Barok je poslednji, veliki evropski stil.

Barokni stil se razvio u Rimu krajem XVI

veka iz umetnosti renesanse i manirizma, bez radikalnog prevrata. Barokna
umetnost razvija i prenaglaava vrednosti visoke renesanse, tako da one
postaju nove vrednosti: simetrija renesansne slike se zamenjuje asimetijom,
dijagonalnom i ovalnom usmeravanju, nestaje renesansni odnos glavnih i
podreenih delova, pojaava se izraz lica, pojaava se odnos svetlo-tamno,
skulpture su jakih i izvijenih pokreta, dekorativnom skulpturom su ukraeni
zidovi, oltari, balkoni, stepenita i nametaj. Najede se radi u tuku, bronzi,
raznobojnom mermeru, pozladuje se i boji radi sjaja i ivopisnosti. preplidu se
arhitektura, skulptura i slikarstvo i ine jedinstveno delo.
Zasnovan na prenaglaenosti osedanja, ovaj umetniki stil je i tematski
usmeren na predstave koje to omogudavaju: vizije svetaca, dramatina
zbivanja iz Biblije, personifikacije, alegorije, moralizatorske predstave,
uvoenje svakodnevnih prizora, ulinih likova i sl.
ARHITEKTURA-Svoj prvi izraz barok je pokazao u crkvenom graditeljstvu da bi
se ubrzo primenio i kod gradnje dvoraca, vila i javnih zgrada. Arhitekte ove
epohe bili su usmereni na kompleksno sagledavanje i oblikovanje umetnikog
dela, njegove okoline, trga i ulice. U skladu s tim nastaju i projekti enterijera
kao celine, kao i nametaja, primenjene umetnosti, dekorativnog slikarstva,
parkovi, javni spomenici, urbanistika reenja. Kult vode dobija znaajno
mesto u pejzanoj arhitekturi baroka.
BAROK U ITALIJI-U italijanskom baroku tei se naturalizmu i patetinosti.
Postoje dve velike kole:Rimska (Karavao) realistini pristup i Bolonjska
(Anibale Karai) kolasini pristup.
CARAVAGGIO -1593. godine dolazi u Rim. beskompromisan revolucionarni
realista. Njegov realizam je brutalan i surov odgovara izraz naturalizam.
Zagovarao je povratak prirodi. Njegove knjige su svetovno-hridanske, a isto
se obradaju i katolicima i protestantima. Teloke teme su prikazane u
svetovnom ambijentu. Radi u novom obliku svetlo-tamnog, snani
chiaroscuro = Stil Tenebrozo, tamno., mrano. To je tzv. stil podrumskog
osvetljenja. Figure postavlja u jako zamraenu atmosferu koju reflektorski
osvetljava odozgo i puta vetaki mlaz svetlosti na glave linosti, koje
najbolje obrauje. Daje utisak velike plastinosti pomodu kontrasta jako
tamnih i jako osvetljenih masa. Potpuno izbacuje pozadinu. Karavaizam je
tamno slikarstvo, jakih kontrasta, dramatine kopozicije i velikih emocija.
Uticao je na mnoge umetnike irom Evrope. Dela: Pozivanje Sv. Mateje,
Raspede Sv. Petra
ANNIBALE CARRACCI -Predstavnik je Bolonjske kole. stvara antimaniristiki
stil. 1595 g. dolazi u Rim. Spaja klasine i savremene osobine u slikarstvu. Na
njega utie Mikelanelo, kao i Rafaelo i Venecijanci. U poreenju sa
Karavaovim religioznim slikama, on nema savremenih odela, ni osedaj za
tkanine i nema dramatike svetlosti. Njegove slike su doterane: Freska na
tavanici palate Farnese, Beg u Egipat
GUERCINO -U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog
stila. Na njegovim freskama, na tavanicama, arhitektonska perspektiva
kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Correggia i jakom svetlodu i bojom
Tiziana, pretvara itavu povrinu u jedan bezgranian prostor. Dela:Aurora
VAJARSTVO-U vajarstvu se kombinuju razni materijali:kamen,raznobojni
mermer bronza,a u obradi se esto meaju glatke,krajnje polirane povrine sa
grublje obraenim povrinama.Tako se obradom postiu i najzahtevniji
efekti: tkanina,svila,vuna,sjaj u oima...

