Visoka tehnoloka kola strukovnih studija

Aranelovac

SEMINARSKI RAD
IZ MIKROBIOLOGIJE

TEMA : SALMONELLA

PROFESOR
LJILJANA PLEEVI

STUDENT
JELICA MARKOVI
BOJANA KARI

UVOD
Tokom letnjih vruina vrebaju brojne stomane infekcije i tegobe. Zarazne bolesti se
prevashodno prenose zagaenom hranom, vodom i prljavim rukama. Najei izaziva je
salmonela, od koje godinje u Srbiji oboli u proseku oko 2.000 ljudi.Dolaskom leta i porastom
temperatura javlja se ee obolevanje od ove bolesti. Zato je neophodno da se mleni
proizvodi, preraevine od mesa i proizvodi od jaja i mleka uvaju na odgovarajui nain, u
friideru do pet stepeni Celzijusovih. U suprotnom, mogu da postanu pogodna sredina za
razmnoavanje mikroorganizama..Bakterije su jednoelijski organizmi prokariotske grae
koji se uoavaju svetlostnim mikroskopom. Najstariji su (smatra se da su nastali pre oko 3,4
milijardi godina ) i najbrojniji organizmi na naoj planeti. Prisutni su u svim vrstama stanita,
ukljuujui tu i ljudski organizam. Znaaj i uloge bakterija su mnogostruke i obuhvataju skoro
sve sfere ivota na naoj planeti. Pobrojaemo neke od njih:

bakterije azotofiksatori imaju sposobnost da azot iz atmosfere prevode u amonijak koji

biljke mogu da koriste za sintezu proteina. Najvei deo neorganskog azota nalazi se u
atmosferi uobliku gasa i kao takav je za biljke neupotrebljiv; ove bakterije ive u
simbiozi sa korenima biljki mahunarki (pasulj, detelina i dr.); bakterije koriste eere
koje biljke stvaraju fotosintezom, a za uzvrat ih snabdevaju solima azota.

bakterije mineralizatori o ijem znaaju je ve bilo rei;

mnoge vrste simbiontnih bakterija predstavljaju deo normalne flore u organizmima

ivotinja, odnosno oveka (pod simbiozom se podrazumeva zajedniki ivot dva ili
vie organizama;kada svi lanovi imaju koristi onda se takav zajedniki ivot naziva
mutualizam); takva je npr. bakterija Escherichia coli (eerihija) koja ivi u crevima
oveka i pomae u varenju hrane; lanovi normalne flore spreavaju irenje patogenih
bakterija ;ako se lanovi normalne flore uklone delovanjem antibiotika ,onda dolazi do
bujanja patogenih bakterija. Bakterije normalne flore mogu izazvati oboljenje kod
svog domaina ako se nau u tkivima i organima u kojima normalno ne ive; tako npr.
eerihija moe izazvati upalu mokrane beike; primer simbioze su i bakterije u
crevima nekih ivotinja (goveda i neki majmuni) koji mogu da vare celulozu;
bakterije su nezamenljivi organizmi za eksperimente na polju genetikog inenjeringa.
U bakterije se moe ubaciti ljudski gen za neki protein i bakterije e sintetisati taj
protein; tako se danas bakterije koriste za proizvodnju insulina, hormona rasta i dr.
neke bakterije proizvode antibiotike;

bakterije se koriste,zbog svoje sposobnosti vrenja fermentacije, u proizvodnji hrane(jogurt,

sir, turija, sire i dr.);
Patogene bakterije izazivaju oboljenja biljaka, ivotinja i ljudi; izazivai su epidemija.
Najvei broj trovanja hranom uzrokuju toksini bakterija koje ive u hrani. Jedno od najteih i
najsmrtonosnijih trovanja je botulizam, prouzrokovan bakterijom Clostridium botulinum
(latinski : botulus kobasica). Toksin ove bakterije, botulin, uzrokuje paralizu i u krajnjem
ishodu, ako se ne lei, smrt. Kako se bakterija razvija samo u anaerobnim uslovima (bez
kiseonika), svea i smrznuta hrana je sigurna od botulina, ali je konzervisana hrana u
limenkama pogodna, zbog anaerobnih uslova, za razvoj spora koje proizvode otrov. Ako se
hrana nepravilno konzervira, pogotovo pri kunom konzerviranju, moe doi do pojave
botulizma. Najsigurnija kuno konzervirana hrana je kisela (turija) jer ova bakterija ne
opstaje u kiseloj sredini.

Hrana zagaena bakterijama roda Salmonella takoe moe dovesti do trovanja.

