Studiranje u inostranstvu: Studiranje u

Americi
Zato ba SAD?

Zato to SAD broji vie od 4000 univerziteta i

koleda
Zato to je sistem visokog obrazovanja u SAD jednostavniji i fleksibilniji od mnogih
sistema obrazovanja u svetu

Zbog deza, bluza, rokenrola i kantri muzike

Zato to su SAD dale imena kao to su: Mark Tven i Tomas Edison

Zbog muzeja Metropoliten, gde se uva i izlae jedna od najznaajnijih svetskih

kolekcija likovne umetnosti, koja broji preko dva miliona eskponata

Univerziteti i fakulteti u Americi

Ukoliko se odluite za studiranje u Americi, na raspolaganju Vam je preko 4000 univerziteta
i koleda sa raznovrsnom ponudom studijskih programa, od kojih e neki zasigurno biti pravi
izbor za Vas. Meutim, da biste znali koji je program, na kom fakultetu ili koledu
odgovarajui za Vas, morate planirati svoje studije najmanje 18 meseci unapred. Vano je da
se na vreme raspitate o renomeu fakulteta ili koleda, da razmotrite kvalitet studijskog
programa, kao i da se obavestite o cenama kolarina i mogunostima stipendiranja.
Odgovarajuu obrazovnu instituciju birate i u zavisnosti od stepena studija i obrazovnog
programa koji Vas zanima (osnovne, diplomske, doktorske studije; programi razmene,
strune prakse ili strunog usavravanja, istraivaki programi, usavravanje jezika).
Na sledeim stranicama moete pronai rang liste najboljih univerziteta u SAD:
http://colleges.usnews.rankingsandreviews.com/best-colleges/rankings/national-universities,
www.clas.ufl.edu/au/index.html
Na sledeoj internet stranici moete pronai vodi kroz kriterijume za odabir eljene
visokoobrazovne institucije u SAD: http://www.happyschools.com/happy-points-method-toselect-graduate-schools/

Kako se upisati na fakultet u Americi?

Krajnji rok za upis na neki od amerikih univerziteta ili koleda je najkasnije devet meseci pre
poetka kolske godine. Ovi rokovi se odnose samo na univerzitete sa osnovnim
(etvorogodinjim), postdiplomskim i doktorskim studijama. Ovo ne vai za programe
razmene, kurseve engleskog jezika ili neke druge strune kurseve.
Neophodno je da kandidat odabere odgovarajui studijski program najmanje godinu dana pre
nego to pone kolska godina. Stoga bi za svoj budui fakultet trebalo da se opredelite do
avgusta meseca tekue godine da biste zapoeli studije u septembru sledee godine. Nakon
odabira eljenog studijskog programa neophodno je stupiti u kontakt sa Fakultetom, zatraiti
odgovaraui aplikacioni formular i raspitati se o svim pojedinostima procedure prijavljivanja.
Moete da se prijavite za pet do deset studijskih programa na istom ili razliitim fakultetima.
Uporedo sa kontaktiranjem izbranog/izabranih fakulteta, takoe neophodno je poeti sa
prikupljanjem dokumentacije kojom potvrujete svoje dosadanje obrazovanje (svedoanstva
ukoliko ste srednjokolac; uverenja o poloenim ispitima i diplome, ukoliko ste student koji
eli da nastavi svoje kolovanje u Americi), kao i odgovarajue pismene preporuke koje
traite od svojih profesora.
S obzirom na injenicu da ete svoje budue studije pohaati na engleskom jeziku, potrebno
je da na vreme steknete sertifikat o posedovanju traenog nivoa znanja ovog jezika. To je
najee poloen TOEFL ispit (Test of English as a Foreign Language).
Na sajtu fakulteta za koji aplicirate, moete pronai primere testova za polaganje prijemnih
ispita (ovo se odnosi na osnovne studije). U periodu od januara do aprila trebalo bi da od
eljenog fakulteta dobijete povratnu informaciju jeste li primljeni ili ne. U periodu od aprila
do juna moete uloiti i albu u sluaju da ste odbijeni. Ukoliko ste dobili potvrdan odgovor,
neophodno je da se posvetite podnoenju zahteva za vizu, kao i finansijkom planiranju svog
studijskog putovanja. To znai da ste u obavezi da obzbedite odreenu sumu novca na svom
bankovnom raunu kao dokaz o mogunostima da finansirate smetaj i studije dok ste u
Americi. Ukoliko u meuvremenu dobijete stipendiju, i o tome je neophodno podneti dokaz
prilikom podnoenja zahteva za dobijanje studentske vize. Sve o studentskim vizama
proitajte na sajtu AMBASADE SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA u Srbiji:
http://serbian.serbia.usembassy.gov/sr/studentske_vize.html
Za upis na diplomske ili doktorske studije, princip prikupljanja dokumentacije je slian, ali su
rokovi drugaiji, u zavisnosti od organizacije na samom Fakultetu i trajanja studijskog
programa.

Kriterijumi kojim se slue koledi i univerziteti u Americi prilikom upisa studenata:

prosek ocena iz srednje kole

rezultati na prijemnim ispitima:

SAT i ACT su ispiti ije se polaganje najee trai za upis na neki od amerikih
univerziteta, vie o priprmemama i proceduri polaganja ovih ispita na:
www.petersons.com

prilikom upisa postdiplomskih studija potrebno je poloiti ispit GRE. Sve o tome na:
www.ets.org/gre

svi studenti kojima engleski jezik nije maternji u obavezi su da polau TOEFL i
dostave sertifikat o poloenom ispitu, overen od strane institucije akreditovane za tu
vrstu overe.

pisma preporuke koja budui studenti dobijaju od svojih profesora iz srednjih kola

propratno pismo koje sadri motive studenata zbog kojih se opredeljuju za odreenu
visokokolsku ustanovu, podatke o postignutim rezultatima i eventualnim nagradama,
osvojenim na kolskim takmienjima, podatke o ueu u vannastavnim aktivnostima i
sl.

Svi oni koji ele da nastave svoje studije na koledima i univerzitetima Sjedinjenih Amerikih
Drava moraju poloiti TOEFL test iz engleskog jezika (Test Of English as a Foreign
Language). Nije vezan ni za jedan fakultet posebno, ve pokazuje opte znanje engleskog
jezika u smislu mogunosti pojedinca da prati strunu nastavu na engleskom jeziku i koristi
jezik u akademskom okruenju. Testiraju se vetine sluanja, pisanja, razumevanja i govora.
Dobri rezultati postignuti na ovom ispitu u ogromnoj meri poveavaju izglede studenata da
budu primljeni u neku prestinu visokokolsku ustanovu. Prijavljivanje za polaganje TOEFL
ispita vri se online, putem sajta www.toefl.org.
Meunarodni akademski centar je deo mree obrazovnih informativnih centara
EducationUSA, odobrenih i podranih od strane Biroa za obrazovne i kulturne poslove Stejt
departmenta. Re je o organizaciji koja prua tane i nepristrasne informacije o akreditovanim
visokokolskim institucijama u SAD.
Centar je otvoren za javnost i nudi profesionalno obueni kadar od 11 do 19 sati od utorka do
petka i subotom od 12 do 17 sati. Dostupan je graanima Srbije kroz interaktivni internet sajt

(www.iacbg.org) kako bi se obezbedio jednak pristup tanim i nepristrasnim informacijama

koje se tiu vieg kolskog obrazovanja u SAD.
Centar se nalazi u Beogradu u Deanskoj 12, na prvom spratu. Broj telefona i faksa je
011/334 9639, a e-mail za osnovne upite je office@iacbg.org This e-mail address is being
protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Stipendije za studiranje u Americi

Studiranje na amerikim univerzitetima moe biti

veoma skupo. To je injenica koja obeshrabri mnoge studente da se upuste u ovo veliko
iskustvo. Meutim, postoji veliki broj stipendija koje su dostupne meunarodnim studentima i
pokrivaju celokupne trokove studiranja u Americi.
Mnoge amerike obrazovne institucije nude stipendije onim studentima koji postiu
natprosene rezultate na studijama ili u sportskim aktivnostima. Osim toga, savezi, klubovi i
fondacije mogu ponuditi stipendije izuzetnim studentima, studentima odreenog porekla ili za
odreene oblasti studija.
Na sledeoj internet stranici se moete informisati o programima stipendiranja:
www.collegeconfidential.com/financial_aid/scholarship_search.htm
Program koji je kod nas zaiveo jeste Global UGRAD program razmene koji prua
studentima osnovnih diplomskih studija iz Srbije punu stipendiju za jednu akademsku godinu
studija u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
US State Department Bureau of Educational and Cultural Affairs, u saradnji sa
Amerikom ambasadom u Beogradu i njihovim partnerom World Learning-om, nudi ovaj
jedinstveni program za srpske studente i otvoren je za sve akademske oblasti izuzev medicine
i prava. Stipendija pokriva kolarinu, meunarodna i domaa putovanja, konsultacije, smetaj
i ishranu, osiguranje od povreda ili u sluaju bolesti, manji deparac i kupovinu knjiga.
Izabrani studenti imaju priliku da uestvuju u aktivnostima univerzitetskog kompleksa, kao i
da se kroz drutvene aktivnosti i volontiranje ukljue u lokalnu ameriku zajednicu, to je za
studente neprocenjivo iskustvo.
Konkurs za uee u ovom programu je zasnovan na uspehu na studijama. Finalisti e biti
odabrani na osnovu akademskog uspeha, liderskih potencijala, znanja engleskog jezika i
spremnosti da studiraju u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
Da bi ispunili uslove za uee u Global UGRAD programu, uesnici su u obavezi da:

da budu dravljani Srbije, i trenutno ive i studiraju u Srbiji;

da budu upisani na osnovne studije na nekom univerzitetu u Srbiji, dravnom ili

privatnom;

da su zadovoljavajue zavrili bar jedan semestar i imaju poloen neki od ispita do

kraja januara tekue godine;

da nisu na poslednjoj godini studija u vreme podnoenja prijave;

da budu izmeu 18 i 26 godina starosti;

da dobro vladaju pisanim i govornim engleskim jezikom (korespondira rezultatu od 80

na TOEFL testu);

da budu u mogunosti da zaponu studiranje u Sjedinjenim Amerikim Dravama u

avgustu tekue godine (NAPOMENA: Uesnicima nee biti dozvoljeno da odloe
poetak studija);

da budu u mogunosti da dobiju i pridravaju se vize Sjedinjenih Amerikih Drava za

razmenu studenata (J-1) u okviru ovog programa;

da prou medicinski pregled.

Zainteresovani studenti treba da popune prijavu za Global UGRAD koja je dostupna u

kancelariji World Learning projekta u ulici Kralja Milana 4A, stan 27, u Beogradu.
Formulari za prijavu i uputstva za kandidate mogu se nai na sledeim sajtovima:
www.worldlearning.org.rs i www.serbia.usembassy.gov.
Za vie informacija o ovom programu pogledajte navedene sajtove, obratite se Ambasadi
SAD u Beogradu ili pozovite World Learning na broj telefona 011/3626-092 ili 011/3612462.
Sportske stipendije:
Mladi sportisti su ciljna grupa kada je finansiranje daljeg kolovanja u Americi u pitanju.
Postoji veliki broj programa za stipendiranje naih sportista u Americi od strane organizacija i
ljudi koji imaju dugogodinje iskustvo u pruanju pomoi mladim sportistima i talentima koji
ele da nastave svoje usavravanje u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Jedna od akademija
koja dodeljuje stipendije mladim nadama u oblasti sporta je WIZANTIANA Educational
Travel Center.
Za sve informacije u vezi sa ovim programom stipendiranja,
posetite: http://www.wizantiana.co.rs/index.php/sportske-stipendije-u-americi

Na sledeim stranicama moete pronai ostale

zanimljive i ne manje bitne programe stipendiranja sportista: www.collegestar.com/sr/sportske-stipendije-u-americi-za-sve-sportove i www.stipendijeza500.com/onama.php
Izuzetno popularan program meu mladim studentima koji su zaitneresovani za sezonske
poslove u Americi je WORK & TRAVEL USA.
Za sve dodatne informacije o ovom programu, pogledajte
sajt: http://www.wizantiana.co.rs/index.php/poslovi-u-inostranstvu/work-travel-usa

Studiranje u inostranstvu: Studiranje u

Kanadi
Zato studirati u Kanadi?

Zato to je Kanada zemlja sa vrlo visokim

ivotnim standardom, a ipak je finansijski pristupanija za inostrane studente od SAD
ili Velike Britanije
Zato to se na svim studijskim programima podstie sticanje praktinog iskustva kroz
volontiranja i prakse

Zato to se u svakoj visokoobrazovnoj ustanovi nalaze jako dobro organizovana

udruenja i centri za pomo inostranim studentima u adaptaciji na ivot i studiranje u
Kanadi

Zato to postoje odlini uslovi za zaposlenje u toku i nakon studija, kao i za dobijanje
trajne boravine vize po zavretku studija

Zato to je humor sastavni deo kanadske varijante engleskog jezika i Kanaani ga

obilato koriste ali nikada sa namerom da nekoga uvrede

Zato to se Kanaani ponose svojim slobodoumljem i multikulturalizmom i vae za

izrazito pristupanu i gostoljubivu naciju

Zato to je Kanada rodna zemlja velikih imena poput Dima Kerija, Majkla D. Foksa,
Rajana Goslinga, Rejel Mekadams, Judina Levija (setite se Amerike pite), Erika
Mekormaka, Leslija Nilsena, Donalda Saderlenda, da ne pominjemo Neli Furtado,
Selin Dion, Nila Janga, Pola Enku, i naravno Robin erbatski iz popularnog sitkoma
Kako sam upoznao tvoju majku

Zato to samo u Kanadi moete videti Nijagarine vodopade (Niagara Falls), jezero
Ontario (Lake Ontario), Stenovite planine (Rocky Mountains) i mnoge druge predele i
znamenitosti

Koliki su trokovi studiranja u Kanadi?

Ukoliko ne uzimamo stipendije u obzir, za pokrivanje godinjih trokova studiranja u
Kanadi u proseku je neophodno izdvojiti izmeu 15 000 i 30 000 kanadskih dolara, to je
pristupanije u odnosu na SAD ili Veliku Britaniju.
Na sledeem linku moete pronai spisak faktora koje e initi ukupan troak vaeg studiranja
u Kanadi (kolarina, smetaj, prevoz), kao i prosene iznose kolarina za strane studente za
2013/2014. godinu http://www.universitystudy.ca/plan-for-university/what-does-it-cost-tostudy-in-canada/.
U tabeli ispod moete pronai jo neke od prosenih cena izraenih u kanadskim dolarima:
Iznajmljivanje jednosobnog stana u veem gradu (meseno)
Iznajmljivanje jednosobnog stana u manjem gradu (meseno)
Meseni paket za mobilni telefon
Meseni internet paket
Namirnice za jednu osobu (meseno)
Obrok u restoranu brze hrane (po osobi)
Obrok u restoranu (po osobi)
Kafa za poneti
Benzin (po litru)
Bioskopska karta

Kako odabrati eljeni univerzitet i fakultet?

$700 $1,100
$500 $700
$40-60
$40
$200 $300
$4 $6
$10 $25
$1.70
$1.15 $1.50
$11.50 $13

Montreal, McGill University

Kao i u veini zemalja, i u Kanadi postoje dravni i privatni univerziteti, rasporeenih po
provincijama na sledei nain:

11 univerziteta u Britanskoj Kolumbiji

8 univerziteta u Alberti

6 univerziteta u Saskaevanu

6 univerziteta u Manitobi

32 univerziteta u Ontariju

19 univerziteta u Kvebeku

4 univerziteta u Nju Brunsviku

9 univerziteta u Novoj kotskoj

1 univerzitet na Njufaunlendu i Labradoru

1 univerzitet na Ostrvu Princa Edvarda

Kvalitet visokokolskog obrazovanja regulie se kroz zakonodavstvo svake provincije, kao i

kroz interne regulative svakog univerziteta. Kontrola kvaliteta je rigorozna, o emu svedoi i
injenica da Asocijacija univerziteta i koleda u Kanadi (Association of Universities and
Colleges of Canada), zvanino nacionalno telo koje obuhvata kanadske univerzitete, privatne
i dravne, preispituje i redefinie kriterijume kvaliteta na svakih 5 godina.
Visokoobrazovne institucije u Kanadi dele se na dve grupe:

Visokoobrazovne institucije koje mogu da izdaju univerzitetske diplome o zavrenim

akademskim studijama, odnosno diplome o zavrenim osnovnim, master ili
doktorskim studijama. Uglavnom se nazivaju univerziteti (universities), ali postoje i
institucije pod drugim nazivima (college, university college, institute, school),I
zajedniko im je upravo pravo na izdavanje ovih diploma
Visokoobrazovne institucije koje mogu da izdaju diplome o zavrenim strukovnim
studijama, i uglavnom se nazivaju koledi (colleges).

