Predmet: Menadment medija

Tema: Studija sluaja - izdavako

preduzee Darkwood D.O.O. Beograd

MentorI: Brankica Drakovi

Student:Jasna Stani, u26/08

Filozofski fakultet
Novi Sad
2011.

1. Uvod

"Darkvud" ("Darkwood") je specijalizovano izdavako preduzee, i bavi se izdavanjem

stripova. Preduzee je osnovano 2001. godine, isprva kao trgovinski objekat "Darkvud".
Bavio se prodajom starih stripova a kasnije i prodajom novijih izdanja, najee domaih
i hrvatskih izdavaa.
Osnovao ga je Slobodan Jovi, i sam dugogodinji kolekcionar i ljubitelj stripa. Jo dok
je Darkvud bio strip prodavnica, postojala je ideja da se bave izdavatvom stripova.
Uestvovao je i u stvaranju izdavake kue "Veseli etvrtak", ali se kasnije povukao iz
tog posla i 2010. konano proirio sopstveni posao, nainivi "Darkvud" izdavakom
kuom. Pravni status preduzea je drutvo sa ogranienom odgovornou (DOO). Ova
strip izdavaka kua je malo preduzee. Puno poslovno ime preduzea, pod kojim je i
2006. godine prijavljeno Agenciji za privredne registre je Preduzee za proizvodnju,
promet i usluge, Darkwood d.o.o. Beograd, na adresi Bogdana erajia 17.

2.1. Nivoi menadmenta

"Darkvud" ima petoricu stalnih radnika, i to na radnim mestima - glavni i odgovorni
urednik (ujedno i vlasnik ove izdavake kue - Slobodan Jovi), direktor ( Mia
Mijalkovi ), menader nabavke, menader prodaje i prodavac. Poslednja tri radna mesta
odnose se, kao to se vidi, iskljuivo na prodavnicu stripova u okviru "Darkvuda".
Nedostatak svih radnih mesta krucijalnih za izdavaku delatnost preduzea nadoknauje
se gustom mreom honorarnih saradnika i prijatelja zaposlenih.
Tako za pojedinana izdanja sklapaju ugovore sa prevodiocima, lektorima, dizajnerima,
firmama za brisanje prvobitnog teksta i unos teksta, strunjacima ili ljubiteljima stripa
koji piu uvodnike i dodatke stripovima.
Zaposleni u "Darkvudu" ipak istiu da su svi finalni proizvodi ove izdavake kue u
idejnom smislu timski rad sve petorice zaposlenih.
Neki od saradnika "Darkvuda" su Goran Zeevi, prevodioc; Vladimir Tadi, radi na
adaptaciji tekstova nakon prevoenja; Marijana Maha, lektor; Melina Mikuli, Vuk
Popadi - dizajneri. Takoe sklapaju ugovore sa tamparijama (Simbol u Petrovaradinu
kao i Rotografika u Subotici). Znaajnu ulogu u stvaranju proizvoda igra i Studio
Popokatepetl, koji se bavi upisom teksta u oblaie u stripu i prelomom teksta.

2.2. Strateko planiranje

"Darkvud" je veoma auran to se tie pravljenja godinjeg/mesenog/nedeljnog plana
poslovanja i upravo dobro planiranje i organizacija, te navigacija kue sa saradnicima i sa
publikom i praenje konanih rezultata svoga rada omoguava ovoj firmi sa ukupno
petoricom zaposlenih radnika da dobro posluje.

Ciljevi postojanja
Kao glavni cilj svoga postojanja zaposleni u ovoj firmi navode tenju da se italaka
publika u Srbiji proiri, te da strip postane popularan i da mu se vrati sklonost italaca
koju je uivao sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka, kada se nije postavljalo
pitanje da li se stripovi itaju, ve koji se strip ita, i kada su neki stripovi oblikovali cele
generacije i obeleili njihovo vreme. Oni tvrde da su u tome delimino i uspeli, time to
su privukli dosta mlade publike, ostvarili saradnju sa drugim izdavaima, i naveli trite
da postane konkurentnije, i samim tim izdavae da se utrkuju u kvalitetu svojih izdanja.
To nas vodi njihovom drugom cilju - tenji da se povrati bogatstvo strip scene na ovim
prostorima, to jest da se oivi uspavana strip scena.
Takoe tvrde da tee da svoje izdavatvo dovedu da najvieg mogueg nivoa,
perfekcionisti su i veoma paze na izgled i kvalitet svakog svog izdanja i u tome se na
neki nain takmie sa ostalim izdavaima sa ovih prostora. Istiu da svakom svom
izdanju poklanjaju maksimalnu panju i tee da otklone sve potencijalne nedostatke.
I etvrti, ali nikako najmanje vaan cilj postojanja jeste, kako navode, da mogu da ive od
ljubavi prema stripu. ele da mogu da vie plaaju svoje saradnike, koji su za sada samo
njihovi prijatelji i entuzijasti koji se bave stripom iz ljubavi. Tee da isfinansiraju
izdavanje jo brojnih stripova, ali i da kratkorono, kako kau svako od njih preivi do
kraja ovog meseca.
to se poslovnih ciljeva tie, ova izdavaka kua planira da u skorijoj budunosti pone
sa izdavanjem novih luksuznih izdanja Konana (poput Konana 1 i 2 za koje su nagraeni
u San Dijegu): sve stripove iz velikog serijala The Conan chronicles 1 i The Conan
chronicles 2 (Hronike Konana).
Jo jedan od ciljeva koji su sebi postavili za bliu budunost je i da izdaju celokupne
opuse Harolda Fostera (Harold Rudolf Foster ) i Berna Hogarta (Burne Hogarth), autora
stripova o Tarzanu. Izdavai planiraju da oko 30 knjiga stripova ovih autora izdaju poput
prva dva Tarzana koja su izdali ( Prie iz dungle i Tarzan meu majmunima) , dakle sa
tvrdim povezima i visokokvalitetnom tampom.

