§ 25. 125 <~ oN w § 25. DIRAC-OVA 3-FUNKCIJA U fizici se nailazi na veli¢ine koje imaju vrlo veliku, pa i beskonatno veliku vrijednost u vrlo malom domenu, a izvan njega su takoreéi jednake nuli. Nesto sligno se dobiva i kod specijalne superpozicije de Broglie-evih talasa, pri demu se formira talasni paket, odnosno grupa talasa koja ima specijalan oblik. Kada se radi 0 jednodimenzionalnosti, onda je taj domen u stvari vrlo mali segment u toj jednoj dimenziji, a u slucaju trodimenzionalnosti ima se u vidu vrlo mali zapreminski element. Sve to se svodi na prikazivanje nekog fizitkog kvantiteta koji je koncentrisan tako da obuhvata vrlo mali domen, odnosno vrlo malu zapreminu, pri éemu se éak dopusta tolika sloboda da se kao graniéna uzima ta¢ka umjesto domena. Mnogo je primjera za takve i sliéne koncentrisanosti. Navedimo jo8 i sluéaj difrakcije svjet- losti, pri kojoj se intenzitet moze u nekim prilikama dobiti vrlo velik u vrlo malom domenu, a ostali maksimumi difrakcione slike da prakti¢ki budu jednaki nuli. Cak smo i u prethodnom paradgrafu dobili izraz u Dirichlet-ovom integralu, koji, kada se prikaze grafitki, ima vrlo jaki Siljak, odnosno po pravilu neobiéno uzak maksimum. : Takode se esto govori o punktualnom ili tatkastom naelektvisanju, koje se jo8 Ge8ée zaobilazi kada se razmisli o Koliéini elektriciteta koncentrisanog u jednu jedinu tatku. Uopste uzevsi, matemati¢ki kao karikatura bi odgovarala graniéna vrijednost obrnute proporcionalnosti sa rastojanjem, pa izlazi da za sluéaj rastojanja jednakog nuli ta koligina postane beskonaéno velika. U izvjesnoj tatki se poku’ava i sa fizickim obrazlaganjima da neka veliGina bude beskonaéno velika. Vjerovatno je u mnogim prilikama bolje zauzeti i takvo glediste, nego smatrati da mnoge veligine nisu definisane. Posmatra li se neka kolidina elektriciteta, recim: gustina toga naelektrisanja, onda je prema definiciji tim 224 25,1) avcoAV dV jedan elektron, pa se tradi jer se smatra da je elektron koncentrisan sasvim u jednu tatku, pa su te dimenzije vrlo male. Takvo shvatanje koncentrisanja u jednu tacku, takore ima odgovarajuée poteskoée, ali se uzima makar i kao idealizacija ili olakSavajuéa karikatura stvarnosti, To se moze prikazati i jednodimenzionalno, pri cemu se umjesto AV uzima Ax, sto je u principu jedno te isto. Matematitka podeSavanja mogu biti takya da se u nekim definicijama i iz- vatunavanjima koordinatni sistem uzima tako da ta koli¢ina postaje beskona¢no velika upravo u koordinatnom podetku. To znaéi da se singularitet wzima upravo u koordinatnom potetku. Svakako to nije obavezno, ali je Cesto veliko olakSanje. Kada se radi o naelektrisanju, onda ée se ono nalaziti u tacki Iz toga izlazi da je gustina naelektrisanja u svim ta¢kama sa x #0 jednaka nuli. Prema tome ne preostaje nita drugo nego da u taki x=0 ta gustina bude beskonaéno velika, uz uslov da se zanemaruju dimenzije éestice. Otuda se u fizici, a prvenstveno'u kvantnoj mehanici, nametnula potreba da se takvi singulariteti, odnosno takva neobiéna realnost, gdje je neka velidina svuda jednaka nuli osim u jednoj jedinoj tacki, u kojoj je beskonatno velika, prikazu matematiéki uz adekvatne dogovore i pravila326 § 25, Jako je to dosta gruba karikatura realnosti, ispostavilo se da rezultati takvog prikazivanja zadovoljavaju i sve vise postaju efikasno sredstvo u daljim primjenama Matematicku ‘oznaku za takve slutajéve uveo je u kvantau mehaniku, i ziku uopite, P. Dirac 1926. godine, definiguéi tav. delta (8-) funkeiju, koja se na. ziva Dirac-ova delta funkeija. Glavna definicija glasi fae dx=1, (25.2) adie je | 3()=0 za x0, (25,3) [sao za 20.