Podvodni fotograf - CMAS Level 1

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

Fotograje koje vam stoje u oci, kao da nikada niste ni snimili!

Tomislav Peternek

02

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

Sadraj:

T1. Uvod
1.1. Cilj kursa
1.2. Uesnici kursa
1.3. Podvodna fotograja
1.4. Briga o podmorju
T2. Fizika i podvodna fotograja
2.1. Svetlost i irenje svetla
2.2. Apsorpcija, odbijanje, prelamanje
2.3. Temperatura boje
T3. Osnove fotograje
3.1. Elemen fotograje
3.2. Objekv: ugao, konstrukcija, montaa
3.3. Blenda
3.4. Ekspozicija
3.5. Izotravanje i dubinska otrina
T4. Osnove digitalne fotograje
4.1. Nastanak slike u digitalnoj kameri
4.2. Veliina i rezolucija
4.3. Forma: JPEG i RAW
4.4. PC-savremena mrana komora
T5. Izbor foto opreme i ucaj vode
5.1. Kompaktni digitalni fotoapara
5.2. DSLR foto apara
5.3. Plasne vree
5.4. Ambijski foto aparat
5.5. Kuita od plasnih materijala
5.6. Aluminijumska kuita
5.7. Zapvanje
5.8. Predlee
5.9. Toplotna provodljivost kuita
5.10. Ucaj morske vode

T6. Blicevi
6.1. Ugao zahvatanja svetlosnog snopa
6.2. Tipovi baterija
6.3. Pomoni blicevi
6.4. Kablovi
6.5. Ruke za blic
6.6. Pilot svetlo
T7. Makro snimanje
7.1. ta je makro fotograja
7.2. Podeavanje aparata
7.3. Nono snimanje
T9. irokougaono snimanje
9.1. ta je iroki ugao?
9.2. Perspekva
9.3. Dubinska otrina
9.4. Bljetanje
9.5. Balans belog u irokougaonoj fotograji
T10. Priprema
10.1. Pripremanje kamere: ISO, kvalitet slike, fokus,
kontrast, saturacija boje, balans belog
10.2. Priprema kuita
10.3. Ubacivanje kamere u kuite
10.4. Ulazak i izlazak iz vode
10.5. Izbor asistenta - modela
10.6. Posle ronjenja: ispiranje, suenje foto opreme
12.7. Bezbednost fotografa
T11. Takmienja u podvodnoj fotograji
11.1. Vrste takmienja
11.2. Svetska i Dravna prvenstva, kupovi, on-line
takmienja
11.3. Uee na fesvalima
03

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

T1. Uvod

1.1. Cilj kursa

Nakon zavrenog prvog kursa, svoje ronilake vene i vidike moete proiri sa novim saznanjima iz podvodne
fotograje. Na specijaliskom kursu Podvodni fotograf CMAS Level 1 stei ete osnovna znanja iz ove oblas,
koja e vam omogui snimanje tehniki ispravnih fotograja ispod povrine vode. Za kreavni deo, moraete da se
sami potrudite. Kurs se sastoji iz teorijskog i praknog dela. U teorijskom delu se obrauje deset tema koje e vam
nesumnjivo pomoi da pravite bolje fotograje. Za prakni deo planirana su tri ronjenja, od kojih jedno u bazenu (ili
u kontrolisanim uslovima) i dva zarona u otvorenoj vodi. Vreme trajanja kursa je dva i po dana (recimo petak,subota
i nedelja).
1.2. Uesnici kursa
Da bi ste krenuli na ovaj kurs neophodno je da imate minimalno 14 godina staros i zavren kurs CMAS P1 (ili ekvivalent neke druge ronilake asocijacije). Takoe je obavezno da imate minimalno 20 zarona, upisanih u karnet.
1.3. Podvodna fotograja
Podvodna fotograja je oblast koja je u ronilakom sportu, u poslednjoj deceniji imala najveu ekspanziju. Razvojem
digitalne fotograje dolazi do prave eksplozije popularnos meu roniocima, koji sada na jednostavan i brz nain
mogu da belee svoje podvodne pustolovine. Veliki je broj ronilaca koji na svaki zaron nose i svoj podvodni fotoaparat, koji je postao deo obavezne opreme. Obino je prvi korak nabavka jednostavnog digitalnog kompaktnog fotoaparata, ali koji kod pravog zaljubljenika vrlo brzo postaje nedovoljan. Logini nastavak je nabavka prozumera,dslra, dodatnog osvetljenja, predlea
Podvodna fotograja je proces pravljenja fotograja pod vodom. Fotograje se obino snimaju dok se roni sa bocama, ali isto tako se fotograje mogu pravi dok se pliva ili roni sa maskom i disalicom. Najbolje slike se prave uz
pomo specijalne opreme i tehnike.Podvodna fotograja predstavlja tehnoloko ziki izazov za ronioca i svaki
zaron predstavlja avanturu u svakom smislu. ivonje kao sto su ribe i morski sisari su najei modeli, ali fotogra
takoe vole da slikaju i olupine, peine, podvodno okruenje i porterete ronilaca. Otkako je podvodna fotograja
postala popularna u skuba ronjenju, jako je vano da podvodni fotograf odlino vlada ronilakim vesnama, kao i da
roni u okviru granica sigurnos. Dobra tehnika skuba ronjenja je preduslov za bolje fotograsanje, a isto tako smiren
ronilac nee uplai podvodni svet i narui ili uni podvodnu okolinu.
1.4. Briga o podmorju
Ve samim izborom podvodnog aparata, umesto recimo, puke za podvodni ribolov pokazali ste da kod vas postoji
odreena elja za ouvanjem podmorja. Meum i kao podvodni fotograf morate vodi rauna da ne naruavate
sklad i meusobne odnose podvodnih stanovnika. Nemojte dira ili premeta stanovnike podmorja da bi ste
napravili bolji snimak. Takoe, vodite rauna o balansiranju jer neoprezno dodirivanje dna moe nepovratno uni
biljni svet na dnu. Neke od stanovnika mogu uznemirava bljeskovi bliceva pa i o tome treba vodi rauna. Ono to
minimalno svaki ronilac moe da uini za ouvanje podmorja je denisano u izreci: Never take anything from the
water, but pictures and never leave anything but bubbles.

04

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

T2. Fizika i podvodna fotograja

Sa zikom u ronjenju ste se susreli ve na svom prvom ronilakom kursu. U ovom poglavlju akcenat e bi bi
na svetlos pod vodom. Re fotograja znai crtanje svetlom. Pod vodom svetlosni uslovi su esto prilino
loi, pa je na podvodnom fotografu da svojim znanjem i venom izvue maksimum iz foto opreme i napravi
to bolju fotograju. Poznavanjem zikih pravila, ovaj proces se donekle pojednostavljuje.
2.1. Svetlost i irenje svetla
Na vidljivost u vodi ue prelamanje
sunevih zraka koji prodirui kroz
vodu nailaze na niz prepreka (razne
organske i neorganske esce,
planktoni, esce mulja i sl.), zam
poloaj Sunca kao izvora svetlos,
to znai doba dana i godine, kao i
brzina strujanja i temperatura vode
i, to je najvanije, dubina. Kada se
golim okom predme posmatraju
u vodi, svetlost se savija na dodirnoj povrini oka (ronjai) i vode.
Predme se zbog toga vide neotro
(jer se projektuju iza mreice), a
oko se ponaa kao dalekovido (kao
uz dioptriju od +32). Zbog toga ronioci koriste masku sa staklom koje
izoluje oko od vode. Time se pose
zadovoljavajua otrina vida, ali postoje odreene negavne posledice.
Kamere i apara snimaju ono to zaista vide na dubini, a to je uglavnom
plavo. Zato slike koje se uslikaju u
ambijent modu ne izgledaju onako
kako ste ih videli, odnosno zapamli.
ina daljina
Aparat ne moze da vra boju koju nije
video. Jedini nain da se povrate boje jeste da se stavi lter, uvede vetako svetlo, ili blic. Ljudsko oko
funkcionie tako to prikuplja svetlost koja se odbila od nekog objekta, konvertuje tu svetlosnu energiju u
elektrine impulse koji zam putuju do mozga putem opkog nerva. Kako se svetlost prelama dok prelazi iz
jedne sredine u drugu, tako se ono to ronilac vidi na povrini razlikuje od onoga to on vidi pod vodom.
2.2. Apsorpcija,odbijanje, prelamanje
Voda ue na svetlost tako to je apsorbuje, rasipa, zamuuje i prelama, a sve to ue na razliit nain na ono
to ronilac vidi pod vodom. Iako otprilike samo 20% svetlos sa povrine dopire do dubine od 10 m slatke
vode. Velika koliina rastvorenih materija moe da sprei prodiranje svetlos i do dubine od samo tri metra.
Relavna koncentracija rastvorenih esca u vodi izaziva zamuenost, koja ue na vidljivost pod vodom.
Poreklo rastvorenih esca moe bi organsko (plankton, ali on nije rastvoren u vodi) i neorgansko (mulj).
Zamuenost moe bi izazvana prirodnim putem, na primer spiranjem zemlje posle obimnih padavina ili
vetaki, kada je ovekovo delovanje dovelo do zagaenja.
05

