Cetvrto, preradenoi dopunjenoizdanje

v v
RECNIK JEZICKIH
NEDOUMICA
Ivan Klajn
IVANKLAJ N
Cilj je ovog recnika da na sto sazetiji i pregledniji nacin pomogne u
teskocama i dilemama kojesejavljaju pri svakodnevnomizrazavanju, Sastav-
Ijenje naosnovu postojece norme i predloga iznetih ustrucnoj lingvistickoj
literaturi. Zarazliku od nekih ranijih prirucnika, recnik sene ogranicava na
pravopis i izgovor, nego sebavi i pitanjima znacenja, gramatike i upotrebe
reci. Otuclanisusistematski popisivane reci saodredenim"teskim" glasovima
(cic, h,j i slicno), medu kojimajepodostaretkih i nepotrebnih, veesetezilo
dasc odaberu oni izrazi, oblici i konstrukcije koji stvamo zadaju teskoce u
jezickoj praksi naseg doba. Posebna paznja poklonjena je novijim recima i
imenimakojaseredovnojavljaju 1I stampi. Akcenti nisubelezeni, buduci daje
njihovo normiranje i teorijski i tehnicki neizvodljivo uprirucnicirna ovogobi-
maoIjekavski oblici davani susamouonimslucajevirnakadpostoji kolebanje,
iii kadseuistomslogujavljaju i drukcijeoblickeneizvesnosti.
Tip upotrebljenih slova (obicna, polucrna, kurzivna) nema veze s
pravilnqscu iii nepravilnoscu pojedinereci, Zasvaki oblik trebasmatrati daje
dobar ukolikonijedrukcijereceno.
Izvestan broj pojmova obradenjepodopstimnazivom, koji je stampan
velikimslovima, npr. DATUMI, GENITIV MNOZTNE, IMENA NARODA i
sl. Vecina odrednica dataje u obliku zasebne reci, ali ima i takvih koje se
odnose napojedini glasiii slovo, napocetak iii zavrsetak reci. Stoga, akoseu
recniku ncnade odredena fee, trebapotraziti njen sufiks iii zavrsni deo: der-
matitis pod -itis, kupreski pod -ski, preneti pod -neti, itd.
o NAMENI I UPOTREBI RECNlKA
P 60 - Pravopis srpskohrvatskoga
knjiievnoga jezika,
Novi Sad- Zagreb 1960.
port. - portugal ski
PR - Pravopisni recnik (uPravopisu
iz 1993)
PR 60 - Pravopisni recnik (u
Pravopisu iz 1960)
sh. - srpskohrvatski
sr. - srednji
sp. - spanski
urn. -umesto
up. - uporedi
v. -vidi
z . - zenski
dat. - dativ
engl. - engleski
f ro - francuski
gen. - genitiv
gr. - grcki
ijek. - ijekavski
izg. - izgovara se
ital. - italijanski
knjii. - knjizevni
lat. - latinski
m. -muski
rnn. - rnnozina
nern. - nemacki
P - Pravopis srpskoga jezika,
priredili M. Pesikan, J . J erkovic
i M. Pizurica, Matica srpska,
Novi Sad 1993.
U ovomizdanju dodatoje blizu500novihodrednica, amnogedrugesu
preradene i dopunjene. Izbacenesuodrednicekojesuseodnosileiskljucivo na
hrvatsku varij antu.
Pravopisna tumacenja uskladena susnovimPravopisomMaticesrpske
(1993), uz izvesnamalaodstupanjakojasunaznacena kaotakva. Zapojedine
reci i daljeseupucuje naPravopis iz 1960. godine(skracenica P 60), buduci
dajeonimaoznatnoobimnij i recnik, ada sunjegovaosnovnanacelazadrzana
i unovomPravopisu.
SKRACENICE NAPOMENA UZ CETVRTO IZDANJE
AboridZini (ne Aboridiani: engl.
Aborigines). Potrebanizraz, podus-
lovom da se ne upotrebljava kao
zajednicka imenica umesto uro-
denik iii starosedelac, nego s ve-
likim slovom kao nacionalno ime
australij skihdomorodaca.
ad(podzemni svet), adski: boljehad,
hadski.
adhezija, adhezivan, adhezioni, ad-
herentan (neath-).
adresant znaciposiljalac (Pisma is1.);
primalac je adresat.
aero- uvek sastavljeno: aeroklub, ae-
romiting, aerozagadenje itd.
Afganistan, afganistanski su pravil-
niji oblici, ali sekod nas upotreb-
Ijavaju samo Avganistan, avga-
nistanski. Tennin Afgani (Avgani)
iIiAfganci (Avganci),koji oznacava
najbrojniju naciju napodrucju Av-
ABC: v. Ej-Bi-Si.
Abdulah: v. VOKATIV.
aa. Dvostruko a javlja seuirncnima
kao Baas (Y . to), Baal (fenicki bog),
Varlaam (iz srednjovekovne knji-
zevnosti), "Haarec" (izraelski list),
Caadajev (ruski knjizevnik: ne-
opravdano P 60 sazima ovo imeu
Cadajev),
a, nepostojano: v.NEPOSTOJANO a.
-a (IMENA). Imena kao Pera, Iva,
Bora, Misa itd. menjaju se kao i
imenicez. rodana-a: odPere, Peri,
za Peru itd. Uijek. krajevima ova
imena glase Pero, Ivo itd. i imaju
dvojaku promenu (v. -0). Francus-
kamuska imenana-a boljeje me-
njati kao imenice m. roda: Mara
(Marat), Maraa (Marata), Marau
(Maratu) itd. Ipak se za pojedina
imena uobicajila promena kaouz.
rodu: Dima, Dime, Dimi, Dimin(ali
pri izvomom pisanju Dumas, Du-
mos a, Dumasu, Dumasov]. V. -e
(FRIlNCUSKO). v. ifMENICE
MU.S'KOGRODA NA -a; SKRA-
CENICE NA -a.
A
aksiom iaksioma.
akt: mnozinajeaktovi uznacenjII"sli-
ka nagog tela", akt i u (retkom)
znacenju "cin, postupak", akti (m.)
iliakta (sr.) u znacenju "spisi".
Poneki gramaticari subez stvamog
razloga zabranjivali oblik akta,
preuzet izlatinskog, zahtevajuci da
sekaze "staviti uakte" i s1.
aktuelan, aktuelnost, obicnije nego
aktualan, aktualnost.
akvarijum iakvarij.
ala (azdaja, cudoviste) obicnije ibo-
ljenego hala.
alapljiv nenego halapljiv.
alatka, dat. alatki, gen. mn. alatki.
alfa: alfa zraci, alfa cestice (crtica
neobavezna); alfa, beta igama zra-
ci (bez crtice). V. CRTICA 5, 6.
alga, dat. algi, gen. mn. algi i alga.
alibi (mn. alibiji) znaci prvenstveno
.xlokaz da se u vreme izvrsenja
krivicnogdeiaokrivljeni nalazio na
drugommestu". Prosireno znacenjc
"izgovor" iii "opravdanje" nastalo
je uamerickomengleskomidanas
se prenelo i u drugejezike, ali ga
strogi stilisti neodobravaju.
alijansa; Sveta alijansa.
Alitalija (Alitalia, vazduhoplovna
kompanija): neAl Italija.
atka(dat. alci, gen. mn. alki), obicnije
nego halka; Sinjska alka, alkar
uvek bezh.
akamoli.
Akino (Aquino), neAkvino; Benigno
(Benigno), ne Beninjo; Korason
(Corazon) Akino.
Akira (Kurosava, japanski reditelj):
neAkiro.
akord: gen. mn. akordd iakorada.
ganistana, treba razlikovati od ter-
minaAfganistanci (Avganistanci)-
stanovnici ili drzavljani Avgani-
stana.
aga i beg. Zapraveagei begove(isto-
rijskelicnosti) titulaseposleimena
pise s crticom: Smail-aga, Me-
hmed-aga, Ibrahim-beg, Gazi Hus-
rev-beg itd. Ako sedodaje sarnoiz
postovanja iliusaIi,pisesesastav-
ljeno s imenom: Avdaga, Suljaga,
Omeraga, Mehmedbeg itd.
agro- spojeno: agrokombinat, agro-
tehnika itd.
Aguilar, Aguirre (sp.) izgovara se
Agilar, Agire.
Ahilej (bolje), ali i Ahil: sarno ovo
drugo u izrazuAhilova peta. (Pra-
vopis ne daje osnova za pisanje
malimslovornahilova peta.)
AiSaiAjsa.
ajatolah, mn. ajatolasi.
ajde, ajd (bez apostrofa). V. hajde.
ajvar, obicnije nego hajvar.
Ajzenstajn, neEjzenstejn. V. RUSKA
IMENA.
8
aga
Ancica, Ancicin: v. -cica.
Andaluzija, andaluski (bolje nego
andaluzijskiy, Andaluzanin, -anka
(neAndaluzijac, -ijka).
Andi, uAndima, redeAnde, uAnda-
rna; andski.
andelski iandeoski.
aneksija: glagol je anektirati.
angazman: u prenosnom znacenju
(politicki, drustveni a., a. piscai sl.)
boljejereci angaiovanostili anga-
zovanje.
Anglo-Amerikanci (=Englezi i Ame-
rikanci); anglo-americki i anglo-
amerikanski. Sastavljeno pisanje
Angloamerikanci, angloamericki, -
ikanski dopusta sekadje znacenje
"Amerikanci engleskogporekla".
anglofon (koji govori engleski), bolje
nego anglofonski. Up.frankofon.
Anglosaksonci, anglosaksonski. Po-
redosnovnog znacenja (nekadasnji
stanovnici Engleske), kod nas i u
drugim evropskim jezicima upo-
trebljava se i u znacenju "narodi
engleskogjezika".
ansambl, gen. mn. ansambala.
Antarktik, antarkticki.
antedatirati i antidatirati (staviti ra-
niji datumodpravog).
analizirati i analizovati podjednako
sudobri oblici.
alko-test (scrticorn prernaP).
alo i halo (telefonski poziv).
Alpi, uAlpirna i Alpe, uAlparna.
alternativa. Ovu rec u nacelu treba
upotrebljavati sarnokadsuposredi
dye mogucnosti, npr.: "Druga al-
ternativa izgleda namprihvatljivi-
ja", U recenicarna kao .Postoji jos
nekoliko alternativa", apogotovu u
spoju .jedina alternativa", boljeje
upotrebiti drugu imenicu: moguc-
nost, resenje, izlaz, put, iii odskora
popularni anglicizamopcija.
alva: v. h.
Aljehin (uobicajeno, mada je ruski
izgovor Aljohin).
am, amajlija, amal, amam: v. h.
Amazonka, dat. Amazonki (ugrckoj
mitologiji), s malirn a u znacenju
.ratoborna zena".
ambar, boljenegohambar.
arnericki: v. Indijanci.
amino-kiselina, amino-grupa.
amoralan znaci .J comenedostajeose-
canjemorala"; nijeistostoi nemo-
ralan (porocan, pokvaren).
Amundsen, neArnundzen.
analgezija, analgetik; analgeticki (ne
analgezickiv.
anali, Ova irnenica ima sarno mno-
zinu; pogresnoje"anal" uukrstenim
recima.
antcdatirati
9
arhibiskup: pogresno urn. nadbiskup
(v. to); arhiepiskop (bez j jer je
slozenarec); arhijerej, arhijerejski.
arhiv i arhiva uznacenju .zbirkado-
kumenata" i odeljenje ustanove u
kome se cuvaju sluzbeni spisi";
sarnoarhiv kaonaziv naucne usta-
noveiIi imestrucnog casopisa.
apsees, neapees.
apscisa, neapcisa.
Apulija, pokrajina najugoistoku J ta-
lije; netrebakodnasupotrebljavati
ita!' oblik Pulje (Puglie).
arabeska: kaogroteska (v. to).
Aragon, bolje nego Aragonija; ara-
gonski.
arbitar, arbitra (zloupotrebljava seu
sportskimizvestajimaumestoobic-
nijcg "sudija"). Ne arbiter, osim
kao latinizam: Petronije Arbiter
(rimski pisac), arbiter elegantiarum
(izg. elegancijarum), naziv za ot-
menogcovekaiii kicosa.
arciti: boljeharciti.
Argonaut iargonaut: v. MITOLOS-
KA IMENA.
au), nit (odniti), rad (odradi). Ne
upotrebljavaseni pri sazimanju sa-
moglasnika (v. to). Vidi i: de; Ie.
apriori (dvereci ulatinskom; poPR
sastavljeno, aprioriy; aprioran, ap-
riornost, aprioristicki, apriorizam.
Suprotno: aposteriori.
-aoe pogresno, treba -alac (slusalac,
gledalae, citalac, poznavalae, pre-
galae itd.; genitiv mn. slusalaca,
gledalaea, citalaca itd.) Up. -ioc.
apendieitis, neapendicit.
APOSTROF sestavljaumestojednog
iii vise izostavljenih slova: al', il',
je I', 'ocu, vi's, gos'n, izvol'te, itd.
Ne stavlja seurecirna s, k, nek, u
krnjim oblicima infinitiva (radit,
citat, doc) i glagoiskog priloga sa-
dasnjeg (traiec, znajuc), niti usta-
rinskimoblicima kao mea (odme-
Antoanet(a) (fr. Antoinette), Anto-
nijeta (ita!. Antonietta) i Antonela
(ita!. Antonella). Ne postoji ime
Antoanela.
Antonio, Antoniom, Antoniov (ne
-ijem, -ijev): v. -io.
Antverpen (flamanski)i Anvers(fran-
cuski)ravnopravnesuvarijante,ma-
daje kodnas prvaobicnija.
ao i -0: v. SAZETI SAMOGLAS-
NICI.
anti- sepisesastavljeno: antialkoho-
hear, antitalenat, antiistorijski itd.
Scrticomsarnoispredimena(Anti-
-Diring) i ispred ponovljenog pre-
fiksa, npr. anti-antinuklearei.
Antihrist; s rnalim a u opstern zna-
cenju"bezboznik, nevemik".
antivladin v. meduvladin.
Antoan (fr. Antoine), ne Antuan. V.
-oa.
10
anti
Atina (grad); (Pal ada) Atena (bo-
ginja).
Atlantik, atlantski; Atlantski okean;
Atlantski pakt (v. NATO).
atmosfera, atmosferski, ne atmo-
svera. atmosverski.
atrijum i atrij.
audio-: po anaJ ogiji saradio, najbo-
Ije gaje pisati s crticom: audio-
-uredaj, audio-kaseta, audio-vizu-
elan itd.
auditorij(um) znaci slusaonica ili
slusalacka publika. Nijedobro pri-
menjivati ovaj izraz na gledaoce
televizije iii sportskih priredaba,
umestopublika iii gledaliste.
Augzburg, augzburski (po novom
Pravopisu: po P 60 bilo je Aug-
sburg).
AustraJ ija: Australijanac, -ijanka,
australijski, rede Australac, -alka,
australski.
Austrougarska iii Austro-Ugarska
(P,utacki 49f(1), dopusta obaob-
Iika, uz napomenu daje .J ogicnije
spojeno pisanje"). Pridevjeaustro-
ugarski, bez crtice; Austrougarska
monarhija, Austrougarska care-
vina (svelikimA).
autarhija. Vecina recnika razlikuje
autarhiju (samovladu, samovlasce)
odautarkije (privrednesamodovolj-
nosti, nezavisnosti oduvoza tudih
proizvoda). Prva rec slozena je s
astma, astmatican, astmaticar.
asura, atar: V. h.
ateljc (m. roda), mn. ateljei.
atentat. Nije dobro "pokusaj aten-
tata", jer sarna rec atcntat (od lat.
attentare -- pokusati) ima prvobit-
no znacenjepokusaj ubistva.
Arkanzas (Arkansas): uengleskomse
izgovara Arkenso, ali je kod nas
uobicajen izgovor Arkanzas (kakav
je nekada postojao i uSAD).
Arktik, arkticki.
Arlekin ili Arlekino (lik iz ital. ko-
medije); arlekin iii harlekin (Iakrdi-
jail).
Armen itd.: v.Jermen.
arterioskleroza.
arteski (bunar), bolje nego arteski;
pogresnoje arterski.
artikl i artikal; gen. mnozine artika-
lao
artiljerija (neartilerija), artiljerijski,
artiljerac.
asfalt, asfaltni, asfaltirati, asfalter, ne
asvalt itd.
asimilirati i asimilovati podjednako
sudobri oblici.
aspekt: iz aspekta (necega), bolje
nego sa aspekta.
Astek(neActek); mn. Asteci (neAc-
teki); astecki (neasteskiy.
autarhija
I 1
auto-moto: samosjednomcrticom, u
spojevima kao auto-mota klub,
auto-moto savez i sl. (veliko A kad
je naziv odredene organizacije).
Avar i Avarin; mn. Avari.
Avganistan, itd.: v.Afganistan.
avio-karte, avio-mehonicar, avio-
-saobracaj itd.Unekimrecima, npr.
avioflota, aviopark, P propisujesas-
tavljeno pisanje, .zavisnoodobje-
dinjenosti akcenta i znacenja".
AVNOJ, AVNOJ -a i Avnoj, Avnoja;
avnojski, bolje nego avnojevski.
azbestni.
Azija: Azijac, Azijka, azijski (danas
obicnije) i Azijat, Azijatkinja, azi-
jatski (obicno s prizvukom primi-
tivnosti, varvarstva i s1.).
auto-: pise se sastavljeno kad znaci
"sopstven", "samsebi", npr. auto-
biografija, autoportret, autogol. S
crticomsepiseuznacenju"automo-
bilski", npr. auto-trke, auto-delovi,
auto-servis. Ipak, za reci koje se
osecaju i izgovaraju kaojedinstve-
ne, npr. autoput, automehanicar;
autos top, autostopertka), P daje
prednost spojenompisanju.
AUTOMOBILSKE MARKE: v.
MARK£.
grC1l11arhein, "vladati", druga s
grckimarkein, "biti dovoljan".
auto: ill.roda; mnozinaje obicnoauta
(sr.rod), ali jeboljeupotrebiti puni
oblik automobili.
12
auto
Bajram; Kurban-bajrarn; Rarnazan-
ski bajrarn.
baka, dat. baki.
bakcil nenego bacil.
Baku, izBakua, u Bakuu.
Bakvold, Art (Art Buchwald): ne
Bacvold, Buhvald.
Balaton (neBalatonj): moze seupo-
trebiti i nas naziv Blatno jezero
(madarsko irne takode dolazi od
slovenske reci blato).
Balkansko poluostrvo.
balsam, balsamovati (balsamirati) i
balzam itd.
Bangi (glavni grad Centralnoafricke
Republike); "Bangui" je francuska
grafija.
Bangkok, bangkocki (ne bangkoski,
bankoskis.
banka, dat. banci, gen. mn. banaka.
banknota.
b: vidi v.
Baas (arapska stranka): ne treba pi-
sati BAAS, jer nijeskracenica,
baba: baba Mica, ali baba-Mice,
baba-Micin itd. (iii svebez crtice):
v. CRTICA UZ IMENA.
Babaroga (licnost izbajke) i babaro-
ga (kaozajednicka irnenica).
babun: pogresno sejavlja uprevodi-
rna s engleskog (eng!. baboon)
urnesto nasereci pavijan.
bacil, nebakcil.
Backa Palanka, BackaTopola,Backo
P~trovo Selo, backop alanacki,
backotopolski.
Bacvold nenego Bakvold (v. to).
badminton ibedminton; nebadmin-
gton.
Badnji dan; Badnjak (=Badnji dan);
badnjak (hrastova grana).
Bahama iii Baharne (iii Bahamska
ostrva), bolje nego Baharni. Up.
Bermuda.
B
bejzboI, boljenegobezbol (po P).
bekhend (utenisu), nebekend.
Bazedovljeva bolest, neBazedova.
bazen je uobicajeno kod nas: pra-
viInijebi bilobasen (odfr. bassin),
usvimznacenjima.
bazuka, dat. hazuki (retko bazuci).
BBC po mogucstvu treba pisati la-
tinicom, kao eng1. skracenicu (u
padezima: BBC-ja, BBC-ju itd.) iIi
prema izgovoru Bi-Bi-Si, Bi-Bi-
-Sijaitd. Isto vazi i zanazive ame-
rickihtelevizijskihmrezaNBC (En-
-Bi-Si), CNN (Si-En-En) itd.
BCG: v. be-se-ie.
bdeti, ijek. bdjeti; bdim, bdis, oni
bde; bdeo, bdela, ijek. bdio, bdje-
la; bdenje, ijek. bdjenje: bdeci;
(proibdevsi, ijek. (projb djevsi,
Dopusteni sui oblici bdijem, bdijes,
oni bdiju, bdijuci, bdijenje.
Bee: instrumental Becom; Becanin,
Becanka iIi Beclija, Beclijka (Bec-
lika).
beduin (malob, jer nijenarodnost).
beg: v. aga.
begati (ijek. bjegati) umesto beiati
(bjeiati) nesmatra sezaknjiz. ob-
lik.
Bejsi, Kaunt (Count Basie), ne Bej-
zi; Bejsi, Sirli nenego Besi (v. to).
Bejsinger (Kim Basinger), ne Bej-
sindzer,
barokornora.
Barselona je najtacnija transkripcija
zasp. Barcelona.
Barton, uobicajena transkripcija za
eng1.Burton; tacnijebi biloBerton.
Up. Tamer.
Bask, Baski, ne Baskijac, Baskijci.
Pridev baskijski jerdavoskovan(v.
-ijski) ali munemazamene. Baskij-
ski zaliv: pogresno urn. Biskajski
zaliv.
Basearsija i Bas-carsija (uSarajevu);
smalimb uznacenju "glavni trg";
bascarsijski (spoj eno).
bas upravo pleonazam, treba sarno
bas iIi sarnoupravo.
bata: bata Dole, ali bata-Doleta,
bata-Doletov itd.(ili svebezcrtice):
v. CRTICA UZIMENA.
Banjaluka (BanjaIuke, BanjaIuci),
Banjalucanin, -anka, banjalucki,
danas retko Banja Luka (Banje
Luke, Banjoj Luci), Banjolucanin,
-anka, banjolucki.
BANJ E. PR razIikuje .Vrnjacka Ba-
nja" (naseIje) i .Vrnjacka banja"
(banja); maIim slovom "banja
Koviljaca" i s1.
barijum i barij; barijum-sulfat itd.
Barimor (Barrymore), neBarimur.
barka, ubarci, gen. mn. barki.
Barnard (Christian Barnard), neBar-
nar.
14
Banjaluka
be-se-ze, be-se-iea ili (pofrancuskom,
sarnolatinicom) BCG, BCG-a. Up.
BBC; DDT.
Besi, Sirli (Shirley Bassey), neBejsi.
besprizoran znaci sarno "koji je bez
nadzora, napusten". Besmisleni su
spojevi kao "besprizoma izjava",
"besprizomo ponasanje" i s1.
bestraga (npr. idi bestraga, bestra-
ga ti glava, bestraga daleko). Neki
put (npr. sglagolomotiCi) imago-
tovo istuvrednost kao i bez traga.
bestseler.
Beti Dejvis (Bette Davis), neBet.
bez-. U prefiksu bez-, z se uvek
prilagodavasledecemsuglasnikuili
se stapa s njim: beskamatni, bes-
teiinski, bescarinski, beshleban (ne
"bezkamatni" itd.); bescul an,
bescasce (11e"bezculan"); besadr-
zajan, besubjekatski, bestrastan (ne
"bezsadrzajan" itd.); bezemljas,
bezakonje (ne "bezzemIjas");
beiucan, beiican, beiivotan (ne
"bezzucan" itd.); besavan, besu-
man (ne"bezsavan") itd.
hezhednostan, -sna, -sno; bezbedno-
sna situacija (ne"bezbedonosna").
bezbol ibejzbol.
bcz da, nedopusteno uknjiz. jeziku.
"Usao samuavionbez damije iko
pregledao prtljag" - treba: adami
niko nijepregledao prtljag. "Otpu-
tovali su bez da su utvrdili staje
bekstvo, nebegstvo.
Bela kuca (uVasingtonu).
beleska, dat. belesci, gen. mn. be-
lezaka, bolje nego beleski. Ijek.
biljeska.
beleti se, beleo se, ijek. bijeljeti se,
bijelio se, bijeljela se; beliti (ciniti
belim), belio, ijek. bijeliti, bijelio,
bijelila. V. -iti.
ben: v. el.
beo: ijek. je bijel i (rede) bio; kom-
parativ bjelji (nebjeliji).
Berane, Z. rodmnozine: uBeranama.
beriberi, beriberija (bolest).
Bcrksajr pogresno: Berkshire se u
Engleskoj izgovaraBarksir, uSAD
Berksir.
Berlinski zid.
Bermingem (Birmingham), bolje
negoBinningem.
Bermuda ili Bermude; Pdopustai m.
oblik Bermudi, .J caoBaleari i s1.".
Bernard, Bertrand: u francuskom
krajnje d je nemo (Bernar, Ber-
tran), uengleskomseizgovara(npr.
Bertrand Russell- BertrandRasel).
Berns (engi.Burns). Drugojeprczime
Barns (Barnes).
Bernstein kaonernackoprezimeizgo-
vara se Bernstajn, kao americko
Bernstajn ili Bernstin.
bcsan, besnji, najbesnji.
bczda
15
bilion je hiljadu milijardi, iii milion
miliona; pod americkirn uticajem
cesto sepogresno upotrebljava ume-
sto milijarda (hiljadu miliona).
biloodvojeno: bilo ko, bila kakav, bila
gde, bila sta; bila za §ta, bila skim,
itd.
bio- sastavljeno: biodeterdzent, bio-
hemija, biostanica itd. Sarno zebio-
-bibliografija P dopusta ipisanje s
crticom, radi boljeg razdvajanja dva
prefiksa.
Biograd na Moru.
bioskebdzij a (familijamo).
Birmingem (Birmingham), uobica-
jeno: tacnije bi bilo Benningem.
bismo, biste: pogresno "Mi bi mog-
li", .Da li bi hteli da dodete" i s1.V.
bih.
bijel: v. bea.
BijeIjina, ne Bjeljina.
bijenale (izlozba koja se odrzava
svake druge godine). M. roda, u
rnnozini obicno sr. roda (bijenala).
S velikim pocetnim slovom ako
oznacava odredenu izlozbu (npr.
Bijenale 11 Veneciji).
Bik Koji Sedi (indijanski poglavica):
bolje Sedeci Bik, prema P.
Bilbao, Bilbaoa, uBilbaou (bolje nego
Bilbaa, Bilbau).
Bileca, uBileci (z. rod); bilecki; Bile-
canin, -anka,
posredi" - treba: ne utvrdivsi staje
posredi,
bez daljeg: bolje bez aklevanja, ad-
mah, svakako isl.
BEZLICNI GLAGOLI: v. se.
bezmalo (gotovo, umalo).
beznacajan: v.znacajan.
bez obzira. Grarnaticari zahtevaju da
seizrnedu ovog izraza i recenice ko-
ja sledi uvek umecexe to, npr. "Bez
obzira na to sto je predlog zakas-
nio...", .Bez obzira na to da Ii se
ostali slazu iIi ne...". U praksi seovo
na to vrlo cesto izostavlja zbog glo-
maznosti. Up. s obzirom na.
bezsumnje.
biatIon (bezj jer je slozena rec),
Biblija (veliko B).
bicikl, gen. mn. bicikala (bolje) iii
bicikl6.
BiH (Bosna i Hercegovina).
bih, bismo, biste u oblicima pogod-
benog nacina ne smeju se zamenji-
va sabi: .Da znam, rekao bih vam";
,,Mi bisma hteli da udemo"; .Kad
biste cekali, pogresili biste ".
Bihae, bihacki; Bihacanin, Bihacan-
ka, obicnije nego Biscanin, Biscan-
ka.
bij, bijma, bijte, a isto i ubij, nabij,
prebij, prabij, pribij, zabij, adbij,
razbij, izbij, itd. V. ZAPOVEDNI
NACIN.
16
bczdaljcg
hodi-hilding, bodi-bilder (iii sarno
bilder).
Bog, velikirn slovorn ako seodnosi na
hriscanskog (odn. jevrejskog, rnus-
lirnanskog) boga i ako ima osobine
posebnog imena, npr. U pocetku
stvori Bog nebo izemlju. Malirn
slovorn uuopstenorn znacenju (npr.
njegova filozofija zapravo je tra-
ienje boga), u ustaljenirn izrazima
iuzrecicarna (za ime boga, boie
pomozi, ne dao bog, krade bogu
dane itd.), apogotovu ako se odno-
si napagansko bozanstvo (grcki bog
rata is!.). V. iBoiANSTVA; bozji.
bogami (ali boga ti, boga mu, boga
vam itd.).
bogrne ibome.
Bogojavljcnje (praznik).
Bogorodica: v. BoiANSTVA.
hogzna: bogzna kakav, bogzna gde,
bogzna sta itd.
bojati se da... pogresno, kao i nadati
se da (v. to).
hojazan, -zni, ne bojaznost (osim u
znacenju "bojazljivost").
BOJE. Slozeni pridevi pisu sesastav-
Ijeno ako oznacavaju prelaznu ni-
jansu, npr. plavozelen (na sredini
izmedu plavog i zelenog), beloiut,
sivomaslinast itd.; pisu sescrticorn
kad su boje odvojene, naporedne,
sarno blesak, blestav, blestati, bles-
nuti.
bista: v. spomenik.
bitisati, rec turskog porekla, prvobit-
nojeznacil a"propasti, proci" (oso-
bito u izrazu bilo ibitisalo); danas
je definitivno primljena u znacenju
"ziveti, postojati, bivstvovati".
bitka, bici ibitki (v. -tka), gen. mn.
bitaka; Kosovska bitka, bitka na
Kosovu (v. ISTORIJSKJ DOGA-
DAJI).
Bitolj: v. Skoplje.
Bjelovar, Bjelovarac, -arka.
bjclji: v. beo.
blagodariti, blagodaran, blagodar-
nost, suvisni rusizmi pored naseg
zahvaliti, zahvalan, zahvalnost.
bledeti, bledeo, ijek. blijedjeti, blije-
dio, blijedjela. Up. izbledeti.
bledozut, bledozelen itd., uvek sas-
tavljeno.
Blekberu (Blackburn), ne Blekburn.
Bliski istok, bliskoistocni.
blizak;bliii, najblizi (u svim znace-
njima): pogresno je uPR "bliskiji".
blizu nije pogresno u znacenju "sko-
ro, gotovo" (npr. Cekaoje blizu dva
meseca).
blornba, hlornbirati neknjizevno um.
plomba, plombirati.
hljesak (pored blijesaks, bljestav,
bljestati (pored blijestatii, bljesnu-
ti ijekavski su oblici. Ekavski je
BOlE
17
bosanskohercegovacki (koji seodno-
si na drzavu Bosnu i Hercegovinu),
bosansko-hercegovacki (koji setice
Bosne sjedne i Hercegovine sdruge
strane). V. SLOtENI PRIDE VI.
BOZANSTVA. Irnena bozanstava pi-
susevelikim slovorn: Posejdon, He-
ra, J upiter, Perun, Buda, Hristos itd.;
tako i Savaot, J ehova, Gospod, Sve-
visnji, Bogorodica, Gospa, Alah. Za
Bog v. tu odrednicu. U viseclanim
ustaljenirn nazi virna pise se veliko
slovo prve reci (Sveta trojica, Duh
sveti) osim ako naziv sadrzi ime,
npr. sveta djev(ie)a Marija, sveti
Kuzman i Damjan, prepodobni
mucenik Teodosije. V. i:MITOLOS-
KA IMENA; sveti.
Bozic.
Bozic-Bata, Bozic-Bate itd. (crtica
neobavezna).
bozji i boziji; neB-, osim u crkvenim
tekstovima (P, tacka 15 i 38).
Brazil, brazilski, Brazilac, Brazilka.
Nekadasnji oblici Brazilija, brazi-
lijanski, Brazilijanac, -anka danas
seupotrebljavaju sarno zagrad Bra-
ziliju (prestonicu Brazila od 1960).
Brcko, iz Brckogfa), u Brckomre);
Brcanin (ili Brcak), Brcanka.
bormasina, "bolje nego bor-rnasina"
(P).
Bornmut (Bournemouth): v. Port-
smut.
boj na Kosovu (malo b: v. ISTO-
RJJSKI DOGADAJI).
Boka kotorska iBoka Kotorska (P
dopusta oba nacina pisanja), dat.
Boki, bokokotorski; Bokelj, Bokelj-
ka, bokeljski.
bolesljiv i boleiljiv: ovaj drugi oblik
vrlo je cest i uijekavskom, mada bi
prema P 60 trebalo tu da glasi sarno
boljeilj iv.
Boljso] teatr (ili teatar), Boljsog te-
atra, Boljsom teatru.
bomb on (m.) ibombona (z.); bom-
bonijera (bolje) i bombonjera. Ne
bonbon itd.
bonton se obicno pise sastavljeno;
pravopism prirucnici ganepominju.
Bordzlja (ital. Borgia) kod nas je
odavno ukorenjen oblik; pravilna
transkripcija bila bi Borda.
borilac (borioea, gen. mn. borilaea)
znaci sto i borae: danas se najvise
upotrebljava pridev borilacki (bori-
lacki sportovi: boks, rvanje, mace-
vanje, dzudo, karate itd.).
npr. plavo-zelen (rnestimicno play
amestimicno zelen), erno-belifilm,
crveno-zuti dres itd. Pridevi koji
oznacavaju svetliju ilitarnniju nijan-
su pisu se sastavljeno (otvoreno-
plav, tamnozelen, svetlosiv, zagasi-
toerven), ali se pri poredenju ras-
tavljaju: otvorenije plav, zagasitije
erven itd.
18
boj naKosovu
redni) pisu se rastavljeno, npr. sto
cetvrdeset devet, hiljadu sest stoti-
na sedamdeset peti itd.; tako i dve
stotine, tri stotine, itd. do devet sto-
tina (ali sastav Ijeno slozenice dves-
ta, trista... devetsto idvestoti, tri-
stoti ... devetstoti). Od ovog pravila
postoje dva izuzetka koje Pravopis
ne pominje, ali se mogu izvesti iz
pojedinih primera u PR 60. To su:
(1) Sastavljeno sepisu redni brojevi
u kojima je na drugom mestu broj
stotine, hiljade iii miliona: seststo-
ti, dvehiljaditi, tromilioniti, stohi-
ljaditi, dvestahiljaditi, stomilioniti
itd. (2) Sastavljeno se pise i imeni-
telj razlomka: dvadesetpetina (II
25; up. dvadeset petina =20/5), dve
cetrdeseurecine (2143), itd.
S crticom se pisu spojevi od dye
reci koji oznacavaju pribliznu vred-
nost: pet-sest, troje-cetvoro, dese-
tak-dvadesetak, dan-dva, rec-dve
itd.
V. i: SLOZENICE SBROJEM;
CIFRE; TACKA UZ CIFRE.
BROJEVI (promena). Osnovni bro-
jevi odpet navise nepromenljivi su
u srpskohrvatskom. Brojevi dva (z.
dve, ijek. dvijei, tri, cetiri jos su
zadrzali izvesne padezne oblike, i
to: za genitiv dvaju (m. i sr. rod),
dveju, ijek. dviju (z. rod), triju,
cetiriju; za dativ, instrumental i
lokativ dvama (m. isr. rod), dve-
ma, ijek. dvjema (z. rod), trima,
cetirtma (zastarelo jecetirma). Pos-
brejkdens.
Bresa (Brescia, Italija), ne Bresija.
Bretanja, Bretonac, Bretonka, bre-
tonski.
brze-bolje ibriebolje (po P).
brigadir i brigadist(a): obe reci znace
"Clan radne brigade". Pored toga,
brigadir u stranim armijama ozna-
cava iii je oznacavalo razne ruko-
vodece cinove, od podoficira do
brigadnog generala (tako i kod nas
u nekadasnjoj cmogorskoj vojsci).
Brigadist(a) seunovije vreme upo-
trebljava i za pripadnike teroristic-
kih organizacija kao sto su ita!' Cr-
vene brigade (Brigate rosse).
brijati (se), brijem (se), oni (se) bri-
ju; ne brijam itd.
briljantan, ne brilijantan; brilijant,
brilijantski (uobicajeno, mada je i
tu bolje briljant, briljantski).
Brisel (Bruxelles), Brisela, u Brise-
lu; ne Brisla, Brislu.
Brait (Brigitte) iiiBrizita; Brizite,
Briziti itd. V. -e (FRANCUSKO).
Brjus ne nego Brus (v. to); Brjuster
ne nego Bruster (Brewster).
brojan se moze upotrebiti i u smislu
mnogobrojan. Neki putje i pogod-
nije od ovog drugog prideva, naro-
cite pri poredenjima (sve brojniji,
manje brojan, najbrojniji).
BROJEVI (pisanje). Prema Pra-
vopisu, viseclani brojevi (osnovni i
BROJ EVI
19
BROJEVI (zbirni).Brojneimenicena
-ica (dvojica, trojica itd.) upotre-
bljavaju se sarno za muskarce:
dvojica ljudi, cetvorica brace, vas
petorica, bilo ihje desetorica.
Oblici dvoje, troje, cetvoro, pe-
toro itd. upotrebljavaju se danas
uglavnomutri slucaja: (1) zaskup
muskaraca i zena, npr. dvoje su-
pruinika, cetvoro brace isestara,
desetoro mladica idevojaka, upo-
rodici nasje bilo dvadeset troje; (2)
uz zbime imenice, npr. troje dece,
petoro jagnjadi, sedmoro gospode,
cetvoro brace (pored sedmorica
gospode, cetvorica brace, v. gore);
(3) uz imenice koje imaju sarno
mnozinu, ukomslucajusebroj obic-
sedam kandidata", "Spaslo se 55
Ijudi". Nijepogresno ni akosegla-
gol urodu i broju slaze sasubjek-
tom: "Tihpet godinabrzojeproslo"
iii "... brzo su prosle", .Primljeno
je svih 29 pripravnika" iii "Prim-
ljeni susvih29pripravnika",
Uz brojne imenice na -ica upo-
trebljava se imenica u genitivu
mnozine (trojica ljudi, pismo cet-
vorici studenata) odnosno genitiv
zbirne imenice (sestorica brace);
glagol je uobliku dvojine iii mno-
zinem. roda: Iz nase cete ostala su
dvojica iii ...ostali su dvojica.
Uz zbime brojeve dvoje, troje,
cetvoro, itd. glagol je u srednjem
rodu: dosloje njih petoro. Zaoblik
imenicev.sledecuodrednicu.
Iepredlogasei ovi brojevi najcesce
upotrebljavaju kao nepromenljivi,
npr. izmedu dve vatre, sa cetiri prs-
ta; kadnema predloga, uknjiz. je-
ziku se preporucuje promena po
padezima, npr. odnosi dveju ze-
malja, dogovor dvaju predsednika,
uz ucesce trijufabrika (boljenego:
odnosi dve zem!je itd.).
Zbirni brojevi dvoje, troje, cet-
voro, petoro itd. imali suustarijem
jeziku mnostvo razlicitih padeznih
oblika, ali se danas gotovo uvek
upotrebljavaju kao nepromenljivi
(zenastroje dece i sl.), Donekle su
se sacuvali sarno oblici genitiva
dvoga, troga i dativa dvoma, tro-
ma (Od tog dvoga moramo nesto
izabrati, Njima troma nisu dati
nista isl.); umnozini sejos upotreb-
ljavasrednji roddvoja, troja, cetvo-
ra itd. (dvoja kola, cetvora vrata i
s 1 . ) .
BROJEVI (slaganje s imenicom i
glagolom). Uz brojeve sajedan na
kraju, imenica i glagol seupotreb-
ljavaju ujednini: .J avio setrideset
jedan kandidat", .Prosla je stojed-
na godina", Uz brojeve dva, tri,
cetiri isveslozenebrojeve sa2,3,
iii 4nakraju, imenicai glagol suu
oblikudvojine: ,,1avilasusetrideset
tri kandidata", "Prosle su sto dye
godine", "Spaslasuse54coveka",
Uz brojeve odpet panaviseglagol
jeusrednjemrodu, aimenicauge-
nitivu mnozine: "J avilo setrideset
20
BROlEVl
burleska: kao groteska (v. to).
bulka, dat. bulci.
bungalov, bungalova. Oblici bunga-
1 0 i bangalo, koji se nalaze po rec-
nicima, nikada se nisu upotreblja-
vali u praksi.
Bunjevac, Bunjevka, dat. -vki; bunje-
vacki.
buregdiija, buregdiijski, buregdii-
nica.
budzasto,
Buenos Ajres (sp, Buenos Aires), sa
j, bolje nego sa i;pridev buenos-
ajreski.
bugivugi (sastavljeno), bugivugi] a,
mn. bugivugiji.
Bugojno, bugojanski, Bugojanac, -an-
ka.
buka, dat. buci.
Bukurest, bukureski ibukurestanski,
Bukurestanac, -anka.
bulevar: stanujemna bulevaru, dola-
zim sa bulevara, ne u bulevaru, iz
bulevara.
radicu, paseu), a odvojeno od gla-
gola na-Ci (naci cu. reci cu, pomoci
cu). Hrvatsko odvojeno pisanje (ra-
dit cu, past cu) cisto je graficka va-
rijanta, jer je izgovor i utomslucaju
radicu, pascu.
budi bog s nama (odvojeno, po P bolje
nego budi-bog-s-nama); ne budi-
boksnama.
Bubka (Sergej): po P, tacka 76 f (2),
pravilnije je Bupka.
Bucer (engl. Butcher), Buc (Butch):
ne Bacer, Bac.
BUDUCE VREME (futur) pise se
sastavljcno od gJ agoJ a na -ti (npr.
Brus (Bruce), Bruster (Brewster), ne
Brjus, Brjuster,
bruto: bruto tezina, bruto dohodak i
sl. (bez crtice prema P , pogotovu u
viseclanim izrazima kao bruto
registarska tona). V. CRTICA 4.
brze-bolje.
bubamara.
bubasvaba.
no slaze s imenicom po zavrsetku:
dvoja vrata, troje makaze, sedmo-
ra kola. V. i prethodne odrednice.
brojilac (ne brojioc), mn, brojioci,
brojilaca.
brojka (dat. brojci, gen. rnn. brojki)
znaci cifra; ne treba je upotreblja-
vati umesto broj (pogresno je npr.
"Intlacija se meri trocifrenim broj-
kama", treba: trocifrenim brojevi-
rna).
bronhitis, ne bronhit.
broving, brovning (vrsta pistolja)
pogresno urn. brauning.
bruka, dat. bruci.
Bruklin (Brooklyn), bruklinski: ne
bruklinski.
burlcska
21
butcr, puter (putera) i danas retko
putar (putra) jednako sudobri obli-
ci (pored domaceg maslac i mas-
10).
burzujskl iburioaski.
Busman (neBusmanin).
butan-gas.
22
burzujski
centar je rec koja se zloupotreb1java
u nazivima ustanova: "obrazovni
centar" umesto skola, .J dinicko-
-bolnicki centar" umesto bolnica,
"trZni centar" kao naziv za vecu
prodavnicu, "centar zazbrinjavanje
dece" urnesto decji dam itd. Uvek
je bo1je upotrebiti specifican naziv
pojedine ustanove. Umesto "nase-
1jeni centar" dovoljno je reci nase-
lje.
centimetar, bo1je nego santimetar:
pogresnoje cantimetar. Skracenica
em (bez tacke: v. SKRACENICE
MERA).
Centralnoafricka Republika.
Cesarec, Cesarca, Cesarcev.
Cetinje: uobicajeno je na Cetinju, sa
Cetinja, ali se dopusta i u Cetinju,
iz Cetinja.
Cezar, Kadaje francusko ime (Cesar)
treba gatranskribovati prema izgo-
voru Sezar, Sezara.
CIA: v. SKRACENICE NA -a.
cece-f!luva (cece-muha, cece-mu-
sica).
cediljka, dat. cediljki, gen. mn. cedilj-
ki icediljaka.
celo- sastavljeno u slozenicama: ce-
lobrojan, celovecernji itd.
celo vreme: bo1je sve vreme.
cenkati se i cenjkati se: oba ob1ika
su u upotrebi u knjiz. jeziku, mada
prirucnici obicno daju prednost ob-
1iku sa 11.
-ca. Pri izvornom pisanju imena iz la-
tinice kao Tasca, Petrarca, prema
tacki 101 b Pravopisa, u promeni
treba c zameniti sak: Toske, Petrar-
kin, Sa1amanku itd.
-ca i -cija: v. -nca i-ncija.
Carsko selo (u Rusiji), bolje nego
Carskoje Selo (cl. 157bPravopisa).
Cavtat, cavtatski, Cavtacanin, Cavta-
canka (rede Cavtajka).
CBS: v. Si-Bi-Es.
c 1atinsko: v. LATINSKA lMENA.
c
Crna Gora; Crna gora (ime nckoli-
koplanina i visoravni).
Crni kontinent (Afrika): vclikimslo-
yomprve reci. Up. Nov; svet.
crno-bco, crno-crven itd. (s crticom
zakombinacije dvejuboja; spojeno
ernosiv - nijansa). P dopusta i spo-
crkva, gen. mn. crkava (necrkvi).
CRKVE. Zvanicni nazivi crkava i
verskihorganizacijapisusevelikirn
pocetnimslovomprvereci (Srpska
pravoslavna crkva, Katolicka crk-
va, Islamska vjerska zajednica),
nezvanicni malim (protestantska
crkva). Nazivi hramova i manasti-
ra pisu se malim slovom (crkva
svetog Marka, katedrala u Mila-
nu), ali same ime velikim (Sveti
Naum, Durdevi stupovi). V. sveti;
USTANOVE.
crmpurast (sa m, prema P 60 i
recnikuMatice srpske). Vidi: n.
crnac, crnkinja, crnce (uvek malim
slovom, kao i belae, crvenokoiac).
V. IMENA NARODA.
Cres, creski, Cresanin, Cresanka.
crknut (pogresno): v. TRPNI PRI-
DEV.
civilizacijski (i civilizacioni) znaci
.J coji se odnosi na civilizaciju"
uopste; ne valja ga upotrebljavati
namesto civilizovan iii kulturan
("civilizacijsko ponasanje" i sl.).
CNN: v. Si-En-En.
cicamaca.
cifra je samo pojedinacni znak za
pisanje brojeva (0, 1 itd. do 9).
Pogresni sustogaizrazi kao"astro-
nomskecifre", .Zabelezenaje cifra
oddvadeset hiljadaposetilaca" i s1.,
gdetreba reci broj, odnosno iznos,
svota, kolicina is1.
CIFRE (pisanje). U sastavurecenice,
manje brojeve (pogotovu one do
deset) nijepozeljnopisati cifrom: ne
.Dolazio je 8puta" nego .Dolazio
je osamputa". Nijeuobicajeno po-
cinjati recenicucifrom: umesto ,,46
Ijudi je podnelo prijave", ,,1972.
godineseupisao nafakultet" bolje
j e"Cetrdeset sest ljudi...", "Godine
1972. seupisao...". Netrebamesati
cifrei slovauistombroju: ne"llS
hiljada" nego ili "IIS.OOO"iii "sto
petnaest hiljada". Priblizni brojevi
kao .xlvanaestak", "sto pedesetak"
moraju se pisati slovima, ne ,,12-
-ak", "lSO-tak" i slicno. Vidi i:
TACKA UZ CIFRE; NULA; DA-
TUM!.
Ciganin: v. IMENA NARODA.
cigla: gen. mn. cigala.
cijankalijum i cijankalij.
cikcak (sastavljeno); cikcak linija,
cikcak kretanje i s1.(crtica neoba-
vezna: v. CRTlCA 7).
cilindar, cilindra, necilinder.
cirada i cerada (oblik sa e blizi je
originalu).
24
cicamaca
CRTICA (u stamparstvu nazvana i
diviz iIi tire), zarazliku od Cite, nije
znak interpunkcije nego sarno pra-
vopisni znak; upotrebljava se u
poluslozenicama ili za razgrani-
Iljf-Petrov, razgovori na relaciji
SAD-Egipat-Izrael. U nacelu, crta
kao znak interpunkcije odvaja se
belinama, a kao pravopisni znak
pise se bez razmaka, osim u slucaju
kad sujedan ilioba izraza koje crta
povezuje viseclani: utakmica Par-
tizan - Kvins park rendzers, Ivo
Andric (10.IX 1892-13.111 1975).
U nekim oznakama naporednih
veza, kao rubrika izgubljeno-
nadeno, akcija selo-grad, pakt
Nemacka-Ltalija-Jap an is1., P
dopusta pisanje i s belinama i bez
njih.
Crtu treba razlikovati od crtice:
u nasoj stampi redovno se srecu
pogresni oblici kao Bas - carsija,
kad - tad i s1. umesto Bas-carsija,
kad-tad. Uizrazima tipa hoces-
neces pise se crtica, ali ako Sll im
sastavni delovi viseclani, PP zah-
teva upotrebu cite srazmakom: idi
mi - dodi mi, dri - ne daj (iii bez
ikakvog znaka: hteo ne hteo itd.),
dvadeset-trideset ali dvadeset pet
- trideset itd.
V. sledecu odrednicu; v. i od;
izmedu; NADIMCI.
crtanka, dat. crtanki i crtanci, gen.
mn. crtanki.
jeno pisanje u ustaljenirn izrazima
kao crnobeli film, crnobeli televi-
zor: V. BOJE.
crno-zuta (crnozuta) monarhija
(=Austrougarska).
crpsti, crpem, oni crpu; crpuci; cr-
pao, crpla; crpen. Dopusta se i
crpiti, crpim, oni crpe; crpeci; cr-
pio, crpila; crpljen.
CRTA (povlaka) ima dvojaku upotre-
bu: kao znak interpunkcije i kao pra-
vopisni znak. Uprvom slucaju
oznacava pauzu (npr.: "Sveje dobro
pocelo, asad - vidis i sam"), izdva-
ja umetnute delove recenice ("Pod
crkvorn je - bar se tako prica - za-
kopano blago"), uvodi nesto neoce-
kivano ("Otrea na blagajnu, a kad
tamo - mrak"), zamenjuje predikat
u naslovima ("Zvezda i Partizan-
domacini turnira"), uvodi objas-
njenje znacenja ("lat. mobilis -
pokretan") ili blizeodredenje teme
("Fudbal- pravila igre") i oznacava
pocetak i kraj direktnog govora u
dijalozima (- Mene cekate? - upita
Vera). - Moze posluziti (kao uovorn
primeru) i za odvajanje poslednje
recenice iligrupe recenica Llokviru
pasusa.
Ko pravopisni znak, crta ima
znacenje ,,<.10", npr. 10-12 metara,
45-50 st epeni, Frederik Sopen
(1810-1849); takode oznacava
vezu izmedu dva iIi vise imena, npr.
put Beograd-Sarajevo=Mostar,
CRTICA
25
(v. to). Tamo gde nije u pitanju us-
taljeni izraz, nego povremeni susret
dveju imenica koje semogu naci i u
drugim kombinacijama, crtica nije
obavezna: diez koncert, rokpevac,
pop zvezda, taksi stanica, indigo
kopija, sund roman, iiro racun,
kolorfotografija, dizel lokomotiva,
bantam kategorija, "Sava" centar,
Orijent ekspres itd.
(4) Pisanje bez crtice preporucuje
sekadje ispred imenice nepromen-
Ijivarec stranog porekla, pridevskog
iii priloskog znacenja, npr. solo
tacka, bruto teiina, neto zarada,
ekspres kafa, instant corba, gala
vecera itd.
(5) Ako je na prvom mestu slo-
YO, crtica sepise, npr. Il-bomba, g-
-iica, ali nije obavezna uz imena
slova (alfa cestica, gama zraci) niti
uz skracenice (PEN klub, LP plo-
ea)
(6)Ne treba pisati crticu kada dye
iii visenepromenljivih reci odreduju
imenicu (pop irok muzika) niti kad
ista rec odreduje dye iii vise imeni-
ca (folk pevaci ipevacice),
(7) Ako prvi element slozenice
vee sadrzi crticu, ne treba pisati i
drugu: ce-mol akord, djuti-fri sop.
Iz slicnih razloga P preporucuje da
se pisu sastavljeno cikcak, ping-
pong, dumdum, longplej itd. (zbog
slozenih izraza kao cikcak(-)linija,
pingpongt-tturnir isl.).
cavanje delova reci. Pise seuvek bez
razmaka. Pje donekle smanjio upo-
trebu crtice uodnosu na Pravopis iz
1960.
(1) Ostaje i dalje upotreba crtice
uslozenim pridevima (v. to), udvos-
trukim prezimenima (v. to), posle
cifre uslozenicama (v. SLOZENICE
SBROJEM), ispred nastavka u
promeni slovnih skracenica, npr.
clanice MMF-a, 11 ZTP-u, i pri ras-
tavljanju reci na kraju reda (v. to).
Za upotrebu crtice uz imena v.
sledecu odrednicu.
(2) Crtica se pise u simetricnim
spojevima (od dye reci iste vrste
koje se uzajamno odreduju) kao
marksizam-lenjinizam, kako-tako,
tamo-am o, brze-bolje, navr at-
-nanos, povuci-potegni, rekla-ka-
zala, hoces-neces itd. (ali: idi mi --
dodi mi, v. CRTA) iu pribliznim
oznakama kao deset-petnaest, go-
dinu-dve. Ne pise seuizrazirna kao
covek iabo, slikar amater, jer tu
druga recodreduje prvu.
(3) U spojevima dveju imenica od
kojih prva, nepromenljiva, odredujc
drugu, crtica sezadrzava utradicio-
nalnim izrazima kaospomen-ploL~a,
rak-rana, klin-corba, iar-ptica,
uzor-majka, ceten-alva, pa iu
novijim ukoliko predstavljaju poj-
movnu jedinicu, kaofiks-ideja,fri-
-sop, dalaj-lama, general-pukov-
nik, mas-medij, kvarc-lampa. Tu
spadaju i nazivi hemijskihjedinjenja
26
CRTICA
crvenosmed, crvenoiut (nijanse); cr-
veno-iut (kombinacija dveju boja);
crveno-plavo-bela zastava.
curiti, curio, cur ice, ne cureti itd.
cvileti, cvileo, ijek. cviljeti, cvilio,
cviljela: ne cviliti.
crveneti se, crveneo se, ijek. crvenjeti
se, crvenio se, crvenjela se. Oblik
crveniti, "ciniti crvenim", danas je
gotovo potpuno izasao iz upotrebe.
V. -iti.
crvenokozac, crvenokosca (malo c).
V. IMENA NARODA.
Crvcna armija, crvenoarmejac, -ej-
ski.
Kadaje nepromenljivo ime napr-
vom mestu atitula na drugom, crti-
ca sepise u svirn padezima: Smail-
-aga, ad Small-age, Feruz-pasa itd.
(v. aga).
V. i: DVOSTRUKA IMENA;
DVOSTRUKA PREZIMENA.
CRTICA UZ IMENA. Kad licnom
irnenu prethodi titula, nadirnak,
oznaka srodstva iii zanimanja, i
kadaje taj prethodni deo nepromen-
ljiv, P 60je zahtevao da se crtica
pise u svim padezima osim nomi-
nativa: kuma Mica ali od kuma-
-Mice, Cica Ilija ali sa Cica-llijom,
i tako isto Hajduk- Veljka, Zmaj-
-Jovi, baba-Ruio itd.; jednako i u
prisvojnorn pridevu (majstor-De-
janov, kuma-Micin). Prema novorn
Pravopisu crticaje neobavezna, ane
trebaje nikada pisati akoje prv!1rec
samapo sebi nepromenljiva (tj. ako
uopste nema oblika zadruge padeze,
stobiva kod titula stranog porekla):
kir Janju, hadii Jovana, efendi
Mitin, sdon Perom, 0fra Brni, ser
Dzozefe itd. V. don, fra, ser.
Za spojeve s elernentirna all to,
moto.foto, kino, radio, video, mini,
maksi v. te reci.
cvilcti
27
caura, iscauriti se, ucauriti se, zaca-
uriti se, obicnije nego cahura itd.
v.h.
cavka, dat. cavki (obicnijenegocavci,
kako je u PR), gen. mn. cavki;
cavciji icavcji.
celo: v. na celu.
Cclsi (Chelsea), neCelzi.
cemer (otrov), cemer (pojas za no-
vae).
Cernobil] (neCemobil), cernobiljski.
cestitka, dat. cestitki. obicnije nego
cestici; gen. rnn. cestitaka icestit-
ki. V. -tka.
ccsto puta pogresno, treba mnogo
puta, dostaputa, viseputa, iiicesto.
Ccsir (Cheshire), neCesajr.
Ceska; Ccska Republika (ovodrugo
sarnouzvanicnomophodenju),
cetir], cetiriju itd.: v. BROJEVI (pro-
mena).
CASOPISI: v.IMENA LISTOVA. ci c: V. -ic, kao i pojedine reci. Uita-
lijanskim i spanskim i:nenim~tre-
bauvek pisati cane c: Celini, Ceza-
re, Celentano, Cinecita, deAmiCis,
Pucini, Felice, Beatrice, Vicenca,
Vespuci, la Fenice, Pacino itd.;
Macado, Manca, Sanco, Koncita,
Kamaco, Eceverijaitd.V. i:JAPAN-
SKA IMENA.
Caadajev: v.aa.
cacanka (rakija), dat. cocanki i
cacanci.
cajanka, dat. cajanki i cajanci, gen.
mn. cajanki.
Cajavec, Cajavca, Cajavcev.
Cakovcc, u Cakovcu; cakovacki.
cak stavise, pleonazam: treba sarno
cak iii samostavise.
car (draz, privlacnost); car (dobit).
carka, dat. caret, gen. mn. carki.
carsav, ne carsaf.
carter: carter aranzman, carter let
itd. (ertieanijeobavezna: v. CRTI-
CA 3).
v
C
cucecke icucecki.
cileti: kao iscileti (v. to).
Cilipi, neCilipi.
CineCita(ita1.Cinecitta), neCineCita.
cinilac, ne cinioc; mn. cinioci, cini-
laca.
cipka, dat. cipki (obicnije negocipci,
kakoje IIPR 60, gen. mn. cipaka i
cipki.
cistiji, najcistiji, necisci, najcisci.
cistoca umaterijalnom smislu (kuce,
odela i s1.), cistota u duhovnom
(osecanja.jezika, obicaja itd.).
citaca proba (u pozoristu), ne cita-
juca.
citalac (neCitaoc); mn. citaoci, cita-
laea.
citanka, dat. citanci, gen. mn. citanki.
cituljaje celarubrikaposmrtnih ogla-
sa, iii spisak umrlih: um. .Dali smo
Cituljuunovinama" boljeje .Dali
smoposmrtni oglas".
Civava (Chihuahua), savezna drzava
uMeksiku; civava (vrstapsa).
Civitavekija (Civitaveeehia), bolje
nego-kja premaP; neCivitavekija.
CLAl~ustranimimenima: v.NASLO-
VI
coha (dat. cohi) i coja; cohon i cojan.
covec]] (bolje) i coveciji.
covek zaba (bez crtice: v. CRTICA
2).
cicica, cicicin: v. -cica.
ciji god (bilo ciji), cijigod (neciji),
cika: cika Milan, cika-Milane, cika-
-Milanov itd. (iii sve bcz crtice: v.
CRTICA UZ IMENA).
Cilcanac (stanovnik Cilea); cileanac
(ucesnik svetskog fudbalskog pr-
venstvaIICileu).
cctiristo, cetiri stotine, cetiristoti; ce-
tiri hiljade, cetirihiljaditi.
cetvorka, dat. cetvorci i cetvorki, gen.
mn. cetvorki icetvoraka.
cetvoro, cetvorica itd.: v. BROJEVI
(zbirni).
cetvorodupli pogresno urn. cetvoros-
truki. Vtrodupli.
cetvoroiposobni, cetvoroiposatni,
cetvoroipogodiinji itd.
cetvoro-petoro.
cetvrtfinale: sr. roda, cesce nego
muskeg. Vjinale.
Cczare (ita1.Cesare), neCezare; nag-
lasakje naprvomslogu.
-cica. Prisvojni pridev odimenica na
-iea zavrsava sena-icin (Milicin i
s1.), ali od tog pravila, radi blago-
zvucnosti, P (tacka 85c) izuzeoje
imenice na -cica. Otuda ce biti
devojcicin, Ancicin, pevacicin,
krojacicin, CiCicinitd.
cica: kao cika (v. to); Cica Ilija
(Stanojevic: svelikimCjerjestalni
deonadimka).
c u c c c k c
29
je, iznenadio sam seiiznenadilo me
i« zaprepastio sam se izaprepas-
tilo meje, itd. V. raduje me.
cudovistan (bolje; P dopusta i cudo-
vL~an),cudovisna, -sno.
cuka, dat. cuki.
cukunbaba, cukundeda. cukununuk
(boljenegosukunbaba itd.).
cvoruga, dat. cvoruzi.
cudi me (nesto), to ga ie cudilo, zar
vas to cudi? isl. Stariji jezikoslov-
ci osudivali su prelaznu upotrebu
glagola cuditi kao gerrnanizarn,
zahtevajuci dasekazesarnocudim
se, cudio se tome, zar se tome
cudite? itd. Ovazabranauglavnorn
jeostalabez dejstva,jer seizgubilo
iz vidadagotovosvi glagoli slicnog
znacenjairnajui povratni i prelazni
obI ik:zacudio sam sei zacudilo me
30
cudi mc
-ci: v. GLAGOLSKI PRILOG SA-
DASNJI.
