JUNG I JOGA - POJAM SIMBOLA

Ko druge pozna, taj je mudar. Ko sebe pozna, taj je posveen. Ko druge pobedi,
snaan je. Ko sebe pobedi junak je. Ograniiti sebe je izobilje. Teiti spoljanjem je
volja. Ispuniti svoju sudbinu znai: Trajati kroz sva vremena. Umreti a prolaznost
izbei to je venost
Lao Ce

Biografija Karla Gustava Junga

Karl Gustav Jung roen je 26.jula 1875. godine u Kesvilu, malom mestu u
vajcarskoj. Jungovi preci sa oeve strane su se bavili intelektualnim pozivima, a
otac mu je bio protestanski svetenik. Jung je pohaao gimnaziju. eleo je da
studira arheologiju, a zatim filologiju ali je ipak izabrao da studira medicinu na
Bazelskom univerzitetu. Godine 1900 postaje asistent Eugena Blojlera u bolnici za
mentalne bolesti. Odluio se za specijalizaciju psihijatrije. U svojoj 27. godini je
doktorirao, a u 30. je postao docent na Cirikom univerzitetu. Godine 1903 se
oenio Emom Rausenbah I iz tog braka su dobili petoro dece . ena mu je bila i
verna saradnica do kraja ivota. 1907. Godina je prekretnica u ivotu Junga,
upoznaje Sigmunda Frojda u Beu. Njihov prvi razgovor uven je po tome to je
trajao trinaest sati. Obostrana fascinacija dva velikana biva okonana1912. godine
usled sukoba kako na teorijskom tako i na linom planu. Jung neposredno posle
toga osniva analitiku ili kompleksnu psihologiju. Jung je umro1961.godine u
vajcarskom mestu Kisnahtu.

ta su Simboli?

Simbol potie od grke rei koji u prevodu znai oznaka, obeleje, beleg. On moe
biti po svojoj formi predmet, slika nekog poznatog spoljanjeg objekta koja
upuuje na neto drugo to je vano, apstraktno, nevidljivo, unutranje. Jung
definie simbol kao spoljanju sliku unturanje
injenice (arhetipovi i kolektivno nesvesno).
Simbol moe biti neka poznata re, ak i pokret, koja pored svog uobiajenog
poznatog i oiglednog znaenja ima jo i neko vie; nejasnije i dublje znanje jer
upuuje na neto nesumljivo postojee i bitno ali nedovoljno odreeno; skriveno od
razuma i svesti.
Primeivali to ili ne ceo na ivot je prepleten i protkan simbolima. Uz pomo
simbola komuniciramo. Pod uticajima simbola smo u snu kada se pribliavamo
prelasku granice u nae nesvesno, ali i na javi, kroz simbole se trudimo da
otkrijemo, definiemo i izrazimo sebe i gotovo uvek se javljaju kao nastavak onoga
to pokuavamo da dokuimo kada rei nisu dovoljne. Simbol je neiscrpan i
tajanstven. Mogli bi na neki nain rei da simboli sadre kompresovan sadraj,
kako kae Jung "uobliene energije". Dakle simbol ima dinamiku dimenziju, vri
uticaj i na proces duhovnog razvoja.
arko Trebjeanin u svom delu "Renik Jungovih pojmova i simbola" kae:
"Simboli koji doseu do najdubljih slojeva nesvesnog uma, gde rei i pojmovi ne
dopiru, izazivaju snane emocije, dovode do osloboenja od napetosti, razreavaju
konflikte, te imaju blagotvorno, lekovito dejstvo na psihu.
Savremene psihoterapije koriste simbole kao sredstva za prevazilaenje psihikog
rascepa i prevladavanja neurotikih sukoba, odnosno za povezivanje svesnog ja sa
Sopstvom i za ubrzanje procesa ozdravljenja."
Ocelotvorenje je zapravo proces individuacije, to je ostvarenje celog oveka. Ono
se postie arhetipskim slikama i simbolima a to mogu biti simboli kruga, ili i
etvorougla sa centralnom takom takozvanom mandalom ili osobe koje su
ostvarile ceo svoj ivot kao to su Buda, Isus.
Jung o simbolima kae: " Na najbolji mogui nain izraavaju ono nepoznato i
predstavljaju mostove podignute prema nevidljivim obalama. (Psiholoke
rasprave)
Meu mnogim definicijama simbola Mire Elijade tvrdi sledee: "Jedna od
znaajnih crta simbola je simultanost smislova koji otkriva".Vodeni ili lunarni
simboli vae na svim nivoima. Simbolika misao moe saeti sve. Zagonetka i
tajne same daju odgovor, ali u obliku simbola (Istorija religije).
Helmut Hark u "Leksikonu osnovnih jungovskih pojmova" kae: "Simboli su
"transformatori energije " psihikog dogaanja i duevnog doivljanja oveka". S
obzirom da je simbol kao to smo ve naglasili kompleksna tvorevina i formira se
na osnovu svih psihikih podataka, znaajno je jo rei da on nije ni racionalan ni
iracionalan. On je bremenitu svojim znaenjima, poseduje bogatstvo slikovitosti i
za njegovo razumevanje je potrebna i intuitivna spoznaja.

