POJAM JAVNOSTI I JAVNOG MNENJA

POJAM JAVNOSTI
Znaenje termina javnost izvedeno je iz znaenja rei java, kao pojavnog sveta koji
se moe ulima opaziti, zato javnost oznaava obznanjenost i optu pristupanost.
Politiko znaenje ove rei izvodi se iz latinske rei publicus (javan) i populus (narod), te
oznaava neto popularno ili narodno.
Latinska re privatus znai lian,ali i lien.
Otra granica izmeu sfera privatnog i javnog brie se onog asa kada privatna svojina biva
javno priznata, odnosno zatidena erga omnes (protiv sviju).
Kategorije javnog i privatnog javljaju se jo u staroj Grkoj, u kojoj je sfera POLISA
(grada-drave), ZAJEDNIKA svima i strogo odvojeno od kude(private sfere).
Javni ivot, BIOS POLITIKOS, odigrava se na trgu (AGORI), ali i u razgovoru.
Javnost se tumai kao carstvo slobode, pristupaan je svim slobodnim ljudima (graanima) koja
istovremeno postaje i njihova obaveza, i time javnost zadobija kvalifikativ res publicae. Dok su
robovi i kmetovi bili iskljueni iz javnosti.
Za srednji vek je karakteristina pojava tzv. reprezentativne javnosti, koja predstavlja
obeleje statusa. Vezana je za atribute linosti kao to su insignije (grbovi,oruja), habitus
(odevanje,frizura), maniri (nain pozdravljanja,ponaanje), retorika (oslovljavanje, govor sa
formalitetima uopte),jednom reju, za strogi kodeks plemikog ponaanja.
Definitivna podela na javnu i privatnu sferu, dovrava se u graanskom drutvu.
Podela po Habermasu:
sfera privatnog

sfera medijacije

sfera javnog

graansko drutvo

politika javnost

drava

porodini prostor

literarna javnost

dvor

Najznaajnija institucija javnosti ranog liberalizma bio je parlament, koji je ohrabrivao kritiko
rezonovanje.
Savremeni pojam javnosti neraskidivo je povezan sa pojmom demokratije.
Javnost je prostor u kojem se preplidu sfera drutva i sfera drave, ali je istovremeno i ono polje
koje omogudava slobodnu komunikaciju meu ljudima.
Kritika funkcija javnosti polako se pretvorila u manipulativnu.

JAVNO MNENJE
Pojam javnog mnenja, nosi veoma jak prizvuk kolektivnog miljenja, kao miljenja gomile.
Tek se u 18. veku javlja pojam javnog mnenja (public opinion, opinion publique) koji se odnosi
na rezonovanje publike sposobne da sudi.
Latinska re (eng. i fr. opinion) = nesiguran i ne, potpuno, dokazani sud.
1

Prema Kantovom miljenju, publika koja rezonuje i koja javno razmenjuje svoje misli i
ideje, predstavlja politiki aktivnu javnost koja u republikanskom ureenju postaje organizacioni
princip liberalne pravne drave.
Za razliku od Kanta, Hegel smatra da javno mnenje nastaje kao plod ljudskog
zdravorazumskog odnosa prema svetu, i da upravo zato predstavlja izvor brojnih predrasuda.
Ona predstavlja sredstvo integracije subjektivnog miljenja u objektivitet drave. Bio je otri
kritiar liberalizma.Javnost graanskog drutva, prema Hegelu, istovetna je sa javnim mnenjem.
Javno mnenje je zapravo nosilac publiciteta koji obezbeuje demokratsku kontrolu
dravne delatnosti. Najvaniji uslov za funkcionisanje demokratskog javnog mnenja jeste
slobodna cirkulacija informacija, to je mogudno samo tamo gde sredstva informisanja nisu
predmet dravnog monopola.
Cenzura, kao reprezentativan model manifestacije modi odreene grupe i njoj
korespondentnog politikog sistema, onemogudava kritiku funkciju javnosti, tim pre to ona
javno mnenje, iz sredstva za osloboenje drutva pretvara instancu oigledne represije u svim
domenima drutvenog ivota.
Razlika izmeu publike i mase.
1) publika - diskusija izmedju primarne i sekundarne publike (na utakmici)
2) masa - svi predstavnici mase izloeni su dejstvu sredstva masovnog komuniciranja
Savrmeni pojam javnog mnenja sadri dva modaliteta:
1) kritike instance, koje predstavljaju normu ili uzor
2) manipulativni publicitet, koji predstavlja injenicu
U drutvenoj teoriji, pojam manipulacije se koristi u smislu negativne konotacije, tj.kao
umenost zavoenja i voenja masa sa ciljem da se postigne njihova zavisnost.
Najdelotvorniji modeli manipulacije javnim mnenjem i masom publike koja ga ini, jesu
propaganda (koja u osnovi ima artikulisani politiki interes) i reklama (koja komercijalizuje
osnovne i izvedene ljudkse potrebe).
Kolokvijalni govor pod javnim mnenjem podrazumeva preovlaujude kolektivne stavove
pripadnika jednog drutva ili drutvene grupe o nekom dogaaju ili problemu od opteg
znaaja.
Na javno mnenje utiu tradicija, kao i drutveni sistem vrednosti.
Javno mnenje, predmet je izuavanja mnogih nauka psihologije, sociologije, politikologije,
matematike, statistike.
Najpoznatiji nain istraivanja javnog mnenja je anketa, koja obuhvata odreeni broj lanova
ije se miljenje utvruje, a koji su prema statistikim principima izabrani kao adekvatni
predstavnici svoje drutvene grupe. Na osnovu dobijenih rezultata artikuliu se zakljuci o
miljenju i stavovima i ostalih, neanketiranih lanova grupe.

