KURIKULUM

1.KURIKULUM
Pojam Kurikulum je sinonim za nastavni program.On predstavlja deo Didaktike koja se bavi problematikom
izrade i primene nastavnog programa. Njega ine: vaspitni i obrazovni ciljevi i zadaci, nastavni plan i
program, pojedinani predmeti ili oblasti, metodika ili medijska oprema kurikuluma, organizacioni aspekt i
evaluacija. Po teoriji, Kurikulum obuhvata nastavne planove i programe i sadri drutvene i individualne
aspekte. Drutveni predstavlja artikulaciju drutvenih zahteva koji se postavljaju pred vaspitno obrazovni
proces. Individualni je vezan za interese i potrebe uenika, vaspitaa i roditelja. Danas postoji tzv. ''otvoreni
kurikulum'' gde postojei program predstavlja vaspitau i detetu vodilju, ali se ne sputava njihova inicijativa
i kreativnost. Cilj kurikuluma je da se optije izraava vaspitno-brazovna intuicija a zadatak mu je
konkretizacija cilja. Kurikulum se definie kroz vrednosti, postignua, potrebe i interese.
2.OPTE OSNOVE PREDKOLSKOG PROGRAMA
Svako dete je individua za sebe i ima svoje specifinosti i potrebno je obraati panju na specifinosti i
karakteristike svakog deteta, a dobar rad vaspitaa uskov je za uspean vaspitno-obrazovni rad i taj rad treba
da se odvija po optim osnovama predkolskog programa, a ine ga tri meusobno povezane celine:
a)Osnove programa nege i vaspitanja dece uzrasta od 6.mes.-3.god.
b)Osnove programa vaspitanja i obrazovanja dece od 3god.-6.god.
c)Pripremni predkolski program
Funkcija Osnova programa je da bude dokument na kome e se zasnivati v-o rad u odgovarajuim
institucijama, uputstva za programiranje, planiranje i vrednovanje ovog rada u skladu sa karakterom
ustanove, potrebama dece i roditelja i drutvene zajednice.Poto Osnove programa nisu detaljno
programirane, na vaspitau je da izabere, konkretizuje ih i razradi u skladu sa dejim potrebama,
interesovanjima i mogunostima.
.

- .
.
,
.

,
.
- ,
, ,

3.GODINJI PROGRAM RADA PREDKOLSKE USTANOVE
Svaka ustanova donosi svoj godinji program rada i polazi od Optih osnova predkolskog programa. Svaka
ustanova sa svojim godinjim programom rada nosi svoj lini peat i postavlja pokazatelje, njihove
specifinosti, dostignua i napore. Godinji program rada predkolske ustanove prilagoava se uslovima u
kojima deluje P.U. kao i potrbama, mogunostima i interesovanjima dece. Imamo dva modela A i B.

Ustanove se opredeljuju za model. Oni se ravnomerno primenjuju i kombinuju. Vaspita treba da uestvuje
u izradi godinjeg programa rada, da ga razradi i konkretizuje, a onda e da ga primeni i dalje razvija.
, , ,
.
:
1) , ,

2)
3)
:
1)
2) - 3
3) - 3 7
4)
:


-





4.TEMATSKO PLANIRANJE I PROGRAMIRANJE V-O RADA U P.U.
Razlikuje se od klasinog planiranja v-o rada po oblastima. Temelji se na shvatanju da treba polaziti od
celovitog dejeg iskustva i problematike na koju nailazi u svom okruenju. Dobro izabrana tema predstavlja
osnovu oko koje se okupljaju svi ostali sadraji i aktivnosti. Ima dosta razloga koji idu u prilog tematskom
planiranju:
-psiholoki je opravdanije od planiranja po oblastima, blie je dejem intuitivnom, emocionalnom,
globalnom doivljaju stvarnosti
-njime se poveava deja motivacija i zainteresovanost
-kod ovog planiranja vreme se racionalnije troi, nema dupliranja i u kraem vremenskom periodu postiu
se bolji rezultati
-prua vee mogunosti za ispoljavanje inicijative,stvaralatva i strunih sposobnosti vaspitaa
,
.
.
. ,
,
. ,
. ,

