Bolesti Zavisnosti-Knjiga

BIBLIOTEKA POSEBNA IZDAWA
KWIGA BR. 236
WEB-SITE
www.narodnaknjiga.co.yu
E-MAIL
redakcija@narodnaknjiga.co.yu
alfankkl@verat.net
Dr Dragoslav Nikoli}
BOLESTI ZAVISNOSTI
Glavni i odgovorni urednik

Mili~ko Mijovi}
Urednik
Mileta A}imovi} Ivkov
Dizajn korica
Natalija Petrovi}
[tampa
FineGraf, Beograd
BOLESTI ZAVISNOSTI
pu{ewe, alkoholizam i narkomanija
II izdawe
dopuweno i osavremeweno
Kwiga za svaku porodicu
NARODNA KWIGA
ALFA
2007.
Copyright 2007 by dr Dragoslav Nikoli}

Copyright za SRB NARODNA KNJIGA-ALFA, 2007.
ISBN 978-86-331-3147-6
Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnoàvati,
pre{tampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim
sredstvom bez dozvole autora ili izdava~a niti moè biti na bilo
koji drugi na~in ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana
ili umnoàvana bez odobrewa izdava~a.
Sva prava za objavqivawe ove kwige zadràvaju autor i izdava~
po odredbama Zakona o autorskim pravima.
PREDGOVOR
Iako se u posledwe vreme vi{e pi{e o zdravqu pa i o socijalnomedicinskim problemima Bolesti zavisnosti (BZ) (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija), ipak se moè re}i da je zapostavqeno
zdravstveno vaspitawe (obrazovawe) koje bi omogu}ilo da dete od
malih nogu prihvati dru{tveno pozitivne, zdrave, korisne obrasce
pona{awa i tako putem samoza{tite obezbedi svaku li~nu i porodi~nu sre}u. Kasnije sticana znawa nisu dovoqna da se ostvari
èqeno, zdravo pona{awe. êsta je pojava da qudi znaju opasnosti
nekih postupaka, nekog pona{awa a rade kao da toga znawa i nemaju.
Va`no je ista}i Pu{ewe, alkoholizam, narkomanija Bolesti
zavisnosti su hroni~ne, recidiviraju}e bolesti mozga.
Ova publikacija jedinstveno i celovito pisana stru~no-popularno, obuhvata savremena medicinska znawa o nastanku, toku i
ishodu pu{ewa, alkoholizma i narkomanija, osnovne principe
rane dijagnostike i le~ewa i mogu}u prevenciju ovih bolesti.
Nastala je iz logi~ne profesionalne i qudske potrebe: da se
animira masa gra|ana; da se skupa i kontinuirano odupremo
nadiru}em zlu koje razara zdravqe i budu}nost naroda i kona~no
da se pokrene pozitivna energija svakog gra|anina za ostvarivawe romanti~arskog zanosa i ideje Zdravqe svima, qudi bez
bolesti zavisnosti. Potreba za ovakvim kwigama, uvek je
prisutna sa ciqem da informi{e ~itaoca, korisnika i elimini{e neobave{tenost pojedinca, u prvom redu omladine, i
odgovornih struktura za zdravqe naroda koja generi{u potcewivawe, neshvatawe ovog velikog dru{tvenog problema,
wegove teìne i ozbiqnosti koja preti, ako se ne{to vi{e ne
preduzme, da uni{ti na{u omladinu. Mi smo po neprikrivenoj

prirodi bili i ostali {ampioni poroka na{ narod
previ{e pu{i, mnogo pije, previ{e uzima lekove (tabletomanija), omladina se i sve ~e{}e drogira.
U dana{we vreme pri~e politi~ara, obe}awa, neprimereno
i wihovo nekulturno skup{tinsko pona{awe, nastavqa
haoti~nu, samosvojnu S/M epohu u kojoj je brzometni profesor, ministar i direktor zdravstvene ustanove ugravirao
svoju sliku, u ugao otpusne liste bolesnika koji odlaze sa
bolni~kog le~ewa. To u svetu nema, na{ je to izum, a to
gra|ane vodi u psihijatrijske fijoke. #Qudi moji, da li je to
mogu}e? Na{e politi~ke stranke nemaju u svojim programima PRIMARNU PREVENCIJU BZ, ve}, po srpskom
obi~aju, zdu{no odobravaju pu{ewe, pijewe na bolestan na~in,
~ak i drogirawe. U SAD, vode}e stranke pemokratska i
republikanska, i ne samo one, imaju u svojim programima
posebno istaknutu borbu protiv BZ. Stalna dru{tvena nesigurnost, siroma{tvo, mito, korupcija i kriminal, i u organima vlasti, generi{e kod naroda hroni~ni stres koji uru{ava
kvalitet ìvota i mentalno zdravqe stanovni{tva. Sve je
ve}i broj telesnih oboqewa a mnogi poku{avaju, na pogre{an
na~in, da kontroli{u stres upotrebom cigareta, alkohola ili
pak konzumirawem pilula za smirewe i raspoloèwe... tako se
masovno ulazi u vode bolesti zavisnosti. Na udaru stresa su
svi a najugroèniji su politi~ari, lekari (hirurzi, psihijatri, onkolozi), novinari, carinici, sudije... Smrtna raja.
O svojim problemima razgovarajte sa najbliìma, prijateqima, rodbinom, kom{ijama i bi}e vam lak{e. Ako vam se
u~ini da ne moète da iza|ete na kraj sa problemima
potraìte stru~nu pomo}!
Stres je jedan od pet vode}ih riziko faktora, pored
pu{ewa, alkoholizma, nezdrave hrane i fizi~ke aktivnosti
koji ugroàvaju telesno i du{evno zdravqe savremenog ~oveka.
Simptomi stresa su:
Ubrzan rad srca
Bolesti zavisnosti Predgovor
Poreme}aj sna
Razdra`qivost
Nervoza
Iscrpqenost
Mawak koncentracije
Glavoboqa
Simptom stresa svako moè sam sanirati na dole navedene
na~ine, ili pak uz pomo} prijateqa ili stru~waka:
1. Jednostavno opu{tawe (udahnuti duboko, opustiti ramena i duboko izdahnuti ponoviti vi{e puta).
2. Pravilno planirajte obaveze (odredite prioritet, i ne
morate sve obaviti u isto vreme).
3. Spoznajte va{a ograni~ewa (setite se da niste jedina
osoba sa problemima i da postoje stvari na koje ne
moète uticati).
4. Razvijajte zdrav stil ìvota (smawite koli~inu popijene kafe, alkohola, redovno spavajte, hranite se zdravo i
svakodnevno ve`bajte).
5. Razvijajte sopstvena interesovawa i hobije (slu{awe
muzike, ~itawe, pecawe, rad u ba{ti...).
Prepu{tawe samo zdravstvu, epidemije BZ od posebnog
dru{tvenog interesa, ga{ewe je poàra, pruàwe pomo}i
pojedincu a pomo} je potrebna celom dru{tvu. Malogra|anski
otpori u na{oj kulturi za nepu{ewe i prekomerno pijewe
bi}e savladani odgovaraju}im vaspitawem dece i mladih generacija koje dolaze, a odraslim zavisnicima, bolesnicima
potrebno je odgovaraju}e le~ewe {to pre to boqe, jer i
oni postaju izvor zaraze mlade generacije.
Kwiga je namewena porodici, omladini, studentima, radnicima, slu`benicima... a sadràj kwige moè postati
priru~nik za potrebe zdravstvenih, prosvetnih i socijalnih
radnika, psihologa, pravnika, novinara i vaspita~a koji u
stalnom kontaktu sa mladima obezbe|uju znawa, pozitivne
stavove, verovawa i zdravo pona{awe {to, sve skupa, neutrali{e wihovu kobnu radoznalost, wihov mogu}i put bez
povratka a pre nego {to bi se ìvotno ukorenile otrovne
strelice za~aranog kruga bolesti zavisnosti (slika 1). Ako
se na svim nivoima ìvota i rada ne shvati pogubno delovawe
duvana, droga i prekomerne upotrebe alkoholnih pi}a
ima}emo nesagledive posledice u porodici (alkoholi~ara,
narkomana, pu{a~a), zdravstvenoj slu`bi i dru{tvu u celini.
Prevencija (spre~avawe nastanka, pojave i {irewa)
bolesti zavisnosti je kompleksna aktivnost najdelotvornija i najjeftinija mera za{tite narodnog zdravqa a
samo organizovana, kontinuirana i sveobuhvatna donosi
neprocewivu korist narodu, pogotovu ako tada svako shvati da
odricawe od pu{ewa, prekomerne upotrebe alkohola i
zloupotrebe droga nije kazna ve} ogroman doprinos li~noj i
porodi~noj sre}i. Mnogo je danas rizi~nih faktora koji podsti~u mlade da krivim putem krenu u budu}nost, ìvot. Ti
faktori visokog rizika su: problemi u porodici i oni van
porodice u {koli, me|u drugarima, poznanicima. Savremeni
model prevencije, treba svaki gra|anin da podrì u organizaciji op{tinskog koordinacionog odbora (OKO), kojima
}e, tako|e, ova publikacija biti priru~nik u svakodnevnom
interventnom radu.
Koriste}i svoja znawa, prakti~no iskustvo, socijalno-psihijatrijsku delatnost u Saveznom zavodu za za{titu i
unapre|ewe zdravqa, ~lanstvo me|u ekspertima za mentalno
zdravqe Svetske zdravstvene organizacije i bogatu literaturu,
poku{ao sam da obi~nim, razumqivim jezikom priredim ovu
publikaciju. Ako ona doprinese ve}em znawu, na~inu za{tite i
o~uvawu zdravqa naroda, onda sam postigao èqeni ciq. I
~itaocima, shodno J. Henault-ove sentence, preporu~ujem Oni
koji ne znaju neka u~e, a koji znaju neka nalaze zadovoqstvo u
tome {to se podse}aju. I bogato ponu|ena literatura je u
funkciji oboga}ivawa znawa stru~waka, vaspita~a... u oblasti
BZ i kona~no u spre~avawu pojava i {irewa BZ u na{oj zemqi,
Bolesti zavisnosti Predgovor
koje prete da desetkuju na{u omladinu, na{u budu}nost.

Izvesna ponavqawa nekih ~iwenica, stavova i predloga mera
za suzbijawe Bolesti zavisnosti mogu biti i korisna u skladu
sa poznatom sentencom starih Latina Repetitio est mater
- stu
diorum(ponavqawe je majka u~ewa).
Mnogima dugujem zahvalnost, zdravstvenim i nezdravstvenim stru~wacima, za rasprave, savete, umovawa o bolestima
zavisnosti a posebno biv{im i sada{wim ~lanovima
Jugoslovenskog Saveza protiv alkoholizma, nikotinizma i
narkomanija, ~iji sam aktuelni predsednik. Naro~itu i specifi~nu zahvalnost upu}ujem mojoj supruzi dr Zlatiji Nikoli},
ro|ena Todi}, neuropsihijatru Zavoda za bolesti zavisnosti u
Beogradu, koja je bila moja inspiracija, savetnik, kriti~ar i
doma}i recenzent.
prof. dr sci Dragoslav Nikoli}
UVOD
U dana{wem dinami~nom, dehumanizovanom i uùrbanom
svetu, svetu tehni~ko-tehnolo{ke ekspanzije, zdravqe naroda
je sve vi{e ugroèno, ugroène su sve komponente zdravqa
fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe. Zdravqe nije sve
ali za osobu naru{enog zdravqa sve je drugo veliko ni{ta.
Nekada su harale zarazne bolesti ali na kraju 20. veka nesigurnog, poniènog, siroma{nog i razo~aranog ~oveka, wegovu
porodicu, zdravstvenu slu`bu i dru{tvene zajednice u celini,
sve vi{e ubijaju hroni~ne, nezarazne, masovne bolesti pandemijskog karaktera: rak, infarkt srca, {log i dr. Ove moderne bolesti imaju pet zajedni~kih riziko faktora:
pu{ewe, neadekvatna ishrana, alkohol, stres i slaba fizi~ka
aktivnost, koji u loto hipotezi generi{u gorwa oboqewa
koja }e, kako futurolozi zbore, biti najve}i, prvi uzro~nici
smrtnosti u 21. veku.
Dominantno mesto me|u gorwim bolestima zauzima i
posebna grupa bolesti tzv. Bolesti zavisnosti (BZ)
(pu{ewe, alkoholizam, narkomanija). BZ-i zlokobno kruè
svetom i osvajaju ga, a svojom ekspanzijom su obeleìle drugu
polovinu ovoga veka, posebno narkomanija, prisutne su u svim
zemqama sveta, u svim slojevima dru{tva, u svim uzrastima i
kod oba pola i {ire se sve vi{e me|u mladima. Deca i mladi
su stalno u riziku da radoznalo ili po nagovoru... probaju
neko opojno sredstvo a ova proba postaje Damoklov ma~,
opasnost koja uvek preti da se ugnezdi i razara mladost, telo
i du{u. Mladi rano, na kraju ovog milenijuma, doìve opojno
12
dejstvo duvana, alkohola, droga, stvore naviku i na|u se brzo u

mi{olovci zvanoj BZ. Navika je najvi{a vlast ~oveka (F.
Bekon), a {panska narodna poslovica kaè: Navici u razvoju
treba prebiti noge, ako je nezdrava, nekorisna za razvoj zdrave,
zrele li~nosti. Tako, prose~an stanovnik Nema~ke zapali svoju
prvu cigaretu u 9. godini, prvi put proba alkohol u 12, a u 14.
godini prvi put upotrebi ha{i{ ili ekstazi (Institut Maks
Plank u Minhenu, Bild). Ali BZ nisu specifi~ne samo za na{
vek jer je poznato da su gotovo svi narodi, u istoriji qudskog
roda, u raznim i odre|enim prilikama, upotrebqavali alkoholna pi}a i razne droge. Istorijski spisi, kulturni tragovi i
arhajsko slikarstvo to i potvr|uju.
ôvek je oduvek, u svom istorijskom razvoju, raspet izme|u
neslobode i sudbine s jedne strane i te`we ka slobodi na drugoj strani, teìo uìvawu i suzbijawu patwi. I danas svaki
~ovek planete teì da ìvi boqe i sre}nije. Ove wegove
te`we bile su i jesu ~esto u sukobu sa realno{}u, sa prirodom
i wegovim okruèwem. Razvoj ~oveka, sada{wi i budu}i, trebalo bi da je u wegovim rukama, a razvoj dru{tva i porast
materijalnih dobara trebalo bi da olak{a ìvot i da isti
bude lak{i, lep{i, sre}niji, ali, {ta se de{ava? Sve {to je
{tetno po ~ovekov ìvot, ~ovek je sam stvorio. Priroda mu je
nudila i daqe nudi zdrav ìvot, bez smogova, alkohola, droga,
napetosti, bez otrova. A ~ovek se i daqe trudi da se na svakom
mestu, u svakom trenutku uni{tava, i to ose}aju}i olak{awe,
zbog svoje na{timovane psihi~ke stabilnosti, kada mu se beli
zamotuqak sa isu{enim li{}em duvana na|e izme|u prstiju.
Op{ta utakmica na svim poqima qudske delatnosti,
koja je zavladala svuda u svetu, dana{wi sveukupni progres i
realni dru{tveni odnosi donose narodima sveta brojne
neèqene posledice: dru{tvene i moralne krize, sukobe, ratne
strahote, migraciju, nezaposlenost, brojne psihosocijalne
probleme a sve rezultira u skoro potpuno otu|ewe homosapiensa od prirode, pa i od sebe, i sve vi{e ova otu|enost usmerava
razumnog ~oveka u tragi~ni poloàj. Otu|ewe ozbiqno
Bolesti zavisnosti Uvod
13
ugroàva ~ovekovo integralno, biopsihosocijalno zdravqe,

radnu sposobnost, komunikacije, relacije...
Otu|ena li~nost dana{wice je mentalno traumatizovana,
stalno u strahu, zabrinuta, nesigurna i neurotizovana pa u
svakodnevno preprogramiranom ìvotnom ritmu, u prenapregnutoj ìvotnoj utakmici ima sna`nu potrebu za umiruju}im sredstvima. Tako nastaje masovna potro{wa psihoaktivnih supstanci (PAS), kolokvijalno re~eno droga,
legalnih i ilegalnih (duvan, alkohol, droga) i tako su {iroka
vrata i {iroki put otvoreni za BZ-i. Svaka droga uneta u
organizam mewa stawe svesti, a neke i raspoloèwe,
mi{qewe, pona{awe neke otklawaju telesni bol, druge
smawuju anksioznost (neodre|ena pla{wa), a ve}ina izaziva
euforiju (veselo, bezrazlo`no raspoloèwe), odnosno
generi{e uìvawe a {to je osnov za svakojake zloupotrebe
droga. Up otreba droga, regulisana transmiterima mozga
(dopamin, endorfin), zamka je za navodni lak i kratak put, put
bez napora, da se doìvi zadovoqstvo i otklone fizi~ke
i/ili psihi~ke patwe. Uzimawe ovih supstanci postepeno ali
sigurno stvara zavisnost, ropski odnos prema drogi i
bolesnika sa telesnim, psihi~kim, socijalnim, moralnim i
profesionalnim o{te}ewima, odnosno bolesnika zavisnika
(pu{a~, alkoholi~ar, narkoman) kome su o{te}ene sve tri
dimenzije zdravqa fizi~ko, psihi~ko i socijalno.
Bolesti zavisnosti su bolesti kod kojih postoji psihi~ka
i/ili fizi~ka zavisnost nastala kao posledica i ~este i
ponovne upotrebe bilo koje PAS. BZ su po{ast (zlo velikih
razmera) savremenog sveta, odnosno, hroni~ne, masovne,
samouni{tavaju}e bolesti, vid hroni~nog samoubistva, sa
visokim letalitetom nazvane jo{ i bolesti pona{awa, jer
ove uvek prate, u visokom stepenu, mentalni poreme}aji i
poreme}aji pona{awa. One su deo socijalne patologije sa
neminovnim zdravstvenim posledicama, te se stoga i
prepu{taju, uglavnom, zdravstvenoj slu`bi za le~ewe posledica. Zdravstvena slu`ba prihvata one koji to èle, i le~i sa
14
mawe ili vi{e uspeha.

Savremeni autori istraùju}i sociolo{ke aspekte
zloupotrebe PAS-i, a kod nas dr D. Radulovi}, kaù:
Milionima qudi {irom planete, bez obzira na wihovo
materijalno bogatstvo, dru{tveni poloàj, politi~ka opredeqewa, rasnu, nacionalnu ili versku pripadnost, droge danas
sa~iwavaju nezaobilazni deo svakodnevnih aktivnosti. One su
okosnica raznovrsnih malih li~nih rituala, ali i sredi{te
brojnih socijalnih situacija. Po~ev od:
jutarwe {oqe kafe ili ~aja koje olak{avaju bu|ewe,
cigarete, cigare ili lule duvana koje pu{a~ima pruàju
neophodnu pomo} u prikupqawu misli i poja~avawu koncentracije pri radu,
~a{ice èstokog pi}a koja za ciq ima da otvori apetit
pred obrok,
fla{e piva ili konzerve hladnog piva da bi se lak{e podnela vru}ina,
buteqke vina ili xointa trave da bi razgovor sa prijateqima poprimio veseliji ton,
snifa koke koji trenutno otklawa umor i pruà ose}aj
pove}ane energije,
crte horsa koja bi trebalo da dovede do rastere}ewa ili
ublaàvawa napetosti,
ekstazija uz ~iju pomo} je olak{ano dugotrajno, poletno
i iscrpquju}e igrawe uz zaglu{uju}i tehno sound,
LSD-a koji razara granice svesti i podsvesti, ~ime
otvara mogu}nost prodora u alternative, vi{e nivoe
svesti,
analgetika koji ublaàvaju bolove,
aspirina kojima se pribegava u situacijama lak{ih
telesnih slabosti,
sedativa koji pomaù uspavqivawe...
Gotovo da je nemogu}e prona}i svakodnevnu situaciju u
kojoj neka droga (PAS) nije uspela da se u potpunosti odoma}i
i ukoreni.
15
Razvojni put BZ-i

Razvojni put BZ-i se uvek isto kru`no ponavqa u toku
ìvqewa, pojedina~nog i narodnog, po~iwe u toku mladala~ke
omnipotencije (svemo}i), dostiè klimaks (vrhunac) u sredwim godinama ìvota a onda nezadrìvo generi{e neslobodu
prema PAS-i, bolest i kona~no prevremenu samoubila~ku
smrt. Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija) imaju svoje specifi~nosti u etiopatogenezi (uzrok i
na~in nastajawa), pojavnim oblicima, klini~koj slici i
le~ewu ali ipak, imaju i neke zajedni~ke karakteristike u
nastajawu, toku i posledicama:
neposredni uzro~nici bolesti (nikotin, alkohol, droga)
generi{u uìvawa, naviku i zavisnost-robovawe PAS-i,
droga/drogi,
dru{tveno su uslovqene, nastale pod dejstvom okoline,
masovne su i prisutne u svim zemqama sveta,
imaju istu patogenezu (nastanak bolesti), nikotin, alkohol
i droga mewaju nivo dopamina u mozgu (neurotransmiter
koji kontroli{e raspoloèwa i zadovoqstva),
imaju brojne {tetne posledice po zdravqe, materijalno i
moralno stawe pojedinca, porodice i dru{tva,
le~ewe zavisnika je vrlo sloèno, dugotrajno, i veoma
skupo (izuzev odvikavawa od pu{ewa) i uglavnom neizvesno,
prevencija je osnov za suzbijawe BZ-i, a to je mogu}e samo
uz puno angaòvawe svakog pojedinca, porodice i dru{tva
u celini.
Mnoge teorije obja{wavaju nastanak BZ-i (biolo{ke,
psiholo{ke i socijalne teorije u~ewa, sistemske teorije...)
ali u nastanku ovih bolesti, va`no je podsetiti se, zna~ajni su
i brojni faktori od interesa multinacionalnih kompanija
preko dràvnih interesa do narkobiznisa, ali se i ovi sami
mewaju sa razvojem dru{tva. Uvek su prisutna, uglavnom, tri
uzro~na faktora posebno zna~ajna za nastanak, tok i ishod
16
bolesti, ali i za prevenciju ovih bolesti:

1. Li~nost (dete, adolescent, odrasli),
2. Psihoaktivna supstanca (nikotin, alkohol, droga),
3. Sredina (porodica, grupa, zajednica...).
PAS
Slika 1. Trofaktorska geneza BZ
1. Li~nost ~esto aberantna, sigurno u trofaktorskim

me|uodnosima ima odlu~uju}u ulogu za nastanak, tok i ishod
svake BZ. Ovo dokazuju i ~iwenice da ìvimo u istim
uslovima, da mnogi probaju neku PAS-u a samo mali broj
postaje wen rob, zavisnik bolesnik sa psihi~kim, telesnim
i/ili socijalnim smetwama, komplikacijama. Obi~no stradaju
mladi u riziku i mladi pod rizikom. Tinejxeri traè sebe
probaju i krenu lako putem droga uni{tavaju}i razvoj svoje
li~nosti, sve je kod wih nenormalno izgled, pona{awe,
odnos prema sebi i drugima... Faktor ~ovek je presudan za
genezu svake BZ odnosno presudni su wegova informisanost,
znawe i wegov stav prema PAS-ima. Svaka osoba, u svom razvoju, pod uticajem socio-kulturne matrice (kalupa), tradicije,
obrazovawa i porodi~nog vaspitawa, usvaja odre|ene norme,
vrednosti, obrasce mi{qewa i delawa, odnosno u interakciji
sa socijalnom sredinom uskla|uje svoje èqe i socijalna
ograni~ewa i stvara svoj autenti~an ìvot, kuje svoju sre}u.
U nastanku BZ li~nost je alfa i omega. Struktura li~nosti je
17
poreme}ena naslednom i/ili ste~enom dispozicijom. @ive

mladi u istim uslovima neki ne pu{e, ne piju, ne upotrebqavaju drogu, drugi sve obratno. Zajedni~ke karakteristike u
zavisni~koj strukturi li~nosti su:
ose}awe mawe vrednosti,
ose}awe dosade, brzo i lako reagovawe na izazove,
zavisnost od drugih.
2. Droga (nikotin, alkohol, droga) sa svojim specifi~nim
farmakodinamskim svojstvima, osnovni je uslov za nastanak BZ,
a deluje preko limbi~kog sistema (stariji deo mozga centar za
emocije, za rad vegetativnog nervnog sistema srca, krvotoka,
varewa...), odnosno pomo}u dopamina u dopaminskom poqu i reguli{e ose}awa, raspoloèwa, èqe, misli i motivaciju. Ako
ne bi bilo alkohola, duvana, droge, BZ bi bile iskorewene a
{to je neostvaren san, utopija mnogih entuzijasta, boraca protiv BZ. Ipak, dràvna kontrola proizvodwe, prometa i
potro{we legalnih (duvan, alkohol) i ilegalnih droga,
ograni~ava endemo-epidemijske razmere BZ. Kaznena politika
za oblast BZ je kod nas veoma blaga. Nije uskla|ena sa svetom,
koji ~ini sve da omladinu odvoji od pu{ewa, alkoholizma,
narkomanije i zaustavi epidemiju ove po{asti sveta. Velika
Britanija, zakonski (2004) poo{trava kazne za pu{a~e ako
pu{a~ baci opu{ak na ulicu, kazna je na licu mesta 50 funti
(72 evra); maloletna osoba ako konzumira alkohol ka`wava se
80 funti (115 evra), kao i osoba koja kupuje alkoholno pi}e za
maloletnika ili sluì maloletnika alkoholom.
3. Sredina wena kultura (obrazovawe, stavovi, obi~aji,
navike, tradicija, legislativa...) prema pijewu AP-a, pu{ewu
duvana, uzimawu droga su, tako|e, bitni za nastajawe, {irewe i
suzbijawe BZ, u svim sredinama i dràvama, jer dru{tvo,
po~ev od porodice, vr{waka, {kole, susedstva... modelira
~oveka, wegovo pona{awe pa i odnos prema ovim socipatolo{kim pojavama. Iako su duvan, alkohol i droge prisutne u
svim civilizacijama i dru{tvima, wihova dostupnost se reg-
18
uli{e na razne na~ine, a posledwe dve tri decenije naj~e{}e

zakonskim propisima. U zemqama i vremenu kada se de{avaju
dru{tvena previrawa, kada dru{tvo gubi kontrolu nad samim
sobom, u wemu BZ (pu{ewe, alkoholizam a posebno narkomanija) postaju epidemija. I u takvim periodima dru{tvene
haoti~nosti, jake li~nosti odolevaju isku{ewima. U~inimo
sve da mladi ne probaju drogu a tako|e cigarete i alkohol, koje
su prete~a drogama svake vrste. (Gate way
).
Ova tri faktora u susretu, uzajamno usagla{eni, ~ine
zatvoreni krug circulus vitiosus svake BZ, te ako nema jednog
faktora nema zavisnosti, odnosno prekidawe toga lanca je
Conditio sine qua non (uslov bez koga se ne moè) za prevenciju
bolesti. Ipak, u ovom trofaktorskom za~aranom krugu,
zdrava, uravnoteèna li~nost je siguran branik od BZ a
nesigurna, anksiozna li~nost sa neusagla{enim èqama i
mogu}nostima poseè lako za nekom PAS-om. I tako po~iwe
~etvorofazni razvoj svake BZ: priprema, probawe, navika
(habitacija), zavisnost (adikcija) bolest i tuga.
Li~nost presudna za razvoj Bolesti zavisanosti

Li~nost je ~ovek, jedinstvena individualnost, od mnogih
razli~ita ili sa mnogim sli~na, ali nikad identi~na, i
neponovqiva. Ona je temeqni stub od koga zavisi da li }e neko
biti pu{a~, alkoholi~ar ili gemi{t, pome{ano. Zdrava, zrela
li~nost samodisciplinovana, odgovorna teì istini, odlaè
zadovoqstva i odbija ponu|enu cigaretu, alkohol i drogu.
#[ta ~oveka ~ini kompetentnom li~no{}u? Sposobnost
da voli druge, da kontroli{e unutra{wu napetost, podnosi
neprijatnosti, da ima zrelu savest, umerenu agresivnost i
razvija svoju nezavisnost. Zrelost je kao oboèwe, nema mu
kraja, a pozvan ili nepozvan, bog je prisutan. Svako ima potrebu da raste iznutra emotivno, du{evno i intelektualno. Pojam
oboèwa je isto {to i individuacija.
Qubav koja se ra|a u mladosti i samo u tom vremenu istin-
19
ski biti{e ~ini nas sre}nim. Kada we nema, ostaje samo

duboka praznina, neizreciva tuga i ose}awe nemo}i.
Neke crte li~nosti kao {to su nedostatak samopouzdawa,
emocionalna labilnost, socijalna nezrelost i odre|ena
sloènija psihi~ka stawa poput depresije, neuroti~nosti i
psihopatije, predstavqaju pogodno tle za razvoj BZ. Smatra se
da je ìvotni stil roditeqa (hladan emotivni odnos, zapostavqawe dece) najzna~ajniji faktor u odre|ivawu da li }e se
jedno lice odlu~iti da pu{i, pije, konzumira drogu.
Otu|eni ~ovek dana{wice je nesiguran, zabrinut,
anksiozan do neuroti~nosti... pa u prenapregnutoj ìvotnoj
utakmici ima veliku potrebu za #pilulama, koje }e mu biti
#hemijska {taka da:
smawi napetost,
popravi raspoloèwe,
smawi brige i ìvotne te{ko}e, bar za trenutak,
oseti neko zadovoqstvo...
Period odrastawa je bremenit raznim dilemama i nedoumicama, pa neki neodgovorno krenu u ìvot pogre{nim putem, u
ìvot sa duvanom, alkoholom, drogom. Mladi, ~ija li~nost je u
formirawu, naj~e{}e postaju `rtve PAS-i. Tome posebno
doprinose wihova neformirana li~nost koju karakteri{u:
prebrzo odrastawe,
radoznalost,
slabo strukturisano slobodno vreme,
siroma{ni kulturno-zabavni ìvot,
nezdrave no}ne zabave u kafi}ima, na rejv ùrkama,
disko klubovima...
#gluvarewe,
zamena no}i za dan,
enormna ponuda PAS-i, legalnih i ilegalnih.
Mentalno zdravqe dece je sve vi{e ugroèno, fizi~ki
razvoj tako|e. U ku}i, obdani{tu, {koli, deca su ~esto
ugroèna razli~itim stavovima i zahtevima koji naru{avaju
20
mentalni i emocionalni sklop wihove li~nosti.

Deca i mladi uvek èle i teè za onim {to je zabraweno.
#Zabraweno vo}e je uvek najsla|e. Ako izostanu prave
vaspitne mere, eto BZ, koje uvek imaju predvidivu, ponovimo,
faznu progresiju:
priprema,
probawe,
navika,
zavisnost BZ.
Mlade buntovne, uzavrele osobe, u stalnom sukobu sa sobom
i okolinom, su i prve `rtve PAS-i, ~iju upotrebu profitni
interesi podsti~u, legalno i ilegalno. I tehnobirokratija,
ta tamna sila, generi{e kod mladih u razvoju nevericu u svoje
stvarala~ke sposobnosti, sumwu, zbuwenost a ~esta i
anarhonihilisti~ka zakqu~ivawa {to sve prate unutra{we
napetosti i nezadovoqstva i tako se, kona~no, temeqi idealan
teren za zloupotrebu PAS-i. Inicijalna faza pu{ewa, pijewa alkohola, pa i uzimawa droga je usvojeni model
pona{awa roditeqa, nastavnika, vr{waka, reklama, TV
poruka... oboàvanog idola.
Roditeqi nisu, uglavnom, edukovani o BZ i tragici koja
moè da im se #useli u ku}u, wihovom detetu. Sasvim mali
broj roditeqa veruje da je obuka o pu{ewu, alkoholizmu i
narkomaniji va`nija od, recimo, voza~kog ispita. Direktori
{kola, vaspita~i, pedagozi, psiholozi profesori kao da su
svesniji opasnosti od BZ. nego roditeqi. #Zariv{i glavu u
pesak, mnogi roditeqi su bezbedno pro{li period
odrastawa, sazrevawa svog deteta u zdravog ~oveka, ali ovaj
#metod je u dana{we vreme nepouzdan i poguban. Uglavnom,
oni koji nisu hteli da znaju za zlo i BZ, zlo je rano do{lo
ku}i. A to zlo je tako veliko i stra{no da se ~ini da ga jedino zasluùju duvanska industrija i trgovci drogom, koji se
ina~e ne drogiraju.
21
Ra{irenost bolesti zavisnosti

U svetu, procewuje se, ima oko: 1.200.000.000 pu{a~a (svaka
tre}a odrasla osoba, u svetu, pu{i), 600800 miliona alkoholi~ara i oko 300400 miliona narkomana, sa podacima o
stravi~nim posledicama pu{ewa, alkoholisawa i drogirawa.
Moè se re}i, nezavisno od broj~anih podataka: pu{ewe je
najubita~nija BZ; alkoholizam najtragi~nija BZ i narkomanija najàlosnija i medijski najatraktivnija BZ.
Australijska studija je dokazala: od ukupnog broja umrlih od
BZ 81% su pu{a~i, 13% su alkoholi~ari i 6% su narkomani.
Pu{ewe je, kao {to se vidi, {est puta ~e{}i uzrok smrti nego
alkoholizam a 13 puta ~e{}i uzrok smrti nego narkomanija.
Svetska zdravstvena organizacija javqa zloupotreba duvana,
alkohola, droga Ameriku ko{ta godi{we 300 milijardi
dolara i da su tre}ina svih hospitalizacija (le~ewe u bolnici), ~etvrtina svih smrtnih slu~ajeva i ve}ina zlo~ina direktne posledice igre, zloupotrebe duvana, alkohola i droga.
U na{oj zemqi BZ se sve vi{e {ire, na{i gra|ani su
skloni trenutnim zadovoqstvima koja ugroàvaju zdravqe
(alkohol, duvan). Epidemiolo{ki podaci upozoravaju: u 1997.
godini u na{oj zemqi je potro{eno vi{e od {est milijardi
dinara za pi}e i duvan a {to je vi{e od para potro{enih za
higijenu i zdravqe (5.210.094.000) i gotovo dva puta vi{e nego
za obrazovawe i kulturu (3.005.492.000). A, koliko tek sredstava odvajaju narkomani za drogu? Medicinske, psihosocijalne,
ekonomske i dru{tvene posledice pu{ewa, alkoholizma i
narkomanije su sve ve}e i ove postaju i problem od nacionalnog zna~aja. Novo svetsko trojstvo vlada svetom vlast,
novac i presti`, a zli gosti su uvek tu: mito, korupcija i
mafija{tvo. A kod nas?
Bolesti zavisnosti kod nas po~iwu sve ranije (u osnovnoj {koli) i to prvo se pu{e cigarete, potom se pije pivo,
vino, èstoka pi}a, a ova igra se, ne retko, zavr{i drogom
22
narkomanijom. Ciqana istraìvawa u raznim sredinama na{e

zemqe ukazuju da je omladina uglavnom upoznata sa opasnostima od bolesti zavisnosti, ali naàlost, stvara suprotne
navike. Prva iskustva sa PAS na{a omladina rano sti~e:
911 godina duvan, alkohol, inhalansi, benzodiazepini,
marihuana;
marihuana, ekstazi,
marihuana, ekstazi, LSD, heroin, kokain.
Nesumwivo, {irewe BZ prate i brojne sociopatolo{ke
pojave, kao {to su: kra|e, razbojni{tva, krvni delikti, saobra}ajne nesre}e, ubistva i samoubistva. Pojavni oblici ovih
bolesti kod nas nisu uzimawe akohola, droga ili nikotina
pojedina~no, ve} se naj~e{}e radi o kori{}ewu ili uìvawu
vi{e {tetnih agenasa (kafa-pu{ewe; alkohol-pu{ewe-kafa;
tablete-pu{ewe; droge-alkohol-pu{ewe) tako da se s pravom
moè govoriti o sve prisutnijoj pojavi politoksikomanije.
U ciqu razumevawa BZ nastanka, toka i posledica, a nadasve
razumevawe stru~waka i laika, treba da se koristi jedinstvena terminologija i wihova zna~ewa, pisana u poglavqu
Definicija narkomanija.
Prema najnovijim istraìvawima, portret na{eg u~enika
sredwe {kole je alarmantan: pu{i paklu cigareta dnevno, voli
da popije pivo ili vino i naj~e{}e sedi u kafi}u ili ispred
televizijskog ekrana. U dnevniku ima slabe ocene, u nov~aniku
ve}i xeparac, a dolazi iz razorene porodice ili porodice u kojoj
su {tetne, r|ave navike uobi~ajena stvar. Pu{ewe, alkohol i
nedovoqna fizi~ka aktivnost veoma su rasprostrawene nezdrave navike me|u {kolskom decom i omladinom, rano se sti~u i
brzo usa|uju. Nezdrave navike su prisutne ve} kod dece uzrasta od
1014 godina, a kod starijih preko 15 godina pribliàvaju se, po
u~estalosti, odraslom stanovni{tvu.
Futuristi~ki gledano nepovoqniji porodi~ni i
dru{tveni uslovi za razvoj mladih; ve}i negativni uticaji
23
sredine; ve}i podsticaji za potro{wu AP-a i duvana; ~e{}e i

obimnije pijewe i pu{ewe; ve}a ponuda droga; ve}e seksualne
slobode, u nas i u svetu, opredequju mnoge mlade, sa brojnim
problemima i izazovima, za pona{awe rizi~no za zdravqe,
odnosno sve ovo garantuje lo{u budu}nost, lo{ prosperitet
mladima u HH veku: porast broja pu{a~a, porast broja mladih
alkoholi~ara, porast broja narkomana, porast delinkvencije,
porast side... Ove crne slutwe, enormno oboqevawe i rano
umirawe, mogu se sigurno, ~ak do tri ~etvrtine, preventivno suzbijati vaspitno-obrazovnim merama, zdruèno
ekosistemski, organizovano, i kontinuirano aktivno delovawe porodice, {kole, masmedija i zdravstva i posebno svakog
gra|anina. Porodica, ~iji se odnosi temeqe na qubavi,
poverewu i brizi, najboqa je osnova za{tite dece i omladine
od svih sociopatolo{kih pojava, pa i BZ. Moderna {kola, sa
osmi{qenim savremenim nau~no-kulturnim programskim
sadràjima, vaspitava i stvara obrazovane li~nosti, osobe
koje zrelo misle, koje se pona{aju zdravo, neguju i ~uvaju
zdravqe. Sredstva masovnih komunikacija, posebno revijalna {tampa i televizija, treba da su i u funkciji za{tite i
unapre|ewa zdravqa naroda, ~emu zdravstvo i drugi sektori
dru{tva i dru{tvo u celini treba da pruè punu podr{ku.
Uspeh tada ne}e izostati, zdravqe naroda }e biti na vi{em
nivou, mi to moramo ~initi i moèmo... U protivnom...
Mladi, cigarete, alkohol i droga

#Spasavajmo decu i omladinu dok nije kasno. Wihov
telesni razvoj ne prati du{evna, socijalna i emotivna snaga
da se odupru raznim nezdravim ponudama, koje onemogu}avaju
mnoge mlade da naprave pravi izbor za zdravi i uspe{an
ìvotni put. Znamo da je mladost najlep{e ali i najburnije
doba ~ovekovog ìvota, i upravo zato se nekada tako sna`no,
kao u mladosti ne oku{a sloboda ~ovekova. Pa i zato pozivamo na{e mlade da svoju slobodu ne `rtvuju #ubila~kim
24
autoritetima kakvi su duvan, alkohol i droga, kao i raspusni

ìvot kojim se ugroàva zdrava priprema za svetiwu braka.
@ivot nije zabava, ve} ve~na borba za dobro, a protiv zla i
izopa~enosti koje vidimo u sebi, drugima i u zajednici kojoj
pripadamo. Ne zaboravimo zlo je kratkog veka i samo uspe{no
i blistavo na kratko. Nau~imo mlade da na zlu, lukavstvu, prevari... ne treba da zasnivaju ni{ta a pogotovu ne ìvot.
Alkohol, cigareta i droge su kurentna roba me|u mladima
pa ih mafija{ka druìna uveliko nudi mladima radi zarade.
U svakoj na{oj sredini mladi mnogo piju, pu{e. uzimaju drogu.
Koliko je to pokazuje ciqano istraìvawe pedijatara na
Medicinskom fakultetu i Instituta za zdravstvenu
za{titu, Novi Sad (2004). Pove}ana zloupotreba PAS-i i
wihova pogubna dejstva na dana{wu omladinu je sve ve}a.
Pi}a, droge i cigarete su sve ~e{}e me|u tinejxerima koje
prate opasna, rizi~na pona{awa.
Na reprezentativnom uzorku od 789 u~enika osnovnih i
sredwih {kola, adolescenata uzrasta od 10 do 19 godina,
istraìvawe pokazuje:
Alkohol pije 25% ispitanika. Po~iwu da piju sa 11 godina,
72% mladi}a i 50% devojaka nastavqa po punoletstvu da
pije alkoholna pi}a,
Cigaretu po~iwu da pu{e ve} sa 12 godina, i to ~e{}e
devojke od mladi}a da bi u 18. godini svaki tre}i mladi}
nastavio da pu{i, a devojke, ne{to vi{e, 37 odsto.
Droga se eksperimentalno proba u uzrastu od 13 godina, a u 16
godina drogu je probalo ~ak 40 odsto omladine, ispitanika.
Na{a omladina je dezorganizovana, kre}e u bespu}e. U
pro{loj deceniji omladina je bila na marginama dru{tva a
izostala je vaspitna uloga siroma{ne i nesigurne porodice.
[kole tako|e nisu bile dovoqno aktivne u procesu
vaspitawa, a pored toga zdravstveno vaspitawe, kao predmet nije bilo zastupqeno u {kolama, ali i danas u
demokratskoj dràvi! Na{a nova generacija mladih sve vi{e
inklinira pabkulturi sve vi{e teì trenutnim zadovo-
25
qstvima, pije, pu{i, drogira se... promiskuitetu teì...

pona{a se nezdravo odnosno po principu kako to na{ narod
kaè #use, nase i podase.
UNICEFOVA STUDIJA i istraìvawa studentske
poliklinike Beograd, omladine i studenata, pokazuju
tragi~nu sliku na{e omladine. Svaka vrsta patologije se
umnoàva kod omladine, u posledwoj deceniji pro{log veka, u
S/M epohi:
raste broj samoubistava,
udvostru~io se broj ubistava,
seksualna aktivnost po~iwe rano, 1516 godina a
upra`wava se bez kondoma, za{tite u 20,43% aktivnosti,
pijewe alkohola zapo~iwu sa 13 godina,
pije ~ak 70% omladine,
polovina ispitanih studenata se nekoliko puta opijala u
toku godine, pa u pijanom stawu vode qubav bez za{tite,
najomiqenije pi}e mladih je pivo,
0,9% testiranih studenata su HIV+,
marihuana je #ulazna droga u pakao, a zatim ekstazi (sa 15
godina),
heroin i kokain se konzumira ve} sa 16 godina,
ènski pol ranije poseè za drogom,
prostitucija uzima maha a ove dolaze iz razorenih porodica i porodica gde je nasiqe prisutno, dileri su u {kolskim dvori{tima.
Simptomati~no da sva ova istraìvawa ne pomiwu
pu{ewe a to je naj~e{}a i najubita~nija BZ, koju SZO isti~e
u svom programu Zdravqe u XXI veku u prvoj re~enici.
Pu{ewe je i #prva stepenica u razvoju alkoholizma i narkomanije. Duvanska industrija i na{a nova demokratska vlast
#trguju sa zdravqem naroda. Do kada da ubijamo pu{a~e radi
profita i puwewa dràvnog buxeta?
26
Tinejxeri su ugroèni
Tinejxersko doba nije lako odìveti. Na putu od detiwstva, preko puberteta i #adolescentne bure do punoletstva.
Zrelosti ima previ{e burnih i brzih promena prkosa, sukoba, prve qubavi, dokazivawa... #Ludo doba je to ali i doba izazova, pa se lako krene na put bez povratka, upotrebu PAS-i
duvana, alkohola i droga.
Pi}e, droga i cigarete prate rizi~na pona{awa tinejxera po~ev od neza{ti}enih seksualnih odnosa do nasiqa gde su
oni svedoci, `rtve ili po~inioci. Rizi~no pona{awe tinejxera pospe{uju nezdrava porodica (konflikti, alkoholizam,
pu{ewe... uskra}ivana roditeqska qubav...). Isti~e se, tako|e,
rizi~no pona{awe adolescenata je i uzrok 70% smrtnih
slu~ajeva i trajne onesposobqenosti, a alkohol je glavni krivac za ubistva i samoubistva vi{e adolescenata umire zbog
alkohola nego zbog svih psihoaktivnih supstanci zajedno (D.
Ron~evi}; A. Stojadinovi}).
Mladi, pa i odrasli, nisu uvek u prilici da biraju. Ali
ako treba da se izabere izme|u lepog i ru`nog, humanih odnosa
ili mr`we, zdravog ili lo{eg ìvqewa, ~istog vazduha ili
zaga|enog... nema sumwe da }e uvek odabrati ono {to mu je normalnije, zdravije. I uprkos mogu}nosti da slobodno biraju,
mnogo je pametnih, vrednih, umnih qudi koji pu{e. Mo`da su,
kad im je ponu|eno da biraju, bili jo{ suvi{e mladi da bi sve
te suprotnosti i mogli i hteli da prepoznaju. Bilo je interesantno kao #veliki dràti cigaretu, pripaliti je svojoj drugarici, izgledati vaàn...
A onda nastane poznati mehanizam NAVIKE i ~esto
pitawe Kako da ostavim pu{ewe? U mladosti mnogi
#potro{e slobodu na razne na~ine {tetne po sebe, svoje
zdravqe, {tetne prema onima koje vole i nadasve {tetne
prema svojoj budu}nosti.
Narkomani, alkoholi~ari, pa i pu{a~i ìve u zabludi
27
da }e se izle~iti od alkohola, droga. Savremene metode nisu

uvek, efikasne a primewuju se i drasti~ne. Psihijatri iz
Novosibirska (Marina ûhrova i Sergej Speranski) imaju
originalnu metodu za le~ewe alkoholi~ara. To je, #Metoda
batiwawa. Svaki narkoman i alkoholi~ar dobija 300 udaraca
savitqivom {ibom i to po goloj stra`wici, i tako pove}avaju
hormone zadovoqstva (endorfin), a rezultati uspeha su nepoznati (#Moskou Tajms 04.05).
Upotreba PAS-i je svetski trend, ali na{a omladina
ho}e da je barjaktar. To pokazuju i najnovija istraìvawa kod
nas (2004):
svaki tre}i {kolarac do desete godine je pu{io,
75% tinejxera pije, prvaci smo u negativnim trendovima,
90% tinejxera koji su pili alkohol, probali su i neku
drogu inhalanse, marihuanu, ekstazi, ha{i{, LSD...
Uzroci samotrovawa na{e omladine, od po~etka, su prevashodno: nezdrava porodica, uticaj vr{waka, radoznalost,
nezdrave osobe za identifikaciju nastavnici, profesori,
medijske li~nosti... i naravno nezdrava li~nost tinejxera
nedostatak samopouzdawa, emocionalna labilnost, zatim
stidqivost, psihopatske i neurotske crte li~nosti...
#Spasavajmo na{u decu i omladinu ali i ova demokratska vlast ne misli mnogo o aktuelnom starewu stanovni{tva...
#Bela kuga je na delu, kosi, 130.000 narkomana kod nas je gotovo izgubqeno, pa i reproduktivno... Alkoholizam nam razara
porodice, pomaè #Belu kugu... Demokratska vlast mirno
sve posmatra iz skup{tinskih udobnih foteqa i, naravno
restorana. [etaju tu #nevidqivi alkoholi~ari, neki i nazvani #Lampek, a nisu daleko i narkosi. Alko, narko i nikotino test bi pokazao za{to se ne bore protiv BZ. Za{to trguju sa zdravqem naroda. Ali, idu dani...
H ME\UNARODNA KLASIFIKACIJA
BOLESTI ZAVISNOSTI
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upotrebu
PAS, odnosno bolesti zavisnosti, prisutne prate}e mentalne
poreme}aje (MP) i poreme}aje pona{awa (PP) klasifikuje
posebno u deset dijagnosti~kih kategorija, a svaka ima jo{
deset mogu}ih klini~kih modaliteta, odnosno ima sto
mogu}ih dijagnoza.
Deseta Me|unarodna klasifikacija bolesti MKB 10
(1992) obeleàva bolesti zavisnosti sa F10 F19.
F10 F19 Mentalni poreme}aji i poreme}aji
pona{awa zbog upotreba PAS-i
F 10. MP i PP zbog upotrebe alkohola
F 11. MP i PP zbog upotrebe opijata
F 12. MP i PP zbog upotrebe kanabinoida
F 13. MP i PP zbog upotrebe sedativa i hipnotika
F 14. MP i PP zbog upotrebe kokaina
F 15. MP i PP zbog upotrebe drugih stimulansa i kofeina
F 16. MP i PP zbog upotrebe halucinogena
F 17. MP i PP zbog upotrebe duvana
F 18. MP i PP zbog upotrebe isparqivih rastvara~a
F 19. MP i PP zbog upotrebe vi{e droga, vi{e PAS-i
(politoksikomanija).
Svaka navedena tromesna {ifra od F10 do F19 (slovo i dva
broja) obeleàva osnovnu bolest zbog upotrebe PAS-i a ako
se doda tre}i i ~etvrti broj, {ifra omogu}ava lako pra}ewe,
30
prou~avawe specifi~nih klini~kih stawa zbog upotrebe