Univerziteti u Kanadi (po provincijama)

Alberta

Athabasca University

British Columbia

Manitoba

New Brunswick

Newfoundland
Nova Scotia

Concordia University of Alberta

MacEwan University

Mount Royal University

The Kings University

The University of Lethbridge

University of Alberta

University of Calgary
Emily Carr University of Art +
DesignKwantlen Polytechnic University

Royal Roads University

Simon Fraser University

The University of British Columbia

Thompson Rivers University

Trinity Western University

University of Northern British Columbia

University of the Fraser Valley

University of Victoria

Vancouver Island University

Brandon UniversityCanadian Mennonite
University

St. Pauls College

The University of Winnipeg

Universit de Saint-Boniface

University of Manitoba
Mount Allison UniversitySt. Thomas
University

Universit de Moncton

University of New Brunswick

Memorial University of Newfoundland
Acadia UniversityCape Breton
University

Ontario

Dalhousie University

Mount Saint Vincent University

Nova Scotia College of Art and Design

(NSCAD University)

Saint Marys University

St. Francis Xavier University

Universit Sainte-Anne

University of Kings College

Algoma UniversityBrescia University
College

Brock University

Carleton University

Dominican College of Philosophy and

Theology (Dominican University College)

Huron University College

Kings University College (Kings

University College at Western University)

Lakehead University

Laurentian University of Sudbury

McMaster University

Nipissing University

OCAD University

Queens University at Kingston (Queens

University)

Redeemer University College

Royal Military College of Canada

Ryerson University

Saint Paul University

St. Jeromes University

Trent University

University of Guelph

Prince Edward island

Quebec

University of Ontario Institute of

Technology

University of Ottawa

University of St. Michaels College

University of Sudbury

University of Toronto

University of Trinity College

University of Waterloo

University of Windsor

Victoria University

Western University

Wilfrid Laurier University

York University
University of Prince Edward Island
Bishops UniversityConcordia University

cole de technologie suprieure

cole des Hautes tudes Commerciales

de Montral (HEC Montral)

cole nationale dadministration

publique

cole Polytechnique de Montral

Institut national de la recherche

scientifique

McGill University

TLUQ

Universit de Montral

Universit de Sherbrooke

Universit du Qubec

Universit du Qubec Chicoutimi

Universit du Qubec Montral

Universit du Qubec Rimouski

Saskatchewan

Universit du Qubec Trois-Rivires

Universit du Qubec en AbitibiTmiscamingue

Universit du Qubec en Outaouais

Universit Laval
Campion CollegeFirst Nations University
of Canada

Luther College

St. Thomas More College

University of Regina

University of Saskatchewan

U zavisnosti od visokoobrazovne institucije, nastava se moe izvoditi na engleskom ili na

francuskom jeziku, iako pojedine institucije nude mogunost izvoenja nastave na oba jezika.
Na sledeim internet stranicama moete pretraiti onlajn baze koje sadre informacije o oko
15 000 studijskih programa, kao i linkove od programa ka fakultetima i univerzitetima koji ih
nude http://www.universitystudy.ca/search-programs/,
http://www.studyincanada.com/Schools/.
Ukoliko elite da se najpre informiete o svakom univerzitetu ponaosob, a potom odabere
studijski program, posetite sledei link http://www.universitystudy.ca/canadian-universities/.
Na sledeem linku moete pronai rang listu svih univertziteta u Kanadi za 2014. godinu
http://www.4icu.org/ca/ .
Jako je vano temeljno istraiti, jer prijavljivanje na vie fakulteta/studijskih programa
istovremeno moe biti jako skupo, imajui u vidu da se prijava u veini sluajeva plaa.

Kako se upisati na fakultet u Kanadi?

Vancuver, Kanada
Po pronalaenju eljenog studijskog programa, prvi korak ka studiranju u Kanadi jeste
prijavljivanje na eljeni univerzitet, odnosno fakultet ili koled. Poeljno je prijaviti se godinu
dana pre eljenog zapoinjanja studija. Prilikom prijave, neophodno je uzeti u obzir da
pojedini studijski programi mogu poeti u prolenom, jesenjem ili zimskom semestru, i prema
tome se upravljati.
Prilikom same prijave, neophodno je pratiti uputstva sa internet stranice odabranog
univerziteta, jer razliiti univerziteti mogu imati razliite zahteve. Neki omoguavaju onlajn
prijavljivanje, dok drugi iziskuju slanje prijavne dokumentacije putem pote. Neophodno je
napomenuti da se prilikom prijave plaa odreena prijavna taksa, koja se ne refundira.
Strani student su takoe u obavezi da priloe dokaz o poznavanju jezika na kome se izvodi
nastava. Kada je u pitanju engleski, to je najee sertifikat o poloenom TOEFL ispitu. Iako
razliiti univerziteti i fakulteti imaju razliite kriterijume koji se tiu minimalnog skora na
ispitu neophodnom za upis, minimalni skor je u proseku 600 (paper-based), odnosno 80
(computer-based).
Kada je u pitanju francuski jezik, u zavisnosti od univerziteta i stepena studija, moete se
opredeliti za polaganje ispita DELF B2 ili DALF (C1 ili C2). Neophodno je podrobno i
blagovremeno se raspitati o jezikim zahtevima eljenog fakulteta pre same prijave na eljeni
studijski program, kako biste imali vremena za pripremu odreenog ispita i njegovo uspeno
polaganje.
Vie informacija o samim ispitima moete dobiti na sledeim linkovima
http://french.about.com/od/francophonie/a/dilf-delf-dalf.htm,
http://www.institutfrancais.rs/srp/04c_1.html , a preporuljivo je i direktno kontaktirati
Francuski institut u Srbiji putem telefona 011/302 36 00 ili lino na adresi Zmaj Jovina 11 u
Beogradu.
Za studiranje u Kanadi takoe je neophodno dobijanje studentske dozvole (study permit),
koja nije isto to i privremena boravina viza (Temporary Resident Visa). Zahtev za
studentsku dozvolu podnosi se Ambasadi Kanade najmanje tri meseca pre planiranog
putovanja, kako bi bilo dovoljno vremena za obavljanje lekarskog pregleda, ukoliko se

ustanovi da je on neophodan. Preporuljivo je prijaviti se odmah po dobijanju potvrde o

prijemu na eljeni fakultet.
Formular se popunjava na francuskom ili engleskom jeziku, i nije potrebno overavati ga
peatom sudskog tumaa. Na sledeim linkovima moete pronai detaljan spisak dodatnih
dokumenata neophodnih za podnoenje zahteva za dobijanje studentske dozvole
http://www.canadainternational.gc.ca/serbia-serbie/study-etudie/index_ser.aspx?lang=eng,
http://www.cic.gc.ca/english/information/applications/student.asp. Obratite panju na to da se
prevodi dokumenata kao to su diplome ili uverenja o diplomiranju u velikom broju sluajeva
moraju overiti peatom sudskog tumaa.

Na sledeim linkovima pogledajte

neke od centara za meunarodne studente, smetenih na samim univerzitetima, a razvrstanim
po provincijama:
Alberta http://www.canadian-universities.net/Campus/International-Students-Alberta.html
Britanska Kolumbija http://www.canadian-universities.net/Campus/International-StudentsBritish-Columbia.html
Manitoba http://www.canadian-universities.net/Campus/International-Students-Manitoba.html
Nju Bunsvik http://www.canadian-universities.net/Campus/International-Students-NewBrunswick.html
Njufaunlend http://www.canadian-universities.net/Campus/International-StudentsNewfoundland.html
Nova kotska http://www.canadian-universities.net/Campus/International-Students-NovaScotia.html
Ontario http://www.canadian-universities.net/Campus/International-Students-Ontario.html
Ostrvo Princa Edvarda http://www.canadian-universities.net/Campus/International-StudentsPrince-Edward-Island.html
Kvebek http://www.canadian-universities.net/Campus/International-Students-Quebec.html

Saskaevan http://www.canadian-universities.net/Campus/International-StudentsSaskatchewan.html

Koje su mogunostri stipendiranja studija u Kanadi?

Toronto Kanada
Budui da je Kanada poznata po negovanju svog multikulturalizma, Kanadske institucije nude
inostranim studentima brojne stipendije i druge finansijske olakice za studiranje.
Na sledeem linku moete pretraiti stipendije koje su u ponudi, u zavisnosti od studijskog
programa, fakulteta/univerziteta ili provincije http://www.studyincanada.com/Scholarships/.
Stipendije za studente i istraivae https://w03.international.gc.ca/scholarshipsbourses/scholarshipnoncdn-boursenoncdn.aspx?lang=eng.
Informacije o punoj stipendiji za studiranje u Kanadi moete pronai na sledeem linku
http://www.fullcanadianscholarship.ca/scholarships.html.

Koje su mogunosti zaposlenja u toku i nakon studija?

Ukoliko student dobije studentsku dozvolu, nije neophodno da ima i zasebnu radnu dozvolu
(work permit) ako eli da radi na kampusu svog univerziteta. Za vie informacija, konsultuje
sledei link http://www.cic.gc.ca/english/study/work-oncampus.asp.
Meutim, ukoliko student nae posao van kampusa, obino je neophodno dobiti zasebnu
radnu dozvolu. Ova dozvola istie u isto vreme kada i studentska dozvola i omoguava
studentu da radi maksimalno 20 sati nedeljno u toku jedne akademske godine. Meutim, od 1.
juna 2014. godine, mogue je raditi van kampusa i bez radne dozvole, ali se moraju
zadovoljiti odreeni kriterijumi, od kojih je najvanije posedovanje validne studentske
dozvole. Za vie informacija, konsultujte sledei link
http://www.cic.gc.ca/english/study/work-oncampus.asp.
Na sledeem linku moete pronai informacije o radu na poziciji studenta saradnika ili
staiste http://www.cic.gc.ca/english/study/work-coop.asp, dok na sledeem linku moete

pronai informacije o dobijanju radne vize po zavretsku studija na nekom od kanadskih

univerziteta http://www.cic.gc.ca/english/study/work-coop.asp.

Studiranje u inostranstvu: Studiranje u

paniji
Zato studirati u paniji?

panija raspolae veoma raznovrsnim i dobro

organizovanim sistemom obrazovanja sa irokim spektrom mogunosti za lino i
profesionalno usavravanje kako svojih, tako i stranih studenata. U paniji se tokom proteklih
sedam vekova osnovalo blizu 80 dravnih i privatnih Univerziteta. Poslednjih decenija
univerzitetski obrazovni sistem panije pretrpeo je znaajne promene u cilju poboljanja
kvaliteta studija, poveanja broja obrazovnih programa, specijalistikih obuka i otvaranja
mogunosti studiranja i stipendiranja stranih studenata. panija je po broju stranih studenata
koji se upisuju na njene Univerzitete meu vodeim zemljama u EU.
U poreenju sa drugim zemljama prednost su joj i relativno pristupani trokovi ivota, blaga
klima, kao i bogatstvo i raznovrsnost kultura, to su takoe vani razlozi zbog kojih je toliko
popularna meu stranim studentima. Veliki univerzitetski gradovi poput Madrida, Barselone,
Salamanke, Granade, kao i vie manjih gradova, koji su, pak, u obrazovnom sistemu od
izuzetnog znaaja, osim edukativnih nude i mnotvo drugih sadraja kultunog i zabavnog
karaktera.

Univerziteti i fakulteti u paniji

Prvi Univerziteti u paniji osnovani su poetkom

XIII veka, u emu je ova zemlja meu prvima u Evropi. Tokom godina i vekova njihov broj
je progresivno rastao, tako da danas (od 2013. godine) u paniji postoji ukupno 81 dravni i

privatni Univerzitet koji svojim domaim i stranim studentima nude razliite programe, u
potpunosti usaglaene sa evropskim i svetskim standardima u okviru master, specijalistikih
ili doktorskih studija.
kolarine na fakultetima u paniji variraju u zavisnosti od toga da li je Univerzitet privatni
ili dravni, od studijskih programa koje nudi, ali i od toga da li se nalazi u veem ili manjem
mestu. U nastavku dajemo predlog Univerziteta sa najreprezentativnijim renomeom i
najboljim studijskim programima:
Universidad Autnoma de Madrid www.uam.es
Universidad Complutense de Madrid www.ucm.es
Universidad Carlos III de Madrid www.uc3m.es
Universidad Rey Juan Carlos www.urjc.es
Universidad Politcnica de Madrid www.upm.es
Universitat Autnoma de Barcelona-Universidad Autnoma de Barcelona www.uab.es
Universitat de Barcelona-Universidad de Barcelona www.ub.edu
Universitat Pompeu Fabra-Universidad Pompeu Fabra www.upf.edu
Instituto Universitario de investigacin Jos Ortega y
Gasset www.ortegaygasset.edu/fog/ver/12/informacion
Universitat Politcnica de Catalunya-Universidad Politcnica de Catalua www.upc.edu
Dodatne informacije:
Portal Ministarstva obrazovanja u paniji: www.educacion.gob.es/portada.html
Info o najprestinijim Univerzitetima: www.consejosgratis.es/mejores-universidades-de-espana

Kako se upisati na fakultet u paniji?

Pre nego to konkuriete za upis na fakultet u paniji,

neophodno je prvo da se podrobno raspitate o fakultetu na koji elite da se upiete, odnosno, o
programima studija koje taj fakultet nudi. Nakon to se odluite za odgovarajue studije, na
sajtu fakulteta se moete informisati o rokovima za konkurisanje, kao i o odgovarajuoj
dokumentaciji koja vam je potrebna. Uglavnom je za konkurisanje potrebna sledea
dokumentacija (mada, ne treba iskljuiti mogunost da odreeni studijski program iziskuje
dodatne sertifikate):

Uputno pismo fakultetu (veoma vana stavka)

Vaei paso

Odgovarajui formular za konkurisanje na studije koje dobijate od fakulteta na koji se

upisujete

CV

Overena dokumentacija (sertifikati) o prethodno zavrenim studijama

Pisma preporuka

Motivaciono pismo

Dokaz o posedovanju finansija ili dokaz o odobrenoj stipendiji

Dokaz (sertifikat) o odgovarajuem nivou znanja jezika na kome e se pratiti nastava

(TOEFL, GRE, GMAT, IELTS) za engleski i najmanje DELE B2 za praenje nastave
na panskom.

Dokaz o posedovanju novanih sredstava za studiranje van zemlje

Lekarsko uverenje

Fotografije

Podaci o lanovima porodice

Studentska viza (naravno, ukoliko prethodno dobijete potvrdni odgovor od fakulteta)

Sva dokumentacija mora biti zakonski validna i prevedena na engleski ili panski u
zavisnosti od zahteva nadlene Institucije, tj. fakulteta.

La carta de admisin je formalni zahtev za

upis na studije koji se alje Instituciji na ije studije elite da se upiete. Uglavnom se alje
sektoru zaduenom za prihvatanje ovakvih zahteva i moe biti poslata faxom, potom ili
imejlom. Nakon toga fakultet alje potrebne formulare, uputstva ili dodatne zahteve vezane
za predupisne obaveze kandidata. Informacije koje se moraju nai u ovom pismu:

Lini podaci: Puno ime i prezime, fotografija kao iz pasoa, datum roenja, brano
stanje, broj pasoa, kontakt telefon, adresa stanovanja i elektronska adresa
Detaljne informacije o prethodno zavrenom obrazovanju, hronoloki, ukljuujui i
srednjokolsko obrazovanje

Motive za upis na studije, kao i taan naziv studijskog programa za koji aplicirate

Informacije o nivou poznavanja jezika na kome se pohaa nastava (prethodno se na

sajtu fakulteta raspitati koji se nivo znanja, i kog jezika, trai)

Informacija o osobi, odnosno instituciji (ukoliko ste stipendista) koja snosi trokove
studiranja

Moete priloiti i fotokopiju dokumentacije o zavrenim studijama

Dokumentacija neophodna za konkurisanje na odgovarajui master:

Odgovarajuim peatom overena fotokopija diplome/sertifikata o zavrenim osnovnim

studijama.
Overena fotokopija dokumenta sa informacijom o trajanju studija, pohaanim
predmetima, studijskom programu i poloenim ispitima tokom proteklog perioda
studiranja

Dokaz o priznatosti tog studijskog programa i izvan zemlje gde su osnovne studije
zavrene

Fotokopija pasoa ili line karte

Dodatna dokumentacija

Dokumentacija neophodna za konkurisanje na odgovarajue doktorske studije:

Odgovarajuim peatom overena fotokopija diplome/sertifikata o zavrenim osnovnim

studijama.
Overena fotokopija sa odgovarajuim peatom diplome/sertifikata o zavrenim master
studijama

Dokaz o priznatosti tog studijskog programa i izvan zemlje gde su osnovne ili master
studije zavrene

Fotokopija pasoa ili line karte

Mogue je da komisija koja razmatra zahtev kandidata za upis na doktorske studije

zatrai i detaljne informacije o studijskim programima koje je on do sada pohaao.

Informacije o nainu i mogunostima upisa na fakultete u paniji:

http://europa.eu/youth/en

Vize za studiranje u paniji

Foto: Wikimedia Commons

Studenti koji ele da studiraju ili da se bave istraivakim radom moraju posedovati
odgovarajuu studentsku vizu da bi mogli legalno da borave u paniji. Ukoliko je u pitanju
istraivanje ili specijalistika obuka koja ne traje due od tri meseca, dravljanima nekih
zemalja nije potrebna ova vrsta vize. Osim vize, strani studenti moraju podneti zahtev za
izdavanje identifikacione studentske boravine kartice. Ovaj dokument je neophodno izdati
najkasnije 30 dana nakon ulaska u zemlju.
Studenti iz Srbije koji ele da studiraju u paniji moraju predati zahtev za izdavanje
studentske vize Konzularnom viznom odeljenju Ambasade Kraljevine panije u Beogradu.
Pre svega, neophodno je prijaviti se na fakultetu, odnosno u obrazovnoj ustanovi. Kada od
odgovarajueg fakulteta dobijete pismenu potvrdu o upisu na studije, sa tom potvrdom i
propratnom dokumentacijom podnosite zahtev za izdavanje studentske vize. Osim pomenute
potvrde, neophodno je imati i:

Vaei paso
Plan i program studija ili specijalistike obuke na koje ste se upisali

Dokaz o pokrivenim trokovima zdravstvenog osiguranja tokom celog perioda

boravka u paniji

Lekarsko uverenje kao dokaz da ste mentalno i fiziki zdravi i sposobni za pohaanje
studija

Dokaz o posedovanju finansijskih sredstava za ivot u navedenom periodu studiranja

Dokaz da niste krivino gonjeni u poslednjih pet godina ivota u zemlji iz koje
podnosite zahtev za vizu.

