USTAV KNJAESTVA SRBIJE

Izdan i zakletvom potvren

O Duhovima 1869. Godine

U IME NjEGOVE SVETLOSTI

KNjAZA SRBSKOG
MILANA M. OBRENOVIA IV.

NAMESNICI KNjAESKOG DOSTOJANSTVA.

PROGLAAVAMO I OBJAVLjUJEMO SVIMA I SVAKOME, DA JE VELIKA NARODNA SKUPTINA, DRANA U
KRAGUJEVCU O DUHOVIMA 1869. GODINE REILA, I DA SMO MI POTVRDILI I POTVRUJEMO:

USTAV
ZA KNjAESTVO SRBIJU.

Sadraj
1 I. O dravnoj oblasti, Knjazu, nasledstvu prestola i namesnitvu knjaeskog dostojanstva.
2 II. O pravima i dunostima graana u opte.
3 III.O Narodnom predstavnitvu.
3.1 Krug vlasti Narodne Skuptine.
3.2 Sazivanje Narodne Skuptine.
3.3 Velika Narodna Skuptina.
4 IV. Dravni savet.
5 V. O dravnom imanju, o knjaevom imanju i knjaevoj civil-listi.
6 VI. O dravnoj slubi.
7 VII. O sudovima.
8 VIII. O crkvama, kolama i blagodetnim zavodima.
9 IX. O optinama i pravnim licima.
10 X. Opta opredelenja.
11 Zakljuenje.
12 Prelazno nareenje.
13 Vidi jo
14 Izvori

I.
O dravnoj oblasti, Knjazu, nasledstvu prestola i namesnitvu knjaeskog
dostojanstva.

lan 1.

Knjaestvo je Srbija nasledna ustavna monarhija sa narodnim predstavnitvom.

lan 2.

Dravna oblast Srbije ne sme se razdvajati. Njene granice ne mogu se smanjiti ni razmeniti bez
pristanka Velike Narodne Skuptine; no u sluajima ovog roda od manje vanosti dovoljan je pristanak i
obine skuptine.

lan 3.

Knjaz je poglavar drave, i, kao takav, ima sva prava dravne vlasti, a izvruje ih po opredeljenjima
ustava.
Njegova je linost neprikosnovena i neodgovorna.

lan 4.

Knjaz vri zakonodavnu vlast sa Narodnom Skuptinom.

lan 5.

Knjaz potvruje i proglauje zakone. Nikakav zakon ne moe vaiti, dokle ga Knjaz ne proglasi.

lan 6.

Knjaz postavlja sve dravne inovnike; u njegovo ime i pod njegovim vrhovnim nadzorom vre svoju
vlast sva zemaljska nadleateljstva.

lan 7.

Knjaz je vrhovni zapovednik sve zemaljske sile.

lan 8.

Knjaz zastupa zemlju u svima stranim odnoajima, i zakljuuje ugovore sa stranim dravama.
No ako se za izvrenje ovih ugovora iziskuje kakvo plaanje iz dravne kase, ili je nuna izmena
postojeih zemaljskih zakona, ili se u opte ugovara neto, ime bi se javna i privatna prava
stenjavala, to je za ovo nudan pristanak Narodne Skuptine.

lan 9.

Knjaz stalno prebiva u zemlji, a kad bi, po potrebi, otiao na neko vreme iz zemlje, on postavlja sebi
jednog ili vie mestozastupnika za to vreme, i odreuje im vlast u granicama ustava.
Odlazak svoj iz zemlje i naimenovanje mestozastupnika Knjaz objavljuje narodu proklamacijom.

lan 10.

Knjaesko dostojanstvo po starim narodnim zakljuenjima pre 1839. godine, koja su utvrena i
zakljuenjima Sveto-Andrejske skuptine od godine 1858, kao i velike narodne skuptine, drane 20.
Junija 1868. godine, i po glasu sultanskih berata i hatierifa od godine 1830. i 1868, nasledno je u
plemenu sada vladajueg Knjaza Milana M. Obrenovia IV. u mukom potomstvu iz zakonog braka po
redu prvoroenja, i to, najpre u pravoj liniji, a kad u ovoj ne bi bilo naslednika, onda nasledstvo prestola
prelazi na pobonu liniju, po istom redu prvoroenja.
No ako bi sadanji Knjaz Milan bez mukog potomstva preminuo, onda prelazi nasledstvo prestola
srbskog na muke potomke Knjaza Miloa od keri njegovih, tako, da narod srbski od ovih potomaka
bira sebi za naslednog Knjaza, onoga, koga nae da je najdostojniji.
Izabrani za Knjaza potomak Knjaza Miloa prima vladu pod imenom Obrenovia.
A ako ne bi bilo mukih potomaka od keri Knjaza Miloa, onda narod srbski bira sebi za naslednog
Knjaza onog Srbina, u kome ima najvie poverenja. No nikad ne moe biti izabran za Knjaza srbskog
niko od familije i potomstva Karaorevieva, na koje je baeno prokletstvo narodno.
Izabrani Knjaz odma objavljuje narodu proklamacijom svoj izbor, i preduzima vladu sa zemljom. Ako
Knjaz ne bi po sebi ostavio naslednika prestola, ali je knjaginja u vreme njegove smrti trudna bila, onda
e se doekati vreme njena poroaja, a meutim vrie knjaesku vlast savet ministarski.
U ovom sluaju ministarski savet objavie narodu proklamacijom stanje knjaginjino.

lan 11.

Knjaz srpski mora biti pravoslavne istone vere.

Punoletan je kad navri osamnaest godina.
Pri stupanju na vladu on polae pred prvom skuptinom zakletvu, koja glasi: Ja (ime) primajui vladu,
zaklinjem se svemoguim Bogom i svim to mi je najsvetije i najmilije na ovome svetu, pred svetim
njegovim krstom i evangelijem, da u zemaljski ustav nepovreen odrati, da u po njemu i zakonima
vladati, i da u u svima mojim tenjama i delima samo dobro naroda pred oima imati. Izriui sveano
ovu moju zakletvu pred Bogom i narodom, prizivljem za svedoka Gospoda Boga, kome u odgovor
davati na stranom njegovom sudu, i potvrujem istinitost ove zakletve celivanjem sv. evangelija i krsta
Gospoda Spasitelja Isusa Hrista. Tako mi Gospod Bog pomogao. Amin!"

lan 12.

Kad je Knjaz maloletan, ili kad bez naslednika prestola premine, onda savet ministarski prihvata
privremeno vlast knjaesku do sastanka Velike Narodne Skuptine, koju on saziva, a najdalje za mesec
dana, od kad je vlast knjaesku prihvatio.
Savet ministarski, dokle vlast knjaesku vri, ne moe menjati ni ministre ni lanove dravnog saveta.

lan 13.

Ako je Velika Narodna Skuptina sazvana zbog toga, to je Knjaz bez naslednika prestola preminuo,
onda ona bira Knjaza shodno lanu 10. ustava, a ako je sazvana zbog maloletstva Knjaeva, onda bira
za namesnike knjaeskog dostojanstva tri lica. lanovi namesnitva mogu se izabrati samo izmeu:
ministara, lanova dravnog saveta, i sudija viih sudova, ili lica, koja su u tim zvanjima bezporono
sluila.

lan 14.

