Nikola Tesla PD

Blok A4
Program za hemijsko ienje na bloku A4
Doosan Babcock Energy
PO No: SC 91 974, datum 23/08/07
TS-Job No.2007.001

Sadraj
1. Opti deo

2. Opis projekta

3. Delovi postrojenja za hemijsko ienje I zapremina vode

4. Program hemijskog ienja

5. Lista privremenih veza

29

6. Dodatak

37

1. Opti deo
Ovaj program za Blok 4 Termoelektrane Nikola Tesla Srbija utvruje opis i informacije
koje su potrebne da se izvri pravilno hemijsko ienje unutranjih povrina cevovoda
vode I pare. Takoe sadri informaciju o neutralizaciji akumuliranih otpada.
Hemijsko ienje cevi vode I pare mora biti izvren da bi se uklonili jaki slojevi
magnetite u korienim delovima kotla. Uz to e slojevi korozije na starim I novim
delovima cevi pare I vode e biti uklonjeni. Procedura hemijskog ienja e biti izvrena
korienjem kombinacije zabranjene hidrohlorine I hidrofluorine kiseline.
Hemijsko ienje je podeljeno na razliite korake da bi se ostvarila potpuna kontrola nad
procesom.
Posle ienja cevovoda termoelektrana se ponovo moe pokrenuti bez ikakvog gubitka u
efikasnosti. Unutranja povrina cevi e biti pasivizirana I samim tim zatiena od
korozije.

2. Opis projekta
2.1 Opis postrojenja
Proizvoa kotla:
SES Tlmae, Slovaka(1975)
Tip kotla:
Benson Boiler
(jednostruki prolaz, spiralne cevi isparivaa)
Delovi kotla VP i SP se sastoje od ekonomajzera, isparivaa, pregrejaa I
meupregrejaa.
2.2 Podaci o postrojenju
Protok pare(t-s)
Pritisak pare (bar)
Temperatura pare

VP
920
186
543

SP
826
41
543

Demineralizovano spremite vode

Demineralizovana voda e biti obezbeena od strane vlasnika u dovoljnim koliinama.
Rezervoar napojne vode
Rezervoar Demi vode
Kondenzator
Kapacitet postrojenja Demi vode

120m3
3x1000m3
500m3
80m3

3. Delovi bloka koji e biti hemijski oieni i zapremina vode

3.1 VP-deo
linija napojne vode-ekonomajzer-ispariva-linije pregrejaa-otpadne jame
3.2 Zapremine
Sekcija VP
Cevi napojne vode(RL)
Ekonomajzeri 1+2
Ispariva PR III+IV+V+VI,
uklj. ubrizgavanje vode u PR.
Parovod (RA)

360
19
240
87
14

Totalna zapremina (VP i priv.sistem za ienje)380m3

Nikola Tesla Blok A4

4. Program hemijskog ienja

Korak

Opis

Opti pregled
procedure
hemijskog ienja

Ispiranje e biti izvreno koristei tehniku

otvorenog ciklusa

Zahtevi

Od

Vreme

Voda m3

1. Sekcije za ienje sistema kotla

2. Koliine vode, protok I brzina,
koncentracije hemikalija I
temperature
3. Hemijski monitoring
4. Nabavka demineralizovane vode I
upravljanje
5. Oprema bloka spremna za upotrebu
6. Uputstva za rad
7. VP sistem process ienja
8. Lista privremenih pumpi

Korak

Opis

1. sekcije za
ienje sistema
kotla

Proces je podeljen u sledee sekcije i pod

sekcije, koje e biti oiene postepeno, da
bi se ostvarila potpuna kontrola procesa i
da bi se dostigla hemijski pravilno
oiena povrina.
Zapremine komponenti uklj.cevovod:
Volume m3
Sekcija VP

Zahtevi

Od

Vreme

Voda m3

360

Cevi napojne vode (RL)

19
Ispariva+PR I+PR2+PR3+Pr4+PR5+PR6
Uklj. Rasprskivac vode
87
Parovod RA
14
Totalna zapremina ( VP I priv.sistem
ienja)
Odprl. 380m3
Napomena: treba imati u vidu da svi delovi
sistema kotla moraju biti potpuno
izolovani da bi se dostigla temperatura 6880C potrebna za hemijsko ienje.

