JEZIKA ISPITIVANJA DO XIX

VEKA
UVODNE NAPOMENE I ANTIKA GRKA
kole i pravci u lingvistici

Poeci lingvistike

Interesovanje za jezike probleme javlja se

od najstarijih istorijskih vremena kod mnogih
kulturno razvijenih naroda (pre oko 2500
godina).
U sredinama gde je religija igrala veliku
drutvenu ulogu javlja se tenja za
poznavanjem jezika kulta
U antikoj Grkoj jezika ispitivanja su se
ukljuila u skalu filozofske problematike

Poeci lingvistike

Epoha centralizacije vlasti pred kraj feudalne

epohe dovodi do rada na normativnoj
gramatici
Sve to je raeno do poetka XIX veka nije
predstavljalo organizovanu naunu disciplinu
Fragmetarni karakter ispoljenih intereosvanja
Svaki narod je svoj jezik smatao uzorjezikom

Jezika ispitivanja u antikoj

Grkoj
Antiki Grci su bili prvi jeziki teoretiari u
svetu
The ancient Greeks had the gift of wondering at
things other people take for grated.
(Bloomfield 1935: 4)

Osnivai principa klasine evropske gramatike

Ispitivanje jezika proizilo iz filozofskog

interesovanja

Jezika ispitivanja u antikoj

Grkoj

Trudili su se da sagledaju:

Poreklo jezika

Odnos glasovne strukture i znaenja

Mogunost primene logikih principa u

razjanjavanju sutine gramatikih normi

Jezika ispitivanja u antikoj

Grkoj

Stoici:

Prvi koji su obraali panju na unutranju

strukturu jezika, na prvom mestu grkog.
Zasluni
za
izdvajanje
lingvistikih
interesovanja kao posebnog subjekta u okviru
filozofije.
Iako su bili prvi koji su na neki nain
prepoznali lingvistiku kao posebnu disciplinu,
njihova uenja nisu preneta na naredne
generacije.

Naturalizam i konvencionalizam

Diskusija o odnosu glasovne strukture jezika i

odgovarajueg znaenja

Zaetnik diskusije Protagora (480-410) ili

Pitagora (572- 497)

Glas i znaenje


Kiki and moumou: kada ujemo ove dve

rei, koja slika odgovara kojoj rei?

Analogisti

Jezik je prirodni dar a ne plod ljudske

konvencije
Jezik je pravilan i logian
Forsirali su etimoloka ispitivanja
Heraklit (oko 500 pre n. e.) isticao identinost
razuma u celini sa celinom jezike strukture

Anomalisti

Jezik otelovljuje sporazum postignut meu

ljudima
Ukazivali na nepravilnosti na planu jezikih
odnosa
Demokrit (460-360) izjasnio se protiv hipoteze
o boanskom poreklu jezika
Aristotel: Jezik postoji po sporazumu, jer
nikakva imena ne nastaju prirodnim putem.

Platon

Kloni se obeju krajnosti

On obrauje ovu temu u svom delu Kratil, u
vidu rasprave izmeu Kratila (pristalice
Heraklita), Hermogena (predstavnika
anomalista) i filozofa Sokrata (zastupa
kompromisna gledita i reprezentuje Platonov
stav).
Re je materijalni oblik ideje, a u ideji lei
poetak saznanja o svetu
Prvi pravi razliku izmeu imenica i glagola

Aristotel

Utemeljiva klasine evropske gramatike

Teorija o podeli rei na vrste:

Imenice (onoma) i glagoli (rema)

Sve ostale rei (sindesmoj)

Reenica ima samostalan smisao, ali i svaki

njen konstituent takoe neto znai za sebe

Grci i jezika problematika

Filozofi u antikoj Grkoj nisu slutili

kompleksnost jezike problematike

Smatrali da je u njihovom jeziku najbolje

oformljena ljudska misao

Sva teoretisanja o jeziku mogu se izvoditi

iskljuivo na bazi grkih lingvistikih fakata

Grci i jezika problematika

Antiki Grci udarili temelje filolokim studijama

Najpoznatiji filolog bio je Aristarh (216 144 )

Aleksandrijska kola

Centar za jezika ispitivanja u Aleksandriji

(aktivan ve u III i II veku p. n. e.)
Gramatika postaje samostalan disciplina sa
razgranatom specijalizacijom
Leksikografi

Glosatori

Retori

Skolijasti

Aleksandrijska kola

Nisu dali nieg naroito novog jezikoj teoriji

Bili su naklonjeni normiranju jezikih fakata
Sastavili su uvenu deskriptivnu gramatiku
grkog jezika
Dionizije Traanin autor prve sauvane
gramatike gramatike tehne (II vek pre nove
ere)

Aleksandrijska kola

Apolonije Diskol (II vek pre nove ere)

radio na deskriptivnoj gramatici

Prvi se ozbiljnije bavio sintaksom

Herodijan (Diskolosov sin) se bavio:

Istorijom jezika

prozodijom