Hemija

(za sve trogodinje i etvorogodisnje strune i umetnike kole u kojima se hemija izuava
samo u prvom razredu sa 2 asa nedeljno)
Cilj i zadaci
Cilj nastave hemije je razvoj praktine i funkcionalne hemijske pismenosti kao
osposobljvanje za primenu hemijskih znanja u svakodnevnom ivotu i u struci, osposobljavanje
za reavanje problema u novim i nepoznatim situacijama, razvoj kognitivnih i komunikacijskih
sposobnosti i razvijanja odgovornog odnosa prema sebi, i votnoj sredini.
Zadaci nastave hemije su da uenici:
- razviju hemijsku pismenost i sposobnost komunikacija u hemiji do nivoa praktine i
funkiconalne pismenosti;
- razviju funkcionalni sistem hemijskog znanja kao podrke za izuavanje strunih
predmeta;
- razumeju odnos izmeu strukture supstanci, njihovih svojstava kao i mogunost njihove
primene, posebno u oblasti struke;
- osposobe se za pretraivanje hemijskih informacija primenom savremenih informacionih
tehnologija;
- razumeju osnove naunog metoda u hemiji;
- razumeju osnovne hemijske koncepte;
- razumeju znacaj hemije i hemijske proizvodnje za savremeno drutvo i odrivi razvoj;
- razviju svest o povezanosti hemije u sistemu prirodnih nauka sa tehniko-tehnolokim i
drustvenim naukama;
- razviju odgovoran stav prema korienju supstanci u svakodnevnom ivotu i
profesionalnom radu;
- budu osposobljeni zatitom od potencialnih rizika u hemiji i naue da adekvatno reaguju
pri hemijskim nezgodama u svakodnevnom ivotu;
- razviju osetljivost za probleme i sposobnost za reavanje problema;
- razviju odgovornost, sistematicnost, preciznost u radu i pozitivan stav prema uenju;
- razviju svest o sopstvenom zanju i potrebi za permanentnim hemijskim obrazovanjem;
- uanprede saradnju i timski rad.
NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom realizacije nastavnog programa neophodno je imati u vidu visokih didaktiki potencijal
hemije kao nastavnog predmeta i kognitivne uzrasne karateristike uenka, te shodno tome
aktivnosti uenika i nastavnika u nastravnom procesu uskladiti sa definisanim ciljevima i
zadacima nastave. Posebnu panju treba obratiti na korienje interaktivnih metoda nastave i

uenja zbog njihove visoke obrazovane i motivacione vrednosti u svim segmentima nastave,.
Sadraji progama hemije su organizovani tako da se u prvom razredu izucavaju sadraji u
opste, neorganske i ogranske hemije. Hemija kao nastavni predmet ima visok didaktiki
potencijal jer:
-omoguava i olakava uenicima prelazak sa konkretnog na apstraktno misljenje;
-prisutnost hemije u gotovo svim segmentima aktivnosti savremenog oveka ini hemijska
znanja
aktuelnim
i
neophodnim
za
svakog
pojedinca;
-dinamika razvoja hemije , kao i korisnost i rizici za drutvene zajednice i odrivi razvoj drutva
koja
ona
nosi
,dodatno
motiviu
uenike
za
izuavanje
hemije.
Dinamika savremenok razvoja hemijskih naunih disciplina rezultuje ogromnim poveanjem
korpusa hemijskih znanja.
Uenici ,kao osnovne ideje hemije ,treba da razumeju da su svojstva supstanci i mogunosti
njihove
primene
neposredno
uslovljene
njihovom
hemijskom
strukturom.
Za razumevanje ovih ideja i koncepata u nastavi hemije je potrebna sihronizovana predstavljanja
hemijskih
znanja
na
makro
,mikro
i
simbolikom
nivou
reprezentacije.
Kognitivne karakteristike uenika omoguavaju veu zastupljenost mikroskopskog i simbolikog
nivoa reprezentacije ,kao i intergraciju i simultanu primenu sva tri nivoa.
Meutim ,u nastavi hemije uvek treba poi od toga da je hemijski eksperiment ,kao primarni
izvor znanja i kao osnovni metod saznavanja u hemiji ,kljucni mehanizam za koleraciju meu
svim nivoima reprezentacije znanja. Pri tome posebnu panju treba posvetiti preciznosti primene
hemijskog jezika (npr. izvodi se hemijska reakcija,a pie se hemijska jednaina). Simultana
primena razliitih nivoa reprezentacije znanja u hemiji moze da izazove kognetivno
preoptereenje usled deljenja panje. U takvim sluajevima treba segmentisati sadraje (deliti ih
u
manje
celine).
U poetnim razredima ,posebno kod izuavanja visokoapstraktnih pojmova (struktura
supstanci ,tok hemijske reakcije ,hemijska kinetika ,termohemija) poeljno je prema potrebi
koristiti instrukcije primerene konkretno operacionoj fazi miljenja uz vei udeo makroskopskog
nivoa predstavljanja znanja. Osnovne hemijske koncepte (korpuskularni koncept ,koncept
odravanja materije ,koncept ravnotee) treba zasnovati na briljivo odabranim sadrajima sa
visokom informativnom vrednou za uenike ,pri emu nastavne situacije treba dizajnirati tako
da motiviu uenike za njihovo izuavanje ,vezujui ih za situaciju iz svakodnevnog ivota. U
okviru ovog programa uenici treba da razviju praktinu i funkcionalnu hemijsku pismenost
,odnosno da dostignu nivo hemijske pismenosti koji je potreban da osoba u savremenim
uslovima normalno funkcionie u pogledu poznavanja hrane i ishrane ,zdravlja i uslova
stanovanja u svakodnevnom ivotu. U skladu sa potrebama struke treba obraivati sadraja o
supstancama
koje
su
u
sastavu
materijala
aktuelnih
za
struku.
Nastava hemije treba da omogui uenicima i sticanje neophodnih tehniko-tehnolokih
znanja ,najvie u domenu proizvodnje supstanci koji se koriste u svakodnevnom ivotu i
materijala aktuelnih za struku. S obzirom da uenici srednjokolskog uzrasta razumeju uzrono-

posledine veze u izuavanju ovakvih sadraja ,treba insistirati na korisnosti i rizicima od

hemijske proizvodnje kao i upotrebe odreenih supstanci. Pri tome posebno treba isticati ubrzani
tehniko-tehnoloki razvoj i neophodnost parmanentnog obrazovanja u ovoj oblasti. Sadraje o
hemijskim aspektima zatite ivotne sredine raditi u korelaciji sa drugim nastavnim
predmetima
,pre
svega
biologijom.
Redosled nastavnih tema je obavezujui ,a predlae se sledei broj asova ,potrebnih za
njihovu realizaciju ,kao orijentacioni: Osnovni hemijski pojmovi (6); Disperezni sistemi
(4),hemijske reakcije (9),Hemija elemenata i jedinjenja (47); Hemijski aspekti zagaivanja
ivotne sredine (4).