PAS-e. Svaka osnovna bolest zavisnosti se moè javiti u
deset raznih modaliteta, a to zna~i, odnosno obeleàva se
na slede}i na~in:
F 1.0 Akutna intoksikacija (trovawe)
F 1.1 [tetna upotreba (zloupotreba)
F 1.2 Sindrom zavisnosti
F 1.3 Apstinencijalni sindrom
F 1.4 Apstinencijalni sindrom sa delirijumom
F 1.5 Psihoti~ni poreme}aj
F 1.6 Sindrom amnezije
F 1.7 Rezidualni poreme}aji i psihoti~ni poreme}aji sa
kasnim po~etkom
F 1.8 Drugi MP i PP-a
F 1.9 Nespecifikovani MP i PP-a.
SZO defini{e ~etiri stawa kod upotrebe PAS-i:

1. Akutna intoksikacija prolazno stawe trovawa koje
prati nenormalno pijewe alkohola ili kori{}ewe neke
druge PAS-e, stawe koje karakteri{u smetwe, kognicije
(saznawa), percepcije (opaàwa), ose}awa, svesti,
pona{awa ili druge psihosocijalne smetwe odnosno
reakcije.
2. Zloupotreba ({tetna upotreba abuzus) upotreba
PAS-e koja o{te}uje zdravqe fizi~ko (oboqewa
organa mozga, jetre, srca...) ili mentalno (demencija,
depresija...).
3. Navika (habituacija) psihi~ka zavisnost od neke
PAS koja generi{e prijatno raspoloèwe ili pak
spre~ava ili ublaùje neprijatno raspoloèwe. Ne
prati je apstinencijalni sindrom.
4. Zavisnost (adikcija) skup vi{e fiziolo{kih,
pona{ajnih i saznajnih fenomena, robovawe osobe,
koja upotrebqava neku PAS-u, radi ~ega ova zapostavqa
Bolesti zavisnosti Me|unarodna klasifikacija
31
ranije zdrave obrasce pona{awa, a karakteri{e je: jaka

èqa, ùdwa da se uzima droga, alkohol ili duvan,
te{ko}a u kontroli upotrebe i pored {tetnih posledica.
5. Apstinencijalni sindrom grupa simptoma razli~itog
obima i teìne koji se javqaju posle apsolutnog ili relativnog prekida uzimawa PAS-e, posle wenog stalnog
(dugotrajnog) kori{}ewa. Po~etak, tok i trajawe apstinencijalnog sindroma su vremenski ograni~eni i direktno su odre|eni vrstom i dozom kori{}ene PAS-e
neposredno pre prekida.
6. Politoksikomanija zavisnost (adikcija) od vi{e
PAS, legalnih i ilegalnih droga duvan, alkohol, kafa,
marihuana, heroin...
PU[EWE DUVANA
Pu{ewe je prvi i najve}i pojedina~ni faktor

bolesti, invalidnosti i prevremene smrtnosti.
Svetska zdravstvena organizacija
UVOD
Savremena civilizacija je suo~ena sa brojnim zdravstvenim
problemima me|u kojima dominiraju}e mesto po u~estalosti,
radnoj nesposobnosti i smrtnom ishodu imaju hroni~ne, masovne
bolesti: rak, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti organa za
disawe, {e}erna bolest, du{evni poreme}aji, saobra}ajne i
druge nesre}e... Navedene masovne bolesti imaju pet zajedni~kih
faktora rizika, a na prvom mestu, za prve tri grupe bolesti, je
pu{ewe duvana. Pu{ewe je po{ast (zlo) savremenog sveta,
najrasprostrawenija BZ prvi stepenik u razvoju alkoholizma
i narkomanije. Cena pu{ewa je prevelika, pla}a se bolestima
pu{a~a, wihove dece, kolega na poslu i prevremenim umirawima. U svetu svake godine, prevremeno, do 25 godina, umre oko pet
miliona pu{a~a, ili skoro 13.000 svakog dana. Svaka popu{ena
cigareta skra}uje ìvot za pet minuta. Pu{ewe je najubita~nija
bolest zavisnosti planetarni ubica. Nepu{ewe je sigurna
za{tita od mnogih modernih bolesti, {to isti~e i SZO,
Pu{ewe je najve}i pojedina~ni preventabilni faktor
bolesti, invalidnosti i prevremene smrti. Pu{a~i u proseku izgube 2025 godina ìvota, a 50% onih koji pu{e neprekidno od adolescentnog doba umiru obi~no od pu{a~kih bolesti.
Opravdano se tvrdi da bi prestanak pu{ewa doneo svetu ve}u
korist za zdravqe naroda nego {to su donele zajedno: pasterizacija mleka, pro~i{}avawe i hlorisawe vode i sve preventivne vakcinacije.
Pu{ewe je svetska epidemija. Duvan ubija bez milosti
(ali sa odlagawem) starce, ène, omladinu, koji dobrovoqno
36
umiru zarad omamquju}eg duvanskog dima. I pored toga pu{a~a

je sve vi{e, mladi stiù, stari boluju, umiru, pla}aju}i danak
prosta~ko-gospodskom poroku. Nau~no je dokazano: pu{a~ je
najve}i potro{a~ nov~anih sredstava u zdravstvu; pu{a~ je
trova~ svoje okoline; pasivni pu{a~i su bezvoqno `rtve
pu{ewa; zdravqe naroda se moè najjeftinije o~uvati i
unaprediti suzbijawem pu{ewa (SZO).
Pu{ewe duvana se {iri u zemqama tre}eg sveta, pa i u
Srbiji, i ima posebno mesto me|u toksikomanijama (strast za
uìvawa u PAS-ama) jer ovo ~ini u dru{tvu {iroko prihva}en
model pona{awa. Srbija je po broju pu{a~a na drugom mestu u
Evropi, posle Gr~ke. Interes vlasti da se pu{i prenosi deda
unuku, re~ima Hajde snago pu{i da bi deda dobio penziju.
Pu{ewe, pak, stagnira ili opada u nekim razvijenijim zemqama sveta i aktuelni trendovi, kod ovih rasteruju duvanski dim,
dok globalno svet u razvoju, svet juga, siroma{ni svet, postaje sve zadimqeniji, sve vi{e pu{i. Ovima se, sa izvozom prqave
tehnologije, isporu~uju i {tetne navike a moè se slobodno
re}i [to ju`nije to tu`nije, odnosno, kako se spu{tate na jug
surovost raste. Tako i pu{ewe, pored ostalog, postaje i posebna ìvotna opasnost u ovim zemqama, gde nisu jo{ re{eni ni
osnovni problemi za{tite zdravqa, ishrane...
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u programu
Zdravqe za sve (21 ciq za 21. vek) isti~e pu{ewe je najve}i
problem zdravqa u Evropskom regionu, traì da sve zemqe
wene ~lanice i wihove relevantne slu`be i pojedinci prihvate
zdrave ìvotne i radne navike, Zdravo pona{awe, a sa~inila je
Program Pu{ewe ili zdravqe i usvojila 10 rezolucija, koje
podràvaju i razra|uju programe protiv pu{ewa. Ovi programi
glorifikuju zdravi na~in ìvqewa, a {to podrazumeva, pre
svega: nepu{ewe, racionalnu ishranu, kontrolu psihi~kog stresa, odgovaraju}u fizi~ku aktivnost, izbegavawe zloupotrebe
alkohola, droga... Ipak, zdravo pona{awe prvo se utemeqi i
nau~i u ku}i, porodici i svi uglavnom, ìvimo onako kako smo u
detiwstvu, u porodi~nom krugu, u ku}i nau~ili i oformili
Bolesti zavisnosti Pu{ewe
37
li~ni stav prema ìvotu, teku}im ìvotnim problemima pa i

li~ni stav prema pu{ewu (alkoholu)...
Istorijski osvrt
Istorija pu{ewa je gotovo stara kao i istorija ~oveka,
mnogo starija od istorije duvana. Arheolozi su, u svim delovima sveta, otkopavali u grobovima lule za pu{ewe. Stari Grci
i Rimqani su pu{ili li{}e lo}ike, kao opojno sredstvo.
Pradomovina duvana je Amerika. Indijski vra~evi su
vekovima koristili dim ove ~udne trave u ritualnim obredima za tuma~ewe bo`je voqe. Indijanci su duvan smatrali za
svetu biqku i koristili je prilikom rituala kao sredstvo
komunikacije sa svetom duhova. Duvanski dim, koji se dizao
uvis, ka nebu, nosio je duhovima qudske molitve. Dana{wi
rituali jo{ ukqu~uju upotrebu duvana, pu{e}i lulu je i danas
najsvetiji ritual. Lula se i danas mnogo koristi u Severnoj
Americi. Moreplovci {panskog admirala Kristofera
Kolumba su bili zaprepa{}eni (1492) kada su videli
domoroce kako pu{e i ispu{taju dim kroz nos i usta i tada su
se zapitali: Koji je to |avo u{ao u ove qude?
Duvan u Evropu (Lisabon) donosi Romano Pane, misionar
Kolumbove grupe (oko 1550), a kalu|er Andre Teve duvan unosi
u Francusku. Uskoro @an Nikot, ambasador Francuske u
Lisabonu, donosi Francuskoj kraqici Katarini Medi~i li{}e
i seme duvana i preporu~uje pu{ewe kao stimulativno sredstvo,
sredstvo za razna isceqewa, le~ewe glavoboqe i stvarawe dobrog raspoloèwa. Kraqica K. Medi~i postaje fanati~no
odana duvanu, obznawuje wegova nenadma{na, ~arobna i
lekovita svojstva za le~ewe svih bolesti. Tako, duvan pod
kraqevskim patronatom osvaja Evropu i svet Englesku (1586),
Holandiju, Nema~ku, Skandinaviju (1590), Rusiju (1600)...
Pu{ewe je, kroz istoriju, odobravano i osporavano ali i
drasti~no ka`wavano. Engleski kraq je dekretom proglasio
38
pu{ewe za obi~aj odvratan pogledu, neprijatan nosu, opasan

po mozak, razoran za plu}a; persijski {ah Abas je spaqivao
zalihe duvana i samog trgovca; Papa Urban VIII je iskqu~ivao
pu{a~e iz Katoli~ke crkve; inkvizicija je spaqivala pu{a~e
na loma~i; Sultan Murat IV je nabijao na kolac pu{a~e; Ruski
car Mihajilo je batinao pu{a~e...
\avolska zabava se ipak sve vi{e {iri kao i trgovina
i pored prohibicija, a tome posebno doprinosi Francuski
dràvnik Ri{eqe koji uvodi takse na duvan, stvara dràvni
monopol i otkriva veliki i stalan izvor dràvnih prihoda.
Pu{ewe duvana se rapidno {iri sa po~etkom uvijawa duvana u
papir i sa industrijskom proizvodwom cigareta (1870), a
postaje javna pojava, pomodni hit, osobito po~etkom HH veka.
Poùda za novcem, reklame i pohvale pu{ewa i danas uzrokuju masovno pu{ewe.
Pre samo ~etrdesetak godina kada su objavqena prva upozorewa na pu{a~ke bolesti (po~etak Antipu{a~kog pokreta) i mnogi lekari su mislili da se pu{ewe ne razlikuje od
obi~nog jedewa ~ipsa. Ova mi{qewa su rezultirala u op{ti
stav dru{tva nepu{ewe je samo odraz snage voqe. Me|utim,
sada je svakome jasno pu{ewe je bolest zavisnost, prisilno pona{awe gde nikotin upravqa preko CNS-a stvaraju}i
prijatnosti i zadovoqstva. Ako nikotina nema u organizmu
izostaju sve prijatnosti i sva zadovoqstva.
Mudre misli, dole navedene, odraàvaju sve tragi~nosti
trgovine sa zdravqem naroda: Trgovina duvanom je pu{a~ima
tugovina (Vuk Karaxi}), a R. Kenedi kaè: Industrija cigareta torbari smrtonosnim oru`jem, trguje ìvotima naroda
radi profita.
Svojstva duvana
Duvan (Nicotiana
) je zeqasta jednogodi{wa biqka iz
familije Solana ceae
, koja izrasta do 150 cm. Gaji se prven-
39
stveno zbog li{}a, sirovine za izradu cigareta, cigara,

duvana za lulu, za `vakawe i u{mrkavawe. Postoji 60 vrsta
duvana a za gajewe su od zna~aja obi~an duvan (N. tabacum) i
krxa (N. rustica). Danas se najvi{e pu{i cigareta.
Duvan je snaàn telesni, }elijski, otrov i sadrì preko
4.000 {tetnih sastojaka, koji se i umnoàvaju sa pu{ewem,
sagorevawem duvana, odnosno duvan je droga, koju osoba stalno
pu{i a za to ne postoji medicinski razlog. Cigareta je kao
bojni otrov po sadràju u duvanu i aditivima za boju, snagu,
vla`nost... [tetni sastojci su pre svega nikotin, ugqenmonoksid, katranske smole, radioaktivni kalijum, polonijum,
derivati piridina, cijano-vodoni~na kiselina, amonijak,
arsen, hrom, azotni oksidi... Nau~no je dokazano da su najmawe
sedam, od ovih sastojaka, kancerogeni i direktno uzrokuju
zlo}udne tumore, a da ~ak 43 sastojka, u sadejstvu, mogu delovati kancerogeno. Direktni uzro~nici raka iz duvana su
hemikalije: Toluidin, Uretan, Naftilamin, Piren,
Dibenzokridin, Kadmijum i Polonijum-210.
Duvan je pla}eni ubica, podmuklo i postepeno razara
telo i vodi u prevremenu smrt. Nikotin, ugqen-monoksid i
katran su tri osnovna sastojka duvanskog dima, koji uglavnom
poga|aju pu{a~e, osobe u wihovoj okolini i uzrokuju brojne
bolesti:
1. Nikotin je glavni otrov duvana, stvara se u korenu
biqke iz koga odlazi u li{}e gde se nalazi u najve}oj koncentraciji. Nikotin je uobi~ajeno sredstvo za za{titu biqaka i
uni{tavawe insekata i jedan od najve}ih biqnih otrova, te
postoji izreka: Kap ~istog nikotina moè da ubije kowa.
Smrtna doza nikotina je 4060 mg. Kad se pu{i, inhalira se
dim cigarete a nikotin se absorbuje u krvotok i wegovi efekti na mozak se doìve za 78 sekundi. Nikotin, u prvom redu,
o{te}uje srce i suàva krvne sudove, te raste krvni pritisak pa pu{ewem se javqa te{ka bolest srca angina pektoris
i infarkt srca. Nikotin je sna`na, aktivna droga i stvara
jaku zavisnost i uti~e na mozak na isti na~in kao i droge
40
(heroin, kokain...), deluje prvo razdraùju}e a zatim depresivno. Nikotin, kao svaka droga, stvara toleranciju (vi{e
pu{ewa za postizawe èqenog efekta) i apstinencijalne
smetwe po prestanku redovnog pu{ewa anksioznost, razdra`qivost, te{ko}e u koncentraciji, nemir, jaka èqa za
duvanom, glavoboqa, probavne smetwe, usporeni rad srca...
Efekti nikotina su uvek telesni i psihi~ki:
telesni ubrzava rad srca; pove}ava krvni pritisak;
pove}ava koli~ine antidiureti~nog hormona; suàva periferne krvne sudove; pove}ava razgradwu estrogena; remeti
raspodelu krvi; remeti metabolizam...
du{evni umiruje i opu{ta pu{a~a (kratkotrajno),
poboq{ava raspoloèwe ili ne, a {to zavisi od: po~etka
pu{ewa, op{te konstitucije pu{a~a, duìne pu{a~kog staà,
vrste pu{a~kih navika, broja i dubine udisanog dima,
konkretne situacije.
2. Ugqen-monoksid je bezbojan, otrovan gas i ima ga u relativno visokoj koncentraciji, u duvanskom dimu. Vezuje se brzo
za hemoglobin i stvara karboksihemoglobin, i tako
onemogu}ava dobro snabdevawe krvi kiseonikom, te oko 15%
krvi iskqu~i iz wegove osnovne namene, snabdevawe tkiva
kiseonikom a {to generi{e, uzrokuje vrtoglavicu, glavoboqu,
poreme}aj disawa, gr~eve u mi{i}ima kod pu{a~a. Hroni~no
smawewe priticawa kiseonika u tkiva uzrokuje poreme}aje
metabolizma, rasta i oporavqawa organizma. Oksidansi u
dimu cigareta o{te}uju endotel (unutra{wi sloj zida)
krvnih sudova i omogu}avaju da se na o{te}enim mestima
taloì holesterol, pa tako nastaju suèwa svih krvnih sudova. Ove promene na arterijama kona~no uzrokuju bolesti srca
(infarkt...) i druge zna~ajne bolesti krvnih sudova ({log...).
3. Katran je sagorela biqna smola, braon lepqiva masa,
koja ostavqa mrko-crna obele`ja na prstima, zubima i koì
lica pu{a~a. Katranska smola
se stvara na vrhu upaqene cigo
arete, na temperaturi od 600 C i sadrì preko 200 hemikalija.
Kod pu{ewa katranske smole se kondenzuju, taloè u
41
plu}ima (oko 70%) i kontinuirano ugroàvaju zdravqe. Mnoge

supstance u katranu su kancerogene za pu{a~a i za opitne
ìvotiwe. Iritansi u katranu o{te}uju plu}a: uzrokuju
suèwe du{nica, porast sekreta, hroni~no ka{qawe i
o{te}ewe trepqastog epitela (ciliostaza), a koji {titi
plu}a od infekcija i aerozaga|ewa.
[ta je pu{ewe?
Pu{ewe je svako èqeno i aktivno udisawe nekog biqnog
dima koji deluje na nervni sistem, a datira od kako je sveta.
Pu{ewe duvana je oblik pona{awa, odnosno samovoqno
hroni~no trovawe, opasna zdravstveno {tetna navika i
najra{irenija bolest zavisnosti, pored alkoholizma i narkomanije. Pu{ewe je, danas, uvek pri~a o zdravqu, novcu,
bolesti, mafiji... koja siroma{ne narode uglavnom, a posebno
sistematski uru{ava omladinu zarad profiterskih interesa. Rak kosi pu{a~e, {irom sveta, ne bira `rtve... i kraq
Engleske Xorx VI je umro od raka plu}a. Pu{ewe u~estvuje u
formirawu pona{awa. Cigareta postaje veza za razne
doga|aje i druge navike ponavqane situacije automatiski
prati paqewe cigareta: pijewe kafe, posle obeda, pre
spavawa, da se o~uva budnost... Pu{a~i imaju potrebu da
zadovoqe oralne potrebe, da pomo}u cigarete umawe svoje
nevoqe, razdra`qivost i psihi~ku tenziju... Agresivnost je
wihovo svojstvo pu{e u svim sredinama i prilikama, ne
obaziru}i se na molbe, zahteve pa i proteste okoline. Pu{ewe
je hroni~no samoubistvo koje se od drugih samoubistava razlikuje samo po tome {to traje duè i {to samoubica vara sebe
da uìva u ~arima nikotinske smrti.
Duvanski dim je prisutan svuda: na ulici i u kafani, u
posteqi i za porodi~nom trpezom, na radnim mestima i u
salonima, na zabavama i va{arima, na odmorima i putovawima
i kadi, najvi{e tamo gde se qudi masovno okupqaju, gde u
42
opu{tenoj atmosferi, ali ìvotno zaga|enoj sredini,

razmewuju misli i ideje. Duvanski dim golica ~ula mirisa,
ukusa, koù, o~i, ruke, umiruje nerve, ali razara jedan prirodni enzim koji je prirodni ~ista~ zaduèn za eliminisawe
dopamina iz mozga. Pu{ewe (nikotin) postaje droga za sve
prilike, stvara ugodu, opu{ta, relaksira pu{a~a ali prijatno delovawe prolazi brzo i ne traje duè od samog pu{ewa.
Pu{ewe, kao pona{awe, ima odvojeno mesto od drugih
bolesti zavisnosti, iz vi{e razloga: {iroko je dru{tveno i
socijalno prihva}eno, iako o{te}uje zdravqe; ne izaziva
neposredne {tetne posledice kao pijewe i drogirawe; ne
uzrokuje asocijalne i antisocijalne poreme}aje u velikom
stepenu, iako na zapadu postaje nekulturno pona{awe; ne
ugroàva brzo i te{ko porodicu i dru{tvo (moralno, ekonomski...). Uvek, pu{ewe truje sve, o{te}uje pu{a~a ali i sve u wegovoj okolini: decu, porodicu, sredstva za rad... Narodna
poslovica kaè: Duvan truje i ubija umne i mawe umne osobe
a J. W. Goethe
kaè: U pu{ewu ima zlobne neuqudnosti i
drske asocijalnosti.
Pu{ewe je zavisnost od sna`ne droge nikotina, nesloboda. Koreni nikotinske zavisnosti obuhvataju sloène fiziolo{ke i psiholo{ke mehanizme koji podsti~u i odràvaju
razne oblike pu{a~kog pona{awa, pa ~ak i stvaraju neke dobre
efekte, kao {to su brè i boqe izvr{avawe zadataka,
uspe{nije prera~unavawe i savla|ivawe stresa...
Pu{ewe je trovawe na rate, jer svaka popu{ena cigareta uti~e, iz dana u dan, nepovoqno: na krvne sudove, na krvni
pritisak, na rad srca, na kori{}ewe kiseonika, na funkcije
drugih organa, a {to sve generi{e zdravstveni rizik sa
nepredvidivim posledicama.
Pu{ewe je najve}i, naizgled bezazleni, neprijateq
~ovekovog zdravqa. Pu{a~i ~e{}e boluju, prvi su `rtva
prehlada i gripa, duè se le~e, ~e{}e obolevaju od
neizle~ivih pu{a~kih bolesti. Stru~waci su dokazali da
organizam pu{a~a po~iwe da popu{ta pred najezdom duvan-
43
skih otrova posle oko 100.000 popu{enih cigareta, {to zna~i

posle 1314 godina pu{a~kog staà, ako pu{i prose~no 20 cigareta dnevno. Postoje ~ak 20 na~ina kako pu{ewe cigareta
moè da {kodi (istraìvawa u V. Britaniji).
Pu{ewe je odabrano robovawe

Mnogi pu{a~i, koji misle o mogu}im tragi~nim posledicama, uzdaju se u superfilter, koji navodno otklawa
{tetne materije ali, ove i daqe ostaju u duvanskom dimu, osobito gasovi kao npr. ugqen-monoksid. Skoro svi qudi to znaju, a
mali je broj koji nepu{ewe prihvata kao oblik pona{awa. To je
i razumqivo kod zdravih osoba ali ne i kod bolesnika sa
te{kim, nekada smrtonosnim bolestima koje se uzro~no povezuju sa pu{ewem (infarkt srca, rak plu}a, te{ke plu}ne smetwe,
pu{a~ka noga...) a koji ne mogu da ostave pu{ewe, ne misle na
zdravqe ve} na cigaretu, moje je pro{lo. Ako to i u~ine, pate,
mu~e se, ulaù veliki napor. Pu{a~i se brane od svakog prigovora pred sobom, pred drugima i pred dru{tvom, izjavama da je to
wihov li~ni izbor u koji drugi nemaju pravo da se me{aju. Ali,
pu{ewe nije vi{e li~na stvar, individualna opredeqenost,
sloboda po{to ugroàva slobodu drugih, ve} postaje problem
~itavog dru{tva, odnosno, postaje socijalno-medicinski
poreme}aji pona{awa. Pu{ewe je samo oblik autohipnoze i
to mo`da obja{wava verovawe: Duvan umiruje ìvce, kaè
savremeni ameri~ki psihoanaliti~ar H. Funk.
Pu{ewe je veoma ra{irena pojava u svetu, i ima karakter
pandemije pa i kod nas. Pu{ewe se kod nas, u ve}ini, smatra
normalnim, prihva}enim oblikom pona{awa, a sve vi{e pu{i
omladina, osobito ènskog pola. Uz sve ograde, mogu}e je pretpostaviti da je wegovom {irewu doprineo i ovaj na{
izmeweni qudski, dru{tveni, egzistencijalni i kulturni
prostor, a svakodnevne brojne te{ko}e i probleme mnogi
poku{avaju da re{e pijewem, drogirawem pa i pu{ewem. U
su{tini ovo je samo svesni ili nesvesni na~in da se pobegne
44
iz o~aja na{e svakodnevice.

Pu{ewe je, mora se re}i, te{ko i poniàvaju}e robovawe
a u {ta smo mogli da se uverimo i u toku agresije NATO na
na{u zemqu. Kao {to znamo, snabdevawe ìvotnim namirnicama je bilo dobro, mirnodopsko, retko su bili mali redovi za
uqe, ali redovi za cigarete su bili kilometarski pred svakom
trafikom, naro~ito u centru Beograda. Tu`no je bilo gledati
nervozne, isu{ene, pepeqaste u licu zavisnike-pu{a~e, oba
pola i svih uzrasta, kako satima ~ekaju dobitak, kutiju ili
vi{e cigareta. Ozare se kada povuku prvi dim, posle dugog
~ekawa, prezadovoqni {to su uspeli.
Mladi su na ni{anu. Novo regrutovawe pu{a~a, me|u
mladima, treba {to pre zaustaviti svim merama, kao {to to
~ine neke industrijske zemqe sveta, gde je antipu{a~ki
pokret veoma razvijen. Duvanske, velike, multinacionane
kompanije ~ine sve da ne izgube profit, zbog velike prevremene smrtnosti pu{a~a i usmeravaju duvanske proizvode
prema novim konzumentima mladima u siroma{nim zemqama
i zemqama u razvoju. Ponovimo pu{ewe je najubita~nija BZ.
#Ko pu{i zdravqe ru{i (Vuk Karaxi}).
[ta je pasivno prinudno pu{ewe?

Iako prose~na cigareta gori 12 minuta, pu{a~ je samo
mali deo vremena neposredno koristi, u stvari, samo mali
deo dima koji proizvede cigareta udi{e pu{a~, ve}ina dima se
raspr{i u okolni vazduh i udi{u ga drugi. Duvanski dim koji
leluja u okolini pu{a~a sadrì vi{e od {ezdeset kancerogena. Zaga|ewe vazduha, nastalo pu{ewem, ku}ne ventilacije
neodstrawuju ve} ga samo raspr{uju okolo.
Pu{a~ je opasan za sve u svojoj okolini, tamo gde ìvi, gde
radi, gde se kre}e, a posebno za decu, trudnice, omladinu,
hroni~ne bolesnike. O tome je govorio J. W. Goethe
: Pu{a~i
zaga|uju vazduh, gu{e svakoga oko sebe, pa nepu{a~i ne mogu
da se odbrane. Dokazano je da boravak u prostoru gde se pu{i,
45
npr., u toku sastanka, ima za nepu{a~e isti u~inak kao da oni

pu{e po jednu cigaretu na sat. Nepu{a~i su prakti~no opitni kuni}i pu{a~a i te{ko je podneti pu{a~ku bezobzirnost,
te{ko je pomiriti se sa zaga|enim vazduhom i jo{ teè prihvatiti prisilno, pasivno pu{ewe. Prisilno udisawe duvanskog
dima, kada druga osoba pu{i, moè biti dvojakog porekla: od
dima upaqene cigarete (sporedni izvor) i od dima izba~enog
iz plu}a pu{a~a kod pu{ewa (glavni izvor). Ovaj sporedni
izvor dima sa vrha upaqene cigarete ima 50 puta ve}u koli~inu
kancerogenih materija od dima koji pu{a~ udi{e.
Duvanski dim je naj~e{}i izvor zaga|ewa vazduha u
zatvorenim radnim prostorijama a wegovom {tetnom delovawu izloèni su i nepu{a~i u okruèwu, ~esto isto toliko
koliko i pu{a~i, jer pu{a~i ne uvla~e uvek dim ve} pu}kaju
(lula{i). U jednoj prostoriji, veli~ine 45 kubnih metara,
posle popu{enih dve kutije cigareta koli~ina ugqen-monoksida u krvi nepu{a~a se pove}ava i do stepena zasi}enosti
hemoglobina od 4%. Kao reakcije sa kratkotrajnim posledicama kod nepu{a~a se javqaju: glavoboqa, peckawe u o~ima,
mu~nina i alergijske reakcije na duvanski dim. Naro~ito su
ugroèni sr~ani bolesnici koji borave u zadimqenim prostorijama. Narod kaè: jedan pu{i, sto ka{qe.
Pasivno pu{ewe ubija pu{ewe nije li~na stvar

Pasivno pu{ewe je najopasnije za trudnice i osobe koje
ve} imaju sr~ana, vaskularna ili plu}na oboqewa. Pove}ava
se i smrtnost nepu{a~a zbog duèg pasivnog pu{ewa za 1030%. Rak preti pasivnim pu{a~ima. Osobe koje ìve sa
pu{a~em imaju 26% ve}e {anse da dobiju rak plu}a i 23% ve}i
rizik da obole od infarkta srca, {loga (Britanska studija
1998). U Francuskoj godi{we umire najmawe 800 osoba od raka
plu}a, koje izaziva pasivno pu{ewe.
Ugroèna su posebno odoj~ad i deca, i ova postaju
naro~ito sklona infekcijama plu}a, uva, nosa, grla pa i
46
ozbiqnim plu}nim oboqewima, ako ìve u porodici gde se

pu{i. Istraìvawa dokazuju: 42% dece su operisana od krajnika ako jedan roditeq pu{i; 51% ako oba roditeqa pu{e a
samo 28% dece su operisana od krajnika ako roditeqi ne
pu{e, a sve zbog u~estalih infekcija disajnih puteva
(Francuska); deca mla|a od pet godina imaju, tako|e, dva puta
~e{}e infekcije nosa, gu{e, sredweg uva ako majke pu{e;
svaka peta smrt u kolevci je uzrokovana pu{ewem roditeqa;
50% dece ~e{}e postaju astmati~ari kad odrastu, ako su
roditeqi pu{a~i; mladi astmati~ari su 63% le~eni ~e{}e u
bolnicama, ako roditeqi pu{e (V. Britanija).
Da li deca to zasluùju? Ona ~esto opomiwu odrasle da
ugase cigaretu: tata, mama, ugasi cigaretu. Deca ne mogu da
biraju roditeqe nepu{a~e i od duvana ~istu sredinu, za razliku
od odraslih osoba. Posebno je va`no da roditeqi i porodica
sve ovo znaju a svojim nepu{ewem za{tite zdravqe svoje dece i
zdravqe osoba svoje okoline. Pu{ewe u prisustvu nepu{a~a ne
dozvoqava i elementarna kultura i osnovno vaspitawe.
Me|uqudske odnose ugroàva i pu{ewe a svi smo svedoci
~estih nesporazuma pa i sukoba izme|u pu{a~a i nepu{a~a na
sastancima i u radnim prostorijama. Nasiqe pu{a~a nad
nepu{a~ima je besprimerno i na upozorewa nepu{a~a
pu{a~i reaguju paqewem nove cigarete. Tako se i stvaraju
lo{i me|uqudski odnosi i umawuju efekti u radu. Pu{ewe
ometa supru`nika, posebno ako je bolesnik. U Londonu je
bolesnik ubio ènu pu{a~a i dvoje dece (2004). Posledwih
godina je sve ve}i broj onih pu{a~a koji imaju obzira prema
nepu{a~ima kao i broj onih nepu{a~a koji se otvoreno
suprotstavqaju pu{a~ima. Sve se ~e{}e zajedni~ki odlu~uje o
tome da li da se na sastancima pu{i ili ne. Nepu{a~i na
razne na~ine upozoravaju pu{a~e da je pu{ewe na radnom
mestu kao i u vozilima nepoèqno (nalepnice, plakate).
47
Kakvi su pu{a~i?
Mnogi pu{a~i su izuzetno nadareni qudi, ~esto i na
visokim poloàjima gde odlu~uju o drugima, finansijama,
politi~kim potezima i sli~no. Ipak, posle ponovqenih
poku{aja da prestanu sa pu{ewem oni utvr|uju da nisu u stawu
gospodariti ovim na oko jednostavnim oblikom svog
pona{awa. Da li aktivni pu{a~i imaju slabiju voqu nego
nepu{a~i ili biv{i pu{a~i? Da li milioni pu{a~a nastavqaju da pu{e iz razloga koji su ja~i nego {to se prvobitno
mislilo? [ta, na primer, primorava `rtvu sr~anog napada
infarkta da pripali cigaretu u trenutku kad ga invalidskim
kolicima iznose iz koronarne jedinice? Da li pu{a~ vr{i
slobodan izbor i da li je on sam odgovoran za svoje pona{awe?
Nau~na istraìvawa (fiziologija, farmakologija, psihologija, neurobiologija) osvetqavaju tu neverovatnu mo}
koju duvan ima nad qudima. Utvr|eno je nikotin je sna`na,
opasna droga koja stvara zavisnost kao heroin, kokain ili
amfetamin, a za mnoge qude je znatno ja~i u stvarawu zavisnosti od alkohola.
Pu{a~ je rob duvana, stalno na mrtvoj straì prema
cigaretama, silni motivi ga pokre}u da zapali: ~im se probudi, pre nego {to zaspi; posle jela i uz kafu i pi}ence; kad
iza|e iz autobusa ili u automobilu; zbog nervoze i napetosti,
usamqenosti i druèqubivosti; zbog ulaska u starije
dru{tvo i opona{awa umetni~kih idola; i u predahu izme|u
te{kog rada i slatkog uìvawa. Pu{a~ pu{i, dakle, uvek kad
god je to mogu}e i sve dok mu prsti, lice, obrve, usta, zubi,
grlo, `drelo, plu}a i sve po ku}i ne poùti, posivi i sasvim
se sparu{i.
Pu{a~, obi~no, u toku celog dana odràva stalnu koncentraciju nikotina u krvotoku, kao da postoji neki
unutra{wi senzorni sistem sli~an termostatu i ovaj nikostat kod svakog pada nikotina u krvi nagoni pu{a~a da
48
zapali. Svaki pu{a~ ima svoju ugodnu zonu a ve}ina

pu{a~a ovu odràva sa oko deset cigareta dnevno. Posle
no}nog sna, pu{a~ uvla~i dim duboko da bi dosegao koncentraciju nikotina u svojoj krvi a kasnije cigarete se pu{e
mnogo povr{nije. Pu{ewe slabih i ja~ih cigareta donosi
isti nivo nikotina u krvi i to slabijim ili ja~im udisawem
duvanskog dima cigareta. Vidimo neke pu{a~e da maksimalno
angaùju usno-obrazne mi{i}e, kad pu{e formiraju surlu
jer su cigarete slabe, treba {to vi{e izvu}i nikotina i
dosti}i svoj uobi~ajeni nivo nikotina u krvi.
Danas se prave cigarete sa mawe tara #katrana i nikotina pa da bi imao svoj nikostat, pu{a~ mora vi{e da pu{i, i
~e{}e, a to zna~i da mora vi{e cigareta dnevno da popu{i. To
je velika korist za proizvo|a~a a nama u zemqi ostane 1.500
tona opu{aka sa filterom, svake godine. Opu{ci se te{ko i
sporo razlaù pa enormno zaga|uju zemqi{te i vodojaè,
vodu, pa i tako {tete zdravqu.
Pu{a~i ne pu{e prema jednom utvr|enom rasporedu.
Nikostat ne obja{wava celokupno pona{awe pu{a~a, ne
obja{wava raspored pu{ewa. Neodoqivu èqu za cigaretom,
pored nivoa nikotina u krvi, odre|uju i mnogi drugi ~inioci. Sve ovo svedo~i da je pu{ewe sloèna {tetna navika, zavisnost, bolest koja se brzo i ~vrsto ugra|uje u ìvot, koja podvla{}uje snagu voqe i koja kona~no naru{ava zdravqe svakome
ko se pu{ewu pre pusti.
Li~nost pu{a~a
Li~nost pu{a~a, prema nekim istraìvawima psihologa,
karakteri{u: neuravnoteènost, sumwi~avost, sebi~nost,
lako umarawe, dosada... Ove li~nosti imaju izrazitiju
potrebu za dru{tvom, za pa`wu od okoline, te i agresivnost
prema nepu{a~ima uz javno omalovaàvawe nau~nih saznawa o
{tetnosti pu{ewa. Zrela, zdrava, uskla|ena li~nost je
zadovoqna, uravnoteèna je, uskladila je intelektualna, emo-
49
cionalna, nagonska, moralna svojstva i oformila karakterne

osobine a {to ukqu~uje i pona{awe po principu realnosti,
odbacivawe {tetnih zadovoqstava i ~ovekoqubivost odnosno
brigu o potrebama drugih oko sebe. A pu{a~?
Ipak, pu{a~i su heterogena grupa i ne moè se govoriti o
pu{a~u kao tipi~noj osobi. Mogu se razlikovati tri tipa
pu{a~a: pu{a~ iz uìvawa, pu{a~ iz navike i pu{a~ koji
traì psihi~ko rastere}ewe u cigareti.
1. Pu{a~ iz uìvawa pu{i jer mu to ~ini zadovoqstvo,
pali cigaretu kada pije kafu, kada ~ita ili kada slu{a
muziku, kada je u ne~emu uspeo, kada je zadovoqan sobom i kada
je u dru{tvu dobrih prijateqa. Budu}i da se pu{ewe
ograni~ava na odre|ene prijatne doìvqaje, stepen zavisnosti kod ovih pu{a~a nije naro~ito veliki.
2. Pu{a~ iz navike redovno pali cigarete u odre|eno
doba dana (npr. ujutru posle doru~ka ili uve~e uz televizor)
ili kod odre|enih aktivnosti (npr. nastavnik u zbornici dok
~eka po~etak slede}eg ~asa ili taksista u pauzi izme|u dve
vo`we). Mnoge svakodnevne radwe se tako i toliko povezuju sa
pu{ewem da one skoro automatski izazivaju pokret za
paqewem cigarete. Rezultat svega toga je intenzivno pu{ewe.
3. Pu{a~ zavisnik traì psihi~ko rastere}ewe u cigareti, pu{i da bi se lak{e sna{ao u neprijatnim situacijama.
On npr., pali cigaretu kada je u nekoj teskobi ili kada se
pla{i ne~ega. Pu{ewe mu donosi kratkotrajno ose}awe
olak{awa. Teskoba za momenat nestaje. Tako neposredno
doìvqena rastere}ewa dovode do jake zavisnosti u pu{ewu.
Poku{ajte sami ili potraìte pomo} da ostavite
pu{ewe. I strastveni pu{a~ moè bez cigareta ali èqu za
prekid pu{ewa treba podupreti nekim motivom, za ovako
zna~ajnu odluku (zdravqe, tro{ak, smrad, qubav...). Upu}eni
pesimisti kaù da je bolest jedini pravi motiv da strastveni
pu{a~ ostavi duvan, nedostatak para ili zabrana prodaje cigareta a to je ipak utopijska èqa jer bi profiteri izgubili
trgovci, reklamne slu`be a posebno dràvna kasa. Pu{a~i
50
su `rtve profitera. Duvanska industrija sveta, i ne samo

ona, ~ini sve da o~uva biznis, pa umrle pu{a~e ili pak one
koji ostave pu{ewe sa lako}om zamewuje sa dva ili tri mlada
pu{a~a, uglavnom iz siroma{nih zemaqa sveta. Ve}ina
pu{a~a, brani svoju samoubila~ku filozofiju, svoju zavisnost
i svoju bolest ~esto i op{tim i neumesnim obrazloèwima,
tipa: mora se od ne~ega umreti... qudi umiru od svega... umre}u
uz zadovoqstvo... kada do|e vreme...
Gde su najtvrdokorniji pu{a~i

Balkan je raj za pu{a~e. Na Balkanskom poluostrvu ìve
najtvrdokorniji pu{a~i na svetu, jer je izme|u 30 i 40 odsto
odraslih zavisno od nikotina, iako pu{ewe, {to je dokazano,
izaziva preranu smrt.
Qudi u ovom delu Evrope su najstrastveniji pu{a~i na kontinentu, a mo`da i na svetu izjavio je ovih dana Mark
Danzon, direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu
okupqenima na regionalnoj konferenciji za spre~avawe
pu{ewa, odrànoj u Sofiji. Skupu su prisustvovali predstavnici vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske,
Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije i Srbije, kako bi
se dogovorili o zajedni~koj strategiji u borbi protiv pu{ewa
i pravilima koja bi po{tovale sve zemqe regiona. Danzon je
ocenio da je do sada gotovo zanemarqiva pa`wa poklawana
borbi protiv pu{ewa.
U isto vreme, ocenila je Svetska banka u najnovijem
izve{taju, odsustvo akcije moè se objasniti sna`nim delovawem duvanskog lobija, lo{im ili gotovo nikakvim zakonima o zabrani pu{ewa, celokupnom dràvnom politikom i
rupama u zakonima, korupcijom, organizovanim kriminalom
i wegovom povezano{}u sa {vercerima cigareta.
U Hrvatskoj i Rumuniji, vi{e od 25 odsto ukupnog konzumirawa cigareta otpada na {vercovane cigarete, 47 odsto u
Bosni i Hercegovini, dok Albanci strast zadovoqavaju sa
51
vi{e od 80 odsto {vercovanih cigareta, nagla{ava se u

izve{taju Svetske banke.
Objavqen je i podatak da su Bugarska Gr~ka, Italija i
Turska najve}i proizvo|a~i cigareta u Evropi, a tradicija i
navika druèwa sa cigaretom omogu}ava da se odràva
zama{no gajewe duvana i velika proizvodwa cigareta.
Pove}ana smrtnost na Balkanu se jo{ tuma~i nesre}nim
okolnostima, dok se pu{ewe me|u najmla|om populacijom,
ali i ènama, smatra znakom slobode li~nosti, ènskom
emancipacijom i ìvotnim zadovoqstvom, obja{wewima koja
su u drugim delovima Evrope odavno napu{tena, re~eno je u
izve{taju (2006).
Pravila o lepom pona{awu pu{a~a

Pu{ewe nije vi{e li~na stvar. U Srbiji ne mogu ni
mu{karci, ni ène, sada i omladina, ìveti bez duvanskog
dima. Statistika o na{em pu{ewu je porazna.
Pu{ewe u~estvuje u formirawu pona{awa. Cigareta
postaje veza za razne doga|aje i druge navike ponavqane
situacije automatski prati paqewe cigareta: pijewe kafe,
posle obeda, pre spavawa, da se o~uva budnost... Pu{a~i imaju
potrebu da zadovoqe oralne potrebe, da pomo}u cigarete umawe
svoje nevoqe, razdra`qivost i psihi~ku tenziju... Agresivnost
je wihovo svojstvo pu{e u svim sredinama i prilikama, ne
obaziru}i se na molbe, zahteve pa i proteste okoline.
Pu{ewe je prisutno na svakom skupu, a nije retko, da se
neko od nepu{a~a àli, ili pak mora da iza|e iz zadimqene
prostorije, ima zdravstvene tegobe u dodiru sa duvanskim
dimom. I pored zakonske zabrane pu{a~i svoju zavisni~ku
strast moraju da zadovoqe ovde i sada. Ipak, treba o~uvati
kulturni nivo i pored pu{ewa, evo nekih nu`nih pravila za to:
ne pu{ite u sobi bolesnika,
ne pu{ite ako nema pepeqare na stolu,
ne otresajte pepeo cigarete na pod,
52
ne govorite sa cigaretom u ustima,

ne pu{ite na ulici,
ne pu{ite u gostima, dok ne zatraìte dozvolu,
ne pu{ite za vreme posluìvawa jela i dok neko jede za
stolom,
ne pu{ite me|u prijateqima nepu{a~ima, po~e}e da
Vas izbegavaju,
ne bacajte opu{ak na plo~nik, ve} u kantu za otpatke,
bacajte opu{ak, samo uga{en, u kantu za otpatke,
ne bacajte neuga{en opu{ak u prirodi (poàri),
ne pu{ite ujutru pre nekog zalogaja,
ne pu{ite cigaretu do kraja,
ne palite cigaretu na cigaretu.
U Velikoj Britaniji, pu{a~e vi{e ne mole ve} udaraju
po xepu. Ako pu{a~ baci pikavac na ulici kazna je 50 funti
(75 evra).
Rasprostrawenost pu{ewa
Pu{ewe duvana je najra{irenija bolest zavisnosti,
po{ast savremenog sveta, jeftino, legalno i smrtonosno
drogirawe. U svetu ima oko 1,2 milijarda pu{a~a oba pola i
svih uzrasta. U industrijskim zamqama ène pu{e od 2040%,
mu{karci od 3040%, a u zemqama u razvoju ène pu{e od 210%, mu{karci od 4060% (slika 2). [iri se daqe u nerazvijenim zemqama i zemqama u razvoju i poprima karakter epidemije, osobito me|u mladima i osobama ènskog pola.
Smawuje se u zemqama zapada, zahvaquju}i usvajawu i
sprovo|ewu nacionalnih programa protiv pu{ewa.
Zanimqiva je i novija distribucija pu{ewa i pu{a~a u siroma{nim i bogatim zemqama sveta: u nerazvijenim zemqama
ima 73% pu{a~a (800 miliona), pu{i 48% mu{karaca i 7%
èna; u razvijenim zemqama ima 27% pu{a~a (300 miliona),
pu{e 42% mu{karaca i 24% èna. Siroma{ni su i ovde `rtve
53
mega propagande duvanske industrije Zapada i Amerike, koja

kontroli{e svetsko legalno i ilegalno trì{te cigareta. U
na{u zemqu se uselio Filip Moris. Svi su zadovoqni
proizvo|a~i duvana, zaposleni u DIN-u, pu{a~i, vlada...
Filip Moris je ispunio sve obaveze iz ugovora o kupovini
DIN-a. U buxetu sedam milijardi. Na zdravqe (slika 2).
Slika 2. Duvan: epidemija u celom svetu
Omladina po~iwe rano da pu{i i sa 15 godina starosti

pu{i u: Izraelu 5%; [vedskoj 9%; Americi 12%; Nema~koj
18%; a u Bugarskoj 41%. U Srbiji u sredwim {kolama (od 15 do
18 godina) omladina pu{i od 36 do 45%. Na{i u~enici sve
vi{e pu{e. Pu{ewe u {koli je zabraweno, ali nije ispred
{kole, na putu prema ku}i... U~enici pu{e obi~no u {kolskim
toaletima, a de{ava se da #zapale u u~ionicama kada gube ~as.
Mnogi zapale cigaretu i u hodnicima. Mnogi profesori
#vaspita~i sve to mirno posmatraju, pogotovu ako su i sami
pu{a~i. Tu mogu pomo}i samo o{tre kazne zakonske mere,
punova`ne za |ake i profesore. Me|utim, Crnogorci #pu{e
54
kao Turci a u ciqu smawewa pu{ewa i {tetnih efekata

duvana na zdravqe naroda, doneli su Zakon o zabrani pu{ewa
na javnom mestu. Niko taj Zakon ne po{tuje, napla}ene su samo
tri kazne. Gra|ani Podgorice kaù: #kad vidim da po{tuju
Zakon oni koji su ga i doneli, tada }u ga i ja po{tovati. Ne
pada mi na pamet da pla}am kaznu, qutito odgovara pu{a~.
U Srbiji se pu{i previ{e, preko 2.400 cigareta po
stanovniku godi{we ili 1.600 tona mese~no, odnosno dnevno se
popu{i vi{e od sedam miliona paklica, doma}ih ili uvoznih
cigareta. Sporadi~ne studije ukazuju da u Srbiji pu{i: 37%
ukupne populacije, 53% radne populacije, 26% u~enika, 4553%
odraslih mu{karaca kao i studenata oba pola. Lekari pu{e
37%, lekarke 35% (najamwe pu{e pulmolozi, onkolozi, kardiolozi, a najvi{e hirurzi, psihijatri). U SAD lekari pu{e
do 3%, u Australiji i Engleskoj mawe od 7%.
Pu{ewe je kod nas normalno, prihva}eno pona{awe.
Postali smo druga zemqa u Evropi po ra{irenosti duvana.
Omladina sve vi{e pu{i, sve ranije po~iwe da pu{i, osobito
devoj~ice. Po~iwe se sa pu{ewem rano, u osnovnoj {koli,
de~aci 11, 12 godina a devoj~ice kasnije sa 17, 18 godina. U
{kolama Novog Sada do 14. godine pu{i 12%, redovno 3% a u
sredwim {kolama pu{e 46%, redovno 31%, a ukupno 17%
{kolske dece pu{i. Pu{ewe stvara sigurnu osnovu za mogu}i
razvoj alkoholizma i narkomanije.
Srbija je na drugom mestu u Evropi po broju pu{a~a, s
obzirom na to da se u woj dnevno zapali 73 miliona cigareta, a
zvani~na nacionalna statistika nezdravog ìvota svedo~i da
svaki drugi mu{karac i svaka tre}a èna u Srbiji ne mogu da
zamisle ìvot bez duvanskog dima. Ovoj poraàvaju}oj statistici treba dodati podatak da je svako ~etvrto dete od petog do
osmog razreda osnovne {kole pu{a~, i da svaki drugi student
Beogradskog univerziteta drì zapaqenu cigaretu (2006).
Izra~unato je da se u Beogradu svakodnevno popu{i 20
miliona cigareta (600.000750.000 evra), za koje vreme pu{a~i
izbace 60.000 kubnih metara duvanskog dima u ve} zaga|eni
55
vazduh grada. Pu{a~i, zna~i, svakodnevno odbace i 20 miliona

opu{aka koji i najvi{e fizi~ki zaga|uju grad. Na ulici, na
autobuskim, tramvajskim i trolejbuskim stanicama uvek je
previ{e razbacanih opu{aka i praznih kutija cigareta.
Opu{ci kona~no stiù u deponije, rastvaraju se posle ki{e i
otrovi dospevaju u vodosisteme. Ekosredina je ugroèna.
Cena pu{ewa je ogromna i pla}a se bolestima, invaliditetom i prevremenim umirawem pu{a~a od 15 do 20
godina. U organizmu pu{a~a nema }elije, tkiva ni organa koji
nisu o{te}eni pu{ewem, pa od tzv. bolesti pu{ewa (rak,
bolesti srca i krvotoka, bolesti plu}a...) u svetu prevremeno
umre oko pet miliona qudi godi{we, a kod nas od 25 do 35.000
pu{a~a. Svakog dana u svetu prevremeno umre oko 13.000
pu{a~a, odnosno svakog minuta umre oko 6 do 7 pu{a~a, a za 20
godina umira}e 30.000 dnevno. Futurolozi predvi|aju da }e
mladi ro|eni izme|u 1970. i 1990. godine, ako se zadrì ova
rasprostrawenost navike pu{ewa, umreti prerano i to: u razvijenom zapadnom svetu svaki drugi, a u zemqama u razvoju
svaki ~etvrti. Sve ovo ~ini oko 250 miliona prerano umrlih
qudi na ovom svetu. Zbog pu{ewa duvana prose~no }e godi{we
umirati izme|u 10 i 15 miliona qudi, a ako se epidemija
pu{ewa pro{iri ekspanzivno u zemqama u razvoju, {to se
o~ekuje, onda }e to biti i ve}i broj rano umrlih osoba. O~ekivani ìvotni vek pu{a~a se skra}uje u zavisnosti od: broja
dnevno popu{enih cigareta, sadràja ugqen-monoksida,
katrana i nikotina u cigareti, pu{a~kog staà, dubine
uvla~ewa dima i duìne opu{ka.
Uzroci pu{ewa
Pu{ewe je nau~eno, nezdravo pona{awe, ìvotni stil
utemeqen u porodici, izmodelirano uz pomo} drugova/drugarica u vreme {kolskih dana odnosno u mladosti.
Mlada osoba, sudbinski odlu~uje da li da pristupi armiji
56
pu{a~a ili ne, i pored dva uzro~na faktora (duvan, sredina),

i da li }e se trofaktorski uzro~ni za~arani trougao
zatvoriti (slika 1).
Qudsko pona{awe, u osnovi, odre|uje vaspitawe, op{te i
zdravstveno. Pona{awe se moè uskladiti sa znawem ali pozitivno znawe treba da bude i pra}eno emocionalnim
prihva}enim pozitivnim stavovima, verovawima protiv
pu{ewa. Znawe o {tetnosti pu{ewa duvana, dete dobija
nesistematski od roditeqa, nastavnika, medija a mnogi od
ovih vaspita~a odmah iza pedago{kog ~asa pu{e. Dete je
zbuweno neskladom izme|u poruka i dela i bira obi~no dela
ovih pedagoga.
I tako, deca i omladina pu{e jer pu{e wihovi roditeqi,
u~iteqi, nastavnici, pu{e osobe u dru{tvu, grupi, sa kojima
se identifikuje. Duvanska industrija ulaè niz napora da
omladini dokaè kako je pu{ewe lepo i pametno (reklame,
pakovawa...). Dete i mlada osoba se ne mogu nikako uveriti u
zdravstvenu opasnost pu{ewa, ako vidi lekara, medicinsku
sestru da pu{e, a ovi znaju najvi{e o zdravqu, ili bar treba da
znaju. U osnovi pu{ewa je nezdravo vaspitawe u koje su
utkane: navike, obi~aji, verovawa, stavovi..., mikrosredine, u
kojoj mladi rastu i gde se razvijaju. Odvratiti decu od pu{ewa
razumnim upozorewima pojedinaca koji pu{e, prakti~no je
nemogu}e, ali treba ~initi sve da mladi ugrade u svoje
pona{awe upozorewe pu{ewe je prva stepenica u razvoju
alkoholizma, narkomanije i side.
Za{to qudi pu{e?

