Don Perkins

Psihonavigacija
Putovanje due

Tehnike za putovanje kroz vreme i prostor

ESOTHERlA

Naslov originala:
John Perkins, PSYHONAVIGATION
Copyright za Srbiju i Crnu Goru: IP "ESOTHERIA" Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja
za Srbiju i Crnu Goru zadrava izdava.
Izdava:
IP ESOTHERIA, Beograd
Marala Birjuzova 13a
Tel:011/3285-949; 631-820
web: www.esot heria.com
c-mail: esother@EUnet.yu
Glavni urednik:
Vladimir Madi
Art direktor i direktor produkcije:
Bojana Gnjatovi
Lektura i korektura:
Viktor trbac
Kompjuterski slog:
Mirjana Arsenovih Daci
Dizajn korica;
Ivana Flegar
tampa:
Jovan Anti, Beograd
Tel.: 011/2509-364
Prvo izdanje
Beograd, 2005.
Tira: 1000
ISBN 86-7348-154-6

SADRAJ

PREDGOVOR ...
PUT ZA EL MILAGRO ....
LOVCI NA GLAVE I BOG - JAGUAR AMAZONA .
DON KIPE, INKE I PUTOVANJE KON TIKIJA ......
LJUDI-PTICE S ANDA ...
BUGIJI: PUTOVANJA DUE MEU GUSARIMA .....
PI1NA: ISTRAIVANJE TEORIJE ...
TESNACI JUKATANA ...
KROV SVETA .....
ALFA ....
POZITIVNI VODII ....
MANOLOV MESEC ....

4
6
12
23
32
42
61
69
81
85
94
99

PREDGOVOR
Moja petogodinja kerka Desika i ja, drei se za ruke stajali smo i gledali
odozgo elektrinu centralu i hidroponik 1. Iza nas se dizalo brdo otpadnog uglja to
je godinama predstavljalo opasnost za okolinu i ljude te zajednice u severnoj
Pensilvaniji. Sada e biti pretvoreno u elektrinu struju za lokalnu potronju i
grejanje za uzgoj paradajza; pepeo e se iskoristiti za ispunjavanje i obnovu starih i
uskih rudnikih jama. Novim tehnolokim postupcima paljenje otpada nee
izazivati kisele kie: u stvari, ta centrala e, za razliku od prethodnih, u znatnoj
meri smanjiti zagaenost vazduha.
Desika je tri puta stisnula moju ruku, to je bila naa ifra za "volim te".
Uzvratio sam sa etiri stiska "i ja tebe volim." Noi bez sna, osam-desetosatna
radna nedelja i beskrajni dani van kue sada su se, ini mi se, napokon isplatili.
Razotkrio sam se pokuavajui da dokaem da se riskantni projekat koji je od
koristi itavoj okolini moe finansirali iz uobiajenih privatnih izvora. Centrala
vredna 53.381.000 dolara koju smo sada gledali tamo dole, bila je dokaz da je to
mogue. To je bio moj poklon generaciji kojoj pripada Desika. Takoe, to je bio
dokaz delovanja psihonavigacije.
Pre dvadeset godina, 1968. godine, profesor u poslovnoj koli rekao je mom
razredu: "Teorija ponude i potranje ne funkcionie tamo gde se radi o prirodnoj
sredini. Na alost, mi u tehnoloki naprednim drutvima netano pretpostavljamo
da je dareljivost prirode beskrajna. Dopustite mi jedno predvianje: opstanak
ivota kakvog mi poznajemo, zavisie od odluka koje e donositi vaa generacija."
Zastao je. "Molim vas, uzmite u obzir prirodu kada se budete peli lestvicama
amerikih korporacija. "Priao je tabli i nacrtao klasine krivulje ponude i
potranje. "Predlaem vam prouavanje tehnoloki nerazvijenih, primitivnih
drutava, gde teorija ponude i potranje stvarno neto znai."
__________
l

Sistem gajenja kulturnih biljaka u zatienom prostoru (staklenik) ili na otvorenom polju
(prim. prev.)
4

Dva meseca posle tog saveta, krenuo sam na reku Amazon i prvi put se
susreo sa psihonavigacijom. Nisam mogao ni da zamislim kakav dugotrajni efekat
e na mene imati to iskustvo. Psihonavigacija je bila neto vie od znatielje, a ja
sam bio usamljen, poprilino egocentrian mladi i mnogo vie me je zanimala
uloga dobrovoljca Mirovnog korpusa u malom selu u dungli nego zatita okoline.
Stranice koje slede, delimino su pria mog linog istraivakog puta i
naina na koji sam na kraju poeo da koristim psihonavigaciju. Osim toga. one
ine pozadinu teorije zalo psihonavigacija deluje i kako je koriste ljudi iz raznih
podruja ivota: lekari, naunici, poslovni ljudi, politiari i umetnici - isto tako i
mistici s planina i amani iz dungle. Nadam se da e ova knjiga inspirisati druge
ljude da poslanu psihonavigatori i posluiti podsticanju opirnijeg istraivanja tog
podruja i da e mnogo koristiti sadanjim i buduim generacijama.
Oseam se odgovornim da kaem i neto o autentinosti: premda su ljudi i
dogaaji stvarni, u nekim sluajevima sam promenio imena i detalje zbog
anonimnosti; razgovori su reprodukovani toliko verno koliko mi je pamenje to
dopustilo.
Predvianje mog profesora ekonomije se obistinilo. Opstanak ivota kakvog
poznajemo, zavisi od odluka koje mi upravo sada donosimo. To postaje svake
godine sve kritinije. Kako ivimo i ta biramo na tritu i kod kue, deluje na ovu
planetu na nain koji tek sada poinjemo da shvatamo.
Psihonavigacija moe da pobolja nau sposobnost da donosimo mudre
odluke. Ona moe da pomogne svakom od nas da razvije kreativna reenja
individualnih i kolektivnih problema s kojima se suoavamo. A najbolje od svega moe da nam omogui pristup u nove svetove uvida i razumevanja kako bismo
ispunili svoje obveze zatitnika Zemlje.
Moda ete poeleti da pokuate s psihonavigacijom i pre nego to zavrite s
itanjem ove knjige. Nadam se da je tako. Kada to jednom uinite, verovatno e
ona postati deo vaeg ivota jer je to, sasvim sigurno, izuzetno iskustvo.

PUT ZA EL MILAGRO
"ini mi se da neemo videti nijednu smanjenu glavu", rekao je Rej, moj ef
iz mirovnog korpusa, borei se s volanom kako bi dip proveo kroz jo jedan otar
zavoj visokih Anda Ekvadora. Rej je bio iz Atlanle i rei "smanjene glave"
izgovarao jc rasteui to im jc davalo jo vie ozbiljnosti. Bilo je rano ujutru.
Sunce jo nije bilo izalo, ali gorostasne siluete okolnih brda dobro su se isticale sablasni predeo - na zvezdanom nebu. Verovatno e sresti nekoliko ratnika uara,
ali oni sada dobro kriju svoje jezive trofeje", dodao je Rej.
Nakon to sam dobio diplomu iz poslovne administracije, zavrio sam u
kalifornijskom kampu specijalizaciju za kooperacije kredita i tednje. Posle osam
nedelja poslali su me pravo u Kuenku, planinski grad u kom se nalazilo lokalno
predstavnitvo Mirovnog korpusa. Rej se ponudio da me odveze kolima do mesnog
trga odakle sam morao da uhvatim autobus koji je vozio duboko u Amazoniju. Na
kraju puta konj e me odvesti na odredite, selo El Milagro. Sve je to izgledalo
veoma uzbudljivo i romantino, ali poele su da me obuzimaju sumnje.
"Mesto u koje putuje jc granina predstraa, kao Dod Siti pre sto pedeset
godina. Jedino pravo naselje posle njega je San Miguel, osim sela uara."
San Miguel bio jc deo pokuaja kolonizacije koji je vlada pokrenula da bi
preselila siromane seljake iz brdovitih krajeva duboko u dunglu. Ako uspeju da
raskre i kultiviu zemlju, ona e pripasti njima. El Milagro je bio vaan centar za
nabavku semenja, merne opreme i drugih zaliha. Veinu te opreme poklonila je
Amerika agencija za meunarodni razvoj (USAID) preko svojih udruenja.
Dobrovoljci Mirovnog korpusa koji su bili samnom na teaju, pomoi e da se
kolonisti upute kako da premere i obrade dunglu.
Svetla su obasjala beli drveni krst koji je oznaavao jedno od brojnih mesta,
a na toni mestu voza je izgubio koncentraciju ili kontrolu nad vozilom i survao se
u ledenu reku stotinak metara nie. Imao sam utisak da putujem u mitsku zemlju,
kraj gde je sve mogue i gde su granice sveta u kom sam odrastao, prestale da

postoje. Jedini zvuk koji se uo, bio je motor dipa, dok Rej nije prekinuo tiinu
koja se uvukla u nas.
"Teofilo Mata je divan ovek", rekao je ne skidajui pogled s puta. "On nije
samo uitelj ve i gradski naelnik, predsednik i sudija, sve u jednom." Rej se suvo
kikotao. "On shvata vanost kooperacije kredita i tednje. Vizionar! Kad je zatraio
od mirovnog korpusa da poalje strunjaka za kooperacije, znao je ta radi. Sarauj
s Teofilom i sve e biti u redu. On e te verovalno upoznati s jednim ili dvojicom
uara." Rej se nagnuo napred i provirio kroz oferajbnu: "Ovo je Gualakeo."
Ispred nas se sablasno svetlo pojavilo iz mraka." Ovde su prole godine izgradili
hidrocentralu. I veoma su ponosni na nju, iako radi samo par sati svakog jutra da bi
osvetlila autobusku stanicu i da bi Indijanci mogli da urede pijacu. Ovde se prodaje
neverovalno mnogo vrsta voa."
"uara Indijanci?" upitao sam, pokuavajui da sakrijem strepnju koju sam
oseao.
"ali se? Jo smo u planinama. Ovo je zemlja Keua. uare se dre dungle
- osim kad se bave psihonavigacijom."
"Psihonavigacijom?"
"Da, nisi nikada uo za to? ue. To je kad aman padne u trans. Kau da
leti u daleke zemlje. Nakon povratka zna stvari koje ranije nije znao. Keue se
takoe bave psihonavigacijom.
"ta aman saznaje kroz psihonavigaciju?"
"Reci ti", nasmejao se Rej, "oni tvrde da se diu nebu pod oblake na krilima
orla! Jednom sam sreo starog istraivaa ruda, Amerikanca po imenu Sem Eliot,
koji mi je ispriao kako je uara poronaao njegovog izgubljenog ortaka pomou
psihonavigacijc. On i njegov prijatelj traili su zlato - zna ve, izgubljeni gradovi
Inka i blago El Dorada. Rastali su se, a kad je dolo vreme ugovorenog sastanka,
Semov prijatelj se nije pojavio. Sem je ekao dan i no. Zatim je otiao do
oblinjeg sela uara gde je imao prijatelja amana. Prema onome to mi je Sem
ispriao, ratnici uara, odeveni samo u majmunovo krzno i perje, oformili su veliki
krug oko amana. Pevali su i plesali. Na kraju je aman pao u dubok trans. Nakon
toga. odveo ih je do Semovog prijatelja. Trebalo im je dva dana i dve noi. Kada su
ga nali, bio je polumrtav od hepatitisa, ali je preiveo".
"udna pria!" gledao sam kroz prozor prema tamnim odbojnim brdima i
ponovo me je uznemirio oseaj da sam uao u zemlju gde mit i stvarnost nisu nikad
daleko jedno od drugog - ako su uopte podeljeni. "uc vie takvih pria, siguran
sam. Zapamti nekoliko, da mi ih kasnije ispria." "Verujc li u psihonavigaciju,
Rej?"
Slegnuo je ramenima. "Verujem da je uara pronaao Semovog prijatelja.
Kako? Ko zna! Moda su jednostavno imali sree ili su bili dobri tragai."
Pritisnuo je konicu da ne pregazi epavog psa. Pred nama sam ugledao ljude kako
7

se skupljaju u tajanstvenom svetlu autobuske stanice. "Rekli su mi da se Keue

bave psihonavigacijom da bi proricali budunost. Oni putuju kroz vreme. Ko sam
ja da to osporim?"
Rej nas je dovezao do autobuske stanice. To je bila mala koliba od nepeene
cigle koja je smrdela na dizel gorivo. "Onaj miksito tamo je tvoj."
Pokazao mije na jedan od pola tuceta rasklimanih autobusa poredanih uz
put. "Svaki as e poeti ukrcavanje. Zabavljaj se, videemo se za mesec dana."
Okrenuo je kola prema Kuenki i odvezao se ostavljajui me s uasnim oseanjem
usamljenosti koje se, izgledalo je, smestilo unutar mog eluca.
Polako sam poao prema udnim kolima slinim onima koja se voze u
Ekvadoru. Mikstoi se sastavljaju u lokalnim fabrikama, zakivanjem velikih drvenih
sanduka, kao male kue, na stare kamionske asije. Spoljanjost je ukraena
slikama svih duginih boja, sa pravougaonim rupama izrezanim umesto prozora.
Mala grupa ljudi vrzmala se oko tog posebnog miksta koji se diio obiljem
naslikanog psihodelinog cvea i ogromnim znakom koji je govorio svetu da je
njegovo ime "Mali cvet."
Odmaknuo sam se da izbegnem guvu i sakrijem svoj strah, sa eljom da se
mojih metar i osamdeset i plava kosa suvie ne istiu. Veina ljudi imala je visoke
jagodice i crvenkastu boju lica karakteristinu za Keue. Bili su niskog rasta,
zdepastih prsiju i snani. Nekoliko ljudi bilo je zauzeto uvrivanjem tereta
konopima na krov Malog cveta. Zatim, na vozaev znak, svi su pojurili prema
vratima. Ljudi i ivotinje gurali su se da osiguraju sebi bolja mesta na tvrdim
drvenini klupama. Bilo je svinja, koza, pilia, petlova i ljudi razliitih godina.
Jedan ovek je pokuavao da kroz vrata ugura stari zarali bicikl. Na kraju je uz
pomo jedne stare ene uspeo da ga podgne na krov miksta, a mrzovoljni
utovariva gurnuo ga je pod teku crnu nepromoivu tkaninu. Drao sam se po
strani, posmatrajui itavu scenu, i vie od svega sam eleo da sam negde drugde.
Kad me je voza ugledao, predstavio se na otegnutom panskom, tipinom
za ekvadorske planinske krajeve. "Ja sam Haime Ortega. gringo. To je moj
autobus. Ja sam ovde ef." Rukovali smo se.
"Don Perkins, Huan. Drago mi je", slagao sam.
"Mister Huan." Brzi osmeh otkrio je dva zlatna zuba. "Prvo putovanje?"
Uveo me je stepenicama svog miksta uz mnogo galame. Zatim je stao tano ispred
petolane porodice, nagurane na prednjoj klupi. "Napravite mesta za ovog gringa.
da moe da posmatra nau prelepu zemlju", rekao je. Najstariji sin je ustao i otiao
u zadnji deo autobusa, ustupajui mi mesto na prieljkivanom prednjem seditu.
Osetio sam se zbunjen, a u isto vreme dirnut takvom panjom. Moda ipak nee
sve bili tako loe.
Putovanje koje je potrajalo est sati bilo je najslikovitije, najneudobnije i
najuasnije koje sam ikad doiveo. Drali smo se smera koji je vodio prema pustim
8

visoravnima. Altiplano je negosloljubiva zemlja na 4 500 metara nadmorske visine,

gde je vazduh razreen i hladan, vegetacija siromana, a sunce izgleda kao da je
zauvek sakriveno iza masivnih crnih oblaka - kraj izmiljen za sablasti. Kod
uspona je unutranjost autobusa bila ledeno hladna. Zatim smo poeli da se
sputamo u maglovitu dunglu. Put se sastojao od niza jezivih serpentina - prvo bi
se naas pojavila provalija u magli, iza sledee klizave krivine uspravni zidovi
isprepletenih bambusa i loze pa voda koja je u slapovima padala u dunglu. Kad
smo se spustili, vazduh je postao vlaan i vreo, a unutranjost Malog cveta bila je
zaguljiva od mirisa znoja zbog ega mi je pripala muka.
Bljetavi sjaj sunca se smenjivao s provalama oblaka. Rastresit drum menjao
se isto tako brzo kao i vremenske prilike. Kad bi sunce sijalo, bila je to povrina
tvrda kao kamen s brazdama od kojih su se tresle kosti, a kad bi pala kia
pretvarala se u blato. Haimeove vozake sposobnosti zasluile su moje duboko
potovanje. Njegov zadatak izgledao je nemogu, pa ipak on je sve vreme bio
miran. U stvari, esto je brbljao s nama koji smo sedeli u blizini. Vie puta sam
poeleo da obrati malo vie panje na put, a malo manje na razgovor.
Napokon, est sati poto smo ostavili Gualakeo, stigli smo do odredita.
Haime je povikao: "Stigli smo, terminal autoputa sunca. Svi napolje!" Svi su
radosno odobravali i shvatio sam. prilino zgroen, da su ak i iskusni veterani
oseali olakanje to su stigli ivi. "Doite sa mnom, gringo." Haime me je zgrabio
za ruku i pomogao mi da siem. Miii su mi se tako ukrutili da sam jedva hodao.
inilo mi se da mi je pozadina tela pokrivena mehurima, tamo gde mi se telo trlo o
drveno sedite. "Skoro svi ovde idu u veliki grad Makas. Kratka etnja. Ali. za vas
postoji samo jedan nain da stignete u El Milagro. Na konju."
Haime me predstavio bradatom oveku s povezom preko oka: "Raule, pazi
dobro na ovog gringa". rekao mu je. Iznajmi mu svoju najbolju ivotinju! elimo
da gospodin Huan stekne najbolji utisak o naem Amazonu.
Raul je imao svega etiri konja i svi su bili niski i mravi. Doveo mi je
najveeg i prilagodio moju visinu produivi uzengije gotovo do zemlje remenjem
od sirove koe privezanim za sedlo.
Jahanje nije bilo ni nalik neemu to sam uopte mogao da zamislim.
Mekano tlo dungle izbrazdali su teretni konji i mule i pretvorili u niz dugakih,
dubokih jaraka. Najee nita nisam mogao da vidim preko njih, mada bismo koji
put i ja i konj izronili i ugledali panoramu koja je bila predivna (predivnu ak i za
nekog ko je bio u rastresenom stanju duha). Taj deo dungle izmeu Anda i ravnih
movarnih ravnica Amazona, prua divne poglede. iroka prostanstva kine ume
proteu se neprekidno preko beskrajnih breuljaka koji se katkad uzdiu do iljatih
vrhova. Magla struji uz grebene i u vrtlozima se sputa u dolinu. Kad sunce sija,
ono je nemilosrdno. Zatim ga najednom savlada hladni pljusak. Poeo sam da se
navikavam na stalno kretanje slino plesu - na leima konja, utegnut u plastini
9

pono do gleanja, a zatim ga uurbano skidam. To je bio jedini nain da se

izbegne smrzavanje i peenje, u roku od nekoliko sekundi.
Nekoliko ljudi projahalo je pored mene na putu iz dungle do puta. Bez.
obzira na ono to je izgledalo kao najsuroviji predeo. oni su bili neobino dobro
raspoloeni i njihova prisutnost me obodrila. Prolaenje je bio izazov. Deo putnika
gurkao je svoje ivotinje visoko uz obalu onoliko koliko je meko blato to
doputalo, dok su se drugi polako kretali po dnu jarka. Svi su uivali u tim
susretima izvikujui pozdrave i buno se smejui.
"Divan dan, zar ne gringo?"
"ta gringo radi ovde, u Boijoj zemlji?"
Premda su me muile mnoge neprijatnosti, uljevi od drvene klupe u
mikstou, uljevi od sedla i jaki grevi za koje sam kasnije saznao da su od ameba ustanovio sam da mi pomau susreti s tim siromanim ljudima tako punim ivota.
Veinom sam jahao sam. U tim satima samoe stalno me proganjala Rejeva
pria o enama. Pokuavao sam da se setim izvetaja o plesu duhova i drugim
ceremonijama koje vre uroenici Amerike. Psihonavigacija. Zar nije Tanderbird
(ptica) simbol duhovnih putovanja kod raznih indijanskih plemena? Sanjario sam o
biblioteci punoj knjiga iz djetinjstva, koje su bile sloene negde u podrumu kue
mojih roditelja u Nju Hempiru.
Iznenadni vetar rashladio je vazduh. Lie me je udaralo po licu, zatim je
pala kia. Lupala je kao metal o kapuljau mog pona. Konj se nevoljno vukao po
dnu jarka, a kopita su mu glasno pljuskala po vodi koja je rasla. Bljesnula je
zaslepljujua munja koju je ispratio udar groma.
Tano ispred mene. na levoj strani blatnjavog jarka neto se uvijalo u
mekom blatu; moda guter ili rep pacova. U jednom trenutku sam spazio boje,
narandastu, crvenu i crnu! Koralna zmija, smrtonosno otrovna, klizila je niz nasip
prema kopitima mog konja. Puls mije divlje udarao dok sam pokuavao da naem
izlaz. Jarak je bio suvie uzan za okretanje. Ako konj ugleda zmiju, mogao bi da se
propne i zbaci me. Poela je da me obuzima panika.
Zmija se polako sputala. Konj je napravio jo jedan korak. Napreui
pamenje, setio sam se jednog dogaaja iz detinjstva kada je izbio poar u ambaru
naeg komije, i da su tada konje izvodili s pokrivenim oima. Nagnuo sam se
napred koliko sam mogao i pruio ruku to sam dalje mogao oko glave konja i
poeo tiho da mu govorim u uho umirujui ga, pokrivajui mu oi dlanovima.
Kolenima i laktovima blago sam ga pourivao napred. Ui su mu se trzale, ali je
uporno napredovao i izgledalo je da mu ne smeta to mu je vid ogranien.
Napokon sam dopustio sebi jedan pogled unazad. Zmija se uvijala u vodi, na dnu
jarka, iza mene.

10

Seo sam i duboko uzdahnuo. Dobro je bilo znati da imam dovoljno znanja ili
instinkta da me izvuku iz ovakve situacije. Kia koja je pljutala, bila je gotovo
osveavajua.
Provala oblaka prola je isto tako brzo kao to je i poela. Opet sam skinuo
pono i spakovao ga u ranac na leima. Konj se spoticao penjui se iz jarka. Na
vrhu je stajala petolana porodica koja je ekala da se pojavim kako bi mogli da
nastave svoj put do kraja druma. Nakon uobiajene razmene pozdrava, upozorio
sam ih na zmiju i upitao: "Koliko je udaljen El Milagro?" Otac se nasmejao i
pokazao mi puteljak iza sebe. "Ti si zapravo stigao, gringo. Odmah iza okuke."
Utrti put postepeno je postajao sve bolji, a vreme je bre prolazilo zbog sve
ee pojave seljakih kua od bambusa sa slamnatim krovovima. Prolo je,
meutim, jo sat vremena pre nego to sam stigao na svoje odredite. A kad sam
stigao, nisam mogao da verujem oima. El Milagro nije imao vie od dvanaest
malih koliba koje su okruivale blatnjav trg, ne vei od igralita za bejzbol. Kue
su bile izgraene od primitivnih, rukom istesanih neobojenih dasaka, postavljenih
uspravno od tla do krova, iaranih hrpama gljivica u raznim nijansama utog,
narandastog i zelenog. U itavom selu nije bilo prozora. Jedna zgrada stajala je
zasebno od drugih. Bila je betonirana, s drvenim znakom i grubim crvenim
slovima koja su ponosno na panskome objavljivala da je to kola El Milagra,
izgraena sredstvima iz Fondova napretka". Oajniki sam poeleo da se vratim i
poeo sam da smiljam kako da se povuem iz mirovnog korpusa, uveren da ne
postoji neto to ne bih uinio da izbegnem ivot u toj prljavtini.
Konj je znao da je skoro obavio svoj posao. Otkasao je preko blatnjavog trga
i krenuo pravo prema koli. Tri gola deteta i blatnjava svinja prestali su da se
igraju, zabuljili su se u mene. Konj se zaustvio tako naglo da sam se jedva zadrao
da ne poletim naglavake na betonsku plou koja je sluila kao stepenica ispred
zgrade. Koati deak posmatrao nas je preko ramena. Bio je okrenut prema
kolskoj zgradi i mokrio je uza zid.

11

LOVCI NA GLAVE l BOG - JAGUAR AMAZONA

ovek je izaao iz kole El Milagra i stao na betonsku plou. Blagim
pokretom odgurnuo je deaka. Stajao je uspravno u izguvanoj zelenoj koulji i
neispeglanim radnim panlalonama, kratko podiane kose u vojnikom stilu.
Procenio sam da ima oko dvadesetpet godina i da je visok oko metar i sedamdeset.
Premda vitak, imao je prsa i ramena Keue. Panju su mi privukle njegove cipele.
Prvi put tog dana osetio sam neodoljivu elju da se nasmejem. Nosio je divne,
crne, elegantne cipele koje su tako sijale da bi uinile ljubomornim i strogog
narednika. udio sam se kako neko moe da zadri tako sjajne cipele u mestu kao
to je El Milagro. I zato? Nasmeio se i oprezno zakoraio u blato.
"Ja sam Teofilo Mata. Vi mora da ste na novi dobrovoljac iz Mirovnog
korpusa.
Sjahao sam. Blato je bilo vre nego to je izgledalo. Rukovali smo se.
"Da, ovde sam da pomognem kooperacijama kredita i tednje." Njegov izraz
pokazivao je potpunu zbunjenost. "Kooperacije za kredit i tednju?" Pustio je moju
ruku. "la time hoete da kaete? Ovde niko nema novac." Njegova kretnja
obuhvatila je kolibe razbacane oko nas. "Kakav kredit? Kakva tednja? Znate kako
je u El Milagru: moje narande za tvoje banane, tvoje mleko za moja jaja.
Kooperacija za kredit i tednju! Ne, ne, to mora da je neka zabuna. Treba nam
agronom za poljoprivrednu kooperaciju."
Teofilo Mata bio je u El Milagru jedina osoba sa stalnim primanjima.
Godine 1968. dvadeset i jedan uenik pohaao je njegovu kolu. On je drao
nastavu u svim razredima, do estog. Posle toga, ako je dete elelo da nastavi
kolovanje, roditelji su morali da se dogovore sa kolom u Makasu, nekoliko sati
prema severu.
Od ranog jutra do kasnog popodneva u El Milagru gotovo da nije bilo
odraslog oveka. Nekoliko ena provodilo je dan u gradu.Teofilova ena, Marta,
pomagala je u koli i pekla hleb u pei na otvorenom, na istini iza kole. Njen
hleb trampio se u gradskoj "prodavnici", sobi u jednoj kui kod trga. Druga ena,
12

Eugenija, provodila je dane pazei na prodavnicu, mada me je udilo to je ona

bila otvorena uprkos tako malom broju ljudi. Svi ostali ustajali su rano i ili u
umu. Neki su brali voe. Drugi su skupljali divlji med. Veina je uvala stoku ili
obraivala povrtnjake na malim parcelama iskrenim u dungli. Miris dima od
poseenog i spaljenog granja ispunjavao je vazduh. Kao to je rekao Teofilo,
trgovina je imala oblik trampe, pravi novac se retko viao.
Uselio sam se u kuu pored Matine. Fasada je bila uz ivicu trga ali, pozadi,
gde se zemlja strmo sputala u dunglu, kuu su podupirali drveni kolci visoki oko
tri metra. Boni zidovi su bili zajedniki sa susednim kuama. Bu se nahvatala na
izloenim zidovima, kako iznutra tako i spolja.
Tog prvog popodneva odneo sam ranac i vreu za spavanje u jedinu sobu.
Poto nije imala prozore, a El Milagro je bio veoma daleko od najblieg
elektrinog prikljuka, jedini izvor svetlosli tokom dana bila su vrata i otvorena
rupa na podu straga. Nakon detaljnijeg ispitivanja postalo je oigledno da pod nije
nikada zavren. Daske su se jednostavno zavravale oko dva metra od stranjeg
zida. Kada sam pogledao dole kroz rupu, ugledao sam zeleni glib po kom su rovale
svinje u potrazi za larvama. Iza je bila dungla.
Dogovorio sam se s porodicom Mata da im neto malo platim za obroke.
Njihova kua bila je jedna od najboljih u El Milagru, na dva sprata, moda zbog
potovanja prema ulozi koju je ponekad igrala kao domain deci roditelja koji su
bili prisiljeni da provedu no u dungli ili u nekom udaljenom gradu. Mate su i
sami imali sina i kerku.
Prizemlje se sastojalo od jedne sobe s tri drvene stolice, klupe i tri kreveta.
Drugi sprat je bambusovim zidom bio podeljen na dve sobe. Jedna je sluila kao
trpezarija, a druga kao kuhinja. Ljudi koji ive u dungli i koji imaju sreu da su
vlasnici kue na sprat, smetaju svoju kuhinju na sprat jer kuvaju na otvorenom
kamenom ognjitu i dim mora da izlazi kroz rupu na plafonu. Stranji kuhinjski zid
koji je bio okrenut prema dungli, imao je vrata koja su obino bila otvorena i nisu
vodila nikuda. Iza njih nije bilo stepenica ve jednostavno pad od est metara na
ivicu dungle. Vrata su sluila za ventilaciju i svetlost. Osim toga, pruala su
najlepi pogled u gradu na dunglu. Kroz njih smo mogli da vidimo zelene,
talasaste breuljke, iroka prostranstva kine ume, ponekad jata ptica u letu i
sjajno azurno nebo koje su esto zaklanjali olujni oblaci, a mogli smo i da ujemo
zvukove dungle - krike crvene are, vritanje majmuna, udaranje kie po tropskom
liu, grom, a ponekad nou i udaljenu riku jaguara.
Voda za pie tekla je kroz cevi od bambusa iz izvora na vrhu oblinjeg
breuljka. Punila je kameni bazen blizu optinskih klozeta, za koje se smatralo da
su najsavremeniji u ovom delu zemlje. Sagraeni novcem Drutva za napredak u
isto vreme kada i kola El Milagra, sastojali su se od etiri betonske kabine. Svaka
je imala rupu u podu. Ispod njih potok koji je izvirao na breuljku odnosio je
13

neistou niz padinu, u reku istono od grada, iako su kabine bile bez vrata, bile su
okrenute prema dungli i pruale su neki zaklon.
Moji pokuaji da uverim graane kako bi trebalo da osnuju ustanovu za
tednju novca verovatno su bili neto najsmenije to se ikada dogodilo ljudima u
El Milagru. Meutim, to je bio moj posao i oseao sam obavezu da uradim sve to
je bilo u mojoj moi. Suprotno zdravom razumu, provodio sam veeri
objanjavajui im, nakon to bi se vratili iz dungle. Moji govori bili su izvor
beskrajne zabave.
Teofilo je saoseao samnom, a i po naravi bio je dobroduan. Jednog jutra,
posle doruka, pozvao me je u stranu. "Mi, koji ivimo u dungli", rekao je
koraajui sa mnom prema koli, "shvatamo da priroda ne priznaje neuspehe. To
smo nauili od uara. Sve to radimo ima neki rezultat. Moda nije uvek onakav
kakvom smo se nadali, ali je ipak rezultat." Stisnuo mi je lakat i uveo u uionicu.
Seli smo jedan naspram drugog, za jedan od drvenih stolova. "Vaa pria o
kooperacijama pomae. Nai ljudi ue iz toga. Posluajte me, ako vam kaem da El
Milagro nee pristati na kooperaciju za kredite i tednju, to se ne odnosi na vas. Vi
neete pretrpeti neuspeh."
Pogledao sam preko stola u tog oveka. Znao sam da je sigurno bio veoma
razoaran kad sam se umesto agronoma pojavio ja. iveo je u najsirovijem mestu,
a bio je tako dobar i oseajan. Gde je nauio tu filozofiju? Odjednom sam se osetio
sasvim suvian. ta sam radio u tom mestu? Kako sam mogao da pomislim da
imam neto da ponudim tim ljudima?
Deca su poela da dolaze. Zahvalio sam Teofilu na savetu i krenuo sam niz
breuljak prema reci. uo sam grmljavinu brzaka mnogo pre nego io sam stigao
do njih.
Reka izvan El Milagra je struja ledene vode s Anda koja tee kroz uski
procep. Tih dana bilo je nemogue ploviti ili prelazili reku. Jedino sredstvo da se
pree na suprotnu obalu bio je konopac razapet s jedne obale na drugu, obeen oko
trideset metara iznad zagluujuc bujice. Da bi preao na drugu stranu, ovek je
morao da sedne u mali sanduk, nogama da obuhvati metalni stub koji je nesigurno
sedite spajao s konopcem iznad glave i rukama da se povlai du konopca na
drugu stranu.
Dugo sam sedeo na obali, zurei u reku. Stalno su mi se vraale Teofilove
rei. Posmatrajui vodu koja je poinjala svoj put dug dve hiljade milja, od
zapadne obale June Amerike do monog Amazona, a zatim do Atlantika,
razmiljao sam o njegovom pogledu na prirodu. Pokuavao sam da naem logiku u
onom to je rekao ali, ipak, bilo mi je teko da ne osetim neuspeh.
El Milagro je svake sedmice dobijao sveanj novina iz Kuenke. Dolazile su
mikstom do kraja puta, a zatim konjem. Jedno izdanje dnevnog lista iz Kuenke, El
Merkurio, opisivalo je krvavi rat izmeu divljeg plemena Indijanaca Auka i
14

plaenika koje je iznajmio konzorcijum meunarodnih naftnih kompanija, koji se

odigravao u severnoj dungli, oko tri stotine kilometara od nas. lanak je ukazivao
na mogunost da su Auke regrutovale svoje plaenike, grupu uara Indijanaca.
Bila je tu ak i jeziva fotografija smanjene glave. Tekst ispod nje je glasio:
"Nekadanjeg desetara amerike mornarice, heroja iz Vijetnama, ubio i
mumificirao uarski aman".
Teofilo je bio ogoren. "Apsurdno! Gluposti! To bi za uare bilo svetogre".
Seo je za svoj sto i napisao pismo uredniku El Merkurija. Kasnije tog popodneva,
kada je nastava bila gotova, Teofilo me pozvao u svoju kuu. Seli smo pored vrata
na spratu koja su gledala na dunglu. Njegova ljutnja se stiala, ali je bilo
oigledno da nije oprostio El Merkuriju.
"uare su izvanredan narod, gospodine Huan. Oni razumeju dunglu.
Mogue je da bi se borili protiv naftnih kompanija da zatite zemlju. Ali da
smanjuju glavu jednog gringosa? Ne! Smanjivanje glave je religiozan in. Ono to
izvetava El Merkurio ne dolazi u obzir."
Sctio sam se Rejeve prie.
"Teofilo. da li znate neto o psihonavigaciji?"
Pogledao me, iznenaen mojim pitanjem. "Naravno." Potapao me je po
ramenu. "To je takoc deo religije uara. Oni veruju da Bog stanuje u duama
ivotinja, naroito jaguara. Ako je aman dobro uveban, on moe da postane
jedno s jaguarom. uare veruju da ih jaguar stvarno poseuje. On ulazi u njihove
due, vodi ih na putovanja. On ih ui raznim stvarima. Pravi Bog."
"Da li ste videli kako oni to rade, Teofilo?"
"Da, mnogo puta. Ja sam jednim delom Keua. Potiem iz Sig Siga, u
Andima." Napravio je pauzu, a zatim mi se zagonetno nasmeio. "Mi se takoe
bavimo psihonavigacijom. Znate, gospodine Huan, ja sam dobar katolik, odan
katolik. Meutim, vidim takoc neto divno i u religiji uara. Kad se bave
psihonavigacijom, verujem da doivljavaju neku vrstu prosvetljenja."
"To zvui kao bogohuljenje, Tcofilo."
"Ne, ne, uopte ne. Siguran sam da bi se Hrist sloio!"
"A svetenici?"
Nasmejao se. 'To je neto drugo. ivei ovde u El Milagru, moj katolicizam
se promenio. Svetenika viamo samo jednom meseno ili ak u dva meseca. U
meuvremenu, moramo da se oslonimo na Boga i prirodu."
Prebacio je jednu nogu preko druge i poeo da odvezuje prljavu, crnu konu
cipelu. "Savremeni ovek suvie prihvata prirodu kao gotovu injenicu. Krademo
od nje mnogo vie nego to bi trebalo. Pohlepni smo". Skinuo je cipele. "Sada
vidim dunglu drukije nego to sam je pre video". Sastrugao je blato s cipela
depnim noiem, putajui ga da padne kroz otvorena vrata.
"Da li je unitavaju?"
15