Simbol Mandale

Mandala potie sa sanskrita i znai krug, ono to okruuje. Jo je nazivaju i

magijski krug. To je simbolini dijagram, zamiljen ili prikazan, krug oko kvadrata
sa simbolom u sredini, koji moe biti figura. Karakteristian crte mandale javlja se
kroz sve kulture do dannjih dana. "Magijski krug" nije iskljuivo vezan samo za
Istok. Ima ih i u drugim kulturama u obliku cvea, toka ili krsta. injenica je da su
mandale Istoka najlepe, posebno mandale tibetanskog budizma.
Mandala u klasinom smisl upredstavlja"geometrijsku projekciju" sveta. Takoe se
naziva i mago mundi, ono ime je ograen sveti prostor, ulazak u sveto sredite.
Predstavlja kosmiku inteligenciju, integracija. Predstavlja jedinstvo
makrokosmosa i mikrokosmosa. Mandala predstavalja svemirski duh i obrednije,
dijagramski oblik purue. Sredite mandale predstavlja suneva ili nebeska vrata,
sredstvo koje omoguava pristup nebeskom. Kvalitativno se smatra duhoma u
svom kvantitativnom znaenju predstavlja samopostojanje. Mandala je instrument
za vizuelizaciju i slui za meditaciju, hodoae due. Osnovu mandale ini osam
puta osam kvadrata, poredak nebeskog sveta uspostavljen na zemlji. Moe biti i
devet puta devet kvadrata koji vode u svemir i ograuju ga.
Mandala se jo zbog harmonije svojih delova smatra pandanom metafizikoj ideji
o unusmundus (Jung, MysteriumConiuctionis I-II ).
Jung je oko 25 godina pisao o istonjakim uenjima,o jogi, meditaciji, zen
budizmu, alhemijii komentarisao ih i posmatrao sa kurturolokog aspekta ali i
civilizacijskog i filozofskog, s tim to je akcenat stavljan na psiholoko tumaenje.
Jung je bio pionir u svojim nastojanjima jer nijedan psiholog tog doba nije imao
njegovo vizionarstvo i moda ga je upravo zbog takvog pristupa jedan deo kolega
smatrao mistikom. Jung je do otkria sa mandalom doao po izlasku iz psihike
krize, istrazivao je arhetipske sadraje kolektivnog nesvesnog i otkrio da
neprestano crta mali kruni crte koji je predstavljao izraz njegovog psiholokog
stanja. I tako je doao do spoznaje mandale koja je simbol celine koji se iri od
sredita. Jung je trinaest godina drao u tajnosti otkrie o simbolici mandale, dok se
potpuno nije uverio da ovaj simbol nastaje spontano, i u snovima i u fantazijama.
Konkretno istraivanje pojma mandale donelo je Jungu lake razumevanje svojih
pacijenta u procesu individuacije, naroito kod izofreniara. Mandala pomae
koumunikaciju svesnog i nesvesnog.
Mandale sreemo u mnogim oblijima, u slikarstvu, religiji, arhitekturi. To se moe
videti na rozetama na prozorima katedrala. Zapravo je re o jastvu koje je
preneseno na kosmiku dimenziju.
U arhitekturi esto mandala pojavljuje u tlocrtu temelja kako u crkvenim
graevinama tako i u svetovnim. Jedno do prvih svedoenja je i Plutarhov opis
gradnje Rima. Romul je doveo etrurske graditelje i izgradnja grada poela je
itavim nizom ceremonija i prinoenja rtava. Ali stariopis Rima govori o urbs
quadrata. etvrtasti grad. Zahvaljujui mandali u svom tlocrtu stanovnici grada su
se izdigli iznad svetovnih okvira. Sve graevine koje su nastale sa mandalom u
svom tlocrtu imaju projekciju arhetipske slike iz unutranjosti nesvesnog ka
spoljanjem svetu. Jung naravno kae da je projekcija ovakvih sadraja u
arhitekturi ipak nesvestan proces.