HABERMASOV POJAM GRAANSKE JAVNOSTI

Jirgen Habermas, ukazuje na razliite promene strukture koje je javnost pretrpela tokom
istorije, i time je odreuje kao istorijsku kategoriju. Iako su kategorije javnosti i javnog mnenja
svoj potpuni smisao i znaenje dobili u graanskom (liberalnom) drutvu, njeni koreni se javljaju
jo u grkoj, odnosno, rimskoj antici.
Prema Habermasovom miljenju, graanska javnost, koju definie kao sferu privatnih ljudi
okupljenih u publiku, nastaje naporedo sa javljanjem trita, i time je omogudeno da se iz
privatne sfere pojavi graanska javnost.
Graanska javnost nastaje u 18.veku.
Literarna javnost, koja nastaje u klubovima, francuskim salonima (salons) i engleskim kafanama
(coffee-houses), nije jo uvek autohtono graanska, jer se u njoj mogu prepoznati elementi
reprezentativne javnosti dvora i plemidkog drutva. Tu se inteligencija sastajala sa
aristokratijom, ime se javno raspravljanje zapoeto na umetnikim delima, poelo potezati na
ekonomske i politike teme, koje su ostale zatvorene za irok krug publike. Drutvena
konverzacija koja se ostvaruje u okviru literarne javnosti, razvija se u javnu kritiku.
Ambivalencija graanske javnosti proizilazi iz injenice da se graanin kao privatni ovek, nalazi
u dvostrukoj ulozi, posrednika dobara i oveka meu drugim ljudima, odnosno, da je
istvoremeno i bourgeois i homme.
Proces razvoja graanske javnosti Habermas ispituje na primerima zapadnoevropskih zemalja.
U Engleskoj se politiko angaovanje manifestovalo kroz delatnost parlamentarne opozicije i
tampe. U Francuskoj, tek sa revolucijom, javnost se politiki rezonuje u liku parlamentarnih
frakcija i politike dnevne tampe.
Stavovi redakcije zauzimaju mesta agencijskim vestima, dobijajudi oblik slikovitog
predstavljanja, to doprinosi sve slabijoj razlici izmeu injenica (facts) i mate (fiction).
Moderni mediji dejstvuju prodornije nego to je tampa ikad mogla i time se menja i ponaanje
publike.
Savremena masovna kultura, prema Habermasu, je kultura integracije koja asimiluje i reklamu i
propagandu postajudi neka vrsta superparole. Model graanske javnosti koja je konstituisana
na striktnoj odvojenosti privatnog i javnog domena, sada je promenjen, pojavljujudi se u obliku
jedne repolitizovane socijalne sfere, i ne moe se svrstati ni pod jednu ni pod drugu kategoriju.
Kritiki publicitet definitivno je potisnut manipulativnim.
U savremenoj javnosti, prepoznaje se tendecija sve vede pasivizacije publike, suspenzija bilo
kakvog dijaloga, a time i kritike dimenzije javnosti i javnog mnenja. U uzajamnom proimanju
drutva i drave, na scenu stupa birokratski aparat, koji svojom propagandnom delatnodu
javnost stavlja pod upravu vladajudih politikih partija, ijim se delovanjem ne samo kontrolie
javno mnenje, ved se i anestezira dezorjentisana svest publike, ved osujedene u mogudnost
kritikog, tj. politikog rezonovanja.