Cilipl nenego Cilipi.
cirilometodskl icirilometodijevski.
civot ikivot.
-cki, nikad -cski: mladicki, plemicki,
niksicki, gospicki, pecki itd.
corsokak.
cu: v. BUDUCE VREME.
culbastija idulbastija.
eurka, dat. curki (prema PR i curciy;
gen. mn. curaka i curki.
cuska, dat. cusci, gen. mn. cusaka i
cuski.
ceten-alva (i ceten-halvay; necetena
alva.
cevap, cevab diija, cevabdzijski,
cevabdzinica.
cerci, gen. mn. cerki, prisvojni
pridev cerkin; diminutiv cerkica i
cercica.
c: zareci sac vidi i podc .
caba, ici (kao) na cabu (veliko C
sarnokadoznacava hramuMeki).
Cano (Ciano): uobicajeno kod nas,
mada bi pravilna transkripcija bila
Cano.
cao (ital. ciao): uobicajeno kodnas,
mada bi pravilno bilocao.
cej eenklitika (kao ije, v. to) i stoga
nesmedoci napocetak akcenatske
celine: "Novi eksperimenti, receno
je ovde, ce sarno potvrditi ono 5tO
sevee znalo" - treba: Novi ekspe-
rimenti, receno je ovde, samo ce
potvrditi ...
Cele-kula.
Celentano nenegoCelentano(Celen-
tano): v. c .
cer nenego kci, cerka ili kcerka.
cerka je davnasnji narodni oblik,
zabelezen i kodVuka, bezrazlozno
izostavljen iz PR 60, koji belezi
sarno kcerka. Dativ glasi cerki i
r
c
senaodgovor moracekati", .Kako
objasnjavatestovasnisupozvali?",
};tetaje stopredlognisupodrzali i
lekari", .Roba nesarnostolezi nego
sei kvari". Naprotiv, uslucajevima
kad recenica ispred veznika moze
imati znacenje govorenja ili rnis-
ljenja, mogucan je i jedan i drugi
veznik, prematomedali serecenica
posle veznika shvata kao iskaz iii
kao uzrok: "Opomenite gadakas-
ni" (=upozoritegadakasni), "Opo-
menite gasto kasni" (=on kasni, i
zbogtogatrebadagaopomenete);
.Zameraju Francuskoj daje izdala
saveznike" (tvrde da je izdala),
.Zameraju Francuskoj stoje izdala
saveznike" (zbog toga stoje izda-
la). Ipak, udanasnjemjeziku sveje
jaca teznjakaupotrebi da i uzpoje-
dineoblikekoji izrazavaju stvamo
stanje, pa se odnos ovih veznika
mora posmatrati elasticnije. Rece-
nice" Cinjenica da jeroman zabra-
njivan sarno potvrduje njegovu
vrednost", "Cudno je da to nismo
dispredbezvucnih suglasnikaprelazi
u t: otkad, otpadak, potceniti,
natcovek, othraniti, prethodni itd.
Ostajeneizmenjeno sarnoispreds i
s: sredstvo, odsek, predsednik,
podsisati, odsetati. U promeni
imenica, ispred c i C,d segubi: su-
dac - suca, suce, predak - preci;
odstupanja od ovog pravila mo-
gucnasukodnekih redih imena(u
Pje navedeno rusko prezime Gud-
COY, a u P 60 Kadcic, Zabrdac -
Zabrdca i Brgudac - Brgudca). V.
Gradac.
d' ida uromanskim prezimenima: v.
de.
da i sto. Najopstije uzeto, razlika
izmeduovihdvajuveznikajeutome
sto da uvodi radnju 0kojoj setek
govori, zakojomsetezi iii kojabi
semogla dogoditi, asto - onukoja
seuzimakaogotovacinjenica. Otu-
dace seupotrebiti sto (ane da) u
recenicama kao .Radujemo sesto
je sveu redu", .Razumljivo je sto
D
Dartmut (Dartmouth): v. Plimut.
daska, dat. dasci.
dasto-mi-ti-dasto (prema P 60), iii
odvojeno, bez crtica(takourecniku
Matice srpske).
dati: pored dam, das, oni daju dopus-
taju se i narodski oblici dadem,
dades, oni dadu idadnem, dadnes,
danas-sutra.
danas ujutru, danas uvece pogresno,
treba: jutros, veceras.
dan-danas; dan-danji.
dan i noc iii dan-i-noc (biljka).
D'Anuncio (D'Annunzio), sD'Anun-
ciom, D'Anunciov (ne D'Anun-
cijem, D'Anuncijev); pridev danun-
eijanski iii danuneiovski; Danun-
eijada (romanV. CaraEmina).
darivalac idarovalac (ne-aoe), mn.
darivaoci (darovaoci), darivalaca
(darovalaca); takode darodavae.
darmar,
dan. Kada se gen. mn. dana dodaje
imenicamanedelja, mesec, godina,
pridev iii zamenica trebalo bi dase
slazu s prvom imenicom: svaki
mesee dana, poslednji mesee dana,
eelu nedelju dana, poslednju go-
dinu dana itd. pravilnije je nego
svakih, poslednjih itd.
Zanazive Dan Republike i s1.,kao i
zapromenu oblikaDuraevdan i sl.,
vidi PRAZNICI.
ranije primetili", .Dobro je da si
ostao ziv" (mada bi i u njima bilo
prikladnije sto) vise sene osecaju
kaopogresne.
dabome idabogme.
daca (vila, letnjikovac uRusiji); daca
(gozba ucast pokojnika).
dahtati: sasvimje uobicajenaprome-
na dahcem, dahces, oni dahcu
(madaPR 60belezi sarnodascemv.
-dak: v. -tak.
Dakar (prestonica Senegala), Daka-
ra, uDakaru; neDakra, Dakru.
dalaj-Iama (rnalim s]ovom, v. TI-
TULE); pancen-lama.
Daleki istok, dalekoistocni.
daleko. Upotrebu ovog priloga uz
komparativ i superlativ (daleko
lakse, daleko bolji, daleko najpo-
godniji) bezrazlozno su osudivali
poneki puristi, trazeci dasezameni
sa mnogo, znatno iii kudikamo
(sarnoovaj poslednji prilogmoguc
je uzsuperlativ).
Dales (Dillies, prezime: pogresno je
uPR 60DaIs).
da Ii; skraceno da I'.
Dalmatinac, Dalmatinka (dat. Dal-
matinki); dalmatinac (pas).
daljni idaljnji; do daljeg, boljenego
do daljnjeg.
damping, nedemping; dampinski.
dati
33
com, buduci da se izgovara po en-
gleskom. Up. BBe.
de, da, d', fon, van i slicni predlozi u
stranim prezimenima pisu sernalim
slovom kad prethodi jos neko ime:
Sari de Gol (Charles de Gaulle),
Kalderon de laBarka (Calderon de
la Barca), Ziskar d'Esten (Giscard
d'Estaing), Leonardo da Vinci (Le-
onardo da Vinci), Verner fon Braun
(Wernher von Braun), Ludvig van
Betoven (Ludwig van Beethoven).
Ako seupotrebljava sarno prezime,
onda prema P treba pisati veliko slo-
yo: De Gol, Van Gog itd.
Francusko de transkribujemo kao
de (ne d); Tur de Frans (Tour de
France), Ferdinan de Sosir (Ferdi-
nand de Saussure). D saapostrofom
dolazi sarno ispred vokala (D'Alam-
ber - D'Alembert), kao i u ita-
lijanskom (D'Anuncio - D'Annun-
zio).
U spanskom i portugalskom ovi
predlozi necine deo prezimena: otu-
da je bolje Faljine kompozicije,
Gamino putovanje, nego De Falji-
ne, Da Gamino.
U geografskim imenima ovi pred-
lozi takode imaju malo slovo, a
menja se sarno poslednja rec: Rio
deZaneiro (Rio de Janeiro), Rio de
Zaneira, itd.; Mar del Plata, u Mar
del Plati, itd. V. el.
DECENIJE: v. GODINE.
oni dadnu. Aorist: dah, oni dase ili
dadoh, oni dadose.
DATUMI. Pri pisanju ciframa mogu
se sva tri broja oznaciti arapskim
ciframa s tackorn, iIi se mesec
oznacava rimskim brojem bez tacke:
4. 10. 1957. iIi 4. X 1957. Nije
neophodno izaposlednjeg broja do-
davati rec "godine" iii "god.".
Pisanje nule ispred jednocifrenog
broja, npr. 07. 03. 1982. nije
preporucljivo izvan tehnickih tek-
stova i poslovne korespondencije.
Izmedu imena mesta i datum a
uvek se pise zarez, npr.: Vrsac, 25.
Vll1971.
J ugoslovenskim imedunarodnim
standardom propisan je redosled go-
dina - mesec - dan, npr. 1997 06
25. Takav nacin pisanja primenjuje
seutehnickoj dokumentaciji, kom-
pjuterskim izvodima i sl., ali nijepo-
godan za upotrebu u obicnorn tek-
stu.
davalac (ne davaoc), mn. davaoci,
davalaca.
davni: paziti da sene upotrebljava za
relativno blisku proslost, cemu je
sklon novinarski jezik ("los davne
1984. godine receno je..." i sl.)
davnoprosli (gramaticki termin: dav-
noproslo vreme).
DDT: boljediditi, diditija; skracenicu
DDT (u padezima: DDT-ja, DDT-
-jem itd.) treba pisati sarno latini-
34
DATUM I
demanti, demantija (nedemant), mn.
demantiji (nedemanti).
deminutiv idiminutiv. Oblik na di-
uobicajen je u svim evropskim
jezicima; bezrazlozno je zabranjen
uPR 60.
Demir kapija (odvojeno, bolje nego
scrticom, prema P); malo k zakli-
suru, aveliko(Demir Kapija) zana-
selje.
Dempsi (Dempsey), bolje nego
Dempsej.
Denev (Deneuve), neDanev; Katrin
(Catherine), neKetrin.
Deng Sjaoping.
depandans, nedepadans.
deprecijacija (novca), deprecirati;
pogresno je depresijacija, depresi-
rati; recdolazi odIat.pretium, cena
i nema vezesrecju depresija.
derati (se) idrati (se); derao, derala
i drao, drala; deracu i dracu. Medu
slozenim glagolima, oblik bez e
najvise se upotrebljava u glagolu
odrati, odran (pored oderati, ode-
deliti: bez razloga suosudivani spo-
jevi kao deliti (necije) misljenje,
deliti (neciju) zabrinutost, deliti
slavu (snekim) isl.
deljenje (ijek. dijeljenje), nedelenje.
DELJENJE NA SLOGOVE: v.
RASTAVLJANJE REel NA KRAJU
REDA.
delilac (nedelioc), mn. delioci, deli-
laca.
delinkvent, delinkvencija (odlat. de-
linquerey: pogresni su(mada uneti
u PR 60 i druge prirucnike) oblici
delikvent, delikvencija.
Up. depandans; konjunktura.
decidan, deeidno pogresno umesto
decidiran, decidirano (ali i jedno i
drugomozeseuvekzameniti nasim
izrazima odlucan, odsecan iii ne-
dvosmislen).
decj!(bolje) i deciji.
Deda Mraz, Deda-Mraza, Deda-
-Mrazov (iii svebez crtice: v. CR-
TlCA UZ lMENA).
dejstvo, (iz)dejstvovati upotrebljavaju
se i u ijekavskom pored djejstvo,
(iz)djejstvovati.
dekada znaci .xlesetdana"; pogresno
seponekad, poduticajemengleskog,
upotrebljava urn. deeenija (deset
godina).
dekolte (m. roda), mnozinadekoltei.
Delft (uGrckoj), izDelfa, uDelfima;
pridev: del/ski (neopravdano je
delfijski uPR 60).
Delhi iii Nju Delhi (New Delhi); del-
hijski. Nijeopravdan izgovor Deli,
premaengleskom.
deli: deli Radivoje, deli Radivoja(bez
crtice). V. CRTICA UZ lMENA:
NADlMCI.
dcrati (sc)
35
Dilindzer (Dillinger): ne Dilinger,
osim kadaje nemacko prezime.
Dima: v. -a (IMENA).
dinosaur, bolje nego dinosaurus.
diplomirani (student i s1.) nije po-
gresno: v. TRPNI PRIDEV
Diras, Margerit (Marguerite Duras),
ne Dira.
dirincit! idirindziti.
dirka, dat. dirki idirci.
Diseldorf (Dusseldorf), ne Dizeldorf.
disko: disko-klub, disko-ritam itd.
(crtica nije obavezna: v. CRTICA 3
i4).
diskusija pogresnokad seprimenjuje
najednog coveka (u mojoj diskusiji,
povodom diskusije gospodina N.N.
i s1.). Treba reci ucesce u diskusiji,
izlaganje, istupanje, izjava, reci i
sl.
Disan (fr. Duchamp).
divalj, divlji, najdivljiji.
Divlji zapad.
divot-izdanj e (posebno, raskosno
opremljeno izdanje).
dizel: dizel motor, dizel gorivo itd.
(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).
djuti-fri sop iii skraceno fri-sop (v.
CRTICA 3 i7).
do: v. od, CRTA, kao ipojedine reci
sa do-.
devetsto, devet stotina, devetstoti;
devet hiljada, devethiljaditi.
devojcica: v. -cica.
Devonsir (Devonshire), ne Devon-
sajr,
dezen, dezeniran: bolje desen, dese-
niran (fr. dessin).
dczcrt ne nego desert.
dezintoksikacija; dezintoksicirati
dezintoksikovati.
dielektrik, dielektrican (bez j jer su
slozene reci).
dijabetcs, bolje nego dijabet; ne di-
jabetis.
dijalektalan (koji pripada dijalektu:
bolje dijalekatski ilidijalektni);
dijalekticki (koji setice dijalektike).
dijapozitiv, dijaprojektor itd.
Dijaz iIi Dijas (Diaz): v. -ez.
dilatacija (sirenje); dilatacione spoj-
nice (ne "diletacione").
ran), rede u glagolima izderati,
proderati se, razderati, dok pode-
rati, poderan ima sarno oblike sae.
Desanka, Desanki, Desankin.
desert, ne dezert.
Desan (fr. Deschamps).
deter dzent je kod nas usvojeno sa
eng1. izgovorom; pravilnije bi bilo
detergent, ali se taj oblik upotreb-
ljava sarno kao strucni hemijski ter-
rrun,
36
Dcsanka
dohodovnije stvoreno poslednjih go-
dinaprema imenici dohodak. Bolji
je oblik dohodni, koji su i ranije
upotrebljavali ekonomisti.
doimati se, doimam se i doimljem se.
doista.
dojahati, dojasem, oni dojasu.
dojence: v. odojak.
do jesenas.
dojilja, nedoilja.
dojka, dat. dojci, gen. mn. dojki i
dojaka.
do jucetr).
do jutros.
do kada i dokadta).
dok god; dokle god.
dokon, dokona i (rede) dokolan,
dokolna.
dokraja (Pdajeprednost odvojenom
pisanju).
do kuda i dokud(a).
dokumen(a)t: mnozinu u sr. rodu,
dokumenta, neki jezikoslovci su
zabranjivali iz istih razloga kao i
akta (v. to) ifakta.
Dolac (kodTravnika), Doca, uDocu.
dolepotpisani i dole potpisani (ovo
drugo .J cadaseprilog zeli naglasi-
ti", premaPR). Ukolikonematakve
potrebezanaglasavanjem, dovoljno
je i sarnopotpisani.
dohodak, dohotka, mn. dohoci.
dohakati (nekorne), boJ je nego do-
akati.
dobar dan.
dobar vece: V. dobro vece.
dobijati, dobijao i dobivati, dobivao.
dobitak, mn. dobici.
dobiti: dobijen i dobiven.
doboga i do boga (PR daje primere
"Toje doboga lose", ali "Do boga
secuje"); do boga miloga.
dobrodosao (kaopridev, npr. "Svaka
promena bicedobrodosla"; rastav-
ljeno kao uzvik:Dobro doslii).
dobro jutro.
dobro vece: u narodnom jeziku i
dobar veceir), sakcentomnaa.
do danas.
dodatak, mn. dodaci.
doduse.
do davola.
dogodine.
dogovoriti se 0necemu, ne dogovo-
riti nesto.
doba seudanasnjemjeziku menjakao
imenice srednjeg roda: tom dobu,
tim dobom itd. U mnozini, umesto
dobima bojejeupotrebiti drugurec:
vremenima, razdobljima, periodi-
mao
dolcpolpisani
37
dotle moze imati i vremenska zna-
cenja, "do tada" (npr. Ja se sve dotle
nisam bunio) iIi "za to vreme" (Dok
bude pub like, dotle ce se i prikazi-
vati).
dovecetr),
do podne, ali dopodne kao imenica:
up. pre podne.
dopola.
do proletos.
do sada idosad(a).
dosetka, dat. dosetki, gen. mn. doset-
ki idosetaka.
dosije, dosijea: bolje dosje; mn.
dosijei (dosjei).
do sinoc.
doskora (ali: do skora videnjay;
takode doskoro.
dosluh (biti udosluhu snekim): dosluk
sarno ako seupotrebljava uprvobit-
nom znacenjuprijateljstvo (od tur-
skog dost, prijatelj).
Dostojevski: romani Dostojevskog,
ne .Dostojevskijevi",
do sutra.
doskolovati, doskolovanje: ne do-
skolovavati, doskolo vavanje.
Dos Santos: v. PORTUGALSKA
IMENA.
do tad a idotad(a).
do tamo (bolje nego dotamo, prema
P).
doliti: dolij, dolijm0, dolijte.
do malopre idomalopre.
domorodac, domoroca, mn. domoro-
ci, domorodaca.
don ifra, nepromenljive titule, pisu se
bez crtice, malim slovom (donNiko,
Ira Erne itd.), osim kad su stalni deo
imena: Don Kihot (v. to), Don Zuan
(v. to), Fra Andeliko (Fra Angeli-
co), Fra Dijavolo (Fra Diavolo) itd.
Don (Dawn, eng!. z . ime), ne Daun,
Doun.
donedavna idonedavno.
doneti: v. -neti.
Don Kihot, donkihotski, donkihot-
stvo, donkihoterija. Strucnjaci za
spanski kazu i Don Kihote, prema
originalnom izgovoru (sp, Don
Quijotey.
Don iuan je kod nas tradicionalni
oblik za sp. Don Juan, ali je bolje
Don Huan, prema stvarnom izgovo-
ru. Upotrebljen kao zajednicka
imenica sa znacenjem "ljubavnik,
zenskaros" pise se malim slovom i
sastavljeno, doniuan. Izvedenice:
doniuanski, donzuanstvo.
Donja Stubica, Donji Lapac itd. (oba
pocetna slova velika uimenima na-
selja); Donji grad (gradska cetvrt
iii opstina); donji Dunav itd. (donji
tok reke).
donjo-: donjogradski, donjolapacki
itd.
38
doliti
dd - nedaj (ertasrazmakom) iii dri
ne daj: v. CRTA.
dubiti, dubim, oni dube; dubio, du-
hila, dubljen. Mnogo suredi danas
obliei dupsti, dubem, oni dubu;
dub ao, dubla; duben. Isto i za
slozene glagole izdubiti (retko
izdupsti), udubiti, produbiti.
drvnoindustrljski.
drvopreradivac, drvopreradivacki.
DRZAVE IZ PROSLOSTI: v.IS-
TORIJSKA IMENA.
drustvenopollttcki ili drustveno-
-politicki, zavisno od toga koliko
"naglasavamo posebnost kornpone-
nata" (P,tacka58f(3». Istobi mo-
glo vaziti i za pridev drustveno-
ekonomski.
drags tor. (U americkom engleskom,
odakle je uzeto, drugstore ima
prvenstveno znacenje "apoteka"; u
Evropi oznacava prodavnieu hrane
i drugihproizvoda kojaje otvorena
dokasno u110C).
dreka, dat. dreci.
drhtati: PR dopustadrscem, drscuci,
drhcem, drhcuci idrhtim, drhteci.
Neknjizevno je drktati, drhtjeti.
drska, dat. drsci, gen. mn. drski (ret-
ko driaka).
drugaciji idrukciji (i drugojacijii.
Drugi svetski rat: v. ISTORIJSKI
DOGADAJI.
dovek(a).
dovesti: dovezen (nedoveien).
dovidenja (odvojeno; "uemisijamai
do slusanja, do gledanja", prema
PR).
do volje (odvojeno, premaP).
dovoljno: praceno namerno-posle-
dicnorn recenicom, cesto se po-
gresno javlja umesto suvise, npr.:
"Organizamje dovoljnoslabdabis-
mo gasmeli izlagati novimnapori-
rna", treba: Organizam je suvise
slab... itd.
do vraga.
dovratak, mn. dovraei.
dovrh (predlog, npr. dovrh bureta),
ali: do vrha.
dozlaboga.
dozrcti: kaozreti (v. to).
dozvoliti, dozvola reci su ruskog
porekla, ali danas jednako obicne
kao inase dopustiti, dopustenje;
dozvola ima i specificna znacenja
koja dopustenje nema (vozacka
dozvola i51.).
dr. (stackorn) skracenicaje oddrugi.
Kao skracenica od doktor, pise se
bez tacke, malim slovom (ali ve-
likimD akoje napocetku potpisa
iii recenice). Nije prihvacena u
praksi odredba PR 60 po kojoj seu
padezima pise dra, dru, drom ird,
Doctor scientiae (ulekarskimtitu-
lama) skracuje sedr se., nedr sci.
dubiti
39
dve zemlje, dveju zemalja: V. BRO-
JEVI (promena).
dvogodac, dvogoca, mn. dvogoci.
dvoiposobni, dvoiposatni, dvoipogo-
disnji itd.
dvoje, dvojica itd.: V. BROJEVI
(zbirni).
dvoje-trojc, dvojica-trojica.
dvojka, dat. dvojki i dvojci, gen. mn.
dvojaka, boljenego dvojki.
dvostavacni: V.jednostavacni.
dvaput; dva puta.
dva-tri (npr. dva-tri puta).
dve hiljade, dvehiljaditi.
dvesta i dve stotine; dvestoti i dve-
stotiniti.
dusehriznik, dusegupka, rasprostra-
njeni oblici, mada je pravilnije
dusobriinik. dusogupka.
Dusica, Dusicin.
dusman idusmanin, mn. dusmani.
Dus Santus: bolje Dos Santos (v.
PORTUGALSKA IMENA).
Duval se prenosi kao Dival kad je
francusko prezime, Duval kad je
americko,
duziti iduljiti.
dva (promena): V. BROJEVI (prome-
na).
DVA PREDLOGA: V. PREDLOZI,
UZASTOPNI.
dugo vremcna: nijepleonazam, mada
se ponekad rec vremena moze
izostaviti. Dugo godina: bolje
mnogo godina ili godinama.
dugozivecl (radioaktivni elementi), ne
dugoiivuci.
Duhovi (praznik); duhovski.
Dulcineja dopusteno uP kao "tradi-
cionalni izuzetak", poredpravilnijeg
Dulsineja (sp. Dulcinea).
dumdum metak (crticaneobavezna,
v. CRTICA 7).
dur: D-dur, F-dur itd. (veliko slovo
po mogucstvu latinicom), obicnije
negoDe-dur; Ef-dur, kakopropisuje
PRo Up. mol.
Dusan: Dusan Silni (v. NADIMCI);
Dusanov zakonik.
Dubrovnik: Dubrovcanin, Dubrov-
cankaili Dubrovkinja; Dubrovacka
republika.
duce tDuce, Musolinijeva titula):
malimslovorn, premaP.
dug i dugackak. Obaprideva upotre-
bljavajusekako uprostomom tako
i uvremenskom znacenju: duga iii
dugacka daska, dug iii dugacak
govor itd. Stepeni poredenja sudu-
zi, najduzi iiidulji, najdulji.
Dugi otok (ali unazivimanaseljaoba
pocetna slova velika: Dugo Selo,
DugaResa itd.).
dugodnevica, boljenego dugodnev-
nica.
40
Dubrovnik
u zenskim prezimenima (Ljiljana
Molnar-Talajic) i muskim kadaje
prvi deoneprornenljiv (MihailoPo-
lit-Desancic), Strana prezimena
uglavnom se upravljaju prema iz-
vornomobicaju: francuska suuvek
sacrticom, npr. Tuluz-Lotrek (Tou-
louse-Lautrec), Sen-Simon (Saint-
-Simon), aprema P i ruska, i kada
su imoba dela promenljiva (Rim-
ski-Korsakov, Saltikov-Scedrin),
DVOSTRUKA IMENA u francus-
kompisu sc s crticom, npr. Jean-
-Paul, Jean-Jacques, Marie-The-
rese, pa crticu treba zadrzati i pri
fonetskom pisanju: Zan-Pol, Zan-
-Zak, Mari-Terez. Menja se sarno
drugi deo(Zan-Pola, Zan-Poluitd.).
DVOSTRUKA PREZIMENA i pre-
zimena s nadimkorn po pravilu se
pisubez crtice: AndrijaKacic Mio-
sic, Nikolaj Rimski Korsakov, Petar
PetrovicNjegos. Crticasepisesamo
DVOSTRUKA PREZIMENA
41
Dzoi (Joey), oblik odmilaodDzo; ra-
zlikovati odz. imenaDzoj (Joy).
Dzong, Erika (neJ ong).
Dzou Enlaj (iii CuEnlaj, prema sta-
rijoj transkripciji). V. KINESKA
IMENA.
Dzibson: pogresno urn. Gibson (Gib-
son).
dzida (koplje); aida, dido (junak),
dzijudzicu, dzijudiicua (sastavljeno
prema P; danas uglavnom zame-
njeno izrazomdiudo).
Dzllbert: pogresno urnesto Gilbert
(Gilbert).
Dfingis-kan.
Dzo (.Joe), neDzoe.
Dzoana se kod nas upotrebljava za
dvaeng!. zenskaimena, Joanna (ili
Joanne: skraceno od Josephine
Anne) i Joan. U ovom drugom
slucaju ispravnija je transkripcija
Dzoun,
Dzersi (Jersey): engl. izgovor je
Dzerzi.
dzez: dzez orkestar, dzez muzika i sl.
(neobavezna crtica, v. CRTICA 3).
dzabe idzaba.
dzak (vreca), dak (ucenik).
dzamahirija, nova arapska imenica
koja znaci otprilike "svenarodna
republika". Netrebaumesto Libija
upotrebljavati izraz (Libijska) Dza-
mahirija, osimutekstovima gdese
i druge drzave oznacavaju punim
zvanicnimnazivom.
dzangrizati, diangrizav; diangrizalo
i cangrizati itd.
dzbun: obicnijeibun.
dzem (pekmez), dem (deo konjske
opreme).
Dzems iii Dzejrns(engl. James): Pda-
jeprednost prvomoblikukaotradi-
cionalnom.
dzem sesn (engl. jam session): ne
"sejsn".
v
DZ
je recslozena, selementomdo koji
sejavlja i u drugim japanizmima
(aikido, busido itd.). Izvedenice:
dzudista, -istkinja, -isticki, dzudas.
dzul (jedinica mere); dul (ruza, turci-
zam).
dzus: v. dus.
dzuboks je kod nas primljeno preko
italijanskog:premaizvomomobliku
(engl.juke-box) tacnijebi bilodzuk-
-boks.
dzudu: pravilno je dzuda, dzudu,
dzudom itd., aupraksi eesce diu-
doa, dzudou, dzudoom. Ovadruga
promenamoglabi sebraniti timesto
dzus
43
derdef, danas retko derdev.
Devdelija: v. Skoplje.
Dorde, Dorda, Dordu, Dordev; ne
Dordeta, Dordetu, Dordetov.
Durad, Durda, Durdu, Durdev (ne
Durada itd.).
Durdevdan: v. PRAZNICI.
dus (odeng1.juice) trebalo bi daglasi
dius, ali je rec nepotrebna pored
naseg izraza (vocni) sok. Drugo je
dus kao teniski termin, od eng!.
deuce (tacnije bi bilo: djus).
Duzepe (Giuseppe), Duzepa.
dPisanjeovogglasa, ulatinici, pomo-
cudvaslova(dj) cestojeneizbezno
napisacoj masini, ali urukopisu i u
stampi treba obavezno upotreblja-
vati znak Dd.
Dakomo (Giacomo): naglasak je na
Da, nenako.
dakovicki jepridev premaimenuDa-
kovica, z dakovacki premaDakovo
(ali i Dakovica). ImeniceDakovac,
Dakovcanin, -anka odnose se na
stanovnike obaovamesta.
deneral zastarelo (danas general);
Deneral J ankovic (mesto).
Derdapska klisura.
f)
-e (FRANCUSKO). Muklo e na
zavrsetku frozenskih imena kao
Francoise, Brigitte, Simone moze
se u transkripciji izostaviti (Fran-
soaz, Brizit, Simon) ili zameniti
nasim-a (Fransoaza, Brizita, Simo-
na). U padezimaje boljeupotrebiti
nastavke kao za imenice na -a:
Fransoaze, Fransoazi itd.
-ec i-ek (IMENA). Zapromenu slo-
venskih imenasnepostojanim e do
danas nije nadeno sigumo i jedin-
stvenoresenje. PremaP 60, srpsko-
hrvatska, tj. kajkavska imena u
zavisnim padezirna gube e, npr.
Tkalec - Tkalca, dok ga imena iz
dmgih)ezika zadrzavaju, npr. Ca-
pek--Capeka,Muromec- Murome-
ca. Ovompropisu je zamereno sto
ne pravi razliku u promeni kaj-
kavskih istokavskih oblika (npr.
Sremec iSremac), sto slovenacka
imenanasilnoodvajaodkajkavskih,
tairea, Voltaireov itd. V. sledecu
odrednicu.
-e (ZAVRSETAK IMENA). Za
skracene oblike kao Mile Kole
Rade, Dane, Bole, Duleitd.'grama~
tikepriznaju sarno promenu Mila,
Milu, Milov itd., ali sedanas mora
dopustiti i promenaMileta Miletu , ,
Miletov. Onavazi i zaslovenacka i
makedonska imena(Stane, Staneta
itd.). Naprotiv, imenaBorde i Pav-
Ieu padezirna glase sarno Borda,
Dordu, Pavia, Pavlu itd. (v.podtim
odrednicama).
Uzapadnij imgovorima, aposeb-
no u Hrvatskoj, imena odmila kao
Mate.jlure, Vice, J oze menjaju se
kao imenice na -0: odMate, Mati
. ,
zaMatu itd. Istapromena vazi iza
prczimena Hraste, Cale, Smojeitd.
[menaizzivihneslovenskihjezi-
kazadrzavaju -e usvimpadezima:
Cile, Cilea, uCileu (Chile, Chilea,
u Chileu), Hajne, Hajnea (Heine,
Heinea), Bize, Bizea (Bizet, Bize-
ta) itd. I muklo (neizgovoreno) e,
premaPravopisu, zadrzava seuko-
liko sepise izvorno: Voltaire, Vol-
E
madaje PR 60 dopustao sarno ek-
shibicija itd.
egzodus, neeksodus.
ej u ruskim imenima: v. RUSKA
IMENA.
Ej-Bi-Si, Ej-Bi-Sija iIi (sarno Iatini-
com) ABC, ABC-ja, ABC-ju. Vidi
BBe.
ejds: boljesida (v. to).
-ek: v, -ec.
eki, ekija (danasuobicajeni oblik, pre-
rna froecu, madaje po postanku
skracenica odengl. European Cur-
rency Unit).
ekloga, dat. eklogi.
eko- s crticomprema P: eko-miting,
eko-stranka isl.
ekoiog, pored strucnjaka za ekologi-
ju, moze oznacavati i pripadnika
ekoloskogpokreta(pokretazaocu-
vanjecovekovesredine). Suvisanje
anglicizam"ekologist".
ekonomista, ekonomija: skracenicaje
ek., neec. ili ecc.
eks (bivsi): PR propisuje spojeno
pisanje, npr. ekskralj, ekssampion,
a s crticom sarno ispred vlastitog
imena: eks-Cehoslovacka, eks-
Slavija. Ispred viseclanog izraza
najboljejepisati odvojeno, npr. eks
Sovjetski Savez.
Eks an Provans (Aix-en-Provence).
eksces; ekscesni.
efekt i efekat.
efendija: efendi Mujo, efendi Muje
(bez crtice: v. CRTICA UZ IME-
NA).
egejski, Egej, Egejsko more, danas
obicnije negojegejski itd.
egzibicija, egzibicionistta), -istkinja,
-ionizam danasjeopsteprihvaceno,
ed-memoar.
a pogotovu sto namece neobicne
oblikekaoZebec- Zepca, Macek-
Macka, Zmazek - Zmaska i s1.Na
osnovu novijih istrazivanja, kao
najpogodnije moglobi seprihvatiti
sledeceresenje: (l) Sh. islovenacka
imena sa tri ilivise slogova uvek
gubee,npr.Vrhovec- Vrhovca, Ce-
sarec- Cesarca, Cakovec - Cakov-
ca, Kumrovec - Kumrovca, Vodo-
pivec - Vodopivca. (2) Dvoslozna
sh. i slovenacka imena na -ec
uglavnorn gube e, npr. Srernec -
Srernca, Gubec- Gupca, Kranjec-
Kranjca, ali gazadrzavajutamogde
bi se ispadanjem e dobio neuobi-
cajen oblik, npr. Zebec - Zebeca,
J azbec- J azbeca, Prelcec - Prelce-
ca. (3) Svaimenana-ek i svaime-
na iz drugih jezika zadrzavaju e,
dakle Macek - Maceka, Frantisek
- Frantiseka, J irecek - J ireceka,
Murornec- Murornecaitd.
Ecka, uEcki.
Edhem: v.Midhat.
46
Ecka
enzim, bolje negoencim.
epoha, dat, epohi ieposi.
Erlangen, erlangenski (Erlangenski
rukopis): neerlangenski.
Elza iii Elze(nem. Else); Elsa (engl.
Elsa), Elsi (eng!.Elsie: pogresnoje
uP "Elzi").
-em, -om: v, INSTRUMENTAL.
emajl, emajlirati (obicnije) i emalj,
emaljirati.
En-Bi-Si, En-Bi-Sija iii (sarno latini-
com) NBC, NBC-ja. Vidi BBe.
Endru (Andrews), neEndrju.
Endruz (Andrews), bolje nego En-
drus; neEndrjus. V. Si Z(izgovor).
Enejida.
ENKLITlKE: v.]e, SU, ce, se.
Enrike i Enrikes (Enrique, Henriqu-
ez); pogresnoje Enrikve..V. -ez.
enti: v. n-ti.
Bela, Ibn Saud), ali se jos cesce
izostavljaju: Sadat, Gadafi itd.
Eldorado, po P velikim slovom, ali
malim u figurativnom znacenju
.zemlja bogatstva".
elektro- uvek sastavljeno: elektrodis-
tribucija, elektroprivreda, elektro-
akusticki itd.
element i elemenat, gen. mn. eleme-
nata.
ekvivalcnt (rede ekvivalenati ..
el, es, ul, ibn, hen idrugi predrneci u
arapskim irnenirna(licnimigeograf-
skim) pisu sernalim slovom: Anvar
el Sadat, Moamer el Gadafi, Sat el
Arab, Dar es Salam, Zija ul Hak,
Ahmedben Bela, MohtaruldDadalt
itd. Ukoliko dodu napocetak, pisu
sevelikimslovom(El Alamejn, Ben
eku: V. eki.
ekstrakt, ne ekstrat.
ekstrovertan, bolje nego eksiraver-
Ian.
ekselencija: pravilnije bi bilo eksce-
lencija, ali jeprvi oblik (sdelimic-
nimprihvatanjemfraneuskog izgo-
vora) mnogo obicniji,
eksperiment (rede eksperimenat).
eksponat je loseskovanoblik(odlat.
exponere, izloziti, partieip je ex-
positum ane exponatum): boljeje
upotrebiti dornacurecizloiak.
ekspres: ekspres kafa, ekspres resto-
ran, ekspres posiljka itd. (neoba-
vezna ertiea: v. CRTICA 4).
ekstra po PR sepisesastavljeno (ek-
stradobit, ekstrazarada), ali se
moze shvatiti i kao nepromenljivi
pridev i pisati odvojeno (npr. roba
ekstra kvaliteta; ti mislis da si nesto
ekstra).
ekstradicija (izrucenje zlocinca), ne
ekstradikcija. Glagol je ekstradi-
ratio
Erlangcn
47
Evripid i Euripid.
evro- (neevropo-): evrocentrican, ev-
rocentrizam, evrokomunizam, Ev-
roazija, Evrovizija, evrovizijski itd.
Evropa: Evropljanin, -anka, evropski,
rede Evropejac (obicno u smislu
"covek evropske kulture"), Evro-
pejka, evropejski.
-evski: v. -ovski.
-ez kaozavrsetak spanskihprezimena
kodnas seobicno prenosilo prema
pismu (Lopez, Rodrigez, Velaskez
itd.) i P predvida dasezadrzi takva
transkripcija. Prema sp. izgovoru
bilobi ispravnije Lopes, Rodriges,
Velaskesitd.; nekaprezimena, kao
Markes (Marquez), Gonzales ilijos
tacnije Gonsales (Gonzalez), prim-
Ijenasuiskljucivoutomobliku. Isto
vazi i zaprezimena na-az (Dijaz iii
Dijas),-iz(Ruiz iii Ruis) i-oz (Mu-
njoz ili Munjos).
evandelje, itd.: v.jevandelje.
-evi: v. -ovi.
-ev: v. -ov.
Euridika, dat. Euridiki.
Etrurija, Etrurac, -rka, etrurski; dan-
as retko Etruscanin, -nka, etrus-
canski.
euforijaje osecanjeprijatnosti, odat-
lei razdraganost, zanos, uzbudenje;
pogresno seupotrebljava u smislu
"mahnitanje, pomama, rusilacki
bes".
etno- sastavljeno: etnopark, etnoge-
neza, etnomuzikolog itd.
Etoal (pariski trg, punim nazivom
Etoile-Charles de Gaulle); ne
Etua!'
etar, etra i eter. etera (u svim zna-
cenjima).
-eti, -iti: v. -iti, -eti.
etiketa, pored znacenja nalepnica,
znaci iskup pravila 0lepom pona-
sanju iii ceremonija!. Nije dobar
oblik etikecija.
etil-alkohol iii etano!.
Etiopija, Etiopljanin, etiopski (ne
Etiopijac, etiopijski).
ETNICI: v.IMENA NARODA.
eskudo (portugalska novcanajedini-
ca: boljenegoeskudos, stoje oblik
mnozine).
eselon, eselonirati, boljei danas obic-
nijenego esalon, esalonirati.
ETA: v. SKRACENICE NA -a.
erkondisn (sastavljeno). Cestosupo-
godniji izrazi klimatizacija iii kli-
ma-uredaj.
esej, esejistta), esejistkinja, esejisti-
ka. esej isticki.
eskalacija znaci postepeno pojaca-
vanje (ratnih napora, iii i neceg
drugog ufigurativnoj upotrebi); ne
moze biti sinonim za "invaziju",
"ofanzivu" i s1.
48
crkondisn
fer:Jer odnos.fer igrac itd.;fer-plej.
ferije: mnozina z. roda, nesr. rod.
fica(automobil).
FIDE (nepromenljivo premaP) tu Fi-
da, Fide, Fidin.
FIFA: v. SKRACENICE NA -a.
fijasko (m.), rnn.fzjaska(sr.), obicnije
negofzjasci.
fijat (automobil); Fijat, FijataiIi FIAT,
FIAT-a(fabrika). V. i MARKE.
fiks-ideja (scrticom); predlagano je,
ali bez stvarnog razloga, da se za-
meni sa"fiksna ideja".
fllozof, filozofski, filozofija, jilozoji-
rati, prema nasern tradicionalnom
izgovoru grckih reci: v. S i Z. Nisu
opravdani oblici filosof, jilosojija
itd., primljeni izruskog.
filtar, jiltra, gen. rnn. filtara, bolje
negojilter, jiltera.
finale seupotrebljava u muskom i u
srednjem rodu: u sportskom zna-
cenju cesci je sr. rod.
Fabijus je bolja transkripcija za fr.
Fabius (premauobicajenomnacinu
prenosenja imenana-ius) negoFa-
bijis.
FABRICKI NAZIVI: v. MARKE.
fajda: v. vajda.
fak(a)t: mozeseuvek zameniti saci-
njenica. Mn. Jakti ili po latinskom
Jakta (madasuovaj drugi oblikkri-
tikovali pojedini gramaticari iz is-
tihrazloga kao i akta: v. to).
falanga, dat.Jaiangi, gen. mn.falan-
gi i falangd.
FAP,FApo-a,FAP-u(fabrika);J ap (ka-
mion).
farisej, farisejski, obicnije nego
farizej, Jarizejski.
fascikla i fascikl.
fasistoidan (blizak fasizrnu): ne
fasizoidan, fasisoidan.
FBI, FBI-ja (bolje latinicom), ili Ef-
-Bi-Aj, Ef-Bi-Aja.
F
Francesko (Francesco), Franceska
(Francesco), neFranc-. Franceski
(Franceschi), Franceskija, neFran-
ceskog.
Frankenstajn (Frankenstein), ne
Frankestajn.
FRANCUSKA lMENA: v. D VOS-
TRUKA IMENA.
foto-: poP uvek spojeno, bez obzira
naznacenje(fotoaparat.fotorepor-
ter, fotomontaia, fotokopija, fo-
tokopirati; fotocelija, fotoelement,
fotosinteza). Prednost crtici sedaje
sarno u "slobodnim i slucajnirn
vezama" kao foto-atelje, foto-
-izloiba, foto-materijal.
fotos nije dobro urnestofotografija,
snimak iii slika.
fra: v. don.
FONETSKO I IZVORNO PISA-
NJE: v. IZVORNO PISANJE.
Forin ofis(Foreign Office). Pogresno
je "Forenj". V. USTANOVE.
Formen (engl. Foreman), ne Fore-
man.
folklor i pridev folklorni oznacavaju
celokupnu kulturu i obicajejednog
naroda; pogresno je svoditi ih na
znacenjenarodnih igara(plesova).
Izraz nacionalni folklor je pleona-
stican: treba reci sarno folklor iii
naeionalni obicaji, narodna umet-
nost i sl.
fon: v. de.
Fjumicino (Fiumicino, rimski aero-
drom): neFjumicino, Fijumicino.
flamenko (spanska igra), ne fla-
mengo.
flamingo (ptica): poPR 60mnozina
jeJlaminzi. V. -0(IMENICE).
Flasing Medouz (Flushing Mea-
dows).
foajejem. roda, mnozinafoajei.
Foca, focanski, Focak (rede Foca-
nin), Focanka, Poslednjih godina
preimenovana u Srbinje, ali bez
stvamog razloga(Focajestaroslo-
venskoimegrckogporekla).
foka, dat.foki.
foksterijer.
Foli Berzer (Folies Bergere), neFoli
Berze,
folk: folk pevac, folk repertoar isl.
(neobavezna crtica: v. CRTICA
3, 6).
fioka, ufioci,
Firenca; Firentinac, -inka,jirentinski.
Javljaju sei oblici Florentinac,Jlo-
rentinski (premalat.) i Fjorentinac,
jJorentinski (premaital.jiorentino).
firer (nem. Fuhrer): malim slovom,
premaP.V. TITULE.
firnajz i fimajs (ijirnis, premaP).
flzickohemijskl (koji se odnosi na
fizicku hemiju); fizicko-hemijski
(fizicki i hemijski). V. SLOtENI
PRIDEVl.
50
fioka
Fuhimori (AlbertoFujimori, predsed-
nikPerua), prernasp. izgovoru, bo-
Ije nego Fudzimori, prema izvor-
nomjapanskom.
funkcioner ifunkeionar.
Furlanija, furlanski; stanovnik je
Furlan, i:Furlanka. Suvisnojeupo-
trebljavati ita!' nazivFrijuli (Friuli}.
FUTUR:v. BUDUCE VREME.
Fruska gora; fruskogorski.
fudbal, fudbaler; fudbalski: nefutbal
itd.
FudZijama iii (planina)Fudzi; suvisno
je"planinaFudzijama" jer recjama
znaci planina. V.JAPANSKA IME-
NA.
freska: dat. freski i fresci, gen. rnn.
fresaka.
frl-sop (i djuti-fri sop, v. to).
front: v. ISTORIJSKI DOGADAJI;
VOJNE JEDINICE.
Fransoaz (Francoise) ili Fransoaza;
u promeni Fransoaze, Fransoazin
itd. V. -e (FRANCUSKO).
Franjo, Franje, Franji: v. -0 (IME-
NA); sv. Franjo Asiski; franjevac,
franjevacki, bolje nego franeis-
kanac, -anski.
Franjo J osif (austrijski car), bolje
nego Franc J ozef (po nem. Franz
Joseph). U prevodima sdrugihje-
zika srece se i "Franc Dzozef",
.Fransoa Zozef' i s1.,stoje sasvim
pogresno. V. IMENA VLADARA.
frekvenc(ij)a: v. -nea.
frankofon (koji govori francuski:
frankofone zemlje Afrike). Ne
frankofonski.
Fransoa (Francois): zbogdvavokala
nakraju, najpogodnije je daispred
prezimena ostane nepromenjeno
(npr.: Fransoa Miterana, Fransoa
Miteranu itd.). Sarno ako nema
drugemogucnosti, mozesemenjati
.Fransoe", .Fransoi" itd.
FUTUR
51
Gazela (velikim slovom kao naziv
mostauBeogradu).
Gazimestan, neGazi Mestan.
gdegod(bilogde),gdegod(ponegde):
v. god.
gde, kuda, kamo. Nesmatrasepravil-
nomupotreba recigde, negde, igde,
nigde zaoznaku ciljakretanja, npr.
"Gde ces?", "Gde ste krenuli?",
.Poslji ganegde", "Neidemnigde".
U ovakvimrecenicama treba upo-
trebiti kuda, nekuda, ikuda, niku-
da, odnosnokamo, nekamo, ikamo,
nikamo (danasuglavnomzastarelo,
osimuhrvatskoj varijanti). Oblici
kud(a), nekud(a), ikud(a), nikud(a)
ustarijemjezikunisuoznacavali cilj
kretanja nego put kojimseprolazi
(up. ovuda, tuda, onuda), pasera-
gauco: v. -0 (IMENICE).
gazda: gen. tixn.gazdd, negazdi; gaz-
da Milutin, gazda-Milutina, gazda-
-Milutinov itd. (iii svebez crtice):
v. CRTICA UZ IMENA.
g.: v. gospodin.
Gacko, Gacka, u Gacku; Gacanin,
-anka; gatacki.
gajka, dat. gajci, gen. mn. gajki.
gala: gala rucak, gala predstava i s1.
(crticanijepotrebna: v. CRTICA 4).
Galbrejt (Galbraith), neGalbrajt.
galijot.
Galilej, galilejevski, ali imenomi pre-
zimenomGalileo Galilei.
galimatijas oznacava sarno nejasan,
zapletengovor ili pisanj e: pogresno
ga je upotrebljavati u znacenju
"zbrke" uopste ("galimatijas oko
deviza" i s1.).
gama: gama zraci (v. CRTICA 5).
Gana, ganski; Ganac, Gankinja ili
Ganjanin, -anka.
garantija i garancija.
garsonjera (obicnije) i garsonijera.
Gaskojn (Gascoigne), neGaskoin.
gastritis, negastrit.
G
sansi, bransi, kopci, kandii, tajni,
cisterni, smetnji, radnji, normi, ta-
bli, pertli itd. Poneke odovih ime-
niea mogu imati i nastavak -a
(hordd, alga, cisterna). Iskljucivo
iii pretezno nastavak-ajavljasekod
osnova sazavrsetkorn nast, zd, st,
s c, s c , ks, ps: rnnogo vrsta, lasta,
zvezda, basta, gosca, bosca, taksa,
e/ipsa itd.
GENITIV MNOZINE (imeniee m.
roda). Imenieesazavrsetkomzz, nt,
pt, rt ugen. rnn. umecunepostojano
a, bilodatoa mogudobiti i unomi-
nativu jednine iline: elemen(a)t-
elemenata, projek(a)t - projekata,
koncept - koncepata, patent - pa-
tenata itd.Preporucljivijije gen. rnn.
kontakata, delikata, inserata nego
kontaktd i sl. Glasa seumece i kod
jednog delaimenieasazavrsetkorn
suglasnik +I: bicikala, ansambala
(bolje nego ansambldi, ali sarno
spektakld. Sadrugimsuglasnickim
zavrsecima umetanje a nije uobi-
cajeno: oblici kaoakorada, obelisa-
ka, diftonaga, patrijaraha danas su
uglavnomizisli izupotrebe. V. NE-
POSTOJANO a.
GENITIVNI ZNAK stavlja se na
poslednje slovo dabi serazlikovao
gen.mnozineodoblikajednine, npr.
imamprijateljd, podaci iz institutd,
znacenje reci. Saistomvrednoscu
upotrebljava se i vodoravna erta,
znak duzine: prijateljd, institutd,
zlikovaloKamo ides? (odgovor: Na
more, Upodrumitd.)od Kuda ides?
(odgovor: Krozbrda, Prekodvorista
itd.).
gda (gospoda), gdica (gospodica).
gejzir i gejzer.
Generala Zdanova: u Ulici (ulici)
generala Zdanova, ne "u General
Zdanovoj". V. iULICE.
general-major (pridev: generalma-
jorski),general-pukovnik, general-
-potpukovnik; general armije
generalstab, generalstabni ili gene-
ralstapski.
genije i genij.
GENITIV MNOZINE (imeniee z .
roda). Akoseosnova imenieana-a
zavrsava s dva ilitri suglasnika, u
gen. mn. onemogu izmedu njihda
umetnu nepostojano ailidadobiju
genitivni zavrsetak-i. Prvomnacinu
se daje prednost, pa je bolje npr.
primedaba, maraka, pripovedaka,
svetiljaka, krosanja, sabalja, basa-
na negoprimedbi, marki itd. Stirn
ipak ne treba preterivati: malo ko
bi upotrebio oblikemajaka, pomo-
ranadza, sluiaba, opazaka, doga-
ma, funata itd., kakvi semogunaci
u pojedinim gramatikama. Za ove
poslednjeimenicenajcesci nastavak
je-i, atakodei zarnnogedrugekoje
nikad ne ubaeuju nepostojano a:
lampi, molbi, borbi, nepravdi, hor-
di, cavki, vojski, algi, kavgi, kalfi,
GENITIVNI ZNAK
53
nistrativnihjedinica: J uznomoravski
region, Moskovska oblast. Sarnou
nekim slucajevima gde je "neka-
dasnja opsta imenica uglavnom...
postala samapo sebi vlastito ime",
kao Gorski Kotar, Srpska Krajina,
Hrvatsko Zagorje, P propisuje oba
velikaslova, stirn stoni malo slovo
udrugoj reci nebi bilo pogresno.
Transkribovanastranaimenakao
SijeraNevada, Rio Grande, Ist Ri-
ver,LongAjlendpisusevelikimslo-
vornobejureci, buduci da su"zanas
jezicki sistem nemotivisana i ne-
prozima". Tonevazi zaprevedena
strana imena kao Ognjena zemlja,
Zuta reka, Aralsko jezero, niti za
imena koja nisu geografska (v.
USTANOVE, NASLOVl).
Za nazive drzava iz proslosti v.
ISTORIJSKA IMENA.
Zaspojevepridevasgeografskim
imenomnemasigurnihpropisa: PR
60daje sjedne stranejuina Evro-
pa.jugoistocna Evropa, istocna Sr-
bija, zapadna Bosna, sdrugestrane
Srednja Evropa, Srednja Amerika,
au nekimslucajevimapravi razliku:
zapadna Evropa kao geografski
pojam, a Zapadna Evropa kad
oznacava.zemlje i narode". U sva-
kom slucaju, nazivi kontinenata i
drzavapisacesesobavelikaslova:
Severna Amerika, J uzna Amerika,
SevernaKoreja, Novi Zeland itd.
geopolltickl,
reel. Ne treba stavljati ove znake
kadaj ej asnodaj eposredi mnozina,
bilo po obliku imenice (projekata,
mo/bi) iii po susednim recirna
("lmamdosta prijatelja", "podaci iz
svih instituta" is1.).
GENITIV, PRISVOJ NI: v. PRIS-
VOJNI PRIDEVI.
GENITIV, SLOVENSKI: tako se
naziva genitiv upotrebljen urnesto
akuzativa u odrecnim recenicama,
npr. "Neznammuimena", .Nismo
culi vaseg odgovora", .Pridi, Mar-
ko, nezameci kavge". Ovakav ge-
nitiv svojstven je starijemi narod-
skomjeziku; danas se uglavnom
cuvauhrvatskoj varijanti, dok seu
srpskoj zamenjuje akuzativom(Ne
znammuime, itd.).
GEOGRAFSKA IMENA (pisanje
pocetnog slova). PremaPravopisu,
uimenimanaselja, drzava, zemalja
i kontinenata svereci osimveznika
i predlogapisusevelikimpocetnim
slovima: VrnjackaBanja, Novi Sad,
Crna Gora, Bosna i Hercegovina,
PetrovacnaMlavi, SjedinjeneAme-
ricke Drzave. U ostalim geograf-
skimnazivirna sarno prva rec ima
veliko slovo (J adransko more, Tihi
okean, Balkanskopoluostrvo, Crno-
gorsko primorje, Goli otok, Bliski
istok, Suecki kanal, Rt dobrenade),
osimu slucaju daje i neka druga
rec vlastito ime (Velika Morava).
Naisti nacin pisu sei nazivi admi-
54
GENITlV, PRISVOJ NI
gledalac (negledaoc), mn. gledaoci,
gledalaca.
glikoza iglukoza.
Gloster (Gloucester), ne Glocester,
Glosester; Glostersir (Gloucester-
shire), neGlostersajr.
gnev, gnevan, gneviti, razgneviti
(ekavski); oblici gnjev itd. su
ijekavski.
gnezdo (ne gnjezdo), gnezditi se,
ugnezditi se; ijek.gnijezdo, (u)gni-
jezditi se.
Gnjilane, uGnjilanu (neu Gnjilani-
rna, Gnjilanama).
godsepiseodvojenokadirnaznacenje
svaki, bilo koji, npr. sto god rekao,
koga god nades, kakvi god bili, gde
god se nalazio, kud god da odem,
kad god zelis itd. Sastavljenosepise
uoblicimakoji znaceneodredenost,
npr.stogod (ponesto), kogod (pone-
ko), kakavgod (nekakav), gdegod
selje, u toku gradnje ovognaselja i '
s1.).
U funkciji prideva, ovaj oblik se
upotrebljava daoznaci stalnu oso-
binu: vladajuca klasa, olaksava-
juce okolnosti, svetleca reklama,
leteci tanjir itd. Nijepravilno upo-
trebljavati gakao glagol, vezan za
odredeno vremei pracen priloskim
odredbama, npr. "trenutno nedo-
stajuca sredstva", "nedostajuca
sredstvazagradnju", "savremenije
misleci citaoci" is1.
Getingcn (Gottingen), getingenski:
negetingenski.
geto, m. roda, u mnozini sr. roda
(geta).
Gi (fr. Guy), neGij.
Gibson (Gibson), neDzibson,
Gilbert: uengleskomseizgovaraGil-
bert (ne Dzilbert), u francuskom
Zilber.
gladak, gladi, najgladi iglatkiji,
najglatkiji.
GLAGOLSKI PRILOG PROSLI,
kao i sadasnji (v. sledecu odred-
nicu), moraimati zajednicki subjekt
s glavnom recenicom, Stoga je
pogresno npr. .Presavsi jedva sto-
tinak metara, ukazala nam sejos
jedna rusevina"; treba ili"Pre-
savsi ... ugledali smo jos jednu
rusevinu" ili.Posto smo presli ...
ukazalanamsejosjedna rusevina".
GLAGOLSKI PRILOG SADAS-
NJ I gradi sedodavanjemnastavka
-ci na3. licemnozinesadasnjegvre-
mena: cekaju-ci, rade-ci, poznaju-
d. Ovaj oblik uvek se odnosi na
subjekt glavne recenice, pasu po-
gresne npr. recenice .Pregledajuci
evidencij u, pao namje uoci veliki
broj izostanaka" (treba: Dok smo
pregledali ... iIi: Pregledajuci evi-
denciju,zapazili smo...), .Kakva su
iskustva stecena gradeci ovo nase-
lje?" (treba: dok se gradilo ovona-
god
55
gore-dole.
goreimenovani, gorenavedeni, gore-
pomenuti (sastavljenopoP), ali: vee
gore imenovani.
Gornji Milanovac, Gornja Stubica
itd. (obapocetnaslovavelikauime-
nima naselja); Gornji grad (ime
gradske cetvrti iIi opstine); gornja
Bosna.
gornjo-: gornjovaroski, gornjograd-
ski itd.
Gorski kotar.
Gorski vijenac.
goruci (goruce pitanje i sl.) nije
pogresno, jer je to pridev nasleden
iz staroslovenskog, ane glagolski
prilog (koji glasi goreciy.
gospa: gospa Mara, ali gospa-Mare,
gospa-Marin itd. (ili svebezcrtice):
v, CRTICA UZ IMENA.
Gospic, gospicki, Gospicanin, -anka.
Gospod (i Gospodin, kada je u tom
znacenju); malog uuzvicimai psov-
kama (gospoda mu njegovog, 0,
gospode! is1.).V. BOZANSTVA.
gospodar: vokativ gospodaru, rede
gospodare; gospodarom i-em; gos-
podarov i -ev; Gospodar J ovanova
iIi Gospodar-J ovanova (ulica).
gospodin: skracenog. (neg-n, g-na i
s1.);umnozini gg. (alije boljetitu-
lisati pojedinacno, npr.g. Matte ig.
Simic, iii pisati ucelo, npr. gospoda
poslanici).
godinu-dve.
godisnji, godisnjica (u spoju s bro-
jem): v. SLoiENICE SBROJEM
gol-aut, gol-razlika, gol-linija (s cr-
ticom); golgeter (sastavljeno).
Golijat (biblijskalicnost);golijat (div,
snazancovek).
Goli otok; Golootocanin (nekadasnji
logoras na Golom otoku), golo-
otocki.
Golsvordi (Galsworthy), ne Gols-
vorti.
Gomez ili Gomes (Gomez): v. -ez.
gonilac (ne gonioc), mn. gonioci,
gonilaca.
Gonzales ili Gonsales (Gonzalez):
v. -ez.
(ponegde), kakogod (nekako), kad-
god (pokatkad) itd.Kao god sepise
odvojeno.
GODINE I DECENIJ E. Sedam-
desete godine XX vekajesu godine
od 1970. do 1979, osamdesete go-
dine od 1980. do 1989, dvadesete
godine od 1920. do 1929. itd.
Naprotiv, decenije pocinju jedini-
comi zavrsavaju se nulom: osma
decenija obuhvatagodineod 1971.
do 1980, deveta decenija od 1981.
do 1990, treca decenija od 1921.
do 1930. itd.
Poslednja godina XX veka je
2000; prva godina XXI veka je
2001. V. iDATUM/.
56
GODINE I DECENIJ E
gran pri (fr. grand prix): velikim
pocetnimslovomakojenazivodre-
denemanifestacije.
gravira i gravura (ad frogravure).
Francuski nastavak -ure kodnas se
neki put prenosi sai(lektira, uverti-
raj, aneki put sau (brosura, avan-
tura).
GRCKA IMENA: V. -os; SiZ.
grcko-rlmski.
grebati i grepsti; grebao, grebala i
grebla; grebacu igrepscu.
Gregorelc (slovenacki), Gregorcic
(srpskohrvatski).
grejpfrut: uHrvatskoj i BiH upotre-
bljava se iskraceni oblik grejp ili
grep. Predlozne zamene limunika,
gorcak, zutunja i s1.nisuprihvacene
upraksi.
grend slem(oznakateniskih turnira),
negren slem.
Grinic (Greenwich), ne Grinvic;
grinicki (meridijanitd.). Londonska
cetvrt s poznatom opservatorijom
izgovara se Grinic (ili Grinidz);
nekolikonase1jaistogimenauSAD
izgovaraju seGrenic: tako i Grenic
Vilidz (Greenwich Village), umet-
nickacetvrt uNjujorku.
gristi, grizen (negrizen: tako iizgri-
zen, nagrizen, ugrizen, odgrizen,
zagrizen itd., ali zagriien kao
pridev, V. to).
griz, negris.
Graham: tradicionalna transkripcija
kod nas (narocito uizrazu Graha-
mov hlebv, ali stvarni eng!. izgovor
je GrejemiiiGrem.
granata je sarno artiljerijski metak;
pogresno je "ruena granata" (buk-
valan prevod engl. iii frogrenade)
umesto rucna bomba.
GRADOVI: v. GEOGRAFSKA lME-
NA.