Uzroci pu{ewa su mnogoborojni. Niko ne po~iwe da pu{i
zbog toga {to za tim ose}a telesnu potrebu, kao na primer, za
jelom i pi}em. Uvek su neki drugi razlozi, zbog kojih se pali
prva cigareta: deca rado i u svemu opona{aju odrasle, pa i
one koji pu{e. Roditeq je prvi primer, pu{a~ roditeq i
nenamerno usmerava svoje dete prema pu{ewu. Osim toga, i
57
na{e dru{tvo pu{ewe dozvoqava, toleri{e i podsti~e (kao i

konzumirawe alkohola).
Za{to qudi pu{e? Za{to pu{a~i ose}aju zadovoqstvo
dok u ruci drè omiqenu cigaretu? [ta se to doga|a u mozgu
pu{a~a? Mnogo je poku{aja bilo da se na ovo odgovori, a
odgovori se kre}u od uìvawa jer duvanski dim golica ~ula
mirisa, ukusa, koè (prstiju), angaùje o~i, ruke, umiruje
nerve, pa preko oralne fiksacije pu{a~a do razvoja posebne
pu{a~ke li~nosti. U osnovi svega je dvostruka zavisnost
pu{a~a (psihi~ka i fizi~ka). Nikotin je droga koja stvara
sna`nu fizi~ku zavisnost, a hemijski procesi (neurotransmiteri) u mozgu igraju glavnu ulogu, u nastanku zavisnosti.
Iako mozak ima preko 100 milijardi nervnih }elija, wihova funkcija je, uglavnom, idealno sinhronizovana. Nedavno su
doga|awa u mozgu vizuelizirana u Nacionalnoj laboratoriji
dràva Wujork (N. Wolkov i J. Fauler). Treba prvo shvatiti
na~in funkcionisawa na{eg mozga: neuroni (nervna }elija sa
nastavcima) komuniciraju me|u sobom putem hemijskih supstanci tzv. neurotransmitera (neuroprenosioci), koje putuju od
jedne do druge }elije i nose poruke, a poruka stiè i do na{e
svesti. Dopamin ciqa odre|eni deo mozga, odnosno odre|eno
jezgro mozga i stvara zadovoqstvo, ugodu. Otkrili smo snimawem mozga specifi~nu strategiju duvana, u skladu sa ovim
mehanizmom. Ne smete nikako zaboraviti: pu{ewe duvana su
vrata za druge zavisnosti, obja{wava dr N. Wolkov.
Pu{ewe razara i enzim monoaminooksidazu B (MAO B).
Ovaj enzim je prirodni ~ista~ i zaduèn, upravo, da elimini{e dopamin u na{em mozgu. Usled razarawa MAO B
nagomilava se dopamin u mozgu i uzrokuje ili poja~ava
doìvqaj zadovoqstva kod pu{ewa. Ove doìvqaje ja~aju i
neke druge supstance, te se, na primer, uz cigarete pije rado
alkohol i kafa i tako se otvaraju vrata i za druge zavisnosti (alkoholizam, narkomanija).
58
Pu{ewe bolest zavisnosti

Svetska zdravstvena organizacija pu{ewe inkorporira u
BZ toksikomanije, skupa sa alkoholizmom i narkomanojom i
{ifrira sa F17 (MKB-10). Omogu}eno je i pra}ewe svih
modaliteta, pojavnih oblika pu{ewa kao bolesti (akutno
trovawe, zloupotreba, zavisnost...). Me|utim, ovu {ifru
lekari prakti~no ne koriste, nema je u zdravstvenim kartonima. Ova {ifra F17 treba da se na|e uvek na prvoj strani
zdravstvenog kartona, crveno uokvirena (+ ili ), jer
pre~esto ukazuje kod pu{a~a na uzrok bolesti a posebno je
zna~ajna za le~ewe bilo koje telesne bolesti, ako se zna da duvan
ometa farmakodinamsko dejstvo lekova. Ovo omogu}ava da: nema
lutawa u otkrivawu uzroka 28 pu{a~kih bolesti i na~inu
le~ewa; nema praznog hoda u lekarskoj praksi i nema neracionalnosti u zdravstvu, tako ~esta ukupna ocena rada zdravstva.
Velika ve}ina dugogodi{wih pu{a~a ima znake bolesti
zavisnosti (nesavladiva ùdwa, psihi~ka i fizi~ka zavisnost, {tetne li~ne i dru{tvene posledice). Pu{a~ku zavisnost stvara nikotin. Pod dejstvom nikotina dolazi do
kratkotrajnog opu{tawa i prijatnog raspoloèwa kod
pu{a~a, ali i do ubrzawa sr~anog rada, pojave nepravilnosti
u otkucajima sr~anog ritma, porasta krvnog pritiska, suèwa
perifernih krvnih sudova, pove}awa nivoa kateholamina i
masnih kiselina u krvi i drugih promena koje deluju nepovoqno na organizam u celini. Pu{ewe duvana je, nema sumwe,
zavisnost koja pomaè pu{a~ima da se opuste, da ostanu budni
ili prosto da olak{aju dosadu i zamaskiraju wihove ìvotne
zgode i nezgode. Ova zavisnost je psihi~ka i fizi~ka:
1. Psihi~ka zavisnost prijatna ugoda, zadovoqstvo i
ritual su èqeni psihoaktivni efekti pu{ewa. Postepena
navika na ve}i broj cigareta, ritual i uigrani na~in
pona{awa a za ve}inu pu{a~a i odre|ene prilike, podsti~u
èqu da se zapali ~ak i ako nivo nikotina u krvi nije opao.
59
Rituali, kao {to su pijewe kafe, pijewe alkohola, vo`wa

automobilom, nerazdvojno su povezani sa pu{ewem. Kada se
jednom izgradi i u~vrsti shema pu{ewa, ona se redovno ponavqa iz dana u dan, pa ~ak i od cigarete do cigarete. Veoma su
zna~ajni i brojni rituali cigaretom: tap{awe po xepovima
da se na|e {ibica, tapkawe cigareta, prino{ewe ustima,
uvla~ewe dima, odmicawe od usta, otresawe pepela... Tako
stvoreni uslovni refleks remeti pona{awe pu{a~a (ako
pu{i 20 cigareta dnevno onda, barem 400 puta unosi cigaretu
u usta), pa pu{a~ ~esto i ne zna {ta }e sa svojim rukama, ako
ostavi pu{ewe.
Neki pu{a~i govore da te{ko mogu ostati bez ovih rituala. Poja~ana je potreba pu{ewa i u neprilikama, neugodnostima, frustracijama... Psiholo{ka potreba za duvanom
moè biti tako jaka da je prestanak pu{ewa, i zbog ove zavisnosti, prakti~no nemogu} bez stru~ne pomo}i. Takozvani
dobri efekti pu{ewa (smawewe stresa, kontrola teìne, regulisawe raspoloèwa, u~ewa, rada, bodrosti, uskla|ivawa
pu{a~a sa spoqnim svetom) ostvarene preko neurotransmiterskog sistema mozga bi opravdali pu{ewe, kad se ne bi u
plu}a unosili katran, ugqen-monoksid i mnogi drugi otrovi.
2. Fizi~ka zavisnost metaboli~ka zavisnost nastala
usled nikotina, koji, za razliku od drugih droga, ne ometa normalnu aktivnost pu{a~a. Nikotin je sna`na droga i inkorporira se u metabolizam nervnih }elija, u rad vegetativnog
nervnog sistema. U po~etku izaziva neugodne doìvqaje
(vrtoglavica, kolaps, znojewe...), a kasnije, mawe-vi{e, relaksiraju}e efekte. Zna~i nikotin se nakupqa u krvi, seli u
mozak i brzo tro{i, pa pu{a~ treba novim pu{ewem da
zadovoqi potrebe odre|enih neurocentara. Zadovoqstva i
eufori~na svojstva nikotina su sna`na sli~na delovawu
kokaina, amfetamina, heroina, ali, kod redovnih pu{a~a taj
efekat je kratkotrajan po{to je koli~ina udisanog nikotina
mala. U eksperimentalnim istraìvawima zavisnici su ~esto
zamewivali kokain i nikotin. Ako se prestane sa pu{ewem
60
mogu se javiti apstinencijalne smetwe: napetost, ubrzani

sr~ani rad, nemir, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, smetwe
varewa... Stru~na pomo} je i ovde ~esto potrebna.
Pu{ewe i zdravqe
Zdravqe naroda sveta je u velikom stepenu ugroèno jer je
~ovekova sredina (vazduh, voda, zemqa) umnogome zatrovana, u
~emu i pu{ewe ima veliki udeo, za pu{a~a i lica oko wega. Da
bi ~ovek ìveo, mora disati oko 12.000 litara vazduha
dnevno. U vazduhu se nalazi kiseonik, neophodan za svaku ìvu
}eliju, svako srce, svaki organizam, bez kojeg se ne moè
ìveti. Zbog toga je borba protiv zaga|ivawa vazduha jedan od
najva`nijih zadataka dràva i organizovanih dru{tava sveta.
Duvanski dim se udi{e koncentrovan. Uvla~ewem duvanskog
dima pu{a~i istiskuju kiseonik iz svojih plu}a. Jedan veliki
deo {tetnih materija iz dima dospeva u okolni vazduh.
Pu{ewe je i zbog toga jedan od najopasnijih oblika individualnog zaga|ivawa ~ovekove okoline.
Pu{ewe ne ugroàva samo pu{a~a, ve} negativno uti~e i
na nepu{a~a. Pu{ewe je trovawe. Svaka cigareta uti~e na
krvni pritisak, potro{wu kiseonika, na rad srca i na
funkciju drugih va`nih organa. I to iz dana u dan i to svaka
cigareta! Ovaj stres predstavqa za pu{a~a zdravstveni rizik
sa nepredvidivim posledicama. @ivot zna~i disati,
udisati {to ~istiji vazduh, ali cigareta to onemogu}ava.
O zdravqu se ne misli, ali vrlo malo u prva dva perioda
ìvota (detiwstvo, mladost) pa i do polovine zrelog
ìvotnog doba, do 50. godine, ali uvek se treba osvrnuti na
mudru sentencu A. [openhauera: Zdravqe nije sve, ali bez
zdravqa sve je ni{ta.
Pu{ewe je bolest, zavisnost, a prema dana{wim nau~nim
saznawima deluje sigurno {tetno na zdravqe, ali sporo, naizgled neprimetno. Nikotin i navika pokre}u pu{a~a da
61
zapali pre spavawa i ~im se probudi; posle jela i uz kafu

ili pi}ence; kad iza|e iz autobusa ili u automobilu; zbog nervoze i napetosti, usamqenosti i druèqubivosti; ulaska u
starije dru{tvo i opona{awe filmskih glumaca; u predahu
izme|u te{kog posla i slatkog uìvawa; kada izlazi iz
bioskopa ili ulazi u kadu... uvek kad je to mogu}e, sve dok mu
prsti, grlo, `drelo, usta, plu}a i sve ostalo ne krahira,
usahne, sparu{i...
Prosto re~eno, nema zdravog pu{a~a, jer nema }elija,
organa ili sistema tela pu{a~a koji nisu o{te}eni raznim
sastojcima duvana. Nastale pu{a~ke bolesti imaju dugi
latentni asimptomatski period. Dugoro~ne posledice
pu{ewa se manifestuju u zrelom i starijem ìvotnom dobu, a
u vidu te{kih neizle~ivih bolesti pu{ewa, koje uzrokuju prevremenu invalidnost i prevremeno umirawe. Moderne
bolesti (rak, infarkt srca, {log...) su direktna posledica
pu{ewa ali se ove ~esto ne povezuju sa pu{ewem, ve} se smatraju, lai~ki, nu`nim ishodom genetskog optere}ewa ili
prirodnog starewa. Upro{}eno re~eno, duvanski dim sa preko
4.000 hemikalija uzrokuje bolesti, i to: nikotin uzrokuje zavisnost; ugqen-monoksid uzrokuje bolesti srca a katran i
druga jediwewa duvana uzrokuju arteriosklerozu, rak. Pravi
udeo pu{ewa u ovim bolestima nau~no dokazuju brojna, u svetu
sprovedena ciqana istraìvawa (preko 50.000). Nau~no
dokazani rizici pu{ewa su raznovrsni i mnogostruki i kre}u
se od spontanih poba~aja kod trudnica preko raznih bolesti do
umirawa od bolesti pu{ewa. Pu{ewe je i poseban rizik za sidu,
jer duvanski dim ugroàva prirodni sistem odbrane od tzv. slobodnih radikala i smawuje broj limfocita a pu{a~i su i
skloniji seksualnim infekcijama: ranije sazrevaju, imaju vi{e
seksualnih partnera, re|e su ven~ani... Mnogi pu{a~i znaju da
su zdravstveni rizici prisutni, ali smatraju da su ovi u stvari,
mawi nego {to su, a drugi veruju u opasne i te{ke posledice
pu{ewa i nadaju se, neopravdano, da se to wima ne}e desiti.
62
Pu{ewe i saobra}ajne nesre}e

Pu{ewe u vozilu ometa voza~a i ugroàva saobra}ajnu
sigurnost. U saobra}aju su naro~ito ugroèni voza~i koji
sami pu{e ili koji su izloèni duvanskom dimu svojih saputnika. U zatvorenom prostoru automobila usled pu{ewa moè
do}i do tako visoke koncentracije ugqen-monoksida, da ona
tri puta prema{uje granicu podno{qivosti ovog gasa.
Naro~ito mozak i srce osetqivo reaguju ve} i na najmawe
koli~ine ugqen-monoksida pa zbog toga dolazi do ograni~ewa
umnih i telesnih sposobnosti. Mo} koncentracije slabi, a
vreme reagovawa se produùje. Voza~-pu{a~ sporije reaguje
(npr., na paqewe crvenog svetla), pogre{no ceni razdaqine,
slabije vidi u sumraku i teè podnosi zaslepquju}u svetlost,
nego voza~ nepu{a~. âk i tri popu{ene cigarete mogu u
zatvorenom prostoru automobila negativno uticati na vid.
Svaka druga saobra}ajna nesre}a, sa smrtonosnim
posledicama, de{ava se no}u. Uzrok velikom broju ovih
nesre}a su alkohol i/ili pu{ewe. Ve} i samo paqewe cigarete
moè biti opasno, odvla~i pa`wu voza~a i dekoncentri{e ga
u vo`wi. Zbog toga bi saputnici uvek trebali da usli{e
molbu voza~a da ne pu{e. To pove}ava sigurnost u saobra}aju i
ne ugroàva zdravqe. Negativno dejstvo pu{ewa (ugqenmonoksida) na saobra}ajnu sigurnost se posebno vrednuje u
[vedskoj, gde se u slu~aju saobra}ajnog udesa testiraju
voza~i na alkohol, pu{ewe i drogu.
Pu{ewe i mladi
Igra pu{ewa po~iwe rano, naj~e{}e sa 10, 11 ili 12 godina i to kri{om, u krugu svojih drugova. Ponekad i ranije.
Pu{i se iz radoznalosti, èqe za eksperimentima, ili èqe
63
da se izjedna~i sa odraslima, ili i iz èqe da se bude

prihva}en od grupe u kojoj se kre}e. Ve}ina dece posle prve
probe hrabrosti ostavqa cigaretu, koja ne prija. Slede}a
pu{a~ka iskustva se sti~u obi~no sa 14 do 16 godina. U to
doba se ve}inom i odlu~uje da li }e neko postati pu{a~ ili
ostati nepu{a~. Tada su stariji poznanici, ~lanovi porodice,
kolege ili {kolski drugovi ti, koji ~esto i suvi{e velikodu{no nude cigarete. I tako, korak po korak, veliki broj
mladih postaje redovan pu{a~, jer nema hrabrosti da odbije
ponu|enu cigaretu. Neko opet pu{i da bi stekao autoritet
ili da bi imponovao suprotnom polu.
Omladina pu{i duvan i radi radoznalosti a bitno je da
budu va`ni, uo~eni... kod lo{ih primera pred sobom pu{a~a
roditeqa, va`nih i zna~ajnih qudi u dru{tvu... sa kojima se
svesno ili nesvesno identifikuje.
Zabriwavaju}i su i upozoravaju}i podaci nedavno
objavqeni, u ovoj godini /03.05/ o upotrebi duvana u na{im
{kolama. Istraìvawe je obuhvatilo 4.377 u~enika sedmih i
osmih razreda iz cele Srbije. #Nikotin je u klupama.
[kole u Srbiji izgledaju kao regrutni centri za budu}e
nikotinske zavisnike. âk tre}ina {kolaraca u Srbiji
probala je cigaretu pre desete godine. Polovina osnovaca,
u~enika sedmih i osmih razreda, bar jednom je okusila duvanski dim. Sedam odsto u~enika sedmih i osmih razreda osnovne,
odnosno prvog razreda sredwe {kole spada u kategoriju
redovnih pu{a~a. Vi{e od 17 odsto wih povremeno #duvani, a
svaki peti |ak ima prijateqe pu{a~e. Podatak koji zaista
zabriwava glasi da ~ak 97 odsto wih, ìvi u porodici u kojoj
uku}ani pu{e u wihovom prisustvu.
Mladala~ko pu{ewe u razvojnim ìvotnim periodima
(pubertet, adolescencija) ima svoja i socijalna obele`ja
masovno je, univerzalno u raznim nepovezanim sredinama
sveta, najizraènije u razvijenim sredinama, prati socijalne
krize i previrawa u porodici. Nekada je ovo pu{ewe simptom
dru{tveno-porodi~ne patologije, koja se ne ograni~ava samo
64
na zloupotrebu duvana nego i na: prihvatawe odre|enih negativnih stavova, vrednosnih sudova, orijentacija u na~inu
ìvqewa; opho|ewa u grupi prema vr{wacima i odraslima;
sticawe navika, usvajawe socijalnog i kreirawe individualnog identiteta. Konstatacija da adolescentni tabakizam
(pu{ewe) predstavqa simptom dru{tvene patologije
u~vr{}uje uverewe, na izvestan na~in, da su socijalni faktori presudni u nastanku te pojave.
Ispitivawa pokazuju da se ve} od mladog uzrasta pu{a~i
mogu podeliti u dve dosta jasno izdiferencirane grupe: na one
koji po~iwu da pu{e prete`no zato {to to i drugi rade, kod wih
se stvara navika, ali kada shvate {tetnost ili opasnost,
mogu relativno lako da ostave duvan i na one koji relativno
brzo postaju pu{a~i, zavisnici, ali koji nisu u stawu da ostave
duvan ni onda kada su zbog pu{ewa dovedeni u ìvotnu opasnost.
Neki istraìva~i smatraju da se moè govoriti o postojawu ~etiri vrste motiva koji adolescenta stavqaju u poziciju da postane pu{a~ ili ostane nepu{a~: socijalni presti`,
radoznalost i samoproveravawe, izraàjnost buntovnosti,
rastere}ewe ose}awa teskobe.
[ta mlade goni da pu{e?

Mladi {irom sveta, pa i kod nas, sve ranije pale svoju
prvu cigaretu. Ve} u periodu izme|u 11. i 13. godine. Da bi se
upotreba duvana kod mladih ograni~ila, u velikom broju
zemaqa, a odskora i u na{oj zemqi, uvedena je zabrana prodaje
cigareta maloletnim licima.
Mlade goni da pu{e:
@eqa da budu odrasli. Adolescencija je period u kojem
mladi grade svoj identitet. Oni vi{e nisu deca i èle da
odrastu. Kr{ewem roditeqske zabrane, imaju utisak da }e
brè u}i u svet odraslih.
Opona{awe drugova. Statistika pokazuje da, u najve}em
broju slu~ajeva prvu cigaretu ponudi drug i ona se moè sma-
65
trati nekom vrstom rituala za primawe u grupu. Pored toga,

u ovom uzrastu, uticaj drugova je mnogo ja~i od uticaja
roditeqa.
Prevazilaèwe sopstvenih problema. Mladi koji su
nesre}ni ili nemaju dovoqno samopouzdawa, rawivi su i
lako pristaju da probaju cigarete.
Roditeqi pu{a~i. Ovo je jedan od va`nih faktora pu{ewa
kod mladih. Istraìvawa pokazuju da je kod mladih pu{a~a
ve}i procenat onih ~iji roditeqi pu{e.
Kako roditeqi da spre~avaju pu{ewe mladih?

Mladi znaju koje su {tetne posledice duvana nema
potrebe da im nabrajate. To im ne}e dati èqu da prestanu jer
oni ne razmi{qaju o sebi za 1020 godina. [ta onda?
Razgovor. Kada su roditeqi bliski sa svojom decom, ako
razgovaraju sa wima o problemima i brigama, deca imaju
vi{e poverewa.
Postavite ograni~ewa. U najve}em broju slu~ajeva,
mladi pu{e kri{om. Ako to nije slu~aj, uvek im moète
zabraniti da pu{e u ku}i i na taj na~in za{tititi druge
uku}ane od pasivnog pu{ewa.
Razgovarajte o sportu. Mlade koji se bave nekim sportom
zanima}e da znaju da pu{ewe ograni~ava wihove sportske
sposobnosti postiza}e slabije rezultate od svojih drugova nepu{a~a.
Lepota i qubav. U ovom uzrastu, mladi nikako nisu ravnodu{ni prema suprotnom polu. Objasnite im da }e zbog
pu{ewa imati lo{ zadah, ùte zube, taman ten, da }e im
ode}a smrdeti...
Nagradite ih. Ovo moè biti veliki podsticaj naro~ito
ako izra~unate wihov tro{ak pri kupovini cigareta i
ponudite im za tu sumu novca da kupite ne{to {to oni
èle...
66
Kada mladi postaju zavisni od duvana?

Mladi brzo postaju zavisni od duvana. Jedno od obele`ja
perioda adolescencije jeste da mladi sebe smatraju nepobedivima. Kad po~nu da pu{e, svi jednoglasno tvrde mogu da prestanem
kad ho}u. Vrlo brzo zapadaju u za~arani krug. Mnogi koji su se
na po~etku zadovoqavali sa ~etiri, pet cigareta subotom uve~e
u dru{tvu, sada izlaze izme|u ~asova da pu{e.
Broj popu{enih cigareta nije toliko vaàn, koliko je
va`na unutra{wa potreba da se zapali cigareta. Tinejxer
koji je agresivan i nervozan bez cigareta, zapravo je zavisnik,
a samim tim i redovan pu{a~. Istraìvawa pokazuju da oni
koji su po~eli sa ~etiri cigarete dnevno u uzrastu izme|u 12
i 14 godina, pu{e osam cigareta izme|u 15 i 19 godina, a preko
jedanaest cigareta kad napuni 20 godina.
Mladi, a i qudi uop{te, smatraju da su blage cigarete
mawe {tetne. To nije ta~no. One tako|e sadrè veliki broj
otrovnih supstanci, preko 4.000!, a i pu{e se na druga~iji
na~in. Naime, po{to je wihov ukus blaì, dim se dubqe uvla~i
i popu{i se ve}i broj cigareta.
Deca, mladi i sport bez duvana

Mladi imaju svoje idole u sportu, u umetnosti, prate
wihov ìvot, wihovo pona{awe pa i stav prema pu{ewu, i
rado opona{aju ove ako pu{e. Sport i umetnost su oblasti
qudske delatnosti gde se zadovoqavaju osnovne potrebe svake
li~nosti: druèwe, takmi~ewe, gratifikacije..., jednom re~ju
oblasti u kojima se kreiraju stabilne, odgovorne li~nosti i
uvaèni gra|ani, osobe sa kojima se sugra|ani ponose a sa
kojima se mladi identifikuju.
Svetska zdravstvena organizacija, Me|unarodna organizacija za nauku, obrazovawe i kulturu (UNESKO) i
Olimpijski komitet predlaù:
67
da svaki sportista ne pu{i i li~nim primerom podrì

prevenciju pu{ewa,
da sportisti i umetnici budu svojim pona{awem uzori
mladima pa i nepu{ewu,
da sportisti, umetnici, treneri prenose poruku #@ivot
bez duvana,
da se neguje koncept #Sport za sve, kao vid o~uvawa i
unapre|ewa zdravqa i blagostawa naroda, pa i nepu{ewe,
da sportisti, umetnici, sportske i kulturne manifestacije uvek i na svakom mestu promovi{u nepu{ewe.
Deca u porodicama pu{a~a su izloèna istim rizicima
kao svi pasivni pu{a~i i verovatno }e ova i postati kasnije
pu{a~i. Ova deca ~e{}e boluju od prehlada, malokrvnosti,
bolesti plu}a a kao |aci su i slabiji u~enici. Najve}a je
ipak opasnost za nero|eno dete, ako trudnica pu{i.
Navodimo jo{ neke zna~ajne i korisne ~iwenice:
pu{ewe je jo{ uvek relativno normalna pojava kod
mladih,
vi{e je devojaka pu{a~a nego momaka,
mnoga deca probaju da pu{e, ne postaju svi pu{a~i,
mladi postaju pu{a~i iz vi{e razloga, presudni su: pritisak sredine, pritisak vr{waka, reklamirawe duvana,
èqa za isticawem li~nog #imixa...
mladi i wihove organizacije treba da organizuju i budu
#ambasadori antipu{a~ke aktivnosti,
u~enice, omladinke i ène nepu{a~e treba angaòvati
da vode antipu{a~ke aktivnosti, da se ostvari osnovno
na{e na~elo @ena temeq antipu{a~kog pokreta.
Mladi a pu{ite za{to?

Omladina pu{i duvan i radi radoznalosti a bitno je da
budu va`ni, uo~eni... Kod lo{ih primera pred sobom pu{a~a
roditeqa va`nih i zna~ajnih qudi u dru{tvu... sa kojima se
68
svesno ili nesvesno indentifikuju. Krajwe je vreme da deca i

omladina shvate koliko je {tetan duvanski dim i da vi{e
nigde u svetu #pu{ewe nije u modi, kao i da je zdrav na~in
ìvota prioritet u svim razvijenim zemqama. Danas su
pu{a~i ne bogati ve} siroma{ni pa je pu{ewe u porastu u
zemqama tranzicije i siroma{nim zemqama a opada u
zapadnom bogatom svetu.
#Duvanski put je trag o{te}ewa od usne i nosne {upqine
do creva i polnih organa koji ostaju kod pu{a~a. Tako duvan:
nadraùje nos, `drelo, du{nik, plu}a;
stvara smetwe u organima za varewe;
gubitak apetita, poreme}aje varewa, pove}anu kiselinu,
ubrzava razvoj ~ira na èlucu i dvanaestopala~nom
crevu;
uzrokuje smetwe na nervnom sistemu poja~ani refleksi, drhtawe, nesvestica, glavoboqa, razdraèwe i nemir;
o{te}ewe srca i krvnih sudova;
smetwe na polnim organima.
Zbog svega iznetog jasno je da je pu{iti ili ne pu{iti jedna
od odluka koju mladi ~ovek mora doneti sam. Izbor je jasan:
pu{ewe ili zdravqe. Dilema i drugih alternativa nema.
Pu{ewe po~iwe naj~e{}e u uzrastu od 1018 godina, a trajna navika pu{ewa i zavisnost se sti~u do 20. godine ìvota.
Razvojne faze omladine od 1018 godina (pubertet i adolescencija) prate brojna isku{ewa, me|u wima i prva cigareta.
Nestabilnost, traèwe sopstvenog identiteta, pobuna protiv
zabrana, ~ine da se u ovom ìvotnom dobu i regrutuju najvi{e
budu}ih pu{a~a. To koriste duvanski magnati u marketin{kom
osvajawu trì{ta.
[ta postiète ako pu{ite? Zadovoqni ste, sre}ni ako
svakodnevno pu{ite paklicu cigareta, ali je to zadovoqstvo
skupo, previ{e za porodi~ni buxet. Sva zadovoqstva uskoro
prati smawewe fizi~ke snage, neprijatan ka{aq, umarawe pa
ne moète igrati ko{arku, fudbal... kao nepu{a~i va{ega
uzrasta. Kao strastan pu{a~ iz mladosti do~eka}ete pre
69
40.50. godine te{ke pu{a~ke bolesti (hroni~ni katar,

du{nica, emfizem plu}a, sr~ane smetwe i drugo. Pod dejstvom
nikotina dolazi do kratkotrajnog opu{tawa i prijatnog
raspoloèwa kod pu{a~a, ali i do ubrzawa sr~anog rada,
pojave nepravilnosti u otkucajima sr~anog ritma, porasta
krvnog pritiska, suèwe perifernih krvnih sudova,
pove}awa nivoa kateholamina i masnih kiselina u krvi i
drugih promena koje deluju nepovoqno na organizam u celini.
Za{to prihvatate pozitivne strane pu{ewa? Nemojte
pu{iti.
1. Postati ~lan glavne grupe popularnost se moè
obezbediti na boqi, mudriji i perspektivniji na~in u~ewe,
sport, razvoj posebnih li~nih osobina... Svakodnevno
susre}ete vode}e li~nosti u {koli, u kom{iluku, u dru{tvu,
koje okolina visoko vrednuje a nisu taj pozitivan dru{tveni
status ostvarili pu{ewem. Ovo se vrednuje samo me|u istomi{qenicima, mladim pu{a~ima, ~ak i stari pu{a~i preziru
i ne cene pu{ewe omladine.
2. Biti stariji, odrastao u po~etku se tako i ose}ate
jer se poistove}ujete sa nekim svojim junakom filma koji pali
cigaretu pre va`ne akcije, ili se prise}ate TV reklame koja
indirektno pokazuje da je onaj ko pu{i odrastao, muèvan,
samostalan. Nema, pak, reklama koje pokazuju zube, plu}a, srce,
dah, onih koji pu{e. Mnogi pu{a~i {irom sveta su, u toku
posledwih godina ostavili pu{ewe razumno su upoznali sva
zla pu{ewa koja sami mogu da otklone.
3. Imate samo jedan ìvot odaberite zdrav na~in
ìvota, zdravo pona{awe i moète puno u ìvotu posti}i.
Imate znawe o pu{ewu (alkoholizmu i narkomaniji), iskoristite ga da ne steknete naviku, da ne postanete zavisnik,
bolesnik u mladosti, boqe re}i da ne po~nete da pu{ite.
Va{i roditeqi i ranije generacije pu{a~a nisu bili upoznati sa {tetnostima pu{ewa, postali su mnogi robovi
pu{ewa, `rtve duvanske industrije sveta, osobito zapada, gde
se pu{ewe progoni i zaustavqa a agenti duvanske industrije
70
Amerike, maherski, ume{no gubitak jednog ameri~kog pu{a~a,

koji je ostavio pu{ewe, sa lako}om zamewuju sa dva ili tri
mlada neameri~ka pu{a~a, pu{a~a iz siroma{nih zemaqa.
Nemojte vi biti `rtva nehumanog marketinga, koji profit
sti~e na tu|im nesre}ama, bolestima.
Pu{ewe i èna
U mnogim kulturama èna je bila i jeste stub porodice,
vaspita~ dece i kqu~na osoba za harmoni~nu porodi~nu atmosferu. Od ène zavisi kakav }e ~ovek biti, kako }e dete odgojiti, tako da smo mi u su{tini takvi, kakve nas majke ra|aju i
vaspitavaju. Socijalna uloga èna se mewa, ali ostaju i wene,
prirodom odre|ene, i nezamenqive du`nosti. Zato, ène
treba da su {to je mogu}e boqe, savr{enije, moralnije sa
zdravim na~inom pona{awa.
@ene su po~ele da pu{e, u pro{lom veku, kasnije nego
mu{karci, te i {tetne posledice pu{ewa po~iwu kod wih da
se javqaju kasnije, ali se iste ubrzavaju. U mnogim kulturama
bilo je neprihvatqivo da èna pu{i. Sa po~etkom borbe za
emancipaciju èna (feministi~ki pokret), zabrana pu{ewa
je shvatana kao diskriminacija i pu{ewe zato postaje jedan od
simbola emancipovane ène.
Rizici pu{ewa kod èna su, uglavnom, sli~ni kao rizici
od pu{ewa kod mu{karaca a odnose se na: bolesti srca i
krvnih sudova, rak plu}a, hroni~ni katar du{nica i
pro{irewe plu}a i druge bolesti pu{ewa. Osnovni sastojci
udisanog dima duvana posebno remete cirkulaciju krvi na
nivou materice i posteqice. Unutra{wost maj~inog tela za
plod vi{e nije udobno gnezdo, nego tamnica koju plod ho}e
{to pre da napusti. Iz tih razloga su kod èna pu{a~a prevremeni poro|aji ~e{}i, a ve}i je i procenat smrtnosti
novoro|en~adi, zato je uvek aktuelna i punova`na mudra
misao: Trudnica koja pu{i, ne misli dobro svom detetu
71
(E. C. Peters). @ene pu{a~i, zna~i, imaju i specifi~ne opasnosti, dodatne rizike od pu{ewa, a to su: sterilitet, teè za~e}e,
spontani poba~aj, ra|awe nedonesene dece, perinatalna smrtnost, iznenadna smrt beba, rak grli}a materice, prevremena
menopauza, infarkt srca i mozga, posebno ako uzimaju i
kontraceptivna sredstva, prevremeno starewe, stvarawe
dubokih bora...
Rast broja zaposlenih èna prati rast i broja pu{a~a
me|u wima. Ali, mu{karci jo{ uvek vi{e pu{e nego ène.
Statistika pokazuje da se, u svetu, broj èna pu{a~a kontinuirano pove}ava u drugoj polovini pro{log veka: od 23%
(1975) na 29% (1984), a za to vreme pu{ewe mu{karaca se
pove}alo za 3% (4144%). U starosnoj grupi omladinaca, devojke su skoro dostigle de~ake u pu{ewu, a u starosnoj grupi od
14 do 29 godina, skoro 59% kako de~aka tako i devojaka pripadaju pu{a~ima.
Logi~na posledica porasta pu{ewa je i porast broja
tipi~nih pu{a~kih bolesti i kod èna. Broj oboqewa od raka
plu}a, sa smrtnim ishodom, kod èna se u posledwih 10 godina
udvostru~io. [ansa da se rak plu}a preìvi je kod èna jo{ mawa
nego kod mu{karaca. U porastu je i broj sr~anih oboqewa kod
èna: dok se ranije kod èna u doba fertiliteta (plodnosti) skoro
uop{te nije javqao infarkt, danas ovo smrtonosno oboqewe nije
retko ni me|u ènama pu{a~ima. Naro~ito su ugroène ène
pu{a~i koje uzimaju pilule protiv za~e}a. Iznenadni smrtni
slu~ajevi, kao posledica poreme}aja u radu srca kod mla|ih èna,
naj~e{}e su u vezi sa pu{ewem i arterioskleroza koja ènu
pu{a~a poga|a sa svim zdravstvenim posledicama.
Pu{ewe posebno ugroàva ten ène. Sastojci duvana
suàvaju kapilare (najsitniji krvni sudovi) i isu{uju koù.
Smawuju se, tako, dovod kiseonika i ostalih vitalnih elemenata: vitamina, oligoelemenata..., a koje po telu raznosi krv.
Ten pu{a~a, pa i èna, postaje sivo-ùt. Ugroèna je
elasti~nost koè zbog gubitka kolagena, a zatvaraju se i pore
koè. Stvaraju se duboke bore na licu, pre svega, oko o~iju i
72
usta. @ene koje pu{e su pet puta vi{e naborane. Dovoqno je da

se èna pu{a~ pa`qivo pogleda u ogledalo i uo~i}e bledo,
suvo lice, bore oko o~iju a {to sve daje stariji izgled. Nema
kozmetike koja moè da popravi ten ène pu{a~a, boju zuba,
prstiju, neprijatan dah. One koje èle da zadrè lepotu i
sveìnu lica, bele zube, neizmewenu boju trepavica i prijatan dah ne treba nikada da pu{e.
Pu{ewe i trudno}a
Pu{ewe trudnica je tragi~no za plod. Svaka èna bi
trebalo da zna da za vreme trudno}e svaku cigaretu pu{e
dvoje: naime pu{i i plod u maj~inom telu. Jedan deo ugqenmonoksida i nikotina preko placente maj~inom krvqu dospeva u krvotok deteta. ûjni znak neposrednog delovawa duvanskog dima je pove}awe broja otkucaja srca kod ploda. Usled
poreme}aja u snabdevawu krvqu, kao posledice pu{ewa,
dolazi do nedovoqne ishrawenosti ploda i zato je broj
poba~aja kod èna pu{a~a skoro dva puta ve}i nego kod
nepu{a~a i zato ène pu{a~i ra|aju decu u proseku za 100 do
300 grama mawe telesne teìne nego ène nepu{a~i. U
Americi se godi{we registruje oko 4.600 poba~aja kojima je
jedini uzrok pu{ewe. I broj prevremenih poro|aja (teìna
deteta ispod 2.500 gr.) je kod èna pu{a~a 2 do 3 puta ve}i nego
kod nepu{a~a. Ovaj broj uvek raste u srazmeri sa brojem
popu{enih cigareta. Pretpostavqa se da je i porast broja
dece sa uro|enim sr~anim manama povezan sa pu{ewem.
U okviru izrade jedne obuhvatne studije, u kojoj su
u~estvovali stru~waci iz 20 klinika za bolesti èna i dece,
ispitivao se uticaj pu{ewa kod roditeqa na razvoj
novoro|en~eta. Prema toj studiji, deca èna pu{a~a su
izloèna velikom riziku da se rode sa nekim telesnim manama.
@ene nepu{a~i, ~iji su muèvi me|utim bili intenzivni
pu{a~i, ~e{}e su ra|ale decu sa anomalijama kao {to su rascepi vilice, usne i tvrdog i mekog nepca. Stopa smrtnosti
73
dece, pre i posle ro|ewa, kod ovih èna bila je tako|e

pove}ana. U kasnijim godinama ìvota dece, ~iji su roditeqi
intenzivni pu{a~i, smawena je otpornost prema zaraznim
bolestima. Broj zapaqewa plu}a i bronhitis u prvoj godini
ìvota kod ove dece je udvostru~en, a u kasnijim godinama ona
su podlo`nija zaraznim bolestima. Tako|e je dokazano,
intelektualno sazrevawe ove dece je usporeno. Ovaj
zaostatak u razvoju se ne nadokna|uje ni do {kolskog uzrasta.
Pu{ewe i ekonomske {tete

Duvan je ratarska kultura i {iroko je zastupqena u oko
120 zemaqa sveta, i to ~ak 65% u zemqama u razvoju. U po~etku
ovoga veka, i pored strogih zabrana, u celom svetu proizvodilo
se godi{we oko milijardu kilograma duvana, dok se danas prema
nepotpunim podacima, proizvodi {est puta vi{e, sa tendencijom rasta, kojoj se te{ko sagledava kraj. I na{a zemqa duvan
gaji na velikim povr{inama, a ove se stalno uve}avaju od 1955.
godine. U Srbiji je 1998. godine zasa|eno oko 6.500 hektara i sa
wih ubrano vi{e od 10.000 tona duvana, {to podmiruje oko 52%
doma}ih potreba. Crna Gora se, zbog smawene proizvodwe, sve
vi{e orijenti{e na potro{wu uvoznih cigareta. Ekonomske
koristi od proizvodwe, prerade i prometa duvana izgledaju
velike, ali je dokazano da su {tetni zdravstveni efekti i
sveukupni ekonomski gubici, zbog pu{ewa duvana, uvek mnogo,
mnogo ve}i od koristi ove privredne grane.
Duvan i wegovo pu{ewe imaju, zna~i, veliki privredni
zna~aj za svaku dràvu. Mnogi ìve od ovog qudskog otrova.
Razvijena je ogromna duvanska industrija, a dràva porezima
popuwava svoj buxet te zato, ~esto, i izostaju nu`ne dràvne
mere za suzbijawe pu{ewa, uz strahovawa da }e smaweno
pu{ewe smawiti i dràvne prihode. Duvan je legalna droga
koja stvara ogromno bogatstvo svuda u svetu. Ne moè se wegova upotreba zabraniti. U 17. veku, na Sredwem istoku, qudi su
74
dozvoqavali da im seku ruke, odrubquju glave zbog pu{ewa

duvana. Sva surovost ovih kazni nije mogla da spre~i duvanxije da uìvaju u duvanskom dimu.
Ekonomske {tete od pu{ewa, prevremena smrt i
zdravstvena za{tita pu{a~a, ko{ta svet 200 milijardi dolara
godi{we vi{e nego {to duvanska industrija zara|uje, a {to je
ravno ukupnom izdvajawu za zdravstvo u svim razvijenim
zemqama. SZO isti~e: duvan je odgovoran za preko 24% od
svih smrti i godi{we ko{ta evropski region 100 milijardi dolara. Ameri~ko dru{tvo za rak je procenilo da se za
bolovawa i le~ewa Amerikanaca od bolesti pu{ewa godi{we
tro{i 68 milijardi dolara ili da cena le~ewa i bolovawa
iznosi 2,59 dolara po svakoj pakli cigareta, koje se popu{i
u Americi. [kotska je poput Irske zabranila pu{ewe na javnim mestima. Bila je to jednodu{na odluka poslanika, jer su
~etiri dominantne bolesti pu{ewa (rak, {log, bolesti srca i
krvnih sudova) uzrok oko 130.000 umrlih i 35.000 le~enih u bolnicama, nanosili zdravstvenom osigurawu tro{kove od preko
200.000.000 funti na godi{wem nivou. I u na{oj zemqi godi{we
se popu{i cigareta u vrednosti skoro do godi{weg iznosa svih
penzija (oko deset milijardi dinara 1998) a samo Beograd svakog
dana potro{i na cigarete do milion i po maraka.
Pu{ewe je preskupa bolest

Pu{ewe je najve}i pojedina~ni preventibilni faktor
bolesti, invalidnosti i prevremene smrtnosti. Pu{a~ je
najve}i potro{a~ zdravstvenih fondova. Porodica, {kola,
masmediji i zdravstvo su stubovi antipu{a~kog pokreta. Duvan
puni dràvnu kasu. Francuski car Napoleon III smelo je
zakqu~io #pu{ewe je porok ali donosi 100 miliona franaka
samo za jednu godinu... #Ja bih ga zabranio onog ~asa kada biste
mi ponudili neku vrlinu koja donosi toliki prihod. Ova
cini~na, bezo~na i drska izjava pokazuje i dràvni~ku
kratkovidost, jer su posledice od pu{ewa stostruko skupqe za
75
porodicu i dru{tvo, od poreza na duvan koji puni dràvnu kasu.