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

ak i najprozirnija voda rasipa svetlost, a taj
fenomen se naziva difuzija. Difuzijom se smanjuje koliina svetlos koja dopire do veih dubina
i svetlost se ravnomernije rasipa pod vodom. Ta
pojava smanjuje (ili potpuno otklanja) senke pod
vodom. Za objanjenje apsorbcije, neophodno
je razumevanje prirode svetlos i naina na koji
je oko vidi. Elektromagnetna energija (od koje je
svetlost jedan od oblika) putuje u obliku talasa,
ija je duina odreena njihovom energijom. Talasna duina odreuje vrstu elektromagnetne
energije. Neke vrste elektromagnetne energije
nisu vidljive, kao na primer ultraljubiasto i infracrveno zraenje, X-zraci i mikro talasi. Ljudsko
oko moe da vidi samo uski pojas elektromag- Reeksija svetla u vodi
netnog spektra, talase ija je duina izmeu 400
i 760 nanometara (nm). Oko vidi razliite talasne duine unutar ovog spektra kao boje. Kada svetlost pada na
neki objekat, deo nje se odbije i doe do oka, dok deo apsorbuje povrina tog objekta. Oko zam vidi boju tog
objekta na osnovu talasne duine odbijenih talasa. Kada se talasi svih vidljivih talasnih duina odbiju sa predmeta, oko ga vidi kao da je bele boje. Kada se sa
predmeta odbijaju talasi duine koja nije vidljiva
oku, predmet vidimo kao da je crne boje. Crna je,
u stvari, nedostatak boje. Kada se svetlost probija kroz vodu, proces apsorpcije poinje tako to
voda ltrira talase koji nose najmanje energije i
spreava ih da prodru u dublje slojeve vode. Najmanje energije nose talasi koji nam omoguavaju
da vidimo crvenu boju, a ronioci shvate da se
crvena i narandasta gube ve na samom poetku
zarona. Nakon crvene i narandaste, sledea boja
koja se gubi tokom zarona je uta. Boje se pod
Refrakcija
vodom ine zelenkasto-sive poto je voda apsorbovala njihove talase. ista voda ne apsorbuje talase duine od oko 480 nm, koje nae oko vidi kao plavu
boju. U zamuenoj vodi se ne apsorbuju talasi duine oko 530 nm, pa nam se ta voda ini da je uto-zelene
boje. Ovaj fenomen objanjava zato nam neke vodene povrine se ine da su plave, a druge zelene. Apsorpcija ue na to koliko je neki objekat vidljiv pod vodom, a kontrast tu ima vanu ulogu. Ako se objekat nalazi na
povrini koja je kontrastne boje, bie lake vidljiv, zbog ega se ronilaka oprema proizvodi sa detaljima jarkih,
uorescentnih boja. Pod vodom se boje menjaju, tako da se menjaju i boje sa kojima su one
u kontrastu. Florescentne boje ne samo da reektuju svetlost, ve je i emituju kada se osvetle
(npr. lampom) svetlou krae talasne duine od
njihove. Fenomen orescencije nije ogranien
samo na vetaki stvorenu ronilaku opremu,
ve postoji i u prirodi. Anemona vrste Corynactus je jarko crvena kada se obasja svetlou. Objek koji su uorescentni su vidljiviji pod vodom
ukoliko se ne nalaze pored drugog uorescentnog objekta.
Slika: Anemona Corynactus

06

Jo jedan faktor ue na nain na koji vidimo

predmete pod vodom. Oko reaguje na sman-

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

jenu koliinu svetlos irenjem zenice kako bi propuslo
vie svetlos. Nakon toga, oko pojaava sposobnost da vidi
tako to poinje da koris drugaije receptore u oku, pogodnije za uslove smanjene koliine svetla. Ovaj proces ini oko
osetljivijim i poveava njegovu sposobnost da razlikuje detalje i boju predmeta. Ove adaptacije poinju nakon desetak
minuta od poetka zarona, iako je nekad potrebno i oko 30
minuta da se oi priviknu na prelazak sa svetlos na skoro
potpunu tamu. Kako bi ubrzali ovaj proces, neki ronioci,
pogotovo tokom nonih zarona, nose maske sa crvenim
staklima.
Jo jedna osobina vode koja ue ronioce i podvodne fotografe je refrakcija. Refrakcija je pojava prelamanja svetlosnih zraka prilikom prelaska iz jedne sredine u drugu. Svetlost
se nakon prelaska iz jedne sredine u drugu, usled razliih
gusna h sredina, kree pod drugaijim uglom. Na primer,
svetlost se mnogo bre kree kroz vazduh nego kroz vodu.
Kada prelazi iz vazduha u vodu, ona menja i ugao kretanja,
sem ako ne probija povrinu vode pod uglom od 90 stepeni,
kada nee doi do prelamanja (i obratno).
Kako bi jasno videli pod vodom, ronioci nose maske. To
znai da svetlost mora da proe kroz vodu, staklo i vazduh
kako bi sgla do oka ronioca. Poto svaka od ovih supstanci
poseduje razliitu gusnu, svetlost se prelama pri svakom
prelasku iz jedne u drugu. Kao rezultat toga, oko vidi predmet bliim nego to jeste u razmeri 4:3, u odnosu na njegovu stvarnu udaljenost. To znai da predmet koji je udaljen
4 metra izgleda kao da je udaljen 3 metra. Iskustvom se
se navika odreivanja gde se predmet nalazi, a sve to se
kasnije odvija nesvesno. Ovaj fenomen je veoma interesantan, poto dolazi i do njegovog obrnutog dejstva, tj. objek
mogu da izgledaju i da su dalji nego to stvarno jesu. Ova
pojava zavisi od dubine i uzrokuju je smanjena koliina svetlos i nedostatak kontrasta na m dubinama (sve manje
boja postoji sa poveanjem dubine). Jedan od uzronika je
i nedostatak poznah objekata sa povrine pomou kojih
lake utvrujemo koliko smo udaljeni od objekta. U veoma
mutnim vodama ak i relavno bliski objek se mogu ini
ema nestajanja boja
udaljenijim. Refrakcija ini i da se objek ine veim nego
to stvarno jesu. Predme se ine za jednu etvrnu vei,
ali iskustvo i ovde ini svoje kao i kod udaljenos predmeta. Znai, refrakcija ue na nau percepciju veliine
i udaljenos predmeta. Refrakcija ue i na igru svetlos i senke pod vodom koju vidimo na dnu u pliim vodama, a najuljivija je na ravnim peanim povrinama. Povrina vode se pomera, tako da svetlost ne prolazi
kroz ravnu, ve uzburkanu vodenu povrinu. Svetlost se odbija pod razliim uglovima, kreirajui svetle i
tamne povrine na dnu.
Kao to je reeno, neki predmet delom upija (apsorbuje) svetlost, a delom je odbija ili reektuje,to takoe
ue na vid ronioca pod vodom. Svetlost moe i da se odbije od povrinu kroz koju obino prolazi, ukoliko je
ugao pod kojim zraci padaju mali. To objanjava zato je pod vodom najsvetlije izmeu 10.00 i 14.00 h. Tada
svetlosni zraci padaju na vodenu povrinu pod uglom koji je priblino jednak uglu od 90 stepeni. Kako Sunce
zalazi, a ugao pod kojim zraci padaju na povrinu vode se poveava, tako sve vie svetlos se reektuje, a
sve manje prolazi kroz vodenu povrinu. Zbog toga podvodni fotogra smatraju vreme od 10.00 h do 14.00 h
idealnim vremenom za fotograsanje.
07

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

2.3. Temperatura boje
Boja svetla se meri temperaturom boje i izraava se u Kelvinima (K). Nia temperature odgovara toplijim
tonovima (crvenim i um), dok via odgovara hladnijim tonovima (plavim). Temperatura boje sunevog
svetla se preko dana neprestano menja, tako da morate to ima u vidu i pod vodom.
Zora pre izlaska sunca: 10.000 K
Pre izlaska sunca jedino osvetljenje dolazi od plavog neba, tako da je I svetlo jarko plavo.
Zora: 2.000 2.500 K
Prva pojava sunca na horizontu prouzrokuje veoma topple boje, a pojavljuju se i prve senke.
Rano jutro: 3.000 4.000 K
to je sunce vie na nebu, temperature boje raste tako da boje postaju hladnije i neutralnije.
Podne: 5.000 K
Sunce u zenitu daje neutralno svetlo ali nije najpogodnije za fotograsanje na povrini.Pod vodom stvari
stoje drugaije.
Oblano nebo: 7.500 K
Temperatura svetla znatno raste i boje postaju hladnije
Senke: 10.000 K
Temperatura boje u senci po sunanom danu je izuzetno visoka, jer svetlo poe samo od plavog neba.
Popodnevno sunce: 3.000 4.000 K
Zajedno sa suncem pada i temperature, a boje I svetlo postaju toplije I crvenije.
Zalazak sunca: 2.000 2.500 K
Svetlo je najcrvenije dok je sunce na horizontu.

foto: Nikola Spasi - Spale

Sumrak: 10.000 K
Posle zalaska sunca boja svetla se vrlo brzo menja i odjednom postaje jako plava.

08

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

T3. Osnove fotograje

3.1. Elemen fotograje
Kao i pria, fotograja mora ima svoj poetak i kraj. Kompozicija
predstavlja skup zahteva koje fotograja mora ispunjava sa slikovno-estetske strane. U fotograji je neophodno i jedno i drugo za
dobru tehniku realizaciju. Pod m mislimo na ispravno eksponiranu
fotograju i skladan smetaj svega onoga ime gradimo fotograju.
Zvui pomalo neobino kada kaemo da gledamo okom, ali vidimo
umom. Oko je samo posrednik i alje informacije umu koji ih prima
i prerauje. Tvrdnja da gledamo okom a vidimo umom bi e razumljivija ako se prisemo kako ne postoje
dva oveka koja vide potpuno jednako. Elemenata fotograje ima nekoliko. To su kontura, ton, boja, uzorak,
tekstura i oblik, ali moemo jo i doda dubinu i perspekvu. U kompoziciji fotograje treba pazi na odnos
prvog plana, srednje udaljenos i pozadine. Fotograja je ploa u kojoj svaki deo predstavlja veu ili manju
vrednost. Ta vrednost je uslovljena projekcijom pojedinih njenih dijelova u nae oko, a u vezi je s naim
navikama, kao to je itanje s leva na desno, pisanje desnom rukom... Zbog h navika na pogled gotovo
mehaniki ita fotograju s leva nadesno.
Vrednos delova ploe:

Ploa 1.
Ako podelimo fotograju na dve polovine, strana A se uvek
smatra vrednijim delom nego strana B.

Ploa 2.
Ako razdelimo sliku i po irini, opet e desna strana bi vrednija od leve. Donji levi ugao slike se smatra najslabijim mestom
u slici.

Podruje interesa fotograje

Dok posmatramo fotograju, a kako nam pogled ne bi lutao i da ga razni smerovi ne bi vodili tamo-vamo,
vano je fotograju uskladi i odabra sredinju taku ili taku interesa fotograje. Svi smerovi i tonovi trebali
bi usmerava pogled da doe do te take - u kojoj se nalazi ono to je u movu najvanije.
Vanost izreza fotograje
U trenutku fotograsanja treba bi koncentrisan na mov koji e obuhva snimak. U trailu kamere tano
se vidi sve to e bi zahvaeno u kadru, a tu i zapoinje prvi deo kompozicije fotograje. Kadar neka bude po
mogunos popunjen u itavom formatu da kasnije ne moramo vadi mali deo fotograje. Mnoge fotograje
su nezanimljive upravo zbog zasienos nevanim u kadru, pa se dogaa da se mov izgubio u fotograji, pa
je i fotograja izgubila smisao tj. priu. Dobra fotograja nikad nema dva mova, jer ako komplikujemo priu,
gledalac nee shva sunu fotograje.
09

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

Taka i ugao snimanja
Re je o mestu na kojem se u trenutku snimanja nalazi kamera. Taka i ugao snimanja zavise u prvom redu o
vrs mova. Ugao snimanja ili kako ga nazivaju u lmskoj umetnos rakurs, predstavlja smer opke ose
objekva tj. nagib kamere. Ona po pravilu treba da stoji vodoravno ali njome se moe snima u svim pravcima. Odozgo prema dole ili odozgo prema gore, ime i nastaju razliita delovanja u fotograji. Smer opke
ose daje perspekvne poglede koje delimo prema visini kamere i smeru opke ose na ablju, onu i pju
perspekvu.

foto: Ivana Orlovi Kranjc

Iscanje vanog
Svaki mov bilo da se radi o portretu, predmetu ili delu neke maine - treba logiki smes u plou fotograje, a uz to na neki nain istaknu ono to je najvanije u toj celini. U umetnikoj fotograji, kad elimo
neto posebno istaknu, jednolina otrina moe bi samo smetnja jer gubimo taku interesa.