Ustao je i otiao do drvene kutije u uglu kuhinje. Preturajui po njoj, izvukao

je krpu i malu limenku. "Sigurno da negde postoji granica. Ali to je velika
dungla." Seo je i spustio ruku u limenku. Kada je izvadio prsti su mu bili
pokriveni crnim imalinom. Snano ga je utrljao u jednu cipelu. "Pre sam mislio da
je ta granica daleko. Sada nisam vie tako siguran".
"Zato ste promenili miljenje?"
"Nisam ga sasvim promenio. Samo sam poeo da se pitam." Poeo je
paljivo da utrljava imalin u drugu cipelu. "uare su se ponekad udno ponaali.
Prema nama. znate. Kau da dungla postaje mala. Zatim, bilo je nekoliko
dogaaja." Glancao je crnu kou brzim pokretima tako da je krpa pucketala kao
bi.
"ta time hoete da kaete? Kakvi dogaaji?"
"Nekoliko meseci pre vaeg dolaska nae selo je napao jaguar. Prvo je ubio
kozu s Kazorlasovog panjaka. Zatim tele kod Beninja. Veoma neobino. Make
su samotne ivotinje, dre se podalje od sela. Ali ova je bila luda. Bili smo
uplaeni, naroito smo se plaili za nau decu! Mi smo brdski narod koji ne zna
kako da pronae i ubije jaguara. Nou smo palili baklje i zabadali ih u zemlju oko
grada. Izbegavali smo dunglu; nai vrtovi i panjaci ostali su bez panje. Svake
veeri odravali smo sastanke, ali nismo mogli da se sloimo ta je potrebno da
uradimo.
Zatim su se pojavila etiri ratnika uara i njihov aman. Niko ih nije zvao.
Oni su se jednostavno pojavili i rekli da znaju za nae probleme s jaguarom, da su
doli da pomognu, da je jaguar opsednut zlom i da ga treba ubiti. eleli su da oni to
urade, to je bila njihova sveta dunost. Takoe su nam rekli da se zlo pojavilo zbog
naina na koji su kolonisti postupali sa dunglom."
alosno se osmehnuo.
"Te noi uare su nam dozvolili da pratimo njihovu ceremoniju. Kad je
sunce zalazilo, spustili smo se do reke blizu konopca za prelaenje, i nali ih ve na
drugoj strani gde su zapalili vatru. Privezali su gondolu na svojoj strani, tako da
nismo mogli da preemo. Nismo eleli da se prepiremo pa smo seli i ekali."
Tama se sklopila oko nas i Teofilo je obojici sipao po oljicu kafe. Napolju
je pljutala kia. Gledajui kroz vrata, imao sam utisak da se dimi iza mitskog
vodopada. Dungla u pozadini je bila nevidljiva. Pruio mi je oljicu.
"Ratnici su stajali okrenuti na etiri strane sveta, oko vatre. aman je sedeo
na stoliici blizu vatre. Iako nismo mogli da ih ujemo zbog grmljavine brzaka,
mogli smo u svetlosti plamena da vidimo da pevaju i ritmiki lupaju nogama o
zemlju. aman je mirno sedeo, gledajui prema istoku koji je za njih magijski
smer, mesto gde sunce izlazi i svet poinje. Naravno, to je i put u najdublju
dunglu, dom jaguara."
Teofilo je bacio pogled kroz vrata i srknuo kafu.
16

"Ritam im se postepeno ubrzavao. Pevanje i lupanje nogama postajali su sve

glasniji dok nisu postali mahniti. Svo to vreme osamljeni lik je sedeo na svojoj
stoliici, savreno miran. Zatim, kad se ritam usporio, dva ratnika su doplesala do
vatre. Podigli su stolicu i odneli amana u mrak. Preostali ratnici nabacali su blato
na vatru. Jedan je odvezao gondolu i poslao je nazad prema nama. Nestali su u
dungli." Zautao je.
"A zatim?"
"Vratili smo se uz breuljak u El Milagro. Svi smo oseali olakanje, priali
smo, alili se i pevali."
"Zar se niste bojali da se jaguar krio negde u blizini, meu drveem?"
"Mislim da to nikome od nas nije palo na pamet. Verovali smo u mo bogajaguara. Svi smo znali da se aman susreo s bogom. Oni su postali jedno. Jaguar u
njemu vodie ratnike prema ivotinji koja nas je terorisala."
Teofilo se uspravio ispred otvorenih vrata. Pljusak je prestao tako iznenada
kao da je neko zavrnuo slavinu. Pogled je sada bio neverovatno jasan. Dungla se
prostirala u beskonanost, kao debelo zeleno krzno, pokrivajui hiljade milja
krevitih breuljaka, a na kraju - van naeg vidokruga - ogromnu ravnicu koju je
natapala reka Amazon.
Pridruio sam mu se pored vrata. Imao sam udan oseaj, razmiljajui o tim
plemenima koja ive tamo negde na slian nain kao to su ivela pre hiljadu ili
desetak hiljada godina. ta su oni znali, to ja nisam? Moji preci verovatno su
vodili slian ivot, u dalekoj prolosti. Razmiljao sam koliko je toga moja kultura
rtvovala da bi stekla materijalnu udobnost. U jednom kratkom trenutku, bilo je
kao da me je sama dungla vukla kroz vrata u svet koji nisam nikad doiveo, ali
koji je na neki nain bio deo mog genetskog naslea.
Pogledao sam u Teofila. Zurio je pravo ispred sebe preko irokog
prostranstva breuljaka i dolina. Palo mi je na pamet kako je na ivot bedan. Isto
kao jaguar, uare i dungle, sva ljudska bia su u opasnosti. Mi ugroavamo sami
sebe i samo mi moemo neto da uinimo.
Teofilo se vratio na svoju stolicu. S oseanjem olakanja okrenuo sam lea
dungli i pridruio mu se.
"Kasno sledeeg popodneva", rekao je, "uare su se vratili u El Milagro.
Dva ratnika su na ramenima nosila kolac. Na njemu je visila velika mrtva maka.
Od tog dana jaguar nas vie nije uznemiravao".
Nedelju dana nakon to mi je Teofilo ispriao tu priu, jedne noi naglo sam
se probudio iz dubokog sna, siguran da sam uo krik jaguara, krik koji je izazivao
jezu i koji je odjekivao kroz dunglu u najdubljim skrovilima moje podsvesti.
Dugo sam leao u vrei za spavanje, razmiljajui o uarima i njihovom svetu.
Jaguar je sada za mene simbolizovao taj svet.

17

Jutro je bilo teko i maglovito. Posle doruka, sedeo sam sam u Teofilovoj
kuhinji, polako ispijajui kafu i oslukujui kroz. otvorena vrata zvukove El
Milagra. Odrasli su rano otili. Tog jutra su sva kolska deca otila na reku s
Martom i jo nekim enama. Kada je magla poela da se die grad je postao udno
tih.
Kada sam se vratio kui. izvadio sam knjigu iz ranca i seo u hladovinu.
Video sam Eugeniju kako drema na stolici u stranjem delu svoje prodavnice.
Teofila nisam video, verovatno je bio u kolskoj zgradi. Jedini zvukovi bili su
kvocanjc nekoliko kokoaka koje su kljucale uz ivicu trga i ulazile i izlazile iz
nekoliko zaostalih krpica magle.
Potpuno sam se zadubio u roman. Sunce je prijatno grejalo, a blizina
kokoaka je na neki nain bila prijatna. Odjednom sam i bez dizanja pogleda znao
da me neko posmatra. Osetio sam prisustvo dva ratnika uara pre nego sam ih
ugledao. Stajali su na suprotnoj sirani trga, posmatrajui me. Doli su potpuno
neujno i stajali su tamo nepomini. Posmatrali smo sc preko trga. Oko glava su
imali poveze od krzna i perja. Obojica su imali na sebi kratke smee pantalone.
Grudi, ruke i noge bili su im goli, ako izuzmem narukvice napravljene od koe,
perja i koljki. Jedan je nosio vazduni pitolj, drugi staru puku s jednim metkom.
Crna kosa im je bila podiana ravno preko ela.
Njihov pogled skrenuo je od mene prema koli, sledio sam ga i ugledao
Teofila kako izranja kroz ulazna vrata.
Pramenovi magle povijali su se tamo-amo po El Milagru. Bilo je veoma
tiho. Mesto se inilo manjim, udaljenijim nego ikada pre. Razmiljao sam ta uare
znaju o tom selu. Da li je njhov dolazak bio planiran da se poklopi s vremenom kad
je veina ljudi, ak i dece, bila odsutna? To mi je zvualo nemogue. Zatim mi je
palo na pamet da moda drugi ratnici vrebaju u blizini iz dungle. Ta pomisao mi
je naterala marce niz lea. Na silu sam odlepio pogled od trga i poeo da
pretraujem pogledom ivicu ume.
Teofilo je oklevao, zatim je viknuo neku re koju nisam razumeo. Pogledao
je u mom pravcu, mahnuo da mu se pridruim i brzo krenuo prema trgu.
Jedan trenutak sam oklevao, razmiljajui ta u rei dvojici ratnika uara,
potpuno svestan da ne poznajem nijednu re njihovog jezika i da samo podnoljivo
govorim panski. Teofilo mi je dao znak da priem. uare su posmatrale dok sam
prilazio i njihove crne oi nisu pokazivale nikakve znake uzbuenja. Kada sam
stigao, Teofilo se nasmeio i upoznao nas.
"To je Tanja", ree, rukujui se s ratnikom koji je u naruju drao vazduni
pitolj. "A ovo" okreui se prema onom s pukom, "Bomi." Rukovao sam se s
obojicom, zauen slabim stiskom. "Moj prijatelj, gospodin Huan je Amerikanac.
Kao i vi i on slabo govori panski. Svi emo govoriti veoma polako."
To je razbilo led. Tanja i Bomi su se zakikotali; nedostajalo im je vie zuba.
18

"Izvolite", rekao je Teofilo, pokazujui s obe ruke prema kolskoj zgradi.

"Idemo na sunce. Doneu pivo i neto za jelo."
"Oprosti", Bomijev panski epao je kao i moj, "blizu podne, moramo ii
kui."
"Ne pivo", rekao je Tanja. "Doli iz daleka i doneti poruku. Brzo moramo
nazad. Pijemo pivo, ostajemo."Ali morate malo ostati", protestvovao je Teofilo."
elimo da iskaemo nae prijaleljstvo. Nismo videli nae prijatelje uare od
vremena kada su ubili zlog jaguara."
Oba ratnika su se ukrutila, izraz im je bio ozbiljan. Izgledalo je kao da
Teofilo to ne primeujc. Borni je podigao svoju puku i udario kundakom o
zemlju. "Mi govori o ovom mestu ovde."
Teofilo je izgledao zauen. "Ovom mestu?"
"ao nam je", rekao je Tanja. "Ne eli biti grubi, ali ima vanu poruku."
Teofilo je paljivo gledao obojicu. "Prijatelji, kakvu to poruku nosite?"
Tanja je klimnuo glavom Bomiju koji je jo jednom podigao puku i snano
udario njom o zemlju. "Ova taka biti kraj puta kolonista. Svi se morati zaustaviti
ovde, u El Milagru." Oba ratnika su stajali nepomino, gledajui u Teofila.
Uiteljevo lice bilo je bledo. Nije nita rekao.
Tanja je podigao svoj vazduni pitolj visoko iznad glave i drao ga
paralelno s tlom, pokazujui na sever. "Vai kolonisti morati ostati na ovoj sirani
crte." Pokretom glave pokazao je na zapad. "Oni ubijati dunglu, a to mora
prestati."
"Ali", rekao je napokon Teofilo, "Tanja, pa ti zna, a i ti Bomi da je San
Miguel ve tamo", pokazao je na islok. "To su dobri ljudi. Oni ne unitavaju
dunglu."
"Da. Pretvoriti dunglu u grnariju!"
"Grnariju?"
"Da. Moraju se zaustaviti ovde. "ta misli pod tim, pretvorili dunglu u
grnariju'.'"
Bomi je koraknuo napred blie Teofilu. Ponosno je pogledao Tanju.
"Moj prijatelj biti veliki aman. Da?". "Van svake sumnje," sloio se
Teofilo. "On je najbolji."
Poeo sam da shvatam da je Tanja, u stvari, onaj aman iz Teofilove prie,
ija je bliskost s bogom-jaguarom pomogla ljudima El Milagra.
"Da", rekao je Bomi, nadimajui grudi. "Najbolji". Potapao je Tanju po
ramenu. "Pre tri sunca, ovog velikog amana ponovo je posetio jaguar."
Teofilo je bacio pogled na mene. Zatim je brzo ponovo pogledao Bomija:
"to je jaguar pokazao ovom velikom amanu?"
Bomi se okrenuo prema Tanji. "aman govori za sve uare".
19

Tanja je pustio da jedan kraj njegovog vazdunog pitolja padne na zemlju.

Stavio je oruje vodoravno uz telo. Kada je progovorio, oi mu se nisu susretale s
naim, nego su gledale u dunglu iza kolske zgrade. Glas mu je bio dubok, iako je
njegov panski bio lo. nijednom nije zapeo. Impresionirao me je autoritet u
njegovim reima.
"Rano ujutro budim se pre sunca. Penjem se na planinu iznad reke. Pleem.
Ulazim u zemlju oeva. Pridruujem se bogu-jaguaru. On postaje ja. Kao orao.
bog-jaguar leti iznad uma prema zemlji buduih sunaca. Vidim smrt. Zemlja je
mrtva, sve mrtvo. Drvee. Ptice. Majmuni. Ljudi. Mrtvi. Mnogo, mnogo ljudi. Ne
uare. Ne. Kolonisti s planina, kao ljudi iz El Milagra. Mrtvi, a zemlja? Spaljena.
Zemlja kao ilovaa posle estokih vatri. Zemlja je grnarija. Zemlja je mrtva. A
vazduh? Vazduh je dim. Bog-jaguar ne moe da die. Jako kaljati. Brzo odlazi.
Sve mrtvo, grnarija, dim. Nita se ne moe uiniti. Jedini nain je otii. Bogjaguar odlazi. Vraa se u planinu. Rekao ratniku Bomiju. Ratnik Bomi kae,
moramo rei uitelju iz El Milagra. Mora zaustaviti sunca pre nego doi. urimo se
rei tom dobrom uitelju." Dodirnuo je Teofilovo rame. "Uitelj. On zaustavlja
koloniste pre nego to zemlja postaje grnarija. Mora zaustaviti koloniste." Prestao
je da govori. Usledila je duga pauza. Iz dungle se zauo ptiji pev.
Napokon se Teofilo nakaljao.
"Ti uitelj", rekao je Bomi. "Ljudi sluaju".
"A ta", Teofilo se okrenuo Tanji, "ako smrt nije bila zbog kolonista? Moda
je vatra uzrokovala ono to je video bog-jaguar."
"Ne", rekao je Tanja. "Kolonisti."
"Sada", Bomi je podigao puku na rame. "Idemo u selo. Uitelj se brine o
tom". Dao je ruku Teofilu, a zatim meni. Rukovali smo se s obojicom. Teofilo im
je poeleo srean put kui. Ja sam ponovio njegove rei. Oba ratnika su se
okrenula i otila. Za par sekundi nestali su u tami dungle.
Teofilo i ja stajali smo zajedno na trgu. Posle nekog vremena stresao je
glavu. "O Boe moj", bilo je sve to je rekao. Polako je krenuo prema koli i
spustio se na betonsku plou. Seo sam pored njega. Izgledao je potpuno poraeno.
S druge strane trga, Eugenija je stajala u hladovini svoje prodavnice, zurei u
skupinu drvea gde su uare nestale u dungli. Kokoke su nastavile s kljucanjem
du ivica kua.
Potapao sam Teofila po ramenu. "Shvatite ih vrlo ozbiljno." "Da, shvatam."
Protrljao je oi dlanovima.
"ta je Tanja podrazumevao pod zemljom koja se pretvara u grnariju?"
"Pretpostavljam da on misli kako e obraivanje da uniti zemlju i napraviti
je tvrdom kao grnariju. Nisam nikada video da se to dogaa, ali uare retko gree
kad je re o dungli."

20

Dve nedelje nakon posete uara, sedmini sveanj novina iz Kuenkc nosio
je poruku za mene od mog novog efa mirovnog korpusa, Doa. On je zamenio
Reja i savetovao mi je da se premestim u Kuenku. Iako sam zavoleo Teofila i
nadao se da u provesti vie vremena sa uarama, ipak sam osetio olakanje.
Nisam imao ta da pruim ljudima El Milagra i to je bila injenica. Bilo mi je
dosadno i oseao sam se krivim to sam jedini neproduktivni lan njihove
zajednice. Zamolio sam Doa za premetaj.
Sve u svemu, u El Milagru sam proveo skoro est meseci. Nauio sam
mnogo o dungli i ljudima koji je kolonizuju. I mada nisam video jaguara, uo sam
njegov krik bar osam puta.
uare se nisu vratile tokom mog preostalog boravka u El Milagru. Teofilo je
svima ispriao priu o zemlji koja se pretvara u grnariju. Inae, nije uinio nita
da zaustavi kolonizaciju. Meni je objasnio uzaludnost takvih pokuaja. "Preneo
sam poruku boga-jaguara. ta mogu vie da uinim? Konano, ko sam ja da
zaustavljam takav program?"
Iskustvo sa uarama ostavilo je na mene utisak koji nisam nikada zaboravio.
Kad sam se preselio u Kuenku, imao sam nekoliko sedmica pre nego to je trebalo
da zaponem novi posao. Proveo sam mnogo vremena razgovarajui s ljudima o
svom susretu sa uarama. Bog-jaguar nije ostavio jak utisak na Doa; uprkos tome,
nije imao nita protiv moje kratke kampanje namenjene uveravanju Mirovnog
korpusa i USAID-a da ponovo ispitaju program kolonizacije. Napisao sam pisma
ekvadorskim centralama obe ove organizacije u glavnom gradu Kitu. Obavio sam
iscrpljujuc sedamnaestosatno putovanje autobusom po mekom putu od Kuenkc do
Kita da na godinjoj skuptini pokuam da raspravim taj problem sa drugim
strunjacima Mirovnog korpusa i USAID-a. Pred tim forumom proitao sam
predlog u kom sam izjavio kako bi bilo bolje, umesto to preseljavamo narod Anda
u kine ume, da ih nauimo da razvijaju nove vetinc i poslove koji bi odgovarali
njihovim domovima u planini. Kopije svog predloga poslao sam u svetsku centralu
Mirovnog korpusa u Vaington.
Moji zahtevi uglavnom nisu razmatrani. USAID i Mirovni korpus su ve
zauzeli slubene stavove o kolonizaciji dungle. Te stavove podravali su nalazi
itave ete naunika koji su procenili uticaj tog programa na okolinu. Botaniari,
zoolozi, geolozi, agronomi i biolozi, svi su oni zakljuili da takvi mali projekti
preseljenja, kao San Miguel, ne omataju ekologiju ume. Podsetili su me da je to
bio samo poslednji u dugoj tradiciji proizaloj iz. amerike politike devetnaestog
veka, ukljuujui tu i imovinski zakon.
Iako su jo neki dobrovoljci iz Mirovnog korpusa izrazili zabrinutost zbog
moguih ekolokih poremeaja, nai glasovi bili su slabi. Nedostajalo nam je
uverenjc. Jedan drugom ukazivali smo kako, zapravo, nismo bili svedoci nijednog
loeg uinka kolonizacije. Nas nisu vodili nauni dokazi, ve prc intuicija i vizije
21

indijanskih amana. U meuvremenu, mnogi nai prijatelji - dobrovoljci iz

Dejtona. Steton Ajlenda i Portlanda, rizikovali su ivote u vlanim dunglama da
bi pomogli gladnim seljacima da izgrade novu budunost. Prema naunicima,
dobri uticaji kolonizacije su prevagnuli u odnosu na nekoliko tetnih uinaka koji
su se mogli oekivati ak i u najgorim okolnostima. Naa kampanja je propala.
Meutim, nije prolo mnogo vremena i pokazalo se da su naunici pogreili.
Botaniari, geolozi, agronomi i biolozi uinili su strane, nepopravljive greke u
prosuivanju. Proroanstvo boga-jaguara obistinilo se.
San Miguel i druga kolonizovana mesta morala su da budu iseljena. Problem
je bio u tome to je kina uma bila mnogo krhkija nego to je to iko zamiljao.
Svako, osim uara, a moda i drugih "neobrazovanih" plemena. Kada su stabla bila
poseena, nije ostalo nita to bi moglo da odri gornji sloj zemlje na njegovom
mestu. im je tanka mrea korenja istrulila i poelo razdoblje kia, tlo je bilo
sprano niz go1e obronke i odneseno virovima vode nadolih reka. Ispod gornjeg
sloja bila je samo ilovaa.
Nakon zavretka kine sezone, sunce je ispeklo ilovau. Tamo gde su
kolonizatori iskrili drvee i odgajili jednu ili dve etve povra, sve to je preostalo
da podseti na njihove napore, bile su sprene parcele ispucale, suve zemlje, tvrde
kao opeka. Tanjina "sunca koja e doi" su stigla. Zemlja je bila mrtva, pretvorena
u grnariju.

22

DON KIPE, INKE I PUTOVANJE KON - TIKIJA

Kuenka je grad od 120.000 stanovnika, visoko u planinskoj dolini, juno od
ekvatora. Kolonijalni delovi grada potiu iz ranog esnaestog veka. Bele zgrade od
nepeene cigle ukraene su zamreno izrezbarenim drvenim balkonima i crvenim
krovovima pokrivenim crepom. Mnoge ulice su poploane. Ima vie od deset
kolonijalnih crkava, ukljuujui i sredinju katedralu s unutranjou od
italijanskog mermera. Svakog vikenda, posetilac e verovatno naii na koncert ili
fiestu, barem na jednom od dvadeset gradskih trgova.
Premda je kraj oko Kuenke naseljen uglavnom Indijancima, gradsku politiku
vode potomci panskih konkvistadora. buena dente. Buena dente su takoe vlasnici
veine firmi.
Kad me je Mirovni korpus premestio s Amazona u visoke Ande, odluio
sam da radim u proizvodnji umesto na organizovanju kredita i tednje. Moj novi
posao je bio pomaganje zadruzi ciglara da uvedu ispravne naine poslovanja i
osiguraju trite za svoje proizvode meu graevinskim preduzeima iji su
vlasnici bili buena dente.
Ciglari su bili Keua Indijanci koji su iveli u Sininkaju, malom selu
udaljenom sat vonje kamionom po neravnim drumovima, u planinama zapadno od
Kuenke. Teofilo mi je rekao da se Keue bave psiho-navigacijom i bio sam
uzbuen to u da radim s pripadnicima te drevne civilizacije.
Termin "Keua" se upotrebljava da oznai lanove velike populacije
Indijanaca koji ive u Ekvadoru, Peruu i Boliviji; iako su se njihovi koreni, u
istoriji, proirili na brojne razliite kulture, svi su oni bili organizovani pod vlau
Inka, a danas govore dijalekte jezika Keua. Zadrugom je upravljao Hozelito
Hesus Kipe.
Nakon vie meseci obostranog ispitivanja, don Hoze (kako su ga zvali
lanovi zadruge) i ja smo postali prijatelji. On je bio potomak monih ratnika koji
su se borili u armijama Inka protiv konkvistadora. Ponosan na svoje poreklo, bio je
polaskan mojim zanimanjem za istoriju njegovog naroda.
23

Don Hoze je ustajao pre sunca. Svakog dana, posle kratkog doruka sa
enom i decom, sa najstarijim sinom Manolom i kerkom Marijom naputao bi
svoju jednostavnu kuu od nepeene cigle, blizu Sinancaja i hitro strmim
puteljkom koji je krivudao oko malih parcela zemlje iji su vlasnici bile porodice
ciglara, prolazio pored deaka koji su vukli grane eukaliptusa do vrata pei za
peenje cigle i devojaka zauzetih pravljenjem razliitih oblika i veliina. Ponekad
bi izmenili pozdrave s jednim ili dvojicom oeva koji su slagali cigle ve osuene
na suncu u pe ili su vadili ispeene cigle kroz gornji otvor pei i tovarili ih na
kamione.
Don Hoze i njegovo dvoje dece ekali bi kraj pranjavog druma dok se ne bi
pribliio prvi kamion. Nije bilo vano da li vozi cigle lana zadruge ili konkurenta;
on bi se zaustavio. Porodica koja se ve vozila na vrhu sloenih cigli, pomogla bi
don Hozeu i njegovoj deci da se popnu i kamion bi nastavio svoj put do Kuenke.
Sat poto bi napustili kuu u Kipeji stigli bi u zadruno skladite u Kuenki.
Obino bi Marija i Manolo proveli pola sata ili vie pomaui ocu kod spremanja,
a zatim bi otili u kolu.
Skladite je bilo dvorite od blata, veliko oko pola jutra, okrueno visokim
zidom od nepeene cigle. Strana koja je gledala na eernu ulicu, imala je drvenu
kapiju, dovoljno veliku za prolaz, i najveeg kamiona. Pored vrata bila je drvena
baraka. Unutra je bio sto i tri stolice, a sa plafona je visila gola sijalica; to je bila
kancelarija don Hozea.
Moji prvi meseci u zadruzi poklopili su se s kinim periodom. Proveo sam s
Don Hozeom mnoge sate u kancelariji. Uio sam ga knjigovostvu i kontroli
inventara, a on je meni tumaio tekoe ciglarskog posla. Ponekad sam pokuavao
da mu pomognem da shvati kako izgledaju Majami, Boston ili Njujork. On mi je
priao o Keuama. U visokim Andima, ak i za vreme kinog perioda sunce moe
da bude veoma jako. Kad kia prestane, zemlja se brzo osui. Nebo postaje jarko
plavo. Obiaj je da poto kia prestane, ljudi izau na ulice iz. svojih domova,
prodavnica i kancelarija, makar i na par minuta. Odetaju do omiljenog kafia uz
plonik, naprave krug oko najblieg trga ili jednostavno izlaze da proaskaju sa
komijom.
Jednog popodneva, kad smo sedeli unutra, don Hoze mi je priao o
bogovima Keua.
"ujc li grom? To je Iljapa. Zemlja je Paamama. Mesec koji emo noas
da vidimo u punom sjaju je Mama Kilja. A naravno da je sve stvorio jedini
stvoritelj Virakoa." Pogledao me jc i podigao glavu. "Zar ti jo nita nisam priao
o poecima Inka?" Ustao je i pokazao kroz otvorena vrata. "Pogledaj, kia je
prestala. Inti, sunce, opet se osmehuje na Keue, kao to je radio pre vie stotina
godina." Potapao me jc po leima. "Zapravo i ne tako davno. Ti i ja smo bili
prijatelji tada, kao to smo i sada." Nasmejao se i poveo me kroz vrata.
24

Stajali smo zajedno u dvoritu i gledali preko zida vrh oblinjeg brda. Odraz
suneve svetlosti bojio je njegovu vulkansku prednju stranu u narandasto. Pratio
sam don Hozea kroz kapiju u eernu ulicu. Zaustavio se. "Virakoa je stvorio
mukarce i ene pre mnogo hiljada godina. Meutim, jadni kakvi smo, slabo smo
napredovali. iveli smo u peinama. Jeli smo samo divlje bobice i ivotinje koje
smo ubijali golim rukama." Skrenuo je pogled s mene niz poploanu ulicu prema
reci Tomebambi. "Pogledaj, tamo", pokazao je na indijanske ene koje su prale ve
za buena dente. Neke su stajale do kulena u ledenoj vodi koja je tekla s andskih
lednjaka prema Amazonu, a duge suknje podvrnule su izmeu bedara. Druge su s
naporom vukle gomile vea du obale. Neke su se trudile da prostru svee opran
ve na grane oblinjih grmova. "One rade veoma teak posao." Njegove oi su
srele moje." One jo raunaju na Intija da im pomogne, kao i svi ciglari. Mi uvek
putamo da sunce osui nae cigle pre nego to ih opalimo u peima."
"Inti je pogledao dole i videvi da ljudi ive kao ivotinje, odluio je da se
smiluje. Pozvao je svog sina, Manka Kapaka i njegovu enu. Mamu Oklo. Idite
dole na zemlju, zapovedio im je. Nauite ih kako da izgrade sela i obrauju zemlju.
Dao im je zlatni tap dug kao krila kondora", don Hoze je rairio ruke koliko je
mogao, "i rekao im da ga svaki dan bace na zemlju sto puta. Kada nestane u
zemlji", rekao je Inti," znadete da ste stigli. Na tom mestu ete podii grad. Iz
zlatnog tapa niknuc kraljevstvo svetla i mudrosti i vi ete vladati tim
kraljevstvom."
Manko Kapak i Mama Oklo su bili oduevljeni tim reima. Zatim se Inti
uozbiljio. "Morate da zapamtite", upozorio ih je, "da ste zatitnici. Morate tome da
nauite svoju decu, a ona svoju. Vaa odgovornost je velika, jer ste moje sluge. Vi
ste uvari sve moje dece, biljaka, ivotinja i svega to je stavljeno na Paamamu.
Vae kraljevstvo je kraljevstvo ljudi. Vi ste vladari ljudi i jedino ljudi. Ostalo biljke, ivotinje i sama Paamama - potpadaju pod vau zatitu, ali ne i pod vau
vladavinu. Zapamtite to dobro i pazite da sva vaa deca i sva njihova deca potuju
taj zakon; on je iznad svih drugih zakona i on je najvaniji. Obraujte zemlju da bi
zadovoljili svoje potrebe. Ne vie. Sagradite gradove da bi u njima iveo va narod
i da bi potovao Virakou. Mamu Kilju i druge bogove. Ali ni zgrada ne sme da
bude previe. Pazite na to dobro, deco moja. I s tim reima ih je napustio."
Dole, kod Tomebambe, indijanske ene i dalje su prale ve buena dente iz
Kuenkc. Palo mi je na pamet da svake godine tone sapuna plivaju iz Kuenkc u
Amazon. Meutim, znao sam da to nije nita u poreenju sa zagaivanjem koje je
izazivala moja zemlja i druge industrijske nacije irom sveta. Za trenutak vie
nisam video poploanu ulicu i pralje koje. na njenom kraju, stoje do kolena u reci.
Umesto toga. video sam auto-puteve Los Anelesa. blato kanala u bostonskom
pristanitu, i podruja industrijskog otpada Nju Dcrsija pored Njujorka. Pomislio
sam da bi stvari bile potpuno drugaije da smo svi odrasli s takvim legendama kao
25

to su legende Keua. Podigao sam pogled. Don Hoze me radoznalo gledao. "ta
Keue misle o dananjem svetu?" upitao sam.
On je takoe pogledao prema Tomebambi. "udimo se zato Inti doputa da
se neke stvari dogode. to se mene tie, zna da esto itam novine. Tako saznajem
da neki ljudi pokuavaju da siluju Paamamu. To ne mogu da razumem. Zemlja,
vazduh i voda, drvee, cvee i ivotinje su sve to imamo. Zar ti ljudi nisu
dovoljno pametni da to shvate? I zato Inti doputa da se unitavanje nastavi?
esto pitam Intija. Molim se i meditiram. Jo nisam dobio odgovor. Meutim,
mogu ovo da kaem: Keue jo uvek slede naredbu. Mi smo zatitnici, a ne
unititelji. Problem je u tome to nas ima veoma malo i nismo vie ratnici kao to
smo nekad bili. Kako da zaustavimo sve ostale, one koji poniavaju Paamamu?"
Jednoga dana ispriao sam don Hozeu o El Milagru i svojim pokuajima da
osnujem kooperaciju za kredite i tednju u gradu s ekonomijom u vidu razmene.
To ga je veoma zabavilo. Poto se dobro ismejao. obrisao je suze s oiju. Dok je to
radio, skinuo je panamski eir koji je uvek nosio. To je bio jedan od retkih
sluajeva da sam mogao da vidim njegovo teme - andski Indijanac i njegov eir su
nerazdvojni.
"Zna", rekao je don Hoze. zagladujui svoju crnu gustu kosu i ponovo
stavljajui eir, "nije mnogo prolo od vremena kada moj narod nije znao za
novac .Inke su gradile predivne iroke drumove i tvrave. Napravili su terase na
strmim obroncima i pretvorili ih u plodne poljoprivredne povrine. Bili su veliki
matematiari, ratnici i voe naroda, a ipak nisu imali novac."
Sistem Inka nije zahtevao novac. Sva hrana bila je stavljana u velika
skladita. Davali su je narodu. Niko nijc bio gladan i bez krova nad glavom. Odea
i medicinska pomo bili su takoe osigurani, niko nijc nita kupovao. Kraljevi
izaslanici brinuli su se za bolesne, stare i lude. Ali niko - ak ni sam kralj - nije
imao novca."
"A ta je sa svim onim zlalom Inka?"
"Ah, da. Bilo je mnogo zlata. Divni ukrasi i kipovi. Ali to je sve pripadalo
Virakoi, Intiju ili nekom od ostalih bogova. Kralj - koji je delimino i sam bio bog
- smeo je da ga nosi. Mogao je da pozajmljuje zlato, srebro i drago kamenje
drugima, ali samo u duhovne svrhe, za verske obrede, za potovanje bogova ili za
traenje njihovih usluga. Vidi, uprkos svim tim sposobnostima koje su posedovali
moji preci - kao naunici, administratori, vojnici, zanatlije i poljoprivrednici najvie su cenili duhovnost. Oni su direktno komunicirali s bogovima. Sluali su
unutranje glasove. Kada su Virakoa ili Inti govorili, oni su sluali. I danas
sluaju."
"Da li si ikad uo neto o psihonavigaciji. don Hoze?"
Ukratko sam mu ispriao ta sam uo od Tanje i Teofila. Paljivo me je
sluao. Kad sam zavrio, odgurnuo je stolicu od stola.
26

"Da, to to pominje mislim da je panski pojam ukraden iz religije Keua."

