PREDLOG ASA VEBANJA

ZA DECU SA CEREBRALNOM PARALIZOM

-seminarski rad iz predmeta: Vetine u specijalnoj edukaciji-

SADRAJ

1. UVOD ............................................................................................................................... 3
2. DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA ................................................................................ 4
3. O SPORTU OSOBA SA INVALIDITETOM ............................................................................ 4
4. PREDLOG ASA VEBANJA ............................................................................................... 6
5. ZAKLJUAK ....................................................................................................................... 9
6. LITERATURA ..................................................................................................................... 10

1. UVOD

Posle viegodinje socijlne izolovnosti i odbenosti dece s invaliditetom,

otvrnje specijlnih kol prdstvljlo je poetak napredka. Poeci ove oblasti zagovarali
su medicinski model u kome je centalno mesto zauzimalo otedenje, a ne osoba, pa su
uenici grupisani po otedenjima i poremedajima i na taj nain su pravljeni nastavni planovi i
programi.
Cilj obrzovnj je oduvek bilo kako usvjnje znnj, tako i priprem uenika z sve
spekte ivot u zjednici: rzvoj linosti, drutveni rzvoj, profesionlni i porodini ivot. Po
ovome vidimo da postoji nesklad izmeu cilja obrazovanja i medicinskog modela koji ne
sagleda osobu kao celinu i samim tim je ne ukljuuje u socijalnu sredinu. Zbog toga se
razvojem ove oblasti polako odbacuje medinski model invalidnosti i usvaja socijalni model
koji osobu prati i sagleda iz svih uglova. Ovo dovodi do pokret inkluzije koja je usmerena n
socijlnu inkluziju, odosno ukljuivanje dece sa invaliditetom u redovni kolski program.
Ovim tokom nije ilo samo obrazovanje OSI1, ved i razvoj samog sporta osoba sa
invaliditetom, poev od fizikog vaspitanja u kolama do takmiarskih sportova i nastanka
Paraolimpijade i Specijalne olimpijade.

OSI osoba sa invaliditetom

2. DEFINISANJE OSONOVNIH POJMOVA

Nedostatak je svaki gubitak ili abnormalnost neke psihike, fizioloke ili anatomske
strukture ili funkcije (Jovid, S. 2011).
Invalidnost je svako ogranienje ili nemogudnost obavljanja neke aktivnosti na nain
ili u granicama koje se smatraju normalnim sa ljudsko bide (Jovid, S., 2011).
Osoba sa invaliditetom je osoba koja je, zbog uroenog ili steenog nedostatka
fizikih ili mentalnih sposobnosti, nesposobna da sebi, delimino ili u potpunosti obezbedi
potrebne uslove za voenje linog i drutvenog ivota (Jovid, S., 2011).
Cerebralna paraliza je trajni kvalitativni motoriki poremedaj koji se javlja pre trede
godin. To je neuroloko stanje koga karakterie neprogresivni poremedaj motorinih funkcija,
pokreta, tonusa, poloaja, koordinacije i osedaja ravnotee. Nastaje kao posledica
prenatalnih, perinatalnih ili postnatalnih uzroka (Jovid, S., 2011). Veliki broj sluajeva
cerebralne paralize klasifikovan je u pet grupa: ataksini, spastini, atonini, atetozni i
meoviti tip (Kasum, G., 2009).
Kada je u pitanju definisanje fizikog vaspitanja za decu ometenu u razvoju, jedna od
definicija je da je prilagoena fizika aktivnost definisana kao podrrka, nastava,
tremiramke, rehabilitacija, terapija ili napredak podstaknut od strane kvalifikovanoh
profesionalaca, koji podupiru napredak fizike aktivnosti pojedinca koji ima ogranienja u
pokretu i/ili socijalna ogranienja (Eminovid, F., 2011).
Fiziko vaspitanje dece sa cerebralnom paralizom ostvaruje se u okviru bazinog
fizikog vaspitanja. Cilj bazinog fizikog vaspitanja je podmirenje osnovnih potreba za
kretanjem, u smislu zadovoljenja odreenih egzistencijanih i esencijalnih potreba uenika i
uvedavanja njihovih adaptivnih i stvaralakih sposobnosti. Posebni cilj bazinog fizikog
vaspitanja je da pospeuje optimalnu homeostatinost deijeg organizma (Eminovid, F.,
2011).