GIANLORENZO BERNINI- Bio je najvedi barokni vajar XVII veka. pod uticajem
antike grke i rimske umetnosti, kao i talijanskih majstora XVI veka. vajar i
arhitekta. Zahvaljudi njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu.Radio je u
mermeru. U mermer je uspevao da prenese, ne samo fiziku grau,
materijalnost kose i puti, ved i duevno stanje uhvadeno u jednom trenutku.
U njegovim skulpturama su obuhvadeni svi barokni elementi vajarstva:
dinamine poze, iskrivljenost tela, izraajno lice, kretanje, vrhunska obrada,
snaan utisak. Dela:David, Apolon i Dafne, Bronzani ciborijum spoj
arhutekture i skulpture, Zanos Sv. Tereze, Presto Sv. Petra
PRIMERI: , ;
, , ; ,
, ; , , ;
, , ; ,
, ; , ,
; , ; , ,
, ; , , , ;
, . , , ; ,
, , ;
BAROK U FLANDRIJI-Barok veoma brzo postaje meunarodni stil. U Flandriji
se razvija pod uticajem panije. Razvija se pod uticajem protivreformacije. U
Flandriji nemaju afiniteta za vajarstvo. Slikarstvo je centralizovano u
Antwerpenu i pod dominijacijom Rubensa. On je osnovao koncepcije
baroknog slikarstva ( svetlo-tamno, sloena kompozicija, ogromne slike,
religiozne teme). Glavni poruilac je katolika crkva.
PIETER PAUL RUBENS -Prvo je uio u Antwerpenu, te u Italiji gde prouava
Tiziana, Tintoretija i ostale venecijance. Po povratku postaje dvorski slikar,
slavan i traen, iveo je veoma raskono. Porudbine je skicirao na malom
formatu, pomodnici su ih pravili velikim,a on ih je posle samo dovravao i
potpisivao. Teme su mu: mitoloke, pejsai, anr-scene, portreti i crtei. Sve
je crtao uopteno, ne posvedujudi posebnu panju nijednom liku. Radio je
irokim potezima kista koji ne definiu u potpunosti oblike i konturu. Senka je
tu samo da istakne svetlost, to nije odsustvo svetlosti kao kod Caravaggia. Uz
Velaskeza, Rubens je u rukovanju uljanim bojama postigao savrenstvo koje
je i do danas nedostino. Njegovi pejsai nisu dopuna slici, ved samostalna
ostvarenja, a prirodu uzima veoma povrno, jer ga zanima samo bolik. Radio
je kompozicije koje posmatra odozdo poniavanje posmatraa.forma je
teka i masivna. Radio je enski akt. Nikada se ni jedan slikar do tada nije
usudio da, ono to ljudsko telo ini deformisanim , iz gojaznosti, crpi
elemente lepote. To preterano obilje puti on je uspeo da ukroti u
najdinaminije, najlepe i najgracioznije ritmove i pokrete.Koristi paletu
ruiaste, oker i plave boje. Figure su uvek u punoj svetlosti. Dela:Podizanje
krsta, Pauzija i Glikera (Pastoralna idila), Skidanje sa krsta, Maria del Medici,
francuska kraljica iskrcava se u Marselju, Vrt ljubavi, Pejsa sa zamkom Steen,
Otmica Ganimedova,
ANTONIE VAN DYCK -Bio je Rubensov pomodnik, ali ubrzo nakon neslaganja
sa njim odlazi u Italiju ,a zatim odlazi u odlazi u Englesku gde postaje dvorski
slikar Charlesa I. Uglavnom radi portrete. njegove figure veoma tanane,
graciozne i elegantne. On ulepava figuru: smanjuje glavu, a stopala i ruke
predstavlja tanano. Svojim aristokratskim portretima obrazuje struju
novijeg engleskog slikarstva realistina otmenost i psiholoka dubina.
Dela:Portret princa Thomasa Savojskog na konju, Portret Charlesa I u lovu