Ispriao sam mu priu o jaguaru El Milagra. Ustao je i pogledao kroz vrata u
dvorite skladita.
"Keue se isto toliko razlikuju od uara kao i tvoj narod. Ali dogaaj koji
opisuje, slian je onome to mi doivljavamo." Okrenuo se prema meni. "Jednog
dana e moda moi da uestvuje u obredu Keua, gde se dogaa ono to ti
naziva psihonavigacijom."
Iza njega, kamion pun cigli prispeo je u skladite, glasno trubei. Don Hozc
se latio svoje knjige inventara. "Sada imamo posla."
Pourio je prema kamionu. Pridruio sam mu se i odmah iza njega rukovao
se s porodicom koja je iskopala glinu, oblikovala je u cigle, ispekla ih, natovarila i
putovala neravnim drumom od Sinankaja, na vrhu tog dragocenog tovara. Huan
Hozc ukui je bio predsednik zadruge. On i njegov brat. Hulio Mora ukui, doveli
su svoje ene, tri devojice tinejderke i dva deaka. Bez mnogo rei poeli su da
istovaruju. Troje ljudi ostalo je u kamionu. Oni su poslagali cigle na gomilu i
dodavali ih onima na zemlji koji su ih nosili na mesta koja im je pokazivao don
Hoze. Cigle normalne veliine bile su smetene na jednoj strani dvorita, gigantes
ili izrazito velike, na drugoj. Krovni crepovi bili su sloeni kraj vrata. Pomagao
sam don Hozeu da zapisuje brojeve i obeleja svake vrste cigle.
Za Huana i Hulija ukuija i njihove porodice to je bio veoma naporan
posao. U roku od par minuta, skladite se zamrailo od oblaka praine od cigli.
Cigle su bile teke i neravne. Ti ljudi su radili od zore. Jo jutros su izvukli cigle iz
pei i prebacili ih na kamion.
Dorukovali su hleb, krompir i voe dok su se vozili na gomili cigala u
zadnjem delu razdrmanog kamiona po strmom i neravnom drumu od blata. Pa
ipak, ovde su dobroudno zadirkivali jedan drugoga dok su vukli svoje nespretne
tovare preko dvorita. Meu njima se stalno uo smeh i ale. esto bi jedan od njih
u prolazu nestano pljesnuo drugog.
Ove su ljude vekovima iskoriavali. Za teak rad su bili slabo plaeni.
Ciglari Keue uvek su zaraivali jedva toliko da preive, dok su posrednici buena
dente, arhitekte i inenjeri imali veliku korist, iako je zadruga bila pokuaj da se
bogatstvo pravednije razdeli, njena dclotvornost jo nije bila dokazana.
Posmatrajui te ljude i nain na koji su se odnosili jedan prema drugom, bio
sam impresioniran. Meutim, bio je tu i drugi oseaj koji mi je bilo teko da
odredim. Moda sam bio ljubomoran na tu porodicu Keua?
Moram da priznam da sam ja. koji nikada nije upoznao siromatvo ili glad,
oseao, ako ne ljubomoru, onda bar zavist zbog njihove sposobnosti da tako
potpuno uivaju jedni u drugima, u svom poslu, oskudnoj hrani i skromnom domu
koji su delili, kao i u svemu drugom oko sebe. Saznao sam da Indijanci s Anda
esto razgovaraju sa prirodom. Nije neobino uti mukarca ili enu kako mrmljaju
27

rei pozdrava ptici, cvetu ili oblaku. Takve stvari su deo njihovog ivota i izvor
vclikog zadovoljstva. Setio sam se razgovora koji smo don Hoze i ja upravo
zavrili. Njegovi komentari o pogledima Keua na prirodu i duhovnost dobili su
novo znaenje. Da li je bilo mogue da su ti ljudi znali neto to smo ja i moji preci
zaboravili? Osetio sam da me privlai neto to nisam razumeo. Ovde, u skladitu,
u Kuenki, inilo se manje preteim nego u El Milagru. Don Hozeov predlog da i ja
uestvujem u psihonavigaciji stvorio je u meni plimu uzbuenja. Da li bih mogao
da nauim od Keua neto emu me nije nauila moja kultura?
ukuiji su zavrili svoj posao za manje od dva sata. Don Hoze je pri dnu
svojih obraunskih listi pripremio mesto na kom su se dva brata potpisali. Svi smo
se rukovali. U trenutku kad su se spremili da se ponovo popnu na kamion za
povratak u Sininkaj poela je kia, i ja sam predloio da svi pokuamo da se
smestimo u kancelariju.
"O ne", rekla je jedna od ena, na loem panskom. "Mi volimo pljuskove."
Otvorila je usta, podigla glavu i stavila dlanove pod bradu. Pogledao sam oko sebe
i video da nekoliko drugih lanova porodice radi to isto. Dve devojke su plesale.
Deaci su stavili nepromoivu tkaninu kao ator iznad letvica koje su
obrazovale ogradu na prednjoj strani kamiona. Drugi su se popeli i seli ispod nje.
Kad je kamion protutnjao kroz kapiju u eernu ulicu, oni su mahali i veselo
vikali. Mogli smo da ih ujemo kako pevaju i poto je zadnji deo kamiona nestao
iza zida od nepeene cigle.
Kia je prestala malo posle podneva, doba dana kada veina Kuenana
poinje svoju dnevnu siestu. Grad se praktino zatvara na dva sata, tako da
porodice mogu zajedno da se opuste. Poto don Hoze nije mogao da otputuje u
Sininkaj i da se vrati za dva sata, obino je skladite drao otvoreno. Mada se za
vreme sieste nikada nije prodavalo inenjerima i graevinskim preduzeima,
ponekad su se prodavale male koliine i odnosile na leima ili u drvenini kutijama.
"Neko vreme nee biti posla", rekao je don Hozc. "Ne posle ovakve kie.
Pogledaj kako Inti sad sija! Niko nee doi jo par sati. "Potapao me je po
ramenu." Hajdemo dole na reku. da popriamo o psihonavigaciji."
kljocnuo je katancem, velikim kao aka. na vratima skladita pa smo
krenuli prema Tomebambi. Gore uz reku na suncu su sijali kolonijalni domovi. Oni
su se drali ivica kamenih hridina iznad uzburkane vode. Bili smo daleko skoro
kilometar, ali ak i iz te udaljenosti reljefno su se isticali izrezbareni drveni balkoni
na beloj pozadini zidova od nepeene cigle iz esnaestog veka. Don Hoze me
odvede do kamene klupe. Seli smo. Indijanski deaci u plavom ponu sa malim
panamskim eirom na glavi, igrali su fudbal na strmoj obali. Drvo je bacalo senku
na nau klupu. Mermerne stepenice pored klupe sputale su se do ruevina drvenog
mostia, koji je odnela zaboravljena poplava.

28

"Postoji mnogo pria o onom to ti zovc psihonavigacija", rekao je don

Hoze. "Jedna koja me podsea na tvoje iskustvo s jaguarom, govori o Tupa Inki,
kralju koji je vladao pre Huajna Kapaka, oca Atahuelpa. Do njega u Kito je dola
vest da su se udni ljudi iskrcali na jedno mesto na obali Pacifika iz. amaca koji
su liili na pauke. Tupa Inka stigao je sa svojom vojskom i svetenicima na to
mesto, blizu grada koji je danas poznat kao Salina. Niko nikada nije video ita
slino onom to ih je oekivalo. Vie od stotine ljudi se ulogorilo medu drveem
iznad plae. Bili su crni i to crnilo nije moglo da se ispere. Na obali je bio niz
amaca koji nisu liili ni na ta to su oni pre toga videli.
Stranci su govorili jezikom koji niko od Tupinog naroda nije razumeo. Posle
nekoliko dana jedan od svelenika Inka razbio je led, upotrebivi znakove. Saznao
je da su ti ljudi doli iz daleke zemlje. Jedrili su u svojim amcima mnogo dana
dok se nisu izgubili u snanoj oluji. Rekli su da se more podiglo u velikim
vrtlozima koji su se uspinjali do nebesa. Nebeski bogovi usisali su amce i oni su
zauvek nestali. Ujutru, posle oluje, preiveli su pogledali kroz. maglu prema
izlazeem suncu. Ono to su ugledali, uasnulo ih je. Vojska divova bila je
okupljena preko horizonta, spreavajui izlazak sunca. Senke koje su bacala ta
udovita, pokrivale su ih. Bili su tako uplaeni da nisu mogli nita da uine. Bili
su nemoni. Nisu mogli da se vrate kui jer nisu imali ni hrane ni vode. Osim toga,
potpuno su izgubili orijentaciju. Plutali su morem, bespomoni. Napokon se sunce
diglo iznad divova. Posle podne, sa suncem koje im je sijalo u lea, stranci su
uvideli svoju ludost. Nije bilo nikakvih divova, bila je samo zemlja. Ti ljudi nisu
nikada videli planine kao to su Andi, koji su se ispruili od horizonta do horizonta
i izbrisali jutarnje sunce. Kad su napokon shvatili ono to su videli, izvukli su
amce na obalu."
Don Hoze je ustao s drvene klupe. Jedan od deaka koji su se igrali na
renoj obali, promaio je; fudbalska lopta poskakivala je na mermernim
stepenicama. Don Hoze ju je znalaki utnuo nazad, a zatim se vratio na svoje
mesto.
"Tupa Inka bio je impresioniran hrabrou i vciinom tih crnih ljudi koji su
doputovali iz daleka. Pomou znakova, njegov svetenik im je rekao da je Inka
kralj sveta. On e im pokazati put kui, ako mu obeaju darove i ako svoju zemlju
nazovu po njemu. Oni su, naravno, pristali.
Tupa Inka je naredio svom visokom sveteniku da pomou psiho-navigacije
ode u domovinu tih tamnih stranaca. Odrana je velianstvena ceremonija. Bilo je
svetkovina s muzikom i plesom. Na kraju su ratnici Inka obrazovali veliki krug. U
sredini je bio zlatni tap. simbol onog kog je Inti dao Manku Kapaku i Mami Oklo.
Dok su svetenici udarali nogama i pevali, svetenik, odeven samo u ptije perje,
plesao je u krugu oko zlatnog tapa. Pevanjc je trajalo satima. Svetenik je plesao i
plesao. Prvo je pevao, a zatim su rei postale kretanje. Ruke su mu se pretvorile u
29

krila kojim je mahao. Odjednom je nestao. Nije ga bilo danima. Na kraju se vratio
u ljudskom obliku. Nije govorio ni sa kim dok nije sreo Tupa Inku. "Posetio sam
njihovu zemlju", rekao je. 'To je divno ostrvo. Odvcu te tamo."
Tupa Inka je izdao naredbu svojim zapovednicima da sagrade mnogo
splavova. Reeno im je da pripreme hiljadu najboljih ratnika za prelaz Pacifika.
Oni su sagradili poseban splav za Tupa Inku i njegove svctenike. Odreenog dana
razvili su jedra. Kako je to bio divan prizor! Priaju da su ljudi iz itavog
kraljevstva - iz krajeva gde su sada ile, Bolivija, Peru i Kolumbija - putovali na
ekvadorsku obalu da se oproste od svog vladara.
Prolo je deset meseci pre nego to su ga ponovo videli. Neki su se bojali da
se vie nee vratiti. Meutim, vratio se. Vratio se na tano isto mesto s kog je
otputovao sa svim svojim svetenicima i ratnicima. Splavovi su im bili krcati
darovima: stotine bruenog kamenja, narukvice, ogrlice, ak i predivan kameni
presto za Tupa Inku."
Dodirnuo mi je koleno rukom i ustao. "Doi, idemo nazad u skladite. Za
mene i moj narod - prie o psihonavigaciji su samo deo nae istorijc. Ljudi se jo
bave psihonavigacijom. Uz. odgovarajuu motivaciju i elju, svako to moe da
uradi."
To je bilo ono to sam eleo da ujem. "Kada to mogu da vidim, don Hoze?
Poznaje li nekog ko se bavi psihonavigacijom?"
"Da li si ikad uo za Ijude-pticc sa Anda. Jednog dana u da te odvedem kod
njih."
Tokom vie od dve godine u Andima, susreo sam se s mnogo pria o
psihonavigaciji. Priu o Tupa Inki uo sam u vie navrata, uglavnom u istom
obliku.
S vremena na vreme. pokuavao sam da otkrijem ko su, u stvari, bili ti crni
ljudi i da li zaista postoji ostrvo u Pacifiku koje se zove "Tupa Inka", ili "Inka" ili
"Tupa" ili "Inti", ili nekako da barem izdaleka lii na re koja bi mogla da mi
pomogne da potvrdim priu. Meutim, tu priu potvrdio mi je u kasnim
sedamdesetim godinama lanak o savremenom istraivau Toru Hejerdalu i
njegovom jedrenjaku, Kon-Tikiju. Hejerdal je eleo da dokae da su junoameriki
Indijanci mogli da preu Pacifik pomou splava. 1947 godine sagradio je i opremio
splav od balza drveta i odjedrio iz Kala, Peru, uz podsmeh mnogih naunika. Sto
prvog dana plovidbe Kon-Tiki je zaista pristao na koralno ostrvo, udaljeno 4.300
nautikih milja od take polaska.
Medu polineanskim ostrvima, za koje je Hejerdal verovao da su na njih
mogli da pristanu drugi pomorci s takvim splavovima, postoji koralni greben s
prolazom koji se zove Teavao - Tupa. Taj greben okruuje ostrvo Mangarevu, na
kom je Hejerdal otkrio legende o splavovima koji su na obalu nosile hiljade
vojnika. Predanjc kae da je poglavica Tupa jednom doao s flotom splavova iz
30

velike i gusto naseljene zemlje. ak i u prolom veku, laguna Mangareve je titila

velike splavove koji su plovili do dalekih ostrva i vraali se. Ljudi na tom ostrvu i
danas za krompir koriste istu re koju su koristil Inke u vreme kada je Pizaro stigao
u Ande.:
Ta injenica bila je jo, meutim, u dalekoj budunosti i samo je obilje posla
pomoglo da bre proe vreme do onog trenutka kada e don Hoze ispuniti svoje
obeanje i odvesti me do Ijudi-ptica s Anda. 2

__________
2

Za vie informacija pogledajte L. Mekintajer "Neverovatnc Inke i njihova bezvremena

zemlja." D.C. Nacionalno geografsko drutvo. 1975.
31

LJUDI- PTICE S ANDA

Kada me jc Mirovni korpus dodelio zadruzi ciglara, ona je ve postojala oko
sedam meseci. inilo ju je samo pet porodica iz Sininkaja.
lanovi su u poetku bili veoma sumnjiavi u vezi sa mojim pobudama.
Nikad nita nisu uli o Mirovnom korpusu. ta sam ja time dobijao? Koliko sam
bio plaen? Jednoga dana, dok smo se vozili na vrhu tovara cigli koju je kamion
prevozio niz krivudav planinski put, mala grupa se okupila oko mene. Hteli su da
znaju ime mog boga i kada u poeti da ih nagovaram da se pokrste.
Dve porodice su me u svakoj prilici uveravale da nemaju zlato i da. ukoliko
uspem da im oduzmem zemlju, ne oekujem mnogo - samo teki posao ciglara.
Izlino je govoriti da sam vredno radio da bih odagnao njihov strah.
Prisustvovao sam njihovim fiestama, jeo i napijao se s njima. Nekoliko puta
svakog meseca iznajmljivao sam filmove iz amerike agencije za informacije u
Kuenki, zajedno sa dipom, projektorom i generatorom iz Mirovnog korpusa i
prikazivao filmove, napolju na zidu kue od nepeene cigle u Sininkaju.
U naroito ivom seanju ostao mi je jedan dogaaj. Don Hoze me vozio u
dipu kroz Sigehio, susedni grad i prema podruju gde se obavljalo nekih
dvanaestak ciglarskih postupaka. Imao sam megafon i pomou njega je don Hoze
objavljivao zajednici kako e se u Sininkaju prikazivati dokumentarni film o tome
kako je brod Apolo nedavno sleteo na Mesec. Nekim porodicama Keua. ini mi
se, bilo jc veoma udno to don Hozeova glava proviruje kroz prozor dipa koji
prolazi, a iz usta mu viri megafon kao divovska surla. On je uopte bio miran,
iskren ovek, veoma suzdrljiv i trudio se da ne skree panju na sebe. Nisam
mogao, a da se ne setim putujuih cirkusa koji su prolazili kroz male gradove Nove
Engleske u letima mog detinjstva i objavljivaa koji su vikali: "Doite - doite
svi!" i obeavali nam tako neobine prizore da su golicali svaiju matu.
Kasnije te iste veeri poeo sam da uviam ogromno interesovanje za film.
kad sam video brojne ljude kako se okupljaju ak i pre nego sam zavrio
postavljanje projektora na krov dipa. Hulio ukui i njegov najstariji sin Luis
32

pomagali su mi da razmrsim dugaak elektrini kabl i da ga razvuem od

projektora dole u suvi klanac iza njihove pei za suenje cigala, gde sam smestio
buni generator. Trajalo je due nego obino da podesim aparaturu. Poto sam
nekoliko minuta bezuspeno vukao konopac za paljenje motora, Luis se ponudio
da me zameni.
Kad sam se ispentrao iz klanca, zaprepastio me je prizor koji sam ugledao.
Sininkaj je bio mali grad od osam kua od nepeene cigle i nekoliko ciglarskih
radionica, smctcnih na dnu prirodnog amfiteatra. Strane su inili goli breuljci
koji su se uzdizali prema viim planinama. Stajao sam, takorei, u sreditu i
podigao pogled. Sa svake strane, niz ove breuljke sputale su se desetine porodica
Keua. Vrvelo je na mestu izmeu dipa i zida kue na kom e se projektovati
film. Sunce je bilo nisko i vazduh je postajao prohladan. Noas e biti hladno.
Dolazili su sve blie, mukarci, ene i deca umotani u teak pono i vuneni
pokriva. Neke ene su na leima nosile privezanu novoroenad koja je spavala.
Bio sam zaprepaen otkriem da je toliko porodica ivelo u planinama oko
Sininkaja i da su. izgleda, svi doli da vide moje filmove.
Stajao sam tamo sam, sa strahopotovanjem i nekako uplaen. to su ti ljudi
oekivali? Iz kojih dalekih krajeva su doli? to ako ih razoaram? Doneo sam
samo dva filma - sputanje na Mesec. i jedan propagandni, o vanosti zajednikog
rada u zadrugama. Sunce je nestalo iza tamnih planina. Srebrni rub meseca popeo
se iznad krova kue ispred mene - na ekvatoru se dnevno svetlo ne zadrava dugo.
Iza sebe sam uo Luisa kako psuje nateui se s generatorom. Duga senka noi
proirila se iznad Sininkaja. Sitno svetlo je zasvetlucalo na breuljcima, zatim jo
jedno. Ubrzo su se pojavila svuda oko nas, kao zvezde iznad nas. Svetiljke i svee
Keua kretale su se du skrivenih staza dok su ciglari i dalje nastavljali svoj put do
trga. Luis je opet opsovao. Palo mi je na pamet da bih trebalo da mu pomognem da
pronae svetlo. ta ako je generator pokvaren?
Iz tame mi se pribliila svetiljka. Iznad nje sam najpre ugledao obod eira,
zatim elo i oi don Hozea. "Dobra gomila", rekao je blago. "Nae putovanje uz
megafone bilo je vrlo uspeno. Zna, poto si nam poslednji put pokazao film o
Mesecu, mi koji smo ga videli, priali smo drugima o njemu. Svi su hteli da ga
vide. Drago mi je to je tako mnogo njih moglo da doe."
"Uh", rekao sam. Ispruio sam ruku i zgrabio njegovo rame. "Gcnerator je
radio prole sedmice. Drugi dobrovoljac uzeo ga je za svoje selo. Rekao mi je da je
odlino radio." "ta?" zaurlao je don Hoze". Odjednom sam shvatio da su nai
glasovi zaglucni eksplozivnom bukom generatora koji je na kraju ipak proradio. S
eurofinim oseanjem olakanja odveo sam don Hozea od klanca. "Nije vano,
hajde da pustimo film." "Ali, oni jo dolaze. Zar ne moemo jo malo da
priekamo?" Srebrni Mesec je sijao i bio je skoro pun iznad kue koja je sluila
kao ekran. U hladnom, retkom vazduhu izgledalo je kao da nas dotie. Shvatio sam
33

zato su Inke potovale srebro kao Meseeve suze. Mama Kilja bila je za mene
iva te noi. Mogao sam da osetim njeno prisustvo. Izgledalo je da je veoma blizu i
da iz nje izlazi neka energija - ne fizika energija koju oseamo od topline njenog
supruga Intija, Sunca, ve duhovna energija - energija misterija, unutranjeg
otkrivanja, nade i iskupljenja. Svi koji su bili na tom trgu su je gledali. Da li su
ekali da pone film ili su tiho iskazivali potovanje mami Kilji?
Don Hoze je dodirnuo moj lakat. "U redu", rekao je, "svi su ovde."
Ukljuio sam projektor. Svetlo je preplavilo zid kue od cigle. panski glas
zauo se kroz mikrofone. Svi smo posmatrali kako NASA priprema svoje rakete i
ljude koji e u njima poleteti.
Otiao sam iza dipa, prema klancu i sluao. Izgledalo je da generator dobro
radi. Stajao sam tamo, sasvim sam, u potpuno crnoj noi. oseajui se kao
astronaut na udnom, divljem i divnom putovanju, ovek koji je doneo struju,
filmove i priu o sletanju Apola ljudima koji su jo uglavnom iveli isto kao pre
vie vekova u vreme Inka; za mnoge od njih bio je to prvi film koji su ikad videli,
oseao sam se udesno srcan. eleo sam da budem blizak tim ljudima.
Vrativi se do projektora, suoio sam se s prizorom neverojatne lepotc i
snage. Zajednica Keua, zamotana u svoje vunene ponoe. bila je te hladne andske
noi sakupljena na malom trgu. Niko nije priao. Stajali su bez rei, sa
strahopotovanjem, a panja im je bila usmerena na susednu kuu gde je raketa
jurila prema srebrnom nebeskom telu, koje su ljudi u raketi nazivali Mesec, a koje
Keue potuju kao Mamu Kilju.
Ta velianstvena sjajna kugla stajala je iznad zida, iznad rakete i meseca na
zidu, iznad gledalaca Keua koji su nemo sedeli posmatrajui slike, iznad
projektora, generatora, dipa i sela Sininkaj. Ona je visila tamo kristalno jasna na
tamnom nebu i gledala sve nas koji smo gledali nju, pa njenu sliku na zidu i opet
nazad.
"Mama Kilja." Don Hoze je mirno izgovorio to ime. uo sam kako oko
njega mnogi glasovi s potovanjem ponavljaju te rei.
Don Hoze postao je moj saveznik. On mi je bio najblii i prvi je shvatio da
mogu ncto da doprinesem; znao je da nisam uzimao nita od zadruge. Ponekad
smo poseivali mesta na kojima se izvode drugi projekti Mirovnog korpusa.
Poduavajui me o svom svetu, poeo je da razumeva moj. Delili smo istu sudbinu
koja je pomogla da se naa veza uvrsti: okolnosti su nas obojicu smestile u tuu
kulturu. Kuenka i njena buena dente su mu bili ranije isto tako nepoznati kao to su
Keue bile za mene. Njegovo poverenje koje je raslo proirilo se i na druge. Oni su
ga poznavali i verovali mu i mogao sam da primetim da s rastom njegovog
poverenja u mene, raste i lanstvo u zadruzi. Desetog meseca od mog dolaska,
pozdravili smo dobrodolicom desetu porodicu.

34

Svakog meseca lanovi zadruge sastajali su se u ininkaju. Jedanaesti mesec

sam istupao na sastancima i ukratko izvetavao o napretku koji sam postigao.
Nabrajao sam buena dente s kojima sam se sastao i kojima smo se nadali da emo
da prodamo zadrunu ciglu bez ucene posrednika. Iznosio sam svoju strategiju za
sledei mesec. Meutim, kako se godina bliila kraju, moje poverenje u samog
sebe se smanjilo. Bilo je dobro poznato da buena dente nee da sklapa poslove s
Keuama. Mislio sam da u kao gringo zaobii tu prepreku. injenica je da sam
bio primljen u drutvene krugove buena dente - pio sam kafu u kafiima s elitom
Kuenke. Pozivali su me na svoje raskone zabave. Poduavao sam njihovu decu
engleski. Pisao sam preporuke za amerike univerzitete. Meutim, nisam
potpisivao ugovore. Na dvanaestom sastanku zadruge oseao sam se jadno. Ustao
sam i izvinio se. Vodio sam lagodan ivot u Kuenki, dok su ovi ljudi crnili u
svojim jamama s glinom i primitivnim peima. A ja sam ih izneverio.
Po zavretku tog sastanka don Hoze me odveo napolje. Zajedno smo otili
na vrh brda i pogledali dole, u pranjav trg Sininkaja.
"panske konkvistadore je ovamo poslao stvoritelj, Virakoa, da bi
Keuama dao lekciju", rekao je don Hoze. "U svojoj elji da proiri carstvo svog
oca, Atahualpa je ubio svog brata Huaskara. Vladari Keua i njihov narod
zaboravili su zakone koje su ustanovili njihovi preci. Virakoa je bio besan. Rekao
je Atahualpi da e ljudi u odei od sunevog svetla biti poslati da daju lekciju
Keuama.
"Morate da sluate moje zapovesti", rekao je Virakoa. "Posluajte svoje
pretke. Otvorite im svoja srca i radite onako kako vam oni kau. Njihove rei su i
moje". Pre smrti Atahualpa je preneo Virakoinu poruku du itavog kraljevstva.
Keua uvek moraju da slede zapovesti predaka."
Posmatrali smo devojicu kako se trudi da podigne na lea sveanj drva.
Privezala je kone kaicve oko ramena i s naporom krenula prema dalekim
planinama koje smo mogli da vidimo daleko, na drugoj strani doline Tomebambe.
Tanki zvonik u maglovitoj daljini bio je jedini znak Kuenke i njenih katolikih
crkava.
Don Hoze je poloio ruku na moje rame. "Mora da ima poverenja", rekao
je. "Na sastanku si bio suvie strog prema sebi."
"Nemam mnogo vremena. Uvek kae kako moram da budem strpljiv. Ali i
sam zna da neu jo dugo biti ovde."
Ruka na mom ramenu polako me je okrenula prema njemu. "Nikada pre ti to
nisam rekao", kazao je on, "ali preci su mi zapovedili da zaponem sa zadrugom i
to kod ceremonije Ijudi-plica. Sledee nedelje e opet biti ceremonija. Da li hoe
da mi se pridrui ovog puta?"
Nisam mogao da verujem svojim uima. "Misli na psihonavigatore?" Blago
se nasmeio. "Da. Sada e imati priliku da lino vidi psiho-navigaciju. "Ali",
35

podigao je prst, "neu te povesti samo da bi zadovoljio tvoju znatielju. Neto vee
e se dogoditi."
"Vera je kao malter koji dri zid." inilo se da rei don Hozea poprimaju
novu snagu sa svakim kilometrom s kojom smo ulazili u tamne planine. "Ne mora
da prihvati moju religiju da bi to shvatio. Obredi malo znae ako ne pomau
otvaranju srca. To je vano. Otvori svoje srce. Sluaj ga i sledi njegove zapovesti.
Veruj u ono to ti kae srce. Bez maltera vere, ak i najvri zid e se sruiti."
Krenuli smo pre zore, prema gradu udaljenom vie od dva sata od Sininkaja, dalje u Andima. Vozio sam dip Mirovnog korpusa drumovima koj su
ponekad bili oznaeni samo konjskim izmetom. Grad je udarao o oferajbnu.
Povremeno bi nai farovi osvetlili indijansku kolibu ili opor pasa. Don Hoze je
delio suvozaevo sedite s dvoje dece. Pozadi su bili njegova ena i jo jedan lan
zadruge sa svojom enom i troje dece. Nije se mnogo prialo osim tih kratkih
izmenjivanja reenica izmeu mene i don Hozea na temu vere. Na veinu mojih
pitanja o tome kako je mogue da ljudi lete - on je odgovarao "ubrzo e videti". i
"to je vera."
Vazduh je bio ne samo hladan ve i redak. Visina je bila vea od svih mesta
na kojima sam bio poslednjih meseci. Poeo sam da se oseam oamueno. "Mogu
li ljudi-ptice da lete samo u selima koja lee tako visoko?" Mogao sam da osetim
njegov pogled, a da ne skrenem pogled sa puta." To nema nikakve veze s tim. Ti
to, stvarno, ne razume, zar ne? Letenje nije samo fiziki in, ono je takoc i
duhovno. Ne mogu o tome da ti priam. To mora sam da doivi. Tvoje iskustvo
moe da bude drugaije od mog. Seti se toga kad bude posmatrao kako ljudi-ptice
lete. Oni to rade da bi pitali mrtve pretke za savet. Atahualpa je rekao: moramo da
sluamo Boje zapovesti onako kako su nam ih preneli nai pretci. Nita od toga ne
moe da shvati, moe samo da oseti. Moda e to osetiti kao to to mi
oseamo. Ko zna?"
Kad smo stigli do sela, video sam po satu da je sunce ve trebalo da izae.
Jutro je meutim, bilo mrano. Grad je preao u hladnu kiicu; magla je pokrivala
blatnjavi trg. Ponekad bi se kroz maglu pojavljivale kolibe kao sablasti.
Don Hoze je uperio prstom u jednu od koliba. Bila je najblia trgu i malo
vea od susednih. Parkirao sam dip ispred nje. Nedoterani krst je bio naslikan
crvenom bojom iznad vrata. Kada sam ugasio motor, primetio sam plesae.
Prvo sam uo lagano udaranje u bubanj. Zatim prodorne zvukc flauta od
bambusa. Izaao sam iz. dipa na kiu. Oni su se materijalizovali iz magle. Njihova
velika krila udarala su u ritmu bubnja, lica su im bila skrivena krznenim maskama.
Ljudi-ptice. Odeveni u koe i perje - lisice, jeleni i kondori - oni su plesali u krugu
koji se njihao. Glave su im se okretale s jedne strane na drugu, iznad proreza za oi
na maskama su bile njuke ivotinja sa iroko otvorenim ustima kao da su se
skamenile u trenutku neobjanjivog uasa.
36

Ljudi-ptice su plesali oko dva stuba obojena zlatnom bojom, ukrtena na

zemlji. Odmah sam u njima prepoznao simbol tapa koji je Inti dao Manku Kapaku
i Mami Oklo - potpuno isti kao onaj u ceremoniji koju je odrao svetenik Tupa
Inke pre leta preko Pacifika! S vremena na vreme, jedan od Ijudi-plica zakriao bi zvuk razbesnelog orla - i izaavi iz kruga, pojurio prema krstu. U poslednjem
trenutku rairio bi krila koliko je najvie mogao, skoio i preleteo visoko iznad
slubova, prizemljio se s druge strane i ponovo pridruio krugu.
Oseao sam se kao da stojim pored samog Tupa Inke, posmatrajui
ceremoniju koja se odigrala mnogo pre nego io je noga prvog panca kroila na
tlo Amerike. Primitivna muzika bubnja i flaute, plesai, pa i sama magla
hipnotisali su me. Izgubio sam oseaj za vreme. Nisam ni sa kim razgovarao.
Povetarac je postepeno uklonio maglu s trga. Nekoliko desetina Indijanaca stajalo
je van kruga. Zgurani pod tamnim ponom, oni su takoe izgledali izgubljeni u
svetu plesaa.
Kad sam pogledao na sat, bio sam iznenaen da me je ceremonija drala
paralisanim skoro dva sata. Nijedan od plesaa nije se odmarao. Njihova
neverovatna izdrljivost i energija njihovih letova preko stubova uverili su me da
prisustvujem dogaaju koji prevazilazi normalne ljudske sposobnosti. Oseao sam
da su nas ti ljudi na neki nain napustili da bi uli u druge svetove.
Napokon se ritam bubnja usporio. Krila plesaa su se spustila. Tela su im se
nagnula napred. Krila su se vukla po zemlji uz utanje koje se moglo uti izmeu
udaraca bubnja. Jedan po jedan, krunim kretnjama su naputali krug i ulazili u
gomilu gledalaca. Okruili su ih ljudi nudei im ponoe i boce tragoa - alkohola iz
eerne trske. Dok su ih zamotavali u pono - oni su dugim gutljajima pili iz boca.
Don Hoze me uveo u kolibu sa slamnatim krovom u kojoj se njegova
porodica i porodica drugog lana zadruge pridruila grupi iz sela. Boca tragoa je
kruila naokolo. Preostalo vremc nae posetc proveli smo u kolibi uz pie i jelo
koje su pripremile lokalne porodice. Oscao sam se iscrpljeno i telom i duhom.
Tek za vremc povratka u Sininkaj imao sam priliku da razgovaram s don
Hozeom. Pitao sam ga da li su primljene neke poruke od mrtvih predaka.
"Naravno", odgovorio je on. "Mnogo poruka. Ali samo jedna je za nau malu
zadrugu. Uskoro e potpisati veliki ugovor. Zatim emo morati mnogo da radimo
da bi ga ispotovali. Veoma, veoma mnogo."
Dve nedelje posle ceremonije Ijudi-plica, na ulici me jc zaustavio krupni,
plavokosi ovek. Viao sam ga i ranije izdaleka. Premda jc bio dosta visok - preko
180 cm, uvek ga je pratilo nekoliko Ekvadoraca. Pretpostavljao sam da jc bio
domorodac, moda roen u porodici evropskih emigranata pa sam se zaudio kada
mi se obratio na engleskom sa akcentom koji nikako nije bio panski. "Vi ste
gringo koji radi sa zadrugom ciglara?" upitao jc. Odgovorio sam mu potvrdno.
Rukovali smo se. "estitam", rekao jc. "To to radite jc izvanredno."
37

Objasnio mi je da je luteranski misionar iz. Norveke. lan njegovog

bratstva mu je ispriao o zadruzi. Pozvao me je na ruak u hotel Krespo. Dok smo
jeli, izloio mi je svoje planove za gradnju kole koja bi bila alternativa
tradicionalnom katoliki orijenlisanom obrazovanju." ... Kuenka ima nekoliko
veoma dobrih kola." mirnuo jc. "Meutim, mislim da naa moe da ponudi neto
posebno. Bie, takoc, sasvim drugaija i u arhitektonskom smislu. Svaka soba e
biti u posebnoj zgradi, u obliku osmougaonika. Zidovi e biti od cigle, to e biti
jedina zgrada u Kuenki gde e se cigle stvarno videti. Neemo ih pokrivati
nepeenom ciglom. Bie to prava divota!
Znate bolje od mene da to stvara probleme s obzirom na to da se sve cigle
koje se prave u krugu od stotinu milja, opaljuju u primitivnim peima. Te cigle
nisu pogodne. Slabe su, ispucale i ne ba lepe. Dobre su kada se pokriju
nepeenom ciglom, ali za ono to nama treba, nisu. Dakle, uviate li moju dilemu?
Samo one cigle koje su bile najblie vatri bie pogodne za nas, samo one najtvre i
najcrvenije. Mi hoemo da koristimo samo najbolje."
"Moj predlog je poten. Kupovaemo sve potrebne cigle od vae zadruge verovatno vie nego to ste prodali za itavu prolu godinu - i platiemo trostruku
cenu. U zamenu morate da nam garanlujete isporuku najbolje robe. Oekujemo da
emo iz svakog kamiona koji stigne, preuzeti samo deo. Ostatak morate da
odnesete. Te cigle su vae i moete da radite s njima ta hoete. Nama one ne
trebaju. Morate da se dogovarate s naim inenjerom i da utvrdite raspored
isporuke. Mi nemamo mesta za zalihe. Pa ipak, ne moemo da odgaamo izgradnju
zbog kanjenja vae isporuke. Pijani ciglari, jaka kia - svi ti problemi bie vai.
elim da dodam jo neto. Ime mog inenjera je Gomez. Da li sle uli za njega?
Onda znate da je on najbolji u Kuenki. On gradi najvee graevine u ovom gradu.
Veoma jc skeptian prema naim planovima i stalno me podsca da Kuenka nije
Oslo ili Madrid. U svakom sluaju, ako uspemo, on obeava da e da koristi vae
ciglare i za svoje druge projekte."
Otiao sam iz hotela Krespo proet kontradiktornim oseanjima. Bio sam
oduevljen i preplaen. Ono io je predloio Norveanin, nikad nije bilo
predloeno ciglarima s Anda - niti mogunosti, nili prepreke za ispunjenje
njegovih uslova. Otiao sam pravo u skladite zadruge.
Kad pogledam unazad, mogu da kaem da mi je oslatak boravka u Kuenki
dao lekciju o udima vere. Ostao sam jo godinu dana. Uprkos svemu io je
izgledalo kao nesavladiv problem, lanovi zadruge su se dobro pokazali.
Luteranska kola bila je sagraena ciglama zadruge i zaista je ispala - stani i divi
se! Inenjer Gomez je odrao obeanje; ugovorio je s nama isporuku cigli za
dcsetospratnu zgradu, najveu u Kuenki. Don Hoze je preuzeo moju ulogu. Iako ga
nisu pozivali u drutvene krugove buena dente, u vreme mog odlaska odnosili su
se prema njemu kao prema ravnopravnom partneru kod sklapanja ugovora za
38

prodaju cigle. Saraivao je s arhitektama, inenjerima i preduzimaima buena

dente. Zajedno su izraivali planove za kontrolu kvaliteta i raspored isporuka.
udo nije bilo u tome io su Ijudi-plice prorekli dolazak norvekog
luteranca. ni to je ugovor bio potpisan. udo je bilo da su se lanovi sinankajske
zadruge tako brzo i uspeno prilagodili zahtevima koji su bili pred njih poslavljeni.
Usvojili su raspored za proizvodnju i isporuku cigli, za odabiranje samo najboljih i
stavljanje ostalih na stranu, za manje zahtevne kupce. Nikad ranije Keua ciglari
nisu obavljali takve poslove - bar ne u vremenu koje pamti najstariji domorodac.
lanovi su se ozbiljno posvetili tim i drugim aspektima svog posla i osim manjih
greaka, uspeli su u tome. U sutini su promenili svoju poslovnu etiku. Promenili
su sistem poslovanja koji je bio potovan stotinama godina.
Don Hoze nije imao nita protiv razgovora o ceremoniji Ijudi-ptica. Nisu mu
smetala moja pitanja o Tupa Inki i o odnosu Ijudi-ptica i drevnih svetenika. "Oni
su svi jedno isto", rekao jc jednostavno. "Ono to si ti video, isto je to su oni
ratnici videli na obali". Ipak, nije .eleo tano da opie ta se desilo. Uvek sam
sumnjao da je on samo jednom uestvovao kao lan Ijudi-ptica. Meutim, on to
nije ni potvrivao ni negirao.
Jednoga dana, kada smo sedeli na gomili cigle u dvoritu skladita, upijajui
poslcdnjc zrake poslepodnevnog sunca, ispriao mi jc vie nego ikad pre, o tom
zanimljivom dogaaju.
"Don Hoze, ti mi kae da su Ijudi-ptice isti kao svetenik Tupa Inka", rekao
sam, pokuavajui da ga nateram da mi objasni, "ali, taj svetenik je negde otiao.
Odleteo je preko okeana ili su to uradili njegova dua ili njegov duh. Nakon
povratka, mogao je sve ostale ratnike da odvede nazad na ostrvo. Da li su i ljudiptice negde putovali?"
Don Hoze je izvukao iz depa prljavu maramicu i obrisao znojem natopljenu
prainu od cigli sa ela. "Negde veoma daleko. Kao i svetenik Tupa Inka, i oni su
leteli na velike daljine."
"Kuda?"
"Kod predaka."
"A gdc su oni?"
"Vie nego to je vrh naeg najvieg vulkana. Oni borave blizu Mame Kilje.
Priseti se ta je rekao Atahualpa: Keua mora uvck da sledi zapovesti predaka.
Virakoa se obraao Ijudima-pticama preko njihovih predaka. Ciglari su posluali
zahtev Atahualpc. Uprkos potekoama i promenama koje su se od njih zahlevale.
oni su uradili ta im jc reeno." Paljivo je savio maramicu i vratio jc u dep. "A
ti", rckao je, "ta si ti nauio?"
"Nisam siguran, don Hoze, ali znam da sam prisusutvovao psiho-navigaciji i
znam da deluje."