Svinjetina, ivinsko meso i jaja su esti izvori zaraze. Uzronici oboljenja su ive bakterije,
koje se u crevima prenamnoe, a ne njihovi toksini. Glavni simptom oboljenja je dijareja
(tena stolica).
Bolesti kao to su difterija, arlah, veliki kaalj i tuberkuloza su izazvane bakterijama
koje se ire kroz vazduh i prenose se kapljicama koje se izbacuju kaljanjem i kijanjem.
Bakterije se u vazduhu ne mogu da hrane i razmnoavaju, ali vazduh ipak sadri ogroman
broj bakterija.
Bakterijaska oboljenja se mogu spreiti:

vakcinacijom,
ispravnom higijenom,
pasterizacijom (zagrevanje do 60 S),
sterilizacijom (zagrevanje ispod take kljuanja) i
leiti antibioticima.

Uprkos njihove velike brojnosti i prisutnosti u svim stanitima bakterije, zbog svoje male
veliine , su poslednji ivi organizmi otkriveni od strane oveka. Praktino su gotovo bile
nepoznate sve do 20. veka kada su Luj Paster i Robert Koh potvrdili ulogu bakterija u
kvarenju hrane i mnogim bolestima ljudi i ivotinja.

Salmonela je bakterija koja moe da izazove gastrointestinalnu infekciju poznatu pod

imenom salmoneloza. Ova infekcija moe da se pojavi kod ljudi i ivotinja. Veina ljudi
inficiranih salmonelom boluje etiri do est dana. Ponekad osoba moe da bude toliko bolesna
da joj je potrebna hospitalizacija. Ozbiljne komplikacije i smrt su retke i mogu se dogoditi
samo kod vrlo mladih osoba, starijih i onih koji ve imaju druge zdravstvene probleme.
Obino se pod salmonelozom podrazumeva salmonela .

Salmonella je rod Gram-negativnih bakterija, tapia. Salmonele ne stvaraju spore,

irine su od 0.7 do 1.5 m, duine od 2 do 5 m, i veina je pokretna pomou flagela (bi).
Salmonele se fakultativni anaerobi, energiju dobivaju reakcijama oksidacije i redukcije
organskih spojeva. Veina proizvodi vodonikov sulfid, zbog ega se lako otkrivaju na
podlogama koje sadre gvoe(II) sulfat.
Salmonele se mogu pronai u mnogim ivotinjma i ljudima. Pojedine salmonele uzrokuju kod
ljudi bolesti koje se nazivaju salmoneloze. Salmonele uzrokuju bolesti kao to su trbuni tifus,
paratifusni sindrom.
Rod bakterije je nazvan prema amerikom veterinaru Daniel Elmer Salmonu, dok je bakterije
otkrio Theobald Smit Prvotna taksonomija ovog roda bakterija nije bazirana na DNK
srodnosti, ve su imena davana prema klinikim znaajkama bolesti i ivotinjama na kojima
je pronaena (Salmonella typhi, Salmonella cholerae-suis, Salmonella abortus-ovis). Kada je
uvedene seroloka analiza u bakteriologiju, pojedini serovar (ukupno oko 2200 serovarova)
Salmonele smatran je posebnom vrstom. Stari nazivi postali su netani, te su novootkriveni
serovarovi Salmonela dobijali imena prema mestima gde su prvobitno izolovani (npr.
Salmonella london, Salmonella panama, Salmonella stanleyville).
Naknadno je dolo do otkria da svi serovarovi Salmonela ine jednu DNK hibridizirajuu
skupinu, tj. da postoji jedna vrsta salmonela sa sedam podvrsta, te je nomenklatura ponovno
menjana. Predloeno je ime Salmonella enterica i sedam podvrsta:

enterica I
salamae II
arizonae IIIa
diarizonae IIIb
houtenae IV
bongori V
indica VI

Svaka od sedam podvrsta sadri razliite serovarove Salmonela. Najei serovarovi koji
predstavljaju oko 99,5% salmonela izoliranih iz ivotinja i ljudi svrstani su u podvrstu I.
Budui da ova nova nomenklatura nije usklaena sa tradicionalnom, ee se kod strunjaka
nalazi stara tradicionalna nomenklatura.