DBE

Korak

Opis

Zahtevi

2. Koliine vode,
brzina i koliina
protoka,
koncentracije
hemikalija i
temperature

2.1 Sistem ienja VP

Procenjena kolicina koriscene vode
2.500m3
2.2 brzina i kolicina protoka

Od

Vreme

Voda m3

velika brzina ispiranja delova VP na 1000 t/h

(uklj.napojne pumpe kotla)
m/s

brzina u

linija napojne vode

ekonomajzer 1
ekonomajzer 2
cevi isparivaa
PR1
PR2
PR3
Biflux
PR4
PR5
PR6
Parovod

3,4
1,7
0,98
1,2
1,8
1,1
0,43
1,1
1,6
0,7
1,0
4

Korak

Opis

Zahtevi

Od

Vreme

Voda m3

Tokom ubrizgavanja hemikalija bie

postignute sledee brzine, brzina protoka 400600 t/h
Brzina m/s
Ekonomajzer 1
0,7
Ekonomajzer 2
0,4
Ispariva
0,9
PR1-6
0,2-0,7
2.3 koncentracija hemikalija u ciklusu ienja
konc.HCL kisel.
konc.HF kis.
antirost
amonijak
hydrogen peroksid

do Ph

5,0%
2,0%
0,2%
10,2%
+10mV

2.4 Temperature
punjenje I vetrenje na ambijentalnoj
temperaturi
pocetna HVF na ambijentalnoj temperaturi
Rastvor kiseline:
68-80C
Rastvor pasivacije:
spoljna ili 40C

10

Korak

Opis

Zahtevi

3. Hemijsko
praenje

Take uzorkovanja u toku procesa

Komentar
analize

HCl/HF ienje kiselinom

HCl/HF
koncentracija

ulaz:

QAE 04
QAE 12
Izlaz: all QAE

sve faze
drenane linije

Uklanjanje kiseline
I HVF do male
Provodljivosti

Pasivacija

sve faze
drenane linije

Od

Vreme

Voda m3

HCl/HF izlazna
koncentracija
rastvorenog
gvoa
Nastaviti sve
dok rastvor
gvoa ne bude
postojan a
koncentracija
kiseline na
prilazu ne bude
manja od 3%
HCl
HCl/HF
koncentracija,
rastvoreno
gvoe,
provodljivost i
pH
sve do
provodljivosti
manje od 10S
iznad ulazne
vrednosti
Odravati pH
>10.2 i

11

Korak

Zahtevi

Opis

Od

Vreme

Voda m3

Redukcionooksidacioni
potencijal
>+10mV

sve faze
drenane linije

Nastaviti sve do
gore pomenutih
vrednosti

4. Snabdevanje demi
vodom i
menadment
Napojni rezervoar
Rezervoar DI vode
Kondenzator
Ukupno

120 m3
3x1000 m3
500 m3
3620 m3

DBE/
TENT

Snabdevanje iz postrojenja za preradu vode:

Kapacitet postrojenja DI vode
80 m3/h
Priblino:
1.900t/dan
Transfer od hladnog rezervoara preko transfer
pumpi do kondenzatora Bloka 4 izvreno je
pomou pumpi TENT-a i transportne linije.

TENT

12

Korak

Opis

5. Oprema kotla,
spremnost za
upotrebu

Sledea oprema treba da bude instalirana i

spremna za upotrebu pri hemijskom ienju:

Zahtevi

Od

Vreme

Voda m3

Pumpe
- transfer pumpe / Pumpe za brzo punjenje
- Napojne pumpe (NAPOJNA PUMPA)
- Glavne kondenz pumpe (CEP)
Sistem za odstranjivanje pepela
- Pumpe za meanje vode i pepela i stanica
Bloka 4
- Mesto za odlaganje pepela
Ventili
Svi daljinski upravljani ventili koji su
neophodni za manipulisanje CEP-om i
NAPOJNA PUMPA-om
Merna oprema
- u napojnom sistemu zbog manipulisanja
NAPOJNA PUMPA-om
- u kondenz sistemu zbog manipilisanja
CEP-om

13

Korak

Opis

Zahtevi

Od

Vreme

Voda m3

Pokazivai nivoa
- rezervoar demineralizovane vode (lokalni i
udaljeni)
- Kondenzator (lokalni i udaljeni)
- Napojni rezervoar (lokalni i udaljeni)
Indikatori pritiska
- Napojna linija i
- ND3B1 (Startna posuda)
Indikatori temperature
- Napojni rezervoar
- napojni sistem
- Ispariva
- Svea para
Pomono
- Pomona para 6 bar (min: 16-20 t/h)

DBE/
TENT

14

Korak

Opis

Zahtevi

Od

Vreme

Voda m3

Zatitni ureaj za izbegavanje previsokog

pritiska
U cilju zatite privremenog cevnog sistema,
maksimalni pritisak Napojne pumpe kotla i
Pumpe za izvlaenje kondenzata mora biti
podeena na:
6 bar na ND3B1
Beleka: Neophodno je da se svi
NAPOJNA PUMPA-ovi iskljue pri ovom
signalu.
Sledee pozicije trebaju da se nadgledaju
tokom hemijskog ienja:
1. Sistem kontrole pritiska
kontrola pritiska u sistemu se vri
kobinacijom kontrole napojne pumpe i
kontrole pritiska na liniji pranjenja QAE12.
Propisani pritisak za privremeni cevni sistem
ne sme se prei tokom svih reima rada.
Kranji pritisak u sistemu kroz sve faze se
kontrolie upotrebom stop ventila na linijama
pranjenja.
Sve operacije tokom krunog tretmana e biti
sprovedene pri pritisku od 11 bar-a u cilju
odravanja pozitivnog pritiska od priblino 2
bar-a na vrhu kotla.