Namesnici pri preduzimanju vlasti polau pred skuptinom zakletvu, da e Knjazu verni biti, i po ustavu
i zakonima zemaljskim vladati; a potom objavljuju narodu proklamacijom, da su preduzeli da vre, u ime
Knjaza, vlast knjaesku.

lan 15.

lanovi ministarskog saveta, kad privremeno prihvataju vlast knjaesku, ne dobijaju drugu platu, do
plate svoga stalnog zvanja. A namesnici dobijaju peti deo knjaeske civil-liste na ravne delove, a ostalo
pripada Knjazu.

lan 16.

Ako bi koji lan namesnitva umro, dokle je u ovoj dunosti, onda ostali namesnici, u dogovoru sa
dravnim savetom, odreuju treeg lana namesnitva najdalje za mesec dana, od kad je to mesto
upraznjeno ostalo, a meutim prva dvojica vre punovano vlast knjaesku.
Ako bi koji od namesnika tako u bolest pao, da, po uverenju tri lekara, koje dravni savet, na poziv i u
dogovoru sa druga dva namesnika, odredi, ne bi mogao dunost svoju vriti, onda e, dokle to stanje
traje, dva ostala namesnika poslove dravne punovano odpravljati.
Mogu punovano i dva namesnika poslove dravne odpravljati, ako bi jedan od njih trojice imao preku
potrebu, da za neko vreme iz zemlje odsustvuje; no ovaj e, u tom sluaju, svojim drugovima ostaviti
pismenu izjavu, da unapred na sve ono pristaje, to bi oni u krugu vlasti namesnitva uinili.
U svakoj od ovih prilika obnarodovae se odma uzroci, sa kojih e samo dva namesnika vlast
knjaesku odpravljati.

lan 17.

Ako bi namesnitvo, koje nastupi zbog knjaevog maloletstva, imalo da traje due od pet godina, onda
skuptina bira namesnike na tri godine, a ako ne bi imalo da traje due od pet godina, onda e izabrani
namesnici ostati za sve to vreme. To se razume i za sluaj, kad bi namesnitvo istina vie godina
trajalo, ali period izbranog namesnitva pred punoletstvo Knjaza ne bi due od pet godina trajao.

lan 18.

Namesnitvo prestaje im Knjaz postane punoletan, i tada on odma objavljuje narodu proklamacijom,
da je kao punoletan preduzeo vladu zemaljsku.

lan 19.

Naslednik prestola srbskog mora biti pravoslavne istone vere.

lan 20.

Naslednik prestola, kao i sva muka deca Knjaeva, ne mogu stupiti u brak bez dozvoljenja vladajueg
Knjaza.

lan 21.

Brigu o vaspitanju maloletnog Knjaza, kao i o Njegovom imanju, vodie tri tutora, koje odredi
namesnitvo, po sasluanju Knjaginje matere a u dogovoru s dravnim savetom.
No lanovi namesnitva ne mogu biti tutori.

II.
O pravima i dunostima graana u opte.

lan 22.

Pod kojim se uslovima dobija srbsko graanstvo, i kakva prava ono daje, kao i kako se gubi,
opredeljuje se zakonom.

lan 23.

Svi su Srbi pred zakonom ravni.

lan 24.

Srbi imaju jednaka prava na sva dravna zvanja, u koliko ispune uslo-ve, zakonom propisane, i imaju
sposobnosti za to.
A strani podanici mogu biti primljeni samo pod ugovorom u izvesna zvanja, to se zakonom blie
opredeljuje.

lan 25.

Sloboda lina i pravo sopstvenosti ujemavaju se, i ne podlee ni-kakvom drugom ogranienju osim
onome, koje zakon propisuje.

lan 26.

Niko ne moe biti suen, dok ne bude sasluan, ili zakonim nai-nom pozvan da se brani.

lan 27.

Niko ne moe biti zatvoren, osim u sluajima i po propisima, zakonom opredeljenima.

lan 28.

Obitalite je Srbina nepovredno. Protiv volje domainove niko ne sme u isto ui, ni istraivanja po
njemu initi, osim u sluajima, za-konom opredeljenim, i nainom kako zakon propisuje.

lan 29.

Oduzimanje imanja u ime kazne (konfiskacija) ne sme biti. No mogu se oduzeti pojedine stvari, koje su
kaznjivim delom proizvedene, ili su kao orue toga posluile, ili na to namenjene.

lan 30.

Niko ne moe biti prinuen da svoje dobro ustupi na dravne ili druge javne potrebe, ili da se u tome
ogranii, osim gde zakon to doputa i sa naknadom po zakonu.

lan 31.

Vladajua je vera u Srbiji istono-pravoslavna. A slobodna je i svaka druga priznata vera, i stoji pod
zatitom zakona u izvrenju svojih obre-da.
No niko ne moe, pozivajui se na propise svoje vere, osloboditi se svojih graanskih dunosti.
Zabranjuje se svaka radnja, koja bi mogla biti ubitana za pravoslavnu veru (prozelitizam).

lan 32.

Svaki Srbin ima pravo da kae svoju misao: rema, pismeno, sredstvom peatnje ili u vidu likova,
saobraavajui se u tome propisima zakona.
O peatnji izdae se naroiti zakon.

lan 33.

Svaki Srbin ima pravo da se ali na protivzakone postupke vlasti.

Ako via vlast nae, da je alba neosnovana, duna je da alitelja u svome reenju izvesti o osnovima,
sa kojih mu albu ne uvaava.

lan 34.

Svaki ima pravo da se obrati molbom nadlenoj vlasti, i to u svoje ime; a u ime drugoga, i kao celina,
mogu to initi samo nadleatelstva i pravna lica (korporacije), i to ova poslednja o predmetima, za koje
su nadlena.

lan 35.

Svaki je Srbin vojnik, i duan je da slui u vojsci, stajaoj ili na-rodnoj, izuzimajui one, koje zakon
osloboava.
Narodna vojska, kao jedna od najnunijih zemaljskih ustanova, ne mo-e se ukinuti ni skuiti.

lan 36.

Vojska se ne sme dogovarati. Ona se skuplja samo na poziv stareina.

lan 37.

Vojnici podlee vojenim sudovima samo za krivina dela.

lanovi: 27, 28. i 32. ustava odnose se i na vojnike samo u toliko, u koliko ne bi bili protivni vojenim
zakonima i disciplinarnim propisima.
Opredeljenja o vojnoj disciplini izdaju se uredbom knjaeskom.

lan 38.

U sluaju preke opasnosti za javnu sigurnost moe vlada na neko vreme obustaviti: opredeljenja lana
27. odnosno line slobode; lana 28. odnosno nepovrednosti obitalita; lana 32. odnosno slobode
govora i peatnje; lana 111. odnosno nadlenosti suda.

lan 39.

Svaki Srbin i svako pravno lice, duno je da nosi dravne danke i druge terete, a ovi se razrezuju po
jednakim osnovima za sve.
Samo Knjaz i prestolonaslednik ne plaaju nikakav danak.

lan 40.