Mov je lanska re koja znai: povod, uzrok ili razlog, neto to pokree radnju. Mov je nosilac teme. On je smisao
ili znaenje slike, on movie, obrazlae, u njemu je ono to nas je podstaklo da neto snimimo. Mov i nae gledanje
idu zajedno; u fotograji jedno bez drugoga ne moe postoja. (Milan Fizi: Fotograja)

U mnogim situacijama pozadine smetaju, jer svojim arenilom ili strukturom privlae pogled i umanjuju ucaj
glavnog mova. Zato nam pomae dubinska otrina. Uloga pozadine u fotograji samo je dekoravne prirode,
ona ima samo sporednu ulogu i slui kao dopuna glavnom movu. Kako bi privukli pogled na glavni deo fotograje, posluie nam nekoliko saveta:
1. Najsvetliji delovi privlae panju. Ako je cela fotograja vrlo svetla, onda e najtamniji deo privui pogled
2. Kontrast objekta
3. Veliina objekta
4. Oblik objekta, na primjer kugla meu kockama.
5. Otrina objekta
6. Boja objekta
10

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

3.2. Objekvi

Objekvi su osnovni opki deo svakog fotoaparata. Moemo ih razvrsta po arinoj duini, konstrukciji, nameni. Glavni zadatak objekva je da propus eljenu koliinu svetla na foto senzor. arina duina je
udaljenost od sredita objekva do otro ocrtane slike na mutnom staklu, kada je udaljenost postavljena na
beskonano. arina duina objekva se denie u milimetrima. Svetlosna jaina objekva je bitna karakteriska ovog dela opreme. to je svetlosna jaina vea, objekv, pri najveem moguem otvoru, moe propus
vie svetla. Svetlosno jai objekvi dolaze do izraaja kod snimanja u svetlosno slabijim uslovima. to je broj
manji, to je objekv kvalitetniji. Znai objekv koji ima oznaku 1.4 kvalitetniji je od objekva s oznakom 2.8.
Oznaava se sa velikim slovom F. Razlikujemo tri vrste objekva po arinoj duini:
1. irokougaoni - namenjeni su snimanju irokih kadrova (velike grupe ljudi, fabrike, pejzai itd). To su objekvi kraih arinih duina (14-40mm) i velikog vidnog ugla. Na primer, kod 14mm - 114 stepeni dok na 35mm
64 stepena vidnog ugla. Za razliku od teleobjekva imaju veliku dubinsku otrinu, ali im je mana vea zakrivljenost linija u uglovimaa fotograje.
Postoje sh-eye i standardni irokougaoni objekvi. Fish-eye objekvi su posebni po tome to im je arina
duina oko 8mm i ogroman vidni ugao - 180 stepeni. to je vidni ugao iri, dolazi do sve veih veih distorzija
perspekve i odnosa veliine objekata u prostoru. Zbog toga je snimljena fotograja izrazito deformisana.
Sa ultrairokougaonim objekvima od 8mm dobivate krunu sliku. to ste blie objektu snimanja, to je vea
deformacija.
2. Normalni - U analognoj fotograji, najrasprostranjeniji objekv. Kad bi kupili analogni fotoaparat, uvek bi s
njim dobili i 50mm objekv. Takvi objekvi imaju vidni ugao od 45 stupnjeva, to je neto vie od ovekovog
vidnog ugla. Kvalitetniji su od ostalih jer imaju najmanje opkih greaka.
3. Teleobjekvi - namenjeni snimanju objekata kojima se ne moemo priblii ili snimanju portreta. Glavne
karakteriske su vea arina duina objekva, manji vidni ugao i mala dubinska otrina. arina duina takvih
objekva je od 70 do 800mm, pa i vie. Za snimanje portreta upotrebljavaju se objekvi arinih duina od
70 do 135mm, a za sport minimalno 200-300mm. to su objekvi vee arine duine (preko 300mm), dui
su i tei, a me i komplikovaniji za rad. Takvim objekvima potrebni su stavi ili monopodi, jer je gotovo
nemogue dobi stabilnu fotograju iz ruke. Na primer, objekv Sigma od 800mm tei skoro 5 kg.
4. Posebni objekvi
A) ZOOM-objekvi - su objekvi promjenjive arine duine. Ranije ih fotogra nisu voleli zbog loe svetlosne jaine i opkih greaka (mekana slika). Danas su veinom takve greke uklonjene, a takvi objekvi su
11

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

postali najprodavaniji. Njihova je prednost jer nude po maloj ceni sve to fotoamateru i fotografu treba, a to
je pokrivenost svih vidnih uglova u jednom objekvu. Koriste ih i u foto novinarstvu jer umanjuju potrebu za
menjanjem objekva u vanim situacijama.
B) Makro-objekvi - su najee arine duine 50 i 105mm. Najbolji makro-objekvi su ksne arine duine
i jake svetlosne jaine (2.8 ili 1.8). Karakteriska im je da mogu snimi predmet iz velike blizine, npr. Sigma
50/2.8 moe izotri na 2 cm dok standardni 50 mm objekv moe tek izotri na 20cm.
3.3. Blenda
Blenda je veliina otvora objekva u trenutku kada se pravi fotograja. Kada prisnete okida na fotoaparatu
u objekvu se otvara rupa koja omoguuje senzoru fotoaparata da baci pogled na scenu koju fotograete.
Blenda koju podesite odreuje veliinu tog otvora. to je vea rupa m e vie svetla pas na senzor fotoaparata. Blenda se meri u f-stopovima koji se deniu brojevima kao to su f-2.8, f-4, f-5.6, f-22 i tako dalje.
Prelaenje sa jednog f-stopa na drugi za duplo poveava ili smanjuje veliinu otvora na objekvu, a samim

m i koliinu svetla koje ulazi u fotoaparat. Imajte na umu da promena u brzini zatvaraa takoe za duplo
smanjuje ili poveava koliinu svetla koja pada na senzor fotoaparata. To znai da ako poveate blendu a
smanjite brzinu zatvaraa ili obrnuto vi ete pus istu koliinu svetlos - to moe da se pokae kao veoma
prakno u radu na terenu. Jedna od stvari koja lako zbunjuje mnoge nove fotografe je da se velika blenda
(gde puno svetla ulazi unutra) oznaava malim brojevima a mala blenda (gde ulazi malo svetla) se oznaava
velikim brojevima. To znai da broj f/2.8 oznaava mnogo veu blendu od broja f/22. Meum nakon malo
prakse navii ete se na ovu nedoslednost.
3.4. Ekspozicija
Ekspozicija je lanska re koja znai jednostavno - izloenost. Ona govori u kojoj je meri foto senzor izloen
svetlosnim zracima. Ekspozicija predstavlja odnos otvora blende (koliina svetlos) i brzine zatvaraa (trajanje svetlos). Ekspozicija je ukupna koliina svetlos koja ue u aparat. Ako je ekspozicija prevelika, onda u
foto-aparat dospe previe svetlos pa dobijemo fotograju koja je preeksponirana. To znai da je fotograja
suvie svetla, pa veina svetlih povrina izgleda potpuno belo, to ne elimo. Ako je ekspozicija premala,
onda u fotoaparat dospe premalo svetlos, pa dobijemo fotograju koja je podeksponirana. To znai da je
fotograja suvie tamna. Ako je ekspozicija prevelika (slika je presvetla), to moe znai da smo previe otvorili blendu (pusli smo previe svetlos u aparat), ali isto tako moe znai i da smo stavili suvie malu brzinu
zatvaraa (dugo je ostao otvoren, pa je predugo putao svetlost u aparat). Ekspozicija se na ekranu digitalnog
fotoaparata obino vidi u obliku jedne horizontalne skale sa podeocima, iznad koje se nalazi kliza. Ako je
kliza tano na sredini, onda je ekspozicija otprilike onolika kolika (aparat smatra da) bi trebalo da bude. Ako
je kliza suvie daleko ulevo ili udesno, dobiete pretamnu ili presvetlu fotku.
12

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

Brzina zatvaraa
Zatvara naziva jo i zavesicom, a na engleskom se na njega odnosi naziv shuer ili shuer curtain
(zatvara ili zavesica zatvaraa). esto ete u da se i kod nas taj engleski naziv provlai kroz upotrebu, pa
e mnogi rei ater umesto zavesica ili zatvara. Fotoaparat ima dve zavesice jednu koja otvara komoru
u kojoj se nalazi senzor i dozvoljava da se senzor osvetli, a drugu koja je zatvara i spreava svetlost da dalje
osvetljava senzor . Dakle, zatvara aparata je, u stvari, otvara-zatvara. Zavesica koja otvara naziva se prvom
(na engl. rst curtain), a ona koja zatvara drugom (ili zadnjom, na engl. rear curtain). Vreme koje protekne
od trenutka kada se prva zavesica otvori do trenutka kada se druga zatvori predstavlja brzinu zatvaraa ili
duinu ekspozicije. Ta brzina zatvaraa je i osnova fotograje u tehnikom i kreavnom smislu.
Najvea brzina okidaa kod koje se prva zavesica potpuno otvori pre nego to druga krene da zatvara, naziva
se maksimalnom brzinom sinhronizacije (na engl. sync speed ili maximum sync speed). Zato je ova maksimalna brzina sinhronizacije vana? Bitna je kada koriste blic, jer je to najvea brzina zatvaraa koju moete
koris da bi blic uspeo ravnomerno da osvetli sve delove kadra. Pomenimo jo i da se brzina zatvaraa esto
krae naziva i samo zatvara, a vrlo esto i ekspozicija ili vreme (duina) ekspozicije. Ovde ekspozicija predstavlja vreme koliko je senzor (lm) eksponiran (izloen) svetlos.
Brzina zatvaraa i otrina snimka
Otrina fotograje je neto to direktno zavisi od brzine okidaa. Treba napravi razliku izmeu dubinske
otrine, koja zavisi od blende i otrine koja zavisi od brzine okidaa, kada na otrinu fotograje direktno ue
koliko vam je mirna ruka. Pri duoj ekspoziciji i minimalni pokret moe smanji otrinu fotograje. Zbog toga
emo se pre svega pozabavi tehnikama koje vam mogu pomoi da vaa fotograja bude to otrija.