Konkurencija
to se tie konkurencije na tritu, u regionu nema mnogo izdavaa stripova, ali je i
publika jednako mala, tako da se moe rei da je postojanje konkurentnosti oekivano.
Dve najjae izdavake kue u Srbiji, koje su trenutno aktivne su "Veseli etvrtak" i
"Darkvud", ali tu su i drugi izdavai: "Beli put", "Sistem komiks" ("System comics"),
"Marketprint".
"Marketprint" pored drugih izdanja, izdaje i Stripoteke, koje su veoma popularne meu
starijim itaocima stripa, koji ih ve tradicionalno kupuju. "Sistem komiks" i "Beli put"
su izdavake kue koje se bave izdavatvom stripova, ali kako trenutno ne izdaju
periodina izdanja nemaju stalne kupce.

Najozbiljniju konkurenciju "Darkvudu" svakako predstavlja "Veseli etvrtak", koji

izdajui irok spektar stripova iz "Boneli komiksa" privlai tvrdo jezgro strip italaca u
Srbiji. Meu najpopularnijim izdanjima svakako su Zagor, Dilan Dog (Dylan Dog) i
Martin Misterija (Martin Mystere), veoma popularni kako kod stare publike tako i kod
novijih strip italaca. Ovaj izdava takoe veoma polae na dobar dizajn svojih izdanja, i
prema tvrdnjama direktora "Darkvud"a, upravo je "Veseli etvrtak" zasluan za novi talas
interesovanja za strip, odlinim potezom poeli su da prodaju svoja izdanja ne samo u
strip prodavnicama, gde su se poslednjih godina povukli stripovi, ve i na kioscima. Tako
su ih ljudi imali prilike videti kada bi svakodnevno kupovali novine, i samim tim se
kupovina poveala.
italako jezgro "Veselog etvrtka" ima dodatan stimulans to sa karticom koju im ova
izdavaka kua izda u njihovim prodavnicama, koje se zovu Trafika, mogu da kupuju
njihova izdanja sa 30% popusta. "Darkvud" je takoe omoguio da se u njihovoj
prodavnici izdanja "Veselog etvrtka" dobijaju sa popustom uz karticu, ali je "Veseli
etvrtak" doskoio i tome: svako ko njihovo izdanje kupi u Trafici, dobija automatski
popust od 10%.
Pored domaih izdavaa, veliku konkurenciju "Darkvudu" predstavljaju i hrvatski
izdavai. Hrvatska, prema reima direktora "Darkvuda", ima razvijenije izdavatvo
stripova od Srbije (u emu se najvie istiu po popularnosti izdavake kue "Ludens" i
"Fibra"), a manji broj stanovnika (oko 5 miliona), te tei da svoje proizvoda plasira i na
srpsko trite i to veoma uspeno.
"Darkvud" istie da nijednog izdavaa ne vidi kao svoju konkurenciju, budui da imaju
veoma jaku i dobru saradnju sa svim srpskim i hrvatskim izdavaima, te da u svojoj
prodavnici prodaju izdanja svih tih izdavakih kua, da esto imaju zajednike saradnike
i dizajnere (Melina Mikuli, dizajnerka "Darkvuda", koja je oblikovala izgled njihovih
periodinih izdanja radi i za hrvatsku "Fibru"). Ipak, smatraju da im konkurenciju u strip
svetu mogu predstavljati svi ovi izdavai, budui da svi izdaju razliite stripove, a nijedan
strip itaoc ne kupuje sve, ve pravi selekciju u korist neke izdavake kue.
Konkurencija se takoe javlja i u sluajevima kad neka izdavaka kua izdaje isti strip
koji izdaju i oni (npr. Konana izdaju i hrvatski izdavai, kao i "Darkvud"). Ovo se
najee javlja kod hrvatskih i domaih izdavaa, dakle izdavaa iz razliitih drava,
budui da kada izdava iz Srbije kupuje neki strip od nosioca prava, najee ga kupuje
za teritoriju Srbije, to spreava druge izdavae da izdaju isto, dokle god traje ugovor te
izdavake kue.
Konkurencija je veoma vidna kada neka izdavaka kua od nosioca otkupi prava za
izdavanje na teritoriji dve (ili vie drava). Tako je Hrvatska "Komuna" otkupila pravo
izdavanja Korta Maltezea za Hrvatsku i Srbiju, te nijedan domai izdava dokle god ovaj
ugovor traje ne moe da izdaje ovaj popularni strip.
Zanimljiv je podatak potekao od prodavca iz "Darkvudove prodavnice", da su
najpopularniji stripovi meu enskom publikom upravo Korto Malteze i Dilan Dog,