Detaljnije na: www.maec.es/subwebs/Embajadas/Belgrado

Vano je da sva dokumentacija kojom se aplicira bude prevedena na panski jezik uz
odgovarajui peat sudskog tumaa.

Mogunost smetaja u paniji

1. Smetaj u studentskim
domovima - Postoji mogunost smetaja u studentskim domovima koji su u okviru
obrazovnih ustanova gde je kandidat upisan na studije ili potpuno nezavisnim od njih. Spisak
studentskih domava se moe nai na Masterms. Los Colegios Mayores su studentski
domovi koji uglavnom pripadaju univerzitetima. Za vie informacija: Consejo de Colegios
Mayores
2. Smetaj u porodicama - Smetaj u panskoj porodici moe biti sjajan nain da se bolje
upoznate sa zemljom, kulturom i ljudima koji u njoj ive. Takoe je to prirodan i veoma brz
nain da savladate jezik. Slube pojedinih fakulteta raspolau servisnim inforamacijama za
smetaj u porodicama.
3. Iznajmljivanje stana - Deljenje iznajmljenog stana sa stranim ili panskim studentima
takoe je jedno od popularnih reenja za smetaj dok studirate. Portal Aluni.net jedan je od
mnogih koji nude mogunost lakeg pronalaenja smetaja.

Trokovi ivota za studiranje u paniji

Prema rezultatima razliitih istarivanja, prosean iznos za meseni boravak stranog studenta
u paniji je izmeu 900 i 1100 eura meseno u zavisnosti od grada u kome se studira. Vee
razlike u cenama uglavnom se odnose na smetaj koji, osim lokacije, varira i u zavisnosti od
toga jeste li smeteni u studentskom domu, porodici, iznajmljenom stanu sa jednim ili vie
studenata. Cene osnovnih ivotnih namirnica i trokovi zabave i nonog ivota pribline su
beogradskim cenama.

Stipendije za studiranje u paniji

Internacionalizacija panskih obrazovnih institucija,

kao i njihovih programa, uslovljavaju sve eu pojavu razliitih stipendija, kao i druge vrste

ekonomske pomoi studentima koji ele da svoje studije zavre u paniji, bilo da su u pitanju
osnovne, specijalistike, master ili doktorske studije. U paniji postoje razliite institucije,
kako dravne, tako i privatne, koje nude mogunost stipendiranja za studente i mlade
naunike koji ele da ue i usavravaju se upravo u toj zemlji. Da bi se apliciralo za neku
stipendiju neophodno je prvo detaljno se informisati o mogunostima koje postoje:
www.aecid.es/ES/la-aecid/anuncios/becas-y-lectorados
La Agencia Espaola de Cooperacin Internacional para el Desarrollo (AECID) je panska
Agencija za razvoj i internacionalnu saradnju. Jedna od grana njenog poslovanja u okviru
saradnje sa drugim zemljama Evrope i sveta jeste i program stipendiranja stranih studenata
sa ciljem ojaavanja kulturnih veza i pospeenja naunog razvoja u globalu. AECID svake
godine sastavlja iroku ponudu programa stipendiranja namenjene stranim studentima
osnovnih, postdiplomskih ili specijalistkih studija, i to pod pokroviteljstvom Ministarstva
spoljnih poslova i internacionalne saradnje. Zvanini sajt AECID-a je www.aecid.es. Odeljak
za stipendije: www.aecid.es/es/convocatorias/becas
ta je neophodno da bi se apliciralo za stipendiju za studiranje u paniji?

Imati vaei paso

Studentsku karticu sa dokazom o mestu boravka

Imati odgovarajue univerzitetsko zvanje da bi se nastavilo sa studijama u istoj ili

srodnoj oblasti.

Odgovarajui nivo znanja panskog jezika

Pouzdanu, linu i neprenosivu internet adresu

Imati dokaz o upisu ili bar o potvrdnom odgovoru od strane institucije na ije se
studije kandidat upisuje

Kandidat ima pravo produetka stipendije u odgovarajuem roku ukoliko:

je prethodno bio stipendista Becas MAEC-AECID

ima jo uvek vaeu studentsku ID karticu

Program stipendiranja pokriva sledee trokove:

mesene prihode koji variraju u zavisnosti od programa

stanovanje u studentskim domovima

medicinsko osiguranje

pokrivanje putnih trokova, za sluaj da potrebe studija iziskuju putovanje

trokovi studiranja

Principi selekcije - U procesu selekcije kandidata za odobrenje stipendije uestvuju

odgovarajue komisije za dodelu stipendija predstavnici Univerziteta, kao i kompetentni
predstavnici Ambasade kraljevine panije u Beogradu. Rezultati o dodeli stipendija se
objavljuju pre poetka semestara na fakultetima.

Program razliitih stipendija moete nai na: www.aecid.es/es

Ovde takoe moete pronai dodatne informacije o stipendijama. Stranica prua informacije o
mogunosti pretrage baze podataka sa velikim izborom programa stipendiranja:
www.universidad.es/informacion_y_recursos/becas
Ukoliko se odluite da upiete neki od univerziteta u paniji, informiite se o svim aspektima
ivota u ovoj zemlji, kao i mogunostima za studije. Detaljne informacije o ivotu u paniji i
studijama moete pronai i na sledeoj adresi www.studying-in-spain.com.

Studiranje u inostranstvu: Studiranje u

Italiji
Zato studirati u Italiji?

Poslednjih godina sve vie mladih iz nae zemlje

odluuje se da nastavi kolovanje na nekom od uglednih univerziteta u Evropi i svetu,
smatrajui da e to doprineti njihovom buduem profesionalnom razvoju. Italija je oduvek
bila omiljena destinacija ljudima iz naih krajeva, kako zbog svoje blizine, lepote, turizma,
opinga, tako i zbog mogunosti da mladi steknu obrazovanje na odlinim fakultetima.
Univerzitete u Italiji pohaa veliki broj mladih studenata iz Srbije. Kao razloge za
kolovanje ba u ovoj zemlji navode sledee:

raznolika ponuda studijskih kurseva

lepota Italije i njena vekovna istorija

odlini nastavni programi na fakultetima

elja za usavravanjem italijanskog jezika

Za upis na eljeni fakultet u Italiji, potrebno je ispotovati odreeni protokol. Proces odabira
studijskog kursa, upisa, dobijanja vize i polaganja prijemnog ispita nije lak, ali nije ni
nemogu. kolovanje u Italiji u skladu je sa evropskim programom visokog obrazovanja,
stoga podrazumeva tri godine osnovnih akademskih studija i dve godine specijalizacije ili
master akademskih studija.

Ovim putem, pokuaemo da vam korisnim savetima olakamo i pribliimo proces upisa na
eljeni fakultet u Italiji, te da vam prenesemo savete kako da bre i jednostavnije aplicirate na
neki od fakulteta.

Univerziteti u Italiji

Predloiemo vam nekoliko univerziteta po

naem izboru, kako bismo vam olakali odluku o nastavku kolovanja i pribliili
potencionalni izbor fakulteta. Prilikom izbora morate imati u vidu veliki broj informacija o
samom fakultetu i mogunostima studija na istom. Neke od kljunih informacija obuhvataju:

poziciju univerziteta u mestu gde se nalazi

trokove ivota

mogunost stipendiranja

Informacije o datim univerzitetima bazirane su na istraivanjima britanskog asopisa Tajms,

Univerziteta u angaju Shanghai Jiao Tong University, kao i na naim pretragama i
iskustvima studenata koji su pohaali ili jo uvek pohaaju nastavu u Italiji.
Britanski Tajms tradicionalno sastavlja svoju listu uglednih svetskih univerziteta na osnovu
miljenja vie od 5.000 inostranih naunika i profesora (koji nisu mogli da ukau na svoj
matini univerzitet). Kao kriterijumi uzeti su u obzir broj naunih publikacija, odnos izmeu
nastavnika i uenika, i broj studenata i profesora iz drugih drava.
Tradicionalna lista eminentnih univerziteta prema Univerzitetu u angaju kreira se prema
drugim kriterijumima posmatran je broj studenata, broj nagraivanih profesora, broj
uglednih i esto citiranih istraivaa u svojim kategorijama, kao i broj i znaaj objavljenih
naunih publikacija.
U cilju objektivnosti, naa lista istaknutih fakulteta u Italiji izgraena je na osnovu oba
istraivanja, za koje smatramo da su validni u ocenjivanju.
Spisak svih univerziteta u Italiji moete pronai na
linku: www.cestor.it/atenei/indice.htm
Takoe, kompletne liste univerziteta moete konsultovati putem:

Pretraivaa italijanskog Ministarstva prosvete (MIUR)

Tematske mape u ponudi Univerziteta u Bolonji

Sajta Rektorske konferencije italijanskih univerziteta CRUI (Conferenza dei Rettori

delle Universit Italiane)

Opte informacije o organizaciji i funkcionisanju italijanskih univerziteta moete pronai i na

sajtu italijanskog Ministarstva prosvete (MIUR).
Odabrali smo est univerziteta koje vam predlaemo da uzmete u obzir prilikom odabira:

1. Universit La Sapienza di Roma

(www.uniroma1.it) Sa 700 godina istorije, 145 000 studenata, La Sapienza je najvei
univerzitet u Evropi, a drugi u svetu, posle univerziteta u Kairu. Nalazi se gotovo u samom
centru Rima. Odline ocene po klasifikaciji Tajmsa, za prirodne nauke (40. na svetu),
humanistike nauke (60.), univerzitet se takoe istie i u drutvenim naukama (111.), u
medicini i biologiji (219.). Dobre preporuke su i za istraivanja u oblasti arheologije i
biologije. Veliki broj studenata iz naih krajeva upisano je na ovaj univerzitet. Razlog je i
sama injenica da se univerzitet nalazi u jednom od najlepih gradova na svetu, a s druge
strane je i jedan od najskupljih za ivot.
2. Universit di Bologna (www.unibo.it) Univerzitet u Bolonji mnogi smatraju prvim
univerzitetom u Evropi, a kao godina osnivanja uzima se 1088. Prema Tajms rangiranju
najboljih italijanskih univerziteta nalazi se na prvoj poziciji i odlian je u odreenim
oblastima, kao to su humanistike nauke i umetnosti (40. na svetu), drutvene nauke (94.),
medicina i biologija (113.), prirodne nauke (134.). U angaju je rangiran na sedmom mestu
meu italijanskim univerzitetima. Takoe, odlino je pozicioniran u istraivanjima u
industrijskom inenjeringu i informatici.
3. Universit di Firenze (www.unifi.it) Ovaj Univerzitet je umetniko i kulturno naslea
Firence i to ga ini jedinstvenim u svetu. Universit di Firenze, sa svojim slavnim poreklom i
istorijom, uva tradiciju i danas ivom. Dvanaest fakulteta i 60 000 studenata, vrlo iroka
ponuda studijskih kurseva, ine ga veoma poznatim. Tajms rangiranjem, univerzitet se nalazi
u humanistikim naukama na 138. mestu na svetu, u prirodnim naukama (159.), u drutvenim
naukama (256.), informacione tehnologije (286). angaj ga svrstava na osmo mesto.
Univerzitet je istaknut u istraivanjima u hemijskoj i farmaceutskoj industriji.
4. Universit Statale di Milano (www.unimi.it) Po rangiranju Univerziteta u angaju,
Universit Statale di Milano ocenjen je kao najbolji italijanski univerzitet, ali Tajms ga ne
spominje. Osnovan je 1924. godine na temelju postojeih institucija i nema sumnje da nosi
veliku tradiciju i ugled. Ako vas zanimaju tehnike nauke, mozda je Politecnico di Milano
pravi izbor za vas, ili Accademia di belle arti BRERA, ako ste opredeljeni za umetnost.
5. Universit di Padova (www.unipd.it) etvrti italijanski univerzitetet na rang listi u
angaju. Tajms naglaava dobre performanse u humanistikim naukama i stavlja ga na 169.
poziciju na svetu, u nauci i medicini (190.), prirodnim naukama (194.). Dobro je ocenjen i u
fizikim naukama, veterini i rudarsko-geolokim istraivanjima.

6. Universit di Torino (www.unito.it) Univerzitet u angaju rangira ga na peto mesto

meu italijanskim univerzitetima, meutim, po Tajmsu se nalazi na 189. poziciji u drutvenim
naukama. Odlino pozicioniran u biolokim naukama, dobar u pravu. Najuveniji fakultet je
Politehniki, na koji svake godine dolazi hiljade studenata iz svih krajeva Italije.

Fakulteti u Italiji

Spisak svih fakulteta u Italiji, po regijama i

mestima gde se nalaze, sa njihovim adresama i kontaktima, moete pogledati na sajtu:
www.cestor.it/atenei/facolta.htm
Izbor fakulteta je bitan za vau profesionalnu budunost i zato budite obazrivi da u tome ne
pogreite. Prednosti jednih u odnosu na druge mogu biti:

veliina grada u kom se fakultet nalazi

uslovi ivota buduih studenata

mogunost da vam predava bude svetski priznat naunik

blizina aerodroma sa low-cost letovima (od uenja se nekada treba i odmoriti, nije ba
sve napisano u knjigama)

Naveemo vam po jedan fakultet iz svake oblasti obrazovanja za koji smatramo da je vredan
da se pomene i uzme u obzir prilikom odabira.
Medicina Universit degli studi di Pavia www.nfs.unipv.it
Ekonomija Alma Mater Studiorum Universit di Bologna www.economia.unibo.it
Poljoprivreda Alma Mater Studiorum Universit di Bologna www.agraria.unibo.it
Pravo - Facolt di Giurisprudenza Universit di Pavia www.giurisprudenza.unipv.it
Filologija Facolt di Lingue e Letterature Straniere, Universit di Pisa
www.lingue.humnet.unipi.it
Psihologija Universit degli Studi di Padova www.psy.unipd.it
Nauno obrazovanje- Alma mater studiorum Universit di Bologna www.scform.unibo.it
Sociologija - Universit degli Studi di Trento www.unitn.it/sociologia

Veterina Alma mater studiorum Universit di Bologna www.vet.unibo.it

Arhitektura Universit Iuav di Venezia www.iuav.it/Facolta/facoltdi2
Biologija Sapienza Universit di Roma www.biologia.uniroma1.it
Farmacija Universit degli Studi di Milano www.farmacia.unimi.it
Informatika Universit degli Studi di Verona www.di.univr.it/?lang=it
Knjievnost Alma mater studiorum Universit di Bologna www.lettere.unibo.it
Nauke - Fisiche e Naturali, Alma mater studiorum Universit di Bologna
www.scienze.unibo.it
Politike nauke Alma mater studiorum Universit di Bologna www.spbo.unibo.it
Statistika Sapienza Universit di Roma www.statistica.uniroma1.it

Kako se upisati na fakultet u Italiji?

Upis na neki od italijanskih fakulteta sastoji se

iz nekoliko faza. Tokom aprila i maja trebalo bi da posetite Italijanski kulturni centar u
Beogradu u kojem moete dobiti sve potrebne informacije.
Pripremite prevod maturske diplome ili potvrde o pohaanju zavrnog razreda srednje kole.
Naravno, dokumenta moraju biti prevedena na italijanski jezik od strane ovlaenog sudskog
tumaa na kojeg vas mogu uputiti i u Italijanskoj ambasadi. Takoe, ova dokumenta moraju
biti i overena takozvanim Hakim peatom. Overa se vri u sudu na teritoriji optine koja je
izdala dati dokument. U Beogradu ovo moete obaviti u Prvom optinskom sudu u Ustanikoj
ulici i Palati pravde (Savska 17a). Za overu dokumenata uglavnom vam je potreban jedan dan.
Ukoliko nastavljate zapoete studije, neophodno je da, kao i za diplomu, prevedete i overite
potvrde o poloenim ispitima, nastavni plan i program za svaki ispit koji elite da vam
priznaju na italijanskom fakultetu. Treba odmah napomenuti da priznavanje ispita nije
automatsko, ve e se, ukoliko budete primljeni na fakultet, sastati posebna komisija koja e
razmatrati svaki ispit posebno. Imajte ovo u vidu kada traite plan i program vaih poloenih
ispita.

U Italijanskon kulturnom centru, ili na njihovoj web stranici

www.iicbelgrado.esteri.it/IIC_Belgrado, moete preuzeti predupisne formulare, koje je, uz
priloene dve fotografije, neophodno overiti u Italijanskoj ambasadi.
Potrebne formulare moete preuzeti i na sajtu Ambasade Italije: www.ambbelgrado.esteri.it
Nakon to ste prikupili, preveli i overili svu potrebnu dokumentaciju, neophodno je da u
Italijanskom kulturnom centaru zvanino podnosite zahtev za upis na odabrani fakultet. Ovom
prilikom morate podneti i fotokopije ovih dokumenata u dva primerka. Nakon podnete
aplikacije, morate saekati pozivno pismo sa izabranog fakulteta. Odgovor sa fakulteta trebalo
bi da dobijete polovinom avgusta, praktino posle uvenog italijanskog praznika ferragosto.
Predlaemo vam da kontaktirate Italijanski kulturni centar ve poetkom avgusta meseca.
Kada vam u Italijanskom kulturnom centru urue pozivno pismo, obavestie vas i o datumu
polaganja ispita poznavanja italijanskog jezika.