Pu{ewe je veoma skupo zadovoqstvo. Bogate zemqe sveta
su izra~unale da su pu{a~i mawe radno efikasni, da gube
radno vreme u pu{ewu i da je odràvawe radnih i drugih
javnih prostorija ekonomi~nije ako se u wima ne pu{i a
znaju}i da radnici pu{a~i ~e{}e oboqevaju, zabranile su
zakonom pu{ewe na radnim i drugim javnim mestima,
ukqu~uju}i i restorane a pu{a~e izolovali u posebe ~esto
teskobne, prostorije koje ne podsti~u èqu nepu{a~a da im se
tu pridruè.
Na prostorima na{e zemqe pu{i se enormno, od rane mladosti. Srbe krase tri P pu{e, piju i psuju pravi su predstavnici Homo balcanicus-a. U Srbiji ima preko dva miliona
pu{a~a, wima treba oko 2.000 tona cigareta mese~no, od ~ega
800 tona iz uvoza. Na{i pu{a~i svakodnevno popu{e
50.000.000 cigareta i imaju enormne tro{kove za pu{ewe.
Srbija svakog dana popu{i oko 3.100.000 evra. Porodi~ni
buxet na{i pu{a~i umawuju za: 5001000 dinara (50% pu{a~a);
10003.000 dinara (40% pu{a~a) a 10% pu{a~a mese~no odvaja
~ak 36.000 dinara. Na{a zemqa je raj za duvansku industriju i
duvansku mafiju. Jedna cigareta hiqadu nevoqa.
Ukupni {tetni efekti pu{ewa duvana se ne mogu prakti~no izraziti nov~ano (patwe pu{a~a, odsustvovawe sa
posla, invaliditet, ranije umirawe...), ali se ipak neki oblici tro{kova mogu ekonomski izraziti, kao {to su: broj
obolelih od pu{a~kih bolesti, opadawe proizvodwe, cena
medicinskih tro{kova za le~ewe pu{a~a, cena poàra i
nesre}a, li~ni izdaci pu{a~a za pu{ewe... Navodimo, ukratko,
strukturu ekonomskih tro{kova:
opadawe proizvodwe
pu{a~ skra}uje radno vreme,
raste broj i duìna bolovawa pu{a~a,
raste invalidnost od neizle~ivih bolesti,
smaweno je o~ekivano trajawe ìvota...
76
pu{a~i ranije umiru

do 20 godina, i u vreme aktivnog rada.
porast medicinskih tro{kova
~e{}a su obolevawa,
tro{kovi u zdravstvu za pu{a~e rastu preko 20%.
poàri i nesre}e
saobra}ajne nesre}e su u 56% uzrokovane pu{ewem,
nesre}e na radu su znatno ~e{}e.
gube se ìvoti, imovina, prirodna bogatstva ({ume,
domovi, industrijski objekti...).
Statistike vlade Amerike ukazuju da preko 44%
poàra, koji su uzrokovali i smrt, uzrokovani su uàrenim
cigaretama, a 30% svih poàra u stanovima su povezani sa
pu{ewem. I u SFR Jugoslaviji (1988) je bilo 13.220 poàra od
~ega 952 je bilo izazvano pu{ewem (14%),
izdaci na{ih pu{a~a
tro{e se znatna sredstva li~nog i porodi~nog buxeta,
tro{kovi su udruèni sa izdacima za alkoholna pi}a,
tro{kovi su dva puta ve}i od tro{kova za obu}u,
tro{kovi su 70% ve}i od tro{kova za mleko i mle~ne
proizvode,
tro{kovi su ukupni u doma}instvima do 3%.
dnevno popu{e 1.1 milion evra, godi{we 3.1 milijarde
evra.
Pu{ewe duvana, zdravqe i dràvni buxet

Pu{ewe duvana sigurno o{te}uje zdravqe pu{a~a i svih
nepu{a~a u wihovoj okolini (pasivni, prinudni pu{a~i). Visoko
razvijene zemqe su dokazale da su ekonomske {tete ~etiri puta
ve}e od ekonomske dobiti za dràvni buxet, pa u skladu sa tim
sankcioni{u i proizvo|a~e i potro{a~e cigareta.
Duvanska industrija se ekonomskim merama prore|uje iz
bogato razvijenih zemaqa #Filip Moris, #BAT... a ove se
77
#sele u siroma{ne zemqe u tranziciji, sa izuzetkom KUBE

koja nastavqa proizvodwu ~uvenih #Cigara, tompusa. F.
Kastro je pre 14 godina prestao da pu{i svoj cigar, koji je krasio wegov imix, a 2004. godine je zabranio i pu{ewe za
stanovnike Kube, sa ciqem da se o~uva zdravqe naroda, svoga
stanovni{tva. Proizvodwa tompusa se, ipak, nastavqa a ona je
namewena izvozu. F. Kastro je rekao: #Pakla tompusa najboqi
je poklon za neprijateqa.
Ukoliko dràva, na{a aktuelna vlast èli da o~uva
zdravqe na{eg naroda morala bi se energi~no i dosledno
boriti protiv pu{ewa duvana, kao najra{irenije i
najubita~nije bolesti zavisnosti u nas. Prva i osnovna mera
protiv pu{ewa je ZAKON a Zakon treba u potpunosti
prepisati i usvojiti od naprednih, visoko razvijenih zemaqa.
Tek tada }e se na{a nova demokratska dràva kandidovati za ~lana Evropske unije, koja je ve} Konvencijom
zabranila, ograni~ila pu{ewe... a na{a nova demokratska
vlast je istu i ratifikovala. U praksi se i daqe drìmo
Brozove {kole #Najboqi zakoni... ne}emo vaqda da robujemo
zakonima (u praksi)... #Usvojila je na{a demokratska vlast
Zakon o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima i
obaveznim obeleàvawem te odluke na vidnom mestu svake
trafike to se u praksi malo sprovodi.
Na àlost na{e mlade populacije, kod nas pu{e najvi{e
oni koji su uzor za identifikaciju dece i omladine roditeqi, vaspita~i, u~iteqi, nastavnici, lekari [TA SA
WIMA?
Bolesti pu{ewa
Nauka je utvrdila i dokazala, da je cigareta kobna za
zdravqe. Ipak, milijarda i dve stotine miliona qudi u svetu
pu{i. Pu{ewe se u narodu, obi~no ne shvata kao bolest jer ne
uzrokuje neposredne, neugodne psihi~ke, telesne i dru{tvene
78
fenomene kao alkoholizam i narkomanije. Bolesti pu{ewa

su ~este, dugotrajne, o{te}uju kvalitet ìvota i ugroàvaju
sam ìvot. Pu{ewe ima op{te negativno delovawe na
zdravqe i prakti~no nema }elije, organa ili sistema
~ove~ijeg tela koje duvanski dim, sa svojim sastojcima, ne
o{te}uje. Nepobitno je potvr|ena mudra misao na{eg naroda
Ko pu{i zdravqe ru{i (V. Karaxi}).
Brojna istraìvawa su potvrdila:
pu{a~i su mawe otporni na bolesti;
pu{a~i su prve `rtve epidemije;
pu{a~i ~e{}e obolevaju od nepu{a~a;
svaka bolest kod pu{a~a traje duè;
pu{ewe umawuje otpornosti organizma;
pu{ewe umawuje dejstvo lekova.
Nema vi{e dvoumqewa, pu{ewe naru{ava zdravqe i
generi{e, boqe re}i jezive nego samo, {tetne posledice.
Eksperimenti na ìvotiwama u Japanu su pokazali da
zamor~i}i dobijaju rak koè posle devet meseci, ako im se
koà premazuje pikavcima, a ovi su puni katrana. Nauka je
dokazala pu{a~ke bolesti. Pitawe je, samo, stepena bolesti,
o{te}enosti zdravqa. ôvek ne moè biti zdrav ako je
pu{a~. Opasnosti od bolesti pu{ewa i smrti pove}avaju:
ve}i broj popu{enih cigareta, pu{a~ki sta`, rani po~etak
pu{ewa, duboko uvla~ewe dima i ve}i sadràj nikotina i
katrana u cigareti.
Pu{ewe uzrokuje pu{a~ke bolesti, prete`no u zrelom i
starijem ìvotnom dobu. Veoma su rasprostrawene u na{oj
zemqi i ~ine 10,5 do 11,1% od ukupno le~enih bolesnika u bolnici. U strukturi pu{a~kih bolesti naj~e{}e su zastupqeni
zlo}udni tumori, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti
plu}a...
zlo}udni tumori rak plu}a i du{nika, rak usta, nosa i
grla, rak grkqana, rak jedwaka, rak gu{tera~e, rak
mokra}ne be{ike, rak grli}a materice, leukemija...
bolesti srca i krvnih sudova povi{eni krvni pri-
79
tisak, ishemi~na bolest srca (infarkt), duvanski bol u

grudima, pu{a~ka noga...
bolesti plu}a hroni~ni katar du{nica i ka{aq
pu{a~a, pro{irena plu}a (emfizem), ponavqaju}e infekcije disajnih puteva, astma, hroni~ne opstruktivne
bolesti plu}a, i dr.
bolesti dece ra|awe nedono{~adi, disajne smetwe
beba, iznenadna smrt beba, slabokrvnost i neuhrawenost
dece, slabiji uspeh u {koli...
bolesti nervnog sistema razdra`qivost, glavoboqa,
vrtoglavica, zapaqewe o~nog ìvca...
druge bolesti jutarwe ga|ewe i povra}awe, katar
èluca, ~ir èluca i dvanaestopala~nog creva, pu{a~ka
slabovidost, impotencija mu{karaca, o{te}ewe plodnosti èna, o{te}ewe fiziolo{kog ciklusa ène...
Pu{a~ki katar plu}a (du{nica)

Disajni putevi i plu}a su neposredno izloèni uticaju
duvanskog dima. Samo sluzokoà disajnih puteva i tanki zid
plu}nih mehuri}a spre~avaju direktan prelazak udahnutog
dima u krv. Disajne puteve sa~iwavaju nos, `drelo, du{nik i
du{nice. Oni sprovode udahnuti vazduh u plu}a. U plu}ima se
vr{i razmena gasovitih materija. Kiseonik iz vazduha dospeva u krv preko plu}nih mehuri}a (ima ih preko 300 miliona).
Povr{ina svih plu}nih mehuri}a ukupno iznosi oko 80 m2! U
ciqu wihove za{tite postoje prirodne za{titne barijere.
Ve}e ~estice ne~isto}e iz udahnutog vazduha zadràvaju se u
nosu, odnosno na sitnim dla~icama koje se nalaze na sluzokoì
nosa (nosni filter).
Disajni putevi su sve do svojih najmawih razgranatih delova obloèni sluzokoòm, koja neprestano proizvodi sluz. Na
wenoj povr{ini se nalaze si}u{ne treperu}e dla~ice
trepqe, koje se naprestano wi{u prema ustima i na taj na~in
istiskuju sluz zajedno sa dospelim stranim ~esticama, i to brzi-
80
nom od oko 12 cm u minuti. Pomo}u ovog va`nog mehanizma za

samopre~i{}avawe izbacuje se najve}i deo udahnutih ~estica.
Katran iz duvanskog dima su{i disajne trepqe, si}u{ne
metlice uz ~iju pomo} na{ organizam izbacije udahnutu
pra{inu. Sme| i lepqiv katran zaustavqa i poizvodwu sluzi,
su{i sluzokoù nosa, `drela, usne dupqe a i plu}nih puteva.
Duvanski dim o{te}uje sluzokoù disajnih puteva ko~i
transportni mehanizam trepqi i tako se strane ~estice vi{e
ne mogu odstrawivati. Me|utim, `lezde koje se nalaze u sluzokoì i nadaqe proizvode sluz kod pu{a~a ~ak i u
pove}anoj meri. Ova sluz se vi{e ne moè istisnuti pa se
time suàvaju i zatvaraju sitniji disajni putevi. ôvek
poku{ava da ka{qawem oslobodi organizam ovog balasta.
Jutarwi, nadraàjni ka{aq je poznat svakom pu{a~u.
Za~u|uju}e je koliko se ka{qu i izbacivawu sluzi, kao simptomima bolesti, ne pridaje odgovaraju}a pa`wa. Jer, oba ova
simptoma, ako se duè vremena ispoqavaju, ukazuju na ve}
poodmakle funkcionalne promene plu}a i disajnih puteva.
Blokada sistema za samopre~i{}avawe, prouzrokovana
duvanskim dimom, ima i daqe posledice: sluz, koja se zadràva
na sluzokoì, predstavqa idealnu podlogu za razvoj bakterija. Zbog toga ~esto dolazi do zapaqewa ve}ih i mawih disajnih puteva i izbacivawa sluzi sa gnojnim sadràjem. Kasnije
zapaqewe zahvati}e i dubqe slojeve disajnih puteva. Oni gube
svoj prvobitni oblik i nastaju pro{irewa u obliku kesa, a
time se, naravno, funkcija organa trajno remeti.
Plu}no-kataralni simptomi (ka{aq, izbacivawe sluzi)
ako traju vi{e od tri meseca u toku godine i ponavqaju se
tokom nekoliko godina, uzrokuju hroni~ni katar du{nica.
Usled promena na wihovom zidu, preterane produkcije sluzi i
~estih zapaqewa, odnosno stawa nadraènosti sluzokoè,
nije vi{e mogu}a ravnomerna raspodela vazduha u plu}ima i
zato dolazi do gubqewa daha, najpre prilikom telesnih
naprezawa (npr., pewawe stepenicama), a kasnije i u stawu
mirovawa. Tako, dolazi do hroni~nog nedostatka kiseonika u
81
tkivima organizma, a to dovodi do smawewa ukupnih telesnih

sposobnosti. âk se i u ovom poodmaklom stadijumu promena
moè poboq{ati stawe ukoliko se prestane sa pu{ewem.
Hroni~na opstruktivna bolest plu}a (HOBP)

Hroni~na masovna plu}na bolest, jedna od najve}ih
zdravstvenih problema u svetu. Najteà bolest pu{a~a,
traje dugo a patwe su stalne, dawu i no}u. Uvek je, obi~no,
udruèn sa katarom du{nica. Plu}ni mehuri}i se neprestano
i prekomerno {ire i vremenom gube svoju elasti~nost, smawuju funkcionalnu sposobnosti i stapaju se u ve}e vazdu{ne
kese. Time se neprekidno smawuje povr{ina plu}a koja sluì za
razmenu kiseonika. êsta zapaqewa doprinose da se
elasti~nost tkiva jo{ vi{e smawi. Na kraju nastaje klini~ka
slika tzv. emfizema plu}a sa zna~ajnim smetwama pri disawu.
Nastaje tako udruèna bolest plu}a hroni~na opstruktivna
bolest plu}a. (katar i emfizem plu}a zapaqewe du{nica i
pro{irewe plu}nih alveola HOBI), ~etvrti uzrok smrtnosti u svetu. Osobe sa emfizemom plu}a ose}aju nedostatak vazduha, di{u duboko da bi se nadisali, ka{qu, prekidaju san, sede
prinudno no}i na krevetu radi ka{qa, ~ujnog disawa, uvek sipwive, gube snagu, gube ìvotnu energiju, gube radnu sposobnost.
Iako prekinu pu{ewe mogu}a su neka poboq{awa ali
izle~ewa nema. Srce pati i zbog takvih promena u plu}ima i
zdruèna o{te}ewa plu}a i srca vode u smrt, polako, sigurno
u smrt sa dugotrajnim mukama, patwama, najteìm koje pu{ewe
podaruje. Oteàno je naro~ito izdisawe: plamen {ibice se
duvawem ne moè ugasiti ni sa razdaqine od 15 cm. Jo{ jednom
se mora ista}i ~iwenica da ve} i mladi pu{a~i imaju smawen
u~inak disawa, iako se jo{ ose}aju potpuno zdravi. Pomo}u
ispitivawa funkcije plu}a mogu se otkriti ve} i po~etne
promene na najosetqivijim disajnim putevima i utvrditi
elasti~nost plu}a. Zbog toga svaki trajni nadraàjni
ka{aq treba shvatiti kao signal koji upozorava da je potreb-
82
no potraìti pomo} lekara i prestati sa pu{ewem.

Hroni~ni katar du{nica (plu}a) i emfizem plu}a kod
pu{a~a se spoje i stvaraju hroni~nu opstruktivnu bolest
plu}a koja je ~etvrti uzrok smrtnosti u svetu. Ka{aq,
gu{ewe, oteàno kretawe se ne mogu izle~iti. Rana dijagnoza
bolesti daje nade za uspe{nije le~ewe.
Mnogi pu{a~i boluju od hroni~ne opstruktivne bolesti
plu}a a da to ne znaju. Odgovori na ova pitawa pomo}i}e vam
da to saznate testirajte sebe:
Da li skoro svakog dana ka{qete vi{e puta? DA
NE
Da li se zamarate brè od osoba Va{ih godina? DA
NE
Da li imate vi{e od 40 godina?
DA
NE
Da li ste pu{a~ ili biv{i pu{a~?
DA
NE
Ako ste na tri ili vi{e postavqenih pitawa odgovorili
sa DA razgovarajte sa svojim lekarom da li je potrebno da
ispitate funkciju plu}a, radi aktivnog le~ewa ove te{ke
bolesti.
Rak plu}a pu{a~a

Pove}ano pu{ewe duvana je neposredan uzrok zastra{uju}em porastu raka plu}a. Duvan ima sedam dokazanih
kancerogenih supstanci, koje uzrokuju rak. Ostali mogu}i
faktori, kao npr., zaga|en vazduh, uti~u na nastanak raka
plu}a u neuporedivo mawoj meri.
Plu}no tkivo, stalno nadraèno duvanskim dimom, predstavqa plodno tlo za nastanak raka plu}a, odnosno du{nica.
Ova bolest je danas najopasniji i naj~e{}i oblik raka kod
mu{karaca. Broj smrtnih slu~ajeva zbog raka plu}a i disajnih
puteva se od 1952. godine do danas vi{e nego udvostru~io.
Preko 90% svih utvr|enih oboqewa od raka plu}a je
otkriveno kod pu{a~a. Rizik i od drugih lokalizacija raka je
kod pu{a~a, tako|e, ve}i nego kod nepu{a~a. I u ovim slu~ajevima rizik od raka plu}a zavisi od broja popu{enih cigare-
83
ta. Vi{e od 20 popu{enih cigareta dnevno pove}ava rizik od

raka plu}a za 15 do 25 puta u odnosu na nepu{a~a. U na{oj
zemqi godi{we oboli preko 30.000 gra|ana od raka plu}a.
Izgledi za ozdravqewe kod raka plu}a su lo{i. [ansa
bolesnika da doìvi jo{ 5 godina mawa je od 10%. To zna~i da
samo jedan od 10 bolesnika doìvi jo{ slede}ih 5 godina. Rano
otkrivawe raka i wegovo hirur{ko le~ewe daju ne{to boqe
rezultate. Rak na plu}ima se ne moè videti na rentgenskoj
slici, dok ne dostigne veli~inu od najmawe 1 cm u pre~niku, a to
zna~i da se neopaèno razvija pre nego {to se otkrije. Naj~e{}i
simptomi koji ukazuju na rak plu}a su: ka{aq, iska{qavawe,
bolovi u grudima, smetwe u disawu i izbacivawe krvi.
Svaki okoreli pu{a~ treba da se preventivno pregleda
svakih 46 meseci, i najboqe je da ostavi pu{ewe, u kom
slu~aju ima svoju {ansu da se spase raka plu}a: ve} 3 godine
posle prestanka pu{ewa izgledi spasa za wega su znatno boqi,
a posle slede}ih 10 godina rizik od raka plu}a se toliko
smawi da se izjedna~uje sa rizikom nepu{a~a.
Pu{a~ko srce
Tipi~na oboqewa plu}a i disajnih puteva javqaju se bez
sumwe kao posledica direktnog kontakta sluzokoè sa
duvanskim dimom i sastojcima katrana. Nasuprot tome, ugqenmonoksid, koji se nalazi u duvanskom dimu, kao i nikotin koji
prelazi u krvotok, uzrokuju mnoga oboqewa srca i krvotoka.
Pu{ewe smawuje snabdevenost tkiva kiseonikom a ovo
naro~ito negativno deluje na organe sa ve} poreme}enim krvotokom. Za nastanak obolewa srca i krvotoka kod pu{a~a je,
pored ugqen monoksida, uzro~nik pre svega nikotin.
1. Ugqen-monoksid otrovni gas duvanskog dima (oko 34%).
Udi{e se u plu}a i vrlo brzo vezuje za hemoglobin i time
smawuje mogu}nost transporta kiseonika. Zasi}enost hemoglobina ugqen-monoksidom kod intenzivnog pu{a~a (20 i vi{e
cigareta dnevno) dostiè 1020%. Normalne vrednosti su
84
ispod 1%. Ve}e udisawe ugqen-monoksida kod okorelih pu{a~a

direktno uzrokuje nedostatak kiseonika u tkivima i organima. Ali, ugqen-monoksid je uzrok i prevremenom zakre~ewu
sr~anih i drugih krvnih sudova kod pu{a~a, odnosno on
poja~ava zakre~avawe i pove}ava masne naslage krvnih sudova
(arterioskleroza). Krvni sudovi pu{a~a ubrzano stare. Nauka
kaè ~ovek je toliko star koliko su mu krvni sudovi
stari i zato pu{a~i brè stare nego nepu{a~i.
2. Nikotin jak otrov koji suàva krvne sudove i time negativno uti~e na snabdevenost organizma krvqu. Svakim udahom
dima cigarete pove}ava se krvni pritisak i broj otkucaja srca.
Srce je nepotrebno izloèno ve}im naporima. Ovo dodatno
naprezawe sr~anog mi{i}a zahteva ve}e koli~ine kiseonika.
Me|utim, ugqen-monoksid je veliki deo kiseonika istisnuo
iz krvi i tako dolazi do ozbiqnog nedostatka kiseonika.
Pu{ewe i samo jedne cigarete moè izazvati sr~ani napad
bol u predelu srca, ose}awe straha, stezawe u grudima i
lupawe srca, i to naro~ito onda kada je pu{ewe istovremeno
povezano sa nekim telesnim naprezawem. Ako su, povrh toga,
jo{ i krvni sudovi srca usled zakre~ewa suèni, tada kod
pu{a~a sr~ani napad moè dovesti do infarkta srca.
Naj~e{}i uzrok infarkta srca je nikotin a tek onda tempo
ìvota. U kombinaciji ova dva uzroka strada tre}i srce.
Ovim je naro~ito ugroèna sredwa starosna grupa oko 45 godina. Svaki infarkt srca kod pacijenata ispod 40 godina je
skoro iskqu~ivo kod pu{a~a.
Nauka je utvrdila pu{ewe je jedan od najve}ih faktora rizika
za infarkt srca. Opasnost je naro~ito velika, ako se tome
pridruè i ostali faktori rizika kao npr., visoki krvni pritisak, {e}erna bolest, prekomerna telesna teìna i stres. Rizik od
pu{ewa direktno zavisi od broja dnevno popu{enih cigareta.
Vi{e od 20 cigareta dnevno pove}avaju rizik za pu{a~a {est puta
u odnosu na nepu{a~e. Ako se pu{ewe, visok pritisak i pove}ana
telesna teìna istovremeno javqaju kao faktori rizika,
mogu}nost oboqewa od infarkta se pove}ava za 10 puta. Posle
85
infarkta, kod pu{a~a ~esto dolazi do poreme}aja ritma rada srca

{to dovodi do te{kih komplikacija. Iako posle sr~anog na pada
8090% pu{a~a prestane da pu{i, oni imaju mawe {anse da
preìve prve 4 nedeqe posle infarkta nego nepu{a~i. Po{to se
ishod infarkta srca ne moè predvideti, svako treba da odmah
prestane sa pu{ewem ~im oseti prve simptome i sr~ane tegobe.
Pu{a~ka noga
Pu{ewe ne ugroàva samo srce ve} uzrokuje i zakre~ewa
krvnih sudova a posebno ugroàva krvotok u nogama, pa od 100
bolesnika, koji pate od smetwi krvotoka u nogama, 99 su pu{a~i.
Pu{a~ka noga je te{ko oboqewe usled suàvawa i za~epqewa arterija u nogama, pra}eno uvek jakim bolovima pri hodawu.
Oboqewe se brzo razvija, naro~ito posle 40. i 45. godine ìvota.
U stawu mirovawa krvotok jo{ nekako i funkcioni{e.
Prilikom hodawa, me|utim, raste potreba mi{i}a za
kiseonikom. Suèni krvni sudovi (nagli) spre~avaju ve}i dovod
krvi, a time i kiseonika. Iznenadni bol pri hodawu je signal za
akutni nedostatak kiseonika, {to bolesnika primorava da
stane. Posle nekoliko minuta pacijent nastavqa da hoda, da {epa
a }opawe se nastavqa sve dok se bolovi u nogama opet ne pojave.
Ako se u kra}im razmacima javqaju bolovi, suèwe krvnih sudova je ja~e. Nastavqawe pu{ewa jo{ vi{e pogor{ava situaciju.
Dijagnostika oboqewa je laka. Le~ewe, pa i operacija, ovih
krvnih sudova pomaè samo ako se prestane sa pu{ewem. Ko nije
u stawu da se odrekne cigarete, mora o~ekivati nekrozu (izumirawe) palca, prstiju i stopala jedne ili obe noge i kona~no
amputaciju, odsecawe noge. Muke, uàsne patwe se ne zavr{avaju
sa odsecawem noge... i druga noga je bolesna, tragedija se nastavqa samo je ovde smrt nagrada. Takva osaka}enost je tragi~na
posledica pu{a~kog neodgovornog pona{awa.
86
Pu{ewe i ~ir èluca

Poznato je da pu{a~i vi{e obolevaju od ~ira ulkusa na
èlucu i crevima nego nepu{a~i. Pu{ewe uti~e na lu~ewe
èluda~ne kiseline i uvek je ovo povezano sa nastankom ~ira
u èlucu i crevima. Le~ewe ~ira moè biti uspe{no samo ako
se potpuno prestane sa pu{ewem. Svaki pu{a~ koji ima muku,
ga|ewe, bolove i pritisak u èlucu ili ima ose}aj nadutosti
odnosno gubi apetit, morao bi posetiti lekara radi
utvr|ivawa uzroka ovim tegobama. Ove nekarakteristi~ne
tegobe mogu ukazati i na postojawe raka u èlucu, koji je dva
puta ~e{}i kod pu{a~a nego kod nepu{a~a.
Pu{ewe i seks
Pu{ewe je lo{e za seksualni ìvot mu{karca, jer
sniàva nivo testosterona (mu{ki polni hormon) u krvi a
to pove}ava verovatno}u za impotenciju (polna nemo}),
naro~ito kod mladih osoba. Dokazala su ba{ to nova
istraìvawa. Nau~nici na ameri~koj klinici Minesota
#Mejo pratili su 1.300 mu{karaca i utvrdili da pu{a~i
imaju mnogo ve}i rizik za razvoj erektilne disfunkcije od
nepu{a~a. Pu{a~i u ~etrdesetim godinama, najmla|oj grupi u
ovom prou~avawu, ispoqili su najve}u verovatno}u za pojavu
smetwi sa erekcijom. U pore|ewu sa vr{wacima nepu{a~ima,
ona je trostruko ve}a.
Pu{ewe, tako|e, pove}ava rizik od impotencije u pedesetim i {ezdesetim godinama, ali ne u tolikoj meri, a kod 70godi{waka je gotovo zanemarqiva. Ovakvi podaci nimalo ne
iznena|uju, tvrde ameri~ki istraìva~i. Stariji mu{karci
imaju mnogo drugih nevoqa koje generi{u impotenciju, kao
{to su {e}erna bolest, bolest srca, visoki pritisak... Kod
mla|ih mu{karaca #pu{a~ka impotencija nije zamaskirana
nekim drugim medicinskim bolestima.
87
Pu{ewe i umirawe
U dana{we vreme nije vi{e uop{te potrebno dokazivati
da pu{ewe o{te}uje organe i tkiva ~ove~jeg tela i da su
bolesti pu{ewa naj~e{}i uzrok smrtnosti. Broj smrtnih
slu~ajeva okorelih pu{a~a u svim starosnim grupama je znatno ve}i nego kod nepu{a~a. Cigareta ubija gra|ane
siroma{nih zemaqa i siroma{ne gra|ane u bogatim zemqama
{irom sveta. U mla|im i sredwim starosnim grupama izme|u 35
i 54 godina stopa smrtnosti je kod intenzivnih pu{a~a 23 puta
ve}a nego kod nepu{a~a. Kod jednog 30-godi{weg pu{a~a koji u
proseku pu{i 12 kutije cigareta, o~ekivani ìvotni vek je za
1525 godina kra}i nego kod nepu{a~a. Nau~no je dokazano da
pu{ewe duvana skra}uje ìvot do 1525 godina, mada neka
istraìvawa govore da se skra}ewe ìvota kod pu{a~a kre}e i
do 25 godina. Ukoliko se ranije po~iwe sa pu{ewem, utoliko je
rizik ranijeg umirawa ve}i. Najve}em riziku je izloèna
osoba koja po~ne da pu{i pre svoje 15. godine.
U svetu svake godine bolesti pu{ewa uzrokuju oko pet miliona prevremene smrti od ~ega najmawe 500.000 u Evropi.
Izra~unato je da svakih 10 sekundi umire po jedna osoba od
posledica pu{ewa duvana. Prognozira se da }e u svetu od posledica pu{ewa umirati sve vi{e, ~ak 30.000 dnevno a za mlade
pu{a~e se predvi|a da }e od 1.000 novih pu{a~a: jedan biti ubijen, {est }e poginuti u saobra}ajnim nesre}ama a 250 }e prevremeno biti ubijeno (R. Peto
). U SAD 25% od svih umrlih se pripisuje pu{ewu duvana, a najboqe je to iskazao R. Kenedi Svake
godine cigarete ubiju vi{e Amerikanaca nego {to je poginulo u prvom svetskom, korejskom i vijetnamskom ratu.
Pu{a~ke bolesti koje naj~e{}e uzrokuju smrt kod pu{a~a su: rak
plu}a (95% kod pu{a~a), hroni~ni katar i pro{irewe plu}a
(90% kod pu{a~a) i skoro svaki infarkt srca pu{a~a mla|ih
od 50 godina. Istraìvawa su pokazala da: od 20 umrlih od
88
infarkta, 19 su bili pu{a~i (Hegglin, Cirih); od 205 umrlih od

infarkta srca pre 44 godine samo dva su bili nepu{a~i
(Ependorf, Hamburg); druge bolesti pu{ewa uzrokuju smrtnost
najmawe 19% (istraìvawa u Engleskoj).
Nedavno dvogodi{we istraìvawe De~ije kraqevske
bolnice, sprovo|eno {irom Engleske, pokazalo je da u ~ak 62%
slu~aja smrti beba majka pu{i. Sli~ne rezultate su dobili i
istraìva~i u Americi, Novom Zelandu i Skandinaviji.
Pu{ewe je, kako zakqu~uju britanski lekari, faktor rizika
za bebe. Ako je beba osam sati dnevno u prostorijama u kojima
se pu{i, beba ima osam puta ve}i rizik za iznenadnu smrt.
Ovaj rizik se pove}ava 100% za svaki sat proveden u atmosferi zaga|enoj duvanskim dimom (P. Fleming).
U SR Jugoslaviji u 1994. godini je umrlo: od raka plu}a
3.692, od hroni~nog katara plu}a 1.800, od infarkta srca
10.232, a od ostalih bolesti pu{ewa 20.836 {to ukupno iznosi
36.550, odnosno 34,7% od svih umrlih osoba u toku 1994. godine
su uzrokovale pu{a~ke bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava: smrtnost
pu{a~a je za 80100% ve}a od smrtnosti nepu{a~a; pu{ewe
duvana je najve}i pojedina~ni uzrok prevremene smrti, (i
bolesti pu{ewa) koji se moè spre~iti sa najmawe finansijskih sredstava; pu{a~i }e sve vi{e umirati u budu}nosti;
pu{ewe }e u budu}nosti zaseniti sve ostale uzro~nike prerane smrti duvan je odgovoran godi{we za preko 14% od svih
smrti i ko{ta SAD 100 milijardi dolara bolesti srca,
malariju, tuberkulozu, sidu, nesre}e; pu{ewe i sida su jedini
zna~ajni uzro~nici prevremene smrti koji beleè porast.
Pu{ewe i zdravstveni radnici

Zdravstveni radnici su formalno i neformalno lideri
svoje sredine, osobito u oblasti zdravstvene za{tite.
89
Stanovni{tvo, uglavnom, ima poverewe u wih, a ovi su u

obavezi da to poverewe opravdaju i ostvare najvi{i stepen
zdravqa u sredini, koju opsluùju. Ako su i ~lanovi
dru{tvenih organizacija, raznih udruèwa i odbora (Crveni
krst, Crkveni odbor, profesionalna udruèwa, politi~ka
partija...) onda treba i da koriste priliku i ukqu~e pitawe
pu{ewa (medicinske, socijalne, ekonomske i druge aspekte
duvana), u prioritetnu listu aktivnosti te organizacije, ~iji
su oni ~lanovi.
Mnogi zdravstveni radnici pu{e, i/ili ~lanovi wihovih
porodica pu{e, pa ako oni prestanu da pu{e, onda primerom
veoma mnogo i pozitivno doprinose podizawu zdravqa svoje
sredine. Neki zdravstveni radnici oklevaju da pruàju
antipu{a~ke savete, pomo}, veruju}i da ih pu{a~ ne}e
slu{ati dovoqno, te je za ovakve nu`na dodatna stru~na obuka,
osobito za one u primarnoj zdravstvenoj za{titi.
Zdravstveni radnici imaju obaveze i priliku da iniciraju primenu mera za spre~avawe pu{ewa, na nivou: pojedinaca, socijalnih grupa, lokalne zajednice, zdravstvenih
ustanova i dru{tva u celini. Zdravstveno vaspitawe i
dosledno pona{awe nepu{ewe svih zdravstvenih radnika, u
wihovom svakodnevnom radu sa pacijentima, su osnovni preduslovi i kqu~ne uloge za realizaciju sveukupne strategije
spre~avawa stanovni{tva od pu{ewa.
U za{titi i unapre|ewu zdravqa naroda zdravstvo je
jedan od ~etiri osnovna stuba borbe protiv pu{ewa, te i zato
svaki zdravstveni radnik treba:
da ne pu{i,
da podsti~e ostavqawe pu{ewa,
da informi{e o {tetnosti pu{ewa,
da usvoji nepu{a~ku politiku,
da kreira nepu{a~ku sredinu u ustanovi,
da odvra}a mlade od zapo~iwawa pu{ewa,
da spre~ava sve zakonske prekr{aje o pu{ewu,
da podsti~e ostavqawe pu{ewa,
90
da pruà pomo} pu{a~ima kod odvikavawa od pu{ewa,

da razvija antipu{a~ke programe svoje sredine,
da istraùje ra{irenost pu{ewa,
da spre~ava po~etak pu{ewa kod omladine,
da zaustavqa promociju duvana,
da zna sve o posledicama pu{ewa,
da zdravstvenim vaspitawem obuhvati sve gra|ane svoje sredine, masmedija, {kole,
da se pridràva Deklaracije zdravstvenih radnika Evrope,
da ukazuje na smawewe opasnosti po zdravqe, po prestanku
pu{ewa.
Intervencije zdravstvenih radnika su nemerqive, u odnosu na druge u~esnike, u Antipu{a~kom pokretu i zbog veoma
~estih kontakata sa pu{a~ima i wihovog velikog i uspe{nog
uticaja na zdravo pona{awe pacijenata, a {to nije prisutno kod
nemedicinskih profesija. Bitno je da zdravstvena slu`ba, u sistemu, prihvati svoju odgovornost u spre~avawu pu{ewa, ina~e
}e, u protivnom, postati svedok {irewa pu{ewa, rasta
neèqenih posledica i poni{tavawa svih preduzetih
antipu{a~kih mera. U osnovi svakog uspeha je ~ovek i wegova
delatnost, te se zato i zdravstveni radnici moraju oslawati na
stanovni{tvo svoje sredine u Antipu{a~kom pokretu.
Zdravstvena slu`ba (i zdravstveni radnici) kao osnovni stub
Antipu{a~kog pokreta ima mnogobrojne obaveze, a naro~ito:
da formira antipu{a~ki odbor, od svih struktura
zaposlenih u zdravstvu,
da izradi i sprovodi antipu{a~ki program zdravstvene
ustanove,
da inicira zabranu prodaje i promociju duvana u
zdravstvenoj ustanovi i wenoj okolini,
da zabrani pu{ewe u zdravstvenoj ustanovi pacijentima,
posetiocima i osobqu,
da unapredi sve zdravstvene aktivnosti za stvarawe zajednice bez pu{ewa, ukqu~uju}i i pomo} pu{a~ima u
odvikavawu od pu{ewa.
91
Zdravstveni radnici, celokupna zdravstvena slu`ba,

mogu mnogo da u~ine i spre~e razvoj pu{ewa kod dece i omladine i da pomognu pu{a~ima da ostave pu{ewe, bez nekih
dodatnih finansijskih sredstava, a uz malo dobre voqe i
dobro~initeqskog saveta svojim pacijentima Ostavite
pu{ewe u ime zdravqa, lepote i kulture ìvota. A za{to
zdravstveni radnici, ili bar ve}ina, gorwe obaveze ne
izvr{ava, verovatno }e mlade generacije koje dolaze, nevinije od nas, hladno rasu|ivati i ceniti objektivnije dosada{we
lekare strasne pu{a~e, osobito wihove pedago{ko-vaspitne
funkcije. Zaboravqaju, nauka je dokazala {tetnost pu{ewa po
zdravqe pojedinaca i naroda u celini, a zdravstveni radnici
su u obavezi da {tite i unapre|uju zdravqe naroda. U razvijenom svetu lekar pu{a~ je prava retkost, a na medicinski
fakultet, u nekim sredinama (Kina), zdravstveni radnik rano
mora da se opredeli #pu{ewe ili rad u zdravstvu. Primaju se
samo nepu{a~i uz pismenu obavezu da ne}e nikada pu{iti.
Deklaracija zdravstvenih radnika Evrope

Kao lekar ili zdravstveni radnik
1. Uveren sam u {tetno dejstvo duvana
za pu{a~a,
za osobe koje ìve sa pu{a~em,
za dru{tvo u celini.
2. Znam da je duvan droga koja razvija dvojaku zavisnost,
psihi~ku i fizi~ku,
3. Spreman sam da pomognem pu{a~ima koji èle da ostave
duvan,
da pu{a~ima pruìm odgovaraju}u pomo},
da pu{a~ima pruìm psiholo{ku podr{ku u toku
odvikavawa.
92
4. @elim da smawim broj pu{a~a me|u svojim pacijentima

prekinu}u da pu{im i tako postati primer nepu{a~a,
ne}u dozvoliti pu{ewe u ~ekaonici,
odlu~no }u savetovati svojim pacijentima i wihovim
porodicama da ne pu{e,
u~estvova}u u zdravstvenom vaspitawu, osobito mladih
osoba,
preporu~iva}u nepu{ewe pu{a~ima sa kojima dolazim u
kontakt.
5. Shvatam da imam veliku odgovornost ne samo za pacijente nego i za dru{tvo u celini
zahtevam od vlade da preduzme odgovaraju}e preventivne
mere.
Mi, evropski lekari i zdravstveni radnici, ~vrsto smo
odlu~ili da podrìmo stavove ove Deklaracije i da se ujedinimo u ciqu smawewa pu{ewa koje je najva`niji preventabilni faktor rizika od bolesti, invalidnosti i prevremene
smrtnosti.
Evropsko medicinsko udruèwe
PU[EWE ILI ZDRAVQE EMASH
Ocene i zakqu~ci Simpozijuma o pu{ewu

Na Simpozijumu, u toku kongresa o alkoholizmu i narkomaniji izloèni su referati po temama u programu. Pu{ewe
je sagledano sa svih aspekata: zdravstvenih, socijalnih,
eti~kih, pravnih i ekonomskih. Ocene i zakqu~ci su:
1. Pu{ewe je najra{irenija bolest zavisnosti i moè se
najuspe{nije i najjeftinije prevenirati.
93
2. Pu{ewu nije posve}ena dovoqna dru{tvena i stru~na

pa`wa, iako je pu{ewe prvi korak u razvoju drugih zavisnosti, alkoholizma, narkomanije pa i side.
3. Bolesti pu{ewa u na{oj zemqi uzrokuju prevremenu
smrt u preko 34%, od ukupne smrtnosti.
4. WHO (1995) predlaè programe protiv pu{ewa sa tri
segmenta: legislativa, edukacija i liderstvo.
5. Da svi skupovi zdravstvenih radnika budu nepu{a~ki,
kao {to je bio nedavno odràn Kongres pulmologa
Evrope (Barcelona, 1995) sa 3000 u~esnika.
6. Da svaki zdravstveni radnik bude uzor nepu{a~a, da
rutinski savetuje pu{a~e da ostave pu{ewe, da deluje
vaspitno u svojoj sredini i da redovno u~estvuje u
antipu{a~kim akcijama.
7. Da se zaposleni u zdravstvu, poput prakse u Svetskoj
zdravstvenoj organizaciji i zapo~etih procesa u razvijenim zemqama opredele za: rad u zdravstvu ili
pu{ewe.
8. Da se postoje}i Zakon o pu{ewu u potpunosti
primewuje osobito u zdravstvenim ustanovama i {kolama. Za nesprovo|ewe i kr{ewe zakonskih odredbi konsekvence treba da snosi prvenstveno rukovodilac
ustanove.
9. Da se u {kolski program inkorporira novi predmet:
Zdravstveno vaspitawe, Zdrav ìvot i sl., i obezbedi
kontinuirano u~ewe o zdravqu, o samoza{titi i
unapre|ewu zdravqa pa i o spre~avawu bolesti zavisnosti.
ZAKQU^CI
JUGOSLOVENSKI KONGRES O
ALKOHOLIZMU I NARKOMANIJI
Beograd, 1995.
94
Antipu{a~ki pokret
U razvoju Antipu{a~kog pokreta sveta zna~ajne su tri
godine: 1962, 1970, 1974., i tada: Britanski Kraqevski lekarski kolex povezuje pu{ewe duvana sa o{te}ewem zdravqa
(1962); glavni dràvni sanitarni inspektor SAD zakqu~uje:
Pu{ewe cigareta je {tetno za Va{e zdravqe (1970) i
ekspertni Odbor Svetske zdravstvene organizacije
zakqu~uje Pu{ewe je veliki uzrok o{te}ewa zdravqa i prerane smrti, koja se mogu sigurno spre~iti (1974). Posle ovih
saznawa po~eo je da se {iri Antipu{a~ki pokret, obuhvataju}i spre~avawe prevenciju pu{ewa i rad na odvikavawu od
pu{ewa svih pu{a~a, koji to èle. Osnovno na~elo za trajno
delovawe je kratka poruka SZO: Porodica, zdravstvo,
prosveta, masmediji stubovi antipu{a~kog pokreta.
Svetska zdravstvena organizacija je sa~inila Preporuke za suzbijawe pu{ewa (1974) za zemqe, svoje ~lanice a
na osnovu nau~no utvr|enih ~iwenica: da je pu{ewe dominantni uzrok obolevawa, radne nesposobnosti i prevremenog umirawa; da se {iri i da se moè vrlo uspe{no spre~iti preventivnim aktivnostima dru{tvene zajednice. Iznosimo ove
Preporuke u ne{to skra}enom obliku:
1. Koordinacioni odbor formirati na svim nivoima
dru{tvene organizovanosti za suzbijawe prevenciju
pu{ewa, obezbediti kadar, finansije...,
2. Nacionalni dugoro~ni program sa~initi, kontinuirano isti ocewivati i povremeno revidirati. Ciqevi
programa su:
smawiti broj novih pu{a~a me|u mladima, a odlagati
po~etak pu{ewa za {to kasnije,
privu}i {to ve}i broj pu{a~a za odvikavawe,
u~initi sve da pu{a~ smawi broj popu{enih cigareta,
ako ne moè bez pu{ewa.
95
3. Vaspitne mere po~eti rano u porodici, pred{kolskim

ustanovama, osnovnoj {koli,
isticati vrednosti dobrog zdravqa,
nagla{avati pozitivne strane nepu{ewa,
osposobiti odre|ene profesije za prevenciju:
zdravstvene radnike, u~iteqe, nastavnike, sportske radnike, novinare,
informisati zaposlene o {tetnostima pu{ewa, prevenciji, odvikavawu...,
masmedije kontinuirano i planirano ukqu~ivati u prevenciju.
4. Ugroène grupe
edukovati ène, posebno trudnice: da ne pu{e, da postanu
uzorni vaspita~i, da se ukqu~e u Antipu{a~ki pokret,
edukovati zdravstvene radnike: da ne pu{e, da traè da
bolesnici ne pu{e, da se ukqu~e aktivno u Antipu{a~ki
pokret.
5. Zakonski regulisati
zabranu pu{ewa u zatvorenim prostorijama,
zabranu reklamirawa duvanskih proizvoda,
zabranu prodaje duvana deci i omladini,
obavezne oznake na pakliciama cigareta [tetno po
zdravqe,
deo poreskih prihoda namenski usmeriti za prevenciju
pu{ewa,
pove}ati porez na duvan.
6. Stru~nu pomo}
organizovati odvikavawe od pu{ewa.
7. Istraìvati
socijalne, psiholo{ke i farmakolo{ke uzro~nike
pu{ewa,
metodologiju planirawa i evaluacije vaspitno-edukativnih mera,
sveobuhvatne aktivnosti protiv pu{ewa,
ra{irenost pu{ewa, osobito me|u zdravstvenim,
96
prosvetnim i dru{tvenim radnicima,

gubitke za dru{tvo zbog pu{ewa,
objaviti lokalno razultate istraìvawa.
Ove preporuke su uglavnom, podràne i pro{irene od
Odbora eksperata Svetske zdravstvene organizacije i 1978.
godine. Glavna svrha tih preporuka da se nepu{ewe prihvati
kao zdravi oblik li~nog, kulturnog i dru{tvenog pona{awa.
Mnoge zemqe sveta, osobito Amerika, Engleska,
Skandinavske zemqe... nekoliko decenija sprovode svoje
Antipu{a~ke programe (vlade, nevladine organizacije...) i
znatno su smawile broj novih pu{a~a a pove}ali broj onih
koji su prekinuli pu{ewe i tako smawili konsekventne
neèqene zdravstveno-ekonomske posledice pu{ewa. Tako su
pu{a~i ostavili pu{ewe: u Kanadi oko 5,6 miliona, u Velikoj
Britaniji preko 10 miliona, u SAD preko 40 miliona a u
Skandinavskim zemqama stalno opada broj pu{a~a za 1327%.
Pu{ewe u ovim zemqama postaje nepristojni, kulturno neprihvatqivo i nepoèqno pona{awe. U zemqama Zapada, posebno
u Americi vodi se dugo rat izme|u pu{a~a i nepu{a~a,
izme|u monstruozne duvanske industrije i miliona pu{a~kih
bolesnika, izme|u medicine i laicizma.
Ameri~ka duvanska industrija (F. Moris) je na
optuèni~koj klupi. Borci protiv pu{ewa su prikupili
podatke za optu`nicu ~ak na milione stranaca, a tu su i
od{tetni zahtevi `rtava pu{ewa, obolelih pu{a~a, bolesnika od raka, emfizema, astme... Mo}na i burna megapropaganda
uspeva da u mentalni miqe naroda utka svest pu{ewe je
prostakluk i prizemno pona{awe. îni se sve, rasplamsava
se agitacija protiv pu{ewa, prevencija pu{ewa ubira
plodove u ovim zemqama. Amerika je pakao za pu{a~e, svuda
su ovi prezirani, maltretirani, osramo}eni... ka`wavani, pa
~ak i ako pu{e u svom stanu. Kom{ija je tu da alarmira, kazne
su enormne, 750 dolara. Saudi Arabija traì da se duvanske
firme stave na listu terorista zbog brojnih `rtava.
Duvanxija je, tako|e, terorista.
97
Ofanziva antipu{a~kih snaga u Americi pove}ava

ostrakizam pu{ewa. Zabrane pu{ewa su sve brojnije, broj
pu{a~a za posledwe tri decenije se smawio za 40% a proizvodwa cigareta se stalno uve}ava. Ova misterija se lako
obja{wava izvoz cigareta u tre}i siroma{ni svet.
Antipu{a~ka kampawa se {iri razvijenim svetom. Posle
energi~nog proterivawa duvanskog dima u Americi i Evropa
kora~a utabanim stazama, {titi zdravqe naroda od duvanskog dima
- zabranila je pu{ewe na javnim mestima. Posle nekoliko zemaqa
starog kontinenta i Italija je zakonom #proterala duvanski
dim iz svih barova, pabova, restorana (ima ih oko 240.000),
diskoteka (oko 2.500). Ko ne po{tuje Zakonske odredbe ka`wava
se: vlasnik nov~ano (2202.000 evra); rad objekta se zabrawuje do
tri meseca; nedisciplinovani pu{a~i bivaju ka`weni 25250
evra. Koriste narodom osvedo~eno pravilo: #Po xepu
neposlu{ne, to je za wih jedino uspe{na #Vaspitna palica.
Zakonske rigorozne mere protiv pu{ewa duvana su usvojene i
sprovode se u zemqama na{eg okruèwa Hrvatska, Bugarska.
Iako, na{e zabrane pu{ewa retko gde i ko po{tuje, dràva
je #zakazala, nema inspektora, a {ta }emo sa zdravqem. Treba
nam jedan ministar, stru~an, siguran i odvaàn za za{titu
Evropske unije a ne Tomica, poslu{ko #Nomen est omen, kaù
stari Latini. Ima i izuzetaka, pa tako #Pansion Kamaq na
Zlatiboru uvodi novine u poslovawu nude}i usluge iskqu~ivo
nepu{a~ima. Pod sloganom #Zona bez duvanskog dima, oni nude
pravi #ukus zlatiborskog vazduha punog kiseonika, ozona,
cvetnih livada i borovih {uma... ovaj pansion na posledwem
Sajmu turizma u Beogradu nagra|en, kao jedini turisti~ki
objekat u Srbiji sa sadràjem za nepu{a~e.
Poveqa protiv pu{ewa duvana

îst vazduh bez pu{a~kog dima je bitna komponenta,
osnovno pravo na zdravqe i na nezaga|enu okolinu.
Svaki gra|anin ima pravo da bude informisan o ne
98
merqivim opasnostima od pu{ewa.