foto: David Doubilet

Fotograsanje iz ruke
U podvodnoj fotograji ovo je najei sluaj, jer ete vie od 90% fotograja napravi iz ruke. Veoma je vano
da znate osnove dranja fotoaparata. Aparat se moe dra u pejzanom (horizontalnom) hvatu ili portretnom (verkalnom) hvatu. To nikako ne znai da ambijent ne moete fotograsa verkalnom kompozicijom,
a portret horizontalnom, ve samo da se ee koriste odreeni hvatovi za odreeni p fotograje.
Bez obzira na p hvata, neke stvari su zajednike. Vano je uspostavi dobar balans, da bi ste nepomino leb-

13

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

deli, ili pak legli na dno. Ako ste na dnu, laktovi mogu poslui kao dodatni oslonac. Potrebno je to laganije
prisnu taster okidaa da bi se izbegli nepotrebni potresi. Najea greka poetnika je to taster priskaju
pokretom cele ruke ili ake na dole, umesto samo vrhom prsta. Preporuljivo je da rukom kojom ne priskate
taster, pridrite kuite , kako zbog stabilnos, tako i zbog zumiranja ili korigovanja fokusa runim putem.
U svakom sluaju, nepisano pravilo je da brzina zatvaraa mora bi vea od ine daljine objekva, ili barem
ista (ukoliko koriste opciju za umirivanje vibracija) da snimak bio otar.
3.4. Izotravanje i dubinska otrina

foto: Ivana Orlovi Kranjc

Da bi fotograja bila dobra, fotograsani objekt se mora vide sjasnim, otrim obrisima. Izotravanje prilikom
fotograsanja se vri okretanjem odgovarajueg prstena na objekvu. Prsten na sebi ima i oznake u metrima.
Ukoliko imate fotoaparat sa mutnim staklom, izotravanje je jednostavno, jer se svaka promena otrine vrlo
jasno vidi na mutnom staklu. Ukoliko je trailo opki odvojeno od objekva imaete malo potekoa. Naime,
moraete na neki nain da odredite tanu udaljenost od objekta i podesite objekv na tu vrednost. Neki
fotoapara imaju daljinomer, ali najee ete mora da se oslonite na sopstvenu procenu (osim ako se ne
odluite da vuete metar sa sobom).
Uz otrinu samog fotograsanog objekta vana je i dubinska otrina. Ona predstavlja mogunost istovremenog izostravanja na objekte na razliim udaljenosma od fotoaparata. Vea dubinska otrina znai da
se otro mogu vide objek na veem rasponu rastojanja od fotoaparata. Moete je vide na trailu ako je
fotoaparat jednooki reeksni, koristei mutno staklo, ili je izrauna prema oznakama na objekvu.
Dubinska otrina je sve vea kako je otvor blende manji. Ako doete u situaciju da ste odabrali ta elite da
snimite i podesili blendu a onda utvrdite da je dubinska otrina mala te da e neki bitni delovi fotograje bi
neotri, izlaz postoji - promena vremena ekspozicije. Uzmimo za primer da ste pri ekspoziciji od 1/125 podesili blendu na 5.6, ali je dubinska otrina mala. Promenom vremena ekspozicije na 1/60 poveaete vreme
osvetljavanja lma dva puta. To znai da moete da smanjite koliinu svetla koje pada na lm dva puta. Ako se
dobro seate, ve sam rekao da svaki podeok na skali blende predstavlja promenu otvora blende za dva puta
u odnosu na susednu oznaku. Dakle, treba da zatvorimo otvor blende dva puta, odnosno da na prstenu namesmo blendu na prvi vei podeok. U naem sluaju to je 8. Ovakvim podeavanjem dobijamo istu koliinu
svetla na lmu, ali je otvor blende dva puta manji, ime je dobijena vea dubinska otrina.

14

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

T4. Osnove digitalne fotograje

4.1. Nastanak slike u digitalnoj kameri
Digitalna fotograja, za razliku od klasine, ne koris lm ve sliku vidi preko elektronskog senzora kao skup brojanih podataka. To omoguava
spremanje i ureivanje slika na raunaru. Danas su
digitalni fotoapara prodavaniji od klasinih, a najverovatnije e ih potpuno zameni. Osim snimanja
fotograja, oni esto omoguavaju i snimanje videa
i zvuka. Razvoj tehnologije je omoguio spajanje
vie razliih ureaja u jedan, te su danas digitalni
fotoapara vrlo esto sastavni deo mobilnih telefona.
Senzor i snimanje
Slika nastaje pomou elektronskog senzora. Kad
svetlost padne na senzor (prethodno proavi kroz
objekv, kao kod klasine fotograje), elije senzora pretvaraju spektralne sastojke svetlos u brojane vrednos, koje se zam snimaju u obliku fajla koji se
iz aparata moe prene na tampanje ili dalju obradu. U zavisnos od mogunos aparata i elje snimatelja,
na karcu se slika moe snimi u sirovom formatu (RAW - pandan klasinom negavu) ili u suenom RGB
(Red, Blue, Green) prostoru (jpeg, f, bmp komprimovani forma). RAW format je pogodan za dalju obradu u
grakim programima, jer u sebi uva vie informacija, ali su ovakve datoteke vee. Danas su u upotrebi dva
pa senzora: CCD I CMOS
4.2. Rezolucija i pikseli
Rezolucija je parametar koji odreuje
koliinu podataka koju sadri digitalizovana slika. Vea rezolucija znai vie
podataka i bolji kvalitet, dok manja
rezolucija znai manju koliinu podataka i slabiji kvalitet slike. Rezolucija se
izraava u takama po inu (Dots per
Inch - dpi), to za rezoluciju od 300 dpi
znai da slika ima 300 taaka unutar
svakih 2,54 cm irine i visine. Digitalne
slike su u suni jedna mrea sastavljena od mnogo malih kvadrata (piksela) koji su popunjeni bojom. Svaki kvadrat (pixel) sadri u sebi informaciju
o boji i poziciji. Slika je u stvari gomila piksela bez zikih dimenzija. Kada je prevedete u ziki svetrezolucija
je broj piksela po mernoj jedinici, obino se koris inch (2.54 cm). Rezoluciju slike moete dobi kada podelite
njenu ziku dimenziju (irinu ili visinu) sa brojem piksela poreanih du te zike dimenzije. Na primer: ako
je slika irine 16 cm a visine 7.51 cm i ima poreanih 454 piksela po irini i 201 po visini slike, onda je rezolucija 454/ 16 ili 7.51/7.51 = 28.375 piksela po cenmetru odnosno 28. 375 * 2.54 = 72 piksela po inu (inch).
Prilikom snimanja fotograja savetujemo da uvek koriste najveu (najkvalitetniju) veliinu fajla. Od vika
glava ne boli...Veliku sliku uvek moete smanji, a malu teko moete povea bez gubljenja kvaliteta. Nove
generacije digitalnih fotoaparata se iz generacije u generaciju razmeu pixelima tako da dolazimo do zakljuka
da je veliina ipak bitna.
15

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

4.3. Forma: JPEG i RAW
Najpopularniji forma za snimanje digitalnih formata su JPEG i RAW. Ovaj prvi je popularan meu svim fotograma, najvie amaterima dok je drugi namenjen iskljuivo profesionalcima. Kod Jpeg fajlova mogue
je podeava stepen kompresije (itaj kvaliteta) i takvi fajlovi ak i u reimu najveeg kvaliteta ne zauzimaju puno mesta. Glavna osobina RAW fajlova je da su potpuno lieni kompresije, pa je samim m i njihova
veliina impozantna. Profesionalci ih vole zato to se na njima mogu primeni razni korekvni postupci u fazi
postprodukcije. Ono to je nekada u analognoj fotograji bio slajd, u digitalnoj je RAW.
4.4. PC-savremena mrana komora
Magija mrane komore se u eri digitalne fotograje preselila u raunar. Na taj nain ceo
proces je ubrzan, ali i prosean fotoamater e
vrlo brzo shva da ni ovde nije sve tako idealno. Potrebno je nabavi program za obradu fotograja (Photoshop je za sada najpopularniji),
zam neki od programa za arhiviranje i brzi pregled (ACD See, Picasa, XnView) i naravno neki
od kompleta za narezivanje diskova (recimo
Nero). Ubrzo, postaje jasno da je kljuna re u
digitalnom svetu prostor na hard diskovima.
Organizacija arhive je veoma bitna i to pre je
osmislite, bie vam lake jer zamislite kako e
bi kad vam zatreba recimo, fotograja brancina koju ste snimili pre tri godine? Takoe, pravljenje kopije celokupne baze podataka je neto
na ta morate misli ukoliko ste napredni fotoamater.