Svakome je Srbinu slobodno da istupi iz srbskoga graanstva, poto ispuni obveze vojene slube u
stajaoj vojsci, kao i druge dunosti, koje bi imao, kako spram drave, tako i spram privatnih lica.

III.
O Narodnom predstavnitvu.

lan 41.

Narodna je Skuptina Narodno Predstavnitvo.

lan 42.

Narodna Skuptina sastoji se iz poslanika, narodom slobodno izabranih, i poslanika, koje Knjaz bira.
Skuptina je obina i velika.

lan 43.

Izbori su narodnih poslanika neposredni i posredni preko poverenika.

lan 44.

Svaki srez i svaka okruna varo bira za sebe poslanike, i to na tri hiljade porezkih glava po jednog.
No i onaj srez i okruna varo, to imaju manje od tri hiljade po-rezkih glava, biraju po jednog
poslanika.
Varo Beograd bira dva poslanika.
Ako koji srez ili okruna varo ima vie od tri hiljade porezkih glava, i taj viak prelazi hiljadu pet stotina
porezkih glava, onda e se tamo izabrati jo jedan poslanik; a ako viak ne prelazi hiljadu pet stotina
porezkih glava, to se nee raunati.

lan 45.

Knjaz bira na svaka tri poslanika po jednog od svoje strane iz reda ljudi, koji se odlikuju naukom ili
iskustvom u narodnim poslovima, no ovaj broj ne mora biti podpun.

lan 46.

Svaki Srbin, koji je punoletan i plaa graanski danak na imanje, rad ili prihod, ima pravo da bira
poslanike ili poverenike.

lan 47.

Ko ima pravo da bira, moe biti izabran za poverenika, ali za poslanika moe biti izabran onaj, kome
ima punih trideset godina i plaa dravnog danka najmanje est talira godinje na imanje, rad ili prihod,
i ima ostala svojstva, koja propisuje izborni zakon.

lan 48.

inovnici, i oni, koji u red inovnika spadaju, kao: penzioneri, oni, koji primaju kakvo izdranje iz
dravne kase, ili koji ulau u fond udoviki, a isto tako i pravozastupnici, ne mogu biti za poslanike
narodne izabrani; a oni, koje Knjaz bira, mogu se uzeti iz sviju redova graanstva.
No vojnici stajae vojske, ma koga ina, ne mogu ni birati ni izabrani biti.

lan 49.

Pri izboru narodnih poslanika ili poverenika, samo se lino, i samo na jednom mestu moe dati glas.

lan 50.

Svi poslanici moraju iviti u Srbiji, no ne moraju iviti u srezu ili varoi, gde su izabrani.

lan 51.

Narodni poslanici nisu predstavnici samo onih, koji su ih izabrali, ve celog naroda; i po tome, njima se
ne moe dati nikakvo obavezno nastavljenje od izbiraa, ve oni po svom uvienju i savesti
predstavljaju i reavaju narodne potrebe.

lan 52.

Svi poslanici, kad stupaju u dunost, polau ovu zakletvu: Zaklinjem se jedinim Bogom, i svim to mi je
po zakonu najsvetije i na ovom svetu najmilije, da u ustav verno uvati, i da u pri mojim predlozima i
glasanju opte dobro Knjaza i naroda, po mojoj dui i mome znanju ne-prestano pred oima imati.
I kako ovo ispunio, onako mi Bog pomogao i ovoga i onoga sveta."

lan 53.

Narodna Skuptina ima predsednika i podpredsednika.

Velika Narodna Skuptina bira iz svoje sredine predsednika i podpredsednika, a obina Narodna
Skuptina kad se god sazove, bira, takoe, iz svoje sredine, est lica, i Knjazu ih predlae, a Knjaz
postavlja jednog od njih za predsednika a jednog za podpredsednika. Potreban broj sekretara biraju
skuptine iz svoje sredine.
Prvoj redovnoj skuptini podnee se projekt izbornog zakona skuptinskog.
Krug vlasti Narodne Skuptine.

lan 54.

Zakonodavnu vlast vri Narodna Skuptina sa Knjazom.

Ona ne moe uzimati u svoj krug rada druge predmete, osim onih, koji su joj ustavom opredeljeni, ili
onih, koje bi joj Knjaz naroito predao.

lan 55.

Nikakav zakon ne moe biti bez pristanka Narodne Skuptine izdat, ukinut, izmenjen ili protumaen.
A naredbe za izvrenje zakona, kao i naredbe proistiue iz nadzorne i upravne vlasti Knjaeve, izdaje
izvrna vlast.
U obnarodovanju zakona mora se kazati da je pristanak Narodne Skuptine predhodio, a u naredbama
za izvrenje zakona, mora se imenovati zakon, na osnovu koga se naredba izdaje.

lan 56.

Samo u sluaju kad je zemaljska bezbednost, bilo spolja bilo iznutra, u velikoj opasnosti, a Skuptina
nije sakupljena, Knjaz moe to je nuno, ma da bi za to potrebovalo sadejstva skuptinskog, sam, na
predlog ministarskog saveta, narediti, to e silu zakona imati, a kad se prva skuptina sastane, njoj e
se ovako vanredno izdati zakon podneti na odobrenje.

No bez odobrenja skuptine ne moe se ni u kom sluaju danak ili opti prirez ustanoviti, ni postojei
preinaiti.

lan 57.

Zakoni i naredbe, koje Knjaz obnaroduje, shodno propisima predidua dva lana, imaju obveznu silu za
sve graane i vlasti zemaljske. A sama skuptina moe reavati: je li pri kakvom zakonu, koji je
nadleno obnarodovan, i ona od svoje strane, shodno ustavu, sadejstvovala.

lan 58.

Predlog, da se kakav zakon izda ili postojei izmeni, dopuni ili protumai, moe Knjaz skuptini, a tako
isto i skuptina Knjazu uiniti. No formalni projekti proizlaze samo od Knjaza.

lan 59.

Skuptina duna je, da pre svega uzme u savetovanje one predmete, koje joj vlada podnese, a naroito
budet, i ako se zahteva, ovaj e se u svako vreme odma preduzeti. A tako isto vlada e one predmete,
koji joj se od skuptine kao hitni oznae, to pre u rasuenje uzimati.

lan 60.

Vlada moe kakav skuptini podneseni projekt zakona uzeti natrag za sve vreme dok isti ne bude u
skuptini konano reen.

lan 61.

Ako skuptina prima kakav projekt, ali sa dopunama i izmenama, a vlada ove ne usvoji, vlada moe isti
projekt ili sasvim natrag uzeti, ili ga sa protivnim razlozima, a u prvobitnom stanju, ili sa drugim
izmenama od svoje strane istoj skuptini vratiti.
U svakom sluaju vlada moe zahtevati podpuno primanje ili odbaenje svojih predloga. lan 62. Kad
skuptina kakav projekt zakona sasvim odbaci, vlada ga moe bez izmene podneti sledeoj skuptini, a
istoj moe ga podneti samo sa izmenama.

lan 63.

Reeni budet podnosi skuptina Knjazu.

Ako bi skuptina nalazila, da bi trebalo neke predloene sume umaliti, ili ih sasvim izostaviti, ona e
svoje miljenje razlozima podkrepiti, i imenovati predmete, kod kojih se, kao i nain kako se uteda
moe uiniti bez tete za dravne potrebe.

lan 64.