39

Moja poslednja godina s ciglarima je brzo prola. Dva meseca kasnije sreo
sam oveka iz bostonske konsultantskc firme. Dok je radio na projektu ekvadorske
hidroelektrane, nekoliko puta je posetio Kuenku. Prvi put smo se sluajno sreli, ali
posle toga me jc uvek pozivao na ruak kada jc bio u gradu. Zainteresovale su ga
moje prie o uarama i Ijudima-pticama.
Tokom svoje poslednje posete Kuenki. predloio mi je posao. "Potreban
nam jc ovek vaih sposobnosti", rekao je. "Najvanije nam je da imamo nekog
koga moemo da poaljemo u udaljene krajeve bez straha da e da doivi telesni i
nervni slom. Pogledao me je paljivo i ozbiljno. "Kada zavrite svoju slubu u
Mirovnom korpusu, doite da radite za mene, a ja vam obeavam da ete da vidite
psihonavigaciju. Poslau vas u Indoneziju. Ako mislite da ste neto nauili ovde u
Ekvadoru, priekajte dok ne doete na Sulavezi!"
"Sulavezi?"
"Veliko ostrvo blizu Bornea gde ive Bugiji."
Nikad nita nisam uo o Bugijima i to sam mu rekao.
"Bugiji. Bogejmeni! Znate one gusare sa turbanima ukraenim dragim
kamenjem koji su grdno preplaili evropske moreplovce pre par stotina godina.
Odatle su i dobili to ime - bogeymeni."
"Oni jo postoje?"
"Ne samo da postoje, oni jo plove na gusarskim brodovima, nose bisere u
uima, turbane na glavama i jatagane za pojasevima."
"alite se?"
"Ni sluajno. Siguran sam da se jo uvek bave psihonavigacijom. Njihovi
brodovi nemaju nikakve instrumente, ak ni kompas. Idite i uverite se sami. Ako
nam se pridruite, obeavam vam da ete otii u Indoneziju - Javu, Bali i Borneo.
To su za vas novi svetovi. Nova iskustva. Osim toga, upoznaete najvee umove
Ujedinjenih nacija, Azijske banke za razvoj i univerzitet kao sto je onaj u Kanberi,
u Australiji, gde se specijalizuju za takve stvari."
Sve je izgledalo isuvic lako. Dok su moji prijatelji s mukom nalazili posao
kod kue u SAD, ja sam matao o krajevima u koje bi me moj posao mogao
odvesti. Tri meseca pre mog predvienog odlaska, ispriao sam don Hozeu o
ponudi. Bio je isto toliko uzbuen koliko i ja.
"To svakako mora da uradi", rekao je. "Mi Keue, odkrinuli smo ti vrata i
ti si zavirio. Ono to rade Ijudi-pticc radilo se oduvck. Svugdc. To znam isto toliko
dobro kao i put od svoje kue do druma. Moda nikada nec da postanc ovckptica, ali e nauiti psihonavigaciju. Sada jo nisi spreman. Da, idi u Indoneziju.
Istrauj. Prouavaj. Poseti to vie mesta moe!"
Svaki put kada treba da se obavi neki teak posao ja se setim svog
kolovanja kod Keua. Mislim na ciglare iz Sininkaja, na prepreke koje su morali
da savladaju i na odlunost koja im je omoguila uspeh. esto ujem kako se ti
40

ljudi ale da bi menjanje savremenih drutvenih tokova, unitavanja okoline,

zahtevalo nemogue teke promene ivotnog stila i kulturnih modela.
Psihonavigacija moe da nas naui mnogo u tom smislu - o nama, o naoj ivotnoj
sredini i naim unutranjim sposobnostima. To jc tehnika dostupna svakom,
tehnika koja moe da nam pomogne da pronaemo put ak i kroz lavirint najteih
okolnosti.

41

BUGIJI: PUTOVANJA DUE MEU GUSARIMA

Moj ef je odrao re. Ubrzo poto sam primljen u njegovu bostonsku firmu,
poslao me je na ostrvo Javu. na moje prvo radno mesto pravog poslovnog
savetnika. Na klijent, Azijska banka za razvoj, imala je rukovodioca za projekte
koji mi je predloio da se zaustavim na univerzitetu u Kanberi, u Australiji, gde bih
mogao da se sastanem sa strunjacima za razliite aspekte indoneanske kulture i
biznisa. Nekolicina njih poznavala jc psihonavigaciju, iako je nijedan nije lino
isprobao.
"Ne verujem da bi to moglo da nam uspe", rekao mi je jedan profesor.
"Suvie smo se udaljili od prirode. Za psihonavigaciju morate da oseate posebnu
vezu s prirodom to je nemogue za ljude koji se izoluju u soliterima, velikim
kuama i automobilima."
"Ali moda bismo mogli da postanemo manje destruktivni ako bismo nauili
psihonavigaciju", primetio sam. "Moda bi nam to pomoglo da spasimo prirodu."
Bio sam bolno sveslan da je ni ja jo nisam isprobao. to sam vie uio o
psihonavigaciji to je bilo vee moje saznanje da tehnoloki napredna drutva gube
neto posebno. Lako je ljudima nae kulture, tu ukljuujem i sebe, da naemo
razloge zbog kojih to ne bi trebalo da radimo ili zato to ne moemo da radimo.
Meutim, takve racionalizacije temelje se na pogledu na svet koji je rezultat
induslrijalizovanog pristupa ivotu, uverenju da je priroda prepreka koju moramo
da savladamo, sila koju moramo da pokorimo. Ta pretpostavka da se pojam
nestaice ne moe primeniti na prirodu, potpuno je pogrena i tua filozofiji
psihonavigatora.
Drutva koja se bave psihonavigacijom, stavljaju veliki naglasak na
harmoniju celine. Materijalni napredak za njih nije vaan cilj. U stvari, ini mi se
da je klju psihonavigacije stanje duha koje ukljuuje pozitivan stav i veru u
duhovno srodstvo s prirodom.

42

Tokom prvog putovanja u Indoneziju sreo sam Tojupa. On ivi u planinama

Bundunga. na Zapadnoj Javi. Iako nije moga da se seti koliko ima godina, njegove
uspomene o tome kako je radio za Holanane. a zatim i za Japance, posle invazije
u Drugom svctskom ratu, bile su izuzetno ive. Kada sam ga upoznao, sigurno je
imao blizu osamdeset. Bio je ivi dokaz da ovek moe da putuje na velike
udaljenosti, a da ne promeni svoju geografsku lokaciju. Tojup me je nauio da je
pravo putovanje - putovanje prema unutra.
Tojup mi je pokazao svoje tehnike za dostizanje posebnog mentalnog stanja,
na Zapadu poznatog kao alfa stanje. Njegova lina pria i njegov pristup reavanju
problema znatno su doprineli mojoj prvoj knjizi, Navika bez stresa (Izdanje Umea
leenja, 1989.). Mada Tojupu nije bila poznata ta re, kad sam mu opisao
psihonavigaciju, bilo je jasno da je potpuno razume. Bio je fasciniran priom o
ljudima-pticama. "Mi imamo sline ljude na Javi", rekao mi je, "i na Javi i na
Borneu."
Zamolio sam ga da me odvede na ceremoniju na kojoj mogu da sretnem
takve ljude. Odbio me je na svoj uobiajeno otvoren nain, rekavi da je za mene
vaniji rad na poboljanju mojih sopslvcnih tehnika. "Tvoje vremc e doi", rekao
je smekajui se, i prvo se bacio na posao da mi pomogne da poboljam svoj
Bahasa Indonesia (slubeni jezik njegove zemlje).
Tojupov stav je bio ispravan. Ono to sam od njega nauio o alfa stanju
kasnije je postalo vaan deo mojih sopstvenih psihonavigacijskih iskustava.
Aktivno poznavanje Bahasa Indonesije pokazalo se veoma dragocenim. Sati koje
sam proveo s Tojupom, doprineli su mom linom razvoju na nain koji je poveao
moje sposobnosti da primam ali i da opisujem drugima dogaaje koje sam doiveo
u godinama koje su dolazile.
Stvarni susret s indoneanskom psihonavigacijom morao je da saeka jedno
od mojih kasnijih putovanja, i nije se desio nigde blizu Tojupovih omiljenih
planina. Umesto tamo, desio se na jednom od udaljenih spoljanjih ostrva, daleko
od Jave.
Kada mi je ef javio da e moj sledei posao biti na Sulaveziju i da e trajati
tri meseca, osetio sam oduevljenje. Moda u sresti legendarne Bugije.
Odleteo sam iz Bostona u Dakartu, glavni grad Indonezije, na ostrvu Java.
Pre polaska za Udung Pandang na Sulaveziju imao sam nekoliko dana zakazanih
sastanaka. Poto sam se smestio u luksuzni hotel "Indonezija", nazvao sam
prijatelja s prethodnog putovanja, Javanca, koji je radio u Ministarstvu za
ekonomski razvoj.
Dugo smo razgovarali. Pravila lepog ponaanja u Indoneziji zahtevaju dugu
utivu konverzaciju pre nego to se doe do glavnog. Napokon sam osetio da je
43

moja obveza ispunjena. Postavio sam pitanje koje me je zaokupljalo od trenutka

kada mi je ef dao taj posao.
"to zna o Bugijima?"
"Bugiji? O da. prijatelju. Naravno. Ide na Sulavezi, u zemlju stranih
Bugija! uo si prie. Sigurno e tamo mnogo toga da vidi. Doi kod mene na
ruak pa emo da razgovaramo. U redu?"
Te veeri moj indoneanski domain je bio veoma raspoloen za razgovor o
plemenu Bugi.
"Oni uglavnom ive na Sulaveziju. Nekada davno su plaili tvoje pretke.
Evropski trgovci zainima bojali su ih se i smatrali ih najdivljijim, najkrvoednijim
gusarima na svetu. Bugiji su sebe, naravno, videli u drugaijem svetlu. Oni su
samo branili svoju zemlju: oni su bili naa prva odbrambena linija u borbi s
mornarima pljakaima."
"Njihova tradicija se nastavlja. Oni uglavnom prevoze robu izmeu ostrva.
Indonezija ima preko trinaest hiljada ostrva. Potrebno je mnogo prostora za brodski
tovar da bi se pokrile potrebe svih tih pristanita. Meutim, svi mi znamo da Bugiji
nisu napustili svoje obiaje, bar ne sasvim. ue brojne prie o njima i o njihovim
divnim amcima, nazvanim prahuji. Neke prie nisu istinite, ali mnoge jesu. Ne
tako davno, njihovi prahuji nisu imali ni kompas ni kartu, ni radar. Neki jo uvek
nemaju."
Sedeo sam na ivici stolice. "Kako oni plove? Govori o jednom od
najnesigurnijih mora na svetu. I o neobino dugim putovanjima."
"Da, znam. Da bi preiveli tokom svih tih vekova. Bugiji su morali da
razviju posebne vetine. Uili su od drugih tradicija i nauili da sanjaju svoj put do
cilja."
"Psihonavigacija!"
"ta je to?"
"Mi koristimo re 'psihonavigacija' za opisivanje te vetine."
"A, tako. Ne znam tu rc."
"Ljudi irom sveta praktikuju sline vetine. Nisam znao da ih neko koristi
za plovidbu."
"Neki Bugiji to rade. Meutim, ta praksa izumire, zamenjuje je savremena
oprema. Takoe, kau da Bugiji prave nacrte i grade svoje prahujc u transu. uo
sam da pripadnici plemena koji prave brodove postaju opsednuti umskim
duhovima, lebde po umama i tako biraju najbolja stabla, smolu i druge materijale.
Prema tradiciji, oni za svoje materijale koriste samo prirodne supstance, nita od
onoga to je stvorio ovek kao to su metal, plastika i slino. Oni potuju prirodu.
Videe."
Udung Pandang pojavio se na horizontu, ispod i ispred DC-3 kojm sam
leteo do sledeeg odredita. Nekada se taj grad-predstraa zvao Ma Kasar. Bio je
44

smeten na jednom od ostrva bogatog mirodijom - kasnije poznatog kao Celebes koje je traio Kolumbo kad je sluajno dospeo u Ameriku. Pokuavajui da izbaci
sve rei koje podseaju na kolonijalno razdoblje, vlada je nedavno preimenovala
ostrvo u Sulavezi.
Avion je poeo da se sputa. Polako smo kruiti iznad pristanita Udung
Pandanga. Miljama unaokolo videla se velika pusta obala i more oko Jave i jo
desetine malih ostrva. Jedini znak ljudskog prisustva bio je mali drevni grad koji je
izgledao kao da je zalepljen na samu ivicu zemlje obavijene tajnom. Unutranjost
Sulavezija inilo je mnotvo divljih planina. itao sam da je veliki deo ostrva bio
neistraen, dok su plemena kao Toraja tvrdili da su se spustili u "zvezdanim
brodovima" iz drugih galaksija.
Kod sputanja sam primetio staru kamenu tvravu koju su pre vie od tri
stotine godina sagradili Evropljani s namerom da zatite trgovinu mirodijama.
Holandski, portugalski i panski avanturisti su traili sreu na Celebesu: mnogi su
umrli, neki su se obogatili.
Nekoliko velikih amaca bilo je usidreno kraj ruevina jedne graevine.
Buganeki prahuji! Kad sam ih video kako mirno lee na safirnim vodama, srce mi
je ustreptalo od uzbuenja. Moj javanski prijatelj rekao mi je da ti divni jedrenjaci
obavljaju svoj zanat od Kambode i Singapura na severu, preko Junog kineskog
mora, tesnaca na Malaki, Javi, Floresu i moru Banda, sve do Nove Gvineje i
Australije na jugu i do Filipina na istoku, preko itavog prostranstva Indijskog
okeana, do Afrike na zapadu. To su predivni brodovi, spoj tradicionalnih ostrvskih
brodova i portugalskih galija iz sedamnaestog veka. Rekao mi je da su oni na svetu
jedina preostala flota visokih brodova koja prevozi tovar. Sad sam gledao dole na
njh, u njihovoj matinoj luci, na ostrvu koje Bugiji zovu domovinom.
Avion je dotakao zemlju, a ja sam razmiljao o poslu koji me oekuje na
Sulaveziju. Bugiji i njihovi prahuji e zasad morati da priekaju.
Kad sam izaao iz aviona, na aerodromu Udung Pandanga, saekao me je
ovek koji se jednostavno predstavio kao Josuf. Bio je nizak i ilav, a gusta crna
kosa u kovrdavim talasima bila mu je sklonjena sa ela. Nosio je smeu safari
koulju, utosmee radne pantalone i kone sandale. Lice mu je bilo mravo, s
dubokim borama koje su se irile od uglova usta i oiju. Kasnije sam saznao da jo
nije navrio etrdeset godina i zakljuio da su te bore nastale zbog njegove navike
da se skoro uvek smeka i da takorei nikad nije bez zapaljene cigarete s
kliniem. Tokom svojih putovanja u Indoneziju, navikao sam se na njihov miris.
ak i sada, miris klinia budi u meni seanje na Sulavezi, naroito na Bugije.
Josuf mi je objasnio da je on jedan od nekoliko lokalaca koji su odreeni da
rade samnom i sa drugim stranim konsultantima koje je indoneanska vlada
zadrala da zavre prouavanje razvojnih potencijala Sulavezija.
"Vi moj gospodar", rekao je na loem engleskom, dok me je vozio u hotel.
45

"Ja initi to vi naredili."

"Gospodar!" Ta ideja o nareivanju je imala zloslutni dublji smisao.
"Ne, ne, Josufc. Moda ste moj vodi, ili domain, ili..."
"Ali, jasno mi je." Okrenuo je svoj dip, marke Tojota, meu gomilom
bicikala-taksija, brzinom koja mi se inila samoubilakom. "Vi ne voliti re
gospodar." Pritisnuo je sirenu. Vozai bicikla nisu pazili na saobraajna pravila.
Ignorisali su na dip. Njihovi taksiji, nalik onima po itavoj Indoneziji, bili su
ukraeni neobinim prizorima u sjajnim pastelnim bojama; putnici su sedili na
seditima, obinim sanducima, ispred vozaa koji su vrteli pedale.
"Zaboravio sam. U Indoneziji, gospodar znaiti uitelj. Ja oekujem uiti
mnogo od vas."
Odluio sam da ostane na tome. Moda e ga moje utanje naterati da se
koncentric na put i taksije-bicikle.
Zaustavili smo se ispred zgrade koja je sigurno nekada bila divni holandski
kolonijalni hotel. Sada mu je bilo neophodno kreenje. Kroz otvorene prozore
dipa oseao sam smrad trulog smea.
"To je moj hotel?"
"Najbolji u Udung Pandangu. Gledajte. Imati pogled na okean". Pogled na
divniu prahu koji je jedrio mimo nas. udaljen od nas ne vie od dvesta metara,
popravio mi je raspoloenje. "Ovo stvarno najbolji." Namignuo mi je. "Ovamo
lideri Udung Pandanga dovodili ene. Oh!" Kolutao je oima da bi naglasio.
"Predivne ene. Da. Ne supruge, nego druge ene!"
Grupa otrcanih deaka besposliila je na stepenicama starog hotela. Naredio
je nekolicini od njih da uzmu moj prtljag, a zatim me je poveo kroz predvorje,
pored recepcije uz stepenice. Na drugom spratu smo krenuli hodnikom koji je
sluio kao unutranji balkon. Kada sam pogledao preko ograde s leve strane,
primetio sam unutranje nepokriveno dvorite-batu. Desno su bila vrata hotelskih
soba. Zaustavili smo se ispred broja 208. Sveano je izvukao klju iz depa i
otvorio vrata. Unutranjost je liila na pihi. Josuf je preao preko sobe i zvuno
otvorio drvene kapke. "Oh. pogledati." Pokazao je na pristanite i prahu koji je
klizio prema otvorenom okeanu. Setivi se razgovora za rukom u Dakarti, upitao
sam se da li se tim brodom upravlja ili ga je zacrtao psihonavigator.
Sama po sebi. soba je bila dovoljno prostrana. Imala je sto, dve stolice,
orman, i dve iroke komore i kupatilo.
"Ali, gde je moj krevet?" upitao sam. Josufa je to izgleda veoma zabavljalo.
"Oigledno vi ne biti holandski pijun", rekao je odgurnuvi stranicu na jednoj od
komoda. Unutra je bio krevet.
U detinjstvu sam iz pria Hansa Kristijana Andersena nauio o holandskim
krevetima; zvuale su toplo i prijatno, ali meni u ovome nikad nije bilo potpuno

46

udobno. Uvek sam se oseao kao da se uvlaim u koveg. Vojska vai s kojom sam
ga delio razbila je svaki romantini utisak koji bi inae moda mogao da steknem.
Najbolje u tom hotelu bio je predivan pogled na pristanite i buganeke
prahuje. Svakog jutra, kada otvorim oi, uivao sam u prizoru: scena je sigurno
izgledala isto kao i u vreme kada su brodovi holandske Islonoindijske kompanije
plovili tim vodama. Oseao sam se povlatenim to uivam u prizorima koji su
nestali iz skoro itavog sveta tokom poslednjih sto godina, ali stanovanje u tom
hotelu iz kog je nedovoljno esto iznoeno smee, i sa loim sanitarijama bila je
skupa pogodba. Prve noi veerao sam u hotelskom restoranu pa sam sledee dve
proveo oporavljajui se od posledica tog obroka. Na kraju mi je Josuf pomogao da
se preselim u vladin dom za goste na periferiji grada. Vie nisam uivao u pogledu
na prahuje, ali pedantna javanska kuvarica i njena besprekorna kuhinja bile su vie
nego dostojna nadoknada.
Krajem druge sedmice mog boravka, Josut je predloio da zajedno
provedemo nedelju na jednom od malih ostrva koje sam video iz aviona. Izletniki
motorni brod polazio je rano ujutru. U nekom amerikom turistikom mestu
njegov kapacitet bi bio ogranien na moda dvadeset osoba. Ja sam izbrojao
czdesetpet.Bio je dug oko est metara, drven, s malom kabinom na pramcu u kojoj
su putnici naslagali svoj prtljag: korpe, pekire. ebad, platnene torbe i torbe od
trske. Brod je bio opremljen samo jednim spoljnjim motorom. Iako na motoru nije
bilo oznaka, procenio sam da mu je snaga oko etrdeset konja i da je proizveden
tokom drugog svetskog rata ili neposredno posle. Na sreu, tesnac Makasar je bio
neubiajeno miran. Putovanje je trajalo malo vie od jednog sata. Izgledalo mi je
da su putnici sreni to s njima putuje stranac i pruili su mi mnogo prilika da
poboljam svoj Bahasa Indonesia. Iako razliita ostrva i plemena imaju svoje
dijalekte, veina Indoneana govori taj zajedniki jezik i on se iroko korisli u
trgovini i u kolama. Josuf i drugi Indoneani za ispomo konsultantima, zahtevali
su da u poslu svi govorimo engleski, tako da nisam imao prilike da vebam jezik
koji mi je Tojup pomagao da nauim.
Ljudi na brodu meusobno su delili hranu. alili su se i mnogo smejali.
Jedna mala grupa poela je da peva pesme koje je Josuf okarakterisao kao
celebesku narodnu muziku. Kad smo stigli do pristanita koralnog grebena,
zajedniki smo pevali, ak i stranac koji nije imao pojma celebeski jezik niti je
mogao da prati melodiju ak ni svojih omiljenih amerikih pesama.
Atol je bio prelep, ba kao to je Josuf obeao. Nije bio vei od parka za
bejzbol ali je bio bogato obrastao kokosovim palmama i tropskim cveem. Oko
sredinjeg breuljka uvijale su se staze i zavravale se na vidikovcu na vrhu,
odakle se pruao predivan pogled na Udung Pandang u daljini, prahuje i druge
brodove, koji su ulazili i izlazili iz pristanita. Bez obzira na nekoliko stotina ljudi
koji su te nedelje posetili ostrvo, na njegovom veem delu nije bilo guve.
47

Posetioci su se koncentrisali u severnom delu na kom je bio sagraen dugi drveni

mol nad smaragdnom vodom. Poto je atol bio okruen otrim koralnim
grebenima, plivaima i roniocima je savetovano da koriste mol. Mogli su da dou
do kraja, zarone u duboku vodu izvan grebena i otplivaju nazad do stepenica na
molu. Neki su nosili masku za ronjenje; polo sam pozajmio jednu razumeo sam i
zato. Greben u svim bojama duge bio je nastanjen milionima tropskih riba.
"Paziti na velike bele morske pse", viknuo mi je Josuf s mola. Zabacio je
glavu unazad i smejao se. I ja sam se smejao, ali sam posle toga stalno gledao
preko ramena i drao se mola. Setio sam se da je film o velikim belim ajkulama,
Plave vode, bela smrt, bio snimljen severno od Australije, moda ne tako daleko
od Sulavezija.
Tamo gde se mol spajao s obalom, dobro ugaeni put vodio je do kioska s
osveavajuim piima. Malo posle podneva, Josuf je predloio da odemo tamo i
kupimo bezalkoholna pia i kokose.
Poneli smo to i korpu sa sendviima koju je Josuf poneo od kue za goste na
usamljeno mesto. na suprotnoj strani ostrva. Ovde nije bilo drugih posetilaca, ve
samo korali koji su izbijali na povrinu, zakrljale palme i samoa.
"Svia vam se?"
"Veoma. Kako to da ovde nema vie nikog?"
"Ljudi Sulavezija su drutveni. Vole guvu, razumetc? Meutim, ja znam da
su ameriki ljudi osamljeni ljudi, s vremena na vreme. Ja mislimo vi voleti ovo
mesto..."
"Dobro Josufe, imate pravo. To je kao da ste u raju."
Kada smo zavrili s rukom, upitao sam ga da li bi bilo u redu da zaplivam.
"U redu, ali vrlo loe", rekao je on. "Korali otri i idu daleko. Vidite. Gde
voda postati crna. tamo zavravati." Pogledom sam pratio njegov prst i video da se
boja vode na daljini od nekih ezdeset metara menjala od smaragdne u
tamnogrimiznu. Greben se prostirao toliko daleko. Osim jednog crnog oblaka koji
je virio iza horizonta, nebo je bilo azurno plavo.
"Mogao bih da obujem patike."
"Da, ako to uiniti, biti dobro. Ali ne pasti."
Obuo sam patike i uao u vodu. Odmah sam osetio otro dno koje je bolo
stopala. Bilo je mnogo rapavije nego to sam oekivao, solidna masa tvrdog korala.
Voda mi je dopirala do glenjeva. Krenuo sam napred, sapleo se ali nisam izgubio
ravnoteu. Za trenutak sam u mislima video kako posrem i s uganutim glenjem
padam na otre korale. Ta misao me je skoro naterala da se vratim, ali sam shvatio
da u se osramotiti ako to uinim.
Lagano sam napredovao i morao sam da se usredsredim. Prisilio sam se da
budem strpljiv i veoma paljiv dok sam nastavljao prema ivici grebena. Voda je
bila prohladna, prijatan kontrast u odnosu na spoljanju vruinu. Koral se ispod
48

jasne povrine prelivao u sjajnim bojama. Kada sam zastao da pogledam unazad,
ugledao sam atol koji je odavde izgledao tako idilino da sam mogao da zamislim
da Robinzon Kruso, umesto Josufa sedi na obali. Izgledao je izgubljen u meditaciji.
Tiinu je s vremena na vreme prekidalo glasno kucanje papagaja.
Kada je voda poslala dublja, hodanje je bilo lake. Osim toga. stopala su
stekla odreenu osetljivost na koral, tako da sam mogao malo da se opustim.
Panju su mi privukli svetlucava voda i sjajne boje korala ispod nje. Pratio sam
svet pod mojim stopalima. Postao sam deo tog sveta i izgubio svaki oseaj za
vreme.
Odjednom sam osetio hladnou na licu i najeio sam se od hladnoe. Voda
oko mene je izgubila svoju iskriavost i potamnela je. Zaustavio sam se i pogledao
u more. Dublja voda bila je uzburkana. Iznad mene je veliki zloslutni oblak pokrio
sunce. Dolazei s horizonta, on je skoro stigao do naeg atola. Kad sam shvatio da
mi voda see gotovo do grudi, znao sam da sam daleko od obale. Ponovo sam
pogledao u more i video talas kojim je jato riba bilo izbaeno u vazduh uz ivicu
grebena. inilo mi se da je Josuf jako daleko. Zagledao sam se u njega i odjednom
mi je sinulo da on stoji u pliaku i mahnito mae rukama.
Osetio sam opasnost pre nego to sam je ugledao. Moda je iskakanje riba
probudilo moju podsvest. Kada sam se okrenuo prema javanskom moru, na neki
nain sam znao la mogu da oekujem.
Njegovo oko bilo jc ogromno. Ne trepui, zurio je pravo u mene. Lena
peraja izvijala su se kao luk visoko iznad vode. Oklevala je, a zatim nestala.
Divovski rep udario je po vodi, a zatim je zaronio. Sledio sam se. Veliki beli pas
sigurno je bio dugaak kao i razdaljina izmeu mene i ivice koralnoga grebena gde
je lovio; moda tri puta moja visina! Osetio sam gotovo nesavladivu elju da
pobegnem. Meutim, neto, neki unutranji glas mi je rekao da mirno stojim. On
nee napustiti duboki jarak, rekao mi je glas, ako ne uini neku glupost. Ostani na
mestu.
Zurio sam u crnu vodu. Koliko duboko se prostirao podvodni greben? Nisam
mogao nita da vidim, samo sam mogao da se pitam da li je zaronio u ponor ili se
unjao preko mog grebena. Vreme je odmicalo. Brojao sam od jedan do sto. Onda
sam shvatio da ga neu vie videti, osim moda kasnije u nonim morama. Polako
sam krenuo nazad prema pliaku, a zatim sam pojurio na obalu, potpuno
zaboravivi opasnosti otrih korala. Josuf je ekao pod palmom. Tek tada sam
primetio da pada kia. Munja je rasparala nebo, a za njom je usledio glasan udar
groma.
"Dobro vi izai", rekao je Josuf. "Voda vrlo loa u elektrinoj oluji!"
"Zar ga niste videli, Josuf?"
"Videli koga?"
"Velikog belog psa!"
49

"Velikog belog psa? Ne, ne videti morskog psa. Gde?"

"Pravo ispred mene. Na ivici grebena. Tamo." Pokazao sam mu.
"Predaleko za mene da videti. Ali", nasmejo se, "nikakvo iznenaenje. Oni
svi oko ovog podruja. Ubiti mnogo roaka."
"Roaka?"
"Da, moj deda i stric oboje umreti od morskog psa. Mnogi Bugiji tako
zavriti."
"Josuf!" Bio sam zaprepaen da se toga nisam ranije setio.
"Vi ste Bugi?"
"Naravno - pa, uglavnom."
Nekoliko dana posle nae posete atolu, doao je etvrti jul. Nadao sam se da
u da ga provedem s Josufom. Otkad sam saznao za njegovo poreklo, teko sam
mogao da se usredsredim na svoj posao. eleo sam da ujem vie o buganekoj
kulturi, naroito o gradnji prohuja i navigaciji. Meutim, Indoncani ne slave
ameriki Dan nezavisnosti pa su Josuf i ostali indoneanski radnici morali da dou
na posao.
arli, administrativni rukovodilac amerikog tima i njegov najstariji lan bio
jc strastven jedriliar. I on je bio fasciniran prahuima. Kada jc saznao da imam
esnaest milimetarsku filmsku kameru, iznajmio je mali motorni amac s
kormilarom.
"Ja u da platim vonju", rekao je," ako mi obea da e mi poslati kopiju
filma kad se vratimo u Ameriku."
etvrti jul je bio divan dan, savren za snimanje pristanita. Jedini problem
je bio na mrzovoljni i neljubazni kormilar. Pravio se da ne razume Bahasu
Indonesiju, a govorio je samo nekoliko engleskih rei. Proveli smo s njim dva sata
dok nas je uz brektanje motora polako vozio oko kejeva. arli je napokon zatraio
da nas odveze izvan pristanita.
"elimo da vidimo buganeke prahuje kako jedre", objasnio je arli. "Mi
elimo da slikamo." Pokazao je na moju kameru i podigao ruke oponaajui
snimanje filma.
"Bugiji, dobro", odgovorio jc kormilar. Naglo je ubrzao pa jc arli zamalo
upao u more. Petnaest minuta kasnije pribliili smo se divovskom splavu katamaranu koji se u ovom delu sveta upotrebljava za ribarenje. Kad nisu pod
jedrima iz daljina izgledaju kao platforme izgraene na stubovima koji se diu iz
okeana. Meutim, u vodi, kada su jedra razapeta, oni se veoma brzo kreu. Sam
splav se uzdie visoko iznad pontona i moe da bude velik kao porodina kua
srednjeg stalea u amerikom predgrau. U njemu lee mree, udice, jedra i obino
ima kuicu u kojoj ive ribari i njihova porodica.
"To nije prahu", alio se arli vozau.