Salmonella typhimurium and Pseudomonas aeruginosa

Salmonela je patogena bakterija, est je uzronik trovanja hranom i uzronik infekcija
creva. Manji deo unetih bakterija salmonele unitava kisela enzimska sredina u elucu, a kada
se unese vei broj ovih patogenih organizama nastaje infekcija u tankom crevu i trovanje
usled toksina koji produkuju bakterije.
Pseudomonas je uslovno patogena bakterija, infekcije organizma nastaju pri padu imuniteta
Pseudomonas je est uzronik infekcija urinarnih puteva, posebno kod bolesnika kojima su
vreni uroloki zahvati, koji imaju opstruktivnu uropatiju ili koji su primali antibiotike
irokog spektra. Pseudomonas je izrazito otporna bakterija na antibiotike irokog spektra.

Salmonella typhimurium u ovom sluaju koloidno srebro mnogo bre i efikasnije unitava
ovu vrstu bakterija. Ovo je vrlo patogena bakterija (opasnija je u odnosu na ostale vrste, koje
su ispitivane u ovom eksperimentu), a najosetljivija je na delovanje koloidnog srebra. Ve
nakon 2 minuta broj kolonija je sveden na zanemarujui broj pri jednoj i drugoj koncentraciji
srebra (30 ppm i 15 ppm podjednako).

Vreme delovanja(min.)
0
2
4
6
Koncentracija koloidnog srebra
13,000 0.003 0
0
30 PPM
Koncentracija koloidnog srebra
10,000 0.6 0.068 0.005
15 PPM

10

15

Nakon inkubacije od 5-15 dana bolest prolazi kroz 4 stadijuma:

Stadium incrementi - traje 7-10 dana i odlikuje se nespecifinim simptomima

infekcije sa postepenim svakodnevnim porastom temperature za pola stepena sve do
40 stepeni na kraju prve nedelje. Dominantan simptom je glavobolja, gubitak apetita,
malaksalost, nesanica, ponekad epistaksa (krvarenje iz nosa), proliv ili opstipacija
(zatvor).
Stadium acmis - traje 10-15 dana, temperatura je stalna-febris kontinua, bez drhtavice
i znojenja. Bolesnik se ali na glavobolju, bolove u miiima i zglobovima, jaku
malaksalost, nesanicu. Slabo spava, nema apetit. Stolice su uestale, 5-6 dnevno, utozelene kao orba od graka. U objektivnom nalazu dominira bledilo, tifozno stanje
(poremeeno stanje svesti, pri emu je bolesnik u zanosu i bunca, izmeu toga je
pospan), tifozni jezik (suv, ispucao hrapav, kao hrastova kora, obloen, podrhtava),
bradikardija (usporen rad srca), splenomegalija (uveane jetra i slezina), rozeola (osip
na koi trupa i trbuha).
Stadijum decrementi - stadijum regresije simptoma i traje 7 dana za koje vreme pada
temperatura, vraa se san, apetit. Slezina se smanjuje, oporavak je spor.
Stadijum rekonvalescencije - moe da traje do 2 meseca, bolesnici oseaju umor i
brzo zamaranje.

Simptomi
Period inkubacije traje od 12 do 24 sata, kada se pojavljuju prvi simptomi bolesti: poviena
telesna temperatura, munina, vodena dijareja, povraanje i glavobolja. Inficirane osobe
ponekad mogu imati blage ili nikakve simptome. Simptomi se obino pojavljuju od 12 do 72
sata posle unoenja bakterije u organizam.
Kako se prenosi
Ljudi se inficiraju salmonelom kada progutaju bakteriju. To se moe dogoditi kada se jede
kontaminirana hrana koja nije potpuno skuvana ili koja je zagaena posle spremanja.
Salmonela se moe preneti s osobe na osobu i kada inficirana osoba ne opere dobro ruke posle
upotrebe toaleta. Oni koji rade sa hranom ili zdravstveni radnici koji imaju infekciju mogu
inficirati hranu za vreme pripreme ili dok hrane pacijenta, ukoliko nisu prethodno dobro
oprali ruke.
Hrana u kojoj je ima
Salmonela se obino moe nai u prehrambenim proizvodima ivotinjskog porekla, kao to
su jaja, proizvodi od jaja, meso, proizvodi od mesa, nepasterizovano mleko i drugi
nepasterizovani mleni proizvodi. Kuvanjem i obradom hrane, bakterija salmonele se moe
efikasno unititi.
Uprkos tome to je infekcija salmonelom najea posle konzumiranja zaraenog pileeg
mesa ili jaja, u poslednjih nekoliko godina primeeno je da se lekarima javlja sve vei broj
osoba zaraenih pomenutim bakterijama iz voa i povra. Ameriki strunjaci su ustanovili da
voe i povre ne mora uvek da bude zdravo za jelo. Moe da bude zaraeno bakterijama
salmonele i eerihije koli, i tada postaje opasno, ba kao i meso. Preciznije, voe i povre s

