Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnikih nauka, odsek Elektrotehnika

VETRENJAA MALE SNAGE

Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije

Mentor:
Prof. dr Neda Pekari-Na

Studenti:
Broj indeksa:
Despotovi ivadin
12476
Miji uro
12504
Koprivica Zoran
12507
Mudri Dragan
12435
Novi Sad, Maj 2008

SADRAJ
1. Uvod...............................................................................................................................................3
2. Delovi vetrenjae............................................................................................................................5
3. Mehaniki delovi vetrenjae...........................................................................................................6
3.1. Elisa.........................................................................................................................................6
3.2. Prenos......................................................................................................................................7
3.3. Postolje....................................................................................................................................8
4. Elektrini delovi vetrenjae............................................................................................................9
4.1. Impulsni dava pobude...........................................................................................................9
4.2. Pretvara 12-220V, 500W.....................................................................................................10
4.3. Kontrolna tabla .....................................................................................................................11
5. Grafik zavisnosti napona alternatora od broja obrtaja..................................................................12
6. Literatura......................................................................................................................................13
7. Saradnici.......................................................................................................................................13

UVOD
Kada smo uli za elektrijadu i za takmienje radova,razmiljali smo u mnogo razliitih
pravaca. Mnoge projekte smo uzeli u obzir ali samo jedan se isticao ispred svih,a to je vetrenjaa
male snage. Zato? Kada smo realno sagledali finansijske, fizike i vremenske okolnosti uvideli
smo da je ovo najpraktinije i najpovoljnije. Razmatrali smo izmedju projekata S.O.S. Pukica,
male hidroelektrane, solarnih panela i raznih radio-amaterskih radova. S.O.S. Pukice su delovale
suvie jednostavne a mala hidroelektrana prilino nepristupana i nepraktina,jer se ograniava
njihova upotreba samo na predele sa vodopadima ili brzim rekama. to se tie solarnih panela,
budet nam nije dozvoljavao, a sa radio-amaterskim projektom bi se ograniili samo na
elektroniku,a to nije ono to smo mi zamislili.Tako, kada smo sagledali sve injenice, uvideli smo
da su nam se svi zahtevi i uslovi jedino ispunili u projektu vetrenjae. Kompleksnost samog
projekta nam je delovala sasvim odgovarajua za ovo takmienje a takoe je i jedan od naih
glavnih pristupa problematici odabira projekta korienje alternativnih vrsta izvora energije, jer je
injenica da su nam potrebni novi izvori energije.
U istoriji, ljudi su pomou vetrenjae vadili vodu iz bunara, provetravali zatvorene prostore,
kao to su zatvori, mleli itarice, itd. Interesantno je da je jedna bolest koja je vladala u zatvoru
eliminisana pomou vetrenjae. Uoeno je da je u zatvoru slaba ventilacija vazduha, pa je virus
vladao u prostorijama, postavljanjem vetrenjae na krov koja je upumpavala ist vazduh u elije
zatvora virus je rasteran a bolest uklonjena. Svako ko je gledao vestern filmove mogao je da vidi
vetrenjae koje su pumpale vodu iz bunara. Poslednjih godina se ta energija vetra pretvara u
elektrinu energiju. O nainu na koji se to postie bie posle rei.
Glavna prednost vetrenjae je ta, da moe da se postavi gde got ima vetra, tu takoe spada
da se mogu postaviti na svim ne iskorienim zemljitima, gde je zemlja ne plodna( primer: Izmeu
Zrenjanina i Novog Sada postoje veliki panjici gde je zemlja ne plodna). Druga, ne manje vana
prednost, je da ne remeti ivotnu sredinu, hou rei da one ne remete kretanje ivotinjskog sveta
kao hidroelektrane i ne zauzima mnogo prestora( na zemlji).
Mane vetrenjaa su zvukovi koje one proizvode, to su konstantni utajui zvukovi, koji
smetaju naem sluhu. Mana moda moe biti i njena veliina ako se postavi blizu nekog aerodroma,
jer vetrenjae od par MW-i koje imaju elise prenika do 90 m mogu da smetaju vazdunom
saobraaju.
Po naem miljenju najbolji izvori elktrine energije su solarni paneli, mada oni nisu mnogo
primenljivi. Izvor koji oni koriste, a to su sunevi zraci, zavisi od mnogo drugih uslova, nego kod
pomenutih drugih izvora.

