Zadatak 1.

Odnos izmeu snage na predajnoj strani Pt i snage na prijemnoj strani Pr, kod beinog prenosa
podataka u slobodnom prostoru, je definisan sledeom relacijom:
Pr

G tGr

Pt
4d

gde su:
Gt i Gr pojaanja (gains) antena predajnika i prijemnika, respektivno; c f je talasna duina
nosioca; c- brzina svetlosti u slobodnom prostoru (3*108); f - frekvencija radio nosioca; d 2
rastojanje izmeu predajnika i prijemnika. Ako je P0 Pt Gt Gr 4 odgovara snazi signala na
rastojanju d=1m tada vai Pr= P0/d2. Ako ovaj odnos izrazimo u decibelima imaemo da je
10 log Pr 10 log P0 20 log d
Kanjenje signala na prenosnom putu funkcija je rastojanja i dato je relacijom =d/c=3d ns ili
3ns/m.
a) Odrediti snagu na prijemnoj strani (u dBm) kada se signal prostire u slobodnom prostoru za
sluaj da je snaga predajnika 1W, frekvencija nosioca 2,4 GHz, a prijemnik se nalazi na
rastojanju 1,6 km od predajnika. Usvojiti da su pojaanja antena predajnika i prijemnika 1,6.
b) Koliki su gubici (path loss) u dB?
c) Koliko je kanjenje signala u ns?
Odgovor:
a) 10 log Pt 30dBm
jer je 1W u dBm jednak 10 log1W / 1mW 30dBm .
Za frekvenciju f = 2,4 GHz, gejn antene 1,6 i rastojanje od 1m imaemo
10 log P0 30 40,46 10,46dBm
dok je snaga na prijemnoj strani
Pr 10,46 20 log1600 74,128
b) gubici se izraavaju kao razlika izmeu 10log(Pt) i 10log(Pr), oba izraena u dBm, i oni iznose
104,128 dBm
c) kanjenje signala na prenosnom putu iznosi
3 1600 4800ns 4,8ms

Zadatak 2.
Kod radio-frekventnog prenosa glavni izvor gubitaka predstavlja slabljenje, koje se izraava
sledeom jednainom:
4d
L 10 log
dB

gde je d - rastojanje, a - talasna duina, izraene u istim jedinicama. To znai da gubici zavise od
kvadrata rastojanja. (Nasuprot ovome, kod upredenih i koaksijalnih kablova, zavisnost gubitaka u
funkciji rastojanja je logaritamska (linearna u decibelima)).
Vaan parametar kod bilo kog prenosnog sistema je jaina signala. U toku prostiranja signala du
prenosnog medijuma dolazi do slabljenja. Kompenzacija slabljenja jaine - signala obavlja se
pomou pojaavaa koji se postavlja u razliitim takama na prenosnom putu.

U telekomunikacionom prenosu, uobiajeno je da se pojaanja, slabljenja i relativni nivoi izraavaju

u decibelima iz sledeih razloga:
Jaina signala esto puta opada logaritamski, pa je zgodnije gubitke izraavati u decibelima,
koji su logaritamske jedinice.
Korektno pojaanje ili gubici kod kaskadnog prenosnog puta se mogu odrediti jednostasvnim
operacijama tipa sabiranje i oduzimanje.
Decibel je merka koja predstavlja odnos izmeu dva signalna nivoa. Pojaanje u decibelima se
zraava kao:
P
G dB 10 log10 out
Pin
gde je: G - pojaanje (gain) u decibelima; Pin - nivo ulazne snage; Pout - nivo izlazne snage.
Treba ipak naglasiti da u literaturi postoji jedna nekonzistentnost kada se govori o korienju
termina pojaanje (gain) i slabljenje (loss). Ako je vrednost GdB pozitivna, tada se ona odnosi na
pojaanje snage. Tako na primer, pojaanje od 3 dB znai da se snaga duplirala. Ako je vrednost
GdB negativna to znai da je snaga opala. Na primer, -3 dB znai da se snaga prepolovila, to znai
da se ona smanjila. Obino se u ovom sluaju kae da postoje gubici od 3 dB, ali ipak esto se u
literaturi sree iskaz da su to gubici od -3 dB. U sutini negativno pojaanje odgovara pozitivnom
slabljenju. Mi emo definisati gubitke u decibelima kao
P
P
L dB 10 log10 out 10 log10 in
Pin
Pout
Ilustracije radi, ako signalom iji je izlazni nivo 10 mW pobuuje prenosna linija, a izmerena
snaga na rastojanju l od predajnika iznosi 5 mW tada se gubici mogu izraziti kao
L dB 10 log10 10 / 5 10 0,3 3 dB