tim bakterijama moe da izazove vie tete kod ljudi od, na primer, nedovoljno peenog
pileeg mesa ili jaja zaraenih tim istim bakterijama.
Salmonela i u vodi
elije salmonele su pronaene i u stolici bolesne, ili prividno zdrave osobe ili ivotinje.
Otkriveno je da veina domaih ivotinja, ukljuujui stoku, patke, svinje, pse, make,
kornjae i pilie, nosi ili prenosi salmonelu. Bakterija je pronaena i kod raznih vrsta divljih
ivotinja. Preporuuje se dobro pranje ruku posle kontakta sa ivotinjama kako bi se spreilo
irenje salmonele. Zagaena voda je takoe mogui izvor infekcije salmonelom. Bakterije
roda Salmonella predstavljaju tipine patogene crevne bakterije. To su pravi, Gram negativni
bacili. Svi su pokretni, sa flagelama peritrihijalno rasporeenim. Nemaju kapsulu, kao i ni
sposobnost formiranja spora. Nisu probirai, rastu dobro na svim hranljivim podlogama, a
prema potrebama za kiseonikom svrastavaju se u aerobe i fakultativne anaerobe. Temperatura
od 55C ih ubija za 30 minuta, a otporne su na niske temperature. Poseduju dva somatska (O i
Vi) i jedan flagelarni (H) antigen.

Dijagnoza
Salmonela se obino dijagnostikuje laboratorijskim testom uzorka iz stolice.
Leenje
Ljudi koji su inae zdravi obino se oporavljaju bez ikakvog leenja. Mala deca,
starije osobe i oni koji imaju zdravstvene probleme ponekad treba da uzimaju antibiotike, jer
njihov organizam nije u stanju da se sam bori protiv infekcije. U sluaju dehidracije,
izgubljena tenost se nadoknauje oralno ili intravenozno. Konsultujte se sa svojim lekarom
ako imate dijareju. Upotreba antibiotika moe da produi vreme koje je organizmu potrebno
da se proisti od bakterije salmonele. ak i kad simptomi nestanu, potrebno je nekoliko
nedelja da se bakterija potpuno oisti iz creva.
Mere predostronosti
Ovo su neka osnovna uputstva u prevenciji infekcije salmonelom:
- Uvek dobro prati ruke sapunom i vodom pre jela, pripremanja hrane, posle upotrebe
toaleta, menjanja pelena ili igranja sa kunim ljubimcima.
- Da svi proizvodi ivotinjskog porekla budu dobro skuvani (peeni), posebno ivina i
proizvodi od jaja. Svea umanca bi trebalo da budu cela kada se jaje razbije. Proizvodi od
mesa i ivine ne bi trebalo da imaju roze boju.
- Ne jesti sirova ili slomljena jaja, nepasterizovano mleko, sir od nepasterizovanog mleka ili
bilo koji drugi nepasterizovani mleni proizvod. Ostaci hrane bi trebalo da budu ispravno
odloeni u friider i dobro podgrejani pre ponovne upotrebe.
- Pazite da ne zagadite hranu koju ne kuvate drugom hranom ivotinjskog porekla. Perite
ruke i posue koje je upotrebljavano u pripremi sirove ivine, pre nego to, na primer,
spremate salatu. Nadev nikada ne treba da stoji u ivini.
- Kada se brinete o osobi koja ima salmonelu, odmah ispravno odloite otpatke, ve ili bilo
koji drugi materijal koji moe biti inficiran izmetom. Dobro operite ruke posle takvog

kontakta.
- Maloj deci i drugim osobama kojima je potrebna posebna nega moe biti potrebna pomo u
pranju ruku posle korienja toaleta.
Najei nain irenja salmonele jeste putem zaraenih mesnih proizvoda, poput kobasice i
unke, koji su nedovoljno termiki obraeni u domainstvu.
Utvreno je da se salmonela ne prenosi samo hranom ve i kontaktom sa ljudima koji su
oboleli ili su kliconoe.

LITERATURA
1. WIKIPEDIA Mikrobiologija
2. Farmaceutska mikrobiologija

SADRAJ

1.Uvod
2.Salmonella
3. Salmonella typhimurium and Pseudomonas aeruginosa
4.Simptomi
5.Kako se prenosi
6.Hrana u kojoj ima Salmonella
7.Dijagnoza
8.Leenje
9.Mere prednostronosti
10.Literatura