premda su u poslednje vreme i "Darkvudove" Julia, Lilit i Gea privukle novu ensku
italaku publiku.
"Darkvud" je poput hrvatske "Komune" otkupio prava na izdavanje Tarzana (autora
Berna Hogarta) za teritorije Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije i Makedonije, te time
spreio izdavae iz ovih susednih zemalja da izdaju ovaj strip, i samim tim eliminisao
potencijalnu konkurenciju, posebno uzevi u obzir da izdavanje Tarzana spada u jedan od
dugoronih planova ove izdavake kue.

Publika
Strip je imao ogromnu publiku u bivoj Jugoslaviji, i gotovo svaka druga osoba itala je
stripove. Danas je ta publika znatno manja, ali usled truda mnogih izdavaa, ine se
napori da se itaoci vrate stripu. Pokaz da je publika znatno manja nego nekad je
injenica da su se osamdesetih stripovi na ovim prostorima tampali u tirau i do 200 000
primeraka, a sada gotovo nijedno izdanje nema tira iznad 1000 primeraka.
"Darkvud" se obraa staroj strip publici izdanjima Tarzana i Konana, ali i periodinim
izdanjima iz izdavake kue Sero Boneli editore (Sergio Bonelli editore). Svojim
dizajnom tee da privuku i mlau publiku, a izdavanjem stripova sa enama heroinama
tee da proire interesovanje za strip i meu enskom publikom.

Opis finalnog proizvoda

"Darkvud" u okviru biblioteke Riznica izdaje klasina dela (Konana, Tarzana) a u pored
ve pominjanih verzija stripova sa ova dva lika ( svi Fosterovi i Hogartovi Tarzani, kao i
Hronike Konana), u planu je i da se na trite distribuira serija Yu Tarzan, koja e
obuhvatiti opuse domaih autora iz prolog veka, koji su radili stripove sa ovim likom.
Druga bibliotaka u okviru koje ovaj izdava radi neimenovana je, ali se odnosi na sva
manja, periodina izdanja : Geu, Juliju i Lilit.
Periodina izdanja:
Gea - strip kue "Sero Boneli editore" ("Segio Bonneli editore") iz Milana, iji su
stripovi ve decenijama najpopularniji na naim prostorima. "Darkvud" je poeo sa
izdavanjem ovog stripa sa istim ciljevima koji su ga vodili i u izdavanju Lilit i Julije:
tenja da se dopre i do starog italakog jezgra "Bonelija" ovde, ali i da se proiri
publika, te privuku mlai i enski deo populacije sklon itanju stripova o enama
heroinama (dobar primer za to je velika popularnost junakinje Modesti Blejz).
Gea je po jednoj stvari specifina u odnosu na ostale Boneli stripove. Radi se o ideji
Sera Bonelija, ba neposredno pred njegovu smrt, da se napravi tematski odreen i po
brojevima zaokruen serijal jednog autora. Serijal ima 18 epizoda, a jedini autor svake od
njih, dakle odgovorni za tekst, crte i naslovnicu svakog broja je Luka Enoh. To je takoe
specifinost u okviru ove izdavake kue, koja obiluje autorima za sve svoje serijale.

Strip se bavi ivotom i razvojem tinejderke koja pripada specijalnoj vrsti ljudi zatitnika, koji se bore protiv demona iz drugih dimenzija. Specifinost u Gei jeste to to
ona nije kao veina "Bonelijevih" junaka "zamrznuta u vremenu", ona stari, i kroz serijal
se prati njeno odrastanje.
to se tie motiva koji se pojavljuju u stripu, tu je za mnoga "Boneli" izdanja specifian
horor, ezoterija, ali i prisustvo drutvene kritike veto provuene kroz naizgled samo
uzbudljivu priu. Gea je pre svega kritika straha od razliitosti, sveprisutnog kod oveka.
Periodika izlaenja je jednom meseno, sem to su prva dva broja izala sa razmakom od
dva meseca. "Darkvud" je izdao ceo serijal.