50

"Da. Bugi." Podigao je ruku kao da snima, oponaajui malopreanju

arlijevu pantomomu. "Ovde, da, Bugi."
Ljudi na splavu su bili veoma ljubazni. Pozvali su nas na palubu; i ne samo
da su nas hrabrili da snimamo ve su nam i mnogo pomogli inscenirajui nekoliko
scena: bacanje sidra, sputanje i dizanje mrea, podizanje jedara i kuvanje hrane sve to jurei po moru. Na rastanku, smo im poklonili kesicu slatkia, maslac od
kikirikija i krekere koje smo poneli za uinu. To im se dopalo, mada sam siguran
da je to bila mala naknada za njihovo razoaranje kada su saznali da film neu
razviti pre nego to se vratim u Ameriku.
Kad smo krenuli nazad bilo je kasno popodne. Videli smo prahue, privezane
za dokove ili kako jedre u daljini, ali se nijednom nismo pribliili, iako je dan bio
prijatan i mada sam snimio neke od najupeatljivijih filmove koje posedujem, ipak
smo bili razoarani.
Kad sam sledeeg dana ispriao Josufu na doivljaj, on je paljivo sluao.
Zatraio je da mu opiem amac koji smo iznajmili i vozaa. Onda se namrtio, to
je za njega bilo neobino.
"On lo ovek. Znam. Ubiti kapetan pratnja. Borba noevima. Ne davno.
Sada se drati dalje od prahua. "Zatim se njegovo lice ozarilo. "Vi eleli videti
prahue? Zato ne rei Josufu? Ja pokazali vama prahue. Mnogo. Svakako. Prava
stvar. Sasvim posebni prahui. Da."
Sledeeg slobodnog dana Josuf i ja smo rano krenuli. Vozili smo se skoro
dva sata dvosmernim taracanim putem. Na kraju se put suzio i pretvorio u blato.
Zatim je postao malo vie od staze izmeu visokih palmi. S leve strane smo na
mahove mogli da vidimo more. esto sam primeivao belu peanu obalu. Josuf je
neprestano askao. Ponekad je meao Bahasu sa svojim engleskim to obino nije
radio. Bilo je oigledno da je uzbueniji nego obino.
"Ovde vrlo blizu ja iveti do esnaeste godine. Jedrili mnogo, mnogo puta s
tog mesta. Po itavoj Indoneziji." Nasmejao se. "Volio mnogo lepih ena."
Trgnuo je upalja i dip je naglo skrenuo levo. Tokovi su se vrteli u pesku,
a zatim smo projurili kroz gomilu niskog grmlja. Odjednom mi je srce gotovo
zastalo. Nisam mogao da verujem prizoru pred svojim oima.
Tamo, na kraju puta, bio je ogroman prahu. Bio je visok i suv, moda
petnaest metara od ivice vode; redovi kolaca slinih korenju koje izbija iz svoje
ljuske na peanoj obali, drali su ga u uspravnom poloaju. Bio je nov novcat devica neporinuta u more. Meni je izgledao kao slika Nojeve barke u izgradnji
koju sam voleo kao dete. Oko njega je bilo desetak ili vie ljudi koji su marljivo
radili. Neki su bili zauzeti trupom broda, drugi su radili u malim grupama ili
pojedinano, po strani, s bradvama, sekirama, runim builicama, pripremajui
delove za kasniju upotrebu.
"Oh, divno!" uskliknuo je Josuf. "Idemo napred, u redu?"
51

"Da, naravno." Oseao sam da vidim neto to sam oekivao itavog ivota.
Slike Dugog Dona Silvera i Frensisa Drejka su ispunile moj duh.
Vozio je jo tridesetak metara, pre nego je iskljuio motor. Nisam skidao oi
s prahua. Sada, kad smo bili blizu, zaprepastilo me to vidim stotine drvenih
tapova koji su virili iz trupa kao jeeve bodlje.
"ta je to, Josufe?"
"Bugiji ne koristiti eksere. Taj prahu nema metal. Samo drvo. Oni drati
brod zajedno." To su bili drveni klinovi.
"Oni se ire u vodi?" Spojio sam ake, a zatim ih rairio. "Izvrsno?"
"Da, da. Bolje od eksera. Videti?" Pokazao je oveka visoko na platformi
koji je zabijao klin dublje u trup pomou drvenog malja. "Sve drvo je blagoslovite
od umska..." traio je rc. "Znate." Napravio je grimasu, isplazio jezik i mahao
rukama oko uiju.
"Blagosiljano od umskih duhova?" i sam sam se udio onome to govorim.
"Da, da, blagosiljano od duhova. Sve na prahu dolazi od ume: bambus,
trska, kokosova ljuska, slatka palma. Sve blagosiljano od duhova. Ako
brodograditelj zaboraviti, ako jedno deblo ne blagosiljano, zao duh moe uvui brod tone. Mnogo ljudi umiru. Doite."
Ostavili smo dip i odetali se do mesta tano ispod pramca. Drvo je
isputalo divan miris sveine. Njegov miris se meao s mirisom mora. Josuf je
izmenio pozdrave s nekolicinom radnika. Tri oveka koja su sedela pored krme,
ustala su i lagano pola prema nama. Josuf me povukao za ruku i mi smo im
krenuli u susret. Viknuo je pozdrav na Bahasi Indonesiji.
Zatim meni: "Onaj stari Buli. Najbolji buganeki graditelj prahua. Drugi,
uenici."
Buli je bio niskog rasta i pogrbljen. Kosa mu je bila gusta i seda. Njegova
ogrubela koa ukazivala je na mnoge godine provedene na moru pod arkim
ekvatorskim suncem. Nedostajali su mu prednji zubi. Iako nikada nije rekao koliko
ima godina, delovao je kao osamdesetogodinjak. Njegovi uenici su bili mladi,
oko dvadeset godina ili malo vie. Sva trojica su bili obueni u tradicionalne batiksaronge ije su boje izbledele od mora i sunca. Bele koulje s kratkim rukavima su
bile raskopane napred. Kao i drugi radnici ili su bosi. Jedan od uenika je nosio
crni filcani peci eir, kakav su esto nosili muslimani. Glava drugog je bila
obmotana jarko crvenim alom koji je pravio dug rep niz. njegova lea. Podsetio
me je na prie o gusarima koje su toliko povezane s legendama o Bugijima.
Gledajui ih kako se pribliavaju, pitao sam se da li ima istine u prii da
mogu da konstruiu prahue pomou psihonavigacije. Da li oni zaista levitiraju, kao
to kae legenda, i lebde po umama da bi odabrali materijale koji su im potrebni?
Naravno da su takve misli bile u suprotnosti s uverenjima s kojima sam odrastao,
52

ali u Ekvadoru sam nauio da svet nije tako isplaniran i racionalan kao to nai
naunici ele da prikau.
Buli je oduevljeno pozdravio Josufa. Uveravao me je na Bahasi da je
Josufovon prijatelj i njegov prijatelj. Toplo me je potapao po ramenu. Kasnije u
saznati da to nije bio uobiajen gest, pogotovo to sam osoba evropskog porekla.
Poveo me je nazad, na mesto blizu krme gde je ranije sedeo, poslavi svoje uenike
po vru aj i kolae od pirina.
Dok smo ekali da se uenici vrate. Buli i Josuf su razgovarali o svojim
porodicama i poslu. Svaki put kad smo bili u drutvu drugih Bugija, Josuf je
govorio Bahasu, jezik koji smo svi razumeli. inilo mi se da Buli nemilosrdno
zadirkuje Josufa zbog njegovog naputanja tradicionalnog buganekog naina
ivota i prihvatanja dravnog zaposlenja u gradu. Josuf nije pokuavao da se brani,
jednostavno se smejao zajedno sa starcem.
Napokon su stigli aj i kolai. Josuf je ukratko ispriao trojici mladia o
mom poreklu i prilikama i objasnio im moje zanimanje za prahue, naglasivi da mi
se stvarno sviaju obiaji Bugija i da nisam kao drugi Evropljani i Amerikanci.
Izgleda da je to impresioniralo nae domaine i ja sam mu zbog toga bio duboko
zahvalan. Poklonili su mi se. Posle toga su me izgleda prihvatili, ako ne kao jednog
od svojih, onda bar kao dobrodolog gosta.
Josuf mi je zatim ispriao kako je Buli poeo da gradi prahue u mladosti,
kao uenik svog dede, uvenog brodograditelja kog su ubili Japanci za vreme
njihove invazije na Indoneziju u Drugom svetskom ratu. Njegova porodica je bila
nadaleko poznata. Godine 1962. Bulija je unajmila Tajvanska brodska kompanija
da im pomogne u izgradnji jahte na jedra. Proveo je nekoliko godina u Tajvanu, ali
je bio razoaran.
"Oni grade brodove bez ljubavi ili obzira prema prirodi", rekao mi je Buli,
govorei veoma polako i jasno na Bahasi. "Sve je metal i plastika, osim trupa.
Kada sam bio tamo, hteli su da pravim brodove od fiberglasa. Standardni brod",
pljunuo je. "Za mene je to klanjanje avolu. Oni koriste kalupe. Svi njihovi
brodovi su slini. Pih, kome to treba?" Pokazao je na prahu:" Svaki od mojih
brodova je iv duh poput tebe i mene. Svaki je drugaiji. Svaki mora da potekne od
prirode. Sve je na mojim prahuima prirodno. Sve."
Poto smo zavrili uinu, Buli je pozvao svoje uenike u stranu, na dug
razgovor, oigledno im dajui uputstva. Zatim je mene i Josufa poveo u
razgledavanje broda koji je gradio i drugog koji je stajao u pliaku i koji je trebalo
popraviti. Njegova tvrdnja o prirodnim materijalima nije bila preterana. ak i
avovi na takovim palubama bili su ispunjeni lepljivim palminim vlaknima.
Konopci su bili od kokosovih ljusaka. Drveni trupci su bili uvreni trakama
panske trske. Jarboli i deblenjaci su bili izraeni od stabala iz. dungle. Ni na
jednom prahuu nije bilo elektronske ili navigacione opreme, pa ak ni kompas.
53

"uo sam da vai kapetani mogu da plove bez instrumenata", rekao sam.
"Kako to postiu?"
"Mislim da ve znate odgovor", rekao je namigujui." Oni postupaju na isti
nain kao i ja kada pravim nacrt prahua."
Njegov odgovor ostavio me je gotovo bez daha, ali sam se trudio da se to ne
primeti. "Da, uo sam za to. To se radi pomou sanjanja, u transu."
"Moete to i tako da opiete."
"Meutim, uo sam mnogo pria. Neki kau da se u tom stanju diete i letite
kroz ume da bi izabrali najbolje drvo."
Buli se nasmejao. "Da li vam je teko da poverujete u tako neto?"
"U mojoj kulturi to ne radimo."
"Ne. Vi gradite prahue od metala i fiberglasa. Kalupi."
"Dakle, ono to se pria je istina?"
"Vi ste pronicljiva osoba. Postavili ste mi ozbiljno pitanje koje zasluuje
ozbiljan odgovor." Okrenuo se prema Josufu. "Ugovoric jo jedan sastanak?"
Okrenuvi se opet prema meni. naklonio se.
Sastavio sam vrhove prstiju i uzvratio naklonom. "Hvala. Radujem se
sledeem vienju."
Za vreme vonje nazad u Udung Pandang, pokuavao sam sebe da ubedim
da je poseta brodograditelju opravdana, kao deo mog posla. Josuf, koji nije delio
moju potrebu za racionalizacijom strpljivo je sluao.
"Na kraju krajeva", rekao sam, "veliki deo trgovine ovog ostrva oslanja se na
prahue. Brodogradnja je vaan sastavni deo lokalne ekonomije. Da li se slaete
samnom?"
"Da, slaem se." Pritisnuo je sirenu; dva kratka zvuka niz prazan put. "Mi se
vratiti brzo!"
Naa druga poseta je bila potpuno drugaija od prve. Josuf je zaustavio dip
pored prelepog prahua. Sve je izgledalo potpuno isto kao i pre, osim to na vidiku
nije bilo nikog.
"Da li je danas neki praznik?" upitao sam. Zatim sam primetio nelagodu na
Josufovom licu. Izaao je i pogledao zavren posao na trupu. Okrenuo se i brzo
poao prema krmi. Iao sam za njim na pristojnoj udaljenosti i video kako se
zaustavlja, gleda dole prema obali i nestaje iza prahua. Potrao sam za njim. Kad
sam stigao na krmu, skoro sam se zalepio u njegova lea. Nasmeio mi se, pokazao
prstom i zakikotao.
"Oni guraju u more starinu", rekao je na engleskom, rukom pokazujui
prahu koji je bio na obali zbog popravke. Na njemu su vrveli Bulijevi radnici. Kao
to to obino biva, izabrali smo lo dan da posetimo brodograditelja. Dok su bili
zaposleni porinuem starog prahua. on je otkrio kvar na jednom od dva vesla koja
se koriste za kormilarenje i stabilnost. Skoro tri sata smo posmatrali kako su se
54

Bugiji muili da ga smeste nazad na podupira. Kada su gu napokon savladali,

radnici su proveli ostatak dana revnosno popravljajui veslo. Iako je ono to smo
videli bilo zanimljivo, nije bilo prilike za oputeni razgovor o psihonavigaciji.
Dve nedelje kasnije, Josuf je rekao da je dolo vreme da ponovo pokuamo.
Uverio me je da e biti mirno. Saznao je od prijatelja da je veslo popravljeno i da
prahu ponovo jedri. Naa javanska kuvarica spakovala nam je ruak u korpe jarkih
boja i mi smo krenuli. Stigli smo u podne.
Josufova informacija je bila tana. Stari prahu je nestao. Novi je jo leao u
svojoj kolevci od stubova slinih korenju i mnogo je uznapredovao u odnosu na
ono kakav je bio pri naoj prvoj i drugoj poseti. Bio je obojen u belo. U stvari,
izgledao mi je gotov pa sam se bojao da li emo imati problema u drugom
porinuu.
"Ne, za mnogo nedelja", rekao je Josuf, govorei Bahasom kao to je bio
njegov obiaj meu Bugijima. "Okosnica je dobra, da, ali to je samo spolja. Ima
jo puno posla. Unutranjost mora da se zavri." Njegov izraz lica je bio neobino
ozbiljan: "I duh prahua."
Buli je bio oduevljen to nas vidi. Nakon uobiajene izmene novosti,
izvinio se za zbrku prilikom nae prethodne posete. Nigde se nisu videli njegovi
uenici.
"To je toplije nego u vulkanu, ali to je vrlo, vrlo dobro za mlade ljude.
Mnogo znoja mnogo znanja!"
Odveo nas je do skupine drvea blizu mora. Pojavio se jedan pomonik i
prostro batik sa slikom koja je predstavljala bitku mitskih heroja. Josuf je otvorio
korpe i razdelio ruak. Kada se pomonik vratio s vruim ajem, bio je nagraen
Bulijevim pozivom da nam se pridrui.
"Ovde ima dovoljno hrane da se nahrani itavu posadu na otvorenom moru",
rekao je brodograditelj. "Ono to ne pojedemo, daemo ljudima." Mahnuo je
rukom prema prahuu.
"Da li mornari dobro jedu na putovanjima?" upitao sam.
"Veoma dobro nekoliko dana." Bulijevom smehu pridruili su se Josuf i
pomonik. "Ako put traje due", slegnuo je ramenima, "Ko zna? Sve zavisi od toga
ta more ponudi."
"Jednom", rekao je Josuf, "prahu na kom sam bio, ostao je bez vetra vie
dana. Svu hranu smo pojeli. Zaronili smo i nali lupare na brodskom trupu.
Odlino jelo."
Pogledao sam sumnjiavo na jelo pred sobom. "Mislim da smo svi razliiti",
rekao sam. Svi su se smejali. "Da", rekao je Buli. Drao je ruke ispred lica, s
dlanovima okrenutim prema napolje. Polako ih je pribliio. Oba palca i oba
kaiprsta su se dodirnuli. Okrenuo je ruke tako da su dlanovi bili okrenuti prema
meni. Njegove oi gledale su u moje - sada su bile ozbiljne, svaki znak veselja se
55

izgubio - kroz prostor uokviren njegovim prstima, prostor uoblien da lii na

dijamant. "Ljudi su razliiti", rekao je drei ruke nepomino."Svako vidi svet
prema svojim shvatanjima. Ko moe da kae ta je ispravno? Nije li to stvar
gledanja? Onoga to odabiramo?"
"Slaem se s tim to kaete." Oseao sam da se neto vano dogodilo
izmeu nas.
"Moji preci su bili heroji, ali za vae pretke oni su bili avoli." Spustio je
ruke.
"Znai, vi ste uli za Bugimene."
Naklonio se. "Pa ipak, uprkos razlikama medu ljudima, neke stvari su se
oduvek znale. Svi ih, osim nekolicine, dele. Vas zanima kako su nai kapetani
upravljali prahuima."
"Da, i kako ih vi pravite."
"Naravno. To je isto." Ispruio je ruke nad stolnjakom od batika kao kockar
koji iri pil karata kao lepezu. "Vidi sliku? Ona simbolizuje dva jastva. Ovde
dole na dnu su dve neprijateljske vojske koje vode dva uvena generala. Oni
predstvljaju svakidanji, fiziki svet.
Ovde gore na vrhu su duhovna jastva. Vidi? Ona mogu da putuju u via
podruja da bi dobila uputstva i vratila se s tim uputstvima fizikim jastvima.
Fizika jastva mogu zatim to znanje da pretvore u delovanje."
Bulijev opis me je podsetio na uarskog amana ija je dua otila da se
sretne s jaguarom, a zatim se vratila da povede ratnika ivotinji. "To je nain na
koji vai kapetani plove?" upitao sam.
"To je stari nain. Ispravan nain. Poznat kao povezanost dva jastva. On ne
postoji samo kod nas, Bugija. Mnogo, mnogo ljudi koristilo ga je tokom prolih
vremena. Vidi, jedno jastvo duh, ako ti se to vie svia - naputa telo i ide na
dug put, "putovanje prema istini". Ono ne vidi uvek stvarni put. Meutim, ako su
jastva ispunjavala svoju dunost prema bogovima i imaju potrebne vrline, ispravni
uvid e se javiti i duhovno jastvo e izai na pravi put. Zatim moe da se vrati da
pokae put drugom delu jastva."
"Da li stvarno letite?" Nisam znao drugu re kojom bih izrazio pojam
levitacije.
"Letimo? Pa naravno. To jest, to radi duhovno jastvo. Da ne koriste tu
metodu kako bi drugaije kapetani mogli da pronau put preko irokih okeana?
Kako bi brodograditelji kao ja. pronali savreno drvo meu svim drveem u umi?
Povezanost "dva jastva" donosi blaenstvo osobi koja ga koristi i "efikasno" je,
kako bi to Evropljani rekli", uzdahnuo je. "Na alost, iako je to pravi put, on
izumire u mom narodu. Mnogi su se ulenjili. Izgubili su tu sposobnost i sada se
uzdaju u metalne i staklene spravice. Mora da bude vet ako hoe da praktikuje
56

"dva jastva". Za to je potrebno mnogo vebe, strpljenja i godine rada. Novoj

generaciji nedostaje potrebna duevna snaga."
"Nema discipline". Bulijev pomonik prezirno je pljunuo.
"To je sve neobino zanimljivo", rekao sam. Srce mi je udaralo bre, ali sam
se trudio da ne pokaem svoje uzbuenje da ne bih uvredio svog domaina.
"Kakva je obuka potrebna? ta ta osoba mora da poseduje?"
Buli se nije kolebao. "Najhitnije su dve stvari: vera u mo prirode i pozitivan
stav." Podigao je ruke i nacrtao njima krug oko tela. "Priroda je najvia, ona stvara
svu energiju. Ljudi samo treba da prihvate, ono to ona nudi. Ne smemo da je
zloupotrebljavamo, ni da je vreamo. Zato polaem toliku vanost na prirodne
materijale kod gradnje svojih brodova. Priroda je savrena. Moja jedina mogunost
dostizanja savrenstva postoji onda, kada su priroda i svi duhovi koji paze na nju,
na mojoj strani. Da bi bila sa mnom, ja moram da prihvatim ono to ona nudi i to
mudro da iskoristim."
"uo sam slinu filozofiju od drugih ljudi u dalekim delovima sveta koji
takoe praktikuju ono to vi nazivate 'dva jastva'.
"Mudri ljudi", rekao je Josuf.
"eleo bih da vie ljudi u mojoj zemlji poveruje u to."
Buli mi je blago rekao: "Moda je vaa sudbina da im pomognete. Morate da
pokuate. Ali setite se i neeg drugog. Ne moemo da postignemo nita ako ne
verujemo u ono to radimo. Da bi se sagradio dobar prahu, morate da imate veru.
Morate pozitivno da mislite. Niko ne moe da koristi pristup 'dva jastva', ako ne
veruje da e da deluje. Da bi ti generali bili pobednici", pokazao je one u gornjem
delu batika," oni moraju pozitivno da misle. Onaj koji je najpozitivniji imae
najvie uspeha. Njegova vojska e pobediti."
Moete li vi da se kreete, kao ovi generali, od jednog jastva do drugoga i
opet nazad?"
"Naravno. Mogu i moram da bih mogao da gradim prahue."
"Kako?"
"Prvo vizualizujem", osmehnuo se. "Naravno, pre toga moram da oistim
svoj um i da posetim duhove."
"ta to znai?"
"Meditacija. Meditiram i potpuno se oputam dok mi telo ne obamre.
Izgleda kao da se sve zaustavlja: moj mozak, srce, eludac i plua. Putujem u
zemlju duhova. Oni mi pokazuju kuda e ii prahu kog se spremam da izgradim.
Kakve oluje i grebene e sresti na svom putu. Vidim sve to, vizualizujui kroz oi
duhova. Oni mi pokazuju da znam gde je prahuu potrebna snaga. Kasnije se opet
obraam duhovima, da bi mi pomogli da odaberem odgovarajue materijale: drvo
za trup i palube, stabla koja e se istesati za jarbole. Sve."

57

Moje misli su se vratile u Ekvador. Prizor je bio jasan kao dan. "Slino kao
ljudi-ptice", rekao sam, ne shvaajui da sam govorio naglas. Njih trojica izmenjali
su poglede. "Ponekad", rekao je Buli, "nai kapetani uzimaju oblik ptica-duhova.
Oni lete preko mora i vraaju se sa znanjem onoga to se tamo nalazi. To im
omoguava sigurnu plovidbu."
"Kad sam imao osam godina", rekao je Josuf. "bio sam mali na brodu, na
prahuu koji je plovio za Cejlon. Moj otac je bio lan posade. Na kapetan je bio
ponosan to je imao savremenu opremu za navigaciju koju je nabavio u Dakarti.
Indijski okean moe za vrlo kratko vreme veoma da se razbesni. Pogodio nas je
uasan tajfun. Nikad se nisam tako uplaio, ni pre ni posle toga. Na kapetan je
poginuo kad se na njega sruio glavni jarbol, talasi su ga odneli s palube. Kada je
oluja prola, otkrili smo da je kutija sa sekstantom, kompasom i hronometrom,
nestala.
"Bili smo usred okeana, nedeljama udaljeni od kopna i nismo imali pojma
gde smo ili u kom smeru bi trebalo da idemo. Na brodu nije bilo nikog ko je znao
neto o savremenoj navigaciji. Tada je istupio jedan starac, koji se zvao Rasmon.
Pozvao nas je sve da se skupimo oko kormila. Rekao nam je da e on da vodi brod
na Cejlon. Nauio nas je da popravimo i ponovo postavimo jarbol. Za to su nam
bila porebna dva dana, ali napokon smo uspeli, mada je jarbol sada bio krai nego
pre. Sledecg jutra opet nas je okupio."
"Rekao nam je da je tokom noi ptica ula u njegovo telo i prenela njegovo
drugo jastvo preko okeana na obalu Cejlona. Dok je leteo, paljivo je posmatrao
poloaje odreenih zvezda na koje mu je ukazala ptica. I sada, rekao nam je, on e
da upotrebi te zvezde kao vodie do naeg odredita. Bie potrebno osam dana i
sedam noi. Naravno, svi prisutni su znali da je to bio nain na koji se pre plovilo
na prahuima. Neko je upitao Rasmona da li je on to nekada ranije radio. Njegov
pogled preletao je od jednog do drugog. "Mnogo puta", rekao je. Dobro se seam
njegovih sledeih rei: "Pre nego se veina vas rodila, pre nego se rodila moderna
oprema!" Posle toga priao mi je otac. Rekao mi je da e to biti ili moje poslednje
putovanje ili najuzbudljivije."
"Svake noi Rasmon je sedeo na palubi, meditirao je i posmatrao zvezde.
Svakog jutra govorio je kormilarima u kom pravcu da usmere brod. Dani su
prolazili. Osmog dana oseali smo se obeshrabreno. Moj otac je vei deo dana
proveo u molitvi. Oko podne se digao jak vetar. Zatim, malo pre zalaska sunca,
izvia smeten visoko u korpi na jarbolu uzviknuo je tri najdivnije rei koje sam
ikad uo u svom kratkom ivotu. "Zemlja na vidiku!" Osma no je tek poela kada
smo bacili sidro. Na prahu je stigao na Cejlon!"
Slike Ekvadora i uspomena na druge razgovore poele su da naviru. Ukratko
sam opisao Ekvador i istoriju Inka. Zatim sam im ispriao priu o Tupa Inki i
savremenije putovanje Kon-Tikija. Kad sam zavrio, svi su se sloili da je ono to
58

je uradio Rasmon i drugi Bugiji bilo kao ptice ili neki drugi duhovi - slino
majstoriji koju je izveo svetenik Tupa Inke.
U leto 1989. dobio sam kopiju lanka pod naslovom "O metafizici i
polineanskoj navigaciji". Bio je objavljen u Avaloki, asopisu za religijska i
kulturna pitanja. Autor, Dejms Bar, opisao je sebe kao "pomorca i navigatora".
Napisao je:
U vie navrata tokom osamdesetih godina, uio sam kod etiri oveka koji su posedovali
vetinu navigacije na otvorenom moru. Ti uvaeni dentlmeni bili su Trahei Teiki (Maori), J. V.
Kei (Tahiti), ak Koa (Bora Bora) i Melju Burk Moi (Rorotonga i Zapadna Samora). Moja
obuka, osim one s Teikijem. bila je u obliku razgovora za vreme plovidbe jer sam radio kao
mornar i kuvar na njihovim brodovima. Pre toga. nisam imao pojma da je umee navigacije u
(tradicionalnom smislu) jo ivo u Okeaniji. Jo manje sam poznavao prirodu tradicionalnog
sveta Polinezije i njegove slinosti s drugim sistemima koje sam poznavao.

Gospodin Bar je bio fasciniran injenicom da, iako se "Okeanija sastoji od

malih ostrva i koralnih grebena, izolovanih hiljadama morskih milja", kulturne
slinosti meu razliitim narodima ipak su jake.
Zapravo, kulturne razlike izmeu razliitih ostrva jako su male pa se moe rei kako
Polineani imaju manje-vie jedinstven pogled na svet s malim razlikama. Da bi se protumailo
takvo jedinstvo, treba potraiti metodu koja se koristila za prelaenje preko vodenog bezdana.
Treba potraiti navigatore i njihovo umee.

Sistem navigacije opisan u tom lanku slian je onom koji upotrebljavaju

Bugiji. Sastavljen je od tri koraka: "doslovni koji ukljuuje svakodnevni fiziki
svet", "moralno ili finije podruje", iznad doslovnog, "koje vue oveka prema
gore" i "tajanstveno" koje ukazuje na "apsolutni nivo", transcendenciju poput vie
due u bugijskom pristupu dve due.
Prvi nivo - doslovni - povlai za sobom posmatranje oblaka, morskih ptica i boje mora.
Da bi se to postiglo, um treba oistiti od svih suvinih misli i punu panju usmeriti na pojave
kako se one javljaju. Govorili su mi da su za to potrebne godine vebi. Potrebno je nauiti
"gledati" i "videti" fine aspekte promena i primeniti ih u zadatku nalaenja smera.

Da bi napredovao do drugog i treeg koraka, kandidat mora da se oputa i da

ue u meditativno stanje.
U sutini, potrebno je potpuno napuniti plua vazduhom i svu panju usmeriti na in
disanja. To se mora uiniti na brodu, dovoljno daleko od kopna tako da bi moglo da se oseti
dizanje i sputanje talasa. Dah treba uskladiti s talasima, tako da se kod dizanja broda duboko
udahne ("sve do stopala"), a kod sputanja treba polako izdahnuti, zajedno s talasam. Tom
praksom, um "postaje more" i ovek moe direktno da komunicira s elementom, tako da se svaka

59

promena odmah primeti. Potrebno je "komunicirati s telom Gospodina talasa" tako da se njegov
um upozna kao sopstveni.

Drugi korak ukljuuje komunikaciju s vodiem ili s unutranjim pilotom, u

ovom sluaju biem koje je zajedniko za neku kulturu.
Tuaratiju, Gospodaru okeana upuuje se niz molitvi, razbija se kokosov orah i njegov sok
se isputa u more, a za to vreme se moli da Tuarati vodi duh navigatora preko svog carstva.

Na tom mestu, kandidat ulazi u trei stadijum: on jasno spoznaje put koji on
i njegov brod treba da slede.
Potrebno je pozvati Gospodara mora (Tuaratija) i sluati uputstva preko njegovog tela, a
zatim "spoznati njegov duh". Ako "spozna" Tuaratija, ovek zatim moe da spozna "vrhunskog
Tangaroa". On je Taj koji jedri tvojim kanuom. ovek "zna" more, "pokree se s njim i pomou
Tangaroa, preko Tuaratija, jedri u svom kanuu prema svome odreditu.

Kandidat, kao Rasmon iz Josufove prie, oslanja se na zvezde da mu

pomognu u tom procesu. Zvezde igraju ulogu vodia kako bi pomogle onom to
Bugiji nazivaju duhovnim jastvom, u njegovom zadatku podupiranja nie, fizike
due.
U svojoj sutini, zvezde su iva bia kojima se moe pribliili ako je duh "ispunjen
morem", kako je to gore opisano. Njima se treba pribliiti preko Gospodara talasa (Tuaratija) i
"upoznati" ih preko Njega. Ta bia mogu da osiguraju smer (doslovni) i savet (moralni), ali ih je
potrebno upoznati ili pribliiti im se pomou Gospodara talasa, a od njega do mislinog
Tangaroa.

Bio sam opinjen tim opisom navigatorskih tehnika koje su upotrebljavali

Polineani. Bez sumnje su se Bugiji i Polincani mnogo puta sretali tokom vekova.
Njihovi tradicionalni pristupi navigaciji imaju mnogo zajednikog. Jo
fascinantnijaja je injenica da i jedni i drugi toliko toga dijele s kulturama
amazonske dungle i s Keuama, visoko u Andima na suprotnoj strani planete.
Bilo mije potrebno jo jedno putovanje u Ekvador da bih poeo da shvatam
koliko su ti narodi zaista ispreplitani. Kad sam se vratio u zemlju u kojoj je za
mene sve poelo, napokon sam naiao na nauno tumaenje kako i zato
psihonavigacija deluje.

60

PIINA: ISTRAIVANJE TEORIJE

U bostonskoj centrali izbio je sukob dok sam ja bio na Sulaveziju. Glavni
posao mog preduzea bilo je pruanje inenjerskih usluga industriji, dravnim
predstavnitvima i novonastalim firmama vrhunske tehnologije. Oko osamdeset
posto tih poslova bilo je u Americi. Mnogi od vlasnika preduzea, koji su bili u isto
vreme i rukovodioci, branili su status quo. Meutim, druga grupa - s rastuim
uticajem - isticala je vanost meunarodnog trita, naglaavajui potrebu
raznovrsnosti, proirujui ono to se nazivalo soft profitables!, neinenjerijske
discipline.
Moj opstanak u preduzeu je doveden u pitanje. Smatrali su me delom "soft
profitables". Politika unutranje borbe bila je za mene novo iskustvo i moram
priznali da me je ta ideja privlaila; odluio sam da se upustim u borbu.
I dalje sam aktivno obavljao konsultantske poslove u stranim zemljama,
naroito u Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji. Iranu i drugim zemljama OPEK-a koje su
se nedavno obogatile. Vremc je bilo povoljno. Zapoeo sam mnoge poslove pa
sam morao da zaposlim nove ljude da mi pomognu. Na sreu, na raspolaganju su
mi stajali studenti univerziteta s podruja Bostona. Za poslove u prekomorskim
zemljama izabrao sam nekadanje dobrovoljce Mirovnog korpusa.
Dvadeset devet meseci poto sam se vratio iz Sulavezija, predsednik se
povukao. Moja strana je pobedila. Imao sam trideset zaposlenih pod svojom
upravom. Po standardima preduzea, to je bio magini broj, dovoljan da dobije
naziv odseka. to je bilo jo vanije, kao ef odseka, mogao sam da budem biran i
da postanem vlasnik. Kasnije te godine, moje ime je bilo ubaeno u reb i vee
direktora izabralo me je u posveene redove amerikih kapitalista.
Razdoblje korporacijske borbe i godine koje su sledile bile su za mene
jedinstveno obrazovanje. Moja uionica bila je jedna od onih u koju e malo koji
profesor biznisa ikad ui. injenica je da sam sam stvorio svoj posao, premda to
verovatno ne bi bilo mogue u drugaijoj politikoj klimi. Bez obzira na oiglednu
korist, moj posao je sa sobom nosio i teka optereenja. esto sam putovao, ali
61

nikada nisam ostajao na jednom mestu due od nedelju dana. Zbog zauzetosti
nisam vie imao prilika za susrete s ljudima kao to su Tojup i Buli ili za
istraivanje psihonavigacije. Tada sam "sluajno" sreo divnu osobu.
Njegovo ime je bilo Hulio Sini - istaknuti bolivijski pravnik koji je zavrio
pravo i filozofiju na Harvardu. Dogodilo se da sam sedeo pored njega u avionu, na
letu od Majamija do La Paza. gde sam imao poslovnu konferenciju. Prvo sam u
njemu video samo osobu koja moe da mi pomogne. Bio je uticajan i njegovo
prijateljstvo moglo bi da mi pomogne da otvorim preduzee u njegovoj zemlji.
Ubrzo sam, meutim, poeo da cenim tog oveka iz potpuno drugih razloga.
U toku nedelju dana koliko sam bio u La Pazu, Hulio i ja smo proveli
zajedno nekoliko veeri. Poseivali smo kafane u koje su esto navraali pisci,
politiari, umetnici i novinari. Za vikend me je odveo u udaljenije muzeje, a zatim
smo lutali po otvorenim pijacama.
Voleo je da govori, ali, bio je i dobar slualac. Nikada nije bio u Indoneziji,
ali su ga fascinirale moje prie o Javancima i Bugijima.
"Dobro znam na ta mislite kada govorite o Bugijima. Putovanja due. Da, i
mi u Boliviji imamo neto slino. Psihonavigacija: divna re, zar ne?" Zatim me je
Hulio iznenadio. "Da li ste ikada videli dalanga?"
im me je to pitao, shvatio sam da je razumeo dubinu jednog dogaaja koji
sam doiveo, mada to nisam nikada povezao. Ipak, pitanje je za mene dolo kao
ok. "Dalang?" upitao sam zaueno. "Da, indoneanski lutkar. Mislio sam da ste
moda sreli nekoga od njih dok ste boravili na Javi ili Baliju."
Dugo vremena nisam mislio na onu no u Bandungu. Meutim, kad sam
poeo daje opisujem, prizori su mi se brzo vratili u seanje. To je bilo pozorite na
ulici s desetinama ljudi koji su sedeli na slolicama na sklapanje ili stajali u mraku
iza njih. Moji indoneanski domaini stalno su mi donosili vru aj, mala peciva i
sale (komadii mesa preni u kikirikijevom ulju. na otvorenoj vatri) kupljenim kod
ulinih prodavaa koji su radili celu no. Dalang je radio sam. Imao je oko stotinu
lutaka-senki i za svaku od njih je govorio drugim glasom. Takoe je svirao na
gamalongu, instrumentu slinom ksilofonu, iji zvuk lii na zvona u hramu.
Uspevao je da svira sam, a u isto vreme i da barata svim lutkama. Moji domaini
su mi rekli da lutke govore etiri razliita jezika. Ja sam razumeo samo jedan,
Bahasu Indonesiju i to ne ba dobro. Moji domaini su prevodili. Predstava je bila
kombinacija tradicionalnih legendi sa sadanjim dogaajima. Priajui Huliju o toj
veeri, setio sam se da je dalang tada prorekao smrt mesnog politiara kog je
pregazio auto tog meseca - novine su sumnjale da je bilo ubistvo.
"Zanimljivo", rekao je Hulio zamiljeno." I pre sam uo da oni mogu da
predviaju dogaaje. Veoma ih potuju i mnogi najuveniji indoneanski lideri ih
sluaju. Pravi dalanzi su veoma uvebani i imaju iza sebe godine uenja. Kao to
ste i sami videli, oni su majstori lutkari. Mnogi su sjajni muziari i savreni
62

lingvisti. Va je bio jedan od takvih, zar ne? Zamislite la znai odravati sve te
jezike i glasove! Njihova mo koncentracije je fenomenalna i zahteva disciplinu
uma, duha i tela. Da bi mogli tako dugo da dre predstavu, moraju da znaju kako
da koriste ogromne unutranje rezerve. Oni su nauili kako da apsorbuju energiju
iz izvora oko tela i kako da je pravilno kanaliu.Veti su u praktikovanju joge i
meditacije. Rekli su mi da dobar dalang postaje jedno sa svakom lutkom, im
preuzme njenu ulogu. Njegova dua se spaja s njom. On nikada ne mea osobe ili
njihove uloge."
Misli su mi odlutale do boga-jaguara uara. Izgledalo mi je da su lutke
sredstvo pomou kog dalang iri svoju svest kako bi obuhvatio informacije koje
inae ostaju "skrivene". Kao bog-jaguar, lutke su sluile kao veza izmeu
psihonavigatora i njegovog unutranjeg znanja - znanja koje moe da "vidi" van
vremena i prostora.
Huliovo znanje o drugim kulturama i psihonavigaciji bilo je bogatije od
mog. Nai razgovori ponovo su mi probudili elju za novim saznanjima. Slubeni
interesi u Bostonu odveli su me na sporedni kolosek. Sada sam ponovo mogao da
ocenim vanost mojih poznanika kao to su Teofil, Tanja, don Hoze, Tojup, Josuf i
Buli. Hulio je u to podruje otkria uneo jo jednu novu dimenziju: jednim delom
Keua, on je bio duboko ukorenjen u tradicijama bolivijskih Anda, ali je
istovremeno gledao okom zapadnog intelektualca. Njegovo obrazovanje na
Harvardu prualo je nove perspektive za te drevne prakse.
U La Pazu sam ostao samo est dana. Morao sam da prisustvujem
sastancima, a Hulio je bio veoma zauzet svojom advokatskom praksom. Kada je
doao dan mog povratka u Boston, odvezao me je na aerodrom. Obeali smo jedan
drugom da emo se opet sastati.
Nekoliko godina kasnije, dobio sam pismo s potanskim igom Kita u
Ekvadoru. Bilo je od Hulija. Politiki nemiri prisilili su ga da napusti Boliviju.
Preselio se u Ekvador i nastanio u Kitu. Udobno smeten izmeu dva lanca Anda,
na 3000 metara nadmorske visine. Kito je drugi po visini glavni grad u Junoj
Americi. Bio je pogodno pribeite za Hulija. Grad je smeten u senci stranog
vulkana, Piine, koji ima dva kratera. Bez.obzira to opkorauje ekvator, a iznutra
kljua rastopljena lava, Piina je esto prekriven snegom. Prema Hulijevom
pismu, stanovao je u ozi, primitivnoj jednosobnoj baraci, na obroncima masivnog
vulkana. Molio me da ga posetim.
Nedugo zatim, ekvadorska vlada zatraila je savet naeg preduzea za
pomo u organizovanju industrijskog parka. Javio sam se i rezervisao let za Kito.
Bio sam razoaran svojim poslom i odluio sam da nakon sastanka s ekvadorskim
slubenicima uzmem nekoliko slobodnih dana i provedem ih s Huliom.Stigao sam
u Kito, u subotu popodne, prijavio se u lep hotel Kolon i kratko proetao kroz
susedni park El Edido. Vazduh je bio ispunjen mirisom eukaliptusa. Piina se
63

dizala iznad grada. Negde na tim obroncima bila je Hulijcva oza. Nadao sam se
da je dobio pismo u kom sam mu napisao da ga ekam na doruku u nedelju.
Tokom slube u Mirovnom korpusu, proveo sam moda ukupno dve nedelje
u tri godine u Kitu. Uvek sam voleo taj grad predivnih pogleda, kolonijalne
arhitekture i staklenih nebodera, irokih avenija i indijanskih pijaca punih ljudi.
Vratio sam se iz etnje, pun lepih oekivanja. Premda sam od visine dobio
blagu glavobolju, imao sam oseaj da sam doao kui. Znao sam da e moju
visinsku bolest da izlei dobar san pa sam rano otiao da spavam.
Probudio sam se i video jasno modro nebo. Kroz prozor sam mogao da
vidim snegom pokriven vrh Piine uokviren s dva visoka poslovna tornja. Brzo
sam se obukao i pourio u predvorje. Kad sam izaao iz lifta, naao sam Hulija.
Politika iskuenja i njegov novi stil ivota nisu uticali na njegov izgled. Za
dorukom, Hulio mi je ispriao da mu je dosadilo da bude advokat. Imao je preko
pedeset godina i eleo je vie vremena za pisanje i itanje. Njegovi roaci iz
Ekvadora su mu pronali posao bibliotekara u sredinjem univerzitetu Kita. Novac
koji je utedeo tokom svoje advokatske prakse omoguio mu je da kupi ozu na
obroncima udesnog vulkana.
ume Piine su zaarane. Kad ostavite Kito i putujete uz zavojite planinske
staze, prelazite iz sveta buke u svet tiine. U mirisnim eukaliptusovim gajevima
ujete samo ptice, male ivotinje i po nekog mukarca ili enu Keua koji vas
poluglasno pozdravljaju. Svaki put kada izronite iz mraka, prikazuju vam se
slikoviti pogledi na grad s njegovim krovovima od crvene cigle i zvonicima
katedrale, na brculjak-grobnicu Inka koji se die iznad vreve kolonijalne pijace i
na divovske, snegom ovenanc vulkane koji uvaju Kito.
Piina je samo jedna od visokih planina poznatih iz drevnih vremena kao
"Virakoin vatreni lonac". Za Keue, svaka od njih predstavlja ivu prisutnost.
Mnogi od ekvadorskih vulkana su jo aktivni. Svi su velianstveni. Indijanac,
roen u senci bilo kog od velikih vrhova, nalazi utehu u njihovoj velikoj
prisutnosti. Poevi od ranog detinjstva, planina postaje tako bliska kao majka.
Ona je njegov uvar, deo njegovog ivota. On je vidi kad sunce izlazi i zalazi i zna
da ga ona uva dok spava. Bez obzira koliko ga daleko od kue odvedu njegove
bose noge, on e nai put nazad, gledajui obrise njenih obronaka.
Andska kultura obiluje legendama o vulkanima. Kotopaksi je dobio ime po
mladiu koji je spasao svoje pleme tako to se pretvorio u kondora i odveo svoj
narod u sigurnost njegovog kratera. Kajambi je bila divovska kornjaa koja je
izala iz Amazona i unitavala sela, dok Virakoa nije poslao snenu meavu da
smrzne njene korake.