Skuptina ne moe uslovljavati odobrenje budeta predmetima, koji ne bi sa istim u svezi stajali.

lan 65.

Vlada e svagda osnove i predloge, koje bi joj skuptina po lanu 63. uinila, svestrano ispitati i oceniti
i, u koliko je god, bez tete za dravne potrebe, moguno uvaiti.
No ako vlada te predloge ne uzmogne primiti, a skuptina, i po datom joj o tome objasnjenju, opet ne
odobri zahtevane sume, kao, i ako bi skuptina, pre nego to je budet reen, rasputena bila, onda
vai postojei budet i za iduu godinu, izostavljajui iz njega ono, to je izrekom na izvesnu potrebu
opredeljeno, pa je ta potreba ve podmirena.
Da postojei budet moe i za iduu godinu vaiti, izdaje Knjaz, sa protiv podpisom sviju ministara,
naredbu, koja se ima, s pozivom na ovaj lan ustava, obnarodovati i meu zakone staviti.

lan 66.

Bez pristanka skuptine ne moe se drava zaduiti.

Ako bi, zbog kakve vanredne i preke potrebe zemaljske, nuno bilo, da se drava zadui, a skuptina
ne bi na skupu bila, onda e se ona vanredno sazvati.
No ako se zemlja nalazi u takvim okolnostima, da nije moguno vanredno sazvati skuptinu, Knjaz
moe, na predlog ministarskog saveta, a po dogovoru sa dravnim savetom reiti, da se uini zajam,
koji ne sme prevazii sumu od dve stotine hiljada dukata.
Knjaz moe, na isti nain, reiti, da se, za podmirenje kakve van-redne i preke dravne potrebe, uini iz
dravne kase izdatak, za koji nema zakonodavno odobrenog kredita; no suma ovakovih izdataka za
jednu godinu, ne moe ukupno prevazii trideset hiljada dukata.
Prvoj redovnoj skuptini saobtie se, u oba napred izloena sluaja, ta je uinjeno, i razloiti uzroci,
sa kojih je nuno bilo da se tako postupi.

lan 67.

Skuptina moe da prima pismene albe o predmetima, koje je dotini ministar ve reio, no ona ne
moe da prima lino alitelje.

lan 68.

Na svako zakljuenje, koje Skuptina podnese Knjazu, sledovae Knjaeva odluka, i to, u koliko je
moguno, jo za trajanja iste skuptine.

lan 69.

Ministri imaju pristupa u sednice skuptine; oni mogu u pretresanju svakog predmeta uestvovati; bie
sasluani, kad god bi zahtevali, i imaju pravo da o stvari jo jednom govore, poto se pretres o njoj
svri.
Knjaz moe da odredi i polje u skuptinu i druga lica, kao poverenike, koji e u mesto ministara, ili s
njima zajedno, davati skuptini potrebna objasnjenja, i ovi poverenici imaju tada ista prava kao i
ministri.
No ni ministri ni poverenici ne mogu davati glasa.

lan 70.

Skuptina moe i sama da pozove ministre ili odreene poverenike, da joj dadu potrebne izvetaje i
objasnjenja, i ovi e to svagda dati, ako ne bi nalazili, da bi za dravne interese bilo tete od javnog, pre
vremena, saoptenja.

lan 71.

Niko i nikad ne moe uzeti poslanika na odgovor za glas, koji je on dao kao lan skuptine.
No ako bi njegovi izrazi sadravali napadanje na linost Knjaza, knjaesku familiju, namesnike
knjaeskog dostojanstva, skuptinu, ili pojedine lanove njene, onda predsednik ima pravo da sednicu
za taj dan prekine, i u sledeoj sednici predloi, da skuptina rei: da se dotini lan za neko vreme
izkljui iz skuptine.
A ako bi izrazi poslanika sainjavali po krivinom zakoniku kakvo zloinstvo, ili prestup, dotini lan
moe i pred redovnim sudovima biti optuen, ako skuptina predhodno odobri.

lan 72.

lanovi skuptine, pet dana pre nego se otvori skuptina, i za sve vreme trajanja njena, ne mogu biti
zatvoreni, niti predati sudu, osim po propisima sledea dva lana.

lan 73.

Kad se u zloinstvu ili prestupu na samom delu uhvate, mogu se staviti u pritvor, no to se mora odmah
javiti skuptini, i nikakav dalji ispit nad njima ne moe se initi, dok skuptina ne rei, da ima mesta
stavljanju pod sud.

lan 74.

Dokle skuptina traje, njene lanove ne moe nikakva vlast ni pozvati ni staviti u pritvor, dokle ona ne
rei, da se moe isledovanje protiv njih odpoeti, osim sluaja, kad se uhvate na samom delu zloinstva
ili prestupa.
Sazivanje Narodne Skuptine.

lan 75.

Skuptina se saziva redovno svake godine, a kad bi vani hitni poslovi zahtevali, ona se moe i
vanredno sazvati.

lan 76.

Knjaz saziva, otvara, i zakljuuje skuptinu; on odreuje vreme u godini, kad e se, i mesto, gde e se
ona sazvati.
On moe otvoriti i zakljuiti skuptinu i preko naroitog za to punomonika. A ako je Skuptina sazvana
u sluajima lana 12, onda je otvaraju oni, koji su je sazvali.

lan 77.

Knjaz moe sazvanu skuptinu na neko vreme da odloi, samo e se pri odlaganju opredeliti vreme, na
koje se odlae, i to vreme moe biti najdue est meseci.

lan 78.

Knjaz moe skuptinu i da raspusti, pa da naredi drugi izbor poslanika narodnih.

Drugi izbor poslanika mora biti nareen najdue u teaju etiri meseca, a druga skuptina mora biti
sazvana najdue u teaju est meseci, od dana, kad je predhodea rasputena.

lan 79.

Bez Knjaevog poziva, poslanici ne mogu se skupiti u sednice skuptinske, niti mogu skupljeni ostati, i
to raditi, poto su sednice zakljuene, odloene, ili skuptina rasputena.

lan 80.

Svaki vladin predlog, i u opte svaki predmet, mora se u skuptini, pre nego to se uzme u savetovanje
i reavanje, ispitati u jednom ili vie odbora.

lan 81.

Ovim odborima vlada e svagda dati, na njihovo zahtevanje, potrebna objasnjenja.

No i odbori moraju, pre nego to dadu svoje miljenje skuptini, sasluati vladinog poverenika o
primedbama, koje bi ovaj imao da uini, i koje e odborima u njihovoj sednici razloiti, a odbori e o tim
primedbama rasuditi, i po nahoenju oceniti ih.

lan 82.

Skuptina moe reavati, kad u sednici njenoj prisustvuju najmanje tri etvrtine lanova.
A za punovano zakljuenje iziskuje se, da su za predlog dali glas najmanje polovina prisustvujuih
lanova i jedan vie.

lan 83.

U skuptini moe se glas dati samo lino i javno.

lan 84.

Skuptina stoji u snoaju samo sa ministrima.

lan 85.