Na hrianskim freskama Hristje predstavljen sa oreolom oko glave, tako da i to

moemo posmatrati kao jedan od oblika mandale.
Mandala ima omeano sredite i nosi fokus na centar tj. na Sopstvo. Budistike i
tibetanske mandale sa okruglim lotosima koji sadre etvrtasto sveto zdanje sa
etiri kapije u ijem se centru nalazi Buda su sredstvo za kontemplaciju i
podpomau jogju da preobrazi svoju svestu boansku. Vrenjem koncentracije na
mandalu praktikant istrauje granice svog nesvesnog uma u kome je mogua
asimilacija suprotnosti i nova integracija.
Mandala predstavalja i zatieni prostor, ime se onaj koji ju je nacrtao titi od zlih
sila, arhaina ideja koja je zasnovana na folkloru. Ona titi do raspadanja,
dezorjentacije, haosa i stihije.
Za razliku od duhovnih aspiranata koji mandalu ve koriste kao sredstvo za
meditaciju kod obinog oveka slikanje mandale predstavlja pokuaj samoizleenja
kome nesvesno i spontano tei. Jung je imao pacijentkinju koja je nacrtala spontano
itavu seriju mandala i koje su plenile svojom lepotom. One se takoe mogu javiti
i kroz snove da bi se odbranila psihika celovitost i ouvala unutranja ravnotea.

Simbol Jantre
Izmeu jantre i mandale nema strogo podvuenih granica osim to je ona dijagram
sa geometrijskim oblikom dak je mandala ipak stilizovanija i bogatija u slikovnom
izrazu. Jantra se sastoji od kvadrata, krugova, trougla, lotosovih latica i ima taku u
sredini. U osnovnom tradicionalnom smislu jantru ine ukrteni trouglovi,
konkretno ri jantra ima pet trouglova sa vrhom nadole i etri sa vrhom nagore.
Trouglovi sa vrhom nadole predstavljaju ensku energiju akti . Trouglovi okrenuti
nagore predstavljaju muki princip ili ivu. U sreditu jantre se nalazi taka, bindu.
To je praizvor, simbol savrenstva, Brahman.