 .
-
.
, .
5.OPTI PROGRAMSKI CILJEVI I NAELA VASPITANJA I OBRAZOVANJA
NA PREDKOLSKOM UZRASTU
Opti cilj predkolskog vaspitanja se predstavlja u tri grupe ciljeva i oznaavaju tri globalne sfere razvoja i
vaspitanja deteta.
a)otkriva i upozna samog sebe da razlikuje delove tela,upoznaje svoje potrebe, opaa, osea,misli,
izgrauje i ovladava razliitim nainima izraavanja:telom,
pokretom,gestom,istrauje i prihvata svoje moi i granice,delovanjem kroz sredinu i kroz interakciju sa
drugima.
b)razvija i stie iskustva i saznanja o drugim ljudima gradi poverenje u sebe ,
otvorenost i poverenje prema drugima,upoznaje pravila onaanja,razvija prijateljske i saradnike
odnose,koristi razliite naine komuniciranja,ui da slua,uvaava tua miljenja
v)saznaje svet oko sebe i razvija naine delovanja na njega upoznaje i otkriva svojstva predmeta i pojava u
svojoj okolini,razvija intelektualnu samostalnost kroz iznoenje ideja isporbavanje...
Vaspitni ciljevi se u predkolskoj ustanovi ostvaruju kroz sopstvene ivotne situacije, kroz odabrane ili
slobodne aktivnosti,korienjem razliitih didaktikih materijala i metoda. U Modelu B postoje:
-opti i posebni i
-dugoroni i kratkoroni ciljevi
Njima se definiu razvojne promene i postignua deteta. Prilikom odreivanja v-o cilja
Vaspita polazi od onoga to zna o deci iz grupe,o njihovim mogunostima i potrebama i da pored optih i
posebnih ciljeva on treba da predvidi i specijalne ciljeve za onu decu koja se razlikuju od drugih. Drugi
kriterijum za odreivanje ciljeva je sredina u kojoj dete odrasta (kultura,moralne,estetske i drugr
vrednosti,kao i tradicija)
..
. ,
, ,
.
-

.
.
.
.
6.DECA I NJIHOVO OKRUENJE KAO POLAZITE ZA PROGRAMIRANJE
Prilikom programiranja i pored toga to se vodi rauna o deci, treba se osvrnuti i na porodicu u kojoj dete
odrasta. Ona je socio-kulturna sredina u kojoj dete provodi najvie svog vremena. Prilikom izbora gradiva
za programiranje, treba voditi rauna o trenutnim aktuelnim zbivanjima,novinama u
tehnici,nauci,knjievnosti...Vaspita daje lini peat svojim znanjem,vrednostima i sposobnostima koje kod
dece izazivaju interesovanje. Vaspita treba da uvidi koje aktivnosti pozitivno utiu na decu kako bi
podsticao njihovu matu i inicijativu kao i kreativnost. Kod programiranja mora se polaziti od onoga to se

kod dece eli razviti,koje sposobnosti i sl. Pored izbora sadraja,posao vaspitaa je i da decu adekvatno
motivie za aktivnost.
- .
.
, ,

.

, , , ...,
, , ., .

.
,
, .
7.NAUNI SADRAJI KAO POLAZITA ZA PROGRAMIRANJE
-da sadraji budu iz najoptijih pojmova svake oblasti,da izraavaju bitne oblasti a kasnije se prelazi na
detaljnija svojstva
-da ukljuuju logiku i metodologiju dolaenja do saznanja
-da se biraju sadraji znaajni za celinu naune oblasti.Obezbediti deci adekvana saznanja odnosno da se
sadraji poveu sa drugim oblastima nauke,tehike,rada
-kada su u pitanju sadraji iz prirodnik nauka,prednost treba dati funkcionalnoj metodi
-u upoznavanju sveta,treba polaziti od onoga to je detetu blisko
-prilikom izbora sadraja prednost treba dati onima koji imaju ulogu da zadovolje egzistencijalne i
psiholoke potrebe deteta,koji produbljuju njegovo interesovanje
, ,
.
:

.
,
,
,
,

:




, ,


8.ULOGA VASPITAA
a)da stvara uslove za kvalitetan ivot,uenje i razvoj dece tako to e organizovati:
-fiziku sredinu(prostor,sredstva,materijale)
-socijalnu sredinu(nain grupisanja dece,vremensku organizaciju ivota u ustanovi i van nje)
b)dirwktno podstie razvoj i uenje dece tako to e:
-pruati pomo,podrku,informacije
-dogovarati se i uestvovati u zajednikim aktivnostima
-modelovati ponaanje,postupke,tehnike
-predloiti aktivnosti,naine rada
-pruati povratne informacije
Vapita omoguava deci da se u predkolskoj ustanovi susreu sa individualnim radom,radom u malim
grupama,frontalnim radom,igrom u stalnim i povremenim kutiima,formalnim i neformalnim grupama,sa
decom istog ili meovitog uzrasta. Vaspita omoguava uslove gde e indirektno uticati na to da deca sama
zakljuuju,da porede svoja miljenja sa miljenjima druge dece i da praktino proveravaju.Vaspita daje
predloge onda kada deca pokau potrebu za tim.
9.TEMATSKO PLANIRANJE SADRAJA I AKTIVNOSTI
To je vaan metodski zahtev koji postavljaju Osnove programa.Tematska celina sadri sve ili veinu
aktivnosti koje su predvidjene Osnovama programa, ostvaruju se u duem vremenskom periodu,odreuje ih
vaspita.Pri tome, on vodi rauna o v-o ciljevima i svojim zadacima koje je isplanirao. Tematska oblast je
razraeni deo tematske celine i ostvaruje se u vie dana. Tematska jedinica je vezana za jedan dan gde se
ostvaruje odreena v-o situacija. Nekada se tematska oblast moe poklopiti sa tematskom jedinicom.Ui
pojmovi su:podtetam i tematski detalj.Od njih se sastoji tematska jedinica.Termin tema se koristi onda kada
nije odreen nivo optih tematskih sadraja.Teme mogu biti ire ili ue,ntimnije ili optije. Intimnije-tiu se
samo dete u grupi,nekih od njih ili jednog deteta. Optije-vezane su za celu ljudsku zajednicu.
Prilikom razraivanja teme,treba uzeti u obzir sledee dimenzije:
a)Vremenska dimenzija(sada.onda,pre,nekada...)
b)Prostorna dimenzija(ovde,tamo,kod nas,blizu...)
v)Sticanje neposrednog dejeg iskustva kroz aktivnost
g)Obezbeivanje socijalnih iskustava
d)Otkrivanje i reavanje problema
)Nain predstavljanja i stvaralakog izraavanja odreenog iskustva putem govora,igre...
Prilikom razrade teme mora se voditi rauna da se novi sadraju povezuju sa steenim dejim iskustvom i
da se tei tome da se dete stalno usavrava.
Tematsko planiranje uzima u obzir uvek konkretnu decu a osnovni nain razvijanja teme je dijalog: izmeu
dece,dece i vaspitaa i ostalih uesnika u v-o procesu.
Vaspita treba da u toku dana prui deci vei izbor aktivnosti a deca ih biraju i usklauju sa razvojnim
potrebama.
, ,
.

 ,
- .
, .
.
.
:
1)
2)
3)
4)
5) ,


.

.
-
.
, -
.
10.RAZNE VRSTE RASPOREDA VASPINO-OBRAZOVNIH SADRAJA
Postoje razne vrste rasporeivanja v-o sadraja a njihova funkcija je:
a)Odgovarajua raspodela sadraja i aktivnosti koja e se prilagoavati deci razliitih sposobnosti
b)Otkrivanje dubljih veza izmeu raznih iskustva i zakonitosti
-Sukcesivni raspored:karakterie ga nadovezivanje izabranih sadraja i aktivnosti u jednom pravcu ali ne
postoji mogunost grananja teme
-Razgranati raspored: je bolji od sukcesivnog. On podrazumeva irenje tema u raznim
pravcima.Prednosti:preglednost,elastinost,raznovrsnost i bogatstvo
Postoji mogunost kombinovanja ova dva rasporeda.
-Rasporeivanje sadraja i aktivnosti po sistemu koncentrinih krugova.To znai, na zajedniko jezgro, koje
predstavlja poetni nivo, mogu da se nadoveu novi razvojni nivoi(sadraji i aktivnosti).Razvijanje jezgra
vri se u itinu i dubinu.
Progresivni raspored sadraja i aktivnosti predstavlja kombinaciju sukcesivnog i razgranatog rasporeda i
rasporeda po koncentrinim krugovima.
- :
1.
.
2. .
, ,
, -

3.

1.

.
11.KONCEPCIJA RADNE KNJIGE ZA VASPITAE
Osnovna pedagoka dokumentacija za vaspitaa jeste radna knjiga,koja se kasnije uva u arhivi ustanove.
Ona nijed samo formalno-administrativni posao, ve se u njoj planira v-o rad, ako i praenje dejeg razvoja
i evidentiranje najvanijih podataka.
Funkcija radne knjige je da:
-pomogne vaspitau da organizuje i regulie v-o rad, da im rad bude sistematian,prilagoen uzrastu dece i
njihovim individualnim karakteristikama
-u njoj se nalaze programski ciljevi i zadaci, sadri podatke o planiranju,ostvarivanju i rezultatima v-o rada
-omoguava upoznavanje i kvalitet rada vaspitaa
.
,
-
. :
, ,

:
1.
( ,
, , , , )
2.
-
3.