Svi gra|ani imaju pravo na vazduh bez pu{a~kog dima u
zatvorenim prostorijama i u transportu.
Svako dete i odrasli imaju pravo da budu za{ti}eni od
propagande o duvanskim proizvodima i da dobiju sve potrebne mere i ostalu pomo} za odupirawe zapo~iwawu pu{ewa.
Svaki radnik ima pravo da udi{e vazduh u radnim prostorijama koji je nezaga|en pu{a~kim dimom.
Svaki pu{a~ ima pravo na pomo} u èqi da ostavi pu{ewe
duvana.
Poveqa o politici pu{ewa duvana

preporuke evropskim vladama
1. Da priznaju i podràvaju pravo gra|ana na ìvot bez dima,
pravo na sve` vazduh.
2. Da informi{u svakog ~lana dru{tva o opasnostima od
pu{ewa duvana i o ra{irenosti te pandemije.
3. Da predvide u Zakonu pravo na zajedni~ku sredinu bez duvanskog dima.
4. Da zabrane reklamirawe, sponzorisawe i promocije duvanskih proizvoda.
5. Da uvedu destimulativne mere pu{ewa, putem progresivnog
pove}awa cena.
6. Da zabrane nove metode plasirawa nikotina i zaustave
budu}e marketin{ke strategije industrije duvana.
7. Da uvedu porez od najmawe 1% od prodaje duvana, u korist
Fonda za prevenciju pu{ewa duvana i za promociju zdravqa.
8. Da prate kretawa pandemije pu{ewa i procewuju efikasnost do sada preduzetih protivmera.
9. Da grade savezni{tvo izme|u svih delova dru{tva koji èle
da promovi{u dobro zdravqe.
99
10. Da osiguraju {iroku podr{ku i dostupnu pomo} pu{a~ima

duvana a koji èle da ostave pu{ewe.
IEvropska Konferencija (1988)
Preporuke Evropskim vladama
Antipu{a~ki pokret u Jugoslaviji

U na{oj zemqi, u skladu sa preporukama SZO, formiran je
Jugoslovenski Koordinacioni odbor protiv pu{ewa (1988),
multidisciplinarno telo, sa zadatkom: da priredi Okvirni
program prevencije pu{ewa duvana i da podsti~e i koordinira sve antipu{a~ke aktivnosti raznih subjekata, u republikama i pokrajinama. Deluje u okviru Jugoslovenskog Saveza za
prevenciju alkoholizma, narkomanija i nikotinizma (JUSPAN). Osnovno na~elo za trajno delovawe (moto) je sintagma: Zdravqe svima, Jugoslavija bez dima. Aktivnosti
Odbora su bile mnogostruke, kao {to su:
Priprema i usvajawe Jugoslovenskog okvirnog programa
prevencije pu{ewa duvana.
Priprema, usvajawe i realizacija Godi{wih operativnih
progorama aktivnosti. Programi su sadràvali:
zdravstveno-vaspitne aktivnosti, propagandne aktiv nosti,
organizaciju dva Jugoslovenska simpozijuma, izdava~ku
delatnost, me|unarodnu saradwu, zakonodavne aktivnosti.
Ostvarena je saradwa sa brojnim subjektima u Antipu{a~kom pokretu Jugoslavije, kao {to su: masmediji, Crveni
krst, onkolo{ka dru{tva, Privredna komora, omladinske organizacije, prosveta..., a rad Jugoslovenskog odbora protiv
pu{ewa je formalno nastavqen i u ova za nas te{ka vremena.
Ipak, mora se re}i borba protiv pu{ewa je organizovana programska aktivnost dràve i celog dru{tva. U Americi prevencija pu{ewa je smawila broj obolelih od raka plu}a na minimum.
Kod nas su svi zatajili dràva, porodica, {kola, zdravstvo...
100
Pu{ewe ugroàva ìvot

Pu{ewe je planetarno zlo, usud koji uni{tava zdravqe i
ìvot. Svetska zdravstvena organizacija upozorava pu{ewe je
prvi i najva`niji uzrok bolesti i prevremene smrti. Na
planeti godi{we umre oko 5 miliona pu{a~a na svakih 10
sekundi po jedan pu{a~/ica. Svaki pu{a~ ìvi nezdravo,
bolesno a i wegova okolina trpi (prinudno/pasivno pu{ewe).
SZO traì da svaka dràva usvoji politiku, strategiju i program protiv pu{ewa i koristi trojake mere protiv pu{ewa:
zakonske, edukativne i motivacione, i tako za{titi zdravqe
naroda i smawi enormne ekonomske izdatke za le~ewe pu{a~a.
Napredne, razvijene zemqe sveta se #dràvno bore protiv
duvana i pu{ewa. Poznato je da su proizvo|a~i duvana u proteklih 15 godina ostvarili ogroman profit, mo`da ve}i nego
{to su i o~ekivali. U~e{}e duvana u proizvodwi cigareta
iznosi samo 17 odsto a sve je drugo repromaterijal, a na{a
dràva uvozi i jedno i drugo. îsta ra~unica, ne samo
zdravstvena, nego prevashodno ekonomska je napredne zemqe
opredelila za za{titu dràvnog buxeta i zdravqa naroda, pa
sankcioni{u i proizvo|a~e cigareta i pu{a~e. [ta ~eka
na{a vlast, nova, koja brine o zdravqu naroda?
Irska je prva zemqa u Evropi u kojoj su cigarete proterane iz pabova, restorana, hotela i srodnih javnih okupqawa.
Kazna je enormna 3.000 evra za svakoga ko prekr{i zakon...
gubitak posla za zaposlene.
Otprilike u vreme kada su to u~inili Irci, totalna prohibicija uvedena je i u Wujorku, gradu sa 1,3 miliona pu{a~a.
U drugim ameri~kim krajevima, recimo u Kaliforniji sli~ne
zabrane su ve} dugo u toku, ba{ kao i golemi sudski procesi
posle kojih najmo}nije duvanske korporacije naslednicima
poprili~nog broja od raka plu}a preminulih moraju da
pla}aju stvarno enormne od{tete. Na starom kontinentu su,
pak, otkrili da pu{a~e od omiqene strasti ne uspevaju da
101
odvrate ni kazne, ni cene, ni crtawe mrtva~kih glava na paklicama. Stoga su, uz posredne mere (poput trenutno aktuelnog
ukidawa subvencija uzgajiva~ima duvana, zbog ~ega je ovih dana
izbila maltene pobuna onih koji od cigarta ne umiru, ve}
ìve) i u Evropi, kao i u Americi, navalili da prosto
zabrawuju pu{ewe.
Videv{i {ta im se sve sprema duvanske korporacije su,
razume se, jo{ odavno po~ele kako sa selidbom u krajeve u kojima narod i daqe slobodno dimi do mile voqe. Sirotiwa i mi
sa wima, na{a zemqa je oaza za duvansku industriju i pu{a~e.
Svet se organizovano bori protiv pu{ewa duvana

Svetska zdravstvena organizacija je usvojila (21.05.04.)
Okvirnu konvenciju za kontrolu upotrebe duvana. Konvenciju
je ve} do juna 2004. godine potpisalo 150 zemaqa, od toga 31 iz
Evrope. Rok za weno potpisivawe je kraj juna 2004. godine, a
primena po~iwe kada ista bude ratifikovana u 40 zemaqa.
Svaka dràva koja potpi{e do navedenog roka je u obavezi da
obezbedi akcioni plan za weno sprovo|ewe.
Ovaj me|unarodni instrument predstavqa glavni korak
napred za javno zdravqe i smawewe globalne pandemije
pu{ewa. Zahteva se od dràva ~lanica da usvoje politiku da
smawuje pu{ewe i umirawe, a to su: sveobuhvatna zabrana
reklamirawa duvana, promocije i sponzorstva, pove}awe taksi
i zahtevawe velikih oznaka zdravstvenog upozorewa koji
pokrivaju najmawe 30% kqu~nih vidqivih povr{ina paklica
cigareta. Dokument tako|e daje podr{ku i u drugim sferama
kao {to su: za{tita od pasivnog pu{ewa, takse od duvana, regulisawe duvanskih proizvoda, borba protiv {verca cigareta,
edukacija stanovni{tva, kao i tretman ostavqawa duvana.
U na{oj zemqi ima mnogo razloga za sprovo|ewem ovakve
kampawe jer se mi nalazimo u samom vrhu u Evropi po broju
pu{a~a. Svaki drugi mu{karac i svaka tre}a èna pu{e.
Ipak, po ukupnom broju pu{a~a #zauzimamo neslavno drugo
102
mesto u Evropi, iza Grka i Turaka, dok ènska populacija

zauzima ubedqivo prvo mesto po broju èna pu{a~a, a u stopu
nas slede stanovnice skandinavskih zemaqa. Posebno zabriwava pojava upotrebe duvana kod sve mla|ih uzrasta. Tako je,
prema istraìvawima, vi{e od polovine dece {kolskog
uzrasta eksperimentisalo sa duvanom, ~ak tre}ina je probala
da pu{i pre desete godine ìvota, dok ih ~ak 17 odsto aktivno
pu{i. Potpisivawe ovog dogovora je i uslov za prijem u EU, a
postaje zakon za zemqe ~lanice.
U Srbiji moè da se zapali cigareta na gotovo svakom
mestu i u svako vreme a u ve}ini evropskih zemaqa to je nezamislivo. Nepu{a~ke zone preovla|uju u ve}ini evropskih
zemaqa, a dru{tveno prihva}eni stav je da prostor u kome
boravi vi{e qudi mora da bude oslobo|en od dima.
U Velikoj Britaniji intenzivna aktivnost u borbi protiv pu{ewa traje ~etiri decenije. Svaka Vlada u posledwih
25 godina ima nepu{a~ku politiku kao najvi{i prioritet u
oblasti zdravqa i tako je smawen broj pu{a~a me|u
stanovni{tvom sa 50 na 20 odsto.
Butan, najsiroma{nija zemqa na svetu, zabranila je prodaju cigareta (duvana). Pu{ewe nije vi{e legalno pona{awe,
a ko pu{i kazna je 200 $.
Pu{ewe se moè zaustaviti zakonskim, edukacionim i
motivacionim merama odnosno Primarna prevencija, od
malih nogu je conditio sine qua non (uslov bez koga se ne moè)
moè spre~avati pojavu i {irewe pu{ewa, alkoholizma i
narkomanije. Primarna prevencija u pred{kolskim i {kolskim ustanovama i sportskim klubovima, su mesta gde se kod
dece od najranijeg uzrasta izgra|uje stav da je pu{ewe nezdrava navika. U dugoro~ni program prevencije pu{ewa treba
ukqu~iti sportiste i druge medijske zvezde sa kojima se mladi
identifikuju i koje vide kao idole.
Informisawe stanovni{tva o {tetnosti pu{ewa moè
da bude samo prvi korak, ali je potrebna i organizovana pomo}
pojedincima koji èle da promene pona{awe. U Velikoj
103
Britaniji, pored brojnih savetovali{ta za odvikavawe od

duvana, postiji i besplatna telefonska linija za razgovore sa
zdravstvenim stru~wacima.
Koliko kaznena politika smawuje pu{ewe?

Pu{ewe je najubita~nija bolest zavisnosti. Svakog
dana od bolesti pu{ewa umre 1015 hiqada pu{a~a u svetu, 45
miliona godi{we. Duvan je ubica i treba u~initi sve da
omladina ne po~ne da pu{i a pu{a~e odvra}ati svim sredstvima od pu{ewa milom ili silom. Mnogim pu{a~ima se jedino moè pomo}i udarcima po xepu.
Nu`no je i kod nas, kao {to Amerikanci zaustavqaju
pu{ewe, kaznama ali i principijelnim zakonskim merama.
Proklamovali su inkompatibilnost, nespojivost profesija
koje rade u zdravstvu i {kolstvu sa pu{ewem... Zdravstveni
radnik, prosvetni radnik, sve{teno lice... mora da bira
pu{ewe ili posao.
Visoke kazne za duvanski dim i kod nas su ozakowene, a to je
sitno prema tro{kovima na{ih duvanxija dnevno tro{e za cigarete 3,1 milion evra a godi{we do 1,5 milijardi evra. Neka jo{ neko
kaè da na{a zemqa nije bogata u porocima razume se. Mada primena zakona o zabrani pu{ewa nije novina kod nas, posledwa izmena
ovog zakona kojim su kazne uve}ane i do sto puta, naterala je ve}inu
pu{a~a da se bar u javnim prostorijama oslobode ovog poroka,
odnosno zdravstveno {tetne navike i bolesti.
Za ka`wavawe nasavesnih pu{a~a zaduène su:
zdravstvena, sanitarna i inspekcija rada, koje su po~ele
intenzivno da obilaze i kontroli{u domove zdravqa, bolnice, ambulante, objekte u kojima se ~uva i proizvodi hrana,
restorane, preduze}a i sve druge objekte a, strogo tuma~e}i
propise, cigarete su zabrawene i u kafanama i kafi}ima.
Kazne za pojedince iznose 5 hiqada dinara, za odgovorne
u firmama 50 hiqada, a preduze}a pla}aju pola miliona.
Mo`da }e na ovaj na~in stroòm kontrolom i ve}im kaznama,
104
upozorewa lekara, da su pu{a~i ~e{}e `rtve raka plu}a i

mo`danog udara, imati vi{e uticaja na nikotinske zavisnike.
Slogani o pu{ewu i zdravqu

I ovi slogani }e Vam pomo}i u antipu{a~koj delatnosti,
pogotovu u toku kampawa.
Pu{ewe je najve}i pojedina~ni preventabilni faktor
bolesti, invalidnosti i prevremene smrti Svetska
zdrvstvena organizacija;
Duvan truje i ubija umne i mawe umne osobe Narodna
poslovica;
Trgovina duvanom je pu{a~ima trgovina Vuk Karaxi};
U pu{ewu ima zlobne neuqudnosti, drske asocijalnosti
J. W. Goethe;
Pu{ewe je prva stepenica u razvoju alkoholizma, narkomanije i side D. Nikoli};
Mladost, lepota i sport bez duvana H. Nakaxima;
Zdravqe nije sve, ali bez zdravqa sve je ni{ta A.
[openhauer;
Ko pu{i zdravqe ru{i Vuk Karaxi};
Trudnica koja pu{i, ne misli dobro svom detetu E. C.
Peters;
Pu{a~i zaga|uju vazduh, gu{e svakog oko sebe, pa
nepu{a~i ne mogu da se odbrane J. W. Goethe;
Industrija cigareta torbari smrtonosnim oru`jem,
trguje ìvotima naroda, radi profita R. Kenedi;
Porodica, zdravstvo, prosveta, masmedija stubovi
antipu{a~kog pokreta Svetska zdravstvena organizacija;
Boqe spre~iti nego le~iti Narodna poslovica;
Zdravqe svima Jugoslavija bez dima Jugoslovenski
koordinacioni odbor protiv pu{ewa;
Nema magi~nog na~ina odvikavawa od pu{ewa, ali ima
delotvornih Nacionalni institut za rak, USA;
105
Bez duvan zdraviji ìvot i ~istiji gradovi

Jugoslovenski koordiancioni odbor protiv pu{ewa;
Bez duvanskog dima, alkohola, droga i ratnih briga
bi}emo prva liga Marija [ainovi}, u~enica, G. Gorevnica. 31. maj 2005. Zdravstveni radnici u akciji
protiv duvana.
Svetski dan borbe protiv pu{ewa 31. maj

êtrdeseta, jubilarna Skup{tina Svetske zdravstvene
organizacije (1988) u skladu sa svojim Ustavom, ~lan 1. koji
glasi: Da svi qudi sveta ostvare {to boqe zdravqe, a
svesna da upotreba duvana donosi ozbiqne zdravstvene
posledice, ekonomske i socijalne probleme i to posebno
zemqama u razvoju, proglasila je 31. maj za Svetski dan borbe
protiv pu{ewa duvana. Za svaku godinu se odabira poseban
slogan i ovaj odgovara, prevashodno, planiranim aktivnostima u borbi protiv pu{ewa, za tu godinu.
Skup{tina Svetske zdravstvene organizacije, povodom
Svetskog dana borbe protiv pu{ewa:
Poziva sve vlade dràva ~lanica da nastave i prodube postoje}u borbu protiv pu{ewa, svim raspoloìvim sredstvima:
da obeleè Svetski dan borbe protiv pu{ewa,
da podstaknu pu{a~e da ne pu{e na ovaj dan,
da upute gra|anima antipu{a~ke poruke,
da angaùje gra|ane u antipu{a~ke aktivnosti,
da pozovu pu{a~e da ostave pu{ewe,
da pozovu prodavce duvana da ne prodaju duvan na ovaj dan,
da obaveste Generalnog sekretara o akcijama.
Moli proizvo|a~e duvana, dnevne listove i druga medija da se uzdrè od reklamirawa duvanskih proizvoda.
Zahteva izve{taj Generalnog sekretara o obavqenim
akcijama.
Jugoslovenski koordinacioni odbor protiv pu{ewa je
aktivno delovao: programirao svoje godi{we aktivnosti u
106
skladu sa preporukama; obeleàvao sve~ano taj dan putem

sredstava javnog informisawa; organizovao dva simpozijuma;
i uvek prevodio i distribuirao dobijene materijale, Svetske
zdravstvene organizacije, dru{tvima i odborima protiv
pu{ewa duvana, a {to je sve kori{}eno za masmedijske promocije, predavawa i programirawe ciqanih aktivnosti u borbi
protiv pu{ewa, u wihovim sredinama.
Navodimo slogane koji su obeleàvali Svetski dan borbe
protiv pu{ewa:
31. maj 1988. Pu{ewe ili zdravqe izaberite zdravqe
31. maj 1989. @ena-temeq antipu{a~kog pokreta
31. maj 1990. Deca i mladi bez duvana
31. maj 1991. Javna mesta i transport bez duvana
31. maj 1992. Radna mesta bez duvana
31. maj 1993. Zdravstvene slu`be prozor u svet bez
duvana
31. maj 1994. Masmediji i duvan preno{ewe
zdravstvenih poruka
31. maj 1995. Duvan ko{ta vi{e nego {to mislite
31. maj 1996. Sport i umetnost bez duvana
31. maj 1997. Ujediweno za svet bez duvana
31. maj 1998. Rastimo bez duvana
31. maj 1999. Odbaci paklicu cigareta
31. maj 2000. Duvan ubija ne budi glup
31. maj 2001. Pasivno pu{ewe ubija
31. maj 2002. Sport bez duvana
31. maj 2003. Film i moda bez duvana
31. maj 2004. Duvan i siroma{tvo opak krug
31. maj 2005. Duvan je smrtonosan u svakom obliku i na
svakom mestu!
31. maj 2006. Zdravstveni profesionalci protiv duvana
akcije i odgovori.
107
Reforma kulture pu{ewa

Mnogi nepu{a~i i pristalice zdravog stila ìvqewa dok
udi{u vazduh oboga}en dimom cigareta, svojih sapatnika,
gomilaju opasne supstance duvanskog dima u svoja plu}a
postaju pasivni pu{a~i. Kako nastupati prema pu{a~ima
koji svojataju pravo na zaga|ivawe zajedni~kog vazduha, iz
zadovoqstva, nepo{tuju}i Zakon o zabrani pu{ewa (Sl. gl.
RS, 16/95) i opredeqewa naprednog sveta za druga~ije vrednovawe i ~uvawe sopstvenog zdravqa. Evo nekih predloga poznatog protagoniste (P. Kowevi}) nepu{ewa za komunikaciju sa pu{a~ima:
Ne napadajte pu{ewe po svaku cenu, jer ga pu{a~i vole,
wime se po{tapaju kroz ìvot i ~ine ne{to za sebe,
zadovoqavaju svoju zavisnost, svoju neprirodnu potrebu.
Zahtevatjte od direktora organizacije da ozna~i me
sta gde nije dozvoqeno da se pu{i, na{ta ga obavezuje i
Zakon o zabrani pu{ewa.
Udruìte se u OKO (Op{tinski koordinacioni odbor),
op{tinska dru{tva nepu{a~a ili sekcije nepu{a~a pri
radnim kolektivima, jer se samo organizovano moè
uspe{nije mewati u~malo nezdravo stawe u toj oblasti.
Uklawajte pepeqare sa mesta gde pu{ewe nije dozvoqeno
ili je nepoèqno, odnosno gde je nekulturno.
Predlaìte za predsedavaju}e raznih skupova
nepu{a~a ili korektne pu{a~e koji }e, bez bole}ivog
oportunizma, rukovoditi radom skupa po Zakonu.
Traìti od HTZ referenata da ispuwavaju svoje radne
obaveze za sigurnost va{eg zdravqa.
Podsetite rukovodioce da zdravqe ugroàva pasivno,
prisilno pu{ewe na poslu.
Odupirite se apsurdu sindikata ako zastupa mi{qewe
da je pu{ewe radni~ko pravo, koje moè da koristi gde
ho}e i kada se seti.
108
Koristite ~arobno delovawe Molim Vas, nemojte

pu{iti. Uveravam vas da me|u pu{a~ima ima kulturnih qudi
koji su, tamo dospeli, nekad, u èqi da predstavqaju ne{to
vi{e, ili da budu boqe vi|eni. Postaju}i zavisnici od
nikotina, oni sad stvarno kr{e pravila lepog pona{awa, ali
ne}e sebi dozvoliti toliku devalvaciju da neodgovore na
va{u ~arobnu re~: Molim... smeta mi. Kulturniji to ~ine i
na sam znak zabrane pu{ewa.
Na àlost ne znamo savetovati kako izbe}i sve one neugodne situacije u kojima ni najqubaznije re~i ne nalaze odjeka. Najgore bi bilo zbog konformizma odustati od isticawa
svoga prava na ~ist vazduh, bez duvanskog dima. Istaknite
barem rezignirano: Pu{ewe nije obavezno, kao crni humor.
Uvereni smo da }e nam se u bliskoj budu}nosti, sada{wi
pu{a~i vratiti kao jo{ ve}i prijateqi... Te{ka vremena
dolaze za pu{a~e. Pu{a~ke zone su sve mawe, kazne za
pu{a~e sve drasti~nije (nov~ane i moralne). SZO i zakoni na
paklicama {aqu smrtonosne poruke 30 odsto zauzimaju
prostora na predwoj strani paklice a 40% na zadwoj strani
tipa pu{ewe uzrokuje smrt... i stravi~ne slike raka plu}a,
pu{a~ke noge...
Kako ostaviti pu{ewe?

#Pu{ewe je ubica na rate, bolest koju je te{ko savladati. Pu{a~i se me|usobno razlikuju. Neki #pu}kaju, ne
uvla~e dim, foliraju dru{tvo gde se pije i pu{i, drugi pak
#pale cigaretu za cigaretom, #[vajsuju, uvla~e dim sna`no.
Oni su naj~e{}e `rtva pu{ewa duvana katar plu}a, infarkt
srca, rak plu}a...
Ostaviti duvan zna~i pobediti sebe, svoju zlu kob.
Najboqi na~in da se oslobodite zavisnosti od nikotina jeste
109
odjednom posle kratkotrajne pripreme podr{ka prijateqa i

odluke potpuno prestati sa upotrebom cigareta. Najteà su prva
tri dana. Simptomi koji prate ostavqawe pu{ewa su znaci apstinencijalnog sindroma: ùdwa za cigaretom... uznemirenost...
frustriranost... bes... anksioznost... depresivna reakcija...
Krajem petog dana èqa za pu{ewem drasti~no nestaje. Recite
sebi autosugestivno: Odlu~io, odnosno odlu~ila sam da ne
pu{im, i tu svoju odluku ponavqajte vi{e puta u sebi od kako
ujutro otvorite o~i do posledweg trenutka pre sna. Jaka i pozitivna odluka: Ja vi{e ne}u pu{iti, neposredno deluje na èqu
za pu{ewem koja osetno slabi, proticawem svakog narednog sata
i dana. Pravilno usmerena voqa }e oslabiti va{u èqu a va{ razum, malo po malo }e ovladati va{im navikama za pu{ewem.
Na~in na koji mislite i primewujete snagu voqe, ima direktan
uticaj na smawewe ili pove}awe èqe za duvanom. Bi}e vam
potrebna sva snaga voqe koju imate da svakim satom i svakim
danom budete sve uporniji i odlu~niji. Naravno, vi to moète!
Vide}ete i doìveti koliko je zadovoqstvo biti nepu{a~!
Me|utim, mali je broj strasnih pu{a~a koji su zahvaquju}i sna`noj i jakoj svojoj voqi zauvek ostavili duvan.
Mnogi probaju pa ponovo propu{e. Ne zaboravimo, nikotin je
sna`na i opasna droga koja stvara zvisnost, psihi~ku i
fizi~ku, posredstvom dopamina i noradrenalina. Lako se u
nekom ìvotnom razdobqu pu{a~a pojavi kriti~ni trenutak, i ponovo propu{i. Ovim pu{a~ima je potrebna stvarna
stru~na pomo} da osnaè i u~vrste svoju voqu, odnosno da
ostave pu{ewe.
Zna~i, ako se odlu~ite da radikalno promenite svoje
pu{a~ko pona{awe, imate u principu tri mogu}nosti: da
odmah prestanete sa pu{ewem, da postepeno smawujete broj
popu{enih cigareta sve dok na kraju sasvim ne prestanete sa
pu{ewem, ili da drasti~no smawite broj popu{enih cigareta.
Priprema i korisni saveti }e vam pomo}i da ostvarite
svoju odluku i da u tome istrajete:
Smawite pu{ewe na maksimalno 10 cigareta dnevno!
110
Nemojte nositi {ibice ili upaqa~ sa sobom!

Odbijte svaku ponu|enu cigaretu!
Odredite neke situacije u kojima vi{e ne}ete pu{iti,
npr., sastanci, posle jela...
Popu{ite cigaretu samo do pola! Pomislite pri tome da
se sadràj nikotina i katrana od prvog do devetog
uvla~ewa dima pove}ava za oko pet puta!
Kupite novu kutiju cigareta tek kada prethodnu potro{ite!
Nemojte pu{iti pre ili neposredno posle obroka, jer to
ometa varewe!
Nemojte pu{iti u prisustvu dece i nepu{a~a!
Nemojte dràti pepeqare u sobi i radnoj prostoriji!
Iza|ite na sve` vazduh ako osetite potrebu za pu{ewem
ili nekoliko puta duboko udahnite vazduh kraj otvorenog
prozora!
Nau~ite se zdravom na~inu opu{tawa da bi stresne
situacije mogle savladati i bez cigarete. Upra`wavajte
neki autogeni trening ili u~estvujte u drugom obliku
ve`bawa za opu{tawe i relaksaciju!
Novac koji ste u{tedeli ne kupuju}i cigarete, ostavite
svakog dana na stranu i kupite za wega ne{to {to }e vas
zaista obradovati. Novcem koji ste na ovaj na~in za godinu dana u{tedeli, mogli biste sebi omogu}iti divno
putovawe za vreme godi{weg odmora!
Postepeno odvikavawe od pu{ewa

Ako ste odlu~ili da postepeno prestanete sa pu{ewem,
prikqu~ite se nekom posebnom programu za odvikavawe od
pu{ewa. Takvi kursevi se organizuju u svim ve}im gradovima.
Novost u ovim programima je to {to se pu{a~i prvo temeqno
upoznaju sa svojim pu{a~kim pona{awem i shodno tome upu}uju
na postepeno smawivawe pu{ewa. Ovaj program su sastavili i
proverili istaknuti stru~waci i wegovim sprovo|ewem
111
imaju dobre {anse i pu{a~i koji su ve} vi{e puta bezuspe{no

poku{ali da ostave pu{ewe. Znawe, ve{tine, psihoterapija, a nekome i lek su garancija da ostavite pu{ewe.
Nagao prekid pu{ewa

Pu{a~ima koji èle odmah da prestanu sa pu{ewem, daju se
slede}i saveti:
Odluku o prestanku pu{ewa donesite zajedno sa osobom
koja vam je draga. To }e vam olak{ati da svoju odluku zaista
sprovedete.
U po~etku imajte kod sebe uvek ne{to za `vakawe ili
sisawe: `vaka}a guma (bez {e}era), bombona za dijabeti~are, pepermint. Neki put pomaè i mentolmu{tikla koja se `va}e u ustima.
Otklonite iz svoje okoline sve {to vas podse}a na
pu{ewe, pre svega cigarete, {ibice, pepeqare, upaqa~e.
Unosite puno te~nosti, da bi isprali ostatke nikotina
iz organizma. Treba uzimati napitke sa malo ili bez
kalorija kao {to su npr., voda, mineralna voda, prirodni
sokovi sa malo kalorija, limunada...
U prvo vreme izbegavajte pi}a koja u vama izazivaju èqu
za pu{ewem, pre svega alkohol. Pijte ~aj, ako ste navikli
da uz kafu palite cigaretu ili obratno, pijte kafu ako ste
pu{ili uz ~aj.
Po{to ve}ina pu{a~a koristi cigaretu da bi ispunila
vreme svoje neaktivnosti ili dosade. Prona|e odre|enu
aktivnost kojom }e ispuniti svoje slobodno vreme.
Isplanirajte unapred svoje aktivnosti, naro~ito u prvo
vreme odvikavawa od pu{ewa, tako da biste se u kriti~nim
situacijama mogli wome baviti na svoje zadovoqstvo.
Kre}ite se {to vi{e, po mogu}stvu na sveèm vazduhu, to
}e umnogome doprineti va{em dobrom raspoloèwu,
pospe{iti krvotok i vrlo brzo doprineti da se mnogo
boqe ose}ate kao nepu{a~!
112
[ta posle prestanka pu{ewa?

Posle prestanka pu{ewa, potrebno je da pro|e jo{ izvesno vreme dok se sve funkcije organizma ne normalizuju. U
ovom prelaznom periodu mogu nastati razne propratne
pojave: ponekad dolazi do oscilacija u raspoloèwu (nervoza,
razdra`qivost, neraspoloèwe ili lo{ san) ili do bezrazlo`nog umora.
Mnogi pu{a~i se pla{e gojaznosti, kao posledice
prestanka sa pu{ewem. Ona, me|utim, nastaje samo ako se
umesto pu{ewa vi{e jede ili pije. Najboqi na~in da se izbegne neèqeno pove}awe teìne je svakodnevna kontrola
teìne i ograni~eno uno{ewe kalorija u organizam. Kao
uteha za one koji se uprkos svemu ipak ugoje, neka posluì
podatak da se kod ve}ine biv{ih pu{a~a telesna teìna posle
tri do ~etiri meseca opet normalizuje.
Sve propratne pojave koje se javqaju u periodu odvikavawa
su prolazne. One ni u kom slu~aju nisu argument da se zbog wih
odustane od odvikavawa ili ponovno propu{i.
O~ekivani ìvotni vek biv{eg pu{a~a se produùje
svakom godinom provedenom bez pu{ewa. âk se i rizik oboqewa od raka plu}a ve} posle tri godine znatno smawi, a
posle 10 do 13 godina se on skoro potpuno izjedna~i sa
izuzetno malim rizikom nepu{a~a. To isto vaì i za infarkt
srca i za katar du{nica.
Zakqu~na razmi{qawa o pu{ewu

Na kraju, umesto zakqu~aka koji se, uostalom, name}u sami
po sebi, ukratko da rekapituliramo sve izneto ali i upotpuweno aforisti~kim citatima {ta se sve moè korisno
upotrebqavati u svakodnevnom zdravstvenom vaspitawu, u
113
sveukupnoj antipu{a~koj aktivnosti:

Pu{ewe deluje pogubno na na{ mozak, stvara #hemikalije
kao i droge heroin, kokain... pove}ava dopamin... i druge neurotransmitere koji su odgovorni za ose}awe zadovoqstva.
Odvikavawe od pu{ewa je mukotrpan posao: grupna terapija,
`vake, flasteri, smouk fri, zirou smouk U posledwe vreme
koristi se hipnoza Akupunktura... Nau~nici spremaju vakcinu
protiv duvana. Bi}e to najve}a korist za savremeni svet.
Kolumbov greh dana{wi pu{a~i ne veruju da je civilizovani svet donedavno mogao da ìvi bez cigareta. Kolumbo i
wegovi pratioci, po otkri}u Amerike, donose u Evropu nekoliko semenki duvana koje su dobili od Indijanaca. U prvo
vreme duvan su `vakali i u{mrkavali, a pu{ewe cigareta
obeleàva civilizaciju 20. veka.
Razorna, neobuzdana snaga cigarete brzo se {irila,
pro{lo je samo stotinak godina od pojave cigarete (1870) i
zemaqska kugla je osvojena. Pu{ilo se i ranije ali znatno
mawe i samo pomo}u lule i cigara. Cigareta u ustima ili me|u
prstima, pre {ezdesetak godina, ozna~avana je kao nepristojno
pona{awe pa je zakonski, policijski zabrawivana. Pu{a~ka
era neguje u~tivost i zahteva da se prijateq, posetilac ponudi i cigaretom. Razorna, {tetna zavisnost obara sve, ~ak i
vaspita~e i zdravstvene radnike.
Ozakoweno masovno trovawe iako su pu{a~i nekada
drasti~no ka`wavani (batinawe, nabijawe na kolac, spaqivawe...) ekonomske koristi, profitni interesi dràve i dela
dru{tva podsti~u pu{ewe i duvan postaje dràvni monopol,
stalan izvor prihoda na {tetu zdravqa naroda. Pu{ewe,
samotrovawe i biznis su udruèna po{ast sveta, zlo ogromnih
razmera. Duvanska industrija svakodnevno odvaja oko 14 miliona dolara za reklame. Duvanska industrija je jedna od nekoliko industrija u svetu ~iji proizvod, ako ne koristi na na~in
koji se reklamira, ubija kupce. Zato mislim da je od svih multinacionalnih korporacija wihovo pona{awe najsramnije.
Proizvodwa cigareta je korisna samo duvanskoj indus-
114
triji i #kratkovidoj vladi dràve koja ne #haje za zdravqe

naroda, drè}i se principa #posle mene potop. Duvanska
industrija puni dràvni buxet na ra~un zdravqa naroda. [to
se vi{e pu{i sve je korisnije za buxet, a sve {tetniji po
zdravqe pu{a~a i pasivnih pu{a~a.
Pu{ewe je i daqe vode}i ubica. U toku 2000. godine od
posledica konzumirawa cigareta je stradalo skoro pet miliona qudi. Od toga je bilo tri ~etvrtine mu{karaca.
Zanimqivo je da su podjednako ugroène osobe koje ìve u
razvijenim zemqama i zemqama u razvoju. Vode}i uzrok smrti
su kardiovaskularne bolesti, zatim hroni~ne opstruktivne
bolesti i rak plu}a. O~ekuje se da }e broj smrtnih slu~ajeva
nastaviti da raste u budu}nosti, {to je u vezi sa sve duìm
ìvotnim vekom i rastom populacije.
[ta sadrì cigareta? preko 4.000 sastojaka su
hemi~ari prona{li u cigareti, u plavi~asto-belom dimu
popu{ene cigarete. Nikotin, katran i ugqen-monoksid su
osnovni medicinski zna~ajni sastojci. Nikotin stvara
pu{a~u zadovoqstvo, uzrokuje zavisnost; snaàn nervni
otrov, jedna kap nikotina (50 mg) uzrokuje smrt nepu{a~a;
jedna cigareta sadrì 13 mg nikotina; 40 cigareta dnevno kod
trudnica uzrokuje smrt wenog nero|enog deteta. Katran
biqna smola, nastaje na vrhu upaqene cigarete, pri temperaturi od 600oC; taloì se u plu}ima, ~ak do {est kg. kod pu{a~a
za 20 godina, ako pu{i 20 cigareta za jedan dan; uzrokuje rak
~ak i kod oglednih ìvotiwa. Ugqen-monoksid otrovni
krvni gas, produkt nepotpunog sagorevawa, onemogu}ava prenos kiseonika u tkiva i organe tela. Dvadeset popu{enih cigareta dnevno blokira 5% hemoglobina (krvna boja) i smawena
koli~ina kiseonika u telu smawuje radnu sposobnost kao {to
to ~ini rad na visini od 2300 m nadmorske visine. Duvan je
postao jedan od najve}ih neprijateqa ~ove~anstva.
Smawen sadràj nikotina nije re{ewe iako napore
duvanske industrije da proizvodi blage cigarete treba pozdraviti, predstava o toliko reklamiranoj blagoj, bezopas-
115
noj cigareti je ipak pogre{na. Cigarete sa oznakom

izuzetno mali sadràj nikotina, mogu sadràvati i do 0,03%
nikotina. Sve do 1976. godine su takve cigarete imale oznaku
bez nikotina. [tetne materije koje se osloba|aju sagorevawem duvana, naro~ito ugqen-monoksid i katran, nalaze se i
u ovim blagim cigaretama. Da bi zadovoqili svoje potrebe za
nikotinom, mnogi pu{a~i pove}avaju broj popu{enih blagih
cigareta. Ve}im brojem popu{enih cigareta, me|utim, u organizam dospeva i ve}a koli~ina katrana, ugqen-monoksida i
ostalih otrovnih materija, a to opet pove}ava rizik od oboqewa! Blage cigarete relativno smawuju rizik po zdravqe
ali nisu bezopasne i ne mogu da za{tite pu{a~a od {tetnog
dejstva pu{ewa. Zbog toga je propisano da se na svakoj kutiji
cigareta mora nalaziti oznaka: Pu{ewe ugroàva zdravqe.
Neprijatna statika do nedavno (3050 godina) se smatralno da je pu{ewe porok, bezazleno zadovoqstvo. Nau~no je
nedvosmisleno dokazano: pu{ewe je samoubila~ko pona{awe:
ubila~ke posledice nisu brze i o~ite; svaka popu{ena cigareta smawuje 15 minuta ìvota, 96 cigareta jedan dan, 672 nedequ
dana ìvota; pu{a~ke bolesti postoje; umire se u svetu, od
pu{ewa jedan pu{a~ svakih 10 sekundi, {est-sedam pu{a~a u
jednom minutu, 13.000 pu{a~a u toku dana, oko pet miliona
pu{a~a godi{we; umirawe od pu{a~kih bolesti }e se
utrostru~iti u slede}ih 20 godina, ako izostane sveobuhvatna,
svetska antipu{a~ka, preventivna aktivnost.
Moderne bolesti bolesti civilizacije su bolesti
pu{a~a (rak, infarkt srca, {log...). Ove hroni~ne nezarazne
masovne bolesti su najve}i problemi civilizacije, savremene
medicine i osnovni uzro~nici smrti. Obi~no se za wihov nastanak okrivquje industrijalizacija, motorizacija, trka sa
vremenom, ali kqu~nu i prvu kariku u nastanku ima cigareta,
po~ev od hroni~nog katara du{nica preko ~ira na
dvanaestopala~nom crevu do infarkta srca i raka plu}a.
Pu{a~ke bolesti su podmukle, dugo bez simptoma bolesti i
neizle~ive, mogu}a su samo zale~ewa.
116
Kockawe sa ìvotom pu{ewe je najve}a i najtragi~nija

tombola koju je svet ikada imao, to je kockawe sa ìvotom.
Uvek jedna od {est stranica kocke donosi smrt, ali kakvu
stra{nu smrt. Ako bi pu{a~ samo jednom prisustvovao takvom
umirawu, ili ako bi video svoja plu}a, odmah bi, ili bar vrlo
visoki broj pu{a~a, ostavio pu{ewe, svoje smrtonosno zadovoqstvo. Nepobitno je dokazano uporno pu{ewe udvostru~ava
smrtnost pu{a~ima u zrelim godinama u sredove~nih i starijih osoba prestanak pu{ewa, uglavnom, uklawa bolesne
ìvotne pu{a~ke hazarde.
Pu{a~ki rak u istoriji ~ove~anstva cigareta je simbol
civilizacije 20. veka a pu{a~ki rak disajnih puteva je simbol
pu{a~ke ere. Rak disajnih puteva po~etkom ovog veka je bio
retka pojava, do po~ekta epidemijskog {irewa pu{ewa cigareta, a danas kosi pu{a~e (rak plu}a, grla, `drela, jezika, usne).
Kod 20 bolesnika sa rakom plu}a 19 su pu{a~i a jedan pasivni
pu{a~ (naj~e{}e izme|u 5070 godina starosti), a 95% raka
grla je kod pu{a~a, unekoliko dobro, rano se dijagnostikuje i
operativno le~i dosta uspe{no. Svaki {esti pu{a~ umire od
raka plu}a, a ~ak svaki tre}i strasni pu{a~ (40 cigareta na
dan) ako ne umre ranije od neke druge pu{a~ke bolesti.
Pu{a~ki katar du{nica i emfizem plu}a HOBP
(hroni~na opstruktivna bolest plu}a) nau~no je dokazano da
nema }elije, nema organa u telu na koje duvan vi{e ili mawe
{tetno ne deluje. Najvi{e je, i na prvom mestu pogo|en disajni sistem, jer je prvi na udaru otrovnog duvanskog dima.
Pu{a~ki katar du{nica je podmukla bolest ka{qucawe,
razarawe plu}nog tkiva, funkcija plu}a slabi, plu}a tridesetogodi{weg pu{a~a su po kvalitetu ravna nepu{a~u od 50 godina. Sposobnost za rad i telesne napore se gubi nepovratno.
Pu{a~ki invalidi se mnoè u divizije.
îr na dvanaestopala~nom crevu sistem za varewe rano
strada kod pu{a~a, pogotovu ako uz pu{ewe piju alkohol i
kafu. Nema pomo}i takvom bolesniku pomo} ne garantuju ni
najboqi lekari ni najboqi lekovi. Nikotin je uzrok
117
suàvawa, gr~ewa krvnih sudova glatkih mi{i}a i sluzokoè

dvanaestopala~nog creva. Nema zale~ewa, nema izle~ewa dok
iskusni lekar odlu~no ne zahteva ostavite pu{ewe ili
potraìte drugog lekara.
Zablude pu{a~a svaki okoreli pu{a~ tvrdi: pu{ewe mu
koristi, treba kao hrana, podiè raspoloèwe, podiè radne
efekte. Svi uìvaoci PAS-i (alkoholi~ari, narkomani)
iznose iste argumente. I sam pu{a~ ne veruje u ono {to tvrdi.
Te{i se da je bilo stogodi{waka koji su pu{ili a da nisu
dobili rak, ali zaboravqaju da je ekolo{ka sredina (voda,
vazduh, zemqa) bila zdravija a pu{ewe je danas jezi~ak koji
generi{e neizle~ive pu{a~ke bolesti. Cigareta nikome ne
koristi, donosi svima zdravstvene i druge {tete, a da je tako
ne bi duvanska industrija poku{avala da spase stvar uvodi
filter, {to je besmislica, la`no verovawe u ovom za~aranom,
smrtonosnom krugu u kome se nalazi pu{a~.
Prevencija pu{a~kog raka jednostavno i delotvorno se
mogu prevenirati pu{a~ki rak i druge pu{a~ke bolesti.
Ostavqawe pu{ewa {titi sebe i okolne osobe, ali pu{a~i,
koji ne}e ili ne mogu da ostave pu{ewe bezobzirno pu{e u
prostorijama gde borave i nepu{a~i, pa je nevoqno, prisilno
pu{ewe neizbe`no sa svim {tetnim posledicama. Takvi postupci pu{a~a, slikovito re~eno, mnoga radna mesta, mnoge
dru{tvene prostorije pretvaraju u gasne komore. U na{em
dru{tvu se ne po{tuju ni Zakon o za{titi na radu, ni Zakon o
zabrani pu{ewa u zatvorenim prostorijama, a i zdravstveni i
prosvetni radnici pripadaju grupi fanati~kih poklonika
duvana, gde predwa~e mlade generacije (medicinske sestre).
Lekari podsti~u pu{ewe dovoqno je, za gorwu tvrdwu,
navesti pogre{an postupak kod hroni~nog zapaqewa `drela.
Le~ewe ide pogre{nim putem le~i se raznim sredstvima za
ispirawe grla, tabletama za dezinfekciju, inhalacijama,
promenom sredinske klime pa ~ak i antibioticima. Zabluda je
da je to bolest sui generis
, da se ova bolest moè izle~iti
lekovima. Mora se samo ukloniti nadraàj, prekinuti
118
pu{ewe. Lekar koji ne postupa ovako, pu{a~a zamajava i

odvra}a od osnovnog uzroka bolesti, a u najboqem slu~aju samo
ublaàva simptome pe~ewe, promuklost, ka{aq, su{ewe
grla, odnosno odstupa od osnovnog terapijskog principa otklawawe uzroka bolesti garantuje uspeh le~ewa.
Futuristi~ke prognoze pu{ewe }e se {iriti, pu{a~ke
bolesti }e postati naj~e{}i uzrok smrtnosti. Pu{a~ki sta` }e
se zapo~iwati u sve mla|im godinama. Crne slutwe su pro{arane
i optimisti~kim verovawima i nadama mo`da }e u sveukupnom
razvoju dru{tva nai}i generacija koja }e se odupreti pu{ewu i
sa ~u|ewem se pitati: da li je zaista mogu}e da su na{i preci
sasvim nepotrebno, svesno i sistematski upropa{}avali svoje
vlastito zdravqe. Vakcina protiv pu{ewa? Za{to ne? Nauka
}e tako re{iti sve probleme pu{ewa.
Na redu su ène ène su masovnije po~ele da pu{e posle
{ezdesetih godina pro{log veka, nemaju dovoqnu masovnost i
dovoqno dug pu{a~ki sta` za surove zdravstvene posledice
pu{awa. Ali, rak plu}a èna je, posledica tri-~etiri decenije, ~e{}i za 50%.
Hroni~no samoubistvo najve}i uzrok smrti nekada je
bila kuga, zatim tuberkuloza a posledwih dvadesetak godina
infarkt srca. Statistika spomiwe: 20 infarkta pre 50.
godine ìvota 19 poga|a pu{a~e a od 205 infarkta pre 44.
godine, dva su bila nepu{a~a (Univerzitetska klinika
Hamburg, Eppendorf
).
Pu{ewe ugroàva ~oveku ìvotnu i radnu sredinu
zaga|uje vazduh, o{te}uje sredstva za rad, uzrokuje poàre (u
ku}i, rudniku...). A {ta nam je ~initi ingeniozno je izrekao,
na Svetski dan muzeja, Nikola Kusovac (direktor Narodnog
muzeja u Beogradu) ... ni genije, ni stru~wak, ve} nepu{a~ pod
krovom narodnog muzeja se traì...
Prevencija pu{ewa odvratiti mlade od po~etka od
pu{ewa je najefikasnija i najjednostavnija mera za{tite
zdravqa naroda. Opravdano se tvrdi da bi prestanak pu{ewa
doneo ve}u korist za zdravqe naroda nego {to su doneli: pas-
119
terizacija mleka, pro~i{}avawe i hlorisawe vode za pi}e i

sve preventivne vakcinacije.
Imunizacija protiv pu{ewa mogu}e je prevashodno
dràvnim merama: zabrana reklamirawa (direktna i indirektna) pu{ewa; zabrana pu{ewa u zatvorenim prostorijama;
zabrana prodaje cigareta deci i maloletnicima; obeleàvawe
paklica cigareta sa {tetno po zdravqe; preusmeravawe
duvanom zasejanih povr{ina u druge kulture...
Pu{ewe duvana neki pokazateqi

Neki dodatni statisti~ki pokazateqi Svako moè i
treba da odlu~i zdrav ìvot ili pu{ewe i neminovna
pu{a~ka smrtonosna bolest. Priloèni podaci upotpuwuju
znawa o surovim posledicama pu{ewa duvana:
Zdravqe naroda se moè najlak{e i najjeftinije
o~uvati i unaprediti suzbijawem pu{ewa (SZO).
Pu{ewe polako, podmuklo ali sigurno razara pojedine
organe tela srce, plu}a, krvne sudove, mozak...
Svako moè i treba da odlu~i zdrav ìvot ili
pu{ewe i pu{a~ka bolest.
Svaka popu{ena cigareta skra}uje ìvot za 15 minuta,
ìvotni vek do 20 godina.
Ko rano po~ne pu{iti rano }e i umreti od bolesti
srca, plu}a, raka,
Pu{a~i teè podnose hladno}u, ~e{}e se prehla|uju,
jer nikotin steè krvne sudove.
Mozak pu{a~a trpi, nema dovoqno prokrvqenosti,
nervne }elije se ubrzano liwaju, strasni pu{a~i su
slabiji studenti.
Pu{ewe kompromituje pam}ewe. Popu{ena kutija cigareta umawuje memoriju, vi{e kod mu{karaca.
Koà pu{a~a ubrzanije stari, u 40. godina ìvota odgovara koì nepu{a~a u 60. godina.
Rak grkqana je 99,5% kod pu{a~a.
120
Pu{a~ je najve}i potro{a~ zdravstvenih fondova;

pu{a~ je trova~ svoje okoline; pasivni pu{a~i su
prisilne `rtve pu{ewa.
Pu{ewe generi{e impotenciju, 45% pu{a~a nema dece.
Pu{ewe usporava rad creva (zatvor).
Pu{a~i su, na neki na~in, dobrovoqni ogledni kuni}i,
jer sami sebi ve{ta~ki izazivaju rak. Svaki {esti pu{a~
doìvi rak.
Rak plu}a je 95% kod pu{a~a.
Rak usana je 72% kod pu{a~a.
Pu{ewe podupire {e}ernu bolest i visoki krvni pritisak.
Pu{ewe trudnica usporava rast ploda, intelektualni
razvoj, generi{e poba~aj, prevremeni poro|aj, nedonesenost (300 grama lak{e ro|ena beba).
Pu{ewe pove}ava smrtnost beba.
Ugovor o kontroli duvana

Srbije i Svetske zdravstvene organizacije
Srbija je potpisala ugovor o kontroli pu{ewa duvana.
To }e svakako doneti mawe rizika za nastanak raka, bolesti
srca i krvnih sudova... odnosno umirawe od pu{a~kih bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 2003. godine
inicirala je i usvojila prvi me|unarodni ugovor iz oblasti
javnog zdravqa, Okvirnu konvenciju o kontroli duvana (Frame
work Convention on Tobacco control
).
Usledilo je potpisivawe konvencije od strane pojedinih
dràva i do sada je 168 zemaqa potpisalo ovaj me|unarodni
ugovor. Srbija i Crna Gora je to u~inila 28. juna 2004. godine.
Slede}i korak je bio ratifikacija (to ratify
, eng.
odobriti, utvrditi, potpisati, convention
, eng. sporazum,
ugovor) ovog dokumenta u nacionalnim parlamentima. Do sada
je konvenciju ratifikovalo 114. zemaqa, a Srbija i Crna Gora
121
kao 115. ~lanica, to je u~inila 1. decembra 2005. godine.