Vetrenjaa koriena za mlevenje itarica

Vetrenjae velike snage postavljene na moru

Vetrenjaa koriena za pumpanje vode

Vetrenjae velike snage na kopnu

DELOVI VETRENJAE
U ovom delu emo ukratko objasniti princip rada nae vetrenjae i njene delove. Generalna
podela delova vetrenjae je na mehaniki i elektrini deo. U mehaniki deo spada elise, postolje i
prenos.
Verenjaa, kao sto je ve reeno, pretvara energiju vetra u elektrinu energiju. Elisa pod
pritiskom vetra se okree odreenim obrtnim momentom, taj obrtni moment se preko multiplikatora
prenosi do generatora, u naem sluaju alternatora, koji on pretvara u elektrinu energiju. Poto je
korien alternator kome je potrebna pobuda, morali smo staviti tkz. Impulsni dava pobude koji
impulsno proputa struju na alternator. Nakon impulsnog davaa pobude dolazi akumulator. Kada
nebi bilo njega napon bi se menjao srazmerno sa brzinom vetra, ovako potroa ima konstantno
12V. Pretvara DC-AC 12-220 dolazi nakon akumulatora, ovo je stavljeno da se mogu prikljuiti
kuni aparati.

Slika prikazuje neke delove, ovo je slika neke druge vetrenjae

MEHANIKI DELOVI VETRENJAE

ELISA
Elisu ine kraci i disk.
Kraci se mogu praviti od raznih materijala, drveta, plastike, ugljeninih vlakana itd. Bilo od
ega da su pravljeni svi kraci imaju aerodinamiki oblik, tj. oblik avionskog krila, jer time na
konveksnoj strani se stvara sila uzgona. Nama najpovoljnije je bilo da krake pravimo od PVC cevi.
Isecanjem cevi na dvanaest krakova dobili smo krakove koji ve imaju zakrivljeni oblik, kao
konkavno-koveksno soivo, samo je trebalo jo sa jedne strane brusiti da bi se dobio aerodinamiki
oblik. Duina krakova je 1 m.

Bruenje kraka do aerodinamikog oblika

Izbor broja krakova, najvie zavisi od generatora, jer, u nasem sluaju, to je vei broj krakova vea
je snaga elise koja je potrebna da savlada otpor generatora. Jo jedan plus elise sa vie krakova je
taj to kad ima vie krakova vea joj je masa, samim tim je vei i moment inercije. To je pozitivno u
predelima gde vetar varira, pa ako na trenutak vetar oslabi broj obrtaja e se sporije smanjivati,
nego kod lakih elisa, a time e i napon biti stabilniji.

Izgled elise sa 6 krakova

Izgled elise sa 12 krakova

Disk je napravljen od metala prenika 210 mm na kome se nalaze 12 simetrinih rupa za

krake u sluaju slabog vetra, ili, ukoliko je vetar jai rupe su centrirane tako da je elisa uvek
balansirana,pa se moe stavljati i manje(2,3,4,6 ili svih 12).

Disk sa svih 12 krakova

PRENOS
Prenos se sastoji od dve aluminijumske remenice,od kojih je jedna dvostepena.Elisa je sa
prvom remenicom povezana direktno osovinom koja se nalazi na samopodesivim duplim kuglinim
leajevima. Dalje je ona povezana klinastim kaiem irine 10 mm sa 1. stepenom dvostepene
remenice, koji je prenika 50 mm. Drugi deo dvostepene remenice, prenika 250 mm, je kaiem
povezan sa alternatorom ija je remenica preika 50 mm. Ovakvim prenosom dobija se odnos 1:25
(npr. Ako je na ulazu 20 obrtaja - elisa - na izlazu se dobija 500 obrtaja - alternator).