| (25,4) Sve tri ove relacije saéinjavaju prvu i glavau definiciju Dirac-ove delta funkcije, Razumfjivo je da (25,2) vadi za ma koje promjenljive. Recimo, definicija takode glasi i ovako: [2@—naer—e 1, 25,2/) gdje je ovakva promjenljiva (k’—R) upravo uzeta iz kvantne mehanike, na sto smo vee naiili u § 24. Ovdje je x, odnosno (#’—A), neki parametar, koji se mijenja od — 0 do +o. Naravno, nejednakost nuli ove veligine svodi se na izjednatavanje sa besko- naénostu i to opet samo u jednoj geometrijskoj tacki. To pokazuje da je nejednakost niuli svakako ipak u nekoj vrlo maloj oblasti, jer je integral te funkcije po toj oblasti jednak jedinici. Prema tome, tako definisana funkcija u stvari i nije funkcija, nego samo matemati¢ka oznaka za velitine koje se matematitki prikazuju kao besko- natno velike u jednoj tatki i jednake nuli svuda izvan te tatke. No, i pored toga 3(x) se naziva ne samo funkcija, nego i generalisana funkcija, a naro j razvijena njena teorija. U realnim procesima, odgovarajuée fizitke veli ajaju po nekoj funkciji, koja je samo aproksimacija Dirac-ove funkeije. Dakle, radi se 0 oznakama koje se i kvantitativno prikazuju pomoéu veli- Gina i funkcija. Neodredenost omoguéava takvu definiciju, jer je integral jednak Proizvodima apscise i ordinate sa odgovarajuim sumiranjima i granitnim vrijed- nostima, Sto podleZe pravilima odredenog integrala, ali samo donekle, jer je na kraju moguéno iéi toliko daleko u pogledu simplifikacije da se uzme da je proizvod nule i beskonaénosti u ovom sluéaju jednak jedinici. Ta funkcija vazi za mnoge fizitke diskontinualnosti, koje postoje u fizi¢kim poljima. Takva polja potiéu od tijela sa dimenzijama mahom vrlo malim u odnosu na rastojanja koja figuriraju u prikazivanju raznih fizitkih velitina, Ukoliko bi se uvrstile u funkcije, to bi bila svakako neka vrsta neobitnih ili snesopstvenih® funkcija. Zbog toga sui saginjena ditava specijalna pravila za ra- Cunanja sa tom funkcijom, koja uveliko odudaraju od normalnih matematitkih iz~raunsvanja, a narotito integriranja. Sve to je povezano sa osnovnim definicijama S-funkcije, kao Sto éemo odmah vidjeti. Pomjeranjem koordinatnog sistema duz x-ose moze se dati sasvim sliéna de- finicija 5-funkcije i u slijedecéem obliku fse-a dx=l, (25,5) gdje pomjeraj iznosi a. Funkcija 3(x—a)—0 za sve vrijednosti x # a, a postaje beskonatno velika u tatki xa. Umijesto navedenih granica u definicijama 8-funkcije mogu se uzeti ma koje dvije druge granice izmedu kojih se nalazi diskontinuitet, jer se jediniéna povréina praktiério nalazi u njenoj okolini, budui su sve ordinate izvan nje jednake nuli. Tako se moze napisati da je \3@ dx=1 (25,6) za x1 <0 a ili acm. (25,8) Ovo jasno pokazuje da, ako je diskontinuitet x=a medu granicama, onda je taj integral jednak jedinici, a ako je diskontinuitet iavan granica integriranja onda je taj integral jednak nuli, To je uostalom i razumljivo, jer je povssina samo u onom domenu gdje je diskontinuitet.