soba za nadzornicu soba (guvernantu, domaicu hotela) koja
moe istovremeno sluiti i kao priruno skladite za rublje i posteljinu. Na pojedinim
spratovima se moe predvideti prostor ili sobica za dranje rekvizita za ienje.
Jedna kancelarija je neophodna za spratnu administraciju domainstva, ukljuujui opremu za voenje evidencije, telepisa, indikator statusa soba, bezbedno odlaganje
stvari (ukljuujui i predmete naene u sobama), kljueva i vrednosti. U zavisnosti od
veliine hotela, ova prostorija moe biti deo veeg ofisa, ili povezana sa ostavom za ve
i drugim prostorijama domainstva.
Pristupi za servisiranje instalacija
Pristup mora biti obezbeen do mainskih prostorija i instalacija na svakom spratu. Ovo u principu obuhvata:
157
prostorije i plakare za lokalno grejanje, cirkulaciju i kontrolu opreme (kaloriferi, pumpe i ventili, elektrini prekidai);
vertikalne kanale izmeu kupatila (cevi za ventilaciju i otpatke, snabdevanje
toplom i hladnom vodom, ventilacija kupatila, elektrina instalacija itd.);
tehnike instalacije i opremu u plafonu (cevi za klimatizaciju, elektrina instalacija, detektori vatre, sistem alarma i prinklera, kontrolna oprema);
opremu i instalacije montirane na zidu (uvuene kada je neophodno): utikai,
vakuumski prikljuci, prekidai za svetlo (sa nezavisnim sistemom za pomono osvetljenje), poarni alarm, indikator statusa sobe. Vertikalni kanali treba
da budu pristupani kroz panele u hodnicima ili kupatilima. Instalacijama u
plafonu se najee pristupa uklanjanjem plafonskih ploa ili panela.
Prodajni servis u salonima i predvorjima
Posebni saloni u principu nisu nuni u gostinskim prostorijama. Trokovi obezbeivanja salonskih sedita u proirenim delovima hodnika takoe mogu biti problematini u pogledu tekoa u obezbeivanju usluivanja i dodatnog ienja.
Kada mogu biti obezbeena proirena odmorita ili hodnici, ovaj prostor moe biti
korien za prodajne automate, to omoguuje prihod tokom 24 h. Automati za prodaju nisu prihvatljivi za odreene hotele ali u svakom sluaju treba izbei da se zbog
automata stvara guvu u hodnicima i ometa cirkulacija.
Ostali vani zahtevi
Pogodna centralna lokacija, kako zbog uoljivosti i pogodnosti, tako i radi spreavanja eventualne zloupotrebe.
Odgovarajui prostor za maine ukljuujui prostor za korisnike
Okruenje otporno na prljanje i oteenje, koje se moe lako istiti ili renovirati.
Postavljanje kanti za otpatke (za konzerve, kutije, kese), dobro dizajnirane i sa
samozatvarajuim poklopcem.
Dizajniranje maina tako da se uklapaju u dekor, po mogunosti sa kontinuiranom fasadom. Stilizovanje ovih maina je vaan faktor njihove prihvatljivosti u
hotelu.
Dobro osvetljenje u ovom prostoru uopte (100 lux) sa poveanim intenzitetom
svetlosti iznad maina.
Obezbeenje prikljuaka za struju i vodu.
Uspeh automata za prodaju zavisi od standarda servisiranja, ienja i opteg odravanja maina i okruenja u kome se nalaze. Trendovi ka veoj nezavisnosti gostiju,
neformalnosti i samoposluivanju u hotelima sve su izraeniji a ovo moe biti obezbeeno zajednikom opremom ili individualnom opremom u sobama ili kombinacijom.
158
7.9. KUPATILA
Povrina kupatila ini najee 1/6 povrine smetajne jedinice, a njegov poloaj
e u odreenoj meri uticati na oblik i veliinu same sobe. Zbog ekonomskih razloga,
vodovodnih instalacija, ventilacije, smanjenja prenoenja buke do soba, zbog lakeg
pristupa i odravanja, kupatila se grupiu jedna uz druga u parovima (leda uz lea) i
od sprata do sprata po vertikali. Mogua su tri osnovna koncepta.
Kupatila uz spoljnje zidove ovo reenje omoguava prirodnu ventilaciju i osvetljenje, ali se time smanjuje racionalno korienje prostora unutar zgrade.
Kupatila u prostoru izmeu soba ova kupatila zahtevaju posebnu, mehaniku
ventilaciju. Nepogodnosti proizlaze iz produenih hodnika, poveanih trokova izgradnje, intenzivnijeg korienja grejanja i ventilacije. Instalacionim kanalima se pristupa kroz sobe i zbog toga nastaje problem prenoenja buke iz kupatila u susedne
sobe.
Unutranja kupatila postavljanje kupatila izmeu sobe i hodnika ostavlja prostor
za uski foaje ili predvorje na ulazu. Ukoliko je ovo predvorje dovoljno iroko, u njemu
je mogue postaviti plakar i policu (stalak) za prtljag. Foaje se takode moe koristiti
kao prostorija za oblaenje.
Unutranja kupatila zahtevaju vetako osvetljenje i ventilaciju mada zajedniki
kanal za instalacije, ukoliko je dobro planiran, moe biti opsluivan i servisiran iz hodnika. Deo tehnikih instalacija moe biti ugraen u plafon kupatila i predvorja, kako
se ne bi smanjivala visina plafona sobe.
Glavna prednost izgradnje unutranjih kupatila proizlazi iz ekonominosti koja se
postie kroz utedu prostora, vee korienje spoljnog omotaa zgrade za gostinske
sobe i krae hodnike koji iz toga proizlaze. Unutranja kupatila se najee koriste u
viespratnim zgradama sa hodnicima, ali slino reenje moe biti korieno i u koncentrisanim motelskim blokovima koji imaju spoljnji pristup sobama.
Slika 20. Kupatilo Hotela THE LALU - Taiwan
Izvor: Makarena San Martin, : str. 67

159
7.9.1. Dimenzije
Dimenzije kupatila uveliko zavise od veliine kade i ostale opreme. Na raspored
opreme i ureaja takoe utie poloaj kanala i instalacija. Standardne dimenzije kupatila, u zavisnosti od kategorije hotela, kreu se u sledeim rasponima: ekonomini
hotel (kada sa WC oljom) 2,6 do 2,8 m, odnosno 2,8 do 3,3 m2 (u zavisnosti od toga da
li se radi o manje ili vie kompaktnoj verziji kupatila); srednja kategorija hotela: kada sa
WC oljom 3,7 do 4,2 m2; hotel visoke kategorije: kada, bide i WC olja 5,1 do 6,5 m2.
Veliina kupatila zavisi od zahteva i potreba gostiju. U luksuznim hotelima veliina
kupatila moe se poveati.
Uobiajena oprema kupatila ukljuuje WC olju sa vodenim ispiraem, kadu (sa tuem ili bez njega) i lavabo. Da bi se utedeo prostor, kada moe biti zamenjena kabinom
s tuem, dok se u luksuznijim hotelima dodaju tu i bide.
Razmetaj opreme u kupatilu je esto ogranien zbog poloaja zajednikog kanala
(ahta) kroz koji prolaze vodovodne cevi, elektrine instalacije itd. Zbog ovih razloga
provoenje cevi se najee ograniava na jedan ili najvie dva zida, po mogustvu daleko od sobe. U pogledu koncentrisanog grupisanja opreme i ureaja u liniji treba imati
u vidu da se ona grupie po horizontali i po vertikali.
Vrata kupatila ne smeju biti zastakljena. Kada u kupatilu moe biti ozidana i obloena keramikim ploicama. Osim kade s tuem, u kompletnom kupatilu nalazi se i
WC, a moe i bide. Tu je ugraen nad kadom ili postavljen sa strane (runi).
Svetlo se u kupatilu pali i gasi poteznim prekidaem ili izvan kupatila. To je potrebno jer postoji opasnost od udara struje ako se ureajem rukuje mokrim rukama.
Na podu ispred kade nalazi se prostirka (od drveta, gume, plastike, asure), a na zidu ili
vratima bar jedna vealica.
Pod kupatila mora biti malo nagnut prema izlivu da bi voda mogla lake da otie.
Mora biti od nepropusnog materijala da voda iz kupatila ne bi kvasila donje spratove.
Zidovi kupatila su obloeni keramikim ploicama, ili drugim materijalom (masna
boja) do visine od 1,5 m.
WC olje s vodenim ispiraima mogu biti povezane sa ventilima za ispiranje (kada
propisi to dozvoljavaju) ili vodokotliima koji se montiraju na visinu uz plafon, ili nisko
uz samu olju. Kotlii su tii i pouzdaniji u eksploataciji od ventila, a variraju po kapacitetu od 6 do 15 l, to zavisi od praktinih zahteva i lokalnih propisa u pojedinim zemljama. Kotli treba da bude skriven u ahtu (kanalu) za instalacije kako bi se utedeo
prostor u kupatilu, smanjili buka i oteenja.
Tip klozeta koji se najee koristi obuhvata olju privrenu na podno postolje ili
na zidne nosae. Drugo reenje se moe koristiti samo ukoliko je mogue jako fiksiranje na zid, a prednost ovog reenja je lake ienje u malim kupatilima.
Zbog inicijalne utede najee se instalira klozet sa ispiraem, ali klozet sa sifonom
je efikasniji i tii i zahteva manje odravanje. U odreenim hotelima mogu biti postavljeni uavci koji mogu imati sline sisteme za ispiranje kao i u prethodnom sluaju.
160
Kade - Dimenzije kupatila su uveliko determinisane duinom kade. U Evropi kade

su u principu due i ue nego u Americi. Postoji tendencija standardizacije dimenzija
kade u hotelima, i to, 1.500 do 1.700 mm duine x 700 mm irine. Ree su sedee kade
duine 1.050 mm i etvrtaste amerike kade.
Zbog skuenog prostora kade su najee sa dve ili tri strane ograniene zidovima.
Da bi se olakalo ienje, prednja ploa moe imati uvuenu osnovu, a poeljno je da
bude izraena od vrstog emajla ili tvrde glatke plastike.
Slavine mogu biti instalirane na samoj kadi ili na jednom od graninih zidova. Zbog
sigurnosti slavine za hladnu i toplu vodu moraju biti jedna pored druge, i oznaene
odgovarajuim bojama. Meai vode se esto postavljaju i uglavnom se kombinuju sa
tuem koji se nalazi iznad kade sa promenljivim mlazom i pokretnom rukom na vertikalnom klizau. Kade koje se koriste i za tuiranje moraju imati dno zatieno od
klizanja.
Zbog opte sigurnosti i pristupanosti za starije goste, ivica kade treba daje to nia,
pa je u tom smislu mogue izvesno uvlaenje kade u pod ili postavljanje stepenika
(praga). Integralni deo kade treba da ine i hromirani drai (ipke). Neophodan je i
odgovarajui dra za sapun, uvuen u zid ili montiran na njega. Kade koje se koriste
za tuiranje moraju biti snabdevene i plastinom zavesom, ili sklopivim paravanom.
Drai za suenje rublja - Neizbeno je, ak i u luksuznim hotelima, da se odreene koliine vea peru u kupatilu. Moderni putnik tei da nosi minimum prtljaga, a
veliki broj odevnih predmeta koji se esto menja lako se pere i brzo sui. Ukoliko ne
postoje odgovarajui drai, vlana odea se kai iznad nametaja i radijatora, to moe
da stvori mrlje, oteenja i sl. Poeljno je da se u kupatilu iznad kade instaliraju odgovarajui drai za suenje vea.
Lavaboi - Lavaboi se izraduju u razliitim dimenzijama. Ako su mali, da bi se uklopili u mali prostor, nastaju negativne posledice prskanje vode i prljanje okolnog prostora. Iz praktinih razloga uobiajene dimenzije lavaboa u hotelskim kupatilima su
550 x 400 mm. Standardna visina ivice lavaboa je 800 mm, a on moe biti privren na
zidne nosae ili se oslanjati na postolje privreno za pod.
Toaletna polica treba da bude u blizini, a povoljnije je da bude uvuena nego isturena iznad lavaboa, kako predmeti ne bi ispadalii i kako se ne bi lomila. Povrina oko
lavaboa moe biti proirena bilo kao integralni deo lavaboa ili sainjena od drugih
materijala (mermer, imitacija mermera, plastika). Ova povrina je veoma praktina i
pogodna za odlaganje razliitih predmeta (aa, sapuna etkice za zube, taoletnog pribora, minke itd.).
Poseban lavabo moe biti instaliran u dvokrevetnim sobama, i to u kupatilu ili u
prostoriji za oblaenje. Ovo reenje je pogodno jer omoguava da ga koristi vie osoba
bez ekanja.
U blizini lavaboa treba postaviti prikljuak za aparat za brijanje, dra pekira, policu sa istim pekirima, dra papira i ubrusa, kantu za otpatke, dispozer za iskoriene
161
ilete itd. Na zidu treba da se nalazi ogledalo sa zatienim osvetljenjem iznad ili s obe
strane.
Bidei - Bidei sustandardna oprema u hotelima visoke kategorije u Evropi, ali su
retki u hotelima u Americi i Velikoj Britaniji. Tip bidea sa mlazom usmerenim sa dna
nagore stvara veliki rizik od pricanja i prljanja okolnog prostora. Modifikovana verzija ukljuuje ureaj za punjenje i ispiranje koji koristi standardne slavine i ventile za
meanje.
Prostor neophodan za bide slian je onom za klozetsku olju. Pored irine samog
ureaja neophodno je predvideti sa svake strane po 150 mm.
Tuevi - Povrina koju zauzima tu zavisi od dimenzija receptora na dnu, kao i od
veliine kabine. Za ugraene jedinice dimenzije podnog receptora su 800 ili 900 mm,
a on moe biti zatvoren sa dve ili tri strane glaziranim zidnim ploama ili pregradnim
delovima. U prostor tua moe se ulaziti kroz vrata od slinog materijala ili plastinu
zavesu na klizaima.
Podni receptor tua se izrauje iz jednog dela, i to najee od glazirane keramike
koja obezbeuje jak, nesavijajui pod otporan na oteenja i ogrebotine. Koristi se i
teraco ili akrilska plastika. Najvaniji aspekti konstrukcije tua u hotelu su:
sigurnost: zatitni termostat protiv opekotina, pod koji se ne kliza, ipka za
dranje;
kontrole: pogodno postavljene, jasno oznaene, lako rukovanje;
ienje: ravne i glatke ovrine, minimum isturenih cevi;
trajnost: nerajui okviri i komponente, jaki paneli;
prosipanje: uvueni ulaz, zavese ili dobro zaptivajua vrata.
Slobodnostojee tu-kabine su snabdevene svom neophodnom opremom koja
ini njen integralni deo i najee se prave od ojaanog stakla, nerajueg elika i/
ili aluminijuma, poliestera ili akrilnih vlakana. Ovo reenje je naroito pogodno za
ekonomine hotele i motele jer zahteva minimalne strukturalne radove. Materijal i
konstrukcija moraju biti dovoljno jaki da izdre intenzivno korienje.
Pomoni predmeti - Pored opisane opreme, hotelsko ili motelsko kupatilo treba
da ima i druge predmete za toaletu, kao i predmete koji se odbacuju (pakovanja, iskorieni ubrusi, ileti, kutije od cigareta itd.). Ukoliko se ne obezbede pepeljare, kante
za otpatke, dispozeri za iskoriene ilete i sanitarne ubruse, kontejneri za prljave pekire, otvarai za flae, moe doi do zloupotreba, blokada i oteenja ostale opreme.
Ostale potrebe obuhvataju drae toalet-papira (jedan ili vie), papirne ubruse za
lice (kako bi se smanjilo habanje pekira), kuke ili police za odeu. U odreenim sluajevima, npr. u sobama koje koriste invalidi ili stariji gosti, mogu biti instalirani ureaji
(dugme) za poziv u pomo.
Treba obezbediti najmanje jedno ogledalo, i to iznad lavaboa, sa zatienom lampom iznad njega. Idealno ogledalo treba da bude irine od 1.050 mm i visine do 1.800
162
mm. Ogledala se najee fiksiraju za zid kako bi se smanjila oteenja stakla. Prikljuak za elektrini brija treba da se nalazi uz ogledalo i da ima univerzalnu utinicu sa
transformatorskim prekidaem (konvertorom) od 110 na 220V.
Materijali za sanitarnu opremu - Lokalni sanitarni propisi najee odreuju karakteristike i funkcionalne standarde za opremu i instalacije u interesu higijene. Pri
izboru sanitarne opreme neophodno je imati u vidu sledee efekte:
intenzivno korienje sa estim menjanjem gostiju;
mogue zloupotrebe: npr. od zapaljenih cigareta;
agresivno ienje: sa ogranienim vremenom.
163

1.
2.
3.
4.
5.
Koje sve kriterijumi i faktori utiu na adekvatno dizajniranje soba i apartmana?

Objasnite kako se projektuje sprat hotela da bi bio ekonomian.
Koje sve vrste soba postoje i koje su njihove karakteristike?
ta sve soba mora da sadri?
Da li znate minimalne dimenzije soba, kao i savremene tendencije u pogledu veliine soba?
6. Koje zone postoje u sobi?
7. Koje sve vrste kreveta postoje?
8. Navedite sadraj apartmana i nain zoniranja.
9. Objasnite sadraj i nain organizacije sobe za goste sa posebnim potrebama.
10. Navedete neophodni nametaj, opremu i ureaje u sobama.
11. Objasnite nain odravanja soba.
12. Koje su minimalne dimenzije kupatila?
13. Koji su neophodni sadraji u kupatilima?
164
GLAVA
PLANSKI STANDARDI
VIII

znate standarde za izgradnju motela;
znate standarde za izgradnju vila, apartmana i drugih smetajnih objekata;
napravite razliku izmeu menadmenta ljudski resursa i kadrovske
funkcije;
navedete neophodan broj parking mesta zavisno od kategorije hotela;
izaunate neophodan broj parking mesta;
znate znaaj i tendencije u ureenju spoljanjeg i unutranjeg prostora;
znate kako se oznaavaju vana mesta na destinaciji;
znate vrste ikonografije;
navedete kako se planira pristup hotelu.
8.
ORGANIZACIJA IZGRADNJE
rganizacioni postupci veoma variraju u zavisnosti od toga da li je graevinska

parcela u vlasnitvu investitora ili se iznajmljuje; finansijski i tehniki resursi investitora i njegovo iskustvo u slinim operacijama; ugovori o izgradnji i raspoloivo
vreme. O bilo kakvom postupku da se radi bitno je sledee:
Precizan izvetaj baziran na tekuim trinim i finansijskim podacima;
Budet sa trokovima za svaki deo projekta ukljuujui opremanje i ureenja
okruenja;
Program oblikovanja i faze izgradnje se unapred utvruju kako bi se obezbedio
neometen kontinuitet i koordinacija rada i snabdevanja.
Ovo se takoe odnosi na opremu i nametaj:
Sklapaju se paralelni aranmani za finansiranje projekta;
Drugi zahtevi vezani za menadment i aktivnosti pre otvaranja se odreuju
znatno ranije u toku perioda izgradnje. Ovo ukljuuje specifikaciju, tj. sistematizaciju radnih mesta, razvoj operacionih postupaka, prethodna promocija,
nabavka opreme i nametaja, pregovori za zakljuivanje ugovora sa snabdevaima hrane i pia i pruaocima razliitih usluga neophodnih hotelu.
8.1. Ugovori vezani za izgradnju

Ugovori vezani za projektovanje i izgradnju hotelske zgrade zavise od kompleksnosti planiranog hotela, raspoloivog vremena i nunosti da se ogranie investicioni
trokovi.
Standardni ugovor sa nezavisnim arhitektom ili projektantom za izradu projekta,
planova, specifikacija i drugih dokumenata kontrolie arhitekte/projektanta koji ima
funkciju nadzornog organa.
Prethodni postupak moe biti ubrzan korienjem ugovora ili projektnog menadera koji organizuje i nadzire rad koristei odreene brze metode.
Alternativno, vreme se moe utedeti direktnim pregovorima sa izvoaem radova
da se projektuje i izgradi zgrada u paket ugovoru. Ovakvi direktni aranmani su naroito pogodni kada se radi o standardnim zgradama za koje se koriste prefabrikovani
elementi.
167
8.1.1. Izgradnja motela

0dreivanje neophodne povrine zemljita i projekta za konstrukciju motela je relativno jednostavno. Moteli najee imaju jedan ili dva sprata i grade se po specifikacijama, a obezbeuju sline usluge.
Za motele vae sledei standardi povrina: soba 2328 m2; soba sa kuhinjom 28
31,5 m2; kancelarije, recepcija, ostave i servisni prostor 7,514m2; parking (1 mesto po
sobi), parking za radnike, isporuka robe, prilazni putevi, ureenje pejzaa itd. 2837
m2; minimalna povrina terena za dvospratnu zgradu motela 46,565 m2, po sobi.
Veliina motelske sobe najee nije kritian problem, da bi se zadovoljile iroke
varijacije zahteva tranje na auto-putevima, sve sobe normalno imaju po dva kreveta,
a odreeni broj soba dva iroka kreveta za porodino korienje. Dodatni prostor treba predvideti za neophodne minimalne tehnike operacije (ostave, ienje, administracij, itd.) kao u hotelima nie kategorije. Alternativno se moe obezbediti drutveni
prostor (restorani, saloni, barovi i rekreacioni prostori) ukoliko se proceni da postoji
tranja.
Standardne povrine po korisniku motela iznose: restoran, predvorje i recepcija
1,92,3 m2; kuhinja, ostave i prostorije za personal 1,41,9 m2; salon foaje i bar 1,4 do
1,9 m2; dodatni auto-parking (1 mesto na 5 sedita) 2,84,7 m2.
Restorani zahtevaju istaknutu frontalnu liniju, lak pristup i parking prostor. Minimalna neophodna povrina za motel od 100 soba sa restoranom i salonom je oko
0,56 ha, i po mogunosti, jo 0,93 ha oko objekta za ureenje pejzaa, bazen, pristupne
puteve, staze itd. Kao ilustracija moe da poslui preporuka za dvospratni motel Holiday In od 120 soba, za koji je neophodna povrina 11,2 ha.
8.1.2. Druge vrste smetaja
Apartmani, vile i slini smetajni objekti u turistikim mestima mogu biti predvieni za kratkorono (12 nedelje) ili dugorono iznajmljivanje (itava sezona, tj.
nekoliko meseci). Ove jedinice mogu iznajmiti specijalizovane kompanije (na bazi time-shearing principa) ili pojedinci za sopstveno korienje ili iznajmljivanje.
Planerski standardi se odreuju u zavisnosti od lokacije objekta i naina korienja. U skijakim centrima, na primer, gde se kratko boravi, a aktivnosti se obavljaju
uglavnom na otvorenom prostoru, sobe su manje povrine kako bi se stvorio oseaj
topline i intimnosti. Kreveti su obino postavljeni jedan uz drugi i ine integralni deo
dnevne sobe.
8.2. PARKING I GARAA

Zahtevi za auto-parkingom variraju u zavisnosti od tipa hotela, njegove lokacije,
gradskih i lokalnih propisa, planova i standarda. Za hotele i motele koristi se standard
od 1,2 parking mesta po sobi. Na jedno parking mesto dolazi 5 do 10 mesta u resto168
ranu, 10 mesta u banket-salama i 1 do 4 hotelske sobe. Dodatni parking prostor treba

obezbediti za zaposlene radnike i teretna vozila.
U urbanim centrima i turistikim mestima obezbeenje parking prostora zavisi od
lokacije hotela i poslovnog centra. Kongresno i turistiko trite moe biti identifikovano sa aerodromom ili eleznikom stanicom, na primer. Dobra lokalna taksi sluba
i javni transport smanjuju potrebe za visokim standardima auto-parkinga.
Obezbeenje parkinga je skupo. Na mestima van grada to podrazumeva veliku povrinu zemljita za pristupne puteve i sam parking, zahteva velika iskopavanja, fundiranje, prekrivanje povrine asfaltom, betonom ili ploama, drenau, oznaavanje itd.
U gradovima, zbog visoke cene zemljita, moe biti neophodno izgraditi podzemne ili
nadzemne, viespratne garae u okviru hotela ili uz njega. Jedna od mogunosti je i da
se koriste oblinje komercijalne garae.
Prema pravilniku o kategorizaciji za smetaj, samo hoteli A i L kategorije moraju
osigurati garairanje vozila. Garau treba izgraditi na pogodnom mestu da buka vozila
ne bi smetala gostima. To moe biti u posebnoj zgradi ili u podrumskim prostorijama
hotela. Garaa se moe izgraditi i kao jedinstvena velika prostorija (hala) za vei broj
vozila ili se moe izgraditi vie boksova za po jedna ili dvoja kola, a po mogunosti u
blizini mora biti i mehaniarska radionica za manje popravke.
Dizajn parkinga esto utie na prvi i poslednji utisak o hotelu koji stekne gost.
Preduzimai motela znaju da moraju da obezbede jedno parking mesto po sobi, a vei
hoteli moraju da obezbede i parking mesto za svoje zaposlene, i za bilo koje druge
prostore restorane, barove, sale za sastanke, ili za rekreacione sadraje da bi privukli
lokalno stanovnitvo.
U suprotnom, jedan hotel koji uspeno posluje, a koji nema dovoljno prostora za
parking, moe biti veoma hendikepiran, to moe da odbije lokalno stanovnitvo da
organizuje poslovne bankete. Kljuni ciljevi treba da obezbede optimalni, a ne preterani prostor za parkiranje. Ukoliko uslovi nisu standardni (sportski kompleks, velike banket-sale, maloprodajni centar), prostor koji se obezbeuje za parking treba
da bude kao na pregledu 3. Trokovi zemljita su sve vei problem u predgraima
i ruralnim lokacija, gde je parking u nivou sa hotelom i zauzima vie zemljita od
same zgrade, a to zahteva da preduzimai paljivije planiraju parking prostor. Meutim, najkritinija parking mesta su u gradskim hotelima, gde visoke dabine zemljita
ograniavaju veu povrinu za parking ili zahtevaju garanu konstrukciju esto ispod
hotela. Uobiajeno je da menaderi arhitekte daju prigovore na regulacije o zonama
ako je to opravdano, a zasnovano je na analizi saobraajnih ininjera. Moe se uvesti
parkiranje na sat ako su gostima hotela, uesnicima kongresa, gostima banketa i zaposlenima parking mesta najvie potrebna u odreenim intervalima tokom dana.
Kao dodatak za planiranje parking prostora, dizajneri moraju razmisliti o utisku
koji ostavlja na goste hotela. Dizajneri treba da misle o pogodnosti, bezbednosti i moguoj klaustrofobiji.
169
Garani ulaz: locirati ulaz tako da ima direktan prilaz mestu dokle se gosti dovoze.
Prilaz hotelu: obezbediti siguran i direktan prilaz od garae do predvorja hotela,
uglavnom liftom.
Sigurnost i bezbednost: dizajnirati garau tako da ima velike prolaze; postaviti
sigurnosne kamere koje nadgledaju podruje.
Udobnost gosta: pronai reenja kako bi se smanjili oseaji klaustrofobije, uveanom svetlou, poveanjem visine plafona, kreenje povrine zidova svetlim bojama, zidnim ukrasima, ili zvunicima za muziku.
Smernice: postaviti jasne oznake za pravac kretanja, za vozae (ka izlazu) i za peake (do predvorja ili ulice).
Pregled 4 Neophodna parking mesta po sobi
Tip hotela
Poslovni hotel
Butik hotel
Suburban
Aerodromski hotel
Motel
Resort hotel
Konvencijski hotel
Konferencijski
Apartmanski
Rezidencijalni
Mega
Mixed hotel
Casino hotel
Broj parking mesta po sobi

0,40,8
0,30,8
1,21,4
0,61,0
0,21,4
0,81,4
1,01,3
1,22,0
0,81,2
1,01,2
1,01,2
0,61,2
0,82,0
U projektima za vienamensku upotrebu hoteli treba da se izbore za svoj parking

prostor, moda iza ulazne rampe kako bi parking bio dostupan gostima. Takoe, to
omoguava hotelu da postavi obezbeenje za samo taj deo garae. Mnogi hoteli, kao
dodatni komfor gostiju hotela, nude uslugu da osoblje hotela parkira automobil.
Ova odluka se donosi na osnovu ogranienja u prostoru i budeta: osoblje hotela
moe da parkira mnogo vie automobila na istom parking prostoru jer im nisu potrebni veliki prolazi ili druge karakteristike koje gost hotela oekuje.
Primer 9 Izraunavanja potrebnog broja parking mesta u hotelu
Broj soba
Zauzee kapaciteta
Broj gostiju po sobi
Gosti koji dolaze kolima
Broj gostiju po automobilu
400
85 %
1,4
40 %
1,5
Broj parking mesta= (400 x 85 % x 1,4 x 40 %)/1,5 =127
170
8.3. PEJZA I UREENJE PROSTORA

Prostor oko hotela koji se ureuje zavisi od vrste hotela i njegove lokacije. Brojni
hoteli i moteli nude objekte kao to je spoljni grejani bazen, na primer, a u turistikim centrima to je nuna oprema. Individulani hoteli sa relativno velikim prostorom
mogu ponuditi razliite rekreativne mogunosti (golf; tenis, privatna plaa, jahanje),
dok u drugim uslovima postoji unutranja oprema za rekreaciju (bazen, sauna, solarijum itd.).
Pored navedenih, funkcionalno-rekreativnih potreba, prostor oko hotela je neophodan iz estetskih razloga da bi se poboljao izgled zgrade i ceo kompleks uinio
atraktivnijim. Ipak, ureenje pejzaa oko hotela nema samo vizualni efekat (drvee,
cvee, fontane, statue). Zemlja koja se iskopava prilikom kopanja temelja, umesto da
se transportuje (to je veoma skupo), oblikuje se u uzvienja i prekriva razliitom vegetacijom, to pored estetskih efekata omoguava i zatitu objekta od toplote, vetra,
buke.
Ureenje pejzaa oko hotela moe da kompenzuje neatraktivan izgled same zgrade
i ireg okruenja. Pejzairanje se takoe moe uvui u samu zgradu kako bi se omoguila kontraatrakcija unutar zgrade, pogotovo u hotelima ije sobe imaju pogled ka
unutra.
Mogunosti ureenja pejzaa su veoma razliite, od poploanih staza, razliitog
drvea, biljaka, bunova, cvea, fontana, esmi, skulptura, do ukrasnih ivotinja koje
se slobodno etaju, kao to su paunovi ili labudovi. Ureenje pejzaa oko hotela treba
da naglasi i pojaa individualni karakter objekta i da obezbedi odreene funkcionalne
zahteve. Tako su arhitekta Reda Amalou i dizajner Jaya Ibrahim uredili The Nam Hai
Resort 2006, na plai snova u Dien Duong Village u Vijetnamu, izgradei privatne
vile sa palminim batama koje stvaraju prekrasne snopove svetlosti izmeu palmi u
ukompbinaciji sa tamnim drveem, cveem izmeu njih i zlatnim upovima, to sve
stvara izvanrednu harmoniju.
Slika 21 The Nam Hai Hotel Vietnam
Izvor: Angelika Taschen, str.269

171
Odgovarajua priprema, gradiranje, drenaa terena i izbor materijala za prekrivanje tla koji je u stanju da izdri intenzivno korienje veoma su vani faktori. Kombinacija prirodne vegetacije i tvrdo poploanih, staza, terasa i pojedinih povrina, najee je najefektivnija kombinacija kada se ureeuje prostor oko hotela.
Tvrda podloga
Tvrde povrine i poploavanje koriste se za pristupne puteve, staze, povrine za
spoljne restorane (bate), okolinu bazena i druga mesta izloena velikom prometu gostiju i cirkulaciji. U urbanom okruenju ili zatvorenom prostoru poploavanje moe
biti korieno pri ureenju spoljnogpejzaa kao dekorativne povrine koje su istovremeno trajne i lake za odravanje. Poploane povrine su neophodne oko zgrada da bi
se omoguilo odravanje objekta, ienje prozora, i pristup opremi za gaenje poara
i spasavanje gostiju.
Prilikom prekrivanja tla tvrdim materijalom najvaniji su sledei aspekti:
promet: peaci, motorna vozila, teretna vozila, servisno korienje (kolica,
npr.);
odravanje: uestalost korienja, tekoe pristupa, ienje i zamena,
drenaa: nagib, sistem za odvoenje povrinskih voda;
osnova: neophodna nosivost, obim iskopavanja i popunjavanja;
nagib: maksimalni i minimalni nagibi za promet peaka i vozila.
8.3.1. Oprema i ureenja pejzaa
Oprema pejzaa, tj. prostora oko hotela, moe imati funkcionalnu (stolice, klupe,
zakloni, korpe za otpatke, lampe itd.) ili dekorativnu namenu (skulpture, fontane, ardinjere, esme). Korienje posebno oblikovanih znakova i simbola je vaan aspekt
komercijalizacije hotela, i to kao nain da se obezbedi vizuelni identitet marke, tj. imena hotela. Spoljna oprema prostora mora biti izraena od vrstog i trajnog materijala
kako bi odolela vetru, kii, suncu i vandalima.
Voda koja tee, pada ili prska stvara fokalnu taku interesovanja. Moe se postaviti
bazen kroz koji se proputa vazduh, fontane razliitih oblika ili vetaki vodopadi ili
potoci. Voda takoe moe biti dovedena u samu unutranjost hotela u atrijum ili lobi.
Da bi se obezbedila istoa, voda mora biti kontrolisana, filtrirana i posebno tretirana
(protiv algi, npr.) pre nego to se pusti u recirkulaciju. U odreenim sluajevima voda
za biljke i ribe zahteva poseban tretman (ukljuujui filtriranje i aeraciju). ardinjere
mogu imati znaajnu ukrasnu funkciju u isticanju dekoracije i mogu biti razliitih
oblika, veliine i od razliitih materijala. ardinjere mogu biti na balkonima kako bi
se cveem ulepala fasada, mogu sluiti za ukras i ograniavanje okolnog pristupnog
172
prostora, a mogu se nalaziti i u unutranjosti zgrade. U velikim ardinjerama mogu se

aditi odreene vrste drvea .
Slika 22 Vrtovi Four Seasons Hotel Firenze
Izvor: Angelika Taschen, : str.107
8.3.2. Unutranji pejza enterijer

Unutranji pejza drutvenih prostorija u hotelu moe da ima razliite namene:
da se stvori relaksirajua i osveavajua vrtna atmosfera;
da se nadoknadi nedostatak pogleda na spolja sa svih ili nekih mesta u odreenim drutvenim prostorijama hotela;
da se smanji efekat buke i urbe;
da se ogranii odreeni prostor i obezbedi vizuelna barijera;
da se unesu promene u strukturu, boje i oblike;
da se obezbedi optimalna vlanost vazduha (vodene kapljice, trenspiracija).
Postoji veoma irok izbor biljaka koje se mogu koristiti. Gotovo sve su zimzelene kako bi se tokom cele godine obezbedilo zeleno lie i cvee. Odravanje biljaka
(zalivanje, ishrana, svetlost, vlanost, zatita od insekata i parazita) zahteva struna
lica. Neki hoteli zapoljavaju batovane, ili inenjere hortikulture, dok drugi kupujui
zelenilo sklapaju s dobavljaem ugovor o odravanju i nezi biljaka.
173
Atrijumi brojnih hotela visoke kategorije ukljuuju prirodne stene, vetake vodopade, veliko drvee, bazene sa ribama. ardinjere s biljem i cveem itd. Floralna
dekoracija se stavlja u restorane, banket- sale, bate...
Spoljno osvetljenje je bitan faktor komercijalizacije hotela: ono doprinosi uoljivosti zgrade, efikasnosti regulacije, kontroli i bezbednost objekta.
Instaliranje tehnikih ureaja i izgradnju pristupnih puteva reguliu odgovorne kompanije. U veini sluajeva investitori imaju pravo da postave cevi i kablove i da obezbede
pravo prolaza za snabdevanje preko tueg zemljita. Dozvola za drenau i druge radove
na tuem zemljitu predmet je posebnih ugovora i dogovora s vlasnikom.
8.4. oznake i grafika

Znaci simboliu vaan aspekt komercijalizacije hotela, ali moraju biti paljivo postavljeni i tako oblikovani da stvore optimalan efekat i utisak. U veini zemalja postavljanje propagandnih panoa i znakova van granica samog objekta predmet je striktne
zakonske kontrole, i njihovo postavljanje je najee zabranjeno u prostorima visoke
pejzane vrednosti. U zavisnosti od lokacije, javne vlasti mogu same obezbediti standardizovane znake i simbole, du auto-puta, na primer, koji oznaavaju hotele, motele,
restorane, kampinge i druge usluge.
Znaci i natpisi mogu biti regulisani i u interesu zatite i bezbednosti kako bi se izbegli
skretanje panje, konfuzija i ometanje preglednosti drugim korisnicima puta.
Uzdignuti znaci i simboli hotela, da bi bili uoljivi s ulice, treba da budu uzdignuti
10 iznad horizontale i ne vie od 30 levo ili desno da bi privukli panju. Standardna
razdaljina uoljivosti za peake je 15 m, pri emu slova treba da su veliine minimalno
100 cm. Hoteli du ulica mogu koristiti dodatne metode za privlaenje panje. Proirenje hotelske aktivnosti na ulicu ili dvorite uz korienje platnenih nadstrenica koje pokrivaju deo ulice; tepih staze, livrejisano osoblje, spoljno i unutranje osvetljenje zgrade
i oblikovanja samog ulaza imaju vanu ulogu i doprinose uoljivosti hotelskog objekta.
Kada je re o automobilistima, panja je jo vie koncentrisana na njih. Znaci moraju
biti uoljivi sa razdaljine od 100 m, i moraju obezbediti vreme za donoenje odluke i
manevrisanje. Optimalna pristupna razdaljina zavisi od saobraajnog prometa, brzine
i uslova na putu, ali je najee izmeu 150 i 300 m. Na 100 m znak treba da ima slova
veliine 0,3 m, ili vea i mora pruati jasnu i kratku poruku da bi se brzo proitao. Poruke treba ispisivati kombinacijom malih i velikih slova, to je efektnije od samog
korienja velikih slova.
Simboli i slikovni znaci (piktogrami) uoljiviji su lake od slova. Simboli se jednostavno razumevaji i imaju jaku poruku i znaenje. Simbole koristi veina velikih hotelskih kompanija kao sredstvo za trenutnu identifikaciju i prepoznavanje, emu doprinosi
korienje simbola (zatitnog znaka) na svakom koraku u hotelu. Simbol moe biti zatitni znak, logo ili stil konstrukcije hotelske zgrade ili nekog njenog karakteristinog
detalja (npr. krova).
174
Kao i hoteli u gradskim centrima, i moteli privlae panju kroz aktivnosti koje se
odigravaju oko njih. Parkirani automobili, promet, svetlee firme, kretanja ljudi i vozila indikatori su drutvene aktivnosti, to je vaan faktor promocije.
Sadraji oznaka i grafika ne samo da gostu hotela obezbeuju neposrednu informaciju i orijentir u samom prostoru ve i pomae da se pojaa brendiranje odreenog
hotela. Glavne komponente ukljuuju oznake za pravac i odredita, kao i tampanu
grafiku. Korporacijski ili hotelski identitet, koji moe biti prikazan kroz oznake u celom hotelu ili odmaralitu, esto se predstavlja javnosti reklamiranjem i promotivnim
materijalom pre otvaranja. Hyatt je promenio korporacijski logo sredinom devedesetih godina prolog veka i esto koristi elemente dizajna, ne samo kroz tampanu
grafiku ve i velikim delom, unutranjim oznakama, kroz ceo hotel. Brend Starwood
Hotela W je logo inkorporiran u oznakama i grafikim slikama. Elementi koji se veoma esto koriste za planiranje oznaka i grafike prikazani su u pregledu 5.
Arhitekte i dizajneri esto imaju izazov u stvaranju znaajne slike hotela. Na primer, veoma esto prva identifikacija hotela koju gost moe da primeti, a to je spoljanja oznaka na zgradi, lokalni propisi ograniavaju mestom, veliinom, bojom i
osvetljenjem. U veim odmaralitima gosti su voeni oznakama za smer do predvorja
hotela, ili restorana, odnosno do banket-sala. Oznake identifikuju osoblje, primae
prostorije, istiu putanje za hendikepirane ili parking prostor.
Sve ovo podlee i lokalnij regulativi. Kada se gost jednom nae unutar hotela, oslanja se na oznake kako bi se iz predvorja uputio do soba, restorana, namenskih ili rekreacionih sadraja. Neke arhitekte jo u fazi pravljenja eme testiraju organizaciju
hotela, zamiljajui postavljene smernice. Teko je zamisliti kako e oznake za pravac
kretanja uputiti goste i voditi ih kroz hotel, te tada cela arhitektonska organizacija
treba da bude ponovo razmotrena i razjanjena. Spoljanje i unutranje oznake hotela
treba da budu integrisane u arhitekturu i unutranji dizajn, tako da elementi dizajna pojaaju temu i stil hotela. To se uglavnom postie doslednom upotrebom boje,
oblika, ara i ponavljanjem istih slova i materijala koji se nalaze u enterijeru hotela.
U Beverli Hills hotelu oznaka i grafika istiu se meu stabljikama banana, koje se
prostiru oko celog hotela. Motiv banane je ponovljen kroz unutranju dekoraciju na
tapetama, draperiji i tapaciranim materijalima, pa ak i na tampanim predmetima, i
tako se motiv banana neprekidno primenjuje kroz razne vizuelne elemente.
American Hotel i Motel Asocijacija (AH&MA) odobrili su vie od hiljadu univerzalnih simbola za predstavljanje hotelskih prostora ili usluga, kao to su recepcija,
informacioni pult, toaleti ili prostorije za odlaganje prtljaga. Ove standardne grafike
su dobre, polazne take za dizajn oznaka jer su simboli lako prepoznatljivi. Uglavnom, hotelski operateri ele da uine svoje oznake i grafike jedinstvenim kako bi vie
reflektovali karakter samog hotela. Smernice za pravac kretanja kroz hotel, grafike
restorana ili salona veoma su vane, bilo da upuuju do soba ili namenskih prostorija.
(Walter A., str. 308)
175
Pregled 5 Oznake i grafika

Spoljanje oznake
Oznaka brenda i zgrade
Oznake za pravac vozila
Ulaz i izlaz za goste; primai prostor; ulaz za zaposlene; parking

za goste, hendikepirane, osoblje, taksi i javni prevoz
Oznake za pravac kretanja peaka
Ulaz u predvorje, restoran, sale za sastanke i bankete, vanjski

sadraji: bazen, plaa, spa, tenis, golf i vonja brodiima
Unutranje oznake
Oznake za deavanja
Oznake za sadraje
predvorje, prodavnice, objekte u kojima se slue hrana i pie,

sale za sastanke i dvorane, rekreacijske sadraje,
Oznaka za spratnost, i pravac za sobe, izlaz u sluaju opasnosti
Oznaka za destinaciju
Recepcija, brojeve soba, namenske prostorije, toalete, garderober, liftove, restorane i barove
tampana grafika
Marketinki materijal
Svi reklamni i marketinki materijal, broure i ostali predmeti
Usluge u sobama
Rum servis, opremljenost kupatila osnovnim stvarima; amponom, sapunom, i ostalim priborom, logo na pekirima i bademantilima, olovke, belenica, memorandumi, koverte, kodirani
klju-kartice.
Meni i pribor za restoran/bar
Meni pia i hrane, vinska karta, i ostali predmeti koji stoje na

stolu: ibice, podmetai,
Recepcija i blagajna
registracioni materijal, priznanice, rauni i drugo.
8.5. Planiranje pristupa

Take ulaza u hotel ili motel moraju biti definisane, pogodne za pristup, slobodne
od ometanja i prilagoene nameni. Treba obezbediti sledee.
Gosti: dolazak privatnim kolima, taksi vozilima, javnim prevozom ili peice.
Svima treba obezbediti odgovarajui prihvat.
Personal: ulaz sa sigurnosnom kontrolom.
Isporuka roba: posebni ulazi moraju biti obezbeeni za snabdevanje prehrambenim proizvodima i drugom robom (ve, nametaj, odravanje).
Skladitenje i odnoenje otpadaka treba da se obavlja na poseban izlaz, ali moe i
na prethodni uz odgovarajue predostronosti.
Istraivanje trita treba da ukae na glavna transportna sredstva koja e koristiti
budui gosti hotela. Ovo ipak ne treba da znai zanemarivanje alternativa za budui
176
razvoj kako bi se izalo u susret eventualnim strukturnim promenama na tritu. Na

primer, brzi rast turistikih paket-aranmana, irokotrupnih aviona i masovnog transporta autobusom ima vaan uticaj na poslovanje u sezoni i van nje, ak i u luksuznim
hotelima.
8.5.1. Isporuka roba i tereta
Prilazni put za teretna vozila za snabdevanje i odravanje hotela mora biti odvojen
od puta koji koriste gosti za prilaz hotelu kako bi se izbegli guva, zastoji, buka i opadanje standarda usluga. Razdvajanje moe biti postignuto na sledei nain:
razliite ulazne take i pristupni putevi;
isti ulaz, ali odvojeni pristupni putevi s odgovarajuim putokazima i kontrolom;
vertikalno razdvajanje: put za teretna vozila se sputa nadole ka prizemlju ili podrumu, dok se put za goste uzdie na nivo prizemlja ili na sprat.
U gradskim hotelima ulaz za teretna vozila se najee nalazi u bonoj ulici ili u
ulici u zaleu hotela. Zahtevi za ulinim parkiranjem, tj. utovarom i istovarom robe
variraju od mesta do mesta. Po pravilu, vozila koja utovaruju i istovaruju robu ne
smeju da ometaju ulicu ili put, fiziki ili vizuelno, kao ni protok peaka, ili da ometaju
tue vlasnitvo ili aktivnosti.
8.5.2. Odnoenje otpadaka
Kamioni za odnoenje otpadaka normalno koriste servisni put za ulaz, pri emu je
bitno da se prostor za skladitenje otpadaka zatiti od preterane toplote, vetra, kie,
insekata, glodara, lutajuih pasa i maaka (svi faktori koji mogu da utiu na raznoenje
i razbacivanje otpadaka). Skladite otpadaka mora da bude zatieno od pogleda i tako
locirano da se minimizira rizik od buke (pri odnoenju) i irenja neprijatnih mirisa.
Ostava za otpatke obuhvata odreenu opremu koja treba da olaka skladitenje i rukovanje:
maine za sabijanje, kompresiju otpadaka u kompaktne pakete i bale od slinog
materijala, ime se smanjuje volumen otpadaka; posebne maine mogu biti
korienje za papir, plastiku i metale namenjene za reciklau kao sekundarne
sirovine. Takoe je mogue obezbediti maine za lomljenje staklenih boca i
posuda namenjenih reciklai;
veliki kontejneri za direktan utovar u specijalne kamione;
posebne posude i kese za otpatke, sa odgovarajuim etiketama, za otpatke hrane (pomije) namenjene ishrani domaih ivotinja;
povratni kontejneri i posue koji se vraaju na ponovno korienje i koji se
moraju istiti i izdvajati;
177
hlaena ostava za otpatke hrane kako bi se izbeglo privlaenje insekata, naroito u toplim krajevima;
materijal namenjen spaljivanju, koji se normalno odmah nosi na spaljivanje.
Ostava za otpatke treba da ima odgovarajui prostor za separaciju, tj. razdvajanje
razliitih vrsta otpadaka, za kontrolu i pranje kontejnera i manevrisanje specijalnih
vozila. Sve ovo mora biti usklaeno sa lokalnim sanitarnim propisima.
Konstrukcione specifikacije treba da ukljue sledee osnovne zahteve.
Dvorine ili podne povrine moraju biti tvrde i glatke (beton ili asfalt) i pod
odreenim nagibom da bi se omoguila drenaa, tj. prirodno odvodnjavanja.
Za odvodnjavanje treba obezbediti cevi odgovarajueg kapaciteta.
Pod treba da bude jak, velike nosivosti, kako bi bez tete izdrao manevrisanje
tekih kamiona.
Zidovi treba da budu glatki i od vrstog materijala radi izdrljivosti i lakeg
odravanja.
Kontejneri, kante za otpatke i druga oprema treba da se nalaze na platformama
200 mm iznad poda kako bi bilo olakano pranje i ienje i kako bi se onemoguio eventualni pristup insektima i glodarima odozdo.
Treba obezbediti slavine i prikljuke za mrkove radi estog pranja poda i kontejnera.
Prostor treba da bude obezbeen od ulaza neovlaenih osoba, kao i od prodora glodara, pasa i maaka lutalica.
Prostor za prijem i odlaganje smea zahteva izmeu 0,2 i 0,3 m2 po gostinjskoj
sobi, pa se veliina samog prostora odreuje, u globalu, iskljuivo po broju gostinjskih
soba mada je vaniji broj restorana, predsoblja i funkcionalnog prostora to se moe
odraziti na obim operacija vezanih za hranu i pie a i sam nivo kvaliteta hotela.
8.5.3. Isporuka robe i usluga
Hotelski prostori za prijem robe i odlaganje smea, iako meusobno povezani odeljenjem istog prijemnog doka, zahtevaju jasnu podelu dolazee i odlazee robe. Samo
u manjim hotelima i motelima se ove dve funkcije zapravo kombinuju u jedinstvenu
oblast. Prijemno odeljenje povezano je direktno s glavnim koridorom pozadinskog
dela objekta i naravno dalje sa svim glavnijim servisnim oblastima. U nekim objektima
prijemno odeljenje se nalazi tik uz kuhinju. Ovo je velika povoljnost za odeljenje hrane
i pia, ali moe biti potrebna i neobino duga ruta da bi se stvari odnosile do perionice,
spremaica, odravanja ili glavne ostave. Bezbednost svake donete stvari kontrolie se
na prijemnom doku.
Za izgled prijemnog odeljenja i prostora za izbacivanje smea podjednako je vana
i integracija samog plana mesta tako da on omogui neophodno kretanje kamiona, a
da se pritom ne remeti gostinjski parking, a takoe i da u isto vreme d bude sakriven
od gostinjskih soba i slinih javnih prostora, kao to su restorani, holovi i recepcija. U
178
suprotnom, jedan dobro dizajniran hotel moe biti ozbiljno degradiran loim izborom
mesta za prijem i odlaganje smea. Opti zahtevi planiranja nabrojeni su u pregledu 6.
Hoteli zahtevaju znatan prostor za ostave. Veina ovog prostora je povezana sa
posebnim aktivnostima: ostava hrane u blizini kuhinje, funkcionalno spremite u blizini balske dvorane i banket-sale, ostava za posteljinu na svakom spratu i prostorije za
sobarice, i prostor za odlaganje arhive u blizini administrativnih kancelarija. Ipak, kao
dodatak, dve vrste ostava se najee nalaze u blizini prijemnog odeljenja: za vanjsku
opremu i opta ostava. Za prvu ostavu, koja je za graevinski materijal, osnovnu opremu za odravanje i vanjski nametaj, uglavnom je neophodno oko nekoliko stotina
kvadratnih metara (osim u odmaralitima). Druga je za dodatni nametaj i opremu,
arhivske finansijske izvetaje, tampani materijal i bezbroj razliitih predmeta, i ona
obino zauzima prostor veliki kao itava oblast za prijem i izbacivanje smea.
Iako moraju biti u blizini prijemnog odeljenja, ove ostave zahtevaju razliite potrebe. Prostor za vanjsku opremu, kao to je oprema za ureenje travnjaka ili za uklanjanje snega, esto je izostavljen iz programa, a trebalo bi da bude smeten u prizemlju.
Glavna ostava trebalo bi da bude osigurana, i da povezuje nekoliko udaljenih prostora
odvojenih ianom ogradom, tako da razliiti operativni departmani kontroliu odreeni deo prostorije. Iako je glavna ostava potrebna zbog niza raznovrsne robe, ona
ne umanjuje potrebu za namenskom ostavom za svaku od funkcija pozadinskog dela
objekta, koje su ranije opisane.
Pregled 6 Planiranje oblasti za prijem i izbacivanje smea
Prijem robe
Treba obezbediti uzdignut istovarni dok, dovoljno velik da moe primiti dva kamiona u isto
vreme (tri kamiona ako ima 400 soba); da se obezbedi nadstrenica; da se oznai dozvoljena
veliina i visina kamiona.
Mora se obezbediti i prostor za inspekciju u prijemnom odeljenju i mesto za privremeno dranje pristigle robe.
Moraju postojati prozori izmeu istovarnog doka, prijemnog odeljenja i prijemnih kancelarija.
Mora se obezbediti pristup ovom odeljenju, da bi se izbeglo unakrsno meanje tranzita pristigle robe i smea za izbacivanje.
Smee, otpaci i prostor za odlaganje
Odvojiti prostor za odlaganje smea/otpadaka, od prijemnog odeljenja i obezbediti prostor
za pristup vozila.
Obezbediti rashlaeni prostor za smee i prostor za pranje limenki ako je to neophodno.
Obezbediti, u blizini, prostor za presovanje (kompaktor) otpadaka, ali i omoguiti osoblju pristup svim jedinicama.
Obezbediti adekvatni prostor za ostavljanje i recikliranje papira, kartona, stakla i drugih elemenata.
Obezbediti dodatni prostor za privremeno uvanje natopljene i iste posteljine ako hotel koristi hemijsko ienje van hotela.
179
8.5.4. Ulaz za personal

Ulaz za personal mora biti odvojen od ulaza za goste, i po mogunosti odvojen od
ekonomskog ulaza za teretna vozila koja donose i odnose robu, a u interesu kontrole
i bezbednosti. Ulazni prostor treba da bude pod nadzorom i opremljen ureajima za
registrovanje vremena dolaska i drugim neophodnim ureajima. Najpogodnije je da
se u blizini ovog ulaza lociraju svlaionice, garderobe, tuevi i toaleti za personal. Cirkulacija personala i servis vezani su za ovaj deo prostora.

1. Koji su standardi za izgradnju motela?
2. Koji su standardi za izgradnju vila, apartmana i drugih smetajnih objekata?
3. Kako se izraunava neophodan broj parking mesta?
4. Koje su savremene tendencije u ureenju spoljanjeg i unutranjeg prostora?
5. Kako se oznaavaju vana mesta na destinaciji?
6. Da li znate vrste oznaka i ikonografije?
7. Kako se planira pristup hotelu?
180
GLAVA
PRIJEMNI HOL
- LOBBY I RECEPCIJA HOTELA
IX

objasnite kako treba urediti prostor ispred recepcije i koje diminzije su
neophodne zavisno od veliine i kategorije hotela;
znate kako treba da bude regulisano osvetljenje;
znate kakva treba da budu ulazna vrata;
znate koliko treba da ima ulaza i izlaza u hotelu zavisno od veliine hotela;
objasnite kako treba da bude organizovana sluba recepcije, ta sve
treba da sadri i kakve su njene dimenzije;
znate kolika treba da bude veliina pulta zavisno od broja soba;
znate kako treba organizovati slubu prtljaga;
objasnite organizaciju i poloaj garderobe i taoleta.
9.
HOTELSKI ULAZI,
PRIJEMNO PREDVORJE I RECEPCIJA
9.1. Ulazi i osvetljenje HOTELA
avremeni hotel ima vie ulaza: glavni, sporedni, ekonomski ulaz i ulaz za unoenje
prtljaga. Poseban ulaz za unoenje prtljaga imaju samo neki vei hoteli.
Glavni ulaz je najee s najvanije ulice ili trga, a sporedni je obino u sporednoj
ulici. Ulaz u sezonski pansionski hotelu gradi se prema lokaciji hotela s obzirom na
pristup iz parka, sa ulice, sa strane mora ili sa strane jezera i sl.
Izgled glavnog ulaza i njegov pristup su veoma vani jer tee da klasifikuju i kategorizuju hotel. Ovo je najupadljiviji prostor koji esto utie na izbor hotela. Glavni
ulaz mora biti jasno definisan i treba da omogui dobar pogled na unutranjost. Pored
toga, sekundarni ulazi mogu biti obezbeeni za restorane i banket-sale, ipak glavni
ulaz mora biti jasno prepoznatljiv i voditi pravo ka recepciji.
Glavni ulaz mora biti predvien za prihvatanje gostiju koji dolaze peice, automobilom, autobusom ili u kolicima za invalide. Ukoliko je prostor glavnog ulaza ogranien, autobusi moraju biti usmeravani na alternativni ulaz u blizini autobuskog parkinga. Za velike grupe koji stiu na ovaj nain recepcija moe biti proirena u susedno
predvorje u blizini ulaza za grupe.
Po pravilu, prostor pred ulazom treba da bude najmanje 5,5 m irok da bi omoguio istovremeni prolazak za dva vozila, a nadstrenice moraju biti dovoljno visoke (5
m od kolovoza) kako bi mogli da prou i visoki turistiki autobusi. Ukoliko su pristupni put i prostor ispred ulaza zakrivljeni, treba ih proiriti.
Uzdignuti ulazi do kojih se dolazi stepenicama deluju impresivnije ali stvaraju tekoe prilikom donoenja i odnoenja prtljaga. Ukoliko su stepenice neizbene, treba
obezbediti poseban ulaz za prtljag na nivou ulice. Maksimalni nagib (uspon) staza za
invalidska kolica je 1:10 ili 1:12, to je povoljnije.
Iznad hotelskih ulaza uvek se nalaze nadstrenice koje ine integralni konstrukcioni deo zgrade. One pruaju zatitu od kie, snega i vetra gostima koji izlaze iz automobila ili ekaju da dode. Neki hoteli postavljaju i dodatne platnene nastrenice od
ulaza preko celog trotoara do kolovoza, ime se poveava zatiena povrina iznad
ulaza, uz istovremeno poveanje uoljivosti samog ulaza i hotela. Za ovakva produenja nadstrenice izvan linije same zgrade neophodna je posebna dozvola, i po pravilu
zabranjeno je ometanje prometa peaka.
183
Osvetljenje hotela je veoma vaan aspekt ukupnog projektovanja hotela.