Koliko kota studiranje u Italiji?

Foto: Wikimedia Commons

Cena kolarine za odreeni fakulteta zavisi od vae imovinske situacije, odnosno primanja
vaih roditelja i odreuje se na osnovu modela ISEE. Ovaj model se pominje u delu za
stipendije i na osnovu njega kolarina moe iznositi vrednost od 1.000 do 3.000 eura. Ukoliko
ispunjavate uslove za stipendiju (bez obzira da li ste je dobili), u veini sluajeva biete
osloboeni prve rate i platiete samo regionalnu taksu (oko 130 eura). Druga rata bi u tom
slucaju iznosila oko 400-500 eura.

Vize za studiranje u Italiji

Pozivno pismo sa fakulteta vam ujedno daje pravo da traite italijansku studensku vizu koja je
obavezna za studiranje u Italiji.
Za vizu e vam biti potrebni:

formular www.esteri.it/visti/pdf/Formulario_Visto_Nazionale.pdf
jedna fotografija

paso koji je validan barem tri meseca due od isteka vize (viza ima trajanje od etiri
meseca i po njenom isteku morate je, direktno u Italiji, zameniti boravinom dozvolom
Permesso di soggiorno)

dokaz da posedujete sredstva za ivot u Italiji (morate raspolagati sumom od 350,57

eura za svaki mesec kolske godine, odnosno oko 4.000 eura godinje). Kao dokaz da
posedujete ova sredstva moete, na primer, pokazati izvod iz vaeg bankovnog rauna
ili bankovnu garanciju.

dokaz da imate adekvatan smetaj u Italiji (ugovor o zakupu sobe ili stana,
Dichiarazione dospitalit).

Ovaj tip vize je besplatan.

Vie informacija na: www.esteri.it/visti/home.asp
Permesso di soggiorno - Stranci koji ele da provedu u Italiji vie od tri meseca moraju
posedovati Permesso di soggiorno (dozvola boravka). Od trenutka ulaska u Italiju imate rok
od osam dana da podnesete zahtev, osim u sluaju kada imate neku od viza za boravak u ovoj
zemlji. Bilo bi poeljno da dva meseca pre isteka vize, podnesete zahtev za izdavanje dozvole
boravka. To je dokument koji legalno omoguava boravak u Italiji i trai se iz nekoliko
razloga: studiranje, posao, itd.
Dodatne informacije moete nai na ovom linku: www.poliziadistato.it/articolo
Dichiarazione dospitalit je formular kojim vlasnik stana kod koga ete boraviti za vreme
vaeg studiranja potvruje i garantuje da e vam omoguiti boravak i smetaj. Vie
informacija moete nai na ovom sajtu: www.esteri.it/visti/pdf/invito_t.pdf

Stipendije za studiranje u Italiji

Studiranje u Italiji moe biti prilino skupo i zato bi trebalo da ozbiljno uzmete u obzir i
stipendije za koje moete da konkuriete, a koje italijanska vlada preko regionalnih institucija
stavlja na raspolaganje. Pravo na ove stipendije imaju svi studenti upisani na italijanske
dravne univerzitete, koji zadovoljavaju ekonomske uslove i imaju dovoljan broj poloenih
ispita. Najvanije je da znate da se ove stipendije dodeljuju preko Azienda per il diritto allo
studio, koja se nalazi u gradu u kojem je i sedite vaeg univerziteta.
Obavezno obratite panju na rokove za prijave koji uglavnom istiu krajem avgusta!
Ako se prvi put upisujete na fakultet u Italiji, tek ete krajem avgusta dobiti pozivno pismo od
fakulteta, i potom u septembru polagati testove za upis.

To znai da zahtev za stipendiju podnosite pre nego to ste zaista upisani!

U prvoj fazi morate da popunite elektronske formulare, a po dolasku u Italiju predajete na
uvid original dokumenta (prevedena i overena od strane naih institucija). Vaa ekonomska
situacija e biti razmatrana na osnovu ISEE (Indicatore della Situazione Economica
Equivalente) to u osnovi predstavlja indikator kojim se uporeuju vaa primanja sa
primanjima onih koji dolaze iz drugih sredina. Ukoliko budete primljeni na fakultet, imate
odreeni rok u kojem morate da dostavite institutu potvrdu o upisu i uplatnicu o plaenoj
taksi. Ukoliko ne platite takse na vreme, moete IZGUBITI stipendiju!
Na konkursu za stipendiju moete biti klasifikovani na jedan od sledeih naina:
IDONEI BENEFICIARI: estitamo, dobili ste oko 4.500 eura koji e vam biti isplaeni u
dve rate.
IDONEI MA NON BENEFICARI: ovo znai da ispunjavate uslove za stipendiju, ali je
niste dobili. Region ne daje stipendije svima koji ispunjavaju uslove, ve samo onima za koje
ima dovoljno sredstava u fondovima. Praktino ste nisko na listi. Ako vam je za utehu, u
ovom sluaju ete verovatno imati pravo na jeftine obroke u studenskoj menzi.
NON IDONEI: ne ispunjavate uslove za stipendiju
Kao to smo rekli, uz ekonomske, morate da ispunite i uslove vezane za vau studentsku
karijeru.
Pretpostavimo da ste sreni, da ste tek upisali prvu godinu i odmah dobili stipendiju. U ovom
sluaju morate da zaradite najmanje deset kredita do avgusta naredne godine ili vam se moe
desiti, bar teoretski, da vam agencija za dodelu stipendije trai povraaj novanih sredstava.
Ukoliko elite da odnovite stipendiju i za narednu godinu, u avgustu morate imati 25 kredita.
Za treu godinu e vam biti potrebno oko 80 kredita (svaki poloeni ispit nosi odreeni broj
kredita, da bi doplomirali na trogodinjem fakultetu morate da skupite 180 kredita).
Proverite na sajtu Azienda per il diritto allo studio tanu raspodelu kredita za va fakultet ).
Pored dravnih stipendija koje smo opisali, moete probati da naete i neku od privatnih
institucija koje stipendiraju studente.

Studiranje u inostranstvu: Velika Britanija

Zato studirati u Velikoj Britaniji?

Zato to je studiranje u Velikoj

Britaniji ivotna investicija za sve studente koji ele da usavre svoja ve postojea
znanja i postave vrstu osnovu za uspenu profesionalnu karijeru.
Zato to britanski univerziteti u Engleskoj, Velsu i kotskoj nude mogunost odabira
jednog od nekoliko hiljada razliitih studijskih programa.

Zato to se stranim studentima nude veoma povoljne mogunosti stipendiranja, kojima

se pokrivaju trokovi studija i ivota u Velikoj Britaniji.

Zato to Velika Britanija postavlja visoke standarde, kako ivotne tako i obrazovne, te
je, srazmerno tome, visok i kvalitet obrazovnih programa.

Zato to su mogunosti zaposlenja sa kvalifikacijama steenim na britanskim

univerzitetima neograniene.

Zato to boravak u Velikoj Britaniji nudi mogunost upoznavanja sa intrigantnom i

uzbudljivom istorijom i autentinom kulturom.

Zato to imate jedinstvenu mogunost da na izvornom govornom podruju

svakodnevno koristite i usavrite jezik koji se koristi kao radni jezik u svim oblastima
poslovanja irom sveta.

Zato to je Velika Britanija zemlja dobre muzike, predivnih predela za odmor i

relaksaciju, zemlja uzbudljivog drutvenog ivota, koja diktira trendove dobre i
kvalitetne zabave za mlade.

Univerziteti i fakulteti u Velikoj Britaniji

Velika Britanija se moe pohvaliti velikim

brojem univerziteta sa izuzetnim renomeom i dugom tradicijom. Shodno visokim standardima
koje postavljaju, veoma su visoko rangirani svuda u svetu. Prema najnovijim istraivanjima,
najboljih deset univerziteta u Velikoj Britaniji za 2014. godinu su:
1. UNIVERSITY OF CAMBRIDGE Univerzitet koji je 2009. godine napunio 800 godina
i do sada iznedrio 90 Nobelovaca. Jedan je od vodeih akademskih centara u svetu i takoe
jedan od najprestinijih univerziteta na svetu. U okviru ovog Univerziteta mogue je studirati
na preko 150 razliitih fakulteta i visokoobrazovnih institucija. O svim mogunostima koje
ovaj Univerzitet nudi moete se informisati na: www.cam.ac.uk
2. UNIVERSITY OF OXFORD Univerzitet koji se smatra prvim univerzitetom na
engleskom govornom podruju, a koji postoji ve devet vekova. Na ovom Univerzitetu
studira oko 20 000 studenata iz preko 140 zemalja sveta. Ovaj Univerzitet uiva svetski
presti i ostvaruje internacionalnu saradnju sa mnogim univerzitetima u svetu. Takoe ima
vodeu ulogu u organizovanju konferencija, seminara i promovisanju novih metoda
istraivanja i usavravanja, kako predavaa, tako i studijskih programa. O svim
mogunostima koje ovaj Univerzitet nudi moete se informisati na:
www.thecompleteuniversityguide.co.uk/oxford
3. LONDON SCHOOL OF ECONOMICS Ovaj Univerzitet nudi oko 40 razliitih
studijskih programa iz oblasti drutvenih nauka. Ukoliko u vau oblast akademskog i
profesionalnog interesovanja spadaju ekonomija, politike nauke, istorija, menadment,
finansije, meunarodni odnosi, sociologija ili pravo, neki od fakulteta ovog Univerziteta su
pravi izbor za vas. Pored visokog kvaliteta nastavnog sadraja i iskusnih, svetski priznatih
predavaa, ovi fakulteti mogu se pohvaliti i injenicom da je 16 dobitnika Nobelove nagrade
za mir, knjievnost i ekonomiju poteklo upravo iz ove obrazovne institucije. Vie o
Univerzitetu proitajte na: www.thecompleteuniversityguide.co.uk/london-school-ofeconomics
4. IMPERIAL COLLEGE LONDON Jedan od najpriznatijih univerziteta, izuzetno visoko
rangiran kada je u pitanju kvalitet istraivakih programa koji se tiu globalnog zdravlja,
klimatskih promena, istraivanje energetskih resursa itd. Po pitanju strunosti predavakog
kadra, na bodovnoj listi za ocenjivanje strunosti, od moguih 24, njihovi bodovi se kreu od
21-24. Pored programa za nauna istraivanja, na fakultetima postoje i odlini programi za
osnovne i postdiplomske studije. Detaljnije o Univerzitetu na:
www.thecompleteuniversityguide.co.uk/imperial-college-london

5. DURHAM UNIVERSITY Posle Oksforda i Kembrida, ovo je najstarija obrazovna

institucija u Engleskoj. Fakulteti pri ovom Univerzitetu nude preko 200 obrazovnih programa
za osnovne studije iz oblasti umetnosti, istorije, hemije, geografije, teologije, arheologije itd.
Fakulteti su izuzetno dobro opremljeni savremenom kompjuterskom opremom i bogatim
bibliotekama. Vie informacija potraite na: www.thecompleteuniversityguide.co.uk/durham
6. UNIVERSITY OF ST ANDREWS Najstariji Univerzitet u kotskoj, odlina preporuka
ukoliko ste zainteresovani za studiranje umetnosti i drutvenih nauka:
www.thecompleteuniversityguide.co.uk/st-andrews
7. UNIVERSITY COLLEGE LONDON Trei po starosti u Engleskoj. Mnogi svetski
poznati politiari, muziari, pisci, naunici, inenjeri, umetnici, arhitekte, dizajneri i novinari
studirali su upravo na ovom Univerzitetu. www.thecompleteuniversityguide.co.uk/universitycollege-london
8. UNIVERSITY OF WARWICK Univerzitet sa izuzetno dobrom reputacijom. Nudi
veliki izbor fakulteta za studiranje umetnosti, medicine, drutvenih i prirodnih nauka. Saznajte
vie na: www2.warwick.ac.uk
9. UNIVERSITY OF BATH Ovaj Univerzitet takoe moe biti sjajan izbor za studiranje
umetnosti, medicine, drutvenih i prirodnih nauka. Vie informacija na:
www.thecompleteuniversityguide.co.uk/bath
10. UNIVERSITY OF EXETER Jedan od univerziteta koji se najbre razvija. asopis The
Sunday Times ga je proglasio univerzitetom godine za 2012/2013. Jedan od najpoznatijih
diplomaca ovog Univerziteta jeste i Doan K. Rouling. Za vie informacija:
http://www.exeter.ac.uk/
Predlozi za upis na master studije po oblastima: www.study.efors.eu/en

Kako se upisati na fakultet u Velikoj Britaniji?

Foto: Wikipedia
Pre nego to se odluite za odgovarajui fakultet na nekom od univerziteta u Velikoj Britaniji,
potrebno je da podrobno razmotrite njihovu ponudu. Na internet portalu Education
UK www.educationuk.org moete da saznate sve o studijama, lokacijama fakulteta, moguim
stipendijama. Veoma je vano da prilikom odabira kursa obratite panju na datume i rokove

za konkurisanje. Takoe je vano da na vreme steknete diplomu nekih od Kembridovih

ESOL i IELTS ispita, s obzirom da je za studiranje na engleskom jeziku neophodan sertifikat
o posedovanju odreenog nivoa znanja tog jezika. Na sajtu fakulteta koji vas zanima moete
nai informacije o uslovima upisa i neophodnim kvalifikacijama koje se od kandidata
oekuju.
Prijavni formular za konkurisanje na studije za nekoliko ili samo neki od fakulteta moete
preuzeti na sajtu UCAS-a. Ovo je organizacija koja omoguava buduim studentima da lake
dou do najneophodnijih informacija o nainu prijavljivanja na studije na fakultetima u
Velikoj Britaniji. Na njihovoj internet prezentaciji www.ucas.com moete preuzeti formular za
prijavu na najvie 6 razliitih fakulteta, osim ako se ne odluite za medicinu, stomatologiju ili
veterinu. U tom sluaju, u skladu sa zakonom, mogue je prijaviti se na samo etiri. Na
njihovom sajtu moete pronai i video materijal sa detaljnim instrukcijama za prijavu na
engleskom jeziku: www.play.buto.tv/SRy8X
Sve o dokumentaciji potrebnoj za upis na osnovne studije moete pronai na sajtu British
Council-a u Srbiji, u odeljku: www.britishcouncil.org/sr/serbia-education-study_in_the_ukundergraduate_studies.htm
Sve o proceduri prijavljivanja na diplomske i doktorske studije moete pronai na:
www.britishcouncil.org/sr

Koliko kotaju studije u Velikoj Britaniji?

Cene kolarina variraju u zavisnosti od

institucije i obrazovnog programa.
Osnovni kursevi: od 4 000 do 12 000 funti godinje.
Umetniki kursevi: od 7 000 do 9 000 funti godinje.
Nauni kursevi: od 7 500 do 12 000 funti godinje.
Kliniki kursevi: od 10 000 do 21 000 funti godinje.

Vize za studiranje u Velikoj Britaniji

Kao i za veinu zemalja Evrope, i za studiranje u Velikoj Britaniji je neophodno obezbediti

odgovarajuu studentsku vizu. Vie o uslovima i rokovima moete dobiti na Internet
prezentaciji Britanske ambasade u Beogradu, kao i na
www.migrationexpert.co.uk/student_visa/tier_4_adult_visa/
Informacije koje se tiu uslova upisa i neophodnosti posedovanja diploma o vaem
dosadanjem obrazovanju moete potraiti na internet prezentaciji Nacinalne agencije
Ujedinjenog Kraljevstva ecctis.co.uk/naric/. Ova agencia prua usluge informisanja, strunog
savetovanja u vezi sa akademskim poslovnim vetinama i kvalifikacijama kandidata.

Smetaj u Velikoj Britaniji

Svaki Univerzitet u Velikoj Britaniji nudi stranim studentima mogunost smetaja u
studentskim domovima koji se nalaze pri samom univerzitetu. U tim domovima se godinje
smesti i po vie hiljada stranih studentata i oni su sjajna mesta za sticanje novih prijatelja i
proivljavanje najzanimljivijih studentskih iskustava. Cene smetaja se kreu od 60 do 120
funti nedeljno, mada naravno ima i skupljih smetaja. Linkove za svaki od studentskih
domova ponaosob moete nai na: www.foreignstudents.com/accommodation
O mogunostima da radite u Velikoj Britaniji tokom studija moete proitati na:
www.educationuk.org/global/articles/working-while-studying/
Korisne savete i informacije za strane studente moete pronai na: www.educationuk.org, kao
i na www.foreignstudents.com/

Stipendije za studiranje u Velikoj Britaniji

Ukoliko elite da studirate na nekom od

prestinih univerziteta u Velikoj Britaniji, kao finansijsku olakicu za svoje studije moete da
razmotrite neku od stipendija koje su dostupne stranim studentima, u zavisnosti od studijskog
programa i stepena studija na koji se prijavljuju.
1. IVNING STIPENDIJA Namenjena je onima koji kao strani studenti upisuju
postdiplomske studije. Ovim programom rukovodi British Council, a finansira ga
Ministarstvo inostranih poslova Velike Britanije. Sve informacije o nainu prijavljivanja za
ovu stipendiju moete pratiti na: : www.chevening.org/serbia/applying_serbia ili na
www.britishcouncil.org

2. CHEVENING WEIDENFELD program za kolarine i liderstvo. Ukoliko ste student

Univerziteta u Oksfordu i postigli ste izvanredne rezultate u dosadanjem kolovanju, moete
konkurisati za ovaj program stipendiranja. Detaljnije informacije
na: www.bsg.ox.ac.uk/study/mpp/mpp-fees-finance-scholarships
3. STIPENDIJE UNIVERZITETA U KEMBRIDU Svi oni koji apliciraju za neki od
studijskih programa na fakultetima ovog Univerziteta mogu da apliciraju i za stipendiju.
Univerzitet u Kembridu, pored stipendija za osnovne i postdiplomske studije, dodeljuje i
stipendije za naune radove i razliite vrste premija. Za sve informacije o rokovima i
uslovima posetite:www.cam.ac.uk/admissions/funding
4. STIPENDIJE UNIVERZITETA U OKSFORDU Ako se odluite da aplicirate na neki
od oksfordskih fakulteta, takoe imate pravo apliciranja za neku od njihovih stipendija. Sve o
njihovim uslovima i nainu apliciranja pogledajte na:www.ox.ac.uk/feesandfunding
5. LONDON SCHOOL OF ECONOMICS Ove stipendije dostupne su studentima koji se
prijavljuju na programe na osnovnim i postdiplomskim programima.
www2.lse.ac.uk/intranet/students/moneyMatters/financialSupport/Home.aspx
6. UNIVERSITY COLLEGE LONDON (UCL) STIPENDIJE Ukoliko ste student sa
izuzetnim akademskim potencijalima, koja je vie premija nego neophodna finansijska
pomo, ovo je stipendija za koju sigurno treba da konkuriete. Sve potrebne informacije o
uslovima za konkurisanje na: www.ucl.ac.uk/prospective-students
Za dodatne informacije o mogunosti stipendiranja studija u Velikoj Britaniji posetite:
www.educationuk.org/global/articles/scholarships-financial-support/

Studiranje u inostranstvu: Studiranje u

Nemakoj
Zato studirati u Nemakoj?