15

2. Upravljanje napojnim pumpama

Napojne pumpe kotla i CEP-ovi (samo za
dopunjavanje napojnog rezervoara) bie u
funkciji za ispiranje kod male provodljivosti i
zamuenosti. Ispiranje VP dela zahteva
protok od 400 1000 m3/h.
3. Izbegavanje previsokog pritiska.
Vano je da ne bude zatvorenih pregradnih
ventila izmeu kontrole napajanja i
pregradnih ventila odvodnjavanja dok su
sistemske pumpe u pogonu, u suprotnom
okida napojnih pumpi kotla nee registrovati
pritisak u privremenom cevnom sistemu.

16

7. Proces ienja
VP sistema
7.1. Priprema kotla,
punjenje,
odzraivanje i
ispiranje

VP ispiranje e biti sprovedeno tehnikom

otvorenog kola.
Pre poetka bilo kod ienja ili ispiranja, svi
ventili kotla e biti prekontrolisani i
postavljeni u poziciju u skladu sa dijagramom
ienja. Zatim e kotao biti napunjen
pomou TS pumpi i potpuno odzraen.
Privremeni cevni sistem, odvodni i pregradni
ventili e biti pregledani i testirani na pritisak
zbog curenja.
Sigurnosni sistem e tada biti puten u rad
i testiran u konkretnim uslovima.
Tek tada e se smatrati da je postrojenje
spremno za ispiranje velikom brzinom.
7.1.1 Priprema
Svi ventili trebaju da budu podeeni u skladu
sa dijagramom ienja.
Transfer pumpe (Pumpe brzog punjenja i
Pumpe Demi vode.
Napojne pumpe
Pumpe za odvoenje kondenzata
Rezervoar demineralizovane vode
Napojni rezervoar

Spremne
Spremne
Spremne
Pun
Max. nivo

Tokom svih operacija nivo vode napojnog

rezervoara treba odravati na konstantnom
nivou, ukoliko je to mogue.

17

Upotrebljena voda e biti preraena u Demi

postrojenju odmah zbog ponovog punjenja
rezervoara.
7.1.2 Punjenje i odzraivanje
Poeti punjenje sa protokom od 200t/h i
odzraivati napojnu liniju i ekonomajzer.
Kada se napojna linija odzrai poveati
protok na 300t/h.

Startovati jedan
NAPOJNU
PUMPU

DBE/
TENT

Napuniti ispariva, meupregreja.

Ako voda doe do odzrane stanice, pusti ti je
da tee sve dok sav vazduh ne izae (barem
minut), a onda poeti sa zatvaranjem ventila,
jedan po jedan.

DBE/
TENT

Pritisak u kotlu drati na max. 11bar-a kada

se svi delovi kotla napune i odzrae.
Kada se kotao napuni i odzrai (ukljuujui
pregrejae i meu pregrejae) proveriti sve
privremeno na curenje i polako poveati
pritisak na 16 bar-a radi ispitivanja
NAPOJNA PUMPA okidaa.

Startovati
NAPOJNE
PUMPE

18

7.1.3 Ispiranje
Poeti ispiranje ekonomajzera i isparivaa sa
protokom od 200 t/h pa sve do 600t/h i
proveriti
zamuenost/neprozirnost
na
temperaturnom izlazu na QAE14.

Startovati
NAPOJNA
PUMPA-ove

Ako zamuenost/neprozirnost padne na < 0.2

od mere promeniti taku pranjenja na
QAE12 zbog ispiranja pregrejaa i VP
parovoda.
Ako zamuenost/neprozirnost padne na < 0.2
od mere zaustaviti NAPOJNE PUMPE i
drati kotao punim i pod pritiskom.
Drati kotao na max 11 bar-a posle ispiranja
svih delova kotla.

19

Korak

Opis

Zahtevi

7.2Grejanje i
priprema za
ienje HF
kiselinom

Zatvoriti kanale DG na kotlu da bi se izbegao

gubitak toplote.
Dve TS pumpe startovati sa protokom od 600
t/h a zapremina u kotlu e cirkulisati kroz TS
izmenjivae toplote.
Sistem e biti zagrejan na temperaturu od
68C do 80C.

16-20t/h od
drugog kotla/
parne komore

Od

Vreme

Voda m3

TS- dozirna
stanica

Tokom grejanja doziranje koncentrovane

kiseline i inhibitora e biti zavreno.
Sve mere predostronosti moraju se striktno
potovati a dostupnost injekcija kalcijum
glukonata i melema je obavezno.
Grejati sistem koristei TS mlaznice za
grejanje sve dok kotao ne postigne sveukupnu
temperaturu od 68C do 80C.
Prestati sa grejanjem.