64

Planine su most prema venom. One donose oseaj unutranje snage,

sigurnost i radost. One su starije i od samog vremena. Uvek su postojale i
postojac ak i poto poslednji ovek nestane s lica Zemlje.
S Piine moete da vidite mnogo visokih planina, a Hulio je pobegao u
ume Piine kada su ga isterali iz Bolivije. Kao deak rastao je gledajui dole na
La Paz, iz svoje kue, na obroncima Maunt Mimanija. Petnaest godina je radio u
kancelariji s pogledom na okolne vrhove. Bilo je potpuno prirodno da njegov drugi
izbor za mesto boravka bude planina koja gleda na Kito.
oza jc bila smetena na oko pola milje od kraja zemljanog puta. Bicikl
smelen pored puta sluio mu je kao prevozno sredstvo do posla u biblioteci i
nazad. Nakon svakodnevnih sastanaka, ja bih uzimao taksi do kraja puta. Ta etnja
do oze pomogla mi jc da uem u Hulijev svet, svet odeljen od mog, kako u
vremenu, tako i u prostoru, s mnogo vie toga nego to je zavojita planinska staza
na boku drevnog vulkana. Moj taksi se vraao u odreeno vreme da bi me odvezao
nazad u hotel Kolon.
Kad je postalo jasno da u ubrzo zavriti niz. sastanaka s ekvadorskim
slubenicima i potpisati sporazum o zajednikom projektu s lokalnom firmom,
spomenuo sam Huliju svoju nameru da se odmorim u Ekvadoru.
"Divno. Done! Ova oza je mala. Zar ne? Ali, napraviemo mesta. Mora
da ostane samnom!"
"Ali, Hulio, to je tvoj privatni svet. Moja prisutnost, bie nametanje."
"Gluposti! elim da ujem vie o Indoneziji. Moramo zajedno da prouimo
psihonavigaciju."
oza je bila udobnija nego to se inilo. Hulio mi je ponudio svoj leaj, a on
je spavao u mrei za leanje obeenoj preko sobe. Vodu smo uzimali iz jezerca u
umi iza kue, a napajao ga je kristalno ist potok s planine iznad nas. Hulio je
postavio limeni dimnjak iznad kamenog ognjita tako da nije bilo dima. Jeli smo
malo. On je izvanredno kuvao tradicionalne ekvadorske supe od povra, krompira.
avokada, jaja, piletine, pirina i ponekog zamorca.
Ustajali smo rano, meditirali i vebali tai i i lagano dorukovali. Zatim
bismo lutali po umskim stazama, istraivali obronke Piine ili bismo se otili u
grad u obilazak muzeja. Uvec smo meditirali, ponovo vebali tai i i razgovarali.
Hulio je imao nekoliko omiljenih mesta koje je poseivao "da bi stekao
duevni mir i napunio se energijom", kako je govorio. Meni se inilo da je planina
zaarana. Kad sam bio tamo. oseao sam se oputeno i u harmoniji sa prirodom.
Dva mesta sam naroito voleo. Prvo je bilo udaljeno od oze oko sat vremena
peaenja. Tamo smo sedeli na panjevima i posmatrali velianstven prizor
Kajambija koji jc bio prekriven snegom. Drugo je bilo mnogo blie. To je bilo
mesto na obali potoka gde je raslo poljsko cvee. Hulio me je nauio da mesta kao
to je ovo mogu da pomognu oveku da upija snagu prirode tokom meditacije.
65

"Energija ivi i u drveu, cveu i grmlju", rekao je. "Sedi pored njih. Dopusti
da se njihova aura stopi s tvojom. Kada udie. oseaj energiju kako ulazi. Nemoj
da se boji da je koristi. Priroda obiluje energijom. Ne moe da je iscrpi. Samo
sea, paljenje i buldoer mogu to da urade. Pretvori drvee u papir, asfaltiraj polja,
spali grmlje i potroic njihovu energiju. Meutim, ako tu energiju uvue u sebe,
postae deo tvog duha, a i ti si postao deo vee celine."
Jednog popodneva stigli smo na obalu pored potoka koji sam jako voleo.
Ispred nas je bio grm, a meu granama su rasli neni uti cvetovi. Seli smo.
"Meditirajmo", rekao jc Hulio.
Navikao sam da meditiram s njim i poznavao sam njegovu rutinu. Bila je
slina onoj koju me je pre mnogo godina nauio Tojup u Bandungu.
Potpuno sam opustio telo. poevi od nonih prstiju i zavrivi s glavom.
Zatvorenih oiju, koncentrisao sam se na disanje, oseajui kako tee kroz mene,
unutra i napolje.
"Sada", rekao je Hulio mirno, "Sluaj potok. uj njega i nita drugo."
Neko vreme sam sledio njegov primer. uo sam vodu kako se valja preko
kamenja. Zvuci su se neprestano menjali ali su delovali umirujue. Uprkos
promenama, postojala je neka doslednost koja jc umirivala. Ponekad bi moja
panja odlutala prema zovu ptice, povetarcu meu drveem, zvuku grane koja se
ruila u umi ili pseem laveu u daljini. Svaki put blago bih se podsetio da vratim
panju na potok. Posle nekog vremena Hulio je progovorio.
"Sada otvori oi i pogledaj grm ispred sebe." Polako sam to uinio. "Izaberi
jedan cvet." Moje oi usmerile su se na mali uti cvet u blizini.
Latice su uvenule na suncu i izgledale su krhko. Svaka je bila obrubljena
tankom belom i utom ivicom.
"Kad izdie, izbaci sve to je negativno. Nek vazduh odnese svaku napetost.
Kada udie, oseaj energiju cveta. On je pun energije, upijaj je iz njega i dopusti
da potee u tebe. Budi svestan puta energije dok prolazi kroz tvoje telo. Ona e
stii do svake take, proimajui te. Oseaj je."
Bio sam skeptian, ali sam pokuao da uradim kako jc rekao. Cvet je
izgledao tako krhko. Pokuaj, rekao sam sebi, budi pozitivan. Zatim se dogodilo
neto udno. Izgledalo je da se cvet menja. Jo jae se otvorio i nije vie delovao
uvelo. Bela ivica se proirila prema spolja, a uta je postala jasnija. Udiui, zaista
sam oseao njegovu energiju kako tee u meni. Jedva sam mogao da poverujem i
pokuavao sam da obuzdam oseaj sree. Sada sam mogao da vidim uti krug kao oreol - izvan bele ivice, u vazduhu, u savrenom obrisu cveta. Mogao sam da
vidim energiju! Bio sam veoma uzbuen, a ona je i dalje dolazila. Nije bilo
sumnje, dobijao sam energiju od cveta. Nakon nekog vremena. Hulio je dodirnuo
moje rame i dao mi signal da poem za njim.

66

Energija je ostala sa mnom; bila jc fizika i mentalna, dok smo se vraali u

ozu, oseao sam da je moje telo postalo snanije. Najstrmiji obronci, na kojima
sam ranije uvek ostajao bez daha, sada su iziskivali vrlo malo napora, a moj duh jc
takoc bio zahvaen. Misli o svetu oko mene dolazile su brzo i s apsolutnom
jasnoom. Spomenuo sam to Huliju.
"Da," odgovorio je on, "nauio si da apsorbuje energiju prirode, to je
dobro."
"Hulio, ja sam meditirao godinama i nikada nisam doiveo neto slino!"
"Onda budi zahvalan i ne putaj, sauvaj to!"
Poeo sam da ga ispitujem, ali on je stavio prst na usta.
"Vera, Done, vera i vebanje!"
Jedne veeri Hulio i ja smo gledali kako kasno popodnevno sunce boji
lednjake na Kajambiju u zlatno-crveno. Naa strana Piine bila je okrenuta ka
istoku, zbog ega jc trebalo da budemo u senci. Umesto toga, sunce koje se
odbijalo od Kajambija, kupalo nas je u ruiastom sjaju.
Hulio je ustao i pogledao u pravcu Kajambija. "Egipani i Persijanci izumeli
su mehanike sprave za etvu ita. Maje, sa svojom naprednom matematikom,
imali su sposobnost da naprave maine koji su mogle da zamene ljude u mnogim
poslovima. Zar da verujemo da ratnika nacija Inka nije mogla da izmisli bolje
oruje od praki, buzdovana i toljaga?"
"ta hoe time da kae. Hulio?"
"Oni to nisu hteli.Vidi, svi oni su imali neto zajedniko. Negovali su
zemlju, potovali prirodu. U tome su se razlikovali od nas. Umesto da planiraju
pokoravanje Zemlje, oni su posvetili svoje energije na ivot u harmoniji s njom.
Njihova orijentacija je bila spiritualna. Oni nisu mogli da zamisle neto tako
destruktivno kao to je atomska bomba."
"Da li veruje da su to bile kolektivne odluke?"
"Da. Ili. ako nisu bile kolektivne, bar su bile kulturne." Seo je pored mene.
"Jedan od razloga zato me zanima Indonezija je taj io vidim slinost izmeu
njenih ljudi i naih andskih Indijanaca. Uprkos naporima da se Javanci nagovore na
mehanizaciju, oni vie vole da rade svojim rukama. itao sam izvelaje da su, na
primer, amerike i evropske kompanije traktora vie puta pokuavale da ubedc
indoneanske seljake da svoje vodene bivole zamene malim dizel-motorima i
raskre velika polja u planinama, ali nisu uspeli. Keue vie vole da rade u
porodinim zajednicama, svojim rukama. Oni prave male terase na obroncima,
tano kao to su to radili njihovi preci u vreme Inka. Za Javancc, Keue i mnoge
druge - priroda je sve. Oni znaju ono to su znali Egipani, Grci i Persijanci: bez
zemlje, vode i vazduha mi smo nita. Zato moramo da ih titimo. ak i kada bi
ovek mogao da preivi, ivot bez njih bio bi besmislen."
"Govori kao don Hoze Kipc i Buli."
67

"Vidi?" Ustao je i poao niz stazu. Pratio sam ga. "Psihonavigatori znaju ta
rade!"
Zaobili smo ugao i doli do mesta gde se izmeu drvea pruao pogled na
tri velianstvena vrha. Jedan je bio pokriven ledom, a druga dva su bila obavijena
oblacima. Hulio se zaustavio i okrenuo prema meni. "Pogledaj ih, svaki je zaseban,
dok ne spusti pogled na tlo ispod njih, tada saznaje istinu. Oni su spojeni
zemljom." Rairio jc ruke.
"Sve planine na svetu spojene su, kao to je i ivot. Lava koja izbija iz
Krakataua u Indoneziji, deli svoju vatru s unutranjou Piine. Svaki se greje iz
istog izvora, velikog jezera energije duboko u Zemlji."
Stajali smo zajedno gledajui tri vulkana preko doline. Oblaci su se
premetali i vrteli naokolo; dok smo gledali, novi oblaci su se stvarali iza treeg
vrha. "Sprema se oluja", primijetio je Hulio. "Ovaj vrh e biti pokriven novim
snegom pre jutra." Okrenuo se prema meni. "Ljudi su kao planina, mi smo svi
povezani s majkom Zemljom, iako se pojavljujemo kao posebna bia, imamo
mnogo toga zajednikog. Neki to zovu "dua", drugi 'duh'. Kao Zemljino jezgro,
mi delimo izvor energije, ogromno jezero znanja. Jung ga je opisao kao kolektivno
nesvesno. Doi. Pokazau ti. "Hulio je krenuo nazad stazom do svoje oze.
Pogledao sam planine u svetlu koje je nestajalo. Tamni oblaci puzili su niz lica sva
tri vulkana. Hulio je imao pravo u jednom, sve sneni pokriva proirie se do
jutra ispod ve postojeih ledenih kapa.
Stigli smo do oze kad je sunce zalazilo. Hulio je zapalio dve svee i poao
pravo prema konom kovegu u uglu. Blago je uklonio uljanu sveliljku, nekoliko
knjiga i indijansku tapiseriju s vrha i stavio ih na oblinji sto. Otvorivi koveg,
brzo je naao ono to je traio.
"Poklon", rekao je, pruajui mi debelu knjigu. "Ali mora da obea da je
nee itati ovde. Ostalo ti je samo dva dana u Ekvadoru. Knjiga je obimna priekaj kad bude u avionu. Dok si tu, koncentrii se na ovo ovde. Obeava?
"Naravno." Uzeo sam knjigu i stao na svetlo da proitam naslov: "Seanja,
snovi, razmiljanja" K. Ci. Jung. To slavno delo postalo je kasnije moj stalni
saputnik na putovanjima i vredan podsetnik u mojim istraivanjima o prirodi
ljudske svesti i tehnikama koje su ukljuene u psihonavigaciju. Ono e me voditi
do tesnaca Jukatana gde u napokon i sam postati psihonavigator.

68

TESNACl JUKATANA
Ono to sam smatrao samo privremenim smanjenjem interesa za posao
trajalo je i dalje. U nekom pogledu postalo je jo izraenije nakon mog boravka
kod Hulija.jer sam sad shvatio da je moj posao savetnika imao svoju cenu, iako
sam mnogo putovao, nisam vie doivljavao mesta i ljude koje sam poseivao na
isti nain kao pre. itanje Junga povealo je moje zanimanje za psihonavigaciju.
To zanimanje smanjivalo je moje oduevljenje za posao. Zatim, oko est meseci
nakon povratka u Boston, suoio sam se s izazovom koji me je ponovo snano
uvukao u poslove.
Kolega menader pokuao je da povea svoju teritoriju, smanjujui moju.
Podneo je zahtev za spajanje mog odseka s njegovim i ukrstili smo rogove. U
poetku je moja borba imala oblik odbrane, pokuavao sam samo da zadrim svoju
poziciju. Kada je taktika postala prljava, preao sam u napad. Hteo sam da mu
uradim ono to je on pokuavao da uradi meni. Bitka je besnela oko godinu dana,
uvlaei svakog iz naa dva odseka, a i mnoge druge iji su projekti zavisili od
nae saradnje. Na kraju je inlervenisao sam predsednik. Pozvao nas je u svoju
kancelariju, iskritikovao nas i na kraju naredio da prestanemo sa svaom i pruimo
jedan drugome ruku.
Nijedan od nas nije pobedio. Sa stanovita kompanije, svi su izgubili jer se
neprijateljstvo izmeu dva odseka nastavilo. Za mene je to iskustvo bilo veoma
pouno. Razotkrilo se neto to se pokazalo kao ozbiljna slabost u radu veine
korporacija.
Menader koji je pokuavao da preuzme moj odsek, bio je direktor
planiranja prirodne sredine. Ja sam bio direktor ekonomskog planiranja i
konsaltinga za menadment. Njegov odsek i moj trebalo je da tesno sarauju u
mnogim projektima da bi ekonomska korist mogla da se ostvari bez oteenja
prirodne sredine ili s najmanjim moguim oteenjem. Kad smo se sukobili u borbi
za mo, taj cilj jc postao sekundaran za sebine borce korporacije iji je motiv bio
samo Ego. Naa borba nije imala nikakve veze sa sluenjem interesima naih
69

klijenata, prirodne sredine, korporacije ili drutva kao celine. Na alost, naa borba
nije jedina.
Nakon to se zavrila, duboko me je zabrinuo smisao tog dogaaja, s
vremena na vreme sam bio veoma depresivan. Pod uticajem Jungove knjige,
potraio sam pomo psihijatra pod imenom Berni.
"Sluajte svoje srce", rekao jc Berni. "Otvorite se svojim emocijama. Neka
vam vae unutranje ja govori." Kako je to zvualo slino onom to su govorili don
Hoze i Tojup!
Jednoga dana, Berni mi je pomogao da se setim bolnog dogaaja iz ranog
detinjstva. Stvarno sam ga ponovo proiveo, kao da su postojala dva ja: ovek koji
sedi pored Bernija i dete. Na kraju je Berni doveo dete u sadanjost. Pre zavretka
seanse, pitao me je da li sam primetio mucanje kod govora. Nisam primetio. Tada
mi je sinulo neto to sam potpuno zaboravio; tokom detinjstva kratko vreme sam
mucao. "Vi ste zaboravili, ali podsvest se sea", rekao je Berni.
Dok sam iao ulicom da uhvatim autobus, pitao sam se da li je moje iskustvo
bila neka vrsta psihonavigacije. Nikad nisam pokuavao da uradim ono to sam
toliko dugo prouavao; sada sam poeo o tome da razmiljam kao o jasno
odreenoj mogunosti. Takode sam shvatio da mi je posao postao teak teret. "Soft
profitables" bili su traeni. Moj odsek je slao ljude u sve krajeve sveta i ja sam se
bogatio. Prema svim objektivnim standardima, trebalo jc da sam srean, ali nisam
bio.
Dok sam se jednog jutra brijao, dola mije slika iz prolosti i gledala u mene;
moj profesor biznisa iz kole 1968. godine. Uinilo mi se da govori: "Uzmite u
obzir prirodu kad se budete penjali lestvicama amarikih korporacija. "Moje seanse
s Bernijem pomogle su mi da pravilno prihvatim takva iskustva. Veliki deo posla
koji sam radio bio je u suprotnosti s mojim najdubljim uverenjima. Moje preduzee
konstruiralo jc hidroelektrine brane u nedirnutim umama, gradilo puteve po
Amazoniji i industrijske parkove u visokim Andima. ta smo time inili ljudima
kao to su uare i Keue? Jedan od naih klijenata gradio je betonsku fabriku
tekstila u predgrau Kita. Koliko e ciglara zbog toga gladovali?
Prilikom sledee posete Berniju. pokuao sam da uverim obojicu da moram
da ostanem na poslu i da pokuam da napravim neke promene unutar sistema. On
me je hrabrio da sve izgovorim, a zatim je postavio kritiko pitanje: "Da li je to bio
glas vaeg srca, Done, ili je vaa glava pokuala da manipulie vaim srcem?"
Sledeeg dana uao sam u kancelariju svog efa i rekao mu da mi je
potrebno mesec dana odmora. Proveu ga na Jukatanu, u Meksiku, u poseti
prijateljima Majama.
Na moje iznenaenje, on je pristao. "Svi se mi tu i tamo izduvamo", rekao
je. "Samo vodite rauna o dve stvari. Postarajtc se da sav posao tee bez prekida

70

dok niste tu i obeajte mi da ete da se vratile osveeni, pomlaeni i spremni da

zaraujete novac."
Osetio sam olakanje to sam izbegao suoavanje. Mogao sam da odem u
Meksiko, a ipak da zadrim posao. Moja glavnica nastavie da zarauje dividende.
Bilo je suvie dobro da bi bilo istinito! Pristao sam na njegova dva uslova i krenuo
u Meksiko. Biu itav mesec slobodan, moi u da dovedem u red svoje prioritete i
biu na Jukatanu. Nisam ni pomislio da u pre povratka u Boston iskusiti nekoliko
neobinih psihonavigacijskih putovanja.
Ribari Maje koji su se sastajali na pivu, kasno popodne u kantini El Rinkon
na Isla Muheres, podalje od obale meksikog poluostrva Jukatan, pokuali su da
me nagovore da ne jedrim na Ki Vest u drvenom jedrenjaku, dugom jedanaest
metara, koji se zvao Haos. Ali moj odmor bio je skoro pri kraju, a ja jo nisam bio
spreman da se vratim na posao u Boston. Jo jedna pustolovina bilo je ba ono to
mi je trebalo!
"Kubanske topovnjae e vas potopiti!"
"Ako pre toga ne umrete od morske bolesti. Tesnaci nisu mesto za abara!"
"Kako znate da ti 'gusari' ne vercuju drogu?"
"Zavriete u zatvoru na Floridi!"
Napustio sam kantinu El Rinkon i odetao dole prema plai. Polovina
meseca bacala je srebrnu stazu preko Karipskog mora. Haos je bio usidren,
narandasto svetlo sijalo je kroz njegove otvore. Dok sam ga posmatrao na
mescini, osetio sam toplinu. Unutranji glas mi je rekao da to uinim. Uprkos
logici ribara, znao sam da sam ispravno odluio.
Mojih mesec dana na Jukatanu bili su slini tome. Radio sam prema
instinktu. Premda sam imao nameru da posetim Vieho Icu i druge prijatelje Maje,
nisam stigao ni do jednog arheolokog nalazita koje sam voleo. Ostao sam nedelju
dana u Meridi, lenarei pored hotelskog bazena, itajui, piui dnevnik i astei
se divnom hranom i velikim koliinama piva. inilo mi se da je to ono pravo.
Nakon nedelju dana poao sam pravo na lsla Muheres. Tri nedelje ronjenja s
maskom, nonog ivota, itanja, pisanja, jela i pia prola su isuvie brzo.
Povremeno sam oseao griu savesti. Pokuao sam da ubedim sebe da bi trebalo da
se vratim trajektom nazad na kopno i da pronaem put do sela Vieho Ice. "Prestani
da bude tako prokleto trom", grdio sam samog sebe. "Vreme je za pokret i
produktivnost." Meutim, drugi glas me je uveravao da radim upravo ono to sam
radio. "Sluaj svoje srce", rekao je Berni. Postupao sam po njegovom savetu. Za
mene je to bilo novo iskustvo i oseao sam se divno.
Sljedeeg jutra opet sam bio na obali. Sreo sam Haosov mali amac i
pomogao Robu, vlasniku broda i njegovom prijatelju Stivu da izvuku Mali Haos na
obalu.

71

"Dakle, hoete s nama?" upitao je Rob. Oni su dojedrili iz Paname pred dva
dana. Iscrpljeni snanom olujom, traili su ljude za deuranje tokom petodnevnog
jedrenja do Floride. Dudi i Barbara, dve studentkinje ikakog univerziteta koje
su elele da utede novac za avionske karte ve su pristale. Ni one, ni ja, nismo
nikada proveli no na moru, ali izgleda da to nije smetalo Robu i Stivu.
"Idem s vama", odgovorio sam. Oseao sam divlje oduevljenje.
"Da li ste videli ovaj talas?" Dudine oi su bile razrogaene kad se okrenula
prema meni. Pitao sam se da li je i moj uas tako oigledan kao njen.
"Da, ali nije ni upola bio tako neprijatan kako je izgledao." Oajniki sam
eleo da delujem hrabro. Moda bih ak mogao da prevarim i samog sebe!
"Klizimo kroz okeansko drelo", objasniojc Stiv sa svog sedita iza kormila.
More je postajalo sve burnije tokom tri sata od polaska s lsla Muheres. Tamni
oblaci pretili su da e se svaki as spustiti na nas. "Ovo je ogranak golfske struje
koji je ukljeten izmeu Meksika, Kube i Sjedinjenih Drava. Talasi su zaista
veliki, ali nije toliko problem u veliini, koliko u nainu udaranja iz svakog ugla.
Kad ba misli da zna odakle dolazi - bum - udari te u stranjicu niotkuda."
Dudi je prevrtala oima. Barbara je jeala, ispruena na krovu kabine.
"Ako oseate muninu", Stiv nije govorio nikome posebno, "nemojte da
idete dole. U toj kabini je svet okrenut naopake. Ostanite ovde. Vazduh je dobar!"
"Kako to da ti i Rob provodite toliko vremena dole?"
"O, to je neto drugo. Mi smo navikli. Okean je sada u naoj krvi. Kada je
Don bio na kormilu, ja sam se dole gostio mariniranom haringom i maslacem od
kikirikija."
"uti, Stiv, za ime Boje." Dudi je privukla kolena prema bradi i ogrlila ih.
"Nemoj da mi spominje hranu!" Oi su joj bile staklaste, a lice belo kao jedro.
Iznenada me je pogledala s izrazom panike na licu kao da se odjednom setila neeg
to je zaboravila na lsla Muheresu. Zatim se grevitim pokretom okrenula od nas i
nagnula preko brodskog boka.
"Oh, oh", rekao je Stiv. "Jedna je gotova." Nagnuo se prema njoj. drei
jednu ruku na kormilu, a drugom ju je blago tapao po ramenu. "Prepusti se. Izbaci
to iz sebe. Ali nemoj da zaboravi da mora da se dri za ogradu. To je veoma
vano. Ne elim da iko padne preko palube."
Barbara je sela i zurila u Dudi. Polako i s opreznom promiljenou,
skliznula je s kabine na palubu pored svoje prijateljice. Zatim se i ona nagnula
preko ivice broda.
"Kad pada kia. onda lije." Stiv je stresao glavom. Okrenuo se prema meni.
"Tebi je dobro?"
"Svakako." Ali im sam to rekao, znao sam da nije istina. Kiseli, neprijatan
ukus ispunio mi je usta. eludac mi se dizao.
"Nemoj da se opire."
72

Zar je to moralo da se dogodi na mojoj poslednjoj velikoj pustolovini, pre

povratka svakodnevnom poslovnom ivotu? Skupio sam sve svoje dostojanstvo,
dok sam pokuavao da preem preko navigacijske kabine. Vetar je duvao s moje
strane broda (teilo me je saznanje da sam jo sposoban da zapaam stvari).
"Nikada ne pljujte uz vetar", rekao je neko u romanu. Zatim sam izgubio
ravnoteu, poleteo napred i zavrio ispruen pored Barbare. Pogledao sam Stiva.
Na moje olakanje, on je gledao gore i napred. Moda je prouavao jedra, a moda
je samo bio paljiv. Ubrzo mi je bilo suvie zlo da bi me bilo briga. Takoc sam se
nagnuo preko boka. Nikada pre u ivotu nije mi bilo toliko muka.
Posle nekog vremena sam osetio ruku na ramenu. "Pokuaj da sedne, to ti je
moj savet."
uo sam da morska bolest kod ljudi izaziva elju da umru. Sad znam da to
nije suvie preterano. U glavi mi je bubnjalo. eludac sam oseao kao zmijsko
leglo i sve me je bolelo. Oi nisu mogle da se smire.
Bolnim naporom sam uspeo da se uspravim u polusedei poloaj. Jarbol se
klatio kao da e se prevrnuti u huee talase. Robovo lice vrtelo se oko mene u
vrtoglavim krugovima. Sve je bilo iskrivljeno kao da je gusta magla ispunila
navigacijsku kabinu. Rekao sam sebi da moj razum zbija ale sa mnom.
Usredsredio sam se dok mi se pogled nije smirio. Robovo lice se zaustavilo.
Nagnuo se nad mene osmehujui se. Stiv je jo sedeo iza kormila. Koliko dugo
sam bio u tom stanju? Nebo je sada bilo ruiasto izmeu oblaka, sunce je ve
zalazilo. Barbara i Dudi su jo uvek bile nagnute preko ograde pored mene. Jedna
od njih je zastenjala.
"Tvoje deurstvo poinje u dva ujutru", rekao mi je Rob na uho. "Potreban si
nam da preuzme kormilo. Pokuaj malo da odspava. Ali da sam na tvom mestu
ne bih iao dole." Pruio mi je pokriva.
Osetio sam naglu navalu ui u grlo. Okrenuo sam se i povratio preko
ograde. Robov glas zvuao je nejasno. "Moda ipak nee moi da preuzme svoje
deurstvo. Stiv, ini se da smo izabrali vraju posadu!"
uo sam kako se Stiv smeje i osetio sam stid, a zatim srdbu. Pokuao sam
da se usredsredim na talase koji su udarali o bok broda. Nisam hteo vie da budem
bolestan. Zurio sam u kipui okean, u strahu da e se moj gnev izraziti kroz
eludac. U uima su mi odzvanjale Robove rei i Stivov smeh.
Gledajui u talase, mislio sam na kapetana Douu Slokuma, prvog oveka
koji je sam oplovio zemaljsku kuglu. U svojoj knjizi "Jedrenjakom sam oko sveta",
opisao je svoje iskustvo psihonavigacije koja mi je upravo sad bila potrebna. Dok
je bio u bolesnom delirijumu, posetio ga je neko, koga sam nazvao Unutranji
pilot. Dok je Slokum ostao u svojoj kabini, suvie bolestan da se brine o brodu,
njegov pilot stajao je pored kormila, pevajui mornarske pesme i vodei jedrenjak
kroz. buru.
73

Bez obzira na brojne susrete s ljudima koji su praktikovali psihonavigaciju,

ja to nikada nisam pokuao. Moda mi zbunjenost nije dopustila da probam.
Moda je bila kriva moja kruta novoengleska porodina tradicija ili strah od
neuspeha. Posmatrajui talase kako se penuaju ispod mene, doneo sam odluku da
je sada dolo vreme.
Moja istraivanja potvrdila su da je ono to su praktikovali uare, Ljudiptice i Bugi bilo stvarno. Oni su nauili da postignu neto bitno, mono i divno.
Oni su bili ljudska bia koja su potpuno integrisala svoj duh i telo da budu u skladu
s prirodnom sredinom. Znao sam da svi mi, ako idemo dovoljno daleko, vuemo
korene iz kultura u kojima je psihonavigacija nekad igrala vanu ulogu. To je deo
naeg naslea i jedno od naih prava steenih roenjem kao ljudska bia.
Polako sam seo. Misli su mi se vratile kapetanu Slokumu. Kao uare, Keue
i Bugiji. on je pozvao vodia da mu pomogne - Unutranjeg pilota. Umesto jaguara
ili ptice, on je pozvao oveka to je est sluaj u kulturama u kojima se boanstva
javljaju u ljudskom obliku.
inilo mi se da satima mirno sedim u navigacijskoj kabini. Ponekad bih
osetio Stivove oi kako me radoznalo prouavaju. Zvuk njegovog podrugljivoga
glasa mi je jo odjekivao u uima. Unutranji piloti smiljaju teajeve iz
psihonavigacije. Ustao sam. uhvatio se za ogradu s spoljanje strane ulaza i uputio
se u kabinu.
"Nemoj da ide dole, ako ne eli da umre, prijatelju." Stiv se opet smejao.
Stavio sam desno stopalo na gornju stepenicu i zagledao se u mrak. Pored slabog
svetla, blizu stola s kartama. Robovo lice se okrenulo prema meni.
"ta radi, do avola?"
Kada sam stigao na dno, krenuo sam napred. Na pramcu se nalazio leaj.
Mornari e vam rei da je to najneprijalnije mesto na brodu. Oni koji su skloni
morskoj bolesti trebali bi da ga izbegavaju. Hvatajui se za ogradu du svake
strane kabine da ne izgubim ravnoteu, krenuo sam pravo prema leaju. Stigao sam
do njega, skinuo patike i legao.
Zvuk tekih talasa koji su udarali o brod bio je zagluen. Izgledalo je da
svako vlakno brodia stenje u nastojanju da se odri na povrini. Kad je talas
udario, pramac se zatresao kao da je na njega naleteo buldoer. Voda je kapala
negde iznad moje glave.
"Hej!" viknuo mi je Rob u uho. "Ako ba eli da bude lud, dri ovo kod
sebe." Pruio mi je otvoreni kraj plastine kese za smee.
Klimnuo sam glavom i pokuao da mu se osmehnem. On se oteturao, a ja
sam stalno ponavljao rei: unutranji piloti. Razmiljao sam o psihonavigaciji. Za
razliku od kapetana Slokuma, nisam morao da pronaem put u fizikom smislu.
Moja potreba bila je unutranja, da istraim unutranja skrovita svog bia i da
pronaem mesto susreta tela i duha. Ako to postignem, mogao bih da pronaem
74

stanje ravnotee u kom bi morska bolest nestala." Okean je sada u naoj krvi",
rekao jc Stiv. "Dobro", razmijao sam, "mogao bi da doe i u moju".
Potpuno sam bio svestan Haosovog kretanja. Brodi se bacao napred i uvis,
zatim bi se naglo nagnuo na stranu. Trebao mi je moj unutranji pilot. Dovoljno
dugo sam prouavao psihonavigaciju. Kada u da naem bolju laboratoriju za
testiranje svojih teorija? Leei tako, to sam vie mogao prema napred, napokon
sam se prepustio. Nije me bilo briga la e se dogoditi. Ispustio sam plastinu kesu.
Pa ta onda ako i povratim! Ali znao sam da neu. Znao sam s istom sigurnou
kao to je bio zvuk mora da e mi se javiti Unutranji pilot. Potpuno sam se opustio
i prepustio. Zatvorio sam oi i izbacio sve iz glave. Zvuci oko mene su strujali
unutra i ponovo nestajali. Usmerio sam panju na vazduh koji mi je prolazio kroz
plua. Zatim sam oslukivao kako okean udara o ivicu broda. Odjednom je more
bilo svuda oko mene. "Molim te, doi", rekao sam. "Potrebna mi jc tvoja pomo.
Doi".
Zatim se pojavila ona, sve se zaustavilo. Ispred mene je stajala lepa ena s
dugom plavom kosom, obuena kao da je upravo stigla iz antike Grke. Pruila je
ruku i ja sam je prihvatio. Osetio sam istu energiju - ne kao dodir ljudske ruke, ali
uprkos tome veoma stvarnu. Povukla me je napred i uinilo mi se da brod raste oko
nas. Zatim me je povela u obilazak Haosa, putujui dole do kobilice broda pa gore
do jarbola i uzdu dugakih konopaca za jedra. Zvuci drveta, vetra i talasa bili su
jasni i razgovetni. Oseao sam strukturu drveta i eline delove kada smo klizili
pored njih. Bilo je to neverovatno putovanje, udnovato poznato, potpuno
prirodno, kao da sam to radio mnogo puta ranije. Moj Unutranji pilot nije
progovorio ni rc. Ona me je jednostvno vodila i ukazivala na zavrtnje na
konopcima jarbola, mesto gde su se sastajali debljenak i jarbol i na teke ploe koje
su privrivale jarbol za kobilicu. Nikad ranije nisam prouavao te stvari, ali
njihova svrha mi je sada bila savreno jasna do poslednjeg detalja. Kasnije, kad
sam ih blie prouio, shvatio sam da su tano onakvi kakve sam ih video tokom
naeg putovanja.
Kada smo se vratili, oseao sam se spokojnim i jedno s brodom. Poniranje i
ljuljanje, lupanje i kripanje imali su za mene prvi put smisao. Ono to me je ranije
plailo, sada me je teilo jer sam shvatao nain na koji jc Haos upotrebljavao
prirodne sile u svoju korist umesto da ga one rastrgnu. Brod je bio kao ivo bie.
Neprestano se prilagoavao spoljanjim silama, irei se i stiskajui, skreui i
kotrljajui se da bi izjednaio pritiske vetra i vode. Kada me jc moj vodi napustio,
samo mi je mahnula u znak pozdrava. Zahvalio sam joj i pomerio se na ivicu
leaja.
Rob je doao dole u dva sata posle ponoi. Ja sam sedeo na ivici leaja
vezujui pertle na cipelama. Malo svetlo iznad njegove glave osvetlilo mu je lice.
Pogledao me je kao ovek koji posmatra le kako se die iz groba.
75