Zato to Nemaka ima dugu tradiciju u

obrazovanju. Najstariji univerzitet je osnovan jo 1386. u Hajdelbergu.

Zato to Nemaka danas nudi prvoklasno obrazovanje na 300 visokokolskih

ustanova.

Zato to mnoge visokokolske ustanove nude studije posle kojih se moe dobiti
meunarodno priznata diploma.

Zato to u Nemakoj studira 250 hiljada stranih studenata.

Zato to prema najnovijim istraivanjima Nemaka spada u omiljene zemlje za

studiranje.

Zato to nemaki govori oko 100 miliona ljudi na svetu.

Zato to je nemaka privreda vrlo razvijena, sa tendencijom daljeg rasta.

Zato to ete imati priliku da se uverite da Nemaka ima vrlo lepu prirodu, arhitekturu
i zanimljivu kulturu.

Zato to Nemci uopte nisu tako nepristupani, kao to se nama ini.

Univerziteti i fakulteti u Nemakoj

Sistem visokog obrazovanja u Nemakoj na

prvi pogled izgleda zbunjuju. elimo da vam pomognemo da pronaete prave tipove
visokoobrazovnih institucija. U Nemakoj postoji 409 visokoobrazovnih institucija koje su
priznate od strane drave, rasporstranjenih du cele zemlje, u ukupno 165 gradova. Sve
institucije nude vie od 14.500 studijskih programa. Osim dravnih postoje i privatne vie
kole, koje su uglavnom finansirane od strane katolike ili protestantske crkve i ukupno ih
ima oko 80.
U Nemakoj visokoobrazovne institucije se dele u vie kategorija:

Univerziteti
Strune kole

Umetnike i muzike vie kole

Privatne i teoloke vie kole

Univerziteti u Nemakoj su orjentisani na prirodne nauke i nude specijalizovane programe

kao na primer tehniki, medicinski ili pedagoki univerziteti. Trenutno postoji 102

univerziteta u Nemakoj. Oni nude irok struni izbor predmetnih grupa sa studijskim
programima. Istraivanje i uenje su tesno povezani. Teite je na osnovnim istraivanju.
Strune vie kole u Nemakoj su pravo reenje ukoliko elite da se vae studije baziraju na
praktinoj primeni znanja. Studenti se pripremaju za konkretne zadatke u profesiji. Studije
obuhvataju i praksu i jedan praktini semestar. Trenutno postoji 167 viih strunih kola.
Mnoge u samom nazivu imaju i dodatnu oznaku na engleskom jeziku University of Applied
Sciences. Na nemakom jeziku to znai Univerzitet za primenjene nauke i oznaava kome
su namenjene ove studije: usredsreenost na praksu i jaka spona sa poslom u preduzeima.
Studenti viih strunih kola su bolje pripremljeni za rad u odreenim branama nego
studenti univerziteta. Ponuda predmeta obuhvata oblasti kao to su tehnika, ekonomija, IT,
dizajn, sociologija i mediji. Medicina i klasine studije prava ne mogu da se studiraju na ovoj
vrsti kole.
Umetnike i muzike vie kole su pravo reenje ukoliko elite da studirate umetniki
predmet. Ove vie kole nude predmete iz oblasti umetnosti kao to su slikarstvo, industrijski
i modni dizajn, grafika, instrumentalna muzika ili pevanje. Na viim kolama za moderne
medije se obrazuju budui reiseri, kamermani, filmski i televizijski radnici. Preduslov za ovu
vrstu studija je poseban umetniki talenat. Treba voditi rauna o tome da je broj studenata na
ovim umetnikim viim kolama ogranien. Za ove vrste kola postoje odreeni uslovi za
prijem na studije. Samo oni studenti koji na kvalifikacionom ispitu dokau da poseduju pravi
oseaj za ritam i besprekoran sluh imaju ansu da se upiu na ove vrste kola. Bez portfolija
sa radovima, referencama i esto sa prijemnim ispitom ne moe se omoguiti prijem na ove
vrste kola. No, posebno talentovani studenti mogu biti primljeni iako nemaju poloenu
maturu.
Za Vas smo pripremili i spisak najboljih univerziteta u Nemakoj:

TU Mnchen (Tehniki univerzitet u Minhenu)

Univerzitet u Hajdelbergu

Slobodni univerzitet u Berlinu

Ludvig-Maximilijan univerzitet u Minhenu

Albert-Ludvig univerzitet u Frajburgu

Humbolt univerzitet u Berlinu

Eberhart-Karls univerzitet u Tibingenu

Univerzitet u Ahenu

Tehnoloki univerzitet u Karlsrueu

Georg-Avgust univerzitet u Getingenu

Univerzitet u Manhajmu

Univerzitet u Kelnu

Univerzitet u Minsteru

Univerzitet u Frankfurtu

Univerzitet u Bonu

Takoe, od 2006. u Nemakoj postoje takozvani elitni univerziteti (Elite Unis), koji se
finansiraju od strane drave. Da bi univerzitet dobio status elitnog, mora se prijaviti na
konkurs, na kom treba da predstavi svoje planove za buduost na internaionalnom
nivou.Ukupno ih ima 11:

Univerzitet u Karlsruhu
Tehniki Univerzitet u Minhenu

Univerzitet u Hajdelbergu

Univerzitet u Frajburgu

Univerzitet u Getingenu

Univerzitet u Ahenu

Univerzitet u Bremenu

Univerzitet u Kelnu

Univerzitetu u Tibingenu

Tehniki Univerzitetu u Drezdenu

Humbolt Univerzitet u Berlinu

Kako se upisati na fakultet u Nemakoj?

S obzirom da Srbija jo uvek ne pripada

Evropskoj Uniji za studiranje u Nemakoj je potrebno imati dokaz o poloenoj maturi u Srbiji
ili neku drugu vrstu diplome o zavrenoj srednjoj koli.
Ako se taj dokument priznaje tj. vrednuje kao nemaka matura potrebno je dalje da se
prijavite formularom Antrag auf Zulassung zum Studium . Inae ovaj formular moete nai u
Sekreterijatu za stane studente (Akademisches Auslandsamt) pri svakom univerzitetu. Dakle,
za potpunu prijavu potrebno je poslati:

popunjen formular za upis

overenu fotokopiju diplome srednje kole

prevod diplome

fotografiju

biografiju

ukoliko je kandidat ve poloio prijemni ispit i studirao, potvrdu o poloenom

prijemnom ispitu i upisu na fakultet, kao i prevode

potvrdu o znanju nemakog jezika (nivo B2)

Ukoliko Vaa diploma nije priznata, postoji mogunost da se poseuje Studienkolleg, koji
traje godinu dana i posle kojeg se moe upisati na fakultet.
Na veini fakulteta postoje dva upisna roka: letnji i zimski. Letnji semestar poinje 01. aprila,
a zimski 01. oktobra. Prijave se primaju do 15. januara za letnji i do 15. jula za zimski
semestar.
U Nemakoj je 2004. god. osnovan ASSIST Arbeits- und Servicestelle fr Internationale
Studienbewerbungen. Toj centrali se strani studenti prijavljuju za vie fakulteta. ASSIST
proverava dokumentaciju i alje svakom fakultetu pojedinano zahtev za upis. Prednost ovog
sistema je to se alje samo jedan primerak overenih fotokopija i prevoda.
to se tie znanja nemakog jezika postoji vie naina da dokaete da imate adekvatno
znanje:
a) Potvrda o poloenom ispitu DSH Deutsche Sprachprfung fr den Hochschulzugang
auslndischer Studienbewerber. Taj ispit se moe poloiti na svim fakultetima u Nemakoj.
b) Priznate su takoe i mala i velika diploma Goethe-Instituts, kao i njihov Zentrale
Oberstufenprfung.
c) Diploma Deutsche Sprachdiplom der Kultusministerkonferenz.
d) Osloboeni su polaganja ispita: svi koji su zavrili srednju kolu na nemakom jeziku,
osobe koje ele da studiraju samo jedan semestar u Nemakoj i kandidati koji e studirati na
engleskom jeziku na nekom od postojeih internacionalnih fakulteta u Nemakoj.
e) Potvrda o poloenom testu TestDaF Test Deutsch als Fremdsprache, koja se moe dobiti u
domaim licenciranim kolama za strane jezike.
Vie informacija moete nai na internet stranicama: www.testdaf.de i www.goethe.de
Spisak adresa nemakih kola u inostranstvu www.auslandsschulwesen.de

Vize za studiranje u Nemakoj

Za studiranje u Nemakoj svim osobama

koje ive van Evropske unije potrebna je viza. I to ne bilo koja viza, sa turistikom vizom se
npr. ne moe studirati. Postoje tri vrste viza za strane studente:

viza za poseivanje kursa nemakog Sprachkursvisum

viza za prijavljivanje na fakultet Studienbewerbervisum, koja vai tri meseca i ukoliko
se dobije mesto na fakultetu, ona moe da se zameni za vizu za studiranje

viza za studiranje Visum zu Studienzwecken, vai godinu dana. Dobija se ukoliko je

kandidat ve dobio mesto na fakultetu u Nemakoj

Zahtev za izdavanje vize se podnosi u nemakoj ambasadi u Beogradu, potrebno je priloiti

sledea dokumenta:

vaei paso
fotografiju

diplomu srednje kole i prevod

potvrdu o poloenom prijemnom ispitu i ispitima na fakultetu, ukoliko je podnosilac

molbe ve studirao i prevode

pismeni dokaz o posedovanju dovoljno finansijskih sredstava za studiranja u

Nemakoj za sledeih godinu dana

Vie informacija moete nai na internet stranicama: www.auswaertiges-amt.de i

www.humboldt-foundation.de

Stanovanje u Nemakoj

Foto: Wikipedia
Najjeftinije stanovanje je u studenskim domovima, koji se veinom nalaze u blizini
univerziteta. S obzirom da je ovo najjeftinija varijanta, postoji velika potranja za mestima u
domovima. Mesta dodeljuje Studenski savez i to ne po uspehu na studijama, ve je vrlo bitno
da se to ranije prijavite. Koji Savez studenata je zaduen za koje mesto saznaete ovde:
www.studentenwerke.de
Veina studenata stanuje u zajednicama (Wohngemeinschaft ili skraeno WG), to znai da
nekoliko ljudi zajedniki iznajmljuje stan, svako ima svoju sobu, ostale prostorije su
zajednike. Sobe se nalaze preko oglasa, i cimeri se niti poznaju unapred niti moraju da
uspostave naroite prijateljske veze.

www.wg-gesucht.de
www.studentenwg.de

www.zimmersucher.de

www.studis-online.de

www.wg-spion.de

www.wg-welt.de

www.studium-ratgeber.de/wohngemeinschaft-finden.php

Ukoliko elite da u miru uivate meu etiri zida, onda je iznajmljivanje privatnog stana
najbolje reenje za vas. Od pomoi u traenju ponuda moe biti tzv. Schwarzer Bretter na
univerzitetu. Preporuujemo da obratite panju na oglase u lokalnim medijima.
Online trite stanova nai ete pod:

www.studenten-wohnung.de
www.studentenwohnungsmarkt.de

www.studentenwohnungen.de

Studentski poslovi u Nemakoj

Foto: Wikipedia
Strani studenti mogu da rade u Nemakoj. Uz vizu za studiranje se dobija i radna dozvola.
Studenti imaju pravo da biraju izmeu dve radne dozvole. Prva dozvoljava neogranien rad u
vreme letnjeg i zimskog raspusta, pri tom zabranjuje rad za vreme predavanja. Sa drugom
dozvolom se moe tokom godine raditi 90 dana puno ili 180 dana polu radno vreme. Postoji
mogunost da se dobije jo jedna dodatna dozvola za rad od 10 sati nedeljno. To je mogue
dobiti samo uz odobrenje biroa za zapoljavanje i zavisi od trenutne situacije na tritu rada,
tj. dobija se samo ukoliko postoji manjak radne snage u toj brani.
Poslodavci rado zapoljavaju studente. Dabine su znatno manje za studente koji rade do 19,5
sati nedeljno, nego za normalnog zaposlenog. Kompletno studiranje se ipak ne moe
finansirati od studentskog posla. Klasini studentski poslovi u restoranu, piceriji, itd, plaaju
se od 8 do 10 evra na sat. Bolje prolaze studenti koji imaju znanja traena na tritu, kao npr.
informatiari. Oni mogu da raunaju sa 50% veim satnicama.

Stipendije za studiranje u Nemakoj

Foto: Wikipedia
Studiranje u Nemakoj nije besplatno i kolarina iznosi oko 500 evra po semestru i u tu
cenu nisu uraunati dodatni trokovi. Prosean nemaki student meseno potroi 800 evra i u
tu cifru nije naravno uraunata kolarina. Najvei deo tih para odlazi na plaanje stana,
ishranu, prevoz i slobodno vreme, a zatim slede trokovi za zdravstveno i lekove, odeu,
internet i telefon i na kraju knjige i kopiranje. Nemaka uopte nije jeftina i po visini trokova
ivota nalazi se na 11. mestu u Evropi.

Veliku podrku u Vaem poduhvatu studiranja u Nemakoj moe vam pruiti Nemaka
sluba za akademsku razmenu (DAAD). Ovo je najvea nemaka organizacija koja se bavi
finansijskom podrkom meunarodne saradnje univerzitete. Njen glavni zadatak je finansijsko
podravanje akademske veze sa inostranstvom, pre svega putem razmene studenata i
naunika. Stipendiranje traje izmeu deset i dvadeset etiri meseca, u zavisnosti od duine
izabranog projekta ili akademske godine. Sve stipendije se dodeljuju za jednu akademsku
godinu, a kod izuzetnih rezultata stipendija se produava na osnovu priloene molbe. Postoje
studijske stipendije za diplomirane studente svih struka, studijske stipendije za umetnike,
studentska putovanja i studentske prakse u Nemakoj. Takoe, dostupne su zavrne i
semestralne stipendije za studente gemanistike. Postoji mogunost za odlazak na letnje
kurseve i intenzivne kurseve jezika za strane studente u Nemakoj. Mogue je ostvariti i
praksu za strane studente prirodnih i tehnikih nauka, poljoprivrede i umarstva (IAESTE).
Ako je student bio uspean tokom stipendiranih studija otvorena mu je mogunost za ponovno
dobijanje stipendije.
DAAD Informativni Centar Beograd, Cara Uroa 35, 1 sprat, 11000 Beograd,
tel:011.2636.424, e-mail: info@daad.rs, web: www.daad.rs
DAAD-lektor Beograd, Dr Roder Fornof, Univerzitet Beograd, Filoloki fakultet, Katedra
za germanistiku,. Studenstski trg 3/1, 11001 Beograd, Srbija, e-mail: fornoff@gmx.de
Konsultacije o studijama i DAAD-stipendijama, Dr Roder Fornof, Goethe-Institut,
Biblioteka etvrtkom od 15.30 do 16.30 h i Odsek za germanistiku, Filoloki fakultet, soba
418 sredom od 12. 00 do 14.00 h
DAAD-lektorat Novi Sad , Dr Kaludija Miler, Univerzitet Novi Sad, Filozofski fakultet,
Stevana Musia 24, 21000 Novi Sad, tel: 021/48 53 866, e-mail: clagnesmueller@yahoo.de
DAAD-asistent za nemaki jezik, Sonja Peters, Univerzitet Novi Sad, Fakultet tehnikih
nauka
Trg Dositeja Obradovia 6, 21000 Novi Sad, Srbija, e-mail: sonja.peters13@googlemail.com
Takoe spisak svih stipendija, koje nudi DAAD moete nai na sajtu Nemake ambasade

Studiranje u inostranstvu: Studiranje u

Austriji
Zato studirati u Austriji?