Simbol Kvadrata
Kvadrat simbolizuje zemlju , profani svet i kao takav je vezan za enski princip.
Kao geometrijsko telo predstavlja savrenu srazmeru pa je simbol lepote,
stabilnosti, nepromenljivosti. Predstavlja integraciju.To je bog manifestovan u
stvaranju.
Kvadrat takoe predstavlja ogranienost, ali i mistino sjedinjenje etiri elementa.
U njemu je sadrana i kvadratura kruga i krugovanje kvadrata, veita tenja u
alhemiji da se krug pretvori u kvadrat jednake povrine.
U hinduistikoj tradiciji ima istaknuto mesto meu simbolima i on je arhetip reda u
Svemiru, savrena mera za oveka.
Kvadrat je posluio i kao osnova za gradnju hrama, oblik koji je utemeljen na
savrenstvu. Purua.
On je projekcija unutranjosti i ograenog prostora. U alhemiji po Jungu kvadrat je
simbol sveukupnosti i traganje za kvadraturom kruga predstavalja pokuaj mirenja
suprotnosti. Jung u svojim obimnim istraivanjima ukazuje da u mitologiji, religiji,
filozofiji, umetnosti kvadrat, kao i mandala i krst predstavljaju stari simbol arhetipa
i savrene harmonije.
Kada se kroz snove i vizije javlja, predstavlja znak da se osoba kree u procesu
individuacije u dobrom smeru, ili u psihoterapiji da se duevni ivot pribliava
celovitosti. U umetnosti se esto kao motiv javlja kvadrat ili pravougaonik . To se
naroito vidi u savremenoj umetnosti. Slikar Pit Mondrian pravio je kompozicije sa
kvadratima u ureenu sredinu.
Kvadrat je simbol materije povezane sa zemljom. U naem vremenu iezava veza
dve forme i postaje sluajna ili vrlo slaba. Tu prepoznajemo oveka pozicionranog
u 21. veku gde se dua moe otkinuti od svojih korena i preti joj stanje entropije...
Taj jaz je sve vei i postaje nepremostiv.

Simbol Krug
Krug predstavlja celovitost. Prvobitno savrenstvo. Predstavlja beskonanost,
venost. Krug nema poetka i nema kraja. Moe ukazivati i na ponavljanje. U zenu
prazan krug ukazuje na prosveenost.

U budistikoj tradiciji krug je kolo postojanja i sadri sve to je u pojavnom svetu.

U hinduistikoj tradiciji plameni simbol Prakriti, one to razvija, proizvodi i raa.
Krug sa kvadratom u sredtu predstavlja sjedinjenje neba i zemlje. Krug je simbol
psihe. Simbol kruga u savremenom vremenu naroito posle drugog svetskog rata
nosi prie i glasine o leteim objektima u poznatijih kao NLO kao projekciju
psihikih sadraja iji je simbol u svim vremenima bio krug. Da li kroz snove,
svesno ili nesvesno to je pokuaj da se pomou simbola kruga zalee svi rascepi i
destrukcije koje nam donosi novo apokaliptino doba.

Simbol Trougla
Jednokraki trougao predstavlja simbol dovrenosti. Kada su trouglovi okrenuti
nagore on je solaran, ima znaenje ivota, vatre, toplote, muki princip , svet duha.
On takoe predstavlja trojstvo ljubavi istine i mudrosti. Nadole okrenuti trougao je
lunaran, enski princip , oznaava svet prirode i simbolizuje telo, veliku majku.
Isprepletana tri trougla predstavljaju neraskidivo jedinstvo svete Trojice.
estokraka zvezda koja je takoe spojena od trouglova portazumeva princip to je
gore to je i dole". Jedinstvo suprotnosti. U alhemiji dva trougla predstavljaju
esenciju i supstancu, forma i materija, duh i dua.