Uoimo da je decibel merka relativne, a ne apsolutne razlike. Gubici sa 1000 mW na 500 mW su

takoe gubici od 3 dB.
Decibel se takoe koristi za merenje naponske razlike, imajui u vidu da je snaga proporcionalna
kvadratu napona
P

V2
R

gde je P - disipirana snaga na otporniku R, a V - napon na oporniku R.

Na osnovu prethodnog vai sledea relacija
Pin
Vin2 / R
V
L dB 10 log10
10 log 2
20 log in
Pout
Vout
Vout / R
Decibeli se takoe koriste kod odreivanja pojaanja ili gubitaka kod kaskadne veze prenosnih
elemenata. Analizirajmo kaskadnu vezu vie elemenata kod koje na ulazu prvog elementa u nizu
nivo snage je 4 mW, pri emu je prvi element prenosna linija koja ima 12 dB slabljenje (-12 dB
pojaanje), drugi elemenat je pojaava ije je pojaanje 35 dB, a trei elemenat je prenosna linija
koja unosi slabljenje od 10 dB. Stvarno pojaanje iznosi ( -12 + 35 - 10 ) = 13 dB. Da bi odredili
izlaznu snagu Pout , koristiemo sledei izraz
G dB 13 10 log10 Pout / 4 mW
Pout 4 101,3 mW 79,8 mW

Decibelske vrednosti se odnose na relativne veliine ili promene veliine, a ne na apsolutne nivoe.
esto je poeljno i pogodno da se manipulie sa apsolutnim nivoom snage ili napona u decibelima,
i da se pri tome pojaanja i gubici (slabljenja) odnose (odreuju) u odnosu na inicijalni (neki
referentni) nivo signala. Decibel-Watt, dBW, standardno se koristi kod aplikacija u mikrotalasnoj
tehnici. Vrednost od 1W je izabrana kao referenca i definie se kao 0 dBW. Shodno ovome,
apsolutni nivo snage u decibelima izraen u dBW se definie kao
PowerW
PowerdBW 10 log
1W

To znai da snazi od 1000 W odgovara 30 dBW, a snazi od 1 mW odgovara -30 dBW.

Druga standardna jedinica je dBm (decibel-milliWatt), koja koristi jedan milivat kao referencu.
Saglasno ovome imaemo
PowermW
PowerdBW 10 log
1mW
Ukaimo na sledee odnose
30 dBm 0 dBW
0 dBm 30 dBW

a) Ako pojaava ima naponsko pojaanje od 30 dB, koji naponski odnos odgovara pojaanju?
b) Snaga na izlazu pojaavaa je 20 W. Koliki je njegov izlaz izraen u dBW?

Zadatak 3.
Odrediti odnos izmeu zadatih vrednosti u decibelima i odgovarajuih snaga P in/Pout za sledee
vrednosti
dB
Pin/Pout
10
101
20
102
30
103
40
104
50
105
60
106
-10
10-1
-20
10-2
-30
10-3
-40
10-4
-50
10-5
-60
10-6
Druga kolona u tabeli predstavlja odgovor.

Zadatak 4.
Snaga predajnika koji zrai u slobodnom prostoru iznosi 1W. Odrediti snagu signala na prijemnoj
strani, u dBm, ako je frekvencija nosioca 2,4 GHz, a rastojanje izmeu predajnika i prijemnika je
1,6 km. Koliki su gubici, u dB, na putu od predajnika do prijemnika? Uzeti da je Gt = Gr = 1.