Tim ~inom ove zemqe su se obavezale da najkasnije za dve
godine preto~e sve odredbe Konvencije u odgovaraju}e
nacionalne zakone i predvide primerene kaznene odredbe za
pojedinca i ustanovu koji bi kr{ili zakone.
Najva`nije odredbe u Konvenciji su:
zabrana reklamirawa u bilo kom obliku duvanskih proizvoda,
procenat katrana, ugqen-monoksida i nikotina u duvanskom
dimu limitiraju}i je i ne moè biti ve}i od evropskog proseka,
na svakom pakovawu duvanskog proizvoda, i to na obe strane, da
se nalazi antireklamni tekst ili slika koji upozoravaju na
ìvotnu opasnost po konzumente ovih proizvoda,
zabrawuje se prodaja cigareta u pakovawima mawim od 20 komada,
zabrawuje se duvanskoj industriji da sponzori{e medije,
sportske klubove i takmi~ewa,
zabrawuje se pu{ewe u javnim prostorijama,
zabrawuje se pu{ewe u stambenim objektima u kojima ìve trudnice i maloletna deca,
zabrawuje se prodaja cigareta maloletnicima,
pove}awe cene duvanskih proizvoda bar na nivo evropskih,
rigorozna kontrola sivog trì{ta duvanskih proizvoda,
obezbe|ewe kredita proizvo|a~ima duvana za prelazak na druge
poqoprivredne kulture,
kaznene mere u slu~aju kr{ewa zakonskih odredbi da su na nivou
postavqenog ciqa smawewa ili ~ak potpunog prekida konzumirawaduvanskih proizvoda,
da se inspekcijske slu`be angaùju na odgovaraju}i na~in kako
bi se postigli èqeni razultati.
Ukoliko bi sve pobrojane mere zaìvele u praksi, incidenca malignih tumora svih lokacija bi se smawila za jednu
tre}inu (kada je re~ o karcinomu plu}a, ta brojka bi dostigla
~ak 80 odsto) (S. îkari}).
ALKOHOLIZAM
#Navika uzimawa alkohola

za ~ove~anstvo je ve}e zlo
nego rat, glad i kuga zajedno.
ârls Darvin
UVOD
Pijewe alkoholnih pi}a (pijewe), u svetu i kod nas, stvara
mnogobrojne i sloène poreme}aje koji su na tre}em mestu me|u
svim zdravstvenim problemima, a po broju i teìni posledica
po zdravqe pojedinca, wegove porodice i dru{tva te{ko da su
wima ravne bilo koje nesre}e, nevoqe, u savremenoj
zdravstvenoj i socijalnoj za{titi. Neposredne posledice pijewa su najtragi~nije u saobra}aju, a odloène i nemerqive. U
pojedinim zemqama sa visokom potro{wom alkoholnih pi}a,
smrtnost uzrokovana alkoholom (mortalitet) se nalazi na
tre}em mestu. Alkohol oduzima godine ìvotu i ìvot godinama svakome ko pije na bolestan na~in, pa je zato i prose~no trajawe ìvota alkoholi~ara kra}e za 1520 godina.
Alkohol je dru{tveno prihva}ena droga, a socijalizovano pijewe pospe{uje sve ve}u proizvodwu i potro{wu, te
sve vi{e piju i ène i omladina. Alkohol je kod nas #narodni
sedativ pa se pije u raznim stresnim situacijama. Bol i
patwa potapaju se u alkohol, ali je patwa dobar pliva~, pa od
pijewa nema velike dugotrajne koristi ostaju samo {tete.
Tokom posledwih decenija proizvodwa alkoholnih pi}a je
rasla, u celom svetu, ~ak brè od demografskog rasta u nekim
siroma{nim zemqama. Prekomerno pijewe i alkoholna
bolest (AB), kao posledica, predstavqaju zastra{uju}u
nesre}u. Alkoholizam je najtragi~nija bolest koja zahvata
sve ve}i broj qudi sveta, razara wihovo zdravqe, duhovni i
socijalni ìvot, harmoniju porodice, uni{tava materijalne
i druge vrednosti ìvota.
U na{im sredinama, pijewe se smatra normalnim,
poèqnim i pozitivnim pona{awem, {to je dovelo do pojave
126
da gotovo vi{e i nema trezvewaka, da je nepijewe u dru{tvu

nepoèqno pona{awe. Prakti~no preko 90% odraslog
stanovni{tva povremeno pije, a nema porodice bez alkoholnog pi}a niti familije bez alkoholi~ara ili bar osobe
koja ima nekih pote{ko}a u vezi sa pijewem alkoholnih pi}a,
naro~ito u ruralnim sredinama. Alkoholna pi}a su dostupna svima, pije se u svim prilikama (ra|awe-umirawe; radostàlost; uspeh-neuspeh...), kafi}i se otvaraju svuda, rade preko
cele no}i a omladina se napaja alkoholom, nikotinom i, ne
retko, drogom. Kafanska psihologija je davno inaugurisana.
Pijewe kao dru{tveno prihvatqivo i normalno
pona{awe, obeleàva na~in ìvqewa, prepu{ta se
obi~ajima, stihiji i neznawu i kona~no alkoholisawe je deo
na{e kulture. Ono se ~ak i podsti~e re~ima: #Hajde jednu...
red je... vaqa se... a ako neko i pored tolikih ponuda odbije u
dru{tvu, na slavi, va{aru... grupa iznena|eno pita #da nisi
bolestan? Piju mu{karci ali i ène, vi{e kri{om. Pijewe
èna se ne odobrava ali je okolina sklona da progleda kroz
prste ènama posebnih profesija glumicama, komercijalistima, politi~arkama... jer, zaboga, wihovo pijewe je
#dru{tveno uslovqeno pa i kao takvo i prihvatqivo.
Povremeno pijewe, vikend pijewe se u narodu ne shvata kao
bolest iako se mogu napiti da se ne mogu ni kretati, a kamoli
voditi neku konverzaciju. Po{tuje se u narodu ovo pijewe
iako se ponavqa. Alkoholna bolest je tu, vreme je za intenzivno le~ewe. Postaje, kod nas, sve popularnije #Rakija{ko
takmi~ewe... Ko }e vi{e da popije ~iste seoske #brqe.
Potro{wa alkohola kod nas raste i dostiè 14,7% ~istog
alkohola, odnosno do 85 litara alkoholnog pi}a po jednom
stanovniku u godini. Ovde nije ura~unata privatna proizvodwa a koja je u na{oj zemqi jo{, sigurno, tolika. Deo dru{tva
podsti~e proizvodwu i potro{wu alkohola (proizvo|a~i,
trgovina, ugostiteqstvo), pa i dràva iz profitnih razloga.
Najavquje se mogu}nost proizvodwe piva za decu.
U na{oj zemqi alkoholizam se razvija sve brè, brè
Bolesti zavisnosti Alkoholizam
127
nego ranije, poprima karakter epidemije, doseè razmere najve}e dru{tvene opasnosti, ko~i privredu, ugroàva dru{tvo
pa i bezbednost zemqe. #Alkofilna klima stvara sve vi{e
alkoholi~ara raznih uzrasta i profesija, pa i onih
najmla|ih.
Na{e dru{tvo pa i demokratsko {titi alkoholi~are.
Oni su svuda u porodici, {koli, vlasti, nauci... otaqavaju
svoje poslove a vremenom se i sami marginalizuju... i tro{e
enormno porodi~ni i zdravstveni buxet za pi}e i za le~ewe.
Brojne dru{tveno-patolo{ke pojave narastaju sa alkoholom
siroma{tvo, nezaposlenost, prostitucija, kriminal...
Alkohol je spori ubica. Omladina sve vi{e uìva u alkoholu,
42% od 6.000 anketirane {kolske dece, u Novom Beogradu, pije
alkoholna pi}a. Procewuje se da u na{e dve bratske dràve
ima oko 300.000 alkoholi~ara i najmawe toliko na putu prema
alkoholnoj bolesti.
Uo~avaju se, u na{oj zemqi, ve} duè vreme jake negativne
tendencije:
raste potro{wa alkoholnih pi}a (AP),
omladina i ène piju sve ~e{}e i vi{e,
pijewe se sve vi{e toleri{e u toku rada,
raste broj alkoholi~ara, èna i mu{karaca,
na le~ewe stiù kasno, sve mla|e osobe, sve
teì bolesnici,
preventivne aktivnosti jewavaju, prakti~no se gase.
Zdravstvenu pomo} zatraì mali broj alkoholi~ara, ali
tzv. nevidqivi alkoholi~ari su prisutni svuda, u
ustanovama svih nivoa i vrsta, u {kolama, zdravstvenim
ustanovama, ministarstvima, radnim organizacijama... a ovi su
~esto ugledne li~nosti i ne retko na odgovornim funkcijama.
U zemqama zapada, trì{na ekonomija ne dozvoqava pijewe, a
ekscesivno pijewe je preusmereno na vikend-pijewa.
128
Istorijski osvrt
Alkohol i upotreba alkoholnih pi}a prate ~oveka kroz
~itavu wegovu istoriju. Prvi kontakt sa alkoholom je bio
slu~ajan. Daleki ~ovekov predak je, prema jednoj od brojnih
hipoteza, probao gwilo vo}e, osetio prijatne efekte
opu{tawa i popravqawa raspoloèwa, te je, potom, po~eo da
ostavqa zrelo vo}e u zemqane posude, da gwili i da posle
odre|enog vremena dobije èqeni napitak. Tako je i zapo~ela
proizvodwa alkoholnih pi}a putem vrewa fermentacije.
U pradavna vremena, ~ak pre 3040 hiqada godina, mnogi
stari narodi su znali na ovaj na~in, da proizvode razne alkoholne napitke od mleka, meda, vo}a i nekih ìtarica. Tako je
i upotreba alkoholnih pi}a zapo~ela vrlo rano, prvo u
dràvama Egipta, Mesopotamije, starog Meksika a kasnije u
zemqama Kine, Jelade, starih Inka i u zemqama sredozemnog
mora. Verovalo se, tada, da su alkoholna pi}a bo`ji dar, bo`ja
pomo} u borbi sa nepoznatim silama, neda}ama i bolestima.
Bili su to darovi za vi{e slojeve dru{tva, a samo retko, u
toku svetkovina, i za raju.
[tetno dejstvo, ove razbibrige, zapaèno je jo{ u
starom veku. Takva saznawa su rezultirala u mnoge zabrane
pijewa za odre|ene pojedince i za neke odre|ene situacije:
Hamurabijev zakonik (1770. p. n. e.) reguli{e vavilonsko ugostiteqstvo; vo|a plemena nije smeo da pije pri dono{ewu
va`nih odluka; egipatski faraoni nisu smeli da piju; Buda govori o demonu poùde; Mojsije savetuje da se ne pije; Apostol
Pavle govori da je u vinu blud; Toma Akvinski veruje da je pijanstvo smrtni greh; Mohamed traì nepijewe pi}a koja
pomu}uju svest. Mudre savete za razumnu, ograni~enu upotrebu
ili neupotrebu, alkoholnih pi}a prate, kroz istoriju, i
drasti~ne zakonske mere. U Kini (XII vek p. n. e.) vade sve vinograde a pijewe zabrawuju. Sli~ne mere preduzima i Rimu prvom
129
veku na{e ere kr~i polovinu vinograda i tako posredno

smawuje broj vinopija bolesnika. Kazne za pijance su ~esto
bile drasti~ne: u Sparti su odsecali noge onima koji previ{e
piju; na{ Car Du{an je o{tro ka`wavao po~inioce dela u
pijanom stawu. U ~l. 166 Zakonika (1354) pi{e: Ako pijanac
nekoga napadne ili posje~e ili okrvavi, ali ne ubije, da mu se
oko izvadi i ruka odsje~e... Ako gurne ili kapu skine ili kakvu
sramotu u~ini, kazna je sto batina i tamnica...
Sa razvojem qudskog dru{tva raste proizvodwa i
potro{wa alkoholnih pi}a, pijewe postaje normalno
pona{awe, prati mnogobrojne obi~aje, rituale i verske obrede.
Biblija propoveda: Vino je ìvot ~oveku... ako pije umereno...
Podru~ja, pogodna za gajewe vo}a, vinograda, stalno se {ire
pa sa ovim cveta doma}a i industrijska proizvodwa alkoholnih pi}a. Pije se sve vi{e i vi{e, pijewe podsti~e i dràva
iz profiterskih razloga, ra|aju se mnogobrojne alkofilne
sredine i konsekutivne patwe, problemi i te{ko}e pojedinaca, porodica i dru{tva.
Navodimo neke zna~ajne vremenske periode i datume za
ubrzano {irewe pijewa, razvoj alkoholizma i suzbijawe
{tetnih posledica:
Otkri}e destilacije (HIII vek) omogu}ava proizvodwu
èstokih alkoholnih pi}a,
Pojava medicinskih radova o neèqenim i {tetnim
posledicama pijewa (HIII/HIH vek),
Prvi naziv alkoholizam (Alcoholismus chronicus) uvodi
Magnus Huss, stokholmski lekar internista, 1852,
Prva doktorska disertacija o alkoholizmu i zakqu~ak:
Alkoholizam je bolesna pojava, Thomas Trotter, engleski
lekar, 1878.,
Po~eci organizovane borbe protiv neumerenog pijewa,
HIH vek druga polovina,
Trezvewa~ki pokret HH vek,
Anonimni alkoholi~ari dru{tvo alkoholi~ara za punu
i trajnu apstinenciju, 1934.,
130
Nau~ni pristup alkoholizmu Svetska zdravstvena organizacija (SZO) progla{ava: Alkoholizam je bolest.
Zdravstvena slu`ba (psihijatrija) le~i alkoholi~are
(bolesnike) kao i druge bolesnike vanbolni~ki i
bolni~ki, 1951.
Svojstva alkohola
Naziv alkohol je arapskog porekla i dolazi od re~i Alkohl,
{to zna~i vrlo fin. Alkoholi su organska jediwewa
kiseonika, vodonika i ugqenika, u raznim proporcijama, a
najpoznatiji su: etil-alkohol (etanol, {piritus SN3ON) i
jako otrovan metil-alkohol (metanol, SN3SN2ON). Etil
alkohol, o kome govorimo u ovom tekstu, je te~nost bistra,
bezbojna, isparqiva i karakteristi~nog mirisa. Rastvara
se lako u vodi i mastima, pa se i zato, posle pijewa, brzo
resorbuje u sluzokoàma usno-èluda~no-crevnog trakta i
brzo, putem krvi, dospeva u sve organe i sve }elije tela.
Alkohol je najomiqenija, skoro sigurno, najstarija i najmasovnije upotrebqavana droga, biqnog porekla (pored
duvana), najjednostavije se dobija, stvara naviku i zavisnost.
Alkohol je nepotreban organizmu i {kodi, koristi se samo u
medicini za dezinfekciju. U organizmu normalno nema alkohola. Me|utim, neznatna koncentracija alkohola u krvi (alkoholemija) se moè dokazati posle upotrebe hrane bogate
ugqenim hidratima, a to je tzv. metaboli~ni prirodni alkohol i iznosi 0,10 0,30.
Dejstvo alkohola na qudski organizam je dobro prou~eno.
Alkohol je legalna droga, kao {to smo rekli, psihoaktivna
supstanca (PAS) koja remeti metaboli~ne procese }elija i
tako {tetno deluje na sve na{e vitalne organe, prvenstveno
na mozak. Alkohol deluje na mozak kao fini pesak koji se
sipa u preciznu ma{inu (S. Stojiqkovi}). I u malim
koli~inama alkohol remeti pishi~ke funkcije, wihovu har-
131
moniju, prevashodno koncentraciju, pa`wu i rasu|ivawe i

sledstveno tome mewa i pona{awe osobe koja pije alkoholna
pi}a demonski napada na{u du{u.
Dejstvo alkohola i u malim koli~inama je opojno: prijateqski blaì, hrabri, veseli, ja~a, ublaàva ili uklawa
napetost, dnevne brige i ìvotne te{ko}e i kao zla kob podmuklo vreba, naro~ito mlade, neodgovorne prema svojoj
budu}nosti i kona~no stvara naviku pijewa, zavisnost i
generi{e alkoholnu bolest. Alkohol je ve~iti te{iteq
ìvota, anestetik koji ubija na{ unutra{wi bol,
dru{tvena droga koja opu{ta, spaja qude u pi}u. Alkohol je
#narodni sedativ, pa se upotrebqava u raznim stresnim
situacijama. Bol i patwa potapaju se u alkohol, ali je patwa
dobar pliva~, pa od pijewa nema velike koristi,
Alkohol, u organizmu, {iri krvne sudove (koè, mozga,
zdravog srca), ubrzava rad srca, usporava reflekse, oteàva
koordinaciju pokreta, o{te}uje ~ula (vida, sluha, ukusa,
mirisa), smawuje osetqivost na bol, deluje depresivno na centralni nervni sistem (CNS) (mozak, ki~mena mo`dina).
Alkohol ima malu ali jalovu kalori~nu vrednost. Mnoge
zablude prate upotrebu alkohola, tako su neopravdana u narodu ukore wena verovawa: da alkohol sluì kao hrana; da ja~a
krv (vino); da ja~a fizi~ku snagu (samo kratko!); da podsti~e
seksualni ìvot; da snaì umni rad... Alkohol ne podsti~e
stvarala{tvo iako ima dosta kwièvnika i umetnika alkoholi~ara, koji propadaju kao svaki alkoholi~ar ali stvaraju
dobra dela i zato {to wihovo stvarala{tvo ne dolazi samo iz
kore mozga svesti, ve} prevashodno iz podsvesti. Nasuprot
wima nau~nici ne piju alkoholna pi}a jer alkohol razara
koru mozga, centre za inteligenciju i stvarala{tvo.
Resorpcija alkohola, posle pijewa, zapo~iwe jo{ u ustima, nastavqa se u èlucu (21,8%), najintenzivnija je u tankom
(60,4%) i dovr{ava u debelom crevu (17,8%). Potpuna resorpcija alkohola je vrlo brza, za 3060 minuta, ako se piju
èstoka pi}a jo{ i na eks, a usporena ako se piju slaba
132
alkoholna pi}a, ako se pijucka uz meze, jelo i posle jela.

Resorbovani alkohol dospeva, putem krvi, u jetru gde odmah
po~iwe wegova razgradwa. Ostali, ve}i nerazgra|eni, deo
alkohola dospeva u sve }elije na{ih organa, remeti funkciju
mo`danih }elija i trajno o{te}uje, naro~ito, vitalne organe
ako je pijewe dugotrajno i prekomerno.
Razgradwa alkohola, posle pijewa, po~iwe i zavr{ava se u
jetri (ìva laboratorija) preko metabolita (acetaldehida i
sir}etne kiseline) do ugqen-dioksida (SO2) i vode (N2O). U
jetri se razgradi 90% alkohola, u pravilnom ritmu, prose~no
510 grama alkohola za jedan sat (0,10,2). Ovaj tempo razgradwe alkohola u organizmu se ne moè ubrzati, pa je velika zabluda
da se moè kafom, tu{irawem ili kratkim spavawem ubrzati
otre`wewe, odnosno vaspostaviti sloène delatnosti kao {to
su upravqawe vozilom, ma{inom, avionom... Nemetabolisani,
nepromeweni alkohol (10%) se izbacuje iz organizma preko
plu}a (miris alkohola u blizini alkoholisane osobe se ose}a
halitus), preko bubrega, znoja i mleka (majke dojiqe).
Slika 3. Put alkohola u organizmu i eliminacija
133
Alkoholna pi}a
Svaki napitak, za qudsku upotrebu, koji sadrì alkohol, u
bilo kojoj koncentraciji, je alkoholno pi}e (AP). Prema koncentraciji alkohola, alkoholna pi}a mogu biti slaba sa
315% alkohola (pivo 38%, vino stono 1014%);
poluèstoka sa 20-40% alkohola (vino desertno 1520%,
likeri 2040%...) i èstoka sa preko 40% alkohola (rakija, komovica, viwak, viski, tekila...). Svako alkoholno pi}e,
pored etil alkohola (i vode), sadrì i neke slu~ajne
primese ili namerno dodate aditive sa èqom da se popravi
ukus, miris, boja... Neke primese su vi{e toksi~ne pa
pogor{avaju stawa mamurluka, posle sino}ne pijanke.
Najtoksi~nija primesa alkoholnog pi}a je metanol (metilalkohol). Te{ka trovawa nastaju ako se popije 610 grama
metanola a smrt uzrokuje 3040 grama ovog alkohola.
Tehnolo{ki postupci za proizvodwu alkoholnih pi}a su
dvojaki: fermentacija (vrewe, previrawe) omogu}ava
proizvodwu slabih pi}a, ja~ine do 14% alkohola (vina, piva) i
destilacija omogu}ava proizvodwu èstokih pi}a, èqene
ja~ine i od èqene sirovine. Postoje prirodna i ve{ta~ka
AP-a. Ve{ta~ka alkoholna pi}a se spravqaju od ~istog alkohola a dodaju im se razni sastojci radi imitirawa poznatih i
skupih AP-a. Votka je, na primer, ~ist alkohol odre|ene
visoke koncentracije. Smrtonosna je ve{ta~ka rakija od
metil-alkohola, i ova je u Srbiji umorila vi{e desetina
pijanaca, u 1997/98. godini.
Na{ narod od davnina proizvodi razna, prirodna alkoholna pi}a od gro`|a, je~ma, ovsa, dudiwa, kukuruza... ali najvi{e
od raznih sorti {qiva. Geografsko-klimatski uslovi i tradicija su nam donosili prvo mesto u svetu, po broju stabala
{qiva (na broj stanovnika). Rakija je, do skora, bila na{e
nacionalno pi}e, pi}e koje mnoge pojedince i mnoge porodice
134
potpuno razara, pa je u narodu i nastala izreka: Rakiju je

stvorio |avo a kr~mi je na raskr{}u.
Doma}a i na{a industrijska proizvodwa AP-a nudi, na{em
trì{tu, {iroki asortiman a trgovina i veliki izbor AP-a
svetskih proizvo|a~a. Laka dostupnost AP-a i enormna ponuda uti~u, izme|u ostalog: da na{a zemqa postane alkofilna
nacija; da preko 90% odraslog stanovni{tva povremeno ili
redovno pije; da prakti~no nema porodice bez AP-a i gde se ne
pije i da nema uè ili {ire familije bez alkoholi~ara.
Pijewe AP-a je ~vrsto povezano sa obi~ajima svakodnevnog
ìvota, pije se svuda i u svim prilikama (ra|awe-umirawe,
radost-àlost, uspeh-neuspeh...). Pijemo da dokaèmo
odraslost mu{kost, vitalnost, da nazdravimo prijatequ,
ro|aku, {efu, novom automobilu... Odbiti ponu|eno pi}e u
na{em se narodu smatra gotovo li~nom uvredom. Lista razloga za pi}e je beskona~na jer pijewe ispuwava ìvot od samog
po~etka pa do kraja. Alkohol je na{e opojno sredstvo, koje, u
sadejstvu sa dràvnim profitnim interesima, razara pojedinca, porodicu i dru{tvo.
Pijewe AP-a, kod nas, je dru{tveno prihvatqivo, podsticano normalno pona{awe, obeleàva na~in ìvqewa i
prepu{ta se obi~ajima, stihiji i neznawu i kona~no je alkoholisawe deo na{e kulture. Alkohol je dru{tveno prihva}ena
droga, a socijalizovano pijewe pospe{uje sve ve}u
potro{wu i proizvodwu. Najavquje se pompezno, iako
anahrono, i pivo za decu. Izgleda da na{a kultura mirno
ìvi u koegzistenciji sa alkoholom, uprkos konsekventne
pogubnosti alkoholizma, najrasprostrawenije bolesti u nas
koja preti, ako se ne{to preventivno radikalno ne preduzme,
da progresivno i kontinuirano uni{tava omladinu i mlade
osobe i tako zatire na{e korene. Kafi}a ima mnogo, rade
preko cele no}i a omladina se u wima masovno napaja alkoholom, nikotinom i, ne retko, drogom.
Me|unarodna komisija za prevenciju alkoholizma i narkomanije (ICPA) upozorava na posledice ovim redom.
135
Alkoholna pi}a uzrokuju:

1. Trovawa
2. Zavisnost
3. Uro|ene anomalije
4. 40% saobra}ajnih nesre}a
5. 65% utopqewa odraslih lica
6. 40% industrijskih nesre}a
7. 50% nesre}a u ~amcima
8. Najve}i rizik za povrede i smrt me|u mladima
(1524 godina)
Slika 4. Znak me|unarodne komisije za prevenciju

alkoholizma i narkomanije
Za{to pijemo alkoholna pi}a?

Pijewe AP-a je deo na{e zdravstvene kulture, stila ìvota, posebnog odnosa ~oveka i alkohola. Svako pijewe mewa, u
mawem ili ve}em stepenu, ose}awa, mi{qewa, stawa svesti...
Mnogi su otkrili posle pi}a da se ose}aju prijatnije; da se
136
lak{e zabavqaju; da su dru{tveniji; da su slobodniji, da su

zabavniji... Neki piju strahuju}i od posledica nepijewa
(fizi~ka zvisnost) a ve}ina pije da re{i nastale ìvotne
probleme (psihi~ka zavisnost).
Dejstvo alkohola, i u malim koli~inama, je opojno
opu{ta, hrabri, veseli, ja~a, generi{e ose}awe olak{awa,
lagodnosti i/ili prijatnosti... anestezira unutra{wi bol,
ìvotne te{ko}e... I ~uveni rimski heroj K. Horacije (VI
vek pre n. e.) je govorio: Vino, to ~udno pi}e... ~uda stvara...
otkriva tajne... osloba|a stra{qive... ohrabruje kukavice...
Ali, ugoda prijatna, uìvawe traje kratko, samo dok traje
dejstvo alkohola, odnosno dok ga ima u organizmu. ôvek je,
kao {to znamo, stalno u nekom neodre|enom strahu, anksiozan
pod uticajem svakodnevnih doga|aja i doìvqaja, èli da se
oslobodi te pla{we pa uvek iznova posegne za ~a{om, èli
da ponovo doìvi opu{tawe, ve{ta~ku kratkotrajnu prijatnost i tako mnogi stalno, uhodavaju svoju odbranu od mu~ne
svakodnevice. Pi}e je prijatno, ali mnogima uni{tava
ìvot... alkohol dejstvuje, neprimetno ali sigurno, {tetno.
Na pitawe: Za{to pijete? Beogra|ani, razli~itog
ekonomskog stawa, socijalnog poloàja i obrazovawa,
naj~e{}e odgovaraju: Volim da pijem... zbog dru{tva... da se
ose}am boqe... da mi pro|e vreme... da zaboravim ovozemaqske
nevoqe...
Mnoge determinante, prethodnice aktiviraju prekomerno pijewe, wihova lista je velika, navodimo neke:
Opu{tawe alkohol privremeno uklawa anksioznost, tu
unutra{wu pla{wu, napetost bez realne osnove koju uvek
prati i mi{i}na zategnutost (fizi~ka napetost). Ove dve
napetosti reguli{e nervni sistem i one se superponiraju,
jedna pove}ava drugu i obratno. Svaka napetost generi{e
nezadovoqstva, neprijatna ose}awa, nasuprot èqi svakoga da
se prijatno ose}a.
Stra{qivost alkohol umawuje sna`na ose}awa, koja
prate mnoge stresne doga|aje, od zabrinutosti preko straha do
137
uàsa. Ova neprijatna, nelagodna ose}awa se javqaju pre, za

vreme i posle nekog realno kriti~nog doga|aja. Treba nau~iti
kako re{avati stresne situacije bez napetosti, bez alkohola.
Depresija alkohol privremeno umawuje neprijatna
ose}awa (lo{e raspoloèwe, poti{tenost... tuga), koja prate
razo~arawa, razne gubitke ili frustracije. Tuga se ne moè
udaviti u alkoholu, ona u wemu dobro pliva. Depresivno raspoloèwe je, ~esto, normalno ose}awe kod svake osobe kada ~ini
ono {to joj ne prija i ovo ~esto nije za alkoholnu terapiju.
Druèwe alkohol zbliùje, olak{ava poznanstvo i podsti~e okupqawa.
Slabost alkohol privremeno podiè hrabrost,
olak{ava iskazivawe qubavi, prava, qutwe, neslagawa i
odlu~na, agresivna ili pasivna pona{awa.
Nesamopo{tovawe alkohol privremeno popravqa lo{e
mi{qewe o sebi i negativna ose}awa, ose}awa bezvrednosti.
Dosada alkohol ubija vreme, mewa mi{qewe (misli su
mutnije, mawe va`ne) i uspavquje unutra{weg policajca
(super ego), pa sve moè i da bude zabavno, nove i neobi~ne
ideje se samo roje.
Eksperimentisawe alkohol kod mladih raspiruje
ma{tu a ovi imaju potrebu da mewaju sebe, da upoznaju vi{e
sebe, svoje unutra{we Ja, svoje drugo pona{awe.
Nesigurnost alkohol privremeno ja~a smelost, sigurnost i pouzdanost. Ve}ina i umno obdarenih qudi se, i
ina~e, dvoumi kada donosi mnoge pa i najobi~nije odluke
(obla~ewe, izlazak...).
Bespomo}nost alkohol privremeno, i u ma{ti,
olak{ava ostvarivawe nekog ciqa, ali ponavqana nemo} ra|a
ose}awe uzaludnosti i uz pomo} pijewa.
Nesanica alkohol pomaè opu{tawe i uspavqivawe ali
san je nemiran sa uznemiruju}im ko{marnim snovima i umornim bu|ewem. Procewuje se da svaka deseta odrasla osoba ima
probleme sa uspavqivawem ili spavawem, razli~itih uzroka
od stresa do depresije. Pijewe alkohola }e pre odvesti u alko-
138
holnu bolest nego ukloniti uzroke nesanice.

Seksi stimulans alkohol stimuli{e seksualna
uzbu|ewa, kao {to to ~ini i koka-kola, pomaè ako se u to
veruje. Alkohol deluje depresivno na CNS i ako se nekome
isti da bez wegovog znawa ovi postaju mawe seksualno
uzbu|eni. Dugotrajno pijewe, kod mu{karaca, smawuje mu{ke
polne `lezde (atrofija) i lu~ewe hormona (testosteron), i
kona~no nastaje impotencija, seksualna nesposobnost.
Alkohol, sa svoje strane, ima sposobnost, uz nasledno
optere}ewe (alkoholizam u porodici, familiji), da se ukoreni u svakom organizmu i da stvori naviku pijewa i zavisnost. Svaka i normalna osoba moè nastaviti sa uìvawem u
~a{ici pi}a, u hladnom {priceru ili u {umadinskom ~aju,
ali svaka razumna osoba mora biti svesna da alkohol, ta mo}na
legalizovana droga, deluje sli~no drugim drogama koje se krijum~are ili dobijaju samo na lekarski recept. Navika pijewa,
zavisnost, dopamin i druge neurotransmiterske perturbacije
u mozgu su zla kob duèvremenog i prekomernog pijewa.
Psihi~ka dejstva alkohola su dominantna za kasniji
razvoj AB-i. To se lako i rano uo~ava: stra{qivi postaje
hrabar; slab postaje izdr`qiv; introvertan (povu~en u sebe)
postaje komunikativan, elokventan (re~it)... super ego
(savest) se davi a emotivno-nagonska komponenta pliva u
alkoholu. Upro{}eno re~eno alkohol bri{e (privremeno)
neprijatne psiholo{ke sadràje (brige, razo~arewa, qubomoru...) i bri{e najvi{e psiholo{ke instance (eti~ke i
estetske norme, suptilna rasu|ivawa) i stvara subjektivno
olak{awe a {to sve poja~ava èqu za repetirawe, za ponovno
pijewe. Sve ovo se ponavqa, nebrojeno puta i stvara poznati
morbidni za~arani krug, tzv. Circulus viciosus
.
Zablude o alkoholu
Alkohol je najomiqenija i najstarija upotrebqivana
planetarna droga. Iako su mnogostruko {tetna dejstva
139
alkohola poznata od davnina, iako su Spartanci odsecali nogu,

a na{ car Du{an drasti~no ka`wavao pijance, pije se sve
vi{e, omladina sve ranije upoznaje ~ari alkoholnih pi}a.
[irewu pijewa i neèqenih li~nih, porodi~nih i socijalnih posledica doprinose neka svojstva alkohola, a pre
svega zablude. Zabluda je pogubna gre{ka, pogubno mi{qewe
ukoreweno u narodu o alkoholnom pi}u, wegovom dejstvu.
Zablude podsti~u pijewe, u celom svetu tako da alkoholizam
postaje najtragi~nija bolest zavisnosti, bolest pojedinca,
porodice i dru{tva.
Naj~e{}e na{e doma}e zablude o alkoholu su:
Alkohol zagreva organizam. Pijewe prividno zagreva,
jer {iri krvne sudove povr{ine tela (koà, potko`no tkivo),
pa osoba koja pije ose}a toplotu, crveni u licu, a nije retka i
bela smrt kada pijana osoba zaspi na snegu i smrzne se.
Alkohol je koristan. Alkohol nema nikakve koristi za
organizam. Alkohol jedino koristi u medicini, za dezinfekciju, ~i{}ewe koè.
Alkohol je lek. Alkohol je podmukli ubica, iako narod
veruje da vino popravqa krvnu sliku, da vru}a rakija le~i
prehladu... ali duèvremeno pijewe skra}uje ìvot za 15 godina. Prose~no alkoholi~ar ìvi 53 godine, a na drumu alkohol
je ubica broj jedan.
Alkohol vra}a samopouzdawe. Iako alkohol smawuje
napetost, opu{ta, vra}a samopouzdawe... sve je la`no, nekriti~nost raste, odluke su brzoplete, povr{ne ~esto sa
tragi~nim posledicama.
Alkohol le~i nesanicu. Posle pijanstva san nije zdrav,
ne odmara... po bu|ewu su uvek prisutni: glavoboqa, neraspoloèwe, malaksalost, a ne retko i mamurluk.
Alkohol je hranqiv. Alkohol nema hranqive materije, a
ometa wihovo kori{}ewe iz hrane, jer su organi za varewe kod
alkoholi~ara uvek o{te}eni. Organizam zbog toga slabi.
Alkohol je seksi. Alkohol mewa pona{awe osobe, ova
postaje nekriti~na, neodgovorna prema svom ugledu i telu.
140
Lako stupa u polne odnose na prvi pogled pa su lutrijski

dobici obi~no tu: polno prenosive bolesti, sida... Alkohol
kod mu{karaca pove}ava èqu za seksom a smawuje mogu}nosti.
Pivo nije alkohol. Pivo je slabo alkoholno pi}e, sa
mawe alkohola (37%), pa i jedna fla{a piva ugroàva bezbednost saobra}aja, saobra}ajne nesre}e i sa smrtnim ishodima.
Pivo se dobija u procesu alkoholnog vrewa iz slada, hmeqa,
vode i pivskog kvasca. Voda sluì kao rastvara~ i glavni je
deo piva. Slad se dobija od ìtarica, naj~e{}e od je~ma i daje
pivu sastojak od kojeg zavisi ukus i koncentracija osnovnog
ekstrakta piva. Hmeq konzervira pivo i daje mu ugodan miris
i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrewe u
kome {e}er prelazi u alkohol i ugqen-dioksid. Pivo je uvodno pi}e omladine koje sa cigaretama ~ini ulazna vrata
(Gate way) za svakojake droge generi{u ìvot bez ìvota.
Na{a vlada proteìra potro{wu piva, puni dràvni buxet a
pritom kod mladih formira naviku pijewa a ovu prati
naj~e{}e pu{ewe, i ne retko drogirawe. Zdravqe naroda se
tako kontinuirano ruinira a {to bi se cini~no moglo re}i da
je to #kolateralna {teta u odnosu na osnovni ciq na{e vlade
puwewe dràvnog buxeta.
[ta je alkoholizam?
Pijewe AP-a (pijewe), pijanstvo i alkoholizam prate
qudski rod od postawa. Uo~avani su rano, kroz istoriju, i
brojni problemi ovih pojava. Svako problemsko pijewe je
bilo porok, li~na mana, moralni problem osobe koja pije, pa
su dru{tva tako moralno mawe vrednu osobu urazumqivala,
~esto, i drasti~nim merama. Tek u HIH veku se revolucionarno mewaju gorwi stavovi i medicinski model
shvatawa alkoholizma poprima pravo gra|anstva. T. Troter
(1878) je zapo~eo novu eru, ove oblasti, dokazav{i u dok-
141
torskoj disertaciji: Alkoholizam je bolest socijalni i

medicinski problem. Poku{ao je ~ak i da ozna~i i razvoj
alkoholizma poznatom sentencom Infekcija zapo~eta u detiwstvu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) defini{e
alkoholizam je bolest... (1951).
Alkoholizam je hroni~na, sloèna i te{ka bolest,
bolest koja neprimetno razara telesno, du{evno i socijalno
zdravqe pojedinca (ali i porodice) a alkoholi~ar je
bolesnik, osoba koja dugotrajno i prekomerno pije AP-a.
Alkoholizam je najtragi~nija BZ, najstarija toksikomanija
i narod kaè: pije se otkad je sveta i veka. Svako ko pije
u~estano, prekomerno, pre ili kasnije postaje postepeno,
neprimetno te{ki bolesnik alkoholi~ar. Alkoholizam
je individualno i dru{tveno zlo, jer alkohol budi agresivnost
kod qudi, ugroàva saobra}aj, razara porodicu, generi{e
defektno potomstvo, samoubistva... Alkoholizam se razvija
fazno, lako kod osobe koja od prvih kontakata sa alkoholom
doìvqava zadovoqstva i olak{awa i rado zaèli da ponovo
pije. Navika pijewa lako se formira a zatim stvara zavisnost od alkohola. U toku stvarawa navike pijewa, osoba
sklona alkoholizmu sve ~e{}e pije prekomerno i razvija toleranciju, organizam traì vi{e alkohola. Mnogi se hvale, i
ne slute}i da su na putu u alkoholizam (mogu dosta da popijem... ne fali mi ni{ta...!). Najve}u zabunu u borbi protiv
alkoholizma predstavqa istina da neki qudi mogu da piju ali
i da prestanu kada ho}e, dok kod alkoholi~ara to nije mogu}e.
Kod wih se stvori psihi~ka i fizi~ka zavisnost i oni konzumiraju alkohol dok na kraju on ne konzumira uni{ti wih.
Alkoholizam je danas najmasovnija hroni~na bolest
sveta, posle pu{ewa duvana a zahvata sve slojeve dru{tva,
sve uzraste; bolest koja ruinira zdravqe naroda, ekonomske i
moralne vrednosti dru{tva; bolest socijalna po ra{irenosti, {tetnim efektima na privredu, radnu sposobnost i porodi~ni ìvot; bolest koja generi{e biolo{ke, psiholo{ke,
socijalne, pravne, politi~ke, kulturne i druge probleme;
142
bolest koja pruà mnogo razloga da se vi{e zainteresuju:

pedagozi jer ometa pozitivne vaspitnomoralne ciqeve; sociolozi jer ugroàva dru{tvenu harmoniju, generi{e socijalne
devijacije; pravnici jer generi{e protivpravne radwe; ekonomisti jer uzrokuje nemerqive ekonomske {tete; dru{tvenopoliti~ki radnici jer ugroàva sigurnost gra|ana i
dru{tveni poredak zemqe i mnogi drugi, a ne samo
zdravstveni radnici.
Alkoholizam, kao medicinska bolest, pripada psihijatriji iako se svakodnevno, u praksi, sve grane medicine
suo~avaju sa brojnim problemima u vezi sa pijewem, naro~ito
primarna zdravstvena za{tita (PZZ). Zdravstvo samo pruà
pomo}, uglavnom pojedincima gasi poàr, a zamagquje
{irinu i teìnu problema. Pomo} traè ruinirani bolesnici a potrebu treba celo dru{tvo: da mewa stavove prema alkoholu i pijewu; da kod mladih formira pozitivne, odbojne
stavove prema alkoholu, duvanu, drogi i da smawi potro{wu
alkohola. Zdravstvena slu`ba, ma kako organizovana i
kadrovski osposobqena, nikada ne}e mo}i da smawi broj dolaze}ih alkoholi~ara i sveukupne probleme alkoholizma.
Alkoholizam je preskupa bolest, preskupo uìvawe i
le~ewe. U zemqama sa razvijenim informacionim sistemom
prate se bolesti i zdravstveni tro{kovi svakog pojedinog
bolesnika (individualni morbiditet) pa i direktni
tro{kovi alkoholi~ara (le~ewe, bolovawa, gubitak
proizvodwe, socijalna davawa...). Indirektni tro{kovi
alkoholizma su prakti~no nemerqivi (poreme}eni me|uqudski odnosi, raspad porodice, zapostavqawe odgoja dece...).
Socijalno-ekonomske posledice alkoholizma su zastra{uju}e
i podstakle su neke ekonomiste i sociologe da po va`nosti, po
problemima alkoholizam trostruko stepenuju kao: primarno
socijalni, sekundarnoekonomski i tercijarnomedicinski
problem. I na{a istraìvawa su potvrdila da su direktni
godi{wi tro{kovi jednog alkoholi~ara ve}i od dohotka
profesora univerziteta.
143
Ne samo alkoholizam (odnosno alkoholi~ari) ve} i svako

ko prekomerno pije stvara probleme razli~itog intenziteta
i zna~aja. Brojna istraìvawa dokazuju:
raste potro{wa AP-a, prera~unato po glavi stanovnika,
tradicionalno kori{}ena AP-a mewa se ({qivovica,
vino, pivo, èstoka pi}a),
piju sve mla|e osobe, omladina je sve vi{e ugroèna,
piju sve vi{e ène, raste broj èna alkoholi~ara,
raste broj problema vezanih za pijewe (saobra}ajne
nesre}e, nasilni{tvo,
zlostavqawe dece, zlostavqawe supru`nika, uni{tavawe
karijere, prerana smrt...),
zdravstvena slu`ba i fondovi zdravstva su sve vi{e
angaòvani u le~ewu alkoholi~ara,
rizik obolevawa se uvek pove}ava kod svakoga ko
prekomerno pije: bolesti srca i raka dva puta; samoubistva {est puta; ciroza jetre 12 puta.
Za{to je alkoholizam bolest zavisnosti?

Mnogi smatraju da je alkoholizam po svom zna~aju bolest
broj 3 na{eg doba, iza bolesti srca i krvnih sudova, malignih oboqewa. Alkoholna bolest uzrokuje niz raznih
o{te}ewa i poreme}aja kao {to su:
1. Telesna o{te}ewa poreme}aj èluca, jetre, centralnog
nervnog sistema, kardiovaskularnih oboqewa...
2. Psihi~ki poreme}aji poreme}aji pa`we, mi{qewa,
inteligencije, pam}ewa... Tokom vremena alkoholi~ari postaju sve vi{e egoisti, neodgovorni, pona{aju se nezrelo, skloni
su raznim laìma, sitnim prevarama, gube interesovawe za
porodicu i dru{tvo, radne sposobnosti im slabe.
3. Poreme}aji u porodi~nom ìvotu nesporazumi i sukobi u porodici su sve ~e{}i, javqa se agresivnost prema èni
i deci, ekonomsko stawe se pogor{ava...
4. Te{ko}e na poslu profesionalni problemi, slaba
144
radna sposobnost, ~este nesre}e na poslu, bolovawa...

5. Socijalne te{ko}e porodi~ni ìvot sve vi{e trpi,
situacija na radnom mestu postaje sve teà, a okolina se sve
vi{e ogra|uje od alkoholi~ara, izbegava ga i smatra socijalno propalom li~no{}u...
Re~eno o pijewu
Pijewe alkoholnih pi}a i neèqene posledice su uvek
bile prisutne pa su u narodu i me|u odgovaraju}im stru~wacima nicale pou~ne misli, sentence, koje uvek opomiwu.
Navodimo neke:
U fla{i nezadovoqni traè utehu, kukavice hrabrost
a stidqivi pouzdanost (Samuel Johnson 17091784).
Pijewe vara i kaè: oslobodi}u te briga brige se
posle pijewa samo umnoàvaju; u~ini}u te jakim osoba koja
pije brzo postaje slaba toliko da ne moè stajati na svojim
nogama; u~ini}u te sre}nim umesto sre}e ra|a se nesre}a
onome ko pije, wegove porodice i wegove okoline.
Pijewe muti razum, kvari ose}awa, smawuje apetit,
rasklimava udove, razara jetru, razgra|uje organizam, razdraùje |avola i sramoti svaku osobu.
Pijewe mewa ~oveka, osobu koja pije ako popije malo,
dobar je kao ovca; ako popije malo vi{e, hrabar je kao lav; ako
prevr{i meru, okrutan je kao tigar; a ako mu pi}e postane
strast, pravi od sebe i majmuna, i na kraju nalik je na sviwu
koja se vaqa u blatu.
Pijewe je skupo, alkoholi~ari postaju bednici, ni kada
im nije dosta novca, pozajmquju novce od svakoga, ne vra}aju
dugove.
Pijewe {kodi... Alkohol ubija... tvrditi da pijewe
doprinosi genijalnosti zna~i tvrditi da vi{e vidi onaj koji
vidi duplo, dvostruko.
Pijewe je uni{tilo divne, velike i slavne qude i ène,
uni{tilo je wihove domove, pa ~ak i carstva sa ~itavim nar-
145
odima i to za uvek.
Pijewe poja~ava seksualne èqe, ali i smawuje koli~inu
testosterona (mu{ki polni hormon) i tako umawuje seksualnu
sposobnost alkoholi~ara.
Pijewe otkriva slabosti ~oveka, tajne {to trezan
misli pijan izgovara, ograni~ava wegovu slobodu i kona~no
zarobi ~oveka u fla{i.
Oboleti od alkoholizma je qudska nesre}a, porodi~na
tragedija, a pravilno le~eni alkoholi~ar sve vi{e postaje
~ovek neizmerne vrednosti.
Definicija alkoholizma
U svetu je, danas, op{te prihva}eno medicinsko shvatawe
alkoholizma. Vi{e od jednog veka teorijski i prakti~ni
radovi, u svetu i kod nas, potvrdili su tvrdwu T. Troter-a
Alkoholizam je bolest, ali danas ipak nema op{te prihva}ene definicije alkoholizma. Nedostatak jasne definicije,
ta~nog obja{wewa i sadràja pojma, oteàva prakti~ni rad
lekara, dijagnostiku alkoholizma, naro~ito u po~etnim fazama alkoholne bolesti (AB).
Postoje, shodno fokusu posmatrawa medicinske, psiholo{ke, sociolo{ke, pravne... definicije alkoholizma. Sve ove
definicije ne obuhvataju u potpunosti i ne mogu da obuhvate
sve sloène aspekte alkoholizma prekomerno pijewe, alkoholi~arsko pona{awe i porodi~no-dru{tvene poreme}aje. Ne
mogu se jasno definisati i granice izme|u umerenog, dozvoqenog i prekomernog, neprirodnog, odnosno bolesnog pijewa, a
time i po~etak alkoholizma. Ta~na definicija alkoholizma bi
olak{ala ranu dijagnostiku, u velikom procentu, i uspeh
le~ewa alkoholi~ara.
Svetska zdravstvena organizacija (1951) je alkoholizam uvrstila u bolesti i definisala alkoholi~ara,
146
bolesnika a slobodnije prevedena ova glasi: Alkoholi~ar je

osoba koja prekomerno pije, postaje postepeno zavisna od
alkohola, ima o{te}eno zdravqe (telesno i/ili du{evno) i
ispoqava poreme}eno pona{awe (ekonomsko i/ili socijalno)
ili pokazuje samo predznake ovih obele`ja. Upro{}eno
re~eno alkoholizam je prekomerno pijewe, zavisnost od
alkohola i komplikacije (telesne, psihi~ke, socijalne). Ova
definicija je glomazna, neprecizna i nedovoqno prakti~na za
primenu u svakodnevnom radu, i subjektivna, jer svako ko pije
misli i veruje da pije normalno.
E. Jelinek je osmislio prakti~nu i jednostavnu definiciju: Alkoholizam je svaka upotreba AP-a koja
uzrokuje {tetne posledice pojedincu i/ili okolini, a
definicija alkoholizma V. Hudolina glasi: Alkoholizam je
poreme}aj pona{awa nastao usled prekomernog pijewa
alkoholnih pi}a. I na{i medicinski stru~waci su
doprineli razvoju nau~ne misli o alkoholizmu naro~ito profesori dr U. Jeki} i dr S. Stojiqkovi} i poboq{awu
klini~ke definicije alkoholizma: J. Vesel (1977):
Alkoholizam je hroni~no, progresivno oboqewe definisane
etiologije, patogeneze, patoanatomskog supstrata i toka.
Etanol, direktnim dejstvom na tkiva i indirektnim
o{te}ewem metabolizma, generi{e sindrom AB-i; A.
Despotovi} (1978): Alkoholizam je hroni~na, progresivna
bolest koju karakteri{u ùdwa za pijewem u ciqu postizawa
zadovoqstva. Manifestna su telesna i du{evna o{te}ewa u
razvijenoj fazi bolesti, a B. Ga~i} (1985): Alkoholizam je
hroni~ni poreme}aj pona{awa usled ponavqanih i ekscesivnih pijewa, koja odstupaju od prihva}enih obrazaca sredine a koji prate zdravstvene te{ko}e i socijalno
nefunkcionisawe.
Me|unarodna klasifikacija bolesti SZO (MKB-10,
1992) defini{e pojavne oblike alkoholizma dvostruko, kao:
zloupotreba ({tetna upotreba) o{te}ewe telesnog ili
du{evnog zdravqa i zavisnost jaka ùdwa za pijewem;
147
gubitak kontrole; promena tolerancije; apstinencijalni sindrom; zapostavqawe drugih zadovoqstava; nastavqawe pijewa
i pored jasnih {tetnih posledica. Gotovo istu klasifikaciju
je prihvatilo i ameri~ko udruèwe psihijatara (DSM, 1994).
Mislimo da jednostavna, kratka i prakti~na definicija
alkoholizma, koja u su{tini obuhvata, sve prethodne definicije glasi: Alkoholizam je svako pijewe AP-a sa problemima, naravno problemi su li~ni, porodi~ni i/ili socijalni.
Rasprostrawenost alkoholizma
Mnogi podaci u svetu, i kod nas, ukazuju na stalni porast
proizvodwe i potro{we AP-a i porast broja alkoholi~ara. Sve vi{e piju ène i omladina. Proizvodwa AP-a,
tokom posledwih decenija, u celom svetu, kontinuirano raste,
~ak brè od demografskog rasta, posebno u nekim
siroma{nim zemqama. Potro{wa AP-a je dostigla limit
ili je ~ak i smawena u razvijenom svetu a porasla je enormno
me|u siroma{nim, me|u ekonomski nerazvijenim zemqama: u
Aziji oko pet puta; u Africi oko ~etiri puta; u Latinskoj
Americi oko dva puta (SZO). Mladi sve vi{e piju, posebno
pivo. Postoje tipi~ne pivske zemqe Danska, Irska, Velika
Britanija, ê{ka... Pivo je najomiqenije pi}e u 18 zemaqa
Evrope, gde {est od 10 u~enika prete`no pije pivo.
Proizvodwu i potro{wu AP-a podsti~u deo dru{tva (proizvo|a~i, ugostiteqstvo, turizam...), pa i dràva, iz profitnih
razloga, a to sve skupa {iri alkoholizam. Nau~no je dokazano
pove}ana potro{wa AP-a direktno pove}ava u~estalosti i
ra{irenost AB-i (S. Lidermanovo pravilo).
Pove}ana potro{wa i pove}ana proizvodwa AP-a uzrokuju pravu eksploziju i ekspanziju alkoholizma. Svetske statistike procewuju da u populaciji sveta ima 69%
alkoholi~ara (oko 600800 miliona) a patwe su 35 puta
umnoène, koliko, na razne na~ine, jo{ pati osoba iz
okruèwa jednog alkoholi~ara.
148
Sagledavawe veli~ine i {irewa alkoholizma omogu}avaju

