Visoka zdravstveno-sanitarna kola strukovnih studija

VISAN

Ultrazvuk i njegova primena u medicini

Predmet: Radioloka zatita

Student :

Mentor

Dejan Vidmajer
Br. Indeksa 85-06/2009

Prof.Svetlana Banovi

Beograd, 2009. godina

Sadraj:
1. Uvod
2. Istorijat ultrazvuka
3. Fizika svojstva ultrazvunog talasa
4. Aparatura
5. Ehografske metode
6. Ultrazvuno skeniranje
7. Kontaktna sredstva
8. Dijagnostike indikacije
9. Zakljuak
10. Literatura

1. Uvod
Prouavajui ultrazvuk naunici su spoznali njegovo fiziko i hemijsko dejstvo na ivi
organizam te su konstruisali aparat koji proizvodi ultrazvuni talas kako bi bio primenjen u
medicini. Svojom fiziko-hemijskom sposobnou naao je primenu u medicinskoj
dijagnostici i terapiji. Danas ne moemo zamisliti bilo koji nivo zdravstvene zatite a da se ne
primenjuje ultrazvuni talas u dijagnostike ili terapijske svrhe. Ultrazvuna dijagnostika je
postala skrining metoda za dijagnostikovanje mnogih sistema ljudskog organizma. Ukoliko se
razumno primenjuje njegovo tetno dejstvo na ljudski organizam nije jo otkriveno za razliku
od jonizujueg zraenja. Napredak tehnologije omoguio je konstrukciju novih ultrazvunih
ureaja na osnovu kojih se primenjuje niz dijagnostikih i terapijskih metoda koje se
jednostavno primenjuju i potpuno su neinvazivne i bez posledica po pacijenta.
2. Istorijat ultrazvuka
Prije mnogo godina ovjek se upoznao sa zvunim fenomenom odjeka (ehoa). Mnogi autori
navode da jo ivot u peini ovjeka nauio korisnosti oslukivanja povrata odaslanog zvunog
talasa.
1881. godine braa Kiri su otkrili da piezoelektrini kristali, u naizmeninom elektrinom
polju menjaju oblik i pri tome proizvode mehanike talase visokih frekvencija koje ne moe
uti ljudsko uho (iznad 20.000 Hz) i to su nazvali obrnuti piezo-elektrini efekat, a te
visokofrekventne talase su nazvali ultrazvunim talasima. Nakon otkria ultrazvunih talasa
poinje i njihova primena u vojnom pomorstvu za otkrivanje podmornica, brodova pa i santi
leda na velikim udaljenostima. Francuski fiziar Pol Langevin 1915.godine je razvio prvi
ultrazvuni aparat koji je radio na principu eho-zvuka i nazvao ga hidrofon. Prouavajui
ultrazvuk, uouio je njegove terapijske mogunosti, i to pre ideje o upotrebi ultrazvuka u
okviru medicinske dijagnostike. Primetio je da ultrazvuk moe zagrevati tkivo pa ak i do bola.
Razvoj prvog digitalnog raunara (ENIAC) i ubrzan razvoj elektronike, 1945. godine,
znatno e uticati na razvoj SONAR-a i ostalih ultrazvunih aparata. Gordon, Tarner, Maneord
i Leksel prvi su primenili ultrazvune talase u dijagnostici modanih lezija. Desetak godina pre
njih slinu ideju o upotrebi ultrazvuka u medicini je imao i Japanac Tanaka, koji je ultrazvukom
nastojao da locira jata riba u moru. Moe se nekako rei da je ultrazvuk u medicini do 70-ih
godina bio na testiranju bez obzira na ve postojeu primenu u dijagnostike i terapijske svrhe.
Ve sedamdesetih se uvodi u klinike i bolnice a pojavom raunara doivljava veliku ekspanziju.
Osamdesetih godina bilo je prisutno miljenje da je ultrasonografija dostigla svoj vrhunac, te da
daljni napredak vie nije bio mogu. Samjuel Maslak 1983. Godine primenjuje kompjutersku
tehnologiju u proiavanju ultrazvunih signala, ime su dobijeni crno-beli i prikazi u boji sa
visokom rezolucijom i jasnoom. Od 1984. godine koristi se color flow doppler. U devedesitim
godinama napreduje razvoj 3D ultrasonografije. Potom se pojavljuje power doppler, a koriste
se i ultrazvuna kontrasna sredstva.