3. O SPORTU OSOBA SA INVALIDITETOM

Sportom se nazivaju takmienja koja su najede u sferi fizikih aktivnosti, ali postoje
sportovi koji nisu vezani za fiziku aktivnost, kao na primer ah. Pod pojmom sport osoba sa

invaliditetom podrazumevamo fiziko vaspitanje, sportsku rekreaciju kao i vrhunski sport.

Ovome moemo pridruiti i medicinsku rehabilitaciju sa elementima sportskih aktivnosti u
terapeutskoj rekreaciji. Sport moe biti jeftin i efikasan nain za dobrobiti osobe sa
invaliditetom koji podstie pozitivan odnos prema zdravlju, socijalnu ukljuenost i izgradnju
zajednice za osobe sa invaliditetom. Sport obuhvata sve oblike fizike aktivnosti i ukljuuje
reprodukciju, vebe, rekreaciju, organizovani, povremeni ili takmiarski sport kroz igre koje
doprinose fizikoj kondiciji, psihikoj dobroditi i socijalnoj interakciji (Ciliga, 2010).
Primerena sportska aktivnost pozitivno utie na resocijalizaciju i rehabilitaciju dece i
mladih ometenih u razvoju, a sportski dometi daju tim osobama podsticaj i veru u vlastite
sposobnosti, a time i bogatiji, potpuniji, kvalitetniji ivot (Rodid, N, 2012).
Uede u sportskim aktivnostima osobama sa invaliditetom unapreuje socijalnodrutvene aktivosti, funkcionalne sposobnosti, sposobnost samozbrinjavanja i nezavisnog
ivota, samim tim kvalitet ivota. OSI koje se vebaju ili se bave sportom bolje podnose
stresne situacije, manje su depresivne i konfuzne, napete i ljude. Sport omogudava osedaj
dominacije kada se dostigne postavljeni cilj, razvija se takmarski duh i jaa samopouzdanje i
samopotovanje. Kroz sport OSI stie osedaj jednakosti i prihvatanja, kao i bolju ulogu u
porodici u drutvenoj zajednici (Kasum, G., 2009).
Kada se prepisuju vebe osobi sa invaliditetom treba se pridravati pricipa
individulanosti, postupnosti ( od lakeg ka teem, od jednostavnog ka sloenom, od
poznatog ka nepoznatom ) i progresivnosti. Neopohodno je za svakoga odrediti:

Tip aktivnosti

Intezitet opteredenja

Obim opteredenja

Uestalost (broj ponavljanja dnevno i nedeljno) (Kasum, G., 2009)

Jedan od osnovnih tretmana za decu sa CP om 2 je namenjem dranju tela tokom

sedenja, stajanja, kretanja kao i korigovanju vida. Za uspeno sprovoenje tretmana

presudnim se smatra rano zapoinjanje i uredno sporvoenje kineziterapijskog tretmana,
koji moe biti organizovan i u vidu slobodnih aktivnosti (Kasum, G., 2009). Ranom

CP cerebralna paraliza

rehabilitacijom pokuavamo da smanjimo abnormali tonus i patoloke reflekse i cilju

uspostavljanja aktivnog automatskog pokreta kod deteta.

4. PREDLOG ASA VEBANJA

Osnovna pravila:

Pre poetka vebanja dete treba da isprazni beiku i creva

Sve vebe se u poetku izvode dva puta

Treba svakodnevno vebati, najmanje dva puta nedeljno

Detetu koje ne moe samostalno da izvodi vebe pomae se delimino ili potpuno
sve do mere dok mu pomod vie nije potrebna

Tretman se organizuje u manjim grupama (15 minuta individulano i 15 minuta u

grupi, odmor izmeu aktivnosti 30 minuta )
Ciljevi i zadaci:

Uticati na pravilan rast i razvoj pojedinca, razvoj motorike i bolju koordinaciju,

manipulaciju i kontroli i ravnotei u svim poloajima

Razvoj miidno-zglobnih struktura i njihove osetljivosti

Delovati preventivno na nastanak vedih i dodatnih deformiteta, kao i na korekciju

postojedih

Zadovoljiti bioloku potrebu za kretanjem i igrom

Vebanje doprinosi razvoju senzomotornog iskustva i percepcije okoline

Vebanje doprinosi emocionalnom razvoju i socijalnom prilagoavanju

Vebe se mogu realizovati u svim osnovim poloajima ( sededi, stojedi, leedi poloaj)

u zavisnosti od stanja deteta. Sadraj modifikovanih defektolokih vebi se sastoji od: vebi
disanja, relaksacije, kretanja, vebi za razvoj vizuo-motorne koordinacije i manipulativne
spretnosti, za razvoj percepcije (taktilne, vizulene, auditivne, gustativne, kinestetske), vebe
za stimulaciju govora.