GRAD·SKE CETVRTI: v. ULIe£.
gospodnji (u crkvenim tekstovima i
Gospodnj i ).
gospoda: skraceno gda; gospodica:
skraceno gdica.
gospostina (negospodstinai.
gosca: gen. mn. gosca (negosCi).
gotovo: v. skoro.
Gradac: predlozeno je da se menja
Gradca, Gradcu, po analogiji s
primerima zadrzavanja d kojedaje
P 60 (Zabrdca, Brgudca), a i radi
razlikovanjaodimenaGrac(uAus-
triji). Drugi strucnjaci smatraju da
je pravilno sarno Gradac - Graca,
Gracu (kaosudac - suca i s1.).
Oradlscanski Hrvati, s velikim G
.J cao etnografska skupina" ali i s
malim, "opisno" (PR).
GradiSka, u Gradiski i Gradisci;
Bosanska Gradiska, Nova Gradis-
ka, Gradiscanin, -nka.
griz
57
gubitnik je skovano po ugledu na
dobitnik, ne sasvim ispravnom
analogijom(nepostoji imenicakoja
bi odgovarala imenici dobit), ali je
danasusirokoj upotrebi. Suvisanje
anglicizamluzer.
gugutati, gugucem i gugukati, gu-
gucem (poredgukati, gucems.
gugutka, dat. gugutki, gen. mn. gu-
gut aka iii gugutki.
guska, dat. guski (obicnije negogus-
ci, kakojeuPR), gen. mn. gusaka;
guscica (mala guska) i guskica
(odmila).
guscji igusci]! (drugi oblikje laksi za
izgovor).
Gutenberg, neGutemberg.
Grocka, uGrockoj; Grocanin, -anka;
grocanski.
gro-plan (bolje: prvi iii krupni plan).
groteska, u groteski (bolje nego
grotesci); gen. mn. groteski (retko
grotesaka).
Cruce Markspogresno, trebaGrauco
(eng!. Groucho Marx).
grudi, gen. grudi (negrudiju).
grundig (marka), Grundig (fabrika);
neGrunding.
Gruzija: gruzinski igruzijski; Gruzin,
-inka i Gruzijanac, -anka (neGru-
zijac, -ijka).
Gubec, Gupca, Gupcev,
gubitak, mn. gubici.
gubitas: loseskovanarec, alijoj dosad
nijenadenazamena.
58
Grocka
odredba ipak ne iskljucuje pravo
nosioca prezimena da sam odredi
nacinpisanjauskladusporodicnom
tradicijorn(npr. Cincar-Markovic),
Haiti, sa Haitija, na Haitiju (ne na
Haitima, jer nijemnozina), Up. Ta-
hiti.
hajde, hajdemo, hajdete; krnji oblici
hajd, hajdmo, hajte prema PR 60
pisu sebez apostrofa. Oblici sa h,
prema PR, bolji su nego ajde, aj-
demo itd.
Hajde de (nije potreban zarez
posleprvereci),
Hajd park (Hyde Park).
Hajduk Veljko, Hajduk-Veljka,
Hajduk-Veljkov itd. (iii svebez cr-
tice): v. CRTICA UZ IMENA;
NADIMC1.
haj fldeliti (eng!. highfidelity= viso-
kavernost), ceSceuskracenomob-
liku hi ji, izg. haj faj (pogresno je
haj ji).
hajka, dat. hajci, gen. Inn. hajki.
h. lzvestan broj reci, kao a/va, am,
amajlija, ama/ (ama/in), amam,
asura, atar, caura (sa izvedenica-
rna), jova, unjkati, unjkav, bile su
proglasene pogresnima u PR 60,
koji je dopustao sarno ha/va, ham,
hamaj/ija, hamal/in}, hamam, ha-
sura, hatar, cahura.joha, hunjkati,
hunjkav. Ovakvo ogranicenje ne
odgovara stvarnorn stanju uknjiz,
jeziku istocnihkrajeva, gdeseobli-
ci sa h gotovo uopste ne upotreb-
ljavaju. U novomPR uglavnom se
jedni i drugi oblici prihvataju kao
ravpopravni. V. i pojedine reci sah.
Habzburg (boljenegoHabsburg, pre-
rnaP), habzburski; Habzburgovci
iii Habzburzi (dinastija).
Hadfi-, PremaPravopisu, prezimena
sdodacima hadii, uzun is1.pisu se
sastavljeno, bez crtice: Hadzi-
pavlovic, Hadziomerovic, Uzun-
mirkovic, Belimarkovic i s!. Ovo
svakakovazi i zaprezimenanaPop-
(Popdimitrov i s1.). Pravopisna
H
Herod ne nego Irod (v. to).
heroin.
heroj, heroizma, heroina, heroika.
Hert (John Hurt, WilliamHurt, glum-
ci): drugo je prezime Hart (v. to).
Hesiod, bolje nego Heziod. V. s i z
(izgovor).
hidratantni krem (koji vlazi kozu),
ne hidrantni.
hidro- uvek sastavljeno: hidrocentra-
la, hidroelektrana, hidroavion itd.
Hilandar, hilandarski, bolje nego
Hilendar, hilendarski.
hiljadarka, dat. -arci iarki, gen. mn.
-arki.
hemisfera, ne hemisvera.
hemoroidi (suljevi), ne hemeroidi.
Hempsir (Hampshire), ne Hempsajr.
Henrih iii Henrik se cesto upotreb-
ljava za imena pojedinih evropskih
vladara iz proslosti. Posto to nije ni
izvomi ni odornaceni oblik, bolje je
ime navoditi u originalu: Henri
(Henry) za engleske vladare, Hajn-
rih (Heinrich) za nemacke, Anri
(Henri) za francuske itd. Up. Vi-
ljem.
hepiend,
herbarijum iherbarij.
Herceg Novi (bolje odvojeno prema
P), Hercegnovljanin, -anka, herceg-
novski.
Hemfri ne nego Hamfri (v. to).
HEMIJSKA JEDINJENJA. Sloze-
ni nazivi ciji je prvi deo nepromen-
ljiv pisu sescrticom: natrijum-hlo-
rid, magnezijum-suljat, ugljen-di-
oksid, srebro-nitrat itd. Oni sa
spojnim vokalom 0, kao hloro-
vodonik, sumporovodonik, pisu se
sastavljeno.
Hal (Hal, engl.Iicno ime): razlikovati
od prezimena Hoi (Hall).
halapljiv, halapljivost, ne alapljiv.
halo i alo (telefonski poziv).
Hamfri (Humphrey), ne Hemfri.
haps, hapsana, (ujhapsiti, (u)hap-
senik, ne aps itd.
harakiri, mn. harakiriji. Ne harikiri.
harclti, bolje nego arciti.
haringa, dat. haringi, gen. mn. ha-
ringi iharingd.
harlekin: v. arlekin.
harmonijum iharmonij.
Hart (engl. Hart, Harte): razlikovati
od Hert (v. to).
Havana (grad), havana (cigara),
Heder (Heather, engl. zensko ime): ne
Heter, Hiter.
Helen, Helada: v. Jelin.
helijum ihelij.
Helsinki, Helsinkija, helsinski; Hel-
sincanin, -anka.
60
Hal
Hojgens). Za iscrpnije podatke v.
Pravopis, tacke 165-169.
holokaust (grcka rec, danas u zna-
cenju "pokolj J evreja pod nacisti-
ma"): nema potrebe da se prenosi
engleski izgovor holokost.
Hon, Goldi (Goldie Hawn), ne Houn.
Honduras, Hcndurasanin, -anka:
honduraski, bolje nego honduraski.
Hongkong (bolje nego Hong Kong);
hongkonski.
honorisati iii honorirati (nagradivati
honorarom), nehonorarisati.
Horhe (sp, J orge); portugalsko (ibra-
zilsko )Jorge izgovara seZorze (ne
Zorge).
ho-ruk (uzvik).
Hose (sp. Jose), ne Hoze. Portugal-
sko (i brazilsko) Jose izgovara se
Zoze.
Ho Si Min iii Hosimin (bivsi Sajgon),
hosiminski.
hranilac (ne hranioc), mn. hranioci,
hranilaca.
hrapav, hrapavost, ne rapav. rapa-
vast.
hrbat, hrpta ili hrbata.
hrcak, mn. hrcci ili hrckovi.
hrid je obicno z . roda, ali se dopusta i
1 1 1 . : te visoke hridi j Iiti visoki hridi.
Hristos i Hrist, u padezima sarno:
Hrista, Hristu, Hristov.
Himalaji, na Himalajima: nije uobi-
cajeno Himalaja, na Himalaji.
hiper- uvek sastavljeno: hipermode-
ran, hiperprodukcija itd.
hiperrealizam, hiperrealist(a), -isti-
cki.
hitac, hica, mn. hici.
Hju (eng!. Hugh), ne Hjug, Hjudz;
Hj uz (Hughes, prezime).
hlapiti: kao ishlapiti (v. to).
hobi, hobija, mn. hobiji.
hoces-neces; hocu-necu.
Hok, Hokins (Hawk(e), Hawkins): ne
Houk,I-Ioukins.
hokus-pokus.
Holandija: naglasak je na drugom
slogu, ne na prvorn.
HOLANDSKA IMENA. Holandski
jezik irna slozen vokalski sistem i
nedoslednu ortografiju, paje tesko
dati sigurna pravila za transkripci-
ju. Spoj ae se prenosi kao a (Claes
- Klas), ee kao e (Vermeer - Ver-
mer), 00kao 0Uoop - J op), oe kao
1 1 (De Boer - De Bur), ou kao au
(HOlden -- Hauten), ij kao ej iii aj
(Dijkstra - Dejkstra ili Dajkstra),
ui illV kao oj tZuider Zce - Zojder
Ze, Crllyll- Kroj 0. Spoj sch se cita
sh (ne f),npr. Scheveningen - She-
veningen; slovo g se gotovo uvek
izgovarah, ali sekod nas po tradiciji
prenosi kao g (Van Gagh - Van
Gog, l-Iuygens - Hajgens iii bolje
Hristos
61
hteo ne hteo (bez crteprema P). Isto
vazi iza druge spojeve ovog tipa:
znala ne znala, radio ne radio itd.
huka, dat. huci.
humka, dat. humci, gen. mn. humki.
humoreska: kaogroteska (v. to).
hura iura (uzvik).
hvale vredan (nehvalevredan). Hsinhua (agencija) nenego Sinhua.
hromozom, obicnijenegohromosom.
hropac i ropac.
hrskati, hrskav, hrskavica, nerskati,
rskav, rskavica.
hrvastina, nehrvatstina.
hrvati se, hrvacpogresno, treba: rvati
se, rvac.
62
hromozorn
Ibzen (uobicajeno kod nas; prema
norveskom izgovoru tacnijeje Ib-
sen).
-ica. Od imeniea s ovimzavrsetkom
prisvojni pridev zavrsava se na
-icin: kraljicin, drugaricin, Dani-
cin, Mimicin, Sujicinitd., nekralji-
cin itd. Izuzetak suimenieena-Cica
(v. to).
-ie, ne-ic, usvimslovenskimprezime-
nima osimsrpskohrvatskih (slove-
nackim, poljskim, ukrajinskimitd.),
kao i u ruskim imenima po oeu:
Sergejevic, Nikolajevic itd. Obliei
kao "Oton Zupancic", .Petar Ilic
Cajkovski", madaih P (tacka 105
e) dopusta .J cao dubletnu rnoguc-
nost", danas suzastareli.
Od sh. licnih imena neka imaju
-ic a neka -ie: Radic, Dobric ali
Milic, Batric itd.
Imenieekojeoznacavaju vrsioca
radnje imaju nastavak -it: vodic,
gonic, branic, teklic, ribic. V. i:
-jevic; ljutic; moskvic.
iako sastavljeno u znacenju mada,
premda ("Pomoci cuyamiako sam
umoran"), inacerastavljeno ("Ako
mozes i ako znas, pomozi": "Iako
padne, neceserazbiti").
Iberija; Iberae (bolje nego Iberijae);
iberski (bolje nego iberijski), Iber-
skopoluostrvo.
ibn: v. el.
i-:v. ni-.
i. Pogresne su konstrukeije kao "ne-
razvijene i zemlje u razvoju", "na
postanskim i salterima banaka",
"izmene penzijskog i zakona 0
doprinosima", gdeje atribut ostav-
Ijen bez imeniee. U takvim sluca-
jevima imeniea se mora ponoviti
(nerazvijene zemlje izemlje u raz-
voju) iii upotrebiti drukciji sklop
recenice (nerazvijene zemlje ione
1I razvoju; na saltertma posta iba-
naka).
Vidi i: ni.
I
-ijac sejavilo unovije vreme pod uti-
cajem ruskog jezika. Za neka irne-
na je takav zavrsetak neizbezan
(npr. Sirijac, Libijac), ali gde god
je rnoguce treba mu pretpostaviti
sufikse -ac iii -ijanac: Somalac,
Tanzanac, Bolivijanac, ne Somali-
jac itd. Tako i Gruzin (iii Gruzija-
nac) i Bask, ne Gruzijac i Baskijac.
-ije i -ij. Latinski nastavak -ius kod
nas seuimenima zamenjuje obavez-
no sa -ije, npr. Iulius - J ulije, Ovi-
dius - Ovidije i s1. U zajednickim
imenicama se upotrebljava i nasta-
yak -ij: genije, patricije, nuncije i
genij itd. V. -ijum.
ijedan (ikoji), i od jednog, i 0jed-
nom itd.
ijekavski, ijekavac, ijekavstin a,
obicnije negojekavski itd.
-iji: v. F
-ijka: v. -ijac.
-ijski: ovaj nastavak javlja se u pri-
devima izvedenim od imenica na
-ija (istorijski, televizijski, komsij-
ski, austrijski) i od svih imenica ciji
se genitiv zavrsava na -ija (Mali,
Malija - malijski, Tokio, Tokija -
tokijski, aluminij, aluminija - alu-
minijski). Upotrebljava se i unekim
drugim slucajevima gde ne postoji
pogodniji sufiks: gegijski, toskijski
(nazi vi dvaju osnovnih dijalekata
albanskogjezika, od imeniea Gega
i Toska), baskijski (od Bask, v. to).
IgJesijas (Iglesias, sp. prezime): ne
Inglesijas, Iglezijas.
iglu (eskimska kucica od leda), ne
igloo
ignorantski znaci .neznalacki"; ne
moze znaciti .J coji nesto iii nekoga
ignorise". U tom znacenju treba
upotrebiti iii neki oblik glagola ig-
norisati iii prideve nemaran, nipo-
dastavajuci, potcenjivacki i s1. Ig-
norancija znaci "neznanje", nije
isto sto i ignorisanje.
'Igo (fr. Hugo), Igoa, Igoov.
-ij: v. -ijum.
iciji, iod cega, i za cijeg itd.
ici, lzraz "Kako ide'?" puristi nazi va-
ju germanizmom i traze da se za-
meni sa "Kako je?"; ipak, drugi
slicni spojevi, npr. "Ide li?", .Kako
ide posao?", .Dvako ne ide" defi-
nitivno su usvojeni uknjiz.jeziku.
lei na (nesto) u znacenju teziti
(necemu) pripada birokratskom sti-
lu. Recenice kao "Mi idemo na sto
veci izvoz", "Ne treba ici na po-
skupljenja" mogu se bolje iskazati:
"Cilj namje da sto vise izvezemo",
"Ne treba traziti izlaz u poskuplje-
nju" i s1.
identican, identitet, identifikovati
(-icirati), ne indentican itd.
idi mi - dodi mi (erta s razmakom):
v. CRTA.
64
iciji
IME I PREZIME. Licnoime uvek
dolazi ispredprezimena, npr. Petar
Vasic; obmuti poredak (Vasic Petar)
trebaprimenjivati sarnouspiskovi-
rna, gde je neophodan zbog az-
bucnogreda.
Muskaprezimena semoraju me-
njati po padezima kao i imena (za
Petra Vasica, s Petrom Vasicem, ne
za Vasic Petrai s1.).Akoistompre-
zimenu prethode rnuska i zenska
imena, prezimecebiti nepromenlji-
vojedino akojezenskoimenapos-
lednjemmestu: od Gordane, Petra
iBranka Vasica; od Petra, Branka
iGordane Vasic. V. iZENSKA
PREZIMENA.
Strana muska imena ispred pre-
zimena ne treba ostavljati nepro-
menjena: umesto sa Rej Carlsom,
Zi/ Vernovi romani, prica 0Carli
Caplinu, treba s Rejom Carlsom,
romani Zi/a Verna, prica 0Carliju
Caplinu. Ipak promenlj ivost prvog
delaizostajekodnmogihvanevrop-
skih imena gdeneznamo tacno da
lije posredi ime i prezime iii
viseclano ime, npr. Seku Ture, Idi
AminDada, Bani Sadr, Pol Pot itd.;
istoi kodsvihkineskihimena(v. to).
V. i: JAPANSKA IMENA; D VO-
STRUKA IMENA.
IMENA. Pored prethodne i sledecih
odrednica v. i: IME I PREZIME;
DVOSTRUKA IMENA; ZENSKA
IMENA; ZENSKA PREZIMENA;
GEOGRAFSKA IMENA; MITO-
ilirski pokret, ilirizam (v. POKRE-
Tl); ilirac.
imalac (neimaoe); nm. imaoci, ima-
laca.
i malo (=makar malo, iole); P ne
predvida pisanje ima/o.
imao-nemao, imala-nemala.
-iju, kaonastavak zagenitivmnozine,
javlja seu gost - gostiju, kokos -
kokosiju, vas - vasiju i unazivima
delova tela: ociju, usiju, prstiju
(pored prsta), noktiju (i nokata),
kostiju (i kostf), prsiju (poredprsa
iprsi). Pogresno je zubiju, ustiju,
grudiju, vratiju. Vidi i sviju.
-ijum i -ti odlat. -ium (npr. ka/eijum
- kalcij, kriterijum - kriterij, audi-
torijum - auditorij itd.) podjedna-
ko sudobri nastavci; prvi sedanas
uSrbiji viseupotrebljava. Pogresno
je pisanje bezj (ka/eium i s1.).
ikad(a) (bilo kad).
ikakav, iod kakvog, iza kakvu itd.
V. ni-.
ikamo (bilokamo; bilokuda).
iko, ikoga; i 0kome, iza koga itd.
V. ni-.
ikoji, iod koOe)g(a) itd. V. ni-.
ikoliko (rnakar koliko).
iks-noge; iks-zraci (iii bez crtice: v.
CRTIG4 5).
ikud(a) (bilo kuda). V. gde, kuda,
kamo.
IMENA
65
IMENA VLADARAdanas se uglav-
nom ne prevode: Elizabeta (Eliza-
beth), Luj (Louis), Huan Karlos
(Juan Carlos), neJ elisaveta, Ludo-
vik iii Ljudevit, J ovan Karlo i sl.
Ipak se prevedeni oblik mora upo-
trebiti u slucajevima gdeje odavno
prihvacen: Petar Veliki, Karlo V itd.
Ako seredni broj pise slovima, ima
veliko pocetno slovo: Karlo Peti,
Petar Prvi Karadordevic. Vidi i:
NADIMCI; Franjo Josif; Henrik;
Viljem.
IMENICE MUSKOG RODA NA
-a u jednini dobijaju atribut u m.
rodu: nas sluga, dobar sudija, ve-
liki vojvoda, bogati gazda is 1. One
koje po smislu nisu izricito vezane
za rnuskarca mogu imati i atribut u
z. rodu: Onje velika pijanica. Bio
je nasa dobra musterija. Umnozini
sve ove imenice prelaze u z . rod: te
engleski, njujorski], osim ako su u
sastavu geografskog imena (Srem-
ski Karlovci, Becka suma).
V. Cileanac; kozak; Musliman;
Primorac; precanin; Sik; solunac.
IMENA PAPA treba uvek davati u
prilagodenorn obliku, a ne u itali-
janskom: J ovan (ne Dovani), Pavle
(ne Paolo), Pije (ne Pio), Grgur (ne
Gregorio), itako isto Benedikt, Kle-
ment, Sikst, Urban, Bonifacije itd.
Ital. Innoeenzo kod nas glasi Ino-
kentije ili Inocencije, a ital. Leone
- Lav iii Leon.
IMEN ALISTOVA i casopisane tre-
ba prevoditi: "Muvman uvrije", ne
.Radnicki pokret"; "Nejcer", ne
.Priroda" itd.
IMENA NARODA, drzavljana, sta-
novnika mesta i pokrajina pisu se
velikim pocetnim slovom: Arapin,
Grk, Francuz, Evropljanin, Sloven
(Slaven), Svaba, Vojvodanin, Lica-
nin, Zagorac, Bavarac, Dubrov-
canin, Londonac itd. Kod imena
koja se mogu shvatiti i kao oznake
rasa postupak nije ujednacen: ve-
likim slovom se pisu lndijanac,
J evrejin, Rom, Ciganin (PR pred-
vida i ciganin .figurativno''), uvek
malim belae, ernac icrvenokozac.
Upotrebljeno kao zajednicka
imenica za oznaku predmeta, zivo-
tinje, biljke isl., ime naroda sepise
malim slovom: sarplaninac (pas),
hereegovae (duvan), arapin (konj)
itd.
Prisvojni pridevi od ovih imena
pisu se velikim slovom (Nemcev,
Splicankin itd.); pridevi na -ski,
-ski, -cki imaju malo slovo (azijski,
LOSKA IMENA; ZIVOTINJSKA
IMENA; HOLANDSKA IMENA,
ITALIJANSKA IMENA; JAPAN-
SKA IMENA; KINESKA IMENA;
POLJSKA IMENA; PORTUGAL-
SKA IMENA; RUSKA IMENA;
KLUBOVI (IMENA); NADIMCI;
MARKE; takode pojedina imena i
karakteristicne zavrsetke.
66
IMENi\. LISTOVi\.
inicijativa za nesto, ne0necemu.
injekcij a(cirilicomHHjeKUHja). Izgo-
vor sanj (insexuaja) viseodgovara
glasovnirn zakonirna naseg jezika
nego in-jekcija, kako propisuju
prirucnici. Pogresno je "inekcija".
Up. konjunktura.
ino- sejavilo najpre u inokorespon-
dent iinokorespondencija, au no-
vije vrerne i u inopartner; inozas-
tupnik, inokredit is1. Ovakve slo-
Indijanci: suvisnoje,americki Indi-
janci" (obicno uprevodima saza-
padnih jezika, u kojima ista rec
znaci i Indijanac i Indijac). Kodnas
pridev imasmisla sarno ako sego-
vori 0severnoamerickim, srednjo-
americkim odn. juznoamerickim
Indijancima.
indijanska imena: v.NADIMCI.
Indijski okean.
indoevropski; Indoevropljani.
Indonezija: Indonezanin, neIndone-
zijac; indonezanski, bolje nego in-
donezijski.
infarkt, neinfrakt.
informatika je nauka 0koriscenju i
prenosenju informacija (prven-
stvenopomocuracunara); pogresno
je upotrebljavati tu rec da oznaci
"skup informacija" iii "naCinoba-
vestavanjajavnosti".
infra- sastavljeno: infracrven, infra-
struktura itd.
inace: ponekad se upotrebljava kao
suvisan umetak ("Petrovic jeinace
rodeni Beogradanin" i sl.): mada
takvaupotrebaunacclunijepogres-
na, netreba snjompreterivati.
lnadfija, inadzika, dat. inadziki.
incest: pridev incestni iii incestualan.
indicija jeznak naosnovukogaseiz-
vodi neki zakljucak (obicno 0
hi vicnorn deJ u);indikacija jeuput-
stvo, ukazivanje, a u medicini
oznacavaoboljenjeili simptornkod
kogatrebaprimeniti odredeni lek.
indigo: indigo papir; indigo kopija
(crtica neobavezna, v. CRTICA 3).
Indijanapolis (Indianapolis), ne In-
dijanopolis.
sluge, sve sudije, staresine su nare-
dile, dosle su kolege is1.Po mis-
ljenjuM. Stevanovica, nijepogresna
ni upotrebamuskih oblikapridevai
glagola u rnnozini (slaganje po
znacenju), kao u prirneru iz lve
Andrica "ljednog i drugog supod-
sticali mocni pose".
imenilac (neimenioc), mn. imenioci,
imenilaca.
Imotski, izImotskog, imotski (pridev),
Imocanin, -canka.
imperfekt i imperfekat.
impulsivan, boljenegoimpulzivan.
imun, imunitet na nesto (ili prema
necemu), neod necega.
-in: v. -ov.
ino-
67
interegnum.
interes nije pogresno u znacenju in-
teresovanje, zanimanje (npr. "Ne-
rna interesa za ovaj predlog"; "Sa
interesom su pratili dogadaje").
intermeco je m. roda, u mnozini
obicno srednjeg (intermeca), mad a
PR 60 daje "intermeci".
lnternacionala (veliko I kao naslov
himne i naziv odredene organiza-
cije), ali: Prva (Druga, Treca) in-
ternaciona/a; isto i s rimskim
brojern: I (II, III) internacionala.
intoksikacija (trovanje), intoksicira-
ti iii intoksikovati. Ne intoksinaci-
ja, intoksinirati.
intriga, dat. intrigi.
Inzbruk (bolje nego Insbruk, prema
P). Up. Augzburg, Habzburg.
inzenjer: bolje nego inzinjer; skrace-
nicaini. (neing.)Inienjering(engl.
engineering pri lagodeno nasem ob-
liku inienjer).
insulin, bolje nego inzulin.
intendant, intendantura, intendant-
ski.
la: /ekarom ilekarem, vodenicarom
i vodenicarem, itd. V. iput. Za upo-
trebu instrumentala uz glagole vidi
S(A) +INSTRUMENTAL; oceniti;
okarakterisati; okvalifikovati; oz-
naciti.
instinkt, instinktivan.
INSTRUMENTAL imenica muskeg
roda ima nastavak -em ukoliko se
imenica zavrsava na meki suglas-
nik, tj. naj, /j, nj, a. c, i. S. ciii c:
zmajem, konjem, naiem, krojacem,
lovcem itd. Ali ako suglasniku ne-
posredno prethodi glas e, nastavak
ce glasiti -om: sprejom, hmeljom,
lupeiom, Becom, zecom, mesecom
itd. Od prvog pravila mogu odstu-
piti imenice na -§(jurisom, plisom,
gulasom, pored jurisem itd.), od
drugog pojedine imenice na -c i na
-/j (strelcem, svecem; prijateljem,
uciteljem, upraviteljem, pored re-
deg prijate/jom itd.). Medu imeni-
cama na -ar; car ima sarno carem,
dok za ostale nerna sigurnog pravi-
zenice nisu pogresne, ali izvan usko
strucnih tekstova bolje je reci inos-
trani partner i sl. P dopusta i pisanje
s crticom kad su u pitanju "slo-
bodne, katkad ironicne sprege", npr.
ino-fudbaler; ino-direktive.
insekt iinsekat.
insert znaci umetak (od lat. inserere
-umetnuti), posebno filmski snimak
koji seubacuje utelevizijsku emisi-
ju. Pogresno seupotrebljava uzna-
cenju od/omak iii isecak.
instanc(ij)a: v. -nca.
instant: instant supa, instant kala i
sl. (crtica nije neophodna: v. CRTI-
CA 4).
68
insckt
Irod (ne treba iz zapadnoevropskih
jezikaprenositi oblikHerod); lrodi-
jada (zenalroda Antipe).
iserpsti iiscrpiti; iscrpljen (obicnije)
i iscrpen. Menja sekao crpsti odn.
crpiti (v. to).
iseuriti, iseurio, iscurice, ne iseureti
itd.
ishitren. Glagol ishitriti, koji je da-
nas izisao iz uporebe, znacio je
izmisliti, pronaci. Pored toga, za
trpni pridev ishitren recnici daju i
znacenja izvestacen, namesten i
vest, dovitljiv, lukav. Danas se
uglavnom upotrebljava uznacenju
uraden na brzinu, nedovoljno pri-
premljen, kao u spojevima "is-
hitrena odluka", "ishitren potez" i
sl. Boljeje utomsmislu upotrebiti
neki drugi izraz: prenagljen, brzo-
plet, nepromisljen, iznuden isl.
ishlapiti, ishlapio, -ila iishlapeti
(ijek. ish lapje ti), ishlapeo, -ela
(ijek. ishlapio, -pjela).
ganizirati, komponirati itd.) odgo-
varaju srpski na -isati (operisati,
regulisati) odnosno na-ovati (orga-
nizovati, komponovati). Mnogi gla-
goli, ipak, imajui uSrbiji sarnonas-
tavak -irati: citirati, studirati, tre-
nirati, te!ejonirati, provocirati, fi-
nansirati itd. V. i pojedine glagole.
iridijum i iridij.
Irig, Irizanin, Irizanka, iriski; Iriski
venae.
-irati, -isati, -ovati, Svatri nastavka
javljaju se u glagolima stranog
porekla; cesto hrvatskim oblicima
na -irati (operirati, regulirati, or-
-ioe pogresno, treba -ilae: nosilae,
tuzilac, cinilac. prevodilac, pove-
rilac, pratilac itd. Ugen. mn. nosi-
laea (ne nosioca), tuiilaca (ne
tuiioea), itd. Up. -aoe.
ionako (npr. "Ne zurite, voz ionako
kasni"; ali "Mozei ovakoi onako").
-ionar i -ioner podjednako su dobri
nastavei; eje danas obicnije (mi-
lioner, milicioner, kolekcioner.
funkcioner itd.) osimu reci misio-
nar i donekle reakcionar. Sarno sa
e javlja serecpenzioner.
iotkud(a).
i po: v. po (=pola).
IRA: v. SKRACENICE NA -a.
Inzlnjerfja, inzinjerijski, inzinjerac
uobicajenojeuvojnoj terminologiji,
mada bi tacnije biloinzenjerija itd.
-io. Imeniee na -io dobijajuj ispred
padeznih nastavaka -a, -U, -i: sa
radija, na radiju, u studijima (ali:
radiom, seenariom). Instrumental
imazavrsetak -iom (ne-ijem), pris-
vojni pridev (kod imena) zavrsava
sena -iov (ne -ijev): Mario, Mari-
om, Mariov; Antonio, Antoniom,
Antoniov (zarazliku od: Antonije,
Antonijem, Antonijev); Tokio, To-
kiomitd.
ishlapiti
69
ISTORIJ SKA IMENA. Nazivi
drzava iz proslosti, prema P, pisu se
velikim slovom sarno prve reci: Tur-
sko earstvo, Mletacka republika,
Austrougarska earevina itd, To se
odnosi i na nezvanicne nazive
proslih i sadasnjih zernalja kao Re-
publika svetog Vlaha, Zemlja izla-
zeceg sunca (J apan), Zemlja hiljadu
jezera (Finska), Treci rajb, Istocna
Nemacka, Zapadna Nemacka itd.,
kao ina nazive administrativnib je-
dinica (Beogradski pasaluk, Drav-
istocna (Istocna) Evropa, istocno-
evropski; istocna Srbija itd.; Istoc-
no rimsko earstvo (P dopusta i
Istocnorirnsko earstvo). V. GEO-
GRAFSKA IMENA; v. isledecu
odrednieu.
jalist. Mnozina je danas u svakom
slucaju na -i (realisti itd.).
Istanbul (taka je uPR60, pod odred-
nieom Stambol; obicnije nego Is-
tambul). Sarno uistorijskom kontck-
stu upotrebljavaju se nazivi Stam-
bol (Stambul), Carigrad, Konstan-
tinopolj (Konstantinopol), Vizant (v.
Vizanfija).
isti kao zameniea, umesto on, ovaj i
sl. (npr. .zanatska delatnost i tros-
kovi koji su za isfu vezani") nedo-
pustivo je izvan kaneelarijskogjezi-
ka.
istiha (=potibo, neprimetno) i ispoti-
ha.
-ist(a): realista, ego ista, socijalista
itd. (obicnij e) i realist, egoist, soci-
ispreka (ijek. isprijeka): po PR uvek
sastavljeno, pa i kad znaci "s one
strane Save, iz Vojvodine". Rede
ispreko.
isprva iisprve.
iss- ne nego is-: iskolovati, isunjati se
itd.
iskoristiti: iskoriscen, iskoriscavati i
(rede) iskoristen, iskoristavati.
iskosa.
iskrvariti, iskrvaviti: kao krvariti,
krvaviti (v. to).
ispiti: ispij, ispijmo, ispijte.
ispocctka: po P spojeno u znacenju
'isprva' (npr. "ispocetkaje tako rnis-
lio"), ali: "krenimo iz pocetka",
ispostovatije neologizam, skovan kao
svrseni glagol prema nesvrsenorn
postovati: nema razloga da se sma-
tra nepravilnim.
ispotiha iistiha (v. to).
ispravka, dat. ispravci, gen. mn.
ispravki (rede ispravaka).
ispred. Nije dobro u znacenju u ime,
npr. "govoriti ispred kolektiva",
.Pozdravio ih je ispred svog pre-
duzeca".
iskiperi, iskipeo, iskipece (ijek. iski-
pjeti, iskipio, iskipjela), ne iskipiti
itd.
70
iskipcti
1stRiver (obavelika slovapremaP).
istruleti i istruliti: v, truleti.
istup normalno u znacenjujavno is-
tupanje, pojava pred svetam i sl.
Up. nastup.
isukati: kaozasukati (v. to).
isuvise.
iscauriti se: v. {aura.
iscileti, iscileo, isCilela (ne i§Ciliti
itd.); ijek. isCiljeti, isCilia, i§Ciljeia.
ista, i ad {ega, i a{emu itd. V . ni-.
ITALIJ ANSKA IMENA (NAGLA-
SAK). Mnoga ital. imena kod nas
sepogresnonaglasavajunapretpos-
lednjem slogu, dok imje stvarni
naglask na trecem slogu od kraja.
TosupresvegaMOdena(rimujese
s"v6dena"), DAkomo (rimuje ses
.J akomo"), zatimRlmini, PEzaro,
BRfNdi'fi, BERgamo, TAranto,KA-
Ijari, CEzare, ANdelo, MEdici,
karakter imena: Ratdvejuruza, Seo-
banaroda, Noc dugihnozeva.
V . i: POKRETI; RAZDOBLJA.
isto takode pleonazam: treba samo
isto (i) iii samo takode.
istovarivati, istovarujem, ne istova-
rati, istovaram.
istovjetan sedanas priznaje kao pra-
vilan ijekavski oblik, madajeranij e
propisivanodasei uijek. kaze sarno
istovetan.
ska banovina). Malo slovo P pre-
porucuje za"neustaljene, slobodne
opisne nazive", navodeci primere
"odnosi nove srpske kraljevine i
crnogorske knezevine", "gordi Al-
bion", "crnozuta monarhija" i sl.
ISTORIJ SKI DOGADAJ I, premaP,
pisu sevelikimslovomprvereci kad
god imaju oblike vlastitog imena.
Prakticno toznaci dacesevelikim
slovompisati nazivi spridevomiii
rednimbrojemnaprvommestu, kao
Drugi svetski rat, Stogodisnji rat,
Krimski rat, Sarajevski atentat,
Kosovskabitka, Seljackabuna, Prvi
srpski ustanak, V artolomejska noc,
Dugi mars itd. Ovo obuhvata i na-
zivefrontova, ratnih operacija i sl.
(Solunsk ifront, Sremski front,
Treca ofanziva, Beogradska ope-
racija) i mirovnih i drugih spora-
zuma(Pozarevacki mir, Minhenski
sporazum, Becki dogovor).
Malim slovom pisu se nazivi u
mnozini (o ba srpska ustanka,
krstaski ratovi), kao i nazivi ratova
u kojima se imenuju obe strane
(francusko-pruski rat, iracko-iran-
ski rat), jer seshvataju kao opisni.
Za revoluciju v. turec. Nazivi s
imenicom naprvorn mestu pisu se
mal im slovom, npr. boj (bitka) na
Kosovu, buna protiv dahija, usta-
nak u Hercegovini, osimonihsim-
bolicnih ifigurativnih, koji imaju
ITALIJ ANSKA IMENA
71
parnjaka na-iti, jer seodgovaraj uci
prelazni glagoli gotovo uopste ne
upotrebijavaju. Otuda razlikovanje
zavrsetaka -iti i -eti nema u da-
nasnjern jeziku ni priblizno onaj
znacaj koji SLl rnu po tradieiji prida-
vali gramaticari. V. oziveti.
-itis (ne -it) u nazivima oboljenja:
bronhitis, apendicitis, gastritis,
dermatitis, kolitis itd.
ito. Ovaj izraz sme seupotrebiti samo
posle recenice koja je po srnisiu
zavrsena, tj. tamo gde bi rnogia da
dode itacka. Ispravnoje, npr.: "Na-
knada seplaca po kvadraturi stana,
ito: za stan do 30rn2100 dinara ..."
itd. Pogrcsno je: "Naknada prcma
kvadraturi stana iznosi, ito ..." iIi:
"Naknada seplaca na sledeci nacin,
ito ..." gde je i to sasvim suvisno
posle izraza na sledeci nacin.
it. sl. (=i tome slicno).
-iumne nego -ijum (v. to).
-ivac je cest sufiks u novijirn recima,
za Ijude i za sprave, ne samo od
giagoia na -ivati (isterivac, raz-
redivac, potpaljivac itd.) nego i od
onih na -avati (pojacivac, zamrzi-
vac, oglasivac, omeksivac itd.).
Ivanic Grad, ivanicgradski.
Ivo: Ive Andrica, Ivi Andricu, Ivin,
obicnije nego Iva, Ivu, Ivov. V. -0
(IMENA).
DiROIamo, DoMEniko, MANgano
idr.
Za izgovor ita!' imena vidi c , s, z,
kao i pojedinacna imena.
itd. (ne i t. d.).
ite kakav, i te kako, i te koliko.
-iti, -eti. Za mnoge glagole izvedene
od prideva gramaticari propisuju
zavrsetak -iti kada su preIazni, tj.
kada pokazuju da se na nekoga iIi
nesto prenosi osobina iskazana
pridevom, a zavrsetak -eti (ijek. -
jeti) kad sunepreIazni, tj. kad znace
da neko iii nesto stice doticnu oso-
binu. Tarazlika sejos cuva kod rna-
njeg broja glagola kao sto suotupi-
ti (uciniti tupim) =otuptjtet! (postati
tup),oslepiti, oslijepiti (oduzeti vid)
- oslepeti, oslijepjeti (izgubiti vid),
pocrniti (obojiti u erno) - pocr-
nOJeti (postati ern). Kod vecine
drugih glagola ova razlika se de-
limicno iii potpuno izgubila. Glagoli
ozdraviti, slabiti, oslabiti upotreb-
Ijavaju se danas samo u obliku na
-iti: tako i ocelaviti, omlitaviti, ola-
baviti, ocoraviti (mada ovijos imaju
iradni pridev na-eo: ocelaveo itd.).
Parovi osijediti - osijedjeti, ostari-
ti - ostarjeti, omrsaviti - omrsavjeti
jos donekle cuvaju tu razl iku u
ijekavskom, dok se u ekavskom
upotrebljavaju sarno obliei osedeti,
ostariti iomrsaviti. Glagoli kao ze-
lentjieti se, ogrubtjieti, zanemeti
(zanijemjeti) i drugi ostali su bez
72
itd.
izljubiti (neiiljubiti).
izuzetan ima naglasak na prvom
slogu: pogresno je izuzetan, izu-
zetno.
(rede) izuzev. Smatra se daje pravilnije sa
akuzativom(npr. .Pregledali susve
prostorijeizuzevbalkonikuhinju"),
izjutra.
izlozba, gen. mn. izlcibi
izloiaba.
iz pocetka: v. ispocetka.
izrana (= rano, zarana), izranije
(=odranije).
izraz: doci do izraza idoci do izra-
iaja jednako sudobri oblici.
izrcda (=redom).
izs- nenego is-: islikati, isijavati itd.
izs- ne nego is-: isetati se, istrikati,
isunjati se itd.
izuzctak, mn. izuzeci, gen. mn.
izuzetdkii (naglasak nazu, nenaze).
IZOSTAVLJENI GLASOVI: v.
APOSTROF; SAZETI SAMO-
GLASNICI.
izokola.
izneti: v. -neti.
izmalcna.
izmedu. U upotrebi s brojevima, ne
trebaveznik izamenjivati crtom: ne
"izmedu 18-20 casova'' nego "iz-
medu 18i 20casova". Up. od.
izmestiti: obicnijejepremestiti, pre-
seliti. Uznacenju iscasiti, uganuti
nespadauknjiz. jezik.
izmusti: izmuzen (neizmuien).
iznebuha.
izbiti: izbij, izbijmo, izbijle.
izbledcti, izbledeo, ijek. izblijedjeti,
izblijedio, izblijedjela. Upotreblja-
vasei uprclaznom znacenju "uci-
niti bledim", mada bi po pravilu tu
morae doci glagol izblediti, izble-
dio (ijek. izb/ijediti, izblijedio). V.
-iti.
izbliza; izblize.
izc- nenego isc-: iscrtati, iscepkati
itd.
izc- ne nego isc: isca(h) uri ti se,
iscesljali itd.
izdalcka; izdalje.
izdatak, mn. izdaci.
izdubiti: v. dubiti.
izgladncti, izgladneo, ijek. izglad-
njeti, izgladnio, izgladnjela. Izglad-
niti, izgladnio znacilo bi "uciniti
gladnim". V. -iti.
izgrcbati iizgrepsti: v. grebati.
izgrizcn, neizgriien: v. gristi.
izh- nenego ish-: ishodiste, ishraniti
itd.
izjedna.
izasta (izasto) ili iza sta, i za sto (P
dopusta oba nacina pisanja). Up.
nizasta.
izuzcv
73
se ne odvajaju crticorn, npr. J ohna
Updikea, Updikeov itd. Ukoliko je
tekst cirilicki, iii latinicki s fo-
netskim (transkribovanim) preno-
senjem imena, izvorni oblik treba
dati prilikom prvog navodenja ime-
na, u zagradi, u fusnoti iii IIindek-
suo
lzvan toga, upotreba izvorne
latinicke grafije ucirilickorn tekstu
nije opravdana. Pje dopusta (tacka
101 a) samo u slucaju da autor tek-
stanije uspeo dasazna kako seizgo-
vara doticno ime: navodi se primer
"Mel)Y .l1MeHI1Mayrmcaua cy 11
HeKI1Wuyts 11 Bayzew, a Wuyts -
-000I1Menouaan,a cen xacuuje".
U ovom slucaju, kao sto se vidi iz
primera, sh. nastavak pise se cirili-
com i odvaja crticom.
Viseclane strane izraze (za raz-
liku od imena) treba uvek pisati u
originalu, npr. "C' est lavie" (ne"Se
lavi"), "Time is money" i sl.
izvrsilac (ne izvrsiocy, mn. izvrsioci,
izvrsilaca.
izvrsiti: v. vrsiti.
izz- ne nego ii-: izariti, iieniti, iziveti
itd.
izdzikljati i izdikati.
izvcstan, izvesna, izvesno.
Izvcstija je mnozina sr. roda, nez . rod:
lzvestija su javila, u moskovskim
Izvestijama (ne "u Izvestiji"),
izvezen, ne izveien (u oba znacenja),
izviniti (sc), izvinim (se), neka (se) oni
izvine, izvinio, -ila: ne izvinem, iz-
vinu, izvinuo (sto suoblici od glago-
la izvinuti =saviti). Glagol izviniti
(se) osudivan je kao rusizam, ali je
potreban u knjiz. jeziku i ne moze
sezameniti saoprostiti iii ispricati.
izvolcvati (ijek. izvolijevati, bolje
ncgo izvoljevati).
IZVORNO PISANJ E: U naucnirn i
strucnim tekstovima, strana imena
izjczika s latinickim pismom treba
navesti u izvomom obliku, jer bez
tog oblika nije mogucno konsulto-
vanje strucne literature, prevodenje
na strane jezike, dopisivanje sa
strancima itd. Nasi nastavci pri tom
izvan; izvana. V. van.
izvannastavni; izvannaucni; izvan-
nacionalan (i vannastavni itd.).
Izveceri (=predvece),
mada je danas obicnija upotreba s
genitivom (po ugledu na predlog
osim: " ... sve prostorije izuzev
balkona i kuhinje").
74
jadikovka, dat. jadikovci.
jahati, jasem, oni jasu; pogresno je
jasiti, jasim.
Jajce, J ajcanin, J ajcanka, jajacki.
jaje, jajeta, jajetu, jajetom; dva, tri,
cetirijajeta, petjaja. Dopustena je
i promena jaje, jaja, jaju, jajem,
dva, tri, cetirijaja.
jak,jaCi, najjaci.
jin (od Kaja; ali Kain, biblijsko m.
ime), Vojin, Vojislav, Milojica, Ra-
dojica, kalajisati, esejisticki itd.
Otuda je pravilnije i Grujic, Pejic,
Ostojic, ali posto pravopis ne nor-
mira prezimena, ne moze se za-
braniti pojedincima da svoje pre-
zime pi suGruic, Peic itd. (4) Poseb-
ni slucajevi: saj sepise glagolpro-
jicirati (up.projekcija); bezj sepisu
heroin, heroina, heroizam, heroika
(iako su izvedeni odheroj).
Vidi: -ije; ijski; -ijum; -io; -ji; lj;
ZAPOVEDNJ NAeJN
j, (I ) Izmedu ii drugog samoglasnika
izuzev 0, j se pise: ija, ije, iju, iji.
lzuzetak su slozene reci, npr. iako,
arhiepiskop, dielektrik, radiestezi-
ja, antiamericki, priucen, kao i
glagol prianjati. (2) U spoju io ne
pise sej (bio, kupio, milion,fioka),
osim kad se osnova reci zavrsava
naj: sudijo, sudijom (prema: sudi-
ja), zmijo, zmijom, zmijolik (prema:
zmijai, starija - starijom, arterija
- arterijom (ipak: arterioskleroza),
galija - galijot, Mijo, Cvijo (kao
Mija, Cvija) itd. Pisanje ijo imamo
jos iu recima vijoriti se, vijoglav,
vijorog, u imenu Ravijojla, kao i u
recima iz francuskog: Gijom (Guil-
laume), Vijon (Villon), semijon. (3)
Ako i dolazi p 0s I edrugog samo-
glasnika, izmedu njih se ne pise j:
naime, kais, daire, laik. naivan,
neimar; seiz, oiviciti, stoik, ruini-
rati itd. Jseipak pise uslucajevima
kad pripada osnovi reci: izdajica
(prema: izdaja), dojilja (dojiti),
kujica (kuja), Grujica (Gruja), Ka-
J
jasan,jasniji, najjasniji.
jasika, dat. jasici.
Jasna poljana (u Rusiji), bolje ncgo
lasnaja poljana (Pravopis, u tacki
21d, propisujc malop uz napomenu
.J cao lokalitet"; po pravilu 0imeni-
rnanaselja bilo bi opravdanije veli-
koP).
jasnocrven,jasnozelen itd.
JAT, J AT-a, J AT-ov.
jazavicar i jazavcar
je: ovaj glagolski oblik je enklitika,
sto znaci da cini akeenatsku celinu
s prethodnom recju i mora biti s
njom usmisaonoj vezi. Otudajene
sme doci posle pauze, posle bi 10
kakvog znaka interpunkcije iii pos-
le umetnute recenice: u takvom
polozaju treba ga zameniti nagla-
serum oblikom jest(e) iii izmeniti
red reci. Primeri gresaka: "J edan od
problema koji onemogucavaju da se
vise postigne je odsustvovanje s
posla" - trebajeste odsustvovanje
s posla; "Neodgovarajuca ishrana,
rna sta tvrdili lekari, je po mom
misljenju glavni uzrok oboljenja" -
treba: po momje misljenju ...; .Kri-
vae za neuspeh predstave, ako
mozerno verovati izvestajima iz
dnevne stampe, je sam autor" - tre-
ba: Za neuspeh ... krivacje sam au-
tor. Vidi: su; ce; se.
jedak, jetka, jetko; jetkiji, najjetkiji.
Jalta: sastanak, konferencija u J alti,
ne no J alti.
jamac,jamciti,jamstvo ijemac,jem-
citi, jemstvo (ali sarno: jamacnoy.
Jamajka, na J amajci iii na J amajki;
jamajkanski, lamajkanae, -anka.
jamb,jampski.
janicar i (danas rctko) janji car
JAPANSKA IMENA dolaze nam
gotovo uvek u eng!. transkripciji.
Slovnom grupom ts oznacen je su-
glasnik c: otuda kod nas treba pi-
sati Micubisi, Cusirna, Ugeeu, Da-
cun, Sigemicu, a ne Mitsubisi is1.
Glas oznacen engleskimch ujapan-
skom zvuci otprilike kao nase C, ali
P predlaze da sc zadrzi vee uobi-
cajena transkripeija sa c: Miciko,
Hitaci, lcikava, Mainici itd. Slicno
tome, englesko j (u japanskom tI)
treba prema P prenositi sa dz:
Fudzijama iii Fudzi (v. tu rec), Ivo
Dzima, Meidzi, Seidzi, Gendzi itd.
(kao i u zajednickim imenicama
diudo i dzijudiicuy. Za razliku od
vecine azijskih jezika, japanski jas-
no razlikuje ime i prezime, pa kod
nas treba oba menjati po padezima:
J asunari Kavabata, J asunarija Ka-
vabate itd.
jarkocrven, jarkozut itd., sastavlje-
no. V. BOJE.
Jarmut (Yarmouth): v. Portsmut.
jaruga, ujaruzi.
76
J alta
Jelin, jelinski, J elada: danas cesce
Helen, helenski, Helada, a sarno
helenizam, helenista, -isticki.
jelka, dat.jelki i jelci, gen. mn.jelki;
J elka (ime), dat. J elki.
Jenki (Yankee), J enkija, rnn. J enkiji.
jeres (z. roda: tajeres, tejeres i);je-
retik; jeretican, jereticki.
Jermen i J ermenin (rnn.J ermeni), J er-
menka, Jermenija,jermenski tradi-
eionalni su obliei u Srbiji; nema ra-
zloga da se zamenjuju oblieima
Armen(ae), Armenija itd.
jeroglif: bolje hijeroglif
Jerusalim (neJ erusalem, J eruzalem).
jescnas: v. -s.
jesteje danas mnogo cesci oblik nego
jest, ipo recima M. Stevanovica "ne
moze mu se sporiti knjizevni ka-
rakter". Jest sejos cuva u spoju to
jest i u izreei sto jest, jest.
jevandelje i evandelje; (jlevandelj-
ski, (jlevandelski i (jlevandeoski;
O)evandelista (pisae jevandelja);
evangelisticka i(rede) evande-
listicka crkva; evangelik, rede
evangelista iii evandelista (pripad-
nik evangelisticke erkve).
-jevic (ne -ijevic, -ijevicy u poljskim
prezimenima: Sjenkjevic (Sien-
kiewicz), Mickjevic (Mickiewicz),
Ivaskjevic (lwaszkiewicz) itd.
Jevrejin i (rede) J evrej; mn. J evreji.
jegejski: v. egejski.
jekavski itd.: v. ijekavski.
je Ii; skraceno je I';je I' da; je I' te?
jednakostranicni, jednakokrak: ro-
gobatne kovaniee, bezrazlozno us-
vojene u pojedinim udzbenicima
maternatike namesto uobicajenog
ravnostran, ravnokrak. (Ravno-
moze imati i znacenje .jednako",
kao uravnomeran, ravnoteza,
ravnodnevica itd.).
jednoiposobni,jednoipogodisnji,jed-
noiposatni itd.
jednostavacni, dvostavacni, trosta-
vacni itd. upotrebljava se u muzic-
koj terminologiji zakompozieiju od
jcdnog, dva, tri itd. stava (stavka).
Ovi obliei su potrebni posto bijed-
nostavni imalo drugi smisao.
jeftin,jejiiniji, najjeftiniji, jeftinoca,
danas obicnije nego jevtin, jev-
tinoca.
jedan i drugi. Upotrebljeni daoznace
uzajamnost, ovi brojevi bice u sred-
njem rodu ako se odnose na mus-
karca i zenu: "Maja i Goran zaziru
jedno od drugog", "Pitam se stasu
supruznici reklijedno drugom".
jedanput.
jedinka: po PR 60 ima dat. jedinci
.za nezivo" a jedinki "za zivo";
gen. mn.jedinki.
JEDINJENJA: v. HEMJJSKA JE-
DINJENJA.
J cvrcjin
77
jug: v. STRANE SVETA.
jugo,juga,jugu. Kao ime automobila
muskeg roda, a najcescc ikao na-
ziv vetra, mada u tom slucaju neki
gramaticari dopustaju same sr. rod.
jugo- sastavljeno: jugoistok, jugoza-
pad; J ugopetrol itd.; takode u sa-
ljivim slozenicama kaojugofildbal,
jugoinflacija, Jugosvaba itd. S cr-
ticomjugo-jugoistok,jugo~jIlgoza-
pad.
J ugoslavija: akcenat je na go, krat-
kouzlazni. Dugosilazni akcent na
sla, mada rasprostranjen, ne smatra
se pravilnim, jer u standardnom
stokavskom govoru silazni akcenti
nemogu doci na unutrasnje slogove
reci. Jugosldvijaje neknjizevno kao
sto je neknjizevno zabor dvio,
livdda, dev6jka i sl.
J unajted pres (United Press).
Pavao, a uBosni i Herccgovini i
Ivan Pavlc.
ju. Oblik ju umesto je (zamenica 3.
lica) moze se upotrebiti same uz
glagolske oblike je, nije (Naslaju
je; Nijeju video), a u ijekavskom i
posle drugih reci sa zavrsctkom ~je
(npr. Prije ju pogledaj p a onda
reci).
juce (retkojucer), jucerasnji (obicni-
je nego juceranjiv, juce-prekjuce.
Juce uvece pogresno, treba: sinoc. jon, jonizirati (jonizovati}, jonizaci-
ja, jonizujuci: nije uobicajeno ion
itd.
J ong (Erika) ne nego Dzong.
J orge: v. J-Iorhe.
J orksir (Yorkshire), ne J orksajr;
jorksirski; jorksirtac] (prase).
J ose: v. Hose.
J osanicka Banja: v. BANI£.
jos uvek (npr. "J os uvek ga nema")
nalazi se i kod dobrih pisaca, ali ga
puristi zabranjuju kao germanizam,
trazeci da se kaze idalje, jos jed-
nako, iIisame jos.
jova ijoha: v. h.
J ovanka, dat. J ovanki, J ovankin (ne
J ovancin).
J ovan Krstitelj, levan Zlatousti (sve-
ci); levan bez Zemlje (engl. vladar).
.Iovan Pavle (papsko ime). U Hr-
vatskoj se upotrebljava oblik Ivan
jezicki (koji se tice jezika, govora);
jezicni (kao anatomski termin).
-ji: ovaj pridevski sufiks moze imati i
oblik -iji, tako da je pored pra-
vilnijcg decji, covecji, macji, kozji,
vue] i, vraij i itd. dopusteno i decij i,
coveciji itd. (ali same pas)i). Ob-
liku -iji P daje prednost posle
suglasnickih grupa (npr. ovciji,
gusciji, vrapcijiy, radi lakseg izgo-
vora.
78
[czick:
.Iuzna Morava, juinomoravski;
J uznomoravski region.
juzni, juzniji, najjuzniji.
[uznoamerickl, juinoafricki, juino-
slovenski itd.
J uzna Amerika, J uzna Koreja, J uzni
Vijetnam (ali: juina Dalmacija,
juzna Evropa); juina Afrika
(=juzni deo kontinenta; ali svelikim
J kad znaci J uznoafricka Republi-
ka); J uzni pol, J uzno ledeno more;
J uzni Sloveni.
jun, jul ijuni, julio Oblici bez "i" su
pravilniji s obzirom na promenu
(juna, jul a itd.), ali se dan as
dopustaju i duzi oblici.
Juraj, J urja, J urju itd. (ne J uraja, J u-
raju).
jurisdikcija,
Juropijen (The European, irne lista).
JUS, po J US-li.
Ju ta, iz J LIte(Utah, arnericka savez-
na drzava): ne J utah.
juznoarncricki
79
kadsto =katkad.
kad-tad.
Kain (licnost iz Biblije).
kais; kaisar; kaisariti.
KAJKAVSKA IMENA: v. -ec.
kakao, kakaoa, kakaou (prema P bo-
ljenegokakaa, kakau).
kakav god (rna kakav), kakavgod
(nekakav): v.god.
kakav-takav,
kako god (bilokako), kakogod (neka-
ko): v. god.
kako-tako.
kalajisati.
kalambur (od fr. calembour) znaci
igra recima. Pogresno seupotreb-
ljava u znacenju "zbrka, guzva,
splet" i slicno.
ka1cijum ikalcij; kalcijum-karbonat
itd.
Kalemegdan, boljenegoKalimegdan.
ka: osnovni oblikje k (bez apostrofa:
up. sa), paje bolje k meni, k nebu
nego ka meni, ka nebu. Ka je
uobicajeno ispredsuglasnickihgru-
pa(ka prozoru) aneizbezno ispred
k ilig: ka kuci, ka gradu is1.
kabaljero, mn. kabaljerosi: v. -0
(/MENICE).
kabare (m. roda, mn. kabarei) i ka-
baret; pridev kabaretski.
kabel, kabela i kabl, kabla; pridev
kabe/ski ikablovski. Drugoje ka-
bao, kabla (=vedro, cabar).
kaciga, dat. kacigi.
kadar, kadrovi kodnas oznacava ce-
lokupnoosobljenekesluzbeiii pro-
fesije: nijedobro upotrebljavati ga
zapojedinca ("Onje natu duznost
poslat kao proveren kadar" i s1.).
kad god (svaki put kada), kadgod
(pokatkad): v.god.
kadikad =katkad.
kadli (=aono, akad tamo); ali: Kad
Ii ce doci?
K
karabinijer, karabini)erski; ne kara-
binjer.
karakterisati: v. okarakterisati.
karate klub, karate udarac itd. (crti-
ca neobavezna, v. CRTICA 3).
Karibi, karipski (ne karibski); Ka-
ripsko more.
karika, dat. karici.
Karlo Veliki.
Karlove Varl, prihvaceno u P kao
oblik uobicajen kod nas; uoriginalu
je Karlovi Vari (Karlovy Vary).
Karnegi (Carnegie), ne Karnedzi:
pogresan je naziv beogradske ulice
.Karnedzij eva".
karta, gen. mn. karata (ne kart i). Up.
GENITIV MNOZINE (imenice z.
roda).
Kartagina, kartaginski, Kartaginja-
nin; danas neuobicajeno Kartaga,
kartaski, Kartazanin.
kasina (vrsta gradanskog kluba u
proslosti) ali kazino (otmena koc-
karnica). Neopravdano je u PR 60
"kazino ne nego kasino ".buduci da
se rec u originalu (ita!. i frocasino)
izgovara saz. Novi PR dopusta oba
oblika.
Kastilja (Castilla) bolje iobicnije
nego Kastilija (prema nemackom).
Izvedenice: kastiljanski, Kastilja-
nac, -anka.
kasika, dat. kasici.
kanda (kao da).
kandzija i kamdiija (u izvomom tur-
skom oblikuje m).
Kanton, kantonski (ne kantonskii.
kao god.
kapaljka, dat. kapaljci.
kaprico (m.), ne kaprico; mn. kapri-
ca (sr.).
Kaljari (Cagliari): naglasak je na
prvom slogu.
kaJjuga, dat. kaljuzi.
Kamoens. Prezime najveceg poi tugal-
skog knjizevnika, Camoes, prema P
transkribuje sekao Kamois, ablize
izvorom izgovoru bilo bi Kamojs iIi
Kamojns, Moze se ipak zadrzati i
odornaceni oblikKamoens, kakav se
upotrebljava i u drugim evropskim
jezicima (engl., fr., ita!' Camoens,
rusko KaMo3Hc itd.).
Karnpucija iii Karnpucija (prvi oblik,
kako se tvrdi, blizi je originalnom
izgovoru); danas ponovo Kambo-
dza.
kalif: uobicajeno kod nas; izvomom
obliku vise bi odgovaralo halif iii
halifa.
kalijum i kalij; kalijum-jodid itd.
kaJodont (pogresno kaladont) poseb-
naje fabricka marka, koju ne treba
upotrebljavati u opstem znacenju
"pasta za zube".
kasika
81
kimono je m. roda, umnozini obic~o
srednjeg (kimona), mada PR daje
.J cimoni".
KINESKA IMENA. Drugi i treci
slog ukineskim imenima Ijudi ci.ne
celinu, pa su ranije gotovo u svim
evropskimjezicima spajani crticom,
npr. Mao Ce-tung; pogresan je bio
nas nacin pisanja Mao Ce Tung.
Prema novoj latinickoj transkripciji
Kejsi (eng!. Casey), ne Kejzi.
Kejptaun (eng!. Capetown), danas
obicnije nego Keptaun.
Kejt je eng!. zensko ime (Kate); ne
treba ga mesati s muskirn imenom
Kit (Keith).
Kembel, ne Kempbel (u engl. Camp-
bell p se ne izgovara).
Kembridz (Cambridge), kembricki.
Kenterberi (Canterbury), kenterbe-
rijski.
Keops i Heops.