3. Fizika svojstva ultrazvunog talasa

Ovaj talas karakterie: frekvencija, duina i brzina prostiranja. Frekfrencija F izraava se u
hercima (Hz = perioda u sekundi) i u medicini se koristi u opsegu od 100 kHz do 15 MHz.
Refleksija ultrazvune energije nastaje pri promeni sredine kroz koju se ultrazvuni talas kree,
odnosno pri promeeni akustine impedance. Refleksija je srazmerna razlici akustine
impedance izmeu dve sredine (tumor i zdrav parenhim). Stepen odbijanja zavisi od sredine
kroz koju se ultrazvuni talas prostire i od akustinih svojstava te sredine. Osim refleksije na
nastajanje slike utiu i druga fizika svojstva kao to su: prelamanje, rasipanje, savijanje,
apsorpcija itd.
4. Aparatura
Ehinoskop ine sledee komponente aparata: Odailja ili predajnik je elektrini oscilator
koji daje potrebne impulse zvunoj glavi. Sinhronizator je elektronska jedinica koja odreuje
vreme trajanja predajnih impulsa u odreenom ritmu kao i predajnik. Pojaiva slui za
pojaavanje elektrinih impulsa dobijenih iz zvune glave posle reflektovanja. Elektronska
jedinica (procesor) vri obradu elektronskih impulsa i njihovo digitalno-analogno pretvaranje a
dovoenje slike na monitor uz pomo raunara. Ureaj za memoriju prima i smeta u memoriju
obraenu sliku radi kasnijeg koritenja ili dovoenja u ureaj za arhiviranje slike. Ureaj za
dokumentaciju moe se koristiti magnetni medijum kao to su printeri, videorekorderi,
videoprinteri i video diskovi.
Veoma slinu konfiguraciju imaju i terapijski ultrazvuni aparati. Oni su manje snage i bez
monitora sem malog displeja koji pokazuje vreme i frekfrenciju, te imaju tastaturu, kabl i sondu
na kojoj nalazimo dve lampice koje blinkanjem upozoravaju da je ultrazvuna glava izgubila
kontakt sa koom i automatski ne emituje ultrazvuk.
Ehoskopska sonda je sprava koja se prislanja uz pacijentovo telo (osim u sluajevima
intraoperativne, endoskopske i laparoskopske ultrasonografije) i sadri jedan ili vie
ultrazvunih pretvaraa. U veini sluajeva sonda automatski, i to najee bre od tromosti
oka, pretrauje unutranjost tela (oko 20 slika u sekundi). Sonda je najkarakteristiniji,
najskuplji i najosjetljiviji pojedinani deo ultrazvunog aparata. Cena sondi esto iznosi i
polovinu vrednosti celog ureaja. Uz sondu imamo osetljiv, skupocen i komplikovan kabl koji
je spaja sa aparatom. Oba ta dela treba paljivo upotrebljavati i ne izlagati nepredvienim
mehanikim naprezanjima.
To je glavna komponenta ehosonografskog aparata i njenu radnu povrinu ine keramike
ploice sa piezoelektrinim efektom. Kada se prikljui naizmenini elektrini napon, kristali
keramike (kvarca) poinju da mehaniki osciliraju (titraju) i izazivaju kretanje sredine u kojoj
se nalaze. Na ovaj nain dolazi do pretvaranja elektrine energije u mehaniku odnosno zvunu
energiju tj. emisiju ultrazvunih talasa. U obrnutom sluaju, ako se ti kristali izloe
mehanikom talasu (na primer u vidu reflektovanog ultrazvunog talasa) onda se na njihovim
krajevima moe registrovati elektrini napon koji je srazmeran primljenoj reflektovanoj

energiji. Registrovani elektrini impulsi odlaze u pojaiva a zatim u elektronsku jedinicu,

potom u digitalno-analogni konverter i na monitor u vidu slike. Oba ova fenomena iskoritena
su u sklopovima koje se zovu zvune glave, sonde, pretvarai, aplikatori itd. Funkcija sonde je
da u odreenom vremenskom intervalu pod uticajem visokofrekventnih impulsa emituje
ultrazvune talase a zatim kada prestane emisija da oslukuje reflektovane ultrazvune talase te
ih prima i pretvara u visokofrekrentne elektrine impulse. Na taj nain se jedna te ista sonda
koristi kao predajnik i prijemnik. Ultrazvuni snop treba da je ogranien pri emu je forma
sonde znaajna i ona je najee cilindrina. Sonda se sastoji iz kuita u kojem su smeteni
elekrini vodovi, priguiva, piezoelektrine ploice koje svojim radom slue za predaju
impulsa i za prijem eho impulsa. Konstukcija sondi zavisi od njihove namene i primene.

Vrste sondi
5. Ehografske metode
Postoji vie metoda formiranja slike na osnovu reflektovanih talasa i u primeni su:
1.
2.
3.
4.