AS VEBANJA ZA DECU SA CP-OM

UVODNI DEO

Vebe disanja

Zagrevanje kretanjem bez pomagala ukoliko dete

moe ( naglasak na pravilnom dranju tela i stopala na
podlozi) kretanje sa pomagalima, ukoliko nije
mogude drugaije

Hodanje kratkim i dugim koracima, brzo i lagano

hodanje

Hodanje pravo, levo, desno i nazad

Hodanje i tranje (ukoliko je mogude) i zaustavljanje

na dat znak (zvuk pitaljke)

PRIPREMNI DEO

Jaanje slabe muskulature, posebna panja se obrada na

velike grupe miida ( muskulatura vrata i ramenog pojasa,
abdomena i lene muskulature, kao i muskulature
karlinog pojasa i nogu)

Simetrine i asimetrine vebe za poboljanje koordinacije

(pr. rukama kruiti u vazduhu, prvo levom, pa desnom
rukom, a onda obe ruke istovremeno; istovremena
fleksija u laktu i kolenu sa jedne strane,...)

Ublaavanje kontraktura dovoenjem zgloba u ekstenziju,

dok je telo u relaksaciji

GLAVNI DEO

Aktivnosti sa i bez sprava

Poboljanje ravnotee (stoj na jednoj nozi, vebe u

mirovanju ili u pokretu sa abdukcijom u zglobu kuka)

Poboljanje pokretljivosti ( kroz sportske igre sa loptom bacanje lopte u cilj, bacanje i hvatanje lopte iznad glave,
ubacivanje lopte u ko, plesanje jednostavnih narodnih
plesova,...)

ZAVRNI DEO

Vebe disanja (dubok udah/izdah, udah na nos/izdah na

usta,...)

Relaksacija tela (korekcija donjih ekstremiteta u

mirovanju sa naglaskom na poloaj stopala)

Smirivanje kardiovaskularnog i respiratornog sistema

Rad sa decom moemo olakati tako to demo organizovati as da dete sa boljim

motorikim sposobnostima pomae slabije dete (peer saradnja), ukoliko su deca starija
moemo koristiti slike ljudskog tela gde moemo pokazati gde se nalaze miidi. Detetu treba
pruiti informacije o vebi i vizuelno je podkrepiti da bi dete bolje razumelo zadati nalog.

5. ZAKLJUAK

Motivisanost za realizaciju programa vebanja zavisi od samog deteta, njegove

porodice, ali i od interesantnog i dobro osmiljenog programa vebanja i prijatne atomsfere
tokom realizacije programa (Kasum, G., 2009).
Specifinost populacije osoba sa invaliditetom nam govori da je za njih razvoj fizikih
sposobnosti bitan za poboljanje kvaliteta ivota, ime se i istie znaaj kako fizikog
vaspitanja tako i vebanja. Odabir vebi mora biti u skaldu sa detetovim mogudnostima i
karakteristikama. Asistencija, kao i bezbednost deteta, su veoma vani na asovima vebanja
uz odgovarajude doziranje i omugudavanje detetu to je vedi nivo samostalnosti u
ispunjavanju zadataka kako bi izgradilo samopouzdanje, ali i poverenje ostalih uenika (kako
bi sam postigao bolji status u drutvenoj zajednici i kako bi poboljao socijalizaciju).

6. LITERATURA

1. Ciliga, D. (2010): Sport osoba sa invaliditetom. Kinezioloki fakultet, Zagreb

2. Eminovid, F., Nikid, R. I anovid, D. (2011): Fizika kultura 1. FASPER, Beograd
3. Jovid, S. (2011): Medicinska rehabilitacija. Klinika za rehabilitaciju Dr Miroslav
Zotovid, Beograd
4. Kasum, G. (2009): Teorija i praksa sporta osoba sa invaliditetom. Fakultet sporta i
fizikog vaspitanja. Beograd
5. Rodid, N. (2012) predavanje iz predmeta: Metodika fizikog vaspitanja. Pedagoki
fakultet, Sombor
6. Stoljevid, L., Ilakovid, V. i Stoljevid, S. (1998): Fiziko vaspitanje, igre i igrake za
hendikepiranu decu i omladinu. Drutvo za pomod MNRO, Beograd

Slike preuzete sa sajta:

http://www.kidspot.co.nz
http://school.discoveryeducation.com/clipart/clip/wheeled-b-ball.html