Zadatak 5.
Odnos rastojanje-snaga koji se odnosi na prostiranje signala u slobodnom prostoru ne vai pod
svim uslovima. U slobodnom prostoru, put signala od predajnika do prijemnika je direktan. U
realnim situacijama, signal stigne do prijemnika po nekoliko razliitih puteva. Zbog toga
jednostavni model koji se odnosi na prostiranje signala u slobodnom prostoru ne vai vie tako da
je potrebno sada razmatrati znatno sloenije modele.
Na Slici 1 prikazan je model nazvan two-path ili two-ray kod koga signal do prijemnika stie po
dva razliita puta.

put direktne vidljivosti

hb

refleksija
od zemlje

hm
d

Slika 1 Two-ray model

Odnos snaga na predajnoj i prijemnoj strani kod two-ray modela aproksimativno je dat sledeom
relacijom
h2 h2
Pr Pt G t G r b 4 m
d
gde su hb i hm visine antena predajnika i prijemnika; Pt - snaga predajnika; Gt i Gr - pojaanja
antene predajnika i prijemnika; d - rastojanje izmeu predajnika i prijemnika.
Interesntno je primetiti da snaga signala opada sa etvrtim stepenom rastojanja izmeu predajnika i
prijemnika, tj. 40 dB po dekadi ili 12 dB po oktavi. Takoe je vano istai da se snaga signala na
prijemnij strani poveava ako se poveavaju visine predajne i prijemne antene.
(a) Neka bazna stanica u mobilnoj telefoniji pokriva povrinu radijusa 1 km u sluaju kada vai
two-ray model. Kolika e biti pokrivenost ako se koristi satelit?
Odgovor:
Na otvorenom prostoru vai two-ray model tako da je gradijent gubitaka 40 dB po dekadi
rastojanja, to znai da e se snaga signala smanjiti za 120 dB na rastojanju 1 km od bazne stanice.
Kod komuniciranja u slobodnom prostoru kakav je satelitski prenos, imamo 20 dB po dekadi
rastojanja a to znai 6 dekada na rastojanju od 1000 km, to je ekvivalentno slabljenju signala od
120 dB.

Zadatak 6.
Antena se definie kao elektrini provodnik ili sistem provodnika koji se koriste kako za zraenje
elektro-magnetne energije u prostor, tako i za prikupljanje elektro-magnetne energije iz prostora.
Kod predaje signala radio-frekventna elektrina energija se konvertuje od strane predajnika u formi
elektro-magnetne energije i preko antene se zrai u okruenje (atmosfera, prostor, voda). Kada se
govori o prijemu signala, tada elektro-magnetna energija koja dolazi do prijemne antene se
konvertuje u radio-frekventno elektrinu energiju, a zatim se prijemni signal procesira u prijemniku.
Kod dvosmernih komunikacija, ista antena se moe koristiti kako za predaju tako i za prijem. Ovo
je mogue zahvaljujui tome to bilo koja antena moe da obavlja transfer energije iz njenog
okruenja ka prijemniku sa istom efikasnou kao i kod transfera energije sa izlaza predajnika u
spoljno okruenje pod uslovom da se za prenos u oba smera koristi ista frekvencija. To znai da su
karakteristike antene identine nezavisno od toga da li se ona koristi kao predajna ili prijemna.
Antena zrai snagu u svim pravcima, ali obino zraenje nije uniformno u svim smerovima.
Standardni pristup na osnovu koga se karakterii performanse antene se bazira na odreivanju
karakteristike zraenja antena, koja predstavlja grafiku prezentaciju radijacionih osobina antene u
funkciji prostornih koordinata. Najjednostavniji oblik antene je izotropna antena. Izotropna antena
je taka u prostoru koja podjednako zrai snagu u svim pravcima.
Kao to se vidi sa Slike 1a izotropna antena poseduje omnidirekcioni oblik zraenja, za razliku od
usmerene antene sa Slike 1b ije zraenje u svim pravcima nije uniformno.

A
A

lokalizacija antene

a)omnidirekciona

b) usmerena

Slika 1 Idealizovana radijaciona karakteristika antene

Standardnu meru za odreivanje radijacione direktivnosti antene nazivamo obim snopa (beam
width). Kod prijemnih antena radijacioni oblik nazivamo prijemni oblik (reception pattern).
Pojaanje (gain) antene kao merka ukazuje na usmerenost antene. Pojaanje antene se definie kao
izlazna snaga, u pojedinom pravcu, u odnosu na onu koju generie izotropna antena. Na primer, ako
je pojaanje antene 3 dB, to znai da je zraena snaga antene u tom smeru u odnosu na izotropnu
vea za 3 dB, ili za faktor 2. Poveana snaga zraenja u jednom pravcu ide na utrb smanjenja
radijacije u nekom drugom pravcu.
Koncept koji je esto puta u uskoj vezi sa pojaanjem antene je i efektivna povrina antene, tj.
odnos koji je u vezi sa fizikom veliinom antene i njenim oblikom. Izmeu pojaanja antene, G, i
njene efektivne povrine, Ae, postoji sledei odnos
4A
4f 2 A e
G 2 e

c2
gde su: f - frekvencija nosioca; c - brzina prostiranja svetlosti (3*10 8 m/s); - talasna duina
nosioca.
a) Parabolina reflektivna antena ima dijametar 2 m, i radi na 12 GHz. Efektivna povrina
paraboline antene Ae = 0,56 A, gde je A povrina antene. Odrediti pojaanje antene.
Odgovor:
Povrina paraboline antene iznosi
A r2