"Neverovatno", bilo je sve to je rekao, zatim se okrenuo prema hodniku i

dao mi znak da poem za njim.
Dok sam iao za Robom penjui se u navigacijsku kabinu, bio sam
euforian. No je bila tamna, vetrovita. Trebalo bi da sam se oseao uplaeno od
buke koju su pravili talasi koji su siktali i reali du trupa broda i zvukom vetra
koji je zavijao u krstu jarbola, ali, umesto toga, oseao sam sreu punu blaenstva.
Znao sam da c Haos da izdri, a s njim i ja. Morska bolest je prola i duboko u
sebi sam shvatio da se dogodilo neto veoma posebno.
Tokom sledea etiri sata bio sam sam na palubi. Dve devojke su bile u
krevetima u stranjoj kabini i svaka je imala plastinu kesu za morsku bolest. Rob i
Stiv su morali da dele leaj na krmi. Kada su mi se oi navikle na tamu video sam
zvezde kako se nakratko pojavljuju izmeu oblaka koji su kruili. Jedanput sam
spazio i mesec. Rob je podesio jedra Haosa i tokom moje strae nije bilo potrebno
da se menjaju. Ali kormilo je jako poigravalo pa sam morao da stojim na prstima
da bi Haos usmerio u eljenom pravcu kako je pokazivao kompas.
Rano jutarnje svetlo otkrilo je isto tako burno more kao to je bilo i prolog
popodneva, ali reakcije mog tela su bile sasvim drugaije. Osim umora, oseao
sam se dobro. Stiv je provukao glavu kroz otvor. "Kako se osea?"
"Izvrsno."
Paljivo me je pogledao i promrmljao neto nerazumljivo. Zatim se popeo u
navigacijsku kabinu. Zagledao se na istok gde se pojavio svetlei sjaj na oblacima
du horizonta i ukazivao na izlazak sunca. "Danas e sigurno da pri. Imaemo
sunca. Dobar dan za sunanje."
"Nadam se da si u pravu."
Stao je iza kormila. "Sada je moj red", rekao je. preuzimajui ga od mene."
Nadam se da su se devojke isto tako dobro oporavile kao ti, prijatelju. udesno,
rekao bih. Zalo ne ode dole i malo odspava?"
"Ogladneo sam. Mogu li da ti pripremim doruak?"
"Bolje bi bilo da malo pripazi na sebe. Nemoj da iskuava sreu. Mogao bi
ponovo da se razboli ako bude obestan."
"Svejedno, skuvau malo pasulja i pirina. Hoe i ti?"
"Ako insistira, prijatelju. Nikad do sad nisam odbio pasulj i pirina. Zato
bih to sada uradio? A kako bi bilo da skuva sveu kafu, kada si ve kod toga. Onaj
napitak kojim je Rob napunio termos-bocu mogao bi da ubije konja."
"Naravno." Uputio sam se dole hodnikom, zatim sam se zaustavio i okrenuo
prema njemu. Bio je neobrijan, kosa mu je bila raupana, a njegovo mravo telo
bilo je opaljeno suncem. Izgledao je kao pravi mornar. "Da li si ikada itao Douu
Slokuma?"
"Koga?"
"Slokuma. Napisao je knjigu "Jedrenjakom sam oko sveta."
76

"Aha, taj. Nisam, ne mogu da kaem da sam je proitao. Video sam je tu

negde. Mislim da Rob ima jedan primerak. Je'l dobra?"
"Odlina. Proitaj je sledei put kad naie na nju, barem onaj deo u
Slokumovoj bolesti."
"To je zanimljivije za tebe, nego za mene." Smeh mu je ovog puta bio
prijateljski. Otiao sam dole da skuvam pirina i pasulj i da pripremim lonac svee
kafe.
Kasnije tog jutra, sunce je probilo oblake. Osim pojedinih retkih pljuskova
ili naleta vetra s kiom, vreme je sledea tri dana bilo vedro. More je. meutim, i
dalje bilo burno i nepredvidivo. Posledica toga je bila da Barbara i Dudi nisu
mogle potpuno da se oporave sve dok nismo stigli do Ki Vesta. Zapanjila ih je
moja transformacija i mislim da su mi zavidele. U jednom trenutku pokuao sam
da im objasnim o Unutranjim pilotima i kako da postanu jedno s brodom, ali bio
sam lo uitelj. U ovim okolnostima one nisu bile ba paljive uenice, tako da
sam napustio tu temu. Bilo je dovoljno saznanje da je meni uspelo. Posmatrajui
njih, znao sam da bih bez psihonavigacije i ja bio tako trom, na palubi i stalno na
ivici jakog napada morske bolesti. Umesto toga imao sam tri divna dana i iskustvo
koje e zauvek promeniti moj ivot.
Iskrcao sam se s Haosa i ostao jo tri dana u Ki Vestu. Bio sam suvie
ponesen da bih mogao odmah da se vratim na posao, u Boston. Kako bih se
koncentrisao za stolom? Napokon sam postao psihonavigator. Neto mi se grilo
iznutra. Oseao sam da ima toga vie i da imam pitanja koja ekaju odgovore.
Napokon, treega dana, rezervisao sam kartu za sledee jutro. Otputovau
autobusom za Majami, a zatim u avionom do Bostona. Tog poslednjeg popodneva
odetao sam do obale i stajao na ivici vode posmatrajui sunce kako klizi u
srebrnkasto more. Znao sam da e se neto desiti. Zatim sam osetio njeno
prisustvo. Oseaj je bio nepogreiv.
Legao sam na pesak, zatvorio oi i duboko se opustio. Ponovio sam korake
koje sam preduzeo na leaju u Haosu. Jedno vreme nita se nije dogodilo. Zatim
sam ugledao nejasna svetla koja su se pretvorila u zvezde. Osetio sam da se diem
i da kreem prema njima. Tada se pojavio moj Unutranji pilot, ista ona lepa ena
koja je dola kod mene na Haosu. Povela me je preko Karipskog mora na
putovanje koje je bilo zanimljivo i pouno. Ovog pula razgovarala je sa mnom.
Pitao sam je o svom ivotu i ona je odgovarala. Njeni odgovori bili su promiljeni i
direktni. Kad sam se vratio, znao sam tano ta treba da preduzmem da bih
ostvario san svog ivota.
Kad sam se krajem februara vratio u Boston, godinja izloba amaca Nove
Engleske je bila u punom jeku. Samo sam se malo iznenadio jer sam nauio da,
kad jednom Unutranji pilot pokae smer, sve poinje da dolazi na svoje mesto.
Vei deo vikenda proveo sam pregledajui naizgled beskrajnu smotru jedrenjaka.
77

Ispitivao sam desetine predstavnika proizvoaa i razgovarao sa mnogo

posrednika.
Tokom sledee nedelje iz kancelarije sam izlazio uvee i poseivao dokove
du Luisovog pristanita i Marine. Razgovarao sam s grupicom neustraivih
pomoraca koji su stanovali na svojim jedrenjacima tokom duge hladne zime u
Novoj Engleskoj.
Nosio sam gomile piva i veselo prihvatao pozive u njihove kabine i
pregledao sve mogue vrste opreme za zatitu kabine i trupa broda od snega i leda.
Pravio sam beleke i postavljao pitanja. Kakvu su vrstu grejalica preporuivali?
Kako su se uvali od poara? Kako stoje stvari s osiguranjem?
U to vreme stanovao sam u predivnom bostonsko apartmanu. Prostran i
svetao, dvadeset i est spratova iznad ulice Tremont, imao je dve spavae sobe i
dnevni boravak s prozorima koji su pruali pogled na bostonske travnjake. Imao
sam pogled na Bejkon Mil, zgradu parlamenta s njenom zlatnom kupolom, reku
arls i u daljini Kembrid. Bilo je to ostvarenje snova deaka iz industrijskog
gradia u Nju Hempiru: elegantno, luksuzno i oaravajue.
Rano ujutro ustajao sam, istezao se, a zatim bih legao na tepih koji sam
kupio u Iranu, i pozivao svog Unutranjeg pilota. Nekad smo samo razgovarali. Na
taj nain dobio sam odgovore na pitanja koja sam sebi postavljao. Moj vodi me je
esto vodio na putovanja koja su me poduavala onako kako rei nisu mogle.
U tom periodu poeo sam da razvijam sopstvenu praksu psihonavigacije pristup koji sam od tada stalno koristio. Otkrio sam da je klju vera u uspeh
postupka i sposobnost potpunog oputanja duha i tela. Otkrio sam, takoe, koliko
je vano zamoliti Unutranjeg pilota da mi se pridrui i da je vano da se zahvalim
njemu ili njoj kada se seansa zavri. Svaki put kad se uvuku sumnje ili inhibicije,
potrebno "stanje" se prekida i proces se obustavlja. U poetku moje prakse to se
esto dogaalo jer sam bio zbunjen i na neki nain zabrinut zbog onog to radim; u
to vreme nisam znao ni za kog drugog u Sjedinjenim Dravama ko se bavio
psihonavigacijom. Nekad bih se pitao da li moda polazim iz pogrenog kraja, ali u
srcu sam oseao da to nije tako. Ohrabrivalo me je seanje na uare, Bugije,
Keue. don Hozea i Hulija Sinija.
Posle izlobe brodova, sledea dva meseca sam svaki slobodni minut
posvetio potrazi za brodom. Proputovao sam obalu Nove Engleske, od Mejna do
Roud Ajlenda. Retki su bili brodovi izmeu deset i dvanaest metara duine koji su
izbegli moje ispitivanje. Napokon sam u maju 1979. kupio jednoga: deset metara
dug brodi, izgraen u Bristolu na Roud Ajlendu. Imao je beli trup i zelene palube.
Nazvao sam ga Tamara po osobi iz romana koji sam itao. est meseci nakon
povratka iz Jukatana, iselio sam se iz svog elegantnog apartmana s dve spavae
sobe na mali jedrenjak, smeten u bostonskoj luci!

78

Za manje od deset meseci nakon pristajanja Haosa u Ki Vestu, sakupio sam

vlastitu posadu od trojice ljudi i krenuo Tamarom u Atlantik. Jedrili smo od
Bostona do arlstona u Junoj Karolini. Putovanje je trajalo esnaest dana. Imali
smo tako loe vremenske prilike da su u poreenju s njima one u tesnacima
Jukatana izgledale blago, jer smo upali u tornado pored obale Delavera, a kod
Koust Buarda uhvatili su nas vetrovi koji su duvali brzinom preko sto milja na sat.
Meutim, mi smo sve izdrali i na kraju odjedrili nazad u Boston.
Imao sam trideset etiri godine. Moj stil ivota izazivao je zavist drugih
neenja. Proputovao sam itav svet i sastajao se s mnogo ena.
etvrtog jula, za vikend, sedeo sam na palubi Tamare i gledao preko
bostonske luke iz svog sidrita u marini na iljati crkveni toranj stare severne crkve
s koje je svetiljka Pola Reverea nekog upozorila na dolazak Engleza. Uprkos svom
divnom brodu i onom to je objektivno izgledao kao fantastian ivot, ja sam se
oseao uasno usamljeno i tuno. Prvi put sam uvideo da ne elim zauvek da
ostanem neenja. eleo sam nekog da volim i da budem voljen. eleo sam obvezu.
eleo sam srodnu duu i dete. barem jedno. Meutim, alosno u svemu tome je
bilo to, to sam razmiljajui o enama koje sam poznavao, dolazio do saznanja da
nijedna od njih - ni jedna jedina - nije osoba s kojom bih eleo da provedem ivot.
Bilo je lepih prijateljstava i izvanrednih ljubavnih odnosa, ali nikada nieg to bi
makar izdaleka bilo nalik na srodnu duu. Onda sam se setio jednog drugog
etvrtog jula - koji sam proveo u Sulaveziju. Misli o Bugijima i bugijskim
brodograditeljima ispunile su moj duh. Osetio sam se mnogo bolje i znao sam da je
dolo vreme za preuzimanje kontrole.
Siao sam dole. Uvukao sam se na prednji leaj i leao tamo, oseajui kako
se Tamara die i sputa zajedno s talasima. Onda sam pozvao Unutranjeg pilota.
Ona je ubrzo stigla. Sva je blistala. Blago je dodirnula moju ruku. Zatim mi je
pokazala da je pratim preko palube i iznad jarbola. Lebdeli smo tako, iznad
pristanita. Svetla Bostona svetlucala su oko nas.
"A sada, Donc", rekla je, "ti se osea veoma pospano. Nemoj da se opire.
Zaspi." Odmah sam tako i uradio.
Video sam mladu devojku u kojoj sam prepoznao nau inenjerku. Zvala se
Vinifred i nedavno je poela da radi u drugom odseku mog preduzea. Upoznao
sam se s njom i malo ljubazno popriao. Sada. u mom snu, pribliio sam joj se.
"Najbolji sladoled u Bostonu", rekao sam joj, "je u maloj prodavnici na Bejkon
Hilu, blizu zgrade parlamenta." Ona je ispruila ruku i prihvatila moju. "Idemo",
rekla je.
"Sledi svoj san", apnuo je moj Unutranji pilot, iznenada sam osetio da
padam. Naglo sam seo i udario glavom o dno prednje palube, koje je bilo plafon
moje kabine.

79

Sledeeg jutra brzo sam priao Vinifredinom stolu. Prepoznao sam kostim
koji je nosila u mom snu i to mi je dalo hrabrosti. Podigla je pogled i osmehnula se
ljubazno i prijateljski.
"Oprostite to smetam", rekao sam, pokuavajui da delujem sigurno kako
dolikuje efu odseka. "Nadam se da me neete smatrati drskim, ali moram da vam
kaem neto zabavno."
Zamolila me je da sednem i ja sam joj ispriao o svom snu, izostavljajui
deo o Unutranjem pilotu. Zavrio sam reima: "A ja ak i ne znam da li vi volite
sladoled?"
"Ja volim sladoled", nasmejala se. Zatim je morala da odgovori na telefonski
poziv.
Kasnije tog popodneva dola je u moju kancelariju.
"Gde ste rekli da drite brod?"
"U marini."
"Zar to nije u arlstaunu?"
"Jeste."
"Posle posla moram da obiem nekoliko apartmana u arlstaunu. Moda
biste vi mogli da mi kaete neto o tom delu grada..."
Moji dani neenje bili su odbrojani. Dve godine posle svog prvog linog
iskustva s psihonavigacijom, Vinifred i ja smo se venali; ja sam napustio svoj
posao i Tamarom smo odjedrili na Floridu. Odluili smo da se preselimo u Palm
Bi i da osnujemo porodicu, a naa kerka Desika se rodila 17. maja 1982.

80

KROV SVETA
"U budunosti ete mnogo da ujete o psihonavigaciji. Ako budete imali
nesreu da se ozbiljno razbolite ili postanete zavisnik, verovatno e se od vas
zahtevati da ukljuite i psihonavigaciju u leenje."
Digao sam pogled s koncepta govora koji u da odrim kad se za nedelju
dana vratim u Ameriku. Kroz prozore hotelskog bara "Krov sveta", svetla Kita
svetlucala su u andskoj noi. Vinifred je bila dva sprata nie, spremajui
estogodinju Desiku za spavanje. Za koji minut e mi se pridruiti. Nastavio sam
urno da itam svoj govor.
"Veeras ste uli dve neobine prie. U jednoj su Ijudi-ptice Anda putovali
izvan vremena da bi uspostavili kontakt sa svojini precima. U drugoj mi je
Unutranji pilot pomogao da shvatim ta se dogaa u grai malog jedrenjaka i time
mi odagnao strah i pomogao da pobedim morsku bolest. Te prie neobine su samo
zato to mi sa Zapada nismo navikli na tako neto. Na sreu to se menja.
"Savremena medicina je poela da shvata korisnost psihonavigacijc. Danas
se u bolnicama irom sveta koriste tehnike koje vode poreklo od te drevne prakse i
koje slue za borbu s narkomanijom, rakom, hemofilijom, sranim bolestima pa
ak i za leenje slomljenih kostiju. Relaksacija i meditacija esto se kombinuju s
tehnikama vizualizacije kako bi se pomoglo pacijentu da prodre duboko unutar
svog tela i psihe. Dve grane medicinskih nauka, sajberbiologija i sajberpsihologija
su naroito uspene, jer pomau ljudima da koriste takve metode da bi otkrili
uzroke svojih bolesti i zapoeli leenje. Zanimljivo je spomenuti da koren naziva te
dve nauke potie iz grke rei kybernam, to znai 'ploviti'." 3
Ponovo sam pogledao kroz prozor, razmiljajui o slinosti izmeu ljudi
koje ameriki lekari poduavaju vizualizaciji prijateljskih sila koje napadaju
njihove bolesti i uara koji se usklauju s bogom-jaguarom.
__________
3

Vidi npr. "Sajberfiziologija kod dece." asopis instituta za unapreenje zdravlja. Vol. 5

broj 4.
81

Evo me opet u Ekvadoru, vie od dvadeset godina poto su Tanja i Borni

prvi put predvideli unitenje dungle. Kito je bio grad u kom sam proveo one
dragocene dane s Hulijom. Proirio se i modernizovao, ali je jo uvek bio mesto
kontrasta - u kom su panske katedrale iz esnaestog veka, stakleni neboderi i
otvorene pijace stajali jedni uz druge - mesto koje sam voleo.
Psihonavigacija je postala vaan deo mog ivota. Tokom poslednjih est
godina pomogla mi je da razumem probleme prirodne sredine koji ugroavaju nau
planetu i na ivot kao vrste. Prvi korak bio je paljenje ostataka uglja u
Pensilvaniji. Preskoio sam jedan deo predavanja i proitao:
"Pensilvanijski projekat je bio zaista pionirski napor. Nita slino nije bilo
izgraeno pre toga. Tehnologija nije bila dokazana. Niko nikad nije finansirao
takvu vrstu projekta. Tokom tri godine, koliko je bilo potrebno da se skupe
finansije potrebne za izgradnju, naiao sam na sve mogue prepreke, ukljuujui i
neoekivanu i potencijalno razornu promenu u poreskim zakonima. Vie puta sam
se obratio psihonavigaciji traei reenjc. Ona je bila moj izvor energije i
unutranje snage. Omoguila mi je da iskoristim sposobnost iz dubine moje
podsvesti.
"Sledio sam ugledne ljude iz mnogih podruja. Popis psihonavigatora
ukljuuje neke veoma uvene osobe: naunike kao to su Ajntajn, Burbank,
Markoni i Edison, kompozitore ukljuujui Baha, Betovena, umana i Mocarta,
pisce kao to su Kits, eli i Dojs; ak i politike lidere kao to su bili Ruzvelt,
Gandi i Kenedi. Postoje veoma zanimljive prie o Vinslonu erilu i njegovom
oslanjanju na Unutranje pilote u voenju svojih poslova. Jedna od njih jeste
potvreni izvetaj o epizodi u Londonu, tokom 1941, kada ga je Unutranji pilot
usmerio dalje od mesta gde je nekoliko sekundi kasnije eksplodirala nemaka
bomba."
Moja neposredna briga sada je globalno unitenje koje preti maginoj
kombinaciji vazduha, vode i zemlje, sposobnoj da odrava ivot kakav mi
poznajemo. Za razliku od pravih bombi terorista i nuklearnog oruja ovo je bilo
mnogo stranije.
Otpio sam gutljaj piva, pitajui se ta je zadralo Vinifred. Ona i Desika
verovatno su leale dole na krevetu i gledale kroz prozor, oarane prizorom koji je
podseao na bajku. Pogledao sam panoramu koja je ukljuivala itavu dolinu.
Nou je izgledalo kao da se sjajne zvezde odraavaju u ulinim svetlima. Jedino je
masivna grba Piine bila pokrivena mrakom.
Uivao sam u tom pogledu mnogo puta, kao dobrovoljac Mirovnog korpusa,
turista, konsultant za menadment i savetnik Svetske banke. Najvei deo mog
posla bio je posveen pomaganju dravi, poboljavanju ekonomije ili
uspostavljanju poslovnog sistema da bi se olakao razvoj, ali sada je moja uloga
drugaija.
82

Imao sam etrdeset etiri godine i bio sam otac. Nedavno sam vodio nekolko
vanih razgovora sam sa sobom i zakljuio da je mnogo toga u mom ivotu bilo
dosta sebino. Dobro sam iveo, mnogo putovao i mnogo nauio.
Meutim, esto nisam obraao panju na glasove duboko u sebi koji su
preispitivali prave koristi od gradnje jo jednog industrijskog postrojenja ili
elektrine centrale na naftu. Nije mi bilo lako da to priznam, ali sam esto nalazio
izgovore za sebe, smatrajui da su drugi krivi za zla u svetu.
"Oni prouavaju te stvari", govorio sam sam sebi i svakom drugom ko je
eleo da slua. Oni su uporedili korist od 500 miliona dolara uloenih u elektrinu
centralu s istom sumom odreenom za poljoprivredu. Oni su znali. Ja sam ovde
zato da bih pazio da poslovni sistemi budu u redu kako bi potpomogli njihova
ulaganja."
Uvek su to bili oni. Njihov posao je bio da zatite prirodnu sredinu, da paze
na siromane i da tite indijanske kulture. Ja sam pristupio Mirovnom korpusu,
duhovnom detetu Dona Kenedija, a kasnije sam radio za Roberta Meknamaru
(ministra obrane za vremc Kenedija, a kasnije predsednika Svetske banke).
Savetovao sam elnike drava. uveni politiari i izvrni organi korporacija su
dobro plaali moje savete, verovao sam u te ljude i u njihove naslednikc. Smatrao
sam da su njihove odluke ispravne.
Nedavno sam uvideo da je to besmislica. Moji razgovori su poeli da se
drugaije odvijaju. "Moda oni isto prave greke kao i ti? A moda si ti oni."
Shvatio sam da bi neko, ko bi mene gledao, mogao da smatra da sam ja jedan od
njih. Bio sam uspean, putovao sam naokolo, savetovao neke veoma vane osobe.
Zapravo, igrao sam glavnu ulogu u mnogim njihovim odlukama.
Otpoeo sam seriju dijaloga sa svojim Unutranjim pilotima. Nauio sam
mnogo toga o svojim oseanjima prema drugima, svojim odnosima prema njima i
da se na mene, zbog moje uloge, gleda kao na jednoga od njih.
U nekom pogledu te vlade, politiki, poslovni i socijalni lideri proli su dug
put od vremena kad sam prvi put posetio Ekvador 1968. godine. Odreeni da uu u
poslednju dekadu dvadesetog veka, bili su bombardovani priama o unitenju
Amazonije. Tanjina strana vizija se obistinila ne samo na podruju oko El
Milagra, ve i u Brazilu, Peruu, Filipinima i u mnogim drugim zemljama. Slike
opustoene zemlje bile su prikazane na TV ekranima irom svela. Unitavanje
uma i poljoprivrede seom i paljenjem postalo je opasnost ogromnih razmera
zbog svog doprinosa stvaranju efekta staklene bale. Pravnici Vol Strita, kandidati
za Senat, izvrni organi komunalnih preduzea i bankari Srednjeg Zapada
pridruili su se amazonskim Indijancima u izraavanju svojih problema.
S druge take gledita nije uinjen nikakav napredak. Zapravo, razvoj je
samo uspeo da prozrokuje jo vie tete za nau planetu. Svetska populacija je
porasla do neba, od jedne milijarde 1800. god. do dve milijarde 1930. Ona se
83

ponovo udvostruila 1975. i nastavlja da se udvostruuje svakih etrdeset godina.

Potronja po glavi stanovnika neobino je porasla i poeli smo da trujemo reke,
vazduh i zemlju. Obesno smo iskoriavali prirodna bogatstva i nepovratno
zagaivali biosferu.
Mogao sam da izaberem bilo koji asopis ili novine, bilo kog dana 1989. i da
vidim da oni rade loe. Bilo je takoe oigledno da, ako se neto ubrzo ne uini,
estogodinja Desika e se nai u sve runijem svetu. Pitanje da li sam ili nisam
jedan od njih postalo je akademsko i nisam mogao da izbegnem jednostavnu
injenicu da bi bilo nuno da pokuam neto da uradim. to sam due razmiljao o
tome, to sam vie shvatao istinu. U poreenju s obavezom da uinim sve za zatitu
Majke Zemlje, sve ono to bih mogao da pruim Desiki izgledalo je trivijalno.
emu slue lekcije plivanja ako je okean zagaen?

84

ALFA
Nau planetu ne ugroavaju samo spoljanjc sile, nego i mi. Sadanji put
oveanstva vodi do ekoloke katastrofe. Uprkos naim pokuajima da koristimo
nauku da bi se uverili u suprotno, mi znamo da je to istina. Dokaza ima svugde.
Sva naa ula nam to govore i moemo to da osetimo i u srcu.
Na postupak donoenja odluka moe da koristi objektivne informacije i
naune analize. Ipak, na kraju, izbor ine ljudi koji se koriste unutranjim
rezervama. ak i "najobjektivniji" naunik mora da se pouzda u intuitivne sudove
koji e mu pomoi kod biranja podataka i formulisanja hipoteza. Unutar svakoga
od nas postoji duboki izvor znanja. Jung ga je nazvao "kolektivno nesvesno". esto
ga koristimo kada donosimo odluke. Osobu koja u velikoj meti poseduje tu
vetinu, opisujemo recima kao to su "pronicljiv", "mudar", "nadaren" i "prosvetljen".
Psihonavigacija nudi orue za pristup tom univerzalnom znanju. Jung se i
sam esto bavio psihonavigacijom. On je tu pojavu tumaio kao unutranje
putovanje u carstvo kolektivnog nesvesnog. Ulazei u to carstvo, on je mogao da
crpi iz. tog velikog izvora informacija, koji je jednako pristupaan ljudima koji
ive u srcu dungle, na padinama Himalaja, u afrikim pustinjama i u modernim
gradovima.
Ljudska istorija je kola naih odluka. Ono to smo izabrali tokom poslednja
dva veka, ozbiljno je ugrozilo nau planetu i vreme je da ponovo biramo.
Psihonavigacija nam moe omoguiti da bolje shvatimo na sadanji poloaj.
Doputajui nam pristup tom izvoru znanja, ona moe da nam pokae kako da
donosimo odluke koje e da nam dopuste zacrtavanje drugog smera. Znamo da
imamo probleme. Moemo da naemo reenjc. Vano je da razumemo tehnike
koje su tu da nam pomognu u naim zadacima. Tehnike su bile iznova dokazivane,
koristili su ih nai preci. One su pobuivale nadarenost kod ljudi kao to su Edison,
Markoni. Ajntajn, Gandi i eril. Danas ih koriste lekari, naunici, umetnici,
poslovni ljudi i ljudi iz raznih oblasti ivota.
85

Za tumaenje psihonavigacije predloeno je nekoliko teorija, ukljuujui i

one koje se bave genetskim i morfolokim oblastima. Da li dajemo prednost njima
ili Jungovoj teoriji o kolektivnom nesvesnom zapravo je nevano. Vano je da
psihonavigacija deluje kao orue koje nam pomae da doemo u dodir sa
sutinskim delom nas samih, mestom gde se nae fizike, mentalne i duhovne
energije mogu usredsrediti da bi nam pomogle da budemo kreativniji, zdraviji i u
miru sami sa sobom.
Ona je bezopasna, prijatna i relativno se lako ui. Naao sam samo jedan
sastavni deo koji je bitan za psihonavigaciju. amani, duboko u Amazoniji, Bugiji
koji grade brodove na Sulaveziju, Ijudi-ptice koji lete u posetu svojim precima u
visokim Andima i slubenici Fortune 500 koji preduzimaju unutranje putovanje
da bi poboljali produktivnost - svi dele istu misao: za psihonavigaciju morate da
imate pozitivan stav. To je jedini potreban uslov i naelo ija je vanost bila
poznata vekovima.
Sledei korak je uenje osnovnih tehnika psihonavigacije. Cilj je sticanje
alfa stanja koje je mogue nauno izmeriti i kod kog je frekvencija modanih talasa
sniena.
Deca znatno vie vremena provedu u alfa stanju nego odrasli. Mnogi
istraivai veruju da se detinjstvo zato esto naziva "razdobljem oblikovanja". Alfa
je stanje uma. otvoreno i spremno da prima nove informacije. Nae sposobnosti
uenja i stvaranja su na vrhuncu. Budni smo i svesni, a ipak se aktivnost naih
modanih talasa usporila do nivoa koji nam omoguava usklaivanje s podsvesnim
i nesvesnim sadrajima naeg duha.
Iako se u alfa stanje moe doi i tokom fizike aktivnosti, na primer. kod
ceremonije ljudi-ptica, veina ljudi misle da su tehnike oputanja najbolja praksa
za ulazak u alfa stanje.
Sledee stranice pokazuju metode koje pomau voljnom izazivanju alfa
stanja. Ako ste ve nauili progresivnu relaksaciju ili neku drugu meditativnu
tehniku, bie vam lako da sledite opisane korake. Ako niste, moda biste trebali da
ih praktikujete, jer e rezultati biti vredni napora. Ne samo da e vam pomoi da
uete u stanje u kom moete da doete u dodir sa svojim sopstvenim Unutranjim
pilotima, ve e vam i pomoi da se veoma brzo opustite, kada god vam to bude
potrebno. Otkriete da redovna upotreba tih tehnika pomae snienju stope disanja,
metabolizma, pulsa i krvnog pritiska. Sve je to mogue nauno dokazati. One
pomau unapreenju fizikog i emocionalnog zdravlja. Ubrzo ete uvideli da ste
uli u stanje u kom moete da ponele s psiho-navigacijom.
Ako patite od neke fizike ili psihike smetnje, te tehnike bi takoe mogle
da imaju terapeutski uinak, meutim, treba ih koristiti samo uz odobrenje lekara.

86

Dakle, evo koraka za temeljni pristup:

1. Naite mirno i tiho mesto. Od linih sklonosti zavisi da li ete da
izaberete taman ugao, mesto pod prozorom s pogledom ili neto izmeu toga. U
idealnim prilikama okolina bi trebala da vas smiruje, a ne da vas ometa, koliko je
to mogue (razgovor, telefoniranja, lajanje pasa, deja igra).
2. Sedite u udobni poloaj. Sedile u omiljenu stolicu, sa stopalima na podu
ili sedite na pod s prekrlenim nogama. Ne morate da uite neke posebne tehnike;
vano je samo da vam je udobno. Ne preporuujem leanje jer se lako zadrema. Ja
vie volim da sedim s prekrtenim nogama na podu i da se leima naslonim na zid,
kau ili krevet.
3. Opustite se. Jednostavno, opustite telo. Budite svesni miia i svesno
oseajte kako napetost izlazi iz njih. To ne bi trebalo da bude neki vei napor: neka
to bude prirodno i prijatno. U ovoj taki nemojte da se koncentriete na oputanje
odreenih delovu tela: jednostavno, dopustile telu "da se prepusti". Oslobodite se
napetosti. Pazite da vam je kima u uspravnom poloaju da disajne i probavne
funkcije ne bi bile ometane. Drugim reima, dok se miii oputaju, kostur ne bi
trebalo da se omlitavi. Zatvorite oi i drite ih zatvorene.
4. Duboko udahnite. Udiite kroz nos, zadrite blago vazduh u pluima
nekoliko sekundi, zalim polako izdahnite na usta. Imajte pozitivna oseanja prema
sebi. Dopustite da oni teku kroz vae telo. Ponovile duboko disanje. Oseajte
snagu pozitivnog stava, dok vazduh ulazi kroz nos, tee prema dole u grudi, prolazi
iz plua u krvotok i proima svaki organ vaeg tela. Dopustite vazduhu koji
izdahnete da bude nosilac svih vaih bojazni. Pozitivna energiju i vera - u sebe,
vaa religija, ideja ili cilj - ulazi sa svakim udisajem, a sumnje se iste sa svakim
izdisajem. Unutra i napolje. Ponovite taj ciklus disanja nekoliko puta. Moda e te
imati oseaj da ste se podmladili, ali nemojte namerno da pokuavate da dosegnete
taj oseaj i neka vam ne smeta ako se to ne dogodi. Jednostavno koncentriite se
na svoje disanje i diite u obilju pozitivne energije.
5. Potpuno se opustite. Dopustite telu da se opusti kao u treem koraku, ali
ovoga puta koncentriite se na odreene delove tela. Oseajte svaki deo i svesno
ga oputajte. Moda e vam pomoi ako prvo zategnete mii, a zatim ga opustite.
Ja poinjem s prstima na nogama, pomiem ih, a zatim ih putam da se potpuno
opuste. Zatim radim to isto s ostalim delovima stopala. Opustile glenjeve, listove
itd., sve do ramena i niz svaku ruku sve do prstiju, prvo zateui, a zatim

87

oputajui. Zatim opustite lea. vrat, delove lica - usta, obraze, oi, ui. elo. Na
kraju, opustile teme i potiljak.
Dopustite svom duhu da se potpuno opusti, nemojte da mislite ni na ta. Ako
vam je to teko, koncentriite se na jednu jedinu re, kao to je vae ime ili "mir",
"ljubav", "Bog" ili jednostavno "jedan". Kada vam duh odluta, blago ga opomenite
da to ne radi. Nemojte biti strogi prema sebi. Druge misli e se nametati.
Jednostavno se vratite u stanje bez misli ili na odabranu re.
Taj korak zahteva vebu. Ako to niste pre radili, moda ete otkriti da
zahteva vie vremena nego to ste oekivali. Budile strpljivi. S malo vebe doi e
lako i brzo. Za kratko vreme doi e gotovo trenutno.
Sada bi trebalo da ste u alfa slanju i spremni za ulazak u carstvo
psihonavigacije.
6. Oseajte kako vae unutranje ja poinje da se pomera. Ovde imate
mogunost izbora. Moda vam se svia ideja o sputanju. Mnogi psihonavigatori
smatraju putovanje u dubinu najprivlanijim. U Keramu, Unutranji pilot
vizualizuje se kao krokodil koji vodi ljude u vodeno carstvo kolektivnog nesvesnog.
Neki kandidati vole da silaze u vulkane, jezera ili peine. Drugi vie vole da se
penju, diui se visoko iznad mesta dogaaja, kao Ijudi-ptice s Anda. Neki vie
vole da vizualizuju putovanje u pravcu, kao uara koje jaguar vodi kroz carstvo
dungle.
Ja vie volim da se diem. Iz svog poloaja, s prekrtenim nogama,
zamiljam da sedim na arobnom ilimu. Dok se penjem, posmatram duhovnim
okom predmete oko sebe - stolice, stolove, zidove - i polako se diem iznad njih.
Mogu da proem kroz sve materijalne predmete koji predstavljaju prepreku u
svesnom svetu, dok se ne dignem u vazduh. Idem sve vie i vie. Gledajui dole.
zamiljam krov svoje kue, ulicu i druge zgrade. Kreem se sve bre i gledam kako
se sve smanjuje. Ubrzo stiem do take iz koje ne vidim nita drugo osim magle.
Zemlja je ispod mene, a ja znam da mogu da se spustim u bilo koji prostor koji
odaberem. Nisam ogranien ni prostorom ni vremenom. Kad sam jednom tu, mogu
da stupim u kontakt sa svojim Unutranjim pilotom.
Pristup tom koraku, koji mnogi smatraju korisnim, slian je onom koji se
koristi u Surat abd Jogi ("Staza majstora"). Kandidat doivljava da se die prema
Mesecu. Iznenada se Mesec deli; kandidat prolazi izmeu dva odseka i kree
prema Suncu i zvezdama. Sunce se pribliava, putnik krui oko njega i nalazi se
licem u lice s uiteljem. Zatim Uitelj preuzima ulogu Unutranjeg pilota. Prema
reima Daran Singa (indijski poslovni i politiki lider koji je bio i autoritet za
Surat abd Jogu):