16

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

T5. Izbor foto opreme i ucaj vode

5.1. Kompaktni digitalni fotoapara

U pitanju su mali, lako prenosivi apara koji staju u dep. Takoe se nazivaju
point and shoot, to otprilike znai uperi i slikaj. Ovaj naziv duguju tome to za
fotograsanje nisu neophodna sloena
podeavanja razliih parametara. Ovi
apara kreu se od tzv. subkompaktnih,
koji su zaista minijaturni i ne omoguavaju
gotovo nikakva podeavanja, pa do aparata
koji omoguavaju zumiranje, podeavanje
ekspozicije itd.
Kompaktni fotoapara napravljeni su za jednostavnu upotrebu. Meum, mnogi od njih danas omoguavaju
pravljenje prilino kvalitetnih fotograja. Za veinu putnikih potreba, bolji kompaktni aparat trebalo bi da
bude sasvim dovoljan.
Cene ovih aparata su u opsegu 100-200 evra.
Prozumer apara
Ovi digitalni fotoapara vei su od kompaktnih hobi-aparata, i svojim izgledom vie podseaju na ozbiljne fotoaparate. Imaju vee kuite, vei objekv i deluju ozbiljnije. Takoe se nazivaju i prosumer - neto izmeu
professional i consumer. Ovi hibridni fotoapara predvieni su za ozbiljne amatere. Na primer, kod njih
esto postoji mogunost manualnog podeavanja fokusa (kompaktni imaju samo autofokus). Meum,

aparat dobijate sa jednim objekvom koji nije mogue menja. Po sunanom danu, razlika u kvalitetu fotograja dobrog poluprofesionalnog i profesionalnog aparata je veoma mala. Poluprofesionalni apara su
laki za noenje i korienje, a pored toga su i jeiniji. Meum, veoma se loe snalaze u uslovima slabog
osvetljenja. Poluprofesionalni aparat dobar je ukoliko imate ozbiljnije fotografske ambicije, tj. ukoliko elite
da se malo ozbiljnije bavite fotograjom, eksperimenete, uite razliite tehnike itd.
Cene ovih aparata su 200-500 evra.
6.2. DSLR foto apara
Ovi apara nazivaju se DSLR, to je skraenica od digital single-lens reex camera. U pitanju su apara kod
kojih se is sistem soiva i ogledala koris i za trailo (ono kroz ta gledamo) i za formiranje fotograje.
Profesionalni apara nisu pravljeni tako da budu jednostavni za korienje. Podrazumeva se da je korisnik
17

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

upoznat sa naprednim fotografskim pojmovima, kao i da je spreman da izdvoji dosta vremena za upoznavanje
aparata i vebanje sa njim. Osim toga, veoma su kabas i nezgodni za putovanja. Profesionalni fotoaparat
potreban vam je ukoliko se ozbiljno bavite fotograjom.
Cene ovih aparata kreu od oko 1.000 evra, pa do vie hiljada.
5.3. Plasne vree
Najjednostavniji i najjeiniji poetak podvodne fotograje. Naravno i vrlo ogranienih mogunos. Prave se
za jednostavne kompakte ali i za vrhunske DSLR aparate. Maksimalna dubnina je do desetak metara (ili manje
u zavisnos od proizvoaa). Najbolji rezulta se posu uz samo povrinu, dok sa poveanjem dubine dolazi

do oteanog kontrolisanja komandi, zbog dejstva priska na vreu. Iako izgledaju prilino neuverljivo, plasne
vree su se pokazale veoma puzdanim pod vodom, ukoliko se potuju uputstva proizvoaa. Meum, pravi
zaljubljenik u podvodnu fotograju vrlo brzo e ih prevazii i potrai neki napredniji koncept.
5.4. Ambijski fotoaparat
Koncept ambijskog fotoaparata podrazumeva
da je aparat ve fabriki oklopljen u da moe
pod vodu bez ikakve prethodne pripreme. Maksimalna dubina do koje ovakav aparat moe da
sie je najee 10 metara. Uglavnom se radi o
kompakma koji osim za ronjenje namenjeni i za
upotrebu u uslovima velike vlanos, hladnoe
i otpornisu na padove do visine od 1 metra. Najpoznaji modeli u ovoj kategoriji su Canon D10, Panasonic Rugged Lumix TS3 i Olympus apara Tough
serije. Cene ovih aparata se kreu oko 300 USD.
18

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

5.5. Kuita od plasnih materijala
Semo do naprednije kategorije kada su kuita
u pitanju. Moemo rei da je ovaj p podvodnih
kuita najrasprostranjeniji meu podvodnim fotograma. U pitanju je verovatno odnos cena-kvalitet, tako da se ovaj p kuita pravi i za kompakte
i DSLR fotoaparate. Veoma su retki modeli fotoaparata za koje ne postoji i podvodno kuite, ali
savetujemo da ipak prilkom kupovine proverite da
li se ba i za va aparat proizvodi. Radna dubina zavisi od proizvoaa i varira od 40 do 60 metara, to
je dovoljno za rekreavno ronjenje. Na ovom kuima komande su mehanike
i mogue je kontrolisa (uglavnom) sve funkcije aparata i pod vodom. Svi veliki
proizvoai foto aparata prave i kuita za svoje modele, a vodea rma kada su
plasna podvodna kuita je Ikelite. Ovaj prozvoa nudi puno dodatnih opcija,
poev od sinhro kablova, predlea pa do dodatnih draa za bliceve. Dobra strana
ovog pa kuita je cena i vizuelna kontrola vodootpornos, a mana je osetljivost
na udare i osetljivost na razlike u temperaturi.
6.6. Aluminijumska kuita
Moemo rei da je ovo prva liga kada su
kuita u pitanju. Prave se samo za DSLR
fotoaparate. Radna dubina im ide i do
150 metara, tako da i tehniki ronioci
mogu da ih koriste. Sve komande koje
postoje na kameri mogu se koris i pod
vodom. Veina njih ima ugraen alarm
u sluaju prodora vode (Leak alarm),
koji daje zvuni i svetlosni signal. Najpoznaji proizvoai su Seacam, Subal,
Inon, Aquaca, Sea & Sea ... Mana ovih
kuita je pre svega visoka cena, a da bi
ste ih sa uspehom korisli neophodno
je da dobro poznajete fotograju i tehniku uopte. Dobra strana je da granica
u kreavnos ne postoji, ali morate da
znate kako da realizujete svoje ideje.
Na ovim kuima je mogue menja
prednja stakla (domeport) u zavisnos
koji objekv koriste. Takoe, u zavisnos od modela, mogue na kuite
postavi raznovrsne sisteme rasvete.
Teina samih kuita je maksimalno do
dva kilograma, ali kada tome dodamo
rasvetu i jo neki dodatni pribor, teina
se poveava i do pet kilograma. Na zadnju stranu je mogue monra i dodatno trailo. Kuita se najee prave
za razne modele foto aparata marke
Nikon, Canon, Fuji i Pentax.
19

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

5.7. Zapvanje
Vodonepropustnost se kod svih vrsta kuita obezbeuje pomou sistema silikonskih dihtunga (O - ringova).
Oni se nalaze na glavnom poklopcu kuita (na leima) ali i na konekcijama prednjih stakala (domeportova) i na dugmiima svih komandi. Veoma je vano da se dihtunzi proveravaju pre svakog ulaska u vodu. Oni
moraju bi idealno is, jer i najmanja neistoa (dlaka, praina) moe izazva proputanje. Podmazivanje se
vri silikonskom mau po specikaciji proizvoaa. Sa mau ne treba preteriva, jer i viak mas moe izazva probleme sa dihtovanjem. Ukoliko skidate o-ring vodite rauna da ga ne otete. Zamenu oringa vrite
iskljuivo originalnim dihtungom proizvoaa kuita.

5.8. Predlee
Na neke modele kuita, mogue je postavi soivo - predleu da bi ste proirili mogunos svoga aparata.
Takvo soivo moe bi irokougaono (wide angle) ili makro. Ovakva soiva se proizvode uglavnom za kuita
za kompaktne aparate. Prilikom upotrebe predlea treba vodi rauna o obaranju blende. Montaa je uglavnom mokra, to znai da se postavljaju u vodi na prednju stranu vaeg kuita. Obavezno povedite rauna
da vazduh izmeu stakla kuita i predlee izae, da vam zarobljeni mehurii ne bi kvarili sliku i zbunjivali
autofokus.
5.9. Toplotna provodljivost kuita
Neka od kuita su osetljiva na ucaj temperature, koji se manifestuje kondenzacijom vlage unutar kuita.
Ovaj problem je naroito izraen kod malih plasnih kuita za kompaktne aparate. Taj problem se donekle
moe rei ubacivanjem kesica za apsorbovanje vlage, ali je mnogo bitnije da svom aparatu date vremena
da se aklimazuje. Nemojte ga dra na suncu pred ronjenje, jer e se sigurno zamagli kada naiete na
termoklinu. Kada se amac usidri, nije loe da aparat prikaite na konop i spuste ga na neku dubinu dok se
opremate. Tako e itav sklop bi aklimazovan i nee doi do magljenja.
5.10. Ucaj morske vode
Jo na svom prvom ronilakom kursu nauili ste da morska voda ima prilino tetan ucaj na ronilaku opremu. Sa foto tehnikom je isto tako. Nemojte zaboravlja da svoj foto set ispirate u sveoj vodi nakon ronjenja, a
s vremena na vreme nije loe da kuite i ostalu foto opremu operete u deslovanoj vodi. Na taj nain sigurno
ete produi radni vek i pouzdanost kuita i ostale fotografske opreme.
20

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

T.6 Blic

Postoji vie razloga zato su blicevi vani u podvodnoj fotograji, a jedan od glavnih je taj to vraaju ivot
bojama. Koliko bliceva vam treba? Da li je jedan blic dovoljan ili je potrebno ipak ima dva? U suni prvo
morate da se odluite da li ete da koriste veliki ili mali blic. U suni, manji blicevi se koriste za makro fotograje a vei za wide angle fotograje. Ako imate interesovanje za neka od ova dva vida fotograje izbor je
lak, ali ako vas zanimaju i jedan i drugi vid da li to znai da treba uzet oba seta bliceva? Nije neophodno, evo
saznaete i zato. Veliki blicevi su ziki vei i tei od manjih. Veliki blicevi zahvataju vei ugao od 60 stepeni i
vie. Manji blicevi obuhvataju ugao manji od 60 stepeni. Blicevi irokog ugla u ziki vei jer moraju da osvetle vee povrine. Makro blicevi daju manju svetlost pa su samim m i manji. Mnogi blicevi imaju prenosive
difuzore bele plasne kapice koji omekavaju snop svetlos.
6.1. Ugao zahvatanja svetloshog snopa
Ugao zahvatanja svetlosnog snopa je je bitan kada radite fotograje sa
irokim uglomn. Ako koriste soiva za iroki ugao trebae vam ugao zahvatanja svetlosnog snopa veliki da pokrije soiva. Na primer 20mm soiva
ima 94 stepena ugao pa e vam trebari blic koji ima najmanje 94 stepena
ugao zahvatanja snopa svetlos.
6.2. Tipovi baterija
Blicevi rade na baterije. Postoje dve vrste punjivih baterija: nickel cadmium
(NiCad) I nickle metal hybride (NiMH). NiCad baterije imaju memorijska
svojstva i rade bolje ako se potpuno isprazne pre punjenja.
niMh mogu se puni iako se ne isprazne do kraja. Svaki blic zahteva
21

