Osnove industrijskog inzinjerstva I kolovijum

Karakteristike sistema:
1) OTVORENOST - stepen razmene i povezanosti sa okolinom, ako izmedju sistema i okololine nema
relacija bilo koje vrste, sistem je zatvoren, u suprotnom je otvoren. Veze izmedju sistema i okoline
mogu biti kontrolosane i nekontrolisane.
2) STATICNOST - DINAMICNOST - promenljivost stanja elemenata sistema i njihovih karakteristika u
vremenu. Ukoliko su promene konstante u vremenu onda je sistem statican ako je suprotno onda je
dinamican.
3) ODREDJENOST - NEODREDJENOST - u slucaju da su veze izmedju elemenata sustena u njihovim
karakteristikama jednznacno odredjeni, sistem je deterministicki, u suprotnom sistem je
neodredjen-stohasticki
4) ADAPTIVNOST - sposobnost reagovanja sistema na promene u okolini u smislu nastavljanja vrsenja
funkcije kriterijuma u razlicitim uslovima okoline.
5) STABILNOST - mogucnost/sposobnost nekog sistema da se po prestanku nekog poremecaja nastavi
vrsenje funkcije koju prvobitno obavlja. Ukoliko je sposoban da se oporavi. sistem je stabilan u
suprotnom je nestabilan. Postoji i neutralno stanej
6) APSTRAKTNI SISTEM - vrsta postojanja moze biti apstrkatan(zamisljen) ili stvaran.
Kibernetski sistem
Ulazne, odnsno izlazne velicine sistema mogu biti:
1) materijalne
2) energetske
3) informacione prirode
Postoje dve osnovne klase proces u dinamickim sistemima:
i.

ii.

Prva je strogo vezana za svrhu egzistencije sistema. Proces promene stanja sistema prestavljaju
uredjenje skupa transformacija, koje ulazi prezivljavaju, dok od njih ne postanu izlazi, koji
udovoljavaju svrhu egzistencije sistema (primer: sirovine--izlazni prozvod)
Druga klasa procesa, uredjena u konkretnu strukturu, formira procese upravljanja sistema sto
omogucuje realizaciju procesa promene stanja (proces rada transportne trake)

Fundamentala pitanja teorije dinamickih sistema:

odredjivanje procesa promene stanja

odredjivanje procesa upravljanja
odredjivanje odnosa medju njima

OPERATOR(F-ja prenosa sistema)

- Je pravilo, ili zakon, koji govori o tome kako se ulazne velicine sistema preslikavaju u izlazne velicine.
-Elementi procesa upravljanja su parametri sistema.
Operator sistema je komponovan od:

parametara sistema
odnosa medju tim parametriam

Da bi se operator promenio potrebna je regulativna akcija, kojom se menja bar jedan parametar, ili
odnos medju parametrima od kojih je sacinjen operator.
Primeri regulativne akcije: izmena tempa rada trake ili radnika
Regulativna akcija moze biti:

direktna(fizicka)
posredna(stimulativna)

Sistem koji sprovidi regulativnu akciju naziva se izvrsni sistem.

Svrha njegovog postojanja je da odluke transformise u upravljacke akcije.
Sistem koji ulazne informacije transformise u regulativne i druge vrste odluka zove se upravljacki sistem.
Proces upravljanja se moze razdvojiti na dva procesa:

proces pripremanja alternativnih odluka

proces odlucivanja

Sistem koji obezbedjuje informacije neophodne upravljackom sistemu zove se informacioni sistem.
Samoupravljivost sistema podrazumeva da je sistem:
1. dinamicki
2. otvoren
3. upravljiv i sam sobom upravljiv
Sistem koji poseduje navedene osobine zovemo kinernetski sistem.
Kiberentski sistem = samoupravljiv
SEMA KIBENETSKOG SISTEMA:

Okruzenje

UPRAVLJACKI
SISTEM
izvrsni
sistem

informacioni
Sistem

Operator A
Upravljani sistem

Analiza i sinteza
Slozen sistem je takav sistem , medju cijim se delovima nalaze samoodrzavajuce zive jedinke.
Primeri slozenih sistema:

prodice pcela

kolona mrava

radna jedinica

mesna zajednica

ekoloski sistemi
Prisutnost coveka imlicira slucajnost.
Primeri slozenih sistema:

predzece
mesna zajednica
opstina
regija
porodica

Postupak dekompozicije daje odgovor na pitanje "Da li se i kako moze neki deo sistema izucavati
izdvojeno, ali da se istovremeno ipak uvazavaju relacije tog dela sa ostatkom sistema?"
- To je razlaganje sistema na njegove delove(omoguceno je prepoznavanjem svih relacija konkretnog
dela sa ostatkom sistema.)
- Ako ostane neidentifikovana makar i jedna relacija nekog dela sa ostatkom, takav se sistem ne moze
dekomponovati.
- Deo sistema koji je i sam sistem , naziva se podsistem polaznog sistema. (preduzece pod sistem
korporacije ; motor zajedno sa sistemom ubrizgavanja je pod sistem automobila u radu.)
- Sistem koji se ne moze dalje dekomponovati na podsisteme naziva se elementarni sistem polaznog
sistema.
- Elementarni sistem je najbanalniji pod sistem u okviru polaznog sistema
- Dekompozicija se zavesava na nivo elemenata.
- Analiza u najsirem smislu znaci razlaganje celine na delove i proucavanje tih delova.
Funkcionalni pristup analizi sistema:
Tipican metod analize sistema je metod crne kutije.
"Crna kutija" je objekat kojem se sudi na osnovu spoljnih manifestacija bez poznavanja strukture
objekta
"Bela kutija" je objekat kod kojeg su poznati zakoni ponasanja i procesa u njemu kao dinamickom
sistemu, i na osnovu toga , saznata njegova funkcija i struktura.
U osnovi cilj metode crne kutije je transformisanje predmeta proucavanja kao crne kutije u belu kutiju,
taj cilj nije nikad moguce aposlutno ostvariti , jer u bilo kojoj beloj kutiji ostaje uvek nesto neobjasnjeno,
nepoznato. Zbog toga se uvodi pojam "sive kutije".

Zbog nedostatka prakticne efikasnosti formalnih metoda razvijaju se heuristicke metode analize, koje su
manje stroge i formalne ali su zato efikasnije.
Vecina heuristickih metoda analze slozenih sistema je autoritativna inventivno-iskustvena metoda, ona
se temelji na identifikaciji i procavanju osnovnih struktura sistema.
Osnovne velicine i stanaj sistema
Funkcija kriterijuma
Ciljevi sistema su odredjeni funkcijom krterijuma ili funkcijom cilja.
Funkcija kriterijuma predstavlja meru usglasenosti izmedju:
1. zahteva donosica odluka
2. uslova okoline
3. parametara procesa rada
Funkcija kriterijuma (cilja) definise zeljeno ponasanje sistema u buducem vremenskom periodu.
- Pri odredjivanju zeljenog ponasanja mora postojati nesto sto motivise sistem na takvo ponasanje.
- Funkicja cilja sistema je zajdnicki naziv za skup (ili podskup) konkretnih ciljeva.
- Konkretni cilj sistema je konkretizacija, u nekom buducem trenutku t1 neke izlazne velicine sistema.
- Svaki sistem ima skup konkretnih ciljeva, nikada samo 1.
- Unapred odbrana kriva linija u n-dimenzionalnom faznom prostoru , po kojoj se iz tacke pocetnog
stanja(A) sistem zeli dovesti do cilja(B) naziva se zeljenom trajektorijom sistema. Ona je putokaz
sistemu kako treba da se ponasa i kako treba da se adaptira.
-Kriterijum upravljanja sistema to je zeljena trajektorija sistema zajedno sa tolerantinim podrucjem oko
nje. Postoji tolerantan zona funkcije kriterijuma (T=0) i (T>1)
Formula funkcije kriterijuma
Fk= |f ( Z, U, P) | t,p
Z-zahtev donosioca odluke ; U-uslovi okoline ; P-parametri procesa rada ; t-vremenski uslovi procesa ;
p-prostorni uslovi procesa.

Politika plan i program sistema

Politika sistema prestavlja smisaono odabrane sekundarne ciljeve i odredjen prioritet medju njima.
Izbor politike je niz aktivnosti odredjivanja politike jednog sistema. Na osnovu izbora, odredjuje se
priroda konkretnih ciljeva i prioriteta medju njima.
Ovakav prioritet je bitan zbog toga sto za vise prioritete postoji veca sloboda izbora, dok za nize
prioritete postoje zahtevi i ogranicenja, koja poticu od visih prioriteta.