88

"(Uitelj) me je poveo iznad svesti tela - poveo me sa sobom na vie nivoe, ostavljajui
iza nas zvezde, Mesec i Sunce i uinio da budem jedno s njim. u njegovom blistavom obliku, u
njegovom sjajnom obliku. Poveo me je u trenutke venosti, izvan ogranienja vremena i
prostora, a zatim mi je dao pogled ljubavi i uvid u vie nivoe i odveo me je u najvia podruja
duhovnosti. Na tom putu upoznao me je s raznim uiteljima koji su blagoslovili ovu Zemlju u
drevnim vremenima i organizovao razgovor s njima."4

7. Komunicirajte sa svojini Unutranjim pilotom. Unutranji piloti mogu

da poprime mnoge oblike. Tu su esto presudni kultura i religija koje mogu da
odrede u kom obliku e se javili va Unutranji vodi. Ipak e vae sopstvene
posebne okolnosti u bilo koje vreme moi da deluju na prirodu i pojavu vaeg
Unutranjeg vodia.
Sledea svedoansva mogu da poslue kao primeri. To su saeci razgovora
koje sam vodio s osobama - psihonavigatorima.
Lisa, umetnica.
Imam tri Unutranja pilota. Onaj koga najee zovem je mukarac
dvadesetih godina, naizgled grub, neobrijan, ne ba lep, ali dobar. Svaki put kad
imam problem sa slikom, poseujem ga. Poinje kao meditacija, vidim se i oseam
kako se kreem po kraju fantastinog drvea, na prvi pogled divljeg i ivih boja.
Ivan - to je njegovo ime, tamo se sreemo. Dogovorili smo se za signal, tako da
budem sigurna da je to stvarno on, a ne neka varalica. On zvidue pesmu koju
sam volela kao dete.
Objanjavam mu svoj problem. Zapravo, ja obino nisam u stanju da ga
dobro objasnim. Jednostavno mu priam o njemu. Zatim sam zajedno s njim u
slici. Putujemo unutar nje naokolo. Saznajem mnogo toga o svom radu, stvari koje
nisam pre shvatila. To je uvek udesna pustolovina. Nikada nisam bila razoarana.
Nakon zavretka putovanja, grlim ga i zahvaljujem mu se. On je veoma
nean. Zatim, kao arolijom, opet sam u divnoj umi. Kad se vratim slikanju, ini
mi se da mi Ivan vodi ruku.
Ehud, predsednik amerikog izdavakog preduzea: Doiveo sam susret s
Unutranjim pilotom u toku odmora na ostrvu Majorki, pored obale panije.
__________
4

Daran Sing, Duhovno buenje (Bouling Grin. VA, Indija). Izdanje Savan Kirpal 1986.
str. 179-180

89

Dugo vremena sam eleo da posetim mesto gde su iveli R. A. valer de

Lubic i Rajmond Lali; ostrvo na kojem su Mauri i Jevreji nali poslednje uporite
za svoju mistinu praksu u vreme panske inkvizicije, pre njihovog konanog
izgona s kopna. eleo sam da budem sam u prirodnom okruenju Majorke i odmah
nakon dolaska otiao sam do podnoja brda blizu svog hotela i poeo da se penjem.
Kad sam krenuo, bilo je kasno popodne i dok sam se penjao na vrh visok
hiljadu metara, sunce je zalazilo. Pogledavi prema Sredozemnom moru, video
sam olujne oblake koji su se brzo pribliavali. Neverovatnom brzinom su se
stvorili nad ostrvom i sve prekrili tamom. Znao sam da moram da se spustim s brda
to je mogue pre i odluio sam da skratim dugu zavojitu stazu kojom sam stigao.
Traei najdirektniju preicu (sa svog mesta mogao sam da vidim hotel), krenuo
sam prema podruju gusto obraslom borovom umom i zaraslim grmljem. Teren se
pokazao mnogo neravnijim i strmijim nego onaj kod uspona, a sve vei mrak
gotovo mi je potpuno onemoguavao da neto vidim. Nisam vie mogao da
odredim koliko daleko se prostire vrsto tlo ili gde bi se greben mogao naglo
obruiti; inilo mi se da u pasti u dubinu. Da bih bio siguniji, poeo sam da se
kreem na rukama i kolenima po tlu na kojem mi je kamenje i grmlje neprestano
deralo kou.
Shvatio sam da je opasno da produim prema dole i ozbiljno sam pomislio
da ostanem do jutra na mestu na kom sam bio, ali sam isto tako znao da su me u
hotelu oekivali. Ako se ubrzo ne pojavim, bio sam siguran da e moji prijatelji da
organizuju potragu za mnom i time stvoriti veliku pometnju.
Drhtei i u stanju bliskom panici, povukao sam se u sebe i pomolio se za
vostvo. Gotovo odmah me je obuzeo unutranji mir. Kad sam otvorio oi, mogao
sam nejasno da vidim kozu koja je stajala par metara od mene i gledala pravo u
mene. U trenutku kad se okrenula da ode, pojavila mi se misao da je pratim. Kretao
sam se veoma polako i promiljeno, koza me se ni najmanje nije plaila. Za par
minuta ivotinja mi je pokazala put do staze koja je vodila pravo niz obronak brda.
S oduevljenjem sam se setio mitskog znaenja koze kao predstavnika
panteistikih bogova. inilo mi se da je taj vodi doao niotkuda kao odgovor na
stvarnu nudu, vodei me iz stanja straha i ulovljenosti u zamku, u stanje radosnog
izbavljenja i preputanja.
Sara, inenjer za ekologiju u amerikom graevinskom preduzeu:
Moj deda je bio inenjer za gradnju puteva. On je pomogao u planiranju i
izgradnji meudravnog sistema auto-puteva. Nakon njegovog povlaenja iz
slube, provela sam mnogo vremena s njim. Ili smo u etnje po umi iza kue.
Uio me jc svemu o cveu, drveu, pticama i malim ivotinjama koje smo ponekad
viali. Kad je umro, oseala sam se potpuno izgubljenom.
90

Sada ga esto pozivam kad sam usamljena ili kad mi jc potrebna pomo u
donoenju odluke. Podaci ne daju odgovore ve samo informacije. Deda je uvek tu
kada ga pozovem. Zatvorim oi i zamolim ga da doe, a zatim ga ugledam.
Obavije me rukama i ja oseam njegovu toplu energiju punu ljubavi. Njegov glas
deluje umirujue. Ja postavljam pitanja, a njegovi odgovori otvaraju mi nove
vidike.
Veoma ga volim. On je taj koji me jc doveo u ovo podruje i pomogao mi da
shvatim vanost zatite naeg sveta. Sada me on, moe se rei, odrava potenom i
na pravom putu.
Toliko puta moram da izdrim veliki pritisak inenjera projektanata i svog
efa koji bi hteli odgovore odmah, to bi kasnije moglo da izazove probleme. Deda
mi daje hrabrost koja mi je potrebna da se oduprem tim pritiscima.
David, predsednik internacionalne kompanije za finansijske usluge:
Svake godine, ve sedamnaest godina, provodim bar jednu nedelju u Indiji,
uei kod svog uitelja. Nauio sam da letim van granica svesti, van vremena. To
je udesna sposobnost koja mi je pomogla vie nego to mogu da kaem, kako u
poslu tako i u privatnom ivotu.
Kad se vratim u Ameriku, mogu da putujem u kraj, visoko gore, gde se
sreete sa svojim uiteljem. On jc prosvetljeni majstor koji mi pomae kod svih
moguih problema. Moda je jo vaniji nain na koji mi pomae da gledam na
svet oko mene. Poeo sam da cenim stvari koje ranije nisam primeivao. Cvet van
svoje kancelarije, lep uzorak na drvenom stolu, vazduh koji udiem. Shvatam da
moj posao i moj ivot nisu samo zaraivanje novca i savetovanje drugih kako da to
postignu: oni su tu zbog uivanja u svetu u kom ivim i nastojanja da to bude svet
u kom e moi da uiva i moja kerka i njena deca.
Sa svojim klijentima i poslovnim partnerima ne govorim mnogo o tom
aspektu svog ivota, osim ako otkrijem da ih stvarno zanimaju takve stvari. Veoma
sam iznenaen koliko ima ljudi koje sam sreo poslednjih godina koje to zanima.
Naa korporacija puna je poslovnih mukaraca i ena koji lete ispred vremena.
Zapravo "puna" nije prava rc. Ima ih mnogo, ali ne i dovoljno. Svaki put kad se
nova osoba pridrui naim redovima, svet postaje malo bolji.
Jim, crni pojas borilakih vetina:
Psihonavigacija je veoma vana. Pre isprobavanja svojih vetina, obino je
koristim kao pomo u pripremama. Naroito za lomljenje dasaka i betonskih
blokova. Ja putujem u predivnu dolinu gde se sastajem s korejskim uiteljem. On
mi pokazuje pravi nain. On ponavlja lomljenja, ponovo i ponovo, kao u
usporenom filmu. On mi takoe pomae da nauim kako da usmerim svoje sile
energije, moj i.
91

Doiveo sam saobraajnu nesreu i slomio tri prsta na nozi. Pravi peh!
Supruga i ja smo planirali odmor na skijanju. Lekar mi je rekao da ga zaboravim, s
obzirom da nikako ne mogu da ozdravim na vreme. Moj korejski uitelj nauio me
je kako da putujem unutar stopala. Vizualizovao sam tamo itavu vojsku radnika.
Oni su lupali ekiima, zavarivali, buili i ponovo spajali moje kosti. Svakoga dana
nekoliko puta sam iao na to putovanje. Posmatrao sam ih kako se trude. Usmerio
sam svoj i na te kosti. Zaista, uspelo je! Kosti su zarasle za manje od dva meseca,
na vremc za odmor. Moj lekar nije mogao da veruje.
Kao i mnogi drugi psihonavigatori, Jung je shvatio da je proces ulaenja u
kolektivno nesvesno, putovanje koje ima svoje opasnosti i krivine. On je koristio
vie Unutranjih pilota da mu pomognu da nae put. U njegovim zapisima naroito
su ivi opisi starca i devojke i njegov metod za kontakt s njima:
"esto sam zamiljao strm put. ak sam nekoliko puta pokuao da doem do samog dna.
Prvi put sam dosegao dubinu od otprilike trista metara; sledei put sam se naao na ivici
kosmikog ponora. To je bilo kao putovanje na Mesec ili sputanje u prazan prostor. Najpre bi se
pojavila slika kratera pa sam imao oseaj da sam u zemlji mrtvih.
Bila jc to atmosfera drugog sveta. Blizu strmog obronka hridine ugledao sam dva lika,
starca s belom bradom i prelepu mladu devojku. Skupio sam svu svoju hrabrost i pribliio im se
kao da su bili stvarne osobe i paljivo sam sluao ono to su mi govorili..." 5

Ja sam imao nekoliko razliitih Unutranjih pilota. Neke pozivam u pomo u

odreenim oblastima, neki su tu za uopteno vodstvo. U ovom trenutku najei je
Manolo. Indijanac Keua koji ivi u kolibi od nepeene cigle pored jezera
okruenog vrhuncima Anda. On mi je pomogao da ispriam mnoge dogaaje
opisane u ovoj knjizi.
Kad hou da praktikujem psihonavigaciju, ponekad znam kog Unutranjeg
vodia elim da posetim i zamolim nju ili njega da doe kod mene. Meutim, esto
se jednostavno prepustim. Sila kojom ja ne upravljam, vodi me na jezero u Andima
ili na neko drugo mesto. Nema nikakvih tajni kod nalaenja Unutranjeg pilota.
Vebajte ranije opisane korake, budite otvoreni prema onom to se dogaa i imajte
poverenja. Nemojte se obeshrabriti, moda vam je potrebano vie vremena.
Pokuavajte i dalje. Mnogi ljudi crpe pomo iz svoje religije. Hriani e, na
primer, lake pozvati Hrista kao svog Unutranjeg pilota.
8. Povratak. Kad ste zavrili putovanje, spremni ste za povratak kui. To
ete znati kad za to bude vreme. Nemojte da se opirete, bie jo mnogo putovanja.
Zahvalite se svom Unutranjem pilolu. Recite njemu ili njoj da se radujete sledeoj
poseti. Zatim se vratite, sledei isti put kao kad ste dolazili.
__________
5

Karl G.Jung. Seanja, snovi, razmiljanja (Njujork, RendomHouse, 1965.). str. 184
92

Ja se, na primer, rukujem ili grlim svog Unutranjeg pilota i izraavam mu

svoja oseanja. Zahvaljujem se njemu ili njoj i izraavam elju za brzim ponovnim
susretom i obeavam da u svoja saznanja koje sam stekao upotrebiti za dobrobit
svih. Zatim se vraam svom arobnom ilimu, sedam s prekrtenim nogama i
vraam se u suprotnom smeru od putovanja opisanog u estom koraku.

93

POZITIVNI VODII
Sreo sam mnoge ljude koji se bave psihonavigacijom. Za neke to je relativno
jednostavno raspravljanje s Unutranjim pilotima. Za neke ona ukljuuje
vantelesno iskustvo. Kakva god bila metoda, ona pomae sjedinjenju uma, tela i
duha. To je integrirajui postupak koji stvara oseaj harmonije. On nam doputa da
dopremo do bitnih delova nas samih i da usmerimo snane rezerve energije u
podruja kojima su najvie potrebna. to vie vebamo, to vie koristi dobijamo.
Ako elite da se bavite psihonavigacijom i da imate kontrolu nad tim
procesom, morate da imate pozitivan stav o sebi i uopteno o ivotu. Taj zahtev se
nikako ne moe mimoii. To ne znai da negativne misli nee nikada ui u va um
ili negativna oseanja u srce. To znai da morate da se trudite da ih savladate. Da
bi se postigao uspeh na duge staze, pozitivne ideje i postupci moraju da prevladaju.
Smatram da e vam bili od pomoi etiri pravila ili vodia: Zbog lakeg
pamenja ja ih nazivam Pozivodiima. Kada pomaem ljudima da naue
psihonavigaciju, preporuujem im da zapiu ta uputstva i da ih zalepe na ogledalo
u kupatilu ili na neko drugo mesto gde e ih videti svakog dana.
Ukratko u opisali ta etiri pozivodia. Oni odraavaju naela o kojima se
govorilo u ranijim poglavljima.
Prvipozi vodi: Bez obzira na Situaciju, nekoliko puta na dan zaustavite se i
razmislite o dobrim aspektima - prijatnim i onim koji pruaju oseaj irenja onog
io radite.
Svakoga dana za dorukom Teofilo Mata predviao je udesa predstojeeg
dana. "Bie divan dan", eslo je govorio. Ili bi otiao do kuhinjskih vrata i
pogledao preko Amazona na izlazee sunce. "Pomisli na sve velianstvene
mogunosti dananjega dana."
Kad se probudite ujutro, pomislite o danu koji je pred vama i kakve vas nove
radosti oekuju. ivi ste i to je va dan. Ako se nalazite u situaciji koja se na prvi
pogled ini neprivlanom, koncentriite se na mogunosti za uenje i proirenje
94

svog horizonta. Shvatite da je svaki zadatak koji obavljate, poseban. Nita nije
dosadno, ako ne dopustite sebi da to tako gledate. Usmerite se na pozitivno i
pozdravite dan s entuzijazmom.
Sredinom jutra, u podne i ponovo kasno popodne - razmislite ta ste do tada
uradili. Usmerite se na radost to ste ivi i to doivljavate ono to ste uradili
tokom poslednjih nekoliko sati. Upitajte se kako biste mogli da poboljate
situaciju, ta biste mogli da uradite da poveate svoje zadovoljstvo i u dogovoru sa
sobom napravite da vam sati koji slede, budu jo bolji.
Nikada neu da zaboravim svoju drugu posetu brodogradilitu Bugiju. Usred
grozniavog posla na popravci oteenog prahua, Buli nam je lagano priao i
izvinio se to nas ne poziva na ruak. "Ne brinite za nas", rekao sam. "Imate ve
dovoljno problema." On se blago osmehnuo. "Problemi?" Rairio je ruke. "Dan je
divan. Pogodan da jedan starac mnogo toga naui."
Kod mnogih odraslih takav stav se ne javlja automatski. Prema tome, vano
je, barem u poetku, osigurati periode u toku dana za svesno razmiljanje na tu
temu. Kasnije e to postati deo naih drugih nivoa svesti.
Vreme neposredno pre padanja u san, prua drugu priliku. Moda e vam
pomoi preispitivanje proteklog dana i zahvalnost za sve dobro koje se dogodilo.
Pokuajte da vidite pozitivne strane svih dogaaja. Oni koji su vam se inili
neprijatnim ili alosnim, moda su vas nauili neem vrednom ili su stvorili nove
mogunosti. Usmerite se na te aspekte. Obeajte sami sebi da ete, kad se ujutro
probudite, to uiniti otvorenog srca i s oduevljenjem za dan koji dolazi.
Drugi pozivodi: Koristile vizualizacija na pozitivan nain: budile svesni
tokom dana kontrole tih vizualizacija i isterajte bez milosti negativne vizije, a
koncentriite se na pozitivne.
Svi mi esto vizualizujemo. U stvari, gotovo pre svega to uradimo, mi to
vizualizujemo. Pre nego to vaa ruka posegne za olovkom, va um vizualizuje taj
in. Vidite svoju ruku kako se prua i hvata olovku, zatim vi to i inite. Svi smo mi
iskusili pasivno skretanje u drugo stanje svesti koje se naziva "sanjarenje".
Vizualizacija jc za razliku od sanjarenja, aktivna. Moete da je kontroliete, a kad
je tu, taj proces je veoma kreativan.
Na treba da vas udi to je vizualizacija klju za psihonavigaciju. Ona ne
mora da ukljui vie od jednog ula; ipak to je vie ula ukljueno, to e biti
snanija. Kad smo Hulio i ja meditirali na obroncima Piine, on me jc nauio da
ukljuim ulo mirisa, ukusa, sluha i dodira u moje vizualizacije. To mi je veoma
pomoglo tokom psihonavigacije.
Vizualizacija mora uvek da bude povezana s pozitivnim stavom. Kada se
suoavamo s nekim problemom, neki od nas naginju naglaavanju negativnog.
95

Moda smo stvorili lo model rezultata vizualizacije koji je u suprotnosti s naim

ciljevima i interesima. Kad je on jednom odreen u naem umu, esto razmiljamo
o njemu i mudrujemo, brinemo se i izjedamo. Moda se budimo usred noi,
savladani strahovima i u stresu. To deluje na nae telo, um i duh. Sve to pomae
jaanju i poveavanju negativnih motiva. Vizualizujui naine na koje se situacija
moe pokvariti, dajemo energiju negativnom. Ako se tako postavljamo, pomaemo
naim najgorim strahovima da se ostvare.
Najbolji pravnici iskoriavaju takve negativne vizualizacije. Jedan moj
prijatelj, advokat, jednom je to jasno izrazio rekavi mi: "Pola bitke je dobijeno
onog trenutka kad protivnik pone da vizualizuje kako e mu ivot izgledati nakon
to izgubi. Imam ga im dopusti da negativno prodre u njegove oseaje. Moj prvi a moda i najvaniji posao - jeste da probudim takve negativne vizije."
Takve negativnosti moramo da izbacimo iz glave. Oterajte ih bez milosti.
Nemojte da dopustite da vas ljudi koriste na taj nain i nemojte sami sebe reima
da dovedete u takve zamke. Upravljajte svojim vizualizacijama. Gledajte pozitivne
rezultate koji menjaju negativno. Imajte veru i vizualizujte rezultate koje elite.
Vizualizacija moe da bude neobino delolvomo oruje. Kontroliite je;
koristite je za pozitivne ciljeve.
Trei pozivodi: Uskladite se s prirodom i shvatite ono to priroda tako
jasno pokazuje - neuspeh ne postoji.
Nauili smo da kulture koje koriste psihonavigaciju vide sebe kao zatitnike
prirode, dok kulture koje su vie tehnoloki orijentisanc, tee tome da sebe vide
kao osvajae prirode. Priroda potvruje pozitivne aspekte ivota. Ona je osnova
svega. Sav ivot potie iz prirode i na kraju se vraa njoj. Ajntajn je pokazao da
postoji kontinuitet unutar prirode, premda se materija i energija mogu smenjivati.
Materija i energija ne nestaju. Jedna moe da promeni svoj oblik i da postane
druga, a zatim moe da se vrati u prvobitno stanje. To moe esto da se dogaa,
moe da izgleda kao beskrajan proces. Bez. obzira koliko puta se dogaa, osnovni
kontinuitet nije ugroen.
Priroda ne poznaje neuspeh, ona evoluira. Roenje, ivot i smrt su preeni
put du tog kontinuuma. Postoje rezultati, ali nema neuspeha. Neuspeh
jednostavno ne postoji u ivotu.
Ljudi koji ive blisko s prirodom, kao to su uare, Keue i Bugiji, koji nisu
izgradili tehnoloka vrata kako bi iskljuili prirodu, vrlo dobro razumeju u osnovi
pozitivni aspekt prirode. Oni ne gledaju na svet kroz uspeh ili neuspeh.
Don Hoze Kipe saeo je to shvatanjc. Svaki put kada bih se obeshrabrio
zbog neuspeha u pronalaenju trita za zadrune cigle, on bi mi rekao da budem
strpljiv. "Virakoa ne razume re 'neuspeh'", rekao bi. Teofilo Mata izraavao je
96

slino gledite onog jutra kada me je odveo u kolsku zgradu i rekao da El Milagro
nee pristati na zadrugu kredita i tednje. Tojup, Buli, Josuf i mnogi drugi
ponavljali su istu filozofiju.
Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim ta su ti ljudi govorili. U poetku
sam prihvatao njihov stav kao pokuaj da mi pomognu da lake prihvatim teret
krivice. Na kraju sam shvatio da je on bio, zapravo, utemeljen na dubokim
filozofskim uverenjima. Virakoa nema re za neuspeh jer u prirodi neuspeh ne
postoji.
Nae savremene tehnoloke kulture su meu vrlo retkim u istoriji koje su
definisale dogaaje strogo u smislu uspeha i neuspeha. Moda to i nije udno, s
obzirom da su se nae kulture najvie udaljile od prirode. Uspeh i neuspeh je stanje
uma. Re je o nainu kako to doivljavamo.
Kad pokuate da dovedete Unutranje pilote, moda ete naii na otpor.
Uite iz. toga. To nije va neuspeh. vi ste se pomakli dalje u uenju. Ugledajte se
na prirodu. Neuspeh ne postoji.
etvrti pozivodi: Vi posedujele sposobnost delovanja i kontrole. Ako vam
je to jasno, kako moete da ne budete pozitivni?
Ideja da smo svi stvoreni jednaki pred Bogom poznata je ve dugo vremena.
Ja mislim da je njeno znaenje u tome da svi mi imamo mo delovanja i kontrole
nad naom unutranjom sudbinom, ak i kada je na spoljanji ivot, ogranien
boleu, zatvorom ili drugim okolnostima. Roenjem nam je dodeljena slobodna
volja. Posedujcmo mo da menjamo sebe, svoje ideje i svoje percepcije. Bez obzira
ta se dogaa, moemo da delujemo.
To je bila tema o kojoj sam esto razgovarao s Hulijom. "ao mi je", rekao
mi je jednom, "kad ujem kako ljudi kau - oh, to je van moje kontrole - ili - radim
to jer nemam izbora. Znam da su to nesreni ljudi. Oni su izabrali zaobilaenje
prava koja im jc Bog dao. Zato se tako lako predaju?"
Kao to smo saznali iz drugog pozivodia, negativnosti moraju da se
iskorene iz naeg miljenja. Svako od nas ima sposobnost delovanja, Svaki put kad
dopustimo sebi da drugaije mislimo, mi podravamo stvaranje negativne energije.
Vano je da se setimo da je, zapravo, svako od nas "gospodar". Jedan od
razloga to ponekad proputamo da vidimo sebe na vrhuncu je taj to zapravo ne
znamo ta elimo. Mi moda kaemo: "Hteo bih ovo", ili "hteo bih ono", ali istina
je da mi uopte nismo sigurni da li zaista elimo ovo ili ono dovoljno snano da
bismo u tom smislu delovali. Prema tome, ne umemo da postavljamo ciljeve, da
planiramo i izvravamo te planove. Sledi obeshrabrenje zajedno sa stavom "ja
nikako ne mogu da dobijem ovo ili ono".

97

Kad se naete u takvoj situaciji, setite se da imate sposobnost delovanja.

Svoje ciljeve moete da postignete. Jedino to vas zadrava je nedostatak elje ili
neodlunost da sprovedete tu elju.
"Volim dunglu", poverio mi se Teofilo ujutro nakon posete Tanje i Bomija.
"Ona mi pomae da se oseam slobodno. Verujem u ono to je propovedao Isus i u
filozofiju Virakoe. Mi smo slobodni - dok se ili ako se ne uverimo u suprotno.
ak i tada smo slobodni. Samo. mi to ne shvatamo. Ovde u dungli znam da to
nikada neu zaboravili. Pogledaj unaokolo. Sve ovde svedoi o naoj slobodi!"
Mi smo odgovorni za svoje ivote, imamo sposobnost delovanja. Nita to
stvarno elimo nije van naeg dohvata ako smo voljni dovoljno da poradimo na
tome. To je poruka psihonavigacije. To je poruka koja ne uzima samo jednu stranu
trougla um-telo-duh, ve sve tri zajedno kao celinu. Ako shvatimo ovu poruku,
kako drugaije moemo da se oseamo, ako ne pozitivno? Kao drutvo poeli smo
da shvatamo da tehnologija moe da donese i loe zajedno s dobrim. U svom srcu
znamo da je ivot neto vie od materijalnog napretka. Istorija bi mogla s pravom
da osudi nau opinjenost materijalnim ne samo kao ludost, ve i kao posledicu
dubokog cinizma i odbacivanja vrednosti na koje se oslanjalo ovjeanstvo
hiljadama godina. Te pozitivne vrednosti povezuju telo, um i duh i podravaju
kulture koje ive u zajednici s prirodom.
Danas smo suoeni s dva potpuno razliita puta. Moramo da izaberemo
jedan od njih i da idemo napred. Put iza nas je istorija. Nita ne moe da izmeni
ono to smo uinili. Poklonili smo sebi udesne sprave, ali smo isto tako istroili
nezamenljiva prirodna bogalstva. Otrovali smo sebi vazduh, zemlju i vodu.
Tehnologija nam je i pomogla i tetila. Zastanimo na trenutak pa, zagledani
unapred, pokuajmo da naemo klju. Kojim putem da krenemo?
Prouavajui ravanje svoga puta, moda emo poeti da razmiljamo da
nije sve samo u tome koji put izabrati. Moda smo glavni problem mi sami: nai
stavovi, naa opaanja, ono to vidimo, miriemo, probamo i oseamo tokom puta,
da li znamo da sluamo, kako se odnosimo prema putu i ta ostavljamo iza sebe
dok prolazimo.

98

MANOLOV MESEC
U ranom jutarnjem svetlu sedim na malom ilimu prostrtom preko ploica
natkrivenog dvorita; lea su mi udobno naslonjena na jedan od slubova koji
podravaju na krov. Opustio sam telo. Koncentriem se na um vetra. Disanje mi
se usporava. Ulazim u alfa stanje.
Polako se ilim die. Na njemu klizim kroz krov i gore prema pramenu
oblaka koji je osvetljen prvim zrakom jo nevidljivog sunca. Gledajui dole.
posmatram kako dvorite nestaje. Oseam miris gardenija na jutarnjem povetarcu.
Jedrim brzo preko susedstva, na svom putu prema drugim kraljevstvima.
Putujem nagore, kroz sloj oblaka. Ispod mene se vrti Zemlja; ona je lopta
divnih boja obavijena maglom kao na slikama koje su astronauti slali sa svog
putovanja na Mesec. Zapadni, visoki deo June Amerike lei ispod mene.
Brzo padam. U trenutku se sve usporava kao da sam se iz baenog kamena
pretvorio u lebdei list.
Odjednom postajem svestan planina koje se jedva naziru u polusvetlu. U
daljini, usamljeni vrh prekriven snegom tri visoko iznad drugih. On lovi zrak
nevidljivog sunca i odbacuje ga nazad. Blie, tamne planine oblikuju neto kao
ivicu tanjira oko vulkanskog jezera. Klizim preko vode prema kui od nepeene
cigle pokrivene trskom.
Manolo izlazi kroz vrata i ide prema meni. On je nizak, irokih grudi kao
veina Keua. Nosi tamnoplavi pono, vunene pantalone i pletenu kapu Inka sa
titnicima za ui koji vise ispod njegovih uiju. Ruka ogrubela od sunca i vetra
podignuta je u znak pozdrava.
ilim se sputa pored njega. Ustajem i rukujem se s njim. "Manolo", kaem,
"drago mije da te vidim."
Hvata moju ruku, a drugom me grli. Zajedno idemo uz obronak prema
otvorenim vratima njegove kue. Duboko diui, udiem miris eukaliptusa i drveta.
To je dom.

99

Unutranjost njegove kue je mrana. Vidim samo drveni sto i dve stolice
pored hodnika. "Sedi, Done", kae on. eka me, a zatim i on seda za sto. "I
tako..." kae.
"Manolo, imam problem. Pokuavam da piem o putovanju due, da
objasnim kako duh moe da napusti telo, da trai neto - kao jaguar, i da se vrati da
bi fizikom telu pokazao put."
"Ah, da, uare."
"uare, ljudi-ptice, Bugiji, ti i ja."
Osmehuje se.
"Nas dvojica smo dokaz da to deluje. Ali, Manolo, ja sam poslovan ovek, s
klijentima i ugledom. Kako mogu o tome da piem, a da izgleda uverljivo?"
"Da." Stavlja obe ruke na sto. "Razumem." Odgurnuo je stolicu. Tvrde noge
od eukaliptusovog drveta glasno grebu po zemljanom podu. "Na svoj nain, ti si
aman svoje kulture. Ne smemo da ugrozimo tvoj ugled. Poi za mnom." Napolju
se svetlo nije promenilo otkad smo uli u kuu. Purpurno nebo naikano
zvezdama. U daljini nazirem jedini znak dolazeeg dana, odsjaj sunca na lednjaku
najvieg vrha.
Vodi me pored senke planine koja se die od ivice jezera. Seam se
nedavnog razgovora, kad me je uio kako je planina izvor unutranje snage: "Sedi
pored mene", rekao mi je. "Kada god ti zatreba, crpi njenu energiju u sebe."
Prolazimo pored planine i penjemo se naporno zavojitim putem. Nae noge
otkidaju ljunak koji buno leti na dno. Neki glasno bune u jezero.
S vrha gledamo preko velikih, nemih Anda. Svuda su planine - iljate,
drevne, zagonetne planine. Mnoge su pokrivene snegom. Ali ma koliko bile divne,
moju panju privlai Mesec iznad njih. Sjajan Mesec, beo i jasan. Bacam pogled
na Manola. Zabaene glave, on vidi samo Mesec i nita vie. Stojimo i utimo.
Mesec je veoma blizu. "On dolazi sa Zemlje", kae on, "iz velikog okeana na
zapadu."
"uo sam tu legendu. Mesec je bio otrgnut od nae planete pre vie miliona
godina. Gravitacija ga dri kao pupana vrpca."
"On ima veliku mo nad svim ovde na Zemlji." "Misli na plimu i oseku?"
"Plimu i oseku. Vremenske prilike. Unutranje ritmove ljudi, ivotinja i
biljaka. Mo koja je izvan naeg poimanja."
"Da. Verujem u to."
Osetio sam da se okree prema meni. Moje oi sastale su se s njegovima.
Osmeh mu je bio blag. "Kad naa dua luta, zar ona ne naputa telo kao to je
Mesec napustio Zemlju". "Zar dua i dalje ne deluje na telo ak i kada putuje?"
Na kratko vidim sebe kako sedim na ilimu ispod nadstrenice, naslonjen
leima na stub. "Da. Naravno."
100

"Zar nam on ne alje poruke o smeru koji moramo da sledimo?"

Moram da zastanem i malo da razmislim, seajui se naslovnih stranica
asopisa i fotografija Zemlje snimljenih s Meseca, filma prikazanog na zidu od
nepeene cigle. Izgleda mi kao da se to davno dogodilo...
"Kada su astronauti stigli na Mesec, oni - mi - stekli smo potpuno novu
perspektivu. Shvatili smo kako smo ranjivi, kako su zatvorene, kako male i kako
ograniene nae mogunosti. Upotrebili smo izraz 'zemlja svemirskog broda' da
bismo to opisali."
"A kakve veze ima sve to s psihonavigacijom, Done?"
"Dua luta, nalazi put, ita znake pa se vraa da kae telu kako znaci deluju."
On me posmatra. "Telo sledi - moe da sledi - znake. Prema jaguaru ili udaljenom
ostrvu, boljem zdravlju, izumu elektrine sijalice ili stvaranju poglavlja u knjizi."
Njegov pogled se vraa Mesecu. "Da li e da sledi te znake ili ne, to je tvoj
izbor."
Ne mogu vie nieg da se setim. Stojim tamo gledajui njega, pa Mesec, pa
njega. Na kraju izgovaram jedine rei koje su mi na pameti: "Mama Kilja."
"Molim te, sedi." Radim kako mije rekao. "Usredsredi se na Mesec. Gledaj
ga. Dodirni ga. Sluaj ga. Nemoj da misli samo svojim umom. Upotrebi i svoje
telo i svoj duh. Saznaj odakle dolazi, kako deluje na nas i ta ima da nam kae.
Ako moe da govori tvojim astronautima, onda sigurno moe da govori i tebi."
Putam da mi se telo opusti. Pokuavam da se oslobodim svega to me
ometa. Dok se koncentriem, grozan krik razbija tiinu.
"Boe moj! ta je to bilo?" "ta?"
"Zar nisi uo?" Zvuk me vodi nazad u no u El Milagru, pre nego to se
zemlja pretvorila u grnariju. "Zar nisi uo krik jaguara?"
udno me je pogledao. "Jaguar? ivotinja iz dungle, Done. To sigurno
zna. Ovde ih nema."
"Ali ja sam uo..." "Mama Kilja." Osmehuje se.
Mesec. Izgleda nedostino. Senka klizi preko srebrnastog nebeskog tela i
ponovo ujem krik.
Manolo klima glavom. "Da", kae on. "uo si Mamu Kilju. Ona je govorila
s tobom. Pa, la e sad?"

101

O knjizi:
Novi pristup astralnoj projekciji, vidovitosti, kreativnom sanjanju - putovanje kroz svet
kakav je opisivao Karlos Kastaneda i ostali istraivai unutranjih svetova.
Autor opisuje svoje susrete s indonezijskim Bugijima, amazonskim uarama, andskim
Keuama i drugim psihonavigatorima irom sveta.
Govori o ljudima drevnih kultura koji su odlazili do udaljenih krajeva ili do izvora
unutarnje mudrosti pomou vizija ili traganjem u sanjarenju. Psihonavigaciju su praktikovali
kreativni ljudi svih vremena (Betoven, Jung, Ajntajn) u potrazi za samospoznajom i unutranjim
uvidom.
Perkins objanjava tehnike koje vas mogu uskladiti sa stvaralakim silama prirode i
dovesti u vezu sa unutranjim vodiima koje svako od nas poseduje. Kada se taj kontakt
uspostavi, psihonavigacija vam moe pomoi u donoenju ispravnih odluka i razvijanju novog
pristupa izazovima svakodnevnog ivota.

SIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
133.2
821.lll(73)-992
159.961
Perkins, Don
Psihonavigacija: putovanje due: tehnike za putovanje kroz vreme i prostor
Prevela s engleskog: Julijana Jovanovi. - 1. izd. - Beograd:
Esotheria, 2005 (Beograd: J. Anti). -130 str. ; 20 cm.
(Lux Hermeticum: edicija zapadnog okultizma)
Prevod dela: Psyhonavigation / John Perkins. - Tira 1.000.
ISBN 86-7348-154-6

COBISS.SR-ID 121185804

102