epidemiolo{ka istraìvawa i procene. Epidemiolo{ki
podaci o broju alkoholi~ara, broju i vrsti problema u vezi sa
pijewem su bitni preduslovi, svake sredine, za dugotrajnu,
organizovanu i sveobuhvatnu aktivnost protiv alkoholizma
sociopatolo{ke pojave sa simptomima bolesti. Rutinski
statisti~ki podaci nisu dovoqni i pouzdani jer odslikavaju
samo usluge pruène alkoholi~arima. Statisti~ka
istraìvawa od interesa za celu zemqu, u na{oj zemqi (jedinstveni standardi i metodologija), su nekada bila zakonska
obaveza: le~ewe alkoholi~ara, saobra}ajne udese u alkoholisanom stawu, alkoholisane voza~e, osu|ene za krivi~na
dela u alkoholisanom stawu, umrle od ciroze jetre, potro{wu
AP-a, pa se tako indirektno pratila i epidemiolo{ka
dimenzija alkoholizma. Postoje i ciqana (transverzalna i
longitudinalna) istraìvawa, za ve}u ili mawu teritoriju,
za validna, punova`na zakqu~ivawa.
Britanija poja~ava borbu protiv alkohola (alkoholizma). Alkoholisani voza~i moraju se le~iti od alkoholizma. U
Velikoj Britaniji, prema najnovijim podacima, 96 odsto
odraslog stanovni{tva skoro svakodnevno konzumira, pije
alkohol. Vladine analize sugeri{u da porast uli~nog kriminala i nasiqa poti~e uglavnom od pijanih qudi, pa kabinet G.
Tonija Blera obe}ava nove mere #Obra~un sa alkoholizmom.
Rusi piju #ko Rusi a posledice su nemerqive. Kako navodi #Komersant, trogodi{we ispitivawe na mu{karcima od
20 do 50 godina u Moskvi i Republici Udmurtija #alkohol je
glavni uzrok smrti me|u mu{karcima. Dve tre}ine ruskih
mu{karaca umiru pijani... Svi su pijani: ubice i wihove
`rtve saobra}ajnih nesre}a... smrzavawa na ulicama... Najve}i
broj smrtnih slu~ajeva se registruje posle vikenda,
pijan~ewa... ponedeqak je #crn dan za alkoholi~are velike
slovenske Rusije.
Gra|ani Britanije piju, tako|e, mnogo i tro{e na alkoholna pi}a najmawe 55 milijardi evra. U dràvni buxet stiè
149
oko 10 milijardi #alkoholnog novca, ali se tri puta potro{i

vi{e iz buxeta za o{tete i nesre}e izazvane alkoholom kao i
na le~ewe alkoholi~ara. Procewuje se da su #pravi alkoholi~ari preko sedam odsto Britanaca i da godi{we oko
22.000 umre a po potro{wi piva je na osmom mestu u svetu.
Kod nas pijewe kontinuirano raste. Godi{we se popije
do 85 litara raznih AP-a, odnosno 14,7 litara ~istog alkohola (Beograd ~ak 17 litara) po glavi stanovnika. Ovde nije
ura~unata privatna proizvodwa AP-a, koja je u ruralnim sredinama bar jo{ tolika. Piju se sva pi}a, najvi{e pivo i èstoka pi}a. Partnerova anketa otkriva da 53,1% mu{karaca i
46,9% èna uìva u pijewu èstokih pi}a. Na{a alkofilna
klima neguje pijewe i produkuje sve vi{e i vi{e alkoholi~ara, sve mla|eg uzrasta i iz svih profesija. Jedna anonimna anketa, u osnovnim i sredwim {kolama op{tine Novi
Beograd, ukazuje da pijewe me|u {kolskom omladinom, dobija
zabriwavaju}e razmere. Od 6.000 anketiranih |aka 42% uìva
u alkoholu. Piju ponekad, ~esto, svakodnevno, sve vi{e sa
uzrastom 1112 godina 13,6%; 1314 godina 20%; 1516 godina 57%; 17 godina 71,1%. Po~iwu da piju rano, u osnovnoj
{koli (IV razred), na ùrkama i u svojoj ku}i a ~ak 60% pije
sa znawem roditeqa.
Procewuje se da u na{e dve bratske dràve ima oko
300.000 alkoholi~ara i toliko najmawe na putu prema AB-i.
Raspoloìvi, validni podaci ukazuju: da se posledice alkoholizma ose}aju u svim porama ìvota, u svim porodicama gde
se redovno pije:
alkoholi~ara ima 79% u ukupnoj populaciji, odnosno
1115% me|u odraslim mu{karcima i oko 69% me|u
odraslim ènama;
broj alkoholi~ara raste;
alkoholi~ari 23 meseca godi{we izostaju sa posla,
1012 godina skra}uju radni vek, 23 puta ~e{}e se
povre|uju, 1215 godina ranije umiru;
alkoholisanost uzrokuje 5060% saobra}ajne nesre}e
150
sa smrtnim ishodom, 4070% ubistava, 3034% samoubistava, 6078% raspad porodice;

alkoholi~arska porodica generi{e deset puta ~e{}e
maloletni~ku delinkvenciju.
U na{oj zemqi, vanbolni~ki se godi{we le~i od
24.00052.000, a u bolnicama od 5.00011.000 alkoholi~ara, i to
sa osnovnom dijagnozom alkoholizam. Svake godine le~i se i
do 2.500 bolesnika od alkoholnog ludila. Mnoge zdravstvene
posledice, telesna o{te}ewa alkoholi~ara se le~e pod
drugim dijagnozama, u kojima se alkohol kao uzro~ni ili
komorbiditetni faktor i ne registruje, ~ak i kod uznapredovale AB-i. Profil le~enog alkoholi~ara, u nas, je slede}i:
mu{karac 3040 godina; alkoholi~arski sta` 1015 godina;
oèwen; nià ili sredwa stru~na sprema; kriti~ne profesije su kelner, èlezni~ar, rudar, stolar, {ofer, moler,
gra|evinski radnik...
Uzroci alkoholizma
Alkoholizam ima teorijski {aroliku, veoma sloènu
etiopatogenezu, sloène uzroke i na~ine nastajawa. Iskustva
potvr|uju da ima mnogo razloga zbog kojih qudi postaju alkoholi~ari. Od detiwstva su to, obi~no, nesigurne, slabe, nemo}ne
i upla{ene osobe, sklone bekstvu od realnosti. Jo{ uvek, ne
postoji integralna, sintetizovana teorija, raznih nau~nih disciplina koja obja{wava uzroke AB-i, pojavne oblike alkoholizma i tipove alkoholi~ara. Mnogobrojni faktori determini{u osobu da pije normalno, rizi~no ili bolesno, odnosno da
krene na put alkoholizma. Porodi~no vaspitawe, obdani{te
i {kola su presudne institucije za ranu za{titu od ove bolesti,
za pijewe bez problema a to je dru{tveno dozvoqeno pijewe.
Postoje tri osnovne grupe teorija:
Biolo{ke teorije uzroci alkoholizma su genetski,
151
metaboli~ki i endokrinolo{ki poreme}aji. Ukazuje se na:

fiziolo{ki deficit enzima za razgradwu ugqenih hidrata;
aberaciju u endokrinom, vegetativnom i CNS-u; neurotransmitere (dopamin, serotonin, noradrenalin...) i wihove
poreme}aje, koje alkohol normalizuje. Ove teorije zapostavqaju ulogu socijalnih faktora u nastanku alkoholizma. I
daqe je va`na istina Alkoholizam nije (iskqu~ivo) nasledna bolest. Istraìvawa potvr|uju da preko 50% alkoholi~ara
poti~e iz disfunkcionalnih porodica, gde je barem jedan od
roditeqa bio alkoholi~ar. Alkoholi~arski porodi~ni miqe
onemogu}ava razvoj zdrave, zrele li~nosti, otporne na alkoholni izazov a {ta nasle|eni gen (SLCGA 3-9) roditeqa alkoholi~ara ~ini ostaje da geneti~ari kona~no utvrde.
Psiholo{ke teorije uzroci alkoholizma su individualno-psiholo{ki poreme}aji li~nosti, a socijalni
faktori, mawe-vi{e, generi{u alkoholizam ovih osoba. Neke
li~nosti (nesigurna, labilna, socijalno nezrela...) su pogodno
tlo za razvoj alkoholizma, lako postaju uzbu|ene, nezadovoqne, napete, poseù lako za alkoholom, koji opu{ta, umiruje,
vra}a zadovoqstva. Navika se brzo oformi, ~ak i
metaboli~ki nu`na celularna supstanca koja vodi u
prekomerno pijewe, u AB. Ova personalna dispozcija je
o~igledna kod nekih psihijatrijskih entiteta (neuroza, psihopatija, depresija...). Ceo normalan svet pije da bi se opustio, razveselio... Na{ ~ovek kad se napije po~ne da tuguje,
skoro da zapla~e. Vole na{i pesme koje su za plakawe makedonske i bosanske sevdalinke. To je depresivna crta na{eg
naroda. Takvi su i Rusi napiju se pa umesto da pevaju, pla~u.
Na{ ~ovek svaki zna~ajni trenutak u ìvotu zaliva alkoholom da li je to vapaj za pomo} ili tragawe za smislom.
Na{ nobelovac I. Andri} o rakiji je zapisao: Ko rakijom
tugu le~i, taj se ne izle~i od tuge nego umire od rakije
(pri~a o kmetu Simanu). Posebno su zna~ajne:
Psihoanaliti~ka teorija (S. Frojda) okrivquje
nesvesne konflikte u ranom detiwstvu za nastanak alko-
152
holizma (oralna fiksacija, autodestriktivna tendencija,

latentna homoseksualnost). Ovde se zanemaruju kasni socijalni pritisci na li~nost i trajna {tetna dejstva alkohola.
Nove psihoanaliti~ke teorije teorija objektnih odnosa,
psihologija selfa i egopsihologija vi{e analiziraju emocije i
pona{awe alkoholi~ara. Zagovara se nesigurna li~nost alkoholi~ara odràva alkoholizam primitivnim mehanizmima
odbrane, koristi: rascep (crno-beli doìvqaji, svi lo{i ili svi
dobri, nema spajawa); projekciju (oni su krivi za moje pijewe);
poricawe (ne ja ne pijem... mnogo); klackalicu svemo}i i
bezvrednosti (ja sam najboqi, oni su lo{i i obrnuto).
Teorije u~ewa tvrde, alkoholizam je nau~eno pona{awe,
odnosno poreme}eno standardno pona{awe, trajna posledica
prihvatawa pozitivnog psiholo{kog dejstva alkohola. Wan Dijk
(1978) isti~e za~arani krug, smatra da alkoholizam nastaje na
relaciji stimulus-reakcija. Svaka neprijatna situacija
generi{e napetost, nezadovoqstvo, pijewe alkohola opu{ta i
nosi prijatnosti, ali kratko, potro{eni alkohol stvara novu
te{ko}u, sada mozak, stvara napetost, traì alkohol i ja~a
postoje}e, socijalne pritiske, ova sada sloèna napetost traì
ponovo pi}e za omamquju}e doìvqaje i tako ovi generi{u
bezizlazan poloàj alkoholizam.
Transakciona analiza (E. Bern) govori samo o ulozi
alkoholi~ara u alkoholizmu, a ne o alkoholizmu. Ova TA igra
ima pet igra~a, sa specifi~nim ulogama: alkoholi~ar; progoniteq (naj~e{}e bra~ni drug); spasilac (obi~no lekar);
englez (gleda kroz prste majka ili prodavac pi}a na
po~ek) i veza (bifexija). Igra je porodi~na, odràva odnose
i svako ima neku dobit. Ovu igru treba prepoznati i prekinuti radi uspeha u le~ewu.
Socio-kulturolo{ke teorije uzroci alkoholizma su
pritisci uè i {ire socijalne sredine na jedinku da prihvati
norme, obrasce pijewa, vrstu pi}a, standarde pijewa... Brojni
dru{tveni faktori (urbanizacija, migracija, siroma{tvo,
153
nezaposlenost, tradicija, obi~aji, navike, ekonomske krize,

ratovi, profitni interesi...) toleri{u, ~ak i stimuli{u
pijewe i tako podsti~u nastanak #potro{a~ko-ekonomskog alkoholizma. Postoje i subkulturne razlike prema pijewu i alkoholizmu (klasne, etni~ke, religijske, regionalne, profesionalne...), a ove su direktna posledica nau~enog pona{awa, navika,
ne samo pojedinca ve} i dru{tva u celini. Zanimqivo je da
Jevreji imaju mali procenat trezvewaka, ali i veoma nisku
stopu alkoholi~ara, jer je personalno zdravo pona{awe, odnos
prema alkoholu, li~ni izbor, naravno determinisan vaspitnim
merama sredine. Ova kulturna prohibicija je najboqi vid
prevencije svake toksikomanije, pa i alkoholizma.
Teorija sistema polazi od ~iwenice da sve ~ini sistem i da je alkoholizam oblik pona{awa i proizvod dinami~ke me|uakcije alkoholi~ara i wegove okoline.
Disfunkcija porodi~nog i {ire sociokulturnog sistema je
uzrok i posledica alkoholizma.
Tabela 1
154
Etiopatogeneza alkoholizma
Sve ove razli~ite koncepcije o uzrocima i na~inu nastanka
AB-i Donovan (1985) je ukqu~io u svoj etiolo{ki model
etiopatogeneze alkoholizma (tabela 1). Svako moè da
postane alkoholi~ar, ako trijas uzro~nih faktora interakcijski deluje u duèm vremenu, a to su: Li~nost, Sredina,
Alkohol. Ova tri faktora, ovog epidemiolo{kog modela nastajawa alkoholizma, obrazuju Trougao zavisnosti. (slika 1).
1. Li~nost prvi i glavni faktor je odgovoran za
nastanak, tok i ishod alkoholizma. Qudsko bi}e je
psihi~ki (i fizi~ki) krhko bi}e, naro~ito mlade osobe, i
traì psiholo{ku {taku za olak{awe napetosti, patwe i
neizvesnosti posle problema i konflikata koje ìvot
generi{e u porodici, u dru{tvu, na radu. Alkohol je lek
izbora opu{ta, daje snagu, vra}a raspoloèwe i za kratko
nestaju dnevne brige i ìvotne te{ko}e. Aberantna, nesigurna, stidqiva, upla{ena, nezrela li~nost i sa skrivenim ili
manifestnim ose}awem inferiornosti ponavqa ovaj
zlokoban lek, ponovo pije, u wemu nalazi #zaborav za sve
te{ko}e i tako se stvara pomenuti za~arani krug. Zdrava,
zrela i uskla|ena osoba svoju napetost, svoje patwe ne le~i
alkoholom, ve} koristi boqa, trajnija i zdrava re{ewa. Narod
kaè: Alkohol dolazi iz glave, ne iz fla{e, odnosno
Alkohol je detektor qudske slabosti.
2. Sredina odre|uje po~etak pijewa, vrstu i
koli~inu AP-a, mesto i vreme pijewa. Na{a tolerantna sredina prema pijewu, obezbe|uje previ{e AP-a, niske cene pa je
~a{a u ruci sve ~e{}e i u svim prigodnim prilikama.
Dru{tveni podsticaji pijewa neguju alkofilnu klimu, pogodnu za prekomerno pijewe, nastanak i tok alkoholizma. Na{a
sredina je usvojila i paradoksalne stavove prema pijewu
odobrava pijewe, osu|uje ili prezire alkoholi~ara u termi-
155
nalnoj fazi bolesti i sumwa u zdravqe trezvewaka. Treba

posebno ista}i da dru{tvo generi{e potro{a~ko-ekonomski alkoholizam. Naime, deo dru{tva vr{i sna`ne pritiske
(proizvo|a~i AP-a, trì{te, ugostiteqstvo, fiskalna politika...), da se sve vi{e i vi{e tro{e AP-a i zato obezbe|uje
veliku ponudu, laku dostupnost, nisku cenu, sna`ne reklame...
3. Alkohol najtraènije i najpristupa~nije farmakodinamsko sredstvo za brzu relaksaciju, za olak{awe
muka, za uklawawe straha, za ja~awe snage i sigurnosti.
Ve}i deo populacije pije povremeno, umereno radi
uìvawa, prijatnog ukusa, popravke raspoloèwa i zaborava
neprijatne stvarnosti. Sva ova dejstva alkohola su pogubna za
~oveka, za ~ove~anstvo, a kada se pije ideja o mogu}nosti oboqevawa se odbacuje misli se samo slabi postaju
alkoholi~ari. Utopijska je misao i prakti~no nekorisna
ako nema alkohola, nema alkoholizma, ako se zna da veliki
deo stanovni{tva ìvi od proizvodwe i prometa AP-a; da je
pijewe vekovima deo dru{tvenih i verskih rituala i da vrlo
visoki procenat odraslog stanovni{tva pije, u granicama
obi~aja i radi uìvawa. Trofaktorska geneza, zdruène vektorske sile, wihova dinamika, razne relacije i komunikacije
su stvarni putokaz za sva nau~na, interdisciplinarna
istraìvawa i za prakti~ne aktivnosti na poqu spre~avawa
i suzbijawa ove sociopatolo{ke devijacije, zvane alkoholizam (slika 1).
Razvoj alkoholizma
Alkoholizam je bolest koja traje godinama, razvija se tiho,
neprimetno, {uwaju}i se uz ~a{u i veselost. Po~iwe, prakti~no, od prvog kontakta sa AP-em, nekada i u de~jem,
pred{kolskom uzrastu. Neki roditeqi, u na{im sredinama,
daju deci malo pene od piva, malo {ire ili malo vru}e
156
rakije. Pijewe, u po~etku, nije prijatno za zdravu osobu, pa je

potrebno izvesno vreme da se organizam privikne na alkohol.
Pijewe AP-a je uslov, conditio sine qua non (uslov bez koga se ne
moè), za razvoj i nastanak AB-i. Mnogi faktori, na putu
alkoholizma, determini{u razvoj bolesti: podno{qivost
alkohola, koli~ina i vrsta AP-a, na~in pijewa... Neko podnosi
boqe alkohol drugi slabije (deca, ène, bolesni), neko pije
malo drugi vi{e; neko pije polako preko celog dana i ne
opija se drugi brzo i opija se; neko pije uz jelo drugi
nata{te a sve se kona~no, pre ili kasnije, nepovoqno
isprepli}e u stvarawe zdravstvenog i dru{tvenog invalida.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije alkoholizam karakteri{e: prinudna upotreba alkoholnih pi}a,
formirawe psihi~ke i fizi~ke zavisnosti, postepeno
povi{avawe podno{qivosti, pojava fizi~kih i psihi~kih
rastrojstava prilikom iznenadnog prestanka uzimawa alkohola. Kod daqeg napredovawa bolesti dolazi do rastrojstva
glavnih organa i sistema u organizmu.
Svaka odrasla individua pije ili ne pije AP-a. Ne piju
trezvewaci i apstinenti, a piju umereni, problemski i
bolesni potro{a~i:
Trezvewaci osobe koje ne piju, tako vaspitane osobe,
~vrsto ugradile stavove protiv pijewa u svoje pona{awe.
Apstinenti osobe koje su le~ene (ili ne) od alkoholizma i odlu~ile da ne piju i ta odluka traje najmawe
dve godine.
Umereni potro{a~i piju normalno, prirodno, neredovno, bez ùdwe, kontroli{u koli~inu, po{tuju
dru{tvene norme i standarde pijewa kao deo zdravstvene
kulture. Ne opijaju se.
Problemski potro{a~i piju ~e{}e, redovnije, piju sve
ve}e koli~ine i opijaju se, imaju mesta gde piju, qude sa
kojima obi~no piju, vreme u koje piju, rado utoqavaju è|
i glad pi}em. Uvek svoje li~ne, porodi~ne i/ili socijalne
probleme le~e alkoholom. Kod ovih alkoholizam krup-
157
nim koracima osvaja i porobqava `rtvu.

Bolesni potro{a~i piju svakodnevno (ili vi{e dana sa
opijawem), piju solo ili u dru{tvu, do opijawa, posebno na skupovima (svadba, slava, va{ar...). Ne mogu bez
alkohola. Pokazuju sve znake AB-i, karakterne promene,
porodi~ne, socijalne i zdravstvene probleme.
Granica za umereno pijewe nije jasna. Svako ko pije
obi~no misli, ako misli, ja pijem normalno. U zapadnom svetu
mera za koli~inu popijenog alkohola je standardno pi}e
jedna ~a{a vina ili jedno pivo ili jedna ~a{ica èstokog pi}a.
Patricija Hausman, autor vi{e kwiga iz oblasti nutricionizma, predlaè dva do tri ova standardna pi}a, u toku jedne nedeqe. Drugi pak, koji podsti~u potro{wu AP-a, predlaù 14 za
ènu a 21 AP-a za mu{karca, za nedequ dana. Mnogo je, previ{e
i polovina od ove koli~ine, za svaku osobu.
Od prvog kontakta sa alkoholom do razvoja opake AB-i pro|e
pet, deset, petnaest godina i taj razvojni put nema karakteristi~ne znake za okolinu, ve} samo neke nagove{taje a alkoholi~ar zdu{no prikriva narastaju}e raznovrsne probleme i
odlaè le~ewe. Razvojni put alkoholizma dobro odslikava
kineska narodna poslovica: U po~etku ~ovek uzima pi}e, zatim
pi}e uzima pi}e i na kraju pi}e uzima, zarobi celog ~oveka, a
ovaj put alkoholi~ar prolazi kroz ~etiri faze (M. E. Jelinek,
Glat), nedovoqno jasnih granica, bez prisustva svih opisanih
simptoma i ovi se prepli}u u zavisnosti od psihofizi~kih svojstava osobe koja pije, a to su: prealkoholi~arska, prodromalna,
kriti~na i hroni~na faza (slika 4).
Prealkoholi~arska faza alkoholi~ar pije nedovoqno,
pije da olak{a muke, da se opusti, smiri (psihi~ka zavisnost). Ova faza traje oko dve godine.
Prodromalna faza alkoholi~ar pije ~e{}e, opija se,
alkoholna amnezija je prisutna. Pije potajno, preokupirano
traì AP-a, izbegava razgovore o pijewu ali subjektivno
ose}a krivicu zbog pijewa. Ova faza traje do pet godina.
Kriti~na faza alkoholi~ar ima gubitak kontrole
158
pijewa. Poku{ava da uveri okolinu (i sebe, mawe) da nije alkoholi~ar, da ima razloga za{to pije, da su drugi odgovorni,
brani se i koristi psihi~ko-odbrambene mehanizme (poricawe, racionalizacija, projekcija). Agresija, krivica, kajawe
podsti~u daqe pijewe i propadawe gubitak prijateqa, ugleda,
izgleda, posla, rastu porodi~ni problemi, sumwe i dr.
Hroni~na faza alkoholi~ar pije svakodnevno
(fizi~ka zavisnost), a ne podnosi vi{e alkohol (pad tolerancije), jedna ~a{a malo dve mnogo, ne moè bez alkohola
(nemogu}nost apstitnencije), stigao je do dna. Moralno
degradira, telesno i du{evno propada, a socijalno postaje
neupotrebqiva jedinka.
Razvoj alkoholizma se prakti~no klini~ki deli na
~etiri faze: faza umereno pijewe, trening faza, pretoksikomanska faza i toksikomanska faza:
1. Faza umerenog pijewa nije bolest, ne postoji zavisnost od
alkohola. Osoba pije povremeno, malo da olak{a muke, da
se opusti, smiri... Ova faza moè da traje dugo. Svaki
umerewak je kandidat da jednog dana postane alkoholi~ar.
Le~ewe nije potrebno za wih ali stru~ni saveti su prava
prevencija o~ekivane bolesti alkoholizma.
2. Trening faza je prelazni period od umerenog pijewa do
bolesti alkoholizma. Osoba pije ~e{}e umereno, a u
prigodnim prilikama se i opije: svadba, ispra}aj u vojsku,
nedeqni ru~ak sa prijateqima, drugarski susreti u kafani,
poslovni ru~kovi... Ovo su po~etni znaci alkoholizma, lako
skliznu u slede}u fazu.
3. Pretoksikomanska faza alkoholi~ar pije redovno, ritualno, svakodnevno, intenzivno i sve vi{e (pove}ana tolerancija), da ublaì psihi~ke patwe, napetost. Psihi~ka
zavisnost je uspostavqena za svaki problem, za svaku
nesigurnost, za svaku nevoqu alkoholi~ar se hvata ~a{e,
ta~nije hemijske {take za po{tapawe kroz ìvot. Ako
nema alkohola alkoholi~ar je neraspoloèn, nezadovoqan...
159
Ako ga okolina kritikuje da mnogo pije obe}ava da

prestaje da pije, pogotovo ako ima teè zdravstvene probleme. Tolerancija je porasla treba vi{e alkohola da se
dostigne èqeno zadovoqstvo. Naj~e{}e je ovo simptomatski alkoholizam.
4. Toksikomanska faza alkoholi~ar ne moè bez alkohola,
mewa odnos prema alkoholu, alkoholizam cveta, alkoholi~ara okolina prepoznaje. Fizi~ka zavisnost je ovde
dominantna. Ovo su tzv. pijanci izjedna~eni u negativnom, nezavisno od uzrasta, pola i zanimawa. Oko 20%
svih alkoholi~ara osvoje ovo prvo mesto.
Karakteristi~ni znaci ove zavr{ne faze opake AB-i su:
Slika 5. Termini u razvoju alkoholne bolesti
Alkoholi~arska amnezija delimi~no ili potpuno

nese}awe za doga|aje iz perioda pijanstva (prekid filma).
Gubitak kontrole alkoholi~ar ne moè da se zaustavi na
jednom pi}u, nastavqa da pije do potpunog opijawa
(fenomen prve ~a{e). Izgubqena kontrola pijewa je
doìvotna i alkoholi~ar ne bi smeo nikada da popije ni
jednu ~a{u AP-a.
160
Nemogu}nost apstinencije alkoholi~ar ne moè ni jedan

dan bez alkohola, kontroli{e koli~inu pijewa, nikad
trezan, nikad pijan. Ako prekine pijewe nastaje apstinencijalna kriza.
Pad tolerancije naglo se smawuje velika podno{qivost
alkohola, opija se brzo, obara me jedna.
Fizi~ka zavisnost akoholi~ar je rob alkohola, mora da
pije, alkohol je deo }elijskog metabolizma we govih organa
i wegovog tela. Ako ne pije nastaje mu~na i te{ka apsitinencijalna kriza.
Psihi~ka zavisnost alkoholi~ar ne moè da funkcioni{e normalno, ne moè da podnosi i re{ava dnevne
brige i ìvotne te{ko}e bez pijewa AP-a.
Tipologija alkoholi~ara i alkoholizma

Svako ko pije AP-a moè postati alkoholi~ar, ako pije
redovno, dugo i prekomerno. Alkoholi~ar poti~e iz grupe
umerewaka, proìvi razvojne faze alkoholizma i postaje
bolesnik. Polako ali sigurno mnoè se zdravstvene (telesne
i/ili psihi~ke) i/ili socijalne (porodi~ne, profesionalne,
dru{tvene) komplikacije, odnosno alkoholi~ar kona~no
postaje qudska ruina, koga svako moè prepoznati.
Alkoholi~ari se razlikuju prema na~inu pijewa, mestu
pijewa, koli~ini popijenog pi}a, redovnosti pijewa, znacima
zavisnosti i kona~no psihi~kim, fizi~kim i socijalnim
o{te}ewima. Ve}ina alkoholi~ara ima, ipak, neke zajedni~ke
osobine: nestrpqivost, impulsivnost, razdra`qivost, tvrdoglavost, precewivawe ili potcewivawe sebe, indolentnost, pasivnost, povu~enost ili dru{tvenost...
Stru~na interesovawa za razvrstavawe alkoholi~ara
prema wihovim dominantnim svojstvima su dugotrajna. M. E.
Jelinek (1960) je alkoholi~are podelio u pet tipova, grupa, a
161
ove obeleàva po~etnim slovima gr~ke azbuke:

1. Alfa alkoholi~ar pije povremeno da ukloni du{evne
i telesne te{ko}e (psihi~ka zavisnost). Ne po{tuje
dru{tvene norme pijewa (vreme, mesto, koli~ina i sl.), pije
problemati~no, mnogo, neredovno a {to uzrokuje ~este nesporazume, sukobe u prodici i profesionalno-finansijske
te{ko}e. Moè da kontroli{e koli~inu AP-a, moè da apstinira. Skoro celog ìvota ostaje u ovoj grupi a retko (20%)
prelazi u teè oblike alkoholizma (gama ili delta).
2. Beta alkoholi~ar pije redovno svoju dozu, svakodnevno, godinama, obi~no uz obroke. Ova lo{a navika se
neguje najvi{e u krajevima gde je doma}a proizvodwa AP-a
velika, a pijewe redovno i normalno pona{awe (Dalmacija,
Slovenija, Srem). Ovo je somatski alkoholi~ar, kod koga
uvek stradaju, prvo, telesni organi (èludac, jetra, periferni nervni sistem...) usled zdruènog dejstva alkohola i jedno
li~ne, vitaminsko deficitarne ishrane. Iako miran, alkoholi~ar moè stvarati porodi~no-socijalne probleme.
Kontroli{e koli~inu AP-a, moè da apstinira. Obi~no
ostaje u ovoj grupi a samo 20% prelazi u teè oblike alkoholizma (delta ili gama).
3. Gama alkoholi~ar pije povremeno, peridoi~no, èstoka pi}a i posle prve ~a{e pije do te{kog pijanstva (gubitak
kontrole). Posle pijanstva pauzira danima, nedeqama pa i
mesecima, pa ponovno pijewe apstinencija (klackalica).
U pijanom stawu je destruktivan, agresivan i stvara mnogo
problema porodici i dru{tvu. Ovo je maligna forma alkoholizma, kompletna zavisnost (gubitak kontrole, promena
tolerancije, apstinencijalni simptomi, psihofizi~ka zavisnost) vrlo te{ka za le~ewe.
4. Delta alkoholi~ar pije svakodnevno veliku
koli~inu AP-a (tolerancija visoka) stalno pripit retko
pijan. Ne moè ni jedan dan bez alkohola (nemogu}nost
apstinencije), kontroli{e koli~inu ali stalno doliva.
162
Pravi zavisnik od alkohola (psihofizi~ka zavisnost).

Komplikacije alkoholizma su uvek prisutne (telesne,
psihi~ke i socijalne). Ovo je mediteranski tip
alkoholi~ara, sre}e se vi{e u zemqama gde se prete`no piju
vina (Francuska, Dalmacija).
5. Epsilon alkoholi~ar pije periodi~no, gubi kontrolu
(fenomen prve ~a{e). Opija se ~esto i te{ko i pravi
ozbiqne dru{tvene komplikacije. Pijewe AP-a je ovde simptom du{evnog poreme}aja (cikli~na psihoza, cikli~na
li~nost), opija se u mani~noj ili depresivnoj fazi bolesti. U
toku le~ewa je bitno da se bolesniku le~i i primarna osnovna
bolest. V. Hudolin je dopunio ovu tipologiju alkoholi~ara, sa:
6. Zeta alkoholi~ar pije retko ali i na najmawe koli~ine
alkohola reaguje patolo{ki, agresivno i ugroàva sve oko sebe.
Klini~ki je ovome sli~no patolo{ko napito stawe.
Prema na~inu pijewa i prema pona{awu alkoholi~ari se
jo{ dele na mediteranski i nordijski tip:
Mediteranski tip pije svakodnevno, doliva od jutra,
nikad pijan nikad trezan, dobro}udan, ~esto zabavqa
okolinu a okolina se navikla na wegovo pi jewe i zakqu~uje:
dobar ~ovek, pije po malo. Nije uspe{an u svakodnevnim
doma}inskim i profesionalnim poslovima. Kasno stiè na
le~ewe, tek kada se jave zdravstvene komplikacije, a ove su,
uglavnom, odre|ene vrstom pi}a: vino uzrokuje cirozu jetre;
pivo uzrokuje op{te}ewa srca (pivsko srce), gojaznost
(pivski trbuh); èstoka pi}a o{te}uju mozak, nervni sistem
(alkoholna ludila, izlapelost, zapaqewa perifernog nervnog
sistema). Po K. E. Jelineku, ovo su Beta i Delta alkoholi~ari.
Nordijski tip pije èstoka pi}a, periodi~no, neredovno, par dana, opija se, pravi te{ke ispade (tu~a, nasiqa) u
porodici, u kafani, na poslu. Uvek je prisutan fenomen prve
~a{e. Izbegava le~ewe. Ima svoj stil pijewa, svoje vreme,
svoje mesto, svoje podsticaje, opija se uvek samo: samo preko
163
dana (na poslu toleri{u pijewe ku}i stiè polutrezan); samo

posle redovnog vremena (èna toleri{e pijewe); samo preko
vikenda (trezan na poslu); samo u toku svetkovina (praznika,
slave, svadbe, va{ara...); samo kad primi platu (ode plata);
samo posle uspe{nog posla (menaxerski alkoholizam). Po K.
E. Jelineku ovo su Alfa i Gama alkoholi~ari.
U literaturi, i u praksi, koristi se i podela alkoholizma, odnosno alkoholi~ara na primarni i sekundarni
alkoholizam, prema uzroku po~etka pijewa i prema
zdravstvenom stawu pre po~etka pijewa:
Primarni alkoholizam alkoholi~ar rano po~iwe da
pije, ìvi u sredini gde svi piju pa tradicija, obi~aji i
navike primarno uti~u na razvoj AB-i. Ogromna ve}ina (oko
80%) ovih alkoholi~ara ostaje u pretoksikomanskoj fazi ne
gubi kontrolu, moè da apstinira. Wihova zavisnost je
uglavnom socijalna i psiholo{ka. Glavne komplikacije AB-i
su telesna oboqewa.
Sekundarni alkoholizam alkoholi~ar je, pre po~etka
redovnog pijewa, imao neko telesno oboqewe i/ili neki
psihi~ki poreme}aj. Naj~e{}e je to neuravnoteèna,
neuskla|ena, aberantna osoba (neuroza, psihopatija), a ne retko
i pravi psihijatrijski bolesnik. Alkoholi~ar pije da ublaì
ili ukloni neke nepodno{qive simptome, pa se zato jo{ i zove
simptomatski alkoholizam. De{ava se da lekari savetima,
jatrogeno otvore put razvoja AB-i: operisani na èlucu ~esto
po~iwe da pije radi varewa, ili bolesnik sa peskom u
mokra}nim kanalima po~iwe da pije pivo radi izbacivawa
peska, i tako se neèqeno, neprimetno razvija i druga bolest,
alkoholizam. Uticaj sredine je na razvoj alkoholizma, ovoga
puta, zanemaruju}i, a prate}i problemi AB-i su prevashodno
interpersonalni sukobi, socijalni problemi. Le~ewe ovih
bolesnika zahteva primarno le~ewe osnovne bolesti.
Ukratko, svako ko pije moè da na|e sebe u jednoj od
slede}ih grupa:
Umereno pijewe socijalno dozvoqeno pijewe. Svako ko
164
pije od dva do tri standardna pi}a dnevno, u na{im

uslovima i ne svaki dan; svako ko se ne opija i svako ko
nema li~nih, porodi~nih i profesionalnih problema u
vezi sa pijewem, pripada ovoj grupi. Umerewaci mogu
celog ìvota da to i ostanu, ako se pridràvaju 11 saveta @ivot bez alkohola.
Preterano pijewe. Svako ko redovno pije vi{e od ~etiri
standardnih pi}a dnevno, ali nema vidqivih o{te}ewa.
Ovo je najve}a grupa u populaciji, koja pije i na sigurnom
je putu alkoholne bolesti.
Pijewe sa problemima. Svako ko pije a ima telesne,
du{evne, socijalne, porodi~ne, radne, finansijske,
zakonske i druge probleme. Ovo su alkoholi~ari
bolesnici. Prema najkra}oj definiciji alkoholizma
koju je dalo Ameri~ko udruèwe psihijatara: Svako
pijewe sa problemima je ALKOHOLIZAM.
Pijewe na bolestan na~in. To je alkoholi~ar zavisnik, a to
je: svako ko ima prisilu da pije svakodnevno (ili kad po~ne
da pije, ne zaustaqa se danima a iza toga pauzira kra}e ili
duè vreme); svako ~ija se podno{qivost na alkohol mewa
(prvih godina je pove}ana, kasnije je smawena).
Ko je alkoholi~ar?
Mnogi, koji piju, postavqaju sebi pitawe, pa i lekaru, da
li sam ja alkoholi~ar? I okolina se pita, ~esto da li je
neko alkoholi~ar? Nema brzog i lakog odgovora, ni od koga,
naro~ito u po~etnim fazama bolesti. Misli se ~esto
pogre{no alkoholi~ar je samo ko svakodnevno pije, ko se
~esto opija, ko mnogo pije, ko pada... I ovi su, svakako, alkoholi~ari, ali ima mnogo vi{e alkoholi~ara koji pokazuju
druge osobine nezavisno koliko piju, alkoholi~ara odaje
pona{awe pona{aju se neodgovorno, asocijalno, antisoci-
165
jalno (bolovawa, kavge, agresija, saobra}ajne nesre}e...).

U na{im sredinama, okolina se ne usu|uje da nekoga javno,
pogrdno ìgo{e i kad vidi i doìvqava, u komunikaciji,
karakterno izmewenu ruinu i bolesnu osobu, alkoholi~ara.
I na{i lekari nerado okrivquju alkohol kao uzrok
naru{enog du{evnog i telesnog zdravqa, iako bi takva,
pravovremena dijagnostika znatno reducirala mnoge
nepotrebne dijagnosti~ke procedure, vreme i sredstva, a
le~ewe bi bilo, bez sumwe, pravovremeno i mnogo uspe{nije.
Alkoholi~ari su, {irom sveta, doìvqavani kao poro~ni
qudi, naviknuti na bezobrazluke svake vrste. Upra`wava se
to i danas, u zapadnom svetu. To su gra|ani drugoga reda iako
je SZO (1951) usvojila medicinski model alkoholizam je
bolest alkoholi~ar bolesnik kao i svaki drugi bolesnik.
Usvojila je, tako|e, i definiciju alkoholizma, odnosno alkoholi~ara koja postaje putokaz za detekciju alkoholi~ara.
Nije svako alkoholi~ar ko pije. Mnogi piju neredovno,
umereno, kontrolisano i nikad ne prekora~e alkoholi~arsku
crtu. Ali, ko nastavi da ~e{}e pije, postaje alkoholi~ar, a
pogotovu ako redovno pije, ako pije pre podne, ako se opija,
takva osoba je sigurno i neprimetno postala alkoholi~ar.
Granica je vrlo nejasna, porozna izme|u umerenog, socijalno
dozvoqenog pijewa i alkoholi~arskog pijewa. Svako ko pije
misli da pije normalno, da je wegova koli~ina pijewa prava
mera. Smatra se da od 10 osoba koje rado piju jedna postaje
alkoholi~ar. I na~ini pijewa odaju alkoholi~are.
Ispi~uture su osmislile nazive za neke na~ine pijewa, pa
govore u àrgonu: pije kao Rus (pije naiskap); pije kao pruski oficir (pravi ugao rame, lakat, ~a{a u ruci); pije kao
dama (napu}ena usta, ili ho}e{-ne}e{); pije kao zver (jedno
pi}e za drugim bez predaha); pije beton (èstoko pi}e
pome{ano sa pivom)...
Alkoholi~ar je neslobodna osoba prema alkoholu, ne moè
da pije kad ho}e, koliko ho}e i ne moè da prestane kad ho}e.
Ima uvek jaku ùdwu da pije, dan po~iwe sa smi{qawem kako
166
do}i do pi}a a zavr{ava sa no}nim morama bez dubokog sna ili

pak spava kao zaklan. @ivot alkoholi~ara se mewa u svim
sferama porodica propada, trpi posao, problemi sve ~e{}i,
teì i nere{ivi. Narasta grià savesti, ose}awe krivice, pa
i to postaje razlog za daqe pijewe, zanemaruju se izgled, li~ni
i porodi~ni ugled, ishrana a relacije i komunikacije sa okolinom prividno i siroma{no funkcioni{u. Poku{ava, u mislima, da se oslobodi ropstva, ne uspeva ali zato uvek iznalazi
opravdawa svoga pijewa pred porodicom, pred prijateqima i
ulaè velike napore da kontroli{e svoje odnose sa okolinom.
Redovno pijewe i vreme ~ine svoje pa se dugotrajno dejstvo alkohola ne moè sakriti, roba govori. Porodica trpi, propada, jedan pije a 35 osoba pati.
Svako moè da prepozna alkoholi~ara u odmakloj fazi
bolesti, kada su prisutni karakteristi~ni znaci: Facies
aethylica lice alkoholi~ara i alkoholizam podbuo, crven,
veliki podo~waci, nos izmewen, suve ispucane usne; nesiguran
hod..., ali je te{ko, a preko potrebno i mogu}e, rano prepoznati osobu koja je na putu AB-i, radi ranog le~ewa.
Ranu detekciju alkoholi~ara ili potencijalnih alkoholi~ara mogu da obavqaju ne samo lekari ve} i drugi
zdravstveni i paramedicinski radnici, pa i sami
alkoholi~ari. Ali zdravstveni radnici, pa i lekari, nisu
dovoqno osposobqeni, nisu ni dovoqno motivisani i ne
traì se od wih da u svakodnevnoj praksi upra`wavaju i ovaj
veoma zahtevan rad, relativno laku dijagnostiku. Lekari
nemaju dovoqno vremena!?, Ali ova specifi~na sociozdravstvena patologija i nije u fokusu wihovog interesovawa
(osim psihijatara alkohologa). Mnogi zdravstveni radnici
su se priklonili stavovima sredine pijewe nije rizi~no
pona{awe. Iscrpna anamneza (podaci bolesnika o svojim
te{ko}ama, problemima) i heteroanamneza (podaci o bolesti
porodice, okoline), lekarski pregled i laboratorijske
analize (Gama GT vrednosti, volumen eritrocita, enzimski
testovi...) uvek mogu i rano da otkriju AB. Socijalna anketa
167
je uvek dobrodo{la, pa i neophodna za specifi~ne ocene i

ve{ta~ewa, kao i nalaz psihologa. Kona~no dijagnozu alkoholizam treba postaviti ako postoje tri ili vi{e od slede}ih
sedam fenomena koje pijanac doìvi ili koji se ispoqe u
toku jedne godine:
jaka èqa da se pije,
oteàna kontrola po~etka, zavr{etka i koli~ine pijewa,
apstinencijalna kriza po prestanku ili smawewu,
porast tolerancije ili pad tolerancije,
zanemarivawe drugih interesovawa, zadovoqstava,
nastavqawe pijewa i pored zdravstvenih i drugih problema,
#prekid filma nese}awe na doga|aje iz pijanstva.
Samodijagnostika alkoholizma testovi

Testovi zna~ajno pomaù dijagnostikovawu alkoholizma, {tede vreme lekarima, {tede sredstva i omogu}avaju da,
posle kratkotrajne instruktaè, i drugi zdravstveni radnici
i paramedicinski radnici obave testirawe, sa puno uspeha. U
klini~kim uslovima popularan je tzv. MAST test (Michigen
Alchololism Screening Test) sa 24 odnosno 16 pitawa i Alkoholni
klini~ki indeks (A. Scinner, 1986) sa 17 anamnesti~kih, medicinskih podataka. Mogu}a je i popularna je Autodijagnostika
alkoholizma. Korisni su i ~esto upotrebqavani ovi testovi:
test apstinencije, CAGE test i Hudolinov test.
1. Test apstinencije prestanite da pijete {est nedeqa.
Ako vam ovo vreme pro|e bez velike èqe za pi}em, bez subjektivnih i objektivnih smetwi, bez apstinencijalne krize vi
niste alkoholi~ar i, ako ne izdrìte bez pi}a, ako imate apstinencijalne te{ko}e vi ste alkoholi~ar i treba vam le~ewe.
2. CAGE test (A. J. Ewing, 1984), nazvan po prvim slovima
engleskih re~i: smawiti, dosa|ivati, krivica, otvarawe o~iju.
C da li ikada razmi{qate da smawite pijewe? (Cut down)
168
A da li vas nerviraju kritike va{eg pijewa? (Annoyed)

G da li ikada ose}ate krivicu zbog pijewe? (Guilt)
E da li ikada pijete ujutro da biste dobro funkcionisali? (Eyeopener).
Alkoholi~ar je svaka osoba sa dva pozitivna odgovora.
3. Autodijagnosti~ki test (V. Hudolin, 1987) omogu}ava
svakome, ko pije AP-a, da jednostavno i pouzdano proveri
li~ni odnos prema alkoholu i pouzdano utvrdi svoj alkoholizam i stadijum bolesti. Ako je potvrdan samo jedan odgovor vi ste na putu AB-i; dva potvrdna odgovora vi ste
verovatno alkoholi~ar; tri i vi{e pozitivnih odgovora vi
ste sigurno alkoholi~ar, bolesnik u odmakloj fazi alkoholizma. Svaki pozitivan odgovor zna~i, da vam je potrebno
stru~no le~ewe {to pre to boqe.
Da li gubite radno vreme zbog pijewa?
Da li pijewe remeti va{ porodi~ni ìvot?
Da li pijete zbog srame`qivosti u dru{tvu?
Da li pijewe o{te}uje va{ ugled?
Da li ste se ikad kajali zbog pijewa?
Da ste dolazili u finansijske te{ko}e zbog pijewa?
Da li se kre}ete u neprimerenom dru{tvu kad pijete?
Da li pijewe slabi va{u brigu za porodicom?
Da li vam ambicije slabe od kada pijete?
Da li teìte pi}u u odre|eno doba dana?
Da li zaèlite pi}e i posle jutarweg ustajawa?
Da li imate smetwe sna zbog pijewa?
Da li vam produktivnost opada otkad pijete?
Da li pijewe ugroàva va{ posao i rad?
Da li pijete da izbegnete brige ili neprilike?
Da li pijete sami?
Da li ste gubili se}awe za doga|aje u toku pijewa?
Da li ste poku{avali da ostavite pijewe?
Da li pijete da osetite samopouzdawe?
Da li ste le~eni zbog pijewa?
169
Dnevnik pijewa alkoholnih pi}a

Koliko pijete AP-a nedeqno? Ne znate ta~no, a moète
saznati ako vodite dnevnik pijewa. Svako }e se iznenaditi, ko
pije AP-a, kako neta~no ceni koli~inu AP-a koje popije, pa
samim tim i ne predvi|a mogu}e {tetne posledice. Zato treba
voditi dnevnik pijewa. Ta~no }ete tek onda saznati koliko
pijete, kada, gde, sa kim, a {to je sve od bitnog zna~aja za
mewawe nezdravog pona{awa. Mu{karci ne treba da piju
vi{e od 10 do 15 standardnih pi}a, ène 7 do 10, u toku jedne
nedeqe. Ove preporuke engleskih stru~waka je prihvatila i
SZO za brzu ocenu pijewa AP-a kod pacijenata sa zdravstvenim problemima, u svakodnevnoj lekarskoj praksi.
Tabela 2
170
Alkoholi~arsko pona{awe
Alkohol onemogu}ava svakog ~oveka da kontroli{e svoje
misli, re~i, hod, pokrete i celokupno pona{awe, ali alkohol
bira svoje `rtve nesigurne, preosetqive, anksiozne,
nedisciplinovane, nezadovoqne osobe, osobe koje neguju
ìvotni princip zadovoqstva, a neodlo`na zadovoqstva, po
principu sad i ovde, ostvaruju preko usta (pije, pu{i, jede
prekomerno). Ove osobe oralno fiksirane (smetwe u ranom
psihi~kom razvoju) imaju ~esto i velike ambicije, ali ne
ulaù dovoqno napora za wihova ostvarewa, pa izgleda, na
prvi pogled, da za svoje ambicije nemaju dovoqno municije.
Alkohol opu{ta moralne ko~nice (super ego) pa pijewe alkoholnih pi}a generi{e agresiju nasiqa ubistva ubica i
po~inioca saobra}ajnih nesre}a je bilo vi{e od polovine, u
pripitom stawu. #Engleski psiholozi su utvrdili da i male
koli~ine alkohola mewaju doìvqaj i ènskih osoba u
dru{tvu. One postaju privla~nije, iako su prose~ne, da ne
kaèm #gabori. Utvr|eno je da posle popijenog litra piva
ili ~etiri ~a{e vina devojka u va{im o~ima moè izgledati
lep{a i zgodnija ~ak za 25 odsto nego {to je u stvarnosti. Ovo
nastaje, nau~nici kaù, zbog toga {to alkohol stimuli{e deo
mozga koji je zaduèn za procewivawe i ocewivawe
privla~nosti mogu}eg partnera.
Alkohol je #droga broj jedan. Mi smo #alkofilna nacija, pijemo svuda i u svim prilikama na gozbama, u dru{tvu,
na slavama, svadbama, sahranama na poslu #Normalno kod
nas 80% gra|ana a od ovog tzv. umerenog pijewa do bolesti
alkoholizma nije dug put, a ovih bolesnika ima ~ak do 15%.
Alkoholi~ar ne uni{tava samo sebe nego jo{ najmawe
~etvoro iz svoje najbliè okoline. Razmere posledica alkoholizma i za pojedinca i za ~itavo dru{tvo su ogromne.
Alkoholizam je najtragi~nija i najskupqa bolest. Nevoqe
se umnoàvaju kao na traci. Tu su alkoholne bolesti telesne
171
i du{evne kojima je potrebno dugo le~ewe; bra~no-porodi~ni

problemi; deca su u posebnom riziku za ceo ìvot kako zbog
neposrednog negativnog uticaja na celu porodicu ve} i zbog
nasle|a i negativnog modela pona{awa koji se kao programiran prenosi kroz vi{e generacija.
Alkohol generi{e nasiqa, neodgovornost, kriminal...
Alkohol je u nas dostupan svakome pa i deci. Na àlost, na{a
kultura proizvodi alkoholi~ara. Vreme je krajwe, prakti~no
isti~e da se aktivira Preventivni program u kome bi
u~estvovali svi po~ev{i od vlade, profesionalaca do pojedinaca. Lanac: proizvodwa distribucija prodaja cene
marketing treba zakonskim merama sankcionisati. Deo
poreza od alkohola i reklama, bilo bi prirodno i nu`no kroz
pomo} prevenciji koja je kod nas i nedovoqna i nesveobuhvatna.
Prekomerno, vi{egodi{we pijewe remeti sve psihi~ke
funkcije alkoholi~ara (deset), wihovo harmoni~no delovawe i
generi{e alkoholi~arsko pona{awe tipi~no za sve alkoholi~are, posebno u zavr{noj fazi bolesti. Ovo pona{awe je
uniformisano u visokom procentu, nezavisno od stepena
obrazovawa, zanimawa, funkcija... i prakti~no izjedna~uje sve
od radnika gradske ~isto}e do lekara, ministra... Pona{awe
alkoholi~ara je zapawuju}e, sramotno, zabavno za decu. Na{
vrsni pesnik u pijanom stawu se peo na banderu, recitovao osu
se nebo zvezdama... pomiwu}i balkon i ène koje su ga posmatrale. Razdra`qiv, neodgovoran, sebi~an, nerealan, manipulatoran, nestalan, egocentri~an, ambivalentan prema autoritetima i sa mnogo zabluda, iluzija, konfuzija i kognitivnih
smetwi alkoholi~ar imperativno ìvi nekonzistentan
trostruki ìvot, za sebe, za porodicu, za spoqni svet.
Li~nost alkoholi~ara
Li~nost alkoholi~ara je izmewena, alkohol je wegova
nu`da, prakti~no jedini smisao i sadràj ìvota. Pa`wu,
mi{qewe i delawa, svesno ili nesvesno, usredsre|uje prema
172
pijewu, a prete`no sebe, svoje pijewe stavqa u sredi{te svega.