Julija (Julia)- takoe serijal iz izdavake kue "Sero Boneli". Scenarista stripa je
ankarlo Berardi, poznat i kao kreator Kena Parkera.
Julija je misteriozna heroina koja radi kao privatni detektiv i bavi se brutalnim ubistvima.
Ovaj serijal zadobio je veliku popularnost u matinoj Italiji, i po itanosti se nalazi iza
najpopularnijih Dilana Doga i Teksa (i jedan i drugi serijal u Srbiji objavljuje "Veseli
etvrtak"). Zanimljivo je da je heroina nacrtana po liku famozne Odri Hepbern, a ostali
vani likovi u stripu su takoe nacrtani po likovima Vupi Goldberg, Dona Malkovia i
drugih amerikih glumaca.
U trenutku kada je "Darkvud" poeo da izdaje Juliju, serijal je u Italiji ve bio na 146.
broju, budui da je tamo serijal poeo da izlazi jo 1998. godine.

Lilit - jo jedan serijal iz "Bonelija", od autora Luke Enoha, koji je takoe kreirao Geu.
Znaajno mraniji serijal od serijala Gea, bez humora ili oigledne drutvene kritike, ali
sa veoma preciznim i tanim korienjem istorijskih injenica. Lilit je Lika, koja je kao
mala obuavana da unitava "trnovite", bia koja su uinila savremeni svet loim i
mranim. Ona se vraa kroz vreme i bori sa njima.
U Italiji serijal jo traje, i izlazi na svakih 6 meseci, dok ga "Darkvud" izdaje na svaka
dva meseca dok se ne sustigne originalno izdanje, a onda e objavljivati u korak sa
"Bonelijem".

Biblioteka Riznica:
Tarzan:
Yu Tarzan - uskoro e se nai u prodaji, a planira se da se pojavi devet albuma. Svaki e
sadrati Tarzan stripove autora iz bive Jugoslavije; neki od njih su Branislav Kerac,
Svetozar Obradovi, Rastislav Durman, Dragana Stankovi i drugi.

Tarzan meu majmunima i Prie iz dungle - autora Berna Hogarta izdati na po 156 crno
- belih strana u tvrdim koricama i kvalitetnom povezu. Ova pria o oveku odraslom u
Dungli, stvorena jo 1912. jedna je od najuticajnijih u savremenoj kulturi. "Darkvud"
planira da u okviru ove biblioteke izda sve stripove o Tarzanu Harolda Fostera i Bena
Hogarta.

Konan 1 i Konan 2 - Divlji ma Simerije - strip "Marvela" (najvea amerika strip

izdavaka kua), po famoznoj prii Roberta E. Hauarda. U ova dva albuma objavljena je
celokupna Marvelova saga o Konanu. Konan je varvarin iz hiborijanskog doba i u
mistinoj zemlji Simeriji bori se protiv razliitih bia koja predstavljaju "zle sile".
"Darkvudov" Konan je ove godine u San Dijegu dobio nagradu za dizajn, kao najbolje
svetsko izdanje Konana.

Tira
I sam tira odreen je veliinom izdanja, dakle bibliotekom u okviru koje se izdaje. Stoga
se izdanja edicije Riznica, koja su luksuzna, te iziskuju kako vee izdatke pri tampanju
tako i veu cenu po kojoj kupci dolaze do njih, tampa u 500 primeraka svakog izdatog

Tarzana i Konana. Izdanja serije Yu Tarzan tampae se takoe u tirau od po 500

primeraka.
Manja izdanja se, samim tim to su jeftinija za tampu, jeftinija kupcima i periodina, te
imaju stalno jezgro redovnih kupaca, tampaju u tirau od 1000 primeraka po svakom
izdanju.

Cene izdanja
to se tie periodinih izdanja, cena serijala Gea, Julija i Lilit je 300 dinara. Izdanja iz
biblioteke Riznica su zbog kvaliteta izdanja i velikog broja strana znatno skuplja, te se
Konan 1 i 2 prodaju po ceni od 2800 dinara, a Tarzani po 1800 dinara.