U hotele u centru grada, kao i motele, veliki deo gostiju najee stie u veernjim
asovima. Osvetljenje se koristi da se istakne glavni ulaz, da se prikae unutranjost i
da se obezbede vea sigurnost i bezbednost. Uglavnom se kao osvetlenje moe navesti:
Svetlea firma (znaci, simboli, slova)
Svetlea traka iznad ulaza
Uvueno svetlo ispod nadstrenice
Slobodnostojee uline svetiljke du ulice ili pristupnog puta.
Glavni ulaz je zatien vetrobranom, koji titi ulazno predvorje od promaje. Izmeu glavnih vrata i vetrobrana stavljaju se unutranja mimokretna ili okretna vrata,
a mogu se postaviti i okretna i mimokretna vrata, odnosno dvoje ili troje vrata, ve
prema veliini vetrobrana. Preporuuje se da nad glavnim ulazom bude zatitni krov.
Izmeu ulaznih vrata, u ravni poda, smeta se otira, a samo predvorje pokriva se
obino debelim tepisima, ve prema kategoriji hotela. Kakvim e se tepihom prekriti
pod predvorja zavisi od vrste, odnosno materijala od kojeg je pod napravljen. Pod
pretpostavkom da je od ukrasnog mermera ili mozaika, bie dovoljni samo mali tepisi
za ukras.
Ekonomski (poslovni) ulaz je podalje od glavnog, obino u drugoj ulici, odnosno
na drugoj strani hotela. Taj ulaz slui za unoenje materijala u hotel, kao i za ulazak
i izlazak zaposlenog osoblja. Uz ekonomski ulaz nalazi se u veim hotelima posebna
kabina za vratara koji vodi nadzor na ulaskom i izlaskom zaposlenih radnika, kao i nad
unoenjem i iznoenjem materijala u hotel, odnosno iz hotela.
Da bi se omoguilo lake prilagoavanje oka, intenzitet svetlosti treba postepeno
da se poveava, od ulaza ka prijemnom predvorju 200 lux, do koncentrisanog osvetljenja iznad pulta recepcije.
Gradiranje boja svetlosti na ulazu je takoe vano. Blago uto svetlo daje utisak topline i intimnosti, i znatno je pogodnije od jarkobele svetlosti i fluorescentnih lampi.
Fluorescentno svetlo, koje treba da bude indirektno ili zatieno plafonskim panelima, najpoeljnije je kao pratee svetlo u blizini radnih prostora, na primer iznad pulta
recepcije.
184
Primer 10 Uputstvo za organizaciju Main Lobbya po standardima InterContinenatal lanca

Vrata na glavnom ulazu mogu biti jedan od sledeih modela i funkcija:
runa vrata: minimum su dvokrilna vrata ukupne irine 1,80m sa pomonim
otvaraima.
Rotaciona vrata: sa runim upravljanjem, sa prenikom od najmanje 3m. Regulatori vazduha su neophodni. Konstantno rotirajua vrata nisu prihvatljiva.
Elektronska slajd vrata: sa senzorom koji se aktivira na pribliavanje tela.
PR04-01
PR04-02
Napomena
Prilikom planiranja projekta lobija posebna panja se mora obratiti na frekvenciju gostiju i model.
Prilikom ulaska u hotel gost bi trebalo da uoi recepciju bez ikakvog napora.
Tamo gde je mogue, poeljno je obezbediti odvojen ulaz za prtljag gostiju,
sa direktnim i jednostavnim pristupom liftu i prostorom za odlaganje prtljaga.
Neophodno je postaviti kvalitetan i veliki otira koji e skupljati prljavtinu.
Regulatori vazduha treba da su odgovarajue veliine kako bi se izbeglo istovremeno aktiviranje jednih i drugih vrata.
Sigurnosne sisteme treba postaviti u skladu sa dizajnom, npr. detektori metala, prolaz kroz skener i x-zraci za prtljag.
Prostor za odlaganje prtljaga mora imati jednostavan pristup liftu. Minimalna
veliina ovog prostora mora biti 15m2 i mora imati mogunost za odlaganje
odee na vealicama.
Napomene
Ukoliko je mogue, prostor za odlaganje prtljaga treba locirati sa spoljnim
pristupom pored glavnog ulaza u zgradu
PR04-03
U lobiju se mora nalaziti sto na kome e se gostima sluiti osveenja.
PR04-04
U unutranjosti hotela moe se koristiti samo prirodno cvee, nikako vetako, a veliina i dizajn biljaka moraju biti u skladu sa hotelom.
Ulazna vrata mogu biti:
vrata koja se okreu (rotaciona) s dvostrukim oscilirajuim krilima s obe

strane;
dvostruka ili jednostruka oscilujua vrata, automatska ili manuelna;

klizajua automatska vrata, sa pomonim oscilujuim vratima.
Vrata moraju biti dovoljno iroka da omogue prolazak osobi sa prtljagom u obe
ruke ili prtljanih kolica (minimalna irina 900 mm). Vrata takode moraju zadovoljiti
zahteve za brzom evakuacijom u sluaju poara, a krila pokretnih vrata treba da popuste pod pritiskom. Vrata po pravilu ne smeju da se otvaraju spolja ka ulici, i moraju
biti uvuena kako ne bi ometala ulini promet.
185
Hotelska vrata i njihovi okviri moraju da zadovolje sledee zahteve.

Otpornost na vremenske uslove: kia i vetar, stabilnost pod ekstremnim temperaturnim uslovima uz promenu vlanosti, otpornost na oteenja itd.
Trajnost: otpor na koroziju, propadanje, klimu, zadravanje prvobitnog izgleda.
Funkcije: izgled, efekti intenzivnog korienja i grebanja od prtljaga, ispravno
funkcionisanje i zatvaranje itd.
Bezbednost: otpornost na nasilno otvaranje i provaljivanje, jaina vrata i okvira
kap celine. Rizik indirektnog ulaska kroz razbijeno okno.
Sigurnost: bez otrih uglova, lakoa rukovanja, otpornost na vatru, mogunost
brze evakuacije, ukljuujui starce i invalide (stepenice i pragovi kao mogue
prepreke).
Odravanje: mogunost opravke i zamene delova, potreba za posebnim tretmanom, zatitom ili bojenjem.
Ulaz mora da bude u skladu s veliinom i karakterom hotelske zgrade. Vrata i
okviri se najee prave od tvrdog drveta, nerajueg elika, bronze, anodnog aluminijuma sa glaziranim panelima itd. Potpuno staklena vrata se sve ee koriste kako
bi unutranjost hotela bila to vidljivija spolja. U ovom sluaju ruke za guranje treba
da budu uoljive kako bi se izbegle mogue nezgode (pokuaj prolaska kroz zatvorena
vrata).
Vrata i izlazni putevi su najee predmet preciznih propisa u smislu sposobnosti da se obezbedi brza evakuacija gostiju u sluaju poara. Evakuacioni izlazi u sluaju poara, ukljuujui i broj i veliinu vrata, irinu i duinu hodnika i stepenica,
zasnovani su na pretpostavljenom maksimalnom kapacitetu prostora, koji se obino
odreuje podelom prostora na adekvatnu veliinu prostora po osobi. Propisi nalau
obraunavanje maksimalnog broja posetilaca. Oni mogu da zahtevaju da u bilo kom
prostoru za okupljanje u hotelu po osobi bude 0,7m2, ak i ako su, na primer, restorani
projektovani da smeste jednu polovinu do jedne treine tog broja. Neophodno je planirati evakuacione izlaze u sluaju poara. Osim toga, moraju da se uzmu u obzir sve
sale za sastanke, foaje prostori itd. i izlazne trase iz tih prostorija moraju biti posebno
obeleene.
Tabela 21 Potreban broj izlaza u odnosu na broj soba
Broj izlaza (na osnovu kapaciteta soba)
Izlazi
1.000 osoba ili vie
601 999
50 600
186
Kada hotelska zgrada treba da bude zatvorena za odreeni period (npr. van sezone), neophodna je dodatna zatita u interesu bezbednosti. Ovo moe biti obezbeeno
dodatnim spoljnim vratima od jakog materijala.
Ulazno predvorje slui da se sprei prodor hladnog ili toplog vazduha kroz otvor
vrata. Mogu biti postavljena dvostruka vrata koja izmeu sebe stvaraju tzv. ulazno
predvorje. Razdaljina izmeu dva sistema vrata, tj. duina predvorja treba da bude minimum 1.800 mm, a optimalno 3.000 mm. U ovom prostoru ne sme da bude stepenica. U predvorju je neophodno obezbediti to vie staklenih povrina radi osvetljenja i
pogleda unutra i spolja. Predvorje takoe obezbeuje tranzitnu zonu izmeu spoljnih
i unutranjih vremenskih uslova. Intenzitet osvetljenja treba pojaavati postepeno, a
temperaturne razlike takoe treba da budu umerene kako bi se obezbedilo postepeno
prilagoavanje. Zavese od toplog ili hladnog vazduha takoe mogu biti instalirane, ali
zahtevaju odreenu visinu i kontrolu brzine protoka vazduha i temperature. Pod u
predvorju se intenzivno prlja, pa mora biti izraen od veoma otpornih materijala koji
se lako odravaju.
Automatska vrata su veoma znaajna u velikim hotelima jer olakavaju ulazak
gostiju i nosaa prtljaga, a da pritom minimalno uu vetar i hladnoa (ili toplota) u
zgradu, ime se debalansira rad klimatizacija. Izbor opreme treba da uzme u obzir
sledee zahteve.
Pogodnost za korienje u sluaju opasnosti i evakuacije:
ponaanje u posebnim situacijama (pritisak vetra, promet, rizik oteenja);
Za sezonsko zatvaranje objekta, na ekonomskim ulazima i izlazima mogue je instalirati prozorske kapke i reetke radi dodatne sigurnosti. Slina oprema moe biti
primenjena i u hotelu: za zatvaranje barskih pultova, kioska i prodavnica dok se ne koriste, garaa i drugih vanih prostorija. U drutvenim prostorijama reetke ne samo da
su funkcionalne ve mogu biti i delotvorne, a montiraju se spolja ili iznutra na prozore
i vrata. U veini sluajeva to su fiksirane reetke, ali mogu biti koriene i pokretne,
kao i one na rastezanje.
Slika 23 Predvorje pogled na vrata Hotela IN Beograd
Izvor: www.bookingroom.com
187
9.2. PRIJEMNA PREDVORIJA

Prijemno predvorje (hol) imaju samo hoteli L, A i B kategorije. Hoteli C i D kategorije, svratita i prenoita, kao i pansioni dovoljno je da imaju prostoriju sa portirnicom (portirska loa). Prema Pravilniku o kategorizaciji objekata za smetaj u Republici Srbiji, svaki hotel A, B ili L kategorije, bez obzira na broj soba, mora da ima
slubu portira odvojenu od slubene recepcije. Osnovna naela o rasporedu radnih
odeljenja u prijemnom predvorju su: portir mora imati nesmetan pogled prema ulazu
u prijemno predvorje, prema stepenicama i prema liftovima, recepcija mora biti tako
smetena da je gost vidi im stupi u predvorje; ona mora imati vezu sa portirnicom,
urnalistom i blagajnom (odnosno sefom), stepenite i liftovi mogu biti smeteni nasuprot glavnog ulaza, levo i desno od glavnog ulaza; WC treba locirati na zaklonjena i
ne suvie upadljiva mesta, ulaz u restoran mora da vodi kroz aperitiv bar ili pored njega; u predvorju se mogu nalaziti i pisai stolovi za korespondenciju gostiju ako nema
posebne sobe za pisanje ili ako takvih stolova nema u gostinskim sobama. Izlobene
vitrine treba postaviti na najprometnija mesta prijemnog predvorja; prodavnicu duvana, karata, razglednica, knjiga, itd. treba postaviti uz glavno stepenite; liftovi treba da
budu nasuprot glavnog stepenita; prostorija za prtljag treba da bude uz portirnicu, a
mora biti povezana sa posebnim liftom za prtljag. Sama prostorija moe biti u podrumu. Tada lift mora biti sproveden do podruma.
Prijemna predvorje je centar preko koga se odvija celokupni promet hotelskih gostiju. Kroz predvorje ulaze i dolaze gosti, a u njega dolaze i razliiti posetioci gostiju, tu
su gosti koji se ve nalaze u hotelu, tu se obavljaju sve prijavne i odjavne formalnosti.
Prijemno predvorje je puno ivota i aktivnosti (posebno u prolaznim hotelima).
U prijemnom predvorju mogu biti smetene razliite prodavnice, koje u velikom
hotelu dobijaju sve veu vanost jer mogu biti vrlo dobar izvor prihoda. Tu moe biti
smeten i poseban pult za informativnu slubu i zamene stranih valuta (menjanica).
U prijemnom predvorju smetene su obino i telefonske kabine. Tu se nalaze i ulazi za
liftove, stepenita, kao i ulazi u drutvene prostorije, kafanu, bar, restoran, itd.
Prijemno predvorje savremenih hotela ima takav raspored radnih odeljenja da
omoguava savren prijem i ispraaj gostiju, kao i davanje uobiajenih usluga u tim
odeljenjima za vreme boravka gostiju u hotelu. Prema tome, sva radna odeljenja u
prijemnom predvorju pravilno su i funkcionalno rasporeena i ine organsku celinu,
najue povezanu s ostalim odgovarajuim odeljenjima i slubama.
Prijemno predvorje mora biti tako opremljeno da na prvi pogled uini povoljan
utisak na gosta. Treba da ima dovoljan broj udobnih fotelja. Najpraktinije su fotelje
od koe, ali mogu biti i od drugog materijala kao to su polivinil, vunena tkanina, ve
prema kategoriji hotela.
Kao dekoracija hotelskog predvorja dolaze u obzir razliite umetnike slike i kipovi, cvee, zelenilo, tepisi, voda (vodoskoci, bazeni), veliki svenjac. Ako je hotelsko
predvorje izraeno od mermera, ne veaju se slike.
188
Slika 24 Prijemni prostor - predvorje Hotela IN Beograd
Izvor: www.inhotel-belgrade.com
U predvorju se mogu isticati i razliiti panoi za odreene priredbe u hotelu. Tako

se, na primer, na panoima mogu oglaavati banketi, konferencije, priredbe i sl. Ovi
panoi mogu biti umetniki izraeni, pa zbog toga veliki hoteli imaju posebnu slubu
za dekorisanje.
Prijemno predvorje obuhvata prostor za optu cirkulaciju i ekanje, zatim pult
recepcije, blagajnu, informacioni pult, pult nosaa prtljaga itd. Prijemno predvorje
takoe je mesto okupljanja gostiju koji dolaze i odlaze, nekoga ekaju, spremaju se da
odu u restoran ilu banket- salu. U veini hotela ovo je mesto najintenzivnijeg prometa,
i u principu utie na stvaranje prvog i najupeatljivijeg utiska o hotelu. Najbolje je reenje da se predvorje prua direktno od ulaznih vrata i da vodi ka recepcijskom pultu
koji mora biti uoljiv. Predvorje ima i promocionu funkciju i mora biti vidljivo spolja. Ukoliko su predvorje i recepcija locirani na gornjem spratu (napr. vienamenska
zgrada), mora bit obezbeen odgovarajui direktan pristup od ulaza, koji e biti jasno
oznaen. Po pravilu, to treba da budu direktne stepenice, i/ili lift do hotela. Meutim,
u brojnim objektima atrijumskog oblika otvoren prostor prua mogunost za raznovrsne trgovinske aktivnosti, pa su na takvim mestima pokretne stepenice pogodnije
reenje.
Takoe je neophodno obezbediti uslove za lak pristup iz automobila, tj. sa parkinga. Od podzemnog parkinga direktni liftovi mogu da vode do hola recepcije, kroz
odgovarajue predvorje (kako bi se smanjio eventualni rizik od irenja dima i vatre).
Spoljni parking prostori treba da budu tako locirani da omogue kratak, pogodan i
zatien put do predvorja recepcije.
189
Veliina prijemnog predvorja zavisi od tipa, veliine i kategorije hotela, a u irem

smislu i od broja prodavnica na ovom prostoru. Predvorje moe biti kombinovano sa
salonom (foajeom) kako bi se smanjila povrina nekomercijalnog prostora u hotelu.
Prilikom oblikovanja predvorja neophodno je stvoriti utisak prostranosti uz istovremeno osposobljavanje celog prostora za razliite funkcionalne namene. U velikom
multikompleksnom hotelu u predvorju e biti smetene brojne dodatne usluge i trgovine: putnike agencije, avio-kompanije, iznajmljivanje vozila (rent-a-car), prodavnica suvenira, novinski kiosk, prodavnica duvana, frizer, kafe-bar itd.
Predvorje hotela u turistikim centrima je najee mesto gde se gosti okupljaju,
uvee ili u bilo koje doba dana, pred polazak na ruak, veeru, predstavu, izlet. Velika
predvorja takoe slue za okupljanje kada se odravaju kongresi i drugi skupovi. Meutim, u sluaju zaguenja mogue je otvoriti poseban salon ili foaje, pa ak i poseban
ulaz za uesnike kongresa.
U veini velikih hotelskih kompleksa prijemno predvorje koristi se kao prostor u
kome i oko koga se odigrava glavna aktivnost u hotelu. Ono moe initi deo atrijuma, zauzimajui celokupnu visinu zgrade (Hyatt) i sadrati vrt sa velikim drveem,
skulpture, fontane, vodopade, izlobene vitrine itd. U tropskim predelima predvorje
moe delimino biti otvoreno i spojeno s vrtom i vegetacijom ispred zgrade, ime se
omoguava ulazak prirode u zgradu, kao i neometen pogled na okolinu.
Standardni prostorni zahtevi po hotelskoj sobi za glavno predvorje sa recepcijskim
pultom iznose 0,8 do 1 m2. U malim hotelima ili motelima predvorje praktino predstavlja neto vie od ekaonice uz pult recepcije. Ono mora biti uoljivo postavljeno
na ulazu u zgradu, sa odgovarajuim bezbednim parkingom za korienje pri dolasku
i odlasku gostiju.
Primer 11. Lobi foaje po standardima InterContinental lanca
PR04-14
Lobi foaje sa sedeom garniturom za goste i odgovarajuim kafe stolovima, pomonim stolovima i ukrasnim lampama, mora postojati u glavnom prostoru recepcije / lobija.
PR04-15
Najmanje jedan fiksni telefon i jedan telefon na principu telefonske govornice mora postojati na svakih 150 soba. Fiksni telefoni moraju biti direktno povezani sa centralom.
PR04-16
Na zajednikom prostoru potreban je najmanje jedan pristup beinom internetu (HSIA),
odobrenim u skladu sa lokalnim propisima. Pod zajednikim prostorom podrazumevaju se
lobi hotela, restorani i barovi.
190
9.3. Planiranje organizacije rada recepcije

Kancelarije u prednjem delu recepcija i kancelarije recepcije su deo hotela s kojima
gost uobiajeno ima najvie kontakata. Kljuni elementi rasporeda su sam pult i radni
prostor iza, oko koga je grupisano najvei broj kancelarija. Ovaj prostor se sastoji od
sledeih oblasti:
recepcija: obezbeuje dvostruku funkciju registraciju i naplatu;
radna oblast kancelarija u prednjem delu (ukljuuje mejl, fotokopir, fax i dr.):
radna oblast odmah iza pulta, sa ugraenim radnim prostorom, policama sa fajlovima;
menader kancelarija u prednjem delu: ima sopstvenu kancelariju primerenu
radnoj okolini;
rezervacije i telefoni: zauzimaju prostor koji ukljuuje radne povrine i posebne
akustine odeljke za telefonske operatere i rezervacije, prikladne pultu, ovde se
moe nai i obezbeenje sa sistemom nadzora. U veim hotelima rezervacija i
telefoni su uglavnom odvojene funkcije;
menader recepcije: ima delimino zasebnu kancelariju u sklopu radne oblasti
recepcije;
depo sa sefovima: zauzima obezbeeni prostor sa sigurnosnim kasama, a pored
toga tu je i manja prostorija za goste sa pultom i stolicom;
soba za prebrojavanje: prostorija u kojoj je prostor osiguran tako da menader
prodaje na malo i F&E autleta moe da prebroji priznanice i stavi depozit u sef ili
ga direktno odnese raunovoi;
kontrolna vatrogasna soba: nalazi se odmah uz spoljanji ulaz sa odgovarajuim
alarmnim panelom koji bi koristila policijska ili vatrogasna sluba u sluaju poara ili u drugim vanrednim situacijama;
funkcionalna podrka: obezbeuje takav propratni materijal koji se koristi u toaletima, ostavama, farbarama i perionicama. (Walter A., str. 314)
9.3.1. Upravljanje organizacijom recepcije
U manjim hotelima, gde zaposleni mogu biti unakrsno trenirani da obavljaju niz
zadataka, funkcije kao to su telefoniranje ili rezervacija moraju biti premetene na
recepciju jer tokom none smene moe biti samo jedna osoba na dunosti. Sve vee
cene u svim vrstama hotela ili odmaralita naterale su menadere da razmisle da je
vano kakvo im je osoblje u departmanima. Manji hoteli, na primer, mogu da postave nekoliko skromnijih prodavnica u sklopu podruja recepcije, tako da recepcionar
moe ujedno da bude i blagajnik. Isto tako, umesto da postave poslovni centar na rastojanju od ulaznog hola koji mora imati zaposlene tokom celog dana, kompanije sve
vie takve prodavnice postavljaju odmah pored recepcije, na taj nain produbljujui
deljenje obaveza meu zaposlenima.
191
Primer 12 Recepcija Hotela Hyatt Regency Beograd21

Pult za registraciju gostiju pri dolasku odvojen je od pulta za odjavu gosta i menjake
poslove. Desni pult je za prijem, a levi za odjavu gostiju. Takoe su to ujedno pultovi gde
stoji konsijer, a koga u hotelu Hyatt Regency Beograd predstavljaju svi zaposleni na
recepciji jer po pravilima standarda u Hyatt Regency hotelima nije obavezno da za tu
poziciju postoji odreena osoba, ve su svi zaposleni na recepciji obavezni da znaju da
kau gostu ta se deava u gradu i slino. Prostor za stajanje u redu definisan je crvenim
lentama i predvieno je tako da se za prijem gostiju formiraju 3 reda, pa ak i ako sva
tri budu duine od po 3 m, omogueno je dovoljno prostora da i iza redova ostali gosti
nesmetano prolaze kroz gornje predvorje. S leve strane recepcije postoji i prostorija za
garderobu sa malim pultom ispred. Sto pomonika menadera se nalazi iza recepcije u
zadnjem delu hotela ali sigurnosni sistem kamera mu omoguava da prati situaciju na
recepciji i ukoliko je potrebna pomo, moe brzo da doe do recepcije. Na recepciji se
nalaze etiri telefona, koji se mogu koristiti za javne razgovore izvan hotela, i za razgovore
unutar hotela. Takoe, ispred poslovnog centra, s desne strane recepcije postoji jo jedan
telefon koji slui samo za pozive unutar hotela.
Registracija gostiju, blagajna i informacije su usluge koje se pruaju preko pulta ili
altera, koji mogu biti poreani jedan pored drugog du pulta, ili razdvojeno u posebnim prostornim celinama. U oba sluaja, bitno je da alterski personal ima direktan
pristup slubenim kancelarijama koje obezbeuju bitne informacije i raspolau prateim servisima i opremom.
Pult recepcija mora biti odmah uoljiv gostima koji ulaze u hotel i na mestu sa
kojeg je mogue nadgledanje celokupne povrine prijemnog predvorja. Pult blagajne
mora biti jasno uoljiv sa stepenica i izlaza liftova. Oba pulta su predmet velikog prometa, posebno u odreenim picevima tokom dana (kada gosti odlaze ili dolaze).
Prilikom planiranja treba predvideti i sluajeve najveeg pritiska na pult recepcije, i
nai takva reenja koja e onemoguiti guve na recepciji, vratima, liftovima i glavnim
cirkulacionim koridorima.
21
192
Istraivanje sprovela master ecc. Ivana Mitrainovi
Odreenu prednost imaju dve sekcije puta jedna pored druge, s obzirom na to da
je pic vreme za dolazak normalno uvee, a za odlaske ujutro. U malim hotelima jedan
alter moe da obavlja vie funkcija, sa minimum dupliranom opremom i personalom,
dok se u velikim hotelima funkcije razdvajaju, ili se koristi prilagodljiva centralna sekcija, koja obavlja registraciju ili naplatu, a u zavisnosti od doba dana i obima tranje u
datom trenutku.
Lokacija informativnog pulta je znatno elastinija. U malim hotelima, personal za
recepcijskim pultom moe da obavlja tu funkciju. U drugim hotelima mesto portira
moe da obavlja vie funkcija, kao to su informacije, poruke, kljuevi, pota, opta
pomo gostima. Portir u brojnim evropskim hotelima prua informacije, ukljuujui
prevoenje i organizovanje izleta.
Tabela 22 Planiranje kancelarija u prednjem delu (Walter A., str. 314)
Program
Odrediti 0,3 do 0,5 m2 po spavaoj sobi to se tie pulta i funkcija kancelarija u prednjem delu
koje se na to odnose.
Dozvoliti 6 vodoravnih linija (1,8 m) za radnu postaju; odrediti dve postave za prvih 150 soba
plus jo jednu dodatnu za svaku od 100 soba.
Planiranje
Smestiti pult tako da se moe videti s ulaza.
Smestiti pult tako da se moe videti iz pravca liftova.
Pozicionirati prostoriju za smetanje prtljaga i livreja blizu pulta.
Obezbediti da se soba za kontrolu poara nalazi blizu pulta ili glavnog ulaza u hotel.
Pozicionirati glavni pult na takvo mesto gde nije skuen strukturalnim kolumnama.
Isplanirati kancelarije u prednjem delu tako da se i recepcija i telefonski operateri nalaze u
blizini prostora gde se gosti prijavljuju.
Smestiti depo sa sefovima tako da blagajnik moe zadovoljavati potrebe gostiju.
Dizajn
Osmisliti recepciju tako da se raunovoa i funkcije rezervacija mogu obavljati nesmetano.
Zamraiti pogled gostiju na radni prostor u pozadini pulta.
Prepoznati neophodne elemente za pomone funkcije: interni telefoni, displej sa brourama,
vratar i pomonik menedera, i postolje za zvonce u blizini recepcije.
Obezbediti fokusiranje ka dekorativnim elementima na pultu: materijal na pultu, osvetljenje,
odravanje panoa i reklama.
ema 10 Front office hotela
193
Kod planiranja recepcije, kao i kod mnogih drugih delova hotela, saradnja meu
lanovima projektantskog tima je neophodna. Prvo, arhitekta grubo utvruje lokaciju recepcije i kancelarija, potom unutranji dizajner moe modifikovati detalje plana
u svrhu dizajnerskih ili funkcionalnih razloga i predloiti niz finalizirajuih detalja i
osvetljenje; zatim tehniko osoblje iz kompanije menadera odreuje vrstu i mesto
raunara i druge opreme u radnom prostoru.
9.3.2. Projektovanje pultova recepcije
Pultovi moraju da budu projektovani kao integralni deo prostora recepcije. Pored funkcionalnih zahteva, pult recepcije predstavlja i fokalnu taku privlanosti i zanimanja, a konstrukcija i dekor moraju biti paljivo izabrani da bi izdrali intenzivno
korienje.
Da bi ste stvorio utisak prostranosti, poeljne su duge horizontalne linije. Kada su
delovi pulta razdvojeni (npr. stubovima) isti stil mora biti svuda korien kako bi se
obezbedilo jedinstvo dizajna i stila. Visina plafona u predvorju iznad pulta recepcije je
sniena, a zatitni ispusti obezbeuju zatitu od rasipanja intenzivnije svetlosti koja se
postavlja iznad pulta. Delovi pulta treba da budu jasno identifikovani i oznaeni (recepcija, blagajna, portir, informacije) jednostavnim postavljanje slovnih natpisa iznad
odreenog dela pulta. Po pravilu, ovi natpisi treba da budu vidljivi iz svih delova predvorja. Najee se koriste slova veliine 100 mm, itljiva sa razdaljine od 15 do 20 m.
Konstrukcija pulta je najee od drvenog ili metalnog okvira sa povrinama od
tvrdog drveta, lamirane ili livene plastike. Mogu biti korieni i fasadni paneli od koe
194
ili polivinil-hlorida koji imaju meku teksturu i stvaraju topliji utisak, a i pogodni su
za ienje i odravanje. Vrh pulta treba da bude proiren u odnosu na frontalnu povrinu kako bi se smanjili udari i oteenja frontalne povrine.
Gornja povrina pulta mora bez oteenja da izdri are od hemijske olovke, mrlje
od mastila itd. Zbog toga se koriste tvrdi i glatki materijali, napr. mermer, preko kojih
se mogu staviti podmetai za pisanje kako bi se smanjio utisak hladnoe, pisanje uinilo lakim i zatitila osnovna povrina pulta.
Primer 13 Uputstvo za organizaciju Recepcije po standardima InterContinental lanca
PR04-06
Check-in desk namenjen za Priority Club Rewards (PCR) mora biti obezbeen.
Natpis mora biti jasan ali diskretno istaknut i mora biti u skladu sa dizajnom
lobija / recepcije.
PR04-07
Sva oprema na desku recepcije, osim laptopa i telefona, mora biti pozicionirana
izvan vidnog dometa gostiju. Neophodno je obezbediti skladitenje ove opreme
kako bi nered bio neprimetan.
PR04-08
Potrebno je obezbediti prostoriju u kojoj e se nalaziti sigurnosni ormarii koji

moraju ispuniti sledee standarde.
Prostorija se mora nalaziti u neposrednoj blizini deska recepcije.
Dizajn prostorije mora se nadovezivati na dizajn lobija / recepcije.
Neophodan je prostor sa policama u prostoriji.
Broj sigurnosnih ormaria mora biti najmanje 10 % od ukupnog broja soba.
Veliina ovih ormaria varira, a polovina mora biti dovoljna da se odloi laptop, dok druga polovina mora biti dovoljna za odlaganje aktovke.
Napomena
Kao alternativu ovoj prostoriji, hotel moe iskoristiti dostupnost odreenog
broja ormaria u kancelariji menadera recepcije.
Radi lakeg odravanja treba predvideti povrine u ploama, kako bi se u izlizani i

napukli delovi brzo i lako zameniti bez ruenja i rekonstrukcije jer treba imati u vidu
velike tekoe koje stvara zatvaranje pulta recepcije za bilo koje vreme.
Pult recepcije se normalno konstruie tako da ima razliite preklapajue visine sa
svake strane. Sa strane gostiju pult treba da bude visok 1.000 mm, to odgovara visini
omanjeg mukarca ili osrednje ene koji piu stojei; s druge, slubene strane, pult
treba da bude visok 700 mm, to je visina koja omoguava rad u sedeem poloaju, pri
emu visina sedita treba da bude 430 mm. Ukupna dubina (irina) pulta treba da bude
ograniena na 600650 mm kako bi se omoguilo lako manipulisanje i razmena (dokumenti, formulari, kljuevi, novac) izmeu slubenika recepcije i gostiju, preko pulta.
195
Primer 14 Uputstvo za organizaciju konsijer foajea po standardima InterContinental lanca
PR04-11
Postojanje konsijer foajea je neophodno. Foaje treba da ima nekoliko odvojenih

zona: zona za prijem/ekanje, konsijer desk i sedita za goste, prostor za itanje i prostor sa interaktivnim ekranima. U svim novim hotelima mora postojati
konsijer foaje; svi ostali hoteli moraju obezbediti konsijer foaje prilikom obnove
licence, promene vlasnitva ili prilikom renoviranja. Foaje mora biti dizajniran i
opremljen prema odgovarajuem konceptu konsijer foajea.
PR04-12
Konsijer desk mora imati sledeu opremu:

dve radne pozicije (laptop ili raunar sa flat screen monitorom), sa potrebnim
napajanjem, telefonskim i internet konekcijama;
telefon za svaki raunar sa unutranjim i spoljnim linijama i displejem imena
gosta i DDI pristupom;
tampa u boji;
skladite za kancelarijski materijal;
mali sef.
PR04-13
Neophodno je obezbediti odgovarajuu konsijer e-mail adresu, npr: concierge.

(cityname)@intercontinental.com ili concierge.(hotelnamecityname)@intercontinental.com
Na pultu se takoe nalazi odreena oprema (npr. raunovodstvene maine) i pregrade. Oni moraju biti uvueni ili zaklonjeni kako bi se izbegle nepotrebne i neestetske prepreke. Gornja povrina pulta mora da bude kontinuirana ravna povrina
pogodna za pisanje. Problemi sigurnosti i kontrole takoe moraju da se uzmu u obzir.
Pogled gostiju na radne prostorije iza pulta mora biti ogranien, dok ceo prostor pulta
mora biti vidljiv s radnog mesta recepcionera ili blagajnika. Stubovi i druge prepreke
ne smeju da ometaju pogled niti da stvaraju uska grla u prostoru za cirkulaciju ili
ispred pulta recepcije.
Primer 15 Uputstvo za komuniciranje sa gostima po standardima InterContinental lanca
196
PR04-09
Najmanje jedan desk za odnose sa gostima mora postojati na glavnom prostoru

recepcije. Mora imati najmanje jednu radnu poziciju, a dizajn mora biti u skladu s
dizajnom lobija / recepcije.
Neophodno je postojanje laptopa ili raunara sa flat screen monitorom, odgovarajue napajanje, telefonskom i data konekcijom integrisanim u dizajn deska.
PR04-10
Kompletna check-in pozicija mora biti instalirana na desku za odnose sa gostima u

lobiju hotela kako bi se omoguilo ubrzano ekiranje gostiju pri dolasku i odlasku,
odvojeno od deska recepcije. Ova postavka mora ukljuiti minimum:
telefon sa displejem imena gosta,
raunar sa PMS pristupom i tampa,
mogunost itanja kreditnih kartica,
koder za elektronske kljueve.
Udobna i odgovarajua sedea garnitura mora biti dostupna gostima i osoblju na
ovom prostoru.
9.3.3. Planiranje rukovanja prtljagom

Putevi kojima se gosti kreu ulazei u hotel moraju biti identifikovani, i u skladu
s tim treba obezbediti olakice i opremu za rukovanje prtljagom. Ovo je znaajno
kada velika grupa dolazi autobusima. Za ovakve sluajeve moe biti predvien poseban ulaz za prtljag i ostava kako bi se omoguio laki transfer od vozila koja ekaju.
Prtljane pokretne trake mogu biti prednost kada je soba udaljena od take istovara i
time se smanjuje guva na ulazu u predvorje. U svim oblicima organizacije transfera
prtljaga gde je gost odvojen od svoga prtljaga, bitno je obezbediti da on ima poverenja
u sistem. U veini sluajeva, prtljag se unosi kroz glavni ulaz i odnosi direktno u sobu
posebnim teretnim liftom.
Odvojeni transport prtljaga omoguava smanjenje guve u liftovima za goste i mogua oteenja vrata. Veina putnika ipak vie voli da je u blizini svog prtljaga, dok se
lake rune torbe sa vrednijim stvarima nose u sobe i ne predaju na posebno rukovanje.
Punkt nosaa prtljaga treba da bude u blizini pulta recepcije kako bi se omoguila
vizuelna kontrola ulaznih vrata, kao i celog predvorja. Ovaj pult mora imati veze sa
pultom recepcije, blagajnom, ostavom za prtljag i garaom. Alarm za sluaj poara
takoe moe biti lociran na ovom mestu kako bi se olakala kontrola. Ostava za prtljag
treba da omogui gostima da deponuju svoj prtljag na odreeno vreme, a iz sigurnosnih razloga ovaj prostor mora da bude pod stalnom kontrolom, i mora biti izolovan
od javne cirkulacije i puteva za evakuaciju. Takoe treba da bude tako lociran da u
sluaju vatre ili eksplozije ne doe do ozbiljnih strukturnih oteenja zgrade, ime se
umanjuju eventualne tete od potencijalnih teroristikih akata.
Prostorije za prtljag uglavnom su odmah do recepcije. Vrata kroz koja se unosi
prtljag moraju biti dovoljno iroka i jaka da bi bila otporna na oteenja. Ove prostorije treba da imaju tvrde i glatke podove i zidove bez prepreka koje mogu da stvore
tekoe prilikom rukovanja, kao i oteenja prtljaga. Niske pregrade i police mogu biti
predviene kako bi se poveao kapacitet prostora, a takoe treba planirati povrinu
za odlaganje kolica.
Povrina ovog prostora e zavisiti od vrste objekta i duine boravka gostiju. Za prenoita i hotele gde se kratko boravi, postoji malo potrebe za posebnom prtljanom
prostorijom. Slina je situacija u motelima gde se duina boravka svodi na jednu no,
a prtljag se uvee istovaruje iz kola, a ujutru pred polazak, utovaruje.
U turistikim hotelima (turistiki centri) koliina prtljaga koju gosti donose moe
biti znaajna i moe biti zadrana zbog formalnosti pri dolasku, ili odlasku, to dovodi
do potrebe za privremenim skladitenjem i uvanjem prtljaga.
197
9.4. GARDEROBE I TOALETI

Garderobe i toaleti treba da budu obezbeeni:
u glavnom prijemnom predvorju;
u blizini restorana;
u blizini banket-sala, kongresnih sala itd.
Odgovarajuom lokacijom jedan blok toaleta i garderoba moe opsluivati predvorje i restorane, dok su posebni toaleti i garderoba neophodni za banket i kongresne
sale. Po pravilu, glavni toalet i garderoba treba da budu locirani diskretno, du hodnika koji vode do restorana i barova, ali ne treba da budu direktno pristupani s ulice.
Pogodno je da se garderobe i toaleti grupiu zajedno zbog lake kontrole i korienja.
9..4.1. Kriterijumi projektovanja garderobe
Garderobe treba da budu otvorene ka hodniku ili zaklonjene. U svakom sluaju,
neophodan je uvuen prostor za ekanje od najmanje 1,2 m kako bi se onemoguilo stvaranje guve u hodniku i ometanje cirkulacije. Prostorni standardi zavise od
ukupnog obima korienja (efektivno korienje prostora raste sa brojem korisnika)
i od perioda maksimalnog korienja, tj. piceva (koji odreuju duinu pulta i broj
radnika). Uobiajeni standard za garderobe je 0,05 do 0,09 m po korisniku. Na garderobi je neophodan i vei intenzitet osvetljenja u odnosu na okruenje (200 lux) zbog
lake identifikacije brojeva. Ventilacija takoe treba da bude neto intenzivnija da bi
se omoguilo suenje vlanih kaputa.
9.4.2. Toaleti
Propisi koji se odnose na ove prostorije su u interesu zdravlja, higijene i javnog
morala. Ulazi u muki i enski toalet moraju biti odvojeni i jasno oznaeni slovima ili
razumljivim simbolima. Treba onemoguiti pogled (direktan ili reflektovan) na prostorije s klozetima ili pisoarima iz bilo kog dela javnog prostora ak i kada su vrata
otvorena; projektom treba predvideti zatitne zidove i paravane. Ovo se najee reava tako to se iza samog ulaza postavlja predvorje. Sanitarne prostorije moraju biti
odvojene od bilo koje prostorije u kojoj se priprema hrana, ili se koristi kao radni
prostor. Takoe treba voditi rauna o smanjenju buke iztoaleta.
Bez obzira na kategoriju hotela, toaleti u hotelima moraju biti na ispiranje vodom,
tj. engleski WC. Na svakom spratu na kome postoje sobe bez WC-a maraju biti najmanje dva zajednika WC-a. Toalet za goste ima pretprostor, bez obzira na to odakle
se u njega ulazi. Toaleti moraju imati podove od materijala koji ne proputaju vodu,
a zidove do 1,5m od poda obloene keramikim ploicama, ili nekim drugim savremenim materijalom, ili obojene uljanom bojom. U savremenim hotelima vrata WC-a
mogu se otvarati i zatvarati dodirom noge na sklopku postavljenu na podu, tako da
se ruica uopte ne dodiruje rukom. U pretprostoru WC-a moe se staviti posuda sa
198
tekuim sapunom, kao i elektrini aparat za suenje ruku. Uz prostorije za osoblje

postavlja se poseban WC za osoblje.
Standardi toaleta zavise od veliine i kategorije hotela. Broj WC olja, pisoara i
lavaboa se najee utvruje u skladu sa lokalnim propisima. Tipini minimalni standardi bazirani na ukupnom broju korisnika su:
WC olje: 1 na 100 za muke toalete i 1 na 50 korisnika za enske toalete;
pisoari: 1 na 25 korisnika;
lavaboi: 1 na 115, 2 na 1635, 3 na 3665, 4 na 65 do 200 korisnika (standardi
su identini za muke i enske toalete).
Prostorni standardi zavise od projekta i broja instaliranih ureaja. Tipini su sledei prostorni standardi po jedinici koji ukljuuju i neophodnu cirkulaciju: klozetska
olja 3 m2, pisoar 1,3m2, lavabo 1,5m2 i dra pekira 1,1 m2. Prostorni standardi za
goste koji koriste restorane i druge sline prostorije iznose 0,050,11 m2 (u zavisnosti
od ukupnog broja korisnika i standarda).
Ostali elementi opreme taoleta obuhvataju sledee.
Osvetljenje. Dobro osvetljenje smanjuje rizik od oteenja i doprinosi veoj
istoi. Trakasto osvetljenje se obino postavlja iznad lavaboa i ogledala, a uvueno
plafonsko svetlo se koristi da bi se obezbedilo opte osvetljenje (200 lux). Da bi se
onemoguilo zasenjavanje susednih hodnika, osvetljenje u predvorju treba da bude
manje intenzivno.
Konstrukcija. Zid je najee od glaziranih ploica ili mozaika a kao luksuznija
varijanta mogu se koristiti ploe od poliranog mermera i teraco.
U svakom sluaju vezivanje ploa za zid mora biti otporno na kiseline i vlagu. Gornje povrine zidova (iznad 2.000 mm) i plafon moraju biti malterisani i obojeni kako
bi se smanjila buka i kondenzacija.
Delovi koji odvajaju kabine mogu biti od plastike, metalnih panela, teraca ili drugih pogodnih materijala. Radi lakeg ienja i kontrole, oni moraju biti uzdignuti od
poda na nosaima visine 150 mm, a visina ne sme biti iznad 2.000 mm ukoliko nije
obezbeeno individualno osvetljenje.
Izbor pregrada ipak zavisi od razliitih standarda i zahteva za individualnom privatnou, pa u tom smislu moe biti izvrena i kompletna separacija kabina.
Podovi mogu biti od keramike ili vetakog kamena, kompozitnih ploa i sl. ali u
svakom sluaju od materijala otporanog na vlagu, kiseline i hemikalije za ienje a
pod ne sme biti klizav ni kada je vlaan.
Smanjenje buke je vaan zahtev, a kontrolne mere ukljuuju:
zatvaranje vodokotlia i cevi u zvuno izolovanim udubljenima u zidu;
korienje gumenih odbojnika na vratima.
Ventilacija. Vazduh se izbacuje kroz zaseban ventilacioni sistem sa obezbeenjem od kvara (dvostruki ventilator/ sa automatskim prebacivanjem s jednog na drugi
u sluaju kvara). Vazduh u prostoriji treba da se menja na 3 do 10 h.
199

1. Kako treba organizovati prijemno predvorje?
2. Koje dimenzije su neophodne za prijemno predvorje zavisno od veliine i kategorije hotela?
3. U emu je znaaj i kako treba da bude regulisano osvetljenje prijemnog predvorja?
4. Kakva treba da budu ulazna vrata i koje vrste ulaznih vrata su predviene za
hotele?
5. Koliko treba da ima ulaza i izlaza u hotelu zavisno od veliine hotela?
6. Kako treba da bude organizovana sluba recepcije?
7. ta sve treba da sadri recepcija i kolike su njene dimenzije zavisno od broja
soba?
8. Kolika treba da bude veliina pulta zavisno od broja soba?
9. Kako treba organizovati slubu prtljaga i gde treba da bude projektovana prostorija za prtljag?
10. Objasnite organizaciju i poloaj garderobe i taoleta.
11. Koji je uobiajeni standard za garderobe?
200
GLAVA
ORGANIZACIJA INTERNOG
SAOBRAAJA U HOTELU

objasnite kako treba organizovati interni saobraaj gostiju pri dolasku i
odlasku iz hotela;
objasnite kako treba organizovati eksterni saobraaj gostiju pri dolasku
i odlasku iz hotela;
znate kako se projektuju i ureuju prolazi i stepenice;
navedete vrste hotelskih liftova, kako i gde se grupiu liftovi i kako se
dizajniraju kabine liftova;
znate koje brzine i dimenzije liftova su neophodne zavisno od broja
soba i namene lifta.
10.
VRSTE I OBLICI PROTOKA KORISNIKA
rste protoka gostiju (dolazak, odlazak, korienje hotelskih prostorija itd.) zavise
delimino od procene trita, a delimino od iskustava steenih u radu slinih
objekata. Po pravilu, najvaniji aspekt planiranja su picevi tranje za smetajem
i drugim uslugama, vreme kada se to dogaa, duina trajanja i broj ljudi koji je u to
ukljuen (korisnika i hotelskih radnika).
U odreenim sluajevima neophodno je da se za maksimalan broj korisnika obezbede optimalni zdravstveni, higijenski i sigurnosni standardi npr. odreivanje popunjenosti sprata, putevi za evakuaciju u sluaju poara, zahtevi za ventilacijom itd.
Kapacitet brojnih tehnikih ureaja planira se za vrhunsko optereenje, ali se povremeno ovi kapaciteti smanjuju za faktor manje verovatnoe simultanog korienja.
U drugim sluajevima planiranje moe biti bazirano na pretpostavci da e odreeno ekanje biti racionalno prihvaeno tokom prolaznih perioda maksimalnog korienja objekta: npr. ekanje na liftove, na ulazak u restoran, due ekanje za dobijanje
odreene usluge itd.
Operacioni standardi se najee odreuju na osnovu poslovne politike hotela ili
kompanije kojoj pripada. Ekonomija prostora, posebno prostora koji ne donosi prihode, moe biti primarni zahtev pri planiranju. Alternativno vei prostori mogu biti
obezbeeni da bi omoguili raznovrsnije varijacije u korienju uz vie cene usluga.
Prilikom razmatranja protoka gostiju neophodno je uzeti u obzir lokaciju hotela,
prirodu poslovanja, vrstu transportnih sredstava kojim gosti dolaze i odlaze (ukljuujui dodatni efekat grupnih dolazaka) i internu cirkulaciju personala.
Simulacioni modeli se koriste da bi se utvrdilo:
verovatnoa, koincidencije broja dogaaja i stepen opremljenosti hotela za takve sluajeve, kao to je broj liftova, mesta u restoranu, broja slubenika na
recepciji itd.;
neophodno vreme ekanja, posebno tokom period vrnog optereenja, verovatnoa zaguenja i prostorni zahtevi za goste koji ekaju da im se ukae panja ili usluga. Simulacija moe biti obavljena pomou jednostavnih tabularnih
metoda, digitalnim programom (koji predstavlja tokove i ljude), analognim
programima (za kontinuirane tokove energije i drugih usluga) ili pomou grafikih metoda.
203
Separacija - Putevi kojima se kreu gosti, korisnici koji ne borave u hotelu, kao i
personal, treba da su razdvojeni, to uspostavlja jasne odnose izmeu razliitih hotelskih prostora. Raspored mora ne samo da olaka odgovarajuu i efikasnu cirkulaciju
ve treba da obezbedi i odvojene puteve za goste i personal. Ovo je neophodno da bi se:
spreilo ometanje gostiju i zakrenje,
osposobile servisne aktivnosti da optimalno efikasno funkcioniu;
olakali kontrola, nadzor i bezbednost.
Odvajanje cirkulacije hotelskih gostiju od cirkulacije ostalih posetilaca koji ne borave u hotelu, poeljno je iz sledeih razloga:
omoguavanje da se hotelskim gostima prui iskljuiva panja na recepciji bez
nepotrebnih guvi;
omoguavanje lakeg regulisanja i nadzora ljudi koji ulaze ili naputaju ove
prostorije.
U zavisnosti od veliine i kapaciteta hotela, postoje sledee mogunosti:
posebni, sekundarni ulazi za restorane ili kongresne sale sa direktnim pristupom s ulice ili iz dvorita. Neophodno je predvideti i odgovarajui parking;
proireno predvorje ili neki atrijum moe da omogui pristup razliitim prostorijama.
Nuno je postavljanje uoljivih putokaza i znakova na sukcesivnim takama.
Cirkulacija na otvorenom prostoru - Planiranje cirkulacije u smetajnim objektima sa vie zgrada (hotelski kompleksi, turistika sela, bungalovi itd.) bitna je faza
uodreivanju oblika i rasporeda objekata, faza proirenja i ekonomske rentabilnosti
uzimajui u obzir visoke trokove puteva, staza, infrastrukture i ureenje pejzaa.
Brojni su aspekti koji zahtevaju razjanjenje na samom poetku izgradnje ovakvih
objekata.
Odvajanje od spoljnjeg saobraaja: treba predvideti prostor za javni transport i
parking za vozila, kao i recepciju za veliki broj dolazaka i odlazaka.
Sekundarni transport za ljude, prtljag i opremu oko mesta, ukljuujui i specijalno oblikovana vozila (npr. elektrini kamioni) prilagoenih dimenzijama i
obliku puta, za servisiranje, transport, itd.
Lokacija javnih rekreacionih povrina, koje mogu biti koncentrisane ili disperzirane u fokalne take ili aktivnosti, u zavisnosti od veliine objekta i faze
izgradnje.
Metodi dopreme i posluivanja hrane i pia na otvorenom prostoru: na primer,
podzemni prolaz od centralne kuhinje i sl.
Zatita puteva i staza od vremenskih uslova, kao i neugodnih prostora, kad
god je to mogue. Treba kombinovati funkcionalne sa atraktivnim elementima
zatite i opremanja ovog prostora.
Tehniki servisi, zatita, kontrola i odravanje.
204
Planiranje meuodnosa - Prostorije koje su u meusobnoj funkcionalnoj vezi

moraju biti identifikovane i meusobno povezane ili grupisane. Oprema i usluge koje
se pruaju u svakoj od njih takoe moraju biti naznaene. Jedan od metoda prikazivanja ovih odnosa je korienje dijagrama protoka, pri emu su prostorije i oprema
poreani po sekvencama korienja.
Dijagramom protoka utvruju se putevi cirkulacije. Meutim, oni ne pokazuju
relativnu vanost svake veze. U odreenim sluajevima moe biti neophodno da se
odreene prostorije zajedno grupiu kako bi se olakala uestala meukretanja velikog broja ljudi (npr. izmeu foajea recepcije i banket ili kongresnih sala), brza usluga
i efikasan rad (npr. poloaj kuhinje). U drugim situacijama razdaljina moe biti manje
znaajna, pri emu su dominantni prostor i trokovi.
Metodi za utvrivanje najbolje relativne lokacije obuhvataju primenu istraivakih tehnika. medu jednostavnim metodima su dijagrami odnosa kretanja, u kojima
se analiziraju i mere cirkulacioni putevi izmeu razliitih prostorija i u okviru delova
svake prostorije. Ukoliko su oekivana kretanja izmedu odreenih prostorija vea,
one moraju biti meusobno blie. Mogue su brojne varijacije ove tehnike, ukljuujui optimalne lokacija za liftove i druge mehanike i tehnike ureaje.
U kompleksnim analizama pomou raunara, metod pristupa moe biti direktan,
odreujui teinu ili druge vrednosti za utvrivanje najizvodljivijeg reenja, ili indirektan, uz korienje razmena ili supstitucija dok se ne dobije najbolja kombinacija
rezultata.
10.1. Hodnici i stepenice

U drutvenim prostorijama hotela hodnici predstavljaju gubitak prostora i prilagoavanje dodatnim investicionim trokovima. Kad god je mogue, cirkulacija treba da
se obavlja kroz prostore pogodne i za druge namene (foajei, prodavnice) ili koji slue
kao fokalne take za raznovrsne aktivnosti, kao to je to sluaj sa glavnim predvorjem.
Hodnici koji vode do soba moraju nuno biti odvojeni. Prilikom planiranja uzimaju
se u obzir zahtevi za komforom, privatnou i smanjenjem buke. Takoe je vano
da se obezbedi takva organizacija prostora koja e omoguiti efikasan rum service,
ienje i odravanje.
Hodnici moraju biti tako uraeni da omoguavaju nesmetan prolaz gostima i posluzi. Podovi u hodnicima mogu biti od razliitog materijala ali ne smeju biti klizavi ni
kad su vlani. Hodnici se prekrivaju tepisima (od vune, polivinila, linoleuma itd.) da se
u sobama ne bi uli koraci. Zidovi u hodnicima mogu se ukrasiti umetnikim slikama
ili dobrim fotografijama samog mesta, turistikih objekata, sportskih dogaaja i slino. Kao dekoracija dolaze u obzir jo zavese, ogledala, raznovrsni komadi nametaja
(posebno u uglovima), zelenilo, cvee itd. Hodnici ne treba da su prejako osvetljeni,
dovoljno je diskretno svetlo.
205
10.1.1. Hodnici za robu i usluge