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

odreenu veliinu baterije. Neki blicevi koriste AA baterije i punjae.
Duina punjenja je opcionalna. Neki blicevi se pune do 12h, a neki se
pune svega 2h.
6.3. Pomoni blicevi
Neki blicevi mogu da rade i kao pomoni. To znai da blic moe da
radi iako nije prikaen za kuite. Pomoni blicevi se mogu postavi
bilo gde u blizini aparata i akviraju se im osete drugi blic. Moe ga
dra i badi dok pozira i na slici e izgleda kao da dri lampu. Isto
tako badi moe da usmeri pomoni blic na oblast koju ne moete
lako da osvetlite sa prikaenim blicem.
6.4. Kablovi
Blicevi se povezuju sa kuitem putem kablova. Aparat koris kabal da javi eu kada da opali i kada da se
ugasi koristei TTL konekciju. Konektor sa kabla na aparatu ili na kuitu je obino Nikonos kabal. Postoje

izuzeci, ali je ovo standardni za sva povezivanja. U poslednje vreme sve vie se koris i opki kabl. Postoji i
bezina sinhronizacija, ali je fotogra uglavnom izbegavaju jer ponekad moe da bude neprecizna.
6.5.Ruke za blic
Sada kada je va blic prikaen za kuite
potrebno je da stoji u jednom mestu. To uspevate uz pomo savitljive ruke koja se lako
pokree i nameta kako vi to elite. Napravljena je od plaske ili metala.
6.6. Pilot svetlo
Veoma koristan dodatak, naroito za podvodne fotografe koji se prvi put susreu sa
eksternim blicevima. Namena pilot svetla je
da fotograf ima predstavu kako su mu usmereni blicevi i koju zonu obasjavaju. Ukoliko
fotograf koris autofokus na aparatu, pilot
svetlo u mnogome olakava izotravanje.
22

foto: Ivana Orlovi Kranjc

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

T.7. Makro fotograja

7.1. ta je to makro fotograja?
U najuem smislu rei i po nekoj deniciji, makro fotograja je ona kod koje je uvelianje objekata 1:1 ili
vee (2:1, 3:1 itd.). ta ovo znai u praksi? Uvelianje 1:1 predstavlja situaciju u kojoj dimenzije onog to
slikate zauzimaju idenno toliko prostora na senzoru koliko i u prirodi. Ako je neto dugako 5mm, onda i na
vaem senzoru mora zauzima 5mm. Da li e uvelianje zaista bi 1:1, zavisi direktno od sposobnos vaeg
objekva (i aparata) da fokusiraju veoma blizu i omogue takav stepen uvelianja. U irem smislu, makro fotograja predstavlja svaki va pokuaj da fotograjom izolujete mali deo kao celinu ili mali deo kao segment
velikog. Ovo bi trebalo i da znai da se makro fotograja moe preplita sa gotovo svim ostalim vidovima, jer
svaki od njih se moe predstavi u irokom ili uskom planu. Dakle, makro fotograja moe istovremeno bi i
portretna, ako, recimo, kadar popunite samo okom modela. S obzirom na temaku, adekvatan naziv bi bio i
mikro fotograja, jer se fotograe mikro svet. Otuda i naziv za Nikonove makro objekve mikro. A zato je
onda makro a ne mikro? Pre svega zato to ovim vidom fotograje inite da mali svet izgleda veoma veliko,
predimenzionirano - makro - jer sitnim stvarima ispunjavate itav kadar. Ako posle vau fotograju razvijete
na veliki format, onda stvarno postaje makro u svakom smislu te rei. Pod vodom, kada nauite da gledate,
makro movi postaju neto to vas apsolutno i potpuno obuzme, pa se esto dogaa da kada snimate fotograje ove vrste prelazite male razdaljine.
7.2. Podeavanje aparata
foto: Fabio Iardino

Nema naroitog pravila kada su podeavanja

aparata u pitanju, jer e njih uglavnom dikra situacija. Ipak, preporuujem mod prioriteta blende (Av) i runi (M), jer ete ima kontrolu ili nad dubinom polja, ili i nad dubinom
polja i brzinom okidaa. Dalje, preporuljivo
je uopte za svaku fotograju dra ISO nivo
na to niim vrednosma radi maksimalnog
kvaliteta. Takoe, bolje je snima u RAW formatu nego JPEG jer ima mnogo vie prostora
za dalju doradu, a i lake se ispravljaju mogue
tehnike greke, pogotovo balans belog. Koju
vrstu fokusa ete koris zavisie od situacije,
ali esto e se deava da runi fokus omogui
23

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

bolje rezultate nego automatski. U 99,99% situacija e to
bi pojedinani fokus, vrlo, vrlo retko servo. Ako imate
Live view prikaz slike, dosta e pomoi pri tekim uglovima
a i kao provera kompozicije i fokusa. Dalji nastavak teksta
podrazumeva da imate makro objekv ili ste izabrali neki
drugi nain da napravite uvelianje subjekta u razmeri 1:1
ili vie.

foto: Ivana Orlovi Kranjc

Fokus
Kod velikih uvelianja dubina polja koju dobijate ak i sa
blendom zatvorenom na minimum je veoma mala. Ona na
maksimalnom otvoru blende iznosi svega nekoliko desena milimetra, a na minimalnom otvoru ne vie od nekoliko
cm. Zbog toga, potpuno je jasno da je precizan fokus apsolutno esencijalan da bi makro fotograja bila uspena. Pre
svega, potrebno je da izaberete mesto za koje smatrate da
je vano da bude u fokusu, makar to bio i deo milimetra.
Morate odabra prilino, ako ne i apsolutno, staan objekat inae su male anse da on bude otar i u fokusu. To
ne znai da ne moe bi neto to se inae kree, ali je bitno da iskoriste makar deli sekunde kada se va subjekat
nalazi u stanju mirovanja. Velike glavobolje vam mogu zada insek koje pokuavate da snimite, ali vae strpljenje e vas doves do rezultata vrednih hvale. A to tei
model za fotograsanje, to je vae umee jo bolje primeeno i cenjeno.
Da bi sebi olakali fokusiranje, koriste bilo koju vrstu vrstog oslonca, poto je upotreba stava pod vodom
prilino komplikovana. Kada legnete na dno, uradite to to nenije da biste spreili podizanje sedimenta i
mulja koji e vam pokvari prozirnost vode. Glavno je da osigurate to veu uspenost vaeg fokusa, odnosno
to veu otrinu, bila ona samo u deliu kadra ili neto ira, zavisno od dubine polja za koju ste se odluili.
Dubina polja
Jedan od najvanijih kreavnih aspekata fotograje uopte
je kontrola dubine polja. Tri faktora uu na dubinu polja i mogu se menja da biste eljenu dubinu polja i vie
naglasili. Na prvo mestu je svakako otvor blende, koji se
odnosi obrnuto srazmerno dubini polja to vei otvor
blende (vie svetlos koju prima objekv a manji f broj),
to je manja dubina polja. Drugi faktor je veliina zuma,
odnosno ina daljina. to je vei broj milimetara koje ima
va objekv (vea ina daljina) to je dubina polja manja.
Trei inilac je udaljenost samog aparata ili fotografa (preciznije, fokusne ravni senzora) od objekta koji se snima.
to vea udaljenost, to vea dubina polja i obrnuto. Ovo
poslednje nema velikog ucaja na makro fotograju, ve
na druge pove, jer su makro objekvi najee ksni, pa
se uvelianje od 1:1 ostvaruje uvek na istom rastojanju
take fokusa od fokusne ravni senzora, za jedan objekv.
To rastojanje se uvek navodi u specikaciji objekva. Ako
vam nije poznat pojam dubine polja, pogledajte ga u naoj
fotopediji.
24

foto: Ivana Orlovi Kranjc

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

Evo jednog jednostavnog, konkretnog
primera. Imate na raspolaganju 3 ksna
objekva raspona blende f/2.8-22. Jedan
je 50, drugi 105 (ili 100) i trei, recimo,
180mm. Svi su makro pa i mogu napravi
uvelianje 1:1. Ako elite minimalnu dubinu polja, koji ete izabra i koliki e otvor
blende bi? Pokuajte sami da odgovorite
pre nego to proitate sledeu reenicu.
Nadam se da ste doli do odgovora da ete
za najmanju moguu dubinu polja odabra
objekv od 180mm i otvori mu blendu na
maksimalnih f/2.8. Nasuprot tome, elite
li da dobijete najveu dubinsku otrinu,
odabraete 50mm i zatvoriete blendu na
minimalnih f/22. Pokuajte sa svojim objekvom varijante sa maksimalnim i minimalnim otvorima blende na istoj inoj
daljini, da biste shvali u praksi ta ste upravo proitali u teoriji.

Kako dobi otar snimak?

Pre svega, pazite kako fokusirate. U Live view modu, ako ga va aparat ima, uveliajte deo koji fokusirate i
dobro pogledajte da li je dovoljno otar. vrsto ksirajte aparat na stav ili neki drugi stabilan oslonac. Izbegavajte da priskate okida rukom jer i to moe izazva potrese aparata, ve koriste okida ili mer aparata.
Moete ak koris i opciju zakljuavanja ogledala mirror lockup uz upotrebu daljinskog okidaa, kada
prvim sskom podiete samo ogledalo u aparatu, a drugim tek pravite snimak, ime se smanjuje i minimalni
rizik od potresa aparata pomeranjem ogledala. Ne preterujte sa maksimalnim otvorom blende, sem ako je
zaista neophodno. Dubina polja e bi mala ak i ako blendu zatvorite pola koraka ili korak vie, a izbei ete
limite u otrini veine objekva kada rade na maksimalnom otvoru blende. Ako i pored svega ne dobijate
otar snimak, onda ste moda preblizu subjektu, pa objekv ne moe da fokusira kako treba. Koriste elektronsku potvrdu runog fokusa koja postoji kod veine dSLR aparata, da biste znali da li je potrebno da se
25

foto: Ivana Orlovi Kranjc

Sigurno ste se zapitali zato uopte da

pokuavam da napravim to manju dubinsku otrinu, kad mogu da napravim to
veu? Imajte u vidu da velika dubinska
otrina dovodi do toga da je sve u kadru
dovoljno otro, a to esto kvari fotograju,
jer nije istaknut centar panje. Dalje, ako
zatvorite blendu na minimum, malo svetlos e dolazi na senzor, pa e duina ekspozicije mora da bude mnogo vea da bi se zabeleio kvalitetan
snimak. To zahteva aspolutnu stanost i vas i subjekta, kao i stav. Mala dubina polja je odlian efekat kojim se naglaava trodimenzionalnost i isu bitni detalji u odnosu na nebitnu pozadinu. Pa sad se sigurno
pitate ta da koriste Veliku ili malu dubinsku otrinu? Nema preciznog odgovora. I jedno i drugo ima svoje
mesto u makro, kao i u drugim povima fotograje. Uvek se zapitajte da li elite da prikaete mali detalj kao
istaknu deo velike celine (onda smanjite dubinu polja koliko god vam se ini odgovarajuim), ili elite da
prikaete detalj kao celinu za sebe (onda poveajte koliko god je mogue dubinsku otrinu). Uvek imajte u
vidu da je potrebno napravi, bar u deliu milimetra, otar snimak (osim ako ste ba eleli mutan snimak zbog
umetnikog efekta) i da je to vanije nego minimalna razlika u dubinskoj otrini. Ostali parametri su takoe
vani i vi morate kako ete ih najbolje uklopi za datu situaciju.