Kerber (mitsko cudoviste), kerber
(strog cuvar na ulazu).
Kevedo (Quevedo), ne Kvevedo.
kg (bez tacke), ne kgr. V. SKRA-
CENICE MERA.
kicanka, dat. kicanci, gen. mn ,
kicanki.
kijati, kijavica, kijavac (neuobicaje-
no kihati itd.).
kilovat-cas, ki/ovat-sat.
kazino: V. kasina.
kcerka icerka (v. to); (kicerkica i
(kicercica.
kci, kceri: kcer je akuzativ (Pozovit~
moju kcer); u novije vreme poneki
gramaticari ga dopustaju ikao no-
minativ (Ovoje moja kcer - pored
boljeg i pravilnijeg Ovo je moja
kci). KCi je iskljucivo nominativ, pa
je pogresno npr. .Pozovite moju
kci" grab Vukove kci Mine" i s!.
,"
keciga, dat. kecigi.
katalonski, Katalonac, -onka (od
Katalonija), bolje nego katalanski,
Katalanac (prema obliku koji pos-
toji uromanskimjezicima).
katarka, dat. katarci, gen. mn. ka-
tarkio
katarza: pridev katartican (ne katar-
zican).
kategorija: muva kategorija, bantam
kategorija itd. (crtica neobavezna,
V. CRTICA 3).
katolikinja, ne katolkinja.
kaudiljo (malo k: V. TITULE).
kavga, dat. kavzi i kavgi; gen. mn.
kavgi.
Kazablanka (Casablanca), u Kaza-
blanki.
Kazahstan, Kazah, mn. Kazasi;
kazaski (ne kazahski).
kazaljka (bolje nego skazaljka), dat.
kazaljci, gen. mn. kazaljki.
82
katalonski
kinja, gimnazistkinja, socijalistki-
nja itd.; izuzetakje modiskinja.
kipeti, kipeo, kipece (ijek. kipjeti, ki-
pio, kipjela), nekipiti.
Kirgiz, Kirgizija, kirgiski (ne kirgij-
ski).
kir J anja, kir J anje (bez crtice: v.
CRTICA UZ IMENA).
Kirkegor je najtacnija transkripcija
za dansko Kierkegaard; moze se
prihvatiti i Kjerkegor iii Kcrkegor
(izgovor ovogprezimena varira i u
danskom).
Kit (engl. Keithy, neKejt.
Kjoto (jap.), neKioto.
Kjusu (jap. ostrvo).
Klark (engl. Clark, Clarke). Pogresno
se kod nas ucb icajilo "Klerk"
(Gebl).
kleka, dat. kleki.
klesta (ekavski) i klijesta (ijek.); ne
kljesta.
klevetati, kl evecem, oni kl evecu,
klevecuci, ali iklevetam, kleveta-
ju, klevetajuci.
klika, dat. kliki.
klima-uredaj.
klin-corba.
klise(m. roda), mn. klisei.
klizaljka, dat. klizaljci, gen. mn. kfi-
zaljki.
"pin'jin", kojaje napredlog samih
Kinezaprihvacenakodnasi uvecini
drugihjezika, tadva slogapisu se
sastavljeno, Istovremeno je doslo i
do fonetskih promena uodnosu na
raniju transkripciju: Mao Cedung,
DzouEnlaj (urn. eu EnLaj), Deng
Sjaoping (urn. Teng Hsijao Ping),
Hua Guofeng (um. HuaKuoFeng)
itd. Odavno ustaljeneobi ikenetre-
bamenjati, paceostati npr. Peking
(ne.Bejding"), Sangaj (ne"Sang-
haj"), Konfucije iii Konfucije (ne
"Kung Fuce"), Lao Ceitd. Iscrpna
pravilazaprenosenjekineskih ime-
nadatasuunovomPravopisu(tacke
124-135).
Kineski zid (uKini), kineski zid (u
prenesenomsmislu).
kino s crticom: kino-program, kino-
-predstava, kino-projektor itd.; sas-
tavljeno ukinoteka, kinotecki.
kinofikacija je rdavo skovana rec;
bolje je upotrebiti opisni izraz
(izgradnja bioskopa i sl.).
kino-operater, nekino-aparater.
Kintcro (Quintero), neKvintero.
kinuti, obicnije negokihnuti.
-kinja jc nastavak za ziva bica zen-
skog roda: pogresno je "dvanaest-
kinja", "petnacstkinja" i sl. urnesto
dvanaestica, petnaestica. Uiz-
vedenicama od imenica stranog
porekla cuvasezavrsno t: student-
klizaljka
83
kod sa glagolima kretanja, npr. .Kod
koga ides?", "Hajdemo kod mojih",
"Svraticu kod prijatelja" i sl., oblik
je unajsiroj upotrebi usavremenom
govomom i pisanomjeziku; besmi-
sleno je traziti daseuvek zamenjuje
predlozima k, do iii dativom. Nije
dobro kod koje oznacava istovre-
menost, npr. "kod otvaranja pake-
ta", "kod prijerna bolesnika", .J cod
vecere", .J cod toga", gde se mogu
upotrebiti drugi predlozi: pri ot-
varanju paketa, prilikom prijema
bolesnika, za vecerom itd. V. i: II
(sa genitivom).
koeflcijent ikoejicijenat.
kofer, obicnije nego kufer.
ko god (bilo ko), kogod (poneko). V.
-god.
kohabitacija (termin iz fropolitike),
ne koabitacija.
koji: kojeg(a), kojem(u) znaci isto i
jednako je pravilno kao i koga,
kome.
ko bajagi (odvojeno prema PR) ikao
bajagi. Pogresno je bojagi, kobo-
jagi.
kocni (npr. uredaj), bolje nego koci-
oni.
knjizevnojezicki (koji se tice knji-
zevnog jezika). V. SLOZENI PRI-
DEVI.
ko umesto kao: v. SAZETI SAMO-
GLASNICI.
knjizevno-istorijski (knjizevni i isto-
rijski); knjiievnoistorijski (koji se
tice istorije knjizevnosti); knji-
zevnoteorijski; knj izevno-jezicki
(koji se tice knjizevnosti i jezika);
klizati (se), klizam, oni kliz aju,
klizajuci i klizem, oni kiiiu, klizuci.
klopka, u klopci; gen. mn. klopki.
klovn, klovnovski: blize originalu bilo
bi klaun, klauntovtski, ali ni oblici
sa "ov" ne mogu se smatrati po-
gresnim. Kod starijih anglicizama
cesto se nas oblik upravlja prema
pisanju a ne prema izgovoru (up.
tunel, tramvaj, vat, tomahavk itd.).
klub, klupski (ne klubski).
KLUBOVI (IMENA). Ova imena
mogu sepisati snavodnicima iii bez
njih. Veliko pocetno slovo imasamo
prva rec (npr. Crvena zvezda,
Mancester junajted).
Imena muskeg roda koja znace
nesto zivo mogu imati akuzativ jed-
nak genitivu, npr. pobedicemo
"Obilica ". nadigrali su "Hajdu-
ka ", ilijednak nominativu (narocito
ako prethodi predlog): navija za
"Hajduk ",presao je u "Partizan ".
kneginja (ne knjeginja).
Knez Mihailova uliea (bez crtice prc-
rna P): v. Mihailo.
Kninska Krajina.
KNJIZEVNI LIKOVI: v. NADIM-
CI.
84
klizati
kolaps: glagoljekolabirati (nekolap-
sirati).
kolekcioner iko/ekcionar.
kolevka (ijek. ko/ijevka), u kolevci,
gen. mn. kolevki (PR daje i koleva-
ka).
koliki-toliki; koliko-toliko.
kolokvijum ikolokvij.
kolor fotografija, kolor dijapozitiv
itd. (crticanijeobavezna: v. CRTI-
CA 3).
Kolumbo, Kristifor iii Kristof (P): ne
Kristofer, stojeengl. oblik;Kolum-
bovo jaje.
koma: ucitanju decimalnih razloma-
ka, izrazkama trebazameniti nasim
recima: 5,3- "pet zarez tri" iii "pet
celih tri".
komfor, komforan.
kominike, -ea i komunike, -ea (ali i
jedno i drugoje suvisno pred nase
reci saopstenjei.
komitent (narucilac posla), ne ko-
mintent.
komocija nijedobro kao imenica od
prideva komotan. Treba reci ko-
moditet, komotnost iii jos bolje
udobnost, bezbriinost, nehaj,
leiernost itd.
kompakt-disk (iIi bez crtice: v. CR-
TICA 3).
kompjuter (engl. computer). Po-
gresnoje kompjutor. Dornaci izraz
Oblik akuzativa kojeg(a)/koga
smeseupotrebljavati sarnozaziva
bica: covek koga smo sre/i isl.
Kada sezamenica odnosi nanesto
nezivo iii na imenice zbimog zna-
cenja (kao narod) , mora zadrzati
oblik koji: predlog koji ste podne-
Ii, poslednjifilm kojije snimio, skup
koji imam cast da pozdravim isl.
Odnosna zamenica trebadastoji
neposredno posle imenice na koju
seodnosi. Umesto "Stiglajevest da
su teroristi podmetnuli bombu u
kraljevskom dvorcu koja je ek-
splodirala utoku noci" treba:... da
su u kraljevskom dvorcu teroristi
podmetnuli bombu, koja...; umesto
.Sednica ce se odrzati 14. maja u
Valjevu, nakojoj ce0likupreminu-
lognaucnika govoriti N. N." treba:
U Valjevu ce se 14. maja odriati
sednica na kojoj. .. iii posle reci
.Valjevu'' staviti tackui poceti novu
recenicu: Na njoj ce aliku itd.
koji god (rnakoji), kojigod (poneki).
V. -god.
koji put.
koka-kola (pice); Koka-Kola, izvor-
no Coca-Cola (kompanija iii fabri-
ka).
kokosjl (bolje) i kokosiji.
kolac, ko/ca ikoca; mn. kocevi,
kolcevi, koci i kolci, gen. koceva,
kolceva ikolaca.
kompjutcr
85
sekventan, konsistencija, konsis-
tentan, konsultovati (-ant, -acija),
konsumirati (-acija). Ipak, izgovor
saz (primljen iz nemackog) preov-
ladaojeureCimakonzerva (-ativan,
-irati, itd.), konzilij(um), konzul,
konzulat, konzularni i drugima.
Nijejasno zbog cegaPR propisuje
.Jconzola (ne konsola)": u rec-
nicima sejavljaju obaoblika.
konsekvenc(ij)a v. -nca.
konsenzus, nekoncenzus.
kontaktirati s nekim, nekontaktirati
nekoga.
kontakt program, kontakt emisija
(crticaneobavezna: v. CRTICA 3).
kontejner (ne kontener niti kontaj-
ner).
kontingent, nekontigent.
kontra- sastavljeno: kontrarevoluci-
ja, kontraspijunaza, kontraoba-
vestajni, kontraadmiral itd. Crtica
(premaP) sarnopri udvajanju, npr.
kontra-kontrarevolucija.
kontrastni.
kontroverzan, kontroverza ilikontro-
verzija (nekontra-).
konveksan znaci "ispupcen", konka-
van "udubljen".
konver (engl. Convair), nekadasnja
markaputnickog aviona; nebrkati
sakonvejer - prenosna traka.
konz-: v. kons-,
je racunar, alije potrebna i engles-
karec, prvenstveno zbogizvedeni-
cakompjuterski, kompjuterizovati,
-izacija.
kompost: pridev kompostni.
komsika (tako u recnicirna SANU i
Matice srpske; PR dopusta sarno
komsijkai. Up. mirazdzika.
Konavli, iz Konavala, uKonavlima;
konavoski ikonavljanski; Konav-
ljanin, Konavljanka i Konavoka.
KONDICIONAL: v. bih, bismo.
konformizam, -ista, -isticki (nekom-
formizam itd.).
Konfucije, konfucijanac, konfuci-
janski i Konfucije itd.
Kongo, Kongoanac, kongoanski;
predlozeni oblici "Konzanin" i
"konski", mada bi bili pravilniji,
nisuprihvaceni,
KONGRESI: v. USTANOVE.
konjunktura (ne konjuktura), kon-
junktiv (nekonjuktiv), konjunktivi-
tis (ne konjuktivitisi. Sve tri ove
reci, kao i konjugacija, konjugirati
(sovatt), pisu seu cirilici sa KOHj-
(buduci dasadrzekon- i osnovuna
j-), ali seobicno izgovaraju s gla-
somJ -b. Up. injekcija.
konkistador (spanski osvajac): po-
gresnoje konkvistador.
kons- je boljenegokonz- ulatinskim
recima: konsekvenc(ij)a, kon-
86
kompost
korzo, korzoa, korzou, obicnije nego
korza, korzu.
koska, dat. koski i kosci, gen. mn.
koski.
kosmos, kosmicki, kosmonaut, bolje
nego kozmos itd.
Kosovo: Kosovac, Kosovka (neKo-
sovar, sto je albanski oblik); Ko-
sovkadevojka.
Kosovo polje (bitka na Kosovu po-
Iju); Kosovo Polje(naselje).
Kosovska bitka, Kosovski boj (v.IS-
TORIJSKI DOGADAJI).
Kostarika (Costarica), uKostariki.
kostni (dopusteno uPR kaopridev od
kost) pored kosni i kostani.
Kostolac, Kostolca, uKostolcu.
Koscusko (Kosciuszko), gen. Kos-
cuska(neKoscuskog).
kostatl je iz nernackog; preporucuje
sedornaci glagol stajati, ali zame-
sgenitivom, npr. koriscenje (koris-
tenje) sredstava, ibezlicne kon-
strukcije, npr. sredstva se redovno
koriste; svi ovi oblici mogucni su
sarnoodprelaznih glagola. Upoje-
dinimizrazima, kao koristiti bolo-
vanje, koristiti godisnji odmor, je-
dinoseprelaznakonstrukcija i upo-
trebljava.
korozija: glagol je korodirati.
Koruska, u Koruskoj; koruski Slo-
venci.
kooperacija (kooperant); kooptira-
ti; koordinacija (koordinata, koor-
dinirati).
kopacka, dat. kopacki, gen. mn.
kopacki, rede kopacaka.
Kopar: v. Skoplje.
kopejka, dat. kopejki, gen. mn. kope-
jaka iii kopejki.
Kopenhagen, kopenhaski; Kopen-
hazanin, -anka.
koprodukcija (ne.J cooprodukcija"),
koproducent.
korak-dva.
Koran i Kuran.
Kordova, Kordobes: vidi v.
Koreja: Severna Koreja, J uzna Ko-
reja; Korejac, -jka, korejski, Sever-
nokorej ac,severnokorejski, itd. bo-
ljenego Koreanac, koreanski itd.
korelirati je naknadno izvedeno iz
imenice korelacija (u lat. nema
takveglagolskeosnove), ali semora
prihvatiti.jer munemazamene.
korespondencija, -ent, ne korespo-
dencija itd.
koristiti nesto: vecinastrucnjaka da-
nas dopusta iprelaznu upotrebu
ovog gJ agola, mada je doskora
smatrano zapravilnojcdino "koris-
titi se necim". Prelazna upotreba
nuznoproizlazi izpostojanjatrpnog
prideva (koriscen ikoristen, prema
PR), izupotrcbe glagolske imenice
kostati
87
kresendo, nekrescendo. Recje obic-
no m. roda, u mnozini srednjeg
(kresenda).
krevetac, kreveca, mn. kreveci.
Kricton pogresno: eng1. Crichton se
izgovaraKrajton.
kriska, dat. krisci, gen. mn. krisaka i
kriski.
kriterijum ikriterij.
krivo. Imati krivo pogresno, treba:
gresiti, varati se, ne biti upravu.
kratkoziveci (radioaktini elementi),
nekratkozivuci.
Kreka, uKreki; kreka (vrsta uglja).
krematorijum ikrematorij.
krempita; kremsnita.
krepak, krepci ikrepkiji.
krep-papir, krep-saten (scrticompo
PR).
Krajisnik (stanovnik Krajine), kra-
jisnik (granicar); krajiski, bolje
negokrajinski.
Kraljevic Marko.
Kraljevo: Kraljevcanin, -anka, kra-
ljevacki.
krasta, gen. mn. krastd (nekrasti).
krasti: kraden (nekradeni.
kratki metar: rdavoskovanizrazurn.
kratkometraini (iii kratki) film.
kratkodnevica, bolje nego kratko-
dnevnica.
kozak: prema PR, malimslovom"u
znacenju staleza, vrstevojskei s1.",
velikim.J caoetnicki ogranak".
Kozara: kozaracki ili kozarski (medu
jezikoslovcima postoje razlicita
misljenja 0tome koji je oblik
pravilniji); Kozarcanin, -nka.
kozji (bolje) i koziji.
kracati i kracati (saistimznacenjem),
kraj: v. nakraj.
Krajina: Negotinska Krajina, Knin-
skaKrajina itd.; maloku istorijskim
nazivimaVojnakrajina, Kocinakra-
jina.
Kouto nenego Koto (port. Couto).
koverat (i koverta, kuverat, kuverta:
pogresno je koferta is1.).
Koviljaca: banja Koviljaca (v. BA-
NJ£).
kotedz, nekotei (recje engleska, ne
francuska).
Kotor Yaros (bez crtice P). Po tra-
dicijije m. roda(izKotor Varosa, u
Kotor Varosu), ali seunovije vre-
mejavlja i kao z . rod(iz Kotor Va-
rosi). Kotorvarosanin, -anka, kotor-
varoski.
nanijeuvekmogucna(npr.:lepoje,
ali ikosta; nek kosta sta kosta; ko-
fiko kosta stajanje? itd.). Umesto
cena kostanjapredlaze seproizvod-
na cena.
88
kOlcdz
kula Nebojsa, neNebojsina kula.
Ksenofont, boljenegoKsenofon.
kuci umesto kod kuce, s glagolima
mirovanja ("Nema gakuci", .Bo-
Ijeje da sedis kuci"), ne spada u
knjizevni jezik.
kud(a) god (bilo kuda), kudgod
(nekuda): v. -god.
kuda, kamo: v. gde.
kudikamo.
kufer: boljekofer.
kuga, dat. kugi.
kujna, kujnski: boljekuhinja, kuhinj-
ski.
kuka, dat. kuki.
kukavicji (bolje) ikukaviciji.
kukumavka, dat. kukumavki ikuku-
mavci.
Krupska i Krupskaja (Lenjinova su-
pruga); upadezima samoKrupske,
Krupskoj, Krupsku, Krupskom, ne
Krupskaje itd.
Krusevac: Krusevljanin, -ljanka,
krusevacki.
kruska, dat. krusci, gen. mn. krusaka.
kruzeiro (bivsabrazilskanovcanaje-
dinica, sadakruzado).
krvariti znaci prvenstvenopustati krv
(npr. rana krvarii, akrvaviti znaci
ciniti krvavim, ali sesrece iobmu-
taupotreba. Okrvariti znaci istosto
iokrvaviti.
krivulja i kriva: ova druga menja se
kaoprava (v. to).
Krk, krcki, Krcanin, -anka.
krletka, u krletki iu krleci.
kroasan, nekroason.
krojacica, krojacicin (v. -cica).
kroki, krokija, mn. krokiji.
kromanjonac, kromanjonski.
kros, krosovi ikrosevi.
krosto (u spoju zzzszoikrosto, ni zasto
ni krostov.
krotak, krotkiji, najkrotkiji.
krozje sasvimispravnouvremenskom
znacenju, bilodaoznacavatrajanje
(kroz vekove, kroz ceo dan) ili tre-
nutakubuducnosti (doci ce kroz dve
nedelje). Nije dobra upotrebljavati
gazaoznakusredstvaili posredstva,
npr. .Kroz svoje stihove izrazioje
teznje naroda" (treba: Svojim sti-
hovima...), .Delovali sukroz svoje
predstavnike" (treba: preko svojih
predstavnika), itd.
krstiti moze imati i sire znacenje
"imenovati, dati ime" (necemu),
nezavisnoodcrkvenihobreda. Tako
isto, prekrstiti moze znaciti "pro-
meniti ime" (necernu).
krticji (bolje) i krticiji.
krunski prine: pogresno u prevodi-
masaengleskog iii nemackog urn.
naseg izrazaprestolonaslednik.
kula Ncbojsa
89
kvaka, dat. kvaki.
kvalifikovati: v. okvalifikovati.
kvalitativan (koji se tice kvaliteta,
npr. kvalitativne promene), kva/ite-
tan (koji je dobrog kvaliteta, npr.
kvalitetna roba). Ova druga upo-
treba bez razloga je zabranjivana
(up. ukusan - koji je dobrogukusa,
zvucan - koji jasno zvuci, obiman
-velikog obimaitd.).Netrebaupo-
trebljavati kvalitetan uz imenice
kojeneoznacavaju materijalni pro-
izvod: nije dobro kvalitetna utak-
mica, kvalitetna muzika is 1.
kvarc-lampa (scrticomprema P).
kvazi- sastavljeno: kvaziumetnost,
kvazinaucan, kvazirodoljublje itd.
Kvibek, kvibecki, boljenegoKvebek,
kvebecki (engl. Quebec: froizgovor
je Kebek); ne kvebeski, kvibeski.
Stanovnici su Kvibecani iii Kve-
becani (neKvebesani).
kvocka, dat. kvocki, gen. mn. kvo-
caka.
kvrga, dat. kvrgi.
Kurosava, Akira (neAkiro).
kurs: mn. kursevi (retko) i kursovi.
kutak, mnozina (neuobicajena) kuci.
KV (=kvalifikovani) i VKV (=vi-
sokokvalifikovani): postosevelkim
slovima u skracenicarna beleze
sarnopocetnaslovareci, ispravnije
bi bilo kv. i vkv.
Kumrovec, Kumrovca; kumrovacki.
kunstdruk hartija (cvrstabelaharti-
ja zakvalitetnu stampu; nema od-
govarajuceg domaceg izraza).
kupe (m. roda), mn. kupei.
Kupres, Kupresanin, Kupresanka,
kupreski ikupreski.
Kuran i Koran.
kulturnoistorijski (koji se tice kul-
turne istorij e); kulturno-istorijski
(kulturni i istorijski).
kulturno-umetnicki; kulturno-za-
bavni; kulturno-prosvetni.
kum, kuma: kum Pera, kuma Bran-
ka; u padezima s crticom (neoba-
veznom, v. CRTICA UZ IMENA):
kum-Pere, s kuma-Brankom, ku-
ma-Brankin itd.
90
kulturnoistorijski
lamborgini (Lamborghini, marka
sportskih automobila): ne lambor-
dzini.
lane ilani; pre/dane ipreklani; lanj-
ski, preklanjski.
La Rosfuko (La Rochefoucauld).
laso (m.), lasa (bolje nego lasoa), mn.
lasa (sr.), bolje nego lasoi.
lastavicji (bolje) i lastaviciji.
latinoamerlcki (i latinskoamericki),
Latinoamerikanac. Po znacenju je
sire odjuznoamericki, jer obuhva-
tai zemlje Srednje Amerike i Mek-
siko.
Latinska Amerika.
LATINSKA IMENA. Prema klasic-
nom (rimskorn) izgovoru c se uvek
izgovaralo kao k, ae kao aj, oe kao
oj, a sit uvek su izgovarani kako
sepisu. Strucnjaci za latinski otuda
transkribuju npr. Caesar kao Kaj-
sar, Cicero kao Kikeron, Horatius
kao Horatije itd. Izvan usko strucnih
laboratorija ilaboratorij; laborato-
rijski.
-lac: v. -ioc, -aoc i pojedine reci,
Lacijum iLacij (pokrajina oko Rima);
ne Lacio (Lazio), osim kao ime fud-
balskog kluba.
lagati nekome, tijoj laieS i sl, bila je
norrnalna konstrukcija u starijern
jeziku, cesta i danas u Hrvatskoj,
dok se uSrbiji ovaj glagol upotreb-
ljava s akuzativom (lagati nekoga,
tije laies).
Labor (Pakistan), u Lahoru; ne:
Lahore, uLahoreu (slovo e pripada
engleskoj transkripciji i ne izgovara
se).
laik, laicki, laicizam.
lajtmotiv.
lama: v. dalaj-lama.
Lamans (kod nas obicno sastavljeno
ufonetskoj transkripciji, up. Njujork
- New York). lzvorno: La Manche.
L
Lijam (Liam, irskoime); neLajam.
Lijaoning nenegoLjaoning (kineska
provincija).
Lika, uLici (retko Liki).
letak, mn. leci.
letelica (ijek. letjelica) i letilica: po
tumacenju P (tacka68d) ovaj dru-
gi oblik nijepogresan.
Letonija je oblik zasnovan na sred-
njovekovnomlat. nazivutezemlje,
kodnasobicniji negoLatvija(v.to).
letos: v. -S;
levo-desno.
lezbijski, lezbijka, bolje nego lez-
bejski, lezbejka.
lezaljka, tieleialjci, gen. mn.leialjki.
lezeeke ilezecki.
Ii: odvojeno U e I i, da t: bi I i, I ta I i,
gde li, ako n itd.) ali sastavljeno u
veznicima doli, kadli, negoli, (a)
kamoli, (a) nekmoli.
Libertivil (Libertyville), neLibertvi!.
libreto: m. roda, umnozini obicno sr.
roda (I ibreta).
LICNOSTI U KNJIZEVNIM DE-
LIMA: v. NADI MCI .
liftboj.
liga, uligi. V. SPORTSKA TAK-
MI CENJA.
lij, lijmo, lijte. V. ZAPOVEDNI
NACI N.
tekstovanetrebaodstupati oddavno
utvrdenih oblika Cezar, Ciceron,
Horacije itd. Podrobnije 0prilago-
davanju lat. imenai lat. reci uopste
govori P u tackama 95-98. Vidi i:
-ije; -os.
Latvija je Letonija (netrebajebrkati
sLitvanijom, v. to); Latvijac, -ijka
=Letonac, -onka.
Lauton nenego Loton (Laughton).
LD(licni dohodak): pravilnijebi bilo
l.d.; najboljeje pisati ceoizraz bez
skracivanja.
Ie: francuski odredeni clanunaslovi-
rnatreba izostaviti (v. NASLOVI );
akosemorapreneti, pisemo gakao
Ie(neI ni I '): LeKorbizje (Le Cor-
busier), Bar-le-Dik (Bar-I e-Duc)
itd.
ledije ustaljen oblikkodnas, netreba
gazamenjivati salejdi.
len ilenj; leniji, najleniji ilenji, naj-
lenji; ijek. lijen, ljeniji, najljeniji i
ljenji, najljenji. Imenicaje lenost
(ijek. lijenost) iIi lenjost.
-Icnje: v. -ljenje.
Le Pen, Zan-Mari (Jean-Marie Le
Pen): neLepen.
lepojka, dat. lepojki ilepojci; le-
pojkin.
leska, dat. leski ilesci.
Lester (eng!. Leicester), neLejcester
isl.
92
Latvija
Loton (Laughton), neLauton.
lozinka, dat. lozinci, gen. mn. lozin-
ki.
loz-ulje: bolje ulje za loienje.
lubanja ilobanja.
Lucern (Luzern), lucernski: ne lu-
cernski.
Lucano (ita!. Luciano), neLucano ni
Lucijano.
Lucija (ita!. Lucia), neLucija. Nag-
lasakje nadrugomslogu.
Lucindan: v.PRAZNICI.
Luka, dat. Luki (Vukov oblik "J e-
vandelje po Luci" danas je zasta-
reo).
Luskov, neLuzkov.
Iutka-film: bolje lutkarski film iIi
film s lutkama.
Luzicki Srbi; luiickosrpski.
Los Andeles (Los Angeles), losan-
deleski; neLos Andelos.
Ioto: lotoa, na lotou (uobicajeno,
mada bi pravilnije bilo Iota, na
lotu). Ne treba pisati Loto niti
ioro.
Iisicji (bolje) i lisiciji.
Iitar (m.), bolje nego litra (z.).
Literaturna gazeta, bolje nego Li-
teratumaja (Pravopis, cl. 157b).
Iiti: v. lij.
Iitijum i litij.
Litvanija, litvanski, Litvanac, -anka
tradicionalni su oblici kod nas,
obicniji negoLitva(cemubi odgo-
varalo litavski, Litavac, -avka).
lobanja i lubanja.
lokalpatriot(a), -tizam, -tski.
Long Ajlend (Long Island).
longplej: longplej ploca (crtica nije
obavezna, v. CRTICA 7).
Lopez iliLopes (Lopez); v. -ez.
Lorcl, Stan iii Sten (engl. Stan Lau-
rel), neLaurel.
Lorena (oblast u Francuskoj), ne
Loren.
Lorka: bolje Garsija Lorka (Garcia
Lorca, Federico; u spanskom se
nikadneizostavlja prvoprezime).
Iimenka, dat. limenci i limenki, gen.
mn. limenki.
Luzicki Srbi
93
(ijek.pokoljenje), buduci dadolazi
odreci koleno (ijek. koljeno).
Ljermontovljeva ulicaiIi UlicaLjer-
montova: pogresno .Ljermontova
ulica", "bio samuLjermontovoj".
-ljev: V. -ov.
ljubav: za ljubav necemu, nekome,
nenecega, nekoga.
Ljubica, Ljubicin,
ljubicica, ljubicicin (v. -tica).
Ijubiteljka, dat. ljubiteljki, gen. Inn.
ljubiteljki.
ljudi zabe: V. cavek iaba.
ljuljaska, dat. ljuljasci, gen. mn.
ljuljaski.
Ijuska, dat. ljusci, gen. mn.ljusaka.
Ijustiti: ljusten, ljustenje; PR dopusta
iljuscen, ljuscenje.
ljutic i ljutic (cvet).
lj i j. Francusko if iIi ill kod nas seu
zajednickirn imenicamaprenosi kao
lj:feljton, paviljon, fotelja, giljoti-
na, detalj, portfelj, paotudai emalj
(offr. email), pored emajl. U vlas-
titimimenima, starijatranskripcija
bilajetakode lj, kaoureci Bastilja
(Bastille), ali je danas uobicajeno
j, prema savremenom froizgovoru:
Vijon (Villon), Mirej (Mireille),
Kamij (Camille), Rambuje (Ram-
bouillet), Neji (Neuilly) itd. V.
Marselj; Versaj.
Ij iI: V. -ljenje.
ljaga, dat. ljagi i ljazi.
Ljaoning (kineskaprovincija), neLi-
jaoning.
-ljenje. Pravilno je sarno odeljenje,
oboljenje, osvetljenje, deljenje, pa-
ljenje, zapaljenje, truljenje, cvilje-
nje itd., aneodelenje, obolenje itd,
J edinopokolenje ima1uekavskom
LJ
Magbet (po tradicionalnoj transkrip-
ciji engleskog Macbeth): ne Mak-
bet, Mekbet.
magisterijum imagisterij.
Maglaj: Maglajac iIi Maglajlija, Ma-
glajka, maglajski.
magnezijum imagnezij; magnezi-
jum-oksid itd.
Magreb (severozapadna Afrika), ma-
grepski.
mahagoni imahagonij.
mahati, masem, masuci (nije dobro
maham, mahajuci, mada ga PR
dopusta).
mahnit, mahnitost (nemanit).
majcica, majcicin: v. -cica.
majka, majci, majcin, gen. mn. maj-
ki (dopusteno imajkd imajaka).
Majka (=baka, s dugouzlaznim a)
ima dativ majki, prisvojni pridev
majkin.
m(malo, bez tackekaoskracenica za
metar).
rna odvojeno: ma koji, ma koliko, ma
kakav, ma sta, ma kud itd. (ali sas-
tavljeno mada =iako).
macevalac (nemacevaoe), mn.mace-
vaoei, macevalaca.
rnaeji (bolje) imaciji.
macka, dat. macki, gen. mn. macaka.
maceha, dat. macehi i macesi.
Madrid, madridski, Madridanin,
-anka (neMadrizanin).
Madar, ;ica, madarski, Madarska i
Madzar itd.
madaron (malom).
magacin imagazin uznacenju skla-
diste; samomagazin uznacenj ulis-
ta (all je nepotrebno pored izraza
casopis. revija, zurnali.
magacioner uobicajeno ali nepravil-
no: trebamagaciner (rnagaziner) ili
skladistar.
M
maltene (i maine).
mandator jesarnoonaj koizdajeman-
dat (zasastav vladei s1.);onoga ko
primamandat, tj. buducegpredsed-
nikavlade, treba zvati mandatar.
Mandcla (Nelson), neMendela.
manekenka (pored maneken), dat.
manekenki, gen. mn. manekenki.
manuti, manem, uznacenju ostaviti
(nesto), okaniti se (necega), kao i
povratnomanuti se, obicnijejenego
mahnuti (se). Up. iomanuti.
manzetna: bolje manseta (fr. man-
chette). Nijedan od predlozenih
dornacih izraza, kao zavratak, su-
vratak, orukvica, zarukavlje itd.,
nijeprihvacen upraksi.
manj (osim) bez apostrofa: man}
ako... manj da...
manje-vise,
Mao, Maoa, Maou, Maom. U punom
obliku: Mao Cedung, Mao Cedun-
ga(ranije: Mao CeTung). Izvede-
nice: maoista, maoizam, maoistic-
ki.
Marbelja (Marbella), ne Marbela.
Marfi, rasirena ali pogresna tran-
skripcija za eng1. Murphy: treba
Merfi.
Marija, vokativ Marija iii Marijo.
Mario, Marija, Mariju, sMariom.
marka: dat. marki, gen. mn. maraka.
Up. GENITIV MNoiINE (imenice
i. roda).
Majlcr (Norman), rasprostranjena ali
pogresna transkripcija: eng!. Mai-
ler izgovaraseMejler.
Majorka, naMajorki.
majstor: majstor Steva, majstor-Ste-
ve, majstor-Stevin itd. (ili sve bez
crtice: v. CRTICA UZ IMENA).
Makijaveli (Machiavelli), makijave-
lizam, makijavelista, -stkinja, maki-
javelisticki.
makro- sastavljeno: makroplan, mak-
rofotografija, makrobiotika itd.
maksi: kao mini (v. to).
Malaga (Malaga), uMalagi. Nagla-
sakje naprvomslogu.
Mala gospojina (praznik).
MALA SLOVA. Pisanje naslova i
natpisaiskljucivomalimslovima(u
knjigama, casopisima,naplakatima,
spicama itd.), izazvano potrebama
likovne obradeteksta, sveje cesce
poslednjih godinakodnasi usvetu.
Nema razloga da se smatra po-
gresnim, kao sto nije pogresno (u
istimtakvimtekstovima) ni pisanje
iskljucivovelikimslovima.
V. VELIKOPOCETNO SLOVo.
Mali (drzava), Malija, malijski.
malo- sastavljeno uslozenicama: ma-
lokalibarski, maloprodaja itd.
malo-pomalo.
malopre imalo pre.
Malta, Maltezanin, -anka; malteski.
96
Majler
Mataruska banja: v. BANJE.
mati, akuzativ mater; vokativ mati: u
ostalim padezima menja se kao
imenice na -a (matere, materi,
materom, nase matere, nasim ma-
terama itd.).
Matiea srpska.
Mauthauzen (Mauthausen), neMat-
hauzen.
Mavar, Mavra(neMavara), mn. Ma-
vri (neMavari); mavarski.
Mazina (ital. glumica, Giulietta Ma-
sino): neMasina.
mazurka, dat. mazurki imazurci, gen.
mn. mazurki.
medecina, medecinski, nenego me-
dicina, medicinski.
Medici (Medici): naglasak je na pr-
vomsJ ogu.
medievalan (srednjovekovni), medi-
ev(al)ista, medievtaljistika, bez j,
jer je rec slozena (lat. medium ae-
vum - srednji vek).
medijum i medij (usvimznacenjima:
ipak, uznacenjusredstavamasovne
komunikacije, pod uticajem eng!.
mass media, preovladuje oblik
medii: tako i pridev medijskii.
Medvescak (neMedvescak),
med (stari ili pesnicki oblik odmeau)
bez apostrofa (P,tacka 220b).
maska, maski imasci; gen. mn. mas-
ki.
masJ ina (drvo i plod); maslinka
(plod), dat. maslinci, gen. mn.
maslinki.
mas-medij, mn. mas-mediji.
mastan, masna. masno.
maslnka, dat. masinki imasinci, gen.
mn. masinki.
MARKE ifabricki nazivr pisu se
malimsJ ovom(obicno podnavod-
nicima) kad oznacavaju predmet,
npr. "zastava 10 I ", "mercedes",
"drina", "marlboro", "pentreksil",
"kolt", "kalasnjikov", "boing",
"ronson" itd. Velikirn pocetnim slo-
vom pisu sekadoznacavaju fabriku:
strajk u"Sitroenu ", direktor"Folks-
vagena" isl.
Za automobilske marke m. roda
akuzativjejednak norninativu: Vo-
zim "ope!", Imam .ford", Prodao
sam" moskvic", ne: Vozim; opela"
isl.
MarseJ j (Marseille), poP boljenego
Marsej. Sarno sa lj upotrebljavaju
seizvedeniceMarseljac, MarseJ jka,
MarseJ jeza. V. lj.
marsovac (u tekstu P 60), Marsovac
(urecniku): svakakojeboljeveliko
slovo, kao iza nazive stanovnika
drzava itd. naZemlji.
marsruta (obicnije) i boljenegomars-
-ruta.
mcd
97
merino: merino ovca, merino vuna
(crticanijepotrebna).
mesee: dva, tri, cetiri meseca, pet
meseci, proslojemnogomeseci (ali:
Nekoliko malih meseca kruzi oko
planete). Kaonaziv Zemlj inogpra-
tioca pise sesvelikim M (putova-
nje na Mesec i s1.).Ipak, prema P, i
tadaje preporucljivije malo slovo
kada senemisli na sarno nebesko
telo, negonanjegov izgledsaZern-
lje: izlazak i zalazak meseca, mese-
cev sjaj, mlad mesec, pun mesec
itd.
Up. sunce; v. idan.
mesee-dva.
Merilin (Marilyn), neMerlin.
merilae (ne merioc), mn. merioci,
merilaca.
Mendeljejev: Mendeljejevljev sistem
(=periodni sistemelemenata).
Menhetn (najpribliznija transkripci-
ja zaengl. Manhattan). UMenhet-
nu (kao gradska cetvrt), ali i na
Menhetnu (jerjeostrvo).
meni (jelovnik), menija, mn. meniji.
menjati (nekog coveka) ne moze
znaciti "smenjivati" iii .zamenji-
vat i":pogresno "Marie menja
Pericanapolozaju direktora" i s!.
mera: preduzeti, doneti mereza nesto
(iii u cilju necega), ne0necemu,
Merdok (eng!. Murdoch, Murdock),
neMardok.
medu- sastavljeno u slozenicama:
meduprostor; meduljudski itd.
Medumurje, Medumurac, -urka(bo-
Ije) iMedimurje, Medimurac, -urka.
medutim.
meduvladin (npr. meduvladin ko-
mitet), provladin (provladin list),
antivladin, nevladin (nevladina or-
ganizacija) lose su skovani oblici.
Unedostatku boljih treba, kad god
je mogucno , upotrebiti opisne
izraze: .J comitet zavezuizmeduvla-
da" i s!.
Mefistofel, boljenegoMefistofeles.
Mej (eng!. Mae i May), neMe.
Meka, uMeki.
Mekdonald (McDonald); Mekdo-
nalds (McDonald's, naziv restora-
na).
Mekgro (McGraw), Mek Gro (Mac
Graw): pogresno Mek Grou.
Meklin (Maclean, McLean), ali Mek-
lejnkadje skotsko prezime: Ficroj
Meklejn.
Meksiko, Meksikanac, -anka; mek-
sicki iii meksikanski. Glavni grad
nosi istoimekaoi drzava,azvanicni
naziv na spanskorn je Ciudad de
Mexico (izg. Sjudad de Mehiko).
Nijeopravdanoupotrebljavati eng!.
oblik Meksiko Siti (Mexico City).
melburnski, nemelburnski: v. -ski.
Mendela (Nelson) nenegoMandela.
98
rncdu-
Milojica.
Milos: vokativ Milose iii Milosu.
mini: premaP odvojeno kadseodno-
si naodecu, npr. mini suknja, mini
kostim, mini moda, a s crticorn u
drugimspojcvima(mini-golf,' mini-
-serija, mini-rat itd.).
minut iminuta.
mirafdzika (obicnije nego mirai-
diijkay; dat. miraidiiki.
Mirca (rumunsko i moldavsko Mir-
ceo), neMircea.
misao vodilja (bez crtice prema P,
tacka 59a).
misionar (obicnije) imisioner.
mislilac (ne mislioc); mn. mislioci,
mislilaca.
Miklosic, Franc (P dopusta i Miklo-
sic).
mikro- uvek sastavljeno: mikroorga-
nizam, mikroklima, mikroprocesor
itd.
Mile, Mileta (Mila): v. -e (ZAVR-
SETAK IMENA).
milenijum imilenij.
Mileseva (manastir).
Milica, Milicin.
milicionar imilicioner (imilicajac,
familijamo).
milion: v. BROJEVI (pisanje).
milionar imilioner.
migavac i'5migavac.
Migcl (sp. iport. Miguelv; pogresna
je transkripcija Miguel.
Mihailo ] Mihajlo, Mihailovic i Mi-
hajlovic (ali samo knez Mihailo,
Ulica kneza Mihaila iiiKnez Mi-
hailova ulica, prema PR).
MESECI (kalendarski). Nije dobro
"u petom mesecu", u "devetom
mesccu" i s1., nego treba svaki
mesec oznaciti imenom: u maju, U
septembru itd. V. i DATUM!.
meta- sastavljeno: metajezik, metalo-
gican itd.
metak, mn. meci.
metalo- sastavljeno: metalostrugar,
metalopreradivac itd.
metar-dva.
meteorolog, meteoroloski, meteo-
rologija, ne metereolog i sl.
mctil-alkohol ili metano/.
Metuzalem (malo m u figurativnom
znacenju "covek udubokoj staros-
ti").
Mickjevic (Mickiewicz), bolje nego
Mickijevic.
Midha!: prcma P, tacka 76 f(3), u
muslimanskim imenima Midhat,
Edhern, Subhija ne vrsi se jed-
nacenje po zvucnosti, Sat cesepi-
s;ti same odgovarajuca albanska
imen a, Mithat odnosno Ethem
(tacka J 08).
mislilac
99
Mleci, Mletaka; Mletacka republika
(v. ISTORIJSKA IMENA).
mlecan: s kratkim e (rnlecan, ijek.
mljecan) u izrazirna kao ml ecni
proizvod, mlecna cokolada is1.; s
dugirne (mlecan, ijek. mlijecan) u
znacenju .J coji imamleka" (mlecna
krava).
Mlecni put (v. NEBESKA TELA).
mnogopostovani, mnogocenjeni, mno-
gouvazeni (novi P nepredvida ras-
tavljenopisanje).
mnogo sta, mnogo cega; mnogo ko,
mnogo koji, mnogo kad itd.
MNOZINA J EDNOSLOZNIH
IMENICA: v. -ovi.
mnjenjeje i ekavski i ijekavski oblik,
bolji (prema PR) nego mnenje
(ekavski) i mnijenje (ijek.).
mocuga, dat. mocuzi.
modiskinja jetradicionalni oblik, bez
t jer za razliku od drugih irnenica
togtipa(v. -kinja) nepostoji muski
oblik. P ipak srnatra dani modist-
kinja nijepogresno.
modus vivendi, modus operandi:
rnenja se sarno prva rec (modusa
vivendi itd.).
moguc imogucan (pridev), moguce i
mogucno (prilog) imaju isto zna-
cenje.
mogucstvo: po mogucstvu ipo
niogucnosti.
mlaznjak je fonetski pravilniji oblik
(up. paziti - paznja, voziti - nad-
voinjak, kukuruz - kukuruznjak),
ali je upraksi znatno eesce mlaz-
njak.
mis]] (bolje) i misiji.
Mislen (Michelin), ne Mislin, Mi-
selin,
MITOLOSKA IMENA sepisu ve-
likim pocetnim slovom kao i sva
druga: Afrodita, J upiter, Tezej itd.
U grckoj mitologiji, medutim, pos-
toje i pluralna imena bozanstava,
kao Erinije (Eumenide), Gorgone,
Hesperide, Mojre (kod Rimljana
Parke) itd. Posto ona oznacavaju
sarnoodreden broj licnosti (obicno
sestre), imaju sve osobine licnog
imena, pai njihtrebapisati velikim
slovom. Otudai Muze(devetMuza;
ali malomuprenesenomznacenju:
muza ga je izneverila, pesnik ju je
nazivao svojom muzom is1.); Ar-
gonauti (ali: argonauti kao zajed-
nicka imenica u znacenju "smeli
moreplovci").
Mitrovdan: v. PRAZNICl.
Mitrovica (Sremska, Kosovska),
Mitrovcanin, -nka, mitrovacki.
mladicki (nemladicskiy.
mladoturcin, mladoturci.
mlak, mlaci, najmlaci.
mlaz: mn. mlazevi i mlazovi.
100
misj:
moskvic (automobil), nemoskvic.
motika, dat. motici.
motka, dat. motki, gen. mn. motki i
motaka.
moto-: premaP sastavljeno kadznaci
"motomi", npr. motopumpa, mo-
tokultivator. motonautika; sertieom
kad znaci "motoeiklisticki", npr.
moto-trke, moto-kros, moto-jedi-
nica itd. V. i auto-moto.
motocikl (ne motorcikl), gen. mn.
motocikala iiimotocikld.
mozda, Nije knjizevna upotreba sa-
dasnjeg vremena u znacenju bu-
duceg: "Mozdaganadem", .J vlozda
prestane kisa" (treba: Mozda cuga
naci, Mozda ceprestati kisa).
mozeblti (prilog, npr. "Onje, moze-
biti, upravu"), ali: "Mozebiti daje
onupravu",
mr (od magistar) pise se kao dr (v.
to). UengleskomMr. je skracenica
odmister (gospodin), svelikimM i
tackornpoamerickorn obicaju, bez
tackepobritanskom.
mraz: mn. mrazevi imrazovi.
mrk, mrkiji, najmrkiji; mrkocrven,
mrkozut.
Mrkonjic Grad (bezertieepremaP),
mrkonjicgradski.
rnrsaviti, rede mrsaveti (ijek. mrsa-
vjeti).
mrzak: mrskiji, najmrskiji imrii,
najmrii.
Monte Karlo,
moratorijum i moratorij.
morfijum imorfij.
mormon, mormonka, dat. morrnonki.
Mohikanac: nemarazlogazapisanje
malimslovom, postosefigurativno
upotrebljava samouizrazuposled-
nji Mohikanac.
mol: c-mol, f-mol itd. (prvo slovo bi
popravilutrebalo pisati latinieom),
obicnije nego ce-mol, ef-mol itd.
Prema ustaljenom obicaju umuzi-
ei nazivi durskih tonaliteta sepisu
v~likim, amolskih malimslovom.
Up. dU J :
molilac (ne molioc), mn. molioci,
molilaca. Moliteljka, dat. molitelj-
ki.
momcad: ne moze uvck da zameni
izruze tim i ekipa, zbog teskoca u
padeznoj promeni, u gradenju slo-
zenica (up. prvotimac) izbog ne-
prikladnosti izrazaienska tnomcad.
momentan i momentano pravilno je
izvedeno od kasnolatinskog mo-
mentaneus (up. spontan od spon-
taneus). Neopravdanoje uPR"mo-
menta/no, nemomentano ".
Monpelije (Montpellier), neMonpe-
Ije.
montazer je samo onaj leoobavlja
filsmku ili televizijsku montazu;
radnik koji montira masineiuredaje
zove semonter.
mrzak
101
Musliman,Muslimanka, svelikimM
kao etnicki naziv (danas cesce
Bosnjak, -kinja); s malim m u
znacenjupripadnik islamske vere.
Pridevmuslimanski, kadaje upotre-
bljen u ovom drugom znacenju,
mozesezameniti saislamski.
musti: muzen (nemuien).
muvolovka i muholovka, dat. -vci.
Muza (u grckoj mitologiji), muza
(preneseno): v. MITOLOSKA
IMENA.
mrzeti, mrzim; mrzeo, mrzela; ijek.
mrziti imrzjeti, mrzio, mrzila i
mrzjela.
mucllac (ne muCioc), mn. mucioci,
mucilaca.
mungos, mungosa (zivotinja). PR 60
daje "mungo, munga, mn. (po
span.) mungosi ", ali pogresno, j er
recnijespanskaniti uspanskomima
taj oblik.
musaka, dat. musaki.
102
mrzcti
naculjin inaculiti (usi).
nad- ostaje nepromenjeno ispred s
(nadskocit i, nadstresnica), inace
ispredbezvucnogsuglasnikaprelazi
u nat-: natkriliti, natcovek itd. U
reci naddrustven pisu sedvad.
nad(a): nada mnom, nada me (=nad
mene), nada se (=nad sebe) itd.
nadaleko; nadalje.
naclfasizam, -ista, -isticki; nacional-
socijalizam, -ista, -isticki.
nacas (=caskom, trenutno).
na cast.
na celu. Kao oznakazapredvodnika,
ovaj izraz moradoci poslespojasa
+imenica: "delegacija s Pavlom
Pavlovicemnacelu" ane"nacelus
PavlomPavlovicem".
nacetvoro (i nacetvero).
na cistac, prema PR bolje nego na-
cistac.
nacisto: biti nacisto snecim,
n i m. Promena n u m ispred b ili p
vrsi seu i z veden i m recima, tj.
ispredsufiksa: stan =stambeni, pre-
luana - prehramb eni, zelen -
zelembac; tako i crmpurast (prema
PR 60), mada zazavrsetak -purast,
nepoznatogporekla, nijesigumo da
se moze smatrati sufiksorn. U
SI0 zen i m recima n ostaje ne-
promenjeno: jedanput, vanbracni,
vanp artijski, stranputica, crven-
perka itd.
na: pogresno"na upravnomodboruje
odluceno ...", "na redakciji smo
govorih...", .riamesnoj zajednici..."
i s1.Treba: na sastanku upravnog
odbora, 1I redakciji itd.
Vi: Cetinje; Novi Beograd; Rije-
ka; Ub; Umka; telefon.
nabavka: dat. nabavci, gen. mn. na-
bavki inabavaka.
nabiti: nabij, nabijmo, nabijte.
nabolje.
na brzinu.
N
naglas (=glasno).
nagnuti (se): promena kaosagnuti se
(v. to).
nagore (u oba znacenja: "okrenut je
nagore" i "cas nabolje, cas na-
gore"); ipak: sa zla na gore; doci
cemo na gore (=navece zlo).
nads-, nenats-.
nadstresnica,
nadtreati.
nadugacko; nadugo.
nadusak (odvojeno premaP).
nadvoje; nadvoje-natroje.
nadzak-baba (PR 60 dopusta ina-
diagbaba).
naftni (naftna polja) inafteni; nenaf-
tin.
Naprotiv,imenaupotrebljenakao
oznake predmeta dobijaju malo
pocetno slovo: bela rada, lepa kata
(cvetovi), marica (policijski auto-
mobil),fica, stojadin itd.
nadletati, nadlecuci (nenadletajucir.
nadno (kaopredlog, npr. nadno ulice;
ali: Paoje na dno reke).
nadohvat; na dohvatu.
nadole.
nadomak; na domaku.
nadri- i nazovi- pisu se sastavljeno:
nadrilekar, nadripesnik, nazoviu-
metnost itd.
NADIMCI i atributi, kada su stalni
deoimena, pisusevelikimslovom:
Dusan Silni, Plinije Mladi, Prokle-
ta J erina, Hajduk Veljko, Ricard
Lavovo Srce.
Nadimak upotrebljen "izalicnog
imena, kao njegova zamena", po
tacki 56 aPravopisa, vezuje secr-
tom (ne crticom), npr. Milosav -
MijaAleksic.
Licnosti iz knjizevnih i scenskih
dela, bajki, stripova itd. pisu seve-
likimslovomprve reci: Sluskinja,
Prvi vojnik, Covek s tasnom; ve-
likimslovompisu sei ostalereci ako
su upotrebljene kao vlastito ime,
npr. Majka Hrabrost, Deda Mraz,
SneskoBelie, PajaPatak. Ovakose
pisu i indijanska imena: Crveni
Orao, Sedeci Bik (boljenego .Bik
Koji Sedi", premaP).
nadesno.
nadati se(je) da... pogresnokaoi .za
nadati seje". Mora se upotrebiti
drugakonstrukcija: nadajmo se, tre-
ba se nadati, moiemo se nadati i
s 1 .
nadbiskup (u katolickoj ianglikan-
skoj crkvi): nadbiskup od Kenter-
berija, odJ orka, ne arhibiskup, kako
seponekad pogresno javlja u pre-
vodima sa engleskog. Upravo-
slavnoj crkvi: arhiepiskop.
naddrustven,
nadasve.
1 04
nadas vc
namrtvo.
nalevo.
nalivpero.
namah.
namalo.
na me (=namene).
namesto (predlog, npr. ,,1aradimna-
mesto tebe") ali: "Stavi gana me-
sto n.
na leto.
nakrupno.
naksutra i nakosutra.
nakrivo.
nakrkace i nakrkacke (sastavljeno po
P).
nakon sto: v.posto.
nakoso.
nakraj: odvojeno kada sekraj moze
tumaciti kao imenica u akuzativu
(Stigose na kraj puta; Teske je s
njimizaci na kraj; skraja na kraj),
inace sastavljeno (Stanuje nakraj
sela; Tomi nijeni nakraj pameti).
nakratko.
najprvi, najposlednji, najzadnji mogu
seupotrebiti kaopojacani oblici od
prvi, poslednji, zadnji.
najradije, nenajrade. V. rado.
najstrozl, nenajstroziji. V.strozi.
najvoleti: ispravno u znacenju "naj-
visevoleti".
nagrizen, nenagrizen. V. gristi.
nahero (=nakrivo).
nahuditi nenegonauditi.
naime (prilog), ali: Poslao sam mu
poziv na ime.
naiskap.
na izgled i naizgled (P dopusta oba
nacina pisanja).
na izmaku (odvojeno prema P; ali
naizmak, sastavljeno).
naizmence (bolje) i naizmenice (po-
red: naizmenicnoy.
naizust.
~aj-: u superlativima prideva koji
pocinju saj pisu sedvaj: najjaci,
najjeftiniji, najjasniji itd.
najaviti i najava su izrazi novijeg
porekla, sasvim dobro skovani, a
upotrebljavaju seposebno uradio-
televizijskom recniku, Nemoguse
POtPUllOzameniti ni saobjaviti, ob-
java (jer tereci nepokazuju dase
objavljuj enesto stotekpredstoj i)ni
sa nagovestiti, -staj (sto uvek ima
smisao neodredenosti),
najedanput; najedared.
najednom.
najesen.
najlonka, dat. najlonki, gen. mn. naj-
lonki.
na gotovs.
NAGRADE: v. ODLIKOVANJA.
namrtvo
105
narodnooslobodilackl; Narodno-
oslobodilacka borba, Narodno-
oslobodilacki rat (svelikimN pre-
rnaP, kao nazivi odredenog isto-
rijskog dogadaja). V. NOB.
narucilac (ne narucioci, mn, naru-
cioci, narucilaca.
narcisizam, narcisista, narcisoidan
(odgr. imenaNarcis): pogresno je
narcizam, narcista.
na pravac.
naprazno (uzalud; besciljno).
na precac,
napred-nazad.
na prekid.
na preskok.
na pretek.
na priliku.
na primer; skraceno npr.
na prolece,
naprosto.
naprotiv.
naprstak, naprska, mn. naprsci.
na prste (uvek odvojeno prernaP).
Napulj: Napuljac, -ljkai Napolitanac,
-itanka; napuljski inapolitanski.
narandza inaranco (ipomorandza),
narandzast inarancast.
napose (=zasebno).
naposletku.
na pakost.
napamct uznacenju naizust (nauciti
napamet); ali: p asti, padati na
pamet(nekome).
na parce.
napismeno.
napitak, mn. napici.
na pocek,
napoklon.
napola (ali: na pola puta).
napolje (=van, npr. "Napolje iz
sobe!"); na polje u doslovnom
znacenju,
naoko u znacenju "na izgled", "pri-
vidno"; na oko u doslovnom zna-
cenju.
naovamo.
na oci (npr. "Ne izlazi mi na oci");
PR 60 daje i naoci u znacenju na
izgled.
naocigled.
naodmct.
na nj (=nanjega).
naocare (mn. z. roda) i naocari (mn.
z. iii m. roda); dativ sarno nao-
carima.
nanovo.
na noge.
naneti: v. -neti.
nanize.
na nesrecu,
106
nancsrccu
naslroko,
naste srce; nataste.
natanko (=potanko).
natc-, ne nadc-: natcovek, natco-
vecanski, natculan itd.
nasuprot necernu(ne: necega),
nasuvo (inasuho); ali: polozio gaje
na suvo.
nasumce i nasumiee.
nasred.
nasto (=posto, odsto).
nastranu.
nastup. Pored starijeg znacenja na-
pad bolesti iii izliv besa mozeimati
i znacenje koje odgovara glagolu
nastupiti (pojaviti se), npr. nastup
na seeni, prvi nastup pred publikom
is 1.
nasukati se: promena kaozasukati (v.
to).
Monda", clanak u .Der Spiglu",
kako pise ,,1'Unita".
Da bi se razlikovali od ostalog
teksta, naslovi se stavljaju medu
navodnikeiii sepisukurzivom. Pra-
vopis dopusta i upotrebu sarnove-
likogslovakadaje onodovoljno da
otkloni dvosmislenost, npr. "posve-
taGorskog vijenca". V. i ZAKONI.
na smrt (P dopusta i sastavljeno na-
smrt).
nasrecu,
na se(=nasebe).
nasigurno.
nasilu.
nasitno.
naskoro.
naskroz; skroz-naskroz.
naslaga, dat. naslazi.
naslepo.
NASLOVI listovai casopisa, knjiga,
knjizevnih dela, clanaka, dokume-
nata, ugovora itd. pisu se velikim
pocetnim slovomprvereci (auos-
talim recima samo ako su vlastita
imena): Vecernjenovosti, Siobod-
naDalmacija, Gorski vijenac, Bib-
lija, Talmud, San letnje noci, Ver-
sajski ugovor, Dusanov zakonikitd.
Tako sepisu i strani naslovi (Nju-
jork tajms, Velt amzontag), osim
ako seprenose izvomo (New York
Times, Welt am Sonntag). Nijepo-
trebno prenositi odredeni clan na
pocetku ovih naslova: saradnik
" Monda ", danak u "Spiglu ", kako
pise " Unita ", ane saradnik .Le
nasamo.
naruciti: v.poruciti.
naruku (ici nekome naruku), ali:
metni gana ruku.
narusilac (ne narusiocy, mn. naru-
sioci, narusilaca.
NASA: v. SKRACENICE NA -a.
nate-
107
navodnika "ako je recenica pod
navodnicirna potpuno zavrsena",
npr. A on ga upita: .Kada mislite
ponovo u Dubrovnik?" ~ Nasme-
jao sam se i odgovorio: "Dobra ste
ucinili. "Naprotiv, navodnik cedoci
predrugogznakaakosecitirasamo
deo recenice, npr. Cuvajte se nji-
have" bratske pomoci " I~Branko
tuprekida stihom "da on umre pri-
lika je ". U praksi ove pravopisne
odredbe nisu dovoljne, jer ce i pri
navodenju potpuno zavrsene rece-
nice drugi znak ipak doci i zvan
navodnika ako po smislu nepripa-
datoj recenici, npr. Svi ste culi za
izreku "Mislim, dakle postojim ", _.
Zarje bilo tesko da kaies: .Jzvi-
nite, pogresio sam"?
U dijalozirna, umeci kao "rece
on" odvajaju ses obe strane zarc-
zima iIi crtama, aobadelanavoda
(ukljucujuci tacku, uzvicnik iii upi-
tnik nakraju) dolaze medu navod-
nike.; Znas sta ", sapnu mi ana, ".fa
cu da se vratim. "~ .Da li bi prih-
vatiii poskupljenje" ~ pita jedan
citalac ~ "kad bi sami morali au-
tobusom da dolaze na posao?"
Navodnicima se obelezavaju i
saljivi, ironicni, zargonski iii fami-
lijarni izrazi, ali s takvom upotre-
bomnevaljapreterivati. Pogresno
je stavljati medu navodnike svaki
figurativnoiii metaforicki upotrebl-
jen izraz: urecenicarna kao Ruko-
vodioci treba cesce da se "spuste"
natrijum i natrij; natrijum-hlorid itd.
natroje.
naucnofantasticni; naucnoistrazi-
vacki; naucnostrucni; naucnoteh-
nicki (svc spojeno premaP).
na ustrb (P dopusta inoustrby.
nauznak (pasti nauznak, leiati na-
uznak) znaci na leda, na ledima;
suprotno je nicice (=licernprerna
dole).
navece,
navek; na vjeki vjekov.
naveliko (npr.prica se naveliko), ali:
prodaja na veliko.
navise.
naviti: navij, navijmo, navijte.
NAVODNICI. Prerna P 60, tacka,
uzvicnik i upitnik pisu se unutar
NATPISI MALIM SLOVIMA: v.