PUBLIKA
POJAM PUBLIKA
Publika je bila institucionalizovana jo pre dve hiljade godina. Najvanija razlika izmeu
antike i moderne publike je u ta to je prva podrazumevala strogu lokalizaciju u pogledu
vremena i mesta. Antika publika je zauzimala auditorijum, mesto sa kojeg se direktno mogla
posmatrati predstava (zajedniki background,zajedniki doivljaj). Modernu publiku odlikuje,
osim masovnosti, i disperzivnost, individualizam i privatnost.
Sa pojavom tampe (Johan Gutenburg, 1440.) javlja se i fenomen disperzivne italake publike
grupe individuuma koji biraju i percipiraju isti tekst.
Mediji komunikacije (film,radio,TV) omogudavaju stvaranje masovne publike koju odlikuju
anonimnost, zavisnost i pasivnost.

KOMUNIKOLOKA ISTRAIVANJA PUBLIKE

Jensen i Rozengrin su istraivanja publike podelili u 5 kategorija. To su istraivanja koja se bave
efektima,uoptrebom publike,kritikom publike, kulturnim studijama i analizom recepcije.
D.Mek Kvejl razlikuje 3 pristupa istraivanjima publike:
Strukturalna u funkciji marketinga i istraivanja trita.
Bihejvioralna ispituje uticaj medija na decu i mlade, kao i o tetnom uticaju TV-a. Mediji kao
model ubeivanja, uenja ili manipulacije. Uticaj nasilja, prikazan na TV-u, na publiku
(istraivanja obavili Hovland i grupa autora,1949.).
Sociokulturna fokusiraju problem polisemije poruke, u zavisnosti od razliitih socijalnih,
kulturnih kodova, koji determiniu proces njene recepcije i dekodiranja.
Problemi koji su se javili:
1) Upotreba medija kao drutveni problem - tetnost preterane upotrebe medija, pogotovo za
decu nezainteresovanost za klasine forme obrazovanja (uticaj video igrica, PC-a, filmova).
2) Masovna publika i atomizacija - otvaraju se pitanja da li publika odreenog medija ili
programa, treba da bude tretirana kao drutvena grupa ili kao masa izolovanih pojedinaca.
3) Stepen pasivnosti ili aktivnosti publike - zavisi od stepena motivacije, panje, zadovoljstva,
ukljuenosti, kritikog ili kreativnog odgovora itd.

TIPOLOGIJA PUBLIKE
Denis Mek Kvejl razlikuje 4 osnovna tipa publike:
1.DRUTVENA GRUPA KAO PUBLIKA
Za publiku u ovom smislu, karakteristina je interakcija i normativna regulacija. Karakterie je
znaajna socio-kulturna identifikacija i osedanje pripadnosti zajednici. (lokalne publike
odreenih lokalnih televizija, radija ili novina). Relativna homogenost i stabilnost=stalna,verna
publika odreenih novina ili magazina
2.UIVALAKA PUBLIKA
Publiku u ovom smislu, predstavlja agregat rasprenih individua koje nisu meusobno povezane
na nain grupe. Ono to je odreuje kao publiku, jeste izvestan tip ukusa, odnosno lifestyle koji
determinie izbor medija ili izbor sadraja poruke. Drutvo koje se zadovoljava izborom
karakteristinih medija ili sadraja. Nehomogenost=irok spektar razliitih interesovanja
3.MEDIJSKA PUBLIKA
Ovaj tip publike je definisan preko izbora odreene vrste medija (film,TV), pa se u tom smislu
moe govoriti o filmskoj, televizijskoj, radio ili italakoj publici. Internet ili multimedia.
Masovna publika, karakteriu je masovnost, disperzivnost, heterogenost i nepostojanje
interne organizacije ili strukture.
4.PUBLIKA DEFINISANA PREKO KANALA ILI SADRAJA
Publika kao gledaoci, itaoci ili sluaoci jednog TV programa, jednog autora ili jednog tipa knjige
ili novina. Ovde se radi o publici u najstriktnijem smislu rei, bududi da je ovde kanal ili
specifian sadraj, preko koje se definie publika, kao set konzumenata odreenih ili specifinih
medijskih proizvoda. Publika se interpretira kao posledica delovanja medija. Posebnu grupu
ine fanovi, oboavaoci odreenog izvoaa, programa ili autora. Publika shvadena u ovom
smislu, nije pasivna meta za marketinke strategije, ved aktivni i nekontrolisani induktor novih
znaenja.
5.NOVI TIP PUBLIKE
Nova, interaktivna komunikacijska tehnologija, ukazuje na nove varijable koje se mogu koristiti
u izuavanju publike. Pozicionirajudi svakog uesnika kao izvorite informacija, bez obzira da li je
lokalizovan u centru ili na periferiji, mogudno je napraviti shemu, prema kojoj se mogu sagledati
etiri tipa odnosa, i time i etiri nova tipa publike:

centralna
individualna

centralna
ALOKUCIJA
KONSULTACIJA

individualna
REGISTRACIJA
KONVERZACIJA

ALOKUTIVNA PUBLIKA (koncertna, italaka, televizijska itd.) odgovara tradicionalnom

masmedijskom pojmu publike. Uvek je u izvesnom stepenu zavisna od izvora, a karakteriu je
limitirane mogudnosti feedback-a.
KONSULTATIVNA PUBLIKA pojavljuje se onda kada individue mogu da izaberu vreme, a i sadraj
koji preuzimaju od centralnog izvora, te se ne moe govoriti ovde o publici u tradicionalnom
smislu rei. U ovom smislu, publika se pojavljuje kao aktivni pretraiva sadraja (searcher) i
karakteristina je za nove medije kao to su Internet, CD-ROM itd.
KONVERZACIONA PUBLIKA javlja se u takvom komunikativnom odnosu u kojem i poiljalac i
primalac kontroliu protok informacija. Daskanje na internetu predstavlja kljuni model ovako
formirane publike.
REGISTROVANA PUBLIKA, takav je sluaj sa telefoniranjem ili sa upotrebom interneta, gde se
svaka poseta odreenom sajtu moe registrovati.
Denis Mek Kvejl, polazedi od tri alternativna modela komunikativnih odnosa, transmisionog,
ekspresivnog i ritualnog, kao i od modela panje, izlae jo jednu tipologiju publike koju
artikulie preko pojmova kognitivnih procesa, normativnog izvravanja i poklanjanja panje.
PUBLIKA KAO META:
U transmisionom modelu, proces komunikacije se razume prevashodno kao slanje signala ili
poruke kroz vreme kako bi se primalac kontrolisao ili na njega uticalo. Primalac, tj.publika,
pojavljuje se u funkciji mete ili odredita za svrhoviti transfer informacija. Ovaj model ukljuuje
sve oblike obrazovanja kao i javnih kampanja ili marketinkih akcija.
PUBLIKA KAO UESNIK:
U skladu sa ritualnim ili ekspresivnim modelom, komunikacija je definisana u terminima
deljenja i uestvovanja, povedavajudi zajednitvo izmeu poiljaoca i primaoca, tj. komunikacija
nije instrumentalna ili utilitarna, a stav uesnika (publike) otvoren je i nalik igri.
PUBLIKA KAO POSMATRA:
U ovom modelu masovne komunikacije, jedino to je za oglaivae vano jeste panja publike.
Slavne linosti koje uestvuju u odreenim marketinkim kampanjama su zapravo jedine koje
profitiraju od ove usmerenosti publike.