Prema tome, efektivna povrina antene bie

A e 0,56

Talasna duina se odreuje kao

c / f 3 10 8 / 12 10 9 0,025 m

Saglasno izraunatim vrednostima za Ae i , imaemo

4A e 7 A
2
G
2 7 / 0,025 35,186
2

G dB 45,46 dB

Zadatak 7.
Kod radio-frekventnog prenosa linija optike vidljivosti se moe izraziti sledeom relacijom
d 0 3,57 h

gde je d - rastojanje izmeu antene i horizonta u kilometrima, a h - visina antene u metrima. Sa

druge strane, efektivna ili radio, linija vidljivosti prema horizontu (vidi Sliku 1) se odreuje shodno
sledeoj relaciji
d r 3,57 k h

gde je k - faktor korekcije koji uzima u obzir refrakciju elektro-magnetnih talasa kroz vazduh.
Obino vai da je k = 4/3.
radio
horizont
antena

opti~ki horizont
zemlje

Slika 1 Optiki i radio horizonti

Tip prenosa prikazan na Slici 1 naziva se LOS (line of sight) propagacija i karakteristian je za
frekvencije iznad 30 MHz.
Na osnovu prethodne diskusije moe se izvesti zakljuak da maksimalno rastojanje izmeu dve
antene kod LOS propagacije iznosi
3,57 k h 1 k h 2
gde su h1 i h2 visine obe antene.
a) Odrediti maksimalno rastojanje izmeu antene predajnika i prijemnika, kod LOS prenosa,
ako se predajna antena nalazi na visini od 100 m, a prijemna je na nivou Zemlje.
b) Neka se prijemna antena nalazi na visini od 10 m. Da bi se ostvarilo isto rastojanje, na kojoj
visini mora biti predajna antena?

Odgovor:
a)
d 3,57

k h 3,57 133 41 km

b)
41 3,57
k h1

k h 1 13,3

41
13,3 7,84
3,57

h 1 7,84 2 /1,33 46,2 m

Ovaj rezultat ukazuje da smo visinu predajne antene smanjili za skoro 50 m.

Zadatak 8.
a) Za idealno izotropnu antenu odrediti gubitke u slobodnom prostoru.
b) Ako su Gt i Gr pojaanja antene predajnika i prijemnika, respektivno, odrediti gubitke u
slobodnom prostoru.
Odgovor:

a) Za izotropnu antenu gubici u slobodnom prostoru se odreuju na osnovu sledee relacije

Pt 4d
4fd

2
Pr

c2
2

gde su Pt - snaga na predajnoj anteni; Pr - snaga na prijemnoj anteni; - talasna duina nosioca
signala; d - rastojanje izmeu antena; c - brzina prostiranja svetlosti (3*108 m/s).
Veliine d i se izraavaju u istim jedinicama (recimo metrima).
Gubici se mogu izraziti u decibelima sledeom relacijom
L dB 10 log10

Pt
4d
20 log
20 log 20 log d 21,98 dB
Pr

4fd
20 log f 20 log d 147,56 dB
c

20 log10

b) Ako se uzmu u obzir i pojaanja antena tada vai sledea relacija

2
2
Pt 4 d 2 d
cd 2

Pr G r G t 2 A r A t f 2 A r A t
gde su Ar i At efektivne povrine prijemne i predajne antene, respektivno.
Izraeni u decibelima gubici se izraunavaju kao
L dB 20 log 20 log d 10 log A t A r
20 log f 20 log d 10 log A t A r 169,54 dB