2.3. Izbor kadrova

Ova firma jo uvek nema dovoljno finanskijskih mogunosti da se iri u pogledu
primanja novih stalnih radnika, ali je uvek otvorena za proirenje svoje saradnike mree.
Kao glavni preduslov za saradnju sa ovim preduzeem uzima se veliko poznavanje sveta
stripa. Struna sprema svakako igra veliku ulogu, ali je sama, nezavisna od upuenosti u
ovu umetnost nedovoljna za zaposlenje.
Kada je prvobitno otvorena prodavnica, svi dananji zaposleni uli su u posao upravo
pokazavi svoje veliko znanje i zainteresovanost kao esti posetioci prodavnice. I uopte,
gotovo svi trenutni saradnici "Darkvuda" poeli su da rade za njih tako to su prvobitno
bili redovne muterije u prodavnici, ili prijatelji, poznavaoci ili kolekcionari stripova.
Direktor kompanije tvrdi da je jedan od njihovih veoma vanih stratekih ciljeva upravo
proirenje preduzea, zapoljavanje vie ljudi, to bi im svakako omoguilo i to da im
mnogi saradnici postanu stalni radnici, ili da bar budu vie plaeni za usluge, budui da
sada rade za mali honorar, iz entuzijazma i ljubavi prema stripu.

2.4. Organizacija u preduzeu

Hijerarhija u preduzeu nije stroga, premda vlasnik preduzea ujedno obavlja posao
glavnog i odgovornog urednika. Sistem i ideje po kojima preduzee funkcionie produkt
su svih zaposlenih i saradnika, ali konanu re ima vlasnik preduzea.
Direktor preduzea vri navigaciju izmeu zaposlenih i vlasnika (urednika).
Prema reima zaposlenih u Darkvudu, budui da ih ima malo, svi rade sve. Direktor je
Mia Mijalkovi, vlasnik Slobodan Jovi. Vlasnik je ujedno i glavni i odgovorni urednik.
Direktor ujedno navigira i poslovnim podsistemom, marketingom i komercijalnom
slubom, dok se vlasnik bavi pravnim pitanjima firme.

to se tie komunikacionog centra firme, i tu je praktini model znatno manje

kompleksan od teorijskog. O izboru materijala dogovaraju se svi zaposleni, a izdanja su
im podeljena na dve biblioteke - Riznica, u okviru koje izdaju klasina dela, vea izdanja,
i biblioteka periodinih stripova koje izdaju.
Tehniki podsistem funkcionie po principu ugovora sa razliitim firmamai saradnicima:
lektorima, prevodiocima, dizajnerima, tamparijama (sarauju sa tamparijama u
Petrovaradinu (Symbol) i u Subotici (Rotografika) ) i firmom za unos teksta
("Popokatepetl studio").
Materijali se distribuiraju kako u njihovom prodajnom objektu tako i u drugim prodajnim
objektima u dravi i regionu.

2.5. Neposredna realizacija i kontrola sadraja

Proces proizvodnje stripa veoma je sloen i dugotrajan. U izboru materijala koji e se
izdavati uestvuju svi zaposleni, kao tim, no konanu odluku donosi urednik. Glavni
kriterijumi izbora su lini u zavisnosti su od linih sklonosti zaposlenih ka nekim
stripovima te tenji da materijal koji oni sami smatraju kvalitetnim plasiraju na trite, ali
i utilitarni tei se plasiranju proizvoda koji e doneti profit izdavau. Lini stav
zaposlenih ne sme da ide na utrb itanosti, te se izdaju materijali koji imaju izgleda da
budu prihvaeni na tritu.
Izdavanjem stripova Gea, Julija i Lilit tei se proirivanju strip publike, privlaenju ena
da se okrenu stripu identifikujui se sa popularnim strip heroinama, ali se tim potezom
takoe obraaju i starom, takozvanom tvrdom tkivu srpskih italaca, ve decenijama
naviklim i sklonim izdanjima italijanskog "Boneli komiksa". Takoe izdajui Tarzana,
samo slede ve dugu jugoslovensku tradiciju kako izdavanja tako i crtanja stripova sa
ovim famoznim likom.
Nakon to se odlui koji e se material objavljivati, izdavaka kua se obraa
takozvanom nosiocu prava na konkretni strip. Tada slede pregovori oko kupovine prava
da se strip objavi. Oni su esto dugotrajni, a ponekad se desi da postoji vie nosioca prava
za neki konkretan strip, ili suizdavaa, te se sa nekim drugim sklopi ugovor, u zavisnosti
od toga koji je povoljniji za izdavaa. Kada se sklopi ugovor o izdavanju nekog stripa,
izdava izdvaja budet za proizvodnju i odreuje vremenske rokove mrei saradnika,
kako bi izvrili svoje obaveze i kako bi se strip do odreenog vremena naao na policama
prodavnica.
Svaka od karika u lancu veoma je vremenski uslovljena ostalima, ali je, prema reima
Vuka Popadia, dizajnera koji radi za "Darkvud", "dedlajn" uglavnom rastegljiva
kategorija. On je esto uslovljen mogunou da se u nekom periodu proda vie izdanja,
poput vremena odravanja "Sajma knjiga" ili "Salona stripa" u Beogradu.