TIPOVI MEDIJA I PUBLIKA

Publika se moe razvrstati prema tipu medija, pa tako npr., za KNJIGU kao medijum,
karakteristina su dva tipa publike: italaka i publika koja kupuje knjige i formira tzv.trite
knjiga.
Publike NOVINA ili PERIODIKE, prema Mek Kvejlu, sadri najmanje etiri kategorije:
1) POTENCIJALNA ILI TOTALNA italaka publika koju karakterie sposobnost za itanje ili
navika itanja.
2) KUPCI novina ili asopisa, a njihov broj se meri brojem prodatih primeraka.
3) Publika JEDNE RUBRIKE ili publikacije, i broj ovih italaca je po pravilu, vedi od broja
prodatih primeraka (zainteresovanost posebnih rubrika razliitih generacija u porodici).
4) TEMATSKA novinska publika, kao to je npr., publika sportske ili kulturne strane.
FILMSKA publika, pre se mogla meriti brojem prodatih karata, danas je teko utvrditi, s
pojavom filmskih TV kanala, CD-a, mada se i danas uspeh filma meri prevashodno posetama
bioskopskim projekcijama.
MUZIKA publika, prema broju prodatih audio-jedinica, slina je merenju filmske, s tim to se
muzika publika formira i perzistira i na ivim izvoenjima.
RADIO I TV publika su vrlo bliske po strukturi, spadaju svakako u najbrojniju publiku.
AKTIVNOST PUBLIKE:
1) SELEKTIVNOST (izbor medija ili programa, koridenje daljinskog upravljaa ili odnos
prema iskljuivanju i ukljuivanju prijemnika)
2) UTILITARIZAM (upotreba medija u cilju zadovoljenja potreba, npr., za informacijom,
zabavom itd.)
3) INTENCIONALNOST (svesno i namerno koridenje medija u cilju uvedanja znanja ili
proirivanja iskustva)
4) OTPOR UTICAJA (model ponaanja publike koji podrazumeva izvesnu kritiku distancu
prema samom mediju, ili prema odreenom sadraju)
5) UKLJUENOST (upotreba medija kao kontrolora raspoloenja ili opsesivno
komentarisanje programa, odnosno, sadraja)

RELACIJA KOMUNIKATOR-PUBLIKA
Kategorije kontrole, odnosno, manipulacije celokupnom komunikativnom situacijom,
predstavlja tematski okvir ovog tipa istraivanja, koja su sproveli Mid i Kuli.
Odnos mediji-publika, iz perspektive publike, artikulie se kao afektivna usmerenost, koja je
determinisana parasocijalnim relacijama, pod kojima se podrazumevaju, stepen interakcije sa
omiljenom TV linodu, oboavalaka predanost, kao i stav distance ili averzivni odnos prema
liku, programu ili samom mediju.
Odnos publike prema medijima, moe se javiti i u formi racionalnog konzumiranja,
karakteristinog za obrazovanije slojeve drutva.

TEORIJE MEDIJA
AURATINOST I TEHNIKA REPRODUKCIJA.
TEORIJA MEDIJA V.BENJAMINA
ADORNOVA I HORKHAJMEROVA KRITIKA INDUSTRIJE SVESTI
MAKLUANOV POJAM MEDIJA I DRUTVENOG OPTENJA
ENCESBERGOVA TEORIJA MEDIJA

KOMUNIKACIJA I MANIPULACIJA
PROPAGANDA, INDOKTRINACIJA, MANIPULACIJA
POJAM REKLAME
SVRHA I FUNKCIJA REKLAME
FUNKCIJE ZNAKOVNIH SISTEMA U REKLAMI
REKLAMA I INTENCIONALNOST ZNAENJA
DEJSTVA REKLAME I NJIHOVO MERENJE
REKLAMA KAO DRUTVENO OPTILO
SLOGAN
PAKARDOV POJAM SKRIVENIH UBEIVAA
APSOLUTNA ILI NIKAKVA REKLAMA

CENZURA I KOMUNIKACIJA
POJAM CENZURA
KONTROLA I/ILI ZABRANA
MODALITETI CENZURE
TIPOVI CENZURE U KOMUNIKACIJSKOJ RAVNI
PREVENTIVNA, NAKNADNA I AUTOCENZURA