Sednice su skuptinske javne; no mogu biti i tajne, na zahtevanje predsednika, ili ministara, ili vladinog
poverenika, kad koji od njih izjavi, da je pri saobtenjima, koja bi imao da uini, nuna tajnost; ili na
zahtevanje tri lana, kojima bi se, poto se sluaoci udale, pridruila najmanje jo jedna etvrtina
prisustvujuih lanova.

lan 86.

Niko ne moe sa orujem doi u sednice skuptine, ni u ogradu njenog zdanja.

lan 87.

lanovi skuptine, koji ne ive stalno u mestu, gde se sednice dre, dobijaju putni i dnevni troak iz
dravne kase, to e se odrediti osobenim zakonom.

lan 88.

Blii propisi o poslovnom redu skuptine opredelie se osobenim zakonom.

Velika Narodna Skuptina.

lan 89.

Poslanike za Veliku Narodnu Skuptinu bira sam narod, u broju etiri puta onolikom, koliko narod bira
za obinu skuptinu.
Velika Narodna Skuptina saziva se kad je potrebno:
1., da se izbere Knjaz, kad bi vladajui preminuo, a ne bi bilo prestolonaslednika po opredeljenjima
ovoga ustava, u kom e sluaju ona i civil-listu odrediti novom Knjazu;
2., da se izberu namesnici knjaevskog dostojanstva, kad se ta potreba pokae u smislu ustava;
3., da reava menjanje ustava;
4., da reava pitanje vee vanosti o smanjivanju ili razmeni koga dela dravne oblasti; i
5., kad Knjaz nae za potrebno da saslua Veliku Narodnu Skuptinu o kakvom pitanju od vanredne
vanosti za zemlju.

IV.
Dravni savet.

lan 90.

Ustanovljava se dravni savet, kome je zadatak:

1., da daje vladi svoje miljenje o predmetima, koje bi mu ona predloila;

2., da na poziv vlade izrauje i ispituje zakonske i administrativne projekte;
3., da rasmatra i reava albe protiv ministarskih reenja u spor-nim administrativnim pitanjima;
4., da reava sukobe izmeu administrativnih vlasti;
5., da odobrava poasne izdatke iz opteg kredita budetom odreenog na vanredne potrebe, kao i
poasno upotrebljavanje kredita, odreenog na graevine, u koliko bi izdatak u pojedinom sluaju bio
vei od sume, sa kojom ministar moe sam po zakonu raspolagati;
6., da odobrava izuzetno stupanje u saiteljstvo srbsko;
7., da odobrava zaduivanje drave kao i vanredne kredite u sluajima, predvienim l. 66. ustava;
8., da reava o prirezima za potrebe okruga, srezova i optina, ako prirezi prelaze sumu, koju sama
upravna vlast po zakonu odobrava, a isto tako i o zaduivanju okruga, srezova i optina;
9., da odobrava prodaju i u opte otuivanje nepokretnih dobara ok-runih, srezkih i optinskih;
10., da reava o rashodovanju onih suma, za koje bi se pokazalo, da se nemaju odkud naplatiti;
11., da odobrava u vanrednim potrebama zajmove iz dravne kase, ili izuzetne zajmove od uprave
fondova;
12., da odobrava poravnanja, koja bi se po dravne interese kao probitana pokazala;
13., da moe od glavne kontrole zahtevati potrebne izvetaje, i objasnjenja o dravnim raunima; i
14., da reava ima li po zakonu mesta zauzimanju privatnih nepokretnih dobara, za opte-narodnu
potrebu.

lan 91.

lanove dravnoga saveta postavlja Knjaz. Oni ulaze u red ostalih inovnika. Broj njihov ne moe biti
manji od jedanaest ni vei od petnaest. Iz njihove sredine Knjaz postavlja predsednika i
podpredsednika, koji vre ovu dunost, dokle Knjaz ne nae za shodno, da ih drugima zameni.

lan 92.

lan dravnog saveta ne moe biti, koji nije navrio trideset i pet godina ivota, i deset godina dravne
slube, i koji nema nepokretnog imanja u Srbiji.
Poslovni red dravnog saveta opredelie se osobenim zakonom.

V.
O dravnom imanju, o knjaevom imanju i knjaevoj civil-listi.

lan 93.

Dravno imanje sastavljaju sva ona nepokretna i pokretna dobra, i sva imovna prava, koja drava, kao
svoja pribavlja i priteava.
Zakonom e se opredeliti, kako e se to imanje moi otuivati, ili ono i njegov prihod zaloiti, ili drugim
teretima opteretiti.

lan 94.

Dravnim imanjem upravlja ministar financije.

lan 95.

Od dravnog imanja razlino je knjaevo privatno imanje, kojim Knjaz moe slobodno raspolagati za
ivota i na sluaj smrti, po propisima graanskog zakonika.

lan 96.

Pri stupanju na presto, Knjazu se opredeljuje iz dravne kase, godinje jedna suma novaca,
skuptinom, na sve vreme njegove vlade, kao civil-lista, koja mu se meseno isplauje.
Ali trokovi na odranje onih dravnih dobara, koja se Knjazu na besplatno slobodno uivanje ustupaju,
imaju se isplaivati iz njegove civil-liste.

lan 97.

Civil-lista jedan put odreena, ne moe se povisiti bez pristanka skuptine, a bez pristanka Knjaza ne
moe se umaliti.

lan 98.

Po smrti Knjaza vai njemu odreena civil-lista i za prestolonaslednika do sastanka prve narodne
skuptine.

VI.
O dravnoj slubi.

lan 99.

Na vrhu dravne slube nalazi se ministarski savet, koji stoji neposredno pod Knjazom.
Ministarski savet sastavljaju ministri, za pojedine struke uprave naimenovani, izmeu kojih Knjaz, po
svom nahoenju, postavlja jednog za predsednika ministarskog saveta.
Ministre postavlja i otputa Knjaz.

lan 100.

Ministri su odgovorni Knjazu i narodnoj skuptini za svoja zvanina dela.

I zato svaki akt u dravnim delima, koji Knjaz podpisuje, mora biti protiv-podpisan od dotinog ministra.

lan 101.

Ministar moe biti optuen, kad uini izdajstvo prema otaastvu ili vladaocu, kad povredi ustav, kad
primi mito i kad oteti dravu iz koristoljublja.

lan 102.

Ministra moe optuiti narodna skuptina. Predlog za to, koji se ini napismeno, mora sadravati take
optuenja i biti podpisan najmanje od dvadeset poslanika.

lan 103.

Da se u skuptini izrekne, da ima mesta optuenju, iziskuje se dve treine glasova.

lan 104.

Optuenom ministru sudi dravni sud, koga se sastav opredeljuje zakonom.

Osuenog ministra ne moe Knjaz pomilovati bez pristanka narodne skuptine.
Blia nareenja o odgovornosti ministarskoj opredelie se zakonom.

lan 105.

Svaki inovnik odgovara za svoja zvanina dela.

No sudija ne moe se dati sudu, dok ne odobri kasacioni sud, a kad ovaj odobri, onda sude redovni
sudovi.

lan 106.