Plan i raspored ovih hodnika odreeni su potrebom da se obezbede:
efikasna cirkulacija izmedu ostava, radnih i servisnih prostorija;
veze sa javnim koridorima cirkulacije gostiju na pogodnim mestima.
Konstrukcioni zahtevi ukljuuju izostanak stepenica izmeu povezanih prostorija
kako bi se olakalo korienje kolica; tvrd, trajan i ne klizav pod; zidne povrine otporne na oteenja, uz mogunost lake opravke tete; dobro osvetljenje i ventilacija u interesu higijene i akustini plafoni da bi se ublaila buka. Da bi se smanjilo prenoenje
zvuka, u zone u kojima se kreu gosti treba ulaziti kroz predvorja sa samozatvarajuim
vratima. Opti zahtevi protivpoarne zatite i ovde se primenjuju.
Vrata u prostorima servisne cirkulacije najee imaju dva pokretna krila, sa staklenim oknom i rukama za guranje kako bi se olakalo otvaranje pomou kolica.
10.1.2. Konstrukcione karakteristike stepenita
Veliki hoteli imaju vie stepenita. Meutim, u savremenom hotelu malo se upotrebljavaju jer ih zamenjuju liftovi. Glavno stepenite ne mora da vodi u podrumske
prostorije ako se tamo ne nalazi bar, dvorana za igru i sl.
Stepenita se prekrivaju tepisima koji se privruju ipkama da se tepih ne bi pomerao. Preko tepiha se esto stavlja platnena staza kako bi se tepih due ouvao. Osim
glavnog stepenita za goste, hotel ima i posebno stepenite za osoblje, koje slui istovremeno i kao stepenite za sluaj opasnosti. Zato na ovom stepenitu treba smestiti
na pogodnim mestima aparate za gaenje poara i poarne hidrante sa potrebnim
cevima za vodu. Sporedno stepenite treba da ima odgovarajuu dekoraciju radi bolje
atmosfere (slike, cvee, itd.)22. Projektovanje stepenica je uveliko determinisano zahtevima bezbednosti i protivpoarne zatite. Sva stepenita koja slue kao put za evakuaciju gostiju iz soba u sluaju poara moraju biti zatvorena u protivpoarni omota
sposoban da izdri vatru najmanje dva sata. Pristup sa svakog sprata mora biti kroz
predvorje, nezavisno ventilisano, osvetljeno i sa samozatvarajuim vratima, irokim
najmanje 1.000 mm. Precizni standardi se nalaze u lokalnim propisima koji reguliu
ovu materiju23.
Kruna i monumentalna stepenita sa unutranjim radijusom manjim od 7.600
mm nisu pogodna za evakuaciju u sluaju poara, a propisi magi specificirati dimenzije i visinu stepenika, odmorita, balkona, visinu draa za ruke itd.
Svi putevi cirkulacije moraju da ispune sigurnosne zahteve i da olakaju kontrolu
i bezbednost. Hodnici, prolazi i stepenice posebno moraju biti prilagoeni propisima
protivpoarne zatite.
22 Stepenici ne smeju biti suvie strme niti ui od 1,20 m.
23 Minimalna visina stepenita je tri stepenika, a maksimalna izmedu dva odmorita 16 stepenika, Odmorite mora da bude iste irine kao i stepenite i najmanje 1.050 mm duine. Odmorita moraju biti
vrsta, dovoljne nosivosti i otporna na vatru kao i cela konstrukcija.
206
Hotelske stepenice esto se koriste i kao elemenat dizajna enterijera. Konstrukcija

moe biti izraena od trajnog, impresivnog materijala kao to su prirodni ili vetaki
mermer ili neki drugi kamen sa neklizajuim ivicama stepenika (lebovi ili posebne
umetnute trake). Da bi se ublaila buka, stepenite i odmorita mogu biti prekriveni
tepihom. Mogu biti korieni svi tepisi pod uslovom da nisu lako zapaljivi. Ivice stepenika moraju biti jasno uoljive.
Po pravilu, stepenita i odmorita koja vode iz drutvenih prostorija treba da buu
zatiena automatskim prinklerima. U posebnim sluajevima moe biti instalirana
dodatna zatita u vidu vodenih zavesa.
10.2. LIFTOVI
U savremenom hotelu liftovi su vaniji od stepenica. Njima gosti bre stiu na
spratove, i ne umaraju se penjanjem uz stepenite. Osoblje hotela takoe koristi liftove za obavljanje redovnih poslova. Liftom se moe prevoziti istovremeno vie osoba,
pa to olakava promet u velikom hotelu, posebno u predvorju i na stepenitu niih
spratova, na koje se gosti esto popnu peice ne akajui liftove.
Pored liftova za goste, savremeni hoteli imaju i liftove za prtljag, poslugu i prenos
hrane na spratove. Vei hoteli obino imaju vie liftova za goste. Prema uslovima za
kategorizaciju hoteli A i L kategorije vii od dva sprata moraju imati lift za goste, a
hoteli D, C i B kategorije ako imaju etiri i vie spratova.
U velikim hotelima postoje brzi liftovi za vie spratove, koji se zaustavljaju samo od
odreenog sprata navie24. Poto zavre vonju nagore, sputaju se u prizemlje i prema pozivima gostiju staju na pojedinim spratovima. Lift za osoblje se ugrauje pored
poslovnog ulaza, a lift za hranu vodi iz kuhinje na pojedine spratove.
Zahtevi za sigurnou i odreenim karakteristikama liftova odreeni su propisima
i standardima koji obuhvataju sledee.
Stabilnost i otpornost na vatru okna u kome se lift nalazi ,kao i cela pratea
konstrukcija u oknu; minimalna otpornost okna na vatru treba da iznosi l h, a
otpornost vrata 1/2h. Takoe mora biti obezbeena efikasna ventilacija dima
iz okna.
Sigurnost ureaja i podizanje kablova. Oprema mora imati veliku rezervu
snage i nosivosti, sa najmanje 2 kabla (u praksi 4), od kojih svaki mora biti
dovoljno izdrljiv da sam nosi celokupni teret. Svaki deo instalacije mora biti
periodino ispitan i testiran.
Instalacije za preoptereenje i ogranienje. Sigurnosna oprema ukljuuje senzore koji se ukljuuju u sluaju preoptereenja; ureaji za blokiranje kabine
24
U veim savremenim hotelima postoje brzi liftovi kapaciteta 10 do 15 osoba koji rade na principu automata, tj. saobraaju neprekidno od prizemlja do najvieg sprata i uzimaju usput putnike, i to iskljuivo
nagore.
207
u sluaju kidanja kablova; otvaranje vrata samo u sluaju zaustavljanja lifta,

prekidae, alarmne ureaje itd.
Odvajanje lifta koji opsluuje potencijalno opasne zone (podzemne garae, kuhinje), zbog protivpoarnog pristupa. Poseban vatrogasni lift se esto zahteva
za javne zgrade preko tri sprata i za sobne blokove kad god visina prelazi domet
vatrogasne opreme. Ovaj lift mora biti zatien u okviru posebnog ahta, sa nezavisnim pogonom i kontrolom, i mora biti u stanju da stigne do vrha zgrade
za jedan minut.
Kontrola liftova u sluaju poara aktivira se pomou vatrogasnog kljua ili automatskog detektora vatre, koji vraa sve liftove na poetnu poziciju, najee
na sprat na kome se nalaze predvorje i glavni ulaz izlaz. Ovo se takoe dogaa
u sluaju nestanka elektrine energije i ukljuenja agregata.
10.2.1. Planiranje hotelskih liftova za goste
Ulaz u glavni lift mora biti odmah uoljiv po ulazu u hotel. To se takode odnosi na
sekundarne ulaze koji opsluuju restorane i banket- sale. Liftovi moraju biti grupisani
oko stepenica kako bi se omoguilo njihovo alternativno korienje u sluaju nude.
Predvorje lifta. Predvorje mora biti najmanje za treinu ire od susednih hodnika
kako bi se omoguilo ekanje s prtljagom i okretanje. U ovaj prostor treba postaviti
pepeljare, ogledala, reklamne panoe, eventualno sedita, pri emu se ne sme ometati
cirkulacija. Osvetljenje mora biti nezavisno od onoga u hodniku, a takoe treba da
bude i jaeg intenziteta. Zidovi, posebno istureni uglavi, i podni prekrivai, u ovom
prostoru podloni su intenzivnom korienju i oteenjima.
Grupisanje liftova omoguava bolju uslugu, ekonominije instaliranje i odravanje. treba instalirati najavu dolaska lifta pomou zvuka i svetlosti. Maksimalno se
mogu postaviti 4 lifta u liniji (optimalno 3). Za vei kapacitet, kabine liftova mogu
biti postavljene u paralelnim redovima, po tri kabine jedne naspram drugih. Povrina
predvorja izmedu liftova zavisi od kapaciteta kabina. Standardna irina ovog prostora
je 3.500 mm za predvorja koja vode do soba i 4.200 mm za predvorja koja vode do
drutvenih prostorija.
Liftovi se grupiu radi razlikovanja kabina koje opsluuju posebne hotelske zone,
npr. ekspresni liftovi do restorana na vrhu zgrade. Liftovi koji povezuju podzemnu
garau sa glavnim predvorjem takode su najee odvojeni.
Mainski deo lifta se skoro uvek nalazi direktno iznad okna na vrhu zgrade u posebnoj prostoriji. Na vrhu treba predvideti dovoljan prazan prostor za ureaje koji se
nalaze na vrhu kabine, kao i za podizanje liftova. U posebnoj prostoriji se nalaze mainski deo i nosee grede, a neophodno je obezbediti dovoljno prostora za servisiranje
liftova i eventualno demontiranje kabine.
Mainske prostorije za liftove manje brzine mogu biti locirane na dnu ahta, ali u
tom sluaju dolazi do udara teine na mainski deo i poveanja konstrukcionih trokova za zatitu.
208
Lak pristup je neophodan za efikasne intervencije, a mainska soba mora biti obezbeena grejanjem i ventilacijom kako bi se temperatura odravala u rasponu od 10 do
40 C. Takoe moe biti neophodna posebna zatita od praine, peska, morske soli itd.
kako bi se spreila oteenja.
Buka i vibracije moraju biti ublaene montiranjem opreme na elastine nosae i
vunom izolacijom kako bi se smanjila buka u oblinjim sobama i restoranu na vrhu
zgrade.
Liftovi u hotelu mogu se klasifikovati nasledei nain.
Putniki liftovi za lak promet Koriste se u malim hotelima do 8 spratova. Koriste motore sa jednom brzinom (oko 0,5 m/s) pogodne za hotele do 4 sprata, ali za
vie zgrade instaliraju se liftovi sa dve brzine (0,75 do 1,25 m/s) koji usporavaju do 1/3
brzine pre nego to se zaustave. Kapacitet je najee 7 do 16 osoba, ili 550 do 1.100
kg. Kontrola se najee obavlja pomou tabli sa automatskom dugmadi.
Putniki liftovi opte namene. Zupasti motori pogodni su za brzine do 1,75
m/s, ali iznad toga nuni su motori promenljive voltae bez zupanika koji omoguavaju postepenije ubrzavanje i usporavanje kabine.
Dodatna brzina i pratea oprema zahtevaju vie prostora na krovu za mainu bez
zupanika, najee sa prostorijom za drugi motor iznad glavne mainske prostorije.
Kontrola ove vrste instalacija je najee direkcionalna, zajednika ili dualna. Indikatori pozicije kabine se najee nalaze u samoj kabini i u glavnom predvorju. Na
drugim spratovima obezbeuje se najee samo znak da je poziv prihvaen.
Kabine najee imaju dvostruka vrata kako bi se poveao kapacitet ulaska/izlaska
i smanjilo vreme ekanja.25
Putniki liftovi za intenzivno korienje najee se nalaze u velikim, visokim
hotelskim zgradama preko 12 spratova, za kongresne i banket -ale, restorane na vrhu
zgrade i druge situacije kada su neophodni velika brzina i kontrolisana ubrzanja, ukljuujui ekspres i zoning sistem. Raspon brzina je izmedu 2,4 i 5,0 m/s, ili vie, sa
kapacitetom koji je najee izmeu 16/26 osoba ili 1.100 do 1.800 kg.
Liftovi velikih brzina zahtevaju veliki prostor na vrhu i dnu ahta, kao i velike hidrauline amortizere (ublaivae) koji se instaliraju u oknu. Kontrola je slina onoj za
liftove opte namene i ukoliko ne postoje ekspresni liftovi, grupe liftova funkcioniu
pomou meusobno povezane kolektivne kontrole.
Kabine mogu biti ire nego to je njihova visina, a otvor vrata je irok l m ili vie,
sa dvostrukim vratima kaka bi se obezbedio laki ulazak. Unutranja obloga mora da
izdri intenzivno korienje, pogotovu oko vrata. Istovremeno je neophodno izbei
tvrda i otra ispupenja koja mogu da izazovu oteenja i povrede. Paneli za oblaganje
su najee izraeni od vrste lamirane plastike, metala ili drveta s odgovarajuim
ivinim draima koji omoguavaju laku zamenu. Unutranja oprema kabine moe
biti prilagoena zahtevima naruioca.
25 Tipine brzine lifta u zavisnosti od visine zgrade su: 48 spratova 1,25 m/s; 812 spratova 1,75 m/s;
1216 spratova 2,40 m/s.
209
Da bi se smanjio oseaj klaustrofobije i nesigurnosti, kabine moraju biti dobro

osvetljene ,sa minimum dva uvuena rasvetna tela. Dobro osvetljenje i ventilacija bitni su kad se lift zaglavi (neophodno je osigurati i nezavisno rasvetno telo u sluaju
nestanka struje kako korisnici lifta koji ekaju izvlaenje ne bi ostali u mraku).
Pored kontrole upravljanja, svaka kabina mora da ima sistem komunikacije u sluaju nude (zaglavljivanje), stop i alarm ureaje. Vrata putnikih liftova su najee
automatska i moraju imati osetljive ivice koje spreavaju neeljeno zatvaranje vrata
dok svi putnici ne uu ili ne izau, kao i dodatne sigurnosne ureaje koji onemoguavaju nekontrolisano pokretanje zaustavljene kabine.
10.3. SERVISNA CIRKULACIJA

10.3.1. Servisni liftovi i predvorja
Efikasno funkcionisanje hotela zavisi od korektnog planiranja servisne cirkulacije.
Po pravilu, jedan servisni lift26 treba da bude obezbeen na svaka tri putnika lifta i oni
moraju biti otvoreni ka servisnim predvorjima na svakom spratu.
Servisna predvorja omoguavaju da servisni prostor bude odvojen od cirkulacije
gostiju i treba da obezbedi pristup ostavama za krevetnine i kolica, opremu za ienje, ofise sobarica itd.
Dimenzije servisnog predvorja treba da budu najmanje 2.100 mm2 da privremeno
ekanje kolica ne bi ometalo prolaz.
Izbor servisnih liftova obuhvata sline postupke kao izbor putnikih liftova. Kabine moraju biti vrste i dovoljno velike da prime kolica i drugu servisnu opremu. Ukoliko ne postoji poseban servisni lift, najmanje jedna kabina mora biti dovoljne veliine
da se u nju moe smestiti nametaj (kreveti, ormani, friideri, elementi kupatila). Pri
planiranju sistema teretnih liftova treba voditi rauna o potrebi da se, ispod ili iznad
nivoa ulice, transportuju teki ureaji i oprema (npr. za korienje u kuhinji) ili tehniki ureaji; veliki i/ili teki izlobeni materijal, kamere, televizijska i audio-vizuelna
oprema za kongrese i izlobe; kolica s hranom i piem, za sobni i banket-servis, kao i
oprema za higijenu i ienje.
Sobno usluivanje (room service) predstavlja usluivanje hrane i pia u sobama.
po individualnim narudbinama ili na osnovu kolektivnog sistema, pri emu jedan lift
ili vie liftova ide kontinuirano od sprata do sprata nosei naruene obroke. U drugom
26 Dimenzije platforme: kako bi se zadovoljilo raznovrsno korienje, neophodno je za transport robe
2.500 x 3.000 mm.
210
Odgovarajua visina: 2.600 mm je najee minimalna visina.
Kapacitet, tj nosivost: za servisno korienje minimum je 1.400 kg, a za teret 2.800 kg;
Brzina kabine je najee slina onoj koja se koristi za putnike liftove; za teretne liftove dovoljna je
jedna brzina (0,5 m/s) do osmog sprata,
sluaju servisni lift koji slui za ovu namenu ne moe se koristiti za optu cirkulaciju
personala, a poseban lift treba da bude obezbeen za transportovanje materijala za
ienje i odravanje soba.
Kolektivni sistem je efikasan kada se slue standardna jela (npr. kontinentalni doruak), a moe biti korien i za direktno usluivanje u sobi ili za dodatne ostave na
razliitim spratovima.
10.3.2. Pokretne stepenice i druga transportna sredstva

Pokretne stepenice se koriste za transport velikog broja ljudi na ogranien broj
spratova, i to uglavnom za cirkulaciju od glavnog predvorja do mezanina.
U poreenju sa sistemom liftova, pokretne stepenice prevoze veliki broj ljudi bez
prekida i zaustavljanje. One su pogodne za vienamenske oping centre, izlobene
paviljone i hotele (za pristup predvorju, banket i kongresnim salama, restoranima i sl.
na spratu iznad ulaznog nivoa).
Povrina sprata koji opsluuju pokretne stepenice je velika i odreeno ekonomisanje moe biti postignuto na sledei nain:
korienje pokretnih stepenica samo u jednom pravcu; prema gore, ka prostoru recepcije ili ulaznog foajea; ili
korienje pokretnih stepenica kao pomonih stepenica, pri emu je potrebno
preduzeti posebne mere protivpoarne zatite.
Sigurnosni ureaji ukljuuju:
sigurnosne konice u sluaju nude: runu ili automatsku, koje se koriste u
sluaju nezgode ili kvara maine;
iskljuivanje u sluaju preoptereenja;
automatsko zakljuavanje kako bi se spreilo povratno kretanje.
Odmorita ne smeju biti klizava i moraju biti bez prepreka.
Protivpoarna zatita i propisi obuhvataju sledee aspekte:
ugradnju stepenica u prostor otporan na vatru od 1 do 2 asa (ukljuujui samozatvarajua vrata). Pokretne stepenice i stepenice moraju se nalaziti u neposrednoj blizini;
automatske prekidae koji zaustavljaju kretanje stepenica u sluaju vatre;
sisteme vodenih prinklera koji obezbeuje vodenu zavesu oko pokretnih stepenicama sa protokom od 0,75 l/s po metru. prinkleri se automatski ukljuuju
kada detektori registruju dim ili vatru. Takoe je nuno predvideti ventilacioni
otvor za evakuaciju dima.
211

1.
2.
3.
4.
Kako treba organizovati interni saobraaj gostiju pri dolasku i odlasku iz hotela?
Kako treba organizovati eksterni saobraaj gostiju pri dolasku i odlasku iz hotela?
Kako se projektuju i ureuju prolazi i stepenice?
Navedite vrste hotelskih liftova, kako i gde se grupiu liftovi i kako se dizajniraju
kabine liftova.
5. Koje brzine i dimenzije liftova su neophodne zavisno od broja soba i namene lifta?
212
GLAVA
RESTORANI, SALONI, BAROVI,

KONGRESNE I BANKET SALE
XI

znate koji su kljuni zahtevi u planiranju namenskih sadraja;
znate koji faktori utiu na izbor vrste restorana;
znate koji su planski zahtevi za organizovanje vienamesnkih prostorija;
objasnite nain projektovanja i demenzije koktel-salona i barova;
znate koliki broj restoranskih mesta treba da bude u hotelu;
znate kako treba da bude prostorno organizovan restoran;
navedete ta sve treba da sadre restoran i ekskluzivan restoran;
znate koje su karekteristike bara u predvorju i tematskog bara;
znate vrste kafana i njihove karakteristike;
znate organizaciju hotelskog bara;
znate karakteristike kongresnih dvorana.
11.
ANALIZA POTENCIJALNE TRANJE
ugostiteljskom traktu hotela smetene su prostorije za prehranu i razonodu gostiju, kao to su: restoran, kafana, aperitiv-bar, snack-bar, disko-klub, noni bar,
taverna (gostionica), bife i ekonomat.
Ugostiteljski trakt treba da je funkcionalno dobro povezan s hotelskim traktom jer
se gosti kreu u oba trakta. U tipu prolaznog hotela ugostiteljski trakt je pristupaan
direktno s ulice za prolazne goste.
0bezbeenje restorana i drugih prostorija za ishranu u hotelu mora da se bazira
na detaljnoj analizi trita i aspektima ekonomske izvodljivosti. U odreenim situacijama, kao u izolovanim turistikim naseljima, trite moe biti pod uticajem spoljnih
faktora kao to su grupni paket-aranmani koji u cenu ukljuuju sve obroke.
Slina grupa ali znatno podlonija fluktuacijama su uesnici kongresa i poslovni
ljudi. Mnogi manji hoteli, kao i oni u centru grada, nemaju restorane s obzirom na to
da gradski centri nude bogatu alternativnu ponudu hrane i pia u razliitim objektima.
Ekonomska izvodljivost restorana takoe treba da uzme u obzir trokove alternativne ishrane, ukljuujui opremu u sobama za samostalno pripremanje hrane. Kada
je tranja limitirana na doruak, samostalno pripremanje hrane moe biti ekonominije i prihvatljivije za goste, koji su potpuno nezavisni u pogledu dolaska i odlaska
vezanog za obroke.
11.1. Promet gostiju koji ne borave u hotelu

Sve je izraeniji trend neformalnosti i fleksibilnosti uzimanja obroka, kako po vremenu, tako i po vrstama hrane. Ovo se reflektuje na irok raspon razliitih alternativa.
Kafe-bar ili gril-bar koji nude raznovrsne neformalne obroke (tokom 24 h) esto su
zamenjeni individualnom opremom u sobama. Specijalizovani restorani se sve ee
otvaraju kako bi se povealo interesovanje i obezbedila raznovrsna atmosfera i obroci
radi privlaenja gostiju spolja. U brojnim sluajevima restoran e zavisiti od lokalnih
stanovnika koji ne borave u hotelu, a to se u odreenoj meri odnosi i na bankete-sale
i sale za sastanke. Nijedna analiza trita ne moe biti kompletna bez obuhvatanja
potencijalne lokalne tranje. Kontraktivna zona razliitih vrsta restorana mora biti
identifikovana i posebno procenjena kako bi se utvrdila efektivna tranja.
215
Istraivanje i analiza trita treba da prue podatke za utvrivanje sledeih bitnih

aspekata:
tip restorana, raspon cena i asortiman hrane i pia;
raspored tranje, vreme korienja, picevi tranje;

izbor menija, nain usluivanja, vrsta personala;
veliina, kapacitet za sedenje, zauzetost sedita u vreme sluenja obroka;
fleksibilnost pri korienju, razdvajanje prostora, promene u nainu usluivanja i razmetaju.
U restoran koji se koristi za formalne ili zabavne veere treba ulaziti kroz lobi ili
predvorje recepcije. Od veliine hotela zavisie i veliina ovog prostora. Ovaj prostor
slui za okupljanje pre ulaska ili po naputanju restorana i kao predvorje za koktele i
druga pia. Bar treba da se nalazi na kraju salona, tako da gosti koji ulaze u restoran ne
moraju da prolaze direktno ispred pulta bara; da mogu da koriste bar, a da ne moraju
da prolaze kroz celo predvorje. Garderoba, toaleti itd. treba da budu u blizini ulaznog
predvorja. Svi ulazi i izlazi treba tako da se postave da se omogui njihova laka kontrola.
11.2. Planski zahtevi ORGANIZOVANJA VIENAMENSKIH PROSTORIJA
Studija izvodljivosti koja se zasniva na analizi zahteva za razliitim vrstama poslovne i drutvene upotrebe prostora preporuuje kombinovani namenski prostor.
Na primer, mali hoteli i lanci hotela nude jednu vienamensku balsku dvoranu, jednostavno dekorisanu, koja sluzi za organizovanje manjih sastanaka, organizovanje
rukova i svadbi, kao i prezentovanje lokalnih proizvoda. Pa ipak, nema namenu da
privue poslovne ljude koji bi popunili sobe u hotelu. S druge strane, kongresni hoteli
i centri imaju iroki spektar prostorija: velike i male, jednostavne i elegantne, sa kvalitetnom, audio-vizuelno opremom (ili bez nje) kao glavne atrakcije hotela. U velikoj
meri, organizatori hotela biraju hotel po mogunosti da obezbedi potpune prostorije
za sastanke, to prodaje veliki broj hotelskih soba.
U odmaralitima gde sezonske fluktuacije znae i manju poseenost u odreenim
mesecima tokom godine hoteli su dodali kongresne sale kako bi se poveala tranja za
gostinskim sobama kada je manja potranja ili u vreme vansezone. U superluksuznim
hotelima, koji imaju relativni mali broj soba, i iji je akcenat na intimnosti i ekskluzivnosti, dizajneri projektuju male, elegantno opremljene sale za sastanke i namenske
prostorije; ove prostorije su napravljene za prijeme i bankete i vie su namenjene za
posetioce hotela nego za goste hotela.
U svim, ali najvie u manjim hotelima, namenski prostor je esencijalni sastavni deo
uspenog hotela.
216
Jednom, kada se program uspostavi, arhitekta, dizajner enterijera, inenjeri savetnici i operater moraju saraivati u planiranju namenskog prostora da bi napravili
zgradu koja se moe prodati. Uspeh iznajmljivanja sala za sastanke i banketa zavisi
od brojnih razmatranja planiranja namenskog prostora, kao i od unutranjeg dekora,
odgovarajueg osvetljenja, i drugih tehnikih potreba.
Kljuni zahtevi u planiranju su sledei. (Walter A., str. 297)
Grupisanje svih namenskih povrina zajedno (u glavnim kongresnim hotelima
neko odvajanje moe biti poeljno).
Obezbeivanje odvojenog, namenskog ulaza sa ulice ili parking prostora.
Lociranje namenskog prostora u blizini predvorja hotela.
Postaviljanje dodatnog namenskog prostora kao to je izlobena sala, ili audiovizuelna sala, ali koja nije locirana u blizni balskog foajea.
Postavljanje pomonih sadraja kao sto su toaleti, garderoberi, telefoni, i kancelarije koje organizuju kongrese.
Obezbeenje direktnog pristupa hrani u balskoj dvorani i svim banket-prostorijama: prostorija u kojoj se priprema hrana za posluenje na istom je nivou
dvorane za bal.
Obezbeivanje osnovne pomone prostorije u blizini balske dvorane.
Projektovatinje dvorane za balove i drugih, veih prostorija koje nisu ispod
gostinskih soba tako da se pojednostavi struktura zgrade.
Prva stavka na ovoj listi identifikuje potrebu da se odlui o relativnom grupisanju
namenskog prostora. Kongresni hoteli, posebno oni u kojima se organizuju veliki sastanci, mogu da privuku jednu veliku grupu ljudi, ili 45 manjih grupa u isto vreme.
Kada se u hotelu odrava jedan veliki sastanak, pogodno je da se raspolae balskom
dvoranom, dvoranom za decu, i sa nekoliko prostorija za odravanje sastanaka blizu
jednih drugima, a koje dele foaje ili prednamenski prostor.
Ovo je uobiajeno i poeljno u manjim ili srednje velikim hotelima, sa 250400
hotelskih soba.
Kada viestruka namenska prostorija treba da se popuni, bolje je odvojiti glavnu salu za sastanke i bankete, tako da se nekoliko grupacija okupi nesmetano. Hotel
Grand Hyatt u Vaingtonu, sa 900 soba, ima namenski prostor rasporeen na tri
nivoa, a glavna dvorana (1.580 m2) i deja dvorana (790 m2) nalaze se na razliitim
nivoima, ispod nivoa predvorja, a konferencijska sala sa 90 sedita (465 m2) nalazi se u
nivou predvorja. U Sheraton Center u Torontu, najveem kongresnom hotelu, koji
ima 1.400 soba, glavna dvorana i izlobena sala nalaze se ispod nivoa predvorja, dok su
dve deje dvorane odvojene, a obe se nalaze na meuspratu; tri razliite grupacije se
mogu lako okupiti, a bez direktnog kontakta ili nesmetano. Iz istog razloga, mada na
razliitom nivou, mali kongresni centri organizuju prostorije za sastanke u nekoliko
klastera, i na taj nain se svakoj grupi obezbeuje privatnost.
217
11.3. Kriterijumi projektovanja

Koordinacija tima dizajnera je veoma vana u razvoju detalja za namenski prostor.
Arhitektonski aspekti (proporcija, deljivost, i pristup), unutranji dizajn (fina obrada,
nametaj i osvetljenje), tehniki zahtevi (ventilacija, audio-sistem, i zatita od poara),
jasno su povezani i imaju veliki uticaj jedni na druge.
Povezivanje ovih faktora podrazumeva nekoliko razmatranja. Jedno je relativna
specifinost razliitih namenskih prostora, to jest do kog stepena je svaki pomenuti
faktor projektovan za vienamensku prostoriju, ili je namenska prostorija projektovana samo za jednu svrhu, kao to je sala za sastanke borda direktora, ili za neku filmsku
projekciju.
Osnovna razmatranja prilikom projektovanja ukljuuju veliinu, deljivost prostora, kompleksnost usluge i kvalitet fine obrade. to je bolje definisana svrha odreene
prostorije, unutranji dizajn moe biti specifiniji. Vei hoteli i oni sa jasno odreenom ciljnom grupom, kao sto su luksuzni hoteli, ili kongresni centri, mogu da obezbede veoma specifine sale za sastanke i bankete i dodatno osiguraju njihovu upotrebu
za individualne potrebe. Meutim, hoteli u predgrau moraju da koriste jednu dvoranu za mnogo funkcija, koje, veoma esto, ne slue dobro svrsi.
Drugo razmatranje koje se uzima u obzir jeste deljivost dvorane i veih namenskih
prostora. Sve hotelske dvorane su podeljene u nekoliko sekcija, tako da je manja grupa
smetena u prostor odgovarajue veliine, dve ili vie grupa mogu da koriste jednu
prostoriju istovremeno, ili mogu da koriste jedan deo prostorije za sastanke a drugi
deo, koji se nadovezuje, kao restoran.
Trei aspekt projektovanja namenske prostorije je uklapanje izgleda prostorije sa
prostorom. Vee vienamenske prostorije su, obino, opremljene za bankete ili za
konferencije ili su uglavnom neopremljene kad se u njima odrava izloba ili prezentacija. Projektanti moraju ispitati stvaran kapacitet svake prostorije uzimajui u obzir
razliite naine opremanja.
Kada je hotelska dvorana napravljena za bankete i sastanke, stolovi i gosti prekriju
vei deo poda i nie delove zidova. Meutim, plafon je potpuno vidljiv i na njemu se
nalaze halogene svetiljke, lusteri, ventilatori, rasprivai vode u sluaju poara, zvunici, detektori dima, kao i ine za pregradna vrata. Sve ove stavke moraju biti integrisane u jedan jedinstveni, organizovani i privlani kalup.
Drugi aspekt dizajna, koji se veoma esto ignorie u toku procesa projektovanja,
jeste obezbeivanje dovoljne elektrine i komunikacione usluge u dvoranama, salama
za sastanke i posebno u izlobenim salama. Ne samo da u takvim prostorijama ima
potrebe za utikaima ve se pokazala i potreba za telefonima, televizorima, mikrofonima, upravljaima za razne projektore, projektorima, osvetljenjem, i u nekim sluajevima, moraju se obezbediti i mini rashladni ureaji za posluivanje.
Na primer, sale za izlobe treba da imaju elektrine utikae na svakih 3 m, a na
plafonu se osvetljenje postavlja na svakih 9 m, i mokri vor za izlagae.
218
Prilikom planiranja vienamenskih prostorija treba voditi rauna o sledeim bitnim aspektima.
A) Opti aspekti
Dodatni parking prostor uz onaj koji je normalno predvien
Putevi za pristup i cirkulaciju, ukljuujui i protivpoarne zahteve i propise
Garderoba i toaleti
Ulazno predvorje, obezbeenje pia i drugih usluga
Odreivanje prostora za razliite namene
Metodi pregraivanja prostorija, standardi zvune izolacije
Odvajanje javnih pristupa za svaku prostoriju
Servisna oprema i pristup personala svakoj prostoriji
Odlaganje nametaja, tepiha i specijalne opreme
Rukovanje opremom, stolicama i stolovima
Skladitenje aa, tanjira, escajga, stolica i stolova
Tehniki ureaji i instalacije, kontrola mikroklime
Komunikaciona oprema, telefonske veze, muzika
Konstrukciona oprema, akustini dizajn
B) Specifini aspekti
Obezbeenje podijuma za igru, sigurnost i zatita
Ureaji za izlaganje i projektovanje
Instalacije za vodu, gas, elektrinu energiju, itd.
Kontrola muzike i pojaala, lokalno ozvuenje
Interna televizija, video i kino projektor
Pozornica (stalna ili privremena postava)
Svlaionica, garderoba za govornike i izvoae
Kabine za prevodioce, novinare i reportere
Ulaz i pristup za donoenje izlobene i druge opreme
Zakonski protivpoarni i sigurnosni zahtevi i standardi
Pored navedenih, neophodno je voditi rauna i o prostornim zahtevima po osobi
koji zavise od veliine i naina, korienja sobe, kao i razmetaja nametaja. Tipini
standardi su: za banket postavku od 1,1 do 1,3 m2 po osobi; za postavu namenjenu
sastancima 0,9 do 1,1 m2 (grupisani stolovi), odnosno 0,5 do 0,6 m2 po osobi (stolice
poreane kao u pozoritu).
Planiranje razmetaja nametaja moe biti u vezi sa servisnim ulazom. Po pravilu
servisni ulazi moraju da:
obezbede izolaciju od kuhinjskih aktivnosti i buke;
219
minimiziraju upadljivost (najee tamne boje sa zaklonjenim rasvetnim telom);

budu prilagoeni dekoru prostorije (sa obezbeenjem od oteenja na osetljivim mestima);
da budu tako postavljeni da minimiziraju ukrtanje prostorija i prekid govora.
Ukoliko je neophodno, servisni ulazi mogu biti zaklonjeni i zavesama.
11.3.1. Sale, trpezarije i sobe za sastanke
Zahtevi za salama, trpezarijama i sobama za sastanke, u principu, vie zavise od
spoljne tranje nego od zahteva gostiju, pa u vezi s tim obim tranje uveliko zavisi od
lokacije hotela. Privatne prostorije su multifunkcionalne i mogu se koristiti za poslovne sastanke, predavanja, privatne skupove, drutvene aktivnosti i brojne druge namene. Neophodni su velika fleksibilnost i prilagodljivost nametaja i opreme, audio-vizuelne opreme, prilagodljive tehnike instalacije, pokretan nametaj, velika ostava za
nametaj, efikasno usluivanje hrane i pia itd.
Vie prostorija razliitih dimenzija moe biti korieno za ovu namenu. Kako bi se
obezbedila vea fleksibilnost, vea prostorija moe biti podeljena na manje pomou
pokretnih vrata ili zidova, od kojih svaka treba da ima poseban ulaz, foaje i nezavisnu
opremu.
Podela prostorija na ovaj nain predstavlja skupu investiciju koja mora biti opravdana zahtevima trita. Pokretni delovi treba da obezbede visok stepen zvune izolacije, a to znai da posebnu panju treba posvetiti konstrukciji panela, spojeva i nosaa
kako bi se smanjila buka. Osim toga, svaki deo pregraene prostorije mora da ima
nezavisan sistem ozvuenja, ventilacije, klimatizacije sa odgovarajuim kontrolnim
ureajima.
Prednost podele prostorije pomou pokretnih zidova ukljuuje:
irok raspon raspoloivih dimenzija prostorija (npr. prostorija podeljena na tri
dela omoguava tri razliite veliine);
zajedniku ostavu, kuhinju i tehnike instalacije;
kontrola i upravljanje se lake sprovode.
Jedan od naina poveanja korienja prostora je kombinovanje dnevnog korienja soba za manje poslovne sastanke i sl., sa nonim korienjem soba. Sobe za vienamensko korienje moraju biti vee od normalnih gostinskih soba uz obezbeenje
opreme za porodino korienje tokom perioda godinjeg odmora.
Kako bi se obezbedila ekonominost u eksploataciji, soba treba da je takva da moe
da se lako transformie uz minimum napora i ometanja. U tom smislu pogodan je
nametaj koji se lako sklapa i rasklapa, kao to su kreveti ugraeni u zid, divani koji se
pretvaraju u krevete itd.
220
Ulazni foaje ima vie namena: kao mesto okupljanja i ekanja, za koktele i barski
servis, za kafu i lako osveenje, kao i za drutvene aktivnosti. Prostor od otprilike 1/10
do 1/3 glavnog hola je u principu odreen za ovu namenu, s tim to ukljuuje ulazni
hodnik i prostor za cirkulaciju.
11.3.2. Lokacija
Trpezarije i sobe za sastanke se najee koriste za grupe gostiju koje dolaze spolja,
pa samim tim moraju biti direktno pristupane iz hotelskog predvorja bez potrebe
da se prolazi kroz prostor recepcije namenjene prihvatu gostiju. Ovakve prostorije se
najee nalaze na ulinom nivou, a pristup je preko stepenica ili pokretnih stepenica
koje vode direktno do ulaznog predvorja. Manje prostorije se mogu nalaziti u blizini
glavnih liftova, locirane na jednom spratu ili vie spratova.
Razdvajanje od gostinskih soba je vano kako bi se olakalo upravljanje i smanjile
smetnje od buke. Jasno oznaavanje i putokazi su veoma znaajni i treba da budu postavljeni na glavnom i na sekundarnom ulazu i auto-parkingu.
11.3.3. Garderobe, toaleti i ulazni prostori
Zahtevi zavise od broja klijenata, lokacije i relativne vanosti ove vrste poslovanja
hotela. Sobe za sastanke treba da imaju posebne garderobe i toalete ili da koriste oni
koji su locirani negde drugde u hotelu (glavno predvorje, predvorja restorana itd.).
Ulazni foaje je u principu neophodan kako bi se obezbedio prostor za prihvat. Za veinu soba to moe biti malo proirenje ulaznog hodnika, meutim, u veim jedinicama
ovaj prostor treba da bude namenjen razliitim uslugama (kokteli, kafa itd.).
11.3.4. Konstrukcija
Prostorije treba da budu konstruisane za vienamensko korienje sa neutralnim
dekorom i minimalnom ornamentikom. Zidovi su esto prekriveni panelima kako bi
se omoguio pristup servisnim instalacijama, a okaeni plafoni su neophodni da bi se
iznad njih instalirale tehnike instalacije kao to su klimatizacija, ozvuenje i drugo.
Visina treba da bude najmanje 2.750 mm, a u zavisnosti od veliine i pristupa, plafon
moe biti malterisan ili prekriven akustinim ploama i panelima. U plafon se najee ugrauju uvueno svetlo, ventilacione reetke, zvunici, automatski detektori
vatre, prinkleri za gaenje vatre.
Konstrukcija zida najee ukljuuje kombinaciju razliitih materijala kako bi se
obezbedili harmonian dekor, akustine osobine, zvuna izolacija, otpornost na udare i ogrebotine. esto pomeranje nametaja i menjanje rasporeda ukljuuje rizike od
oteenja poda, zidova, vrata i samog nametaja. Ostala oteenja mogu doi od prosipanja hrane i pia, pa zbog toga najizloeniji delovi moraju biti izraeni od materijala
koji ne apsorbuje mrlje.
221
11.3.5. Akustika
Vaan aspekt konstrukcije ukljuuje kontrolu zvuka, koja obuhvata dva osnovna
cilja:
ublaavanje buke u okviru prostorije da bi se govor jasno uo i da bi se smanjio
nivo buke uopte;
zvuna izolacija izmeu prostorija i njihovog okruenja ,ukljuujui i delove
razdvojene pokretnim zidovima.
Pokretni i rasklopivi delovi koji se koriste za podelu veih prostorija na manje
predstavljaju posebnu tekou prilikom sprovoenja efikasne zvune izolacije. Konstrukcija pokretnih zidova moe biti razliita (klizea vrata, delovi koji se preklapaju,
demontirajue pregrade skrivene u zidu ili plafonu itd.). Pokretanje moe biti runo ili
elektrino. Kako bi se obezbedio vii standard izolacije, mogue je postaviti dvostruke
pregrade.
11.3.6. Tehnike instalacije
Neophodne su ventilacija i klimatizacija svakog posebnog dela, i to sa individualnom kontrolom.
Ublaavanje buke od ventilacione opreme je neophodno kako bi se smanjilo prenoenje buke u druge prostorije. Efikasna ventilacija mora da bude obezbeena radi
uklanjanja dima od cigareta. Promenljivo grejanje i hlaenje takoe treba da bude
obezbeeno u skladu sa promenljivim uslovima i zahtevima korienja.
Osvetljenje takoe mora da se kontrolie posebno u svakoj prostoriji, sa razliitim
intenzitetom osvetljenja, kako bi se prilagodilo razliitim namenama (banketi, projektovanje slajdova npr.). Svetlosna tela treba da budu postavljena tako da se izbegne
zasenjivanje, ometanje projektovanja filmova ili slajdova, preterani kontrasti. Mogue
je instalirati i sisteme za podizanje i sputanje opreme (projektora, lustera i sl.). Da
bi se omoguilo pomeranje rasvetnih tela radi prilagoavanja razliitom rasporedu
nametaja u prostoriji, mogu biti instalirane svetlosne trake na plafonu, ili sistem noseih ipki sa pokretnim rasvetnim telima iznad odreenih delova prostorije.
Svetlosna tela treba da budu tako izabrana da pruaju opte difuzno svetlo kombinovano s usmerenim svetlom za specifine prostore, a koje moe biti prilagodljivo
(npr. spot lights, svetlost za binu itd.).
Osvetljenje se takoe koristi za oznaavanje ulaza, izlaza, pravca kretanja itd. Kako
bi se spreio rizik od potpunog gaenja svih svetlosnih tela, neophodno je obezbediti
vie nezavisnih strujnih kola napajanja, s ureajem za automatsko napajanje u sluaju
nestanka struje (hotelski generator).
222
Asortiman audio-vizulenih pomagala i komunikacionih ureaja se stalno menja i

poveava novim, usavrenijim modelima. Obezbeenje mree kablova sa prikljucima i produecima obuhvata telefonske prikljue, prikljuke za audio-opremu i mikrofone, prikljuke za video-opremu, zatvoreni televizijski sistem, prenos govora i simultanog prevoenja, kao i audio-vizuelna pomagala.
Alternativne tehnike instalacije koje olakavaju elektrine vodove, veze za komunikaciju i audio-vizuelnu opremu ukljuuju: kanale u zidovima za instalacije sa pristupima na kljunim mestima, kanale i instalacije u plafonu (za okaene ureaje kao
to su zvunici, osvetljenje itd.). Sve utinice i prikljuci moraju biti jasno oznaeni
radi lake identifikacije. Panele sa grupisanim prekidaima treba postaviti u svakoj
prostoriji.
11.3.7. Nametaj
Stolovi u principu treba da budu etvrtastog oblika i da se mogu spojiti za bankete.
U veim prostorijama mogu biti postavljeni i okrugli stolovi, i to u odreenom broju.
Razmak izmeu stolica standardno je 600 mm.
Kako bi se obezbedilo lako pomeranje nametaja, menjanje rasporeda i odlaganje
u specijalne ostave, nametaj treba da bude:
lagan ali jak,
sa zatitnim krajevima na nogama (kako bi se smanjilo oteenje poda);
sklopiv u pokretna kolica ako je mogue;
meusobno zamenljiv (npr. gornji delovi stolova i okviri);
zamenljiv (ukoliko je oteen);
sa mogunou povezivanja kako bi se formirali redovi (veze moraju biti jednostavne i sigurne);
otporan na grebanje (posebno nasloni stolica);
trajan, otporan na ogrebotine i udare (posebno obojeni delovi nametaja);
stilizovan tako da se uklapa u karakter prostorije i hotela.
Pored stolica i stolova, neophodan nametaj za ove prostorije obuhvata servisna
kolica i mobilne pomone stolove za izlaganje hrane i pia. Takoe je neophodno postaviti privremeni bar za toenje pia u prostoriji za sastanke i u foajeu.
Tepisi i ostala oprema, kao to su zavese, takoe treba da budu pokretni i lako zamenljivi. Tepih se moe smotati u rolnu i ostaviti u magacin. Zavese se takoe mogu
lako ukloniti i menjati. Zavese imaju dvostruku namenu: zaklanjanje prozora od pogleda spolja i apsorpciju buke (emu treba dodati i dekorativnu funkciju).
223
11.3.8. Posebni zahtevi

Vee prostorije (ili velika prostorija koja se deli na manje) u principu treba da sadri sledeu opremu.
Podijum za ples najee od drvenih traka ili ploa na gumenim nosaima kako
bi se omoguila elastinost i ugibanje. Kada nije u upotrebi, moe se prekriti tepihom.
Pozornica ili bina za orkestar: najee se pravi u obliku uzdignute platforme
kako bi se obezbedili bolji pogled i projekcija prilikom predavanja i zabave. Bina moe
biti provizorna ili stalna, sa okvirom za rasvetu postavljenim iznad nje. Takoe je neophodno obezbediti zavesu na klizaima i stepenice do bine.
Audio-vizuelna oprema podrazumeva veliki broj razliitih aparata: kino-projektor od 8 i/ili 16 mm (posebna prostorija za projekciju je neophodna za prikazivanje 16
mm filmova sa odgovarajuom protivpoarnom zatitom i ventilacijom) sa daljinskom
kontrolom; projektor slajdova sa daljinskom kontrolom i prikljukom za magnetofon i
zvunik; platno za projektovanje pogodno da bude spakovano u rolnu radi lakeg skladitenja; pokretni prikljuci za mikrofon s internim ozvuenjem i dobro postavljenim
zvunicima; table razliitih vrsta (za pisanje kredom, flomasterom, za lepljenje slova itd.);
daljinska kontrola svetla sa mogunou postepenog smanjenja ili pojaavanja intenziteta; portabl televizijska kamera interne televizije i oprema za projektovanje video-traka.
Prikljuci za razliitu opremu, platna i kontrolne table moraju biti obezbeeni u svakom pregraenom delu vee prostorije.
Slini principi se primenjuju i na velike dvorane namenjene za balove, bankete,
kongrese, izlobe i druge vrste slinih aktivnosti. Ovakve sale mogu biti obezbeene
u okviru hotela ukoliko je on dovoljno veliki da smesti sve delegate i posetioce, ili
kao deo ireg kompleksa (npr. Sava centar u Beogradu). Veliki broj novih kongresnih centara finansiraju gradske vlasti kako bi se stimulisala trgovina, ili kao sredstvo
za produenje sezone u turistikim centrima. U ovakvim sluajevima hotel najee
predstavlja deo projekta i iznajmljuje se kompaniji koja e da ga eksploatie. Prodavnice, restorani, butici itd. po pravilu su takoe ukljueni, a kompleks moe da ponudi
i rekreacionu opremu u zavisnosti od lokacije. Veliki broj novih, velikih hotela takoe
ima balske i kongresne dvorane ovog tipa. Pre nego to se pristupi izgradnji ovakvih
objekata, neophodno je utvrditi potencijalnu tranju na osnovu analize trita kako bi
investicija bila isplativa.
11.3.9. Ulazna i izlazna vrata
Ova vrata moraju biti optimalno postavljena, dimenzionirana i zatiena. Vrata ne
smeju da osciliraju unutar prostorije ve moraju biti uvuena u predvorje ili hodnik.
Glavna ulazna vrata treba da budu centralno postavljena, minimalne irine od
2.400 do 3.000 mm, u zavisnosti od veliine prostorije. Vrata mogu biti izraena od
drveta, metala, ili drugih materijala na ramovima sa jezgrom koje prua zvunu izola224
ciju i otporno je na vatru. Nosai moraju da obezbede lako i beumno pokretanje, sa

mogunou automatskog zatvaranja i otvaranja.
Izlazna vrata koja vode napolje moraju, prema protivpoarnim propisima, da budu
snabdevena svetleim znacima, da se otvaraju na spolja, da imaju ipke za automatsko
otvaranje itd. Spoljna vrata za ovu namenu moraju biti presvuena metalom, otporna
sa ulazne strane i sa alarmom.
Servisna vrata treba da vode od servisnog predvorja, i hodnika koji su povezani sa
kuhinjom, a treba da poseduju ublaivae zvuka i odgovarajue osvetljenje. Odvojena ulazna i izlazna vrata su u principu neophodna i moraju biti u mogunosti da se
sama zatvaraju uz minimumom buke (npr. gumeni zatitnici) i opremljene ploama
za guranje rukom ili nogom kako bi se oteenja smanjila na najmanju moguu meru.
11.3.10. Konstrukcija
Podela vee prostorije pokretnim pregradama u principu omoguava promenljive dimenzije i korienje. Zidovi su pokriveni panelima, a trajne povrine su bitne
kako bi izdrale oteenja koja proizlaze iz promena korienja i rasporeda. Kada se
predvianju este izlobe, nii delovi panela koji su najizloeniji oteenju mogu biti
uklonjeni da bi se oslobodio prostor pogodan za montiranje i noenje izlobenog materijala i opreme.
Najee se zahteva visina plafona od minimalno 4.600 mm. Meutim, u veoma
velikim prostorijama praksa je da se plafonska upljina ostavlja za tehnike instalacije
koje se postavljaju upravo u ovom prostoru ukljuujui i spot-lampe (spot light) i
drugo usmereno osvetljenje, nosae za izlobenu opremu i pokretne delove.
Krovne i plafonske strukture velikih raspona se esto planiraju kao proirenje viih
delova zgrade. Plafonske upljine treba da budu popunjene i kao prepreka za indirektno irenje buke, dim i prodor vatre, kao i za zoniranje klimatizacije.
11.3.11. Oprema
Za vee kongresne dvorane neophodne su posebne kabine za projektovanje filmova i slajdova, sa posebnom protivpoarnom zatitom.
Ovo se takode odnosi na druge tehnike i skladine prostorije. Stalna bina (pozornica) sa prateim prostorijama za oblaenje i pripremu takoe mora biti poarno
zatiena od auditorijuma.
Ostale skladine prostorije su neophodne za audio-vizuelnu opremu (koja moe
biti kombinovana sa radionicom), nametaj, opremu za stolove itd.
Elektrine instalacije obuhvataju dvofazne i trofazne kablove za snabdevanje razliite opreme strujom, kao i strujno kolo niske voltae za snabdevanje komunikacionih
i kontrolnih ureaja. Kako bi se izbeglo ometanje podnih povrina, fiksirana oprema
225
mora biti postavljena uza zidove. Odreeni ureaji i oprema mogu biti okaeni o plafonsku konstrukciju.
Osvetljenje obuhvata opte osvetljenje (najee uvueno u plafon sa fluorescentnim
zatienim lampama i kontrolom intenziteta), prilagodljivo osvetljenje za balski podijum, posebna osvetljenja (spot-lampe, obojeno svetlo i rotacioni reflektori). Lusteri i
drugi oblici okaenih rasvetnih tela mogu biti napravljeni tako da se diu i sputaju.
Komunikacije. Slina oprema koja se trai za sale za sastanke, ali sa kompleksnija
i usavrenija, neophodna je i ovde. Visokokvalitetno ozvuenje mora biti korieno
kako bi se obezbedila jasnoa pod razliitim uslovima korienja. Neophodan je vei
broj zvunika koji se mogu tako podesiti da osiguraju akustinu ravnoteu. Neophodno je obezbediti i brojne prikljuke za telefone i audio-vizuelnu opremu.
Mehanike instalacije. Uravnoteena klimatizacija sa zonskom kontrolom,
voda, gas i ostale instalacije takoe su neophodne. Cevne instalacije mogu biti sakrivene iza pokretnih panela, sa prikljucima ukoliko je nuno. Klimatizacija mora
da bude pogodna za brzu promenu reima rada u zavisnosti od promenljivih uslova
u prostoriji, od grejanja u poetnom periodu rada, do hlaenja i izbacivanja dima u
kasnijem periodu rada.
11.4. KONSTRUKCIJA I OBLIKOVANJE

KOKTEL SALONA I BAROVA
Salon predstavlja neku vrstu prelaznog meuprostora. Dekor mora da bude privlaan i relaksirajui ali ne sme biti raskoniji od dekora restorana.
Osvetljenje treba da bude umerenog intenziteta, izuzimajui radne prostore i displej iza bara koji zahtevaju intenzivnije svetlo kako bi se privukla panja i olakali
rad i usluivanje. Opte osvetljenje treba da bude promenljivo od oko 320 lux (jai
intenzitet je neophodan za ienje). Osvetljenje se takoe koristi kao komponenta
unutranjeg dizajna i dekora kako bi se privukla panja na pojedine elemente, izazvalo
interesovanje i personalizacija razliitih prostora. U ovom cilju neophodno je postaviti kombinaciju osvetljenja na zidovima i stolovima kako bi se obezbedilo blago, toplo,
posredno svetlo optimalno zatieno i kako bi se spreilo zasenjivanje.
Akustini aspekti obuhvataju potrebu da se smanji prenoenje zvuka iz susednih
radnih prostora, kao to su barska oprema, ulaz za konobare ili kuhinja (moraju biti
efikasno zatieni). Buka se najee smanjuje mekanim nametajem i tepisima, kao
i plafonima tako konstruisanim da apsorbuju zvuk. Poeljno je da se odreeni zvuci
uju u lobiju kako bi se stvorila oputena, prijateljska atmosfera i kako bi se privukla
panja. Ovo se moe svesno obezbediti putanjem muzike preko ozvuenja ili postavljanjem klavira ili nekog drugog instrumenta u restoranu namenjenom z abavi gostiju.
Prilikom organizovanja muzike zabave u restoranu treba dobro razmotriti i mogue
negativne efekte u smislu skretanja panje i ometanja.
226
Nametaj treba da bude razliitog tipa i razliito grupisan. Oko zidova su pogodna
fiksirana sedita. Za fleksibilniji raspored poeljne su pokretne stolice i stolovi niskog
tipa, pogodni za meusobno spajanje kako bi se stvorile vee grupe. Sav nametaj
mora biti visokog kvaliteta. Gornja povrina stolova mora biti tako izraena i zatiena da se sprei apsorbovanje mrlja, tapacirani delovi stolica moraju da se lako iste
ili uklanjaju ako se nametaj pere ili hemijski isti. Tepisi takoe moraju biti dobrog
komercijalnog tipa,kako bi bili otporni na mrlje, oteenja i tragove od cigareta.
Dimenzije treba da budu u skladu sa brojem ljudi koji treba da koriste prostoriju.
Jedna velika otvorena prostorija je manje privlana od one razbijene u manje, intimnije prostorije. Ovo drugo reenje se moe ostvariti pomou separea, pregrada ili
promenom nivoa. Nametaj se moe grupisati tako da se organizuju odvojeni prostori
i aktivnosti. Visina plafona treba da bude 2,75 m ili vie, iznad celokupne povrine, ali
su u okviru toga, u pojedinim delovima prostorije, dozvoljeni i nii plafoni kako hi se
stvorio zanimljiviji i privlaniji enterijer. Prostorni standardi se kreu od 1,1 do 1,7 m2
po seditu.
Zahtevi u pogledu interne klime. Visoki standardi klimatizacije (78 promena
vazduha na as) bitni su za eliminaciju dima od cigareta i razliitih mirisa, a u zavisnosti od popunjenosti prostorije. Takoe treba obezbediti kontrolu promena grejanja i hlaenja koja se automatski regulie kako bi se odrale korektna temperatura i
vlanost.
11.4.1. Koktel-bar
Konstrukcija bara treba da omogui serviranje pia preko pulta, kao i usluivanje
preko konobara. Uz pult mogu biti postavljene visoke barske stolice sa draima za
oslanjanje nogu. Barski pultovi se najee konstruiu sa povrinama u dva nivoa:
radna povrina sa prostorom za pripremanje na pogodnoj visini za toioca
pia;
vii nivo namenjen serviranju pia gostima, koji takoe mora biti lako dostupan toiocu pia.
Barski pult je fokalna taka interesovanja i mora biti posebno dizajniran kako bi se
harmonino uklopio u prostoriju i dekor enterijera. Gornja povrina pulta mora biti
glatka, otporna na mrlje od alkohola i progorevanje cigaretama. Najee se koriste
sledei materijali: drvo (sa poliuretanskom zatitom), laminirana plastika (otporna
na progorevanje cigaretama), glazirane ploice i mozaici, staklene ploe, mermer ili
slini trajni materijali.
Radni prostor iza servisnog pulta treba da bude opremljen policama za odlaganje
aa, njihovo pranje i suenje, povrinama za sipanje pia i registar-kasom. Jedno krilo prostora od minimalno 750 mm treba da bude odreeno za usluivanje bara. Pod
mora da bude otporan na vlagu i prljanje, a uz to ne sme da bude klizav. Iza bara se
nalazi prostor za distribuciju i izlaganje pia. Ogledala, staklo i dekorativni metal koriste se da bi se obezbedili refleksija i svetlucanje.
227
11.4.2. Ostava za pie

Ostava za pie mora da bude obezbeena u jakim boksovima koji se zakljuavaju, i
to ispod ili iza pulta, sa dovoljnim kapacitetom za jednodnevno korienje, osim ukoliko nije obezbeen pristup u glavnu ostavu pia. Oprema koja se nalazi u okviru bara
obuhvata friidere, mainu za pravljenje leda, kantu za otpatke, za prazne konzerve i
flae itd.
Kako bi se pruila sigurnost tokom noi, treba predvideti mogunost da celokupan
prostor bara bude zatien. Paravani, ograde i reetke najee se prave od metala ili
ojaane plastike okaene na pokretni mehanizam tako da se otvaraju i zatvaraju po
potrebi.
11.4.3. Vienamensko korienje
U brojnim sluajevima salon (predvorje) moe imati vienamensku upotrebu, a
oprema mora biti fleksibilna kako bi se lako menjali raspored nametaja i dekor, kao i
intenzitet osvetljenja. U velikoj meri privlanost predvorja (salona) za druga korienja tokom dana, zavisi od bara i efikasnosti ventilacije u otklanjanju duvanskog dima
i razliitih mirisa. Takoe je poeljno obezbediti opremu za pripremanje kafe i lakih
obroka, kao i telefone uz bar.
11.4.4. Ostali barovi
Pored barova vezanih za restorane i banket-sale, barovi mogu postojati i kao nezavisne jedinice. Privlanost ovih barova za goste uveliko zavisi od atmosfere, a dekor i
stil mogu biti izrazito tematski: npr. tradicionalni stil, engleski pab ili taverna stil itd.
Pult bara je takoe specifino dizajniran kako bi izazvao panju i privukao goste.
Treba obezbediti mogunost za usluivanja za barom, kao i za stolovima. Kako bi se
proirilo korienje bara za vreme ruka, treba obezbediti opremu za pripremanje i
serviranje lakih obroka preko bara ili dodatnog pulta. Asortiman obroka je ogranien
na nekoliko popularnih hladnih i toplih jela (pripremljenih drugde u hotelu a dogotovljenih na licu mesta). Za podgrevanje se najee koristi mikrotalasna penica. Neophodni su i friideri i rashladne vitrine (fiksirane ili prenosive). U veini hotela obroci uz bar su komplementarni onima u restoranu i najee su namenjeni prolaznim
gostima koji trae brzi obrok uz pie u prijatnoj drutvenoj atmosferi uz bar. U nekim
hotelima ovu funkciju ima kafe-bar (cofee shop), koji nudi izbor lakih obroka u toku
dana ali i u veernjim asovima. U manjim hotelima nema prostora za razdvajanje
funkcija i specijalizaciju, pa je mogue kombinovanje klasine ponude sa ponudom
brze ishrane (fast food).
228
11.5. PROJEKTOVANJE I OBLIKOVANJE RESTORANA

11.5.1. Restorani
Re restoran potie od latinskog glagola restaurare, koji znai obnoviti, okrepiti.
Bitne karakteristike savremenog restorana su sledee: 1. pruanje usluge prehrane i
toenja pia naelno samo za vreme ruka i veere; 2. posebna prostorija za posluivanje hrane i pia izvan glavnih obroka (to moe biti toionica, gostionica, aperitiv-bar
i sl.); 3. toionica ne sme biti u prostoriji u kojoj se posluuje (u restoranu); 4. prvorazredan nametaj, ostala oprema i pribor; 5. struno osposobljena posluga; 6. francuski
ili engleski nain posluivanja. (Frli, 1976:59).
U pogledu usluge prehrane i toenja pia za restoran prolaznog hotela (kao i za
restoran izvan hotela) karakteristian je jelovnik, dok je za pansionski restoran karakteristian meni. Meutim, i prolazni restorani mogu davati meni, a pansionski i neka
jela po porudbini.
Kongresni hoteli, u kojima je doruak najzastupljeniji, obino imaju velike restorane koji posluuju tri jela dnevno, jedan specijalizovan restoran, i uslugu rum servisa.
U dalekim odmaralitima u kojima se due boravi u hotelu i gde se slue tri obroka,
planira se fleksibilna upotreba otvorenog prostora terasa za doruak, barovi kraj
bazena kao dodatak dvaju ili vie restorana. Kruzeri (krajnja destinacija) planiraju
kapacitet glavnog restorana koji moe da primi sve goste kada se prireuje formalna
veera sa kapetanom, ali ukljuuje i jo nekoliko dodatnih tematskih restorana koji
mogu da prime veliki broj ljudi. U hotelima za produeni boravak, gde mnogi gosti
ostaju i po nekoliko sedmica ili due, i gde obino oni sami pripremaju doruak i veeraju izvan hotela, potrebna je samo minimalna usluga restorana i barova.
U Aziji, gde je obiaj da se veera u restoranima hotela vie nego u restoranima u
gradu, usluge hrane i pia donose glavne prihode. Hotel sa 300400 soba moe imati
nekoliko restorana ili salona razliitog ambijenta.
Iskusni hotelski operatori pristupaju programu realizacije hrane i pia po instinktu relativne veliine nekoliko restorana. Dobro poetno pravilo u Severnoj Americi
i Evropi jeste da broj mesta u restoranu bude 0,4 puta manji od broja hotelskih soba
i da mesta u salonu budu 0,7 puta manja u odnosu na broj soba. Ovaj inicijalni cilj
programa moe se poveati ili smanjiti u zavisnosti od konsultantske studije i daljih
finansijskih analiza hotelskih operatera. Tako, na primer, hotel od 400 soba moe da
ima umesto 240 mesta u restoranu (0,4 puta manje u odnosu na broj soba) restoran
pristupanih cena za 160 ljudi i specijalizovan restoran od 80 mesta.
229
Pregled 8 Meunarodni hotelski objekti H&P