Zato to univerziteti u Austriji nude

visok nivo sticanja strunog znanja i intenzivan praktian rad
Zato to Grac, Linc, Klagenfurt, Salcburg, Insbruk i naravno Be nude iroki izbor
visokokolskog obrazovanja, gde e svaki zainteresovani sigurno nai odgovorajue
studije za sebe

Zato to Austrija prua visok ivotni standard i bogati kulturni ivot

Zato to Austrija nudi posebno olakan reim priznavanja naih diploma

Zato to su kolarine relativno niske za kolovanje u inostranstvu

Zato to iz Austrije relativno brzo stiete kui

Kako se upisati na fakultet u Austriji?

Zahtev za upis na neki od univerziteta u Austriji mora se podneti za zimski semestra
najkasnije do 1. septembra, a za letnji najkasnije do 1. februara. (Napomena: za studente koji
se ele upisati na Univerzitet veterinarske medicine neophodno je znati da je upis mogu
samo u zimskom semestru).
Kada podnosite zahtev potrebno je da priloite:
1. Popunjena aplikacija za upis na odgovarajui univerzitet u Austriji
2. Dokaz o zavrenoj srednjoj koli
3. Dokaz o znanju nemakog jezika, ako je potrebno
4. Dokaz o upisu na odgovarajue studije u zemlji, gde ste zavrili srednju kolu
Ako ve studirate potrebno je da priloite i
5. Uverenje o poloenim ispitima, koje moete dobiti u studentskoj slubi vaeg fakulteta.
Sva dokumenta moraju biti prevedena na nemaki i overena od strane sudskog tumaa.
Ovako prikupljenu dokumentaciju aljete sa zahtevom za upis studentskoj slubi
univerziteta/fakulteta na kojem elite da studirate.

Nakon toga ete ekati 6 do 9 nedelja na odgovor sa potvrdom o prijemu na

univerzitet/fakultet (Bescheid) na vau kunu adresu . Ako je dobije sledei korak je da se
obratite Austrijskoj ambasadi u Beogradu, koja e Vam objasniti ta bi dalje trebalo da radite.

Trokovi ivota za studiranje u Austriji

Smetaj u Austriji - Osnovne dve mogunosti

reavanja stambenog smetaja jesu studentski domovi i iznajmljivanje stanova. Prosek
mesene kirije za sobu u studentskom domu u Beu iznosi oko 250 evra, ukljuujui sve
reije. Moe se naii i na jeftinije studentske domove, ali je do njih obino tee doi i
potrebno je due ekanje za slobodnu sobu. Neto skuplja alternativa je iznajmljivanje stana.
Prosena cena malog stana u Beu je oko 350 evra. S reijama ta cena esto dostie i do 450
evra. Cena stana i ostalih trokova u vezi sa stanovanjem se moe znatno smanjiti ukoliko
vie osoba ivi u jednom stanu.
Gradski prevoz Semestralna karta (etiri meseca) kota 128,50 evra u Beu. Za vreme
raspusta (februar, juli, august i septembar) mesena karta iznosi 29,50 evra. Osobe preko 26
godina nemaju pravo na povlastice i moraju kupovati mesenu kartu koja kota 49,50 evra
tokom itave godine. Alternativa je godinja karta koja kota 449 evra.
Zdravstveno osiguranje Od 1.7.2011. godine studentsko osiguranje u Austriji kotat 50
evra meseno (zdravstveno osiguranje se svaki mesec mora uplaivati).
Trokovi za mobilni telefon Najjeftinije varijante se mogu nai za ispod 10 evra meseno
ukljuujui odreeni broj besplatnih minuta unutar Austrije i odreeni broj besplatnih poruka
unutar Austrije.
Internet Zavisno da li elite fiksni ili mobilni internet, cena mesenog koritenja interneta u
proseku iznosi oko 9 evra za mobilni internet (ogranieno korienje), odnosno 20 evraza
fiksni internet (flatrate). U studentskim domovima je obino internet ukljuen u iznos kirije.
Hrana Iznos novca potreban za hranu mnogo zavisi od naina ishrane, odnosno da li se
kuva kod kue ili se uglavnom jede van nje. Studenti obino potroe meseno oko 200 evra
na hranu.

Stanovanje u Beu

Idealno reenje su studentski

domovi: Adekvatno reenje i olakicu nude mnogobrojni studentski domovi od kojih se
veina nalazi u blizini univerziteta i fakulteta. Prednosti doma u odnosu na privatni smetaj:

cene soba su relativno niske

sobe su nametene

jedna ili vie kuhinja na raspolaganju (veinom su zajednike)

ne mora se brinuti o kvarovima (npr. o maini za ve)

mnogi domovi u svom sklopu nude prostorije za sportske aktivnosti

pojedini domovi imaju i prostorije gde se moe besplatno koristiti internet

Preporuujemo da prvi kontakt s administracijom eljenog doma bude putem e-maila,

odnosno da aplicirate za smetaj putem odreenog formulara sa njihove strane (ako postoji
takva mogunost). Ukoliko dobijete negativan odgovor, najbolje bi bilo da odete u centralu
dotinog doma. Nakon to im se lino obratite, postoji mogunost da ipak dobijete smetaj.
Privatni smetaj stan: Pored toga to je pri iznajmljivanju stana potreban poetni kapital za
kauciju (u iznosu od 1 do 5 mesenih kirija), te esto i provizija (ukoliko se sklapa ugovor na
do tri godine, onda je cena u iznosu do jedne mesene kirije, te ukoliko se sklapa ugovor na
period dui od tri godine, cena je u iznosu do dve mesene kirije), stanovi su u veini
sluajeva skupi da bi ih neko sa skromnim studentskim budetom mogao priutiti. Pored ovih
poetnih tekoa, dolazi i poetna nepreglednost kvartalnih trokova u zavisnosti od potronje
struje i plina (ukoliko potronja nije ukljuena u mesenu kiriju).
Zavisno od potrebe i financijskih mogunosti, ipak postoji opcija samostalnog stanovanja ili
stanovanja u zajednici (WG=Wohngemeinschaft). Korisne adrese za ovakvu vrstu smetaja
moete nai na sledeim internet-adresama:

www.flohmarkt.at
www.jobwohnen.at

www.bazar.at

www.privatimmobilien.at (Najbolji privatni smetaji gde se ne zahteva provizija. Ipak,

da biste imale potpuni uvid u ponude za vremenski period od 20 dana unapred, morate
uplatiti 55 evra)

www.studenteninserate.at

www.zuwanderer-fonds.at

Studentski domovu u Beu

Foto: Wikimedia Commons

Verovatno najbitnije pitanje koje strani studenti sebi postavljaju jeste: kako nai najpovoljniji
smetaj u gradu kao to je Be? esto je to soba u studentskom domu. Mi vam predstavljamo
listu sa nazivima, adresama i brojevima telefona veine domova u Beu.
Lista studentskih domova:

Wihast, Hirschengasse 23, 1060 Wien, www.wihast.at

Studentenheim Bodenkultur, Ptzleinsdorferstr. 40, 1180 Wien, +43 14792977,
www.boku.ac.at

Home4Students, Sensengasse 2b, 1090 Wien, +43 15122466, www.home4students.at

Salesanium Don Bosco, Hagenmllergasse 31, 1030 Wien, +43 171184113,

www.donbosco.sth.ac.at

Albert Schweitzer Haus, Schwarzspanierstr. 13, 1090 Wien, +43 14083409,

www.albertschweitzerhaus.at

Base 19, Gymnasiumstr. 85, 1190 Wien, +43 136954916, www.base19.at

WBV, Werdertorgasse 9, 1013 Wien, +43 19136974, www.wbv-qpa.at

Akademikerhilfe, Pfeilgasse 3a, 1080 Wien, +43 140176, www.akademikerhilfe.at

Stuwo, Strozzigasse 6-8, 1080 Wien, www.stuwo.at/de

AAI Wien, Trkenstr. 3, 1090 Wien, +43 13105145311, www.aai-wien.at

KHG, www.khg.or.at/studentenheime-2

VetMed, Josef-Baumann-Gasse 8a, 1220 Wien, +43 12581145, www.vetheim.at

OESFV, www.oesfv.at

sterreichische Jungarbeiterbewegung, www.oejab.at

Kolping sterreich, Paulangergasse 11, 1040 Wien, +43 158735420, www.kolping.at

Porzellaneum, Porzellangasse 30, 1090 Wien, +43 13177282,

www.porzellaneum.sth.ac.at

Studentenwohnheim Gasometer, Guglagasse 12, 1110 Wien, www.studentheimgasometer.at

Studentheime Auge Gottes, Nussdorfer str. 75, 1090 Wien, +43 13194488100,
www.auge-gottes.at

Haus Obersterreich, Hermanngasse 2a, 1070 Wien, +43 732255030,

www.ooeheim.sth.ac.at/hausooe

Neustiftgasse Studentenheim, Neustiftgasse 83, 1070 Wien, +43 15248877,

www.studentenheimplatz.at/1_haus

Javni saobraaj u Beu

Mrea javnih prevoznih sredstava u Beu je jako razvijena: postoji pet metroa (nem.: U-Bahn)
i 113 tramvajskih i autobuskih linija. Za one koji se kasno vraaju kui, prevoz je osiguran:
tokom noi saobraaju posebni autobusi (nightline), a vikendom i metroi.
U mnogim metro-stanicama nalaze se uredi Wiener Linien gde se mogu dobiti sve potrebne
informacije o prodaji prevoznih karti. Na istom mestu se moe dobiti plan mree bekih linija,
kao i red vonje. Na internetu postoje informacije o redu vonje i o linijama: ako unese
adresu polazita i odredita, dobit e predlog o najboljoj ruti.
Link: www.wienerlinien.at

Studentski restorani u Beu

Veina univerziteta nudi menze na ijim menijima se nalazi zdrava i ukusna hrana. Cene su
prilagoene studentskom depu, a uz nalepnice Unije studenata (H-Pickerl) se moe dobiti i
popust od 0,50 1,00 evra.
U nastavku teksta ete nai adrese svih studentskih menzi u Beu:
- BOKU WIEN MENSA UND M-CAFE MUTHGASSE
Radno vreme: MENZA pon-et (10:00-16:00 h), pet (10:00-14:00 h) CAFE pon-pet (09:0014:30)
Adresa: Muthgasse 18, 1190 Wien
- MUSIK PENZING
Radno vreme: MENZA: pon-et (09:00-17:00 h), pet (09:00-16:00 h)
Adresa: Penzinger Strae 7, 1140 Wien

- TU WIEN MENSA MARKT UND M-CAFE FREIHAUS

Radno vreme: MENZA: pon-et (09:00-16:00 h), pet (09:00-15:30 h), CAFE: pon-pet
(08:00-16:00)
Adresa: Wiedner Hauptstrae 8-10, 1040 Wien
- TU WIEN CAFE SCHRDINGER IM FREIHAUS
Radno vreme: CAFE: pon-et (08:00-19:00), pet (08:00-17:00)
Adresa: Wiedner Hauptstrae 8-10, 1040 Wien
- TU WIEN BUFFET GETREIDEMARKT
Radno vreme: MENZA: pon-pet (09:00-14:30 h)
Adresa: Getreidemarkt 9, 1060 Wien
- TU WIEN BUFFET GUHAUSSTRAE
Radno vreme: MENZA: pon-pet (08:30-14:30 h)
Adresa: Guhausstrae 27-29, 1040 Wien
- UNI WIEN MENSA UND M-CAFE NIG
Radno vreme: MENZA: pon-pet (11:00-14:00 h), CAFE: pon-et (08:00-17:00), pet (08:0016:00)
Adresa: Universittsstrae 7, 1010 Wien
- UNI WIEN M-CAFES IM HAUPTGEBUDE
Radno vreme: CAFE: pon-et (08:00-17:00), pet (08:00-16:00)
Adresa: Dr. Karl Lueger Ring 1, 1010 Wien
- UNI WIEN M-CAFE IM JURIDICUM
Radno vreme: CAFE: pon-et (08:00-18:00), pet (08:00-16:00)
Adresa: Schottenbastei 16, 1010 Wien
- UNI WIEN MENSA UND M-CAFE IM BWZ
Radno vreme: MENZA: pon-pet (11:00-14:00 h), CAFE: pon-et (07:30-18:00), pet (07:3015:00)
Adresa: Brnner Strae 72, 1210 Wien
- VMU WIEN MENSA UND M-CAFE (DA)
Radno vreme: MENZA: pon-pet (11:00-14:00 h), CAFE: pon-et (08:30-17:00),pet (08:3016:00)
Adresa: Josef Baumann Gasse 1, 1210 Wien
- WU WIEN MENSA MARKT UND M-CAFES UZA 1

Radno vreme: MENZA: pon-pet (11:00-14:30 h), CAFE: pon-et (08:00-17:30), pet (08:0016:00)
Adresa: Augasse 2-6, 1090 Wien

Stipendije za studiranje u Austriji

Studenti i mladi strunjaci koji su

zainteresovani za studijski ili istraivaki boravak u Austriji mogu pronai irok spektar
stipendija koje nudi OeAD-GmbH Austrijska agencija za meunarodnu mobilnost i saradnju
u obrazovanju, nauci i istraivakom radu. Veinu ovih stipendija finansira Ministarstvo za
nauku i istraivanja Republike Austrije, dok jedan broj finansiraju mnogobrojne nevladine
organizacije i druge strane agencije.
Studenti iz Srbije mogu se opredeliti za neki od sledeih programa stipendiranja:
1. Za dodiplomske studije:

Mondi Austrian Student Scholarship

Grants of the Scholarship Foundation of the Republic of Austria

2. Za poslediplomske, doktorske i istraivacke studije:

Ernst Mach Grant worldwide

Franz Werfel Grant

Richard Plaschka Grant

Grants of the Scholarship Foundation of the Republic of Austria

Potrebno je imati na umu da je veina gorepomenutih stipendija namenjena za programe

razmene, a jedino je Mondi stipendija namenjena za cele dodiplomske ili master programe.
Period trajanja stipendija zavisi od programa i moe biti izmedju jednog i deset meseci.
Novana sredstva dodeljuju se studentima na mesenoj bazi i taj iznos varira od 940 do 1040
evra u zavisnosti od dobijene stipendije.
Stipendije se dodeljuju na osnovu kvaliteta podnetih prijava i ovom prilikom OeAD
ohrabruje sve zainteresovane da dostave prijavu i tako dobiju ansu za usavravanje na nekom

od austrijskih univerziteta. U protekle tri godine 188 studenata iz Srbije je koristilo neku od
austrijskih stipendija, to svakako predstavlja uspeh.
Za vie informacija o stipendijama posetite sajtove www.oead.at/index.php?id=235&L=1 ili
www.grants.at na kojima moete pronai precizne informacije o rokovima za prijavu,
uslovima i potrebnoj dokumentaciji .
Fond Dr Zoran ini je zapoeo projekat Iskusiti Evropu mladi srpski profesionalci u
Austriji, program radnih praksi Zoran ini. Vei deo projekta finansira Austrijska
agencija za razvoj, a sprovode ga Fond dr Zoran ini i beogradska kancelarija WUS
Austrija. Vie informacija nai ete na sajtu: www.fond-djindjic.org/index.php
Osim toga inforamcije o stipendijama moete nai i na sledeem sajtu: www.scholarships.ati

Univeziteti i fakulteti u Austriji

Univerzitet u Gracu (u Gracu postoje etiri

univerziteta):
Univerziteti u Beu (Beu postoje 8 univerziteta):
Univerzitet Karl-Franc
www.kfunigraz.ac.at
Medicinski
univerzitet
- www.meduniwien.ac.at
Tehniki univerzitet
www.tugraz.at
Univerzitet
umetnost
Univerzitet za
za primenjenu
muziku umetnost
www.dieangewandte.at
www.kug.ac.at
Tehniki univerzitet www.tuwien.ac.at
Medicinski univerzitetUniverzitet
za muziku i dramsku umetnost www.mdw.ac.at
www.meduni-graz.at
Ekonomski univerzitet www.wu.ac.at
Veterinarskio-Medizinski univerzitet www.vetmeduni.ac.at
Univerzitet prirodnih resursa i primenjenih naukawww.boku.ac.at
Akademija likovnih umetnosti www.akbild.ac.at
Univerziteti u Salcburgu (Paris-Lodron-Universitt): www.uni-salzburg.at
Muzika akademija Mozarteum : www.uni-mozarteum.at
Privatni medicinski univerzitet : www.pmu.ac.at

Salzburg Management Business School : www.smbs.at

Za Vas smo napravili listu 5 univerziteta u Austriji sa najveim brojem studenata:
1. Univerzitet Alma Mater Rudolphina u Beu
2. Ekonomski fakultet u Beu
3. Univerzitet Leopold-Franzens u Insbruku
4. Univerzitet Karl-Franzens u Gracu
5. Tehniki fakultet u Beu

Studiranje u inostranstvu: Studiranje u

Norvekoj
Zato studirati u Norvekoj?

Zato to Norveka ima oko 50 javnih i

privatnih institucija visokog obrazovanja koje su rasprostranjene od Kristiansanda, na
jugu, do Svalbarda, na severu.
Zato to trenutno oko 12.000 stranih dravljana studira na norvekim institucijama
visokog obrazovanja.

Zato to je Norveka meu zemljama sa najviim ivotnim standardom na svetu

Zato to ima najstabilniju valutu na planeti, najzdraviju ekonomiju, najstabilniju i

najfunkcionalniju dravu.