Dravni inovnici polau Knjazu zakletvu, da e mu biti verni i posluni, i da e se ustava savesno
pridravati.
Vojska ne polae zakletvu na ustav.

lan 107.

inovnik, koji, zbog starosti ili druge telesne ili duevne bolesti, ne moe da vri dunosti svoga zvanja,
ima pravo na penziju.
U ostalom, prava i dunosti inovnika dravnih opredeljuju se osobenim zakonom.

VII.
O sudovima.

lan 108.

Za izricanje pravde postoji vie stepena sudova.

lan 109.

Pravda se izrie u ime Knjaza. Pri izricanju pravde sudovi su nezavisni i ne stoje ni pod kakvom vlau
osim zakona.

lan 110.

Nikakva dravna vlast, ni zakonodavna ni upravna, ne moe vriti sudske poslove, niti opet sudovi
mogu vriti zakonodavnu ili upravnu vlast.

Sudovi ne mogu upravne inovnike za njihova zvanina dela uzimati na odgovor i suditi im dok
nadlena vlast ne dozvoli.

lan 111.

Niko se ne moe uzeti na odgovor od drugoga suda, niti mu sme suditi drugi sud, osim onoga, koji mu
je zakonom, kao nadlean, opredeljen.

lan 112.

Ne mogu biti u isto vreme sudije u jednom sudu srodnici po krvi u pravoj ushodeoj ili nishodeoj liniji,
do kog bilo stepena, niti u pobonoj liniji do etvrtog, a po tasbini do drugog stepena zakljuno.

lan 113.

Ne moe biti sudija prvostepenog suda, koji nije navrio dvadeset i pet godina, a viih sudova, koji nije
navrio trideset godina ivota.

lan 114.

Pri izricanju pravde u sudovima moraju biti najmanje tri sudije.

No zakonom se moe opredeliti, da predmete manje vanosti, krivine i graanske, sudi jedan sudija.

lan 115.

Pretres u sudovima biva javno, osim gde zakon, zbog javnog poredka i morala, drukije nareuje; no
sudije se savetuju i daju glas tajno, a presuda se iskazuje glasno i javno.
U presudi moraju se izloiti osnovi suenja i paragrafi zakona, po kojima je presueno.

lan 116.

U svima zloinstvima i prestupima optueni ima pravo da uzme branioca pred sudom, a u sluajima,
koje zakon opredeljuje, mora mu sud branioca po zvaninoj dunosti postaviti.

lan 117.

Za razbojnitva, opasne krae i paljevine zavee se postepeno porotni sudovi, to e se zakonom

urediti.

lan 118.

U krivinim delima Knjaz ima pravo pomilovanja, i moe odsuenu kaznu krivcu da preobrati u kaznu
drugog blaeg roda, ili da mu je smanji, ili sasvim oprosti.

VIII.
O crkvama, kolama i blagodetnim zavodima.

lan 119.

Slobodno javno izvrivanje verozakonih obreda imaju veroispovedi, koje su u Srbiji priznate, ili koje
osobenim zakonom budu priznate.

lan 120.

Knjaz je zatitnik sviju veroispovedi, u dravi priznatih.

Duhovna nadleateljstva sviju veroispovedi stoje pod nadzorom ministra crkvenih poslova.
A uprava unutranjih veroispovednih poslova ostaje po dotinim veroispovednim kanonima, za
pravoslavnu crkvu, arhijerejskom saboru, a za druge veroispovedi nadlenim duhovnim vlastima.

lan 121.

Prepiska duhovne vlasti pravoslavne crkve sa vlastima ili saborima izvan zemlje vodie se sa
odobrenjem ministra crkvenih poslova. A prepiska svetenika drugih veroispovedi sa vlastima i
saborima izvan zemlje mora se podnositi na uvienje i odobrenje ministru crkvenih poslova.
Nikakav akt, koji bi doao od duhovnih vlasti, ili crkvenih sabora izvan zemlje, ne moe duhovna vlast u
zemlji obnarodovati, dokle ga ne odobri ministar crkvenih poslova.

lan 122.

Protiv zloupotreba duhovnih vlasti, budi koje od priznatih veroispovedi, podnosi se alba ministru
crkvenih poslova.

lan 123.

Svetena lica, u smotrenju svojih graanskih odnoaja i dela, i u smotrenju svog imanja, podinjena su
optim zemaljskim zakonima.

lan 124.

Sve kole i drugi zavodi za obrazovanje stoje pod nadzorom dravne vlasti.

lan 125.

Privatni zavodi za dobrotvorne celji ne mogu se kao dravno imanje smatrati, niti na to drugo
upotrebiti, osim na ono, to je opredeljeno pri ustanovi zavoda.
Samo u sluaju, kad nije vie moguno, da se prvobitno opredeljena celj zavoda postigne, moe se
upotrebiti imanje istoga, na druge podobne celji, po pristanku onih, koji bi imali pravo nadzora i uprave.

IX.
O optinama i pravnim licima.

lan 126.

Nikakva nova optina, i u opte nikakvo pravno lice, ne moe postati bez odobrenja dravne vlasti. Isto
tako ne moe kakva postojea optina, bez odobrenja dravne vlasti, svoj obim promeniti, bilo
primanjem u sebe drugih optina, bilo delei se sama u vie optina.

lan 127.

Optine su samostalne u svojoj upravi, shodno propisima zakona.

lan 128.

Svaki graanin i svako nepokretno dobro, mora u javnim odnoajima pripadati kojoj optini, i svaki lan
optine, i svako nepokretno dobro, mora snositi optinske terete.

lan 129.

Optine i u opte pravna lica, mogu, kao i pojedina lica, imati svog imanja.

lan 130.

Optinske vlasti dune su, pored optinskih poslova, da vre u svojoj optini i dravne poslove, koje im
zakoni opredeljuju.

X.
Opta opredelenja.

lan 131.

Predlog o potrebi, da se kakve izmene ili dopune u ustavu uine, ili da se koji propis istoga protumai,
moe uiniti kako Knjaz skuptini, tako i ova Knjazu.
Za zakljuenje ovog roda u skuptini iziskuje se, da su dve treine od prisustvujuih lanova za predlog
glas dali, kao i da dve, jedno za drugim sledee redovne skuptine, o tome uine saglasno zakljuenje.
Poto je ovako postupljeno, onda e se sazvati Velika Narodna Skuptina, da konano rei, hoe li se i
kako predloene izmene ili dopune u ustavu uiniti, ili koji propis istoga protumaiti. Ovo zakljuenje
Velike Narodne Skuptine vaie kad ga Knjaz potvrdi.
Zakljuenje.

lan 132.

Ovaj ustav stupa u ivot, kad ga podpiu namesnici knjaeskog dostojanstva. Njime se zamenjuju:
zakon o nasledstvu knjaesko-srbskog prestola od 20. Oktobra 1859. godine, kao i dopuna ovog
zakona od 17. Avgusta 1861. godine; ustrojenje dravnog saveta od 17. Avgusta 1861. godine; i
ukidaju se u opte sva opredeljenja ma koga roda, koja bi bila protivna propisima ovog ustava.

Ostaju u vanosti: zakon od 30. Oktobra 1856. godine V 1660; i zakon od 4. Novembra 1861. godine
V 2244.
Prelazno nareenje.

lan 133.