MALA SLOVA.
na te (=natebe).
na temu: v. tema.
natenane.
natk-, ne nadk-: natkolenica, nat-
kompenzacija itd.
NATO (NATO-a, NATO-u) iliAtlan-
ski (Severno atlantski) pakt. Su-
visno je "NATO-pakt", posto je u
skracenici NATO (North Atlantic
Treaty Organization) veesadrzana
rec treaty ~ pakt.
na to.
108
na tc
-nca i -ncija. Umesto konsekvenca,
rezonanca, frekvenca, asonanca,
supstanca, instanca itd. smatra se
da su bolji oblici na -cija: kon-
sekvencija itd. Ipak, pojedine reci
(licenca, kadenca, sekvenca) danas
sejavljaju sarnosazavrsetkom-ca.
neseuvek piseodvojeno odglagolau
licnornobliku(ne znam, ne dam, ne
bih, ne mogu, ne treba, ne vidim
itd.) osirnuspojevima necu (neces
itd.), nemam inemas itd.) i nemoj
(nemojmo, nemojte). Odvojenoje i
od priloga na -ci: ne znajuci, ne
videci itd.
Strpnimpridevompisesesastav-
ljeno (nepreveden, netaknut itd.),
ali odvojeno u poredenjima: ne
ovlazen nego potpuno raskvasen;
ne pokvareni ali ipak osteceni;
zalepljena, a ne prosivena, kakoje
trebalo. V. nikad nepreialjen.
nealbanac, nesloven. nearapin, ne-
evropljanin itd. Pise C:~ malirn po-
cetnimslovorn, sastavljeno.
neandcrtalac, neandertalski.
nazao,
nazderati se: v. iderati.
nazivo (sastavljeno, prema recniku
Matice srpske, mada ga PR ne
belezi). Up. uiivo.
NBA (po pravilu sarno latinicorn) iIi
En-Bi-Ej.
NBC: v. En-Bi-Si.
nazrcti: kaoprozreti (v. to).
uazvati (nekoga telefonom) nije do-
bra, treba: pozvati telefonom, tele-
fonirati, javiti se.
nazalost (sastavljeno, prernaP; ali:no
ia/ost svih nas).
nazovi-: v. nadri-.
nazlo.
,
nazrmu,
navreti (=navaliti), ijek. navrijeti;
navrem, oni navru; navrevsi (ijek.
navrijevsi); navro, navrla.
navrh (sastavljenokadjepredlog, npr.
navrh kuce, navrh jezika), ali: po-
peo se na vrh.
nazad: nijedobra.nazad dyegodine"
isl. V. unazad.
na zdravlje.
nazdravo (=bez bolesti, iznenada,
npr. nazdravo me zabolela ruka).
navreme.
navrat-nanos.
u bazu, Putnike "ocekuje" kiosk s
osvezavajucim picima, Matemati-
kaje njegova "slaba tacka "navod-
met susasvimsuvisni.
Pri navodenju teksta odvisepa-
susa treba svaki od nj ih poceti
navodnikom, dok sesarnonakraju
poslednjeg pasusa stavlja zavrsni
navodnik.
V. iPOLUNAVODNICl.
ncandcrtalac
109
- treba: da pocine ...; .Zabranili su
mudaseubuduce nikako ne pojav-
ljujeukrugupreduzeca" - treba: da
se ubuduce ikako pojavljuje ... ili:
Naredili su mu...; .J zlazim slobod-
no, bez straha dame neko ne pre-
pozna" - bolje: da ce me neko pre-
poznati. V. isumnjati.
U prisustvu priloga samo ili za-
menicesvi negacijamozedovesti do
dvosmislenosti, npr. "Za gubitke
nij e odgovoran sarno direktor"
(zavisno od smisla moglo se reci
"Nije sarno direktor odgovoran za
gubitke" ili,,Iedino direktor nije
odgovoran za gubitke"), ,,svi koji
supratili razvoj dogadaja ne slazu
sesnjegovimzakljuccima" (treba:
Niko od onih koji su pratili ... ne
slazese...odnosno: Od onih koji su
pratili ... neslazu sesvi snjegovim
zakljuccima),
V. i: ne; ni; ni-; nikad nepre-
zaljen; GENITIV, SLOVENSKl.
negde i nekud: v. gde.
negoli.
neizvestan, neizvesna, neizvesno.
ncjednakostranicni, raznostranicni:
glomazne i lose kovanice umesto
uobicajenograznostran (raznostra-
ni trougao).
neka ili nek (pisesebez apostrofa).
neki dan; neki put.
nefrit (mineral), nefritis (zapaljenje
bubrega).
NEGACIJ E. Ako posle glagola ili
izraza negativnog znacenja, kao
spreciti, onemoguciti, zabraniti,
sumnjati itd., ilibez straha, bez
op asnosti itd., dolazi zavisna
recenica, suvisnojestavljati negaci-
ju i uz glagol terecenice, "SpreCili
smoihdane pocinejos vecustetu"
NEBESKA TELA. Imena nebeskih
telai sazvezda pisu sevelikimslo-
vom: Mars, Saturn, Danica, Vlasici,
Skorpija itd. U viseclanim nazi vi-
rna, velikim slovorn pise se sarno
prvarec: Veliki medved, J uzni krst,
Mleeni put. ZaSunce, Mesec, Zem-
ljuv. tereci,
nebeskoplav (iIi nebesnoplavv.
Nebojsa: v. kula.
necaka, dat. necaki inecaci; necakin.
ne daj boze (Pravopis ne predvida
pisanje nedajboiey.
nedaleko trazi predlog od: nedaleko
od Mostara, nedaleko od kuce, ne
nedaleko Mostara, nedaleko kuce.
nedelja-dve,
nedostatak, mn. nedostaci.
nedug, nedugacak; nedugo zatim.
neeksplodiran (neeksplodirana bom-
ba i sl.) moze se prihvatiti u ne-
dostatku boljeg izraza. V. TRPNI
PRIDEV
110
NEBESKA TELA
neprofitni (koji nema zacilj zaradu,
npr. neprofitna organizaeija): raz-
likovati odneprofitabilan - koji se
neisplati.
nepromenljiv i nepromenjiv.
neretko.
nesalomljiv i nesalomiv.
nesloven: v. nealbanae.
nesrecan, nesrecnik, -niea inesretan,
nesretnik, -iea.
nesenel (National, u razlicitim eng!.
nazivima): nenejsenel.
neprimenljiv i neprimenjiv.
nepristrastan (bolje nego nepris-
trasan), -sna, -sno inepristran, -a,
-0.
NEPOSTOJ ANO aumeceseujedan
deo reci stranog porekla da bi se
razbila suglasnicka grupanakraju,
npr. artikal, kredenae (bolje i
obicnije nego artikl, kredene). A je
neobavezno u recima na -kt, -rt, -
nt: oblici subjekat, projekat, kove-
rat, elemenat, proeenat dobri sukao
i subjekt, kovert itd. Ipak, neposto-
jano adanas sesvemanjeupotreb-
Ijavauovakvimrecima: insekt, kon-
eert, testament obicnijeje nego in-
sekat itd., akat ili studenat osecaju
se kao neknjizevni, a kontakt, de-
likt, insert, jogurt, komandant i
mnoge drugeimaju sarnotaj oblik.
V. GENITIV MNOZINE.
NEPOSTOJ ANO e: v. -ee.
ncmusliman, -anka, -anski.
nenasit i nenasitan (i nezasit, nezasi-
tan).
neostvariv i neostvarljiv.
neovlascen ineovlasten.
nepokolcbiv i nepokolebljiv.
nemastan, nemasna, nemasno.
ncmoguc, nemoguce inemogucan,
nemogucno jednako su dobri obli-
Cl.
nekolicina se upotrebljava sarno za
muskarce (nezazene niti zapred-
mete).
nekoliko. Oblici nekolika coveka.
nekolika sela, nekolike zene i5!.
prema Vukovom tumacenju znace
.manje odpet", dok bi oblik neko-
liko (ljudi, sela, iend) znacio "vise
od cetiri". U danasnjem standard-
nomjeziku ta razlika se izgubila.
Najcesce seuotrebljava oblikneko-
liko, bez obziranabroj, apridevski
oblikjavlja sei umnozini m. ioda
(npr. nekoliki zadaci), stoje ranije
smatrano nepravilnim.
Nemac itd.: ijekavski je Nijemac, ali
Njemica, Njernacka, njemacki.
ncmajka, dat. nemajei, gen. mn. ne-
majki.
nemali, nemala, nemalo; nemalo za-
tim; nemalo vremena (ali: ne malo
nego dosta).
ncscncl
III
nigde inikud: v. gde.
nijedan, -dna, -dno (ali: ni jedan ni
drugi; nijedanjedini). Spred1ozi-
rnasepiserastavljeno: ni sajednim,
ni zajednog itd.
nijedanput; nijedan jedini put.
nijesam, nijesi itd. dopustenojeuijek.
knjiz, jeziku kao i nisam, nisi itd.
nikad neprezaljen i slicni spojevi
sadrzeodrecni izraz ispred glagol-
skogprideva koji je i samnegiran:
tako isto i nikad neslucena sreca,
nikad neostvarene zamisli, nicim
neizazvane sankcije, ni ad koga
nezaboravljen dogadaj, nigde
nezabeleieni podaci itd. Nijedobro
nikad preialjen, nigde zabelezeni i
81., sto sekosi s pravilom 0 dvos-
trukoj negaciji. J edino uzprilogni-
malo upotreb1java se i glago1 u
niciji, ni ad cijeg, ni sa cijim itd. V.
ni-.
ni-. U zamenicamaniko, nikoji, niciji,
nista, nikakav, nijedan iiko, ikoji,
iciji, ista, ikakav, ijedan predlog se
stavljaizmeduni (i)i promen1jivog
delai pise serastavljeno: ni skim,
ni na sta, ni po koju cenu, ni za ciju
ljubav, ako i ad koga nesto cujes,
mislis li ti ia cemu? itd. Vidi i:
izasta; nizasta.
-ni i-ski: v. -ski i-ni.
Nibelunzi; nibelunski.
nlcice: v. nauznak.
neumestan, -sna, -sno.
nevelik (=omanji); ne velik ali ipak
dovoljan.
nevladin: v. meduvladin.
nezadugo (sastavljeno poPR).
nezamenljiv inezamenjiv.
nezamisliv inezamisljiv.
nezaposlen, nezaposlenost i (retko)
nezaposljen, nezaposljenost.
nezavisan, nezavisna (nenezavistan).
nezasit inezasitan (i nenasit, nena-
sitan).
ni. Ispred ne, necu, nemoj, nemam
oblik ni ili niti zamenjuje se sa i:
"On to ni nezna", .Toliko para ni
nemam" pogresno, treba: Ontoi ne
zna, Tolikopara i nemam. Ne sme
se, medutim, upotrebiti iuznacenj u
"takode" kadje recenica odrecna,
Umesto: .Dosadasnji pokusaji, pai
onaj americki u koji je ulozeno
najvisesredstava, nisudali rezulta-
ta" treba: Dosadasnji pokusaji, pa
ni onaj americki ...
-neti: uglago1imadoneti, odneti, une-
ti, izneti, poneti, zaneti, naneti,
razneti, prineti, preneti, proneti,
ijek. ob1ikjedonijeti, odnijeti, uni-
jeti itd.;pogresnojedonesti, odnesti
itd. Trpni pridev donet, odnet itd.
(ijek. donijet, odnijet itd.) iIi done-
sen, odnesen itd.; ne donesen,
odnesen itd.
neto: kao bruto (v. to).
112
-ncti
Nojsatel pogresno, trebaNesatel (Neu-
chdtel).
nokaut.
niz, u znacenju mnostvo, veliki bra},
menja sepo padezima kao i svaka
druga imenica: u nizu slucajeva,
clanak s nizom primera (ne: u niz
slucajeva, sa niz primer_a). Glagol
seslazesimenicomniz: .Prosao je
(ne: proslo je) niz godina."
niza, bolje nego niz (predlog) ispred
reci koje pocinju sa s iiiz: niza
stranu, niza zid itd.
nizasta (nizasto) ini za sta (ni za sto):
P dopusta obanacina pisanja. Sas-
tavljeno pisanje svakako je boljeu
priloskom znacenju, npr. "Nizasta
se naljutio" (=za sitnicu, bezraz-
lozno), a rastavljeno kad se cuva
znacenje reci nista, npr. .J vli vas ni
za sta neoptuzujemo". Up. izasta.
nizbrdo (nanize); niz brdo u doslov-
nomznacenju.
niz vodu; niz vetar.
n+j: ovakombinacija glasovanejav-
lja se u srpskohrvatskim recima
(izuzev uskracenici Tanjug), nego
sezamenjuje glasomnj: trn+sje=«
trnje. V. injekcija; konjunktura.
NOB (izg. en a be) moze biti ne-
promenljivo iii semenjati NOB-a,
NOB-u itd.
nobelovac (malopocetno slovo).
nocas: v. -S,
Nis, Nislija, Nislijka; knjiski oblici
Nisevljanin, -evljankaretkoseupo-
trebljavaju.
Nlska banja (veliko B kadje rec 0
naselju: v. BANJE).
nit (=ni, niti; nijepotreban apostrof).
nitrogen, nitragenski javljaseulosirn
prevodima urn. azot, azotni.
niukoliko (=niposto), ali: "Ni ukoli-
ko dobiju sredstva, nece nastaviti
rad".
niodakle, niotkud( a).
niska, dat. nisei.
nisko- sastavljeno: niskoakumulati-
van, niskokalorican, niskoproduk-
{ivan, niskoradioaktivan itd. Up.
visoko-.
Niksi«, Niksicanin, -anka, niksicki.
nimalo: v. nikad nepreialjen.
Nimcovic (Aron), Nimcoviceva od-
brana: neNimcovic,
potvrdnom obliku: "Nimalo zbu-
njen, Milan odvrati ..." obicnije je
nego"Nimalo nezbunjen..."
nlkakav, ni ad kakvog, ni s kakvim
itd. V. ni-.
nikl inikal.
niko, ni ad koga, ni a kame itd. V. ni-.
Nikolaje (rumunsko Nicolae), gen.
Nikolaja; neNikolae.
Nikoljdan, Nikoljdana i Nikoljadne:
v. PRAZNICI.
nokaut
113
Novobeogradanin, -nka; novobeo-
gradski.
npr. (naprimer); nena Pi: niti napr.
n-ti i enti (PR 60 dajeobaoblikapod
recju potencija).
NULA. Oznake doba dana kao 9.05,
13.01netrebacitati doslovno, "de-
vetnulapet", "trinaest nulajedan",
nego "devet i pet", "trinaest (case-
va) i jedan minut". U oznacavanju
datuma, pisanje nule ispredjedno-
cifrenogbroja, npr. ,,04. 03. 1987",
uobicajenojesamouposlovnoj ko-
respondenciji. V . DATUM!.
nuncij i nuncije.
nusprostorije, nuspojava, nusprihod,
nusproizvod, nusprodukt.
nuzspecijalnost.
Novi V inodolski (neNovi V inodol).
Novi zavet.
Novi Zeland, Novozelandanin, -anka,
novozelandski.
novo- sglagolskimpridevima pisese
sastavljeno: novoizabran, novoos-
novan, novosagraden, novodosavsi
itd.
Novi svet.
novi vek,
novine (dnevni list) uvek umnozini:
danasnje novine, iznovina, donesi
jedne novine (nejednu novinui.
V . i: IMENA LlSTOVA.
nokdaun.
nokturno jem. roda, umnozini sred-
njeg (nokturna).
Nolti, Nik (Nick Nolte), neNolt.
non-stop; non-stop prodavnica, non-
-stop radno vreme itd.
nordijac, nordijka, nordijski.
Norfok: uengl. Norfolk slovo I sene
izgovara.
nos, nosom (bolje) i nosem; nosovi i
nosevi.
nosilac (nenosioc), mn. nosioci, nosi-
laca.
nosiljka, dat. nosiljci, gen. mn. nosilj-
ki iii nosiljaka.
nov. Kadseodnosi napojamkoji nije
odranije poznat, netreba upotreb-
ljavati odredeni vid ovog prideva
(novi): ne.Predlozeno je dasesa-
gradi novi most", "J avlja se novi
problem", negonov most, nov prob-
lem.
Novi Beograd: stanujem u Novom
Beogradu, idem u Novi Beograd
(kao: uBeogradu, uBeograd) ali i
no NovomBeogradu, na Novi Beo-
grad(kao: naDorcolu, naKarabur-
mi isl.),
Novigrad, Novigrada (u Istri, Dal-
maciji, Podravini);Novi grad (grad-
skacetvrt iii opstina),
114
nokdaun
nuzzarada, nuzzgrada, nuzzanima-
nje.
nuzan (neuobicajenonuidan); nuina,
nuino.
nuzan
115
njihaljka, dat. njihaljci.
njin (umesto njihav) nijeuobicajeno
udanasnjemknjiz.jeziku.
njiska, dat. njisci.
Nju Delhi: v. Delhi.
Nju dil (New Deal, Ruzveltova eko-
nomskareforma)
Nju Dzcrsi (New Jersey): tacnije je
Nju Dzerzi. Up. Dzersi.
Njufaundlend (Newfoundland).
Nju Hempsir (New Hampshire), ne
Hernpsajr, V. -sir.
Njujork tajrns (izvomo: New York
Times). V. NASIOVI.
Njukasl (Newcastle), neNjukastl.
Njukorn (Newcomb, Newcombe), ne
Njukornb.
njuska, dat. njusci, gen. mn. njuski.
Njcrnica itd. (ijekavski): v. Nemac.
njen i njezinjednako supravilni obli-
ci. Za promenu v. njegov. Njeno
velicanstvo is1.: v. Njegovo veli-
canstvo.
nj: v. n +j; injekcija; konjunktura.
njegov jeustarijemjeziku imalosarno
neodredenu pridevsku promenu:
njegov brat, njegova brata, njego-
vu bratu itd. Danas sekaopravilni
priznaju i mnogo cesci oblici nje-
govag, njegavom itd. Isto vazi i za
promenu zamenica njen (njezin) i
njihav.
Njegovo velicanstvo, Njenovelican-
stvo, Njegova svetost, Njegova ek-
selencija, Njihova visocanstva i sl.
kurtoazne forrnuleboljesu(prema
P) svelikimpocetnimslovomprve
reci, madani malonj nijepogresno.
Skracenice kao nj.v., nj.k.v., nj.sv.
obicno sepisu malimslovom. Up.
vas.
NJ
itd.), Igo, Igoa (Hugo, Hugoa) itd.
Nenaglaseno 0segubi: AldoMoro,
AidaMora, AlduMoru, Morov, od
Urha Kekonena, ugradu Portu, do
Bomea itd. Ipak, za imena na -ao
danas sesmatra datreba dazadrze
0: Mao, Maoa, prema Zenmin
zibaou, iz Bilbaoa.
U engleskim imenima, aw se
izgovarao, nikadaou: Fenso (Fan-
shaw), Mek Oro(Mac Graw), Vaj-
tlo (Whitelaw), neFensou itd.
-0(IMENICE). Imenice stranog
porekla na -0 kod nas su gotovo
uvek ill.roda. Nekeimaju dugo 0i
zadrzavaju ga u svim padezima:
biro, biroa, biroom, biroi; sako,
sakoa, sakoom, sakoi itd. Kratko 0
segubi i zamenjuje padeznimnas-
tavcima, npr. torpedo, torpeda, tor-
pedu itd.; tu spadaju i libreto, ki-
mono, intermeco, dinamo, nok-
turno i druge. U mnozini, imenice
izovedrugegrupenajcesceprelaze
u srednji rod: torpeda, libreta itd.;
0: ovaj predlogseunovijevremecesto
upotrebljavagdemunijemesto, npr.
.Llpoznali su gosta 0stanju u op-
stini" (treba: sa stanjem), .Kakav
je vasstay 0stednji energije?" (tre-
ba: prema stednji energije), "Do-
nece se opsiran program 0zastiti
istorijskih spomenika" (treba: pro-
gramzastite iii za zastitus, .zahtev
o ukidanju doprinosa" (treba: za
ukidan)e doprinosa iii da se ukinu
doprinosi), itd.
-0(IMENA). Dvosloznamuskaime-
nana-0sdugouzlaznimakcentom,
npr. Pe.ro, Ivo, Simo, Vojo, Vlado,
Zuko, Kiroitd. moguimati dvojaku
promenu: kao imenicem. roda (ad
Pera, daj to Peru, Perov) i kao
imenice na-a (ad Pere, daj to Peri,
Perin).
Strana imena sa zavrsetkorn -0
zadrzavaju to a akoje u originalu
naglaseno (presvegaufrancuskim
imenima): Ruso, Rusoa, Rusoom.:
Rusoov (Rousseau, Rousseaua
o
Obala Slonovace (drzava uAfrici).
obaviti: obavij, obavijmo, obavijte.
obelodaniti znaci izneti na javnost
nestostosekriloiii zataskavalo; ne
treba tu rec upotrebljavati kada je
po smislu dovoljno i objaviti,
saopstiti, izneti is 1.
Oberstdorf, neObersdorf.
obestan, obesna, obesno; obesniji,
najobesniji.
obilovati necim (ne s necim, u ne-
cemu].
objekt i objekat; gen. mn. objekata.
oblutak, mn. obluci.
oboje: v. oba.
obolevati (ne oboljevati); ijek. oho-
lijevati.
oboljenje, neobolenje. V. -Ijenje.
obresti (se),obretem (se), oni seobre-
tu, obrescu; obreo, obre/a.
obrvati i ophrvati (v. to).
obuhvatati, boljenego obuhvacati.
obuimati (nesvrseno prema obujmi-
ti), obuimam iobuimljem; obuima-
juci iobuimljuci.
Obzerver (The Observer; britanski
list), neObserver, Opserver.
obziromna...,obzirom da... pogresno,
treba s obzirom (v. to). V. i bez
obzira.
-oc (pogresno urn.-lac): v. -ioc: -aoc.
znatno je manje uobicajen muski
oblik, libreti, kimoni, intermeci itd.
V. pojedine reci, aposebno: auto;
scenario; studija; simpanzo.
Imenicesp, iii port. porekla,gau-
co.flomingo, kabaljero, gringo itd.
grademnozinukombinujuci spanski
i nas nastavak: gaucosi, kabaljero-
si i dr. Madaje unacelu bolje uzi-
mati sarnodomaci nastavak (PR 60
dajeflamingo, flaminzii, spanskos
nemoze seuvek izbeci: upojedin-
imrecirnaono sekodnas najcesce
prenosi i ujedninu, npr. pezo(s),
Indio(s), desperado (s). Vidi:peze-
ta; mungos; eskudo; kruzeiro.
oa. Francusko oi kod nas se tran-
skribuje kao oa (ne ua): Antoan
(Antoine), Fransoa (Francois),
Boalo (Boileau), Leroa (Leroi) itd.
Kombinacija oin, akojoj ne sledi
samoglasnik, prenosi se kao oen:
Poenkare (Poincare), Zoenvil (Jo-
inville), Koentro (Cointreau).
oba, obaju, obama iii obema (m. i Sf.
rod): abe, obeju, obema (z. rod);
oboje, oboga iii obojega, oboma iii
obojem (ali najcesce ostaje nepro-
menjeno). Uijekavskomceumesto
abe biti obje, urn. obeju - obiju i
urn. obema - objema. Oboje se
prvenstveno upotrebljava za rnus-
karca i zenu, zadvojedeceiii mla-
duncadi, kao i uopstemznacenju i
jedno idrugo (npr. obojeje tacna).
Obojica se upotrebljava sarno za
dvamuskarca,
118
oa
odbiti: odbij, odbijmo, odbijte.
odbramben, ne odbranben.
od danas.
od - do. Ukoliko se ispred dva broja
koji oznacavaju gomju i donju vred-
nost upotrebljava predlog od, pred-
log do mora se pisati slovima a ne
zamenjivati crtom: "Ziveo je od
1642. do 1727" (ne "od 1642-
1727"), "od 18 do 20 casova" itd.
Up. izmedu.
odeljenje, neode/enje. U ijekavskom:
odjeljenje, odio iii odje! (gen. uoba
slucaja odje/a).
odeljenjski (odeljenjska zajednica),
ne odeljenski.
oderati: kao derati (v. to).
odgonetka: kao zagonetka (v. to).
odgristi: odgrizen (ne odgriien).
odh- ne nego oth-: othraniti, othuk-
nuti itd.
Odiseja (Homerov ep); odiseja (za-
jednicka imenica u znacenju "dugo
i mucno lutanje, potucanje"),
odiskona.
odjahati, odjasem, oni odjasu.
odjedanput, odjednom, odjedared.
od jesenas.
od jute.
od jutros.
od kada iotkad(a}.
odbitak, mn. odbici.
ocevidac, ocevica, mn. ocevici.
ocvrsnuti: ocvrsnuo, -snula iocvr-
sao, ocvrsla.
ocelaviti, ocelavio sam, ali ocelaveli
starac (pridevski). Tako i ocoraviti,
ocopaviti. V. -iti.
ocutati (ne otcutatii.
od- ostaje nepromenjeno ispred sis
(odskakati, odsteta itd.), inace
ispred bezvucnog suglasnika prelazi
u ot-: otkako, otkloniti, otpadak,
othraniti, otcepiti itd.
odaliska, dat. odaliski, gen. mn. oda-
Iiski iodalisaka.
odasvud(a) iodsvudia).
odavno i odavna.
OCENE odlican, vr/o dobar, dovo-
Ijan itd. treba (prema M. Sipki) pi-
sati velikim pocetnim slovom prve
reci kad su izvan teksta, tj. kad se
pisu ispod zadatka i pismenih sas-
tava.
oceuiti, ocenjivati nije dobro sa in-
strumentalom ("Ocenili su to kle-
vetom", .Predlog je ocenjen prih-
vatljivim") treba: ocenili su to kao
klevetu, ocenjen je kao prihvatljiv.
Up. oznaciti.
Ocevi iii Ocevi (praznik): v. otac.
ocekivati je da... pogresno, kao i na-
dati se da (v. to).
Ocenas (molitva).
od kada
119
odspred(a).
odsto (=posto, nasto).
odskora.
odreda (svi odreda); rastavljeno u
doslovnom znacenju, npr. ici od
reda do reda, covek od reda iza-
kona.
ods-, ne ots-: odskakati, odseci, od-
sek, odsesti, odstraniti, odsustvo
itd.
od sada iodsad(a).
od since.
odonud(a).
odozdo iodozdol(a).
odozgo iodozgor(a).
od pocetka.
odranije (ne od ranije).
odrecan i odrican znaci isto.
upotrebljava za objasnjenje iste
stvari drugim recima ("Krece sekao
kraljica u sahu, odnosno pravo i po
dijagonali"), gde umesto odnosno
treba reci tojest.
odojak je mladunce koje jos sisa
(najcesce prase), dojence je beba;
odojce isisance imaju oba zna-
cenja.
odoka (priblizno, otprilike).
odolevati (ne odoljevatiy; ijek. odo-
lijevati.
od onda iodonda.
odnekud(a).
odncti: v. -neti.
odnos: izraz U odnosu na ponekad se
zloupotrebljava u poredenjima.
Umesto "Cene su 2,5 puta vece u
odnosu naproslu godinu" dovoljno
je reci "... nego prosle godine".
odnosno znaci izbor izmedu dveju iii
vise mogucnosti ("Crvenom i pla-
vorn bojom oznacena je topla od-
nosno hladna voda"); pogresno se
ODLIKOVANJA I NAGRADE,
prema P, obicno sepisu malim slo-
vom, npr. odlikovan je ordenom
zasluga za narod I reda; ima me-
dalju za hrabrost. Velikim slovom
prve reci pisace senazivi koji ima-
ju karakter imena, npr. Legija casti,
Takovski krst, a i drugi kada je po-
trebno istaci "doslovnu sluzbenu
fonnulaciju naziva".
odliti: odlij, odlijmo, odlijte.
odmalena.
odmaloprc.
odmarati, odmoriti, umesto odmarati
se, odmoriti se (" - Sta radite? -
Odmaramo", "Idem malo da od-
morim") potpuno je neprihvatljivo
uknjiz. jeziku.
odmila; od miloste.
odncdavna iodnedavno.
od lane iod lani.
od letos.
120
odlanc
okarakterisati kao, npr. "Okarakte-
risali su ga kao neiskrenog", ne
.meiskrenim". Up. oceniti, okvali-
fikovati, oznaciti.
O'Kejsi (O'Casey), neO'Kejzi.
oko (predlog) mozeseupotrebiti i fi-
gurativno, npr. nesporazum oko
necega, ali sestomupotrebomcesto
preteruje: umesto "problemi oko
ofsajd: ofsajd pozicija, ofsajd zamka
(crticanijeneophodna).
ogladneti, og/adneo, ijek. og/adnje-
ti, og/adnio, og/adnje/a (neupotre-
bljava se vise og/adniti "uciniti
gladnim"). V. -iti.
oglupeti, og/upeo (ijek. og/upjeti,
oglupio, og/upje/a) iog/upaveti,
-veo (ijek. oglupavjeti, -vio, -vje-
la), danas saistimznacenjern kao i
oglupiti, -io iog/upaviti, -io. V. -iti.
ogoleti, ogo/eo (ijek. ogoljeti, ogo/io,
ogolje/a) "postati go"; ogoliti,
ogo/io "uciniti golim", V. -iti.
ogrebati i ogrepsti: kaogrebati (v. to)
igrepsti.
ogrubeti, ogrubeo (ijek. ogrubjeti,
ogrubio, ogrubje/a) iogrubiti,
ogrubio (porecnicirnaovodrugobi
znacilo "uciniti grubim"). V. -iti.
oi (francusko): v. oa.
okaniti se.okanim se, nek seonokani
toga, nek seoni okane; okanio se,
okani/a se; ne: okanuti, okanem,
okanuo.
odzimus.
oformiti, neprikladan rusizam: bolje
je uobliciti, oblikovati, obrazovati,
formirati.
odstrag(a) =odstrag.
odsukati: kaozasukati (v. to).
odsutan, odsutnost, odsustvo.
odsvud(a) iodasvud(a); takode od-
svakudta), odsvukudta), odsvagde.
ods-, ne ots-: odsetati, odskrinuti,
odsrafiti, odstampati, odsunjati se
itd.
odsteta.
od tada iotad(a).
oduska, oduske iodusak, oduska.
oduvck.
odvajkada,
odvesti, odvezen (ne odvezeny.
odvijati se. Ovaj glagol sesasvimpra-
vilno upotrebljava za radnje i zbi-
vanja, npr. "Letseodvijapoplanu",
"Evo kako suseodvijali dogadaji"
i sl. Neosnovani supokusaji dase
ogranici nadoslovno znacenje(od-
motavati se), jer je posredi sasvim
istafigurativna upotreba kaougla-
goLimarazvij'ati se, teci, odigravati
se i drugima.
odviti: odvij, odvijmo, odvijte.
odvrtka, dat. odvrtki, gen. mn. odvrtki
iodvrtaka.
oko
121
opaska, dat. opasci, gen. mn. opaski
(PR 60 dajei opazaka).
OPEK, OPEK-a, OPEK-u.
ophrvati jeeescenegoobrvati, mada
je ovaj drugi oblik pravilnij i(pre-
rna rvati).
oportun znaci umestan, prikladan,
potreban: razlikovati od oportuni-
sticki (=koji menjastaypremapri-
1ikama,prevrtljiv, neprincipijelan).
opravka: dat. opravei, gen. mn. op-
ravki iopravaka.
opredeljenje (ne opredelenje). Po-
modnarecupolitickomrecniku: gde
godje mogucetrebaje zameniti sa
odluka, resenost, izjasnjavanje itd.,
premasmislu.
opruga, dat. opruzi.
Opserver nenego Obzerver (v. to).
opste- spridevimapisesesastavljeno:
opstepoznat, opsteobrazovni, op-
stenarodni, opstevazeci itd.
opstina: malo 0, npr. opstina Vracar;
opstina Savski venae.
OPSTINE: v. ULICE; GEOGRAF-
SKA IMENA.
omega, dat. omegi.
omlitaveti, omrsaveti: kao olabaviti
(v. to).
omorika, dat. omoriei.
Onasis (grckoprezime), neOnazis.
onesvestiti (se), onesvescen ione-
svesten.
omanuti, omanem, uznacenju "izne-
veriti,neuspeti, podbaciti", obicnije
je nego omahnuti. V. manuti.
ornaska, dat. omasci, gen. mn. oma-
ski.
snabdevanja", "nagadanja okonje-
govog prelaska u Partizan", "oko
togasedostaraspravljalo" boljeje:
problemi sa snabdevanjem, naga-
danja0njegovomprelasku, 0tome
sedostaraspravljalo.
okracati i okracati (sa istimznace-
njem).
oktobar (neoktombar); Oktobar (ve-
likim slovomkad seodnosi nare-
voluciju 1917); Oktobarskarevolu-
Clp.
oktopod (neoktapod).
oktroisati.
okuka, naokuei.
okvalifikovati kao npr. .Jzmene za-
kona okvalifikovane su kao nuzno
zlo", ne "nuznim zlorn". Up. oce-
niti, okarakterisati, oznaciti.
olabaviti, olabavio, -vila (retko ola-
baveti, olabaveo, -vela, ijek. ola-
bavjeti, -vio, -vjela), ali: olabaveli
konopei (pridevski). V. -iti.
oleandar, oleandra ioleander, olean-
dera.
olovka, dat. olovci, gen. mn. olova-
ka.
-orn, -ern: v.INSTRUMENTAL.
122
okracati
Oskar, dobitnik "Oskara" (veliko
pocetno slovo; navodnici nisu
neophodni). V. ODLIKOVANJA.
osamsto, osam stotina, osamstoti;
osam hiljada, osamhiljaditi.
osecaj se upotrebljava uglavnom u
fizioloskom smislu (oseca] gladi,
toplote, dodira itd.), a osecanje u
smisludusevnog dozivljaja, emocije
(osecanje tuge, neina osecanja).
Ipak, ovedyereci nemoguseuvek
strogo razgraniciti, utoliko pre sto
je u hrvatskoj varijanti stanje sas-
vimdrukcije: osjecaj imapsihicko
znacenje (osjecaj tuge, njeini
osjecaji), dok se u fizioloskom
znacenju upotrebljava osjet.
osedeti, osedeo (ijek. osijedjeti, osi-
jedio, osijedjelay: danas segotovo
ne upotrebljava osediti, osedio
(ijek. osijediti, osijedio), "uciniti
sedim". V. -iti.
Osijek, osjecki, Osjecanin, -anka.
osimi sem podjednako sudobri obli-
ci: ovaj drugi seupotrebljava sarno
uekavskimkrajevima.
Osimski sporazum: tacnije bi bilo
Ozimski, jer je nazvan po mestu
Ozimo (Osimo) usrednjoj Italiji. V.
SiZ.
osjeka (nastalo pogresnorn analo-
gijomprema sjeCi) nesmatra seza
pravilan ijek. oblik, nego sarno
oseka.
Ormuski iii Hormuski tesnac (mo-
reuz); ne-ski.
-os, -es ustarogrckim i-us, -is u lat.
imenima kod nas se izostavljaju:
Homeros - Homer, Aristoteles -
Aristotel, Sextus - Sekst, Traianus
- Traj an, Martialis - Marcijal. Ipak
se-os zadrzava udvosloznim ime-
nimagrckih ostrva: Rodos, Samos,
Hios itd. mnogo je obicnije nego
Rod, Sam, Hij. Grcka imena na
-kles dobijaju nastavak -kle (Pe-
rikle, Sofokle, Temistokleitd.), kod
starijih pisaca i -klo (Periklo, itd.).
Imenana -as kod nas dobijaju -a:
Leonidas - Leonida, Augias -
Augija, Aeneas - Eneja (mada se
kao uobicajeni dopustaju i Augije,
Enej). Zaimenana-ius v. -ije.
orman Iormar.
Orijent (uznacenju 'istocnezemlje i
narodi'); Orijent ekspres (bez crtice
prema P).
Orel, orelski (tradicionalno kodnas i
u drugimjezicima, mada je ruski
izgovor Arjol). Up. Potemkin.
ORGANIZACIJ E: v. USTANOVE.
optimalan znaci najpogodniji, koji
najbolje odgovara; otudaovaj pri-
dey netrebaupotrebljavati ukom-
parativu isuperlativu (optimalniji,
najoptimalniji).
oratorijum i oratorij.
orden: v. ODLIKOVANJA.
Oskar
123
otici: odem iotidem; odoh iotidoh;
otidi! PR 60 dopusta i oblike
otidem, otidoh, otidi, koje neki
strucnjaci nesmatraju knjizevnima.
otkad(a) iod kada.
otkako.
otkud(a).
otpadak, mn. otpaci.
otpiti: otpij, otpijmo, otpijte.
otpocetka ne nego od pocetka.
otpola (tako u recniku Matice srpske,
mada ga pravopisni prirucnici ne
beleze: up. dopola, napola itd.).
osvestenje kao stanj ioblik od
osvecenje (crkve is1.).
osvetljenje (ijek. osvjetljenje), ne os-
vetlenje.
Osvjencim (Oswiecim): ne Osvjen-
cim. Kad se govori 0 zloglasnom
nacistickom logoru, bolje je upotre-
biti nem. ime Ausvic (Auschwitz).
ostrokonda, obicnije nego ostro-
kondia.
otad(a) iod tada.
otcepiti, otcepljenje (ne odc-); oce-
piti (cepnuti, udariti).
otcepiti (izvaditi cep); ocepiti (stati
nekom nanogu).
otcutati ne nego ocutati.
otcusnuti.
otecen ne nego otekao: v. TRPNI
PRIDEV.
oslabiti, oslabio, oslabila, ali oslabeli
misici isl.: up. olabaviti.
oslepeti, oslepeo (ijek. oslijepjeti,
oslijepio, oslijepjela) "izgubiti
vid"; oslepiti, oslepio (ijek. oslijepi-
ti, -io, -ila) .J isiti (nekoga) vida".
V. -iti.
oslobodilac (ne oslobodioc), mn.
oslobodioci, oslobodilaca.
osmoletka (ekavski), osmoljetka
(ijek.): umesto jednog i drugog bo-
ljeje osmogodisnja skola.
osnov iosnova; na osnovu ina os-
novi (necega),
Osovina: velikim pocetnim slovom
(prema M. Sipki) kad se misli na
osovinu Rim-Berlin- Tokio u II
svetskom ratu; sile Osovine.
ostareti, ostareo (ijek. ostarjeti, os-
tario, ostarjela) "postati star", os-
tariti, ostario "uciniti starim"; da-
nas serazlika uznacenju uglavnom
izgubila. V. -iti.
ostatak, mn. astaci.
ostrici; v, strici.
ostriga, dat. ostrigi i ostrizi.
ostruga, dat. ostruzi.
ostvarljiv iostvariv.
osvestiti (se), osvescen, osvescenje i
(rede) osvesten, -stenje. Drugo je
oskudevati u necemu iii necim; nena
necemu.
124
oskudcvati
Od naziva biljaka grade se pri-
devi na -av odnosno -ev bez obzira
na rod imeniee: hrastov, orahov, ali
i lipov, tresnjev, brezov itd. Za bilj-
kesazavrsetkomz nastavakje uvek
-av: borov, javorov.
-ov i-in. Prezimena s ovim zavr-
secirna, mada po poreklu prisvojni
pridevi, danas su imeniee i stoga u
instrumentalu jednine imaju ime-
nicki zavrsetak -om: Cehovorn,
Vasiljevom, Dimitrovom, Lenjinom,
Subotinom itd. Dopusta seipak i pri-
devski nastavak -im, prvenstveno
kod sh. prezimena: Vasiljevim, Mi-
ljanovim, Tokinim itd. Vokativ se
moze zavrsavati na -e (Hruscove,
Staljine) iii bitijednaknominativu,
narocito ako prethodi titula (druze
Breznjev, profesore Spalatin).
ovaj i taj. Zameniea ovaj, ova, ava
oznacava bliskost govornom lieu
(bilo doslovno, bilo bliskost u vre-
menu iii u mislima); zameniea taj,
ta, to oznacava bliskost sagovorni-
ku, odnosno izvesnu udaljenost od
govomog liea (manju nego zameni-
ea anaj). Poslednjih godina sve je
cesca pogresna upotreba zameniee
ovaj namesto taj, npr. 'lIz Spanije
nam javljaju daje u ovoj zemlji iz-
bio nov tal as teroristickih napada"
(treba: u toj zemlji). I kada se za-
meniea odnosi na sadrzaj prethod-
nih recenica, najcesce treba upotre-
biti taj: umesto .Drustveni proiz-
otprc, ijek. otprije, pise sesastavljeno
kao prilog, npr. "J a gaotpre pozna-
jem". Kad je spoj dva predloga (u
Pravopisu se0takvoj upotrebi nista
ne kaze) bolje je pisati odvojeno,
npr. ad pre nedelju dana (up.: do
pre nedelju dana).
otprilike.
otprvc.
otud(a).
otupcti, otupeo, (ijek. otupjeti, otu-
pia, atupjela) "postati tup", otupi-
ti, otupio "uCiniti tupim". V. -iti.
otvoreno: v. BOJE.
-ov, -ev, -ljev su sufiksi za gradenje
prisvojnih prideva (v. to). Imeniee
sa zavrsetkom r mogu dobiti -ov iIi
-ev (lekarov i lekarev), ali imeniee
stranog porekla i one na -er imaju
sarno -ov (direktorov; majs tarav,
deverov), a kod car pridev je sarno
carev. Kod zajednickih imeniea na
-el: nastavak je -ev (kosarkasev,
kicosev), a kod imena uglavnom
-av (Kisov, Busov, Krasov), osim
kadje uprethodnom sloguo (Kosev,
Milosev).
Nastavak -ljev dobijaju imena sa
zavrsetkom -v (Kirovljev, J akovljev,
Miroslavljev); za licna imena
dopusta se i nastavak-av (Tomisla-
vov). lmeniee brat, sin i mui imaju
prideve bratovljev (pored bratov i
bratovljii, sinovljev (sinovlji)
muievljev (muievlji).
ovaj
125
Kod vecine ostalih kraci oblik, uko-
liko postoji, oseca se kao zastareo
ili pesnicki, npr. kljuci, puti, zdrali,
divi i sl. Oci (umesto ocevi) upo-
trebljava se dallas samo uizrazima
kao gradski oci, crkveni oci.
Nastavak -0vi odn. -evi dodajc se
idvosloznim imenicama kaogolllh,
jelen, prsten, pojas, lisa], soko itd.,
gdeje gotovo isto tako uobicajena i
kraca mnozina: golubovi iii golubi
itd.
Za imenice sa zavrserkom s iii z
nastavak glasi -ovi (glasovi, nizovi),
ali neke dobijaju i -evi. Mada Sll
konzervativniji gramaiicari odbija-
Ii da priznaju taj izuzetak, danas su
sasvirn pravilni i uobicajeni oblici
nose vi, kursevi, pojasevi, mrazevi,
mlazevi (porednosovi itd.). V. iput.
ovlastiti: ovlascen iovlasten, ovla-
scenje iovlastenje.
-ovna, -evna je nastavak ruskih zen-
skih patronimika (imena po ocu, kao
urn. rodu -ovic, -evic]: ne treba ga
mesati sprezimcnima na-ova, -eva.
Menja se po pridevskoj promeni:
Pavlovnoj, Nikolajevnoj itd.
ovrci (ovrsiti): V. vrsiti.
-ovski, -evski. Prezimena s ovim
zavrsetkorn uvek imaju naglasak na
njernu kad su poljskog iii ruskog
porekla (Malinovski, Tornasevski,
Dostojevski i s1.). Takav naglasak
se uobicajio kod nas, pa vecina
strucnjaka smatra da ga treba pri-
ovdc-ondc.
ovcr ac (ovjerac) dobro je kao i
ov(j)erilac, ov(j)eritelj iov(j)ero-
vitel].
-ovi, -cvi kao nastavak za mnozinu
dodaje seprvenstveno jednosloznim
imeuicama (bra do vi, krajevi) i
dvosloznim iii trosloznim imenica-
rna koje gubitkom nepostojanog a
svode osnovu na jedan slog (vetar
- vetrovi, cesal] - ceslievi, arGO -
orlovi). lzvestan broj jednosloznih
imenica dobija sarno nastavak -i,
npr. zubi, kanji, prsti, daci itd.; tu
spadaju i imena naroda (Rusi, Grci,
Cesi, itd.) i mcrne i novcanejedi-
nice (grami, vati, ami, inci, zloti,
jeni itd.). Od imenica na -k (znak,
zrak, zvuk, vuk, krik itd.) jednako
je uobicajena kraca iduza rnnozina:
znakovi i znaci itd. (ali uglavnorn
sarno duza ugenitivu:znakova itd.).
ovcji i ovciji (drugi oblik je laksi za
izgovor).
ovdc i ovamo moraju se razlikovati
kao igde ik uda (v. to): Ovde
stanujem. ali Dosao sam ovamo,
Predite ovatno, Poslali su ih ova-
1110 itd.
-ovati: v. -irati.
ovamo-onamo.
vod je porastao za 3, a nacionalni
dohodak za4,6odsto. Izovih poda-
taka zakljucujerno ..." bolje je: ... Iz
tih podataka ...
126
ovamo-onamo
oziveti, oiiviti. Prema opstoj razlici
kojavazi zaglagolena-iti i onena
-O)eti (v. pod -iti), recnici i pri-
rucnici propisuju oziviti uznacenju
uciniti zivim, aoziveti, ijek. ozivjeti,
dopustaju sarno uznacenjupostati
ziv. Mnogobrojni primeri iz knji-
zevnosti i starnpepokazuju, medu-
tim, dasedanasuobaznacenjaupo-
trebljava sarnoovaj drugi oblik; po
recima M. Stevanovica, "turazliku
uznacenju gramaticari ijezicki pu-
risti bezuspesno nastojedaocuvaju
u jeziku", Stoga se danas mora
smatrati ispravnomkako neprelaz-
naupotrebatakoi prelazna: nesarno
"Priroda je ozivela", "Ozive6e za-
boravljeni obicaji", negoi "Oziveli
(ozivjeli) smotrgovinu", .Llspehje
oziveo (ijek. oiivio) nekadasnje
nade", .Treba oziveti (ozivjeti) us-
nulupalanku" i sl.
ozelencti, ozeleneo, ijek. ozelenjeti,
ozelenio, ozelenjela.
oznaclti, oznacavati nijedobro sain-
strumentalorn ("Stampa ovu de-
klaracijuoznacavauspehomEvrop-
skezajednice", "U Londonu je in-
tervencija oznacena preranom");
treba: oznacava kao uspeh, ozna-
cenakao prerana. Up. oceniti.
ozenitl se (nekom), ozenio sam se
njome, ne: ozeniti (neku), ozenio
samje. Prelaznosemozeupotrebiti
samo s muskarcem kao objektom,
npr. ozeniti sina (r=naci muzenu).
meniti inamakedonska prezimena,
iakoje unjimaizvorni naglasak na
trecemsloguodkraja: Tupurkovski,
Kolisevski boljejenegoTupurkov-
ski, Kolisevski.
Ozava, Seidzi (ne Seidi: v. JAPAN-
SKA IMENA).
ozivcti
] 27
partnerka, dat. partnerki, gen. mn,
partnerki.
pastorka, dat. pastorki, gen. mn. pas-
torki ipastoraka.
pastrmka, pastrmki ipastrmci, gen.
mn. pastrmki.
moze se smatrati za tesku gresku.
Umesto dva para pantalona, pet
pari pantalona i sl. bolje je i jas-
nije dvoje pantalone, pet pantalo-
na (ili petore pantalone) itd.
pararnllitarui (uprevodima sa eng. i
fr.) suvisno pored naseg izrazapara-
vojni.
paramparce, paramparcad.
paranoja, paranoik, paranoican;
paranoidan (sklon paranoji).
Pariska komuna.
Pariz: pariski; Parizanin, -anka (Pari-
zlija same upodsmesljivom tonu).
PARTICIP PREZENTA: v. GLA-
GOLSKI PRILOG SADASNJI.
par. Upotreba u znacenju nekoliko
(par dana, video sam ga par puta,
u par reci i sl.) nije preporucljiva,
ali se srece i kod dobrih pisaca i ne
Pag, poski, Pazanin, Pazanka.
pakpapir.
palacinka, dat. palacinki i palacinci,
gen. mn. palacinki i polacinaka.
paljenje, ne palenje.
Panama: Panamac, Panamka,panam-
ski, panama sesir: Panamski kanal.
Pandzab, bolje nego Pendzab; pan-
dzapski (ne -bski).
paoci (na tocku): jednina je palac,
paoca, gen. mn.palaca (nepaoka).
Moze se upotrebiti sinonimibica.
papa (malo p, v. TITULE). V. i IME-
NAPAPA.
Paeino (AI Pacino), ne Pacino.
pacji (bolje) i paciji.
PADEZI: v. GENITIV; INSTRU-
MENTAL; VOKATIV
p
persona grata (radoviden gost),per-
sona non grata (nezeljena osoba).
Menjasesarnoprvarec: .Proglasen
je zapersonu non grata".
perunika, dat. perunici.
peruska, dat. perusci, gen. mn.
peruski iperusaka.
Petar, Peter. Ruski oblik ovogimena,
iz razloga koji su objasnjeni u c 1.
105 f Pravopisa, treba uzimati u
pejzaz, pejzaiista, -isticki, nepejsaz
itd.
penaltik, iskvareno od engl. penalty
kick (kazneni udarae): trebareci iii
penal iii jedanaesterac.
Pendzab: v. Pandzab.
penjati (se),penjao (se), penjala (se)
ipeti (se), peo (se), pela (se).
Perast, Perastanin, Perastanka, pe-
raski.
perestrojka, dat. perestrojci.
perfekt i perfekat.
pergament i pergamenat.
perika, dat. perici.
Perl Harbor (Pearl Harbor); nema
opravdanja za pisanje "Harbur",
madaje zadrzano i uPR.
perpetuum mobile, neperpetum.
Persijski zaliv je tradieionalno ime;
nikakvog razloganema dasenazi-
va.Arapski" iii .Arapsko-persijski
zaliv".
.
Pee, pecki, Pecanin iPecanac, Pe-
canka.
Pecka patrijarsija (velikim slovom
prvereci, i kadje naziv administra-
tivnejediniee, prema P).
pega, dat. pegi.
pejorativan (recjelat. porekla, nema
potrebe ciase uzima u froobliku
peiorativani.
PC (skrac. od personal computer)
dvosmisleno je ucirilickom tekstu,
paje boJ jepisati po izgovorupi-si,
pi-sija.
Pecu] (danas retko Pecuh) nasjc na-
ziv zamadarski gradPee (Pees).
pccur ka, dat. pecurci, gen. mn.
pecuraka.
pasa: sertieomposleimena(Ibrahim-
-pasa, Orner-pasa Latas itd.).
pat pozicija (ertiea nije neophodna,
v. CRTICA 3).
patricij i patricije.
patrijarh (malop, v. TITULE); mn.
patrijarsi, gen. mn. patrijaraha i
patrijarhd.
Pavao i Pavlesejednako menjaju po
padezima: Pavia, Pavlu, Pavlom,
Pavlov. Pogresno je .Pavleta'', "s
Pavletom" itd.
pavlaka, dat. pavlaci.
Pavlova, Ana (balerina), nePavlov-
na.
Pctar
129
piska, dat. pisci ipiski.
pismcn (pored znacenja koje ima u
spojevima kaopismen coveki znaci
u prvom redu "iskazan slovima,
napisan". Potpuno bezrazlozno su u
nekim skolama tradicionalni izrazi
pismeni zadatak, pismena veiba
itd. zamenjeni s "pisani zadatak",
"pisana vezba".
Pirineji (bolje nego Pireneji, prcma
fr.); Pirinejsko poluostrvo.
pisati vclikim, malim slovom ipisati
s velikim, s malim slovom jednako
su pravilni oblici. V. i s(a) +IN-
STRUMENTAL.
pire (m.), pirea, mn. pirei; krompir-
-pire, kesten-pire (s crticom) iIi bo-
ljepire od krompira, pire od keste-
na.
pijanino: m. roda. u mnozini obicno
srednjeg (pijanina).
pijanka, dat.pijanci, gen. mn.pijanki.
pijedestal.
pij etct.
Pikaso (Picasso), Pikasa iii Pikasoa
(prema sp. iii prema fr. izgovoru).
pingpong (sastavljeno prema P);
pingpong takmicenje isl. (v. CR-
IICA 7).
pij, pijmo, pijte, popij, popijmo, po-
pijte, nepi, popi itd. V. ZAPO VED-
NI NACIN.
obJ iku Petar, ne Pjotr. Poljski je
Pjotr (Piotr); slovenacki Peter, Pe-
tra, Petru (s nepostojanim e); ne-
macki Peter, Petera, Peteru; engle-
ski Piter (Peter).
Pctar Veliki (ruski car).
pcteljka, dat. peteljci, gen. mn. pe-
teljki ipeteljaka.
pctolctka (ijek. petoljetka), dat. pe-
toletki: bolje petogodisnji plan odn.
petogodisnji period.
pctorka: kao cetvorka (v. to).
petoro-sestoro; pet-sest.
pctrolejka, dat. petrolejci, gen. mn.
petrolejki.
Petrovac na Moru. Up. Biograd.
Pctrovdan: v. PRAZNICI.
petsto, pet stotina, petstoti; pet hi-
ljada, pethiljaditi.
pczcta (spanska novcana jedinica) i
pezos (novcana jedinica vise latin-
skoamerickih zemalja) kod nas su
vee odomaceni oblici. Prema izvor-
nom izgovoru bilo bi ispravnijej-e-
seta ipeso. V. -0 (IMENICE).
pezorativan: v. pejorativan.
pfenig (stoti deo nernacke marke), ne
pfening, fenig.
Pigmej (pripadnik africkog plemena);
pigmej (patuljak).
pihtija iii pihtije, bolje nego piktija i
piktije (u turskom ova rec ima h).
130
Pctar Vcliki
plicina (sa C), ali plicak (sa c), oba u
znacenju plitko mesto.
Plimut (Plymouth): v. Portsmut.
Plisecka, bolje nego Pliseckaja;
Plisecke, Pliseckoj, ne Pliseckaje.
Up. Krupska.
Plitvicka jczera,
plovka, dat. plovki; plovciji (lakseza
izgovor nego plovCji).
plus: mn. plusovi iplusevi.
plutonijum iplutonij.
pljacka, dat.plja(_~ki, gen. ren.pijacki.
pljeskati, pljeskam, pljeskajuci i
pljescem, pljescuci.
Pljevlja (mnozina sr. roda), iz Pljeva-
lja, u Pljevljima; Pljevljak, Pljev-
ljanka; pljevaljski.
plejada oznacava manji skup Ijudi iii
predmeta (prvobitno sedam); neva-
Ijaje upotrebljavati umesto mnos-
tvo. masa. Kao termin iz francuske
knjizevnosti pise sesvelikim P; kao
naziv sazvezda takode veliko i u
mnozini (Plejade= Vlasici).
plejbek.
plej-of (s crticom prema P).
plcmenka (vrsta grozda), dat.plemen-
ci iplemenki.
plemic, plemicki; plemkinja (bolje
nego plemickinjai.
PLEMICKA IMENA: v. de.
pisi kuci propalo, bolje odvojeno pre-
111a P, ali i s crticama (pisi-kuci-pro-
/ J U / O ).
pistaljka, dat. pistoljci, gen. mn.
pistaljki.
piti: v. pij.
pizama ipidzama.
Pjaccnca (Piacenza), ne Pijacenca,
Pjacenca.
Pjctro (ital. Pietro), ne Pijetro.
planctarijum iplanetarij.
planinarka, dat.planinarki, gen. mn.
planinarki.
Plasido tPtacido. sp. ime): naglasak
je naprvom slogu.
plastcnik (zimska basta od plastike,
nacinjeno po analogiji sastaklenik)
losa jc kovanica: osnova plastik-
proizvoljno je skracena i spojena s
nastavkom druge reci.
plast,plac~tom i plastem; mn.plastovi
iplastevi.
plavo=beo-crvcn; plavomodar; pla-
vosiv; plavozelen iii plavo-zelen,
zavisno od znacenja (v. BO J E).
plavojka, dat. plavojki, gen. mn.
plavojki.
plebs, plebejac, plebejka (dat. ple-
bejki), plebejski.
plecka, dat. plecki, gen. mn. plecki i
plecaka.
Pljcvlja
131
opasnost po ..., stetan po..., koristan
po , posledice po ..., utoliko bolje
po itd., gde semoze upotrebiti i
predlog za.
po (=pola): dva i po; junak ipo; ni
po jada; bez po muke.
pobiti: pobij, pobijmo, pobijte.
pobledeti, pobledeo (ijek. poblije-
djeti, poblijedio, poblijedjela): ne
upotrebljava se vise poblediti
"uciniti bledim". V. -iti.
pobogu.
pobolevati (ne poboljevati); ijek.
pobolijevati.
pocrneti, pocrneo, ijek. pocrnjeti,
pocrnio, pocrnjela (postati ern);
pocrniti, pocrnio (obojiti u erno).
Isto i zapocrveneti (ijek. pocrve-
njeti) odn. pocrveniti. V. -iti.
pocrpsti ipocrpiti: menjasekaocrp-
sti icrpiti (v. to).
pocuriti, pocurio je, pocurice, ne
pocureti itd.
pocesto, pocesce.
pocetak, mn. poceci.
pocerka, retkopokcerka. V. cerka.
pod za rukom je figurativan izraz,
koji nemorauopstedaseodnosi na
ruku; pogresnoje "poci zanogom"
ujeziku fudbalskih izvestaca.
pod- ostajenepromenjeno ispreds d,
inaceispred bezvucnog suglasnika
prelazi u pot-: potkradati, potpu-
pljuska, dat.pljusci, gen. mn. pljuski
ipljusaka.
pljuvacka, dat. pljuvacki.
po. PremaPravopisu, receapo ispred
zameniea pise se odvojeno kad
oznacava jediniee u nekom skupu
(distributivno znacenje), npr. "Sva-
komsvome prijatelju doneo je po
kakav poklon", "Svi suduzni obra-
diti po neko pitanje", "Po koji put
veedolazis?". U znacenju neodre-
denosti pise se sastavljeno, npr.
"Tek se poneki slusalac javi",
.Ponesto jejos ostalo",pokoji put,
poneki put (u znacenju katkada).
Prilozi ponegde, pogdekad, pokat-
fwd, pomalo, povise, podosta itd.
pisu sesastavljeno; tako i uizrazu
malo-pomalo.
Umesto po tompitanju, po pita-
nju (necega) boljejeupotrebiti pred-
log 0, povodom iii reci 1I tom po-
gledu, II pogledu (necega), Umesto
diskusija po prvoj tacki dnevnog
reda, boljeje 0prvoj tacki iii po-
vodom prve tacke.
Oblik po prvi put obicno se
smatra pogresnim i zahteva se iz-
baeivanje reci po. Za tu zabranu
dosad nijedato ubedljivo obrazlo-
zenje, utolikopresto sedopustane
samopo drugi put, po treci put itd.
nego i po jedanput, poneki put,
pokoji put itd.
Ispravnaje upotrebapo uspojevi-
makaoopasan po (nekoga, nesto),
132
pljuska
pod nebom (odvojeno prema P).
podnoc (=kasno uvece),
podnosilac (nepodnosioe), mn. pod-
nosioei, podnosilaca.
podp- ne negopotp-: potpalubni, pot-
pukovnik itd.
podrazavalac ttiepodraiavaoci, mn.
podraiavaoci, podrazavalaca.
podruku: uPRje izostavljeno, ali po
analogiji s drugim prilozima (npr.
naruku) svakako gatreba pisati kao
jednu rec u izrazima ici, drzati se
podruku. (Ali: dos!o mi je pod
ruku. )
pods-, ne pots-: podsvest, podsetiti,
podsmevati se, podstanar, podsti-
caj, podstrek itd.
pods-, nepots-: podsiti, podsisati itd.
podt-: podtacka, podtekst, podtema,
podtip.
poduhvat ipothvat; poduhvatati i
poduhvacati.
Podunavlje, Podunavac, Podunavka
(dat. Podunavki); "Podunavka"
(casopis: dat. -ki i -ci).
podviti: podvij, podvijmo, podvijte.
podvuci,podvlaCiti. Ovi glagoli mogu
imati i preneseno znacenje, analog-
podlistak, podliska, mn. podlisei.
podloga, dat. podlozi.
podmladak, podmlatka, mn. pod-
mlaei.
PODELA REel NA KRAJU RE-
DA: v. RASTAVLJANJE REel NA
KJUJU REDA.
podelak (ne podeoki, gen. podeoka,
mn. podeoei, podelaka. Takode:
podeljak. podeljaka. Ijek.podjelak,
podiokb, podioei, podjelaka, iii
podjetjak itd.
podh- ne nego poth-: pothodnik, pot-
hvat itd.
podijum ipodij.
podjednak danas znaci isto sto i
jednak.
pod jesen.
podk- ne nego potk-: potkontinent,
potkralj itd.
podc- ne nego pote-: poteeniti, pot-
eentar itd.
podc- ne nego potc-: potciniti, pot-
covek itd.
kovnik, potceniti, potciniti, pothvat
itd. Cuva se celo u recirna poddi-
jalekat, poddakon iu recirna na
podt- (v. to).
poda mnom; poda nj (=pod njega);
poda se (=pod sebe).
podatak, mn. podaei.
pod bogom (odvojeno prema P).
podbradak, podbratka, mn. podbra-
ci, podbradaka.
podbuo,podbu/a ipodbuhao, podbu-
hla; podbuhnuti, bolje nego pod-
bunuti.
podvuci
133
pokolenje (ijek. pokoljenje). V. -lje-
nje.