Zato to je to zemlja sa najveim brojem biljnih i ivotinjskih vrsta u Evropi

Zato to je Kraljevina Norveka prava postojbina Vikinga, a njena prestonica Oslo

retki je dragulj Skandinavije

Zato to je Norveka zemlja fjordova i pononog sunca

Zato to je Norveka zemlja u kojoj su obilasci muzeja uglavnom besplatni

Zato to treba saznati zato je Oslo grad kontrasta

Univerziteti i fakulteti u Norvekoj

Norveka ima izuzetno dobro razvijen

sistem visokog obrazovanja, koji ima osam univerziteta, devet specijalizovanih
univerzitetskih institucija, 20 dravnih fakulteta/koleda, dve nacionalne akademije umetnosti
i 16 privatnih fakulteta/koleda.
Uslovi za studiranje u Norvekoj su veoma dobri: motivisani i kvalitetni profesori,
organizacija seminara i strunih diskusija, gostujui profesori iz celog sveta, dostupnost
literature.
Univerziteti u Norvekoj:

Agder University College - www.uia.no/en

Agricultural University of Norway www.umb.no/english

Bodo Regional University www.hibo.no/index.php?lang=eng

Finnmark University College www.hifm.no/index.php?lang=eng

Norwegian College of Veterinary Medicine www.veths.no/en/Home/

Norwegian School of Economics and Business Administration

www.nhh.no/Default.aspx?AreaID=7

Norwegian School of Management BI www.bi.no/en

Norwegian State Academy of Music www.nmh.no/english

Norwegian Teacher Academy for Studies in Religion and Education

www.nla.no/english

Norwegian University of Science and Technology www.ntnu.edu

Norwegian University of Sport and Physical Education

www.nih.no/default____567.aspx

Oslo School of Architecture-www.aho.no/en

University of Bergen www.uib.no/en

University of Oslo www.uio.no/english

University of Tromso www2.uit.no/ikbViewer/page/inenglish

Kako se upisati na fakultet u Norvekoj?

Kao i za veinu drugih evropskih zemalja,

potrebno je imati dokaz o poloenoj maturi u Srbiji, odnosno, dokaz o zavrenoj srednjoj
koli.
Obzirom da se obrazovni sistemi razlikuju od zemlje do zemlje, da biste mogli da konkuriete
za program studiranja u Norvekoj, morate zadovoljiti odreene kriterijume NOKUT-e (the
Norwegian Agency for Quality Assurance in Education, http://www.nokut.no/en/), odnosno
biti kvalifikovani i posedovati znanje iz predmeta i oblasti kao i mladi Norveani, koji su
srednju kolu zavrili u svojoj matinoj zemlji.
U zavisnosti od toga da li se nastava odrava na engleskom ili norvekom jeziku, potrebno je
imati adekvatnu potvrdu o znanju stranog jezika ili o poloenim strunim testovima za
odreenu vrstu studija. Kada je engleski u pitanju, ono to je neophodno jeste imati poloen
TOEFL ili IELTS ispit. Za sve one koji e nastavni program sluati na norvekom jeziku,
postoji mogunost jednogodinjeg usavravanja jezika pre poetka eljenog studijskog
programa.
Ono to uglavnom predstavlja problem naim mladima koji ele da nastave svoje kolovanje u
Norvekoj, jeste dokumentovati posedovanje odreene koliine novca na bankarskom raunu
koju Norveani smatraju neophodnom za osnovne ivotne potrebe u njihovoj zemlji. Ta suma
iznosi minimum oko 10 000 po godini studija.
Nakon upisa na jednu od visokoobrazovnih ustanova (npr. Univerzitet u Oslu), student mora
dobiti norveku boravinu dozvolu. Iako nam nije potrebna viza za posetu Norvekoj, svi oni
koji ele boraviti u zemlji vie od 90 dana, moraju je posedovati. Dokumenta koja su potrebna
za izdavanje boravine dozvole po osnovi kolovanjai koja se podnose u norvekoj Ambasadi
u Beogradu su:

2 formulara zahteva (izdaju se u Ambasadi)

2 fotografije (formata za paso)

paso*

potvrda o prijemu u obrazovnu instituciju*

plan kolovanja, plan finansiranja*

dokumentacija o izdravanju tokom boravka u Norvekoj*

dokumentacija o stambenim uslovima tokom boravka u Norvekoj*

Treba priloiti kopije svih dokumenata oznaenih *, kao i kopiju svih stranica pasoa
podnosioca zahteva.

Smetaj u Norvekoj
Kao i u veini evropskih zemalja, i u Norvekoj je najjeftiniji smetaj u studentskim
domovima, kojima rukovodi studentska organizacija. Na sajtu SiO (www.sio.no) moete nai
opcije koje se nude studentima.
U Norvekoj studenti obino ive sami u sobama, dok se kuhinja i kupatilo dele. Plaa se
depozit uglavnom pre dolaska, ali je mogue pregovarati o tome da se depozit plati nakon to
se osoba ve uselila. Praksa je da osoba preko interneta izabere dom u kojem eli da ivi.
Nakon to stigne tamo, na recepciji ima pravo da pregleda tri sobe (ponekad i vie) i da odlui
u koju eli da se useli. Oni koji stignu tri-etiri dana pre poetka godine imae vei izbor, a
samim tim, i mogunost da dobiju bolju sobu.
Iskustva studenata kau da je mogue po gotovo istim cenama nai i odlian smetaj u
privatnim kuama.

Kako najbre i najjeftinije stii do Norveke?

Naravno, low cost kompanijama, koje lete esto i cene karata su prihvatljive (to se ranije
kupi karta, bie jeftinije). Najpopularnija avio kompanija i izuzetno povoljna kada su letovi za
Norveku u pitanju je Norwegian.

Kakva je klima u Norvekoj?

U zavisnosti od geografskih karakteristika, Norveka ima nekoliko tipova klime.
Preovlauje hladna klima sa blagim letima i veoma otrim zimama, koja se na severu zemlje
kree do subarktike, a na Svalbardu do prave arktike. Najinteresantnija injenica je da,
uprkos severnoj geografskoj irini na kojoj se prostire, Norveka ima vie prosene
temperature od oekivanih i to zahvaljujui toploj Golfskoj struji koja kroz Atlatnik
zapljuskuje zapadne obale Skandinavije.
Takoe, zahvaljujui geografskoj irini, od kraja maja do kraja jula meseca, sunce ne zalazi
potpuno tako da veliki deo Norveke ima do 20 asova dnevne svetlosti svakog dana, dok
teritorije u blizini ili severno od arktikog kruga imaju pojavu takozvanog pononog sunca.
Sa druge strane, od kraja novembra do kraja januara, skoro cela Norveka je u potpunom
mraku. Jaki vetrovi i kia karkateristini su za zapadni deo obale, posebno u zimskim danima.
Predeo oko grada Osla je najtopliji u Norvekoj. Avgust je mesec sa najvie padavina.

Stipendije za studiranje u Norvekoj

Studenti imaju mogunost da se za stipendije

prijave preko Univerziteta, svog fakulteta ili Fonda za mlade talente Republike Srbije. Mogu
da se prijave i na konkurse koje raspisuju svetske i evropske fondacije, organizacije, kao i
stipendije Kraljevine Norveke.
Najpopularnije organizacije preko kojih nai diplomci dobijaju stipendije za nastavak
kolovanja u Norvekoj jesu Erasmus Mundus, Nordplus, NOMA i EEA programi. Za
programe ove fondacije svaki kandidat prijavljuje se individualno, i to uglavnom godinu dana
unapred, u zavisnosti od programa za koji je kandidat zainteresovan, a konkursi su najee
otvoreni od septembra do kraja godine. Osnovni preduslov za konkurisanje za master studije
su zavrene osnovne studije i steenih minumum 180, dok je preduslov za doktorske zavren
master i 300 ESPB bodova.
Vie informacija o stipendijama za studiranje u Norvekoj moete pronai na internet stranici:
www.studyinnorway.no/Tuition-Scholarships/Scholarships

Studiranje u inostranstvu: Studiranje u

vajcarskoj
Zato studirati u vajcarskoj?

Zato to ete na licu mesta biti u prilici

da iskusite ono to je tipino za vajcarsku: okolade, sireve, fondu, satove, Alpske
predele u svim moguim varijacijama
Zato to su svi univerziteti u vajcarskoj vrlo kvalitetni i dobro organizovani, bez
mnogo studenata

Zato to ete studirati sa velikim brojem stranih studenata

Zato to ete biti u prilici da savldate neki od 4 slubena jezika: nemaki, francuski,
italijanski ili retoromanski.

Zato to mnogobrojne meunarodne organizacije imaju sedite upravo u vajcarskoj:

World Trade Organization (WTO), International Labour Organization (ILO)

Zato to je vajcarska raj za mnoge firme, a sve to zbog niskih poreza

Zato to je vajcarska u srcu Evrope i iz nje se brzo stie u Francusku, Italiju, Austriju
i Nemaku

Univerziteti i fakulteti u vajcarskoj

Glavni univerziteti i fakulteti u vajcarskoj

- U vajcarskoj je mogue studirati ne samo na tri zvanina jezika (nemaki, francuski,
italijanski), ve sve vie i na engleskom. Postoji ukupno 12 univerziteta. Od tog broja est
univerziteta se nalaze u nemakom govornom podruju, etiri u francuskom, jedan u
italijanskom, i jo jedan, koji prua mogunost dvojezine nastave: na nemakom i na
francuskom, i on se nalazi u Frajburgu.
Univerziteti u Bazelu, Bernu, Cirihu, Lucernu i Sv. Galenu nalaze se u nemakom govornom
podruju vajcarske, ba kao i Federalni Tehnoloki institut u Cirihu (ETH Zurich).
U francuskom govornom podruju su univerziteti u enevi, Lozani i Nojatelu, kao i drugi
Federalni Tehnoloki institut u Lozani (EPFL).
Universita della Svizzera italiana nalazi se u Luganu i na njemu se nastava odrava na
italijanskom jeziku.
Druge institucije univerzitetskog karaktera su razliiti fakulteti za obrazovanje nastavnika,
Institut meunarodnih studija u enevi, vajcarska Diplomska kola javnog upravljanja u
Lozani, zatim Kurt Bosch postdiplomski univerzitet u Sionu.
www.eda.admin.ch/eda/en/home/reps/afri/vsdn/infoch/chwoed.html

Kantonalni univerziteti
Bazel (BS): www.unibas.ch/index.cfm?o_lang_id=2
Bern (BE): www.unibe.ch/eng
Fribourg (FR): www.unifr.ch/home/welcomeD.php (Web stranica samo na nemakom i
francuskom)
eneva (GE): www.unige.ch/international/index_en.html
Lozana (VD): www.unil.ch/central/page2192_en.html
Lucern (LU): www.unilu.ch/eng/start.aspx
Lugano (TI): www.unisi.ch/en/index.htm
Nojatel (NE): www2.unine.ch/Jahia/site/prospectivestudent/op/preview/lang/en/pid/22573
Sv. Galen (SG): www.unisg.ch/en.aspx

Cirih (ZH): www.uzh.ch

Federalni tehnoloki instituti
EPFL Lozana: www.epfl.ch/index.en.html
ETH Cirih: www.ethz.ch/index_EN
Univerziteti primenjenih nauka
Bern: www.bfh.ch (Web stranica na nemakom, francuskom i engleskom jeziku)
Lucern: www.international.hslu.ch/en/indexinternational
Juna vajcarska (TI): www.supsi.ch/?page=English
Zapadna vajcarska (FR,GE, JU, NE, VD, VS): www.hes-so.ch/default.asp?Language=EN
Cirih: www.zfh.ch/d (Web stranica na nemakom i engleskom)
Lihtentajn: www.hochschule.li/english

Kako se upisati na fakultet u vajcarskoj?

Akademska godina u vajcarskoj obino

poinje u septembru. Podnosioci prijava trebalo bi da kontaktiraju odabrani univerzitet dosta
ranije. Univerziteti mogu pruiti informacije o kolarinama i finansijskoj pomoi. Pored
kolarine, studenti treba da oekuju da e potroiti 16.000 do 24.000 CHF za trokove ivota,
u zavisnosti od njihovih zahteva.
Osnovne studije
Uslov za upis na mester studije je dokument o poloenoj maturi (Matura). Kod nekih
univerziteta morate se informisati, da li je poloena matura dovoljna ili se mora dodatno
polagati prijemni ispit. Strani studenti moraju da podnesu i potvrdu o poznavanju jezika
(uglavnom: nemaki). Nivo zavisi od univerziteta do univerziteta, a na ovoj stranici moete se
detaljnije informisati.

Kao strani student neete imati mnogo anse za upis na fakultet medicine, stomatologije ili
veterine, jedino ako dugo vremena ve ne ivite u vajcarskoj ili ste sklopili brak sa
vajcarcem/vajcarkinjom.
Master studije
Kao uslov vam je neophodan dokaz o zavrenim osnovnim studijama, ostali uslovi zavisi od
univerziteta do univerziteta. Obino pri prijavi osim neophodnih dokumenta, morate napisati i
motivaciono pismo i CV.
Kontaktirajte univerzitet koji ste odabrali. Postupak prethodnog prijavljivanja za neke
univerzitete moe se okonati putem Interneta. Kada dobijete potvrdu o prijemu na neki
vajcarski univerzitet, kontaktirajte Ambasadu vajcarske u Srbiji da biste dobili informacije
o formalnostima ulaska u vajcarsku. Moraete pokazati dokaz da imate dostupna finansijska
sredstva da sebe izdravate tokom studija.
Po dolasku u vajcarsku trebalo bi da traite dozvolu boravka od Policije za strance. Potrebna
su sledea dokumenta:

Vaei paso, sa vizom ukoliko je potrebna

Potvrda da ste primljeni na neki vajcarski univerzitet

Garancija o dostupnim finansijskim sredstvima za vlastito izdravanje tokom studija

Dokaz o stalnoj adresi u vajcarskoj

Vaa boravina dozvola mora se obnavljati svake godine. Boravina dozvola bie izdata samo
ako postoji garancija o vaim finansijskim sredstvima. Stranim studentima doputeno je da
rade do 15 sati nedeljno sve dok se ne produava trajanje njihovog studiranja.
Dodatni linkovi:
Globalno obrazovanje: www.global-education.ch
vajcarska federacija privatnih kola: www.swiss-schools.ch/?language=en

Trokovi ivota za studiranje u vajcarskoj

Trokovi ivota u vajcarskoj (stanarina, osiguranje, kolarina, trokovi za odeu, knjige,
prevoz i hranu) zavise od mesta do mesta, ali prema iskustvima studenata iznose proseno po
godini 18.000 CHF- 28.000 CHF. Meseni prosek iznosi oko 1200 evra. to se tie
stanovanja, postoji vie mogunosti. Na sledeim stranicama se detaljano informisati o
mogunostima stanovanja: http://www.studentenwohnheim.ch/.

kolarine na Univerzitetima u vajcarskoj

kolarine na univerzitetima u vajcarskoj nisu ujednaene i vrlo variraju. Univerzitet u Genfu
je najpovoljniji sa 500 CHF po semestru, a najskuplji je Universitt italienische Schweiz sa
2.000 CHF po semestru. Ipak presena kolarina je oko 600, 700 CHF.

Pored kolarine potrebno je platit i Kollegiengeld, kao i nadoknade za biblioteku i razne

studentske organizacije.
Za dodatne informacije pogledajte ovaj sajt: www.berufsberatung.ch
Posao i studiranje
Stranim studentima nije dozvoljeno da rade tj da zarad finansiranja studija imaju posao sa
punim radnim vremenom. Ipak dozvoljeni su poslovi sa pola radnog vremena, sa
ogranienjem radnih sati.

Stipendije za studiranje u vajcarskoj

vajcarska Vlada nudi stipendije stranim

studentima i umetnicima na osnovu reciprociteta ili unutar okvira zajednikih stipendija za
nekoliko zemalja. Stipendije se dodeljuju postdiplomskim kandidatima iz industrijskih
zemalja i zemalja u razvoju. U prvom koraku kandidati od organa vlasti svoje zemlje trebalo
bi da saznaju, imaju li pravo na Vladinu stipendiju ili treba da se obrate vajcarskoj Ambasadi
ili konzulatu u matinoj zemlji. Spisak relevantnih zemalja i dodatne informacije o Vladinim
stipendijama, kao to su zahtevi za podnoenje zahteva, trajanje kolarine, iznos kolarine,
postupak prijavljivanja itd. mogu se nai na www.sbf.admin.ch/eskas-e.html
Da biste saznali da li vajcarski univerziteti nude stipendije stranim studentima, kandidatima
se savetuje da izvre proveru u centrima za mobilnost vajcarskih univerziteta.
Informacije sa sajta ambasade o stipendijama:
Srbija: www.eda.admin.ch/eda/de/home/reps/eur/vsrb/embbel/schola.html

Studiranje u inostranstvu: Studiranje u

vedskoj
Zato studirati u vedskoj?

Zato to se njeno ime pretvorilo u

sinonim za standard
Zato to se trenutno u vedskoj nalazi oko 30 000 stranih studenata

Zato to je Stokholm meu najistijim gradovima na svetu

Zato to ak i deca poznaju veanku po imenu Pipi Duga arapa

Zato to je to zemlja Alfreda Nobela

Zato to su nam upravo iz ove zemlje stigle ABBA i diskomanija

Univerziteti i fakulteti u vedskoj

U vedskoj trenutno postoji ukupno 51 univerzitet i univerzitetski koled (vedska ima dva
glavna tipa visokoobrazovnih institucija: univerziteti i univerzitetski koledi). Svaki
univerzitet daje veliki izbor programa i samostalnih kurseva. Jedan tipini kurs se obino
sastoji od predavanja, seminara i na kraju pismenog ispita. Kada su u pitanju ispiti, jedan ispit
se moe polagati bezbroj puta, dok se ne poloi. Ukoliko student nakon treeg puta ne poloi
ispit, ima pravo da trai drugog ispitivaa. Ispiti su u 95% sluajeva pismeni. Nakon svih
poloenih ispita u jednom programu, radi se diplomski rad. Neki programi su tako koncipirani
da se nakon diplomskog rada dobija zvanje magistra.
Svaki univerzitet ima i studentsku organizaciju. U studentskoj organizaciji postoji, izmeu
ostalog, besplatna pravna pomo koju pruaju studenti prava, kao i besplatna zdravstvena
pomo za manje zdravstvene probleme. Studenti se mogu prikljuiti raznim udruenjima u
okviru studentskih organizacija. Neka udruenja su potpuno tajna i iskljuivo za mukarce, a
ima i onih za ljubitelje filma, za poslovanje akcijama i fondovima, itd.