20

Korak

Opis

7.3. ienje HCl/HF

kiselinom

Hlorovodonina kiselina i Fluorovodonina

kiselina pri koncentraciji od 5/2% pri temp.
68C do 80C se koriste za rastvaranje
naslaga oksida gvoa i silicijuma na
povrinama.

Zahtevi

Od

Vreme

Voda m3

Efekat hlorovodonine i fluoro vodonine

kiseline je da rastvori ove okside/rastvorive
slojeve otputanjem neistoa u rastvor.
Inhibicija
Osnovni materijal cevi je zatien od
nagrizanja kiselinom zatitnim filmom
slojem koji se formira preko materijala odmah
pri kontaktu metala sa vodonikom.
Reakcija HCl kiseline a pogotovo HF kiseline
je veoma brza to dozvoljava da se glavnina
ienja odigra u dinamikoj fazi. Faza
statike apsorbcije je ukljuena u proceduru
zbog rastapanja bilo kojeg debljeg sloja ili
ienja teko rastapajuih i nepristupanih
mesta u kolu.

21

Korak

Opis

Zahtevi

7.4. Procedure pri

ienju HCl
kiselinom

Po dostizanju temperature od 68C do 80C

dodatni izvor pare to TS izmenjivaa toplote
e biti zatvoren i TS pumpa e biti ugaena.

Pripremiti TS
izmenjiva
toplote za
upotrebu.

Od

Vreme

Voda m3

Protok treba da se podesi na 400-600 t/h i

inhibirana hlorovodonina kiselina e biti
ubrizgana kroz TS pumpnu stanicu u protoni
volumen kotla u sistemu VP.
Koncentracija kiseline e biti praena preko
take za uzimanje uzoraka i po potrebi
prilagoena na 5% rastvor.
Pritisak u sistemu e odmah porasti pa e se
odravati na 11 bar-a otvaranjem/zatvaranjem
QAE12 izlaznih ventila.
Uzorci e se uzimati iz cirkulacionog
rezervoara zbog merenja rastvorenog gvoa i
kiseline u rastvoru za bajcovanje.
Pri postizanju 5% HCl kiseline u pregrejau i
po postizanju dovoljne koliine svee kiseline
i kao i kada koncentracija gvoa bude skoro
stabilna sistem odravati na minimumu
dodatnih sat vremena pri konstantnom
cirkulacionom protoku.

22

Korak

Opis

Zahtevi

Od

Vreme

Voda m3

Posle 1 do 2 asa kontinuirane cirkulacije i

kontrole koncentracije rastvorenog gvoa,
treba dodavati hlorovodoninu kiselinu sve
dok HF koncentracija ne dostigne 2%.
Uzorci e se uzimati iz cirkulacionog
rezervoara zbog merenja rastvora gvoa i
koncentracije kiseline.
Po postizanju 2% HF (+5%HCl) kiseline u
pregrejau, svee kiseline (min. koncentracija
3%HCl) i rastvora gvoa sistem e biti
zaustavljen.
Ako testirani uzorci starih cevi pregrejaa
pokau nedovoljan stepen istoe, smea
HF/HCl kiselina u ekonomajzeru i pregrejau
e biti ostavljena da rastapa materije preko
noi.

23

Korak

Opis

7.5 Odlaganje
kiseline i
neutralizacija
kaustinom
sodom

Sistem VP:
HCl/HF kiselina treba da se odloi
korienjem demineralizovane vode na
ambijetalnoj temperaturi. Zatim blagu
kiselinu iz ekonomajzera i pregrejaa treba
izbaciti preko QAE12/QAE14 sa protokom
600t/h.
Kada se vei seo kiseline izbaci iz kotla, sve
delovi e biti isprani sve dok ne budu potpuno
bez kiseline. Neutralizacija otpadnih voda e
simultano biti odraena preko stanice za
doziranje sode.

7.6. Proiavanje
do male
provodljivosti

Kada se kiselina potpuno ukloni, poeti sa

obilnim
ispiranjem
do
smanjene
provodljivosti.

Zahtevi

Od

Vreme

Voda m3

Napojni
rezervoar je
napunjen
NAPOJNA
PUMPA
spremni
Napojni
rezervoar treba
da bude
napunjen za svo
vreme trajanja
procesa
Startovati
NAPOJNA
PUMPA i
podesiti protok
na 600 m3/h

VP-Sistem:
Kada se vei seo kiseline izbaci iz kotla, sve
delovi e biti isprani sve dok ne budu potpuno
bez kiseline. Kada se sve sekcije proiste
treba startovati HVF. Treba startovati
NAPOJNE PUMPE i podesiti ih na
maksimalni protok zbog proiavanja
ekonomajzera, isparivaa i pregrejaa.
Kompletno kolo treba proistiti sve dok
provodljivost ne bude jednaka ili ispod

Startovati
NAPOJNE
PUMPE i istiti
sve do niske
provodljivosti
Max. protok
1000 m3/h

24

10S/cm(iznad poetne vrednosti).