Zadatak 9.
a) Odrediti izotropne gubitke u slobodnom prostoru pri frekvenciji od 4 GHz, za najkrai put do
sinhronog satelita koji se u odnosu na povrinu zemlje nalazi na visini od 35863 km.
b) Neka su pojaanja antene na satelitu i na zemaljskoj prijemnoj stanici 44 i 48 dB, respektivno.
Odrediti gubitke u slobodnom prostoru.
c) Ako je snaga predajnika na zemaljskoj stanici 250 W odrediti prijemnu snagu na satelitskoj
anteni.
Odgovor:
a) Talasna duina za frekvenciju od 4 GHz iznosi

3 10 / 4 10 0,075 m
8

Gubici u slobodnom prostoru su

L dB 20 log 0,075 20 log 35,853 10 6 21,98 195,6 dB
b) Ako se uzmu u obzir pojaanja predajne i prijemne antene koja su 44 i 48 dB, za gubitke u
slobodnom prostoru imaemo
L dB 195,6 44 48 103,6 dB

c) Snazi od 250 W odgovara 24 dBW, tako da je snaga na prijemnoj anteni satelita jednaka
24 103,6 79,6 dBW

Zadatak 10.
Kod prenosa podataka, primljeni signal u sutini odgovara predajnom signalu koji je prvenstveno
modifikovan od strane razliitih izoblienja koja se stvaraju od strane prenosnog sistema, a zatim
dodatno modifikovan i od neeljenih signala koji se ubacuju negde na putu izmeu predajnika i
prijemnika. Ove neeljene signale nazivamo um. [um predstavlja glavni ograniavajui faktor koji
u velikoj meri odreuje performanse komunikacionog sistema. [um moemo podeliti u sledee
etiri kategorije:

(1)

termiki um - rezultat je termike agitacije elektrona. Prisutan je u svim elektronskim

ureajima i prenosnim medijumima i zavisi od temperature. Iznos termikog uma u
propusnom opsegu od 1 Hz kod bilo kog ureaja ili provodnika je zadat kao
N 0 k T W / Hz

gde je: N0 - gustina snage uma u Watt-ima po 1 Hz propusnog opsega; k - Boltzmann-ova

konstanta = 1,3803*10-23J/K; T - temperatura u kelvinima (apsolutna temperatura). Ilustracije
radi, sobna temperatura se specificira kao T = 17 0C ili 290 K; pri ovoj temperaturi gustina
snage termikog uma iznosi
N 0 1,3803 10 23 290 4 10 21 W / Hz 204 dBW / Hz
Za termiki um se pretpostavlja da je nezavisan od frekvencije. Shodno tome, termiki um
u Watt-ima koji postoji u propusnom opsegu od B Herz-a iznosi
N=kTB
ili u decibel-watt-ima
N 10 logk 10 logT 10 logB
228,6 dBW 10 logT 10 logB

Tako na primer, za neki prijemnik ija je efektivna temperatura uma 294 K, a propusni
opseg je 10 MHz, termiki nivo uma na izlazu prijemnika bie
N 228,6 dBW 10 log 294 10 log10 7
228,6 24,7 70
133,9 dBW

(2)

(3)

(4)

intermodulacioni um - kada signali na razliitim frekvencijama dele isti prenosni medijum,

rezultat moe biti intermodulacioni um. Intermodulacioni um generiu signali na
frekvencijama koje predstavljaju sume ili razlike poetnih (osnovnih) frekvencija, ili su
multipli ovih frekvencija.
um usled presluavanja - javlja se usled neeljenih sprega izmeu signalnih puteva (tipian
primer su presluavanja kanala u telefoniji). Presluavanje se javlja kada se neeljeni signali
prihvataju od strane prijemne antene, a obino je ovaj um istog reda veliine ili manji od
termikog.
impulsni um - po svojoj prirodi nije kontinualan, a ine ga neregularni impulsi, ili umovi
kratkog trajanja, ali veoma velike amplitude. Razlozi za njegovo generisanje mogu biti
razliiti, a tipino su to atmosferska elektrina pranjenja, elektromagnetne smetnje usled
rada nekih ureaja i dr.