Kako se upisati na fakultet u vedskoj?

Da bi se upisao fakultet u vedskoj, potrebno

je registrovati se, pre svega, na stranici www.studera.nu i odabrati eljeni fakultet, nakon ega
se popunjava i alje aplikacioni formular. Nekada je za registraciju potrebno platiti i odreenu
naknadu (online), te se po registraciji moe pratiti status svoje aplikacije. U nastavku je
opisana ostala procedura.
Potrebna dokumentacija za studiranje u vedskoj:

Diploma (ili uverenje o diplomiranju) i dodatak diplomi (uverenje o poloenim

ispitima)
Kopija pasoa (stranica na kojoj se nalazi fotografija)

IELTS/TOEFL sertifikat o poznavanju engleskog jezika

Dokaz o promeni imena (ukoliko je ime promenjeno zbog npr. venanja)

kolarina za sve studente van EU iji iznos utvruje svaki fakultet posebno

Napomene:
1. alju se overene kopije, a ne originalna dokumenta
2. Svaka visokokolska ustanova moe zahtevati dodatne dokumente, to se moe proveriti na
web stranici fakulteta za koji ste zainteresovani (npr. pismo preporuke profesora).
Nakon to je aplikacija poslata, potrebno je da proe odreeni period obrade podataka. Pratei
svoju aplikaciju, moete (pre nego to dobijete obavetenje na i-mejl adresu) proveriti
rezultate selekcije. Ukoliko budete primljeni na neki od univerziteta, potrebno je da prihvatite
ponudu. Potom je potrebno da platite kolarinu i aplicirate za boravinu dozvolu, kao i da
konkuriete za smetaj u vedskoj.
Potrebna dokumentacija za apliciranje za upis na fakultet:
Notifikacija o rezultatima selekcije (koja se dobija od univerziteta)
Popunjen zahtev za dozvolu boravka
Dve fotografije

Paso
Dokaz o posedovanju sredstava za trokove ivota (potrebno je na vlastitom raunu
imati iznos od oko 1000 za svaki mesec planiranog boravka) ili dokaz da student ima
stipendiju koja pokriva ove trokove

Naknada za obradu vize

Uplaeno zdravstveno osiguranje za programe krae od godinu dana

Vani datumi:

Foto: Wikimedia Commons

Decembar: otvoreno on-line apliciranje na univerzitete
Kraj januara: krajnji rok za dostavu dokumentacije i plaanje naknade za apliciranje
(ukoliko je potrebna)

Mart: obavetenje o prijemu

April: odgovoriti na ponudu

April-juli: platiti kolarinu i aplicirati za boravinu dozvolu

Kraj avgusta: poetak semestra

Napomena: Poeljno je proveriti datume na sajtu fakulteta na kome biste eleli da studirate,
obzirom da datumi i rokovi variraju od fakulteta do fakulteta.
Dozvola za boravak u vedskoj:
Od 19.12.2009. godine dravljanima Srbije nije potrebna viza za ulazak u vedsku. Bezvizni
reim odnosi se iskljuivo na biometrijske pasoe Republike Srbije i na boravak do 90 dana.
Za boravak dui od tri meseca, potrebno je imati boravinu dozvolu. Detaljnije informacije
moete dobiti od Ambasade vedske u Beogradu, koja se nalazi na adresi Ledi Pedet 2.
Kontakt telefon ambasade je: +381112069200, a i-mejl adresa:
ambassaden.belgrad@foreign.ministry.se
Sajt Ambasade vedske: http://www.swedenabroad.com/belgrade
Kome se obratiti za bilo kakvu vrstu pomoi u vedskoj?

U vedskoj postoje unije studenata koje su zaduene za organizaciju raznih aktivnosti, kao i
za pomo pri pronalasku smetaja i davanju praktinih saveta. Zajedno sa dozvolom za
boravak studenti dobiju i radnu dozvolu, tako da je mogue i raditi. Svaki fakultet se pobrine
da svi dobiju broure o tome kako se snai na poetku, kao i kako da pripreme uputstva za
otvaranje bankovnog rauna, administrativne stvari oko prijave prebivalita i slino.
ta je Personnummer?
Studenti koji su u vedskoj due od godinu, moraju imati Personnummer - desetocifreni
nacionalni registracijski broj, jedinstven za svaku osobu. Za taj broj aplicira se u Skatteverket
lokalna poreska agencija. Potrebno je imati paso (u kome se nalazi dozvola za boravak)
kao i izvetaj o rezultatima selekcije. Personnummer se sastoji od datuma roenja + 4 dodatne
cifre izabrane iz sistema. Na obradu zahteva se eka nekoliko dana, te se sve dostavi na
prijavljenu adresu. Personnumer je neophodan za gotovo sve administrativne i one usluge gde
se potpisuje ugovor na svoje ime (ugovor za korienje interneta, otvaranje bankovnog rauna
i slino). Takoe, to je i dokaz za plaeno zdravstveno osiguranje, jer ukoliko je potrebno da
odete kod lekara pitae vas za taj broj.

Stipendije za studiranje u vedskoj

vedski institut dodeljuje preko 500 stipendija

godinje za studente i istraivae koji ele da dou u vedsku (sa Balkana i iz Istone Evrope
dodeljuje se izmeu 10 i 15), koje pokrivaju kolarinu i mesene trokove ivota, i nude
odreeni iznos za trokove puta do vedske i nazad, kao i osiguranje.
Potrebno je proveriti da li se stipendija dodeljuje za odreeni program, poto postoji spisak
programa za koje je stipendija dostupna.
Takoe, univerziteti su najavili da e dodeliti nekoliko stipendija koje e pokrivati samo
kolarinu. Postoji i stipendija Basileus programa, koja iznosi oko 1000 meseno. Ona
pokriva i kolarinu za studente koji su jednu godinu ili due na univerzitetima iz Basileus
programa, dok su studenti na razmeni za jedan akademski semestar osloboeni plaanja
kolarine (dakle ne plaaju ni oni, ali ni Basileus).
Dodatni info o stipendijama u vedskoj: www.studying-in-sweden.com/scholarships
Za studente na razmeni, doktorske studente, ili bilo koje druge opcije za studije, posetiti
www.studying-in-sweden.com.

Sve detaljnije informacije o nainu i mogunosti studija u vedskoj moete pronai na:
www.studying-in-sweden.com.

Studiranje u inostranstvu: Studiranje u

Francuskoj
Zato studirati u Francuskoj?

Zato to se u Francuskoj nalazi jedan od

najstarijih i najprestinijih univerziteta Univerzitet Sorbona u Parizu
Zato to je to zemlja koja je dala veliki doprinos svetskoj nauci i dala imena kao to
su: Blez Paskal, Marija i Pjer Kiri, Antoan Lavoazje, Rene Dekart i dr.

Zato to je Francuska najvea zemlja Evropske Unije i pripada grupi od 7 privredno

najrazvijenijih drava

Zato to se samo tamo moete prepustiti umetnosti ivljenja a la francaise

Zato to je Francuska zemlja izuzetno bogate istorijske i kulturne batine

Zato to se tamo nalazi najpoznatiji muzej umetnosti na svetu Luvr

Zato to je Pariz grad svetlosti i romantike, i jedna od vodeih svetskih metropola

Kako se upisati na fakultet u Francuskoj?

Fakulteti u Francukoj prilagoavaju svoju

nastavu normama mree ECTS (European Credit Transfer System), koja studentima

omoguava priznavanje semestara koje su pohaali u jednoj ili vie partnerskih obrazovnih
ustanova mree. Broj nastavnih oblasti koje se odvijaju iskljuivo na engleskom jeziku u
stalnom je porastu, to doprinosi konstantnom porastu broja stranih studenata, koji svoje
studije zapoinju ili zavravaju na nekim od francuskih univerziteta.
Studiranje u Francuskoj obuhvata sve nivoe i oblasti studija, rasporeene u preko 400
institucija, nakon ijeg zavretka stiete diplomu priznatu svuda u svetu.
Da bi konkurisao za upis na osnovne studije u Francuskoj, kandidat mora da poseduje:

veoma dobro znanje francuskog jezika, polaganje ispita iz francuskog jezika uglavnom
prethodi upisu na neki od francuskih fakulteta (TCF), a organizuje ga Odeljenje za
kulturnu saradnju i delatnost Francuske Ambasade u Srbiji, svake godine u februaru
mesecu
srpsku matursku diplomu

indeks Univerziteta u matinoj zemlji

formulare za upis koji su dostupni na sajtu francuskog Ministarstva obrazovanja u

decembru tekue godine, koje budui studenti treba paljivo da popune i predaju
najkasnije do 31. januara naredne godine Odeljenju za saradnju i kulturnu delatnost
Ambasade Francuske u Srbiji, potujui sva dodatna uputstva

Kandidat koji konkurie za master studije u Francuskoj mora da ispuni sledee uslove:

veoma dobro znanje francuskog jezika

kontakt sa odabranim Fakultetom i slanje formulara*

odgovor od Fakulteta sa svim uputstvima u vezi sa upisom

*Formulari obuhvataju:

pismo motivacije na francuskom jeziku

curriculum vitae (CV) na francuskom jeziku

zvanini prevod poslednje steene diplome

zvanini prevod svih poloenih ispita u Srbiji

izvod iz matine knjige roenih na francuskom jeziku

Aplikacije za upis na Francuski Univerzitet treba da stignu u periodu izmeu 15. novembra i
15. januara za one programe koji poinju u septembru, dok je krajnji rok za podnoenje
formulara servisu Ambasade Francuske 1. februar. Sigurnosti radi, svako treba proveriti
datume na internet stranicama fakulteta za koje eli da aplicira.
Posle 15. februara, student koji aplicira za odreeni studijski program na nekom od
Francuskih univerziteta, mora da polae profesionalni kurs francuskog jezika, a u periodu
izmeu 1. i 15. marta, preliminarna aplikacija i rezultati testa francuskog jezika kandidata bie
poslati prvom Univerzitetu koji je u aplikaciji naveden kao preferirani izbor. Tokom maja

meseca student moe da oekuje prve rezultate, a ukoliko ne bude primljen, aplikacija se dalje
alje Univerzitetima u Francuskoj koji su dalje navedeni u aplikaciji.
Do kraja juna student bi trebalo da zna da li je primljen na neki od Univerziteta za koji je
aplicirao. Nakon to fakultet prihvati studenta, alje mu formulare i upisne listove koji e mu
biti potrebni za dobijanje studentske vize, kao i u prvim danima na fakultetu.

Ukoliko nijedan Univerzitet u Francuskoj ne

poalje pozitivan odgovor, student do 10. jula moe da zamoli predstavnike Ambasade
Francuske u Beogradu da ponovo uzmu u obzir odbijenu aplikaciju i do 15. septembra mogu
se oekivati prvi rezultati. Ipak, svaki fakultet ima svoje procedure, tako da je esto, sem ovih
obaveznih dokumenata, potrebno priloiti i neki od sledeih: dokaz o autentinosti vaih
diploma (kopija diplome prevedena i overena kod legalnog sudskog tumaa), kao i preveden
prepis svih drugih dokumenata koje prilaete (svi poloeni dodatni kursevi, rad, aktivnosti
itd).
Uprkos svemu, informacije varijaraju od fakulteta do fakulteta, tako da se preporuuje poseta
zvaninim internet stranicama eljenih fakulteta, na kojima se mogu pronai opte informacije
o upisu, studijskim programima i aplikacijama.
U okviru Medijateke Francuskog instituta u Beogradu, otvoren je Informativni centar
CampusFrance za sve koji ele da nastave svoje visoko obrazovanje u Francuskoj.
Informativni centar prua neophodne informacije u vezi sa:

visokim kolstvom u Francuskoj

francusko-srpskim diplomama u Srbiji

upisnim procedurama

studentskim ivotom u Francuskoj i mogunostima za smetaj

finansiranjem studija i stipendijama koje dodeljuju razne ustanove

mogunostima za stairanje ili poslove u Francuskoj

Svi zainteresovani mogu da zakau sastanak sa nadlenima u informativnom centru, gde e

dobiti sve neophodne informacije u vezi sa svojim studijskim planovima. Za dodatne
informacije, obratite se nadlenima putem i-mejla: sandra.elezovic@institutfrancais.rs ili na
telefon 011/302 36 57.

Smetaj za studiranje u Francuskoj

Foto: Flickr, autor Pedro Szekely

Ukoliko planirate biti student u Francuskoj due od 3 meseca, morate imati meunarodnu
studentsku karticu (ISIC Card), kako biste sebi omoguili veliki broj studentskih popusta i
olakica prilikom putovanja, kupovine, turistikih obilazaka itd.
Preporuujemo da potragu za smetajem ponete 3 meseca pre nego to stignete u Francusku,
kako biste ga obezbedili na vreme. Studentski domovi su izuzteno popularni i meu stranim
studenima, nude im udoban smetaj, po izuzetno povoljnim cenama.
Strani studenti koji imaju stipendije francuske Vlade imaju prioritet u dobijanju smetaja u
domu.
Neke od studentskih rezidencija su sledee: www.campus-habitat.com, www.estudines.fr,
www.adele.org

Stipendije za studiranje u Francuskoj

O mogunostima stipendiranja predlaemo da se

informiete na sajtovima konkretnih fakulteta koji vas interesuju, na sajtu Francuskog
instituta u Beogradu, gde moete nai detaljan opis svih moguih stipendija kada je u pitanju
studiranje stranih studenata na Francuskom Univerzitetu www.institutfrancais.rs, kao i
kontaktiranjem Francuske Ambasade u Beogradu.
Za stipendije koje dodeljuje Ambasada Francuske mogu da konkuriu:

Kandidati koji imaju srpsko dravljanstvo

Kandidati koji planiraju da u Francuskoj upiu studije master II ili doktorat ; u

izuzetnim sluajevima razmatrae se kandidature koje se odnose na odreene smerove
pri Visokim kolama, Institutima za politike nauke)

Kandidati koji su zavrili 4. ili 5. godinu studija ili e je zavriti najkasnije do juna
tekue godine (osim za studente koji podnose kandidaturu za prethodno pomenuto
posebno kolovanje)

Kandidati koji imaju manje od 30 godina za nivo master II, odnosno manje od 35
godina za doktorske studije

Razmatraju se kandidature koje su dostavljene direktno, obinom ili elektronskom potom

Odeljenju za saradnju i kulturnu delatnost Ambasade Francuske do predvienog roka.
Kandidature dospele posle predvienog datuma ne uzimaju se u obzir.
Kontakt osoba za prijem kandidatura: Vesna Adamovi, (011) 302 36 39,
vesna.adamovic@institutfrancais.rs, Institut franais de Serbie, Zmaj Jovina 11 11 000
Beograd.
Predlaemo Vam da konsultujete sajt CampusFrance u Srbiji
www.srbija.campusfrance.org i da zakaete sastanak za razgovor u Francuskom kulturnom
centru, u odeljenju CampusFrance. Kontakt i-mejl putem koga zakazujete sastanak sa
nadlenima u Francuskom kulturnom centru: sandra.elezovic@institutfrancais.rs. Rad sa
strankama utorkom i etvrtkom od 13h do 16h i subotom od 10h do 12h, uz prethodno
zakazivanje.
Za stupanje u kontakt sa bivim stipendistima Vlade Francuske i za dobijanje njihovih saveta
kontaktirajte Udruenje diplomaca francuskog visokoobrazovnog sistema
(ADEF) www.adef.rs - adef_serbie@yahoo.fr (Nikola Dragojlovi, predsednik)
Potrebna dokumentacija za prijavljivanje za stipendije:
Da bi bio uzet u razmatranje, dosije kandidata treba da sadri :

curriculum vitae na francuskom (ili engleskom)

motivaciono pismo na francuskom ili engleskom jeziku

detaljan opis kolovanja koje student eli da nastavi u Francuskoj, naziv univerziteta
ili visokokolske francuske ustanove na kojima se stie eljena diploma, trajanje
kolovanja, iznos kolarine

kopiju poslednje steene diplome

spisak poloenih ispita sa ocenama

svaki dokument za koji student smatra da bi bio koristan za upotpunjenje dosijea

(druge steene diplome, preporuke profesora)

dokaz da je ve uspostavljen kontakt sa odabranim univerzitetom (univerzitetima) ili

visokokolskom ustanovom

Napomena: Za dokumente pod rednim brojevima od 3 do 6, prevodi na francuski jezik nisu

obavezni.
Panja: Za doktorate u komentorstvu pristanak oba profesora da zajedno budu mentori
obavezno treba da se dostavi uz zahtev za dobijanje stipendije.
Kandidati koji budu odabrani u prvom krugu bie pozvani na razgovor sa komisijom.
Vie informacija o studiranju u Francuskojpotraite na: www.campusfrance.org
Univerziteti i fakulteti u Francuskoj