25

Korak

Opis

Zahtevi

Od

Vreme

Voda m3

Kada provodljivost dostigne vrednost manju

od 10S/cm, odravati pritisak na oko 11 bara i poeti sa proiavanjem svih ozraka,
impulsnih linija odvoda, linija ubrizgavanja
vode na VP sistemu.

7.7.Pasivacija

7.8.Drenaa i
inspekcija

Ekonomajzer, ispariva i pregreja e biti

pasivirani cirkuliui rastvor za ienje
korienjem TS pumpne stanice.
Tokom cirkulacije amonijak e biti dodavan
sve dok se ne dostigne vrednost pH>10.2.
Kada Ph vrednost bude stabilna baren jedan
sat dodae se vodonik peroksid sve dok
redukciono-oksidacioni potencijal ne dostigne
>+10mV.
Ova hemikalija e biti upotrebljena zbog
formiranja filma oksida gvoa na istim
povrinama i zbog spreavanja ranja posle
drenae.
Ova procedura e se obaviti na ambijentalnoj
temperaturi.

Cirkulacija TS
pumpnom
stanicom

Sistem moe biti iskljuen ali treba dozvoliti

pasivacionom rastvoru da bude u kontaktu sa
istim povrinama koliko god je to mogue.
Sve impulsne linije, odzrake i drenae I sl. bi
trebalo

26

Korak

Opis

Zahtevi

Od

Vreme

Voda m3

isprati sa rastvorom amonijaka.

Kontrola
Nakon drenae, sistem se moe pregledati

8. Lista privremenih TS pumpna stanica (dve pumpe)

pumpi
Drenana pumpa
Transfer pumpa

artikal 40
artikal 8
artikal 41

400V/2x250kW/50Hz
400V/30-37kW/50Hz
400V/37kW/50Hz

27

Nikola Tesla Blok A4

4. Lista privremenih veza

28

Stavka br.

Posao koji treba da se uradi

Od

primedbe

Lista se odnosi na crte Diagram cevi za

hemijsko ienje 2007.001 Rev 01, datum
28.08.2007
Uopteno: sve privremene cevi, ventili,
tucne su projektovane kao PN16. zavarivanje
mora biti argonom da bi se spreilo da ljaka
kontaminira cevi.
-

pre poetka bilo kojih aktivnosti sva

privremena korozivna zatita (npr.u
rezorvoaru napojne vode) mora biti
uklonjena.
Ukoliko se parovod bude istio
metalnim peskiranjem, mora biti
detaljno oien pre montae.
Svi ventili moraju biti otporni na
kiselinu.
Svi unutranji delovi kontrolnih
ventila moraju biti uklonjeni
Kontrolni ventili moraju biti testirani
na kiselinu i ukoliko je potrebno
unutranji delovi moraju biti uklonjeni
kao
i
zatvoreni
privremenim
zatvaraima.

Skraenice:
DBE Doosan Babcock Energy Ltd.
TS
Therm Service fur kraftwerke und
industrie GmbH

29

Stavka
br.

Posao koji treba da se uradi

od

primedbe

1.

Condenz crpne pumpe

DBE

Bie koriene
za
ponovno
punjenje rez
napojne vode

Sve kondenz pumpe treba da budu spremne za ponovno

punjenje rezervoara napojne vode.

2.

Pumpe napojne vode

DBE

Pumpe napojne vode e biti spremne za rad

3.

Privremeni izmenjiva toplote + dizne direktnog parnog

zagrevanja
TS e montirati izmenjiva toplote za zagrevanje sistema
Snadbevanje parom DBE/TENT, taka povezivanja;
DN150 PN16

4.

2x1,8 mw
TS
DBE/TENT

6bar, 16-20t/h
ili max 12bar
para

Konekcija sa ubrizgavanjem / linija napojne vode

Linija RL17 bie iseena najblie mogue liniji RL13
povie kontrolnog ventila. Na kraju otvora linije RL17
prema RL13 ventil PN40 (TS isporuka) e bit zavaren
Otvor linije Rl7 prema RL10 bie zatvoren blindom.
TS e povezati privremeni cevovod na T-komad QAE04
DN150

DBE

TS
5.

6.

Izbegavanje prekomernog pritiska

Indikatori pritiska na ND3B1 e biti u upotrebi

DBE

Sistem pritiska e biti praen sa indikatorima pritiska na

ND3B1 metodom kontrole 2 od 3. Max pritisak e biti
podeen na 6bar, da bi se izbegle tete na privremenim
cevima. Max pritisak sistema je 16bar (10bar
hidrostatikog pritiska+6 bar preko)
Obe grupe pumpi moraju da iskoe(BFP i CEP) u sluaju
prekomernog pritska
Rezerva

30

7.

Linija kontrolnog ventila RL21S1

DBE

Unutranji delovi kontrolnog ventila na liniji RL21 e biti

demontirani

8.