10

Kako ova izdavaka kua ima svega pet radnika, koji rade na prodaji i osmiljavanju
procesa proizvodnje te izboru materijala, ostale, tehnike stvari radi mrea manje vie
stalnih saradnika ovog preduzea. Nekad su to ljudi ili firme sa kojima ovaj izdava ima
sklopljene ugovore, nekada su to prosto prijatelji zaposlenih, entuzijasti i zaljubljenici u
ovu ne tako profitabilnu umetnost.
Nakon otkupa materijala, vri se prevod tekstova, adaptacija, kao i lektura, koje rade
saradnici ove firme, a potom redigovanje uraenog koje najee vre urednik i drugi
saradnici. Tekst se potom ponovo vraa prevodiocu i lektoru u sluaju greaka, i nakon
ispravke ponovo na redigovanje.
Najvaniju fazu u obradi teksta u stripu esto igra adaptacija teksta. U okviru ove faze se
prevedeni tekst dodatno prilagoava kako domaem itaocu (na primer pronalaenjem
adekvatnih prevoda za odreene poalice ili fraze upotrebljene u stripu, tako da one budu
bliske itaocu, ali i da originalni tekst ne izgubi na autentinosti). Drugi vaan segment
igra i adaptacija u odnosu na sadraj stripa. Na primer ako je strip napisan na starom ili
arhainom izrazu nekog jezika , tekst e se prevoditi arhainim izgovorom srpskog
jezika.
Kada je tekstualni deo konano gotov, materijal se alje firmi koja se bavi izbeljivanjem i
brisanjem teksta u takozvanim oblaiima u stripovima, koji je na originalnom jeziku.
Postoji jedna ili dve firme koje se bave tom delatnou, i zahvataju iroko trite ne samo
Srbije, ve i Hrvatske, Slovenije, Makedonije, i ostalih drava u regionu.
Nakon toga se materijal alje ekipi za unos teksta ("Popokatepetl studio"), a posle toga i
dizajneru, koji se konano bavi izgledom korica kao i svih unutranjih karakteristika
stripa. "Darkvud" naglaava svoj izuzetni perfekcionizam u ovom delu distribucije, pa se
pazi i na izbegavanje sitnih a estih greaka kod drugih izdavaa. Kada se na primer
jedna velika vinjeta nae na dve stranice, za ovu izdavaku kuu je potpuno
neprihvatljivo to da se slika preseca tako da se linije ne nastavljaju jedna na drugu, ve
bivaju odvojene nekoliko milimetara. Takoe se tei stvaranju i doslednosti
prepoznatljivom izgledu "Darkvud" stripova. "Darkvud" i njihov dizajner, Vuk Popadi
dobili su ove godine u San Dijegu nagradu za najbolje svetsko izdanje Konana. Vuk
Popadi je nedavno poeo da sarauje sa ovom izdavakom kuom. On je veoma plodan
dizajner, koji je radio i u filmskoj i muzikoj industriji (od poznatijih, radio je omote za
albume Darka Rundeka). Darkvud je ranije saraivao i sa veoma cenjenom hrvatskom
dizajnerkom Melinom Mikuli. Ona tvrdi da je za veoma dobar dizajn "Darkvudovih"
izdanja u mnogome zasluan Slobodan Jovi, vlasnik i glavni uirednik izdavake kue,
koji dizajneru daje toliko precizne zahteve i ideje, da bi i prosean dizajner mogao da
uradi sjajan posao.
Takoe, uvodnike i sline dodatke stripu piu zaposleni i saradnici izdavake kue
ljubitelji i poznavaoci stripova, konkretnog stripa ili konkretne tematike kojom se strip
bavi.