Planom sistema nazivamo skup konkretnih ciljeva sistema, posupak odredjivanja plana nazivamo
planiranje.
Program sistema je zeljena trajektorija sistema. On zapravo govori kako sistem zeli da realizuje ciljeve.
Odredjivanje programa sistema je programiranje sistema.
U praksi dokument koji sadrzi politiku, plan i program sistema , cesto naziva planom razvoja sistema.
Redosled je : Politika, plan, program sistema.

Dinamicko programiranje i planiranje

Veoma je vazno da se pri izradi i usvajanju zeljene trajektorije sistema u svima fazama paziljivo budu
uvazavani zahtevi, uslovi i ogranicenja kako iz samog sistema, tako i iz okoline. Vec u peroidu t potrebno
je znazi sve to.
Peroid t nam pokazuje da li ce se prognozirani zahtevi, uslovi i ogranicenja, pod kojima je radjen
program za T, zaista i ostvariti, postoji mogucnost da usvojeni plan ne vazi za ceo planski period T. Moze
se desiti da se znatno pre isteka perioda T, mora izraditi novi plan i program tj da se dinamicki planira i
programira.
Dinamicko planiranje i programiranje predstavlja skucesivno formiranje i izbor politike, plana i
programa sistema u periodima t znatno kracim od planskog perioda T.

Postoje dva osnovna razloga za dinamicko planiranje i programiranje:

I.
II.

Zahtevi, uslovi i ogranicenja za planski period T, mogu se u znatno kracem periodu T, toliko
izmeniti da je nerazumno nastaviti usvojeni plan i program
Pri kraju planskog perioda T metodoloska uloga programa, kao vodilje, sve vise prestaje.

Ulazne velicine

Ulazne velicine su nezavinsno promenljive koje sistem prima na ulazu u cilju obezbedjenja procesa rada
sistema. One mogu biti u obliku materijalnih, energentskih velicina ili u obliku signala koji salju neku
informaciju.
Ulazne velicine prozvodnih sistema obuhvataju:

materijal
energiju
informaciju

One mogu biti:

kontolisane
nekontrolisane

Kontrolisane velicine su velicine odredjenog karaktera na cije tokove i ponasanje utice posmatrani
sistem.
Nekontrolisane velicine su slucjanog, trenutnog ili trajnjeg karaktera i na njih posmatrani sistem nema
uticaja. Ove velicine dejstvuju na elemente sistema u toku procesa rada proizvodnog sistema. One
dovode do oscilacija na izlazu kod proizvodnih ciklusa indenticnih u osnovi.
Nekontrolisane velicine nazivamo POREMECAJI odnosno SMETNJAMA.
Pod ovim pojmom podrazumevamo svako dejstvo na delove sistema koje izaziva nezeljenu promenu
izlaznih velicina ili njeno odstupanje izvan granica dozvoljenih odsupanja.
Tipicni poremecaji kod tehnickih sistema su uslovljeni:

mehanickim trenjem
nepovoljnim opterecenjem
otkazima u sistemima snabdevanja
promenama u okolini
nedovoljnim kvalitetom informacija....

BULDINGOVA KLASIFIKACIJA
Za kriterijum ove klasifikacije , autor je usvojio slozenost ponasanja sistema.
Bulding je razvrstao sve relane sistem u devet klasa.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Nivo statickih sistema - kristalna resetka, gradjevinska konstrukcija

Nivo jednostavnih dinamckih sistema - parne masine
Nivo automata - automatska masina za pranje, racunarski sistem, robot
Nivo zive celije - planktoni , bakterije...
Nivo biljaka - sistemi ovog nivoa razmenjuju energiju sa okruzenjem
Nivo zivotinja - sistemi ovog nivoa razmenjuju energiiju i informacije
Nivo coveka
Nivo oragnizacionih sistema - organizacioni oblici zivota i rada. npr radna org, gradska org...
Nivo transcedentalnih sistema - nedovoljno shvatljivi objekti koji pokazuju osobine org

Ova klasifikacija ima nedostakte u tome sto je isuvise intitivna sto za posledicu ima nedovoljnu ostrinu
granica izmedju pojednih klasa. Klasifikacija nije hijerarhijska.
Buldinogva klasifikacija je ilustrativna zbog toga se cesto navodi kao primer.