Westin Taipei, Taiwan (288 soba)
Kineski restoran (4 objekta)
Odvojeni tematski objekti, koji imaju angajsku, pekinku, kantonsku i lokalnu kuhinju, takoe ukljuuje
privatne prostorije
Japanski restoran
Ukljuuje sui bar, Tepparyaki sto, i privatne zapadnjake i tatani prostorije
Buffet restoran
Glavni objekat u kom se posluuju tri

obroka, doruak, ruak i veera.
New York delikates
Nudi kafu, sendvie i zakusku
Kapucino bar
Postavljen u predvorju u kom se nude kafa i kolai
Tea Lounge
U njemu se nude ajevi i kokteli
Entertainment lounge
iva muzika
Irish pab
iva muzika
Grand Hyatt Fukuoka, Japan (370 soba)

Evropski
U njemu se posluuje i a la kart i vedski sto
Kantonski
U njemu se nudi svea riba, i ima privatne prostorije
Japanski
Restoran na vrhu hotela sa tradicionalnom kuhinjom
Sui bar
Granii se sa restoranom na vrhu, sa autentinim

tatami prostorijama
Internacionalni
Prostor za obedovanje na otvorenom koji slui sedam

meunarodnih kuhinja: italijanska taverna, nemaka
pivnica, kineska prodavnica testenine, mongolski
BBQ, razliiti japanski ambijenti, pekara i prodavnica
vina, takoe neformalan bar
Bar u predvorju
U njemu se posluuju aj, ajni kolaii, kafa, sva pia
Dark bar
Hotelski bar sa ogranienom ponudom hrane; cigarete
Izvor: Walter A. str. 292
Planirani zahtevi za restorane i salone su jednaki kao i druge javne povrine, ali,
uglavnom, svaki objekat je nezavisan u odnosu na druge. Pa ipak, sledee take su
esencijalne za efikasnu organizaciju.
Obezbediti svaki objekat sa hranom direktnim prilazom kuhinje; a u onim
objektima gde je usluga hrane manja, moe se posluivati iz manjih prostorija.
230
Obezbediti svaki objekat sa piem sa pomonom uslugom, iz kuhinje ili izmesta gde se pie odlae.
Postaviti svaki objekat da bude pristupaan u odnosu na glavni prolaz u predvorju, pozicionirati kafi da se vidi iz predvorja
U blizini svakog objekta sa hranom pozicionirati i bar ili manji salon.
Planirati vee restorane i barove tako da se odeljenja mogu zatvoriti kada nema
mnogo posetilaca.
Ukoliko je mogue, locirati restorane i barove tako da imaju direktan spoljanji
prilaz.
Slika 25 Restoran na otvorenom Le Chteau des Alpes, Saint Rmy-de-Provence, France
Ciljevi projektovanja proizlaze direktno iz jasnog i dobro istraenog poslovnog i

trinog koncepta. Zasnovano na izboru hrane i poslovnog aspekta kao to je vrsta
usluge, naina posluivanja pia, naina plaanja i zabavnog dela, dizajneri stvaraju
eljeno raspoloenje, funkciju, finu obradu, osvetljenje i uklapaju odgovarajui nametaj. Svaki restoran, u zavisnosti od vrste i nivoa kvaliteta, mora da ima razliit
projektni tretman.
Na primer, restoranu u hotelu koji posluuje tri obroka potreban je ambijent koji
bi omoguio oputenu atmosferu za vreme doruka, do formalnije u vreme veere.
Ovo se moe postii postavljanjem promenljivog osvetljenja, menjanjem povrine
stola od podmetaa do stolnjaka, uklanjanjem mesta za sedenje za ankom, izlaganjem hrane na stolu ili poveavanjem broja pregrada, ime bi se napravile manje i
intimnije prostorije za veeru.
231
Da bi se projektovao glavni restoran u hotelu, treba razmotriti sledee stavke:

(Walter A: 292).
Pult za blagajnika/ hostesu: kombinovani pult postavljen tako da ima pristup
iz svih delova prostorije, za kojim se vodi evidencija gostiju, i nadgleda garderober.
Odvojene sekcije: podeliti restoran u dva ili vie prostora, tako da pojedina odeljenja mogu da se zatvore za vreme manje posete.
Fleksibilno rastavljanje stola: mali stolovi za dvoje, koji kad se rasklope, kvadratni sto pretvaraju u okrugli, pogodan za velike zabave.
Stolice kraj anka: obezbeuje se 10 % od ukupnih mesta za sedenje, za samce.
vedski sto: obezbeuje se mesto za vedski sto ili za izlaganje hrane.
Prostorije usluge: obezbeuje se prostorija za pranje, pospremanje stoljnaka i
pribora za jelo, kao i za odlaganje prljavog posua.
Prilagodljivo osvetljenje: obezbeuje se prigueno svetlo, koje menja atmosferu
u restoranu za vreme doruka, ruka i veere.
Muzika u pozadini: u obzir dolazi lagana muzika u pozadini.
Uniforme, povrine stolova, grafika i obeleavanje: dizajn sporednih elemenata
upotpunjava ambijent objekta ili restorana.
Ciljevi projektovanja mogu se postaviti i za hipotetiki skupe restorane. Specijalizovani ili brendirani restorani mogu biti otvoreni samo za vreme veere iako je
posluivanje ruka profitabilno u urbanim sredinama, i nedeljni bran (obrok izmeu doruka i ruka) u predgraima. Dekor i raspoloenje u restoranu mogu pruati
ambijent koji se postie prvenstveno kvalitetom hrane i usluge. Dekorativni materijal, detalji u nametaju, flora, razni predmeti, umetniki radovi, kao i dizajn povrine
stolova, jo vie pojaavaju utisak o ambijentu. Ciljevi projektovanja, modifikovani i
preraeni, analiziranjem turista i razvojem jedinstvenog koncepta hrane, ukljuuju
sledee. (Walter A: 292293).
Ulaz: odreuje se prostor za foaje, u kom je ve naglaen ambijent za restoran.
Hostesa: postavlja se pult za hostesu na ulazu restorana.
Centralna taka: sva mesta se postavljaju tako da imaju pristup iz neke centralne take, bilo iz unutranje (izloena hrana, fontana ili razonoda) ili iz spoljanje, trpezarije.
Prostor za sedenje: postavljaju se pregrade ili se menja nivoa poda kako bi se
kreirala intimnija, poluprivatna grupa stolova.
Postavljanje stolova: jasno se odreuje prostor za stolove, odvajanjem od prolaza, usluge, vedskog stola, i pulta za hostese. Svaki sto treba da ima privatnost
u odnosu na druge stolove.
232
Izlaganje hrane: izloena hrana se postavlja na ulazu u restoran ili u centralnom delu od mesta za sedenje.
Otvorena kuhinja: prema konceptu sluenja i pripreme hrane, razmatra se postavljanje otvorenog prostora za pripremanje hrane, kao sto je penica, rotilj,
ili japanska teppanyaki atrakcija.
Zabava: obezbeuje se mala bina ili podijum za ples, ili plan moe biti modifikovan tako da se uvrsti program zabave u budunosti, stolovi se postavljaju
tako da gledaju u pravcu ove centralne take.
Prostorije usluge: predviaju se neupadljive prostorije usluge, za pranje i suenje posua, ime se poboljava efikasnost rada osoblja.
Bar ili salon: u njemu se obezbeuje usluga pia iz oblinjeg koktel-bara, odvojenog salona specijalizovanog restorana ili iz bara kuhinje
Intimno osvetljenje: postavlja se promenljivo osvetljenje kako bi se kreiralo intimnije raspoloenje u toku veere, a za vreme ruka i ienja jae osvetljenje
(ne treba koristiti fluorescentno osvetljenje ni u jednoj prostoriji).
Slika 26 Restoran Le Chteau des Alpes, Saint Rmy-de-Provence, France
Veina drugih restorana ima obeleja ova dva tipa restorana. Restorani leernog
ambijenta mogu kombinovati sedenje za ankom i usluge naplaivanja ili uvrstiti neke
vidove domae kuhinje. Objekti u kojima se posluuju delikatesi mogu biti otvoreni
24 sata u urbanim hotelima i u njima su karakteristine matovito dizajniranje vitrine
s kolaima i drugom specijalizovanom hranom; prostor za pripremanje sendvia, visoki nivo osvetljenja i efikasna realizacija.
233
Primer 16 Wine Bar & Delikatessen

Spoljanji zidovi su celi od stakla, to gostima omoguava pogled na najprometniju ulicu
u centru Beograda. Zidovi od akrilne boje ukraeni su umetnikim slikama i lampama, to
prostoru daje toplinu. Originalnost ovog prostora istie se policom od drveta sa knjigama,
postavljanom na samom ulazu. S obzirom na to da je ovaj prostor projektovan na dva nivoa, u okviru prvog sprata, na gornjem nivou se nalaze stolice i dvosedi obloeni mekanim
materijalom, udobne fotelje, stolovi i police od drveta, kao i kamene figure, mirisne svee
i drugi ukrasni predmeti, koji pruaju ugodnu atmosferu za itanje, oputanje i druenje.
Nekoliko stepenika nie postavljeni stolovi orijentisani su ka peakoj zoni, izraeni su od
jednostavnijih i modernijih materijala kao to je plastika. Dizajneri u dananje vreme sve
ee upotrebljavaju plastiku za izradu nametaja jer je karakteriu isplativost, fleksibilnost, vrstina i neograniena modularnost uz kombinaciju boja i oblika.
Zidni pult sa visokim stolicama u neposrednoj blizini anka povezuje Wine Bar & Delicatessen sa Mosaic restoranom. Mosaic restoran primenjuje servis a la carte i svrstava se
u kategoriju klasinih restorana s obzirom na to da nudi jela domae i internacionalne
kuhinje, a u meniju Mosaic restorana (koji je na srpskom i engleskom jeziku) uglavnom su
rotilj (barbecue grill) i paste. U jutarnjim satima u Mosaic restoranu se servira doruak
gostima hotela a posle dvanaest sati pa sve do jedanaest sati uvee sala je osposobljena
da primi i goste izvan hotela za vreme ruka i veere. Maksimalni kapacitet restorana je
pedeset est osoba.
Pri ulasku u restoran nailazi se na pult za hostesu, a zatim slede odvojene sekcije: prostorije usluge, ank, magacin za smetaj pia, kuhinja i toaleti (ugostiteljski objekat koji ima do
osamdeset sedeih mesta mora imati najmanje jednu WC kabinu za ene i jednu WC kabinu za mukarce). Restoran Beograd Art Hotela je izgraen, ureen i opremljen tako da
omoguava racionalno korienje prostora, nesmetano kretanje gostiju i zaposlenog osoblja, higijensko rukovanje namirnicama, uvanje robe od kvarenja, zatitu zdravlja gostiju
i zaposlenog osoblja, struno i efikasno usluivanje gostiju, kao i zatitu od tetnih uticaja
koje obavljanje delatnosti u ovim prostorima moe imati na okolinu (buka, vibracije...).
Stolovi su dovoljno udaljeni da se potuje privatnost gosta, osvetljenje je prilagodljivo i s
muzikom u pozadini ini prijatan i intiman ambijent.
Slika 27 Mosaic restoran Beograd Art Hotela8
Izvor: www.ghotw.com
234
Dominantan materijal u restoranu je drvo, a koriene boje asociraju na neku od njegovih

nijansi. Usluni prostor restorana je ukraen stubovima obloenim sedefastim mozaikom
koji se pod odreenim svetlosnim uglom presijavaju, slikama na zidu i brojnim ukrasnim
predmetima iza anka i na samom anku restorana. Pod je obloen kamenim ploama
kako bi se izbegla mogunost klizanja i postigla otpornost na vlagu i omoguilo lako ienje.
Prilikom iznajmljivanja konferencijskih sala u poslovne ili privatne svrhe, Beograd Art Hotel nudi svojim klijentima usluge iz Mosaic restorana za vreme pauza za kafu, poslovnih
rukova ili veera, kao i organizovanje koktela dobrodolice. Iz Mosaic restorana se gostima hotela pruaju i dvadesetetvoroasovne usluge rum servisa, koje se dodatno naplauju.
Primer 17 Opti standardi restorana InterContinental Hotels & Resorts.
Svi hoteli moraju imati najmanje jedan restoran i jedan bar.
PR05-01
PR05-02
PR05-03
Napomene
Dodatni restorani i barovi mogu se obezbediti u zavisnosti od analize trita i
imovinskog programa InterContinental Hotels & Resorts.
Ukoliko je mogue, potrebno je obezbediti odvojen ulaz koji e omoguiti direktan ulaz u bar i restoran kako bi se izbegao prolazak gostiju kroz glavni lobi.
Natpis dizajniran za restorane i barove treba da prui utisak promene okruenja u odnosu na ostali deo zajednikog prostora u hotelu i treba da upotpuni
identitet i izmenu detelja, materijala i finesa dizajna enterijera.
Dizajn F&B outleta i opreme za posluivanje hrane mora biti u skladu sa lokalnim
propisima o hrani i zdravstvenoj bezbednosti.
Dizajn osvetljenja treba da upotpuni koncept dizajna enterijera restorana ili
bara, ukljuujui odgovarajue prikljuke za kontrolu jaine osvetljenja, sa mogunou podeavanja na etiri razliita nivoa (za doruak, ruak, veeru i klupsko osvetljenje).
Napomene
Osvetljenje specijalnim efektima treba da bude obezbeeno upotrebom visokokvalitetnih sijalica kako se zahteva prema planu dizajna enterijera.
PR05-04
vrste podne obloge uvek se moraju nalaziti na podruju bara i podruju stola sa
hranom i piem.
Izvor: Interna dokumentacija Hotela Moskva Beograd
235
11.5.2. Kafane
Kafane se pojavljuju u Evropi u 16. veku. Kafana istonjakog tipa bilo je na Balkanu pre nego u ostalim delovima Evrope. Tako je zabeleeno da je u Sarajevu postojala
kafana ve 1592, a u Mostaru 1660. godine.
Postoje uglavnom sledea etiri tipa kafana:
kafana istonjakog tipa;
kafana bekog tipa;
kafana italijanskog tipa;
kombinacija beke i italijanske kafane.
Za kafanu istonjakog tipa karakteristino je toenje turske kafe u dezvama i
prodaja raznovrsnih istonjakih slatkia. Ovakve vrste kafana nisu pogodne za hotel.
Od obinog lokala na Istoku, u kome se toila samo turska kafa, razvila se na Zapadu kafana posebnog tipa, tzv. kafana bekog tipa. Beke kafane bile su u sreditu
drutvenog ivota. One su se brzo proirile po itavoj Evropi, pa su dole i do naih
gradova.
Osnovne karakteristike beke kafane su: posluivanje razliitih vrsta kafe: crna, kapuciner, bela, u ai sa lagom itd., obavezno sa vodom koja se povremeno donosila,
to je bio znak da gost moe mirno da ita novine i da nije duan da jo neto konzumira, bez obzira na vreme koje provede u kafani.
Slika 28 Kafana Hotela Moskva Beka kafana
Izvor: Interna dokumentacija Hotela Moskva Beograd
Beku kafanu karakteristiu jo: bilijar, igranje karata, aha, domina i sl., kao i muziciranje u kafani. Kafane s muzikom nazivaju se i koncertnim kafanama. Uz njih su,
posebno u Beu, postojale i kafane poslastiarnice. Tip beke kafane zadrao se sve do
danas, ali sada sve vie ustupa mesto barovima u hotelima, a izvan ovih bifeima.
236
Primer 18 Kafe-poslastiarnica Tea House Hotela Hyatt Regency Beograd27

Tea House je kafe-poslastiarnica, koja se takoe nalazi u gornjem delu predvorja hotela.
Predstavlja prostor u uglu predvorja, koji je vazduno sasvim otvoren i povezan sa samim predvorjem. Sa tri stepenika je samo malo izdignut i niskim pregradam i stubovima
izdvojen od ostatka predvorja, to i daje sliku odvojenosti i zasebne celine. Komforan
je, lepo dekorisan, a i nametaj svetlih tonova prua oseaj odmora. Dnevna svetlost je
veoma zastupljena jer su dve strane ove kafe-poslastiarnice kompletno u staklu. Nono
osvetljenje je, kao i u gotovo svim delovima hotela, pozicionirano u obliku stonih i zidnih
lampi sa vrlo blagim plafonskim osvetljenjem kako ne bi zamaralo goste.
Na samom ulazu u poslastiarnicu goste doekuje hostesa, koja neprestano prati uslugu
i goste. Ne moe se rei da postoji konkretan pult za hostesu, ali postoji komoda koja
hostesi slui za odlaganje raznih potrebnih rekvizita i kao stalak za novine, kojima se gosti
mogu posluiti.
Ovde ne postoje jasno odvojene sekcije, ali s obzirom na sofe s visokim naslonima, mnogi stolovi deluju koa da su izolovani. Odreena je i puaka i nepuaka zona, ali budui
da nepuaka zona ima samo etiri mala stola za po dve osobe, ak se i nepuai obino
odluuju za boravak u puakom delu. Moe se rei da to nije dobro regulisano i osmiljeno.
Stolovi nisu fleksibilni i ne praktikuje se njihovo pomeranje i pravljenje drugaijeg ambijenta, tako da Tea House uvek ima isti izgled.
Ne postoji otvoreni ank koji gosti odmah uoe, ve su ank i sama prostorija za uvanje
i pripremu napitaka u zadnjem delu daleko od oiju gostiju.Tea House je obino veoma
poseen, naroito zbog svojih izvrsnih poslastica i raznih vrsta promocija, koje se esto
organizuju. Pored poslastica, Tea House, kako samo ime kae, ima u ponudi ukusne engleske ajeve i neveliki, ali ukusan, slani meni. Hrana se ne priprema u zadnjem delu
kafe-poslastiarnice, ve se donosi iz glavne kuhinje. To je prilian nedostatak zbog gubljenja vremena za odlazak do glavne kuhinje, kao i zbog noenja hrane kroz predvorje
hotela, to ne ostavlja profesionalan utisak. Jo jedan nedostataka je nekoliko stepenika
na ulazu, zbog kojih je onemoguen pristup osobama s invaliditetom, osim ukoliko nisu
u pratnji neke osobe, koja bi im pomogla da preu tu barijeru.
27
Istraivanje sprovedeno od strane Ivane Mitrainovi - master ecc.

237
Sa pojavom ekspresnih maina za kuvanje kafe i s obzirom na sve bri tempo ivota, klasina beka kafana pretvara se postepeno u modernu ugostiteljsku radnju s ekspresnom mainom za kuvanje kafe, sa mainama za sladoled i razliitim mealicama
za alkoholna i bezalkoholna pia, radiom i televizorom. Tako prvo u Italiji, a zatim i u
drugim evropskim zemljama nastaje espresso-kafana italijanskog tipa.
Hotelska kafana je vie-manje mesto za razonodu, a esto je istovremeno i drutvena prostorija hotela. Vee kafane u gradovima i turistikim mestima imaju osim
unutranjih prostorija i prostor pred samim objektom, terasu ili vrt. Kao mesto za razonodu ,hotelska kafana raspolae domaom i stranom tampom, prua mogunosti
gostima za drutvene igre, a esto ima i svoj orkestar ili muziki automat.
11.5.3. Hotelski barovi
Re bar potie od francuske rei barriere pregrada. Tu pregradu danas ini visoka tezga ili pult tipian za sve barove. Tokom vremena barovi su se specijalizovali prema vrstama usluga, vremenu poslovanja i nainu usluivanja: amercian-bar, ekspresbar mleni bar, noni bar, aperitiv bar, snack-bar,itd. Bar bez blie oznake poslovanja
oznaava noni lokal koji slui za razonodu i zabavu gostiju. U sastavu hotela nalaze
se esto dva bara, i to aperitiv bar i noni bar.
Aperitiv bar je hotelski bar obino pred ulazom u hotelski restoran jer radi pre i
posle glavnih obroka. Uglavnom slui aperitive, likere i crnu kafu. Aperitiv bar moe
biti i prostorija veih dimenzija. Uraen je obino kao american-bar, tj. sa visokom
tezgom (pultom) i s visokim stolicama, ali moe imati i niske stolove sa stolicama ili
foteljama. Moraju ga imati hoteli B, A i L kategorije. Iza tezge se postavlja orman, ili
police za boce sa raznovrsnim piima, a sama tezga je opremljena razliitim savremenim ureajima za poslovanje, kao to su razliite mealice i ostali specifini barski
pribor. U hotelima u kojima nema nonog bara, naroito u hotelima pansionskog tipa,
u aperitiv baru se moe i igrati. Potroai su preteno stalni gosti.
Bar u predvorju projektovan 70-ih godina prolog veka imao je za cilj da u atrijumima velikih hotela stvori aktivnost i uzbuenje. Poto se pokazalo da je bar u predvorju popularno mesto za okupljanje i da je generator prihoda, postao je standardan
objekat u raznim tipovima hotela. Potpuno otvoren ka predvorju, odvojen samo saksijama i cveem, ogradom, fonarnom, ili podignutim podom, bar u predvorju nudi
dodatna mesta za sedenje kada se ne koristi kao objekat za konzumiranje hrane i pia.
Hotelski operateri su, takoe, otkrili da se moe koristiti za posluivanje doruka ili za
prodavanje kasne, veernje uine. Dizajner bi trebalo da ukljui sledee karakteristike
u baru u predvorju (Walter A: 295).
Vidljivost: obezbeuje se otvoren prostor koji mogu videti gosti i posetioci.
Sedite: opremiti bar prvenstveno salonskim nametajem sofama, foteljama,
i stolovima ili kombinacijom salonskog i barskog sedita; postaviti nekoliko
stolica kod anka.
238
ank: odlikuje se malim pultom za posluenje pia, u ijoj se blizini nalazi magacin ili kuhinja.
Zabava: odreuje se mesto za klavir ili neki drugi vid zabave.
Usluga hrane: razmatra se pristup kuhinji zbog ograniene usluge hrane, pogotovo za lagani doruak, posluenje predjela i uine.
Drugi objekat za sluenje pia obino je neka vrsta tematskog bara ili salona, koji
ima obeleja sport kafea ili prostora za ples, kao vida zabave. Prilino drugaiji od
bara u predvorju, prostor za zabavu je zatvorenog tipa kako bi se umanjio nivo buke
a karakterie ga prigueno osvetljenje, kao i mesta za sedenje postavljena jedna blizu
drugih. Dizajner kada projektuje izgled i dizajn prostora za zabavu treba da uzme u
obzir sledee elemente (Walter A: 295).
Ulaz: projektuje se zatvoreni ulaz da bi se sauvala akustina i vizuelna separacija izmeu prostora za zabavu i prolaza u hotelu.
Odvojene sekcije: utvruje se poseban prostor za bar, prostor za video-igrice,
ili podijum za ples, kao i mirni salonski prostor.
ank: zauzima oko 1025 % prostora: postavlja se veliki ank vidljiv od ulaza i
lociran tako da gosti mogu da vide video-bim, ili zabavljae; a osoblju se omoguuje da je sve nadohvat ruke, kao i magacin koji je u neposrednoj blizini.
Prostorija za zabavu (5065 %): postavlja se integrisana sekcija koja moe da
primi najmanje polovinu gostiju; postavljaju se brojni video-bimovi, izlau se
sportski rekviziti, ili se postavlja podijum za ples; postavljaju se platforme da se
ima bolji pogled na ceo prostor.
Salonski prostor (2030 %): projektuje se odvojeni prostor, gde gosti mogu da
sednu izvan, ali i dalje u okviru zone zabave; u obzir se uzima mekani nametaj.
Osvetljenje: instalira se fleksibilno osvetljenje, koje se kontrolie kod anka, ukljuujui odgovarajue osvetljenje iznad podijuma za igru, ili bine.
Audio i video sistem: obezbeuje se kontrola svih video-bimova kod sanka; ili
se obezbeuje integrisani audio-sistem sa zvunicima fokusirani na podijum
za igru.
Noni bar je mesto za zabavu i razonodu gostiju. U njemu se igra (engl. dancing
bar) a moe imati i umetniki program (varijete-bar). Usluuju se alkoholna i bezalkoholna pia i kokteli. Noni bar se smeta u hotelu tako da njegovo poslovanje ne smeta
nou hotelskim gostima. Obino se nalazi u podrumskim prostorijama hotela iz kojih
ne moe dopirati muzika i buka do soba i ostalih hotelskih prostorija. Zbog takvog
smetaja barskih prostorija posebnu panju treba posvetiti ventilaciji.
Noni bar ima odgovarajui prostor za igru i orkestar, a ako daje i program, ima
i za artiste posebno odvojene garderobe, i to za mukarce i za ene, s umivaonikom
i tuevima. Prostorije nonog bara treba da deluju intimno, pa se zato na njihovo
ureenje obraa posebna panja. Zidovi se dekoriu na razliite naine. To mogu biti
239
slike na malteru ili umetnike slike na zidovima itd. Barske prostorije se osvetljavaju
priguenim svetlom , koje se moe menjati u razliitim bojama, radi intimnosti i igrakih efekata. Obino su na stolovima i posebne lampe.
Glavna karakteristika svakog bara, pa i nonog, jeste velika tezga (pult) i pored
visoke stolice. Veliina i oblik pulta zavise od kapaciteta barskih prostorija. U barskoj
prostoriji postavljaju se stolovi i stolice, odnosno fotelje i polu fotelje.
Primer 19 Standardi bara InterContinental Hotels & Resorts
PR05-10
Minimalna veliina bara u hotelu sa 200 i vie soba je za 30 osoba.

Prostor za sedenje mora biti 1,25 1,50 m2 po seditu.
PR05-11
Sva raunarska oprema mora biti prikrivena od vidnog dosega gostiju.
PR05-12
Mesto naplate mora se nalaziti u neposrednoj blizini bara.
PR05-13
Toaleti za goste moraju se nalaziti u neposrednoj blizini bara.

Napomene
Razliiti tipovi sedita moraju biti obezbeeni na ovom podruju (visoke/barske stolice za ankom, niske stolice u foajeu itd.).
Preporuuje se odvojeni spoljni ulaz.
Odvojen / privatni ank moe postojati u zavisnosti od potranje na tritu.
PR05-14
U fazi dizajniranja mora se obratiti panja na akustinost bara. Bar se ne sme

nalaziti direktno ispod ili iznad smetaja gostiju.
Hotel prolaznog tipa moe imati i svoj snek-bar (zalogajnicu). U velikim savremenim gradskim hotelima ovakav bar sve vie zamenjuje klasine taverne. Snek-bar se
ureuje i oprema kao ekspres restoran. Centralno mesto u njemu zauzima potpuno
automatizovana toionica (toionik) koja ima u svom sastavu rashladnu vitrinu, topli
sto, topli bazen (bain-marie), ekspres mainu za kafu, mainu za sladoled ili hladnjak za
industrijski sladoled, mainu za toenje pia, mainu za soda-vodu i sl. U jednom delu
prostorije tog bara smeteni su stolovi i stolice, a pred jedan deo pulta mogu se takoe
postaviti visoke stolice, odnosno visoki stolovi, gde se jela mogu konzumirati stojei.
Imajui u vidu da je snek-bar noviji oblik restoranske delatnosti, za izgradnju, ureenje i opremanje ovakvih barova kod nas ne postoje posebni propisi, pa na njih treba
primeniti republike propise o izgradnji, ureenju i opremanju restorana i kafana, kao
i odgovarajue higijensko-sanitarne propise uz izvesna odstupanja. Na primer, snekbar ne mora da ima garderobu za goste, nego je dovoljno da ima u samoj prostoriji
vealice jer se u tom baru promet brzo odvija. Za razonodu se postavljaju razni automati za igre ili emitovanje muzike (duboks). U ovom baru se hrana brzo priprema i
posluuje za tezgom, to je veoma pogodno za motele.
240
Disko klub. Neki hoteli imaju i disko klubove. To je prostorija u kojoj se zabavlja
omladina. Umesto muzike tu svira muziki automat - duboks ili gramofon, magnetofon ili kompakt disk plejer sa jakim pojaalom i svetlosnim efektima (light shaw).
U prostoriji se nalazi barski pult i prostor (podijum) za igru. Disko klub posluje samo
nou. Obino se smeta u podrumske prostorije kako muzika ne bi naruila noni mir
hotelskih gostiju.
Cirkulacija gostiju. Treba izbei guve i zadravanja na ulazu. Proireni prostor
ispred ulaza, opremljen stolicama i foteljama, treba da bude obezbeena za ekanje
i grupisanje gostiju. Sedita treba da budu okrenuta leima u odnosu na cirkulaciju i
vizuelno zatiena kako bi se izbeglo ometanje. Panju takoe treba posvetiti merama
protivpoarne zatite a u skladu sa lokalnim propisima.
Cirkulacija personala. Putevi cirkulacije personala obuhvataju usluivanje stolova, pultova i pia.
11.5.4. Odravanje optimalne unutranje klime
Prostori restorana zahtevaju sofisticiranu kontrolu lokalne mikroklime. U zavisnosti od lokacije i korienja, mogu biti obezbeeni veliki prozori kako bi se iskoristila
prednost lepog pogleda i/ili privukla spoljnja panja kao oblik komercijalizacije. U
turistikim centrima prozori mogu biti vaan aspekt privlanosti restorana ukoliko
gledaju na morsku obalu, vrt ili bazen. Drugi restorani, posebno oni namenjeni veernjim obrocima, mogu biti potpuno zatvoreni u unutranjosti zgrade.
U svim hotelima je neophodno obezbediti opremu za adekvatnu ventilaciju i klimatizaciju, , izuzimajui one nie kategorije. Najee se cevi i ureaji za ventilaciju
nalaze u upljinama iznad plafona sa pogodno postavljenim reetkama za ventilaciju
kroz koje prolazi vazduh. Tipian standard za klimatizaciju je 4 do 5 promena vazduha na as.
Osvetljenje je vaan faktor dizajna enterijera i atmosfere. U principu ne treba koristiti fluorescentne lampe, izuzev u posebnim sluajevima. Lampe sa infracrvenim
zracima treba montirati iznad toplih pultova za hranu kako bi se hrana grejala. U
restoranu se mogu koristiti veoma razliiti tipovi rasvetnih tela. Indirektno svetlo se
koristi oko zidova kako bi se naglasili pojedini elementi, opte svetlo se postavlja na
plafonu ili iznad njega, lokalno svetlo iznad stolova, udubljenja i separea se koristi da
se ostvari individualnost. Osvetljenje se kontrolie pomou veeg broja grupisanih
prekidaa. Opte osvetljenje je najee bazirano na standardu od 100 lux, emu se
dodaje i lokalno svetlo iznad stolova.
11.5.5. Elementi dizajna
Plafoni treba da imaju standardnu visinu od najmanje 2.750 mm i treba da omogue ublaavanje i apsorpciju zvuka. Konstrukcija plafona se moe bazirati na panelima,
kako bi se omoguio pristup, ili kontinuiranim povrinama sa reljefom ili bez njega.
241
Alternativne zidne povrine obuhvataju:
obloge od laminirane plastike, oblikovane (livene) plastike i staklo, ojaana sintetika vlakana itd.;
paneli od stakla, ukljuujui i ogledala, paneli od metala, drveta, koe;

malterisane povrine, obojene ili sa tapetima od papira ili plastike;
ploe od kamena, mermera ili vetakog kamena;
cigla ili lomljeni kamen.
Veina restorana je prekrivena tepisima kako bi se smanjila buka i stvorio oseaj komfora i toplote. Tepisi mogu biti postavljeni direktno na betonsku podlogu, ili
preko polivinilskih ploa ili drvenog poda. Asortiman tepiha je veoma veliki. U veini
sluajeva najbolje reenje je tkani tepih visokog kvaliteta, sa manjim arama koje se
ponavljaju, i u boji, kako bi se prikrile mrlje i izbledela mesta. Tepih treba da bude
odgovarajue debljine kako bi apsorbovao buku. Alternativno mogu biti koriene i
druge vrste napletenih tepiha, bilo za kontinuirano pokrivanje rupa, bilo za postavljanje fiksiranih ploa ili traka. Drugi tipovi podova mogu biti korieni u razliitim
situacijama.
Ploe od polivinila i drugih plastinih materijala veoma su ekonomine, a uz to
postoji veliki izbor razliitih boja, kao i imitacije mermera, kamena i sl. Ovakve ploe
se koriste uglavnom u hotelima nie kategorije, kao i na mestima gde je veoma intenzivan promet, ispred i iza pultova, kafe barova i barova itd.
Kamene ploe polirane ili hrapave i druge tvrde povrine kao mozaik, mogu
biti postavljene da bi se stvorila odgovarajua atmosfera. Meutim, utisak hladnoe i
buka moraju biti ublaeni toplijim i mekim materijalima negde drugde.
Pod moe biti prekriven drvenim blokovima ili trakama. Drvene povrine treba
stalno odravati kako bi dobro izgledale, to zahteva specijalnu opremu, vreme i trokove. Prekrivanje poda drvenim trakama se esto koristi na mestima predvienim za
igru, ovakav pod moe biti direktno postavljen na podlogu, ili fiksiran na nosaima od
metala i gume. Drvene konstrukcije se takoe koriste za montiranje i demontiranje
bina koje se koriste za zabavu, modne revije i druge spektakle.
Nametaj se po stilu i izgledu mora harmonino uklopiti u ambijent i dekor restorana. Alternative se kreu od izbora slobodnostojeeg kupovnog nametaja, do posebno naruenog i oblikovanog nametaja koji se ugrauje.
Pri dizajniranju i opremanju stolova mora se voditi rauna o sklopu i funkciji

ukupnog efekta i doivljaja. To se direktno odraava i na izbor opreme stola (stoljnjaci, escajg, tanjiri, ae, korice menija), kao i stilizovanje uniformi personala. Postoji i
potreba za racionalizacijom asortimana opreme za stolove u hotelu. Za svaki pojedinani tanjir ili au koja se koristi u proseku se u rezervi dre jedna ili dve zamene,
a nekada i vie, kada oblik i dizajn nisu standardni ve se posebno naruuju. Rezerve
stoljnjaka i uniformi su vee jer moe doi do problema s pranjem, a standard iznosi:
242
na 1 komad koji se koristi, 5 ili 6 u rezervi ili u opticaju. Prilikom izbora opreme za sto
treba voditi rauna o sledeim aspektima:
standardna oprema je poeljna kako bi se lako obezbedila zamena;

asortiman predmeta moe biti redukovan u zavisnosti od izbora menija;
mogue je vienamensko korienje u drugim prostorijama hotela: drugim restoranima ili rum servisu.
Po pravilu, ureenje i dekoracija stola, korice menija i odreeni predmeti vezani
su za pojedine vrste jela i specijalitete, i moraju biti specifini za svaki restoran. Brojne hotelske kompanije koriste opremu za sto (kaike, ae, tanjire itd.) kao sredstvo
propagande, i na njima se nalaze zatitni znaci i simboli hotelske kompanije, standardizovani za celu grupu ili lanac. Ovo se takode odnosi na franizne poslovne jedinice,
kao to su restorani brze ishrane i sl.
11.6. BANKET I KONGRESNE SALE

Vei savremeni hoteli imaju redovno jednu veu ili vie manjih dvorana za primanje, kongrese, bankete i igru. Poeljno je da ovakve prostorije budu u prizemlju ili na
poluspratu i da imaju poseban ulaz, garderobu i toalete (posebno za mukarce i posebno za ene). U dvoranu za igru mogu voditi vrata iz prijemnog ili drutvenog predvorja hotela, ili direktan ulaz sa sporedne strane hotela. Taj ulaz treba da je natkriven,
a poeljno je da ima i odgovarajui prilaz za kola. Balska dvorana mora biti raskono
osvetljena, sa vie veih ogledala, a uza zidove i u pojedinim uglovima sa garniturama
za sedenje i odgovarajuim brojem stolica. Balska dvorana se moe koristiti i za vee
bankete, sastanke, izlobe, predstave, priredbe...
Kongresne dvorane. Noviji, vei hoteli imaju posebne kongresne dvorane opremljene aparaturom za simultano prevoenje, kino i video projektorima i drugim tehnikim ureajima.
Veliki deo poslovanja hotela vezan je za iznajmljivanje sala, banket- dvorana, salona za razliite namene. Ovo ne samo da je izvor direktnog prihoda ve istovremeno
utie na poveanje prihoda od ostalih hotelskih sektora i jedinica (sobe, restorani,
barovi) a obezbeuje i vee korienje kuhinje i ukupnog personala.
Prostorije predviene za ovakvu namenu najee su vienamenske, omoguavaju
esto korienje i opravdaju visoke trokove obezbeenja prostora. Velika prostorija
moe biti adaptirana kao balska dvorana, banket ili kongresna sala, izlobena prostorija itd. Da bi se omoguila jo vea fleksibilnost, prostorija moe biti podeljena pokretnim zidovima, stvarajui tako vie manjih prostorija u kojima istovremeno mogu
da se dre sastanci. Isti princip vai iza manje salone i sale za sastanke u hotelu. U
ovom sluaju se moe obezbediti vie prostorija razliitih veliina (npr. 20, 40 ili 60
sedita) ili vee prostorije koje se mogu podeliti pokretnim zidovima.
243
Primer 20 Banket prostor Hotela Hyatt Regency Beograd28

U banket prostor Hotela Hyatt Regency Beograd ubraja se osam konferencijskih ili vienamenskih prostorija, kao i ve restoran Focaccia i klub Ellingtons. Raspored banketsala je zaista veoma dobro osmiljen, tako da bez obzira na okupiranost prostora, uvek
postoji mogunost za neometano kretanje i gostiju i zaposlenih iu delu javnih, i u delu
slubenih prostorija. Kompletan prostor banket-sala ovog hotela zahvata 1.445 m2, od
kojih je 559 m2 povrina kompletne Kristalne dvorane. Kompletna Kristalna dvorana podrzumeva spajanje sve tri manje Kristalne dvorane: A, B i C , koje mogu da prime i do 600
gostiju. Projektovana je bez dodatnih stubova, to omoguava maksimalno iskoriavanje
prostora i upotrebu u razne svrhe. U sredinjem delu postoje i vrata, kroz koja iz prostora za zaposlene, kroz ulaz sa ulice, moe da se ue ak i automobilom direktno u javni
prostor. Ispred Kristalne dvorane, u predvorju hotela je veliki otvoren foaje, koji se moe
koristiti u pauzama funkcija za sluenje pia ili postavljanje hrane. Tokom korienja banket-prostora moe se konzumirati samo hrana hotela, koja garantuje ispravnost i kvalitet
koji nalau standardi. Ipak, ukoliko gost insistira na donoenju svoje hrane i ukoliko se na
to pristane, potpisuje se poseban dokument koji titi hotel od bilo kakvih posledica prouzrokovanih takvom hranom. Postoje i manje sale, ija se povrina iznosi 3893 m2, a to su
sledee sale. Beograd, Budva, Kopaonik, Kalemegdan i Boardroom (nabrojane po veliini
od najvee do najmanje). One su povezane zajednikim, centralnim foajeom, koji ima takoe iroku primenu. Beograd i Budva se takoe mogu spojiti, to omoguava prijem ak
i do 150 gostiju. Ni u jednoj od sala ne postoji prirodna svetlost, ali se jaina svetla moe
regulisati, a mogu se koristiti zidne ukrasne lampe, koje dodatno ulepavaju ambijent.
Ipak, vetako osvetljenje je obino veliki nedostatak.
28
244
Svaka sala ima i regulatore zvuka, kao i prikljuke za internet, LCD projektore, projektna
platna, flipchartove , whiteboardove i ostalu potrebnu opremu. Klimatizacija je konstantna u svim salama i kompjuterski se regulie iz odeljenja odravanja. Sa strane od vrata
svake banket-sale postoje elektronske table na kojima se prikazuje naziv funkcije koja je
u toku, to doprinosi lakem snalaenju gostiju. Razliite dimenzije sala, kao i mogunost
spajanja i razdvajanja pokretnim zidovima omoguavaju da se nametaj moe namestiti
u skladu sa gotovo svakom eljom gosta. ak ni visina sale obino ne predstavlja problem
jer sa svojih 5 m u Kristalnoj dvorani i 3,2 m u ostalim salama, postoji mogunost da se
unesu i postave uglavnom svi eljeni rekviziti. Podovi su obloeni tepisima od ivice do
ivice, a zidovi u svim salama su ukraeni lajsnama i bordurama u braon i be nijansama.
Ne postoji stalna postavka nametaja u ovim salama, ve u vreme kada nema nekih aktivnosti, ove sale su prazne. Po elji gosta, sale se mogu postaviti na vie razliitih naina
stolovi se mogu rasporediti u obliku kvadrata (boardroom), bioskopa (theatre), banketa
(banquet), koktel-sale (cocktail), uionice (classroom), slova U (U shape) i kabare stila
(cabaret style) kao varijanta banket-stila sa posebnim stolom za predavae.
flipchart oznaava tablu, koja podsea na tafelaj, sa listovima velikog formata po kojima je
udobno pisati markerom u toku nekog predavanja ili konferencije
whiteboard oznaava belu tablu izraenu od posebne vrste materijala, tako da se na njoj sadraj
napisan posebnom vrstom markera moe lako obrisati laganim potezom sunera
245

1. Koji su kljuni zahtevi u planiranju namenskih sadraja?
2. Koji faktori utiu na odabir vrste restorana?
3. Navedite opte i specifine planske zahteve za organizovanje vienamenskih prostorija.
4. Objasnite nain projektovanja i dimenzije koktel-salona i barova.
5. Odredite koliki broj restoranskih mesta treba da bude u hotelu zavisno od broja
soba?
6. Kako restoran treba prostorno organizovati?
7. Navedite ta sve treba da sadri restoran i ekskluzivan restoran.
8. Koje su karakteristike bara u predvorju i tematskog bara?
9. Koje vrste kafana poznajete i koje su njihove karakteristike?
10. Kako se organizuje hotelski bar?
11. Koje su osnovne karakteristike kongresnih dvorana?
246
GLAVA
OSTALI SADRAJI
XII

znate uobiajene dimenzije rekreacionih sadraja;
navedete kljune stavke za planiranje bazena;
znate ta sve treba da sadri Wellnes centar;
navedete neophodnu opremu za osoblje hotela;
navedete ta sve sadre kancelarije izvrnog osoblja;
navedete ta sve sadre kancelarije za prodaju i ketering;
znate nain organizacije i ureenja kuhinje i kuhinjskih i pomonih prostorija;
znate uobiajene dimenzije kuhinje;
navedete neophodnu kuhinjsku opremu;
objasnite opsanosti i zatitu na radu u kuhinji.
12.
REKREACIONI SADRAJI I KANCELARIJE

ZA ZAPOSLENE
12.1. RekreaciONI sadraji
hotelima se sve vie projektuju rekreacioni sadraji, od otvorenih bazena u motelima, velikih wellness centara u gradskim hotelima, do prostranih golf i teniskih
terena, marina, ili ski-kompleksa u odmaralitima. Iako, meutim, istraivanja pokazuju da gosti hotela sve manje koriste bazen, ipak oekuju da hotel, u rekreacionom
sadraju, nudi bazen i od velike vanosti je da ga preduzima pri izvoenju radova
uklopi u ove objekte.
Suprotno maloj upotrebi, neki hotelski operateri umesto da minimalizuju, proiruju rekreacione sadraje i veoma profitabilno ih reklamiraju, kao dodatak pruanja
usluga smetaja. Na veoma konkurentskom tritu ovo je jedno od podruja gde jedan
hotel moe da ima prednost u odnosu na ostale hotele. Na primer, menaderi gradskih hotela mogu da ukljue wellness centar koji dopunjuje druge hotelske, poslovno
orijentisane sadraje; u prigradskom hotelu se projektuju zatvoreni bazen i slini sadraji, kao sto su plivaki klub za lokalno stanovnitvo; ili se u kongresnim centrima
obezbeuju opsean spoljanji prostor za dogiranje, tereni za golf ili tenis, kao kutak
za odmaranje i oputanje poslovnih ljudi.
Lista u narednom pregledu prikazuje osnovne vrste rekreacionih sadraja koje preduzima ili operater mogu ukljuiti u projektovanje hotela.
Pregled 9 Dimenzije rekreacionih sadraja
Rekreacijski sadraji
Bazen
Pool surface
Ukupno ukljuujui prijemni prostor
Helth club
Prijemni prostor
Frizerski salon
Manikirski salon
Minimalna veliina
m2
75
225
28
28
249
Hoteli imaju razliite vrste rekreacionih sadraja koji se uglavnom mogu nai kod
razliitih tipova hotela. Generalno, mali, niskog kvaliteta, srednje kategorije moteli i
hoteli, koji uveliko privlae putnike koji vode rauna o cenama, uglavnom imaju mali
bazen ili mali fitnes centar. Vei hoteli, posebno oni orijentisani na poslovne ljude,
sve ee dodaju wellness centre, u kojima se mogu nai teretana, sauna i, moda sala
za skvo.
Odmaralita i druge vrste smetaja koji pruaju usluge gostima koji due odsedaju,
i hoteli u udaljenim mestima, gde su manje dabine zemljita, imaju dodatne spoljanje rekreacione sadraje.
Primer 21 Spa i fitness centar Club Olympus Hotela Hyatt Regency Beograd29
Korienje spa i fitness centara je iz godine u godinu sve zastupljenije, naroito kod ljudi
sa visokim platenim sposobnostima. Oni na taj nain pruaju sebi luksuzni uitak, kroz
razne vrste relaksacije i tretmana. Hotel Hyatt Regency Beograd veliku panju posveuje
dodavanju uvek novih sadraja u ovaj relativno mali hotelski spa i fitness centar.
29
250
Club Olympus nalazi se u donjem delu predvorja hotel, to odaje odreeni utisak intime i mira. Gosti se mogu direktno sa spratova na kojima se nalaze sobe spustiti liftom
gotovo do samog ulaza u ovaj klub, kako ne bi morali da prolaze kroz glavni lobby . Vrata
za ulaz u ovaj centar su staklena, ali uvek zatvorena. Odmah u prvom delu se nalazi prostor sa recepcijom, gde se klijenti prijavljuju i odjavljuju, i gde stvaraju uvek prvi kontakt
sa zaposlenima. Klijenti Cluba Olympus su ili gosti hotela ili lokalni klijenti, koji plaaju
lanarinu za korienje sadraja centra. Iza recepcije se nalazi kancelarija menadera spa
centra, kao i mala kuhinja, koja ima neke od elemenata potrebnih za uslugu gostiju. S leve
strane recepcije je i mala prostorija u kojoj se uvaju pekiri i rekviziti potrebni za vebanje. Osim zidova u enskoj i mukoj svlaionici, svi ostali pregradni zidovi su od stakla,
tako da se sa recepcije prua direktan pogled na fitness centar, a kroz naredno staklo,
koje predstavlja drugi zid fitness centra, vidi se prostor bazena i akuzija. Bazen je veliine
17 x 5 m, to je moda malo u odnosu na to to se oekuje od jednog ovakvog hotela.
Prostor oko bazena takoe ne prua mogunost da oko bazena stoje lealjke, ve su one
sasvim odvojene od bazena na oko 3 m. Ovo je zatvoren bazen i jedini koji hotel poseduje, ali je deo sa bazenom projektovan sa kosim staklenim delom, koji proputa suneve
zrake i olakava ventilaciju. Fitness centar sadri veoma modernu opremu za treniranje,
a prua i mogunost treninga sa linim trenerom. Pored ve pomenutih sadraja postoje i
parno kupatilo i sauna, kao i odvojene 4 sobe za masae i razne vrste tretmana koje prua
ovaj centar. Pomenute muke i enske svlaionice imaju tu-kabine, toalete, ormarie
za ostavljanje linih stvari, ali i jedan deo gde uvek postoji mogunost da gosti sami sebi
pripreme aj i dodatno uivaju u boravku u prostorijama ovog centra.
spa centar oznaava centar gde se pruaju razne vrste vodenih terapija, kao to su akuzi, hidromasane terapije, razne vrste terapija u termalnim i mineralnim vodama, ali ukljuujui i saune
i parna kupatila.
fitness centar - oznaava prostoriju za vebanje - teretanu.
lobby oznaava predvorje hotela, prostor oko recepcije.
12.1.1. Bazen
Iako veliine bazena variraju, gotovo svi hotelski operateri zahtevaju da preduzima u projekat ukljui i bazen. Bazen treba da bude odvojen od javnog dela hotela,
tako da gosti u kupaim kostimima ne moraju da prolaze kroz predvorje hotela30.
Druge kljune stavke planiranja ukljuuju sledee:31
30
Standardna veliina bazena za hotele je 25 x 12,5 m, za viestruku namenu, ukljuujui i mesta za posmatrae koji prate takmienja, do 15 x 8 m, odnosno 9 x 4,5 m za manje hotele i motele. Bazen treba da
ima promenljivu dubinu sa nagnutim dnom (1 : 15). Dubina na plioj strani je 1 m, a na dubljoj 1,8 m.
31 Voda za bazene kontinualno recirkulie radi filtriranja, sterilizacije i grejanja (kada je neophodno).
Standardi istoe vode u bazenima se najee odreuju lokalnim propisima. Radi orijentacije mogue
je primeniti sledee standarde: filtriranje 0,3 do 0,5 mikrona; hlorisanje 1,0 ppm rezidualnog hlora,
grejanje 0,5 C poveanja na as minimalno. U zavisnosti od vrste i veliine bazena cirkulacija vode na
as moe biti od 1 do 12, a temperatura vode se moe kretati u rasponu od 22 do 30 C.
251
Pozicioniranje: postaviti bazen tako da gosti hotela mogu da dou do njega

liftovima od hotelskih soba, a da ne prolaze kroz predvorje; isto tako postaviti
bazen da neke gostinske sobe imaju pogled na njega.
Orijentacija: postaviti bazen tako da je tokom celog dana osunan.
Veliina: obezbediti bazen dovoljne veliine, i za kupanje i sunanje, ali ne manji od 6 x 12 m sa najmanje 3m prostora za lealjke sa svih strana.
Pomoni sadraji: obezbediti toalete i ormarie za ostavljanje stvari, pult za
izdavanje pekira, snek bar ili automate za pie, prostoriju s opremom i prostorija za odlaganje i dodatne lealjke.
Bezbednost: daska za skakanje u bazen se ne postavlja, obezbediti deo povrine
koji nije klizav, oznake dubine, obavetenje o pravilima ponaanja na bazenu.
Bazen za decu/ akuzi bazen: dodatni bazeni, koji su blizini glavnog bazena.
Zatvoreni bazen: projektovati bazen sa staklenim krovom kako bi se obezbedili
proputanje sunevih zraka i ventilacija.
Slika 29 Otvoreni bazen Hotela Hyatt Summerfield Suites hoteli (Miami FL)
Izvor:http://charlotte.summerfieldsuites.hyatt.com/hyatt/hotels/
252
12.1.2. Wellness centar

Druga glavna komponenta rekreacionog sadraja jednog hotela je svakako wellness centar, koji je u mnogim hotelima postao primarniji od bazena.
Fokus wellness centra je kombinacija opreme za vebanje (sprave koje se koriste u
teretanama) i specijalizovanih sadraja, kao to su parno kupatilo, akuzi i sauna. Vei
kompleksi u sklopu wellnes centra dodaju i salone lepote, vienamenske prostorije za
aerobik i terene za skvo32.
Potrebno je da hotel raspolae raznovrsnim kapacitetima za (Walter A., str. 302):
razvijanje i podizanje fiziko-zdravstvenog nivoa kondicije, snage i opteg
zdravlja (gimnastike sale i vebaonice, fitnes, welness);
centre, sale i prostore za vebanje i odravanje lepote tela i duha: bazene, akuzije, tople kupke, saune, solarijume, hidromasane bazene, sobe i stolove za
masau;
grupne i personalizovane usluge, frizere, kozmetiare, pedikire i manikire;
obezbeenu posebnu, dijetalnu, vegetarijansku ishranu i posebne jelovnike;
posebnu garderobu, pribor i opremu i dr.
Wellness centar u hotelu Merkur Vrnjaka Banja pokazuje kako jedan hotel
moe pruiti usluge razliitim segmentima gostiju hotela.
Slika 30 Wellness centar Hotela Merkur Vrnjaka Banja
Izvor: http://www.vrnjcispa.com/menu
32
Svi propisani minimalni uslovi i standardi za naznaene specijalizacije hotela sadrani su u standardima za specijalizaciju Spa Wellness
253
Sledee stavke treba uzeti u obzir u toku faze planiranja.