Pokrajina: velikoP (neobavezno) ako
je skraceni naziv zaodredenu pokra-
jinu (npr. za .Autonomna pokraji-
naVojvodina"). Up. Republika.
POKRETI (kultumi, politicki, drus-
tveni, verski), umetnicki pravci,
stilovi itd. pisu se malim pocetnim
slovom (hriscanstvo, humanizam,
reformacija, ilirski pokref, raeiona-
lizam, barak, moderna itd.) atako
isto i njihovi pripadnici: ilirae,
marksista, obrenovicevac, mojsije-
vae, nadrealista itd.
pokriti: pokrij, pokrijmo, pokrijte.
pola: eelih pola sata, ovih pola go-
dine, dobrih pola minuta uobi-
cajeno, mada bi pravilniji bio sr. rod:
celo, ovo, dobra.
poJajedan,pola dva itd. (umesto dva-
naest i po,jedan i po itd.) svojcvre-
meno je osudivano kao germanizam,
danas je definitivno usia uknjiz. je-
zik.
poJaziti za rukom: v. poci za rukom.
poliandrija;po/iedar; polietilen (bez
j jer su slozene reci).
polijeJej (veliki svecnjak),
Polinezija, polineianski (bolje nego
polinezijski), Polinezanin, -anka.
politi: polij, polijmo, polijte.
politikant, politikantski, politikant-
stvo.
pogotovo ipogotovu.
pogreska, dat. pogresci, gen. mn.
pogresaka.
poimcncc (bolje) i poimeniee.
poizdaJjc.
pojas: mn. pojasevi (retko pojasovi,
pojasi).
pojasniti: glagol novijeg datuma, mo-
zeseupotrebiti usmislu "delimicno
objasniti, uciniti jasnijim".
po jedanput, po jednom.
pojcftiniti (obicnije) ipojevtiniti.
pokadsto (kod starijih pisaca obicno
pokasto, sto Pravopis nije uvazio).
pokatkad,
pokoji (=poneki); ali: po koji put vee
dolazis? Svako ce dati po koji di-
nar.
sma.
no glagolima istaci, isfieati, nagla-
siti, naglasavati: pravilne su rece-
nice kao .Podvukao je znacaj ovog
dela", .Podvlacim da nije bilo ni-
kakvih sukoba" i sl. Isto vazi i za
glagol potertati (npr. .Pisac zeli da
potcrta negativnost svojihjunaka").
poenta, nepoanta.
pogdegdc; pogdekoji.
pogJavnik (malo p, V. TITULE).
pogodak, pogotka, mn. pogoei.
POGODBENI NACIN: v. bih, bi-
134
pocnta
pomajka, dat. pomajci, gen. mn.
pomajki.
pomalo; malo-pomalo; pomanje.
pomfrit, pomfrita (od fr. pommes
frites); nepomfri, pomfrija.
pornoc: v. upo moe.
pomocu necega iii s pomocu necega
(oba oblika su pravilna). Spoj uz
pomoc bolje je primeniti na ljude
nego na stvari, dakle .J vlerili smo
(s) p omocu instrumcnata", ali
"Merili smo uz po moe laboranta".
pomodarka, dat.pomodarki, gen. mn.
pomodarki.
pomozi bog, pomoz' bog (pozdrav)
ali: ni rod ni pomozbog.
Pompcji, u Pompcjima (u lat. je
mnozina m. roda) iii Pompcja, u
Pompeji.
pomusti: pomuzen (nepomuieni.
ponaosob.
ponasanje: neopravdano se upotreb-
ljava u rnnozini. Umesto "Takva
ponasanja ne mogu se vise toleri-
sati" treba reci takvo ponasanje
(takva praksa) iii takvi postupci i
s 1 .
ponekad.
poneki, poneko (npr. Poneki se ne
slazu s time; ali: Svako je dobio po
neku [=po jednu] nagradu).
poneti: v. -neti.
politikolog, -gija, -oloski ipolitolog,
politologija, politoloski.
polivinil (nepoluvini/).
polonijum ipolonij.
polovinom meseca, polovinom XIX
veka i sl.: bolje sredinom.
polu- sastavljeno: polubrat, poluzva-
nican, polufahrikat itd. S crticom
(prema P) samo ako druga rec
pocinje velikim slovom, npr, polu-
-Madar, polu-Francuz.
polufinalc: sr. roda, ceSc~ nego
mus keg. Vlinale.
POLUNAVODNICI, u vidu obicnih
(jednostrukih) apostrofa, obavezno
se upotrebljavaju kad se unutar
navoda nesto navodi, npr. Zapanjio
me je va.§clanak "Zasto u 'Zorki'
ne vole 'gastarbojtere'". - .i Moja
omiljena lektira idanas je 'Don
Kih at'", kaie ovaj umetnik. P
predvida i njihovu upotrebu .J cao
blazi vid izdvajanja neke formu-
lacije (umesto navodnika iii pod-
vlacenja)", narocito za objasnjenje
znacenja neke reci, npr. bordo 'tam-
nocrven', dilovati' preprodavati'.
polutka, dat. polutki, gen. mn. polut-
ki (PR daje i polutakay.
Poljkinja i Poljakinja.
POLJSKA IMENA, u izvomom je-
ziku, uvek su naglasena na pretpos-
lednjem slogu. V: -jevic; Koscusko;
Osvjencim; Petar; ri; -ski; SeeCin;
Sleska .:
poncti
1 35
porcelanje bezrazlozno zabranjeno u
PR 60: svi evropski jezici imaju
oblik sa e (od ital. porcellana), pa
je on svakako bolji nego porculan,
mada se i ovaj drugi mora prihvatiti
zbog duge upotrebe koju je imao
narocito uzapadnim krajevima.
poredak, poretka, mn. poreci.
Porgi i Bes (Porgy and Bess): ne Por-
dzi.
porno- s crticom: porno-film, porno-
-casopis itd.
portparol.
portret iportre: preporucljivijije prvi
oblik, jer se lakse menja po pade-
zima i bolje odgovara izvedenica-
rna portretski, portretista, portre-
tisticki, portretirati.
Portsmut (uobicajena transkripcija za
engl. Portsmouth, kao i Plimut -
Plymouth, Dartmut - Dartmouth,
Bommut-Bournemouth itd.). Nije
dobro pisati Portsmaut i s1., posto
se diftong iz reci mouth (usee) u
ovim imenima sveo na neodredeni
poluglas (Portsm't).
Portugaljc bolji oblik,jer setako ova
zemlja zove i u originalu, dok je
Portugalija uzeto iz nemackog (Por-
tugalien). Up. Brazil.
PORTUGALSKA IMENA. Slova s
i z na kraju reci i ispred bezvucnog
suglalsnika u portugalskom (ali ne
i u brazilskoj varijanti) izgovaraju
ponistavac iponistivac: v. -ivac.
ponovo, ponova 1ponovno.
pontifeks (lat. ponti(ex - prvosve-
stenik, sinonim za papu): pogresno
je pontif(prema engl. obliku).
poodavno ipoodavna.
pop: pop pevac, pop muzika isl. (cr-
tica neobavezna) ali: pop-art; pop-
-rok; pop-rok muzika. V CRTICA
3,6.
Pop-: v. Hadii-.
popeti (se),popnem (se), popeo sam
(se), ne popenjem, popenjao.
popevka, dat.popevci, gen. mn.pope-
vki ipopevaka.
popiti: popij, popijmo, popijte.
poplaveti, pop/aveo (ijek. poplavje-
ti, poplavio, pop/avje/a) "postati
plav". Ne upotrebljava sepoplavi-
ti, "uciniti plavim". V. -iti.
po podne se pise rastavljeno kao
odrcdba (nedeljom po podne; ufest
sati po podne) a sastavljeno kad je
imenica (nedeljno popodne; celo
popodne; svakog popodneva).
popoJa (npr. de/iti popo/a).
po pravilu, bolje nego upravilu.
popravka, dat. popravci, gen. mn.
popravki ipopravaka.
po prilici.
po prvi put: v. po.
136
ponistavac
posetilac (ne posetioe), mn. posetio-
ci, posetilaea.
poskupeti,poskupeo (ijek. poskupje-
ti, -pio, -pjela) "postati skup"; da-
nas se uglavnom upotrebljava i sa
znacenjern "uciniti skupim", umes-
toposkupiti, poskupio. V. -iti.
poslati, posljem iposaljem; poslan i
poslat.
posle, pre: nije dobro .xleset godina
posle'', .Kuvajt, sest meseci posle",
"dan pre" is!., sto sejavlja pod uti-
cajem bukvalnih prevoda s en-
gleskog i francuskog. Treba reci
"deset godina posle toga", "sest
meseci kasnije", "dan ranije" itd.
posle podne i poslepodne: kao po
podne (v. to).
posrebriti,posrebren (neposrebljen).
posred; posred srede.
posredi (posredije nesto =u pitanju
je nesto); odvojeno,po sredi, sarno
udosIovnom znacenju "po sredini".
postavka, dat, postavei, gen. mn.
postavki.
po.stdiplomski,postdip/omae; takode
poslediplomski.
posto (=odsto, nasto); postotak, mn.
postoei.
po strani.
postskriptum: skracenica P.S., po
pravilu Iatinicom. (pravopis dopusta
iPS, bez tacaka, 5tOnije uobica-
se kao .\:. Otuda bi najpribliznija
transkripcija bila Soares, J anes,
Antunes, Dos Santos, Kosta, Ago-
stinjo isl.; P ipak predlaze da se
zadrzi s prema pisanom obliku
(Soares, Dos Santos itd.).
Nenaglaseno ouportugalskom se
izgovara 1I, ali takav izgovor kod nas
ne treba prenositi (u protivnom bi
se umcsto Antonio, gen. Antonija,
Mario, gen. Marija i sl. moralo pi-
sati Antoniju, Antonijua, Antonijuu
itd.). Stoga i Dos Santos, ane Dus
Santus.
lzmedu dva samoglasnika s se
izgovara kao z: Jose - Zoze, Car-
doso - Kardozo.
Nazalni diftong do nemoguce je
tacno preneti unasj ezik, pa semora
zadrzati u oblikuao: Zoao, Falkao,
Sao Salvador itd.
Slovna kombinacija Ih izgovara
se 1 /, anh - nj: Carvalho - Karva-
Ijo, Agostinho - Agostinjo, Cunhal
- Kunjal.
Imena sa zavrsetkorn -eira, kao
Fereira, Pereira, Oliveira, naglasena
su na e, ane na i.
V. i pojedinacna imena.
posedeti, posedeo (ijek. posijedjeti,
posijedio, posijedjela). Gotovo se
ne upotrebljava posediti (posijedi-
Ii), -io, "uciniti sedim". Isto i po-
siveti, posiveo (ijek. posivjeti, po-
sivio, -vjela) u odnosu na posiviti,
-io. V. -iti.
137
Potemkin (tradicionalno kod nas: ta-
ko i u Pravopisu, Cl. 156 b), mada
je ruski izgovor .Patjomkin", Po-
temkinova sela.
pothimalajski, nepodh-.
pothranjcn, pothranjenost (u zna-
cenju nedovoljne ishrane): bolje
neishranjen, -ost iii neuhranjen,
-ost.
potka, dat. potki, gen. mn. potki.
potkraj (npr. potkraj leta).
potkultura, nepodk-.
potom (=zatim).
potprcdscdnik.
potpukovnik; skraceno ppuk. (ne
p.puk.i.
potrazilac (ne potraiiocy; mn. po-
traiioci, potrazilaca.
potrepstina,
potrcsti: potresen, ne potresen.
potrti: kao satrti (v. to).
Potsdam; Potsdamski sporazum.
povazdan.
povcrilac (nepoverioe), mn. po veri-
oei, poverilaea.
povcsti: povezen (ne poveieny:
poviti: povij, povijmo, povijte.
povlaka, dat. povlaci. Upravopisnoj
tenninologiji obicniji je izraz erta.
povodac, napovocu, mn. povoei.
jeno.) Post-postskriptum (dodatak
postskripturnu), skracenica P.P.S.
posiljalac (ne posiljaocs, mn. posi-
Ijaoei, posiljalaca.
posto moze biti vremenski veznik
("Posto je to rekao, nastavi malo
tisirn glasorn") i uzrocni ("Posto
nema primedaba, predlog se usva-
ja"): ova druga upotreba pokatkad
je neosnovano zabranj ivana. Uiz-
vesnim slucajevima moze biti nejas-
no da lije znacenje vremensko iii
uzrocno: tada se za uzrocno zna-
cenje moze upotrebiti buduci da, a
za vremensko nakon sto(oblik koji
su pojedini strucnjaci smatrali ne-
pravilnim, ali kojije cesto nezamen-
Ijiv, npr.: .Javiose nakon sto su tri
bcogradska lista pisala 0njegovom
slucaju").
posto-poto,
postov alac (ne pos tovaoc y, mn.
postovaoci, postovalaca.
potamncti, potamneo (ijek. potam-
njeti, potamnio, potamnjela) "po-
stati taman";potamniti, -io "uciniti
tamnim". V. -iti.
potasijurn pogresno (obicno u pre-
vodima s eng!. i fr.) umesto: ka-
Iij (1/111).
potccniti, ne podceniti.
potcrtati (nepodertati). Za znacenje
v. podvuci.
potcinitl, potcinjen, nepodc-.
138
posiljalac
pravobranilastvo (ne -iostvoi.
praistorija, -ijski pogresno je skovano
po analogiji se pracovek, pradavni
i s1. Moze se upotrebiti za najranija
razdoblja istorije, ali kad jc rec 0
vremenu pre istorije (pre prvih
pisanih spomenika), pravilno je
samo preistorija, -ijski. Drugo jc
predistorija (dcgadaji koji su ne-
cemu prethodili, npr. predistorija
zlocinai.
praker (od nem. dijalekatskog Proe-
ker), bolje nego praher. Moglo bi
se zameniti domacim mlatilo, tre-
sac iliisprasivac.
pratilac, ne pratioe; mn. pratioci,
prati/aca.
prava (geometrijski termin) menja se
kao pridev, dakle na pravoj (ne na
pravi); otuda je iu mnozini bolje
presek dveju pravih, na pravima
(mada se tu cesce srecu oblici
imenicke promene: presek dveju
pravd, na provama).
pravilo: v. po pravilu.
pravo: biti 1I pravu, ne biti u pravu,
bolje nego imati pravo, nemati pro-
vo (oblici nastali po ugledu na nem.
i fr.). Drugo je imati pravo na
(nesto), imati provo da (se nesto
ucini).
pravobranilac (ne pravobranioc),
mn. pravobranioci, pravobra-
ni/aca.
poznavalac, ne poznavaoe; mn. po-
znavaoci, poznava/aca.
poznavati: poznajem, poznajes itd.
(ne poznam. poznas, sto su oblici
od svrsenog glagola poznati);
poznajuci (ne poznavajuciy.
Pozega, u Pozegi (obicnije nego Po-
zezi); Pozezanin, -anka; pozeski;
Slavonska Pozega, Uzicka Pozcga.
puznjet ii pozeti; pozanjem, oni
poianju i poznjem. oni poinju; im-
perativ pozanji ipoinji; poznjeo i
pozeo; poznjevsi ipozevsi; po-
znjeven.
pozuteti: v. poze/eneti.
pra- sastavljeno: prajezik, prapo-
stojbina itd.
pracka, dat. pracki, gen. mn. pracki i
pracaka.
pozicija sepogresno upotrebljava kao
suprotnost od opozicija, urr.esto
"stranka na vlasti", "rezim" is1.
povodom (necega) i11 povodu (ne-
cega) jednako su dobri oblici.
povrh (prcdlog).
povuci-potegni.
pozeleneti, poze/eneo (ijek. poze/e-
njeti, pozelenio, -nje/a). Ne upotre-
bljava se poze/eniti "uciniti zele-
nim". Isto i pozuteti. -eo (ijek.
poiutjeti, -tio, -tje/a) odn. pozutiti,
-io. V. -iti.
pravobranilastvo
139
PREDLOZI, UZASTOPNI. Spoj
dva uzastopna predloga nije u
nacelu pogresan: primeri kao .J ca-
menza pod glavu", .xlovodi gado
predkueu", "gonili suihdo na gra-
nieu" nalazeseunarodnomgovoru
i koddobrihpisaea. Ipaktrebaizbe-
gavati rogobatne spojeve kao "u a
tome vee objavljenoj publikaciji",
.J ilebje naCinjenod po uveravanju
pekara svezeg brasna" (treba: u
PREDLOZI SA DVA RAZLICITA
PADEZA. Nisu dobri spojevi kao
prevoz sa i na stanicu, letovi iz i za
Sarajevo, problemi u ioko "Studi-
ja B ". jer upotrebljeni padez odgo-
varasarnodrugomanei prvomod
dva predloga. U ovakvim slucaje-
virnaimeniea semoraponoviti: sa
stanice i na stanicu, iz Sarajeva i
za Sarajevo. V: sa ibez; za ipro-
tiv.
predak, pretka, mn. preci, predaka.
preda me, preda mnom, preda nj,
preda se.
predcas nenegopretcas.
predh- ne nego preth-: prethodan,
prethriscanski itd.
pred jutro.
predk- nenego pretk-: pretkongres-
ni, pretkomora, pretkumanovski itd.
pred kraj.
PREDLOZI S NEGACIJ AMA: v.
ni-.
Prcanj, Prcanja, Prcanju (ne Prcnja
itd.).
pre: v. posle.
prebiti: prebij, prebijmo, prebijte.
precaga, dat. precazi.
pr ccanin, precanka (u znacenju
'vojvodanski Srbin' mozesepisati i
svelikimP,premaPR).
precka, dat. precki, gen. mn. precki
(retko precakay.
pred-: ostaje neizmenjeno ispred si
s, kao i u recima predtakmicenje,
predturski, preddrzavni. Inace is-
predbezvucnihsuglasnikaprelazi u
pret-: pretkomora, pretposlednji,
pretkongresni, pretprosli, pretpro-
daja, prethodni itd.
predajuci (od predavati), ne pre-
davajuci.
PRAZNICI imajuvelikopocetnoslo-
vosarnouprvoj reci (i urecimakoje
su same vlastita imena): Dvadeset
deveti novembar, Nova godina,
Bozic, Veliki petak, Dan zena itd.
ZaDan Republike v. podRepubli-
ka.
Nazivi Durdevdan, Mitrovdan,
Vidovdan i sl. pisusesastavljeno; u
padezirna pored oblika Durdev-
dana, Durdevdanu itd., Pravopis
dopusta iDurdeva dana, Durdevu
danu iliDurdeva dne, Durdevu dne
itd.
V SVECI.
140
PRAZNICI
preko puta.
prekosutra ipreksutra.
preko volje.
prekrstiti: v. krstiti.
prekrsilac (neprekrsioci, mn. pre-
krsioci, prekrsilaca.
PREDUZECA: v. USTANOVE.
predvece (sastavljeno po P).
prcd zoru.
pregalac (nepregaoc), mn. pregao-
ci, pregalaca.
pregradak, pregratka, mn.pregraci.
prcgristi, pregrizen (nepregriien).
prehrambeni, neprehranbeni.
preistorija, nepraistorija (v. to).
prckipeti, prekipeo, prekipece (ijek.
prekipjeti, -kipio, -kipjela), ne
prekipiti.
prekjuce, obicnijenego prekjucer;
prekjucerasnji, obicnijenegoprek-
juceranji.
preklane ipreklani.
prcko. Neki lektori zamenjujupreko
ukolicinskorn znacenju (preko pet
kilogram a i s1.)sa"viseod": zatak-
vuzabranunemanikakvog osnova.
V. ispreka.
prekonoc (ali: preko nob).
prekontrolisati: bolje prokontroli-
sati.
predskolski.
predtakmicenje,
prcdtekst pogrcsno, trebapretekst (=
izgovor, izlika, prividni povod: od
lat. praetextus).
predturnir.
predturski.
preduslov je dobra i potrebna rec
(madasvojevremenoosudivanakao
germanizam); nema sasvim isto
znacenje kaouslov.
publikaciji kojaje 0tome veeob-
javljena; hlebje, pouveravanjupe-
kara, nacinjen odsvezeg brasna),
PREDMETI (SKOLSKI), premaP,
pisusemalimslovom(npr.polagao
je istorijujezika s dijalektologijom,
ima slabe ocene iz poznavanja
prirode), osimako sezeli naglasiti
daje to zvanican naziv predmeta
(prijavljujem ispit iz predmeta
Opsta metodologija nauka).
prcdnjo-: prednjoazijski, prednjo-
nepcani itd.
predp- nenegopretp-: pretpremijera,
pretprodaja, pretponocni itd.
prcds-, neprets-: predsednik, pred-
skaz ati, predsoblje, predstava,
predstavka, predstojati itd.
predsedavati sastanku, sednici itd.,
nesastankom, sednicom.
predsednik,predvednica: v. ZENSKI
OELIel ZA NAZIVE ZANlMANJA.
prckrsilac
141
preuranjen: v. TRPNI PRIDEV
prevaga, dat. prevazi.
prevashodan,prevasnodno ustarijem
jeziku znaciloje izvrstan, odlican.
Suvisno je kao zamena za prven-
stven (-no) iii preteian (-no).
prevesti, prevezen (ne preveieni.
presesti (nekome;preselo mijeitd.) i
prisesti (uglavnom u ijek. krajevi-
rna: prisjesti, prisje/o mi je).
presrecan ipresretan.
prestonica znaci isto sto iglavni grad
(neke drzave); ne mora se uopste
vezivati zapojam prestola i monar-
hije.
prestruktuirati pogresno umesto pre-
strukturirati (iii bolje prepraviti,
preobliciti, preustrojiti, reorganizo-
vati).
Preseren (ne Presern), France (ne
Franc). U padezirna: Preserna,
Presernu itd. E je nepostojano, kao
uslovenackom Pezer (v. to) iuime-
nima na -ee, -ek (v. to).
pretcas.
pretekst, ne predtekst.
prethodan, prethoditi, prethodnik.
pretkongresni.
pretp-, nepredp-: pretplata, pretpos-
lednji, pretpremijera, pretprodaja,
pretpraznicni, pretprosli, pretpo-
nocni itd.
preletati, prelecem; prelecuci (ne
preletajucii.
preliti: pre/ij, pre/ijmo, prelijte.
prema: u novinskorn jeziku neki put
se upotrebljava suvisno ("placanja
prema inostranstvu", "podrskapre-
ma J ugoslavij i")iiipogresno umes-
to drugog predloga ("napadiprema
nasim polozajima" - treba: napadi
na nase polozaje),
prenagljen: v. TRPNI PRIDEV
pre nego: uobicajeno je danas, ali ne
i obavezno, dodavanje sto: pre nego
(sto) se vrati.
prenosno znacenje (ijek, prenosno i
prijenosno) isto je sto i preneseno
odnosno figurativno znacenje.
preodolevati: kao odo/evati (v. to).
preostatak, mn. preostaei.
prepiska, dat. prepisci.
preplitati, preplicem iprepletati,
preplecem.
pre podne (dve reci), ali prepodne,
prepodneva kadje imenica. Up.po
podne.
preporucivati, preporucujem: ne
preporucati, preporucam.
presahnuti:presahnuo, -hnula i pre-
sahao, -hla.
presbiro, presbiroa, mn. presbiroi.
preseljenje, ne preselenje.
142
prclctati
prilog: II prilog necemu (npr. njego-
voj tvrdnji), nenecega.
prlljezan je ijek. oblik, ali seupotre-
bljavai uekavskom(madabi tacnije
biloprileian).
primalac (neprimaoe); mn. primao-
ci, primalaca.
primarijus.
primcdba: gen. mn. primedaba, bo-
Ije nego primedbi. V. GENITIV
MNOZINE (imeniee i. roda).
primenljiv iprimenjiv.
Primorac, Primorka(velikoslovoako
se misli na stanovnike Hrvatskog,
Slovenackog, Cmogorskog primor-
ja; malo slovo kad znaci stanovni-
kaprimorskih oblasti uopste). Pri-
morje(svelikimPkadseodnosi na
odredenu regiju).
prineti: v. -neti.
pripiti se:pripij se, pripijmo se, pri-
pijte se.
pripovetka, dat. pripoveei (dopusta
se i pripovetki), gen. mn. pripo-
vedaka.
prlrodno-maternaticki.
Prisli (Elvis), rasprostranjena ali po-
gresna transkripeija: engl. Presley
izgovara sePresli.
pristrastan, -sna, -sno (boljenegopri-
strasan) ipristran, -a, -0.
prisutan. Stilskije neopravdana pre-
terana upotreba izraza prisutan je
prihvatati iprihvacati.
prikldtiti (ne prikljestitiv; ijek.
priklijestiti.
Prilcp,prilepski, Prilepcanin, -canka.
pribiti: pribij, pribijmo, pribijt~.
pribrezni je rusizamkoji je boljeza-
mcniti c)omacimfpri)obalni, (pri)o-
halski, kao i pribrezje sapriobalje.
pridavati: pridajuci, nepridavajuci.
PRlDEVI S BROJEM: v. SLO-
ZENICE SBROJEM
prianjati: poPravopisubezj, radi sla-
ganja sa svrsenim glagolom prio-
nuti.
PREZIMENA: v. DVOSTRUKA
PREZIMENA; IME I PREZIME;
ic; -jevic; -ski; i pojedinacna pre-
zimena,
prczati (plasiti se, trzati se);prezam,
prezas, om prezaju; prezajuci;
prezaj, -jmo, -jte; prezao, prezala.
Drugoje prezati (konja i sl.): pre-
zem, preies, oni preiu; prezuci;
preii, -imo, -ite.
previti: previj, previjmo, previjte.
prcvlaka, dat, prevlaei; Prevlaka
(ime), dat. Prevlaei.
prcvodilac (neprevodioe), mn. pre-
vodioci, prevodilaca.
prcvoditcljka, dat. prevoditeljki,
gen. mn. prevoditeljki. V. ZENSKI
OBLICI ZA NAZIVE ZANlMANJA.
prisuian
143
pritka, dat. pritki, gen. mn. pritaka i
pritki.
pritoka, dat. pritoei.
pri tom(e).
privezak, priveska, ono 5tOje prive-
zano; privesak, priveska (ijek.
privjesak, privjeska), ono 5tOvisi
iii na cernu nesto visi: privesak za
kljuceve. Obe reci mogu imati fi-
gurativno znacenje sporedni deo,
nevaian dodatak, prirepak.
priviti: privij, privijmo, privijte.
priznajuci, nepriznavajuci.
prljavobeo (v. BOJ E).
pro- sastavljeno: pro arapski, pro-
izraelski, profasisticki itd.; malim
slovom proamerikanac i s1.
probdeti: kao bdeti (v. to).
probiti: probij, probijmo, probijte.
procent iproeenat.
procuriti, proeurio je, procurice, ne
proeureti itd.
Pristina: tradicionalni naziv za sta-
novnika je Pristevac (z. Pristevka),
pridev pristevski. Danas se moraju
smatrati pravilnim i oblici Pristinac,
-inka (iii Pristinjanin, -njanka),pris-
tinski.
pritiskati, pritiskam, oni pritiskaju,
pritiskaj, pritiskajuci; takode pri-
tiscem, oni pritiscu. pritisci, pri-
tiscuci.
uznacenju ima, postoji i sl.: umes-
to "Prisutne su teznje kazatvaranju
trzista" nmogo je bolje "J avljaju se
teznje ..." iii "Tezi se...". Nije dobra
porediti ovaj pridev (npr. "Sve su
prisutniji zahtevi ...", .J edan od naj-
prisutnijih problema ...") niti gaupo-
trebljavati u spoju s recima suprot-
nog znacenja ("prisutna je nesta-
sica", "prisutanje nedostatak" i sl.,
umesto cega sejednostavno moze
reci nema).
PRfSVOJNf PRIDEVf na -ov, -ev,
-in grade se prvenstveno od imeni-
ca koje oznacavaju ljudska bica
(putnikov, piscev, ienin), zivotinje
(orlov, jeiev, komjacin), biljke (v.
pod -ov) i nebeska tela (Suncev,
Zemljin, Marsov). Rede i ne uvek
dopusteno jeste gradenje ovih obli-
ka od naziva organizacija, ustano-
va, Iistova: "Geneksov", .Borbin",
vladin, Akademijin i sl.
Umesto prisvojnog prideva nije
dobro upotrebljavati imenicu ugeni-
tivu: spojevi kao bulevar Lenjina,
nov rekord Stekica, slican je i stav
Krleze ispravnije glase Lenjinov
bulevar; nov Stekicev rekord, slican
je istav Krleiin. lpak, genitiv se
1110raupotrebiti ako od njega zavisi
odnosna recenica: "Sliean je i stay
Krleze, koji je jednom napisao ..."
itd.
V. -cica; -ica; -ov; -ski.
prisiti: prisij, prisijmo, prisijte.
144
PR!SVOJ NI PRIDEV!
aposebno zaprvojavno prikaziva-
nje neeega (promocija knjige,
stranke isl.).
proneti: v. -neti.
prosiJ ac (neprosioc), mn. prosioci,
prosilaca.
prosta prosirena recenica, neprosto
prosirena.
prostirka, dat. prostirci, gen. mn.
prostirki iprostiraka.
prositi: prosij, prosijmo, prosijte.
protestant moze znaciti i "onaj koji
protestuje".
protestni.
protestovati, protestujem, ne pro-
testvovati, -stvujem.
protiv se zloupotrebljava ujeziku
sportskih novinara: "pobedicemo
protiv Zvezde", .J zgubili suprotiv
Francuza", "utakmicaprotivBugar-
ske" umesto: pobedicerno Zvezdu,
izgubili suodFrancuza, utakmica s
Bugarskom.
protiv- sastavljeno: pro tivkandidat,
protivpravan, protivzakonit itd.
protivvazdusni.
protivvrednost.
provJ adin: v. meduvladin.
provodadzika, provodadziki.
provreti: menja sekao vreti (v. to).
prolecni je bolje negoproletnji, pro-
/etni; ipak, uijek. najcesci oblik je
proljetni (poredproljecni i proljet-
nji).
proJ etos: v. -S,
proliti: pro/ij, pro/ijmo, pro/ijte.
proJ ongirati znaci "produziti", rede
"odugovlaciti"; pogresno je uzna-
cenju"odloziti, odgoditi".
promocija: osnovnolat. znacenjeove
reci je unapredenje, ali se danas
upotrebljava i usmislu reklame iii
reklanmekampanje(poengleskom),
produzetak, mn. produzeci.
progristi: progrizen (neprogrizenv.
proizlaziti je bolje nego proizilaziti,
ali ni ovaj drugi obliknijepogresan:
isto umetnuto i nalazi sei uglago-
limasi/aziti, obilaziti, nailaziti, po-
dilaziti, prevazi/aziti itd. (dopusteno
je i izilaziti, pored obicnijeg izlazi-
ti).
projekt i projekat.
projicirati (slikunaplatno i sl.);pro-
jektovati (praviti nacrt, projekat, ali
mozebiti isinonirn zaprojicirati).
prokazan i prokaien.
prokontrolisati, bolje nego prekon-
trolisati.
Prokuplje, prokupacki, Prokupcanin,
-canka.
pr odajuci, ne prodavajuci. V.
ZAPOVEDNJ NACJN
provrcti
145
pticji (bolje) i pticiji.
PTT (izg. pe te te) rnoze biti ne-
promenljivo ilise menjati PTT-a,
PTT-u itd.
pucaljka, dat. pucaljki i pucaljci.
Pul (naziv agencije): ne treba pisati
PUL,jer nijeskracenica(engl.pool
- zajednica, udruzenje),
Pula, Puljanin, Puljanka;pulski.
punomastan, -sna, -sno.
pustahija, imenica m. roda, znaci
"razbojnik" ili"siledzija"; ne sme
sebrkati spustinjom i pustarom.
puska, dat.pusci, gen. mn. pusaka.
put: putevi i putovi; putem iputom
(ali sarno putem u znacenju "po-
sredstvom"). Put uz osnovne bro-
jeve pise sesastavljeno: jedanput,
dvaput, triput, stoput (ali dva puta,
tri puta, sto pula itd.). Od rednih
brojeva i zamenica seodvaja: prvi
put, drugi put, treci put itd.; neki
put, kojiput, svaki put (ali: nijedan-
put kaojedanput). Uz put: v. us-
put.
puter, putera, danas retkoputar; pu-
tra (i buter, v. to).
puzecke ipuzecki.
P.S.: vidi postskriptum.
psalam (nepsalm); gen.psalma.
pseudo- sastavljeno: pseudokritika,
pseudomislilac, pseudoumetnicki
itd. S crticom uz imena: pseudo-
-Rafael, pseudo-Dionisije itd.
psiho- sastavljeno: psihodrama, psi-
hoterapija itd.
prsi (mn. z . roda) iprsa (mo. Sf. roda);
gen. prsiju, prsi i prsd; uprsima.
prstni (prema prst, dok je prsni =
grudni).
Pruska (bolje) i Prusija; Prus, Prus-
kinja; pruski.
prvi put, neprvi puta. Vidi i:po.
Prvi svetski rat, Prvi ustanak: v. IS-
TORlJSKI DOGADAJl.
prozreti: prozrem, oni prozru i
prozrim, oni prozre; prozri, -ite;
prozreo (ijek. i prozrio), prozrela;
prozret.
prozdreti (ijek. proidrijeti), proi-
drem, oniproidru; proidrecu (ijek.
proidrijecuy; proidro, proidrla;
proidrt. Takode: prozderati, proi-
derem, oni proideru, proideracu,
proiderao, -ala, prozderan. Nije
dobro proidrati, proidracu. V. i
iderati.
146
prozrcti
radi oznacavasvrhu, namenu, cilj rad-
nje: .Dosli suradi potpisivanjaugo-
vora", "Svesamtoucinioteberadi".
Pogresnoseupotrebljavauznacenju
uzroka, umesto zbog iii usled:
.J zostali suradi bolesti", .Kaznjen
je radi prebrze voznje" i s1. Po-
gresnoje i "radi togasto" urn.zbog
toga sto iii zato sto.
radiestezija, -ijski, radiestezist(a)
(bez) jer suslozene reci),
radijski: pridev koji uposlednje vre-
mesvecescezamenjujeslozenicesa
atributnim"radio-". Imatuprednost
stosemozeudaljiti odimenice(npr.
radijski itelevizijski programi).
radijum iradij.
radijus.
radio (promena): V. -io.
radio- sepoPnajcescepisescrticom,
npr. radio-stanica, radio-emisija,
Rade, Radeta iRada: V. -e (ZAVR-
SETAK lMENA).
rad (stariji iii pesnicki oblik predloga
rodi, npr. rad njega) pise se bez
apostrofa.
r: slogotvomo r (kao u drvo, prst)
karakteristika je naseg ijos nekih
slovenskih jezika. Ne sme seupo-
trebljavati umesto "er" u tran-
skripciji engleskihimena, npr..Trn-
bul" (treba: Tembul), .Frst" (treba:
Ferst).
Rab, rapski, Rabljanin, Rabljanka.
racionalizovati (-lizirati, -ltsati)
znaci uciniti racionalnim; nije isto
sto iracionirati (-nisati) =ogra-
niciti (ishranu, snabdevanje).
racji (bolje) i raciji.
racunica, Konzervativniji j ezikoslov-
ci dopustaju ovu rec sarno u zna-
cenjuknjige, udzbenikaiii skolskog
predmeta, dok uizrazima kao naci
svoju racunicu, pogresna je ta vasa
racunica i s1.trazedasezameni sa
racun.
R
raso i rasol, gen. rasola
raspolaganje, ne raspolozenje, U
izrazima staviti, dati na raspola-
ganje, biti nekome no raspolaga-
nju, imati na raspolaganju.
rass- ne nego ras-: rasepuriti se,
rasrafiti itd.
RASTAVLJANJE REtINA KRA-
JU REDA. Pri prekidanju reci cr-
rapav, rapavost: bolje hrapav, hra-
pavost.
rase- ne nego rasc-: rascesljati,
rascavrljati se itd.
raskos, raskosi (z.) iraskos, raskosa
(m.).
raga, dat. ragi.
raglan (ne ranglan); raglan-rukavi
(crtica neobavezna).
Rahmanjinov: Rahmanjinovljev kon-
cert (ne .Rahmanjinov koncert"),
Rahmanjinovljeve kompozicije.
rajsferslus (patent-zatvarac); ne raj-
ferslus.
raketa: raketa zemlja-vazduh, zem-
lja-zemlja itd., scrtom (ne crticom)
bez razmaka.
rak-rana.
rang-lista.
ranoranilac (ne ranoranioc), mn.
ranoranioci, ranoranilaca.
veselimo se sto si dosao itd. V. cudi
me.
radio-predajnik, radio-aparat, ra-
dio-teleskop; u spojevima kao ra-
dio program, radio drama, radio
oglasi (kriterijumi razlikovanja nisu
jasni) prednost se daje odvojenom
pisanju, ali ni tucrtica nije pogresna.
Spojeno je kada se odnosi na
zracenje, npr. radioaktivan, radio-
izotop, radioterapija. V. isledece
dye odrednice.
Radio Beograd, Radio Novi Sad i
slicni nazivi stanica pisu sesvelikim
R, bez crtice. Po padezima se me-
nja sarno ime grada: Radio Beogra-
da, na Radio Novom Sadu. Glagol
se slaze s prvom iIi drugom reci:
Radio Ljubljana je javio iii[avila.
radio-televizija (s velikim R kad se
odnosi na odredenu organizaciju);
radi0-televizijski.
radi se0(necemu): ovaj izraz, mada
zabranjivan kao "varvarizam", re-
dovno sesrece i kod najbolj ihpisa-
ca. Ko zeli moze ga zameniti saree
je 0(nccemu),posredi je (nesto) ili
upitanju je (nesto).
rado, radije, najradije: ne rade,
najrade.
Radojica.
raduje me (nesto), to gaje obrado-
1'010, veseli nas sto si dosao isl.:
nerna stvamog razloga da sezame-
njuje povratnim oblicima radujem
se (necernu), obradovao se tome,
148
Radio Beograd
razbiti: razbij, razbijmo, razbijte.
razbolevati se (ne razboljevati se):
ijek. razbolijevati se.
RAZDOBLJA, vekovi, epohe prema
Pravopisu se pisu malim pocetnim
slovom: stari vek, srednji vek, novi
Ravijojla.
ravnodnevica, bolje nego ravno-
dnevnica.
RATOVI: v. ISTORIJSKI DOGA-
DAJI.
rasta (=zasto; radi cega), retko
radsta.
rastresen, ne rastresen.
rasceretatl se.
Raska: dat. Raskoj, danas retko Ras-
ki, Rasci.
rasomon, rasomonijada (prema filmu
A. Kurosave) oznacava zabunu nas-
talu usled razlicitih iskaza 0istom
dogadaju. Ne valja ovu rec upotre-
bljavati u uopstenorn znacenju
"zbrka, metez",
Novi P razlikuje "pravila" pri-
blizno jednaka onima u P 60, od
neobaveznih "preporuka", ciji je ci1j
"da prelom reci bude jezicki 10-
gican". Ove druge su fonetski veo-
rnaslozene i zahtevaju konsultova-
nje opsimih tabela, pa ihje upraksi
vrlo tesko primeniti.
rastenje (od rasti), ne rascenje.
Rastko.
ticom nijepozeljno dauprethodnom
redu ostane sarno jedno slovo (npr.
u- potreba), ajos manje da se sarno
jedno slovo prenosi u sledeci red
(npr. studi- 0). Crtica treba da se
nade na granici sloga, sto znaci da
preneseni deo treba uvek pocinjati
suglasnikom tosigu- ranje, nikako
osig- uranje iliosigur- anje), osim
ako se i ispred crtice nalazi samo-
glasnik (petna- estak, radi- onica).
Suglasnicki skupovi mogu se ras-
tavljati na vise nacina, npr. dru-
.stven, drus- tven, drust- ven; pri
tom ipak treba paziti da preneseni
deo ne pocinje skuporn teskim za
izgovor, dakle, pam- cenje (nepa-
mcenjei, zdrav- stveni (ne zdra-
vst veni'i, rekor- deri (ne reko-
rderi), itd.
U slozenicama, ako im sejasno
osecaju sastavni delovi, granica
izrnedu njih vaznija je od granice
sloga, pa ce se deliti nr. pred- us-
lov; super- aktivan (a ne pre- dus-
lov, supe- raktivan).
Ulatinici, lj, nj i di se ne rastav-
ljaju, osim u recima kao Tan- jug,
nad- ziveti, gde oznacavaju po dva
glasa. Pri izvomom pisanju stranih
imena udvojeni suglasnici se ras-
tavljaju: Maz- zini, Wi!- Iiams.
Ako serec i inace pise scrticom,
ovu treba ponoviti na pocetku sle-
deceg reda: spomen- -ploca, fran-
cusko- -pruski itd.
RAZDOBLJ A
149
rekvizlt irekvizita.
rekonkista (sp. Reconquista ), nere-
konkvista.
rejon, rejonski, nereon, reonski.
rekla-kazala,
region: Niski region, J uznomoravski
region i sl. (veliko slovo prve reci,
prematacki 26bPravopisa).
reis-ul-ulerna (malo r: v. TITULE).
reizbor, reizbornost, reizborni ire-
osiguranje nisudobroskovanereci
buduci daje strani prefiks spojen s
domacorn osnovom, ali im dosad
nijenadenapravazamena.
Rejli nenego Rajli (Reilly, irsko pre-
zime).
Rcjrnon: pogresno urn. Remon (fr.
Raymond). Engl. Raymond izgo-
varaseRejmond.
Rejnolds, uobicajenokodnaszaengl.
Reynolds, madaje izvomi izgovor
Renolds.
rda, rdati, rdav. nehrda itd.
realka, dat. realci, gen. mn. realki.
recca (od recl: ijek. rjecca i rijecca.
Recica (malareka): ijek. rjecica.
recnik, ijek. rjecnik (nerijecnik).
reeksport.
Regenzburg (neRegensburg, prema
P).
razz- nenego raz-: razeniti, raiariti
se, razestiti se.
razan irazen (odrazi),
razdz- nenegorazdi-: raidzakati se.
razdiilitoti se.
razrnotriti, razmatrati, nerasmotri-
ti, rasmatrati.
razneti: v. -neti.
razocaran]e, boljenegorazocarenje.
razoruzanje: tacnije bi bilo razo-
ruzavanje, jer oznacavaproces ane
stanje.
razurncti, razumem, oni razumeju:
razumeo, -ela; razumej, -ejmo,
-ejte, ijek. razumjeti, razumijem,
oni razumiju; razumio, razumjela;
razumij, -ijmo, -ijte.
razviti: razvij, razvijmo, razvijte.
razvlastiti: razvlascen irazvlasten.
razdvojiti: razdvoj, razdvojmo, razd-
vojte. V. ZAPOVEDNI NACIN.
razgneviti, nerazgnjeviti: v. gnev.
razlike. Uspoljnopolitickimtekstovi-
rna,poduticajemengleskog,upotre-
bljavasepogresnoumestonesugla-
sice, neslaganje, razilaienje, raz-
like u misljenju ("Razlike izmedu
Egiptai Libijemogubiti uklonjene"
i sl.).
vek; trinaesti vek, dvadeseto sto-
Ieee; ledeno doba, neolit, anticko
doba, renesansa, itd. V. ISTORIJ-
SKI DOGADAJI.
150
razdvojiti
revolucionar irevolucioner.
rezime (m. roda), rezimea, mn. re-
zimei. Dornaci izrazjesazetak(mn.
saieciy.
rezus-faktor (iii Rh-faktor, prva dva
slova sarnolatinicom), rezus-pozi-
tivan, rezus-negativan.
riblc (misic), ribic (ribolovac).
rid: poredenje rim, najridi.
Rijeka; Rijecanin, -anka; rijecki.
"Idem u Rijeku", "Dolazim iz
Rijeke" danas obicnije nego na
Rijeku, sa Rijeke.
revolucija: velikimslovomprvereci
Francuska revolucija iOktobarska
revolucija, kao nazivi tacno odre-
denih dogadaja, ali malim srpska
revolucija, alzirska revolucija isl.,
posto su izrazi opisnog karaktera.
V. ISTORIJSKl DOGADAJl.
revnostan, revnosna, -sno.
revans, revans susret, revans utakmi-
ca itd. (crticanijeobavezna: v. CR-
TICA 3).
respektivni znaci "doticni", "odgo-
varajuci": pogresno gaje upotreb-
Ijavati umestorespektabilan, posto-
vanja vredan (npr. "Sirija raspolaze
respektivnomvojnomsilom").
resetka, na resetki (i reseci, mada
prirucnici nepredvidaju taj oblik);
gen. mn. reset aka, bolje nego
resetki. V. -tka.
resital, bolje nego recital.
reskirati: bolje riskirati (up. riskan-
tan) iii rizikovati.
rendgen (aparat), rendgenski; ipre-
zime Rendgen (Rontgen), premaP,
pise senaisti nacin.
rcntakar, premaP boljenegorent-a-
-kat:
repctitorijum irepetitorij.
reprezent jepogresno: premaglagolu
reprezentov ati (-irati) imenica
mozejedino da glasi reprezentant
(ali je bolje uzeti neki oddomacih
izraza: predstavnik, primer, uzor,
uzorak itd.).
repromaterljal,
Rcpublika: velikim slovom kad je
skraceni nazivzaSRJ iii nekudrugu
drzavu, npr. organi vlasti u Repub-
lici. Tako i Dan Republike, TrgRe-
publike. Up. Pokrajina; ISTORlJ-
SKA IMENA.
rcmek-dclo.
ren: bolje hren. Renovka ne nego
hrenovka.
reli, relija, mn. reliji; re/i vozac, reli
takmicenje itd. (crticaneobavezna,
v. CRTICA 3).
Rernbrant van Rajn (Rembrandt van
Rijn), prema prilagodenom obliku,
ilifan Rejn premaizvomomholand-
skomizgovoru(obauP); pogresno
je .Rijn".
Rijcka
lSI
ropac (samrtni) uobicajeno, mada PR
dopusta sarno hropac.
roto-papir, roto-roman itd.
Rotsild (Rothschild), ne RoCild.
Roza] je stariji oblik, zabelezen i u
Vukovom Rjecniku; danas usamom
tommestu preovladuje oblik Rozaje
(Iokativ: u Rozajama, ali se cuje i:
uRozaju).
rskav, rskavica, rskati, ne nego hr-
skav, hrskavica, hrskati.
Rt dobre nade.
rucka, dat. rucki, gen. mn. rucki (PR
daje i rucakai.
Ruiz (Ruiz) i Ruis: v. -ez.
rukovodilac (ne rukovodioci, mn.
rukovodioci, rukovodilaca.
rupcaga, dat. rupcazi.
Rurke ne nego Rork (engl. Rourke).
RUSKA IMENA. Nenaglaseno 0i
kod nas sepise 0, anea: Borodino,
Solovjov, Koroljov, Korcnoj, itd., ne
Baradino itd. lspred e, isuglasnici
seprenose kako sepisu, bez umek-
savanja: Lebedev, Smolensk, Neva,
Nikitin, Fadejev, Derzavin, Nekra-
SOY, Tihonov, llic (a ne Ljebedev,
Njikicin itd.). Od ovoga su izuzctak
imena sa slogovima njin, njev i ljev
(Lenjin, Dobrinjin, Bakunjin, Ka-
renjina, Konjev, Turgenjev, lakov-
ljev, Vasiljevski) i poneki vee odo-
maceni oblici kao Ljermontov,
rodaka, dat. rodaki irodaci; rodakin.
rok: rok muzicar, rok sastav itd.
(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).
Rokenrol (prema P bolje nego rok-
-en-roh.
Rolan Garos (Roland-Garros), ne
Garo.
rols-rojs (automobil), Rols-Rojs
(Rolls Royce) (fabrika).
ronilac (ne ronioc), mn. ronioci,
ronilaca.
-ez.
Rinasita: v. Unita.
Rio de Zaneiro (naglasak je na e).
Menja sesarno poslednja rec: iz Rio
de Zaneira, u Rio de Zaneiru itd.
Skraceno: Rio, iz Rija, u Riju itd.
Stanovnici se zovu Karioke (port.
cariocas).
Risan: Risnjanin, Risnjanka,risanski;
Risanski zaliv.
Riskov, ne Rizkov.
roba je zbima imenica i kao takva
nema mnozinu, Pogresno je "izvoz
nasih roba" (treba: izvoz nase robe
iIi nasih proizvoda), .Zakonom su
obuhvacene sve robe" (treba: svi
proizvodi iii sve vrste robe).
robnonovcani (sastavljeno po P).
robustan, robustni, ne robusni.
rodoskvrn, rodoskvrnilacki (ne ro-
doskrvan); rodoskvrnjenje (incest).
Rodrigcz iii Rodriges (Rodriguez): v.
152
Rinasita
Rufdi (Salman), neRusdi.
rvati se, rvac, bez h.
rzati, nehrzati.
ri.Cesko slovo r kod nas se pre-
nosi sa ri: J irzi (Jiri}, Dvorzak
(Dvorak); iza zvucnih suglasnika
prenosi senai (Bedzih - Bediich,
J indzih -Jindfich) aizabezvucnih
sas (Psibram- Piibram, Tseblicki
- Tieblickyi. Poljsko rz izgovara se
i (ne rif): J ezi (Jerzy), Kazimjez
(Kazimierz), Gzegoz (Grzegorz),
Andzej (Andrzej). Iza bezvucnog
suglasnika izgovara se s : Ksistof
(Krzys ztof).
Pri pisanju cirilicomtrebapaziti
dad i i ostaju odvojeni uAH)l,)Kej,
Beaxax, J HH)l,)KHX - neAnuej itd.
rusllac (ne rus ioc), mn. rus ioci,
rus ilaca.
Onjegin, Dnjepar, Staljin, Mende-
ljejev, Raspucin.
Nastavci -oj, -aja, -oje popravi-
lusezamenjuju nasimpridevskim
nastavcima: Trubecki, .Literatuma
gazeta", Carsko Selo itd. Pravopis
ipakdopustai oblikekaoBoginska-
ja, Novajaziznj, Rabocejedeloi s1.,
ali sarnounominativu, dokcepro-
menabiti ponasem, Boginske, Ra-
boceg delai s1.;tako i Boljsoj tea-
tar(v. to).
Ruska prezimena nemackog po-
rekla kod nas su uobicajena sa iz-
vomimizgovorom, npr.Ajzenstajn,
Bronstajn, Majerholjd, paje tous-
vojio i novi P (neviseEjzenstajn i
s1.,kakoje bilo po P 60).
V. -ic; -ov; -ovna. V. i pojedina
imena.
153
-s(sufiks).Nocas mozeznacitiproSle
nod, ove nod koja dolazi iii ove
nod koja je u toku. Zimus, pro/e-
tos, letos.jesenas obicno seupotre-
bljavaju zaproteklo godisnjedoba,
ali moguoznacavati i onokojepred-
stoji.
sa. Osnovni oblik ovogpredlogaje s
(pisesebez apostrofa!). Obliksa u
starijem jeziku je upotrebljavan
sarnoispred suglasnika koji oteza-
vaju izgovor s, npr. sa pticom, sa
kcerima, sa mnom, sa sirom, sa
skolom. sa zecom, sa ialjenjem.
Carls(Charles), Dzetjjms (James),
Dzotujns (Jones), Vels (Wales,
Wells i Welles) itd. Kad prethodi
vokal, transkribujemo prema izgo-
voru, koji je nekada z anekad s:
Rouz (Rose), Metjuz (Matthews),
Endruz (Andrews: neEndrus); Ris
(Reese), Cejs(Chase), Luis(Lewis,
Louis), Glinis (Glynis) itd.
S, z i §uportugalskom: v. POR-
TUGALSKA IMENA.
s i z (izgovor). Grcko obicno (neu-
dvojeno)sizmeduvokalai nakraju
reci kodnas sepo tradiciji prenosi
saz: kriza, muzej, muzika, filozof
parazit, Ezop, Tezej, Sizif, Pelopo-
nez itd. Kodpojedinih redih imena
javlja seis, premaklasicnomizgo-
voru: Hesiod, Mesopotamija, Efes,
Dionis, Dionisije(boljenegoHezi-
oditd.).
U spanskimrecima cita seuvek
s, nez: Hose (Jose), Rosario (Ro-
sario), Kasa Rosada (Casa Rosa-
da) itd.; izuzetakje Andaluzija,jer
jetonasodomaceni oblik. V. -ez; z;
pezeta.
Za ital. reci kod nas je usvojen
sevemoitalijanski izgovor z: izoio-
vati (od itai. isoiare), kazamat(ital.
casamatta), Piza (Pisa}, Brindizi
(Brindisi), Karuzo (Caruso), Ceza-
re(Cesare) itd. V. kasina; Mazina;
osimski.
U engl. imenima, nezavisno od
originalnogizgovora,krajnjes posle
suglasnika kodnas seprenosi sas:
s
niti, nahraniti, napojiti, natopiti,
ispuniti, pokriti, propratiti idr.;
takode glagoli kretanja kao voziti
(se), putovati, doh, otici i dr. kad
imenica u instrumentalu oznacava
prevozno sredstvo (Putujem vozom
itd.). Instrumental bez predloga
traze i pridevi zadovoljan i neza-
dovoljan.
Predlog s(a) ipak se moze upo-
trebiti u ovom znacenju u dva
slucaja: (1) akoispredimenicestoji
osnovni broj iii prilog zakolicinu,
npr. zakucati s tri ekspera, ukrasiti
s malo cveca, potkrepiti s dosta
primera; (2) ako posle predloga
dolazi nekanepromenljiva rec, kao
stojebroj, slovo, skracenicaiii citi-
rani izraz, npr. pomnoziti sa deset,
oznaciti sa X, Docekase ih sa
"Ziveli oslobodiocil "
Nisu retki slucajevi kad se isti
spoj glagolasaimenicommozeupo-
trebiti i spredlogoms(a) i bez nje-
ga, uzmalerazlikeuznacenju. Upo-
redi: "Onsepuskomborioprotivne-
prijatelja" - "Onses puskomuruci
borioprotivneprijatelja"; .Posao si
vozomavratio seautomobilom" -
.Posao si kaopuki siromah avratio
ses automobilom"; "Rat je za nas
poceobombardovanjemBeograda"
(odgovor napitanje kako?) - "Rat
je zanaspoceo s bombardovanjem
Beograda" (odgovor na pitanje
kada?). Neki put razlikeuznacenju
i nema, npr. ,,(Sa) svojimzvucnim
Danas seznatno prosirila upotreba
oblikasa, ali seipak preporucuje s
gde godje to moguce, dakles pri-
jateljem, s decom, s gostima, s in-
teres om, s omladinom itd. (bolje
nego sa prijateljem itd.). Poneki
autori, zbog blagozvucnosti, radije
upotrebljavaju obliksa ispredvoka-
la, narocitoakoovomesledijosjed-
no "s" (sa ispitom, sa osam nogu
zvuci lepsenego s ispitom, s osam
nogu).
sa- i su- (prefiksi): v. podsu-.
Safok (engl. Suffolk), neSafolk.
saibez, sa iii bez. Buduci daovadva
predlogazahtevajurazlicitepadeze,
nesmatrajusepravilnimspojevi kao
sa ibez doplate, sa iii bez pratio-
ea: treba s doplatom ibez nje, s
pratiocem ili bez njega. Up. za i
protiv.
s(a)+INSTRUMENTAL. U nacelu,
predlog s(a) ne upotrebljava seuz
instrumental kad ovaj oznacava
sredstvo, orude iii predmet radnje:
.Llme da rukuje masinom" (ne: s
masinom), "Trgujetetudomimovi-
nom" (ne: s tudom), .Roditelji su
seponosili mnome" (ne: samnom),
"Nicimvasnecuopteretiti" (ne: Ni
sacim) itd.Medunajcescimglagoli-
rnakoji trazeinstrumental bezpred-
logajesu opremiti, snabdeti (se),
naoruzavati, ovladati, zagospo-
dariti, sluiiti se, posluiiti, raspo-
lagati, baviti se, ponositi se, zame-
s(a)+INSTRUMENTAL
155
samnom.
samo- sastavljeno u slozenicama:
samofinansiranje, samodovoljan
itd.
samoposluga isamousluga podjedna-
ko sudobrereci,
sanatorijum isanatorij.
Sancez ili Sances (Sanchez). V. -ez.
San Francisko, prihvaceno uPR kao
ustaljenoblik, madabi poizvomom
izgovoru bilo tacnije San Fransis-
ko.
San Hose (u Kostariki, SAD, itd.),
boljenego SanHoze. Izvorno: San
Jose.
sankcija je kazna, kaznena mera, ali
sankcionisati znaci odobriti, pot-
vrditi,ozakoniti.
sanke,sankati se i sanjke, sanjkati se.
Sankt Peterburg (nekadasnje inovo
imeLenjingrada); neSankt Peters-
burg, stojeoblikuzapadnimjezici-
rna. Pridev: sanktpeterburski.
Sanremo, neSanRemo.
sanskrit: kao blizi originalu pre-
porucuje seobliksanskrt.
Santa Kruz (premauobicajenomob-
likukoji preporucuje PR) iii Santa
Krus (posp. izgovoru).
Santijago (poP: vemije sp. izgovoru
bilobi Santjago).
meri: Isam sam toga svestan; Dete
se samo vratilo.
saksofon, nesaksafon.
SALT, SALT-a, SALT-u.
Salvador, bolje nego EI Salvador
(odredeni clanel necini deoimena
uuzemsmislu). Glavni gradsezove
SanSalvador.
sam, -a, -0. Da bi se razlikovalo od
oblika glagolajesam i od priloga
sdmo (=jedino), oznacavaseakcen-
tima: sam i samo (nesamoty. Pri-
SAJ MOVI: V. USTANOVE.
glasomi dostojanstvenimdrzanjem
podsetio nas je na Saljapina". 0
izrazu pisati velikim (malim) slo-
vom odnosno pisati s velikim ...
svojevremeno semedu lingvistima
vodila polemika kojaje ostala bez
konacnogresenj a, pasemorasmat-
rati da su oba oblika podjednako
dobra.
sabiti: sabij, sabijmo, sabijte.
sablja, gen. mn.sabalja: v. GENITIV
MNOZINE (imenice i. roda).
sadrza] i sadriina. Obereci upotre-
bljavajusekakozamaterijalnetako
i za duhovne pojmove (sadriaj ili
sadriina kutije, paketai sl.,sadriaj
ilisadriina romana, ugovora itd.).
Safo: v. Sapfo.
sagnuti se: sagnuo, sagnula i sagao,
sagla; sagnuvsi se i sagavsi se;
sagnuh se, sagnu se isagoh se, saie
se.
156
sabin
sazetak, mn. saieci.
SAZETI SAMOGLASNICI. Obli-
ci izfamilijamog govorako (=kao),
doso (r=dosao),kazo (=kazao) i s1.,
kao i dijalekatski dosa, stiga, reka
itd., prema Pravopisu pisu se bez
apostrofa, asaznakomduzine(cir-
kumfleksom): ko, doio, kazo, d O S Q ,
rekd itd.
sboka.
scenario iscenarij; mn.scenariji (m.)
iscenarija (sr.).
sci. (skracenica) nenegosc.: vidi pod
dr.
se. Ova zamenica seupotrebljava za
gradenjepovratnih glagola, usvim
licima (perem se, peres se itd.), a
takode i za bezlicnu konstrukciju,
kojasejavlja sarnou3.lieujednine,
npr. radilo se, prica se, to se zna.
Istazamenicanemozeobavljati obe
funkcijeistovremeno, panisudobre
receniceukojimasepovratni glagoli
upotrebljavaju kao bezlicni, npr.
"Ovomsealatkombezteskocaslu-
zi", "Naperonu sene smezadrza-
vati", .Kada se bori za zivot, svi
obziri otpadaju". Tu semora upo-
trebiti drugi sklop recenice, npr.
"Ovom se alatkom bez teskoca
rukuje", ,,Nije dozvoljeno zadrza-
vati senaperonu", .Kada secovek
bori zazivot, svi obziri otpadaju".
Sbezlicnimglagolomnesmese
upotrebiti imenica u akuzativu:
Savamala, savamalski.
savetovati nekoga (nesto) i saveto-
vati nekome (nesto). Isto i posave-
tovati.
savijutak, mn. savijuci.
saviti: savij, savijmo, savijte.
sazreti: kao zreti (v. to).
SAZVEZDA: v. NEBESKA TELA.
santimetar: boljecentimetar (v. to).
Sao Paulo (Sao Paulo), ne SaoPao-
lo.