Konekcija na posudi za pranjenje

Montaa T komada sa prirubnicom DN80

DBE

TS e povezati prirubnicu sa pumpom (100m3/s) za

pranjenje, QAE08

TS

Rezerva

10.

Linije ka stanicama bypass VP

Dve parne linije do bypass VP nee biti povezane na
glavni parovod. Blinda e biti zavarena na dva otvorena
kraka glavnog parovoda

11.

Rezerva

12.

Veza sa cevima VP
Isei RA3 i RA4 povie GPZ, Zatvoriti parnu linije
umetkom za produvavanje pare i zavarenim blindama
12 kod rave za parovoda i hladne linije ponovnog
zagrevanja.
TS e povezati QAE13 DN80 za ispustanje i pranjenje
linija
Ubrizgavanje PR
Isei RL22 blizu RL13 i zatvoriti kraj cevi. Ubaciti pare
kolena sa prirubnicom da bi se omoguila veza ka cevi.
TS e povezati QAE13 DN80 za pranjenje ubrizgavanja.

13

Veza
sa
pumpom
37kW/400V

DBE

DBE
TS

Dogovor
u
skladu
sa
detaljnim
izometrijskim
crtezom

DBE
TS

31

14.

15

Veza do NC32B1
Zamena ventila NC34S2 i NC35S2 pored T komada sa
prirubnicama ili montirati umetke ventila na pomenutim
ventilima.
TS e povezati 2x QAE14 DN 150/PN16 na prirubnicu
za pranjenje

DBE
TS

VP bypass linija ubrizgavanja RL17

Linije RL17 do VP bypass nee biti povezane, bie
otvorene na kraju linije snadbevanja vodom, RL21 e biti
zatvorene blindom.

16-18.

Rezerva

19.

Kontrolni ventili VP PR

DBE

Ukloniti unutranje delove svih kontrolnih ventila

ubrizgavanja PR od NB2S2 do NB12S2 i zatvoriti
blindom

DBE

20.

Linija hladne meupregrejane pare

Isei RC1 i RC2 ispod kontrolnog ventila
Zatvoriti liniju sa cevnom pozicijom za isputanje pare

DBE

21.

Privremeni bypass turbine VP

DBE e nabaviti materijal da bi se montirao privremeni
bypass za turbinu VP za parno produvavanje.
Linija Dn400 bie povezana na iseenu cev pre GPZ i
isei liniju hladne meupregrejane pare, videti 20
ostalo

DBE

Ispusni otvor Meupregrejaa

DBE e nabaviti materijal da bi se montirala privremena
cev na liniji RB3/4 za parno produvavanje
meupregrejaa
Linije DN400 e se povezati na iseenu cev pre ispusnog
otvora MP
ostalo

DBE

22-24
26

27-32

Putanja
do
NC32B1
e
biti blokirana
bez dodatnih
blindiranih
cevi.

Dogovor
u
skladu
sa
detaljnim
izometrijskim
crtezom
Videti
izometrijski
crte za parno
produvavanje

Videti
izometrijski
crte za parno
produvavanje

32

33

Linija zagravanja RA18 DN50

Liniju RA18 treba isei to blie liniji RA10, RA2 i
RA2S1. Otvorene krajeve linije RA18 prema RA10, RA2
i RA2S1 treba zatvoriti blindama.

34+35

Ostalo

36

Linija RC12
Linija RC12 Dn200 treba isei to blie liniji RC13/26 i
treba je zatvoriti blindom

DBE

DBE

37-39
40

Jedinica za pumpe TS
TS

41

Jedinica za pumpe TS koja e biti koriena za hemijsko

ienje e biti montirana pored kotlarnice u dogovorenoj
zoni.
Podloga mora nivelisana da bi se omoguila pravilna
montaa pumpe.
Treba obezbediti sledee:
-demineralizovana voda
-napajanje strujom 2x250kW, 400 V dve TS pumpe
-kompresovani vazduh
-el.osvetljenje
- 220V utinice za laboratorijsku opremu
- prikljuak vode za pruanje prve pomoi tuiranjem
Neutralizacija otpadne vode
TS stanica za doziranje kaustine sode e biti montirana
blizu jame za neutralizaciju.