Pozicija: pozicionirati tako da gosti hotela mogu direktno da stignu do centra,
kao i lanovi kluba koji dolaze svakodnevno, a da ne prolaze kroz predvorje
hotela.
Sadraji usluga: obuhvata recepciju, frizerski salon, ormarie za ostavljanje
stvari, tu-kabine, i toalete; prostorije za vebanje, sauna, parno kupatilo, i akuzi; soba za masau i salon.
Prostor: planirati kompleks koji e imati kontrolnu poziciju i salon na vidljivom mestu, sa privatnim namenskim prostorom, bilo da se deli (prostorija za
vebanje), ili za individualnu upotrebu (sauna).
Primer 22 Spa i Fitness centar Hotela W Barcelona33
Sadraji spa centra Bliss obuhvataju akuzi, saunu i parno kupatilo, kao i veliki broj relaksacionih i kozmetikih tretmana. Ovaj centar sagraen je na dva nivoa, a zanimljivost
je da pored najraznovrsnijih sadraja nege, postojanja akuzija, u okviru ovog centra je
i posebna prostorija opremljena kao butik u kojoj se mogu kupiti najluksuznija sredstva
za negu i relaks ulja.
Uivanje u ovom centru mogue je gostima starijim od 16 godina, dok pojedine usluge
kao pedikir i manikir mogu da koriste i ove osobe ali uz pratnju starije osobe.
Centar radi svakog dana u periodu 822 h.
Fitness club hotela W u Barseloni je toliko lep i neobian da se slobodno moe rei da je
savren u svakom pogledu. Nalazi se na povrini od 300 m2, opremljen je najsavremenijom opremom najpoznatije marke TechnoGym. Ova oprema omoguava elektronska
merenja duine boravka na pokretnoj traci, simulatoru skijanja, trenanom biciklu ali i kilometrae koju pree korisnik. U sastavu centra su i specijalizovane vage koje omoguuju
merenje procenta masti korisnika.
Ovaj klub nudi i mogunost personalnih treninga, uz nadzor instruktora.
Klub radi svaki dan 0024 h.
Takoe je mogue koristiti asove joge, uz zakazivanje termina, svakodnevno 0024 h.
33
254
Izvor: Interna dokumentacija hotela
12.2. KAnacelarije za zaposlene

Zahtevi za odreenim brojem zaposlenih u hotelu zavise od kategorije i vrste hotela, to se odraava u obimu linog, personalizovanog usluivanja; iskorienosti kapaciteta hotela; konstrukciji hotela u smislu olakavanja funkcionisanja i odravanja; i
od obima u kome se pranje rublja i odravanje hotela preputa pruaocima usluga sa
strane. U zavisnosti od vrste i kategorije hotela, na jednu sobu dolazi sledei broj zaposlenih osoba: moderni luksuzni hotel u turistikom centru 2; kongresni hotel (via
kategorija) 1; veliki hotel u centru grada 0,8; hoteli u turistikom centru (srednja kategorija) 0,6; hoteli i moteli nie kategorija 0,25 do 0,10; apartmanski kompleksi 0,10
do0,05.
Uee zaposlenog personala u pojedinim sektorima i odeljenjima hotela zavisi
od kategorije, lokacije, iskorienosti i drugih faktora specifinih za odreenu zemlju
i lokaciju. Prema meunarodnim statistikama, u hotelskom delu (sobe) zaposleno je
27,4 % osoblja, u sektoru hrane i pia 46,2 % i u ostalom 26,3 %. U proseku je po sobi
zaposleno oko 0,94 do 1,11 radnika.
Smetaj je najee obezbeen za kljune osobe koje upravljaju hotelom, obavljaju
nadzor i odravanje i koje treba da budu raspoloive na poziv u svakom trenutku, i van
radnog vremena. U ostalim sluajevima nunost smetaja osoblja zavisi od sledeih
faktora:
sezonskih varijacija zaposlenosti, npr. u udaljenim turistikim zonama;
raspoloivosti lokalnog stanovnitva, alternativno zapoljavanje i konkurencija;
zavisnosti od strane radne snage i imigranata, uopte ili u specifinim odeljenjima i slubama hotela.
Sobe za osoblje mogu biti obezbeene u delu hotela ili u aneksu izvan zgrade, kao
to je npr. hotelski smetaj.
Svlaionice i garderobe - Za svakog radnika je neophodno obezbediti poseban
ormari za ostavljanje uniforme, odnosno privatne odee. Odvojene muke i enske
svlaionice moraju biti obezbeene sa tuevima i toaletima. Minimalni standardi prostora iznose: za toalete i tueve 0,4 m2 po radniku, za svlaionice i ormarie 0,7 m2 po
radniku.
Ove prostorije moraju biti na odgovarajui nain zagrevane i ventilisane (i klimatizovne u regijama sa toplom klimom) kako bi se omoguilo suenje vlane odee i
obezbedio potpuni komfor za osoblje. Bezbednost je takoe vaan aspekt kako bi se
izbegle krae.
Toaleti i kantina - Oni su esto kombinovani u malim hotelima. Posebni toaleti se
mogu obezbediti za slubenike administracije i recepcije. Prosena povrina za kantine iznosi 0,9 m2 po osobi, bazirana na maksimalnom broju ljudi koji istovremeno koriste restoran. Povrina za toalete iznosi 0,6 m2 po osobi pri maksimalnom korienju.
255
Primer 23 Organizacija prostorija za zaposlene u Hotelu IN Beograd

Ulaz za zaposlene, odnosno ekonomski ulaz nalazi se s bone leve strane hotela. Na njemu se nalaze portirnica radnika obezbeenja i automatska vrata na kojima je instaliran
ureaj za automatsku evidenciju radnog vremena, tako da je u svakom trenutku je mogua kontrola zaposlenih. Prilikom ulaska i izlaska sa posla zaposleni su duni da radniku
obezbeenja omogue pretres linog prtljaga kako bi se spreilo unoenje i iznoenje
hotelskog inventara.
Prostorije sa ormariima za personal nalaze se na prvom spratu , i odvojene su u dve zasebne prostorije za muko i ensko osoblje. U proseku svaki lan personala, pa i volonteri,
ima zaseban loker sa posebnim kljuem, Direktor, zamenik, kao i ef recepcije ne koriste
ove prostorije ve imaju svoje. Na vratima garderobnih ormana moraju stajati ploice
sa imenima. Trpezarija za zaposlene nalazi se na nivou kuhinje, u hodniku za zaposlene
u kojoj je zabranjeno puenje. Mnogi veliki hoteli zahtevaju da njihovi glavni menaderi
ive u hotelu, da bi lake mogli da posluju i da uvek budu na usluzi gostima i personalu
hotela. Kod hotela IN to nije sluaj jer je personalu hotela strogo zabranjeno prenoite.
Izvor: Interna dokumentacija Hotela IN Beograd
12.2.1. Kancelarija izvrnog osoblja

Kancelarija izvrnog osoblja je najmanja od svih etiri klastera. U manjim hotelima
operater moe izabrati da je kombinuje sa prednjom kancelarijom, tako da glavni menader preuzima obaveze menadera smetajnog kapaciteta.
Uee zaposlenog personala u pojedinim sektorima i odeljenjima hotela zavisi od
kategorije, lokacije, iskorienosti i drugih faktora specifinih za odreenu zemlju i
lokaciju34.
U veim hotelima kancelarija izvrnog osoblja ukljuuje sledee. (Walter A., str. 316)
Oblast recepcije: recepcija/ekaonica za posetioce; pult recepcionera, mesta za
sedenje za posetioce i odgovarajui displej.
Glavni menader: velika zasebna kancelarija za glavnog menadera, srazmerna
po veliini hotelskom prostoru.
Pomonik izvrnog menadera: velika zasebna kancelarija za senior osoblje, ukljuujui rezidencijalnog menadera, direktora sektora za hranu i napitke, marketing direktora itd.
Sekretarijat: prostor za jednog ili vie administrativnih pomonika sa neophodnim pomonim funkcijama (maina za kopiranje, fax itd.).
Konferencijska sala: zasebna konferencijska sala za 812 osoba koju koristi seniorsko osoblje ili se koristi za sastanke sa posetiocima; ukljuuje manju ajnu
kuhinju sa mogunou posluivanja kafe ili osveenja.
Pomone funkcije: prostor obezbeen za toalete, garderoba, prostor za kafi itd.
34
256
Prema meunarodnim statistikama u hotelskom delu (sobe) je zaposleno 27,4% osoblja, sektor hrane i
pia 46,2% i ostalo 26,3%. U proseku je po sobi zaposleno oko 0,94 do 1,11 radnika.
ema 11 Organizacija izvrne i prodajne funkcije hotela
Izvor: Walter A.: str.315
Glavni menader u veim hotelima moe imati obaveze kao to su doekivanje

dostojanstvenika i ugoavanje vanih gostiju. Zbog toga menaderska kancelarija i
konferencijska oblast mogu podseati na javnu recepciju ili hol. Kada je ovo sluaj,
te kancelarije moraju biti vee i smetene tako da ih gosti lako mogu pronai i gde je
obezbeenje na najviem nivou. Neki seniori menaderi vie vole da je njihova kancelarija u blizini recepcije, dok drugi insistiraju na veoj udaljenosti, ak i na drugom
spratu, daleko od moguih distrakcija kancelarijske rutine. Menaderi smetaja, hrane
i napitaka, koji dele politiku odluivanja, obino su smeteni zajedno uz kancelariju
glavnog menadera, radije nego uz kancelarije prijemnog departmana.
12.2.2. Kancelarija za prodaju i ketering
Trea grupa su kancelarije za prodaju i ketering, ije je osoblje zadueno za organizovanje konferencija i grupnog biznisa, a takoe i za posluivanje na sastancima i banketima kada se odravaju u hotelu. Osoblje zadueno za prodaju i ketering susree se
sa mnogo posetioca spolja zato ove kancelarije moraju biti dizajnirane tako da prezentuju najbolju sliku javnosti o hotelu. Ovaj klaster ukljuuje sledee (Walter A.: 316).
257
Recepcija: ili prua zasebnu recepcijsku/primajuu funkciju ili se kombinuje sa

recepcijom kancelarije izvrnog osoblja.
Direktor prodaje: ima veliku zasebnu kancelariju.
Predstavnici prodaje: obezbeeni su poluprivatni odeljci za dodatno prodajno
osoblje u blizini fajlova i radnog pulta.
Menader keteringa: obezbeena je zasebna kancelarija za osoblje zadueno za
araniranje detalja za vreme banketa.
Menader banketa: obezbeena je mala kancelarija za osoblje zadueno za nadgledanje banketa; ove kancelarije mogu biti smetene u zadnjem delu objekta.
Menader usluga konferencija: obezbeena je zasebna kancelarija za osobu
koja slui kao pomo za sve nebanketske usluge; ovo moe biti kombinovano
kao konferencijski pazikua kada su posredi vee konferencijske prostorije
ili konferencijski centri.
Konferencijska sala: obezbeena je zasebna konferencijska sala (moe biti
kombinovana sa kancelarijama izvrnog osoblja) za sastanke prodajnog i ketering osoblja.
Sekretarijat: ukljuuje prostor za nekoliko administrativnih asistenata to se
tie senior osoblja i svih predstavnika prodaje, keteringa i banketa.
Pomone funkcije: obezbeen je neophodan prostor da bi se smestila sva uobiajena pomona sredstva.
S obzirom na to da osoblje zadueno za prodaju takoe pokazuje vanijim gostima
i slobodne prostorije za sastanke i bankete, njihove kancelarije su obino smetene
blizu funkcionalnih oblasti, pre nego u blizini hola. Kao i kod drugih klastera, najuobiajeni raspored je da se zasebne kancelarije grupiu oko sekretarijata. Kancelarije
prodajnog i ketering osoblja su vee u konvencionalnim i slinim objektima kada se
obavlja dostava veim grupama nego individualnim gostima. Neophodni prostor, koji
varira zavisno od vrste hotela, uglavnom je izmeu 0,2 i 0,4 m2 po gostinjskoj sobi.
12.2.3. Kancelarije raunovodstva
Za kancelarije raunovodstva najbolje je da su smetene kao deo kompleksa u blizini pulta mada mogu zadovoljavajue da funkcioniu i na odreenoj udaljenosti. Njihova glavna veza sa prednjim kancelarijama uspostavlja se zbog potrebe da se poveu
blagajnika prostorija i opte naplatne funkcije. Raunovodstvo ukljuuje sledee neophodne segmente (Walter A.: 316317).
Kontrolor: obezbeena je zasebna kancelarija za hotelskog seniorskog finansijskog inovnika.
Pomoni kontrolor/revizor: obezbeena poluzasebna kancelarija za pomonika kontrolora koji je u isto vreme i dnevni menader zaduen za raunovodstvene funkcije.
258
Blagajnik: obezbeena je soba sa nadzorom koja ima neprobojno staklo slino

na alterima u banci koja poseduje veliki podni sef i alarmni sistem.
Kancelarije raunovodstva: potrebna je radna oblast za uplatu i isplatu i prostor za menadere koji to nadgledaju.
Raunovodstveni radni prostor: potreban je radan prostor podeljen na odeljke
za sekretara raunovodstva i dodatno osoblje, a on zavisi od veliine samog
hotela. Takoe ukljuuje radni pult sa fajlovima i prostorom za mainu za kopiranje, fax itd.
Drugo: toaleti, ostava, veernica: potrebne su i dodatne funkcije, naroito ako
je prostor raunovodstva udaljen od drugih radnih oblasti.
ema 12 0rganizacija slube obrauna
Izvor: Walter A.: str.315
Postavka/raspored odeljka za raunovodstvo nije dodatno zakomplikovan dodavanjem specijalnih operativnih zahvata ili tehnikom opremom pored standardnih
kancelarijskih kompjuterskih sistema. Arhitekta bi trebalo da odvoji otprilike 0, 3 m2
po sobi za raunovodstvene kancelarije.
259
12.3. Spremanje hrane i ostava

Od svih uslunih oblasti u hotelu, kuhinja i srodne oblasti za pripremanje hrane
zahtevaju najvie panje dizajnera, delimino i zbog integracije mehanikog, elektrinog i vodovodnog sistema sa postavkom same opreme u kuhinji. To je veoma vano
b udui da dizajn kuhinje i srodnih prostorija utie na angaovanost broja radnika,
kao i na njihovu efikasnost. Dizajnerski tim mora da isplanira kuhinju tako da sve
aktivnosti vezane za hranu budu locirane u blizini, da su zajedno i da razdaljina izmeu kuhinje i nekoliko isturenih odeljenja bude najmanja mogua, a takoe i da
individualna odeljenja budu tako smetena da se mogu ponovo reorganizovati ako to
bude potrebno u budunosti. Zato planiranje i dizajn kuhinje zahtevaju koordiniranu
panju nekolicine specijalizovanih konsultanata za kuhinjske instalacije.
Kuhinja je veoma sloen deo hotelskog pogona i njena sloenost raste sa kategorijom i optim komforom. Iz hotelske kuhinje se servira u niz prostorija, u restoran, sale
za doruak, banket-sale, salone, drutvene prostorije, hotelske sobe. U toj organizaciji
trai se da se sva ta mesta brzo i efikasno poveu sa kuhinjom.
Pri izboru poloaja kuhinje, s obzirom na ostale prostorije hotela, treba osim funkcionalnosti voditi rauna i o irenju neugodnih mirisa. Zbog toga nije preporuljivo
kuhinju smetati u prizemlje hotelskog trakta, odnosno reavati tako da dominantni
vetrovi i strujanja nanose mirise. Svaka kuhinja ima odgovarajui privredni pogon,
to se najbolje reava u otvorenim dvoritima. U tim dvoritima obino vlada nered,
pa ih treba odvojiti da se ne vide. Naroito je vano da pogon kuhinje i ekonomskog
dvorita ne bude direktno izloen pogledima iz ostalih hotelskih prostora.
Pravila za raspored prostora variraju zavisno od kvaliteta hotela. Ipak, uobiajena poetna taka je da se povrina kuhinje odredi na osnovu broja stolica u restoranu, banket-salama i broju gostinjskih soba, a takoe i da se taj prostor tako sredi da
prostor za hranu i pie bude dobro definisan. Na tanost ovih pravila takoe utie i
veliina hotela; manji hoteli (manje od 200 soba ) i satelitske restoranske trpezarije zahtevaju vie prostora po seditu da bi na taj nain mogle da se opreme ak i najmanje
kuhinje. Naredni pregled pokazuje osnovne potrebne elemente za hotelske kuhinje i
nabraja ukupno planiranje i ciljeve dizajniranja.
U svakoj kuhinji, poev od one male, do one najveeg kapaciteta ,odvija se odgovarajui proces pripreme hrane i manipulacije s tim u vezi (pranje posua, serviranje).
U tom procesu postoje ist i neist deo. Osnovni je princip da se nikada ne prepletu
funkcije jedne i druge strane. Proces pripreme hrane poinje njenim prijemom u vidu
sirovina, hrana se sortira u priruna skladita i hladnjae, a otuda ide na ienje i formiranje proizvoda i poluproizvoda, eventualno odravanje toplote i serviranje.
260
Pregled 10 Planiranje kuhinje

Program (kuhinja)
0,6 m2/sedita u restoranu
0,2 m2/sedita u plesnoj dvorani i banket-sali
0,1 m2/sedita u predvorju
0,1 m2/hotelske gostinjske sobe
Program (ostava za hranu i pie)
3050 % glavne kuhinjske oblasti
Planiranje
Mora se obezbediti pravolinijski protok hrane od ostave do servisa; da se eliminie
unakrsni tranzit i kretanje unazad.
Razdaljina izmeu kuhinjske servisne oblasti i prostora za sedenje u restoranu mora
se dovesti na minimum.
Moraju se aranirati kompaktni rani centri.
Dodatna, druga ostava mora se smestiti blizu svake postaje kao to je potrebno.
Zajednike prostorije moraju biti smetene u centru.
Mora se napraviti plan za efikasno korienje svih prostorija.
Svi vei friideri i zamrzivai trebalo bi da su grupisani zajedno da bi delili zajednike
zidove i kompresore.
Dizajn
Mora se obezbediti automatski protivpoarni sistem kroz kuhinjsku opremu, a naroito iznad nje.
Obezbediti minimum opreme koja proizvodi toplotu.
Natopljeni prostor, u koji se sputa posue, smestiti odmah s unutranje strane ulaznih vrata, iz svakog restorana ponaosob, a da se sve sliva u jedinstven prostor za
pranje posua.
Mora se obezbediti servisno predsoblje izmeu kuhinje i svakog odeljka ponaosob,
banket-sale i balske dvorane; kao i smernice meu servisnim koridorima i sobama
za bankete.
Ploe na podu, u ostavi sa friiderima, moraju se spustiti tako da patos u ovoj prostoriji bude u istom nivou s kuhinjskim podom.
Mora se uzeti u obzir i sanitarna sigurnost zaposlenih.
Mora se obezbediti sigurnost u kuhinjskom servisnom baru.
Hodnici moraju biti najmanje 1,05 m.
Meso i povre, svee i suvo, odvaja se ve u spremitima i pripremi. Prljavo posue

ne sme se dovoditi nazad u kuhinju, ve izvan nje. Katkada zadovoljava ventilacija povienjem srednjeg dela, ime se potencira prirodni uzgon, ali je najpovoljnije reavati
ventilaciju mehanikim putem.
Izraz kompleks kuhinje definie kuhinju i njene anekse. Re je o funkcionalnoj
celini razliitih mesta odreenih da bi mogli primiti specifinu materijalnu opremu
za specijalizovani personal koji bi omoguio transformaciju sirovih namirnica u kuvana jela spremna za neposredno konzumiranje, za neodreeni broj klijenata. Termin
261
kuhinja kada se koristi izolovano odgovara jedino zoni kuvanja i peenja. Prilikom
projektovanja kuhinje treba voditi rauna o tri sutinska pravila: odrediti sektore ili
zone rada, utvrditi najkrae mogue kruenje u hodu, postaviti princip hoda unapred.
Dobro smiljena i ureena kuhinja odgovara sledeim imperativima:
mora biti saobrazna slici marke koja eli da se postigne (tip objekta, klasa, kategorija itd.);
mora biti tako koncipirana da striktno potuje princip navedenih pravila;
odnosi povrine i volumena namenjenih razliitim prostorijama ili zonama za
pripremu moraju biti striktno izraunati u funkciji vanosti i prirode sistema
pruanja usluga (tradicionalni, odloeni), kao i perspektive u budunosti;
materijal mora biti kvalitetan i odgovarajui prema vaeim zakonskim propisima (otporan na udarce, nepromoiv, nekvarljiv, trajan, lak za ienje i odravanje);
mora biti tako koncipirana da omoguava odravanje na efikasan nain (ienje, pranje, dezinfekcija), kao i da se lako respektuju pravila higijene;
treba da bude, po mogunosti, u istoj ravni sa svim ostalim sektorima, aneksnim slubama, u prvom redu sa salom za ruavanje i u blizini svih ostalih
usluga. Sprat nie mogu biti smetene rezervne namirnice, lokali, prostorije za
personal, kao i tehnike prostorije;
treba da omogui poboljanje uslova korienja, kontrole i rukovoenja;
treba da je dobro postavljena, dobro osvetljena (naroito radne povrine, stepenice i hodnici);
treba da ima dobru ventilaciju, efikasnu i bez buke;
mora biti tako koncipirana da se racionalno ugradi fiksna oprema, pri emu se
mora predvideti mogunost premetanja i adaptacije;
mora omoguiti poboljanje uslova rada (ograniavajui pomeranja, racionalizirajui pokrete i smanjujui napore);
mora omoguiti klijenteli bolju uslugu i vee zadovoljstvo.
Prostorije ne smeju predstavljati rizik za namirnice. One moraju biti opremljene
svim potrebnim elementima za zatitu od eventualnih neistoa i projektovane daleko
od bilo kog izvora koji moe ugroziti kvalitet i ispravnost namirnica..
12.3.1. Ureenje kuhinje i standardi
Kuhinja i njeni aneksi se ni u kom sluaju ne smeju koristiti za stanovanje, niti bilo
koju svrhu osim one namenske. Predmeti ili proizvodi koji bi nakodili ne smeju biti
blizu namirnica, ba kao i ivotinje, naroito psi, make, ptice, te razne biljke. Takoe
nikada ne treba drati sredstva za odravanje higijene u blizini prehrambenih namirnicama. Za kuhinjske prostorije vae sledee preporuke i standardi.
262
Dimenzije i povrine. Povrine moraju biti dovoljnih dimenzija da bi se profesionalne aktivnosti, vezane za spremanje obroka, mogle obavljati u odgovarajuim
uslovima.
Visina prostorije. Visina (od plafona) mora biti bar jednaka visini od 3 m u novim
prostorijama. Za stare prostorije, kada su uslovi provetravanja i ventilacije dovoljni,
moe se prihvatiti visina od 2,5 m. Moraju se takoe izbei prenos zvuka i prelamanje
svetlosti.
Raspored prostorija. Prostorije i radna mesta moraju biti tako rasporeeni da se
osigura kontinuirano i simultano odvijanje razliitih operacija. Put namirnica na mestima skladitenja, priprema, kuvanja, distribucije ili potronje mora biti odvojen od
puta odlaganja smea i otpadaka, tako da se ist i prljavi sektor ne ukrtaju,
Temperatura. Treba bude pogodna za normalno uvanje namirnica i proizvoda
ma kakva bila spoljna temperatura.
Ureenje prostorija. Pod, zidovi i pregrade do dovoljne visine (1,80 do 2,0 m),
moraju biti napravljeni od materijala iji su kriterijumi: higijena, sigurnost, trajnost.
Za podove: neklizajui, otporni na vodu i nekvarljivi, neporozni, otporni na mehanike i termike udare, nezapaljivi, otporni na teret, prolaz kolica i habanje, laki za
ienje, dezinfekciju i odravanje.
Za zidove, izolacione zidove i pregrade: nepromoivi, nekvarljivi, neupaljivi, otporni na mehanike i termike udarce, savreno ravne povrine otporne na hemijska delovanja, deterdente i dezinfekciona sredstva, laki za ienje i dezinfekciju. Oblaganje
i bojenje zidova i pregrada iznad visine gde postoji rizik za zagaenje, vrata, prozori i
plafoni moraju biti ravni, sastavi otporni na vlagu i na visoke temperature i odravani
u dobrom stanju.
Nagib podova je predvien tako da se otpadna voda usmerava ka slivniku pokrivenom reetkom i sifonom sa vodom povezanim sa javnom kanalizacijom gde god je to
mogue. Pod se mora prati, istiti, dezinfikovati onoliko esto koliko je to potrebno
ili bar na kraju svakog perioda rada. ienje nasuvo je zabranjeno: dignuta praina
moe se spustiti na radne povrine i namirnice. Koristiti vlane etke. Posle svake
upotrebe pribor mora biti opran, dezinfikovan, ispran i stavljen da se sui.
Aeracija ventilacija. Prostorije i njihovi aneksi moraju biti tako opremljeni da
provetravanje, ventilacija, filtracija budu dovoljne i da efikasno osiguraju eliminaciju
mirisa, dima, pare, tako da to ne predstavlja opasnost za namirnice.
Osvetljenje. Prostorije moraju imati dovoljno prirodnog ili vetakog svetla koje
nee bitno promeniti boje. Za svaku prostoriju predviena je odreena koliina svetlosti po 1 m2 izraena u luksima. Treba izbegavati neonska osvetljenja koja znatno
utiu na promenu boja, pogotovu u poslastiarskoj radionici.
Snabdevanje vodom. Prostorije moraju biti snabdevene toplom i hladnom vodom pod dovoljnim pritiskom. Cevi sa hladnom vodom se ako je potrebno kalorifikuju kako ne bi dolo do kondenzacije. Kroz prostorije ne smeju ii cevi za evakuaciju
otpadnih ili kinih voda.
263
Sanitarne instalacije. Objekat mora imati dovoljno sanitarnih instalacija za osoblje (lavabo, garderobe, toalete sa vodom, koji nemaju direktnu vezu sa prostorijama
za rad). Toaleti moraju biti veoma isti, sa higijenskim papirom i ostalim priborom za
telesnu higijenu. Lavaboi moraju biti automatski ,bez runog upravljanja, sa toplom i
hladnom vodom, etkom za nokte, automatom za ienje i dezinfekciju ruku. Aparat
za suenje treba da bude sa strane lavaboa. Za efikasno pranje ruke treba nasapunjati
tenim baktericidnim sapunom iz automata, koji se puni pri svakih 20 s. Ispirati detaljno 10 s i osuiti ruke automatom. Kuhinjske krpe treba izbaciti iz upotrebe.
Ostale norme i ergonomski podaci. Minimalna visina: 2,5 m 3 m; minimalna
visina ploica u zoni prskanja: 1,8 do 2 m; visina stolova za rad stojei: 0,85 do 0,90 m;
dubina radnog stola: 0,60 do 0,70 m (ako je dublji, radnik se mora savijati); dubina korita sudopere za pranje: 0,45 m najvie (ako je dublje, dolazi do savijanja); minimalan
razmak prostora izmeu stolova i pei: 1,2 m minimum; prostor razdaljina izmeu
dve pei: 1,5 m; irina prolaza za kolica: irina kolica + 0,25 m sa svake strane; ravna
povrina po osobi: 1,20 m2; visina pod isparivaem: 1,90 m.
12.3.2. Kuhinjske prostorije
Ugostiteljska kuhinja kao poslovna prostorija i poslovna jedinica svojim radom
neposredno utie na kvalitet usluga i poslovanja ugostiteljske organizacije u ijem je
sastavu. Organizacija prostora u radu kuhinje jedan je od inilaca organizacije rada
i organizacije poslovanja kome treba posvetiti odgovarajuu panju, naroito pri izgradnji ovih objekata ili adaptaciji postojeih. Budui da potreban prostor i njegov
raspored zavise od vrste kuhinje, potrebno je razlikovati vrste ugostiteljskih kuhinja:
konvencionalna ugostiteljska kuhinja u kojoj se obavljaju sve radnje, od pripremnih radova do prigotovljavanja jela (kuhinje u gostionicama i restoranima);
kuhinja u kojoj se kombinuje proizvodnja i prigotovljavanje jela organizacijom
dvaju blokova: topla i hladna kuhinja i poslastiarnica. Ove kuhinje odgovaraju
veem opsegu poslovanja;
kuhinja u kojoj je proizvodnja proizvodni blok prostorno odvojena od satelitskih kuhinja;
kuhinja u kojoj se ne proizvode jela (ili samo neznatno), pa se oslanja na gotova
ili polugotova konzervirana jela.
Kompletna ugostiteljska kuhinja obuhvata: toplu kuhinju, hladnu kuhinju, poslastiarnicu, perionicu belog posua, kancelariju efa kuhinje, priruno skladite kuhinje, priruno skladite kuhinjskog i stolnog rublja i perionicu crnog posua.
Za rad kompletne ugostiteljske kuhinje potrebne su glavne i sporedne kuhinjske
prostorije koje ine kuhinjski blok. Kuhinjski blok, kuhinjska odeljenja, prema savremenim graevinskim i higijenskim zahtevima, obuhvataju: prostorije za primanje ivotnih namirnica; prostorije za uvanje ivotnih namirnica, prostorije za pripremanje
264
ivotnih namirnica; prostorije za prigotovljavanje kuvanje ivotnih namirnica;

pomone prostorije; prostorije za administraciju i osoblje; higijenske prostorije.
Racionalizacija poslovanja i rada ugostiteljske kuhinje zahteva: planiranje rasporeda prostorija ugostiteljske kuhinje i smera kretanja osoblja; primenu savremene i
funkcionalne kuhinjske opreme; upotrebu sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda
koji olakavaju i ubrzavaju rad u ugostiteljskoj kuhinji.
Savremeno organizovanu ugostiteljsku kuhinju treba planirati tako da tehnoloki
proces u njoj, od preuzimanja namirnica do prigotovljavanje jela kao gotovih proizvoda, tee bez zastoja i u predvienom vremenu sa to manje utroenog ljudskog rada.
Broj, vrsta i veliina prostorija kuhinjskog bloka moraju biti srazmerni veliini, odnosno kapacitetu glavne kuhinje.
Prostorije za primanje ivotnih namirnica vezane su za ekonomsko dvorite i
moraju, osim glavnog ulaza, imati i poseban ulaz za osoblje. Veliina prostorija za primanje namirnica zavisi od kapaciteta kuhinje i naina na koji se kuhinja snabdeva namirnicama. Prostorija mora biti opremljena odgovarajuim inventarom, npr. vagama,
stolovima, policama za odlaganje robe.
Raznovrsne namirnice zahtevaju posebne prostorije za uvanje namirnica skladita i razliite uslove za sigurno uvanje. Da bi se spreilo kvarenje uskladitenih namirnica, potrebno je zalihama namirnica u skladitu osigurati odgovarajuu temperaturu i vlanost vazduha, zato se namirnice, odnosno roba, skladite po grupama, tj.
kategorijama (meso, suhomesnata roba, voe, povre, fabrike namirnice, svee konzervirane namirnice, ostala roba). Naroitu panju zahtevaju zalihe lakokvarljive robe
koja se uva u rashladnim komorama i rashladnim ureajima.
Skladite namirnica mora biti u blizini kuhinjskih prostorija, smeteno tako da doprema i izdavanje namirnica ne ometaju rad u kuhinji, kao i ulazak i izlazak gostiju iz
restorana.
Skladite za lakokvarljive namirnice mora biti neposredno povezano s prostorijama
u kojima se te namirnice dalje obrauju.
Pri uskladitenju namirnica potrebno je pripaziti na pravilno uskladitenje razliitih vrsta namirnica da jedna namirnica svojim mirisom ne bi ugrozila kvalitet druge
(odvojeno treba uskladititi zalihe mesa i zalihe ribe, zalihe mlenih proizvoda i drugo).
U prirunom skladitu uvaju se prirune zalihe namirnica za potronju kroz odreeno vreme, npr. zalihe zaina, miroija, brana, masnoa, jaja i sl. Ono je najee u
neposrednoj blizini kuhinje. Da se uskladitene zalihe ne bi pokvarile, priruno skladite mora imati odgovarajuu temperaturu, vlanost vazduha i dobru ventilaciju.
Uz kuhinju se mora nalaziti i spremite za potroni materijal potreban kuhinji, za
sapun, metle, etke, krpe i slino.
Prostorije u kojima se pripremaju namirnice za kuhinju moraju biti opremljene
odgovarajuim inventarom, nekad i specijalizovanim mainama i alatom za obradu
odreenih namirnica. Prostorije za obradu mesa odvojene su od prostorija za obradu
ribe.
265
Tehnoloki proces pripremanja namirnica obuhvata: ienje, pranje i razvrstavanje namirnica; guljenje namirnica; skidanje koe, otklanjanje kostiju, filetiranje ribe;
sitnjenje namirnica na komade, kocke, tapie itd.
Kada je re o opremi, potrebna je to vea mehanizacija rada i to bolji higijenski
uslovi rada. Proces rada mora biti organizovan tako da se namirnica kree od neiste
do iste strane i da se otpaci odvajaju uz minimalan gubitak rada, vremena i namirnica.
Kuhinja najee ima i posebnu prostoriju za pripremu sveeg mesa, tj. kasapnicu
(mesarnicu). Ona se mora nalaziti u blizini hladne i tople kuhinje. Rad na pripremanju
mesa razlikuje se prema tome da li je meso svee iz klanice, duboko zamrznuto ili ve
porcirano.
Mesarnica mora da bude opremljena odgovarajuim inventarom: koritom za ispiranje mesa, panjem za seenje mesa, mesarskim alatom, mainom za mlevenje mesa i
seenje kostiju, radnim stolom, prirunim hladnjakom i sl.
Prostorija za pripremu povra takoe mora biti u blizini tople kuhinje. U njoj se
povre isti, pere i obrauje za odreeni nain kuvanja.
Za taj rad potrebni su korito za pranje i ispiranje povra, cedila, noevi, sita, maina za ljutenje krompira, maina za rezanje povra, razne sprave za oblikovanje krompira i slina oprema.
Prostorije za prigotovljavanje jela u svom sastavu imaju: glavnu (toplu) kuhinju,
hladnu kuhinju, poslastiarnicu i kuhinju za doruak (ako nije uz salu za doruak).
Ove prostorije moraju biti neposredno povezane sa prostorijama u kojima se namirnice pripremaju za prigotovljavanje.
Glavna ili topla kuhinja je srce kuhinjskog bloka. U njoj se prigotovljavaju jela primenom savremene tehnologije. Za rad u glavnoj kuhinji neophodno je obezbediti direktno priticanje istog vazduha prirodnim putem ili posebnim ureajima ventilatorima. Isti je sluaj i s odvoenjem neistog vazduha. To je naroito vano za kuhinje
u podrumskim prostorijama. Glavna kuhinja mora biti tako graena i opremljena da
se u njoj lako moe odravati higijena rada. Oprema kuhinje mora biti razmetena
tako da se moe lako pomerati kada se kuhinja isti. Zidovi tople kuhinje i ostalih
kuhinjskih prostorija moraju biti poploani do 2 m visine, a iznad te visine obojeni
svetlom uljanom bojom (porozne boje nisu pogodne jer se zbog isparavanja u kuhinji
esto ljute, pa postoji opasnost da komadii oljutene boje padnu u jelo).
Glavna kuhinja, kao i ostale sporedne prostorije, mora imati odgovarajue instalacije (vodovodnu, elektrinu, kanalizaciju, telefon itd.).
Sve kuhinje moraju imati vodovod i kanalizaciju, kao i dovoljan broj vodovodnih
slavina za hladnu i toplu vodu. Ugostiteljskoj kuhinji treba mnogo tople vode, pa savremeno ureene kuhinje imaju i poseban dovod vrue vode u kuhinjske prostorije ili
ureaj za grejanje vode.
Svaka ugostiteljska kuhinja mora imati i dovoljan broj limenih posuda s poklopcem za otpatke.
266
Tehniki ureaji kuhinje moraju biti pravilno razmeteni kako bi se olakao rad
radionicama i kako bi se odrala istoa kuhinje. Za kuhinju je veoma vano pravilno
rasporeeno mesto s kojeg konobari preuzimaju gotova jela. U savremeno opremljenim kuhinjama to su topli stolovi (reo stolovi) koji su istovremeno i grejai za tanjire
i za ona jela koja kuvar ne moe odmah da izda konobaru.
Svaka kuhinja mora da ima zidni sat, a vee kuhinje i telefon. Pod u ugostiteljskoj
kuhinji mora biti topao, da olakava odravanje istoe, da priguuje zvuk, da ima
blagi nagib (12 ) prema odlivu za otpadnu vodu.
Hladna kuhinja mora da bude odvojena od tople kuhinje. Mora biti dovoljno svetla
i provetrena jer ukraavanje hladnih jela zahteva dobro osvetljenje. Njena oprema se
sastoji od radnih stolova, rashladnih ureaja, maina za rezanje suhomesnatih proizvoda, maina za rezanje hleba, maina za pranje posua, elektrinih ili plinskih tednjaka, posuda i drugog inventara potrebnog za pripremu hladnih jela. Neke hladne
kuhinje imaju i bazen za ivu ribu.
U hladnoj kuhinji pripremaju se hladna jela, predjela i sva ona jela koja ne treba odmah kuvati ili koja se kuvana ili peena posluuju hladna. U njoj se pripremaju salate
od sveeg povra i voa, salate od konzerviranog povra i voa, kompoti i slina jela.
Poslastiarnica je odeljenje kuhinjskog bloka u kome se pripremaju i prigotovljavaju slatka jela. Poslastiarnica ima dve prostorije: jednu za pripremanje slatkih jela, i
drugu za peenje slatkih jela. Ako ugostiteljski objekat nema pekaru, onda se u poslastiarnici peku pecivo i ostali potrebni pekarski proizvodi. U poslastiarnici se mogu
pripremati sladoledi i kremovi.
Za rad poslastiarnice naroito je vana pe (elektrina ili plinska). Osim pei, poslastiarnica mora imati elektrini tednjak, radni sto sa kamenom ili mermernom
ploom, mainu za meanje testa, elektrini hladnjak, orman za duboko zamrzavanje,
automatsku mainu za sladoled, kao i potrebno posude (lone, tepsije, kalupe, noeve,
lopatice, sita, cediljke, tiganje, razne plehove itd.) i alat za prigotovljavanje slatkih jela.
U savremeno opremljenoj poslastiarnici proizvodni i radni proces su maksimalno
mehanizovani.
Kuhinja za doruak je odeljenje kuhinjskog bloka u kome se prigotovljavaju topli
napici i jela za doruak. Potrebna joj je sledea oprema: tednjak, topli bazen (ben
mari), topli sto, elektrini ili plinski tednjak, aparat za kuvanje crne kafe, aparat za
kuvanje aja, aparat za kuvanje i toenje mleka, priruni hladnjak, radni stolovi, korita
za pranje i ispiranje posua (ili maina za pranje posua), ormani za slaganje posua,
posude i pribor.
Pomone prostorije kuhinjskog bloka su: pripremnica (ofis), perionica za crno
posue, perionica za belo posue, perionica za staklo, kao i perionica za ienje i
pranje srebra.
Pripremnica je prostorija u kojoj konobari preuzimaju jela iz kuhinje i pripremaju
ih za odnoenje gostima. Ona mora biti direktno povezana s kuhinjom i restoranom.
267
Od kuhinje je najee razdvojena stolom za izdavanje jela ili toplim stolom da se jelo
ne bi ohladilo. Pripremnica mora biti dovoljno prostrana zbog nesmetanog kretanja
konobara. U pripremnici se nalaze ormani s priborom za posluivanje (posluavnici,
ubrusi, tanjiri, pribor za jelo, inije, zdele za pranje prstiju, kao i drugi neophodan
pribor).
Perionica za crno posue mora biti smetena u blizini glavne kuhinje. U njoj se
pere crno posue (erpe, lonci, tepsije, plehovi). Oprema se sudoperama ili mainama za pranje posua, stolovima, policama za ceenje i odlaganje posua mora imati
dobar dovod tople i hladne tekue vode, kao i odvod, odgovarajueg promera cevi, za
nesmetano odvoenje neiste vode.
Perionica za belo posue mora biti dovoljno prostrana i smetena blizu pripremnice na samoj liniji posluivanja konobara. Savremeno opremljene ugostiteljske kuhinje
imaju maine za pranje belog posua. Osim maina u ovom odeljenju mora biti nekoliko sudopera s tekuom toplom i hladnom vodom, policama za ceenje i odlaganje
opranog posua. Tu su jo potrebne posude za otpatke (s poklopcem). Vei hoteli
imaju drobilice za otpatke. One smrve gotovo sve kuhinjske otpatke (osim limenki i
stakla), samelju ih, a pritisak vode potisne ih kroz odvodne cevi u kanalizaciju.
Prostorije za administraciju i osoblje podrazumevaju kancelarije za efa kuhinje,
radno mesto kuhinjske blagajne i trpezarija za osoblje.
Kancelarija efa kuhinje mora biti tako smetena da ef ima pregled rada u celoj
kuhinji. ef kuhinje vodi kuhinjsku administraciju (pie zahteve, sastavlja jelovnik,
vri kalkulacije, ispunjava obrasce, knjigu menija, knjigu rasporeda rada, evidenciju
dolazaka radnika na posao, evidenciju izostanaka itd.). Ukratko, tu se obavljaju svi
administrativni poslovi koji pripadaju kuhinjskom poslovanju. Tu se nalazi i priruna
kuvarska literatura.
Radno mesto kuhinjskog blagajnika je tako smeteno da omoguava dobar pregled
kretanja jela i konobara.
Trpezariju za osoblje imaju sve vee ugostiteljske kuhinje. Ove prostorije moraju
biti svetle, provetrene, uredno i lepo ureene, stolovi pokriveni stolnjacima da bi se
osoblje to ugodnije osealo.
Higijenske prostorije su kupatila, garderobe i toaleti za osoblje. Higijenske prostorije moraju biti odvojene za muko i ensko osoblje. Oprema mora biti savremena
zbog lakog i stalnog odravanja. Garderoba osoblja opremljena je ormariima za svakog radnika, u kojima se uva lina i radna odea. Pomenute prostorije moraju biti povezane s ostalim delovima kuhinje. Svojom udobnou higijenske prostorije moraju
osigurati osoblju odreene uslove line higijene i higijene rada.
12.3.3. Savremena oprema ugostiteljske kuhinje
Sredstva za rad ugostiteljske kuhinje su tehniki ureaji i nametaj, i to: elektrini
tednjak, plinski tednjak, hladnjaci, poslastiarske pei, kotlovi, salamander (penica
268
za gratiniranje), univerzalna kuhinjska maina, salatarnica (korpa za ispiranje slate),

bazeni (ben mari), maina za rezanje narezaka, maina za sladoled, maine za pranje
belog posua, maina za pranje i poliranje aa, orman za pribor za jelo, polica za srebrno posue, orman za ae, lift za povre i meso, radni stolovi, mermerni sto, polica
za poslastiarske plehove i panj, polica za delove univerzalne kuhinje, maine, orman
za kuhinjsku administraciju, itd.
Potreba za nabrojanim sredstvima svaki dan je sve vea jer se proizvodni proces u
kuhinji sve vie mehanizuje. Nabavci sredstava za rad i njihovo prilagoavanje kapacitetu ugostiteljske kuhinje treba prii paljivo kako bi se nabavljeni ureaji racionalno
i optimalno upotrebljavali.
Ako se tehniki ureaji u proizvodnom procesu funkcionalno koriste i uredno odravaju (redovno iste i popravljaju), njihovom upotrebom omoguava se ekonominije iskoriavanje namirnica i poveanje proizvodnosti rada osoblja.
Termiki aparati
tednjaci ugostiteljske kuhinje brojem i veliinom moraju odgovarati kapacitetu

i nameni ugostiteljske kuhinje. Moraju biti smeteni tako da im je mogu pristup sa
svih strana. tednjaci moraju biti okrenuti prema pripremnici, odnosno toplom stolu
za izdavanje jela da bi se izbeglo nepotrebno hodanje osoblja.
Prema nainu zagrevanja ima nekoliko vrsta tednjaka: tednjaci koji se zagrevaju
elektrinom energijom, zatim plinom, naftom, ugljem i sl. U ugostiteljskoj kuhinji
upotrebljavaju se plinski i elektrini tednjaci.
Plinski tednjak je veoma ekonomian jer se plinski plamen moe regulisati prema
potrebi. Kuvanje najee poinje na velikom plamenu (mora se pripaziti da ne prelazi
dno posude), a zatim se pri dovravanju jela plamen plina smanjuje.
Moderni plinski tednjaci racionalno iskoriavaju plin pomou tehnikih ureaja
i kombinacija ploa (plotni) i penice. Uz veliki plinski tednjak mogu se prikljuiti
manji ureaji za kuvanje (reoi) i kotlovi za vodu. Prvi plinski tednjaci su imali otvoreni plamen, a danas se zagrevaju posebnom ploom. Plinski tednjak moe imati nekoliko zatvorenih ploa, penica, a moe biti u kombinaciji s elektrinim tednjakom.
Elektrini tednjak se mnogo upotrebljava u ugostiteljskim kuhinjama. Opremljen
je prekidaima koji osiguravaju potrebnu temperaturu za kuvanje, odnosno peenje.
Na velikoj ploi tednjaka ima nekoliko okruglih ploa, ija se toplota moe regulisati
prema potrebi. Elektrini tednjak omoguava lake odravanje istoe. tednjaci na
naftu se najee koriste u brodskim kuhinjama.
Danas se u savremenim ugostiteljskim kuhinjama uglavnom vie ne upotrebljavaju tednjaci na ugalj. Kod takvih tednjaka posebno je vano zagrevanje tednjaka i
penice, neprestano odravanje vatre, postizanje odgovarajue temperature, a sve to
zahteva bogato iskustvo kuvara.
269
Poslastiarska pe moe biti plinska ili elektrina. Poslastiarska pe najee ima

nekoliko penica jednih iznad druge. Plinska poslastiarska pe greje se ispod donje
penice, a gornja penica se greje preko donje.
Topli bazen (ben-mari) je velika limena posuda s vruom vodom u koju se stavljaju posude s jelom da se jelo ne bi ohladilo. Najee se smeta izmeu glavnog tednjaka i toplog stola za izdavanje jela. Savremeno opremljena ugostiteljska kuhinja ima
elektrine tople bazene s automatskim regulatorom temperature.
U modernim kuhinjama velike kuhinjske lonce (kojima je teko rukovati) zamenili
su kuhinjski kotlovi odvojeni od tednjaka na posebnom postolju. U njima se pripremaju vee koliine supe, variva, krompira itd. U kuhinji se nalaze kotlovi od 30 do 50 l,
a u kuhinjama drutvene ishrane od 50 do 500 l.
Kotlovi imaju direktan dovod vode, mogu se hermetiki zatvarati, a prema potrebi
se mogu nagnuti i izvrnuti. Greju se plinom ili elektrinom energijom. Tenost u kotlu
moe provreti za 20 minuta, to znatno ubrzava kuvanje, naroito u kuhinjama drutvene ishrane.
Elektrina friteza omoguava kvalitetniju regulaciju i efikasnije korienje elektrine energije jer je mogue bre zagrejati ulje i odvojiti toplu od hladne zone ulja u
kotlu friteze. Ovo je naroito vano za kvalitet pripremanja hrane u fritezi i uvanje
ulja od brzog propadanja35.
Posebnu opasnost kod friteze predstavlja kvar na termoregulacionom termostatu
pomou koga se bira temperatura ulja. U tom sluaju se ulje pregreva i samozapaljuje i
eksplozivno izgara. Ovakvi sluajevi su naroito opasni za osoblje zaposleno u kuhinji
zbog stvaranja opekotina po telu, trovanja produktima izgaranja ulja ili paljenja odee
osobe koja je dovoljno blizu36. istoa kotla friteze, naroito oko regulacionog termostata uronjenog u ulje, moe doprineti sigurnom radu.
Elektrina prionica koristi se u savremeno opremljenim kuhinjama za prenje
ribe, pohovanje mesa, krompira i drugih namirnica u dubokoj masti. U elektrinoj prionici mogue je u jednom satu ispriti oko 40 kg krompira, pa se time prigotovljavanje jela znatno ubrzava.
Uglavnom postoje dve vrste elektrinih prionica: prionice za ribe i prionice za
krompir friteze. Najee se upotrebljava prionica za krompir (za prenje na razne
naine). Temperatura ulja se moe regulisati automatskim regulatorom od 80 C do
250 C.
Elektrina peenjara je tepsija s poklopcem u kojoj se namirnica pri, pohuje i
kuva. Toplota u njoj se moe regulisati. Ureaj je privren na posebnom stolu. Ako je
potrebno, moe se nagnuti. U njoj se peku razna peenja, kotleti, rolade, riba, krompir,
omleti, palainke.
35 Da ne bi dolo do oteenja kotla, treba paziti da se friteza ne ukljuuje u rad ako nema ulja u kotlu
friteze. Oteenja grejaa moe izazvati strujni udar na osobi koja rukuje fritezom. Prevelika koliina
ulja u fritezi moe izazvati prelivanje ulja preko ruba kotla, prljanja njenih spoljnjih delova i zavlaenje
masnoe u delove gde se masnoa kvari ili se preliva preko elektrinih spojeva.
36 Zbog toga treba da pored regulacionog termostata friteza ima i dodatno osiguranje od pregrevanja ulja.
270
Salamander (penica za gratiniranje) je plinska ili elektrina penica koja pee

samo odozgo. Slui za prigotovljavanje jela koja se moraju zapei odozgo da bi dobila
hrskavu koricu, npr. razna jela od mesa, makarona, ribe, rakova, raznog povra. Gratinirati (franc- gratine) znai zapei u penici meso, povre ili slino tako da se stvori kora.
Rotilj i raanj se upotrebljavaju za peenje manjih komada mesa ili ribe. Raanj
se upotrebljava za peenje mesa u komadu (npr. pileta, praseta, jagnjeta itd.).
Za peenje na rotilju, kao i na ranju danas se koristi elektrina energija, a najbolji nain peenja je peenje pomou drvenog uglja na otvorenom prostoru. Raanj
se tada okree rukom. Peenje na rotilju, odnosno na ranju, ima tu prednost to se
zbog direktnog delovanja vatre pore mesa bre zatvaraju, a meso ostaje sono i veoma
ukusno.
Mikrotalasne penice omoguava kuvanje i peenje pomou infracrvenih zraka
u ugostiteljskim kuhinjama. Jelo se pee usmerenim zracima tako da se istovremeno
i jednako pee u celini jer zraci prolaze kroz jelo (koje se pee i kuva). Zraci deluju
dubinski, pa je jelo bolje peeno nego na uobiajene naine peenja. Ovim ureajem
se jednostavno rukuje.
Maine za mehaniku pripremu namirnica
U velikim kuhinjama nalaze se razliite maine za mehaniku pripremu namirnica.

To su ljutilce, mealice, mlinovi, univerzalne maine, a zajednika im je karakteristika
da se pokreu elektromotorima. Pored opasnosti od elektrinog udara, maine mogu
ozlediti rukovaoca pokretnim i rotirajuim delovima. Zato je potrebno da su radnici
koji rade na tim mainama upoznati sa nainom rada na njima i merama sigurnosti
pri radu. Osim toga, nuna je i redovna kontrola maina, pri emu se pregledaju funkcionalna ispravnost i sigurnosna ispravnost. Nije dozvoljeno uklanjanje bilo kog dela
zatite maine radi breg i lakeg rada. Pre poetka ienja mainu treba obavezno
iskljuiti. Za vreme ienja mora se voditi rauna o zatiti od ozleda na otrim i iljatim delovima maine, a pri sastavljanju oienih delova treba ih dobro privrsti i
osigurati na svom mestu.
Ljutilica za krompir je maina koja u kuhinjama s veim kapacitetom olakava
rad kod grube pripreme krompira i slinog povra. Ljutenje se obavlja u rotirajuem bubnju koji je iznutra presvuen brusnim materijalom. Opasnosti pri radu na
ovoj maini su sledee: opasnosti od mehanikih povreda ruku pri umetanju povra u
bubanj, opasnost od mehanikih povreda ruku ili zahvatanja dela odee elementima
za prenos. Na mainama je, radi zatite, postavljen ureaj za blokiranje, koji onemoguava pokretanje maine dok bubanj nije zatvoren. Ureaj za blokiranje mora biti
uvek ispravan. Remenski prenos i ostali pokretni delovi maine moraju bit zatieni
na odgovarajui nain.
Testera za kosti slui za seenje kostiju i veih komada smrznutog mesa. Testera
moe biti linearna ili cirkularna. Opasnosti pri radu s ovim mainama vee su nego na
271
drugim koje susreemo u kuhinji. Zbog male nepanje ili nepridravanja propisanih
mera zatite lako dolazi do posekotina i drugih mehanikih ozleda. Prilikom rada sa
testerom obavezna je upotreba guraa ili kleta za meso i kosti.
Maine za rezanje narezaka (suhomesnatih proizvoda, sireva, hleba i sl.), sastoje
se od rotirajueg noa i ureaja za prihvatanje i voenje namirnica pod no. Do mehanikih ozleda ruku lako dolazi ako se radnici ne pridravaju uputstava za siguran rad.
Novije maine imaju takav sistem zatite da su tokom rada obe ruke zaposlene, pa ne
postoji mogunost da ruka i prsti dou pod no.
Maina za mlevenje mesa i povra rade na principu pua koji zahvata meso ili
povre i tera ga prema nou i ploi gde se usitnjava. Do povreda pri radu na ovim
mainama dolazi uglavnom zbog nepanje ili nekorienja odgovarajuih pomagala.
Zabranjeno je natiskivanje mesa ili povra rukom jer za to postoje posebni dodaci.
Maine za mlevenje maka i kafe imaju grlo kroz koje prolazi kafa, mak ili druga
namirnica tako usko da nema mogunosti da ruke zahvate rotirajui delovi namenjeni operaciji mlevenja. U sluaju zastoja, mainu treba iskljuiti, pa tek onda potraiti
uzrok kvara.
Maine za meenje opremljene su velikim brojem pokretnih i rotirajuih delova,
pa postoji stalna opasnost da ti delovi zahvate ruke, kosu i delove odee radnika. Tada
nastaju mehanike povrede s lakim ili teim ozledama. Upravo zbog toga, bez obzira
na postavljenu zatitu, treba biti oprezan. Kosu, ako je dugaka, treba povezati, a radna odea ne sme biti preiroka.
Specijalizovane kuhinjske maine su specijalizovane za odreeni deo proizvodnog procesa. To su maine za pranje povra, guljenje krompira, potiskivanje (pasiranje), rezanje povra, rezanje suhomesnatih proizvoda, rezanje hleba, mlevenje mesa,
meanje testa, pravljenje sladoleda, kuvanje kafe, aja, mleka itd.
Univerzalne kuhinjske maine imaju mnogostruku primenu. Mogu obavljati nekoliko razliitih radnji: mogu meati i mesiti testo, mleti, ribati, rezati krompir, mleti
biber i orahe, gnjeiti kuvani krompir. Univerzalna kuhinjska maina zamenjuje nekoliko specijalizovanih kuhinjskih maina. U veim ugostiteljskim kuhinjama koriste
se specijalizovane kuhinjske maine, a u kuhinjama s manjim prometom univerzalne
maine.
Primenom kuhinjskih maina, tj. mehanizacijom proizvodnog procesa i rada u
ugostiteljskim kuhinjama namee se i obaveza pravilnog iskoriavanja tih skupih maina i njihovo odravanje. Osoblje koje njima rukuje mora za to biti struno osposobljeno. Maine se moraju redovno istiti i popravljati da bi se mogle to due koristiti.
Kuhinjski nametaj
U nametaj ugostiteljske kuhinje ubrajamo: radne stolove, ormane, police, stolice

i sl. Nametaj za kuhinje treba da je funkcionalan i da omoguuje lako odravanje istoe. Stoga nametaj mora omoguiti brzo i lako odvijanje rada osoblja.
272
Radni stolovi moraju biti izraeni od materijala koji se lako isti. Razmetaju se
tako da ne smetaju prolaz osoblja i da olakavaju i ubrzavaju rad osoblja.
Kuhinjski radni sto ima policu (20 cm od poda) i fioku s pregradama. Broj radnih
stolova zavisi od kapaciteta kuhinje. Na kuhinjskom radnom stolu ne obavljaju se tehnoloke operacije, ve za to slue vee ili manje drvene daske (koje se posebno peru).
Za grejanje tanjira i stonog posua, kao i gotovih jela, upotrebljava se topli sto nazvan
i reo sto.
Police i ormani slue za odlaganje posuda, pribora i drugih predmeta. Za blagajnika i kasu potreban je poseban sto ili pult.
Ureaji za hlaenje i zamrzavanje
Hladnjaci su potrebni svim proizvodnim odeljenjima kuhinjskog bloka. Ima ih razliitih veliina i razliitih vrsta, a slue za raznovrsne potrebe. Hladnjak nije orman
za zamrzavanje i u njemu se namirnice ne mogu uvati neogranieno vreme. Prosena
temperatura hlaenja u hladnjaku kree se od + 2 C do 8 C.
Hladnjaci za duboko smrzavanje (zamrzivai) uglavnom zamenjuju rashladne komore u ugostiteljskim kuhinjama. U njima se lakokvarljive namirnice uvaju due vreme. Smrzavanjem se konzerviraju meso divljai, riba, guija digerica, povre, voe
i sl.
Zbog intenzivnog mirisa ribe potrebno je strogo paziti da se posebno uva riba, a
posebno meso. Sve smrznute namirnice moraju biti obraene tako da se posle odmrzavanja mogu odmah upotrebiti za prigotovljavanje jela.
Smrzavanje namirnica naroito odgovara ugostiteljskim kuhinjama koje planski
vode rauna o zalihama namirnica i nabavljaju ih kada su cene za to najpovoljnije i
kada preti opasnost da ih nekoliko meseci nee biti na tritu.
Hladnjae su odeljenja sa rashladnim komorama. Preko su potrebne u veim ugostiteljskim kuhinjama. Hladnjaa se sastoji od pretkomore, komore za mlene proizvode, komore za meso iz klanice i ivinu, komore za divlja i komore za ribu. Pretkomora je vea od ostalih komora i snabdevena je policama na kojima se uva voe i
povre. Zbog naglih promena u temperaturi hladnjaa mora biti poploana37.
Da bi se osiguralo higijensko odravanje namirnica, za vreme njihovog uvanja u
rashladnim ureajima potrebno je pridravati se sledeih pravila: ureaji za hlaenje
ne smeju biti pretrpani namirnicama jer to onemoguava potrebno strujanje vazduha;
namirnice, odnosno hrana sa jakim mirisom, uvaju se odvojeno; topla hrana se pre
stavljanja u hladnjak mora ohladiti, u protivnom temperatura u hladnjaku se poviava
37 Za uvanje razliitih vrsta mesa i namirnica u hladnjai potrebna je razliita temperatura: meso za
dnevnu upotrebu od +1C do + 4 C; ribe i rakovi od -1C do -4C; hladna jela od + 4C do + 8 C;
divlja i ivina - 2 C do - 4 C; svea jaja + 0,5 C do + 1 C; maslac + 6 C do + 8 C; mleko +2 C do +
4 C; voe i povre + 2C do + 6 C, itd. Temperatura u rashladnim ureajima za zamrzavanje kree se
od -20 C do -22 C.
273
iznad doputene granice (+4 C) a kondenzovana para ovlai ostalu hranu; namirnice,
hranu iz konzervi treba odmah posle otvaranja staviti u staklenu posudu i uvati u
rashladnom ureaju; treba izbegavati esto otvaranje rashladnog ureaja, posebno leti
jer to oteava odravanje potrebne temperature; u rashladne ureaje nije dozvoljeno
unositi neoiene namirnice da se ostale namirnice u rashladnom ureenju ne bi
uprljale; rashladni ureaj mora da se pere svakih sedam dana tako da se iskljui, isprazni, a povrine bonih zidova, vrata i armature operu toplom vodom i deterdentom
ili odreenim sredstvima za pranje rashladnih ureaja; police u hladnjacima, reetke i
druge police moraju se prati pre unoenja novih sirovina.
Rashladne vitrine i pultovi imaju temperaturu vazduha obino iznad 0 C, a najnie do -5 C. Kod temperatura iznad nule nee doi do smrzavanja vodene pare na
isparivau, ali e doi do kondenzacije vode, kojoj se mora omoguiti kontinuirano
oticanje iz aparata, a ne da se ona izliva prilikom otvaranja vrata. Opasno bi bilo kada
bi voda kondenzovanjem mogla da izazove kratak spoj. Kao i kod hladnjaka, i kod rashladnih vitrina i pultova vano je voditi rauna da se reetka koja slui za ventiliranje
kompresora ne zatvori i na taj nain onemogui pravilno hlaenje motora i kondenzatora, to ima za posledicu nepravilan rad aparata.
Aparata, maina i ostalih sprava, vrlo korisnih, ima veoma mnogo: od maina za
pranje posua, raznih kolica za prevoz namirnica i gotovih jela, pa do opreme za ienje i odravanje kuhinje. Upravo zbog velikog broja ovih pomagala ovde se pominju maine za pranje posua, na kojima usled nepaljivog i nestrunog rada vrlo lako
dolazi do ozleda na radu. Pomona kolica za prevoz su u kuhinjama neobino korisna
jer omoguavaju lak i brz prevoz namirnica i gotovih jela, a radnici se, koristei ih, manje umaraju i spreavaju se ozlede koje nastaju prilikom prenoenja tereta na rukama.
Maine za pranje posua
U kuhinji su maine za pranje posuda raznih veliina, od najmanjih, do velikih

automata. I jedni i drugi za svoj rad koriste elektrinu energiju, vrelu vodu i vodenu
paru, a sve to moe vrla lako dovesti do razliitih ozleda.
Prljavo posue stavlja se u mainu, ili u za to posebne korpe, ili se ulae u pregrade
u samoj maini. Ovako pripremljeno posue pere se u maini vrelom vodom, na temperaturi od 90 C. Voda se raspruje pomou posebnih rotirajuih delova. Posle pranja
u maini se moe, zavisno od njene konstrukcije, posue i suiti, i to parom ili vruim
vazduhom. Sve ove maine snabdevene su osiguranjem koje onemoguuje putanje
maine u pogon dok ona nije zatvorena. Na taj nain se spreava da rukovalac maine
dobije opekotine od vrue vode.
Na manjim mainama za pranje posua ciklus pranja u maini traje oko 120 s, a kapacitet im je oko 540 velikih tanjira na sat ili 750 aa. Voda za pranje greje se pomou
elektrinih grejaa ili pomou pare.
274
12.3.4. Opasnosti i zatita na radu u kuhinji