Kolektivno Nesvesno
Nesumljivo da je jedno od najveih Jungovih otkria upravo kolektivno
nesvesno i tu moemo pridruiti i spoznaju o arhetipovima. Kolektivno nesvesno
je najstariji i najmoniji sistem celokupne psihe . To je duhovna riznica
nasleena od predaka , smetena u odreen nain ovekovog doivljaja i
reagovanja na okolinu. Tu spadaju mitoloke veze i motivi , slike koje u svakom
momentu mogu biti bez istorijske tradicije ili migracije. Kako iz svesnog psihikog
sadraja i aktivnosti proistiu proizvodi tako i iz nesvesnog nastaju produkti poput
fantazija ili snova. Razlikujemo lino nesvesno i kolektivno nesvesno.
Kolektivno nesvesno su najdublji i najmraniji delovi ljudske psihe. Tu su
iskustva hiljade generacije unazad. Kolektivno nesvesno je lekovito i znaajno
ali moe bito opasno, nekad tragino pa i uasavajue. Osnovna jedinica nesvesnog
jesu arhetipovi. Kolektivno nesvesno je utisnuto u vidu tragova u strukturu mozga,
i ono odreuje nae opaanje, oseanje i podpomae adaptaciju na svet u kome
treba iveti. Jung kae da mala beba kada se rodi nije tabula rasa , dakle sada na
scenu stupaju instikti i arhetipovi koji podpomau proces asimilacije. Kada dolazi
do buenja kolektivnog nesvesnog uvek se nosimo sa nekim udnim oseajem , kao
da nas je obuzela neka atipina sila. To su ti momenti kada se iskustvo celog
oveanstva pretvorilo i pretoilo u nama shvatljivu informaciju.
Joga u pogledu naslea u vidu kolektivno nesvesnog deli miljenje sa Jungom.
Kauzalno telo je zapis svih iskustava koje nosimo. Karana arira. Posle smrti ostaju
nae impresije koje se sele u druge ivote. Naa individualnost se ugasila i ne ravna

se vie sa statusom; od svega ostaju iskustva koja su pothranjena u uzronom telukarana arira. Karana ili kauzalna dimenzija je ono to odgovara nesvesnom umu i
sadri: Suupi, to je stanje dubokog sna, kosmike kolektivne samskare i memoriju.
Dakle, svako iskustvo, pojedinano ili grupno zapisano je u kauzalnoj svesti.
Arhetip je Jung uobliio nakon dugogodinjeg iskustva na polju psihologije sna i
mitologije. Arhetipovi stoje u neposrednoj blizini instikta. esto su Junga pitali
kako i odakle vode poreklo arhetipovi. To su na neki nain koncentrisana iskustva,
naslage iskustava kroz oveanstvo koje se stalno ponavlja. Arhetipovi se
manifestuju u bajkama, religiji, raznim uenjima. Mogu se pojaviti i u snovima,
vizijama i tada se javljaju u individualnom vidu. Jung veliku panju poklanja
arhetipu sopstva jer ga smatra sreditem celokupne svesne i nesvesne linosti a
ispoljava se kroz drevne mitoloke simbole kao to su mandala, cvet,
kamen...ovek dananjice je potpuno dezorjentisan i jungova uenja poput simbola
i kolektivnog nesvesnog nude mu mogunost povezivanja sa sopstvenim
indetitetom.
Nije sluajno to se u vremenu duhovne oskudice javlja simbol mandale koja je
svreni kosmiki, duhovni i psihiki red. Pravi se veliko ienje i unosi se mir i
spokoj.
Sve vei gubitak oveka sa svojim unutanjim svetom dovodi do haosa, i uteha
jeste da se tada javljaju arhetipovi kolektivnog nesvesnog koji e pomoi pojedincu
pa i dritvu da se premosti nastali jaz, dok pokidano mesto u nama ne zaceli. Jer,
zaista simboli mono govore svuda oko nas, potrebno je samo malo paljivije
posmatrati ta nam se to na putu nalazi. I konano oslunuti ta nam simboli
poruuju.

Bibliografija

l. Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola-D. K. Kuper

2. ovek i njegovi simboli -Karl Gustav Jung
3. Leksikon osnovnih jungovskih pojmova- Hermut Hark
4. Renik Jungovih pojmova i simbola-arko Trebjeanin
5. Jungova mapa due- Marej Stajn
6. Kulture istoka , asopis za knjievnost i umetnost Istoka filosofiju