Prva redovna skuptina po ovom ustavu sazvae se u teaju idue 1870. godine, a izbori poslanika
narodnih za tu skuptinu uinie se po dosadanjem izbornom redu, u koliko on nije ukinut propisima
ovog ustava.
Vlada knjaeska ovlauje se, da, meutim, u dogovoru sa dravnim savetom, izda budet prihoda i
rashoda dravnih, i u opte odobrava potrebne kredite za 1870. raunsku godinu.

(M. P.)
Predsednik skuptine,
. Karabiberovi.
Podpredsednik,
T. P. Tucakovi.
Sekretari:
Kosta Grudi.
Jov. Bokovi.

Za okrug alesinaki:
Radojko Pei, Dina Stefanovi, Radisav Mili, Stefan Mileti, Radivoje Stanojevi, ivko S. Brainac,
Mido ivi, Milosav Aleksi, Mihajlo ivadinovi, Nedeljko ivadinovi, Nedeljko Stevanovi, Miladin P.
Martinovi, Stojan Jankovi, Marko Milovanovi, Milenko Petrovi, Stanisav Pavlovi, Mileta Stamboli,
Trfun Trifunac, Marko K. Milojkovi, V. K. Stoi.
Za varo Beograd:
ivko A. orevi, Ignjat Stamenkovi, Lazar Trifkovi, Radovan A. Petrovi, K. S. Antula, Jovo
Krsmanovi.
Za okrug beogradski:
Gligorije Gerasimovi, Ilija Simi, Pavle Todorovi, Marko Stankovi, Jevrem Kati, Stepan Blagojevi,
ivko Stefanovi, Mitar ivoti, Janko Lazi, Pavle Vasi, Jovan Stojanovi, Laza Markovi, Stevan
Blagojevi, Radivoje Pavlovi, Radosav Markovi, Ivanko ivanovi, Stevan Popovi, Vasilije Petrovi,
Radovan Miloevi, Dimitrije Miloevi, Antonije Nei, Jeremija Obradovi, Petar Lazarevi, Stevan
Luki.
Za okrug valjevski:
Dimitrije N. Mitrovi, Kasijan A. Stoji, Veselin Bogdanovi, Lazar J. Martinovi, ivko Jeremi, Todor
Jankovi, Aksentije Jankovi, Avram Teki, Sava Stojanovi, Jevrem Petrovi, Jovan Parainac, Ilija .

Moji, Aksentije Kostadinovi, Ivan Popovi, Janko ivanovi, Radojica ujovi, Ivan Proti, Radojica
Drai, ivko osi, Obrad Sirovljevi, Obrad Tomi, Marinko Radovanovi, Pantelija Letari, Ivko
Brdarevi, Vasa Vujkanovi, Aleksa Joksimovi, Jovan Jeroti, Nenad Mihajlovi, Ivko Ostoji. Aleksa
elmaevi, Pavle Miloevi.
Za okrug jagodinski:
Milosav Vukomanovi, Nedeljko Popovi, Todor Stojadiiovi, Andrija Popovi, Milan Milovanovi,
Milenko Petrovi, Vasilije F. Parainac, Gligorije Milenkovi, Andreja Mati, Vuica Milovanovi, Stevan
Jevti, Rista Simonovi, Nikola Risti, Dimitrije Bankovi, Aleksa Petkovi, Todor Aneli, Boin
Jovanovi, Radoje Pavlovi, Ljubisav Vasi, Gaja Mijajlovi, Rista Nei, Milosav Ivanovi, Krsta
Radosavljevi, Todor Aranelovi, Jovan Klavljanin, Stevan Jevti, Jovan Hadi, Stevan Vasi,
Radojko Milosavac, Janiije Pei, Petar Dedobarevi.
Za okrug knjaevaki:
Gavra Anii, Ilija ivkovi, Nikola Pavlovi, Milenko Stankovi, ore Pei, Dina Lazarevi, Cvetko
Radenkovi, Stojan Stankovi, Pavle Radenkovi, Sima . Stevanovi, Mileta Risti, Vua Nikoli,
Stojadin Radoni, Marko Radosavljevi, Milo Vui, Milija Jovanovi, ika Radojkovi, Nikola
Zdravkovi, Blagoje Paunovi, ivadin Radojkovi, Radenko Veljkovi, Coja Spasi, Joca Stojanovi,
Toma Rajkovi.
Za okrug kragujevaki:
M. P. Blaznavac, Mijajlo V. Mirkovi, Ranko Jovanovi, ore P. orovac, Mitar Katani, Mitar undi,
Luka Vasiljevi, Sima Crnogorac, Avram Radovi, Dragutin M. Rizni, Marko Vojnovi, Borisav
Milanovi, Panta Petrovi, Mitar Jevti, ore Obradovi, Vasilije Radovanovi, Jovan Stevanovi,
Mijajdo Paunovi, Milo ari, Marko A. Glii, Milan Vukainovi, Aksentije M. orevi, Radovan
Marii, Anta Panti, Stojan urii, Radosav Radi, Dimitrije Proki, Petar Leki, Todor Mirkovi, Petar
Todorovi, Radosav Mileti, Milovan Ratinac, Jevta Stankovi, Janko Badakovi, Milan Altuevi, Ilija
Vukmirovi, Radoje Nedi.
Za okrug krajinski:
Dimitrije Nini, Preda Dimitrijevi, Jovan orevi, Milija Nikoli, Jovan Mii, Dimitrije Milovanovi, Ilija
Avramovi, Milo Anti, ore S. Mokrajan, Radul Popovi, Georg Popovi, Miljko ivkovi, Joca
Grnovac, Stanko Jovanovi, Lazar P. Vladisavljevi, Milorad Vasili, Marko S. Bankovi, Tenka Nikodi,
Mladen Paunovi, Krsta Krsti, Stanoje Rajii, Sandul Kouljan, Dinul Nikolajevi, Mita Nikoli,
Nedeljko Stojadinovi, Dinul Mojsilovi, Petar Radulovi, Sava Nikoli, ivko Gruji, Jovan Trui,
Milosav Tani, Gica orevi.
Za okrug kruevaki:
Gavrilo Proti, Stojan M. Brki, Stanoje Nikoli, Ivan Obradovi, Josif Popovi, Cvetko Mini, Milan
irkovi, Nikola Pavlovi, Milija S. Popovi, Pavle Popovi, Simeon Maksimovi, Sima Miloevi, Sava
Markovi, Vasilije Popovi, Paun Miloevi, Petar Basajlovi, Miloje Vuli, Mijajlo Obradovi, Smiljko
iri, Sima Milenkovi, Mili Savkovi, Vukojica Pavlovi, Jovan Anti, Agaton Draovi, ore Babi,
Gaja Boanovi, Milovan Branin, Miljko Aimovi.
Za okrug podrinski:
Ignjat Vasi, Krsta Proti, Sava Boji, Dimitrije Tufekdi, Petar Negovanovi, Luka Soldatovi, Spasoje
Antoni, Cvetan S. Osatovi, Antonije Proki, Arsa Gavrilovi, Arsenije Gavrilovi, Rista Pani, Jefrem
Beovi, Ninko Radi, Uro Poli, Vitor Damjanovi, Vientije Starevi, Petar Stankovi.