Velike kuhinje opremljene su uglavnom klasinom ugostiteljskom opremom, koja
slui za mehaniku pripremu hrane, kuvanje itd., a za svoj rad koristi elektrinu energiju, plin, paru, vrsto ili tekue gorivo. Neki elementi kuhinjske opreme (maine za
mehaniku pripremu hrane) pokretani su elektromotorima, dok drugi (termiki aparati) rade pod povienim pritiskom i na visokoj temperaturi. Iako je celokupna oprema konstruisana s maksimalno izvedivom sigurnou, a prema vaeim propisima i
standardima ona ipak predstavlja izvor opasnosti za osoblje koje njom rukuje. Uzrok
tome je prvenstveno ljudski faktor, odnosno greke koje ovek ini, bilo loim postavljanjem, bilo rukovanjem ili odravanjem opreme.
Za siguran rad i nesmetano odvijanje posla u kuhinji vano je poznavati opte mere
zatite na radu, specifine mere zatite za pojedine sluajeve, kao i kontinuirano odravati kuhinjsku opremu. Ovo se postie stalnim obrazovanjem kuhinjskog osoblja koje
mora poznavati ne samo kako se na maini ili aparatu radi ve i kako ona radi. Na taj e
se nain ukloniti mnoge opasnosti po ivot i zdravlje osoblja zaposlenog u ovoj grani
privrede. Oprema ugostiteljske kuhinje moe se podeliti, prema nameni, na: maine za
mehaniku obradu namirnica (ljutilice, mealice, testere za kosti), aparate za termiku pripremu hrane (kuvanje, peenje itd.), aparate za uvanje i hlaenje hrane, aparate
i maine ostale namene (prenoenje, pranje, priprema tople vode).
Prilikom rada na ovoj opremi mora se voditi rauna o opasnostima od: mehanikih
ozleda (padovi, lomovi, posekotine), opekotina, elektrine struje, trovanja plinom, eksplozije i poara.
Mehanike ozlede nastaju usled padova na klizavim podovima (od masti, vode i
sl.), neprikladnog prenoenja tereta, nestrunog i nepaljivog rukovanja mainama za
seenje kostiju, mlevenje i ljutenje i svim drugim delovima opreme.
Opekotine nastaju nepaljivim prihvatanjem vruih predmeta i posuda ili delova
opreme, kao i prolivanjem vrueg jela. Uglavnom se mehanike ozlede i opekotine
mogu pripisati nestrunom rukovanju, nepanji i loem odravanju pojedinih delova
opreme.
Udar elektrine struje, s obzirom na samu konstrukciju opreme, moe biti uzrokovan loim odravanjem opreme (polomljeni utikai, oteeni gajtani, loe izvedena
zatita od visokog napona) ili pogrekom radnika. Prema tome, dobro izvedena zatita,
ispravnost svih prikljuaka i dodirnih delova, osnovni su preduslovi za siguran rad na
ugostiteljskim aparatima i mainama.
Trovanje plinom posledica je nepanje pri rukovanju plinskim aparatima ili proputanja pojedinih aparata, usled ega se velike koliine plina nagomilavaju u prostoriji. U kuhinjama na vrsto i tekue gorivo, u sluaju loeg sagorevanja, nagomilava se
ugljen- monoksid, to takoe moe izazvati trovanje.
Eksplozija i poar u objektu takoe mogu biti uzrokovani plinom. Elektrini aparati
na vrsto i tekue goriva, mogu, zbog loeg odravanja i nepanje, postati potencijalni
uzrok poara.
275
Odravanje celokupnog radnog prostora (podova, prolaza itd.) veoma je vano za

siguran rad. Mokri i klizavi podovi uzrok su padova s nemalim posledicama, pogotovu
ako radnik pritome prenosi posudu s vruim jelom ili nosi otre i iljaste predmete.
Prolazi i mesta na kojima se osoblje kree ili radi treba da su slobodni kako bi se omoguio nesmetan rad. Podovi u kuhinjama se moraju redovno odravati.
Najei uzrok poara u hotelima se javlja u kuhinjama. Osnovni uzroci poara u
kuhinji su nemar, nepanja i neodravanje opreme. Da bi tete od poara u objektima
za pripremu hrane bile to manje, treba teiti da do izbijanja poara uopte ne doe, da
se poar odmah sprei ili da se ogranii njegovo irenje, da se smanje tete od samog
poara i posledica gaenja, da svaki radnik bude upoznat s moguim uzrocima poara
i merama koje u tom sluaju mora da preduzme.
Red i istoa u samoj kuhinji i pomonim prostorijama, pored higijenskog aspekta,
vaan su faktor u spreavanju i onemoguavanju irenja poara. Ulje, masti i ostale
zapaljive materije treba da su uredno sloeni a otpad treba odlagati u za to odreene
posude. Pei na kruta goriva nakon rada treba oistiti, no treba paziti da se u pepelu
ne nalazi ar.
Iskre i otvoreni plamen lako uzrokuju poar, a vrlo su esti i u kuhinjama. Radnik treba stalno da ima na umu da nepaljivim rukovanjem moe veoma lako izazvati
poar. Zabranjeno je prilaenje otvorenom plamenu sa zapaljivim materijalima kao
to su ulje, masti, eer i slino.
Da elektrine naprave ne bi postale uzrok poara, njihovo odravanje treba da
bude redovno, a upotreba pravilna. Veliki broj poara nastaje zbog korienja osiguraa jaih od dozvoljenih, oteenja na napravama, zaboravljanja da se iskljue grejai
nakon korienja.
Svaki izvor toplote moe postati uzrok poara, pa u kuhinjama treba na to obratiti posebnu panju. Da bismo spreili da oprema u kuhinji postane uzrok poara,
treba osigurati:da zapaljivi materijali budu na dovoljnoj udaljenosti od izvora toplote,
potrebnu toplotnu izolaciju izvora toplote, stalan nadzor, da koliina goriva, kod aparata na vrsto i tekue gorivo, bude svedena na najmanju meru, da se u okolini izvora
toplote naroito pazi na red i istou.
12.4. PERIONICA RUBLjA

Perionice rublja u irem smislu su prostorije u kojima se prljavo rublje prima, pere,
pegla i sui. U njihovom sastavu je najee i skladite istog rublja. Perionica kao radno odeljenje hotela moe biti u sastavu hotelskog ili u sastavu ekonomsko-tehnikog
trakta.
Hoteli do 50 soba treba da imaju polumehanizovanu perionicu rublja, a oni sa vie
od 50 soba potpuno mehanizovanu, tako da sve poslove u vezi s pranjem, peglanjem
276
i suenjem obavljaju maine. Prema nekim miljenjima, mehanizovana perionica je

rentabilna ve za hotele od 40 soba ako u svom sastavu imaju restoran i kafanu.
Savremena perionica rublja raspolae mainama za pranje (koje mogu biti razliitih sistema), centrifugama za ceenje rublja, mainama za peglanje rublja, kao i posebnim suionicama na topao vazduh. Postoje i takve centrifuge u kojima se rublje
odmah osui ,pa se zatim moe poslati na peglanje, a nije ga potrebno posebno suenje. Pranje rublja u hotelima i motelima moe biti organizovano i reeno na jedan od
sledeih naina:
ugovor o pranju vea sa nekom spoljnom komercijalnom perionicom;
centralizovana perionica za vie hotela odreene grupe na datoj lokaciji;
samostalna perionica u okviru hotela.
Politika pranja rublja zavisie od raspoloive opreme i relativnih trokova, uzimajui u obzir trokove izgradnje prostora, tehnikih ureaja i opreme, tekue trokove,
probleme lokacije, buke, poara, kao i mogua ogranienja zbog same prirode lokacije38.
Prednosti samostalne perionice proizlaze iz bolje kontrole, ukljuujui i brzo vraanje rublja u opticaj, poveanje veka trajanja rublja i nie trokove. ak i u malim
objektima, ije se rublje pere na drugom mestu, poeljno je instalirati malu automatsku mainu za pranje vea za korienje u sluaju nude, kao i za potrebe slube domainstva.
U savremenom hotelskom poslovanju praktino svi proseni ili malo bolji hoteli
vode svoju sopstvenu veernicu, da bi kontrolisali kvalitet i da bi obezbedili dostupnost posteljine u svako doba kao i da smanje trokove prenosa posteljine.
Prostori veernice i odravanja istoe su usko povezani i trebalo bi da budu jedan
pored drugog iako se pojedinano/zasebno vode.
Vei hoteli mogu imati i vee zahteve to se tie pranja, kao to su pekiri koji
se koriste pored bazena. Prostorije za veernice i odravanje istoe imaju kljune
zajednike zahteve koji se tiu servisiranja gostinjskih soba i obezbeivanja uniformi
osoblja i drugog rublja/posteljine.
Prostor neophodan za ove prostorije je, otprilike, standardan od 0,9 do 1,3 m2 po
sobi zato to veina zahteva koji stiu u veernicu zavisi od samih soba. Ti zahtevi su
najmanji u malim gostionicama pored puta i veim tranzitnim hotelima sa poslovnom
klijentelom (preko 600 soba) iako su ovo dve potpuno razliite vrste hotela. U velikim
odmaralitima, objektima sa proirenim funkcionalnim prostorijama za uslugu hrane
i pia i u hotelima najvie klase/luksuznim, ovi zahtevi seu do najviih ekstrema. Potre38

Koliina rublja po zauzetoj sobi u hotelu varira u zavisnosti od vrste i kategorije hotela. Prosean hotel
3,6-4,0 kg, hotel nie kategorije ili hostel 2,7 kg, restoran ili drugi servisi 0,5-0,9 kg, u proseku hotel ili
motel (ukupno) 4,5 kg, hotel visoke kategorije (ukupno) 5,9 kg.
Perionica u proseku funkcionie 40 asova nedeljno, to omoguava optereenje od 0,4 do 0,7 kg/ uz
korienje 70% kapaciteta. Prilikom proraunavanja kapaciteta treba dodati jo 50% na utvreni kapacitet, kako bi se zadovoljila maksimalna tranja u periodima koncentrisanog korienja. Struktura rublja
koje se pere je u proseku sledea: 70% krevetskih arava, stoljnjaci, odea; 25% pekiri, bade mantili i sl.,
5% uniforme i razliiti odevni predmeti gostiju.
277
ban prostor je, otprilike, jednako podeljen izmeu veernice i prostorija za odravanje
istoe objekta, ukljuujui njihove pojedinane pomone prostore.
Unutranji izgled veernice dizajnira osoblje tehnike slube hotelskog kompanijskog menedmenta ili konsultant za dizajn veernice, a ponekad mu pomau vei
komercijalni proizvoai opreme. Hotelsku veernicu bi trebalo smestiti na najniem
spratu da bi se smanjila mogunost da buka ili vibracije iz veernice zasmetaju u javnim
prostorijama ili prostoru u kome su gostinjske sobe. Naredna tabela nabraja osnovne
zahteve planiranja ove dve oblasti.
Prostor za sortiranje rublja i skladitenje (za tekuu upotrebu i za zamenu), opravku, kao i kolica i kontejneri koji slue za transport, moraju se nalaziti u prostoriji u blizini
perionice. U okviru ove prostorije deo povrine treba da bude rezervisan za administraciju slube domainstva, tj. perionice, pa mora imati sto, stolice, kartoteku i telefon. U
veim hotelima (vie od 500 soba) ova kancelarija je jasnije odvojena, ali treba da omogui vizuelni pregled (kroz stakleni zid) prostorije perionice radi kontrole i sigurnosti.
Ostave za rublje zahtevaju toplu i suvu mikroklimu, sa izduvavanjem vazduha usmerenog ka perionici. Intenzitet svetlosti treba da bude: opta ostava za rublje 160 lux;
perionica, opti radni prostor 160; suvo ienje, peglanje 260; opravka i ivenje 320 lux.
Tipini zahtevi za hotelsko rublje su 45 kompleta po sobi, u zavisnosti od efikasnosti perionice i koliine koja se dri u rezervi (najee 1 komplet po sobi). Objekti
za porodini i turistiki smetaj gde se due boravi zahtevaju manju koliinu rublja (3
do 3,5 kompleta po sobi). Prostor neophodan za skladitenje rublja, pratee prostorije i
radionicu za krpljenje i opravke najee iznosi 0,4 m2 po sobi ili vie.
Police i pregrade koje se koriste za skladitenje rublja treba da budu najmanje 600
mm iroke, otvorene radi lake cirkulacije vazduha i prilagodljive do 1,5 m visine. Treba
izbegavati bilo kakva metalna ispupenja i otre ivice koja mogu da otete rublje ili povrede radnika. Police moraju biti stabilne i dobro privrene.
Tabela 23 Planiranje veernice i prostora za odravanje istoe veernica
Mora se obezbediti otvor niz koji e padati posteljina, koji e imati kontrolu dima, ventilaciju
i zakljuan pristup.
Isplanirati neprekidan protok posteljine i uniformi kroz krug veernice.
Uzeti u obzir zatitu energetskih izvora kao to su grejai za svu opremu.
Obezbediti maine za suenje vea, naroito u boljim i luksuznim hotelima.
Obezbediti zakljuano spremite za hemijske preparate iz veernice.
Odravanje istoe
Smestiti kancelariju na istom nivou radi vizuelne kontrole veernice i prostora za odravanje
istoe.
Smestiti prostor u kome se dre uniforme dalje od glavnog servisnog koridora, najbolje bi bilo
u istoj prostoriji gde su ormarii.
Omoguiti odvojeno spremite za posteljinu iz odreenih departmana, kao to su prostorije
za hranu, pie i klub za oporavak.
Obezbediti zakljuanu sobu za gostinjske stvari; takoe obezbediti spremite za izgubljeno
naeno .
Kreirati odvojeni prostor za nonu smenu koja ima pristup opremi i zalihama za ienje.
278
Tabela 24 Cirkulacija vea

Prljavo rublje se sakuplja iz soba, restorana i drugih prostorija i donosi kolicima u servisna
odeljenja. Hodnici treba da budu bez stepenika i zatieni od oteenja (posebno servisna vrata). Za vertikalni tranzit obezbeuju se posebne cevi za rublje i servisni liftovi, koji
moraju biti pogodno postavljeni u odnosu na perionicu. Primljeno rublje se u perionici
sortira, meri i rasporeuje u posebne kontejnere ili kolica, a zatim se nosi na pranje.
Oprema za pranje u malim hotelima ili komercijalnim perionicama je u normalnim uslovima automatska, sa pretpranjem, pranjem, ispiranjem i centrifugiranjem. U velikim jedinicama obezbeuju se posebne maine sa hidroekstraktorom. Osnovnu opremu ine i
sua, ureaj za peglanje ravnog rublja sa peglom za odeu ili mogunou runog peglanja za pojedine vrste odee. Najvei pojedinani ureaj je maina za peglanje ravnog vea
i ona u najveoj meri odreuje raspored opreme u perionici. Pomoni ureaji mogu da
ukljue i mainu za savijanje arava kako bi se smanjio manuelni rad vezan za ovaj posao.
Radni stolovi su neophodni za inicijalno sortiranje i finalno pakovanje, a potreban je i prostor za skladitenje sapuna, deterdenata i drugih sredstava. Servis za pranje linog rublja
gostiju, oprema (suvo ienje, radni sto, pegle, police) treba da se nalazi u posebnoj prostoriji. U perionicama treba preduzeti odgovarajue protivpoarne mere, a odreenim
merama treba spreiti irenje buke u druge delove hotela.
12.5. OSTAVE I RADIONICE

12.5.1. Skladite za nametaj i rezerve
Skladite je neophodno za nametaj koji se opravlja ili privremeno odlae radi promene namene odreenih prostorija, rezervni nametaj za buduu zamenu i ostalo
(televizori, kolevke, stolovi, stolice).
Skladita nametaja treba da budu to je mogue blie odgovarajuim prostorijama kojima je nametaj namenjen (banket- sale, sobe, restorani), a centralna ostava se
koristi samo za opravke u radionici, bojenje i ponovno tapaciranje.
Povrina prostora neophodnog za skladitenje nametaja iznosi 0,2 do 0,3 m2 po
sobi, a precizniji zahtevi zavise od poslovne politike hotela u odnosu na obim i nain
internog odravanja; koliine slobodnostojeeg nametaja (u odnosu na ugraeni),
i obim fleksibilnosti u prilagoavanju banket-sala i drugih prostorija za kongrese i
sastanke.
Posebna ostava je neophodna za razliite predmete koji se dre u rezervi ili su u
toku relokacije, odnosno kada neke specifine prostorije treba da budu snabdevene
porculanom, kristalom, srebrninom i ostalom skupom opremom za stolove. U ovim
sluajevima najvaniji zahtev su sigurnost i suva mikroklima. Panju takoe treba posvetiti zatiti od insekata i glodara, kao i istoi i eliminisanju praine (npr. od neobraenih betonskih povrina). Intenzitet svetlosti treba da bude oko 150 lux. Standardne
povrine za ova skladita su od min. 0,1 m2 do 0,20,4 m2 po sobi.
279
12.5.2. Radionice i prostorije za odravanje

Obezbeenje uslova za odravanje veoma varira, ali je sve vea tendencija korienja usluga servisnih preduzea van hotela koja rade po ugovoru, i to na svim aspektima odravanja hotela.
Izuzetak ine hitni radovi u sluaju nude, u velikim hotelima gde treba odrati
visok nivo usluga, kao i u situacijama kada su spoljne servisne usluge neadekvatne.
Ove prostorije se najee kombinuju kako bi se efektivnije iskoristio prostor. Prilikom utvrivanja rasporeda i razmetaja opreme neophodno je uzeti u obzir razlike
u vrsti rada i opasnosti od poara. Radi sigurnosti i efikasnosti intenzitet osvetljenja
treba da bude 300 lux, a intenzitet ventilacije 23 promene vazduha na as, sa poveanjem intenziteta kada je instalirana oprema za izduvavanje (pri radu kompresora
za bojenje ili maina za seenje i obradu drveta). Povrine treba da budu trajne ali
pogodne da budu lako iene i ponovo dekorisane. Beton treba da bude tako obraen
da ne bude generator otpadnih estica i praine.
Prostori s opremom za mehaniara ne moraju neophodno da budu smeteni uz
servisnu oblast iako bi trebalo da budu blizu veernice, kuhinje i drugih prostora koji
najvie koriste elektrinu energiju, a zbog raznih vrsta ekonominih operacija. Zapravo, sobe s opremom se mogu smestiti du odvojenog servisnog koridora, radi bolje
kontrole i nadzora. Ipak, odravanje i sluba elektriara rade 24 asa. Zato moraju
direktno biti povezani sa pozadinskim delom kue i servisnim liftovima. Takoe treba
obezbediti i zgodan pristup iz pravca istovarne oblasti, da bi se omoguilo donoenje opreme i materijala za aktivnosti elektriara. ematski plan pokazuje organizaciju
ovog departmana sa ukljuenim brojnim prostorijama za popravku i odravanje koje
su zbijene oko kancelarija.
Kancelarije i radionice zahtevaju oko 0,3 i 0,5m2 po sobi; prostor neophodan za
mehaniara i elektriara varira zavisno od faktora kao to su klima, veliina hotela,
vrste konstrukcije, orijentacija i operativni ciljevi. U veini sluajeva arhitekta i inenjeri zajednikim snagama, odreuju neophodan prostor za ove funkcije koji se mora
odvojiti u graevinskom sistemu.
12.6. IENjE I ODLAGANjE OTPADAKA

12.6.1. Sakupljanje otpadaka
Odnoenje otpadaka iz individualnih prostorija zgrade i njihovo privremeno skladitenje i odlaganje predstavljaju tekoe za hotel. Alternativna reenja za prikupljanje
otpadaka u okviru zgrade obuhvataju sledee elemente.
Vertikalne cevi i kanali. Za visoke hotele cevi predstavljaju najpogodniji
nain uklanjanja otpadaka sa spratova. Prihvatne prostorije s otvorima, kao i
280
terminalna prostorija sa kontejnerom za otpatke, moraju biti zatieni i ventilisani kako bi se spreilo irenje neprijatnih mirisa i buke. Neophodno je obezbediti i odgovarajuu protivpoarnu zatitu. Cev za otpatke mora biti striktno
odvojena i izolovana od cevi za rublje.
Sistem za pretvaranje otpadaka u kau. Pretvaranje u kau moe biti korieno za tretiranje otpadaka od ostataka hrane iz kuhinje i perionice posua, kao
i za baene dokumente i hartiju. Korienje vode smanjuje ostatak prljavtine
i praine, kao i opasnost od poara. Ogranienja se mogu odnositi na koliinu
koriene vode za ove svrhe, kao i na preterano izbacivanje vrstih supstanci u
javnu kanalizaciju.
Individualne kante za otpatke i vree. Kante se mogu koristiti u sobama za
prikupljanje otpadaka, a zatim se otpaci bacaju u cevi ili kontejnere. Otpaci se
pre bacanja u cev stavljaju u kese kako bi se spreilo zagaivanje, prljanje cevi
i irenje neprijatnih mirisa.
12.6.2. Deponovanje otpadaka
Deponovanje otpadaka iz zgrade zavisi od lokalnih propisa. Spaljivanje otpadaka ima prednost jer omoguava kontinuirano unitavanje sa minimumom skladinog
prostora i transporta. Toplota koja se razvija prilikom spaljivanja moe se koristiti za
zagrevanje. Negativni efekti su: praina i estice od sagorevanja, izbacivanje dima, to
zahteva postavljenje skupih filtera; promenljive koliine, sastav i kalorina vrednost sa
malom masom; problemi rukovanja i funkcionisanja, ukljuujui razdvajanje metalnih i staklenih otpadaka, kao i uklanjanje pepela.
Otpaci se sakupljaju vozilima lokalnog komunalnog preduzea za odravanje istoe (gradska istoa) i odnoenje otpadaka daleko od hotela na posebne deponije.
Pri planiranju panju treba posvetiti pristupu vozila i uslovima privremenog skladitenja otpadaka. Mogue je instalirati i maine za sabijanje otpadaka kako bi im se
smanjila zapremina, to umanjuje trokove odnoenja.
Recikliranje otpada je takoe vaan faktor ekonominosti. U hotelima i motelima
otpaci hrane (pomije) imaju vanu ulogu u ishrani domaih ivotinja, pa je zbog toga
neophodno ostatke hrane pakovati u posebne kante ili kese i uvati na hladnom mestu. Reciklaa otpadaka od stakla, papira, plastike i metala je sve ea, pa se u gradovima postavljaju posebni kontejneri za svaku vrstu otpadaka.
12.6.3. ienje zgrade
Centralni vakuumski sistem moe biti instaliran u hotelu kako bi se smanjio broj
individualnih maina (usisivaa) i njihovih skladita, servisiranja, buke, stvaranja praine i problemi ienja. Prikljuke je potrebno obezbediti u intervalima od 15,2 m
281
du hodnika i uz gostinske sobe. Prikljuci su najee od metala, ali su cevi unutar

sklopa najee od polivinil-hlorida. Vazduh se usisava i izbacuje kroz velike usisne
komore snabdevene filterima. Centralna vakuumska oprema (umesto individualnih
usisivaa) takoe se moe instalirati i u drugim objektima, kao to su moteli, hoteli,
bolnice, gde se svakodnevno organizuje ienje.
12.6.4. Aparati za ienje
Usisiva praine. Na domaem tritu mogu se nabavljati razliiti aparati za ienje podova, tapisona, tepiha, kao i za i mokro ienje.
Ispraiva. Ispraiva se upotrebljava za ienje tepiha ili tapisona. Moe se
upotrebljavati i kao usisiva i kao ispraiva. Motor ima snagu od 250 W i 13.000
obrtaja u minutu.
Aparat za mokro ienje podova. Moe se upotrebiti za ienje itisona i tepiha
penom, kao i za ienje parketa. Opremljen je brojnim etkama koje mu osiguravaju
svestranu primenu i delotvornost.
Aparat za poliranje parketa. Radi na principu rotirajuih etki. Ima motor jai
od usisivaa.
Aparat za ienje cipela. Radi takoe na principu rotirajuih etki koje se stavljaju u pogon ubacivanjem kovanog novca u aparat ili pritiskom na odreeni prekida.
Stavlja se obino u predvorje hotela, a veliki hoteli ga imaju na svakom spratu.
Pranje prozora - Prozori se mogu prati s unutranje strane ukoliko se otvaraju
tako da mogu biti pristupani i sa spoljnje strane. Ukoliko nije mogue pranje iznutra,
neophodno je obezbediti opremu za pranje spolja. U tom smislu mogua su sledea
reenja: staza oko objekta sa direktnim pristupom do prozora pomou merdevina i
drugih pomagala (ovo vai za niske zgrade i delove zgrada); balkoni i terase; izboine
na fasadi sa sigurnosnim elementima radi pristupa prozorima; pokretne platforme
okaene o nosae na krovu, vodeni mrkovi sa ureajima za daljinsku kontrolu brisanja.
Nain pranja prozora (staklene fasade) mora biti utvren u inicijalnoj fazi projektovanja zgrade jer moe biti vaan za konstrukciju i oblikovanje zgrade. Moe se
koristiti ista oprema za pranje staklene fasade (obloge).
U veini hotela prozori se iste iznutra. Zbog bezbednosti, zvune i temperaturne izolacije, gostima je esto onemogueno da sami otvaraju prozore. Prozor moe
otvarati samo ovlaeno osoblje posebnim kljuem radi pranja i opravke. Prilikom
otvaranja i pranja prozori moraju biti opremljeni posebnim ureajima koji tite od
pada ili loma.
ienje snega i leda - Uklanjanje snega i leda je neophodno tokom zime u hladnim i umerenim klimatskim pojasevima. Neophodno je raistiti pristupne puteve,
282
staze, mostove, koji povezuju zgrade, kao i krov, atrijume, ulaze, pristup vozilima,
parking itd. Odgovarajua oprema je nuna u zimskim centrima, tranzitnim i drugim hotelima. Alternativna reenja obuhvataju elektrino grejanje, podzemne kablove, cirkulaciju tople vode (sa dodatkom etilen-glikola kako bi se spreilo zamrzavanje)
i korienje toplog vazduha.
Slina oprema se moe koristi na rekreacionim povrinama i u zatvorenim vrtovima, u umerenim klimatskim pojasevima. Na ovaj nainu se mogu zatititi osetljive
biljke i stvoriti prijatan ambijent.
Sneg se moe istiti i razliitim mainama, kao i manuelno uz lopatama i aovima.
283

1. Koje su uobiajene dimenzije rekreacionih sadraja?
2. Koje su kljune stavke za planiranje bazena?
3. ta sve treba da sadri wellnes centar?
4. Koja je oprema neophodna za osoblje hotela?
5. ta sve sadre kancelarije izvrnog osoblja?
6. ta sve sadre kancelarije za prodaju i ketering?
7. Objasnite nain organizacije i ureenja kuhinje i kuhinjskih i pomonih prostorija.
8. Koje su uobiajene dimenzije kuhinje?
9. Navedite neophodnu kuhinjsku opremu.
10. Objasnite opanosti i zatitu na radu u kuhinji.
284
GLAVA
XIII
UNUTRANJA SREDINA,
SIGURNOST I BEZBEDNOST

objasnite znaaj osvetljenja u hotelu;
razumete probleme prenosa buke, kao i naine reavanja;
znate planiranje izgradnje za poveanje sigurnosti;
objasnite ostvarivanje protivpoarne zatite;
znate kakva treba da bude soba otporna na poar;
znate kako se regulie protivpoarna zatita u atrijumskom hpotelu.
13.
SPECIFINI ZAHTEVI I STANDARDI
izajn enterijera i dekor hotela, motela ili nekog drugog ugostiteljskog objekta za
smetaj, moraju da ispune brojne specifine zahteve.
Komercijalizacija: hotel mora biti atraktivan, izazivati panju i interesovanje,
ispuniti oekivanja, obezbediti poeljni nivo usluga, ostaviti utisak poverenja u
standarde objekta i najzad ostaviti trajnu prijatnu uspomenu.
Operaciono tehniki aspekti: hotel mora biti pogodan za lako ienje i odravanje, mora dugo odravati dobar izgled i visoke standarde, treba da bude
pogodan za brzu opravku i zamenu uz minimalno ometanje normalnog funkcionisanja.
Finansijski: hotel mora da obezbedi maksimalne koristi od prostora i opreme
uz minimalne trokove odravanja i renoviranja.
Udobnost takoe zavisi od standarda kontrole unutranje sredine. Nain i boja
osvetljenja, toplota ili hladnoa vazduha, vlaga, sveina i kretanje vazduha, visina buke
itd. bitni su faktori koji uz ostale utiu na komfor i udobnost hotela.
Standardi unutranje sredine uveliko zavise od namene i posebnog korienja svake prostorije, kao i promena spoljnih uslova (dan/no, toplo/hladno, vlano/suvo).
13.1. OSVETLJENJE
Hoteli svih kategorija imaju elektrinu rasvetu. Ona se prikljuuje na javnu elektrinu mreu, gde god ona postoji i ako elektrini vod daje dovoljnu energiju danju
i nou. U suprotnom, hotel se mora snabdeti elektrinom energijom iz sopstvenog
agregata. Sistemi elektrinih instalacija su glavni deo svakog projekta izgradnje, pa je
isti sluaj i s izgradnjom hotela. Meutim, dizajner treba da osvetljenje hotela smatra
elementom dizajna, a ne naukom izgradnje. Predvorja, atrijumi, restorani, prostori za
zabavu, sale za sastanke i banket-sale i hotelske sobe svoj uspeh duguju komfornom i
kreativnom osvetljenju koliko i bilo kom drugom elementom dizajna. Kao i u mnogim
drugim disciplinama, zahtevi su esto zasnovani na zdravom razumu. Na primer, svetlo u hotelskim sobama treba da bude adekvatno za itanje u krevetu, rad za radnim
stolom ili stolom, za brijanje ili minkanje. Ukoliko je bilo koje od ovih svetala slabo,
gost e se bar podsvesno nervirati. Osvetljenje u salama za sastanke takoe mora da
bude adaptirano. Trebalo bi da se kombinuje inkandescento osvetljenje za ambijent sa
neonskim svetlima koja se koriste u vreme sastanaka i halogenkama kada su posredi
postavke ili elja da se neto naglasi. Posebno dekorativno osvetljenje u restoranima je
od izuzetnog znaaja za stvaranje eljene atmosfere u prostorima gde se slui hrana.
287
Odgovornost za takav dizajn svetla obino se pripisuje dizajneru enterijera i konsultantu za osvetljenje, dok su arhitekti i inenjeri odgovorni za dizajn svetla u kancelarijama i tehnikom bloku. Meutim, na mnogim lokacijama postoje posebna ogranienja ukupne potronje energije. Za hotel je vana rasveta prilaznih puteva i same
okoline hotela (posebno za pansionske hotele u kupalinim, leilinim i planinskim
mestima), zatim rasveta proelja prilikom razliitih priredbi i sveanosti. Hoteli B, A i
L kategorije moraju imati u hodnicima orijentaciona svetla. Hotel mora imati cele noi
osvetljenu firmu (ime hotela). Ova rasveta se najee sprovodi neonskim svetlima.
Osvetljenje je bitan element arhitektonskog oblikovanja enterijera. Ono moe biti
korieno spolja, kako bi se istakli karakter i oblik zgrade, da bi se otkrio pogled na
unutranjost i tako privuklo interesovanje, ukljuujui i atraktivni ulaz u hotel. Funkcionalno spoljanje osvetljenje je neophodno zbog kontrole i bezbednosti objekta.
Unutranje osvetljenje takoe moe da slui za isticanje odreenih elemenata dekora, za stvaranje utiska prividnog poveanja ili smanjenja prostorije, stvaranje atmosfere, utiska topline, intimnosti, boja i kontrasta. Osvetljenje se koristi i za privlaenje
panje na znake, pokazivae pravca i prepreke (npr. stepenice, promene nivoa i sl.).
Raznovrsnost moe biti obezbeena na vie naina:
promenljiv intenzitet svetlosti;
materijali sa razliitim karakteristikama reflektovanja i prenoenja svetlosti;
poloaj izvora svetlosti i promenljivost smera i distribucije;
izvor svetlosti moe biti u boji i/ ili zasenen.
13.2. BUKA, ZVUNA IZOLACIJA I AKUSTIKA

Prenoenje buke iz jedne u drugu prostoriju u hotelu bitan je problem utilitarnog
oblikovanja i ekonomine konstrukcije zgrade. Spoljna buka je takode potencijalni
izvor ometanja (buka ulinog saobraaja, parkinga, aviona koji sleu i uzleu itd.).
Spoljna buka moe dolaziti i od aktivnosti u samom hotelskom kompleksu. Korienje
mehanikih ureaja, razliite tehnike opreme i instalacija u hotelu (cevi, klimatizacija, televizija, prinkleri, telefoni itd.) poveava broj i vrste moguih izvora buke, to
jo vie oteava problem efikasne zatite od buke.
Metodi za smanjenje buke mogu se klasifikovati u tri osnovne kategorije: planiranje, izolacija i apsorpcija.
Gotovo svaki deo hotela, ukljuujui i javne prostorije (predvorja, foaje u salama za
sastanke, saloni za zabavu, barovi), objekte za rekreaciju, uslune prostorije (kuhinje,
perionice, prostori sa mainskim ureajima, prostori za prijem robe i izbacivanje smea), i audio-ureaji i sadraji za zabavu i druenje u hotelskim apartmanima podloni
su neeljenoj buci. Osim toga, blizina auto-puteva i aerodroma, iako je vana kada je
posredi privlaenje posetilaca, stvara dodatne probleme zbog buke.
288
Utvreni su standardi u vezi sa nivoom buke da bi se identifikovala potrebna akustina separacija neophodna izmeu odreenih prostora da bi se smanjio nivo buke.
Na primer, particije koje razdvajaju sale za sastanke rangiraju se sa 4448 STC (sound
transmission class klasa prenosa zvuka), to odraava proseno smanjenje u decibelima koje se postie odreenom vrstom konstrukcije. Particije hotelskih soba treba
da budu rangirane sa 50 ili vie, dok ostale mogu da variraju izmeu 35 i 50. Najozbiljniji problemi u vezi s akustikom koje treba da ree arhitekta i konsultanti javljaju
se izmeu:
susednih hotelskih soba (ukljuujui hotelska kupatila)
susednih sala za sastanke
spoljnog prostora i sala za sastanke ili hotelskih soba
liftova/predvorja sa liftom i hotelskih soba
soba za zabavu i hotelskih soba
kuhinje i restorana
soba za serviranje i banket-sala
prostora sa mainskim ureajima i javnih prostorija ili hotelskih soba
rashladnog tornja na vrhu krova i penthaus apartmana
perionica i susednih javnih i gostinskih prostorija.
Dozvoljeni su sledei standardi buke u pojedinim hotelskim prostorijama (izraenim NR normama): soba 2530, dnevna soba 20, koncertna dvorana i pozorite 20,
kongresna sala 25, soba za sastanke 30, restoran 45, radionica 65 itd.
Konstrukcija drutvenih prostorija treba takoe da zadovolji akustine zahteve
dobrog kvaliteta zvuka, ukljuujui i kontrolu odjeka. Ovo je posebno vano u kongresnim dvoranama i salama za sastanke. Optimalno prenoenje i jasnoa govora i
muzike moe biti oteano zbog este promene namena prostorije, njenih dimenzija i
rasporeda nametaja.
Spoljna buka moe ulaziti direktno (kroz otvoren prozor, ventilatore, klimatizacijom itd.) ili indirektno preko rezonance pojedinih povrina (prozori, zidovi, podovi,
krovovi). Buka u odreenoj prostoriji u principu je odreena bukom od saobraaja,
meutim, efekat na svaku sobu zavisi od njene udaljenosti, ugla i zatite od glavnog
izvora buke, kao i od efekata vetra i maskirnih zvukova (npr. morski talasi), njihove
frekvencije i trajanja, posebno tokom noi. Spoljna buka moe takode poticati od aktivnosti samog hotela (kuhinja, utovar i istovar, kompresori i ventilatori itd.) i rekreacionih aktivnosti (bazeni, tereni za igru i sl.). Maksimalna dozvoljena buka tokom
noi, izraena u decibelima (dBA), iznosi u proseku izmedu 45 i 70 dBA, u zavisnosti
od lokacije hotela (centar grada, planina, more itd.).
Buka najee ulazi u sobu kroz prozor. Za veinu hotela u turistikim mestima
i ruralnim zonama, kada hotel nije izloen buci od saobraaja, jednostruko staklo je
dovoljno pogotovo za prozore koji se otvaraju. Dvostruko staklo koje slui za toplotnu
289
izolaciju,takoe umanjuje prenoenje buke niske frekvencije karakteristine za buku

saobraaja. U ovom sluaju neophodna je vea irina vazduha (razmak izmeu dva
stakla) od najmanje 100 mm kako bi se obezbedila bolja zvuna izolacija. Od lokacije i
kategorije hotela zavisie i debljina prozorskih stakala, kao i njihov razmak, s tim to je
efikasnost izolacije upravo proporcionalna debljini stakla i razmaku izmeu stakala na
prozoru. Staklo je najee debelo 3 do 4 mm, a razmak izmeu stakala je u principu
izmeu 20 i 50 mm, pa do 200 mm i vie u hotelima visoke kategorije lociranim u veoma bunim ulicama u centru grada, u blizini auto-puta ili aerodroma.
13.3. SIGURNOST OBJEKTA

Pitanja bezbednosti nisu ograniena na planiranje i konstrukciju. Ona takode ukljuuju korektno korienje opreme i ureaja, pravilno upravljanje i efikasno odravanje.
Sigurnost je takoe u vezi sa higijenom i potovanjem zakonskih i osiguravajuih zahteva, kao i standarda obuavanja personala.
13.3.1. Zakonski aspekti
Bez obzira na razlike u zakonodavstvu od zemlje do zemlje, kao i detalje predviene
lokalnim propisima, sledee bitne oblasti su pod zakonskom kontrolom:
odgovornost vlasnika (investitora) i njegovog arhitekte i izvoaa radova da
rade u skladu sa standardima koji obezbeuju bezbednost konstrukcije zgrade,
i adekvatne sanitetske mere,
obaveza vlasnika ili korisnika hotela da odrava objekat tako da bude bezbedan;
obezbeenje zatite zdravlja i sigurnosti zaposlenog osoblja u objektu;
specifini zahtevi koji se odnose na protivpoarnu zatitu i sredstva spasavanja
u sluaju poara, higijena hrane i dozvole za posebno korienje (prodaja alkohola, zabava itd.);
uslovi za klasifikovanje, kategorizaciju, finansijsku pomo i otplatu duga za razliite vrste turistikih smetajnih objekata;
zahtevi osiguranja i uslovi odreeni ugovorima o osiguranju;
standardi sigurnosti koji se donose za tehnike instalacije, elektrinu i mehaniku opremu, posredstvom tehnikih propisa.
Nesreni sluajevi
Nesreni sluajevi mogu biti direktno pripisani neodgovarajuem planiranju, konstrukciji i odravanju, ili nastati kao posledica psiholokih ili fizikih greaka pojedinaca. Psiholoki faktori obuhvataju neznanje, urbu, umor, nepanju, depresiju itd., a svi
ovi faktori mogu biti pojaani loom konstrukcijom i odravanjem objekta. Problemi
290
uzrokovani zakazivanjem pojedinih ula, ogranienim kretanjem i kontrolom, i ostalim fizikim ogranienjima, moraju se takoe uzeti u obzir. Ovo je naroito vano prilikom izgradnje smetaja za starije osobe, invalide i druge kategorije gostiju i personala
koji mogu biti pogoeni boleu ili invaliditetom.
Konstrukcioni aspekti rezime
Radne povrine
Planiranje. Bezbedno postavljanje opreme treba da ostavi dovoljan radni
prostor i prostor za cirkulaciju. Prilikom utvrivanja razmetaja treba uzeti u
obzir rizike od vatre, temperature, elektrinih udara, pokretnih delova itd.
Ostave. Odgovarajua visina i dimenzije polica, odgovarajui nosai
Podovi. Ne smeju da se klizaju; moraju se efikasno istiti i odvodnjavati,
mora biti jasno obeleena promena nivoa, stepenice ili rampe.
Osvetljenje. Pogodno osvetljenje za vizuelni rad, optimalno locirana oprema
sa dovoljnim optim difuznim osvetljenjem kako bi se izbegli prejaki kontrasti,
senke i zasenjivanje.
Vrata. Oscilirajua vrata treba da budu postavljena u odnosu na tip i smer
prometa (cirkulacije), irina, raspon i vidljivost. Mogu biti potrebni providni
paneli.
Ventilacija i temperatura. Mogu da budu dodatni faktor u izazivanju nesrenih sluajeva. Temperatura i relativna vlanost moraju biti kontrolisani. Buka
takoe mora biti smanjena na podnoljiv nivo.
Opte prostorije
Podovi. Ne smeju biti klizavi, sa promenama nivoa ogranienim samo na
onim mestima gde se mogu oekivati i gde su jasno oznaeni.
Stepenice. Moraju biti korektno proporcionirane, odgovarajue ali ne preterane irine i visine. Izuzimajui ulaz, stepenice treba da budu grupisane u skupove od minimum tri stepenika. Posebnu panju treba posvetiti odmoritima,
draima, gelenderima i sl..
Rampe. Bitne su za goste u invalidskim kolicima, postavljaju se kako bi se
izbegle stepenice i pragovi. Ove rampe se takoe koriste za servisna kolica.
Rampe ne smeju biti klizave, treba da imaju drae s obe strane, ugao nagiba i
duina su kritini faktori.
Vrata. Zahtevi slini onima koji se odnose na radne prostorije. Dimenzije
vrata, rukohvati i ostali detalji su odreeni odgovarajuim propisima. Staklena
vrata moraju imati dra za ruke ili neko drugo jasno oznaavanje.
Prozori. Treba na odgovarajui nain reiti problem ienja spolja i iznutra,
kao i opasnost od sluajnog otvaranja. Prozorska krila koja se otvaraju oko
90 % ili vie, ili klizni prozori moraju imati ureaj za zakljuavanje. Granica
291
dostupnosti za ruku je oko 500 mm a razmak od 95 mm je minimalan za ubacivanje ruke.

Niski prozori mogu da izazovu vrtoglavicu i zato treba da imaju preku ukoliko je visina ispod 1.120 mm.
Liftovi - Bezbednost funkcionisanja i kontrolni mehanizmi moraju biti uzeti u
obzir prilikom planiranja. Izuzimajui teretni lift, neophodno je automatsko
funkcionisanje lifta. Odgovarajua spratna odmorita, izbegavanje prepreka
slobodnoj cirkulaciji i dobro osvetljenje vani su konstrukcioni elementi.
Hodnici. Obezbediti opremu protiv ulaska dima (automatsko zatvaranje vrata), vatre (povrinsko irenje vatre i otpornost na vatru). Osvetljenje i ventilacija se posebno oznaavaju i takoe su vani.
Sobe i apartmani
Bezbednost elektrine instalacije. Postavljanje odgovarajuih osiguraa i zatita kablova. Efikasno uzemljenje i odgovarajua lokacija prikljuaka i prekidaa.
Kupatila. Ergonomsko oblikovanje opreme kako bi se omoguilo optimalno korienje i lako ienje. Moraju biti obezbeeni odgovarajue postavljene
slavine i tuevi, povrine se ne smeju klizaju i mora biti dovoljno prostora za
kretanje. Takoe je vano obezbeenje elektrinih instalacija.
Kuhinja. Slini zahtevi se odnose, zajedno sa planskim zahtevima, na lociranje poreta i mehanike opreme i drugih ureaja. Postavljanje osvetljenja mora
biti u funkciji radnih povrina i opreme.
Invalidi. Specijalna oprema je neophodna za invalide i starije osobe. Ovo
obuhvata planiranje i opremu pristupnih puteva, nain otvaranja vrata, pomagala za podizanje u kupatilima i sobama, i ostale posebno oblikovane ureaje
za pokretanje i olakavanje kretanja invalida.
Upravljanje i odravanje
Maine i oprema. Zatita i ograivanje, obuavanje za korektno korienje,
redovno odravanje i testiranje. Obuka i oprema za prvu pomo.
Zgrada uopte. Redovno odravanje objekta. Potovanje zahteva i postupka
protivpoarne zatite i evakuacije u sluaju nude. Obuavanje personala i informisanje gostiju.
13.4. PROTIVPOARNA ZATITA

Sve konstrukcije, naroito hoteli, podleu brojnim propisima koji se proteu od
propisa za zatitu od poara i propisa za ouvanje zdravlja i bezbednosti. Kada predloeni hotel ispuni nadlena pravila koja se odnose na planiranje i zoniranje, i koja reguliu upotrebu, visinu, prostiranje, gustinu i dodatne ekoloke zahteve, detaljni projekat
292
mora da bude u skladu s lokalnim propisima za izgradnju. Njihova namera jeste da

zatite javnost od defektnih projekata ili konstrukcija; zato se oni uglavnom odnose
na konstrukciju (ukljuujui materijale i pokretno i sopstveno optereenje) i kritine
okolnosti. Cilj je konstrukcija koja e biti otporna na poar ili druge opasnosti i koja e
zatititi stanare sve dok oni ne budu mogli da napuste graevinu. Elektrina instalacija, mainski ureaji, liftovi, vodovodna instalacija i sistem rasprivaa vode, kao i galanterija enterijera takoe moraju da budu regulisani propisima. Ostali vani propisi
koji moraju biti ispotovani u SAD ukljuuju Zakon o Amerikancima sa invaliditetom
(ADA) i Pravila i propise Agencije za zatitu ivotne sredine (EPA).39
Prema raspoloivim statistikim podacima u Velikoj Britaniji, najvei broj hotelskih poara nastao je u kuhinji (23 %), zatim sobama (18 %), u skladitima (12 %), u
holovima, hodnicima i liftovima (9 %), u barovima (4 %), i u foajeima i salonima (4
%). Najei uzrok poara su oprema za kuvanje (17, 8%), pribor za puenje (17,4 %) i
elektrini ureaji i kablovi (11,2 %).
Dok se propisi neprestano auriraju u skladu sa novim iskustvima, oni se razlikuju
irom sveta, kao i u okviru odreenih zemalja kao to su SAD. Na primer, u nekim
delovima se ne zahteva uvek obnova itave graevine prilikom renoviranja. Hotelski
tehniki vodii esto zahtevaju standarde vee od standarda propisanih lokalnim zakonikom. Ova politika prepoznaje princip konzistencije u odravanju vieg kvaliteta
svih nekretnina, bez obzira na dodatne trokove ili nie standarde koje doputa lokalni zakonik. Propisi sadre tipine standarde koji se odnose na zatitu od poara i
ouvanje bezbednosti. (Walter A., str. 339)
Otpornost na poar: propisima je definisan broj sati za koje se razliiti elementi
konstrukcije odupiru poaru; od 45 minuta, do etiri sata.
Kompartmentalizacija: propisi istiu neophodnost postojanja protivpoarnih
zidova izmeu prostora sa razliitom funkcijom (na primer, montanog dela i
parkinga).
irenje plamena: propisi ocenjuju zavrnu obradu enterijera na osnovu njene
mogunosti da ogranii irenje poara, kao to se to meri pomou brzine irenja plamena koja se kree od 0 (nezapaljivo) preko 100 (crveni hrast) do vie
od 500.
Otpornost galanterije na poar: propisi opisuju galanteriju u pogledu irenja
poara i dima, naroito radi smanjenja toksinosti.
39
Svest o vanosti protivpoarne zatite i obezbeenje sigurnih sredstava za evakuaciju. Gosti su esto u
prolazu, esto su umorni jer stiu kasno. Neki od njih su stari, invalidi ili su u pratnji dece; Raspored
prostorija u zgradi je nepoznat kao i postupak u sluaju evakuacije; Postoji tendencija javljanja panike u
sluaju nude, s obzirom da se gosti nalaze u nepoznatom okruenju; Veliki broj ljudi, gostiju i drugih
posetilaca, moe biti grupisan u restoranima, banket salama, kongresnim dvoranama, itd. to moe da
stvori veliki problem efikasne kontrole i evakuacije; Izdrljivost zgrade na vatru esto zavisi od vrste
nametaja i opreme, kao i od njihovog sadraja. Mnogi delovi zgrade i odeljenja predstavljaju visok
rizik poara (kuhinje, podzemne garae, bojleri, kazani, izlobene hale, radionice, itd.); Personal radi u
smenama. Tendencija je da se smanji noni rad na minimum neophodan za nadzor i kontrolu.
293
Alarm za detekciju poara i sistemi za gaenje poara: propisi zahtevaju sisteme za detekciju poara i alarmne sisteme, a kod viespratnih hotela i potpunu
sprinkler zatitu.
Ograniena visina graevine i visina spratova: u posebnim sluajevima, propisima mogu da se ogranie visina i maksimalan prostor po spratu.
Maksimalan broj gostiju: propisima je utvren maksimalan broj posetilaca hotela na osnovu povrine prostora, kao i broj i veliina izlaza za odreenu vrstu
i veliinu prostora.
Neophodni izlazi: propisi zahtevaju postojanje bar dva nezavisna izlaza i njima
su utvreni zahtevi u vezi s njihovom irinom i zatitom od plamena i dima.
Tabela 25 Otpornost na poar i kompartmentalizacija
Otpornost elemenata konstrukcije na poar
Odvajanje funkcija hotela
3 sata
Konstrukcioni ram
Nosei zid i protivpoarni zidovi
Vrata u zidovima ija je otpornost 3 sata
2 sata
Konstrukcija poda
Krovovi
Zidovi koji okruuju vertikalna okna (stepenice, liftovi, tobogan za ve i smee)
Veina nenoseih spoljnih zidova
1,5 sat
Vrata u zidovima ija je otpornost 2 sata
1 sat
Particije u enterijeru
0,75 sati
Vrata u particijama ija je otpornost 1 sat
Otvori u veini spoljnih zidova
troasovna odvojenost
Plesna dvorana, sale za sastanke
i banket-sale, sale za izlobe
Ograeni restorani i saloni
Kancelarije i sobe sa raunarima
Kancelarije i sobe sa raunarima
Projekcione kabine
Odravanje (tesarstvo, slikarstvo ponovna zavrna obrada nametaja)
Kotlovi, transformeri, komutacioni ureaj i
prostorije sa generatorom
Parking garaa
Skladite
jednoasovna odvojenost
hotelske sobe
Prostori sa mainskim ureajima
kuhinja
Meutim, ak se i najnapredniji propisi ponekad razlikuju ili podleu raznim lokalnim tumaenjima. Na primer, potreban broj sprinklera u tipinoj hotelskoj sobi
se kree od dva do pet, u zavisnosti od lokalnih propisa i injenice da li soba gleda na
atrijum. Takoe, razliiti propisi utvruju alternativne metode odravanja izlaznih
stepenica koje su otporne na dim, ili putem pozitivnog pritiska na stepenicama ili sistemom za evakuaciju dima na dnu stepenica. Usred svih ovih razlika, meunarodna
hotelska delatnost odrava ono to ona smatra najviim standardima, ali u bilo kojoj
294
situaciji kada vlada insistira na potovanje lokalnih propisa mora se na pojedinanoj

osnovi odluiti o tome.
Nametaj, instalacije i zavrna obrada enterijera su, po pravilu, jedina najvea
opasnost hotela od poara, poto je galanterija, prevashodno pokrivai, glavni izvor
poara u hotelima. Materijali otporni na poar i plamen ocenjuju se na osnovu njihove sposobnosti da ogranie irenje poara i smanje opasnost od dima. Iako se matematikim modelima moe predvideti nain na koji se razliita galanterija ponaa u
sluaju poara i iako su razne laboratorije testirale stvarne uzorke, mnogi materijali
se razliito ponaaju u jedinstvenoj primeni ili situaciji. Na primer, ocene za brzinu
irenja plamena variraju u zavisnosti od boje tkanine, rastvora za ienje, pohabanosti, i razliitih tehnika instaliranja. Proizvodi koji su posebno napravljeni, a koji su
uobiajeni u hotelskim sobama, kao i u javnim prostorijama, obino se ne testiraju ili
su njihovi rezultati proseni. Da bi suzbili ove probleme, arhitekti i dizajneri enterijera
treba kompletno da dokumentuju selekciju i specifikaciju nametaja i zavrne obrade,
i u svakoj fazi dodeljuju odgovornosti proizvoau, montaeru ili vlasniku kada je
potrebno.40
Vaan aspekt planiranja je protivpoarna zatita onih delova zgrade koji su naroito podloni vatri i njihoveo razdvajanje i izolacija od ostalih delova zgrade. Protivpoarna zatita obuhvata sledee bitne aspekte:
strukturalna zatita, ukljuujui i otpornost na vatru razliitih elemenata i
komponenata zgrade i ogranienje upotrebe zapaljivih materijala sa visokim
stepenom povrinskog irenja vatre;
aktivna zatita obuhvata ureaje za automatsku detekciju dima ili vatre, kao i
razliite ureaje za upozorenje i gaenje vatre pri njenom pojavljivanju na bilo
kom mestu u zgradi;
putevi evakuacije za goste u sluaju poara u vezi su sa razdaljinom i vremenom neophodnim za siguran izlaz iz zgrade, nuna je i identifikacija i zatita
puteva za evakuaciju iz zgrade;
standardi se vezuju za standarde otpornosti materijala na vatru, kao i protivpoarne mere, a utvruju ih odgovarajue nacionalne institucije posebnim propisima i zakonskim aktima.
13.4.1. Strukturalna zatita
Zahtevi za nove zgrade, kao i one koje se obnavljaju i rekonstruiu, specificirani su
odgovarajuim graevinskim propisima. Iako postoje razlike izmeu zemalja, sve se
vie javlja tendencija ujednaavanja standarda na meunarodnom nivou.
40 Zbog visoko dekorativne prirode mnogih hotela, dizajner enterijera preuzima glavnu odgovornost za
selekciju materijala i odnos izmeu arhitekte i dizajnera je ovde mnogo vaniji nego u bilo kojim drugim vrstama izgradnje.
295
Otpornost na vatru. Vremenski period otpornosti na vatru se utvruje pomou standardnih testova otpornosti na vatru. Rezultati ukazuju na vremenski
period u kome e odreene komponente zgrade izdrati prodor vatre i vrelog
dima. Za bilo koji materijal period otpornosti na vatru je u vezi s njegovom
debljinom. Ipak, otpornost na vatru ne zavisi samo od osobina pojedinanog
materijala ve i od njihovih kombinacija, nosaa i zatite. Stepen otpornosti na
vatru u razliitim delovima zgrade zavisi od potrebe:
- ogranienja vatre na prostoriju u kojoj se javila, to je due mogue uz spreavanje irenja na druge prostorije;
- omoguavanje gostima da se zatienim putevima evakuiu iz zgrade, pri
emu je strukturalna stabilnost zgrade veoma bitna;
- omoguavanje blagovremenog aktiviranja borbe protiv vatre, tj. gaenja poara, pre nego to se on proiri na susedne prostorije i zgrade.
Standardi otpornosti na vatru su specificirani u zavisnosti od tipa zgrade (hotel, apartmanska zgrada, balska dvorana ili restoran), visine, kapaciteta i povrine poda. Posebne opasnosti nastaju u veoma visokim zgradama, koje su izvan
dometa vatrogasnih lestvica, pa zahtevaju posebne mere zatite.
Korienje zapaljivih materijala koji doprinose irenju vatre mora biti ogranieno,
tj. svedeno na najmanju moguu meru, pogotovu u hodnicima za evakuaciju, predvorju, stepenitu i na izlazima iz zgrade.
Kako bi se smanjio intenzitet irenja vatre preko povrina odreenih prostorija (npr.
drutvene prostorije, hodnici), vrsta obloga zidova i plafona se posebno specificira.
Zahtevi za sigurnost nosaa obloga su takoe vani, posebno u sluaju materijala
koji su podloni omekavanju i deformaciji (plastika) ili koji predstavljaju bitnu komponentu konstrukcije otporne na vatru.
13.4.2. Aktivna zatita
Obezbeenje aktivne zatite obuhvata:
pristup za vatrogasna vozila i opremu;
instaliranje fiksirane opreme za runo operisanje;
instaliranje ureaja za automatsku detekciju poara, alarma i kontrolnog sistemia;
obezbeenje prenosivih ureaja.
Pristup mora biti obezbeen u dogovoru s lokalnom vatrogasnom slubom, i zavisie od veliine i visine zgrade i unutranje protivpoarne opreme (hidranti, automatski prinkleri, posebni liftovi, poarne stepenice itd.). Standardne dimenzije pristupnog puta za vatrogasna vozila su minimum: irina 3,66 m, visina 3,66 m, krug za
okretanje 1822 m.
Fiksirana priruna oprema obuhvata vlane i suve dizalice za distribuciju vode do
hidranta i gumena creva kroz celu zgradu. U visokim hotelima automatske pumpe su
296
neophodne kako bi se obezbedio dovoljan pritisak vode. Hidranti u niskim zgradama

kao to su moteli ili grupisani bungalovi najee se nalaze van zgrade uz pristupni put.
Koturovi sa crevima za gaenje treba da se nalaze u glavnim zonama cirkulacije gostiju (npr. u blizini jezgra stepenica) u razmaku od 20 m od svakog dela zgrade. Oprema treba da bude montirana u udubljenju zida kako bi se izbeglo stvaranje prepreka.
Druga fiksirana oprema obuhvata vodene zavese koje treba da izoluju otvore izmeu spratova (npr. otvori pokretnih stepenica), unutranje garae ili druge povrine
visokog poarnog rizika. One najee funkcioniu automatski.
Automatski sistemi obuhvataju specijalne senzore koji registruju poveienje temperature, karbon-monoksid, dim i vatru (kontrolni ureaj slui da pojaa impuls).
Oprema koja se aktivira ovakvim sistemom obuhvata vodene prinklere i zavese, elektromagnetske zatvarae za vrata, zatvarae i otvarae ventilacionih ureaja i kanala i
alarme.
Poarni alarmi se mogu aktivirati automatski ili manuelno (npr. oni koji su dostupni razbijanjem stakala) i nalaze se u svakoj zoni zgrade i povezani su sa centralnom
kontrolnom tablom pomou koje se identifikuje prostorija u kojoj je dolo do poara.
Moe se obezbediti i automatska veza koja alarmira lokalnu vatrogasnu stanicu.
Kako bi se smanjio rizik od sluajnog ili zlonamernog aktiviranja, automatski detektori moraju biti udvostrueni i funkcionisati posredstvom dualnog sistema.
Alarmni sistemi mogu biti razliitog tipa, od jednostavnog upozoravajueg zvona,
preko zvuka na zvuniku radija, budilnika ugraenog u noni stoi ili centralnog
alarmnog sistema za javne prostorije.
Prenosivi ureaji za gaenje poara su neophodni u odreenim prostorijama kao
to su kotlarnice, radionice, kuhinje i sl. kako bi se stavila pod kontrolu lokalna pojava
poara. Ureaji mogu da koriste vodu, penu, suvi prah ili neku tenost za gaenje poara. Mogue je takode raspolagati azbestnim prekrivaima za gaenje manjih poara.
Bitno je da se koristi odgovarajui tip sredstava za gaenje: na primer voda ne moe
biti koriena za elektrine ureaje ili zapaljive tenosti.
Prenosivi ureaji moraju biti jasno oznaeni, redovno odravani i uz obavezno
uputstvo za upotrebu.
13.4.3. Sredstva evakuacija
Prilikom utvrivanja puteva41 i sredstava za evakuaciju hotela neophodno je voditi
rauna i o sledeim aspektima:
vremenska razdaljina izmeu gostinskih soba i poarnih izlaza;
41
Vreme neophodno za evakuaciju do sigurnog mesta, treba da bude u principu 2 do 3 minuta, kako bi
se na osnovu toga odredila irina hodnika i vrata i njihova propusna mo. Jedna izlazna jedinica irine
560 mm mora da bude obezbeena na svakih 100 gostiju, na parternom nivou, ili na svakih 75 gostiju
kada se trai izlaz pomou stepenica. Za prostorije u kojima je rizik izbijanja vatre vei standarde treba
udvostruiti. U principu, glavni hodnici ne treba da budu ui od dve jedinice irine, u praksi 1,2 m, a
krajevi hodnika ne smeju biti ui od 1,06 m.
297
vreme neophodno za potpunu evakuaciju zgrade, to zavisi od veliine zgrade

i broja izlaza;
alternativni putevi izlaza kako bi se obezbedilo da u sluaju poara evakuacija
bude izvrena na suprotnoj strani od one gde se javio poar;
zatita izlaznih hodnika i stepenita kako bi se spreio prodor dima, vatre i
ruenje pre potpune evakuacije zgrade;
paljivo projektovanje i konstrukcija stepenica, odmorita, otvora vrata i izlaznih prostora kako bi se izbegli nesreni sluajevi ili zaguenje prilikom korienja.
Upozorenje! Vaan aspekt protivpoarne zatite je instaliranje pogodnih sistema za
upozoravanje gostiju. Ovi sistemi ukljuuju:
automatski zvuni alarm koji se aktivira na toplotu ili dim;
alarmno dugme zatieno staklom koje se moe lako razbiti;
telefonski sistem za alarmiranje soba, s automatskim prebacivaem i prioritetnim ulaskom u liniju;
kontrolne table s indikatorom mesta alarma;
sistem direktne veze sa vatrogasnom stanicom.
13.4.4. Hotelska soba otporna na poar
Projekat Owens Corning Fiberglas Corporations Life Safety Laboratory razvio je
est prototipova hotelskih soba otpornih na poar za hotele ekonomske i biznis klase,
kao i za luksuzna odmaralita. Izgled soba koje je projektovao GKR, Inc,, the Walker
Group i Hirsch Bedner and Associates, bazira se na upotrebi materijala otpornih na
poar, naroito na materijala od staklenih vlakana i kouljice penastih jastuia otpornih na poar, opremu za zatitu i koncepte projektovanja prostora (Walter A.: 340
341). U narednoj tabeli dati su mnogi principi koji su se razvili u ovim projektima.
Tabela 26 Karakteristike hotelskih soba otpornih na poar (Walter A., str. 341)
Materijali
Tapete od staklenih vlakana
Draperije, providne zavese i zavese za zamraivanje otporne na poar
Prekrivai za leajeve, tkanine, navlake za dueke i jastunice otporne na poar
Protivpoarni sloj penastih jastuia, zavese i mebltof otporan na poar
Najlonski tepisi otporni na poar
Nametaj od drveta umesto od plastinog laminata
Nezapaljivi materijali (ogledalo, staklo, ploice, metalna galanterija)
Oprema
Ugradne vitrine sa prekrivaima i opremom za gaenje poara
Televizori koji se koriste kao elektroindikatori
Detektori za dim koji aktiviraju izduvni sistem provetravanja da bi stvorili negativni pritisak
Aparati za gaenje poara punjeni halon gasom u projektima rehabilitacije kada je to dozvoljeno
298
Dizajn prostora
Predsoblje kao barijera u sluaju poara
Vrata otporna na poar sa poklopcem koji spreava prodiranje dima
Drugi zid izmeu foajea sobe i hotelske sobe da bi soba bila izolovana od hodnika
Nametaj sa minimalnim brojem nabora, dugmadi ili jastuka da bi se ograniila mogunost da
se tapiserija zapali cigaretom
13.4.5. Protivpoarna zatita atrijumskih hotela