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

foto: Janez Kranjc

malo odaljite. esto je lake pomeri sam subjekat nego aparat,

pogotovo ako je vaa maina na stavu. Sva ta pomeranja su
izuzetno mala, pa morate bi naoruani velikim strpljenjem.
Kako maksimalno povea dubinsku otrinu?
Uradili ste sve to je bilo u vaoj moi da poveate dubinsku otrinu
uzeli ste objekv najmanje ine daljine i zatvorili ste blendu na
minimum ali i dalje vam dobijena dubinska otrina nije dovoljna. Kako je povea? U tome vam moe pomoi soverski alat
za obradu fotograja. Moete koris tehniku, koja odgovara
svim povima stane fotograje. Na engleskom se zove focus
stacking, a u nedostatku boljeg prevoda, ja je mogu nazva jedino gomilanje fokusa.Ova tehnika sastoji se u tome da napravite nekoliko snimaka iste scene, s m to ete svaki od snimaka
fokusira na razliitom mestu du kadra. Uglavnom je potrebno
minimum 3, ali kada je makro fotograja u pitanju, preporuuje se
5 ili vie. to vie snimaka, potrebno je i vie vremena za obradu,
ali su prelazi izmeu otrih i mutnih delova kadra manje vidljivi,
a dubinska otrina je vea. Ovom tehnikom dobijate nekoliko fotograja fokusiranih na razliite dubine kadra, koje nakon toga
spajate soveru za obradu fotograja, ili u soveru namenjenom
iskljuivo ovoj tehnici, kao to je, npr. Helicon Focus. Ovom tehnikom moete dobi makro fotograje otre du celog kadra. Bio
sam u prilici da to uradim samo jednom i to vie radi testa, nego
to je zaista bilo potrebno. Ipak, ako vam tako neto zatreba, znajte da je mogue, uz malo dodatnog truda.
8.3. Nono snimanje
No je idealno doba za podvodne makro fotografe. Sa nestankom
dnevne svetlos, nestaju i neki od problema vezanih za reeksiju
svetla u vodi (vidi poglavlje Fizika i podvodna fotograja) a na scenu
izlaze brojni stanovnici podmorja koji inae preko dana nisu akvni
i ne mogu se vide. Takoe, veina podvodnih stanovnika kada se
nae obasjana svetlom podvodne lampe ostaje stana, tako da
sa malo truda podvodni fotograf moe prii mnogo blie objektu
fotograsanja, nego to je to mogue danju. U takvim uslovima
kadriranje i izotravanje je takoe mnogo lake. Ogranienje predstavljaju svetlosni izvori, gde ste limirani snagom svojih bliceva.
Usmeravanjem rasvete u velikoj meri moete uca i na kontrolu
pozadine, to moe da bude jo jedna kreavna tehnika za dobijanje kvalitetnog snimka. Pokazalo se jako korisnim da na nono
ronjenje povedete nekog iskusnog ronioca koji e ima jaku podvodnu lampu. Taj ronilac vam moe pomoi u pronalaenju mova
za fotograsanje, s m da mu prethodno morate naglasi da prilikom slikanja svoj svetlosni izvor ne uperuje u va objekat fotograanja, jer zbog razlike u temperaturi svetla na fotograji moete
dobi rune krugove njegovog svetlosnog snopa.
Pokuajte da izbegnete dodirivanje riba i ostalih podvodnih
stanovnika, jer je i bljeskanje bliceva ve samo po sebi dovoljno
uznemiravajue.
26

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

T9. irokougaono snimanje

Soiva irokog ugla se jako razlikuju od obinih
soiva. Najvea reazlika je u dve stvari: u perspekvi i dubinskoj otrini. iroki ugao predstavlja
izazov. Stvar je u tome da soiva nemaju nikakve
veze sa perspekvom - stvar je u daljini objekta
koji se slika. Ako postavite aparat na stav i slikate
is objekat dva puta na dve rayliite ine daljine,
zam kropujete iru da se pododara sa duom,
perspekva e bi idenna na obe slike. Ipak
kao fotograf neete ovo radi osim ako ovo nije
neki eksperiment. Umesto toga ete raymilja o
uslovima objekta koji slikate. Sa irokim soivima,
prii ete bliea sa duim objekvom ete se
odmai. Ovo menja odnos objekta i okoline.
Tako zakljuujemon da objekvi irokog ugla daju
drugaiju perspekvu od tele objekva.
9.1. ta je iroki ugao?
Nema nege stroge granice izmeu normalnog i
irokog objekva . Kako se tehnilogija razvijala i
objekvi su postajali sve iri i iri . Senzori irokog
objekva su vei. Oni reaguju na ivu sliku gde vi
morate da okrenete glavu da biste uslikali. Mogu
da sadre veliki broj stvari na razliitoj daljini. Ovo
znai da fotograja sa irokim objekvom ima
neiznerno bogate kreavne sposobnos - ovo otkriva veze koje gledalac ne primeuje. irokougaona
fotograja moe da privue gledaoca na specian
nain.
9.2. Perspekva

foto: Janez Kranjc

Najoiglednija karakteriskairokogugla jenjegovo

preuveliavanje perspekve. Ovo znai da se pozadina objekta ini da je dalje nego to zaista jeste.
Ovaj fenomen je naroito uoljiv kada imate neki
objekat u prvom planu vaeg irokougaonog objekva, pa e on izgleda mnogo vee nego to je
u stvarnos. Uz malo iskustva moi e te da snimite fotograje gde ronilac roni sa meduzom koja je
otprilike iste veliine kao i on.
Drugi efekat koji se javlja kod upotrebe
irokougaonih objekva jeste krivljenje verkalnih
linija. Ako je va aparat van horizonta, verkale
e se neminovno iskrivi. Zgrade e izgleda kao
da su savijene. Ova karakteriska daje razne kreavne mogunos. Ipak postoje trenuci kada zelite
da objek na vaoj fotograji budu bez efekta za27

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

krivljene perspekve. Naravno, moete ovo da ispravite u kasnije u procesu obrade fotograje, ali je uvek
bolje da to sve uradite dok slikate. Ovo se radi tako to se horizont names na centar, slikate, kropujete i
gotovo. Meum pod vodom ove iskrivljene linije mogu da posebnu dra fotograji i pomoi u doaravanju
podvodnog ambijenta.
9.3. Dubinska otrina

foto: Ivana Orlovi Kranjc

Kratka fokalna soiva imaju jako veliku dubinu polja. Dakle, irokougaoni
objekvi ve samo po sebi imaju veliku dubinsku otrinu. Oni najee
imaju i jaku svetlosnu mo tako da ih je mogue koris i u uslovima slabijeg osvetljenja. Idealni su za fotograsanje potopljenih olupina i peina.
Kontrolom dubinske otrine moete da naglasite centar interesovanja na
fotograji. Takoe, pokuajte da eksperimenete sa otrinom planova.
Ponekad mutni prednji plan moe ima veliku sugesvnu snagu ako je kompozicijski dobro uklopljen. Ili otar prednji plan i lagano zamuena pozadina
dobro e poveza objekat snimanja sa ambijentom. U podvodnoj fotograji
irokougaoni objekvi e dobro doi i prilikom fotograsanja kitova, velikih
riba i ajkula.
9.4. Bljetanje
Bljetanje ili bolje reeno neujednaeno osvetljenje je posebno prioblemano za fotograje snimljene
irokougaonim objekvom. Poto u kadru zahvatate veliku povrinu, moe se desi da postoje zone osvetljene
razliim intenzitetom svetla. Ako ne obramo panju na to, rezultat su slike na kojima neka mesta blete,
ili reeno fotografskim argonom gore. Ovo vam moe pokvari celu kompoziciju. Taj problem reavamo
na nekoliko naina. Jedan je viestruka ekspozicija jednog istog kadra, kada prakno merimo tri vrednos
svetla: za najsvetlije, srednje i najtamnije zone. Drugi nain je upotreba blica koji e svetlosno ujednai sva
mesta na slici, ali e ubi atmosferu fotograje. Treba izvaga ta vam je vanije. I poslednji nain je izbei u
kadriranju ekstremno razliite zone osvetljenja.
9.5. Balans belog u irokougaonoj fotograji

foto: Marino Brzac

U prethodnom poglavlju smo se dotakli postupak balansa belog. Kod irokougaonih snimanja ovaj postupak
je od sunskog znaaja. Nemojte se previe oslanja na post produkciju, ve se uvek trudite da odmah, na
licu mesta snimite tehniki korektnu fotograju. Sa dobrim balansom dobiete lepo zasiene i realne boje,
bilo da se radi o plavetnilu ili zelenoj jezerskoj vodi.