4.

5.

6.

7.
-
8.

9.

10.

11.
12.
13.

12.ETAPNI GODINJI PLAN

Etapno planiranje podrazumeva planiranje za svaki aspekt razvoja detea:fiziki razvoj,socio-emocionalni i
duhovni razvoj,kognitivni razvoj i razvoj komunikacije i stvaralatva. Trajanje jedne etape odreuje vaspita
i ona traje oko mesec dana ili due u zavisnosti kako vaspita proceni mogunosti svoje dece jer se u svakoj
od etapa planiraju opti v-o ciljevi i zadaci. Kada se utvrdi nivo grupe i specifinosti dece,krajem septembra
se za svaki aspekt razvoja odrejuju prioritetni ciljevi i zadaci,piu se jedan ispod drugog.Kada se neki
ciljevi ostvare,ne spadaju u prioritetne i onda se oni ''tikliraju''
:

-


- .
,

.
13.SUKCESIVNI NEDELJNI PLANOVI
Zahteva se da se u jednoj nedelji nau sve vrste i tipovi aktivnosti.Vaspita ih bira i rasporeuje po
danima,upisujui ih u tezama.
-
.
.

.
- (5
) 6. .
, .
14. -

.
" " " /".
, ,
.
:





15.IZBOR SADRAJA I DNEVNIH AKTIVNOSTI U PRIPREMNOM PERIODU
Sadraji su svrstani u pojedine oblasti koje su povezane sa pojedinim predmetima u prvom razredu osnovne
kole,pa tako,u vrtiu Upoznavanje okoline je povezano sa kolskim predmetom Svet oko nas. Prilikom
planiranja v-o rada programske sadraje to vie tematski povezivati i proimati zbog celovitog shvatanja
stvarnosti,odnosno povezivanje njegovog linog iskustva steenog van vrtia sa svim vrstama saznanja koja
stie u njemu.Pored tematskog povezivanja treba voditi rauna i o povezivanju sa sardajima programa u
kojima su deca bila ukljuena i u mlaim grupama, a posebno sa sadrajima koji ih oekuju u prvom
razredu osnovne kole. Spiralni raspored ovih aktivnosti ,istih aktivnosti koje se proiruju i produbljuju
zapoinje se najelementarnijim upoznavanjem pojmova bez ulaenja u sutinu. Na primer,pri upoznavanju
sa magnetnim pojavama dovoljno je da deca samostalno istrauju i utvrde koje predmete magnet privlai a
koje ne i sl.

. -
.
:
1.

2.

3.
,
4.

:





,
:

, ,




16.POSMATRANJE I PRAENJE DECE U PRIPREMNOM PERIODU
Posmatranje i praenje dece ini sastavni deo vaspitno-obrazovnog procesa i to je ciklus koji
podrazumeva:posmatranje,planiranje,delanje,praenje i procena.Tek na osnovu uvida u to ta dete moe i
zna,kako pristupa konkretnim situacijama i problemima,vaspita moe da izradi pretpostavke o dejim
potrebama,razvojnom novou,interesovanjima,stilovima uenja i da te podatke koristi kao polazita za

planiranje daljih aktivnosti uenja.Posmatranje mora biti rukovoeno odreenim ciljem.Posmatranje i