10

KOMUNIKACIJA I NOVI MEDIJI

Cyberspace (kiber-univerzum), re koja je u svakodnevnu upotrebu ula kao kovanica iz
nauno-fantastinog romana Neuromancer W.Gibssona, iz 1984.godine. Prema Gibsonovom
odreenju, kiber-univerzum je zapravo vetaki stvorena sredina, virtuelna realnost koju su
kreirali kompjuteri.
Internet je nova komunikacijska tehnologija, hibridni medij koji kombinuje aspekte tampe,
telefona, oglasne table, privatnih pisama, radija, televizije.
Mogudnosti interneta su ogromne, a najpoznatije su:
Elektronska pota (e-mail) omogudava razmenu pote i informacija sa milionima korisnika
irom sveta.
Svetom rairena mrea (World Wide Web, WWW) predstavlja multimedijske i hipertekstom
povezane baze podataka. Web kombinuje tekst, sliku, zvuk i animaciju. Softver koji se koristi za
kretanje po Webu, zove se ita (browser).
Pribavljanje informacija mnogi raunari imaju datoteke sa informacijama kojima je pristup
slobodan.
Oglasne table (Usenet)- sistem Usente je ogromna raspodeljena i neposredno dostupna
oglasna tabla kojom dnevno protie oko sedamsto miliona slova, u porukama razaslatim iz
preko 12000 razliitih tematskih grupa.
Igre i askanje MUD (Multi-user Dungeon), igrica; Internet Relay Chat (Internetovo tafetno
daskanje - IRC), npr. MIRC.
Novije studije ukazuju na neverovatnih 320 miliona strana na WWW.
Za razliku od televizije koja emituje svoje poruke pasivnoj i izolovanoj publici, Internet
podrazumeva interakciju, i u direktnoj je zavisnoti od korisnika. U Internetu vide svojevrsnu
renesansu slobodnog govora. Kiber-univerzum je specifina i otvorena sfera komunikacije i
masovnog necenzurisanog optenja. Internet zajednica hroninog komuniciranja (psiholoki
prostor).
Kompjuterski posredovana komunikacija (Computer-Mediated-Communication,CMC),
podrazumeva tehnoloki strukturisan univerzum, ali i prostor jedinstvenog psihikog iskustva, u
kojem sem ogu registrovati fenomeni redukovanog ili izmenjenog polja ulnosti, problem
identiteta ili fleksibilnosti, kao i problem anonimnosti. CMC ukazuje na proces izjednaavanja
socijalnog statusa, sposobnosti ostvarivanja brojnih kontakata i veza.. Kiber-univerzum, sa
kategorijom anonimnosti u svom sreditu, upuduje na znaajan problem otkrivenog ili
prikrivenog identiteta korisnika.

PARALELNI PRISTUPI CYBERSPACE-U

Jedna specifina teorija komunikacije, koja u sredite svojih istraivanja stavlja drutveno
znaenje kategorije jastva (Self) i projekcije drutvenih promena koje se manifestuju u okviru
promenjenog Selfa, uslovljene Internet komunikacijom.
Osnovno pitanje ovako intorniranih studija odnosi se na pojavu novih struktura interakcije i
11

reorganizacije socijalnih ogranienja, koje se mogu manifestovati u novim komunikacijskim

medijima, a time i komunikaciji uopte.
Teorije govora razmatraju fenomen interakcije isto kao tehnologiju, kao socijalni artefakt,
pokazujudi vie interesovanja za relacije izmeu novih modela ponaanja indukovanih kiberuniverzumom i stvarnog drutvenog okruenja.
Ovaj pristup ukazuje na inherentne socijalne procese koji se pomaljaju u samom govoru kao
temelju na kojem se ostvaruje interpersonalno razumevanje i artikulacija drutvenih ciljeva
kiber-komunikacije.
Sutinski problem sa kojim se suoavaju teorije kiber-komunikacije, sadran je u injenici da nije
izgraen teorijski instrumentarijum (koji bi razlikovao ovu teoriju od postojedih kulturolokih ili
antropolokih studija). S druge strane, psiholoke teorije komunikacije fokusiraju panju na
problem individualnog doivljaja, dok socioloke, za predmet imaju problem kolektiviteta, a bez
drutvene teorije i jasno artikulisanih metoda istraivanja, Internet verovatno postaje
interpretiran kao nestvaran, fantastian svet, daleko od praktikog, efikasng i socijalnog
utemeljenog okruenja.

PROBLEM IDENTITETA
Granica izmeu stvarnog i virtuelnog, animiranog i neanimiranog, jedinstvenog i
multiplikovanog selfa.
Internet prua mogudnost korisnicima da budu ono to su oduvek eleli, da preko kiberuniverzuma vizuelizuju i iskuse fantazme alternativnog identiteta, ime se odbacuje pojam
limitiranog selfa.
Postoji socijalno definisana razlika izmeu stvarnog predstavljanja i prezentacija identiteta koje
se mogu pojaviti na Internetu. U okviru kiber-komunikacije moe se izgraivati persona i
namerno stimulirati odreena komunikativna situacija, kao i motivacioni sistem koji je
uslovljava.
Uravo zato to Internet omogudava u potpunosti anonimnu komunikaciju, mnogi ljudi se
odluuju da uestvuju u njoj u svojim anonimnim, a to znai i marginalizovanim ulogama, to sa
svoje strane predstavlja primat fantazija nad motivacijom za stvarnim socijalnim kontaktom.