11

Kada se celokupan taj proces zavri, takva verzija izdanja alje se nazad nosiocu prava sa
kojim izdava ima sklopljen ugovor. Nosioc prava ocenjuje strip, trai objanjenja za
neke promene, esto i kompletne prevode uvodnika i dodatnih tekstova. U sluaju da
smatra da neto treba da se promeni, materijal se ponovo alje originalnom izdavau i
prolazi proces izmene, redigovanja od strane redakcije i alje se ponovo nosiocu prava,
sve dok ovaj konano ne da odobrenje da se strip kao takav izdaje. Svaki nosioc prava je,
ukoliko nije do tada saraivao sa nekim izdavaem skeptiniji i kritiniji prema
njegovom radu, dok se do manje detaljnih promena i provera dolazi kada se ostvari dua i
ea saradnja izmeu nosioca prava i izdavaa.
Nakon celokupnog procesa izrade, strip konano moe da ide u tampu. Izdavaka kua
"Darkvud" za svoja manja i periodina izdanja (Gea, Julia, Lilith) ima sklopljen ugovor
sa tamparijom "Simbol" u Petrovaradinu. Kada se rade vea, luksuzna izdanja sa
manjim tiraom i zahtevnijom tampom, "Darkvud" sarauje sa subotikom tamparijom
Rotografika.
"Darkvud" izvozi svoja izdanja u Hrvatsku (prodaje se u striparnicama Libellus i
Stripovi na kvadrat u Zagrebu), Crnu Goru (strip klub Mister No u Podgorici),
Makedoniju i Sloveniju (prodavnica Buch u Ljubljani), a u Srbiji se osim u njihovoj
prodavnici izdanja prodaju u Trafikama "Veselog etvrtka", striparnici Alan Ford u
Beogradu, Delfi knjiarama, kniari Vulkan, knjiari Plato u Beogradu, kao i na brojnim
kioscima irom zemlje..
Ono to se ranije smatralo sigurnim utoitem za mnoga izdanja iz tiraa bile su
biblioteke, koje su od izdavaa odmah nakon objavljivanja otkupljivale odreeni broj
primeraka. Danas biblioteke uglavnom ne neguju takvu praksu, verovatno zbog pada
popularnosti stripa poslednjih godina, te izdavai ne mogu da se oslone na taj "sigurni
profit". Takoe, strip biblioteke nisu razvijene u Srbiji, a pokuaji da se organizuju su
uglavnom jalovi. Primer toga je i "Klub ljubitelja stripa" u Novom Sadu, koji ne posluje
naroito uspeno.

2.6. Analiza rezultata i korektivno planiranje

Praenje prodaje sopstvenih ali i tuih izdanja omoguava ispravno donoenje odluke o
tirau prilikom izrade nekog izdanja. "Darkvud" je to se toga tie u prednosti u odnosu
na neke druge izdavake kue, budui da u svom trgovinskom objektu prodaju izdanja
svih strip izdavaa iz regiona, te su time upoznati sa ukusima publike, na osnovu ega
kreiraju ciljnu grupu, te izdajui stripove znaju kojoj publici ele da se obrate. Samim
tim, izbor sadraja je odreen publikom, ali kao firma takoe tee usmeravanju publike
nekim sadrajima, koje sami smatraju kvalitetnim i prijemivim. iroka strip publika u
Srbiji ve ima formiran ukus, ali postoje takoe novi itaoci, iji ukus kreiraju izbori
izdavakih kua.

12

Ova strip izdavaka kua, poput brojnih na ovim prostorima, pouena loim iskustvima
nekih hrvatskih izdavaa uglavnom ne posee ponovnom izdavanju starih materijala,
budui da to sa sobom nosi komplikovan proces, ak iako je prvobitno izdanje ostvarilo
odreen uspeh kod publike.
Naime, pri sklapanju ugovora sa nosiocem prava, izdava potpisuje ugovor za odreeni
tira izdanja i za tu koliinu plaa prava. Ukoliko odlui da napravi reizdanje nekog
stripa u sluaju da je on rasprodat, moraju se vriti novi pregovori sa nosiocem prava,
sklapati novi ugovor, najee skuplji od prethodnog, tampati nova izdanja.
Reizdanja se najee tampaju u manjem tirau od prvobitnih izdanja, i samim tim,
budui da tamparije funkcioniu po principu - to vie izdanja tampamo, vei su popusti
(na primer, ako odemo u fotokopirnicu i fotokopiramo jedan list njega emo platiti
skuplje nego to bi ga platili ako bismo tampali 50 listova). Dakle, ako izdava umesto
prvobitnih 1000 izdanja tampa 500, on esto vie novca potroi na reizdanje. Sve to vodi
ka tome da se za reizdanje nekog stripa izdvajaju vea sredstva, to samim tim, kako bi
izdava pokrio te trokove, povlai sa sobom da se taj strip na trite distribuira po vioj
ceni.
Takav postupak je veoma rizian iz dva razloga. Prvi razlog je injenica da to to je
prvobitni tira nekog stripa rasprodat, to nije garancija da postoji jo mnogo
zainteresovanih da taj strip kupe, te e mnoga reizdanja provesti venost na policama i u
magacinima (to je pokazalo iskustvo nekih izdavakih kua).
Drugi razlog je injenica da via cena reizdanja moe lako da odbije kupce od kupovine,
posebno ako se uzme u obzir injenica da se radi o stripovima u Srbiji i regionu, gde
stanovnitvo esto nema dovoljno novca ni za osnovne egzistencijalne potrebe.
Svako izdanje od ukupnog tiraa firma ima zavedeno, distribuira ga drugim
prodavnicama, ili ga prodaje u svojoj, a viak mora da stoji uredno skladiten u
magacinu.