Za okrug poarevaki:
Pavle Radivojevi, Milan Radivojevi, Lazar Panteli, ivko Obradovi, Jovan Stojanovi, ivko
Jovanovi, Stevan Milievi, ore Miladinovi, Trifun Mateji, Miladin Miljkovi, Stojn Obradovi,
Stojan . Raii, Bogdan Anelkovi, Bogdan Ivanovi, Sima Nestorovi, Gruja Milosavljevi, ivko
Marovi, Marko Ili, ore Stojkovi, Stoka Bogdanovi, Mita Kruni, Jevrem ori, Tanasko
Blagojevi, ivojin Todorovi, Gavra Popovi, Milo Stepanovi, Kosta Joakimovi, Jovan Paunovi,
Atanasije Brankovi, A. S. Nikolajevi, Mita Stevi, Stanko Ostoji, Milenko uri, Stanko Stefanovi,
Stojan Jovanovi, ivulj Jovanovi, Mili Petrovi, Milo Panti, Miljko ivkovi, Miloje Milenkovi,
Stanoje Gaji, Jovan Traji, Jevrem Stanisavljevi, Jovica Pani, ivan Petrovi, Milenko Mili, Ilija
Adamovi, Filip Jovanovi, Petko Jovanovi, Marko Todorovi, Miladin Jovanovi, Paun Lazarevi, Kiril
Markovi, Gojko Dimitrijevi, Gligorije Simi, Stevan Bogojevi, Stoka ivkovi, Milan Milutinovi, Boja
Toi, Sava Milojkovi.
Za okrug rudniki:
Petar Proti, Stevan Jakovljevi, Pavle M. Lui, Vujo Vasi, Jevrem Borisavljevi, Todor Raki,
Timotije Jeremi, Radoje Nikoli, ore Pejinovi, Trifun unisi, Trivun Novakovi, Pavle Grkovi,
Kosta Mati, Joca Katani, Kosta ukljevi, Melentije Drobnjakovi, Marko Radovi, Milenko Biseni,
Vujica Vukosavljevi, Marinko P. Blaznavac.
Za okrug smederevski:
Milutin Bani, Milutin S. Spasi, Milo Sretenovi, Jovan S. Simidi, Jakov Krupeevi, Jovan Nikoli,
Toa S. Luki, Gavril Velimirovi, Vojin Radosavljevi, Petar Bankovi, Milan Toplica, Petar Markovi,
ore Stvfanovi, ivota Ivkovi, Stanko Nakari, ivan Jovkovi, Jovan Milievi, Mateja Risti, Petar
Radovanovi, Pavle Vukovi, Milija Radovanovi, Tanasije Ili, Marko Popovi, Petar Nei.
Za okrug uiki:
Jeremija R. Stojani, Petar Kosti, Milan Stoji, Mio Kovaevi, Mateja Popovi, Jevrem olupovi,
Malia Todorovi, Milan Popovi, Timotije Kneevi, Mitar Damjanovi, Petar Stevanovi, Milo
Stankovi, Vasilije uri, Nikola oki, Filip Milunovi, Pavle Bojanovi, Teovilo Rakovi, Samo
Milojevi, Todor Pavlovi, Milo Evgenijevi, Glia Veselinovi, Milan Mari, Panta Jorgandi, Joksim
Bogdanovi, Sreten Mii, Joksim Prljovi, Despot Vuievi, Mile Ili, ivan Miloevi, Cvetko Jevti,
Petar Rajkovi, Luka Mitrovi, Vui erosimovi, Ostoja Mojkovi, Milija Atanasijevi.
Za okrug crnoreki:
Lazar Popovi, Kosta Nikoli, Lala Nikoli, Jova Mladenovi, Novak Jovanovi, Zdravko Caki, Milija
Petrovi, Lazar Simi, Nikola Colovi, Vidoje Caki, Petko Pani, Milisav Ivanovi, Kosta Biculovi,
ivko Stanojevi, Novak Jankovi, Dimitrije Jovanovi, Radenko ivadinovi, Milosav Veljkovi, Sibin
Risti, Raka Proti, Janko Krini, Milosav Topi, Milosav Milosavljevi, Mileta ivkovi, Simeon
Standailovi, Krsta Pavlovi, Nikola Dimitrijevi, Bosiok Nestorovi.
Za okrug aanski:
Milisav olai, Savko oji, Petar Vukadinovi, Ranisav Glavonja, Vladimir Hadi, Dimitrije Pani,
Nikola Radovanovi, Sreten Proti, Stevan orevi, Dimitrije Jeroti, Filip osi, Milo Kneevi, Milo
Crvanin, ivko Krsti, Jovan Pavlovi, Vladimir Popovi, Milenko Banjanac, Vasidije Doda, Nea
Vujovi, Milan Stanii, Aleksa Mitrovi, Vitor Stovrag, Janko Zari, Filip Kari, Radenko Ravajlovi,
Vasilije Mii, Sreten Popovi.

Za okrug abaki:
Todor Srdanovi, Janko Jovanovi, Panta Kovi, Mile Damjanovi, Stevan Draji, Stev. M. Topuzovi,
Jevrem Gavrilovi, ivko Adamovi, Pavle Samurovi, Sava Danii, Vasilije Topalovi, Milan
Kuzmanovi, Avram Beli, Milan iri, Ilija umanac, Marko Aneli, Panta Babovi, Ivan Mijajlovi,
Petar Vientijevi, Nikola Mandi, Milan Barjaktarovi, Avram Jurii, Marinko Milosavljevi, Ivan
Majstorovi, Laza onli, Jovan Rundi, Nikola Ignjatovi, Jovan Guconi, Boa Maksi, Ranko Viloti,
Stevan Mirkovi, Milija uri.
Za okrug uprijski:
Dina Cankovi, Kosta Dimitrijevi, Dimitrije Dimitrijevi, ore Popovi, Milosav Risti, Velisav
Stefanovi, Marko Nikoli, Mita Miladinovi, Marko orevi, Mateja Miloradovi, Milovan Nikoli,
Milovan Radoevi, Milisav Grbi, Stevan Savi, Milan Jovanovi, Radivoje Raji, Lazar Duli, Mijajlo
Radivojevi, Marinko Petrovi, Dimitrije Ili, Milan Savi, D. X. Manojlovi.

Preporuujemo svima naim ministrima, da ovaj ustav obnaroduju i o izvrenju se njegovom staraju;
vlastima pak zapovedamo, da po njemu postupaju, a svima i svakome, da mu se pokoravaju.
Na Petrov-dan (29. Junija) hiljadu osam stotina esdeset devete godine, u Kragujevcu.

(M. P).
Vidio i stavio dravni peat,
uvar dravnog peata, ministar pravde, . D. Ceni s. r.
Predsednik ministarskog saveta, ministar pravde, . D. Ceni s. r.
Ministar unutranjih dela, Rad. Milojkovn s r.
Mnnistar fnnancije, Panta Jovanovi s. r.
Ministar vojni, J. Beli-Markovi s. r.
Ministar prosvete i crkv. dela, D. Mati s. r.
Zastupnik ministra graevina, ministar vojni, J. Beli-Markovi s r.
Zastupnik ministra inostranih dela, ministar prosvete i crkv. dela, D. Mati s. r.