Sapfo (boljenegoSafo). Menjasekao
imenana-a: odSapfe, Sapfi, Sap-
fin.
saplitati, saplicem i sapletati, sa-
plecem.
sastojati seod necega, boljenego iz
necega.
sa strane.
sasitl: sasij, sasijmo, sasijte.
Saterlend jepogresnatranskripcijaza
eng1.Sutherland: treba Saderlend.
satrti i satreti (ijek. satrijeti); satrvsi
i satrevsi (ijek. satrijevsiy; ostali
oblici kao kodglagolatrti (v. to).
sav, sveg(a) (ne svog), svem(u) (ne
svom). Srednji rodsve (nesvo): sve
vreme, sve ono znanje, sve troje itd.
Sava centar (bezcrticepremaP) sko-
vanojepougledu naengleski; pre-
manasernredureci boljejeCentar
"Sava".
sc
157
Severni pol; Severna Amerika, Se-
verna Koreja, Severna Irska (ali
malo s kad je posredi sarno deo
drzave ili kontinenta: severna Ita-
lija, severna Afrika, severni Ba-
nat); Severno more.
severno- uvek sastavljeno: severno-
americki, severnoafricki, severno-
korejski itd.; Severnoatlantski pakt.
semijon (vino): v.).
Sen-Simon (fr. Saint-Simon).
Senta, sencanski, Sencanin, -anka.
Sen Trope (Saint Tropez): z se ne
izgovara.
seoba po pravilu oznacava masovno
seljenje, migraciju (seoba naroda,
seoba ptica) ali nije pogresno ni u
smisluselidba.
seoce i selce.
ser (eng1. sir) ostaje nepromenjeno
ispred imena: ser Dion, ser Diona,
sa ser Dionom. Upotrebljava seuz
licno ime(ser Vinston) ili uz ime i
prezime (ser Vinston CerCi!), nika-
dauz sarnoprezime. Nesmeseos-
tavljati neprevedeno kadanijezva-
nicnatitula("Da, ser" i s1.,pogresno
u prevodima filmova umesto .Da,
gospodine").
serf, serfer, serfovati, bolje negosurf
itd.
servis (PRdopustaiserviz uznacenju
"gamitura istovrsnih predmeta").
sever: v. STRANE SVETA.
semenka, dat. semenci, gen. mn. se-
menki.
sem: v. osim.
"Ovu seknjigu lako cita", "Moglo
senavesti i drugeslucajeve", nego
"Ova seknjiga lako cita", "Mogli
susenavesti i drugi slucajevi",
Se je enklitika (up.je; su) i stoga
nesmedoci napocetak akcenatske
celine: umesto "Ovaj projekat, a
najverovatnije i svi ostali,se odlaiu
zaboljavremena" treba: "...odlaiu
se zaboljavremena".
V. sobom; v. ise je.
Sean v. Son.
secirati (les i s1.),nesekcirati.
sedamsto, sedam stotina, sedamsto-
ti; sedam hiljada, sedamhiljaditi.
sedecke isedecki.
sedeljka, dat. sedeljci, gen. mn. se-
deljki.
seje u govoru se sliva use: On se
vratio. Neki gramaticari dopustaju
i puni oblik (On seje vratio), drugi
smatraju daje tonepravilno.
Sejmur pogresno: engl. Seymour
izgovaraseSimor.
seks bomba, seks-sop (crtica neoba-
vezna): neseksi-sop.
seksepil, seksepilan, neseksipil, sek-
sipilan.
sekund i sekunda; gen. mn. sekuna-
da ilieescesekundi.
158
Scan
Simona (Simone, froz. ime), bolje
negoSimon: upromeni Simone, Si-
moni, Simonin. V. -e (FRANCUS-
KG).
simpozijum i simpozij.
simultanka, dat. simultanci, bolje
negosimultanki.
sinagoga, dat. sinagogi.
sinocni (up. nocniy; PR dopusta i
sinocnji.
sintagma je grupaoddyeilivisereci
u medusobnoj gramatickoj vezi;
sigurnostan, -sna, -sno.
Sijetl (Seattle), ne Sietl, Sitl.
Sik, Siki (veliko pocetno slovo, jer
imaju osobine etnicke zajednice).
Kao pridev ustampi je upotreblja-
vano sikski i sikovski; pravilno bi
bilojedino sicki.
SILAZNI AKCENTI: v. izuzetan;
Jugoslavija; televizija; -tor.
silicijumisilicij; silicijum-dioksiditd.
Poduticajemengleskog (gdeje si-
licon - silicijum, silicone - silikon)
cesto sebrka element silicijum sa
silikonima (organska jedinjenja).
Silicijumski cip (uracunarima), ne
silikonski; Silicijumska dolina
(centar elektronske industrijeuKa-
lifomiji), neSilikonska.
Silvio, saSilviom, Silviov(razlikovati
od: Silvije, Silvijem, Silvijev). V.
-io.
severoistok, -ocni, severozapad, -dni;
severo-severoistok, severo-severo-
zapad.
sfera, sferni, nesvera i sl.
sfinga, dat. sfingi, bolje nego sfinks.
VelikoSkadoznacava spomenik u
Egiptu.
sh. je skracenica za srpskohrvatski.
Pogresno je pisatislh, S-H islicno.
shema, shizofrenija: v. sema, sizo-
frenija.
sholastika i skolastika, sholasticki i
skolasticki, sholasticar (-ik) isko-
lasticar (-ik).
shvatati i shvacati.
Si-Bi-Es, Si-bi-Esa iIi (sarno latini-
com) CBS, CBS-a.
Sicilijanka, dat. Sicilijanki; (usahu)
sicilijanka, dat. sicilijanki i sicili-
jancL
sida, side (boljenego ejds); nemara-
zlogai.apisanjevelikimslovima.
Sidnej, kod nas uobicajena tran-
skripcija za ime grada, mada seu
eng!. izgovara Sidni. Kadaje licno
imeiliprezime, trebasvakako tran-
skribovati Sidni.
Si-En-En, Si-En-EnaiIi (sarnolatini-
com) CNN, CNN-a.
siflllticar, -ican, -icki (nesifilisticari.
Sigorni (Sigourney), neSigumi.
Severnjaca (=Polarna zvezda). V.
NEBESKA TELA.
sintagma
159
-ski, -cki, -cki (uimenima). Odprezi-
mena kao Stravinski, Pilsudski,
Dalski, Musicki, Racki itd. nemoze
sepraviti prisvojni pridev: neStra-
vinskijeva muzika, nego sarno mu-
zika Stravinskog.
Neslovenskaprezimenakaoeng1.
Mekloski (McCloskey), ita1. Fran-
ceski (Franceschi) menjaju sekao
imenana-i: Mekloskija, Meklosk-
iju,itd.,neMekloskog, Mekloskom.
U poljskim prezimenima ispred
-ski, -ska dolazi nj (nen): Bzezinj-
ski (Brzezinski), Polanjski (Polan-
ski), Grodenjska (Grodzienska) itd.
V. -ski.
-ski i-ni. I -ski, (-cki, -ski) i-ni (-an)
upotrebljavajusekaosufiksi opsteg
znacenja za izvodenje prideva od
imenica. Nema opsteg pravila 0
tomekadceseupotrebitijedanakad
drugi. Cesto seu srpskoj varijanti
upotrebljava oblik na -ski a u hr-
vatskoj na-ni, npr. autobuski - au-
tobusni, operski - operni, poreski
- porezni itd.U drugimslucajevima
se i u Srbiji upotrebljavaju oba
sufiksa, bezrazlikeuznacenju, npr.
padeski ipodeini, obalski iobalni,
ili sizvesnomrazlikom(npr.:logicki
- koji seticelogike, logican - koji
je u skladu s logikom, pravilan u
rasudivanju). V.jezicki.
ski-lift.
sklopka, dat. sklopci.
SIV, SIV-a, SIV-u.
sivomaslinast: v, BOlE.
Sizifov posao (veliko S), rede SIZI-
fovski ili sizifski posao (malos).
sjeseni.
sjutra je oblik iz juznih narecja,
dopusten pored obicnijegsnrr«.
skafandar, skafandra, bolje nego
skafander, skafandera.
skajhok (Skyhawk, tip aviona): ne
skajhouk.
Skalfaro (ita1.Scalfaro) naglasenoje
naprvomslogu.
skalpel, neskalper.
skaska, dat. skasci, gen. mn. skaski.
Skenderbeg, obicnije negoSkender-
-beg.
sintaksicki (od sintaksa): bolje je
sintakticki (kaopraksa - praktican,
profilaksa - profilakticki, e/ipsa -
eliptican i sl.). Upotrebljava se i
oblik s dornacim nastavkom sin-
taksni.
Sinjska alka; sinjski alkar.
Sirijus.
Sisak, sisacki, Siscanin, -anka.
sisati: sisam, oni sisaju i sisem, oni
sisu; sisaj, sisajte isisi, sisite; sisa-
juci isisuci.
pogresno se upotrebljava umesto
"izreka", "geslo", "uzreCica" i s1.
160
sintaksicki
skraja (sastavljeno po P), ali: skraja
na kraj.
skripta ima sarno mnozinu sr. roda:
citam skripta (ne skriptu), ucim iz
cij anove J lIgoslavije ), Bemus (Beo-
gradske muzicke svecanosti) itd. V.
i sledece dye odrednice, TACKA U
SKRACENICAMA, kao i pojedine
skracenice,
SKRACENICE MERA (metrickih
jedinica). Pravopis predvida da se
skracenice m, em, dm, mm, km, g,
kg, dkg, mg, I (litar), hi (hektolitar),
t(tona) i druge njima slicne pisu bez
tacke, obicno latinicom, ali i cirili-
com (osim za skracenice V - volt i
W- vat, gde je latinica neophodna
radi razlikovanja).
SKRACENICE NA -a. Nema opsteg
resenja za padesku promenu skra-
cenica kao sto su CIA, ETA, IRA,
FIFA, NASA, ANSA itd. Gdeje to
mcgucno, treba ih pisati sarno s
pocetnim velikim slovom, npr. pri-
padnik Ete, dogovor sFifom, iii
upotrebiti isred njih neku zajednicku
imenicu, npr. za organizaciju ETA,
s tajnim udruzenjem IRA. Upro-
tivnom, skracenica mora ostati
nepromenljiva, npr. agent CIA, radi
za CIA. Nije pozeljno pisati agent
CIE, za ETU, NASIN i sl., jer
padezni nastavak nije deo skra-
cenice i ne moze se pisati velikim
slovom.
skonccntrisati. 0 pravilnosti ovog
oblika misljenja strucnjaka se ra-
zilaze, ali se obicno smatra da je
bolje sarno koncentrisati, odn.
usredsrediti, sabrati itd.
Skopljc, Bitolj, Devdelija, Kopar-
odornaceni su sh. oblici imena ovih
gradova i treba ih upotrebljavati
uvek usrpskohrvatskom kontekstu.
Izvorne oblike Skopje, Bitola, Gev-
gelija, Koper treba pisati sarno tamo
gde se sva strana imena navode u
izvornom obliku (u redovima '/02-
nje, imenicima, nageografskim kar-
tama is!.).
skoro i gotovo podjednako supravilni
oblici: skoro ceo sat, skoro sasvim
nov dobro je kao i gotovo ceo svet,
gotovo sasvim nov.
skorojevicki, ne skorojevicski.
Skotland jard (Scotland Yard).
SKRACENICE nacinjene od po-
cetnih slova pisu se veliko: ~UN,
EZ, SAD, SPS, HDZ, J AT, AVNOJ ,
UNICEF. Padezni nastavci, ukoli-
ko je skracenica promenljiva, pisu
se malim slovima i odvajaju crti-
com: iz SPS-a, u ZTP-u itd. Skra-
cenice koje se izgovaraju kao po-
scbne reci mogu se pisati i sarno
pocetnim velikim slovom: Unicef,
Unicefa, Jat, Jata itd. Sarno na ovaj
drugi nacin pisu se skracenice koje
sadrze vise odjednog slova pojedine
reci, npr. Tanjug(Telegrafska agen-
skripta
161
Za pisanje slovima, uP (tacka 60
c) prihvacen je davnasnji predlog
strucnjaka da se pise sastavljeno,
npr. dvadesetpetogodisnji, cetrde-
settrogodisnjak, tridesetsestoca-
sovni itd. Ranije pisanje (po P 60)
dvadeset petogodisnji is1. unosilo
jerazmak naneodgovarajucem mes-
tu, amoglo je dovesti i do nespora-
zuma (npr. "Video sam cetrdeset
petogodisnjaka", "Slavi sedvadeset
petogodisnjica").
SLOZENI PRIDEVI. Spoj dvaju
prideva pise se s crticom ako svaki
od njih zadrzava prvobitnu vrednost
i ako slozenica oznacava ravnopra-
van odnos iii vezu medu njima: rus-
ko-engleski (recnik), iransko-iracki
(rat), industrijsko-stocarski (kraj),
kulturno-umetn icko (drustvo) itd.
Ako izrazavaju jedinstven pojam-
prvenstveno u onim slozenicama
koje se mogu izvesti od imenice s
pridevom - pisu se sastavljeno bez
crtice: knjiievnoteorijski (od knji-
zevna teorija), zapadnonemacki
(od Zapadno Nemacka), socijal-
demokratski (od socijalna demo-
kratija), narodnooslobodilacki itd.
U nekim slucajevima tesko jc odrc-
diti koliko su dva pojma medusob-
no povezana, pa bi semoglo braniti
npr. ipisanje drustveno-politicki
(drustveni ipoliticki) idrustveno-
politicki (prema drustvena polil ika,
politika u drustvuv. v.: BOJE;
SLOVENSKI GENITIV: v. GENI-
TIV, SLOVENSKI.
SLOZENICE S BROJ EM. Kada
pridevi godisnji, mesecni, dnevni,
nedeljni itd, iii imenice godisnjica,
godisnjak grade slozenicu s brojem
na prvom mestu, broj se moze pi-
sati cifrom i posle njega staviti crti-
ca (ne tacka)': l Z-godisnji, 25-
-godisnjica, 40-godisnjak, I8-me-
secni, 20-salni itd. Ne treba pisati
25-togodL~njica, I8-tomeseeni is!.
sleva, ne s leva.
slomiti se menja kao lomiti: slomim,
slomis.: oni slome, slomljen; po-
gresno je slomijem, slomijes, oni
slomiju, slomijen.
slovenski je od Sloven, a slovenacki
od Siovenac iii Siovenija. UHr-
vatskoj se za prvi pojam kaze
Slaven, slavenski, dok slovenski
znaci slovenacki.
SKUPOVI: v. USTANOVE.
sladoledzija (cnaaoaeunja).
sladostrastan, -sna, -sno.
slamka, dat. slamci.
slastan, -sna, -sno.
slati, saljem (ne siljem],
sledeci: ijek. slijedeci i sljedeci.
s leda.
slcripata, nalazim u skriptima (uo-
bicajeno ali pogresno skriptama).
skroz-n askroz.
162
skroz-naskroz
snogu.
so: pridev soni, retkosolni.
sobom (zamenica) moze imati i zna-
cenjesosobom, kaouizrazima no-
siti sobom, voditi sobom isl.
sobzirom na (nesto), neohzirom na
(nesto), Normativni prirucnici obic-
nozabranjuju spoj s obzirom da ("S
obzirom da nisu svi dosli, mora-
cerno..." itd.), zahtevajuci dasekaze
s obzirom na to sto. Umestojednog
i drugog moze seupotrebiti buduci
da. Up. bez obzira.
snishodljiv znaci uprvomredu .J coji
gleda s visinc, koji udostojava
(nekoga svojompaznjorn), pokro-
viteljski". U novije vremestekloje
i znacenje "usluzan, smeran, poni-
zan".
"uproteklomperiodusnabdevenost
je bila redovna" nego "...snabde-
vanjejebilo redovno".
snaha, snasi (rede snahi), snahin.
Oblici snaja, snajka, snasa dopus-
teni suufamilijamom govoru, kao
reci odmila.
snajper je naziv za strelca; njegovo
oruzje je snajperska puska. Po-
gresnojesnajperom nazivati oruzje;
suvisanje oblik snajperista.
snek-bar,
s neruke (=nezgodno, nepovoljno):
piseseodvojeno premaP .
sneti: v. -neti.
slusalac (ne slusaocy, mn. slusaoci,
slusalaca.
sluzavka, dat. sluiavki, gen. mn.
sluzavki.
Smail-aga Cengic; Smrt Smail-age
Cengica (naslov). V. aga.
smesa i smesa (ijek. smjesa, smjesai.
smijuljiti seje ijek. oblik: ekavski je
smejuljiti se.
smreka, dat. smreki.
snabdeti (ijek. snabdjeti): stariji
recnici davali su sadasnje vreme
snabdint, snabdis, oni snabde. U
stvarnosti segotovo uvek upotreb-
Ijavaju oblici snabdem, snabdes,
oni sn abdeju (ijek. sn abdijem,
snabdijes, snabdiju).
snabdevenost (stanje) treba razliko-
vati od snabdevanja (procesa): ne
sluga, sluzi i sluzi; gen. mn. slugu. V.
IMENICE MUSKOG RODA
NA -a.
SLOZENICE SBROJEM; srpsko-
hrvatski; vojno-.
sluca]. J ezikoslovci neradogledajuna
upotrebu ove imenice s glagolom
biti, kao uprimerima "J e lii s to-
bombio taj slucaj?", .Kod nas to
nijeslucaj", "Mogu sesukobiti dve
struje, kaostojetoslucaj uIrskoj".
Smatra sedaje bolje: "J e lii sto-
bombilo tako?", "Kod nas to nije
tako", "... kaosto(to) bivauIrskoj"
isl.
sobziromna
163
spomenik ide s dativom: spomenik
Neznanom junaku, spomenik Dosi-
teju Obradovicu boljeje nego,\]10-
menik Neznanog junaka, spomenik
Dositeja Obradovica. Naprotiv, bi-
sta idesgenitivom(bista Dositeja
Obradovica), kaoi domaci sinonim
poprsje.
spomen-ploca, spomen-muzej, spo-
men-dan itd.
mu svakako dati prednost nad ob-
likomspasiti, spasim, onspasi, oni
spase, spasio, spasila, spasen. Uko-
liko bi se prihvatio oblik spasiti,
morala bi se priznati i glagolska
imenieaspasenje (umestospasenje)
i nesvrseni glagol spasavati (urn.
spasavati), madazanjihnema pot-
vrdeurecnicima.
spavacica (spavaca kosulja), spava-
cica (zenakojaspava).
spektrograf, spektrografija, spek-
troskop itd.: nespektografitd.
spekulacija, itd.: v. spekulacija.
spletka, dat. spletki, gen. mn. spleta-
ka.
spocetka (prema P sastavljeno) u
znacenju .J sprva", ali krenuo je s
pocetka; spocetka na kraj.
spojka, dat. spojki i spojci, gen. mn.
spojki.
spoljni i spoljnji.
spoljnopoliticki; spo/jnotrgovinski.
SPOMENICI: v. ULlCE.
Sousa (port.) izgovaraseSoza.
spasti. Oblik spasti, spasem, onspa-
se, oni spasu, spasao, spas la, spa-
sen tradieionalanje uSrbiji i treba
socio- sastavljeno: sociokulturni i s1.
soda-veda.
sodijum pogresno (obicnouprevodi-
rnasaengl. i fr.)umesto: natrij(um).
Sofija: Sofijae, Sofijka, sofijski.
Sokobanja, sokobanjski; Soko-grad.
Sokolac (kod Sarajeva), Sokoea, u
Sokoeu.
Sokrat: sokratski i sokratovski.
soldateska: kaogroteska (v. to).
solo: solo pevanje, solo instrument i
s1.(crticanijepotrebna: v. CRTICA
4).
Solovjov (rusko prezime), ne So-
lovjev.
Solunac iIi Solunjanin (gradanin So-
luna), solunac (boraesaSolunskog
fronta).
Solunski front: veliko S(v.front).
Somalac (stanovnikSomalije),Somal-
ka, somalski; ne Somalijae, -ijka,
somalijski.
Soni (Sony, fabrika), soni (marka).
Soros, Dzordz (George Soros, po
americkorn izgovoru), bolje nego
Sores, Soros.
SOSiIi S.O.S.
164
socio-
srpskohrvatski (sastavljeno kao na-
ziv jezika, ali: srpsko-hrvatski
odnosi, srpsko-hrvatski sukob is1.).
U naucnoj upotrebi i dalje se dvo-
clani naziv jezika smatra najtac-
nijim, s tim sto se koristi i naziv
srpski kao njegov kraci oblik (tak-
vapraksajebilai preNovosadskog
dogovora iz 1954). Prema Zakonu
o sluzbenoj upotrebi jezika i pisa-
rna (1991) "u Republici Srbiji u
Srpska pravoslavna crkva: v. CR-
KVE.
srednjo-: srednjovekovni, srednjo-
skolski, srednjotehnicki, srednjo-
prugas itd.;srednjoistocni, srednjo-
bosanski, srednjo americki itd.
Srednje- sarnokadoznacava stepen
iii kolicinu (tj. tamo gde se moze
javiti i "nisko-" iii "visoko-"): sred-
njeproduktivan, srednjeradioakti-
van, srednjerazvijen (iii srednje
razvijen) itd.
Sredozemno more; Sredozemlje.
Srem. Uijekavskimtekstovimapisace
seSrijem, Srijemac, srijemski, ali:
Sremica(zbogkratkog vokalapos-
le sr), Sremski Karlovci, Sremska
Mitrovica (jerseuimenimanaselja
zadrzava lokalni izgovor: up. Osi-
jek, Rijeka i u ekavskim tekstovi-
rna).
Sremski front (veliko S: v.front).
Srpska akademija naukaiumetnos-
ti: v. USTANOVE.
srecka, dat. srecki, gen. mn. srecaka.
srcdisnji isredisni.
Srednja Evropa, Srednja Amerika
(ali malo s kadnijerec 0posebnoj
geografsko-istorijskoj celini: sred-
nja Azija, srednja Dalmacija itd.);
Srednji istok.
spornocu i pomocu (v. to).
sporazumeti se: kaorazumeti (v. to).
SPORTSKA DRUSTVA (IMENA):
v. KLUBOVI.
SPORTSKA TAKMICENJ A, tumi-
ri, manifestacije itd., kao ilige i
druga udruzenja klubova pisu se
velikimpocetnimslovomprvereci:
Prvenstvo sveta u kosarci, Petna-
este Ljubicevske konjicke igre,
Mundijal, Olimpijske igre, Turnir
kandidata, Kup samp iona, Prva
liga, Druga srpska liga, Cetvrta
kvalifikaciona grupa Evropskog
fudbalskog prvenstva itd.
sproleca,
sprovesti, sprovoditi imajui znacenje
izvrsiti, ostvariti, npr. sprovesti
mere, odluku, izmene, reformu is1.,
aposebno uizrazusprovesti (spro-
voditi) u de/o. Uistom znacenju
upotrebljava se, pretezno u hrvat-
skoj varijanti, i provesti (provodi-
ti).
sraskida (nije sraskida =voljanje),
odvojeno po P, mada se dopusta i
sraskida.
srpskohrvatski
165
stega, dat. stezi.
Stejt department (State Depart-
ment).
stereo- scrticom(stereo-snimak, ste-
reo-uredaj itd.) iii odvojeno.
stim(e).
stiskati: menjasekaopritiskati (v.to).
stjuardesa: m. oblik je stjuard (ne
stjuart).
grad (ispod Velebita), iz Starigra-
da, Starigradanin, -anka.
Stari Sloveni (veliko S u obe reci,
premaP 60).
Stari svet (nasuprot Novomsvetu, v.
to).
stariti i stareti (ijek. starjeti).
stari vek.
Stari zavet.
staro- sastavljeno u slozenicama:
staroengleski, starokatolik itd.
starosedeJ ac (ne starosedeoc); mn.
starosedeoci, starosedelaca.
stayprema necemu, ne0necemu. Ne
treba ovu imenicu upotrebljavati
umesto imenice misljenje; u los,
konferencijaski jezik spadaju kon-
strukcije .zauzet je stav..." (umes-
to: smatra seda, reseno je da itd.),
"stav je glavnog odbora da se ne
odugovlaci" (umesto: glavni odbor
smatra da netreba odugovlaciti) i
sl.
Stara Pazova.
Stara planina.
Stari grad (gradska cetvrt, opstina);
Stari Grad (na Hvaru), iz Starog
Grada, Starogradanin, -anka; Stari-
sluzbenoj je upotrebi srpskohrvat-
ski jezik, koji se, kada predstavlja
srpski jezicki izraz, ekavski iii
ijekavski, nazi va i srpskim jez-
ikorn". U Ustavu Republike Srbije
pominje sesarnotermin srpskohr-
vatski jezik.
srpstvo (pripadnost, osobina); Srp-
stvo (srpski narod).
stadijum i stadij.
Stajnbek, Dzon (John Steinbeck),
boljenego Stajnbek.
stakalce istakaoce.
staklenka, dat. staklenci.
stambeni, nestanbeni.
stani-pani.
star. Izrazi kaodete staro sest meseci
nisupogresni, buduci dasenormal-
no kaze doba starosti, godine sta-
rosti, starost od sest meseci isl. Ne
valja, medutim, pitati "Koliko si
star?" (umesto .Koliko ti je godi-
na", .Koliko imas godina?") niti
odgovarati "Star sam 30 godina"
(um. "Imam30godina", "Trideset
mi je godina").
staraJ ac (ne staraoc), mn. saraoci,
staralaca.
166
srpstvo
strici i ostrici povode sezaglagolima
slicnogznacenjastrugati, ostrugati,
strina: strina Zora, ali strina-Zore,
strina-Zorin itd. (iii svebez ertiee):
v. CRTICA UZ IMENA.
60), npr. .J stok i Zapad supostigli
sporazum", "Rat Severa i J uga u
Ameriei trajao je cetiri godine",
"odnosi Sever-J ug". Bliski istok,
Srednji istok, Daleki istok, Divlji
zapad imaju veliko slovo sarno u
prvoj reci.
V. i odredniee severni, severois-
tok, juzni itd.
stranka: dat. stranki i stranci kad se
odnosi na coveka (posetioea u
ustanovi); sarno stranci u smislu
politicke partije. Gen. mn. strana-
ka, nestranki.
stranputica.
strastan, strasna, strasno.
strategijski i strateski znace isto.
streha, dat. stresi; nestreja.
Strejsend nenego Strajsend; Barbra,
neBarbara (Barbra Streisand).
strepeti (ne strepiti), strepim, stre-
pecu, strepeo, -ela. Ijek.: strepjeti,
strepjecu (strepjet cu), strepio,
strepjela.
stres (eng1. stress) znaci napetost,
opterecenje, napor; pogresno se
ponekad, pod utieajem nasih reci,
upotrebljavauznacenju "potres" iIi
"udar".
stoput isto puta.
stotinak, retko stotinjak (priblizno
sto); stotinka (stoti deo), dat. -ci i
-ki, gen. mn. -ki.
stotinarka, dat. -arci i -arki, gen. mn.
-arki.
strana: obliei s onu stranu, s ovu
st ranu (pored obicnijeg s one
strane, sove strane) nisupogresni:
nalaze se kod Vuka, Danicica i
drugihdobrihpisaeaprosloginaseg
veka.
STRANE SVETA. Imeniee sever,
jug, istok, zapad pisu se velikim
pocetnim slovom ako su uzete "u
znacenju narodakoji ondezive" (P
-stkinja: v. -kinja.
-stni: glas t se cuva u pridevima od
stranih osnova, npr. robustni, pro-
testni, azbestni, kontrastni, dok u
dornacim pridevima ispada ispred
n: mastan, masni (masna, masno),
holestan, bolesni itd.
stoik, stoicki, stoicizam (svebezj).
stojccke istojecki.
Stokholm (Stockholm), bolje nego
Stokholm(ponem. izgovoru).
stolac, stolca i stoca; Stolae (u Her-
eegovini), iz Stoea, uStoeu.
stoni, obicnije negostolni.
stonoga, dat. stonozi.
stopedesetogodiSnji i s1.: v. SLO-
ZENICE SBROJEM
strici
167
mn. se ne upotrebljava. Studio
(umetnickaradnaprostorija), instru-
mentalstudiom, mn. studiji (m.) iii
studija (sr.).
stvaralac (nestvaraoe), mn. stvarao-
ci, stvaralaea.
sujeenklitika, kaoije (v, to), sto znaci
da se ne sme upotrebljavati bez
naslanjanjanaprethodnunaglasenu
rec. Pogresno je npr.: "Navedeni
podaci, rekaoje udiskusiji Marie,
sunajbolji dokaz..." - treba: najbo-
lji su dokaz... - "Svi lekovi koji se
nalaze na ovom i na prethodnim
spiskovimasupovuceni izprodaje"
- treba: povuceni su iz prodaje;
"Medu zemljamakojesuuspeleda
izmaknu ovoj krizi su Austrija i
Danska" - treba: jesu Austrija i
Danska.
su- i sa- suravnopravni prefiksi (sa-
borae = suborae, saigrac = suig-
rae, savremen =suvremen, saose-
cati =suosecati itd.); sa- jeobicnije
u Srbiji asu- uHrvatskoj, ali neke
reci imajusamosa- uobevarijante
(saialjevati) aneke sarno su- (su-
gradanin).
sub- ispred bezvucnog suglasnika
postaje sup-: suptropski, sups tan-
dardni, supkutani, supkultura.
Cuva seureci subpolaran (koji se
granici spolamom oblascu),
Subhija: v. Midhat.
subjekt i subjekat.
pa se cesto cuju oblici (o)strigati,
oni ostrizu, striiuci, imperativ
(oistriii, (o)striiite: umesto toga
gramatikedopustajusarno(otstrici,
oni ostrigu, striguci, (o)strizi,
(o)strizite. Radni pridev je (o)stri-
gao, (o)strigla, trpni (o)striien,
(ojstrizena.
striptiz; striptizeta i striptizerka.
stroncijum i stroncij.
strozi, najstroii, nestroiiji, najstro-
ziji; nenajstroiije zabranjeno nego
najstroie zabranjeno.
strukiran i teliran (0kosuljama), lose
kovanice iz trgovackog recnika,
nedopustiveuknjiz. jeziku.
struktuirati pogresno urn. strukturi-
rati (iii strukturisati). V. prestruk-
tuirati.
struktura se moze cesto zameniti
nasimrecima sastav, sk/op, ustroj-
stvo iii grade. Nevaljaupotreblja-
vati ovu rec u znacenju sastavnog
dela iii jedinice, npr. "U dogovoru
suucestvovale svedrustvenestruk-
ture", gde se misli na elemente
drustva, drustvene snage, napoje-
dincei organizacije itd.
studentski; Studentski park; Stu-
dentski trg.
studija (naucni rad i s1.),instrumen-
tal studijom, rnn. studije (takode u
znacenju "studiranje"). Studij (pro-
ucavanje), instrumentalstudijem, u
168
striptiz
super- sastavljeno: supersila, super-
moderan, superrevizija, superreali-
sticki itd.; s crticom uz imena (su-
per-Nemae); odvojeno kao nepro-
menljivi pridev (spremila nam je
super veceru; super i obican ben-
zin); takode iimenicki (posto je
litar supera?).
supkultura (ne subk-).
suprotstaviti.
supstanc(ij)a: v. -nca.
supstandardni (nesubs-).
suptropski (ne subt-).
surf itd.: bolje serf(v. to).
surutka, dat. surutki.
susetka, dat. susetki, gen. mn. suset-
ki.
svaki treba da se slaze s brojem koji
musledi: svako pola sata, svaki sat
ipo, svaka tri meseca, svake dve
nedelje. Oblik "svakih" se upotre-
bljava tek od broja pet navise: sva-
kih pet sati itd.
svako malo (um.svaki cas, cesto i sl.)
nije preporucljivo uknjiz. jeziku.
svakodnevica (iii svakidasnjicai,
bolje nego svakodnevnica.
svastika, dat. svastici; svastikin, bo-
lje nego svasticin.
sve(ne svo). V. sav.
SVECI: v. sveti.
svecera ilisveceri (predvece).
sunee: s velikim S pise se kao naziv
odredenog nebeskog tela: .Zemlja
seokrccc oko Sunca", ali neka dale-
ka sunca (=zvezde) isedim na sun-
ell (ria Suncevoj svetlosti). U
ncodredcnimslucajevima, kao "Na
planini sija sunce", "Ne podnosim
sunce - cim izade.ja bezim uhlad"
i u figurativnoj upotrebi ("sunce
mojc") bolje je malo pocetno slovo,
prema P. Up. mesee.
Suce, suecki; Sueeki kanal.
suhomesnat (suvomesnat): tacnije bi
bilo suhomesni (suvomesni).
suknja, gen. mn,sukanja.
sumnjati. Ovaj glagol rnoze biti uzrok
dvosmislenosti, u recenicama kao
"Nije bilo razloga da se sumnja u
krivicu nocnog cuvara", "Mnogi
naucnici sumnjaju da se u pecini
kriju znacajna arheoloska blaga" i
sl. Vee prema tome da Iije stvarni
smisao pozitivan iii negativan,
recenice treba drukcije fonnulisati:
"Nije bilo razloga da se sumnjici
nocni cuvar", odnosno "Krivica
nocnog cuvara bila je van sumnje"
isl.
sumporovodonik, bolje negosumpor-
-vodonik (up. hlorovodonik); sum-
por-clioksid. v. HEMIJSKA JEDI-
NJENJA.
sudae, suca, vokativ suce, ITIll. suci,
sudaca.
svcccra
169
svoj seodnosi na subjekat recenice:
"Milan parkira blizu svoje kuce"
("blizu njegove kuce" odnosilo bi
senakucu nekog drugog coveka).
Ovopravilo sesamodelimicno pri-
menjuje 11 1. i 2. lieumnozine, gde
sei nas, vas rnoguodnositi nasub-
jekat: "Svi rni znarno snagu i
velicinu nase zernlje", .Radi vase
bezbednosti seditestodaljeodpro-
zora". I u trecem lieu neki put se
mora upotrebiti njegov, njen, odn.
njihov primenjeno nasubjekat dabi
seizbegladvosrnislenost: .Knjizev-
niei 8U sazanimanjemsaslusali sud
uglednog gosta0njihovom stvara-
lastvu" (svom bi sernogao shvatiti
kaodajegostgovorio0sopstvenim
delirna). S druge strane, u odre-
denimkonstrukeijamadopustenoje
svoj i kadseneodnosi nasubjekat:
svo: v. sav.
sveza iIi svezica, kao vrsta reci, da-
nas sezove veznik (vezniei sunpr.
i, a, da, iii, ali, ako, nego,jer idr.).
U starijemjeziku sveza moze zna-
citi i veza, spoj, au gramatickoj ter-
minologiji mozeoznacavati izrazod
dveju iii visereci.
svezak v. sveska.
sviju (gen. mn. odsav) danas uglav-
nomzastareloiIi pokrajinski, pored
obicnijegsvih.
svitac, mn. svici, svitaca; svitak, mn.
svici, svitaka.
svc u svemu: izraz definitivno usta-
ljen u knjiz. jeziku, neopravdano
osudivankaogermanizam.
Svevisnji,
svejcdnako (=stalno).
svcska: gen. rnn. svezaka; danas ret-
kosvezak, gen. sveska, mn. svesci,
svezaka (sarno uznacenju toma ili
broja casopisa).
Sveta gora.
svcti (skracenosv) pisesernalirnslo-
vornkadseodnosi nacoveka(sveti
Marko, zivot svetog Save) aveIikirn
kad oznacava praznik, erkvu iIi
geografsko irne(na Svetog Nikolu;
Sveti Petar na Limu; letovanje u
Svetom Stefanu). ZaizrazekaoSve-
ta trojica v. BOZANSTVA.
svctiljka, dat. svetiljci.
svetiteljka, dat. svetiteljki.
svctlo kao imeniea, pre svega u go-
vornornjeziku (Upali svetlo i s1.)
nije pogresno, ali za preeiznost
izrazavanjacestojepogodnijesvet-
lost odn. osvetljenje, rasveta. Ijek.
oblik je svjetlo, ali svijetlo kao
pridev (npr.jedno svijetlo mjesto).
Svetlo- unazi virnaboja: v.BOJE.
Sveto pismo.
svetost je papska titula: Vasa svetos-
ti, Njegova svetost. V. vas; njegov.
Sveto trojstvo, Sveta trojica: v.
BOZANSTVA.
170
svcjcdnako
svrha, dat. svrsi.
svrsetak, mn. svrseci.
s vremenom (bolje) i vremenom (v.
to).
svracji (bolje) i svraciji.
svraka, dat. svraki.
"staviti svakusvar nasvoje mesto",
"nazvati svakogasvojim imenom",
"dati svakomsvoje", "raditi nesto
usvoje vreme".
svrsctak
171
sema,sematski, sematizovati, obicnije
nego shema itd. Sarno oblik sema
upotrebljava se u srnislu tehnickih
nacrta.
Serbur (Cherbourg), serburski (ne
serburskii.
serl-brendl (s ertieorn prerna PR); jos
tacnije bi bilo cen-brendi, posto je
rec engleska (cherry brandy - li-
ker od tresanja). Drugo jeS:eri, vrs-
ta vina (engl. sherry od spanskog
Jerez).
sest hiljada, sesthiljaditi.
seststo t=sest stotina), seststogodisnji
(=600-godisnji), seststoti pisu se
sastst (rnada setako ne izgovaraju)
da bi se razlikovali od oblika broja
6: sesto, sestogodtsnji (=6-godis-
nji).
Sibenik, Sibencanin, -canka, sibenski
(retko sibenicki].
SHa (engl. Sheila), ne Sejla,
sega, dat. segi.
Sejla, ne nego Sila (v. to).
sajka, dat. sajci.
sampita; samrolna.
sapka, dat. sapci i sapki.
brae (saren konj; vrsta rnitraljeza);
Sarae (irne konja).
sarka, dat. sarki (obicnije negosarci,
kako je u PR).
sarolik, ne sarenolik.
saronja (saren yo), Saronja (irne
vola).
sarov (saren pas), Sarov (irne psa).
Sar-planina, sarplaninski; sarplani-
nac (pas).
sarulja (sarena krava), Sarulja (irne
krave).
Sat el Arab.
Seecin (Szczecin). ne Scecin.
sevrsnuti se.
v
S
viski, veleski (uPR 60 kao pridevi
od Vis odnosno Veles), kupreski
(pored kupreski, od Kupres u PR),
viteski itd.
Sasvimje pogresno upotreblja-
vati nastavak -ski za imena sa
zavrsetkomz ili», npr. Serbur, Mel-
burn, Tonkin,Kanton, Getingenitd.:
njihovi pridevi glaseiskljucivoser-
burski, melburnski, tonkinski, kan-
tonski, getingenski.
SKOLSKI PREDMETI: v. PRED-
MET! (SKOLSKI).
skoljka, dat. skoljci, gen. mn. skolja-
ka iskoljki.
skorpl]a, obicnije negoskorpija (PR
bez razloga zabranjuje prvi oblik);
skorpion (oruzje).
Skotska: Skot, Skotkinja. Nisu pre-
porucljivi oblici Skotlandanin, Skot-
landanka, skovani pougledunane-
macki.
skrga, dat. skrgi.
Sieska iii Slezijaje nas tradicionalni
naziv za pokrajinu najugozapadu
Poljske i severu Cehoslovacke:
pridev sleski. U stampi se posled-
njihgodinauobicajio oblik Sljonsk
(premapoljskom,pogresnotranskri-
bovano umesto Slonsk), koji sene
mozeupotrebiti zaceski deopokra-
jine niti zaranijaistorijska razdob-
lja. Up. Furlanija.
sljaka, dat. sljaci.
sizofrcnija, -ican, -icar. obicnijenego
shizofrenija itd.
-ski: ovaj nastavak sejavlja umesto
nastavka -ski ako se osnova zavr-
savanaS, i, h, giii nak komepret-
hodi jos jedan suglasnik: kicos=-
kicoski., lupei - lupeski, Vlah -
vlaski, Prag - praski, Njujork -
njujorski. Akozavrsnomx prethodi
vokal, nastavak cebiti -cki: Astek
- astecki (ne asteski).
Za osnove sa zavrsetkorn s ili z
nema odredenih pravila: cesci je
nastavak -ski, kao ucirkuski, tuni-
ski, odeski, kavkaski, vrbaski (bo-
Ijenego vrbaskii, teksaski (bolje
nego teksaskii, ali sejavlja i-ski:
simpanzo iii simpanza (ovaj drugi
oblik narocito u mnozini: africke
simpanzev.
sio mi gaDura (poP boljenegoscr-
ticama, sio-mi-ga-Durai.
sipka, dat. sipci, gen. mn. sipaka i
sipki.
-sir. Zavrsetak -shire unazivimaeng!.
pokrajina izgovara se sir, ne§a/r:
J orksir (Yorkshire), Devonsir (De-
vonshire), Dorsetsir (Dorsetshire)
itd. Tako i Nju Hempsir (New
Hampshire), drzavauokviru SAD.
sisarka, dat.sisarei, gen. mn.sisarki.
siska, dat. siski, gen. mn.si§ki isisaka.
siti: sij, sijmo, sijte. V. ZAPOVEDNI
NACIN.
sljaka
173
stono: stono rec; stono rece, stono
rekose, stono kazu itd.
strajkbreher; strajkbreherski.
Strbac, Strpca, Strpcev.
stuka, dat. stuki.
sukun-: bolje cukun- (v. to).
staka, dat. staci.
stavise (=cak, pored svega). (Ali: "Sfa
vise dakazem?"), V. cak.
stipaljka, dat. stipaljci, gen. mn.
stipaljki.
stipati, stipam, oni stipaju, stipajuci;
danas retko stipljem, stiplju, stip-
ljuci.
sto ida: v. da.
sto god istogod: v. god.
Stokholm: bolje Stokholm (v. to).
sto Ii.
Sri Lanka: tacnije je Sri Lanka (.~ri
j e indij ski izgovor); Sri Iancanin
(Sri-), srilancanski (sri-). U geo-
grafskom smislu (za razliku od
politickog) moze se i dalje upotre-
bljavati ime Cejlon, Cejlonjanin,
cejlonski.
stab, ...tabni iii stopski.
stajerac (malo skad oznacava vrstu
konja).
Stajnbek (Steinbeck): bolje Stajnbek,
po americkom izgovoru ovog pre-
zirnena.
spanac: po P malim slovom u zna-
cenju "ucesnik gradanskog rata u
Spaniji".
sparkasa (bolje: stedna kasica odnos-
no stedionicay.
spckulacija, spekulisati (-irati) ispe-
kulacija, spekulisati (-irati) mogu
imati isto znacenje, alije oblik saf
obicniji IIznacenju "trgovina u ci-
Ijusticanja vel ike dobiti" (up. spe-
kulant), a oblik sa s u znacenju
"nagadanje, razmatranje, teoreti-
sanje" (up. pridev spekulativan -
koji setice razmisljanja).
sperploca.
sJ juka, dat. sljuki.
smlnka, dat. sminki.
So (Shaw), ne Sou; Dzordz Bernard
So (George Bernard Shaw), bolje
nego Bernard So.
sofersajbna neknjizevno, treba reci
vetrobran, vetrobransko staklo iii
prednje staklo.
Son (Sean, irsko ime cesto uzemlja-
rna engl. jezika): ne Sin.
sorts, bolje nego sore: mn. sortsevi i
(retko) sortsovi.
sou, anglicizam scijom seupotrebom
preteruje: ako priredba sadrzi sarno
muzicke tackejednog izvodaca (bez
gostiju, baleta, skeceva itd.) treba
jc nazvati koncert a ne sou. Slo-
zenice: sou-biznis; sournen.
174
sljuka
sunka, dat. sunki.
supalj, supljiji, najsupljiji.
sut: sutom, sutovi (bolje) isut em,
sutevi.
sumadijski, danas obicnije nego
sumadinski.
sund literatura, sund roman isl.
(neobavezna crtica: v. CRTICA 3).
sur
175
MERA); (2) utitulama dr (doktor),
mr (rnagistar), gda (gospoda),
gdica (gospodica); (3) u skrace-
nieama odvelikih pocetnih slova (uz
poneki izuzetak kao M.P. l=mesto
pecata] iN.N.).
TACKA UZ CIFRE. Kad se u pisa-
nju visecifrenih brojeva odvajaju
grupe od po tri eifre, u maternatici
se to cini praznim prostorom (beli-
nom), npr. 5 721, 32 850 000 itd.
Izvan strucnih tekstova obicnije je i
prakticnije odvajanje tackorn:
5.721, 32.850.000. Ni tackom ni
belinom ne razdvajaju se cetvoro-
cifreni brojevi koji znace godine.
Tackorn posle arapske ei fre oz-
nacava se redni broj: 40. predsed-
nik SAD, mesto u 17. redu, 6. juna
1944. godine itd. U slozenicama
kao 30-godi§nji, 12-mesecni pise se
crtiea ane tacka. Tacka se izostav-
lja ako neposredno posle rednog
broja dolazi jos neki znak inter-
punkcije (zarez, erta, zagrada), npr.
-t i -ta. lmenice m. roda grckog porekla
kao arhitekt, diplomat, demokrat,
patriot itd. mogu imati i oblike ar-
hitekta, diplomata itd. Ovi duzi
obliei danas su obicniji, pogotovu
za imenice sdvosloznorn osnovom:
atleta, poeta, esteta is1. Mnozina
je LI danasnjern jeziku gotovo uvek
na -i: arhitekti, itd. V. -istta}.
tacka, tacki (ne tacciv.
tacka gledista: bolje samoglediste iii
stanoviste.
TACKA U SKRACENICAMA.
Skracenje reci belezi se tackorn u
oblicima kao v. (vidi),g. (gospodin),
br. (broj), din. (dinara), god. (godi-
na), n.e. (nove ere iii nase ere), idr.
(i drugo), i sf. (i slicno), U nekim
slucajevima dvoclani iii troclani
izraz pise sesarno sj ednorn tackorn
na kraju: tj. (to jest), itd. (itako da-
Ije), npr. (na primer), tzv. (tako-
zvani). Tacka sene pise u sledecim
slucajevima: (J ) uskracenicamam,
km, kg itd. (v. SKRA CENICE
T
Tanzanija, Tanzanac, tanzanski; ne
Tanzanijac, tanzanijski.
taoe nenego talae (v. to).
tapccirati, tapeciran (kaotapet); nije
dobro tapacirati, -an.
Tarner, uobicajena transkripcija za
engl. Turner; tacnijebi biloTemer.
Up. Barton.
Taunzend (Townsend): neTaunsend,
Tausend.
tango (m.), mn. tanga (sr.).
Tantalove muke.
tamtam.
Tanganjika, uTanganjiki i Tanganji-
c).
tamo-amo.
takozvani: skracenica tzv.
taksi, taksija, mn. taksiji; taksi sofer;
taksi stanica itd. (crticanijeobavez-
na, v. CRTICA 3).
talae, netaoc; mn. taoei, talaca.
talent i talenat.
talibani (pokret uAvganistanu).
Talijan, Talijanka, talijanski upotre-
bljavanoje i uSrbiji doIIsvetskog
rata. Danas seti oblici osecaju kao
zastareli iii hrvatski, pa se zame-
njuju saItalijan, -anka, italijanski.
Talmud.
tamncti: kaopotamneti (v. to).
tamno-: V. BOlE.
Tagor (Rabindranat), neTagore: ese
javlja samouengl. transkripciji i ne
izgovara se. Up. Lahar.
Tahiti, saTahitija, naTahitiju (nena
Tahitima). Up. Haiti.
tain (vojnicka hrana; vojnicki hleb).
taj: v. ova).
tajga,.u tajgi.
Tajland, 2 1 Tajlandu (ne "na Taj-
landu", jer nijeostrvo).
tajmaut iii tajm-aut.
-tak, U mnozini imenica na -tak i -
dak (snepostoj anima) glast segubi
ispred e: trenuei, poceci, zadaci,
izdaci, gubici, otpaci, pregraei itd.;
netrenutci, otpadei itd.
takoreci (sastavljeno po P).
rat za sp ansko naslede (1 701 -
1 71 4), primedbe no 3, 9, 15, 22. i
31 . strani; to ne vazi za pocetnu
zagradu, npr. ,,1983. (godina naft-
ne krize)", jer je ona od broja
odvojena belinom. Posle rimskih
brojki nestavlja setacka(pani kad
oznacavaju mesece: v. DATUM1 ),
osim u naslovima poglavlja, ode-
ljaka i sl. kada se broj i naslov
nalazeuistomredu, npr.: 1. UVOD,
1 1 . EVROPA, Il1 . VANEVROPSKE
ZEMLlE.
Tackasepiseizrnedubrojasati i
minuta, npr. 9.30, 11.15itd. Nesme
sc u tim oznakama upotrebljavati
zarez.
Taunzcnd
177
Tibingen (Tiibingen), tibingenski; ne
tibingenski.
Tihi okean iii Pacifik; tihookeanski
iii pacificki.
tik-tak, tika-taka; tiktakati, tiktacem
(boljenego tiktakcemi.
tip-top.
TITULE i oznakezanimanja pisu se
malimslovom: inienjer Matte, prof
ti: prema P, mogucno je pisanje ve-
likimslovomTi (Tebe, Tebi, Tobom)
i Tvoj kao izraz postovanja, ali to
spada u .J icna, autorska odstupa-
nja" i nereguliseseopstimpravili-
mao
tetka, dat. tetki, gen. mn. tetaka;
tet(k)a Zora, ali s tet(k)a-Zorom,
tet(k)a-Zorin itd. (iii svebez crtice:
v. CRTICA UZ IMENA).
Tetovo, tetovski, Tetovac, -ovka; teto-
vae (pasulj).
tetrapak.
Tevton (Tevtonac), tevtonski i Teuton
itd.
teorijski i teoretski; teoreticar; teo-
rizirati (-izovati).
Terazije, na Terazijama: ne "izgled
nekadasnjeg Terazija" nego neka-
dasnjih Terazija.
tercijaran, ne tercijalan.
termo- sastavljeno: termoelektrana,
termonuklearni, termodinamika
itd.
tchno- sastavljeno: tehnomenadzer;
tehnobirokratski itd.
Tcksas (Texas), Teksasanin, -anka,
teksaski (bolje nego teksaski: v.
-ski).
tele- sastavljeno: telekomunikaeije,
teledirigovan itd.
telcfon: na telefonu (Ko je na tele-
fonu?Ostanitenatelefonui sl.) sas-
vimjc ispravansklop, nemapotrebe
da se zamenjuje sa "pored telefo-
na"is1.
telcvizija: akcentje kratkouzlazni na
Ie ili dugouzlazni na vi. Akcent
televizija (dugosilazni navi) smatra
senepravilnirn izistihrazlogakaoi
Jugosltivija (v. to).
tema. Spoj na temu niposto nije"ne-
pravilan", kako seponekad tvrdi, i
besmislcno je zamenjivati ga ob-
likom0temi. Gdejernogucno, naj-
boljeje potpuno izbeci rec tema:
.Pisao je 0savremenom zivotu"
(bolje nego: 0temama iz savre-
menogzivota), .Ljabihnestododao
povodomtoga" (umesto: dodao na
tutemu) i s1.
tempera: tempera boje (crtica nije
potrebna).
temperament i temperamenat.
Tcncrife i Tenerifa; na Tenerifi, bolje
nego na Tenerifama; pogresno na
Tenerifima.
178
tchno-
ci, pripoveci, u krleci (ali i zago-
netki itd., aposebno .J rvala na ces-
titki ", stoje jasnije nego cesticiy.
tkati, tkam, oni tkaju; tkaj; tkajuci;
tkao, tkala, tkan. Oblici tkem, tkes
i cem, ees, mada senavode u rec-
nicima, vise se ne upotrebljavaju.
tlo (bolje), ali i tle.
tobolac, tobolca i toboca.
tocilac (ne tociocv, mn. to cioci,
tocilaca.
tocka i tocan (tocnost, netocan itd.)
uzeto je iz ruskog, dok fonetskom
razvoju sh. jezika vise odgovaraju
oblici tacka, tacan itd: Pravopisom
iz 1960. bilo je predvideno da se
zadrze samo oblici sa a, ali se u
Hrvatskoj kasnije odstupilo od toga.
V. zapeta.
Togo, iz Toga, u Togu; Togoanac,
-anka, togoanski. Up. Kongo.
to jest: skraceno tj.
Tokio, iz Tokija, uTokiju, Tokiorn (ne:
Tokijom, Tokijem); tokijski. Za
stanovnike rnoze se reci Tokijac,
Tokijka.
toki-voki pogresno, treba voki-toki (v.
to).
tolerantan znaci sarno "koji tolerise,
trpeljiv". Pogresna je upotreba u
smislu "koji se moze tolerisati"
(Povecanje radijacije je tolerantno
i sl.): treba reci prihvatljiv, pod-
tj. (to jest).
Tjcnanrnen (sastavljeno prerna P).
-tka. Od dvosloznih imenica, dativ i
lokativ zavrsavaju se po pravilu
sarno na -tki: tetki, patki, motki,
spletki, Vlatki itd, Izuzetak je bit-
ka, gde je obicnije bici nego bitki.
Kod visesloznih irnenica radije se
upotrebljava nastavak -ci: zagone-
Kasonin, majstor Zika, knez Milos,
vladika Rade, Smail-aga. Velikim
slovom se pisu samo kad imaju
smisao stalnog nadimka iii atribu-
ta: Hajduk Veljko, Kraljevic Mar-
ko. V. NAD!Me!; aga; pasa.
Odredba P 60 po kojoj bi velikim
slovom trebalo pisati "nazive zivih
poglavara drzava" (Predsednik,
Kralj, Papa itd.) odbacena je u no-
vomPravopisu. Takva upotreba ve-
likog slova nije prihvacena ni za
verske titule (patrijarh, dalaj-lama
itd.) pa ni za one koje seobicno ve-
zuju samo zajednu licnost, kaoji-
rer; duce, kaudiljo, poglavnik.
Pisanje Vi, Vas, Ti, Tvoj ostav-
IjCI10je kao "stilisticka mogucnost",
ali ne i kao "pravopisna obaveza".
Titule kao Njeno velicanstvo, Nje-
gova svetost patrijarh po pravilu se
pisu velikim slovom prve reci.
Skracenice dr; prof, ini, islicne
pisu semalim slovorn, ali upotpisu
obicno velikim (mada P 0tome ne
govori), po opstem pravilu za prvo
slov~urecenici.
tolcrantan
179
transfer, ali transverzala, transverza-
Ian (ne transferzalas.
translrati (P dopusta itranzirati; ne
tranciratii.
Trasi, ne nego Trejsi (Tracy, Tracey,
prezime i zensko ime).
travka, dat. travci i travki.
trcbati. Upotrebljava se bezlicno ako
je u spoju sglagolom, npr. "Svi tre-
ba da dodu" (ne: trebaju), .Treba-
10 je da znas" (ne: trebao si), "Tre-
balo bi da razrnislimo" (ne: trehali
bismo). Ako nema drugog glagola,
trebati semenja normal no kroz sva
liea: "Ne trebas mi", .Trebao mi je
njegov savet", "Sta su yam trebali
kljucevi?" Dopusteno je i kao prela-
zan glagol, npr. "Trebacemo vas"
.Trebao sam novaea", .Trebate li
nesto?", mada jc u tom slucaju bo-
Ije: .Trebacete nam", .Trebalo mi
je novaca", "Treba Ii yam nesto?".
Uodnosnim recenicama kao
.Evo imena Ijudi koji su trebali da
govore" pogresan je licni oblik Sl/
trebali, ali ne bi valjalo ni "koji je
trebalo do govore", jer se ne slaze
sa subjektom u mnozini. U takvom
slucaju jedini izlaz je da se trebati
zameni nekim drugim glagolom
(imati, morati itd.).
Trebinje, trehinjski, Trebinjanin (i
Trebinjae), Trebinjka.
trebovati i trehovanje su rusizmi iz
vojnog recnika, stilski neprikladni
nosljiv, 1 1 granicama dozvoljenog
itd.
toljaga (bolje) i tojaga; dat. -zi.
Tonkinski zaliv, neTonkinski. V. -ski.
topao itop al.
topiti (se): v, rastopiti.
toplitikacija, losa, hibridna kovaniea
od domace osnove i stranog nastav-
ka, Bolje je reci daljinsko grejanje,
uvo denje daljinskog grejanja,
odnosno izgradnja toplovoda.
top-lista.
tor, -dor Imeniee kao okupator; kom-
pozitor; ventilator, ambos odor, to-
reador itd. u gradskom govoru
najcesce imaju dugosilazni akeent
na trccemslogu, ali seza knjizevni
priznaje samo kratkouzlazni akeent
na drugom slogu, s duzinom na
trecem: okupdtor; kompozitor itd.
Up. Jugoslavija.
Torkemada (Torquemada}, ne Tor-
kvemada.
torpedo je m. roda, umnozini obicno
srednjeg (torpedo).
trafo-stanica.
trans- (prefiks) pise se sastavljeno i
ne menja oblik: transgresija, trans-
saharski, transsibirski.
transcendentan itranscendentalan
(u filozofiji ova dva prideva imaju
razlicito znacenje).
180
ioljaga
triput itri puta.
trista itri stotine, tristoti; tri hiljade,
trihiljaditi.
trodupli, troduplo nisu knjizevni iz-
razi: treba reci trostruk, trostruko.
trogodac, trogoca, mn. trogoei.
troiposobni, troiposatni, troipogo-
disnji itd.
troje, trojica, itd.: v. BROJEVI (zbir-
ni}.
trojka: kao dvojka (v. to).
trostavacni: v.jednostavacni.
TRPNI PRlDEV (pasivni particip)
gradi se, u nacelu, sarno odprelaz-
nih glagola: otuda su pogresni obli-
ci kaozaraanapu§ka, neodgovore-
na pitanja, sudarena vozila; urn.
otecene noge, crknuta krava, bolje
je otekle noge, uginula krava Ipak
i od pojedinih neprelaznih glagola
postoje trpni pridevi koj i su defini-
tivno usli u upotrebu: diplomiran,
neeksplodiran, preuranjen, prena-
gIjen, nacitan idr. V. iuseliti.
Ukoliko je pracen nekom odred-
born, trpni pridev mora doci i z a
imenice nakoju seodnosi. Pogresno
je "On se leci od zadobijenih pov-
reda na utakmici", "Mogu sejaviti
svi zainteresovani gradani za ku-
povinu", .Kupljenu robu u drugim
prodavnicama ostavite na ulazu":
treba ".. od povreda dobijenih na
utakrnici", "svi gradani (koji su)
trim-staza.
trio (m.), trija, triju, triom; mn. trija
(sr.) .
trijumf, trijumfalan, trijumfovati.
trijumvir, trijumvirat.
trik-snimak (crtica nije obavezna, v.
CRTICA 3).
treptati (rede trepteti, ijek. treptjeti),
trepcem, ani trepcu, trepcuci itrep-
tim, oni trepte, trepteci.
trg: v. UUCE.
tri, triju itd.: v. BROJEVI (promena).
triangl; triangulacija; triotlon (bez
j, jcr su slozene reci).
Trido. Trudeau je franc LIskoprezime
(i Ll Kanadi): nema razloga da se
transkribuje Trudo, po eng!. izgo-
VOrLl.
trenutak, mn. trenuci.
trece- sastavljeno (trecerazredni, tre-
cestepeni, trecepozivac), retko tre-
(:0- (trecoskolac, trecoskolski).
Treci rajh.
trend, angJ icizam s cij0111se upotre-
bom preteruje poslednjih godina.
Kad je moguce, treba ga zameniti s
pravac razvoja, sklonost, teinja,
stremljenje, tendencija, pojava isl.
trenerka, dat. trenerci, gen. mn. tre-
nerki.
u knjiz. jeziku, ali im nema prave
zamene.
TRPNI PRlDEV
181
tvoj: v. ti.
tvorba reci, danas opsteprihvaceno
kao gramaticki tennin. Pogodnijeje
od ranijeg gradenja reci, jer ima i
odgovarajuci pridev: tvorbeni.
tzv. (=takozvani).
Tunis, tuniski, Tunisanin, -anka (ne
Tunizanin).
tupeti, ijek. tupjeti (postaj ati tup), tu-
piti (ciniti tupim): v. otupeti.
Tur de Frans (Tour de France).
Tuson (Tucson. uArizoni): neTakson.
Tuzla, tuzlanski, Tuzlak, Tuzlanka.
tuzllac (ne tuiioe), gen. tuzioca, mn.
tuzioci, tuzilaca; saistimznacenjem
tuzitelj, tuiiteljka: tuzilastvo (ne
tuziostvo).
TV. Ova skracenica uvek se pise ve-
likim slovima, bcz tacke, aako sle-
di neka imenica, P daje prednost
odvojenom pisanju: TVdnevnik, TV
program. TV gledaoei. Dopusteno
je i pisanje S crticorn. (v. CRTlCA
5).
truleti, truleo, trulela (ijek. truljeti,
tru/io, truljela) itruliti, trulio, tru-
lila. Isto i za slozeni glagol istruleti
(istruliti). Truljenje (ne trulenje).
trunka, dat. trunci.
tugovanka, dat. tugovanci.