Odnos signal-um, SNR, predstavlja meru pomou koje se odreuju performanse komunikacionog
sistema. Vaan parametar pri ovome je energija signala po bitu u odnosu na gustinu snage po
hercu, Eb/N0. Analiziraemo sada signal, analogni ili digitalni, koga ine binarni digitalni podaci
koji se prenose bitskom brzinom R. Napomenimo da je 1Watt=1J/s, dok je energija po bitu signala
data kao Eb=STb, gde je S snaga signala, a Tb je vreme potrebno da se prenese jedan bit. Brzina
prenosa je prema tome jednaka R=1/Tb. Na osnovu prethodnog imaemo da je
Eb S /R
S

N0
N0
kTR
ili u becibelskoj notaciji
Eb

SdBW 10 logR 10 logk 10 logT

N
0

dB
SdBW 10 logR 228,6 dBW 10 logT
Odnos Eb/N0 je vaan faktor jer je merka BER kod digitalnog prenosa podataka opadajua funkcija
ovog odnosa. Prednost Eb/N0 u odnosu na SNR je ta to SNR zavisi od propusnog opsega
komunikacionog kanala.
Ilustracije radi, pretpostavimo sada da se tehnikom kodiranja signala zahteva da E b/N0 = 8,4 dB
kako bi BER = 10-4. Ako je efektivna temperatura uma 294K, a brzina prenosa podataka iznosi

2400 bps, odredimo sada koliko je potrebno da bude nivo primljenog signala koji bi premaio nivo
termikog uma.
8,4 SdBW 10 log2400 228,6 dBW 10 log290
SdBW (10)(3,38) 228,6 (10)(2,46)
SdBW 161,8 dBW

Naglasimo da je mogue formirati odnos izmeu Eb/N0 i SNR-a na sledei nain

Eb
S

N0 N0R
Parametar N0 je gustina snage uma u Watt-ima/Herz-u. S obzirom da um u signalu, iji je
propusni opseg BT, iznosi N = N0BT, tada zamenom dobijamo da je
Eb
S BT

N0 N R
Sa druge strane je poznato, na osnovu Shannon-ove teoreme, da je maksimalni kapacitet kanala u
bitovima u sekundi dat izrazom
C B log2 1 S / N
gde je C kapacitet kanala u bitovima u sekundi, a B irina kanala u Herz-ima. Shodno prethodnom
ovu relaciju je mogue napisati u obliku
S
2C / B 1
N

koristei izraz da je E b / N 0 (S / N)(B T / R ) , izjednaavanjem BT sa B i R sa C dobiemo da je

Eb
B
2 C / B 1
N0 C
Ova relacija je korisna kod manipulisanja sa spektralnom efikasnou. Tako na primer,
pretpostavimo da elimo odrediti minimalni odnos Eb/N0 koji je potreban da bi se ostvarila
spektralna efikasnost od 6 bps/Hz. Na osnovu prethodne analize imaemo da je
Eb
(1 / 6)(2 6 1) 10,5 10,21 dB
N0

Zadatak 11.
Snaga signala na prijemnoj strani, Pr, proporcionalna je rastojanju izmeu predajnika i prijemnika,
d, na odreeni stepen , i naziva se distance_power_gradient, a izraava se relacijom
Pr P0 d

gdde je P0 prijemna snaga na referentnom rastojanju (obino 1m) od predajnika. Za slobodan

prostor =2, za two_ray model =4, dok kod odreenih koridora i zgrada metalnih konstrucija
=6. Odnos distance_power se moe izraziti u decibelima na sledei nain
10 log Pr 10 log(P0 ) 10 log(d )
Ako definiemo gubitke na putu u dB na rastojanju od 1m kao L 0 10 log10 (Pt ) 10 log10 (P0 ) ,
tada e se ukupni gubici Lp u decibelima biti dati kao
L p L 0 10 log(d )

a) Odredimo sada pokrivenost bazne stanice koja predaje signal snage 2W, pri emu je osetljivost
prijemnika -100 dBm, gubici puta na prvom metru su 32 dB, a path_loss_gradient =4.
Predajna snaga u decibelima iznosi
10 log(Pt ) 10 log(2000 / 0,001) 63 dBm

Osetljivost prijemnika, kako je zadato, iznosi

10 log(Pr ) 100 dB
Ukupni gubici puta (path_loss) koji su dozvoljeni bie

10 log(Pt ) 10 log(Pr ) 63 (100) 163 dB

Kao to je definisano zadatkom gubici na prvom metru rastojanja su 32 dB. Koristei relaciju
L p L 0 10 log(d )

zakljuujemo da gubici usled rastojanja mogu biti najvie 163-32=131 dB.

S obzirom da je path_loss_gradient =4 imaemo
10 log(d ) 131dB

to znai da je
d 10131 / 40 1883 m 1,88 km