TS

42

DBE
DBE

DBE

Pumpa
37kW/400V

DBE

Kompresovani
vazduh:6bar,
900Nm3/h
Snabdevanje
strujom
400V/16A

Mora se obezbediti strujni prikljuak za cirkulacinu

pumpu
Bazen za odlaganje otpada
Sve hemijski kontaminirane tenosti moraju se skupiti u
bazenu za otpadne vode izmeu A4/A3 sa kapacitetom
priblino 900m3
Jame moraju imati ureaj za meanje vazduha
Tokom ispiranja i neutralizacije koristie se postojee
pumpe za otpadne vode

Pumpe
TS
instalirane van
kotlarnice

TS
DBE

43-49
50

Privremene veze
Sve privremene veze na cevovod e biti uraene u skladu
sa crteom u prilogu (dwg No.2007.001 Rev01)

DBE

33

Nikola Tesla Blok A4

6. Dodatak

34

Opti deo
Tokom hemijskog ienja sistema kotla pod pritiskom, posle svakog koraka otpadne
vode se moraju ispustiti iz kotla i zameniti sa novom kiselinom kao to je i definisano u
naem projektu Program za hemijsko ienje bloka A4 TENTA. Koncentracija
hemikalija u vodi posle ienja cevi kotla je smanjena (hem.reakcija sa naslagama).
Takve otpadne vode posle ispiranja i procesa obrade (neutralizacija) u cevi odvoda e biti
sakupljen u velikom betonskom bazenu za otpadne vode koji se nalazi pored dimnjaka.
Kontrola efekata neutralizacije i eventualna dodatna neutralizacija e se uraditi u ovom
bazenu pre bilo kakvog pranjenja bazena. Naravno nakon neutralizacije, voda i talog e
biti izpumpani kroz sistem za odstranjivanje pepela, zajedno sa pepelom ostalih blokova
koji rade (min 50t/s pepela) sve do zone odlaganja otpada. Zbog turbulentnih meanja
du celog transporta cevi, svaki eventualni ostatak kiseline e biti neutralisan vikom
krea i aktivnim alkalnim delom elektrofiltera pepela sa drugih kotlova na elektrani.
Otpadne vode sa kiselinom e biti predneutralisane do odprilike ph=6,0 do 9,5
dodavanjem krea. Florovodonina kiselina i kre e stvoriti kalcijum florid i vodu.
Nerastvorljiv kalcijumflor i metalni hidroksid e biti pretoen i tanak neutralizovan talog
e biti isputen prvo u bazen za pepeo i kasnije na deponiju pepela. Za pumpanje
neutralizovane vode i dobijenog taloga koristie se postojee pumpe sa bloka 4. Na kraju
preostali tanki talog - 1500m3 sa 110t vrste materije e se prebaciti na deponiju pepela
gde e se pomeati sa pepelom ostalih blokova.
Svu voda za ispiranje, demineralizovanu vodu, sa provodljivou manjom od 1.000
S/cm treba usmeriti ka deponiji pepela elektrane.
Procedura procesa, definisana projektom neutralizacije kisele otpadne vode na Bloku A5,
je u skladu sa nemakim uputstvom (VGB513) i u skladu je sa praksom koja se
primenjuje u Evropi i svetu.
Jasno je da nikakve otpadne vode nee biti isputene iz sistema elektrane bez prethodnog
procesiranja i stroge kontrole u svim fazama procesa hemijskog ienja.
Neutralizovana otpadna voda i nerastvorljivi nataloeni ostatci nastali tokom hemijskog
ienja, prethodno obraeni kao u kasnijem opisu, nisu tetne za okolinu. Njihovo
odlaganje na deponiju pepela je dodatna bezbednosna mera istovremeno i najefikasniji
nain izbacivanja otpadnih voda iz elektrane. Kada se odloe na deponiju neutralizovana
voda i mineralni talog iz neutralizacije su tada ve dobro izmeane sa nekoliko puta
veom koliinom meavine pepela i vode. vrsti deo naslaga taloga e se povezati sa
pepelom i biti zarobljen u slojevima pepela.

35

Sastav, koliina i prerada otpadnih voda

1. Uvod
Pre putanja u pogon parnog generatora vano je da su vodovi vode i pare dovoljno
oieni da bi se osiguralo funkcionisanje elektrane bez ikakvih problema.
Ostaci koji ostaju tokom proizvodnje, rada i montae se sastoje od:
- re
- ostataka materijala pri zavarivanju
- opiljaka
- peska
- sloja magnetita
Kada se kotao dugo nalazi u upotrebi, nepoeljni mineralni ostaci stvoreni na strani cevi
gde je voda-para takoe moraju biti uklonjeni tokom hemijskog ienja.
Jednostavni ciljevi pred radnji i samog hemijskog ienja posle delimine zamene
delova cevi pod pritiskom su:
i
-

uklanjanje ostataka koji mogu ometati kretanje toplote i/ili delovati kao
potencijali korozivni slojevi
napraviti istu ravnu povrinu na kojoj se tokom sledee operacije moe formirati
tvrdi prijanjajui sloj oksida

Otpadne vode stvorene u razliitim procedurama hemijskog ienja su ili

- pune hemikalija ili/i zagaivaa ( ienje kiselinom i koraci pasivizacije) ili
- u svom sastavu imaju dejonizovanu vodu bez hemijskih dodataka ali sa malo re i
peska
Prvi pomenuti otpadni materijal zahteva preradu pre izputanja dok se drugi pomenuti
moe ispustiti bez prerade.