INTERNET I PROBLEM RAZGRANIENJA

Internet se moe posmatrati i kao novi domen drutvenosti, u kome nisu pretpostavljene
konvencije fizike realnosti. Time bi se ukazalo na ludike kvalitete, kvalitete koji u velikoj meri
predstavljaju okosnicu formiranja i/ili pomeranja granica smisla, i to u 3 kategorije:
1) Drutveno/tehniko:
Tehnologija, odnosno, novi elektronski mediji najdirektnije uestvuju u promeni
fizionomije kulture. Tehnologija je shvadena kao svojevrstan produetak ljudskog mozga,
te se kompjuterska tehnologija razume i doivljava kao objekt na granici izmeu Ja i Neja.

12

2) Realno/virtuelno:
Internet moda izgleda kao virtuelna realnost, bududi da poseduje specifinu specijalnu
realnost. Da li ivimo ivote na ekranu ili u ekranu.
3) Javno/privatno:
Internet je u pravom smislu rei privatni domen, produetak individualne svesti i
osobina, toliko privatan i anoniman, da drutveni identitet gotovo gubi svaku vezu sa
postojedim fizikim atributima. S druge strane, Internet je javni prostor, a upravo iluzija
privatnosti ukazuje na problem granica meu ovim sferama.
Klju za prelamanje identiteta, a ovde se prevashodno misli na model komunikacije koji se
ostvaruje u okviru MUD-a, predstavlja anonimnost. A sredstva kojima se postie
umnoavanje identiteta su anonimnost i nelociranost.
Privatnost komunikacije na Internetu je samo delimina, svako moe biti pijun svakoga.
Drugim reima, bez obzira na injenicu da se kiber-univerzum pojavljuje kao
samoorganizovani sistem, on zavisi od realne infrastrukture, pa time i od realnih odnosa
modi.
Meutim, Internet omogudava nove modele interpersonalne komunikacije, koja
obezbeuje artikulaciju i realizaciju potrebe za stvarnim kontaktom sa drugom osobom.

HOME PAGE
Predstvalja svojevrsnu formu oglaavanja na Internetu.
To je svojevrsni curriculum vitae koji je neretko obogaden specifinim, duhovitim, kreativnim,
inventivnim, a esto i umetnikim reenjima (tu se prezentuje ono to ljudi misle da je vano da
se zna o njima).
Home page, iako nudi sliku osobe i brojne podatke o njenom identitetu, ne prua zapravo
nikakvu mogudnost stvarnog kontakta, kao to je sluaj sa E-mailom ili sa priaonicama. Jedna
od najzanimljivijih fenomena koji je inkorporiran u samu strukturu home pages, jeste tanana
granica izmeu javnog i privatnog, linog i profesionalnog, koja se vidi najpre u nainu na koji su
kreirani linkovi, kao i u sadrajima koji su u njima prezentirani.

CYBERSPACE I PROBLEM SMISLA

. Bodrijar, smatra da informacija neposredno razara ili neutralie smisao i znaenje. Gubljenje
smisla je direktno povezano sa rastvarajudim, odvradajudim dejstvom informacije, medija i
masmedija, to se protivi uvraenom shvatanju da se socijalizacija moe meriti stepenom
izloenosti medijskim porukama.
Ali umesto da proizvodi smisao, informacija guta svoje sopstvene sadraje, kao i samu
komunikaciju, i to iz dva razloga:
1) Umesto da ostvaruje komunikaciju, informacija se iscrpljuje u insceniranju komunikacije.
Umesto da proizvodi smisao, ona se iscrpljuje u insceniranju smisla.
13

2) Drutveno, posredstvom informacije, postaje neka vrsta neobaveznosti, koja moe

dovesti do totalne entropije. Mediji nisu instrumenti socijalizacije, ved naprotiv,
impolozije drutvenog u masama. to znai da ne postoji vie posrednika instanca
izmeu jedne i druge stvarnosti, izmeu jednog i drugog stanja stvarnog, to zapravo
predstavlja znaenje implozije.
Kompjuterski-posredovana-komunikacija (CMC) u osnovi je socijalni fenomen, bududi da je
(nova) drutvena stvarnost koja se stvara kroz interakcije uesnika, zasnovana na jeziku i
izvorima informacija, podesnim za artikulaciju poruka koje su svrhovite.

14