Slika prikazuje ceo prenos

7

POSTOLJE
Postolje je bitan deo vetrenjae, od njega zavisi stabilnost celog sistema. Zavisno od
mesta postavljanja i od jaine vetra potolja mogu biti visoka od 5-6 metara pa do preko 100.
Postolja za velike vetrenjae se rade u obliku stuba i rade se od vrstih materijala. Za manje
vetrenjae se obino postolje pravi od metala, i to u obliku neke piramide, kao bandere, ili se pravi
od metalnih cevi,u obliku stuba.
Nae postolje je u obliku piramide koja za osnovicu ima jednakostranini trougao.
Konstrukcija je montana, visine 1,7 m i na vrhu su ugraeni drai za osovine prenosa i dra
elise. Ivice postolja su izraene od etvrtastih cevi 40x40 mm.

Izgled postolja

ELEKTRINI DELOVI VETRENJAE

Elektrini deo vetrenjae se sastoji od Impulsnog davaa pobude, pretvaraa DC-AC 12-220,
500W, pokaziva ispravnosti akumulatora i kontrolne table.
IMPULSNI DAVA POBUDE
Kao generator je korien alternator, marke BOSCH 12V/55A, sa samopobudom. Da bi
alternator poeo da puni na njega treba da se dovede pobuda koja iznosi od 0.5 do 2A. Kada bi non
stop bilo vetra to i ne bi bio problem, cela ema bi se reila sa tranzistorom i relejom. Pobuda bi
tekla sve dok alternator ne pone da puni, struja punjenja bi prekinula pobudu i tako bi se
ponavljalo. Problem se javlja ta ako nema vetra a pobuda je ukljuena? Kada ne bi bilo vetra
pobuda bi bila ukljuena jer ne bi imalo ta da je prekine i akumulator bi se brzo ispraznio. Da bi
smanjilo pranjenje akumulatora potrebna je ema koja bi pobudu povremeno ukljuivala, kada
nema vetra ukljuivanje e se ponavljati sve dok struja sa alternatora to ne prekine tj. dok vetar ne
pone da duva. To je upravo reio Vlatko Cvitkovi. Njegova ema ukljuuje pobudu na svaki 1.5
min. i dri ukljuenu 2.5 sec. time se pranjenje akumulatora smanjilo 36 puta.

ema impulsnog davaa pobude

Oznake A,,B,C i D predstavljaju vezu sa alternatorom i akumulatorom.

ema veze

PRETVARA 12-220V (500 W)

Da bi na vetrenjau mogli da se prikljue kuni aparati, potreban nam je pretvara
koji e 12V sa akumulatora pretvoriti na naizmenini napon od 220V.

ema pretvaraa

ema ploice

10

KONTROLNA TABLA
Na kontrolnoj tabli se nalaze analogni ampermetar (opsega 0-60A) i voltmetar (opsega 0-60V),
prekida i osigura. Ampermetar i voltmetar mere struju i napon na izlazu iz alternatora,dok su
prekida i osigura standardna oprema svakog elektrinog ormana.

Analogni ampermetar i voltmetar

Elektrini orman

11

Grafik zavisnosti napona alternatora od broja

obrtaja
20

U [V]

15
10
5
0
0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

Broj obrtaja [ob/min]

12

LITERATURA
1.
2.
3.
4.

Internet stranica www.elitesecurity.org

Internet stranica www.e-vozila.com
Internet stranica www.alldatasheet.com
Osnovi Elektrotehnike za studente neelektrotehnikih fakulteta,autor Dr Miroslav Pra

SARADNICI
Prof. dr Neda Pekari-Na
Prof. Marjan Urekar
Prof. dr Zoran Mitrovi
Predrag Mudri
Radosav Despotovi
Dragana Despotovi
Milenko Koprivica
Jovan Miji
Iva Koji

13