Poto se koncept otvorenog atrijuma vratio u hotele krajem 60-ih godina prolog
veka, smatra se da on tedi energiju i izvor je prirodnog svetla, kao i da centralnom
javnom prostoru daje vizuelno dramatian izgled. Naroito u graevinama u kojima
postoje kancelarije i hotelske sobe, gde svetlo u kancelarijama obino troi polovinu
ukupne energije, prozor na krovu omoguava znatnu svetlost radnim prostorijama i
tako smanjuje njihovu potronju struje.
U sluaju poara u atrijumu, dim se evakuie postavljanjem stubova kroz koje struji vazduh u centru poda atrijuma, koji povlai dim i izbacuje ga kroz operativni prozor
na krovu. Pravila za izgradnju nalau postavljanje rasprivaa vode u celoj graevini,
ukljuujui hotelske sobe, i stepenice na kojima se ne osea promena u pritisku, poput hotela sline visine koje nemaju atrijum. Poto su hodnici hotelskih soba iznad
prostora glavnog atrijuma, inenjeri su osmislili kako da se sanira poar i kontrolie
irenje dima, a to obuhvata sledee karakteristike (Walter A : 337):
pritisak u zoni u kojoj je poar treba da bude negativan (zatvoren je dovod
vazduha);
pritisak na spratovima u kojima nema poara je pozitivan (dovod sveeg vazduha je na krajevima hodnika najudaljenijih od atrijuma; zatvoreni su ventilatori; zatvorena su protivpoarna vrata);
pritisak u atrijumu je negativan (stub kroz koji struji vazduh izbacuje ga kroz
atrijum, nagore; otvaraju se vrata na krovu da bi izaao dim);
pozitivan pritisak na stepenitu (dovod sveeg vazduha, esto uz pomo HVAC
sistema; sva se vrata dobro zatvaraju da ne bi proputala dim);
kompjuterski kontrolisani priguivai dima u cevima za snabdevanje ivraanje; zatvorene su sve jedinice kroz koje prolazi vazduh, a koje nisu deo sistema
za kontrolu dima; manuelni sistem podrke u prostoriji za kontrolu poara.
299
Tabela 27 Procenti trokova izgradnje

Kategorija trokova
Hotelske sobe
Javne/uslune
Arhitektura i konstrukcija
6065 %
6065 %
Grejanje, ventilacija i rashladni sistem
1012 %
1618 %
Elektrina instalacija
1113 %
810 %
Vodovodna instalacija
89 %
45 %
Rasprivai vode
34 %
34 %
Opti uslovi (reijski trokovi)
45 %
45 %
Izvor:Walter A.: str. 337
13.5. BEZBEDNOST IMOVINE I POSETILACA

Bezbednost obuhvata zatitu i kontrolu imovine, bezbednost gostiju i posetilaca,
nadzor osoba i predmeta koji ulaze i naputaju hotel, kao i druge odgovornosti. Ovo
je vaan aspekt planiranja i upravljanja hotelom u svetu u kome rastu kriminal i teroristike aktivnosti. Zatita od vatre i visoki standardi higijene takoe predstavljaju
vane aspekte sigurnosti gostiju. Prilikom planiranja bezbednost moe biti podeljena
na sledee glavne aspekte kontrole:
bezbednost imovine kako bi se spreio neovlaen ulaz i izlaz;
kontrolisani ulaz u individualne sobe i apartmane;
obezbeenje posebnih soba, sefova za uvanje vrednih stvari;
nadzor osoba koje ulaze i izlaze, ukljuujui personal;
rukovanje i kontrola prtljaga.
13.5.1. Bezbednost imovine
Planiranje i konstrukcija zgrade zahtevaju zatitu osetljivih taaka ulaska (prozori,
vrata, dvorita) pomou jake konstrukcije, vrstih ramova, brava i dodatnih prepreka
(npr. reetke) kada je to pogodno. Odgovarajua lokacija ulaza i izlaza i njihova kontrola od strane personala vani su faktori odvraanja potencijalnih kradljivaca.
Specijalizovani sigurnosni sistemi ukljuuju automatsku detekciju i sistem upozoravanja. Detektori za razliite primene obuhvataju:
magnetne detektore prikriveni u ramu vrata;
platformu koja reaguje na pritisak, postavljenu ispod otiraa, odnosno ispod
tepiha na ulazima i odmoritima;
vibracione kontakte koji detektuju lomljenje stakla i udare;
nevidljive snopove zraka na ulaznim vratima i hodnicima, bazirane na infracrvenim talasima usmerenim ka fotoelektrinoj eliji koja slui kao receptor;
300
mikrotalase ili ultrazvune talase za volumetrijsku zatitu pojedinih specijalnih

prostorija (blindirane sobe, ostave za vino i sl.);
detektore koji reaguju na razlike u pritisku (registruju snienje vazdunog pritiska).
Zatitni sistem treba da obuhvati i kontrolnu tablu koja aktivira upozoravajui
alarm, a moe biti i direktno povezana sa policijskom stanicom. Kontrolna tabla takoe treba da omogui iskljuivanje alarmnog sistema42.
13.5.2. Gostinske sobe i apartmani
Glavni aspekti bezbednosti o kojima treba voditi rauna su sledei elementi.
Prozori i balkoni: naroito u niskim zgradama sa terasama, gde je nuno postaviti
dvostruko jako zakljuavanje.
Vrata: Sistem zakljuavanja u hotelu je kompleksan. Ne samo da je neophodno nekoliko stotina razliitih kombinacija zakljuavanja brava ve je istovremeno potreban i
univerzalni (master) klju za sobarice, i drugo zadueno osoblje, koji e moi da otvara
sve sobe. Kljuevi i brave moraju se povremeno menjati kako bi se spreile zloupotrebe, a takode je neophodno imati dovoljan broj rezervnih kljueva radi zamene onih
izgubljenih.
Sistemi zakljuavanja mogu biti razliiti, eventualno sa posebnom rezom koja onemoguava da neovlaena lica otvore vrata spolja. Jaina vrata i rama je isto tako vana, kao i kvalitet brave. Pored kljueva za goste u opticaju moe biti i nekoliko tipova
univerzalnih master kljueva: master za sobarice (otvara samo sobe na odreenom
spratu), master za nadzornicu soba i slubu obezbeenja, master za upravu hotela itd43.
13.5.3. Ostali aspekti bezbednosti
Blindirane sobe i sefovi mogu biti ugraeni kao posebna jedinica ili kao strukturalni deo zgrade. U drugom sluaju neophodno je posebno ojaanje betonskih zidova,
poda i plafona.
Odlaganje vrednosti u hotelski sef se najbolje reava tako to svaki gost moe iznajmiti poseban boks u kome e uvati svoje vrednosti (sistem dvostrukih kljueva, od
kojih se jedan nalazi kod gosta, a drugi kod odgovornog slubenika hotela).
42 Zatvoreni televizijski sistem se iroko koristi za nadzor odreenih objekata i prostorija, ukljuujui
kretanje gostiju i personala. Lokacija kamere treba da bude takva da se izbegne zasenjivanje ili reflektovanje svetlosti direktno u soiva, treba da omogui dobru preglednost i da bude diskretno postavljena.
Televizijski ekrani treba da budu locirani u oblinjim kancelarijama i da omogue kontinuirano osmatranje. Savrenija oprema omoguava permanentno snimanje na traku, za eventualno kasnije posmatranje i u sluaju potrebe kao dokazni materijal.
43 Sistem magnetnih kartica je zamena za kljueve i sve ee se koristi. Kartice se posebnom mainom
kodiraju prilikom dolaska svakog novog gosta, tako da se onemoguava zloupotreba. Ovim sistemom
se reava i problem gubljenja kljueva jer se svaka izgubljena kartica moe zameniti novom sa drugaijim kodom.
301
Iskustvo je nauilo goste da vee svote novca i dragocenosti koje nose sa sobom
deponuju na sigurnom mestu. Zato svaki savremeni hotel raspolae ugraenim trezorom ili sefovima. Prednosti koje prua takvo pohranjivanje dragocenosti su dvostruke:
za hotel jer time uva svoj dobar glas i ugled; za gosta jer se ne izlae opasnosti da e
ostati bez dragocenosti i novca s kojim putuje.
Sefovi za iznajmljivanje
Betonski trezor ugraen je u zid iza recepcije, a unutar njega postavljeni su sefovi
koji se iznajmljuju gostima. Svaki sef ima dve brave, jednu otkljuava sam gost, a drugu ovlaena osoba hotela.
Rukovanje prtljagom. Prihvatanje prtljaga i paketa predstavlja element rizika i
neophodno je preduzeti odgovarajue mere za proveru, kontrolu, identifikaciju i izolaciju. Ostave za prtljag moraju biti tako konstruisane i zatiene da ublae posledice
eventualne eksplozije ili izbijanje poara.
Nadzor obuhvata posmatranje gostiju i drugih osoba koje ulaze i izlaze, kontrolu
kretanja personala i robe. U odreenim okolnostima moe se sprovoditi i kontrola
osoblja koje radi na odravanju. Glavni ulaz i izlaz nadziru sa pulta recepcije portir i
recepcioner, i sa pulta nosai prtljaga.
Kretanje personala obuhvata registraciju prilikom ulaska, prostoriju za presvlaenje, tueve, toalete i sl. Ulaz za personal mora biti odvojen od ulaza za goste, kao i od
ekonomskog ulaza. Aparat za registraciju dolaska osoblja treba da se nalazi u blizini
slubenog ulaza.
Ekonomski ulaz treba da bue zatvoren reetkom na sklapanje ili odgovarajuim
metalnim roloom ili pokretnom reetkom.
Bezbednost kompleksa i okruenja hotela
Na gradskim lokacijama teite e biti na bezbednosti same zgrade i dvorita, dok

je zatita ireg okruenja hotela od relativno malog znaaja. Meutim, za velike hotelske komplekse u turistikim centrima sa vie manjih jedinica ukupna zatita kompleksa predstavlja vaan zadatak. Ovo je naroito vano kada kompleks obuhvata i vrednu
rekreacionu opremu, parking, sidrite za jahte i amce i ostalo.
Zatitu najee ine reetkaste ograde koje mogu biti zaklonjene drveem i drugim zelenilom. Osvetljenje kompleksa je takoe nuno zbog sigurnosti i bezbednosti,
ali i zbog dekorativne privlanosti. U pojedinim sluajevima mogu se postaviti specijalni ureaji. Sistemi elektrinih instalacija su glavni deo svakog projekta izgradnje, pa
je isti sluaj i s izgradnjom hotela. Meutim, dizajner treba da osvetljenje hotela smatra elementom dizajna, a ne naukom izgradnje. Predvorja, atrijumi, restorani, prostori
za zabavu, sale za sastanke i banket-sale i hotelske sobe svoj uspeh duguju komfornom
302
i kreativnom osvetljenju koliko i bilo kom drugom elementom dizajna. Kao i u mnogim drugim disciplinama, zahtevi su esto zasnovani na zdravom razumu44.
Primer 24 Organizacija bezbednosti u Hotelu IN Beograd
Odeljenje za hitne sluajeve (vanredna stanja) nalazi se na ekonomskom (slubenom) ulazu
u posebno konstruisanoj kuici prijema, kao i na glavnom ulazu gde gosti pristiu u hotel.
Sektor nadzora i obezbeenja nalazi se na -1 spratu hotela u posebnoj prostoriji sa videonadzorom.
Tim obezbeenja sastavljen je od 5 ljudi po smeni koji pripadaju nezavisnoj agenciji za ovakve poslove.
Postava ljudi je obuena strogo poslovno i vaan detalj t su identifikacione kartice i motorole radi konstantne komunikacije sa bazom.
Hotel ne sadri obueni vatrogasni tim, ve priueno osoblje radi pruanja prve pomoi.
Zatita u sluaju poara nalazi se na svakom spratu (plafon, pumpe, posebna kuhinjska i
raunarska oprema).
Elektronski nadzor
*Kamere u hodnicima hotela (na svakom spratu po 3 koje pokrivaju svaki ulaz (poarni ulaz,
lift osoblja i liftove koje koriste gosti hotela).
*Izuzeci se javljaju na -1 spratu koji koriste osoblje i dobavljai. Pokriven je svaki ugao i hodnik (kamere ovde imaju primarnu svrhu kontrolisanja osoblja).
*Glavni ulaz i recepcija obezbeeni su posebnim elektronskim nadzorom.
Identifikacija osoblja nalazi se na ekonomskom ulazu sa elektronskim itaem kartica osoblja. U hotelu se koriste specijalno dizajnirane metalne ploice koje se nalaze na uniformama. Uprava na ploicama ima ispisana prezimena i po tome je mogue znati s kime kontaktirate.
Kamere su obloene posebnim okvirom koji sadri i alarm sa rotirajuim svetlima u sluaju
aktiviranja. Protivpoarne stepenice imaju dve svrhe osnovnu i pomonu (koriste se u
veini situacija za strujanje zaposlenih u hotelu radi manje optereenosti ekonomskog lifta).
Na svakom spratu, ukljuujui prizemlje i -1 sprat postoji pomoni izlaz.
Izvor: Interna dokumentacija Hotela IN Beograd
44 Na primer, svetlo u hotelskim sobama treba da bude adekvatno za itanje u krevetu, rad za radnim
stolom ili stolom, brijanje ili nanoenje minke. Ukoliko je bilo koje od ovih svetla slabo, kod gosta e
se javiti bar podsvesna iritacija. Osvetljenje u salama za sastanke takoe mora da bude vrlo adaptivno.
Trebalo bi da se kombinuje inkandescento osvetljenje za ambijent sa neonskim svetlima koja se koriste u vreme sastanaka i halogenkama kada su u pitanju postavke ili elja da se neto naglasi. Posebno
dekorativno osvetljenje u restoranima je od izuzetnog znaaja za stvaranje eljenog raspoloenja u
prostorima gde se slui hrana.
303

1. Objasnite znaaj osvetljenja u hotelu.
2. Koji su problemi vezani za prenos buke, koji je dozvoljen stepe buke i kako se
reava?
3. Kako se planira poveanje sigurnosti u hotelu?
4. Kako se organizuje protivpoarna zatita u hotelu?
5. Kakve su karakteristike soba otpornih na poar?
6. Kako se regulie protivpoarna zatita u atrijumskom hotelu?
304
GLAVA
XIV
ORGANIZACIJA TEHNIKOG SEKTORA

objasnite kako se mogu smanjiti trokovi u hotelu;
znate koji su zadaci u projektovanju vodovodnih instalacija;
znate koje su dnevne koliine vode potrebne po gostu;
razumete koje je sve zahteve je neophodno ispuniti za projektovanje kanalizacione instalacije;
razumete koje je sve zahteve neophodno ispuniti za projektovanje
grejanja, ventilacije i klimatizacije;
znate prednosti korienja suneve energije;
znate koje su dozvoljenje temperature u operativnim i tehnikim
prostorijama.
14.
TEHNIKE INSTALACIJE I OPREMA
avremena hotelska zgrada ima tehnike ureaje koji osiguravaju hotelu tekuu
hladnu i toplu vodu, rasvetu, signalizaciju, oticanje otpadnih voda i pogon raznovrsnih maina i aparata, a time i savremene usluge stanovanja. Osim toga, ovi ureaji
osiguravaju i bolje uslove rada (mehanizaciju) i postoje ne samo u smetajnim prostorijama nego i u drugim prostorijama i odelima hotela.
Meu tehnike ureaje ubrajamo vodovod, kanalizaciju, elektrinu rasvetu, telefon, signalizaciju, ventilaciju, rashladne ureaje, ureaje za grejanje i dovod toplog
vazduha, protivpoarne ureaje i liftove. Savremeni hotel ima i ureaj za spaljivanje
smea.
Dobro opremljen hotel raspolae i savremenim aparatima za vezu kao to su telefaks, teleprinter, diktafon i magnetofon. Diktafon i magnetofon su od posebne vanosti za hotele u kojima se odravaju konferencije, simpozijumi, savetovanja i predavanja. Neki hoteli raspolau kino-aparatom, projektorom i opremom za emitovanje
video-traka. Od birotehnikih maina savremeni hoteli raspolau recepcijskom mainom, registar-blagajnama, knjigovodstvenim mainama za mehanografsku obradu
podataka, a sve ee i raunarima i drugim savremenim elektronskim ureajima za
kancelarijsko poslovanje.
Gotovo svaka aktivnost u hotelu zavisi od tehnikih instalacija, koje postaju sve
savrenije i sa viim standardima. Klimatizacija, ventilatori velikih brzina, kupatila,
televizor i telefon danas su postali normalni zahtevi za moderni hotel dobrog standarda. Trokovi tehnikih instalacija i odgovarajue opreme u hotelu mogu dostii i do
40 % investicija.
14.1. FAKTORI EKONOMIJE I UTEDE INVESTICIONIH ULAGANJA

Imajui u vidu visoko uee trokova tehnikih instalacija i opreme, ovo je oblast
u kojoj se mogu utedeti investiciona ulaganja u hotelima nie kategorije. Korienjem
jednostavne opreme, izostavljanjem klimatizacije, telefona, televizora i radio- aparata
u sobama, investicioni trokovi se mogu smanjiti za 20 % po sobi. Dalje smanjenje
trokova se moe postii zajednikim kupatilima za 2, 3 ili 4 sobe, ili obezbeenjem
porodinih jedinica sa grupnim kupatilima i opremom za samostalnu pripremu hrane.
Hotelski operateri su sve vie svesni trokova energije i trae nove naine kontrolisanja i smanjenja izdataka. Jedno reenje je kogeneracija koja nudi kombinaciju
proizvodnje elektrine energije u samom hotelu uz ponovno korienje osloboene
307
toplote za grejanje, hlaenje i toplu vodu. Najadekvatnije je reenje za prostore sa velikom stopom potronje energije (kao to su Njujork Siti i Karibi) i velikim trokovima
i za one hotele u kojima postoje generatori u sluaju nestanka struje.
Tipian sistem obuhvata set sinhronog motora/generatora koji kao gorivo koristi
prirodni gas ili dizel i ija je veliina dovoljna da ispuni osnovne zahteve za snabdevanje strujom (osvetljenje javnog prostora, osvetljenje hodnika u kom su hotelske sobe;
rad pumpi i ventilatora; kompresora friidera) i bilo koje drugo dodatno optereenje
koje moe da bude ekonomino izvodljivo. Tamo gde su komunalni trokovi dodatno
skuplji u vreme velike potronje ili odreenog dela dana, moe se utedeti time to e
ovaj sistem da proizvodi celokupnu elektrinu struju potrebnu hotelu. Podjednako
je vano iskoristiti pogonsku snagu suvine toplote iz izduvnog ventila hladnjaka i
drugih sistema i upotrebiti je radi zadovoljenja termalnih zahteva hotela. Ovi tipini
izvori suvine toplote mogu da smanje trokove tamo gde je to dozvoljeno po osnovu
lokalnih pravila i tamo gde je elektrina struja skupa: topla voda u domainstvu, para
u kuhinji i perionici, grejanje, hlaenje (sa apsorpcionim hladnjakom) i grejanje u
bazenu45.
14.2. VODOVODNE INSTALACIJE

Kada se odreuje lokacija hotela, treba u prvom redu predvideti snabdevanje hotela vodom. Pod pretpostavkom da u mestu postoji vodovodna mrea, hotel se vezuje
za nju. U sluaju da nema komunalnog vodovoda, moe se iskoristiti jai izvor vode
koji se kaptira i upotrebljava kao sopstveni hotelski vodovod (posebno u planinskim
hotelima) ili se voda crpe iz bunara motorom u rezervoar, pa se onda iz njega razvodi
po hotelu ili se potiskuje hidroforom.
Vodovodnoj instalaciji u hotelu treba obratiti posebnu panju jer su hotelu i danju
i nou potrebne velike koliine vode. Vodovodne cevi treba provoditi kroz unutranje
zidove da se pri niskoj temperaturi voda u njima ne bi zamrznula. Unutranja distribucija hladne i tople vode u hotelu jedan je od najvanijih faktora hotelskog komfora.
Hoteli B i A kategorije, ako se nalaze na mestu gde ne postoji gradski vodovod,
moraju, prema Pravilniku o kategorizaciji objekata za smetaj, imati rezervoar za vodu
kojim se osigurava koliina vode potrebna najmanje za trodnevnu potronju, raunajui 250 1 vode po gostu na dan, a hoteli L kategorije moraju imati rezervoar za vodu
kapaciteta 400 1 vode po gostu na dan.
45 U niskim zgradama, do tri sprata, liftovi mogu biti izuzeti, pored uteda koje se mogu postii jednostavnijim oblicima konstrukcije. Dalje pojednostavljenje konstrukcije i instalacija moe biti postignuto
odvajanjem struktura bloka sa sobama od bloka sa drutvenim prostorijama. Po pravilu, instalacije u
drutvenim prostorijama (restoran, banket i kongresne dvorane, sale za sastanke, barovi, saloni, itd.) i
njihova pratea tehnika oprema i servisne prostorije (kuhinje, klimatizacija, oprema za komunikacije, osvetljenje, toaleti, itd.) predstavlja visoko investiciono uee u svim, pa i niskotarifnim smetajnim
objektima i najee je ograniena na sobe i porodine jedinice sa minimumom druge opreme.
308
Hotel zahteva velike koliine vode za lino korienje i higijenu, pripremu hrane,
ienje, gaenje poara, klima-ureaje, kotlarnice, veernicu, bazen, i rekreaciono korienje, ukljuujui zalivanje bate i travnjaka oko hotela46. Javno snabdevanje preko
bunara koristi se u najveem broju sluajeva. Kada snabdevanje pomou glavnog vodovoda nije mogue ili nije dovoljno, mogu se koristiti sledei izvori snabdevanja:
podzemne vode preko bunara i rupa kroz koje se provlae cevi;
prikupljanje povrinske vode u rezervoare i tankove;
destilisanje morske vode pomou evaporacije i filtriranja. Korienje morske
vode, tj. njena prerada je veoma skupo, pa se koristi samo u sluaju nedostatka
bilo kakvih drugih izvora vode.
Dovoljne koliine vode, najmanje 100 % dnevnih zahteva, treba da budu uskladitene kako bi se obezbedili kontinuitet snabdevanja i neophodan konstantan pritisak.
Alternativna reenja obuhvataju rezervoare niskog nivoa pod pritiskom ili visoko postavljene cisterne, a u oba sluaja nuno je obezbediti uslove za pristup, ienje i odravanje. U visokim hotelima neophodan pritisak u cevima obezbeuje se pumpama
koje distribuiraju vodu u zonama od po 10 spratova (30 m) kako bi se ograniio pritisak u cevima i instalacijama. Sve pumpe moraju biti udvostruene, dobro izolovane,
lako odrivei opravljive.
Projektovanje snabdevanja vodom i distribucionih sistema u hotelima je kompleksno, imajui u vidu veliki broj neophodnih veza i spojeva, kao i veliki broj cevi koje se
najee postavljaju zajedno u istim kanalima za instalacije47. Mrea cevi obuhvata:
snabdevanje hladnom vodom za pie (moe biti hlaena);
hladnu i toplu vodu, distribuciju do slavina u kupatilu;
snabdevanje vodom za kotlie i ventile za ispiranje WC olja;
hladnu i toplu vodu za bide;
cirkulaciju tople vode za grejanje radijatora;
cirkulaciju hlaene vode za klimatizaciju;
distribucija tople i hladne vode za kuhinju, pranje sudova i vea. Temperatura
vode za pie treba da iznosi 10 C, topla voda u kupatilima 50 C, a vrela voda
za pranje sudova i sterilizaciju 60 C do 80 C.
14.3. KANALIZACIJA I PRATEE INSTALACIJE

Hotel mora imati higijenski sprovedenu kanalizaciju, koja se prikljuuje na mreu kanalizacije u mestu, ako je ima. Tamo gde nema komunalne kanalizacije, treba izgraditi
sabirnik, koji kroz bioloku jamu odgovarajueg kapaciteta vodi do upijajueg bunara. To
treba izvesti u skladu sa sanitarno-higijenskim propisima.
46 Prosena, standardna potronja vode po hotelskom gostu, u zavisnosti od tipa i kategorije objekta,
iznosi 90 do 135 litara po osobi dnevno.
47 Standardni protok hladne i tople vode kroz slavine, tueve i ventile na pojedinim punktovima iznosi u
litrima /sec: kada 0,3-0,4; lavabo: 0,1-0,2; mlaz tua 0,1; sudopera 0,2-0,3.
309
Projektovanje, konstrukcija i instalacija kanalizacionih cevi i cevi za otpadnu vodu

doivelai su velike promene poslednjih godina, sa teitem na utedi i lakoi sastavljanja. Grupisanjem kupatila u parove po vertikali koriste se cevi koje se granaju, to se
ponavlja od sprata do sprata.
Bitan zahtev u svakoj viestrukoj instalaciji su adekvatne dimenzije: determinisane
brojem jedinica koje se povezuju; dobar pristup svim glavnim vezama i spojevima
cevi; efikasni spojevi otporni na vibracije, udare, pritisak i temperaturne varijacije;
odgovarajue zaptivanje cevi i instalacija koje se na njih prikljuuju itd.
Posebne cevi za otpadnu vodu zahtevaju se u drugim prostorijama hotela, kao to
su kuhinja gde se moraju ugraditi filteri za masnoe i druge otpatke koji mogu zaepiti
cevi.
U zavisnosti od konkretnih uslova za izradu kanalizacionih cevi mogu se koristiti:
bakar, galvanizirani elik, gvoe obloeno bitumenom, polietilen, polivinil-hlorid,
stiren, polipropilen itd. Navedeni materijali imaju razliite karakteristike i ponaanje
u zavisnosti od pritiska, temperature i veliine, o emu treba voditi rauna pri nameni
i ugradnji.
0bezbeenje odvodnjavanja obuhvata drenau povrinskih voda, kao i izlivanje,
odvoenje, otpadnih voda hotela, pri emu najee treba predvideti odvojene sisteme.
Odvodnjavanje povrinskih voda. Kriterijumi planiranja se baziraju na planu
prostora koju pokrivaju zgrada, pristupni putevi, parking i druge povrine i najvei
mogui intenzitet povrinskih padavina u poslednje dve-tri godine.
Odvodnjavanje povrinskih padavina moe biti korisno iskorieno kao izvor za
popunjavanje rekreacionih jezera, potoka (vetakih ili prirodnih) ili ukrasnih vrtova.
Skladitenje povrinskih voda moe biti korieno za rashladni sistem, gaenje poara
ili navodnjavanje, posebno u regijama sa neredovnim atmosferskim padavinama.
Odvoenje otpadne vode. Kvantitet otpadne vode koju hotel proizvodi je gotovo
jednak koliini potrone vode, s identinim ritmom dostizanja maksimuma i minimuma. Sistem odvodnjavanja treba da bude to je mogue dalje od zgrade, ali pristupaan za kontrolu du cele mree: veoma vaan faktor u objektima gde su sanitarni ureaji podloni pogrenom korienju. Klasini odvodni nagib je baziran na minimalnoj
brzini samoienja od 0,76 m/s, meutim, tamo gde gravitacioni protok nije mogu
i praktian, koristi se sistem specijalnih pumpi.
U gotovo svim situacijama kada nije raspoloiva gradska kanalizacija i sistem odvodnjavanja povrinskih voda, investitor je prinuen da sam izgradi i ovaj infrasturkturni sistem. Takode je neophodno obezbediti odgovarajui tretman otpadnih voda
pre izlivanja.
14.4. ELEKTRINE INSTALACIJE

Kao i druga oprema, elektrine instalacije su predmet nacionalnih propisa koji
odreuju standarde i norme kvaliteta, karakteristika i zatite u interesu bezbednosti.
Odreeni standardi mogu takoe biti regulisani u okviru lokalnih propisa.
310
Glavno snabdevanje hotela elektrinom energijom je u principu trofazna naizmenina struja frekvencije 50 do 60 Hz. Napon moe da varira od zemlje do zemlje, ali
se najee radi o standardu 220 ili 110 V. Glavno snabdevanje je esto vezano za
transformator koji moe biti smeten van zgrade u posebno ograeno ili zatvoreno
prostor ili unutar same zgrade. Minimalni kapacitet primarnog transformatora treba
da bude 150 % od maksimalno oekivanog optereenja.
Transformatori su teki i zahtevaju snano rashlaivanje, odvodnjavanje i lak pristup. Zbog velikog rizika od poara prostorija mora biti posebno zatiena i ventilisana. Glavni dovodni kabl iz transformatora zavrava se u posebnoj kontrolnoj sobi, gde
se nalazi i glavna kontrolna tabla sa prekidaima pomou kojih se kontrolie distribucija struje do pojedinih delova hotela.
Primarni dovod, transformatorska oprema i glavni sekundarni distribucioni sistem
mogu biti duplirani ukoliko je to neophodno da bi se izbeglo da kvar bilo kog od navedenih sistema uzrokuje nestanak struje u celom hotelu. U sluaju prekida glavnog
dovoda struje automatski prekidai prebacuju snabdevanje hotela energijom iz baterija i generatora. Smetaj generatora je veoma vaan u smislu izbegavanja irenja buke,
radi smetaja goriva, ventilacije i odravanja.
Pomoni energetski sistem mora biti u skladu s lokalnim sigurnosnim propisima,
a obim rezervnog snabdevanja energijom zavisie od pouzdanosti lokalne javne mree. Normalna snaga generatora je u principu 30 % od maksimalne potronje hotela, i
obuhvata sledee potroae energije:
osvetljenje svih oznaka za izlaz: 50 % stepenita, 20 % osvetljenja hodnika i
1020 % osvetljenja drutvenih prostorija;
telefoni, poarni alarm i oprema za upozoravanje;
oprema za gaenje poara (pumpe, kompresori itd.);
sve kanalizacione i pumpe za vodu, kada je neophodno da se odri snabdevanje
toplom i hladnom vodom i delimino grejanje ili hlaenje;
lift za goste (sa prekidaem za izbor svakog sprata posebno);
delimino funkcionisanje kuhinje;
friideri, zamrzivai i hladne sobe u kojima se nalazi hrana.
Kompleksnost elektrine instalacije zavisie od veliine, razmetaja i zauzetosti
objekta. Optereenje opreme odreuje nosei kapacitet mree i vodova, kao i jaina
distribucije. Optereenje se odreuje za svako strujno kolo.
Optereenje za izlobene dvorane, sale za sastanke i druge prostorije u kojima je
oprema privremenog karaktera prikljuena i postavljena na razliite naine moe takode biti odreeno u vatima po jedinici prostora (prostoriji). Ovo se moe kretati u
rasponu 4466 W/m za normalne sale za sastanke, do 220270 W/m u velikim kongresnim dvoranama48.
48
U ostalim prostorijama hotela vae sledee norme optereenja izraene u Vatima po m : sobe 27, predvorje i recepcije 65, restorani 32, kancelarije i administracija 55, prodavnice, kafe-bar 32 do 55, sale za
sastanke 32do55.
311
Maksimalno proraunato optereenje treba da obuhvati i kapacitet za budue poveanje i maksimalnu potronju u picevima, kada se istovremeno koriste svi potroai (sobe, kuhinja, restorani, kongresna sala itd.).
14.5. GREJANJE, VENTILACIJA I KLIMATIZACIJA

Osnova za projektovanje i konstrukciju grejanja, ventilacije i klimatizacije su podaci o spoljnim uslovima u odreenom mestu i na samom lokalitetu na kome se objekat
nalazi. Takoe treba uzeti u obzir i razliite zahteve i standarde koje postavljaju odreene prostorije u hotelu.
Posebnu panju treba, takode, posvetiti dnevnim varijacijama temperatura tokom
leta zbog gubitka visokog sunevog zraenja tokom noi (to moe uzrokovati potrebu za hlaenjem tokom dana i grejanjem tokom noi) i stepen izloenosti vetrovima
(to utie na povrinsko gubljenje toplote).
14.5.1. Ventilacija i klimatizacija
Za ljudsko zdravlje od posebne je vanosti pravilno provetravanje prostorija u kojima ljudi ive i rade. Pogotovo je to vano za prostorije u kojima se skuplja mnogo
ljudi, u kojima se pui, kuva itd., kao i u onima u kojima se spava. Dok je za neke prostorije dovoljna prirodna ventilacija, koja se postie otvaranjem prozora ili vrata, za
druge je neophodno potrebna vetaka ventilacija49.
Kao pomona sredstva ventilacije veih prostorija upotrebljavaju se esto ventilatori na plafonu (restoran, kafana, bar i sl.), a za manje prostorije zidni, prozorski i stoni
ventilatori, koji mogu istovremeno posluiti i za rashlaivanje prostorija.
Ureaj za klimatizaciju je skup, pa instaliranje takvog ureaja u ugostiteljskim prostorijama zavisi od finansijskih mogunosti preduzea. Ima, meutim, i pristupanijih
ureaja. To su ormani s ureajima za kompletnu klimatizaciju, kao i sanduci za klimatizaciju vazduha manjih prostorija. Postoje i ureaji za klimatizaciju na visok pritisak,
ija upotreba dolazi u obzir u velikim hotelima. to se tie pogonskih trokova za
takve ureaje, vai pravilo: ako se upotrebljavaju samo za zagrevanje, onda su trokovi
jednaki trokovima normalnog centralnog grejanja, ako se zagreva i hladi ,izdaci se
udvostruuju.
Savremeni sistemi ventilacije u restoranu omoguavaju i dovod raznovrsnih mirisa
u trpezariju (limun, rua, ozon itd.). Ventilacija moe istovremeno biti povezana s
dovodom hladnog ili toplog vazduha kao pri sistemu ureaja za klimatizaciju (air
condition). Posebnu panju treba posvetiti nainu ventilacije onih kupatila i WC-a
koji nemaju prirodan, neposredan dovod vazduha. Veoma je vana i ventilacija razliitih skladita, to zavisi od poloaja u okviru hotelske zgrade.
49
312
Pri lokaciji i izgradnji hotelskih prostorija treba uvek imati na umu mogunost pravilnog provetravanja pojedinih prostorija. Za vetaku ventilaciju podrumskih, kuhinjskih i veih hotelskih prostorija moe se vazduh dovoditi posebnim cevima iz vrta, parka ili podnog mesta, a za to danas postoje
razliiti ureaji.
Planiranje zahteva za protok vazduha je bazirano na dva kriterijuma, i to: ventilacija sveeg vazduha i zamena vazduha kako bi se odrali optimalni uslovi. Promena
vazduha je uslovljena zahtevima grejanja ili hlaenja, isisavanja neistoa (dim, para,
mirisi), stepena centralizacije i mogunosti individulanog prilagoavanja u pojedinim
prostorijama (sobe, apartmani, drutvene prostorije, radne sobe). Standardi mogu biti
izraeni volumetrijskim odnosom promene vazduha po asu, ili protokA vazduha po
prostornoj jedinici ili osobi50.
Kod prirodne ventilacija prostorija broj promena vazduha po asu zavisie od stepena zauzetosti prostora51. Orijentacije radi, standard promene vazduha zbog ventilacije kree se u sledeem rasponu za pojedine vrste prostorija: soba 1, dnevna soba,
foaje, prostor za cirkulaciju 1.5, drutvene prostorije i restorani, radne prostorije 2,
ulazno predvorje, sanitarne prostorije itd. 3 (sve vrednosti izraavaju broj promena
vazduha na as).
14.5.2. Grejanje
Udobnost gostiju zahteva da se u svim prostorijama hotela danju i nou odrava
jednaka temperatura. Zbog toga pravilnik o kategorizaciji objekata za smetaj propisuje
da u objektima bude osigurano grejanje prostorija u kojima se zadravaju gosti. Prema
pomenutom pravilniku, hoteli C i B kategorije moraju imati centralno grejanje, odnosno grejanje na butan-gas ili elektrinu energiju ako posluju u zimskoj sezoni. Hoteli A
kategorije moraju imati centralno grejanje, a hoteli L kategorije ureaje za klimatizaciju.
Od centralnih i etanih instalacija za grejanje prednost se daje plafonskom grejanju
koje je takoe centralno, ali vrua voda tee kroz cevi sprovedene na zidovima oko plafona. Plafonski ureaji za grejanje nemaju, dakle, radijatore, koji prikupljaju prainu,
sue vazduh, a i inae smetaju i oteavaju odravanje istoe u prostorijama.
Novi hoteli se projektuju sa centralnim grejanjem ili ureajima za klimatizaciju.
Tim ureajima se postie poeljna temperatura zimi i leti uz odgovarajuu zasienost
vlagom i jo neki odreeni prijatan miris (pomorande, crnogorice i sl.) a vazduh se
moe istovremeno ventilisati. Kod ureaja za klimatizaciju treba voditi rauna o sledea
tri vana inioca: temperatura, relativna vlanost vazduha i kretanje vazdunih struja.
Kada je re o temperaturi, mora se voditi rauna o temperaturi izvan prostorija. Ni s
vlagom u vazduhu nije jednostavno, leti je najugodnije ako vlaga ne prekorauje 60 %, a
zimi 35 %. Kada je vazduh u prostoriji prezasien vodenom parom, onda se to osea kao
omorina, zapara. Kada je pak koliina vlage ispod normale (ispod 35 %), takav suvi vazduh nepovoljno deluje na rad organa za disanje i izaziva nelagodno oseanje i smetnje.
50
Standardi cirkulacije sveeg vazduha u potpuno klimatizovanim prostorijama izraeni u lit/sec po osobi tj. u lit/sec po m : Hotelska soba 12 (1,7); Apartmani 12 (1,7), Restorani 18 (1,7); Kafetarije 12 (1,7);
Koktel bar 18 (1,7); Sobe za sastanke 15 (6,0); Kancelarije 12 (10); Malc prodavnice i butici 12(15), itd.
51 Koliina sveeg vazduha koji se ubacuje u klimatizovani prostor ne sme biti u normalnim uslovima
manja od 8 lit/sec po osobi. Kada se radi o visoko postavljenom plafonu, kao to je sluaj u velikim kongresnim i banket salama, volumetrijski standardi su neodgovarajui, pa se koristi alternativni standard
od 125 do 45 litara l sec/m2.
313
14.5.3. Korienje suneve energije

U veini turistikih mesta intenzitet i duina trajanja sunevih zraka bitna su komponenta atraktivnosti lokaliteta. Poloaj hotela je najee takav da maksimalan broj
soba to due koristi suneve zrake. Istovremeno, potreba za kontrolom unutranje
temperature i klimatskih uslova, posebno kada klimatizacija nije instalirana, zahteva
individualnu zatitu prozora (roletne, aloni, zavese) i umanjenje stepena apsorpcije i
penetracije suneve energije kroz omota zgrade.
Problem nastaje u hotelima u gradskim centrima gde unutranjost hotela moe biti
potpuno zaptivena (protiv buke i zagaenja) i u potpunosti klimatizovana. U ovom
sluaju smanjenje penetracije solarne energije kroz zidove zgrade, ukljuujui i prozore, predstavlja nuan zahtev za potpunu i uravnoteenu kontrolu unutranje klime.
Trei pristup je usmeren na korienje solarne energije za zagrevanje prostorija,
kao i za zagrevanje tople vode. Prikupljanje i skladitenje solarne energije je najefektivnije u mestima i regijama sa velikim dnevnim amplitudama temperatura, to
omoguava da se toplota akumulirana tokom dana oslobaa tokom noi. Apsorpcija
solarne toplote takoda moe doprineti unutranjem grejanju tokom zime.
Direktna radijacija na povrinu zgrade zavisie od geografske irine i duine, kao
i od visine lokacije objekta; orijentacije i nagiba terena itd. Ove brojne varijable, zajedno sa tekoama skladitenja toplote, ine da je suneva energija nepouzdana kao
jedini izvor energije. Meutim, sve ee se koristi kao dodatni izvor energije uz one
konvencionalne izvore.
Kontraefekti solarne toplote na hlaenje hotela takoe zasluuju panju. Prenoenje suneve toplote kroz zidove zgrade zavisi od duine izlaganja, apsorpcije zidnih
povrina, termalnog kapaciteta cele strukture. Ove karakteristike zgrade takoe utiu
na gubljenje toplote tokom zime.
Brze promene temperature (zbog efekta pomeranja suneve radijacije) na lake
konstrukcione strukture zgrada sa velikim staklenim povrinama takoe predstavljaju
tekou prilikom uravnoteenja optereenja klimatizacije u zgradi.
Direktan prodor sunevih zraka i toplote kroz prozore zavisi od sposobnosti stakla
a reflektuje zrake i da ih minimalno apsorbuje, na ta utiu zatamnjenost stakala,
sjajne reflektujue povrine, kao i eventualno uvlaenje prozora u zidne upljine radi
bolje zatite. Efekat reflektovane radijacije (o sneg, pesak, belo obojene i metalne povrine) takoe moe znaajno uticati na konstrukciju prozora.
14.5.4. Dozvoljena temperatura u operativnim i tehnikim prostorijama
Zahtevi i standardi u ovim prostorijama su najee uslovljeni potrebom za evakuacijom vazduha ventilacijom. U principu, radne prostorije moraju biti grejane i
ventilirane sa 4 promene vazduha na as. Specifini zahtevi i standardi odnose se na
sledee vrste prostorija u hotelu.
314
Ulazno predvorje. U ekstremno toplim ili hladnim regijama razlika u temperaturi treba da bude 3 do 4 C kako bi se izbegli veliki kontrasti pri ulasku ili izlasku.
Dodatno hlaenje ili grejanje se zahteva iza linije pulta recepcije.
Kotlarnica. Neophodno je obezbediti direktan dovod vazduha za sagorevanje na
bazi 150 % od teorijskih zahteva. Protok hladnog vazduha je takode nuan kako bi se
odrala pogodna temperatura ambijenta.
Generatorska prostorija odgovarajui priliv sveeg vazduha za sagorevanje i
hlaenje, kao i efikasna ventilacija.
Mainske prostorije transformator, prekida, telefonska oprema, rashladni ureaji, mehaniki ureaji, mehanizam za lift itd. Hlaeni vazduh, po potrebi filtriran,
potreban je da bi se odrala temperatura prostorije u okviru standarda koje propisuje
proizvoa (max. 32 C). Ventilacija je takoe neophodna.
Kuhinje. Ventilacioni zahtevi su odreeni velikim obimom dima i isparenja
iznad opreme (poreti, npr.). Imajui to u vidu, broj promena vazduha u kuhinji se
kree od 20 do 60 promena vazduha na as.
Alternativno reenje je da se koriste isparivai iznad opreme koji velikom brzinom
usisavaju isparenja (50 l/s). Lakopromenljivi filteri za masnoe (koji zahtevaju esto
ienje) i automatski ureaji za gaenje poara moraju se postaviti iznad opreme za
kuvanje. Veliki deo izbaenog vazduha (oko 6080 %) ini zagrejani vazduh. Ulazni
vazduh treba da bude grejan na najmanje 13 C, ili hlaen do 8 C ispod spoljne temperature. Posebni zahtevi odnose se na odeljenje kasapnice.
Veernice potrebno je 15 od 20 promena vazduha na as prema standardu od
6,44 l/s/m2. Paljivo postavljanje izduvnih reetki je nuno da bi se obezbedilo lako
uklanjanje. Izduvni ventilatori moraju biti udvostrueni, sa automatskim prebacivaem u sluaju kvara jednog od njih. Ovaj izduvni sistem mora biti odvojen od ostale
ventilacije.
Zatvoreni auto - parking Posebni zahtevi se odnose na izbegavanje rizika od
poara kao efikasno izduvavanje dima i izduvnih gasova (separacija, ureaji za gaenje
poara, alatke, razni pomoni ureaji itd.).
Intenzitet izduvavanja je 6 promena vazduha na as, pri emu jedna treina isisavanja treba da bude na niskom, a dve treine na visokom nivou (tako ureeno da
se obezbedi unakrsna ventilacija). Neophodno je instalirati dva isisna ventilatora, od
kojih svaki treba da poseduje 50 % kapaciteta.
Skladita za hranu. Lokalno hlaenje vazduha je neophodno da bi se odrali
pogodni uslovi skladitenja. Prostorije za otpatke se esto takode hlade kako bi se
usporilo raspadanje i spreilo irenje neprijatnih mirisa.
Ulazna predvorja. Visok stepen ventilacije je nuan zbog infiltracije, a isisavanje
i izduvavanje vazduha je takoe potrebno.
Hlaenje se moe obezbediti opremom visokog rashladnog kapaciteta, u odnosu na kapacitet prerade vazduha, omoguavajui da veliina kanala bude minimalna.
Prvo, snabdevanje vazduhom moe normalno biti smanjeno na manje od jedne proProjektovanje i izgradnja hotela
315
mene vazduha na as. Kontrola temperature moe biti regulisana pomou termostata na zidu ili stubu, a esto je tako prilagoena da obezbedi tranzitnu zonu izmeu
unutranjih i spoljih uslova. Vazduna zavesa na ulazu u predvorje ima problematinu
prednost.
Restorani, koktel-saloni i kafei. Priliv vazduha mora biti obezbeen iz posebne
klimatizacione jedinice ili iz centralnog ureaja sa opremom za grejanje/hlaenje za
svaku povrinu ili zonu, tj. dvostruki sistem kanala. Najee se instaliraju plafonski
difuzeri, a vazduni mlaz moe biti koncentrisan iznad ili ispod prozora kako bi se
spreilo gubljenje ili priliv toplote, takoe oko koktel-bara i mesta za serviranje hrane.
Izduvavanje treba da je usklaeno sa ubacivanjem vazduha.
Visok kapacitet izduvavanje je neophodan iznad kuhinjske opreme za izlaganje;
treba obezbediti vazduh male brzine i temperature oko 13 C. Negativan pritisak treba
da se odrava u kuhinji, kroz koju ventilacioni vazduh iz restorana moe delimino
da se evakuie.
Posebne prostorije za sastanke i ishranu. Klimatizacioni sistem mora imati
irok raspon prilagoavanja, to moe biti postignuto instaliranjem primarnog snabdevanja vazduhom samo za hlaenje, terminalnim ureajem u svakoj prostoriji, ili
dovoenjem sveeg vazduha za ventilaciju samo iz centralne jedinice, uz dodatno sekundarno kruenje vazduha u prostoriji. Treba osigurati unakrsne tokove vazduha, sa
izduvavanjem u smeru servisnih prostorija.
Banket i kongresne sale. U veini sluajeva velike prostorije ovog tipa mogu
se pregraivati na manje delove, a svaki takav deo zahteva posebnu kontrolu klimatizacije. Alternativna reenja obuhvataju odvojeni, nezavisan ureaj za svaki deo, ili
jednu glavnu jedinicu sa posebnim terminalima za hlaenje/grejanje i mogunou
individualnog podeavanja. Drugi aspekti obuhvataju potrebu za uravnoteenjem dotoka vazduha i njegovu podjednaku distribuciju u skladu sa promenljivim uslovima u
prostoriji.
Kako se mogu smanjiti trokovi u hotelu?
Koji su zadaci u projektovanju vodovodnih instalacija.
Koje su dnevne koliine vode potrebne po gostu?
Koje je sve zahteve neophodno ispuniti za projektovanje vodovodne, kanalizacione, elektrine instalacije?
5. Koje je sve zahteve je neophodno ispuniti za projektovanje grejanja, ventilacije i
klimatizacije?
6. Da li znate prednosti korienja suneve energije?
7. Koje su dozvoljenje temperature u operativnim i tehnikim prostorijama?
1.
2.
3.
4.
316
GLAVA
SPECIJALNI SISTEMI
XV

znate koji specijalni sistemi se primenjuju u hotelu;
objasnite prednosti sofisticiranih telefenskih sistema;
objasnite ta sve ini potrebnu elektronsku opremu u savremenom hotelijerstvu;
navedete koje su to glavne funkcije savremenih sistema upravljanja
imovinom.
15.
KOMUNIKACIONA I KONTROLNA OPREMA
ehnologija se razvija takvom brzinom da su napreci zabeleeni u raznim sistemima tokom poslednje decenije naglo izmenili, aktivnosti hotela i usluge koje gosti
oekuju. Krajem 20. veka primeeno je gotovo sveopte prihvatanje kompjuterizovane prijave i automatskih poziva za buenje, elektronskih brava hotelskih soba, satelitske televizije, sofisticiranih sistema zatite i bezbednosti, i telekonferencije.
Ovi sistemi se mogu podeliti u est irih kategorija: (Walter A., str. 343)
obrada informacija
telekomunikacije
kontrola energije
sistemi za zatitu i ouvanje bezbednosti
sigurnosni sistemi
audio i video sistemi
Brzi napredak i izmene ne odnose se samo na jednu ili dve kategorije ve na sve
linije, odraavajui sve vei uticaj raunara i srodnih elektronskih kontrola. Iako su
neke od ovih tehnologija bile dostupne i tokom osamdesetih godina prolog veka,
mada u mnogo drugaijoj formi, period koji je proao uinio je da one budu mnogo
sofisticiranije i jeftinije.
Tehnologija je lako dostupna, na primer, za potrebe kreiranja automatizovanog
ureaja na recepciji, koji je veoma slian bankarskoj kasi i koji bi mogao da obavlja
registraciju gostiju iako mnogi operateri nisi sigurni kako e javnost reagovati na
tu impersonalnu transakciju. Ipak, sistem bi lako mogao da prima ulazne podatke o
imenu, da proverava rezervaciju, zabelei podatke o kreditnoj kartici ili prihvati gotovinsko plaanje, dodeli sobu i izda magnetnu klju-karticu koja vai sve do naznaenog dana i sata odjave. Ne samo to bi klju-kartica omoguio pristup sobi, on bi
aktivirao telefon, ukljuio sistem grejanja i hlaenja i elektrine ureaje (raunar, faks
mainu, filmove i zabavu) i centar za osveenje. Gosti bi potvrdili svoj raun i odjavili
se uz pomo televizora i na taj nain ne bi imali nikakav kontakt s osobljem hotela
sve vreme boravka. Ove automatizovane operacije su rutinske operacije u mnogim
hotelima irom sveta.
319
15.1. TELEFONSKI, KOMUNIKACIONI I RAZGLASNI SISTEMI