36

2. Granini uslovi procedure hemijskog ienja

Sledei delovi postrojenja e biti procesuirani razliitim metodama hemijskog ienja:
a) VP-voda-para-protok
Sistemi pomenuti pod a) e biti procesuirani na sledei nain:
-

poetna velika brzina ispiranja sa vodom i dejonizovanom vodom videti sekciju

3 i 5.
Proces sa kiselinom sa 5/2% hlorovodonine kiseline/ florina kiselina videti
sekciju 4
Uklanjanje kiseline sa dejonizovanom vodom videti sekciju 5
Ispiranje velikom brzinom sa dejonizovanonom vodom videti sekciju 3 i 5
Neutralizacija i pasivizacija oienih povrina sa rastvorom amonijaka pH>10.2 i
dodatakom od 0.1% peroxid vodonika videti sekciju 6

Sve hemikalije su nabavljene sa koncentracijom opisanom kao u sekciji 7.

37

3. Otpadne vode od ispiranja sa dejonizovanom vodom

3.1 Mesta porekla vode za ispiranje
od svih sistema pomenutih pod stavkama a) b) , voda za ispiranje e biti izbaena.
Sva voda e biti isputena u bazen za odlaganje pepela.
im se steknu uslovi za isputanje voda e biti isputena na pepelite.
3.2 Koliine
Sistem

zapremina
m3

faktor

a) Sistem VP
Ukupno:
3.3 Sastav

360

1.5

voda za ispiranje
m3
540
540

Dejonizovana voda sa vrstim esticama iz ispranog sistema

4. Otpadna voda iz procesa sa kiselinom
4.1 Mesto nastanka zabranjenog fluorovodoninog rastvora kiseline
Iz sistema a) opisanog u stavki 2, Hlorovodonini / fluorovodonini rastvor kiseline
e biti isputen i neutralisan kreom i odloen u bazenu za odlaganje pepela.
4.2 koliine
Sistem
a) Sistem VP

zapremina
m3
360

faktor
1.6

voda za ispiranje
m3
576
576

4.3 Sastav
Hlorovodonina/ florovodonina koncentracija kiseline e biti u odnosu 5,0-0.2 %
Pre odlaganja u jamu i pre neutralizacije bie uraeno doziranje kalcijum vodonikom do
otprilike 6.0-9.5 jedinica.

38

5. Otpadne vode iz ispiranja sa dejonizovanom vodom posle procesa sa kiselinom

5.1 Mesta porekla vode za ispiranje
Iz sistema b) i c) kao to je opisano u stavci 2, rastvor kiseline e biti isputen.
Sva kontaminirana voda za ispiranje e biti isputena na deponiju pepela.
5.2 Koliine
5.2.1

provodljivost > 1000S/cm do jama za pepeo

Sistem
a) sistem VP
total:

5.2.2

zapremina
m3

faktor otpadne vode

m3

360

720
720

provodljivost< 1000S/cm do jama za pepeo

Sistem
a) sistem VP

zapremina
m3
360

faktor otpadne vode

m3
1

360
360

5.3 Neutralizacija
Rastvor za ienje kao i prva voda sa ispiranje sa kiselinom e biti neutralisana
korienjem kalcijum hidroksida.
Kiselinski otpad e dalje biti obraen na deponiji pepela dodavanjem alkalisanog
pepela.
Posle odreenog vremena za sedimentaciju ista voda e biti putena u sistem za
hlaenje.
5.4 sledee vrednosti traba imati u vidu kada su u pitanju otpadne vode i u skladu sa
VGB pravilima iz Nemake:
ph
6.5-9.5
bistrina min 30.0cm
talog max.0.3 mg/l
nerastvorljiv materijal 50ml/l
Gvoe Fe max.20mg/l
amonijum NH4/NH3 max.80mg/l
florid max.20mg/l

39

6. Otpadne vode iz procesa pasivizacije

6.1 Mesto nastanka alkalnog rastvora
Iz sistema a) i b) NH3 alkalni rastvor e biti isputen. pH vrednost je pH 10.2 do 10.5 a
provodljivost <200S/cm.
Alkalni rastvor e biti isputen na deponiju pepela.
6.2

Koliine
Sistem
a) sistem VP
total:

6.3

zapremina
m3
360

faktor otpadne vode

m3
1

360
360

Sastav
Rastvor e imati pH vrednost u okviru izmeu 10.2 i 10.5. Dodatnih 0.1%
vodonik peroksida e biti sadrano.

7. Koriene hemikalije
Sve hemikalije su u slobodoj prodaji
Za hemijsko ienje, koristie se sledee hemikalije.
Nabavljeno od strane Therm Service-a
Inhibitori
Pena
Garnitura Prve pomoi
(Kalcijum glukonat)
Hlorovodonina kiselina 32%
Florovodonina kiselina 71-75%
Amonijak
Vodonik peroksid
Kre

KGS/LTR
730
20
Pogledati odredbe lekara
opte prakse
60800
10300
500
900
40000

40