Meimursko veleuilite

Arhitektura raunala

KOMPONENTE ARHITEKTURE
MIKROPROCESORA

Bruno Trstenjak

Komponente mikroprocesora
Mikroprocesor je osnovni element svakog raunala
predstavlja programibilnu jedinicu

arhitektura mikroprocesora znaajke mikroprocesora

8, 16, 32, 64, bitni
skup registara
razliiti smjerovi razvoja arhitekture

RISC arhitektura

(engl. Reduced Instruction Set Computer)

- sredinje jedinice (procesora) sa smanjenim skupom naredbi.
CISC arhitektura
(engl. Complex Instruction Set Computer)
- veliki skup sloenih naredbi koje se izvode na razini procesora
(CPU)
Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

Komponente mikroprocesora

Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

Komponente mikroprocesora
AKUMULATORI
memorijski element
slini registrima ali se izdvajaju od ostalih prema funkciji
slue za privremeno pohranjivanje operanda ili rezultata
operacije
najee se nalazi na ulazu ALU jedinice
prvi mikroprocesori su imali samo jedan
akumulatorskoj strukturi se u procesoru pridodaju registri s
adresnom funkcijom (npr. Indeksni registar)
neki procesori upotrebljavaju jedan ili vie registara iz skupa
registara ope namjene kao akumulatore.

Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

Komponente mikroprocesora
REGISTRI
memorijski element
dijele se prema namjeni i nainu rada
veliina izraena u bitovima
najee se oznaavaju s slovom i brojem (npr. R0, R1, D1,
A9,..)
Registri ope namjene
omoguavaju rukovanje podacima velikom brzinom.
obino su u mikroprocesoru organizirani u maloj memorijskoj
jedinici s vremenom pristupa koje odgovara brzini ALU i UJ.
meusobno su povezani pomou interne sabirnice
mogu se upotrebljavati za pohranu podataka i adresa
mogu se koristiti kao akumulatori
Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

Komponente mikroprocesora
REGISTRI
Adresni registri
pripadaju registrima posebne namjene
u njih se zapisuje adresa operanda ili instrkcije
veliina je odreena irinom interne adresne sabirnice
mikroprocesora
prema informacijama koje se u njih zapisuju razlikujemo:
opi adresni registri
programsko brojilo PC(engl. Program counter)
pomono programsko brojilo DC
kazalo stoga (engl. stack pointer)
indeksni registar
Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

Komponente mikroprocesora
Programsko brojilo PC (engl. Program counter)
sadri adresu sljedee instrukcije
interna logika procesora poveava sadraj programskog brojila

nakon svake izvrene instrukcije

sadraj PC moe se promijeniti u fazi IZVRI (uvjetno i
bezuvjetno grananje, grananje u potprogram)
prekidi takoer mogu promijeniti sadraj PC, ali se stari sadraj
pohranjuje
duljina programskog brojila daje informaciju o veliini o izravno
adresnog memorijskom prostora (8, 16, 32 bita).
koristei tzv. segmentne registre mogue je adresirati i veu
memoriju
pomona programska brojila koriste se kao brojilo podataka kod
instrukcije
Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

Komponente mikroprocesora
KAZALO STOGA i STOG
stog (stack) je LIFO memorijska struktura koja ukljuuje

kronoloku komponentu: najstariji podatak je na dnu stoga,

najmlai na vrhu
stogom se rukuje dvjema operacijama:
- poloi podatak u stog (push)
- uzmi podatak iz stoga (pull ili pop)
Operacijom polaganja podataka na stog pohranjuje se podatak
na vrh stoga.
Operacijom oduzimanja podataka sa stoga uzima se najmlai
podatak, tj podatak s vrha stoga.
u kazalu stoga je pohranjena adresa vrha stoga
Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

Komponente mikroprocesora
KAZALO STOGA i STOG
stog se moe ostvariti kao:
programski stog (posebno rezervirano podruje memorije s
izravnim pristupom )
sklopovski stog (skup registara na samom
mikroprocesorskom ipu). P prve generacije imaju su
sklopovske stogove.
dubina programskog stoga ovisi o veliini memorije
stog se upotrebljava u postupcima posluivanja potprograma i
prekida
Stog slui za privremeno pohranjivanje podataka kao to su:
povratna adresa koja osigurava povratak iz potprograma
tekui status (stanje) procesora koji je potreban za pravilan
povratak iz prekidnog programa i pravilan nastavak
izvoenja glavnog (prekinutog) programa
Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

Komponente mikroprocesora
KAZALO STOGA i STOG
Osnovne operacije:

dodavanje (umetanje) elementa na stog (engl. push)

brisanje (uzimanje) elementa sa stoga (engl. pop)

Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

10

Komponente mikroprocesora
Stavljanje podataka sa stoga
PUSH AX

AX

12h

34h

301FFh
301FEh
301FDh
301FCh
301FBh
301FAh

SP
12h
34h

SP

Stack Size
(200h)

...

SS 3000h

30000h

Uvijek se stavlja rije, prvo vii bajt (na SP-1), pa nii bajt (na SP-2)
Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

11

Komponente mikroprocesora
Uzimanje podataka sa stoga
301FFh
301FEh
301FDh
301FCh
301FBh
301FAh

POP DX

DX

12h 34h

SP
12h
34h

SP

Stack Size
(200h)

...

SS 3000h

30000h

Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

12

Komponente mikroprocesora
INDEKSNI REGISTRI
Indeksni registri se upotrebljavaju u jednom od
naina adresiranja (indeksnom nainu ) gdje sadraj
indeksnog registra slui u postupku odreivanja
efektivne adrese operanda.
Neki mikroprocesori imaju jedan (MC6800) ili vie
(Z80) indeksnih registra, dok se drugi koriste
registrima ope namjene kao indeksnim.

Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

13

Komponente mikroprocesora
STATUSNI REGISTAR
Jedna od glavnih znaajki arhitekture mikroprocesora je i statusni
registar
opisuje stanje procesora
sastoji se od bistabila koje nazivamo zastavice
najee se nalazi unutar ALU jedinice
Prema funkciji dojavni se bistabili mogu razvrstati u tri glavne grupe:
Zastavice za indikaciju stanja koja su nastala kao posljedica
izvoenja aritmetiko-logikih instrukcija.
Zastavice za rukovanje prekidom i oznaavanje prekidnih razina.
Zastavice za indikaciju glavnih stanja mikroprocesora.
Mikroprocesor automatski postavlja ili brie odgovarajue zastavice u
status registru za vrijeme izvoenja instrukcija, u zavisnosti od rezultata
aritmetiko-logike operacije

Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

14

Komponente mikroprocesora

Meimursko veleuilite, Bruno Trstenjak

15