Opremu za spoljanje komunikacije u veini zemalja propisuje i kontrolise (atestira) javno telefonsko preduzee. Ovi propisi se u principu ne odnose i na opremu
koja se koristi za internu komunikaciju u okviru hotela, kao ni na veze izmeu zgrada
koje ine deo hotela ili hotelskog kompleksa.
Dananji telefonski elektronski sistemi nude hotelima iste one prednosti koje gosti imaju kod kue ili na poslu: digitalnu centralu, brzi prenos podataka (to je sve
vanije poto sve vie gostiju na poslovnim putovanjima nosi laptop), i neke dodatne
karakteristike kao to su govorna pota i identifikacija poziva. U najvanije sisteme,
kada je zadovoljstvo gostiju posredi, ubraja se telefonski sistem zasnovan na privatnoj
telefonskoj centrali (PBX). Svi hoteli moraju biti prikopani na gradsku telefonsku
mreu i imati potreban broj telefonskih aparata. Hoteli visoke kategorije moraju imati
u svim sobama telefonski prikljuak. Hoteli nie kategorije mogu imati telefon samo
kod portirnice. Telefon je sredstvo koje gostima omoguava najveu nezavisnost, a
istovremeno i najaktivniju vezu sa spoljnim svetom. On osigurava i brzu vezu izmeu
pojedinih hotelskih odeljenja i gosta. Gost se telefonom moe staviti u vezu sa svakim
mestom u zemlji i u inostranstvu, a moge i da preda telegram poti.
Za davanje telefonskih veza hotel ima kunu telefonsku centralu, s jednom ili vie
telefonskih linija, odnosno brojeva. Telefonska kuna centrala moe biti smetena u
portirnici ili u nekoj drugoj prikladnoj prostoriji. Princip odabiranja sistema telefonskog ureaja je da gost treba da bude posluen, a ne da se sam posluuje. Prema tome,
za hotel odgovara poluautomatska telefonska centrala. Pomou takve telefonske centrale telefonista posluuje gosta u kunom i meugradskom prometu, pa nije potreban nikakav telefonski imenik dovoljno je da digne slualicu i zatrai broj. Meutim,
u modernim hotelima se sve ee instaliraju potpuno automatske elektronske centrale, koje preko kompjutera automatski registruju i obraunavaju sve pozive gostiju.
Tako se na raunu ispisuju broj koji je pozvan, mesto koje je pozvano, datum i vreme
poziva, broj impulsa i iznos koji treba platiti.
Izvestan broj kompanija je ve razvio sofisticirane telefonske sisteme koji:
obuhvataju telefone sa dve linije da bi se omoguila funkcija poziva na ekanju
i upotreba raunara;
obuhvataju sisteme poruka sa mogunou da gost snima svoje line poruke;
kontroliu ureaje u sobi, ukljuujui funkciju daljinskog upravljaa, podeavanje temperature u sobi i pomeranje draperija;
pruaju informacije o zatiti od poara sluei kao zvunik kojim se prenose
poruke u hitnim sluajevima;
automatski obavetavaju hotel kada gost iz hotelske sobe prijavi hitan sluaj;
prenose recepciji informaciju o alarmima ukljuenim usled detekcije dima ili
pokreta ili druge sigurnosne senzore;
320
funkcioniu kao sistem za praenje statusa hotelske sobe koji registruje ienje
zakupljenih i pripremu slobodnih soba.
Sistemi za obraun telefonskih poziva su profitabilni zato to doputaju hotelu da
automatski identifikuje meunarodne pozive i gostu tano naplati sve pozive. Meu
ostalim utedama, noviji sistemi automatski usmeravaju pozive na privatne meupovezane kompanije da bi ostvarili nie cene. Zahtevi u vezi sa telekomunikacijama
ujednaeno e rasti i dalje, pa hotelski operater mora da razmatra najbolje naine
irenja infrastruktura komunikacija. Na primer, ujednaeni rast upotrebe laptopa koje
nose gostiji izazvae potrebu za instaliranjem dodatnih prenosnikih linija da bi se
omoguila vea i dua konekcija.
U sobama nekih hotela postoje beini telefoni. Mnoge od ovih jedinica, u zavisnosti od proizvoaa, pruaju dve linije (za razgovor i raunare), instrument zasnovan
na spikerfonu, svetlei ekran na kom se prikazuju brojevi, indikator za poruke koje su
na ekanju, i uobiajenu dugmad za pruanje usluga gostima (odravanje, rum servis
itd.). Beini telefoni omoguavaju gostima da se komforno etaju po sobi dok razgovaraju i ak eliminiu potrebu za drugim ili treim telefonom u sobi.
Javni telefon koji se plaa najee se locira u glavnom predvorju, kongresnoj ili
banket sali i foajeu, rekreacionim prostorijama, restoranu ili kafeteriji za radnike itd.
Telefon za grupne rezervacije nalazi se na pultu glavne recepcije, tako da bude
pogodan za javno korienje. Ostali javni telefoni treba da budu zatieni u kabinama
ili u akustinim koljkama, grupisani zajedno i locirani na relativno tihom mestu s jedne strane glavnog cirkulacionog prostora. Tipine dimenzije telefonske kabine iznose
850 x 850 mm, sa visinom od 2.100 mm.
Automatske telefonske centrale najee imaju sledee karakteristike: kapacitet komunikacione razmene zavisi od broja linija i prikljuaka koji mogu biti instalirani; sistemi povezivanja, korienje korak po korak, unakrsna ili elektronska oprema; ema
prekidaa i brojeva i opta i dodatna oprema.
Hotelski sistemi najee imaju tri vrste korisnika: linije za goste, administrativne
linije i servisne linije.
Potrebno je uskladiti brojeve lokala sa brojevima soba, npr.: soba 12 na 3 spratu
-0312; soba 15 na 18 spratu -1815. Kod centrale, a ispred telefoniste, treba obezbediti
kontrolnu tablu za identifikaciju poziva. Svetlei indikator ostavljenih poruka takoe
treba da se nalazi na centralnoj tabli. Sistemi za buenje mogu se koristiti za simultano pozivanje 10 brojeva (soba), a uz njih moe biti povezan ureaj sa snimljenom
porukom.
Ureaji za buenje gostiju nalaze se u okviru recepcije hotela i sastoje se od tastature s oznakom brojeva soba. Pritiskom na eljeni broj aktivira se u odgovarajuoj sobi
zujalica koja se nalazi pored ili iznad kreveta, dok se prekida nalazi dalje od kreveta
tako da je gost prinuen da ustane ako eli da prekine zujanje. Tako se onemoguava
da gost ponovo zaspi, to je est sluaj pri klasinom buenju.
321
Razglasni ureaji i zvunici, odnosno male radio-stanice, preko kojih se odailju

ili emituju poruke gostima, itaju govori i emituje muzika. Sve se to uje preko zvunika koji se u hotelu postavljaju u prostorijama za dnevni boravak, da bi se gosti mogli
pozvati ako ih neko trai ili zove na telefon. Radio-stanica se obino nalazi u kabini
kune telefonske centrale.
Posebnim ureajima u mnogim hotelima uvodi se i tzv. pozadinska muzika (zvuna zavesa). To je muzika koja se emituje u razliitim drutvenim prostorijama hotela,
veoma tiho da bi se stvorila prijatna atmosfera za goste. Ovaj sistem omoguava i
istovremenu govornu najavu pomou mikrofona, koji nadjaava muziku u pojedinim
prostorijama hotela, i to iz jedne kontrolne stanice putem zvunika koji prenosi pozadinsku muziku. Adaptiranjem potenciometra i biraa kanala pozadinska muzika se
moe uvesti i u gostinske sobe. Ona nije ograniena samo na unutranjost hotela ve
se moe ukljuiti i okolina hotela, npr. plaa.
Pozivni ureaji su obavezni u svim objektima za smetaj i moraju biti postavljeni
u svim sobama i kupatilima. Ti odgovarajui pozivni ureaji slue za odravanje veze
s deurnim slubama (svetlosna ili zvuna signalizacija ili telefonski prikljuci), osim
u pansionu ili motelu nie kategorije i u hotelu i turistikom naselju nie kategorije.
Pozivni ureaj se mora nalaziti i na ulazu u ugostiteljski objekat.
Svetlosna signalizacija u hotelu postavlja se iznad vrata gostinjskih soba, i ine je
dve ili tri male sijalice u razliitim bojama. U svakoj sobi se pored vrata nalazi mala
ploica sa natpisom sobarica, sobar, sobni konobar ili je na ploici crte koji preporuuje tu poslugu a uz njih je obojeno pozivno dugme. Kad gost pritisne jedno od tih
dugmadi, iznad vrata sobe upali se odgovarajua sijalica. Istovremeno zasvetli sijalica
iste boje i u sobi deurne sobarice i u recepciji na kontrolnom aparatu ili ploi, a eventualno se zauje i blago zujanje. Posluga samo pogleda du hodnika i odmah vidi koja
soba zove i koga zove jer je za svakoga odreena druga boja sijalice.
Interfon je sredstvo internog komuniciranja direktora hotela s pojedinim odeljenjima, odnosno rukovodiocima. To je aparat koji slui kao sredstvo veze unutar radne
jedinice. Radi na bazi elektrine energije, a moe biti povezan ianim sistemom ili
UKV sistemom.
Administrativne i servisne linije. Zahtevi zavise od poloaja i uloge korisnika.
Perionica moe imati lokal sa koga i ulazni i izlazni razgovori idu preko centrale, dok
recepcija i uprava hotela moraju imati i lokal i direktnu liniju za ulazne i izlazne pozive.
Pored ovoga, interni telefoni treba da budu obezbeeni i za sluaj nude i odravanje, pa radi toga mogu biti locirani ili smeteni u:
liftovima (gostinskim, servisnim i teretnim) i uz pokretne stepenice;
mainskom delu lifta i mainskoj prostoriji u hotelu;
kuhinji, baru, restoranu itd.;
radio i televizijskoj sobi;
na svakom 3. ili 4. odmoritu pomonih stepenica.
322
15.2. OSTALA ELEKTRONSKA OPREMA

Sa poveanim fokusom na poslovne grupe, hoteli istrauju nove audio i video tehnologije koje im mogu dati konkurentsku prednost. Meutim, operateri su zakljuili
da neki sistemi nude razliit vid zabave u hotelskim sobama i opte opcije poslovanja
koje nude dodatne pogodnosti iznad onih uobiajenih za sale za sastanke. Kao to je
to sluaj sa veinom tehnologija, svake godine sistemi nude nove karakteristike, veu
pouzdanost, a ponekad i nie trokove.
Tipini sistemi obuhvataju: (Walter A., str. 348)
mobilnu tehnologiju
pozivanje zaposlenih
pojaanje zvuka u salama za sastanke
televiziju zatvorenog kruga
video-konferenciju
veliki televizijski ekran
informacije o hotelskim sobama/sadrajima
kablovsku televiziju, ukljuujui i informacije o sadrajima i integrisane sisteme za zatitu od poara, sigurnosne sisteme i upravljanje energijom.
Ovi sistemi su ve mnogo godina dostupni u nekom obliku, ali kao to je to sluaj
sa drugom tehnologijom, oni brzo postaju sofisticiraniji, dodavanjem novih inovacija
i karakteristika. Mobilne tehnologije bi trebalo da nastave da cvetaju kako raunari i
komunikacioni sistemi postaju sve integrisaniji. Osoblje zadueno za inenjering ili
odravanje domainstva, na primer, bie u mogunosti da ostane u bliskom kontaktu
sa svojim rukovodiocima i da direktno u bazu podataka za odravanje hotela unosi
potrebne informacije sa udaljenih lokacija. Druga oblast koja doivljava eksplozivan
rast jeste upotreba kompjuterskih terminala u hotelskim sobama u zabavne, poslovne
i informativne svrhe. Videotel, dobavlja elektronskih usluga u hotelskim sobama, nedavno je sproveo anketu meu gostima jednog hotela u Bostonu i doao do zakljuka
da je vie od 20 % gostiju voljno da vie plati za specijalne usluge. Ove usluge ukljuuju
kablovsku televiziju, video -igrice, online rasporede avio-kompanija, lokalne informacije (o restoranima, filmovima, opingu itd.), telegrame, dnevne cene akcija i druge
finansijske vesti.
este ankete koje ukazuju na poveana investiranja u sisteme, kao i predstavljanja novih proizvoda na godinjim tehnolokim konferencijama svedoe o uzbudljivim
inovacijama koje bi trebalo da se pojave u hotelima i odmaralitima visoke kategorije. Ozvuenje hotela obuhvata opremu za izbor, pojaavanje i distribuciju muzike sa
radija, magnetofona, kasetofona, kompakt diskova i drugih nosaa zvukova do veeg
broja zvunika razmetenih po razliitim delovima hotela. Mikrofoni takoe mogu
biti prikljueni u sistem ozvuenja za javne poruke i govor, posebno u odreenim
323
prostorijama (kongresne sale i sl.). Ovi sistemi mogu biti opti, pokrivajui i slubene
i gostinske prostorije, ili lokalni, tj. u specifinim prostorijama i s njima povezanim
foajeima i predvorjima (banket, kongresne i izlobene sale).
Lokalni i opti sistem treba da budu meusobno povezani. Zvunici mogu biti
kabinetskog, stubnog tipa ili ugraeni u plafonu ili zidovima i usklaeni sa dekorom
i stilom enterijera. Refleksni zvunici se mogu koristiti spolja i oko bazena. Da bi se
obezbedile jasnoa zvuka i kontrola, potrebno je obezbediti relativno veliki broj zvunika, vei broj kanala za razliite prostorije, promenljivi nivo jaine za javne prostorije. Zvunici u konferencijskim salama mogu biti prenosivi.
Televizijski i radio sistemi zavise od lokalnih uslova i ugovora o iznajmljivanju i
instaliranju opreme. U principu, instalira se glavna televizijska antena sa pojaivaem
signala i distribucijom koaksijalnih kablova i antenskih prikljuaka do svih prostorija
u kojima se predvia prikljuenje televizijskih aparata. Distribucija interne televizije
se takoe moe obezbediti posredstvom iste mree preko VHF kanala. Radio-program se distribuira preko centralnog transmisionog sistema, ali se antena za kratke i
srednje talase moe koristiti za individualne prijemnike u sobama.
Sistem satova, sinhronizovani glavni sat (master) povezan je kablovima sa svim
ostalim sekundarnim satovima u hotelu. Preko glavnog sata korekcioni signali se alju
svim ostalim satovima u hotelu.
Audio-vizuelna oprema i ureaji za kongrese i izlobe obuhvataju sledee:
televizijska kamera zatvorenog TV sistema, prikazivanje na ekranu, snimanje,
emitovanje i prenos do drugih prostorija;
multimedijalni projektor sa daljinskom kontrolom i mogunou prikljuka
ozvuenja;
platno za projektovanje slika i filmova;
muzika, snimljeni govor, najavljivanje mikrofonom, i pejding kroz lokalni sistem ozvuenja;
mogunost snimanja na elektronske nosae zvuka;
telefonske veze;
simultano prevoenje;
projekcione kabine i oprema za projektovanje.
15.3. ELEKRONSKO PRENOENjE INFORMACIJA I OBRADA PODATAKA

Istraivanja u SAD ukazala su da hoteli nedovoljno koriste sve prednosti i mogunosti elektronske opreme, kao i da najee nisu izabrani najpogodniji i najprilagoeniji sistemi za potrebe hotela.
S ciljem razvoja elektronske opreme, veoma je vano predvideti i mogunost za
budue instalacije, proirenje i zamenu opreme bez veih problema adaptacije i pregraivanja. Kanali, ahtovi i sline upljine namenjene za postavljanje instalacija mo324
raju biti tako planirani i konstruisani da olakaju budue promene i postavljanje novih
kablova.
U proloj deceniji zabeleen je znaajan rast velikog broja vlasnikih sistema koje
izvravaju mnotvo zadataka upravljanja na nivou nekretnina, od kojih svaki nudi neki
novi obrt ili trik. Budunost bi trebalo da donese vie inovacija kao to su ira upotreba ekrana osetljivog na dodir i beinih terminala. Centralna stvar svakog sistema
je mogunost interfejsa sa najkritinijim aplikacijama kao to su obraun telefonskih
poziva i sistemi prodajnih mesta. Najee funkcije dananjih sistema upravljanja
imovinom su sledee (Walter A.: 344) :
rezervacije
registracija gostiju i lista trokova (trokovi iznajmljivanja sobe, trokovi za
hranu, pie i telefon)
raunovodstvo, ukljuujui veernju reviziju, potraivanja, dugovanja i glavnu
knjigu
raunovodstvo putnike agencije (evidencija provizija koje treba da se plate)
istorija gostiju i drugi marketinki izvetaji
dnevni i meseni operativni izvetaji
platni spisak i povezani izvetaji
inventar.
Nakon avio-kompanija, vei hoteli i odmaralita su prihvatili tehnike upravljanja
profitom. Ovi sistemi, koji se ponekad nazivaju upravljanje prihodima, i koji moraju biti integrisani sa sistemom upravljanja imovinom, povezuju prolu istoriju sa
tekuim rezervacijama da bi se predvidela potranja u budunosti. Cilj je prilagoditi
cene hotelskih soba da bi se maksimizirao ukupan prihod od izdavanja. U prolosti
bi menadment vrlo esto poeo da smanjuje cene hotelskih soba da bi poveao broj
rezervacija. Meutim, program upravljanja profitom prati istorijske ablone i, na primer, predvia da e gosti koji plaaju punu cenu rezervisati sobu onda kada to poele;
na taj nain eliminie odreene popuste radi ostvarivanja vrlo mogueg poveanog
prihoda. Pored toga, sistem moe da ne prihvati jednodnevnu rezervaciju ak i po
punoj ceni kada predvia da e to kasnije materijalizovati pojavom gostiju koji e due
ostati.
325

1. Da li znate koji se specijalni sistemi primenjuju u hotelu?
2. Da li znate da navedete prednosti sofisticiranih telefonskih sistema?
3. Kako biste objasnili ta sve ini potrebnu elektronsku opremu u savremenom
hotelijerstvu?
4. Koje su to glavne funkcije savremenih sistema upravljanja imovinom?
326
GLAVA
XVI
BUDETIRANJE I KONTROLNE AKTIVNOSTI

PROJEKTOVANJA I IZGRADNJE HOTELA

znate kako se mogu smanjiti trokovi izgradnje sprovoenjem kontorle
budeta;
objasnite ta je to tehniki vodi i od koliko tomova se sastoji;
objasnite ta sve ini potrebnu elektronsku opremu u savremenom hotelijerstvu;
navedete koju problematiku tretiraju tomovi tehnikog vodia.
16.
BUDETIRANJE I KONTROLA TROKOVA I

PLANIRANIH STAVKI IZGRADNJE
ajvei cilj sistema budetiranja i procene jeste da se utvrdi pouzdani budet koji
funkcionie tokom celog programa razvoja i izgradnje, poinje adekvatnim doplacima i dodavanjem detalja kako projekat poinje da dobija svoj oblik. Potpuno detaljan nacrt sadraja hotela i programa prostorija zasnovan na studiji o potranji na
tritu omoguava preduzimau da postavi poetne budete za projekat i da za njega
pripremi desetogodinji plan poslovanja i finansijsku prognozu.
Sloenost izgradnje hotela iziskuje da preduzima procenjuje i nadgleda budet
sa stotinama pojedinanih stavki. Najraniji budeti, zasnovani na preliminarnim planovima i skicama, pre odreivanja vrednosti projekta, vrednosti inenjeringa ili znaajnih detalja u dizajnu enterijera, previe su preliminarni da bi se koristili u stvarne
svrhe budetiranja.
Meutim, preduzima bi trebalo da bude siguran da su procene budeta (1) potpune i nije izostavljena nijedna kategorija ili stavka i (2) adekvatno indeksirane u skladu s
lokalnim podrujem a ne u skladu sa irim regionom ili nacionalnim indeksima koji
uzimaju prosenu cenu svih tipova izgradnje hotela. Osim toga, vano je da, tamo gde
konstrukcija ili koncept hotela mogu da budu neobino skupi, menader izgradnje
ponudi vrednost projekta i postara se da trini koncept bude dovoljno jak da moe
da izdri dodatne poetne trokove, kao i zaduivanje.
16.1. Kontrola budeta

Odravanje kontrole budeta iziskuje paljivo praenje projekta u fazi projektovanja, kao i u fazi izgradnje. U periodu projektovanja vlasniku je potrebno da se osloni
na tanost procene svih kategorija, koje se auriraju meseno ili na kraju svake dokumentacione faze. Pored procene budeta za arhitekturu i inenjering, razvoj gradilita
i dizajn enterijera, kuhinjsku opremu i potroni materijal procena koje su podneli
arhitekta i drugi konsultanti projekt menader ili, gde je to neophodno, spoljna firma koja se bavi procenom, treba da pripremi drugu procenu, a da se sve razlike u procenama budeta ree ponovnim pregledom radnih crtea i specifikacija uz zajedniku
saglasnost. Konsultanti za dizajn treba da budu odgovorni za redizajniranje, ponovno
analiziranje i respecifikaciju da bi se sve uradilo u skladu s dogovorenim budetom i
bez dodatnih trokova.
329
Usled jasne povezanosti trokova projekta i povrine prostora, odravanje kontrole

nad budetom je pitanje kontrole prostora. Vlasnik uz pomo projekt menadera ili
menadera izgradnje tokom ematskog projekta i razvoja projekta mora da se postara
da arhitektonski planovi obuhvataju samo onaj deo teritorije koji stoji u programu
sadraja hotela. Kako se projekat obrauje u ugovornoj dokumentaciji, tim treba da
prati uvoenje posebne opreme ili skupe zavrne obrade osim ako se sve to ne moe
opravdati kao mogunost stvaranja dodatnog prihoda.
Kontrola budeta nije manje vana tokom faze izgradnje. Sve ponude treba da
budu konkurentne i u sluaju da ponude premauju budet, arhitekta i konsultanti za
dizajn moraju da redizajniraju ili respecificiraju ili vlasnik mora da razmatra pitanje
smanjenja obima projekta ili poveanja budeta. Izgradnja ne bi trebalo da pone sve
dok zaista sve glavne stavke nisu zagarantovane ugovorom ili nisu utvreni razumni
doplaci firmi i dok zahtevana smanjenja u projektu nisu implementirana da bi bila u
skladu sa budetom.
Jedna od najvanijih alatki za kontrolu trokova jeste vrednost projekta, to zahteva veina ugovora. Na taj nain se eliminie onaj neiskorieni prostor koji ne doprinosi trinom konceptu ili prihodima hotela i paljivo procenjuje plan izgradnje sa
konfiguracijama koje najvie odgovaraju gradilitu i unutranjem izgledu odreene
vrste hotela. Na primer, kroz paljivo odreenu vrednost projekta prototip Embassy
Suites je postao mnogo isplativiji od ostalih hotela sa apartmanima. Ovako osmiljeni
hotelski apartmani zahtevaju manje prostora za hodnik i manje spoljnih zidova i na taj
nain umanjuju ukupan iznos trokova izgradnje, sadre atrijum, pojaavajui javno
iskustvo i prosenu cenu, kao i procenat poseenosti.
Tokom poetnih faza vrednost projekta se fokusira na ona osnovna pitanja planiranja koja za rezultat imaju predimenzionirane trokove, ukljuujui:
skupu izgradnju: u hotelima u predgrau esto su javne i uslune prostorije
smetene na jednom spratu; umesto toga ako su javne prostorije na glavnom
nivou, a tehniki blok ispod nivoa hotela, to znatno umanjuje trokove izgradnje i pojednostavljuje kretanje;
neefikasno kretanje: konfiguracija hodnika u kom su sobe postavljene s obe
strane omoguava utedu od 50 % prostora hodnika u poreenju sa emom
hodnika u kom su sobe samo na jednoj strani i moe da prui 1520 % utede
celokupnog prostora;
neefikasni graevinski sistemi: jedno jezgro lifta sa javnom i uslunom namenom je efikasnije od odvojenih kuita lifta na razliitim mestima; spojene sobe
uveliko umanjuju trokove vodoinstalaterske opreme;
visoki neto i bruto faktor iskorienosti prostora: prouite alternativne izglede
da biste umanjili veliinu prostora koji se ne koristi i koji ne stvara nikakav
profit. Na primer, poveanje broja soba po spratu i smanjenje visine graevine
iziskuje nii bruto faktor i uopteno je mnogo ekonominije.
330
Poboljanja poput ovih, koja se esto nazivaju jaanje projekta, obino vode tome
da graevina bude mnogo uslunija gostima, smanjuju udaljenost izmeu razliitih
sadraja i olakavaju upravljanje.
Prve procene trokova hotela zasnovane na prosenim trokovima po jedinici povrine prostora ili trokovima po hotelskoj sobi samo su preliminarne, u najboljem
sluaju, zbog velikog broja promena u procesu planiranja i projektovanja. Projekt menader mora da priprema sve tanije procene tokom razvoja projekta i dokumentacione faze, i smanji nepredviene trokove sa 15 % koliko ih je na poetku na ne vie od
5 % kada se dodeli ugovor o izgradnji.
Nepredvieni trokovi (Walter A.: 334):
Program i koncept projekta
15 %
ematski projekat
10 %
Razvoj projekta
7%
Dokumentacija o izgradnji
5%
Podnoenje prijava ili dodeljivanje ugovora
5%
16.1.1. Vrednost projekta, vrednost inenjeringa

i analiza ivotnog ciklusa
Osnovni cilj da se postigne projekat sa vrednou ili projekat koji dodaje vrednost,
postoji od poetnog programa za prostor do dodele ugovora. Uopteno, on obuhvata
i glavne i sporedne objekte koji ukupno lako mogu da naprave razliku kada je posredi
odrivost projekta. Na primer, koncept butik hotela, pored toga to ima dosta svojih
marketinkih prednosti, uopteno ima manje sobe i ue hodnike (zbog velikog broja
starih zgrada pretvorenih u butik hotele), mnogo efikasnije organizovanu okolinu i
kretanje. Soba u manjem butik hotelu smanjuje ukupnu povrinu za oko 15 % u poreenju sa hotelom sline veliine ali srednje klase. Ovo za rezultat ima utedu od u
proseku 7 m2 po sobi ili vie od milion dolara za hotel sa 150 soba.
Meutim, vrednost projekta pokriva i najsitnije detalje. U knjizi The Art of the Deal
preduzima Donald Trump navodi da se stavljanjem po 3 arke na svaka vrata plesne
dvorane umesto po 4 manje arke utedi 25 % trokova instaliranja arki bez bilo kakve izmene u materijalnim trokovima. Proces jednostavno predstavlja zdrav razum
trokova i svaki projekat moe da ima koristi od toga. Na isti nain svaki posebno
iskorien prostor hotela treba da potvrdno odgovori na pitanje: Da li je ovaj prostor
od izuzetne vanosti za trini koncept?
331
U vrednosti inenjeringa, arhitekta, inenjeri, predstavnici proizvoaa i tehniko osoblje hotela razvijaju analizu trokova i koristi odravanja, pouzdanosti i trajnosti glavnih materijala, sistema i opreme koja se uzima u obzir za hotel. Na primer, oni
trae i procenjuju alternativne predloge od bar dve razliite kompanije koje proizvode
liftove ili dva proizvoaa rashladnih ureaja. Osim toga, preduzima treba da trai
od konsultanata za inenjering da sastave analizu trokova ivotnog ciklusa, koja
ukljuuju procenu trokova energije, odravanja i zamene pre nego to se odabere
finalni sistem. Vrednost inenjeringa obuhvata i mnogo vie od graevinskih sistema.
Na primer, nekoliko izvoaa radova prihvatilo je sisteme izgradnje tunela od elika
kako bi se napravili zidovi soba i podovi izlivanjem betona, to tedi vreme i radnu
snagu prilikom izgradnje zgrade u obliku slova L.
Za uspeno upravljanje trokovima neophodan je i efikasan sistem kontrole da bi
pratio napredak u radu u poreenju sa rasporedom zavretka radova i sistem merenja da uporedi stvarne trokove sa budetom. Ovi sistemi blisko prate i stopu i iznos
potronje resursa u pogledu rasporeda, trokova, materijala i radne snage, i tim zaduen za razvoj blagovremeno obavetavaju o svim moguim varijantama u planu rada,
budetu, tehnikim performansama, standardu kvaliteta ili rasporedu. Ovo doputa
blagovremene korektivne mere da bi se reili problemi pre nego to prouzrokuju veliko odlaganje, prekoraenje trokova ili utiu na prinos od investicija u projekat. Isti
sistemi se koriste da bi se odredile mogunosti smanjenja potencijalnih trokova. Meutim, najvee mogunosti smanjenja trokova projekta nastaju u najranijim fazama i
otro opadaju s podnoenjem prijava i dodeljivanjem ugovora.
16.2. Tehniki vodii

Glavne menadment kompanije pruaju usluge tehnikog projektovanja i smernice za inenjering hotelskim operaterima i njihovim konsultantima. Ovi prirunici pomau timu u razvoju imaginativnih, efikasnih i konkurentnih projektnih reenja, kao
i obezbeivanju bezbedne i ekoloki zdrave konstrukcije. Poto su ovi vodii razvijani
tokom niza godina i na osnovu iskustva iz velikog broja projekata irom sveta, sveobuhvatnost vodia je oigledna u njihovom tipinom nacrtu. Prvi tom jednog tipinog
korporativnog standarda moe da sadri zatieno planiranje i tehnike standarde, a
drugi tom pokriva predloene sisteme i procedure (liste provere, reference i metode
koordinacije) koje se koriste tokom perioda razvoja i izgradnje. Vodii mogu da imaju
i trei tom koji pokriva prototip planove i tipine detalje samo za internu upotrebu
(videti narednu tabelu).
332
Tabela 28 Tehniki vodii (Walter A., str. 335)

Prvi tom Standardi za projektovanje, planiranje i razvoj
Uvod, svrha i namena
Opti zahtevi, pregledi i odobrenja
Planiranje gradilita, zoniranje, sakupljanje i razmatranje dizajna spoljnog prostora
Propisi za izgradnju ukljuujui konstrukcione, bezbednosne zahteve i zahteve osoba
sa hendikepom
Standardi za programiranje sadraja i prostora
Zahtevi za planiranje gradilita i okruenja ukljuujui parkiranje i obilaznice, rekreaciju i pejzae
Standardi za hotelske sobe, apartmane i vile
Standardi za javni prostor ukljuujui restorane i salone, konferencijske sale i sale
sa posebnom namenom, zatvoreni prostor za rekreaciju u specijalizovane radnje i
sadraji za zabavu
Zahtevi tehnikog bloka
Standardi za nametaj, instalacije i opremu
Zahtevi specijalnih sistema ukljuujui sisteme za zatitu od poara, sigurnosne sisteme, ureaje za komunikaciju, televizore i sadraje u sobama, audio-vizuelne sisteme
i sisteme za upravljanje imovinom
Kljuevi i standardi za bezbednost gostiju
Graevinski sistemi ukljuujui sisteme elektrinih instalacija, mainske (grejanje,
ventilacija i rashladni ureaji; uvanje energije), vodovodne sisteme, sisteme za vertikalan transport (liftovi i pokretne stepenice) i sisteme za zatitu od poara.
Drugi tom Tehnike usluge
Opti opis: obim tehnikih usluga, vrsta ugovora, spisak konsultanata i tok izgradnje
Marketinke ankete i studije o izvodljivosti: predmet anketa i analize, vrste ugovora i
proforma softvera za izgradnju
Sistemi za programiranje objekata: matrica povrine i softver za programiranje i lista
provere objekata
Sistemi za budetiranje i procenu: softver za procenu budeta, pregled trokova i napretka, vrednost inenjeringa koju su odredili menader izgradnje, arhitektonsko-inenjerska firma ili konsultant za trokove; definitivan format procene; i aktivnosti pre
otvaranja formata za budet trokova
Dinamika rada i sistemi za izvetavanje: sistem upravljanja kompanijskim uinkom
za odreivanje rokova, izvetavanje i odobravanje; obrasci za odreivanje rokova za
faze projektovanja i izgradnje; lista provere prvih prostorija spremnih za instalaciju i
obuku u pogledu nametaja, instalacija i opreme; i liste provere koordinacije projekt
menadera
333
Zahtevi projekta: format procesa selekcije i potpisivanja ugovora sa arhitektom, dizajnerom enterijera, konsultantom za pruanje usluga ishrane, konsultantom koji
pregleda gradilite pre izgradnje, konsultantom koji sastavlja geotehniki izvetaj i
ostalim neophodnim konsultantima; lista provere okruenja, lokacije i parkinga ukljuujui i dijagrame cirkulacije, analizu parkinga i alternative osnovne konfiguracije
objekta; lista provere bezbednosti, sigurnosti, audio-vizuelnih i specijalnih hotelskih
sistema; lista provere vrsta hotelskih soba, hrane i pia, prostora za rekreaciju i zdravstvenog i spa centra, konferencijske sale, predvorja, kancelarije uprave i usluge tehnikog bloka; lista provere za renoviranja i dodatke
Ugovaranje izgradnje, proces podnoenja prijava i pregovaranja: selekcija formata za
alternativne sisteme ugovaranja izgradnje
Ugovori o izgradnji i zahtevi za nadzor terena
Ugovori o izgradnji i opti uslovi ukljuujui i odredbe za inspekciju, testiranje, izvetavanje i osiguranje; ugovori o upravljanju izgradnjom po potrebi, zahtevi za nabavku nametaja, instalacija i opreme; ugovor agenta nabavke, lista provere potrebnih
komada nametaja, delova instalacije i opreme, format za preliminarne informacije i
procene nametaja, instalacija i opreme
Potrebne inspekcije, dozvole i odobrenja: format za lokalne liste provere dozvola i
licenci
Potvrda obuke zaposlenih i zahtevi za poetak rada hotela
Neformalan poetak rada hotela i procedure prihvatanja graevine: lista provere zavrenih radova
Otvaranje
Trei tom Prototip planova i tipini detalji
Novi prototip planova za hotel
Predloeni prototip planovi: izgled hotelskih soba, planovi za zdravstveni centar,
izgled tehnikog bloka
Tipini detalji: logo brenda, standardni i odabrani detalji za posebne aplikacije

1. Objasnite kako se mogu smanjiti trokovi izgradnje sprovoenjem kontrole budeta.
2. ta je to tehniki vodi i od koliko tomova se sastoji?
3. Moete li da navedete koju problematiku tretira I tom tehnikog vodia?
4. Da li znate ta obuhvata II tom tehnikog vodia?
5. Da li znate ta obuhvata III tom tehnikog vodia?
334
SADRAJ
PRIMERA, SLIKA, PREGLEDA, EMA, TABELA
Primer 1 Burg al Arab (Burg el Arab) hotel Dubai 43

Primer 2 Sobe i apartmani u Hotelu W Barcelona 111
Primer 3 Standardne veliine soba InterContinental Hotels & Resorts 137
Primer 4 Standardi foaje i garderobera sobe InterContinental Hotels & Resorts 138
Primer 5 Standardi spavae sobe InterContinental Hotels & Resorts 138
Primer 6 Standardi dnevne sobe InterContinental Hotels & Resorts 139
Primer 7 Standardi radne sobe InterContinental Hotels & Resorts 139
Primer 8 Standard poslovnih soba u MR. President Design Hotel Beograd 140
Primer 9 Izraunavanja potrebnog broja parking mesta u hotelu 170
Primer 10 Uputstvo za organizaciju Main Lobbya po standardima InterContinenatal lanca
185
Primer 11. Lobi foaje po standardima InterContinental lanca 191
Primer 12 Recepcija Hotela Hyatt Regency Beograd 192
Primer 13 Uputstvo za organizaciju Recepcije po standardima InterContinental lanca 195
Primer14 Uputstvo za organizaciju konsijer foajea po standardima InterContinental lanca
196
Primer 15 Uputstvo za komuniciranje sa gostima po standardima InterContinental lanca
196
Primer 16 Wine Bar & Delikatessen 234
Primer 17 Opti standardi restorana InterContinental Hotels & Resorts. 236
Primer 18 Kafe-poslastiarnica Tea House Hotela Hyatt Regency Beograd 237
Primer 19 Standardi bara InterContinental Hotels & Resorts 241
Primer 20 Banket prostor Hotela Hyatt Regency Beograd 245
Primer 21 Spa i fitness centar Club Olympus Hotela Hyatt Regency Beograd 250
Primer 22 Spa i Fitness centar Hotela W Barcelona 254
Primer 23 Organizacija prostorija za zaposlene u Hotelu IN Beograd 256
Primer 24 Organizacija bezbednosti u Hotelu IN Beograd 304
Slika 1. Proces izgradnje 13
Slika 2 InterContinetal Afrodita 63
Slika 3 Pogled iz sobe Hyatt Regensy Indianopolis 64
Slika 4 InterContinental Bali Hotel Resorts 66
Slika 5 InterContinental Resorts Tahiti 67
Slika 6 Grand Hyatt Balui 67
Slika 7 Hotel Peachtree Centre Plaza Hotel u Atlanti 76
Sadraj primera, slika, ema, pregleda i tabela
335
Slika 8 Hotel Casadelmar, Porto Vecchio, Korzika 77

Slika 9 Las Alamandas Resort Hotel, Puerto Vallarte, Meksiko 78
Slika 10 Budui izgled Hotela Jugoslavija Beograd

kombinacija horizontalnog i tower hotela 98
Slika 11. Palms Casino and Resorts Las Vegas, izgled tower hotela 101
Slika 12 Atrijum hotela Hyatt Regency Atlanta 103
Slika 13 Denvers Brown Palace Hotel 104
Slika 15 Soba InterContinental Hotels &Resorts 136
Slika 16 Soba sa deluxe king krevetom Hotela Hyatt Regency Beograd 141
Slika 18 Predsedniki Apartman Hotela Hyatt Regency Beograd 146
Slika 19 Deluxe Cortyard Room Peninsula Hotel Hongkong 148
Slika 20. Kupatilo Hotela THE LALU - Taiwan 159
Slika 21 The Nam Hai Hotel Vietnam 171
Slika 22 Vrtovi Four Seasons Hotel Firenze 173
Slika 23 Predvorje pogled na vrata Hotela IN Beograd 188
Slika 24 Prijemni prostor - predvorje Hotela IN Beograd 189
Slika 25 Restoran na otvorenom Le Chteau des Alpes, Saint Rmy-de-Provence, France
231
Slika 26 Restoran Le Chteau des Alpes, Saint Rmy-de-Provence, France 233
Slika 27 Mosaic restoran Beograd Art Hotela 234
Slika 28 Kafana Hotela Moskva Beka kafana 237
Slika 29 Otvoreni bazen Hotela Hyatt Summerfield Suites hoteli (Miami FL) 252
Slika 30 Wellness centar Hotela Merkur Vrnjaka Banja 253
Pregled 1 Pitanja koja treba razmotriti prilikom izrade plana mix soba 108
Pregled 2 Analiza kombinacije soba 109
Pregled 3 Elementi potrebni za potpuno ureenje sobe 148
Pregled 4 Neophodna parking mesta po sobi 170
Pregled 5 Oznake i grafika 176
Pregled 6 Planiranje oblasti za prijem i izbacivanje smea 179
Pregled 8 Meunarodni hotelski objekti H&P 230
Pregled 9 Dimenzije rekreacionih sadraja 249
Pregled 10 Planiranje kuhinje 261
ema 1 Sackett Lake Resort, Monticello, New York 68
ema 2 Konfiguracija horizontalnog hotela 99
ema 3 Sprata tower konfiguracije hotela 102
ema 4 Konfiguracija atrijum hotela 105
ema 5 Pregled prostorija u Hotelu W u Barseloni 107
ema 6 Klasian i apartmanski sprat 110
ema 7 Executive sprat konvencijskih hotela 130
336
ema 8 Tipian i jedinstven izgled soba, planovi soba 132

ema 9 Zone aktivnosti u sobi 142
ema 10 Front office hotela 194
ema 11 Organizacija izvrne i prodajne funkcije hotela 257
ema 12 0rganizacija slube obrauna 259
Tabela 1 Orijentaciona struktura prihoda i trokova 10 hotela Beograda 20
Tabela 2 Trokovi izgradnje soba po vrstama hotela 21
Tabela 3 Struktura trokova izgradnje hotelskog objekta 22
Tabela 4 Ocena stepena doprinosa alternativnih doprinosa 35
Tabela 5 Rangiranje zahteva po znaaju 35
Tabela 6 Model za izbor lokacije smetajnog objekta 37
Tabela 7 Prostor potreban za rekreativne aktivnosti 44
Tabela 8 Kontrolna lista spoljanjeg ureenja mesta 65
Tabela 9 Alternativne konfiguracije sistema izgradnje 80
Tabela 10 Svrha (ciljevi) planiranja sprata za sobe 94
Tabela 11 Standardne povrine za pojedine vrste hotelskih prostorija 96
Tabela 12 Analiza sprata na kom se nalaze sobe 97
Tabela 13 Povrina dvokrevetnih soba u hotelu po kategorijama u m2 106
Tabela 14 Tipian tim preduzimaa i projektanata 115
Tabela 15 Opcije ugovora o izgradnji 122
Tabela 16 Karakteristike hotelskih gostiju 131
Tabela 17 Minimalne dimenzije soba 137
Tabela 18 Tipovi kreveta u sobama 141
Tabela 19 Kombinacija soba za razliite tipove hotela 143
Tabela 20 Tipovi apartmana 144
Tabela 21 Potreban broj izlaza u odnosu na broj soba 186
Tabela 22 Planiranje kancelarija u prednjem delu 193
Tabela 23 Planiranje veernice i prostora za odravanje istoe veernica 278
Tabela 24 Cirkulacija vea 279
Tabela 25 Otpornost na poar i kompartmentalizacija 294
Tabela 26 Karakteristike hotelskih soba otpornih na poar 298
Tabela 27 Procenti trokova izgradnje 300
Tabela 28 Tehniki vodii 333
Sadraj primera, slika, ema, pregleda i tabela
337
LITERATURA
1. Angelika Taschen, Favourite HOTELS, 2011.

2. Baki Ognjen, Marketing u turizmu,Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
3. Baud Bovy Lowson Tourism and recreational development, CBI Publishing Company,
Boston, 1977.
4. Baud Bovy, M. Contribution a l etude des programmes de nouvelles stations des vacances,
CHET, Aix en Provence, 1967.
5. Bival, G. Standardi radne odee zaposlenih u hotelu, Ugostiteljstvo Turizam br. 12, Zagreb, 1987.
6. Bjorklund, R. / King, B. A consumer based approach to assist in the design of hotel, Journal of travel research, no. 2, 1982.
7. Bukumirovi, . Poslovanje ugostiteljskih i turistikih preduzea, Via ekonomska kola,
Beograd, 1974.
8. Burseau, M. L equipement hotelier, Flammarion, Paris, 1980.
9. Carevi. A., Simi, V. Turistiki objekti od ideje do ostvarenja, Turizam br. 1112. Zagreb, 1988.
10. ai K., Poslovanje hotelskih preduzea, IGOJA TAMPA, Beograd, 1995.
11. ai K., Poslovanje hotelskih preduzea, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
12. erovi S., Strategijski menadment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009.
13. omi, ., Mikrolokacioni faktori i metode, Turizam br. 4, Zagreb, 1983.
14. omi ., Vuki M., Izgradnja i opremanje hotelskih objekata,VH strukovnih studija,
2008.
15. ubra, N. Planiranje u graevinarstvu, CAPPS, Beograd, 1978.
16. David Collins, Hotels Design, Architecture et dcoration
17. End, H., Interiors of hotels, Watson Guptil, NewYork, 1978.
18. England, R. Architecture pour les tourists, Revue internationale des sciences sociales, , vol.
23, Paris, 1980.
19. Frli, A., Hotelijerstvo, kolska knjiga, Zagreb, 1976.
20. Frli. A., Ugostiteljsko poslovanje, kolska knjiga, Zagreb, 1975.
21. Gautier, M., Tourisme et hotellerie, Eyrolles, Paris, 1954.
22. Grupa autora, Hotelijerstvo, Institut za turizam i Via turistika kola, Beograd, 1974.
23. Holjevac Avelini, I., Hotelski standardi rada, Turizam br. 6, Zagreb, 1991.
24. Ivi, A., Organizacija i tehnika rada u hotelskim organizacijama Kuhinja, Hotelijerski
fakultet, Opatija, 1980.
25. Jakopovi, B., Uvjeti, organizacija i priprema investicione izgradnje u hotelijerstvu, Hotelska kua 1974, Hotelijerski fakultet, Opatija, 1974.
26. Kneevi Kordi, Stambene i javne zgrade, Tehnika knjiga, Zagreb, 1987.
27. Kobai, A., Investicioni kriteriji u ugostiteljstvu, Hotelijerski fakultet, Opatija, 1974.
Literatura
339
18. Kovaevi, A., Transfer tehnike, tehnologija i opreme u ugostiteljstvuSavezni centar za

unapreenje hotelijerstva i ugostiteljstva, Beograd 1998.,
19. Kovaevi, S., O investicijama u turizmu, Turizam br. 3, Zagreb, 1985.
20. Krei, I., Prostorna ekonomija, Informator, Zagreb. 1977.
21. Krippendorf, J., L importance de l architecture et urbanisme pour le development du tourisme, Revue de tourisme no. 4., Berne, 1975.
22. Lawson, F., Hotels, motels and condominiums Deseign, planning and maintenanace,
Cahners Books, Boston, 1976.
23. Lazi, V., Moteli, Graevinska knjiga, Beograd, 1970.
24. Lin, K., Slika jednog doba, Graevinska knjiga, Agora, Beograd, 1960.
25. Makarena San Martin, Coole Design Hotels, LOFT Publicitions i Via Laietana, 2007.
26. Medlik, S., Market feasibility approach to hotel location, Tourist Review, Berne, 1966.
27. Middelton, V. T., Marketing in travel and tourism, Heinemann, London, 1988.
28. Mill, C. / Morrison, A., The tourist system, Prentice Hall, New Jersey, 1985.
29. Mirkovi, B. Osnovi urbanizma, Graevinska knjiga, Beograd, 1978.
30. Nejkov, D., Ekonomika i organizacija ugostiteljstva, Turistika tampa, Beograd 1969.
31. Nikoli D., Tehnologija u hotelijerstvu,
32. Piha, B., Osnove prostornog planiranja, PFV, Beograd, 1979.
33. Piha, B., Planiranje turizma i svakodnevne rekreacije u samoupravnom drutvu, Privredno finansijski vodi, Beograd 1982.
34. Privredno-finansijski vodi, Beograd, 1982.
34. Roin, J., Arhitektura i turizam, Prvo jugoslovensko savetovanje Humanistike vrjednosti turizma, Zadar, 1977.
36. Salaj, M., Oblici izgradnje i psihofunkcija turistikog objekta i lokaliteta, ovek i prostor,
Zagreb, 1982.
37. Savezni centar za unapreenje hotelijerstva i ugostiteljstva, Beograd, 1998.
38. T odorovi, J. , Organizacija i odravanje sredstava za rad, Svetozar Markovi, Beograd,
1984.
39. Travel Magazine
40. Unkovi, S., Zeevi B., Ekonomika turizma, Ekonomski Fakulte Beograd, igura print,
Beograd, 2004.
41. Vasiljevi, R., Hotelsko domainstvo, Via ugostiteljska kola, Beograd 1989.
42. Veselinovi P., Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
43. Vuki, M., Potovanje ukupnog kvaliteta ljudskih osobina i raznolikosti u gastronomiji,
Hotellink br. 6, VH, Beograd, 2005.
44. Walter A. Rutes, Richard H. Penner, Lawrence Adams, Hotel Disign-Plannining and
Development, Arhitectural Press is an imprint of Elsevier, 2007.
45. Winslet, V. G. , Catering and hotel operation, Hodder / Ghoton, Suffolk, 1970
46. Zeevi, M., Investicije i razvoj turizma u Jugoslaviji, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 1973.
340
ELEKTRONSKI IZVORI
http://www.tripadvisor.com/Hotel_Review-g295424-d302457-Reviews-Burj_Al_Arab-Dubai.html
Ihttp://www.indianapolis.hyatt.com/hyatt/hotels/index.jsp?null
http://www.intercontinental.com/intercontinental/en/gb/locations/bali
http://bali.grand.hyatt.com/hyatt/hotels/index.jsp?extCorporateId=
http://bali.grand.hyatt.com/hyatt/hotels/index.jsp?extCorporateId=
http://www.hotel.info/booking.aspx?gclid
http://www.alamandas.com/
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Dnevna
http://www.google.com/maps?q=las%20vegas
http://www.hyattregencyatlantarenovation.com/
http://www.hotelsone.com/denver-hotels-us/brown-palace-hotel-spa.html
http://belgrade.regency.hyatt.com/hyatt/hotels/gallery/photos.jsp?
http://www.yeego.com/unitedstates/lasvegas/hotel31768.html
http://belgrade.regency.hyatt.com/hyatt/hotels/gallery/photos.jsp?hotelId
http://www.agoda.com/asia/hong_kong/hong_kong/peninsula_hotel.html?
www.bookingroom.com
www.inhotel-belgrade.com
http://charlotte.summerfieldsuites.hyatt.com/hyatt/hotels/
http://www.vrnjcispa.com/menu
Literatura
341
BIOGRAFIJE
Prof. dr Slobodan erovi

Roen 30.03.1955. godine u Beogradu. Osnovnu kolu i X Beogradsku gimnaziju,
takoe je zavrio u Beogradu. Ekonomski fakultet u Beogradu upisao 1973. i na istom
diplomirao 1977. odbranom diplomskog rada na temu Kulturno- istorijske pretpostavke razvoja turizma optine Dubrovnik. Poslediplomske studije upisao 1978. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i iste zavrio odbranom magistarskog
rada Samoupravno organizovanje i udruivanje turistike privrede Srbije 1981.
godini.
Doktorsku disertaciju odbranio marta 2002g. na Univerzitetu u Novom Sadu - Fakultetu za geografiju, turizam i hotelijerstvo, na temu Strategijsko prilagoavanje
turistike privrede Srbije trinim promenama.
Odmah nakon diplomiranja na Ekonomskom fakultetu zaposlio se u GK SK Beograda. Nakon toga, 1985., prelazi u R.O.Beogradgradnja na mesto pomonika generalnog direktora za plan i razvoj. Takoe, iste godine prelazi u HP Metropol na
mesto direktora OOUR-a hotel Metropol, na kome se zadrava do 1987., a nakon
toga postaje generalni direktor HPMetropol. Na tom mestu ostaje do 1998. , nakon
ega je izabran za ministra turizma Vlade Republike Srbije i istovremeno razreava se
dunosti generalnog direktora i kolektiv HP Metropol d.d. bira ga za Predsednika
Upravnog odbora HP Metropol. Takoe, obavlja i funkciju Potpredsednika kompanije Dunav osiguranje zaduenog za Turizam. Na PMF - departmant za geografiju,
turizam i hotelijerstvu u Novom Sadu, izabran je za docenta na predmetu Menadment u turizmu marta 2003. Izabran je u zvanje vanrednog profesora novembra 2007.
na Univerzitetu u Novom Sadu, PMF - departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo.
Na Univerzitetu Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment je od
1.03.2008. u zvanju vanrednog profesora na predmetima: Menadment u hotelijerstvu,
Kontrola i revizija hotelskog poslovanja i Projektovanje izgradnja i zatita prostora u
hotelijerstvu, Upravljanje ljudskim resursima. Takoe, predavao je i predmete Ekonomija, Makroekonomija i Strategijski menadment na Univerziteti Singidunum i to na
Poslovnom Fakultetu i Fakultetu za inenjerski menadment. U zvanje redovnog profesora izabran je septembra 2012. na Univerzitetu Singidunum.
Biografije
343
Na Prirodno - matematikom fakultetu u Novom Sadu i Niu predavao je predmete:

Menadment u turizmu, Menadment turistike privrede, Menadment u restoraterstvu, Menadment u hotelijerstvu, Marketing u turizmu i Istraivanje trita i zatita
potroaa.
U toku svog petnaestogodinjeg rada u turistikoj privredi obavlja i razne druge
dunosti. Tako je u dva mandata obavljao funkciju predsednika Udruenja turistiko
- ugostiteljske privrede Srbije, u dva mandata bio lan predsednitva turistike organizacije Beograda, u dva mandata lan Republike privredne komore i odbora za ugostiteljstvo i turizam; u dva mandata lan Privredne komore grada Beograda i Komisije za
ugostiteljstvo i turizam, takoe, u Privrednoj komori Jugoslavije lan Komisije i odbora
za turizam, kao i odbora za marketing i menadment. Funkciju lana predsednitva
turistike organizacije Aranelovac obavljao je u jednom mandatu.
U okviru nastupa turistiko - ugostiteljske privrede u Izraelu 1989. Godine Predsednik je ureivakog odbora za izradu kataloga Investicije u turizmu Srbije. Na
funkciji ministra turizma u Vladi Republike Srbije nalazi se od 1998. godine, i shodno
toj funkciji, aktivno je uestvovao u izradi Strategija razvoja turizma Republike Srbije usvojene januara 1999. godine, Izmena i dopuna Zakona o turizmu Republike
Srbije, usvojene decembra 1999. godine, kao i u nizu drugih zakonskih i podzakonskih akata koji su doprineli ekonomskom jaanju ove privredne grane. Na Univerziteta
Singidunum Beograd predavao je predmete: Ekonomija, Makroekonomija, Strategijski
menadment i Kontrola i revizija hotelskog poslovanja. Trenutno predaje: Poslovanje
hotelskih preduzea, Upravljanje ljudskim resursima u hotelijerstvu, Projektovanje i
izgradnja hotela i Ekonomsko - finasijska analiza u hotelijerstvu.
Dobitnik je priznanja Turistiki cvet Srbije za 1987.
U toku svog profesinalnog, strunog i naunog angaovanja objavio je 130 nauno

- strunih radova iz oblasti ekonomike preuzea poslovanja, turizma, menadmenta u
turizmu itd., dva projekta o investicionom ulaganju oko kupovine hotela za partnera iz
Engleske, uestvovao u izradi 6 projekta, kao i 3 monografije, Strategijski menadment
turistike privrede Srbije-2002., Strategijski menadment u turizmu 2009. i Ekonomsko finansijska analiza poslovanja hotelskih i turistikih preduzea - koautor, kao
i udbenike Menadment u turizmu i Istraivanje turistikog trita koji je udbenik
za redovne i poslediplomske studije na PMF iz Novog Sada. Takoe, napisao je udbenike Upravljanje ljudskim resursima u hotelijerstvu i Projektovanje i izgradnja hotela
2011., a koji su udbenici na Fakultetu za turistiki i hotelijerski menadment Univerziteta Singidunum Beograd.
344
Prof. dr ore omi

Roen je 1949. godine u Beogradu. Nakon zavrene Pete beogradske gimnazije upisao je
Viu ekonomsku kolu gde je diplomirao 1971. godine. Na Odseku za turizmoloke nauke
Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1976. godine. Na istom fakultetu je 1979. odbranio
magistarski rad, a 1982. doktorsku disertaciju. Tokom svoje karijere obavio je specijalizacije
u dve eminentne naune i visokoobrazovne institucije u inostranstvu: (1) Meunarodni institut za turizam, Glion, vajcarska; (2) Univerzitet Pariz I, Sorbona, Francuska. Po zavretku
studija radi na razliitim pozicijama u privredi: prvo u hotelskom preduzeu Unija, zatim
kao direktor omladinskog hotela Mladost, odakle prelazi u Generaleksport gde radi kao
samostalni referent na organizaciji putovanja u Jugotursu, a zatim kao ef odseka u 0deljenju
prodaje i propagande hotela Interkontinental. Od 1981. prelazi na Odsek za turizmoloke
nauke kao asistent, ime zapoinje akademsku karijeru i ubrzo stie zvanje docenta. Od 1991.
prelazi na Visoku hotelijersku kolu, a od 1998. paralelno radi i na Departmanu za geografiju,
turizam i hotelijerstvo u Novom Sadu gde stie zvanje vanrednog, a zatim i redovnog profesora. U kolskoj 2008./2009. godini radio je kao gostujui profesor na Geografskom fakultetu
u Istonom Sarajevu na Palama. Dr omi trenutno radi na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Univerziteta u Novom Sadu gde dri predmete Sociologija turizma i
Kultura i komunikacije u turizmu, kao i na Visokoj hotelijerskoj koli u Beogradu gde dri
predmete Turistika geografija, Globalizacija u hotelijerstvu i Izgradnja i opremanje hotelskih objekata. Takoe uestvuje u izvoenju nastave na doktorskim studijama na PMF-u
u Novom Sadu (predmet Savremeni trendovi u turizmu) i Fakultetu za turistiki i hotelski
menadment na Univerzitetu Singidunum u Beogradu (predmet Turizam i globalizacija).
Paralelno sa radom na visokokolskim institucijama, dr omi je obavljao sledee drutvene
i strune funkcije: lan Upravnog odbora Udruenja turizmologa, urednik asopisa Teorija i
praksa turizma, prodekan za obrazovanje na Odseku za turizmoloke nauke, zamenik direktora Instituta za turizam u Beogradu i lan Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Republike Srbije. Trenutno obavlja funkcije rukovodioca Razvojno-istraivakog centra VH i urednika asopisa Hotellink. Glavne oblasti naunog interesovanja i istraivanja su: sociologija,
psihologija, komunikologija, teorija i filozofija turizma, geo-prostorni aspekti turizma, globalizacija turizma i hotelske industrije. Dr omi je autor ili koautor preko 90 radova, lanaka,
projekata, monografija i udbenika. Meu najvanije objavljene radove spadaju: Psihologija
turizma, Sociologija turizma, Turistika geografija, Globalna fuga Osnove turizma,
Geopanoptikon prostorni, socijalni i psiholoki aspekti komunikacije u turizmu, Teorija
krunog kretanja globalizacija postmodernog turizma i njegove krajnje granice i Turizam
Biografije
345
Na osnovu lana 23. stav 2. taka 7. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Slubeni
glasnik RS, br. 84/2004, 86/2004 (ispr.), 61/2005, 61/2007 i 93/2012), Odlukom Senata Univerziteta Singidunum, Beograd, broj 260/07 od 8. juna 2007. godine, ova knjiga
je odobrena kao osnovni udbenik na Univerzitetu.
CIP -
,
2013.
Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan u bilo
kom vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti izdavaa.

US - Projektovanje I Izgradnja U Hotelijerstvu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Projektovanje I Izgradnja U Hotelijerstvu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment

Projektovanje i izgradnja hotelA

Autori u ovoj knjizi interdisciplinarnim pristupom, nastoje dati prikaz savremenog

Projektovanje i izgradnja hotela

Prof. dr ore omi

1 POJAM I VRSTE INVESTICIJA 7

2 IZBOR OPTIMALNOG RAZMETAJA 31

3 RAZLIITI KONCEPTI HOTELSKE ARHITEKTURE 53

4 UGOSTITELJSKI OBJEKTI I ZGRADE 73

5 REIM I USLOVI GRAENJA 87

Projektovanje i izgradnja hotela

6 UGOVOR O PRUANJU TEHNIKIH USLUGA 115

7 USPOSTAVLJANJE KRITERIJUMA DIZAJNA 129

8 ORGANIZACIJA IZGRADNJE 167

9 HOTELSKI ULAZI, PRIJEMNO PREDVORJE I RECEPCIJA 183

10 VRSTE I OBLICI PROTOKA KORISNIKA 203

Projektovanje i izgradnja hotela

11 ANALIZA POTENCIJALNE TRANJE 215

12 REKREACIONI SADRAJI I KANCELARIJE ZA ZAPOSLENE 249

12.2.2 Kancelarija za prodaju i ketering 257

13 SPECIFINI ZAHTEVI I STANDARDI 287

14. TEHNIKE INSTALACIJE I OPREMA 307

Projektovanje i izgradnja hotela

14.4 ELEKTRINE INSTALACIJE 310

15 KOMUNIKACIONA I KONTROLNA OPREMA 319

16 BUDETIRANJE I KONTROLA TROKOVA I PLANIRANIH STAVKI IZGRADNJE 329

zgradnja hotela i hotelskih kompleksa uvek je bila znaajan pokreta poslovnih

Projektovanje i izgradnja hotela

Projektovanje i izgradnja hotela

Nakon itanja ove glave moi ete da:

POJAM I VRSTE INVESTICIJA

1.1. Graevinski radovi

1.2. SPECIFINOST INVESTICIJA U TURIZAM I UGOSTITELJSTVO

1.3. IZVORI FINANSIRANJA I SUBJEKTI INVESTIRANJA

sredstava i zbog obaveze da koordiniraju svoje odluke s ostalim nosiocima razvoja

Razvojni program Ujedinjenih nacija (United Nations Development Programme)

Komercijalne investicije pojedina hotelska preduzea i kompanije samostalno

1.4. ANALIZA RENTABILNOSTI ULAGANJA

Koeficijent efikasnosti je odnos investicione stope i stope poveanja dohotka, koji

1.5. PLANIRANJE I FAZE PLANIRANE INVESTICIONE IZGRADNJE

Projektovanje i izgradnja hotela

Slika 1. Proces izgradnje

Izvor: Walter A., str. 362

1.5.1. RASPORED IZVOENJA PROJEKTNIH RADOVA

Jedan od prvih koraka je, naravno, da se potvrdi lokacija i da se proceni da li ona

Projektovanje i izgradnja hotela

cifinije, to je i razumljivo, jer studiju pripremaju konsultanti za privredu i trite.

Projektovanje i izgradnja hotela

c) Istraivanje mogunosti za unapreenje turizma:

1.6. Postupak ostvarivanja planiranih investicija

program uvoenja novog objekta u eksploataciju;

Projektovanje i izgradnja hotela

Sve aktivnosti vezane za realizaciju investicije predstavljaju funkcionalno nedeljivu

Praktina i ekonomska izvodljivost investicija u svakoj oblasti aktivnosti treba da

neto sadanja vrednost

usmeren je ka racionalizaciji opreme i moguim utedama, investicionih i tekuih

Investicije u hotel i motel mogu biti posmatrane iz dva razliita aspekta:

direktno iznajmljeno (lizirano) od strane investitora ili finansijske institucije,

Preliminarni trokovi i osiguranje

1.6.2. Direktivni program projektni zadatak

Projektovanje i izgradnja hotela

Projektovanje i izgradnja hotela