Tuluza je nas odomaceni oblik za fro
Toulouse; ne treba pisati u m. rodu
Tuluz.
zainteresovani zakupovinu", .Robu
kupljenu uc1rugimprodavnicama ..."
Y . nikad neprezaljen.
trscak, trscan sa c, ali trsce (zbirna
imenica) sa C , sve od istog korena
kao trska.
Trsic, trsicki, Trsicanin.
trti, trem, tres, oni tru i tarem, tares,
oni tam; imperativ tri i tari; taruci;
tro, trla; trven, trvena itrt, trta.
Trubeckoj: bolje Trubecki, au pade-
zima sarno Trubeckog (ne Trubec-
koja), Trubeckom, Trubeckim. Tru-
beckaja: bolje Trubecka, au pade-
zima sarno Trubecke (neTrubecka-
je), Trubeckoj, Trubeckom. Y . RU-
SKA IMENA.
182
trscak
ucelo.
ucas (odmah, ubrzo).
ucauriti, obicnije nego ucahuriti (v.
caurat.
ucestali, -la. -Ia (ucestale pretnje i
sl.), ucestalost; nije dobro ucestan,
ucestanost.
ucetvoro, upetoro, usestara itd.
uciteljica, uciteljicin.
Ucka, na Ucki.
udalj; skok udalj.
udaraljka, dat. udaraljci.
udes: pored ranijeg znacenja sudbi-
na, danas je potpuno prihvaceno i
znacenje nesrecan slucaj iIi sao-
bracajna nesreca.
udesno.
Udine (Italija), kod nas se menja kao
mnozina: u Udinama. Slovenacko
imeje Videm.
udno (npr. udno sabe), ali: l! dnu sobe.
udvoje.
u sa genitivom, npr. u nas, u iena, u
Crnogoraca dobro je kao i kod u
istorn znacenju,
Db: na Ubu, idem na Ub, bolje nego
IIUbu itd.
ubcditi, ubedljiv, ubedenje bezra-
zlozno su osudivani kao rusizmi i
trazcno je da se zamene sa uveriti,
uverljiv, uverenje (sto nije moguce
LI recenicarna kao .Llbedili su gada
dode").
u bcsccnjc.
u beskraj.
u bcstrag,
uhiti: ubi}. ubijmo, ubijte; ubi} boie
(Pravopis ne predvida pisanje ubi-
boies.
ubledeti, ubledeo (ijck. ublijedjeti,
ublijedio. ublijedjela).
ubog, ubogiji, najubogiji.
u hrk.
ubuduce,
u
ukrivo.
ukrug (=unaokolo), ali u krug u
doslovnom znacenju (npr. Udite u
krug).
ukrupno (= u krupnom novcu; u
glavnim crtama).
u leto.
ulevo.
ULICE i dr. U nazivima ulica, trgo-
va, gradskih cetvrti, parkova, grade-
vina, spomenika itd. sarno se prva
ree pise velikim slovom: Bosanska
uliea, Trg aleksinackih rudara,
Savski venae, Stari grad, Kosut-
njak, Studentski park, Dom sindi-
kata, Novo groblje, Pobednik, Bela
kuca itd.
Prema P 60 trebalo je i rec ulica
pisati velikim pocetnim slovom ako
dolazi naprvo mesto (Bosanska 1 I 1 i -
ea ali Uliea bosanska). U P seistice
daje umnogim slucajevima oprav-
danije malo slovo: "selo Lipovo,
ulica Vuka Karadzica, broj 12";
"Ostace bez struje ulice Savska,
J aksiceva i Ratnih vojnih invalida";
takode kad je skraceno, npr. "ul.
Cirila i Metodija". Trcba izbegavati
birokratski obicaj da se rec uliea
uvek stavlja na pocetak ("u Ulici
Nemanjinoj" urn. normalnog "u
Nemanjinoj ulici"); kad to kontekst
dopusta, moze se uvek upotrebiti i
ukrasti, ukraden (ne ukradeny.
ukratko.
ukoliko i utoliko pisu sezajedno, osim
kad koliko i toliko cuvaju svoje
posebno znacenje (P 60daje primer:
"U koliko ga puta bude davao, u
toliko puta ce mu se i vracati"),
u korak (odvoj eno prema P).
ukoso.
u kostac (odvojeno prema P).
u kovitlac.
u inat (i uz inat).
uistinu.
ujedanput; ujedared (sastavljeno
po P 60).
ujedno.
u jesen.
uj utro iujutru.
uklestiti (ne ukljdtiti); ijek. uklije-
st if i.
uime.
uglas (npr. povikati uglas).
u glavu.
ugljen-dioksid, ugljen-monoksid.
ugnezditi se, ne ugnjezditi se: v.
gnezdo.
Ugri (Madari), ne Ugari; gen. mn.
Ugara; jednina (danas neuobi-
cajena) glasi Ugrin. Ugro-finski
(ugro- finska jezicka porodica).
ugristi: ugrizen (ne ugriien).
uhleblje (ijek. uhljeblje) iii uhljebije
(po crkvenoslov. obliku).
184
uglas
Unita (l'Unita, naziv ita!' lista) ima u
originalu naglasak na poslednjem
slogu, panije preporucljivo rnenjati
gapo padezima (sa" Unitom ", Uni-
Unicef, Unicefa iii UNICEF, UNI-
CEF-a.
unaokolo.
unapred.
unapredenje (prelazak uvisi polozaj)
netreba mesati saunapredivanjem,
koje podrazumeva duzu radnju:
"Nas institut radi na unapredivanju
[ne: unapredenjus poljoprivrede".
unatrag; unatraske.
unazad nije dobro u spojevima kao
"Video sam ga unazad tri godine"
(um. pre tri godine), .Llnazad dva
meseca sve su cesci kvarovi" (um.
od pre dva meseea).
u nedogled (odvojeno prema P).
unekoliko (=pomalo, donekJ e).
u nepovrat; u nevrat (odvojeno pre-
ma P).
Unesko se pise s prvim velikim slo-
vom i menja kao nase imenice nn
-0: Uneska, Unesku itd. Dopusteno
je, madarede, i pisanje u izvornom
obliku UNESCO, UNESCO-a, da
bi se sacuvalo 0 kao sastavni deo
skracenice (pocetno slovo engl. reci
organization).
uneti: v. -neti.
umestan, umesna, umesno.
umesto (necega),
umctak; mn. umeci.
umeti: menja se kao razumeti (v. to).
umiti: umij, umijmo, umijte.
Urnka: na Umki, idem na Umku, bo-
lje nego u Umki itd.
umnogom(e).
unajkrace (prilog, npr. unajkrace
recenoy; ne u najkracem.
unakrst.
uludo.
umah (=u isti mah, odmah).
umalo (prilog, npr. umalo ne zabo-
ravih).
1 I me (=umene).
kraci naziv ("uNemanjinoj"); pogo-
tovu je besmisleno dodavati ulica i
ispred naziva koji vee sadrze reci
kao bulevar. venae, prilaz, trg itd.
("Ulica bulevar Vojvode Stepe",
"Ulica Andricev venae" i sl.).
Ulis (ne Uliks): bolje Odisej, osim
kada jc naslov rornana Dz. Dzojsa
(1. J oyce, Ulysses).
uliti: ulij, ulijmo, ulijte.
Ulrih (Ulrich), ne Urlih; Ulrika iii
Ulrike (Ulrike), nc Urlika.
ultra- uvek sastavljeno: ultrazvuk,
ultraljubicast, ultrakratki, ultra-
levicar itd.
unakrstan, -sna, -sno.
Unita
IRS
uplitati, uplicem iupletati, uplecem.
upocetku,
upodne.
upola,
u pomoc, ne upomoc.
upetoro.
UPITNIK (znak pitanja) mora se pi-
sati na kraju svake nezavisne upit-
ne recenice. Pogresni su primeri
kao: .Da lije do toga moralo doci.
S malo vise brige za Ijude..." iIi:
"Cime semozeobjasniti ovako mali
broj ucesnika. Organizatori kazu ..."
Uoba primera trebalo je umesto
tacke da stoji upitnik.
Upitnik se ne stavlja uz zavisno-
-upitne recenice, npr. .Pitamo seda
lije do toga moralo doci." - "Osta-
10 je neizvesno cime semoze objas-
niti ovako mali broj ucesnika." U
naslovima se upitnik moze ali ne
mora staviti, zavisno od intonacije,
npr. "Sta nam donosi novi zakon?"
i "Sta nam donosi novi zakon",
Unizu recenica koje su smislom
tesno vezane jedna za drugu, iza
upitnika moze doci i malo slovo:
Ko? zarja? - Gdeje ubijen? ko ga
je ubio? zbog cega? Sveje to osta-
1 0 nerazjasnjeno. 1pri navodenju
direktnog govora, scrtomiii bez nje,
tekst se nastavlja malim slovom:
Zasto mi je to trehalo? pomisli
Petar. - Gde ste? - vikalaje stari-
ca.
uokolo; uokrug.
upamet; uzmi se upamet (=opameti
se).
unutar (predlog sgenitivom) dobraje
ipotrebna rec.
unutr asnji i unutarnji jednako su
pravilni oblici. Obicno seprvi upo-
trebljava umaterijalnom znacenju,
adrugi uduhovnom (unutarnji iivot
isl.).
unutrasnjopollticki (ne unutarpo-
liticki); unutrasnjotrgovinski.
u nj (=unjega).
unjkati, unjkav: v. h.
uocl (predlog, npr. u06 praznika, uo-
ci hitke), ali: gledati u oci, reci u
06.
tin dopisniki s1.). Kadje mogucno,
treba izbeci promenu, pisuci sa li-
stom ; Unita ". dopisnik lista " Uni-
ta " i s1. Naprotiv, ime casopisa
"Rinas ita" (Rinascita) naglaseno je
na slogu na, pa se moze normal no
menjati: .Rinasite", .Rinasiti" itd.
univcrzitct: Univerzitet u Beogradu;
Beogradski univerzitet; Univerzitet
(veliko U ako se shvata kao skrace-
njepunognaziva). V. USTANOVE.
univerzum je matematicki iii stati-
sticki tennin; nepotrebno je u smi-
slu svemir (kosmos, vasiona).
unuka, dat. unuci; unukin, bolje nego
UI1 lICiI1 .
186
univcrzitct
Urlih ne nego Ulrih (v. to).
-us (latinsko): v. -os.
usabnuti: usahnuo, -hnula i usahao,
-hla.
use (=u sebe).
useJ iti. "U seljen stan" i .neuseljen
stan" nisu gramaticki pravilni obli-
ci (useljava se covek a ne stan), ali
seunedostatku boljeg izraza mora-
ju prihvatiti. V. TRPNI PRIDEV
useljenje, ne uselenje.
usisivac, usisavac i usisac jednako su
dobri oblici (prvije najuobicajeniji).
usitno,
uskipeti, uskipeo, uskipece (ijek.
uskipjeti, uskipio, uskipjela), ne
uskipiti itd.
usklicnik: uPravopisuje usvojen ter-
min uzvicnik.tv. to).
Uskrs (malou sarno kadje zajednicka
imenica, uznacenju uskrsnucei. Up.
Vaskrs.
usled: ijek. je usljed i uslijed.
uspavanka, dat. uspavanci.
uspeti. Urnes to bezlicnih oblika kao
"Ne uspeva mi da otvorim", "Us-
pelo imje dapobegnu", gramaticari
preporucuju licne ("Ne uspevam da
otvorim", .Llspeli su da pobegnu")
iii traze da se glagol uspeti zameni
izrazom poci za rukom.
uposlen iuposljen; uposlenje i upos-
ljenje.
u povodu (necega) dobro je kao i
povodom (necega),
upoznati, upoznavati: upoznajuci (ne
upoznavajucii. "Upoznali su ga 0
rezultatima u sprovodenju plana"
pogresno, treba: upoznali su gas re-
zultatima. Takode pogresno "Upo-
znati smo daje bilo sukoba", treba:
obavesteni smo daje bilo sukoba.
uprazno (tako urecniku Matiee srp-
ske, mada ga pravopisni prirucnici
ne beleze; up. naprazno).
upraznjavati (nesto), rusizam: goto-
vo uvek moze sezarneniti glagolom
baviti se (necim),
uprkos necemu, ne uprkos necega.
u prolece.
upropastiti: kao zaprepastiti (v. to).
u protivnom.
uprste (prilog, npr. znati uprste).
ura, re~e hura (uzvik).
uranijum iii uranij (hemijski ele-
ment); Uransarno kao naziv planete
iii bozanstva.
u raskorak (odvojeno prerna P).
uravnilovka je ruska rec, ali potreb-
na u nasem jeziku, jer nema od-
govarajuce zamene.
urazumiti (se): urazumim, oni ura-
zume; urazumi, -imo, -ite; urazu-
mio, -ila: urazumljen.
uspcti
IR7
usukati: kao zasukati (v. to).
u susret.
useratl se(i kad znaci "ushodati se":
ne uzsetativ.
usiroko (ali: u slrinu ).
veliko slovo prve reci: Savel gu-
vernera Naro dne bank:e Jugo-
slavije, Izvrsni odbor Udruzenja
novinara Srbije itd. Kada speci-
fienom imenu prethodi oznaka vrste
ustanove, njena prva rec moze se
pisati malim iii velikim slovom:
izdavacko (Izdavacko) preduzece
"Narodna knjiga "ifudbalski (Fud-
balski) klub "Zeljeznicar ".
Ako seumesto punog naziva uzi-
rna samo jedna irnenica iz njega, i
ona se pise velikirn slovom: sutra
je sasfanak Udruienja, toje odlu-
ka Saveta, dopisuje se s Akademi-
jam. Ipak, pisace semalo slovo ako
je imenica odredena nekorn zameni-
com iii pridevom, npr. nase udru-
zenje, ova] savet, pomenuta aka-
demija.
Izatranskribovane strane nazive,
prema P, velikim slovorn pise se
samo prva rec: Stejt department,
Forin a/is, Mancester junajted,
Komedifransez itd. Ali ukoliko nis-
rno sigumi da druga rec nije ime,
bolje je i nju pisati velikim slovom.
u stopu.
u stranu,
u stvari.
usput: sastavljeno, npr. .Rekao je to
nckako usput", .Svratio bih ja, ali
mi nije usput". Uz put sarno u
doslovnorn znacenju (=pored puta).
usred; usred srede.
usta: gen. mn. ustiju ne srnatra se
knjizevnim.
USTANOVE. Nazivi ustanova, pre-
duzeca, organizacija, udruzenja i
politickih tela imaju veliko pocetno
slovo samo u prvoj reci (i u onim
recima koje su i same irnena): Grad-
ski sekretarijat za saobracaj, Pre-
duzece zapraizvodnju carapa ipre-
diva .Kosmaj", Energoinvest, No-
lit, Srpska demokratska stranka,
Donji dam, Palestinska oslobodi-
locka organizacija itd. Isto vazi i
zanazive skupova, kongresa, sajrno-
va, izlozbi, sportskih takmicenja i
drugih povremenih manifestacija:
Tree; medunarodni kongres slav is-
fa, Festival malih i eksperimen-
talnih scena Jugoslavije, Olimpij-
ske igre, Sajam mode itd. Velikirn
slovom, prerna P, rnogu se (neoba-
vezno) pisati i nezvanicni nazivi od
prideva irnena rnesta i vrste usta-
nove, npr. Beogradski univerzitet
(zvanicno: Univerzitet 1I Beo-
gradui, Berlinska opera is 1. V.
KLUBOVI; SPORTSKA TAKMI-
CENJA; VOJNE JEDINICE.
Ako je naziv slozen, tj. kad ozna-
cava posebno tela IIokviru neke sire
organizacije, oba dela zadrzavaju
188
Us pUI
uzitak, mn. uiici.
uzivo: sastavljeno, kao i drugi prilozi
slicnog sastava (ucelo, ukra tko,
uludo itd.), madagaPR nebelezi.
uzlebiti (ne uiljebiti), uzlebljen;
ijek. uilijebiti, uilijebljen.
Uziekarepublika (v. GEOGRAFSKA
IMENA).
uzvodu.
uz vetar,
UZVICNIK (znak uzvika). Pravila0
pisanju velikog slovaposle uzvic-
nikaistasukao i zaupitnik (v. to).
V. i: NAVODNICl.
uzor-majka, uzor-dete itd.
uzput: v. usput.
uz to.
Uzun-: v. Hadzi-,
uznos.
uz inat (iu inat).
uzjahati, uzjasem, oni uzjasu.
uza: uza me, uza nj, uza se, uza te;
uza zid, uza sta, uza stranu (bolje
nego uz stranu) itd.
uzavreti: menjasekao vreti (Y . to).
uzdravlje (odvojeno premaP).
uzimu.
uvrh (predlog).
uvrstiti, uvrsten i uvrscen; uvrstenje
iuvrscenje; uvrstavati iuvrscivati.
uzbrdo (navise); uz brdoudoslovnom
znacenju.
uvis, skok uvis (ali: u visinu).
uviti: uvij, uvijmo, uvijte.
uvo, uva, pored: uho, uha. Promenu
uveta, uvetu, uvetom neki grama-
ticari nepriznajuzaknjizevnu
uvozan znaci "koji se tice uvoza"
(uvozne tarife i sl.); umesto uvozna
roha, uvozne cipele i sl. bolje je
uvezena roba, uvezene cipele.
uvesti: uvezen (neuveien).
uvezi S necim, ne u vezi necega: u
vezi s Vasimpitanjem, u vezi s tim
itd.
utroje.
utrti: kao satrti (v. to).
uvece.
utovarivati, utovarujem, ne utova-
rati, utovaram.
usiti: usij, usijmo, usijte.
Utah: Y . Jura.
ute (=utebe).
uteha, dat. utehi.
uto i utom (=utaj mah, utomtrenut-
ku).
utoliko v. ukoliko.
uzJ cbiti
189
Valas (Wallace: P predlaze da se
zadrzi kao tradicionalno, mada bi
blize engl. izgovoru bilo Volas).
van (u stranim imenima): v. de.
vandalistlcki (cestou prevodima sa
engleskog) ne nego vandalski.
vannastavni; vannaucni; vannacio-
nalan (i izvannastavni, itd.).
vapiti: vapijem, vapijes, oni vapiju i
vapim, vapis, oni vape.
varijanta, gen. mn. varijanata, bolje
nego varijanti. V. GENITIV MNO-
tINE (imenice i. roda).
variti nije preporucljivo u znacenju
zavarivati. Umesto varilac, varilac-
ki bolje je zavarivac, zavarivacki.
varka, dat. varci, gen. mn. varki.
Vaskrs je crkvenoslovenski oblik: u
obicnom govoru nema razloga da
mu se daje prednost nad narodnim
oblikom Uskrs.
vakuum, vakuumiran, ne vakum, va-
kumiran.
v. Englesko w na pocetku reci ispred
samoglasnika kod nas seprenosi sa
v (ne sa u): Vajld (Wilde), Voren
(Warren), Vest (West), Vilkins
(Wilkins) itd.
U spanskom, b izmedu vokala
ima zvuk slican nasem v, ali sekod
nas prenosi sab: Kuba, Ibanjes, San
Sebastijan itd. Izuzetak susarno Ha-
vana (sp, la Habana) i Kordova
(Cordoba), imena koja u svim
evropskimjezicima po tradiciji ima-
juv. Ime iii nadimak Cordobes tre-
baprenositi kao Kordobes (ne Kor-
doves).
Vaclavske namjesti se kod nas upo-
trebljava kao mnozina, dok je u
ceskomjednina sr. roda. Najbolje je
prevesti taj naziv kao Vaclavski (ili
Vaclavljev) trg.
vaga, na vagi.
vagon-restoran; vagon-li.
vajda, uvajditi se siroko se upotreb-
ljava uknjiz, jeziku i pravilno je kao
ifajda.
v
veliki: Petar Veliki i sl, (v. IMENA
VLADARA); Velika Morava; Veli-
kaBritanija; Veliki petak (v. PRAZ-
NICI). Vidi i:pisati velikim slovom.
Veliki medved, Velika kola (saz-
vezde).
VELIKO POCETNO SLOVO: v.
Bog; BOZANSTVA; CRKVE; de;
GEOGRAFSKA IMENA; IMENA
NARODA; ISTORIJSKA IMENA;
ISTORIJSKI DOGADAJI; KLU-
BOVI (IMENA); MALA SLOVA;
MARKE; Mesec; NADIMCI; NAS-
LOVI; NEBESKA TELA; OCENE;
ODLIKOVANJA; POKRETI; PRA-
ZNICI; PREDMETI; RAZDOB-
LJA; revolucija; SPORTSKA TAK-
MICENJA; STRANE SVETA; Sun-
ce; sveti; TITULE; ULICE; UPIT-
NIK; USTANOVE; Vi: VOJNE JE-
DINICE; ZAKONI; Zemlja; ZNA-
CI ZODIJAKA; ZIVOTINJSKA
IMENA; i pojedine reci.
veresija: smatra se da treba tako da
glasi i u ijek. (ne vjeresija), posto
nije izvedeno od reci vera (vjera),
nego je turskog porekla.
U obracanju pise se malim slo-
vorn ("Nadamo se, velicanstvo, da
cete...", P) ali velikim Va.~eveli-
canstvo, aneobavezno veliko Nj u
zamenicama treceg lica (Njegovo,
Njeno velicanstvo), V. njegov; vas.
Velika Gospojina (praznik); Velika
Morava.
velc- sastavljeno: veleizdaja, vele-
postovan itd.
velicanstvo je titula kralja i kraljice,
odnosno cara i carice, dok se
visocanstvo (iii visost) upotreblja-
va za princ eve iprinceze.
v. -ez.
Velaskez iii Velaskes (Velazquez):
vecina s imenicorn u genitivu trazi
gJ agol u jednini (Vee ina ljudi
podriava ovu odluku), ali nije
pogresan ni glagol u mnozini (sla-
ganje po smislu: Veeina ljudi
podriavaju OV1lodluku).
vegetarijanac, vegetarijanka, -ans-
ki, -:lI1stvO,ne vegeterijanac itd.
VEKOVI: v. RAZDOBUA.
vaskularni (koji se tice krvnih sudo-
va): ne vaskulni.
vas dobija veliko V ukurtoaznirn izra-
zirna Vasavisosti, Vaiievelicanstvo,
Vcl§e preosvestenstvo i s1. Vidi i:
velicanstvo; Vi.
vaska, dat. vaski i vasci, gen. mn.
vasaka i vaski (pored: viL{ gen. mn.
vasiju].
vat: gen. mn, vati; vat-cas, vat-sat.
Vavilon, Vavilonjanin, vavilonski.
vaza, bolje nego vazna.
v.d. (vrsilac duznosti).
ve-ce (nuznik), ve-cea iii WC, WC-a
(BU, BU-a); ne vc.
vcrcsija
191
Vis, viski (obicnije nego vis/d).
vlsocanstvo nije isto sto i velicanstvo
(v. to). Upotreba velikog pocetnog
slova kao za velicanstvo. V. i nje-
go\!, vas.
visok, vis i, najvisi (ne vislji ni
visocijiy.
visokoucen, visokokvalifikovan (v. i:
KV), visokokvalitetan, visoko-
frekventan, visokokalorican, vi-
sokoradioaktivan; visokocenjen,
visokopostovan (uvek sastavljeno
po P).
vijoglav, vijoriti se (saj).
Vilja. Prezime Villa uitalijanskom se
izgovara Vila, u spanskom Vilja:
tako i Panco Vilja (Pancho Villa).
Viljem (BI1J beM) nije pogodna tran-
skripcija za eng], William i srodna
imena iz drugih jezika. Bolje j een-
glesko ime prenositi kao Vilijem, a
iz drugih jezika prema izvornom
obliku: nemacki Vilhelm(Wilhelm},
holandski Vilem (Willem) itd.
viljusk a, dat. viljusci, gen. mn.
viljusaka.
vinovnik je rusizam, ali ga ne treba
odbacivati, jer ima nesto drugacije
znacenje nego nasa rec krivac.
virtuoz, virtuozan, virtuoski, vir-
tuozitet iii virtuoznost; ne virtouz,
virtouzan,
vezbanka, dat. vezbanci.
Vi, Vas, Vamta), Va§: u poslovnoj
prepisci (ali ne i u drugim vrstama
tekstova) uobicajeno je da se pisu
vel ikim slovom kad se odnose na
jcdnu osobu. Up. ti.
via (kao lat. rec, npr. Bee via Budim-
pdfa); cirilicorn sarno Bl1ja.
viceadmiral, vicekralj, vicesampion
itd.
Vicenca (Vicenza), ne Vicenca.
video: video-uredaj, video-kaseta, vi-
deo-klub, video-spot itd. P dopusta
i odvojeno pisanje, auvek odvojeno
uviseclanim spojevima kao video i
audio uredoji, video oglasi irek-
lame.
video-rikorder i video rikorder. U
istom znacenju moze seupotrebiti i
magnetoskop, s pridevom magne-
toskopski.
Versaj (Versailles), versajski, bolje i
danas obicnije nego Versalj, ver-
saljski.
veseli me: v. raduje me.
Vestinghaus (Westinghouse). ne Ves-
tinghauz. V. s iz (izgovor).
ves-rnasina (s crticom; bolje: masina
za pranje).
vesticji, bolje nego vesticiji.
veza: v. u vezi.
Versace (Versace), Versacea, Ver-
saceov; ne Versace, Versaci.
Vidovdan: v. PRAZNICI.
192
Versace
Vojtjeh (Vojtech, cesk i); Vojceh
(Wojciech, poljski).
VOKATIV (peti padez). Imenice sa
zavrsetkom na prednjonepcani su-
glasnik (c, d, c , di, S,i, ij, nj,j) dobi-
Vojnomedicinska akademija, skra-
cenoVMA (izgovor .ve-em-a'', ne
"ve-me-a").
vodovodzi]a (nonosouuja), famili-
jamo.
vodstvo, ne vocstvo.
Vojin, Vojislav, ne Voin itd.
VOJ NE J EDINICE. Nazivi vojski,
paravojnih formacija,jedinica, gar-
nizona i vojnih oblasti pisu se ve-
likim slovom prve reci: Jugoslo-
venska narodna armija, Sestaflo-
ta, Zbor narodne garde, Banjalucki
korpus, Skopska armijska oblast;
tako i: Sremski front, Istocnifront,
Treci ukrajinski front itd.
vojno: PR belezi sarno slozene prideve
koji se pisu sastavljeno, kao vojno-
geografski, vojnoistorijski, vojno-
tehnicki, vojnomedicinski, vojno-
sanitetski, vojnoobavestajni itd.
Ipak, oni kao vojno-pom orski,
vojno-civilni morali bi se pisati s
crticom, jer su u njima oba dela
ravnopravna. Poneki semogu pisati
na oba nacina, zavisno od tuma-
cenja, npr. vojnopoliticki (koji se
odnosi na vojnu politiku) i vojno-
-politicki (vojni i pol itick i). V.
SLOtENI PRIDE VI. VMA: v. Vojnomedicinska akademi-
i«
vocka, dat. vocki, gen. mn. vocaka.
vodenica je mlin na obali reke iii po-
toka; pogresno se upotrebljava za
rucne sprave (vodenica za kafu -
treba: mlin za kafu).
vodic, ne vodic.
vladika, dat. vladici.
vlaga, dat. vlazi.
vlastela idesglagolom umnozini (kao
gospoda, bracay. vlastela su bila
uz kralja, ne vlastela je bila.
vlastcoski, vlasteostvo i vlastelski,
vlastelstvo.
vlat moze biti z . i m. roda: sve vlati,
svi vlatovi.
vise-rnanjc.
vitamin: vitamin B, vitamin C itd. iii
B-vitamin, C-vitamin itd. (P pise
Be-vitamin, Ce-vitamin).
Vizantij a (drzava), vizantijski i vi-
zantinski, Vizantinac (bolje nego
Vizantijac); Vizant (staro ime Cari-
grada, a u prenesenom smislu i Vi-
zantijc), vizantski.
vizitkarta.
vizuelan (obicnije) i vizualan.
vkv. (malim slovima): v. KV
VLADARI: v. IMENA VLADARA.
visost: kao visocanstvo (v. to).
VOKATIV
193
vreti (ne vriti); vrim, vris, oni vru;
radni pridev vreo, vrela (ekavski i
ijekavski) ili vrio, vrel a (samo
ijek.). lednako se menjaju i slo-
zeniceprovreti, uzavreti itd.
vremenom. Bolje s vremenom, npr.
"Gradovi sesvremenommenjaju",
"S vremenomje postajao sve raz-
drazljiviji" isl.
vremenski period: prva rec je su-
visna.
vrci: v. vrsiti.
vozd: malimslovompremaP.
Vranjska Banja. V. BANJ£.
vrapcji i vrapci]i (drugi oblikje laksi
zaizgovor).
vrazji (bolje) i vraziji.
Vorcester pogresnoum. Vuster(v.to).
Vomer braders (Warner Brothers)
iii skraceno Vomer. Netrebapisati
"Vomer bros" jer je Bros. samo
skraceuica odBrothers.
votka, dat. votki.
VOZILA: v. MARK£.
vu, alije i tumnogo obicniji nasta-
yak -e: Periee, loviee itd.
voki-toki (odeng!. walkie-talkie): ne
toki-voki.
Volga, naVolgi.
volt, gen. mn. volta i volti.
volja zanesto (npr. volja za rad), ali i
za necim.
jaju uvokativunastavak-u: Maticu,
kovacu, kicosu, lupeiu, konju, zma-
ju itd. Otuda i Milosu, Radosu itd.,
bolje nego Milose, Radose. Za
imenieena-r javlja sei nastavak-e
i nastavak -u: care, profesore, gos-
podaru, frizeru, pastire ipastiru,
pisare i pisaru itd.
Vokativ jednak nominativu do-
pustenje (nei obavezan) usledecim
slucajevima: (1) za imeniee kao
macak, patak, tetak od kojih je
nemcguce napraviti vokativ na-e;
(2) za prezimena na -ek, -ak, -ec,
-ac, npr. Macek, Cicak, Paljetak,
Krivec, Sremec, Bunusevac, Ko-
larae, Ibrovae(ali i: Kolarce, Ibrov-
ce); (3) zastranaimena i prezime-
naua-k, -g, -h, -c, npr. Dzek, Zak,
Dag, King, Hajnrih, Erih, Bah,
Franc, Kaeitd.; (4) zaprezimenana
-av i-in (v. pod -ov); (5) zamusli-
manska imena kao Salih, Refik,
Abdulah (gde sejavlja i nastavak
-u: Rcfiku, Abdulahu).
Li cna imena na -a (z, i m.)
uglavnom imaju vokativ jednak
nominativu: Marija!, Nikola!, Lu-
kal , Marta!, Olga!, itd. Nastavak
-0dobijaju dvoslozna imena s du-
gouzlaznim akcentom, kao Mara,
Ljilja, Goca,Boza, Zikaitd. (Maro!,
Ljiljo! itd.). Imenana-ica dobijaju
u vokativu zavrsetak -e: Milice,
Danice itd. Za muska imena kao
Perica, loviea, Radojieagramaticari
propisujuvokativjednak nominati-
194
voki-toki
vrsiti (=obavljati). Treba izbegavati
upotrebu glagola vrsiti, izvrsiti,
izvrsavati saimenicom tarno gde se
isti pojam moze oznaciti posebnim
glagolorn: umesto vrsiti pregled
bolje je pregledati, urn. vrsiti za-
menu - zamenjivati itd.
vruc, vriici, ndjvriici.
vucji (bolje) i vuciji.
Vuster (Worcester), ne Vorcester;
vustersiriski) sos (Worcestershire
sauce).
nacm vrsi, vrsimo, vrsite, radni
pridev vrhao, vrhla, trpni pridev
vrsen. Isto i slozeni glagol ovrci,
ovreci (ijek. ovrijeCi) odnosno
ovrsiti.
vrsit], vrci (zito), Unovije vreme upo-
trebljava se s istim oblieima kao i
glagol vrsiti (=obavljati); po stari-
joj promeni infinitiv glasi vrci iii
vreci (ijek. vrijeciy, sadasnje vreme
vrsem, vrses, oni vrhu, zapovedni
vrstan, vrsna, vrsno.
vrsilac (ne vrs ioe), mn. vrs ioc i,
vrsilaca.
Vrnjacka Banja, V. BANJE.
vrhovnik: malo v. Up. poglavnik.
vrlo i veoma podjednako su dobri
izrazi.
-ee.
Vrhnika, uVrhniki.
Vrhovcc, Vrhovea (ne Vrhoveea): v.
Vustcr
195
gasupogresni svi spojevi kao "To
jezapoludeti" (treba:Tojedacovek
poludi), "Tojezaneverovati" (tre-
ba: Tojeneverovatno), "J eli burek
zaovdeiii zaponeti" (treba: iii ga
nositei sl.) V. nadati.
Pogresan je predlog, padez iii
obojeuspojevima kao sklonost za
rasipanjcm (treba: ka rasipanju),
pritisci za povecanjem cena (tre-
ba: za povecanje cena iii da sc
povecaju cene), resenost za pro-
menama (treba: da se ostvare pro-
mene i s1.).Vidi: volja; zahtev.
Bezrazlozno supojedini grama-
ticari osudivali upotrebu predloga
za uz glagole kretanja, npr. "Sutra
polazimzaSkoplje", "Ovarobaide
zaItaliju".
za iprotiv, za iii protiv nije dobra
ispred imenice: Z(] i protiv moder-
nizacije, za iiiprotiv strucnog obra-
zovanja (treba: za modernizaciju i
protiv nje, za strucno obrazovanje
iii protiv njega). Ispravno je u
zuspanskomjeziku uvek seizgovara
kaos, ali sekodnasumnogimime-
nima prenosi prema pisanju, npr.
Zapata, Zamora, Alkazar, Lazariljo,
Somoza, Gonzaga. Novi Pje tran-
skripciju saz propisao kaonormal-
nu, osimispredbezvucnog suglas-
nika, npr. Velaskez (Velazquez),
Kusko (ClIZCO), i uonimimenima
gdeje "uslo uobicaj s", npr. Sara-
gosa (Zaragoza), Pansa (Panza).
Vidi i -ez.
U italijanskomz senekad izgo-
vara kao C a neki put kao odgo-
varajucu zvucni suglasnik (sliveno
dz); posto ovogdrugogglasanema
ush., moraseuvek prenositi kaoc:
Enco (EI1Z0), Macini (Mazzini),
Manconi (Manz oni), Cavatini
(Zavattini), Katancaro (Catanzaro)
itd.Zbogslicnosti sodgovarajucom
nasorn recju neki put bi semogla
prihvatiti i transkripcija z: Gazeta
(Gazzetta), Zefireli (Zeffirelli).
za. Ush. sepredlozi nemoguupotre-
bljavati uz glagol u infinitivu: sto-
z
zadnji u znacenju poslednji nije
pogresno: nastalo je normalnim
prosirenjem prostornog znacenja
(ono stojezadnjeunekomredu is-
tovremeno je i poslednje pri broja-
nju). Kako je pokazao M. Ste-
vanovic, takva upotreba prideva
zadnji srecesekodrnnostvadobrih
pisaca, od Vuka i Danicica pa do
nasih savremenika.
zadnjonepcani.
zadugo; za dugo vremena.
zadevica. Pravilno bi bilo zadevica
(ekavski) odnosnozadjeviea (ijek.),
ali je oblik satI mnogo obicniji i u
ekavskimi uijek. krajevima(nalazi
sei kodVukai urecniku J AZU).
zagasito-: V. BOlE.
zagonetka, dat. zaganetki i zagone-
ei, gen. mn. zaganetaka (boljenego
zaganetki).
zagovarati (nesto): upotreba u zna-
cenju zastupati, braniti, zauzimati
se za (nesto) nije uobicajena kod
dobrih stilista. Cesca je imenica
zagavarnik (necega) - ko sezauzi-
rnazanesto, branilac, pristalica.
ZAGRADA.Znak interpunkcije koji
seodnosi natekst uzagradi stavlja
sei samuzagradu, npr.: .Pedagozi
zacudo; za cudo veliko.
zadatak, mn. zadaci.
zadavati: zadajuci, ne zadavajuci. V.
i: ZAPOVEDNT NACIN.
zacetak, mn. zaceci.
zacuditi: v. cudi me.
zacauriti se, obicnije nego zaca-
huriti se.
zacas; za casak.
zacrtati umetaforickoj upotrebi nije
pogresno, ali ga treba umereno
upotrebljavati, jer su izrazi kao
zaertana linija, zacrtane smerniee,
zacrtani putevi razvoja i s1.postali
sablon IIodredenim vrstama po-
Iitickogj ezika.
zacvileti, zacvileo, zacvilece, ijek.
zacviljeti, zacvilio, zacviljela: ne
zacviliti.
zabeleska: kao beleska (v. to).
zabiti: zabij, zabijmo, zabijte.
zablesnuti (ekavski), zabljesnuti
(sumo ijck.). V. blesak.
zaboga; za boga miloga.
zacclo.
zaccniti sc (odsmeha, placa, kaslja) i
zaccnuti se; zacenim se, oni se
zacene i zacenem se, oni se zaeenu.
priloskoj upotrebi (bez imenice),
npr. "ll11aglasova za i protiv",
"J estc Ii zaiii protiv", Up. sa i bez.
zabadava,
zabavnomuzieki (koji seticezabavne
muzike): zabavno-muzicki (zabav-
ni i muzicki). V. SLOtENT PRI-
DEVT.
ZAGRADA
197
zahtcv za necim (npr. zahtevi za
pravednijom raspodelom) danas je
sve cesca konstrukcija (po ugledu
na imenicu ielja), ali je pravilnije
zahtev za nesto, zahtevi za pravilni-
ju raspodelu.
zahvaliti, zahvaljivati, ne: zahvaliti
se, zahvaljivati se (osim kad znaci
odreci se, npr. "Zahvalio sena casti,
predlazuci da mesto njega uzmu
nekog mladeg").
zahvaljujuci. Stilski je neprikladno
upotrebljavati ovu rec zanegativne
pojave (zahvaljujuci nestasici, zah-
valjujuci slabom zdravlju, zah-
valjujuci kritikama i s1.): treba reb
zbog, usled, pod dejstvom itd.
zahvatati, bolje nego zahvacati.
zainat.
zaintrigirati (prema francuskom)
znaci pobuditi radoznalost, zago-
licati, kopkati.
zajahati, zajasem (ne zajasimv, oni
zajasu.
za kad(a) (samo odvojeno, prema P).
zakasniti, zakasnio sam, ali kao
pridev zakasneli, zakasnela, zakas-
nelo (npr. zakasnele reforme i sl.).
zakazati: uspojevima kao uredaji su
zakazali, zakazala je organizacija
posla i s1. bolje je upotrebiti izne-
veriti, izdati, pokvariti se, otkazati
poslusnost.
sezale datelevizija (zar samo ona?)
odvraca mlade od citanja." - .Za-
htevali su (u aprilu!) da se pojaca
grejanje." Tacka se stavlja u za-
gradu samo ako je i cela recenica u
njoj, npr.: .Ddpristanista do centra
stigli smo za 35 minuta! (Autobus
na istoj relaciji putuje preko dva
sata.)" Uprotivnom tacka dolazi
van zagrade, npr.: "On kaze da su
vozila bila u kvaru (to je istina)."
Uglaste zagrade [ 1 upotreblj a-
vaju se u naucnim i kritickim tek-
stovima kad zelimo u citirani tekst
da ubacimo sopstvene napomene,
dopune iii ispravke. Isti znak se
predvida za slucaj zagrade uzagra-
di, ali takva upotreba nije mnogo
rasprostranjena, i P savetuje da je
umesto dva para zagrada bolje isko-
ristiti zareze, crte, iii izmeniti sklop
recenice.
Recenica "mora ostati gramaticki
pravilna i kad se izostavi zagradeni
tekst" (P tacka 205 a): stoga su
pogrcsne recenice kao "On trosi
mnogo (ali svoje novce) i niko nema
prava da nad njima bdi i da ga zato
prekoreva", gdeje umesto zagrada
trebalo staviti zareze iii crte.
zagrebati izagrepsti (v. grebati).
zagrizen, u znacenju zadrt, okoreo,
fanatican, normalno se upotreblja-
va u knjiz. jeziku. Drugo je zagri-
zen, trpni pridev od zagristi (npr,
zagrizena jabuka).
198
zagrcbati
za nj (=za njega).
zapad: v. STRANE SVETA.
zapadna (Zapadna) Evropa, zapad-
noevropski; Zapadna Morava; Za-
padno rimsko carstvo (P dopusta i
Zapadnorimsko carstvo). V. GEO-
GRAFSKA IMENA.
zanavek.
zanemarujuci kao pridev (,,lma raz-
lika, ali su zanernarujuce", "u
zanemarujucim kolicinarna") po-
gresno jc, treba zanemarljiv.
zanemeti, zanemeo, ijek. zanijemje-
ti, zanijemio, zanijemjela. Oblik
zanemiti "uCiniti nernirn" neupotre-
bljava se. V. -iti.
zaneti: v, -neti.
zamnom.
zaliha, dat. zalihi (P dopusta izalisi).
zalistak, zaliska, mn. zalisci, zalista-
ka (na biljci; u srcu); zalizak, zalis-
ka, mn. zalisci, zalizaka (deo kose).
zaliti: zalij, zalijmo, zalijte.
zalog izaloga.
zamalo (u znacenju: umalo, samo sto
ne, uskoro iii za kratko vreme), ali:
za malo vremena, za malo novca
itd.
za me (=za mene).
zamerka, dat. zamerci.
zametak, mn. zameci.
zakljucak i zakljuciti upotrebljavaju
se Ll politickom recniku pogresno
kao da znace odluku, uz izostavlja-
nje pojma treba. Npr.: "Do net je
zakljucak da se ogranici radno
vreme" umesto: .Doneta je odluka
da se ogranici ... " iii: "Donet je
zakljucak da treba ograniciti ...".
"Zakljuceno je da se krivci pozovu
naodgovomost" umesto: .Odluceno
je da se krivci pozovu ..." iii: .Za-
kljuceno je da krivce treba pozvati
naodgovornost".
ZAKONI. Prema ostern pravilu za
naslove (v. NASLOVI), nazivi za-
kona i drugih pravnih akata pisu se
svclikim pocetnim slovom prve reci,
npr. Zakon 0 upravnom postupku.
Nije reseno kako treba pisati nazive
zakonskih predloga, koji pocinju
rccju nacrt, prednacrt, predfog isl.
Upraksi se i tu najcesce pise veliko
samo prva rec (npr. Predlog zako-
na 0osnovnom obrazovanju), mada
irna argumenata i u korist pisanja
predlog Zakona... odnosnoPredfog
Zakona ..
zakonomcran, zakonomernost: ru-
sizmi koji se najcesce mogu zame-
niti nasirn recima zakonit (zakoni-
1 0 . ' 1 1 ) , redo van, pravilan itd.
zakratko.
zakutak, mn. zakuci.
zalagati se, zalaiuci se (ne zala-
gajuCi).
zapadna
199
kratak, zapovedni nacinzavrsavace
se na -j, -jmo, -jte: broj, brojmo,
brojte (tako i: izbroj, prebroj itd.),
kroj (prekroj, itd.), laj, podoj,
prodaj (od prodati), zadaj (od za-
dati), itd. Ako je vokal usadasnjem
vremenu dug, nastavci zapovednog
nacina bice -it. -jimo, -jite: gaji,
gajimo, gajite; taji, zataji, bleji,
prodaji (od prodavati), zadaji (od
zadavati), itd.
V. i pojedinacne glagole.
zaprega, dat. zaprezi.
zapreka, dat. zapreci.
zaprepastiti: zaprepascen, -scenost
iz aprep asten, -stenost; z apre-
poscenje i-stenje; zaprepascivati i
zaprepastavati.
zaprska, dat. zaprsci.
zarana (prilog).
zardati (ne zahrdatiy.
zaredom kao prilog (npr. triput zare-
dom) najbolje je pisati sastavljeno,
mada ga PR ne belezi.
ZAREZ. Od svih znakova inter-
punkcije zarez ima najraznovrsniju
i najslozeniju upotrebu, koja se
sarno manjim delom moze podvrg-
nuti strogim pravilima. Osnovno
nacelo je da se zarezom odvajaju
recenice iii delovi recenica ako se
njima iznosi nesto posebno, naknad-
no dodato, ada se zarez ne stavlja
ako su smislom tesno vezani za os-
zapaJ jenje, ne zapalenje; zapaljenj-
ski (ne zapaljenski).
zap eta je rusizam, kao i tocka (v. to).
Pravopisom iz 1960. usvojenje ter-
minzarez, koj i je danas definitivno
prihvacen u skolama, pa nema ra-
zloga za vracanje na zapetu.
zapJ itati, zaplicem i zapletati, za-
plecem.
zapodenuti, redezapodeti izap odes-
ti: zapodenem, zapo denes itd.;
zapodeo, -la, zapodeven, zapode-
nut izapodet.
zaposlen, zaposlenost, zaposlenje i
(retko) zaposljen, zaposljenost,
zap os Ijenje.
ZAPOVEDNI NACIN (imperativ).
Glagoli koji u 1. lieu sadasnjeg vrc-
mena imaju zavrsetak -ijem (npr.
pijem, ubijemi imace zu sva tri ob-
lika zapovednog nacina: pij, pijmo,
pijte, ubi], ubijmo, ubijte. Tako isto
i popij, (napij, otpij itd.), bij (sabij,
izbij, prebij, probij, nabij, zabij
itd.), krij (otkrij, pokrij, sakrij itd.),
.fij (sasij, zasi], prist] itd.), lij (ulij,
dolij, odlij, izlij itd.), savij (previj,
zavij, navij, uvij, odvij itd.), brij
(obrij, izbrij) i drugi. Pogresni su
oblici kao ubi, popi, obri se, sasite,
dolite itd.
Kod ostalih glagola saglasomj u
osnovi oblik imperativa zavisi od
duzine vokala koji se nalazi ispred
togaj usadasnjem vremenu. Ako je
200
zapaljcnjc
sakoji unezavisnu recenicu ("Po-
ljaci znaju sta to znaci: oni su ve-
kovimabili ..." itd.).
Zarez se ne sme pisati kada
recenicasakoji ogranicavaznacenje
prethodne imenice, npr.: "U roma-
nima koje je objavio posle 1860.
pustolovni duhustupamestorncdit-
acijama" (=sarno utim, ne i ura-
nijim romanima). - .Posmrtno ce
biti odlikovan policajac koji sego-
lim rukama bacio na atentatora"
(samo taj policajac), itd.
Isto vazi i za odnosne recenice
kojepocinju saciji, kakav, sto, gde:
sazarezom"Oni nemogu racunati
nanaftu, cijacenalazistauskorobiti
iscrpljena" (=Oni nemoguracunati
nanaftu. Njenacenalazista... itd.);
bez zareza .Roditelji cija se deca
vracaju sazimovanjatrebadadodu
predskolu" (samoti roditelji), "Me-
sto na ladranu gde ce se odrzati
tumir zasada nije poznato" (samo
tomesto), itd.
ZAREZ ISPRED "NEGO" idr. Pre-
ma clanovima 187e(2) i191c(5)
Pravopisa, isprednego i vee nepise
sezarez akoprethodi neki kompa-
rativ iii izraz ne samo: "On sebo-
Ijespremio nego ostali", .Jzgubio
jenesamotebeleskeveei svelicne
isprave", "Gomile otpadaka ne
samo sto ruzno izgledaju nego sui
stetne po zdravlje". U drugim
slucajevirna ispred veznikasuprot-
nog znacenja (nego, vee, a, ali, a
tali deo teksta. Tako npr. .Bio je
dan, kadsuIjudi naposlu" (=ada-
nju su Jjudi naposlu); .Bio je dan
kadsuIjudi naposlu" (=biojeradni
dan). - "Mi cemo, prema tome,
odrediti troskove" (=Mi cemo, dak-
le...); "Mi cemo prema tome odre-
diti troskove" (=na osnovu toga
cerno ih odrediti). U mnogim slu-
cajevima zarez semozeali nemora
upotrebiti, zavisno od toga koliko
isticemo vezu sostalimdelomtek-
sta: "U Americi(,) bez sumnje(,)
radedrukcije." - .Vrerneprolazi(,)
ati si i daljebez stana."
Redovno sezarezomodvajavo-
kativ: .Dejane, pobogu, sta to ra-
dis'?"-- "Sedi, prijatclju!" - "Vi to,
dcco, ne mozete ni zamisliti." Ta-
kodeje zarez obavezan poslerece-
nica u inverziji, tj. kad zavisna
receuica dolazi pre glavne: .Kad
namje to rekao, zaprepastili smo
sen - "Sta si trazio, to si i nasao."
- "Ne znajuci sta da radi, obratio
sepolicij i."
ZAREZ ISPRED "KOJI" pise seu
ouim slucajevima kad odnosna
rccenica pruzadopunski podatak 0
prethodnoj imenici, nicimnesuza-
vajuci njcnoznacenje, npr.: .Polja-
ci, koji suvekovimabili podtudom
vladavinom, znaju stato znaci." -
.Kriza sepogotovu oseca uoperi,
kojazahteva vece izdatke." U tak-
vimslucajevimauveksemozeiska-
zati isti smisaopretvarajuci recenicu
ZAREZ ISPRED "NEGO"
201
zauvek.
zauzvrat (PRdopustai spojeno pisa-
nje, zauzvrat).
zavidan, pored toga sto znaci "koji
izaziva zavist ili divljenje", "pri-
lican", "nesvakidasnji" (npr. zavid-
na velicina, zavidan uspeh), moze
biti i sinonimzazavidljiv (zavidan
covek). Pogresno seprimenjuje na
negativne pojave, npr. .J spoljili su
zavidnukolicinuneznanja".
zavijutak, mn. zavijuci.
zatvoreno-: v. BOJE.
zato (=stoga, otuda); za to (npr.:
"Nisamkriv zato"; "Svi smo zato
daseradnastavi"). Nijedobar spoj
zato jer: trebazato sto ilisarnojer.
Nepreporucuje seni zato da: um.
.Kazem to zato da se ne brinete
uzalud" boljeje .Kazem to da se
nebisteuzaludbrinuli".
zatrti: kaosatrti (v. to).
zatrudncti, zatrudnela, zatrudnece,
ijek. zatrudnjeti, zatrudnjela. Ne
zatrudniti.
oblike zasuci, zasucimo, 0111 za-
suku.
zasvagda.
zasiti: zasij, zasijmo, zasijte.
zatamneti i zatamniti: kaopotamne-
ti (v. to) ipotamniti.
zatim(=potom), ali: "J azatimnebih
zalio".
zasukati, zasucem, oni zasucu; zasu-
Ci, -cimo, -cite (promenakaovikati,
vicem]. Gramaticari ne dopustaju
kamoli) moze se pisati zarez, npr.
"TonijebioonC)negonjegovbrat",
"NijebionaCetinjur.) veeuBecu",
"Ti si krivf.) aneon", .Zadatak je
tezakf.) ali nei neostvarljiv". Nece
se pisati zarez u spoj evima kao
jedna ali vredna, mlad a iskusan,
gde se ceo izraz oseca kao jedna
celina.
zarzati (nezahrzati).
zasad(a) (sastavljeno, prema P, u
znacenju privremenosti, npr. .za-
sad(a) sedobro drzi"; odvojeno, za
sad(a), kad znaci namenu, npr.
"nesto za sad(a) a nesto za kas-
nije").
za se(=zasebe).
zascJ ak, zaseoka i zaselka; mn.
zaseoci izaselci; zaselaka.
zasigurno (=svakako, bez sumnje:
takourccnikuMaticesrpske, rnada
gapravopisni prirucnici nebeleze).
zaspati: sadasnje vreme je zaspim,
zaspis.: oni zaspe, ne zaspem,
zaspes.: (sto su obJ ici od glagola
zasuti=zatrpati). Pojedini grama-
ticari ipaksmatrajudau3. lieumno-
zine treba dopustiti i oblik zaspu,
zbogvelikerasprostranjenosti.
zastaJ no (prema PR; obicnije je za
stalno).
202
ZUl711li
zlosrecan izlosretan.
Zmaj Jova, Zmaj-Jove, Zrnaj-Jovin
itd. (crtica neobavezna); Jovan Jo-
vanovic Zmaj (uvek bez crtice).
zmijolik.
ZNACI ZODIJAKA nisu normirani
uP, ali posto imaju svojstva imena,
treba ih pisati velikim slovorn, npr.
Lav, Devica, Strelac, Vaga itd.
sto hiljada kilometara daleko od
Zemlje; avion salje signale stanici
na zemlji, ali kosmicki brod salje
signale stanici na Zemlji; "Uav-
gustu mnogi meteori padaj unaZem-
lju", ali "Meteor je pao nazemlju u
Kanadi".
Raketa zemlja-zemlja, zemlja-
vazduh, s crtom (ne crticom) bez
razmaka, prema P.
Zemlja izlazeceg sunca (Japan),
Zemlja hiljadu jezera (Finska). V.
GEOGRAFSKA IMENA.
zen budizam (v. CRTICA 4).
Zenica, zenicki, Zenicanin (i Ze-
nicak), Zenicanka (iZenickinja).
zgoditak, mn. zgodici.
Zimbabve: unedostatku bolj ihmogu
seupotrebiti oblici zimbabveanski,
Zimbabveanac, -anka,
Zimcrman (Zimmerman), Zineman
(Zinnemann), saZ ako su arnericka
prezimena.
zimus: v. -so
zdesna, nes desna.
zecji (boljc) i zeciji.
zejtin, nezeitin. U knjiz.jeziku treba
dati prednost reci ulje.
zelembac, ne zelenbac.
zelcneti se, zeleneo se, ijek. zelenjeti
se, zelenio se, zelenjela se. Glagol
zeleniti "ciniti zelenim" gotovo se
nikad neupotrebljava. V. -iti.
Zeleni kontinent (Juzna Amerika).
Up. Crni kontinent.
Zcmaljac iii Zemljanin (stanovnik
planete Zemlje). Up. Marsovac.
zemlja: s velikirn Z kao naziv plane-
te, as malim uznacenju tlo i usvim
ostalirn znacenjima. Primeri: dva-
deset kilometara iznad zemlje, ali
zavisan (koji zavisi od nekoga, ne-
cega); ne zavistan, osim kad znaci
zavidljiv
zavrsetak, mn. zavrseci.
zazlveti: prvobitno znacenje je po-
iiveti, ostati dugo uiivotu. Unasem
veku prvi put jezabelezeno znacenje
poceti ziveti, a odatle i razviti se,
uhvatiti korena is1. Upolitickom
recniku poslednjih godina takva
upotreba serasirila do temere daje
postala moda koju dobri stilisti izbe-
gavaju.
zbirka, dat. zbirci.
zbiti: zbij, zbijmo, zbijte.
zbrda-zdola.
ZNAC[ ZOOIJ AKA
203
zoolog, zoologija, zooloski; zooloski
vrt (s velikim Z kad je naziv od-
redene ustanove); zoo-vrt, zoo (ne
ZOO).
zreti (=sazrevati): zrem, zres, oni zru,
atakode zrim, zris, oni zre; zreo,
zrela (ekavski i ijekavski) i zrio,
zrela (sarno ijek.). lednako seme-
njajui slozeni glagolisazreti, dozre-
ti, itd.
zubatac, zubaca, rnn. zubaci, zuba-
taca.
zverka, dat. zverki, gen. mn. zverki.
zvizdukatl, zviiducem (pored zvii-
ducem, stojefonetski pravilnije ali
neuobicajeno).
ZNAK PITANJA: v. UPITNIK.
Zodijak (velikoZ). V. ZNACI ZODI-
JAKA.
znacajan secesto pogresno upotreb-
ljavamesto znatan, npr. .Lltrosena
su zanacajna sredstva". Recenica
"J avile suseznacajnerazlike" bice
ispravnaakosehteloreci dasuraz-
likevazneiii danestoposebno zna-
ce, ali nei akosemislilo na znatne
(prilicne, osetne) razlike. Na isti
nacin, beznacajan (nevazan) treba
razlikovati odneznatan (sitan).
znacka, dat. znacki; gen. rnn. zna-
caka iznacki.
204
znacajan
zeljezara, ieljezo, ieljeznica, zeljez-
nicki itd, ijekavski suoblici: ekav-
ski je ielezara, ielezo, ieleznica,
zeleznicki itd.
zenaborac, iena astronaut itd. (bez
crtice).
zeniti (se): V. ozeniti.
zenka, dat. zenki, gen. mn. ienki.
Zenmin zibao, Zenmin zibaoa, Zen-
min zibaou (bolje nego zib aa,
iibau).
ZENSKA IMENA sazavrsetkornna
suglasnik, prema clanu 103ePra-
vopisa, mogu ostati nepromenjena
iii semenjati kao dasezavrsavaju
na-a: Karmen, Karmene, Karme-
ni, Karmenin itd. Kodmnogih ime-
nakao Nives, Ines, Ingrid, Liv, Pi-
laritd., aposebnokodengleskihkao
Dzin(Jean), Seron(Sharon), Meri-
lin(Marilyn) itd., najboljejeizbeci
promenu po padezima, Up.: -e,
FRANCUSKo.
zaliboze (prilog).
zalilae (neialioc), mn. ialioci, iali-
laca.
zalopojka, dat. ialopojci, gen. mn.
zalopojki.
Zana (Jeanne, froZ. ime) boljenego
Zan, dabi serazlikovaloodmuskeg
Zan (Jean). V. -e (FRANCUSKO).
zandar i iandarm.
zaoka, dat. zaoci, gen. mn. zaoka
(rctko ialaka).
zarkoerven (sastavljeno).
Zar-ptiea.
zbun (danas retkodibun).
zderati, zderem; nazderati se, nazde-
remse: preiderati se, preiderem se.
Ne smatra se pravilnim idrati,
naidrati se. Oblikidreti (ijek. zdri-
.ieti) uglavnom secuvajos sarno u
slozenici proidreti (v. to).
zega, iegi i iezi.
zeludac, zeluca, mn. zeluci, zeluda-
ca.
v
Z
zmigavac imigavac.
Zode (port. Jorge), ne Zorge.
zuljiti, iulje ga ruke, zuijile su garuke
izuljati, zuljaju ga, zuljale su gao
Zupancic (Oton): nije opravdano
Zupancic, mada ga PR tolerise kao
"tradieionalno".
zurka, dat. zurki.
zuteti se, zuteo se, ijek. iutjeti se, iu-
tio se, zutjela se. Retko se upotreb-
Ijava glagoliutiti, "Ciniti zutim''. V.
-iti.
ziri, iirija, mn. ziriji.
ziro-racun (neobavezna crtica: V.
CRT[CA 3).
Ziskar je osnovni deo udvostrukom
prezimenu Ziskar d'Esten (Giscard
d'Estaing); ako se ne uzima puni
oblik, upotrebljava sesamo Ziskar,
anikada sarno D'Esten.
ZIVOTINJSKA IMENA pisu se s
velikim pocetnim slovom ako pred-
stavljaju vlastito ime odredene zivo-
tinje (Sarulja, Zelenko, Brundo,
Cule, Fifi, Belka itd.); ako su upo-
trebljena samo kao oznaka za boju,
pasminu i sl. pisu semalim slovorn
Uarulja, zel enko, rundov, iuca
itd.).
zleb (ne iljeb); ijek. ilijeb.
zlezda (ne iljezda); ijek. ilijezda.
Pridev ztezdani (ijek. iljezdani) iii
ilezdni (ijek. ilijezdni).
ZENSKA PREZIMENA. Oblici kao
"Simiceva" od pocetka naseg veka
upotrebljavali su se za neudate, a
"Simicka" za udate zene. Danas se
nastavak -ka sacuvao sarno u farni-
lijarnoj upotrebi, pa se mora reci
"Simiceva", "Tacerova", itd. uko-
!iko se ne navodi licno irne. Nije
dobro "Seles je pobedila" i sl. V. i:
[ME I PREZ[ME.
ZEN SKI OBLICI za nazive zani-
manja i polozaja cesto nedostaju, iii
su nepogodni zbog farnilijarnog
prizvuka (ministarka, seftov)«:«,
ambasadorka itd.). Tamo gde pos-
toje, npr. predsednica, urednica,
saradnica, citateljka, prevoditeljka,
lekarka, nema razloga dasezazenu
upotrebljava m. oblik tpredsednik
itd.). Posebno treba paziti da ne
dode do gramatickog nesklada
izmedu irnenice i glagola: umesto
.J vlinistarje izjavila ..." treba naves-
ti ime iprezime doticne zene-mini-
stra. Umesto premijer iIi nepri-
kladnog premijerka, moze se reci
predsednica vlade.
zetelac, ne ieteoe; mn. zeteoci. zete-
laca. V. -ioc; -(lOC.
zeti (ne injeti). Ostali obliei kao kod
glagolapoinjeti (v. to).
zidak, zitka, iitko; zitkiji, najiitkiji i
zidi, najzidi.
zlgolo, zigoloa.
zilavka, dat. iilavci iiilavki.
206
ZENSKA PREZIMENA
zvakati bi premafonetskimzakonima
trebalo daimaivacem, ivaces, dok
bi zvacem, zvaces bilo od oblika
zvatati. U praksi su danas ostali
same oblici ivakati, zvacem, iva-
ces. Up. zvizdukati.
zvakati
207