28

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

T.10. Priprema podvodnog fotografa za zaron

10.1. Pripremanje kamere: ISO, kvalitet slike, fokus, merenje svetla, kontrast, balans belog
Svoj aparat morate poznava do
tanina. Ne moete dozvoli sebi
da uete u vodu i da tada, tokom
zarona prolazite kroz menije traei
neku od opcija koja vam treba u tom
trenutku. Kao i svaki zaron, tako i
polazak na podvodno fotograsanje
mora bi unapred isplaniran. U zavisnos od trenutnog osvetljenja,
izbora mova kao i prozirnos vode
podeavate svetlosnu osetljivost
(ISO). Ukoliko planirane vrednos ne
odgovaraju situaciji koju ste zatekli
ispod povrine, na licu mesta moete
promeni parametre.
Kvalitet veliina slike bi uvek trebala da bude na maksimumu. Ako imate neki od kvalitetnijih aparata ne bi bilo loe da odmah slikate u opciji JPEG+RAW. Tako ete jednim klikom
dobija dva fajla. Naravno, za ovu opciju bie vam neophodna i vea karca.
Preporuujemo da na suvom dobro ispitate mogunos fokusiranja vaeg fotoaparata. Proverite kako se
menja zona fokusa, maksimalnu blizinu do koje moete izotri, kao i brzinu preotravanja. Dobro je da imate
ukljuen vizuelni indikator fokusa, jer e vam to zantno olaka izotravanje pod vodom. Kada vam se uini
da imate dobar,otar snimak napravite bar jo pet dodatnih snimaka jer se esto dogaa da kad izronite i slike
prebacite u raunar, doivite razoaranje zbog tehniki neispravnih snimaka.
Va fotoaparat sigurno ima nekoliko modova za merenje svetla. Upoznajte se sa mogunosma i nainom
rada svakog od njih. Iznenadiete se kako se menjaju rezulta jednog istog mova ukoliko promenite nain
merenja svetla. Nemojte bea od manuelnog (M) moda fotoaparata, jer iako na prvi pogled deluje komplikovano, strpljenje e se ispla kvalitetnijim fotograjama.
Temperatura svetla se menja iz asa u as, kako na suvom tako i pod vodom. Preporuujemo da se za svaki
novi mov balans belog (White Balance) radi runo. Takoete na svojim snimcima dobi realne boje.
10.2. Priprema kuita
Podvodno kuite foto aparata transportujte do mesta ronjenja na bezbedan
nain. Najbolje je da za to koriste posebno namenjene kofere ili foto torbe. Ukoliko putujete avionom, kuite transportujte otvoreno. Izbegavajte da na samoj
ronilakoj poziciji ubacujete aparat u
kuite. To je najbolje da uradite kod kue
(ili u hotelskoj sobi), na miru i bez urbe.
Obrate panju na prednje staklo (dome
port) i po potrebi ga obriite spolja i
iznutra. Proverite funkcionalnost svih
komandi i ako je potrebno naprskajte silikonskim sprejom. Posebnu panju pos29

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

vete o-ringu na glavnom poklopcu kuita. Uverite se da je podmazan i ist, bez praine, dlaica ili bilo
kakvih drugih neistoa. Obrate panju da se nije isteglio i da lepo lei u svom leitu. Neispravno pripremljen, oteen ili loe postavljen o-ring je najei razlog prodora vode u kuite fotoaparata. Ako niste sigurni
u vodonepropusnost svog kuita preporuujemo jednostavan test pre prvog ronjenja:
Pripremite kuite kao da idete na pravi zaron. Umesto fotoaparata u njega ubacite nekoliko papirnih maramica ili salveta. Zatvorite kuite i pomou konopa spuste ga na 10-15 metara dubine. Ostavite ga na toj
dubini desetak minuta i zam paljivo izvucite na povrinu. Isperite ga i obriite i tek onda paljivo otvorite.
Ukoliko su maramice potpuno suve, bez tragova vlage ubacite aparat i uivajte u podvodnom fotograsanju.
10.3. Ubacivanje kamere u kuite
Moda ne zvui tako, ali ovo je veoma bitan korak. Kada ste kuite pripremili na nain kako
je opisano u prethodnoj stavki, moemo se
pozabavi aparatom. Proverite stanje vaeg
objekva. Da li ste izabrali eljenu inu daljinu
za ono to elite da fotograete, da li je soivo
isto i da li na objekvu ima eventualnih ltera.
Zam proverite stanje baterije na fotoaparatu.
Nemojte polazi na zaron bez pune baterije.
Po Marjevom zakonu, onog trenutka kada se
baterija isprazni pojavie se neki nesvakidanji
mov koji neete moi da snimite. Nije loe da imate nekoliko baterija za va aparat. Takoe proverite funcionalnost i stanje memorijske karce. Moe se dogodi da karca iz ista mira jednostavno odbije da belei
fotograje. Neposredno pre zatvaranja kuita proverite da li je u funkciji i koliko na njoj ima mesta. Ukoliko
uestvujete na nekom od takmienja u podvodnoj fotograji, neophodno je pre zarona formara karcu
i napravi prvi snimak prema uputstvima organizatora. Paljivo zatvorite kuite i proverite funkcionisanje
komandi jo jednom.
10.4. Ulazak i izlazak iz vode
Kada ste zavrili sa foto moete prei na pripremu ronilake opreme. Uvek radite prvo jedno pa drugo i nemojte kombinova pripremu. Najbolje je da prvo u vodu uete samo vi, a da vam onda neko doda foto aparat.
Nemojte skaka u vodu sa fotoaparatom u rukama jer moe doi do prodora vode. Kada ste u vodi, prover-

30

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

ite da vam je kuite i ceo sklop prikaen za neki od D-ringova na kompenzatoru plovnos. Nikada nemojte
aparat dra samo u rukama bez veze sa BCD-jem. Ukoliko ga ispuste, moe se dogodi da aparat potone
ili izroni na povrinu. Obe opcije se mogu vrlo verovatno zavri gubljenjem opreme. Prilikom izlaska iz vode
prvo dodajte aparat, pa zam vi izaite iz vode.
10.5. Izbor asistenta modela
Podvodni fotograf najbolje funkcionie ako roni samo sa svojim ronilakim parom. To je najee ronilac sa
kojim se dobro poznaje, koji je dovoljno iskusan i sa kojim je razvio dobru komunikaciju pod vodom. Asistent
moe da nosi dodatni fotografski pribor tokom ronjenja, da pomae u traenju mova i da osmatra okolinu
dok je fotograf zaokupljen snimanjem.
Model takoe mora bi iskusan ronilac, koji ima dobru tehniku balansiranja i kretanja pod vodom. Mora zna
da zauzme traeni poloaj u odnosu na ambijent i pozira fotografu. Takoe, meu njima mora postoja dobra
komunikacija.
10.6. Posle ronjenja: ispiranje, suenje foto opreme
Posle ronjenja ceo foto sklop obavezno isperite u slatkoj vodi.
Obriite kuite i po mogunos izduvajte vodu koja je ula ispod dugmia komandi. Tek tada otvorite kuite i izvadite fotoaparat. Nemojte ostavlja sklop na jakom suncu i potrudite
se da kuite spakujete u torbu ili kofer. Takoe, nemojte ostavlja baterije da stoje u blicevima.
10.7. Bezbednost fotografa
Zaron podvodnog fotografa ima dva stepena planiranja:
planiranje zarona i planiranje snimanja. Planiranje zarona izvedite u skladu sa svojim ronilakim znanjem
(iskustvom), vremenskim uslovima i mogunosma na terenu. Planiranje snimanja je najbolje da izvedete
tako to e te unapred denisa move i rasporedi ih u vremenskom okviru.
Primer:
Planiramo da zaronimo na olupinu Oreste (Jaz,Crna Gora). Maksimalna dubina je 32 metra.Planirano vreme
namaksimalnoj dubini je 20 minuta. Sa modelom se dogovaramo prvih pet minuta potroimo na snimanje
fotograja na brodskom vitlu, zam se prebacujemo do telegrafske kabine gde troimo narednih pet minuta.
Odatle idemo do jarbola gde emo snima jo pet minuta, nakon ega se vraamo na sidreni konop i u
dvadesetom minutu kreemo u izron.
Obavezno se potrudite da lokaciju na kojoj snimate pravilno obeleite. Drite se plana i nemojte ga prekoraiva,
ali ga usled uslova ne terenu moete skra.

foto: Janez Kranjc

31

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

T11. Takmienja u podvodnoj fotograji

11.1. Vrste takmienja

Kada dovoljno ovladate podvodnim fotografskim tehnikama i venama, moda e te poele da se okuate
i na takmienjima iz ove oblas. Foto takmienja su veoma korisna jer na njima moete stei dragoceno
iskustvo i proveri koliko su trenutno kvalitetne vae fotograje. Upoznavanjem drugih kolega podvodnih
fotografa proiriete vidike i stei nove prijatelje. Osvajanje neke od medalja moe da bude cilj, ali nikako
imperav jer je krajnja svrha ovakvih takmienja proirivanje znanja i popularizacija ronilakog sporta. Jednostavno, uivajte u ronjenju i podvodnoj fotograji.
11.2. Svetska i Dravna prvenstva, kupovi, on-line takmienja
CMAS je organizator Svetskih prvenstava u podvodnoj fotograji. Na njima
uestvuju reprezentacije koje ine dva fotografa, dva modela i jedna rezerva (fotograf). Svetska prvenstva se odravaju svake dve godine. Nastupaju fotogra
iskljuivo u DSLR klasi, a takmie se u kategorijama wide, makro i riba. Takmienje
traje nekoliko dana.
Dravna prvenstva su organizuju na nivou drave. Takmiari nastupaju u klasama Kompakt i DSLR. Kategorije
su ambijent, riba i makro. Na takmienju se primenjuju CMAS-ova pravila.Organizuju se minimum dva puta
godinje. Ovo su izborna takmienja za reprezentaciju zemlje.
Kupovi su takmienja koja se organizuju periodino i otvorenog su pa, to zani da se
radi o meunarodnim takmienjima. Fotogra nastupaju u dve klase Kompakt i DSLR, a
u kategorijama ambijent, makro i riba. Mogu ima jednogodinji ili dvogodinji ciklus.
Kod nas se svake godine odrava Internonal Underwater Photography Cup (IUPC).
On line takmienja su svake godine sve veu popularnost. Fotogra su takoe razvrstani u dve klase: kompakt i DSLR, a broj katagorija varira od ambicija organizatora. Neki
32

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

IUPC - Ada Ciganlija

od organizatora imaju iri koji bira najbolje, dok neki funkcioniu na principu glasova poselaca sajta.
11.3. Uee na fesvalima
Fesvali su jo jedan od vidova gde moete publikova svoje fotograje. Neki imaju takmiarski karakter a
neki revijalni. Organizatori obino trae fajlove sa fotograjama i sami organizuju tampanje. Klase i kategorije
variraju od fesvala do fesvala. Zajednika crta im je da svi imaju snaan ucaj na popularizaciju ronilakog
sporta u celini. Meu poznajim fesvalima u svetu su Anbes Fesval mondial de limage sous-marine,
Brish Underwater image Fesval, Beogradski fesval podvodnog lma

PHOTO DAYS - Rovinj

33

Podvodni fotograf - CMAS Level 1

Literatura
1. Fotografski forum www.fotosrbija.com
2. Portal www.underwaterphotography.com
3. asopis REFOTO
4. Digitalna fotograja 1 i 2 - Sco Kelby
5. The Essenal underwater Photograpy Manual - Denise Nielsen Tacke & Larry Tacke
6. Fotografski prirunik - Mono i Manjana

02

Podvodni fotograf - CMAS Level 1