3. Zakljuak
Teorijski modeli podrazumevaju strogo odreenu hijerarhiju i ogroman ljudski faktor
ukljuen u rad nekog preduzea. Potpuni sklad sa takvim temeljnim modelima je
verovatno ostvariv u izdavakim preduzeima koja imaju dugu tradiciju ili u nekim
sistemima u dravama razvijenijim od nae. Kako je Darkvud veoma mlado preduzee,
koje posluje na tritu ne tako razvijene balkanske zemlje, on posluje sa veoma malo
zaposlenih, i uloge radnika su relativne i rastegljive, svako od njih ima vie zaduenja i
svi uestvuju u proizvodnom procesu.

13

Takoe, hijerarhija u preduzeu nije stroga, kao to se to u teoriji podrazumeva, ve u

ovoj izdavakoj kui sve rade timski, i svaki zaposleni radi i vie nego to mu je
ugovorno u nadlenosti.
Ovo strip izdavako preduzee izdajui takozvana "periodina izdanja" ne bi plastino
moglo da se svrsta u izdavako preduzee, ali ono to jeste, budui da su ta izdanja
zapravo delovi nekog celokupnog serijala, te da su umetnikog karaktera. Takoe, svoja
izdanja izdaju u okviru dve "biblioteke" od kojih je druga neformalna, nema naziv niti
konkretnu tematiku, sem to se odnosi na "Bonelijeve" serijale u okviru kojih stripovi
izlaze periodino.
Ono to se smatra neophodnim faktorom za distribuciju materijala: profesionalne
marketing slube i predstavnici za odnose sa javnou takoe ne postoje ni unutar samog
preduzea, niti unutar kruga saradnika preduzea. Izdavaka kua se reklamira preko
svojih izdanja, reklamirajui prodavnicu preko izdanja drugih preduzea, kao i na
internetu i sajmovima stripova i knjiga. Svi ti faktori mogu uticati na slabije rezultate u
prodaji, ali ljudi iz preduzea optimistino tvrde da se strip scena premda usporeno, ipak
razvija u Srbiji i da su zadovoljni prodajom svojih izdanja.
Ono to istiu zaposoeni u ovoj izdavakoj kui, a mogue je uoiti i laikim okom
konzumenta njihovih materijala jeste panja koja se svakom stripu poklanja u izradi, na
svim nivoima od prevoda i lekture preko dizajna do tampe i poveza i upravo je taj
perfekcionizam u izradi ono u emu ova strip izdavaka kua dominira meju drugim
izdavaima ovog tipa u Srbiji.
Nedostatkom bi se mogao smatrati mali broj izdanja, ali uzevi u obzir da je ovo
preduzee veoma kratak vremenski period izdava, s druge strane bi se mogli posmatrati
plodnim izdavaem. Ono to im svakako ne pomae na tritu, jeste injenica da su od
trenutka kad su poeli da se bave izdavatvom, prava za izdavanje najpopularnijih
stripova na ovim prostorima ve imale druge izdavake kue, pa je Darkvud sa
enskim Boneli heroinama kako eksperimentisao, tako i rizikovao. Takav potez se, na
njihovu sreu pokazao uspenim.
Dakle, ova firma nema veliki poetni kapital, koji bi im omoguio da do sada imaju
zaposlene stalne lektore, prevodioce ili dizajnere, ali oruje kojim se veoma veto slui
jeste velika mrea saradnika, koje sa preduzeem povezuje ljubav prema stripu. Zbog
nesigurnog trita ne mogu pri planiranju jasno predvideti uspeh koji e neki njihov potez
doiveti, ali im se rizici najee isplate, jer ono to je u njihovoj moi da uine svoja
izdanja kvalitetnim - urade veoma dobro.
Funkcionisanje "Darkvuda" i mnogih drugih malih preduzea pokazuju da je danas, uz
savremene tehnologije i mali broj zaposlenih i saradnika, koji su entuzijasti i ulau
mnogo truda u posao, mogue ostvariti brojne ciljeve i obezbediti preduzeu ugled na
nekom konkretnom polju.

14

4. Sadraj
Publika .....................................................................................................................5
Tira ...........................................................................................................................8
Cene izdanja.................................................................................................................9
2.3. Izbor kadrova............................................................................................................9
2.4. Organizacija u preduzeu..........................................................................................9
2.5. Neposredna realizacija i kontrola sadraja ...........................................................10
2.6. Analiza rezultata i korektivno planiranje................................................................12
3. Zakljuak....................................................................................................................13
4. Sadraj........................................................................................................................15

15