Ehografija A
Ehografija TM
Ehografija B
Ehografija Dopple

Ehografija A je statina metoda jednodimenzionalne slike koja se dobija kada se

ultrazvuna sonda dri na jednom mestu objekta i sa tog mesta registruju amplitude
ultrazvunog talasa. U zavisnosti od sredine kroz koju se prostire, ultrazvuk se prostire kroz
neehogenu strukturu nepromenjen, dok se od ehogene strukture odbija. Eho izaziva u sondi
elektrini potencijal koji je srazmeran intezitetu samog talasa. Taj elektrini potencijal se
pojaava i prenosi na monitor gde se pojavljuje u obliku vertikalnih zubaca (amplituda).
Ehografija A je jedan od pravih naina koritenja ultrazvuka koji se primenjivao u dijagnostici
ekspanzivnih intrakranijalnih procesa, za merenje biparijatalnog dijametra i poloaja
meumodane pregrade.
Ehografija TM (Time motion) je funkcionalna i dinamina metoda koja se ostvaruje na
slian nain kao i A metoda sa tom razlikom to se eho signali raznih inteziteta pretvaraju u
odgovarajue take srazmernog stepena osetljivosti na monitoru ili filmu. Drugim reima
veim amplitudama odgovaraju svetle take. Ultrazvuni snop je usmeren u organe u pokretu
pa i sam eho postaje mobilan i pokazuje organe u pokretu. Dakle, kod TM moda se na ekranu

pojavljuju svetle take grupisane u talas a nastao refleksijom od strane pokretnih organa. Ova
metoda se koriisti u kardiologiji za otkrivanje srane aktivnosti i sranih pokreta fetusa u
akuerstvu.
Ehografija B prikazuje ehografski presek jednog organa. Dvodimenzionalna slika
ostvaruje se tako to u odreenim vremenskim intervalima alju ultarzvuni impulsi uvek na
neko drugo mesto objekta i iz reflektovanih signala slae slika. Sonda je usmerena upravo na
ravan ispitivanja objekta i pomera se paralelno u jednom kostantnom pravcu, koji moe da
bude poprean, kos ili uzduan. Pomeranjem sonde dobie se serija linija promenjivog sjaja
taka za svaku poziciju sonde. Ako su ove linije taaka dovoljno pribline, doi e do njihovog
slivanja i formiranja dvodimenzionalne slike odnosno do organa u anatomskom preseku po
emu je dobila ime. Postupak je slian postupku kod skeniranja (snimanje taku po taku s leva
na desno i red po red od gore ka dole). Prema nainu skeniranja, elektronskom stimulacijom
kristala (paralelno ili sektorsko) dobijaju se slike u stvarnom vremenu (real time) to ima
znaaj kod organa u kretanju.
Ehografija Doppler naziva se po austrijskom fiziaru koji je kod svetlosnih i zvunih
pojava otkrio efekat uestalosti (frekvencije) ukoliko se izvor i posmatra meusobno kreu.
Ovaj efekat iskorien je kod posmatranja srca i krvnih sudova. Osnovni princip Dopplerovog
efekta zasniva se na sledeem. Kada ultrazvune talase usmerimo na neki reflektor, oni se
odbijaju. Ako reflektor miruje frekvencija reflektovanog talasa jednaka je emitovanoj
frekvenciji. Ako se reflektor pribliava primopredajniku, reflektovana frekvencija biti e via
od poslate i konano, ako se reflektor udaljava, onda e primljena frekvencija biti nia od
emitiovane frekvencije. Ta je promena frekvencije (zvana Dopplerov pomak) proporcionalna
brzini kretanja reflektora. U akuerstvu se koristi za merenje protoka u fetalnoj i placentarnoj
cirkulaciji. Ova metoda u mnogim indikacijama moe da zamieni angiografiju uz veliku
prednost da nije invazivna.

Prenosni Doppler monitor za praenje otkucaja srca fetusa

6. Ultrazvuno skeniranje
Planiranje ehografskog skeniranja moe biti uzduan, poprean, ili kos. Za uzduni presek
sonda se postavlja na srednju liniju i pomera levo pa udesno i jo jednom s desna u levo.
Pacijent se potom okrene na bok i prave transverzalni preseci. Skeniranje se moe izvriti u
stojeem poloaju pacijenta.
7. Kontaktna sredstva
Zbog odstranjivanja zraka izmeu sonde i koe ispitanika mogu se koristiti prirodna i
industrijska kontaktna sredstva. Od prirodnih to su razna biljna i tehnika ulja. Ako su loe
rasporeena izmeu pojedinih dlaka, stvaraju sneg i time ometaju oitavanje. Nikakvim
kontaktnim sredstvom ne moe se potpuno odstraniti vazduh zaostao izmeu pojedinih dlaka u
obliku nevidljivih vazdunih epova, koji stvaraju sneg. U terapijske svrhe kontaktni
medijum koji se koriste su teni parafin, vazelin, lanolin.