praenje dece je nain da se:
-bolje upozna dete i vaspitna grupa (ponaanje,mogunosti,interesovanja,stilovi uenja)
-podstakne dete da bolje koristi svoje kapacitete
-ostvari bolje informisanje roditelja i kvalitetnija saradnja
-ostvari uvid u kvalitet svoga rada
-unapreuje sopstvena profesionalna delatnost i delatnost u celini
Svakodnevnim praenjem,analizom i procenom, vaspita otvaa put za planiranje i razvijanje programa ije
izvorite je vaspitna grupa i koji je primeren razvojnim potrebama deteta.
17.PLANIRANJE SREDINE ZA UENJE I RAZVOJ U PRIPREMNOM PERIODU
Sredinu za uenje i razvoj ini:
-fizika sredina unutar dejeg vrtia
-prirodno i drutveno okruenje
-socijalna sredina
U struktuiranju fizike sredine za uenje u godini pred polazak u kolutreba da:
-organizacija prostora omoguava igre i aktivnosti u malim grupama i individualno
-da materijali budu raznovrsni i podstie mogunost izbora i razliite aktivnosti
(istraivanje,eksperimentisanje,otkrivanje...)
-materijali i didaktika sredstva variraju u pogledu sloenosti
-centri aktinosti su jasno izdvojeni;materijali i sredstva su klasifikovani i oznaeni
-postojeim centrima dodaju se novi:za aktivnosti sa pisanim materijalima
(knjige,novine...materijali za rezanje i kopiranje slova,slikovnice koje treba uvezati,docrtati..),za
sluanje(kasetofon,diktafon..),zaistraivanje(opremljen posudama,lupama,spravama za merenje..)
-da panoi budu postavljeni tako da dete moe samo da postavlja ono to smatra vanim
-panoi,materijali,produkti pokazuju aktuelna deavanja i v-o proces(teme,projekte)
Prirodno i drutveno okruenje izvan vrtia znaajno je za razvoj deteta pred polazak u kolu jer:
-dete tako dobija informacije iz razliitih izvora,proiruje iskustva i saznaje o svom ivotnom okruenju
-dete ima prilike da ui u razliitim ivotnim situacijamai u kontaktima sa ljudima razliitih
sposobnosti,umea,profesija
-na taj nain vaspita pomae detetu da sebe doivljava kao lana zajednice
Socijalna sredina:
-vaspita kao partner podstie grupu na izgraivanje i potovanje zajednikih pravila ponaanja i
komuniciranja
-vaspita stvara uslove za uenje u malim grupama koje omoguavaju da deca postavljaju pitanja jedni
drugima,da se dopunjuju,sukobljavaju miljenja,zajedniki trae reenja,sluaju jedni druge dok predlau...
-vaspita je inicijator i uesnik zajednikih igara dece koje podstiu razvoj uzajamnog potovanja i
poverenja
-vaspita je model koji promovie odnose saradnje i uvaavanja drugih
:



:
1.

2.
3. ,
4.
5.
6.

.
18.PLANIRANJE SARADNJE SA PORODICOM I DRUTVENOM SREDINOM U
PRIPREMNOM PERIODU
Aktivnosti u vezi sa prelaskom dece iz vrtia u kolu su zajedniki posao i odgovornost vaspitaa,roditelja i
uitelja,odnosno vrtia,porodice i kole.Prelaz je shvaen kao proces koji doivljavaju svi uesnici,pre nego
kao jedan dgaaj koji se deava detetu.Ovaj program ima funkciju da prui detetu i njegovoj porodici
strunu podrku za konstruktivno prevladavanje nekoliko razvojnih/ivotnih socio-emocionalnih
promena.Meu njima su najdelikatnije one koje se tiu odvajanja i novih vezivanja.Ovaj program ima
odgovornost da ta nova vezivanja osetljivo prati i prui deci to kvalitetniju podrku za njihovu izgradnju.
Razvijanje strategija saradnje je proces koji se planira,prati i procenjuje zajedno sa roditeljima i zasniva se
na:
-uzajamnom informisanju i uvaavanju
-meusobnom usklaivanju potreba i oekivanja
-razvijanju tolerancije i line inicijative
-meusobnom dogovaranju i donoenju odluka
-podeli uloga i preuzimanju odgovornosti
Nivoi saradnje sa porodicom:
a)Informativni- upoznavanje i uzajamno informisanje vaspitaa i roditelja o svemu to je od znaaja za
razvoj,vaspitanje i obrazovanje deteta u godini pred polazak u kolu
Najee forme informisanja:
-panoi ili oglasne table
-svakodnevna usmena razmena izmeu roditelja i vaspitaa
-tzv. otvorena vrata
-roditeljski sastanci
-neformalni boravak roditelja u vrtiu
-telefonski kontakti po potrebi
-informatori za roditelje,broure
-''kutak za roditelje''
b)Edukativni-namenjen razvijanju vetina i sticanju novih znanja o vaspitanju deteta i njegovom
razvoju,razmatranju uzajamnih oekivanja roditelja i vaspitaa u vezi sa pripremom dece za polazak u
kolu(tematske diskusije,tribine,roditeljski sastanci,radionice direktno ili indirektno namenjene
roditeljima,predavanaj sa video i filmskim zapisima,kutak za roditelje-biblioteka...)
v)Neposredno ukljuivanje roditelja u vaspitni proces.Forme ukljuivanja roditelja mogu biti:
-prirodne, ivotne situacije u vrtiu
-unapred isplanirane situacije usmerene na postizanje odreenih vaspitnih i obrazovnih
efekata(izleti,realizacija v-o aktivnosti,poseta radnom mestu roditelja,pozoritu,bioskopu,ureenje
dvorita...)
Nivoi saradje sa osnovnom kolom:

a)Informativni- uputstva u vezi sa upisom i informacije o pojedinim kolama,razmene informacija o detetu i

njegovim navikama i buduem kolskom okruenju
b)Zajednike aktivnosti- periodini kontakti sa decom radi otpoinjanja graenja odnosa pre ulaska u
kolu,deca deci,sportske igre,uzajamne posete-pozivi za posetu pripremnoj grupi,zajedniki asovi
predkolaca i prvaka koji se realizuju u osnovnoj koli,druenje sa uiteljima,zajednike akcije-delatnost
dece,vaspitaa,uitelja i roditelja:izleti,igraonice,radionice...
v)Strune razmene:aktivi posveeni deci za polazak u osnovnu kolu,razmatranju spremnosti,analizi
portfolia...
.
,
.
:
1.

2.

3.

4.

5.


1.
,

2.

3.


1.
,
2.
, ,
3.

19.VREDNOVANJE I SAMOVREDNOVANJE VOR-A U PRIP.PERIODU
Vrednovanje je kontinuirana,ciljana,namerna i funkcionalna procena koja slui pre svega,vaspitau:
Podaci koji su prikupljeni o detetu ili pojavi koja je praena,analiziraju se i procenjuju.
Pri tome treba imati na umu nekoliko stvari:
-procena dejeg razvoja i napredovanja se vri u odnosu na samo dete,njegove prethodne postupke i
postignua a ne na osnovu nekih apstraktnih normi
-procena se donosi posle vie posmatranja deteta u razliitim situacijama,u razliitom
kontekstu:poznatom,novom,u grupi dece,u razmeni sa vaspitaem,sa roditeljima...
-rezultat analize i procene nije stalna kategorija,ve je na ovom uzrastu re o trendovima, a ne o
ponaanjima koja su ustaljena i zavrena.
Samovrednovanje se obavlja u svim segmentima rada:u planiranju,u neposrednom radu sa decom,tokom
realizacije raznih oblika saradnje sa porodicom, u beleenju i voenju dokumentacije o naprdovanju dece i
sl. i samovrednovanje predstavlja sredstvo profesionalnog razvoja vaspitaa-praktiara. To je profesionalni
razgovor sa samim sobom: Zato ba to planiram?Kako su deca reagovala na ponuene predloge?U kojoj
meri,na koji nain su koristila svoje kapacitete?Kako formuliem zadatak razliitog nivoa sloenosti za
individualizovan pristup detetu?Na koji nain razvijam kod dece nova interesovanja?Da li je ono to sam
uradila u skladu sa postavljenim ciljevima,namerama i oekivanjima?

Iz ovog sledi da je osnovna tehnika(osnovi nain) samovrednovanja proces razmiljanja i preispitivanja

vlastite prakse.Ostale tehnike su:
-snimanje sopstvenog rada(audio ili video zapisi) i analiza
-timska analiza i diskusija
-uzajamne analize v-o rada
-voenje vlastite pedagoke dokumentacije:dnevnik samoevaluacije
- .
:


,


.
, .
- .
. ,
. :


-


20.EVALUACIJA RADA VASPITAA
Posao vaspitaa je stalno praen i vrednovan kako od strane drugih vaspitaa tako i od strane samog sebe.
Smisao evaluacije je da utvrdi ta vaspita radi uspeno,ta bi mogao da radi jo uspenije,koji su njegovi
struni kvaliteti,ta bi mogao eventualno da promeni u svojoj praksi. Rad vaspitaa se najbolje vrednuje
prema stepenu ostvarenih v-o ciljeva.Faktori koji deluju na deji razvoj i uenje veoma su brojni i ne mogu
da se pripiu delovanju vaspitaa.Razlike meu decom su brojne i dogaa se da kod neke dece donesu
rezultat, a na drugu decu su bez uinka. Kod evaluacije rada vaspitaa,mere se struni kvaliteti, line
osobine,v-o proces kojim podstie deji razvoj,nain na koji se odnosi prema deci,kako utie na ivot i rad u
grupi.Evaluacija uzima u obzir i samoocenjivanje koje pomae vaspitau u v-o radu.
, , ,
, , , , .
e ,
. -
, .
,
, , -
, .
.