Nanoenje gela pre ultrazvunog pregleda

8. Dijagnostike indikacije
Najvea primena je u akuerstvu u kojoj je i poela primena ultrazvuka u dijagnostike
svrhe. U akuerstvu je aktuelna i nezamenjiva metoda u otkrivanju graviditeta, posebno
ekstrauterinog koji je od velikog znaaja. Ultrazvukom se dobijaju podaci o poloaju ploda i
lako se dijagnosticiraju nepravilnosti. Posle dvadeset nedelja trudnoe moe se videti fetus i
njegovi organi, a mogu se otkriti i srane malformacije na plodu.U patologiji urinarnog sistema
dijagnosticiraju se: kongentaklne anomalije bubrega, uretera i mokrane beike, kalkulusi
urinarnog trakta, hematom, apsces, flegmona, hidronefroza, peritonealni izliv, renalne ciste i
tumori mokrane beike i prostate. U retroperitonealnom prostoru otkrivaju se tumori,
metastaze, uveane limfne lezde, aneurizma, i tromboza abdominalne aorte i donje uplje
vene. U kardiologiji ehosonografija ima odreenu vrednost pri dijagnosticiranju perikarditisa,
sranih mana (mitralne stenoze) i mitralnih kalcifikacija. U angiologiji otkriva promene na

krvnim sudovima jer se bez tekoa mogu identifikovati aorta, vena cava, portalni trunkus, a.
carotis, itd. Aneurizme se lake otkrivaju nego stenoze. U gastroenterologiji rekonstrukcijom tri
ravni jednog organa, ehografski presek daje podatke o zapremini jetre, slezene i pankreasa i
lokalizaciji ascesa, ciste i tumora. Kalkulusi na bilijarnom sistemu se lako dijagnostikuju.
Pomou specijalnih sondi moe se ui u renalne upljine i druge prirodne otvore, ciste bubrega,
d. choledochus i holecistu.

Ultrazvuk fetusa u 17-oj nedelji trudnoe

9. Zakljuak
Primena ulterazvuka u dijagnostike svrhe smatra se kao neinvazivna metoda bez biolokih
posledica. Aktuelna ispitivanja navode da je rizik vrlo mali mada treba imati u vidu da naa
saznanja o biofizikom i biolokim efektima nisu perfektna. Mada terapijsko i dijagnostiko
dejstvo ultarzvuka je razliito jer su im talasi razliitih frekfrencija. Uglavnom ultrazvuk deluje
mehaniki, toplotno, hemijski i neurorefleksno.
Mehaniko dejstvo se ogleda u naizmeninom ultarzvunom pritisku i ubrzanju estica koje
vibriraju, a ispoljava se u vidu mikromasae tkiva koje se odigrava elijskom i subeliojskom
nivou, pri emu se menja odnos izmeu citoplazme jedra, poveava se propustljivost
membrana, poveavaju se difuzni procesi i metabolizam. Ultrazvuk se prostire adijabatski, to
jest, pri njegovom prostiranju ne stvara toplota. U toplotu se pretvara samo apsorbovana
ultrazvuna energija. Najvea koliina toplote se stvara u graninim slojevima, naroito izmeu
podkonog - masnog tkiva - miia - periosta. Ultrazvuk deluje kao katalizator hemijskih
procesa. Pod njegovim uticajem poveavaju se oksidativni procesi, menja se pH reakcija ka
alkalozi, nastaje raspadanje hijaluronske i hidroitinske kiseline i stvaraju se bioloki aktivne
materije. Mehanizam ultrazvuka je sloen i nije jo dovoljno prouen. Meutim,
eksperimentalno i kliniki je utvreno da primenjen u terapijskim dozama poseduje
analgetiko, vazodilatatorno, fibrinolitiko, resorptivno i antiinflamatorno dejstvo. Primenjen u
enormno velikim dozama na organizam deluje bionegativno.

10. Literatura
1. Markovi A., Ultrazvuk u medicini, Elit Medicina, Beograd, 2001.
2. Momilo ivkovi i saradnici, Klinika radiologija, Beograd, 1992.
3. Vukain Mihajlovi, Osnovi fizikalne medicine, Medicinska knjiga, Beograd, 1998.
4. Palmer, Univerzitet Kalifornija, SAD - prevod Simo Bilbija, Ultrazvuna
dijagnostika, Data Status, Beograd, 2006.
5. http://en.wikipedia.org/wiki/Medical_ultrasonography
6. http://hr.wikipedia.org/wiki/Ultrazvuk