Intolerantan, bez dovoqno samopo{tovawa, anksiozan
(napet, zapla{en) u komunikacijama, ~esto kompulzivan,
(iznutra prinu|en za odre|ena pona{awa) i sa neadekvatnim
emocionalnim reakcijama postaje malodu{an za bilo kakvu
konstruktivnu delatnost.
Alkoholi~ar je neodgovoran prema sebi, porodici, poslu
i okolini. Uvek brani sebe od stigme, ìga srama alkoholi~ara, poredi se sa drugima, ima uvek izgovor za svoje
pijewe, kod pojedinaca i grupe. Koristi za to, naj~e{}e, psiholo{ke odbrambene mehanizme, svesne ili nesvesne (negirawe,
minimizirawe, racionalizacija, projekcija) da negira probleme pijewa; da ublaì probleme (mnogi piju vi{e od mene);
da na|e prihvatqive razloge za svoje pijewe (posebna okolnost... prevelika zabrinutost...); da odgovornost prebaci na
druge... Ako sagovornik, dobronamerno, ne prihvati wegova
obja{wewa, alkoholi~ar osorno, ~esto impulsivno i hostilno (neprijateqski) izbaci pijem za svoje pare i sli~no.
Traì, i pronalazi, razne taktike i manipulacione tehnike,
~ini sve da o~uva svoje pijewe. Kona~no, duhovno usamqen,
proèt tugom, biva od sviju odba~en, kao biv{i ~ovek.
Porodica alkoholi~ara je poreme}ena, disfunkcionalna,
~esto razorena. Alkoholi~ar zanemaruje svoje elementarne
uloge (porodi~ne, roditeqske, bra~ne, doma}inske). Porodica
se postepeno prilago|ava alkoholi~aru, navikava se na pijewe
~lana porodice, iako shvata da je alkohol uzrok mnogih porodi~nih problema. Dolazi i do preraspodele porodi~nih uloga,
prihvataju se i pseudore{ewa za narastaju}e porodi~ne probleme, koji su tabu (zabrawena tema) za okolinu. Alkoholi~ar
prihvata i ulogu autsajdera, neva`ne osobe u ku}i, obe}ava da
ne}e piti, ali pije kri{om, skriva alkoholna pi}a za no}no
pijewe. Skrovita mesta i xepovi u ku}i su bili puni
unu~i}a (mala pakovawa AP-a) kada je ovih bilo u izobiqu.
Nekada i prekine da pije, par dana ali mu~ni apstinencijalni
simptomi (uznemirenost, znojewe, muka...) primoravaju alko-
173
holi~ara da ponovo pije. Rasprave, sva|e, verbalna i fizi~ka

agresija od uvreda preko bestijalne brutalnosti do zlo~ina,
pa porodi~ni pakao i ucene tipa le~ewe ili razvod otvaraju (~esto tako kasno) vrata terapeutima.
Okolina alkoholi~ara blagonaklono gleda na pijewe
svoga sugra|anina, pogotovu ako je ovaj miran, dobar u pi}u.
Alkoholi~ar, pak ~ini sve da prikrije svoju slabost; da o~uva
svoj ugled i da je u~tiv, pristojan, pa`qiv, kulturan u
opho|ewu prema osobama svoje sredine.
Me|utim, alkoholi~ar se mewa, postaje nedosledan,
nepredvidqiv, ambivalentan ili sa negativnim stavom prema
autoritetima. Redukuje sve vi{e socijalne odnose. Moralnoeti~ki neprekidno depravira (kvari se), {to, pored ostalog,
prate laì, podvale, prevare, kra|e... Kompromituje sebe u
dru{tvu, na radnom mestu, uporedo, progresivno nastaju
poreme}aji u pam}ewu, u voqno-intelektualnoj sferi i konsekutivno (sledstveno) siroma{ewe interesovawa,
unaza|ivawe pa`we i otupqivawe ambicija. Sadràji razgovora postaju prazni, ponavqaju}i i uglavnom se svode na monologizirawe, reminenscenciju (nejasna se}awa), strasnu
uzbu|enost, dirqivost u izraàvawu i govoru davno pro{lih
doìvqaja, uz lako uskakawe u teatralnost i neumerenu
patetiku. Alkoholi~ar ne brine vi{e {ta }e okolina re}i o
wegovom srozanom ugledu i izgledu i tako je kona~no dotakao
dno, a sa wim i porodica, vrata psihijatrijske slu`be su, za
wega, {irom otvorena, i ne samo ona.
Pijanstvo
Pijanstvo je neumereno, prekomerno kori{}ewe alkoholnih pi}a, koja negativno deluju na rad, svakodnevni ìvot,
zdravqe, blagostawe li~no i dru{tva u celini. Qudi koji
zloupotrebqavaju alkohol ~esto gube kontrolu nad svojim
174
pona{awem, ali ipak kod wih jo{ nema bolesne sklonosti ka

alkoholizmu, oni mogu po svojoj èqi ili pod pritiskom i
nagovorom okoline samostalno prestati da piju.
Pijanstvo je akutno trovawe, kratkotrajan du{evni
poreme}aj, uvek greh a moè biti i zlo~in posle prekomernog
pijewa, u kratkom vremenu. Akutno alkoholno trovawe po svojim simptomima je raznoliko i neretko je pra}eno izvr{avawem
besmislenih, nemotivisanih postupaka ili gre{aka prilikom
obavqawa uobi~ajenih svakodnevnih aktivnosti, radnih
operacija, vo`we, {to ponekad dovodi do tragi~nih ishoda.
Na{ narod kaè pijan i lud su bra}a a Hipokrat pijanstvo je umi{qeno samovoqno izazvano ludilo.
Pijanstvo je naj~e{}i psihi~ki poreme}aj i svakodnevna
pojava me|u alkoholi~arima i nealkoholi~arima, sve prisutnija me|u mladima i postaje stalno rastu}i problem,
naro~ito u ve}im gradovima, metropolama. U velikim i glavnim gradovima, mnogih dràva, organizuju se i treznili{ta
radi pomo}i pijano ugroènim osobama.
Ve}ina qudi oproba nekoliko pripitih stawa ili bar
jedno pijanstvo u dru{tvu, u vesequ i u pesmi. Pona{awa u
ovom blagoslovenom stawu su veoma razli~ita, u skladu sa
strukturom, osnovom li~nosti, pa ovi mogu biti: veselidepresivni; mirni-razdra`qivi; dobronamerni-agresivni;
snishodqivi-razulareni... U stawu pijanstva prvo stradaju
funkcije: psihi~ke (mi{qewe, pam}ewe, rasu|ivawe, pa`wa,
ose}awa, svest...), motorne (govor, hod, ravnoteà), refleksne
i ~ulne funkcije (vida, sluha, dodira).
Klini~ku sliku pijanstva karakteri{u psihi~ke i
telesne promene i promene pona{awa koje determini{u brojni faktori: individualna osetqivost na alkohol, uzrast, pol,
telesna teìna, koli~ina i vrsta AP-a, na~ina pijewa...
Posebno su osetqivi na dejstvo alkohola: deca, mladi i
bolesni, a upadqivo su mawe otporni: umorni, neispavani,
neraspoloèni. @enski pol je vi{e osetqiv, posebno u
wihovim ìvotnim fazama menstruacija, trudno}a, dojewe,
175
klimaks. Krupne i uhrawene osobe se retko opijaju i jo{ re|e

te{ko, ako piju slaba pi}a, postepeno i uz jelo.
I ìvotiwe vole da piju i opijaju se. Ronald Zigel
(Kalifornija) je utvrdio da majmuni vole kafu, liker i duvan,
a slonovi, sviwe, ovce, krave oboàvaju alkohol. I na{ narod
je to potvrdio i kroz pesmu o Kraqevi}u Marku pola pije,
pola [arcu daje. Qubiteqi alkohola su i ptice, gmizavci,
insekti... Slonovi uìvaju u prevrelom divqem vo}u i pijani
slon ma{e u{ima (hladi se), ma{e glavom, umotava i razmotava surlu, razdra`qiv, ri~e mahnito, nedruèqubivo razara
sve. Re}i nekome da pije kao smuk je prosto pohvala prema
izjavi pije kao slon.
Stepen i stadijum pijanstva

Stepen i stadijume pijanstva odre|uje koncentracija
alkohola u krvi (alkoholemija u promilima ). Promil u
alkohologiji ozna~ava koliko kapi alkohola ima na 1000 kapi
krvi, pa jedan zna~i da u 1000 kapi krvi ima jedna kap alkohola. Odnos alkoholemije, pona{awa i izgleda pijane osobe je
relativno srazmeran (slika 5) i shodno toj srazmeri pijanstvo se deli na tri stadijuma: lako, sredwe i te{ko (napitost, pijanstvo, koma). Granice izme|u pojedinih stepena
pijanstva nisu jasne (slika 9).
1. Pripitost je lako pijanstvo (0,5 1) prvi
znaci opijenosti javqaju se kad u krvi ima 0,3 alkohola, a
ve} sa 0,5 osoba je pripita, nedovoqno pijana, i nesposobna
za svaku sloènu delatnosti (voza~, hirurg, nau~ni radnik).
Pripitu osobu odaju pona{awe i telesne promene.
Pona{awe je upadqivo veselost, pri~qivost, uzbu|enost,
nekriti~nost, seksualna pohotqivost, impulzivnost ili obrnuto i telesni znaci su vidqivi: sjane o~i, zenice pro{irene,
crvenilo lica, ~e{}e mokrewe... Plemenita ose}awa,
moralne norme blede, pa se i intelektualna osoba prizemno
pona{a dobacuje, zadirkuje, galami, otkucava tajne...
176
Skoro dve tre}ine pripitih osoba dostiè ve}i stadijum

napitosti pijanstvo (1 2). Alkohol opu{ta moralne
ko~nice (super ego) pa pijewe alkoholnih pi}a generi{e agresiju, nasiqa, ubistva... Ubica i po~inioca saobra}ajnih
nesre}a je bilo, vi{e od polovine, u alkoholisanom stawu.
Slika 6. Stepen alkoholisanosti i posledice
2. Pijanstvo (2 3) sredwe ili te{ko pijanstvo

(3 4) kompromituje sve psihi~ke funkcije (svest je
pomu}ena), pokrete, koordinaciju tela i pona{awa. Pijana
osoba teturavo i te{ko hoda, oteàno i nerazumqivo govori, napada ili bezvoqno inertno dremqiva, povra}a, bleda u
licu, ne ose}a bolove i kod te{kih povreda (preloma kostiju).
Krvni pritisak, temperatura i vrednost {e}era u krvi opadaju.
3. Koma (4 6) opasno ugroàva ìvot. Pijana
osoba je u patolo{kom snu, komi, te{ko otrovana, cijanoti~na
u licu, nepravilno i jedva di{e, ne reaguje na spoqne draì.
Smrt je neizbe`na kod nele~enih za 510 sati, usled paralize
centra za disawe i kolapsa sr~anosudovnog sistema. Ni le~ewe
ne pomaè ako je alkoholemija ve}a od 5. Smrtna doza alkohola je 510 grama ~istog alkohola na jedan kg telesne
177
teìne, odnosno 350 grama moè da izazove smrt odrasle osobe

ili ~ak 100 grama (~istog alkohola) smrt deteta (slika 5).
Stadijume pijanstva i pona{awe pijane osobe na{ narod
je (po Vuku Karaxi}u) okarakterisao kao pona{awe petla
mlati rukama, ko~operi se, kukuri~e; majmuna gwavi,
ska~e, kreveqi se i sviwe te{ko hoda, vaqa se u blatu, nekada tu i zaspi.
Mamurluk
B. Karpman je detaqno opisao neprijatna, lo{a
doìvqavawa, subjektivno stawe posle odspavanog pijanstva
(kakoforija). Posle pijewa ve}e koli~ine AP-a, pijanstva i
spavawa osoba se budi: slomqena, neraspoloèna, mrzovoqna, malaksala, nemo}na, posti|ena, sa griòm savesti i
ose}awem krivice. Muka, glavoboqa, vrtoglavica i (ponekad)
povra}awe prate te{ka subjektivna ose}awa, kao i obe}awa
ne}e se to vi{e desiti. Ovo stawe uzrokuje alkohol prisutan u raznim tkivima tela (u krvi tada nema alkohola), a koji
se moè dokazati specijalnim tehnikama. U toku mamurluka
osoba nije sposobna za sloène, odgovorne poslove ({ofirawe, stru~ni rad...). Ne pomaù ni kafe, ni raso, vreme je
potrebno da se organizam o~isti od alkohola i oporavi.
Alkoholizam i zdravqe
Alkoholizam tzv. tre}a bolest dolazi po broju
obolelih odmah iza bolesti srca i krvnih sudova, koje se
nalaze na prvom mestu, i zlo}udnih tumora (raka) koji se
nalaze na drugom mestu. To je biopsihosocijalna bolest,
bolest koja dugotrajno, neprimetno i progredijentno (postepeno i sigurno) ugroàva telesno, du{evno i socijalno
zdravqe osobe koja prekomerno pije. Alkohol remeti skladno
178
funkcionisawe svih na{ih organa u saglasnosti sa centralnim i vegetativnim nervnim sistemom. Toksi~na {tetna
dugotrajna dejstva alkohola o{te}uju postepeno i strukturu i
funkciju svih organa i sve oblasti qudskog funkcionisawa, i
to: direktno o{te}uju sluzokoè organa (i tkiva) koje neposredno dolaze u dodir sa alkoholom (usta, èludac, creva) i indirektno toksi~nim metabolitima (acetaldehid, sir}etna kiselina)
remete sloèni }elijski metabolizam posebno u vitalnim
organima (mozak, jetra, srce), uzrokuju}i tako funkcionalne a
zatim i organske bolesti. Ali, dominantnu ulogu u genezi alkoholom izazvanih oboqewa igraju i: jednoli~na, nedovoqna i vitaminski deficitarna ishrana, slabo varewe, slaba funkcija
o{te}enog èluda~no crevnog trakta i ekonomsko siroma{tvo.
Alkomafija, tako|e, uni{tava zdravqe alkoholi~ara
koriste otrovni metanol za spravqawe AP-a Zozova~a iz
Ni{a je usmrtila 43 alkosa (1988).
Mnogobrojna oboqewa su direktna nezdrava posledica
neprirodnog pijewa AP-a, usamqena ili grupna, ali se didakti~no mogu podeliti na: telesna, nervna i du{evna oboqewa.
Telesna oboqewa
Mnogi organi alkoholi~ara (i sistemi organa) su redovno, mawe ili vi{e, uvek o{te}eni: jetra, mozak, èludac,
srce... Jetra je kao auto sa samo jednom brzinom moè da
radi samo u jednoj brzini. Jetra moè da razgradi samo jedno
STANDARDNO PI]E za jedan sat. Ako mora godinama da se
bori sa velikim koli~inama alkohola, jetra }e oboleti.
Alkohol postepeno ali sigurno razara organe, organizam i
uzrokuje mnoge bolesti raznih organa (slika 7).
Prekomerno pijewe uzrokuje:
zapaqewe jetre i cirozu,
179
bolesti èluca (zapaqewe, krvavqewe, ~ir èluca),

rak (usta, `drela, jedwaka),
o{te}ewe mozga,
seksualne smetwe,
depresiju i razne du{evne poreme}aje,
visoki krvni pritisak,
bolesti mi{i}a,
bolesti nervnog sistema (posebno bolne gr~eve u nogama),
{e}ernu bolest,
pothrawenost i nedostatak vitamina.
Le~ewe ovih oboqewa je dosta sloèno, dugo i zahteva
trajnu apstinenciju (prekid pijewa).
Ciroza jetre
Jetra je hemijska laboratorija organizma i uvek je
mawe ili vi{e ledirana kod alkoholi~ara, nastaju uvek degenerativne promene }elija jetre. Ako je u krvi suvi{e alkohola
jetra razgra|uje alkohol a zapostavqa ~i{}ewe, sagorevawe i
odstrawivawe masno}a, pa se masne naslage nakupqaju u }elijama jetre (hepatoza jetre). Ova o{te}ewa jetre, uzrokovana
toksi~nim dejstvom alkohola, su prolazna, ako se le~e i ako se
prekine pijewe. Nele~ena jetra alkoholi~ara se postepeno
uve}ava, masne naslage se u }elijama jetre pove}avaju, rastu i
kona~no ove plemenite }elije jetre propadaju i bivaju
zamewene nekorisnim }elijama vezivnog tkiva. Nastaje
ciroza jetre neizle~iva hroni~na bolest alkoholi~ara.
Razvija se podmuklo i bez smetwi, u po~etku. Gubitak apetita
i tupi bolovi ispod desnog rebarnog luka su opomena svakom
alkoholi~aru da zatraì lekarsku pomo}, jer se laboratorijski mogu rano otkriti i najmawe lezije (o{te}ewa) jetre.
Pojava ùtice i voda u trbuhu najavquju skori kraj ìvota.
180
Slika 7. Telesna o{te}ewa alkoholi~ara
Ciroza jetre je terminalna, uglavnom, bolest alkoholi~ara, 12 puta ~e{}a nego kod nealkoholi~ara, i zato se na
osnovu broja obolelih i umrlih od ciroze, u mnogim zemqama,
procewuje ukupan broj alkoholi~ara u zemqi. Svako ko
redovno pije AP-a, treba povremeno: da kontroli{e funkciju
jetre; da neko vreme ne pije; da odmara jetru i da omogu}i
prirodnu razgradwu masnih degenerativnih promena }elija
jetre, promena u jetri svakog alkoholi~ara.
Katar `drela i jedwaka

Sluzokoà usta, `drela i jedwaka je hroni~no zapaqena. Naj~e{}i znaci su: paqewe u usnoj dupqi, jutarwe
povra}awe, smetwe gutawa. Re|a su, ali smrtonosna krvare-
181
wa iz pro{irenih venskih spletova sluzokoè jedwaka,

povezane sa o{te}enom funkcijom jetre i o{te}ewem venskog krvotoka.
Katar èluca
Sluzokoà èluca je hroni~no zapaqena, kod gotovo svakog
alkoholi~ara, {to uzrokuje propadawe `lezda koje lu~e sokove
neophodne za varewe. Lu~ewe èluda~ne kiseline i èluda~nih
`lezda je pove}ano (u po~etku). Naj~e{}e àlbe bolesnika su:
gubitak apetita, muka, ga|ewe, podrigivawe, goru{ica, bolovi
ispod grudne kosti, ne retko i jutarwe povra}awe. Ne pomaè
mi vi{e soda bikarbona. Alkoholi~ar se hrani neredovno, ne
moè da koristi potpuno hranqive sastojke, gubi telesnu
teìnu, fizi~ki propada. Hroni~ni katar (zapaqewe sluzokoè) i ~ir (grizlica) èluca se mogu rentgenski verifikovati ~ak u 90% alkoholi~ara.
Katar creva
Hroni~no zapaqewe sluzokoè creva prate tipi~ne subjektivne smetwe alkoholi~ara: nadimawe, tupi bolovi u
trbuhu, neredovna stolica (zatvor-proliv). Varewe hrane i
resorpcija hranqivih materija su poreme}eni pa alkoholi~ar
postaje bled, pothrawen i izmoren bolesnik.
O{te}ewa srca
O{te}ewa srca prate redovno alkoholi~ara i usled
nedostatka vitamina iz grupe B. Sr~ani mi{i} je posebno
osetqiv na dugotrajno alkoholno dejstvo. Dokazano je da srce
u~ini 4.000 suvi{nih kontrakcija i dekontrakcija ako osoba
popije samo litar piva, {to kod pivopija uzrokuje
pro{ireno pivsko srce. Zamarawe, lupawe srca, gu{ewe,
otoci na nogama su samo neki znaci koji ukazuju na oboqewe
182
mi{i}a srca (Cardiomyopathia), koje treba klini~kim i dodatnim pregledima potvrditi. Direktna dejstva alkohola na srce
i wegove elektri~ne sile mogu biti brzo pogubna. Sve
~e{}e se sre}e tzv. prazni~ko srce normalna, zdrava osoba
dobije infakrt srca, nekoliko sati ili nekoliko dana posle
opijawa. Nemogu}e je, skoro, predvideti ovakav sr~ani udar,
ali se moè o~ekivati.
Pove}ani krvni pritisak

U razvoju povi{enog krvnog pritiska alkohol igra va`nu
ulogu. Nerazgra|ena masno}a, lipidi i masni nusproizvodi
(trigliceridi) slaù se u zidove krvnih sudova (slaba
funkcija jetre), pa ovi postaju: nedovoqno elasti~ni, krti,
skloni sklerozirawu i zakre~avawu a {to sve uzrokuje visok
krvni pritisak, odnosno posredno infarkt srca ili
mo`dani {log.
Zapaqewe gu{tera~e
Zapaqewe gu{tera~e je te{ko i dosta ~esto oboqewe
hroni~nih alkoholi~ara. Oko 30% alkoholi~ara sa 10 i vi{e
godina alkoholi~arskog staà oboli od ovog oboqewa.
Po~iwe iznenada snaàn bol u trbuhu, muka, povra}awe,
zatvor, te{ko op{te stawe. Nekada ovo oboqewe moè imati
prolongirani subakutni tok bolovi u trbuhu i drugi simptomi su blaì, mawi ali su ìvotne opasnosti uvek prisutne.
Klini~ki pregled i laboratorijski nalazi su dovoqni za
dijagnozu. Le~ewe u bolnici i intenzivna nega mogu samo da
spasu ìvot. Gu{tera~a, ina~e, reguli{e nivo {e}era u krvi
pa zbog wenog o{te}ewa dolazi i do {e}erne bolesti, koja je
~esto udruèna sa alkoholizmom, usled o{te}ene regulacije
{e}era u krvi, odnosno nivoa insulina u krvi.
183
O{te}ena koà
Koà lica alkoholi~ara je trajno promewena i formira
specifi~an izgled lica (Facies potatorum): atrofi~ne
promene koè, bledo plava boja, kapilarni crteì na nosu i
obrazima. Nisu retke i pelagroidne hroni~ne zapaqive
quskaste promene koè lica i nadlanica pra}ene bolovima u
stomaku i smetwama varewa (proliv). Avitaminoza B
(nedostatak vitamina B niacina) uzrokuje ove promene, a
{to je sve i posledica jednoli~ne ishrane, (nedovoqno vitamina) i slabe resorpcije hrane u o{te}enim crevima.
Tumori alkoholi~ara
Tumori alkoholi~ara su sve ~e{}i. Alkohol razara organizam, razara strukturu i funkciju }elija mnogih organa na
kojima lak{e nastaju neki tumori, pa i oni najgori zlo}udni.
Jaka AP-a sna`nije razaraju tkiva usta, jedwaka, èluca i
stvaraju osnovu za malignu alteraciju, za nastanak raka ovih
lokalizacija. U posledwe vreme dokazuje se, sve vi{e, da je
rak ~e{}i kod alkoholi~ara, osobito rak jezika, usne dupqe,
jedwaka, èluca, jetre, plu}a. Smrtonosna kombinacija je
pu{ewe duvana i pijewe AP-a.
Nervna oboqewa
Alkohol uvek progredijentno o{te}uje centralni i periferni nervni sistem, wihovu gra|u i funkciju. Alkohol
ometa nervne }elije da koriste kiseonik i one izumiru a
vezivno tkivo koje ih nadomesti ne moè da obavqa wihove
funkcije, funkcije sive mase, kore mozga. Alkohol ometa i
funkciju ribonukleinske kiseline (i belan~evina) koja je
184
odgovorna za pam}ewe i engrame (~uvawe informacija). U

po~etnim stadijumima alkoholizma stradaju fine funkcije
mozga a za tim se razvijaju te{ke strukturne promene i sledstvena nervno-du{evna oboqewa. Ovaj put razvoja nervnih
oboqewa, kod alkoholi~ara, moè se zaustaviti samo prekidawem pijewa AP-a, jer se alkoholom o{te}ene nervne }elije
ne obnavqaju. Po{to se nervno tkivo posle o{te}ewa ne
obnavqa, jasno je da }e kod alkoholi~ara, koji kasno do|u na
le~ewe, do}i i do trajnih, nepopravqivih promena.
Atrofija mozga
Atrofija mozga je ~esta bolest alkoholi~ara, u
zavr{nim stadijumima bolesti. Mozak je najosetqiviji organ,
pored jetre, na {tetno dejstvo alkohola: mo`dane }elije izumiru, liwaju se ubrzanije, ne mogu da se obnove; mo`dana
masa nestaje, atrofira; mo`dane komore su {ire; alkoholi~ar intelektualno propada. Najraniji znaci ove bolesti
su: neznatna o{te}ewa funkcija CNS-a pam}ewa,
upam}ivawa i ravnoteè. Tokom vremena nastaje progresivno
intelektualno i moralno-eti~ko propadawe, {to niveli{e,
izjedna~ava sve alkoholi~are, nezavisno od ranijih znawa,
zvawa i sposobnosti, {to uzrokuje propadawe do nivoa koji
zahteva samo negu i ~uvawe, stalnog ~obanina. Ovo oboqewe, prisutno u 90% alkoholi~ara zavr{ne faze bolesti,
moè se lako i tehni~ki dokazati (KTM, magnetna rezonanca).
Zapaqewe ìvaca
Naj~e{}e neurolo{ko oboqewe koje alkoholi~ara primorava da traì lekarsku pomo}. Vi{e od 90% alkoholi~ara
ima zapaqewe ìvaca. Zapaqewe zahvata obi~no ìvce udova,
retko ìvce glave. Bolest ima postepen tok: àrewe, bockawe i bolovi u mi{i}ima nogu (osobito na pritisak), oteàn
hod, hod na {irokoj osnovi (pa~ji hod) i kona~no dolazi do
185
delimi~ne ili potpune oduzetosti i atrofije mi{i}a (paraliza stopala, potkolenice, petlov hod). Le~ewe je sloèno,
dugotrajno i neuspe{no ako se ne prekine pijewe. êsto se
ranije u lekarskoj praksi, kod ovakve klini~ke slike,
previ|ao alkoholizam pa su bolesnici le~eni od reume.
Danas, pak, i ponedeoni~ka paraliza (oduzetost ruke posle
intezivnog pijewa subotom i nedeqom) demaskira
alkoholi~ara i upu}uje na osnovni uzrok reume. Toksi~no
dejstvo alkohola, pritisak na nervni splet ruke, ako je ova
jastuk i nedostatak vitamina grupe B uzrokuju iznenadnu
slabost ili paralizu ruke.
Alkoholna padavica
Epilepsija (padavica) je te{ko oboqewe, ovde, alkoholom
o{te}enog mozga. Javqa se u oko 15% alkoholi~ara, ali mnogo
~e{}e u toku: pijanstva, patolo{ko napitog stawa i alkoholnog
ludila. Javqa se u napadima u obliku velikog epilepti~kog
napada (Epi-Grand mal
). Zastra{uju}i je prizor epi napada za
okolinu alkoholi~ar iznenada, brutalno pada (~esto sa
sna`nim krikom), gubi svest, modar u licu, maksimalno zategne
noge i ruke, a zatim se ritmi~no i energi~no trza, a krvava
pena na ustima (usled ugriza i trzaja jezika) i umokravawe dopuwuju klini~ki vidqivu sliku. Traje kratko (310 minuta),
bolesnik se budi zbuwen, prepla{en, vr{i neke stereotipne,
necelishodne radwe (svla~ewe...) i zaspi. Posle bu|ewa ne zna
{ta mu se desilo, drugi mu to nekad ispri~aju. Napadi se ponavqaju, ali i prestaju ako se prekine pijewe AP-a, ~ak i bez
specifi~nih lekova za ovo oboqewe mozga (Epilepsia
).
Kod bolesnika koji imaju epilepti~nu bolest, druge etiologije (uzroka), alkohol provocira Epinapade i uzrokuje ~esto
epilepti~no sumra~no stawe opasno za bolesnika i wegovu
okolinu, i Status epilepticus
serija velikih Epinapada, nekoliko desetina jedan za drugim, {to sve prati visoka tempertura,
otok mozga a bez brze intervencije zavr{ava se smrtno.
186
Du{evna oboqewa
Du{evni poreme}aji, razni, uvek prate alkoholi~ara.
Psihi~ka dejstva alkohola su dominantna za razvoj AB-i i nastanak psihi~kih posledica alkoholizma. Psihi~ki, du{evni
ìvot je najvi{a funkcija mozga, pa alkoholom o{te}eni
mozak generi{e razli~ite du{evne aberacije odnosno
du{evne poreme}aje poreme}aje psihi~kih funkcija (pa`wa,
mi{qewe, pam}ewe, inteligencija...); poreme}aje li~nosti
(Alkoholi~arsko pona{awe) i psihijatrijske poreme}aje,
odnosno prava du{evna oboqewa. Sve psihi~ke promene
alkoholi~ara su posledica zajedni~kog dejstva alkohola, avitaminoze B, poreme}aja crevnog varewa i strukturnih svojstava li~nosti alkoholi~ara. U toku dugogodi{weg pijewa postepeno propadaju sve psihi~ke funkcije: koncentracija slabi,
pam}ewe popu{ta, op{te znawe i inteligencija se smawuju,
mi{qewe je oteàno, raspoloèwe upadqivo oscilira,
popu{taju funkcije voqe... Teà du{evna oboqewa alkoholi~ara su raznovrsna i sa rastom broja alkoholi~ara raste i
broj ovih oboqewa. Ina~e, alkoholizam je jedan od najstarijih
opisanih du{evnih poreme}aja.
Alkoholno ludilo
Alkoholno ludilo je naj~e{}e i najpoznatije du{evno oboqewe alkoholi~ara (Delirium tremens
). Po~iwe postepeno,
obi~no predve~e ili no}u strah, nemir, nesanica, znojewe,
stra{ni snovi i nemir, no}ne iluzije, podrhtavawe, gr~evi u
mi{i}ima... Ovo tzv. predelirantno stawe traje kratko, par
dana i nele~eno se rascveta u ludilo, u punom smislu te re~i.
Nekada bolest po~iwe naglo kod alkoholi~ara (oko 33%) u toku
nekog febrilnog stawa ili posle neke povrede, operacije...
Bolesnik je ekstremno upla{en, bled, zbuwen, ne zna gde se
187
nalazi, ne zna koji je dan, ne zna ko su qudi oko wega, izmi{qa

wihova imena (dezorijentisan u vremenu, prostoru i prema
li~nostima), {treca na svaku {kripu, drhti ekstremno
naro~ito ruke (tremor po ~emu je i dobio naziv), stalno u
pokretu, brani se od iluzionih i halucinatornih zastra{uju}ih
doìvqaja, vidi krupne i sitne ìvotiwe, mi{eve, zmije, konce
sve u pokretu, sve se umera~ilo protiv wega. Iako, ne prepoznaje osobe oko sebe, ne zna vreme i mesto, ali ipak zna ko je, {ta je
u bolni~aru prepoznaje medveda koji atakuje na wega brani se,
napada; obavqa svoj posao, misle}i da je na radnom mestu pa kelner sluì
goste a lekar pregleda pacijente. Temperatura raste
o
do 40 C (bela groznica) a ~esto masivno, te{ko zapaqewe plu}a i
popu{tawe srca nele~ene bolesnike vode u smrt. Ludilo traje tri
do sedam dana, zavr{ava se snom. Delimi~na se}awa doìvqaja ostaju a {to su neki umetnici to i ovekove~ili. Smrtnost je velika
(1015%), retko ko preìvi 23 delirijuma.
Alkoholna halucinoza
Alkoholna halucinoza (Hallucinosis alcoholica) je retka
bolest mla|ih rakija{a, sekundarnih alkoholi~ara sa
kra}im alkoholi~arskim staòm. Po~iwe uvek postepeno u
ve~erwim ~asovima nemir, strah i elementarne slu{ne
halucinacije, ~ulne obmane (~uje ono ~ega nema), ~uje {umove,
korake oko vrata, pu{tawe vode iz ~esme i na kraju ~uje jasne
glasove, pogrdne re~i, pretwe, nare|ewa. I sam se ukqu~uje u
razgovor, koji dolazi iz apsurdnih izvora, ~ak i iz kqu~aonice. U po~etku, alkoholi~ar zna da ne postoji ono {to ~uje,
odràva ~ak i radnu sposobnost i delimi~no uvi|a poreklo
svojih tegoba, ali nastavqa da pije, da savlada strah. U daqem
toku gubi razum, smatra da postoji zavera protiv wega, moli
osobe koje mu govore da ga ostave na miru, pi{e im pisma,
traì i za{titu organa vlasti od progoniteqa, ~ak i od
wemu bliskih osoba. U haoti~nom, izmu~enom stawu, alkoholi~ar, ~esto, izvr{i samoubistvo. Le~ewe samo u bolni~kim
188
uslovima, uz prekid pijewa, ima uslovno povoqnu prognozu.
Patolo{ka qubomora
Qubomora je normalna pojava po pravilu kod osoba koje su
emotivno vezane a ~esta i poja~ana kod alkoholi~ara.
Patolo{ka qubomora je ~esto du{evno oboqewe alkoholi~ara. U osnovi ove vrste ludila je o~uvana èqa i patolo{ko opadawe polne mo}i do potpune nemo}i, impotencije.
Postepeno se razvija. Alkoholi~ar optuùje ènu za neverstvo, obi~no samo u pijanom stawu, a po tre`wewu se stidi,
samooptuùje i traì opro{taj. U daqem toku ova rasprava
dobija patolo{ku dimenziju pa i u treznom stawu verbalno
terori{e ènu sumwama, bizarno, nastrano, neobi~no
traì dokaze, proverava dowi ve{, ta{ne, telefonske brojeve, prati kri{om ènina kretawa... Sumanuto, bolesno,
~iste svesti i o~uvane inteligencije, optuùje ènu za neverstvo, sve vi{e i sve apsurdnije, besmislenije traì
brakolomstvo sa sinom, sa svekrom ~ak iako je supruga
oronula i iznemogla starica. Moli, prekliwe, iznu|uje priznawa neverstva priznaj bi}e mi lak{e... sve opra{tam....
Neka supruga prizna, radi mira u ku}i, ali tada nastaje
pakao u porodici i ne retko dolazi zavr{no tzv. pseudoaltruisti~ko ubistvo. Mu` ubija suprugu da ne unesre}i
drugoga.... Le~ewe je te{ko i mogu}e samo ako zapo~iwe u
bolnici, dugotrajno je, ali vrlo ~esto i neuspe{no.
Korsakovqevo ludilo
Retka, a prakti~no neizle~iva psihoza, ludilo alkoholi~ara, prete`no kod korisnika èstokih AP-a. Javqa se
naj~e{}e, u dve tre}ine slu~ajeva, posle delirijum tremensa.
Jetra je uvek teè o{te}ena. Po~iwe postepeno oteàno
upam}uje nove doga|aje, zaboravqa, teè se se}a. Pam}ewe
rapidno opada. Uskoro ne prepoznaje okolinu, osobe oko sebe
189
(stalno se upoznaje sa uku}anima, prijateqima), gubi

interesovawe i intelektualno propada. êsto nemiran,
zbuwen, poku{ava da rupe u se}awu popuni konfabulacijama
(la`na se}awa). Ne uvi|a svoje stawe, pona{a se kao veliko
dete izmi{qa, so~no laè, nudi brak i pred svojom suprugom. Ovu totalnu psihi~ku zbrku uvek prati zapaqewe perifernih ìvaca bolovi i gr~evi u listovima nogu, oteàn
hod, hod na {irokoj osnovi... Le~ewe, uz prekid pijewa, dovodi
do telesnih poboq{awa, prognoza nije povoqna.
Alkoholna izlapelost
Svaka demencija (izlapelost) je ne{to posebno, jedinstveno (sui generis) a ozna~ava o{te}ewe mozga i gubitak
intelektualnih sposobnosti. Za izlapelog ~oveka se kaè da
je bogata{ koji je osiroma{io izgubio svoj intelektualni posed, sposobnost da reprodukuje znawa i razlikuje bitno
od nebitnog.
Alkoholna izlapelost (Dementia alcoholica
) je krajwi
ishod {tetnog, dejstva alkohola na ~itav organizam (katar
èluca i creva, nedostatak vitamina grupe B, toksi~ki
metaboli~ki produkti...) a pre svega na funkciju i strukturu
mozga odnosno mo`danih }elija. Alkoholi~ar postepeno, progredijentno i nepopravqivo intelektualno siroma{i a
karakterno se mewa. Sve teè rasu|uje, sve teè razlikuje
bitno od nebitnoga i sve teè upam}uje novo a zaboravqa
imena obi~nih svakodnevnih stvari (ka{ika, cigla...), imena
prijateqa, uku}ana, svoju adresu i sl. Ne shvata zbivawa oko
sebe, te{ko se orijenti{e kad ode od ku}e ne zna da se
vrati.... Inventar znawa stalno nestaje (se}a se starih
doga|aja, od pre 20 i vi{e godina), gubi qudsko dostojanstvo,
socijalne i moralne norme. Ne kontroli{e emotivna ispoqavawa (~esto se pona{a paradoksalno smeje se kad treba da
pla~e i obratno); ne kontroli{e izgled, ugled i ne kontroli{e sfinktere, uvek zamazan mokra}om i izmetom. U
190
zavr{nim fazama bolesti prisutni su i telesni znaci, znaci

te{kog o{te}ewa mozga tremor, smetwe govora, pokreta,
ravnoteè... Pred nama je qudska ruina, qudsko bi}e te{ko
obolelo koje ve} dugo ne moè da brine o sebi a sada treba
stalnog ~obanina.
Patolo{ko napito stawe

Patolo{ki napito stawe je najteì, i na sre}u najre|i
oblik alkoholnog ludila, oblik patolo{ke reakcije organizma i na najmawu koli~inu alkohola. Po~iwe naglo, traje
kratko i naglo se zavr{ava dubokim snom. Javqa se kod posebno osetqivih osoba, osoba koje su preìvele povredu mozga
ili zapaqewe mozga, a retko kod obi~nih pijanaca. Posle
pijewa jedne ~a{e AP-a, retko vi{e, osoba neupadqivog
pona{awa i izgleda upada u sumra~no stawe, stawe
kvalitetno suène svesti krajwe zapla{en, zbuwen, ne prepoznaje nikoga i ni{ta, uznemiren, u motornom nemiru,
doìvqava zastra{uju}e iluzije i halucinacije (vizuelne
obmane), vidi stra{ne zveri koje napadaju, ali se i brani
èstoko, pa bezobzirno i brutalno napada sve oko sebe,
razara, lomi i ubija okolne, nedu`ne osobe. Nekada se i sam
samopovre|uje. Besomu~no pona{awe traje kratko, par minuta do nekoliko ~asova i zavr{ava vi{e~asovnim dubokim
snom. Posle bu|ewa ne se}a se ni~ega, ima totalnu amneziju
(nese}awe). Ovo kratkotrajno, alkoholom izazvano ludilo
uzrokuje najteè krvne delikte, pa je posebno zna~ajno za
sudsku psihijatriju.
Osoba koja nije znala za svoju patolo{ku interakciju
prema alkoholu nije sudski odgovorna samo za delo po~iweno
u prvom patolo{ko napitom stawu, dok u ponovqenim situacijama snosi punu odgovornost za svoje postupke, jer je svesno
dovela sebe u situaciju koja uzrokuje kriminogeno pona{awe.
191
Alkoholizam i porodica
Porodica je osnovna }elija dru{tva, zajednica muà i
ène i wihove dece (i {ire). Od nastanka, razvoj porodice
prate prirodne zakonitosti i ova zadovoqava wene osnovne
funkcije biolo{ke, ekonomske, za{titno-pravne, vaspitne.
Svaki ~lan porodice ima porodi~ni poloàj biolo{ki
odre|en (otac, majka, deca, drugi ~lanovi) i porodi~nu ulogu
dru{tveno odre|enu i utemeqenu. Od karakterno-emotivnih
osobina muà i ène, ste~enih u wihovim primarnim porodicama, zavisi zdravqe porodice i weno funkcionisawe.
Zdrava porodica je dobro integrisana, organizovana, stabilna i funkcionalna, a bolesna porodica (dezintegrisana,
dezorganizovana, disfunkcionalna) je ~esto uzrok ili
posledica alkoholizma.
Alkoholizam je bolest porodice (prototip bolesne
pordice), koji razara odnose, mewa uloge, emocije i harmoniju u porodici. Brojna istraìvawa, u svetu i kod nas (B. Ga~i})
potvr|uju polimorfne porodi~ne alkoholne poreme}aje.
Poreme}eni su ili prakti~no nepopravqivo o{te}eni:
emocionalni odnosi su nezdravi, nema bliskosti, sigurnosti, topline, caruju: napetost, strah, agresivnost... Qubav i
mr`wa klackaju, u zavisnosti od pijewa ili apstinencije;
seksualni odnosi uvek slabe ili se gase do aseksualnosti.
Opada funkcija polnih `lezda i nivo testosterona u krvi
a {to generi{e seksualnu progredijentnu slabost muà,
alkoholi~ara, koju ~esto pogor{avaju i razni manipulativni postupci supruge;
ekonomski porodica siroma{i do bede, alkohol je skup,
alkoholi~aru nikad dovoqno novca, pozajmquje a ne vra}a,
porodica rapidno siroma{i, porodi~ni, zajedni~ki buxet se
gasi, novac se skriva i tro{i neznano, neplanirano, ìvi se
od danas do sutra;
192
socijalni kontakti su redukovani, prore|ene su relacije

i komunikacije sa okolinom. Porodica se sve vi{e izoluje i
kona~no se prekidaju i odnosi sa ro|acima i prijateqima;
vaspitni procesi su neadekvatni ili zapostavqeni.
Psihosocijalni razvoj dece se odvija u morbidnoj, bolesnoj
porodi~noj klimi, ~esto bez zdrave osobe za uzor, za identifikaciju.
U porodici alkoholi~ara svi pate, trpe i sve se mewa na
gore: alkoholi~ar, supruga, brak, porodica i deca.
Brak alkoholi~ara
Brak alkoholi~ara je poreme}ena, patolo{ka zajednica
gde su verbalne i neverbalne komunikacije nejasne,
siroma{ne i ove se obi~no obavqaju preko posrednika, preko
tre}e osobe. Ovu tragi~nu ulogu ima naj~e{}e wihovo dete.
Svako ìvi u svom unutra{wem svetu, porodi~na }utalica
je sve ~e{}a i duà, nema zajedni~kih tema za razgovor i nema
zajedni~kih bra~no-porodi~nih odluka. Ratno stawe se
retko prekida, traje kratko iako sveukupne okolnosti diktiraju mir po svaku cenu.
Porodi~no prilago|avawe pijewu i razvoju AB-i, svoga
~lana, je uvek prisutno. Porodica se prilago|ava, uglavnom,
podre|uje svome ~lanu alkoholi~aru, ~uva ugled porodice,
razli~ito i fazno tokom vremena:
Rana faza je period prikrivawa problema u vezi sa
pijewem. @ena (mu`) ~ini sve da je za okolinu normalno;
negira se i pomisao na alkoholizam; pijewe se skriva; problemi se prikrivaju od dece i okoline; porodica se ogra|uje;
komunikacije u porodici postaju povr{ne, siroma{ne i
nejasne; odnosi porodi~ni su formalni, nestabilni... Ne
razmi{qa se o le~ewu;
Sredwa faza je period alkoholne porodi~ne problematike. Broj problema raste i wihova sloènost; bra~ne
sva|e su sve ~e{}e i bra~na udaqivawa sve ve}a; deca se uvla~e
193
u sva|u (~e{}e su na strani nealkoholi~ara); okolina osu|uje

alkoholi~ara; ~lanovi porodice poku{avaju da kontroli{u
pijewe alkoholi~ara; èna (ako je mu` alkoholi~ar) postaje
energi~nija, preduzima vode}u ulogu u porodici; alkoholi~ara porodica omalovaàva, ismeva, grdi, izoluje. Govori
se o le~ewu, neki alkoholi~ari to i prihvate;
Pozna faza je nepodno{qivi period. Svi su iscrpqeni,
izmu~eni; alkoholi~ar i porodica su do{li do dna; traì
se spoqna pomo}; èna uslovqava le~ewe le~ewe ili
razvod; ~lanovi porodice se ukqu~uju u le~ewe bolesnog
~lana; vaspostavqaju se novi porodi~ni odnosi, nove uloge...
Pona{awe alkoholi~ara muà je obi~no tipizirano:
neodgovoran prema sebi, porodici i deci; egocentri~an, svesno ili nesvesno, sebe stavqa u ìù doga|aja i èli samo
li~nu korist; nesposoban za tople porodi~ne odnose u domu i
sa okolinom; gubi sposobnost za doma}insko poslovawe;
mrzovoqan, subdepresivan ne moè da pruì neophodnu qubav
deci; strog ili krajwe popustqiv prema deci; stvara konfuziju, dezorganizovanu porodi~nu atmosferu...
Supruga alkoholi~ara je bitna karika, iako zdrava, za
nastanak, za odràvawe i za le~ewe alkoholizma muà. Obi~no
je to èna sa li~nom psihopatologijom naivna, lakomislena,
neodlu~na, traì i nalazi u alkoholu predispniranog muà.
T. Valen (T. Walen) opisuje ~etiri tipa èna, supruga alkoholi~ara: mu~enica supruga pati, trpi, podnosi svoju zlu
sudbinu i izaziva saàqewe okoline; #kolebqivica supruga je nesigurna, kolebqiva, prihvata i odbacuje pijewe muà,
voli i ne voli muà alkoholi~ara; #kontrolor supruga
dominira u ku}i, kontroli{e muà, preuzima ulogu glave
porodice; #tiranin supruga neprestano drì pridike,
morali{e, ka`wava, ali brak ne dovodi u pitawe. U toku razvoja alkoholizma muà, èna se stalno prilago|ava novim
relacijama od mu~enice do tiranke.
194
Deca alkoholi~ara
Deca alkoholi~ara su u riziku, nekada o{te}ena i pre
ro|ewa. êsto se ra|aju nedono{~ad pothrawena,
bole{qiva i uvek zaostaju u psihi~kom i fizi~kom razvoju.
Javqaju se i razne uro|ene telesne anomalije, posebno kod
majki koje piju u toku trudno}e. Smrtnost ove dece u ranom
uzrastu je utrostru~na prema drugoj deci, istog uzrasta.
Nezdrava alkoholi~arska porodi~na sredina, bez vrednosnog sistema, reda, rada i discipline, ne pruà deci dovoqno porodi~ne topline, qubavi i sigurnosti. Za uskla|eni
psihosocijalni razvoj deca nemaju, prakti~no, zdravu osobu u
porodici za uzor, za identifikaciju. I ne samo to, deca su u
ovim porodicama posebno fizi~ki zlostavqana prisutne su
batine od kai{a preko premla}ivawa do gu{ewa i udarawa
glave u zid... Obi~no to ~ini alkoholisani otac bez pravih povoda, usled svojih hirova. Nekada su nasilnice i izmu~ene
majke, ène alkoholi~ara. @rtve ovog tipa su mla|a deca i
deca u osnovnoj {koli.
Prestra{ena deca, uvek kada vide oca pod gasom,
razmi{qaju {ta }e biti ovoga puta. Ina~e, fizi~ko
ka`wavawe doìvqavaju kao agresiju, kao roditeqsko odbacivawe i nevoqewe. Nikada se ova deca, ili bar retko, za ne{to
dobro u~iweno ne pohvale, ne nagrade od alkoholi~ara ve} se
i to tuma~i kao zla namera. Vi{e od polovine ove dece neguje
nepoverewe prema okolini i sami postaju nesocijalni, agresivci, delinkventi. Formirawe pona{awa ove dece se ~esto
odvija po obrascu sve {to sam mrzeo kod roditeqa, usvojio
sam, ali uvek ima dece skladnog i zdravog pona{awa i u ovim
porodicama i pona{aju se u skladu sa usvojenim principom
ne}u kao moj otac.
Zlostavqana i/ili prepu{tena ulici, ova deca obi~no
formiraju asocijalne obrasce pona{awa a uli~ni idoli
~esto wima postaju ìvotni putokaz. Nekada se ova deca, od
195
malena, spremaju na put alkoholizma, ~emu posebno doprinosi

tolerantni otac alkoholi~ar miran, veseo, duhovit,
zabavqa~ i drugar dece i deca emotivno zakqu~uju pijewe je
dobro. Psihosocijalni razvoj dece alkoholi~ara je kontinuirano ometan pa:
Mlada deca postaju nesigurna, sa ose}awem odba~enosti,
besna na roditeqa koji pije (ali i onog koji ne pije),
kumuli{u i preta~u neprijatne doìvqaje u razne
poreme}aje od pona{awa preko navika do psihosomatskih
poreme}aja povu~enost, poreme}aj sna, alergija, astmatiformni napad...
Tinejxeri (od 13 do 19 godina) postaju deca problemi sa
nizom, ina~e normalnih razvojnih problema, problema
odrastawa ali sve dobije kvalitet krize odrastawa.
Nesigurni, anksiozni, preosetqivi, emocionalno labilni,
neistrajni, netolerantni... lako postaju plen neke grupe koja
modelira wihovo pona{awe. Uspeh u {koli i socijalno prilago|avawe ove dece su u znaku krajnosti odli~an ili lo{ |ak;
agresivno ili miroqubivo dete; raskala{na ili povu~ena
li~nost. Ova deca i tinejxeri su uvek u riziku, pa vaspita~i
i {kola treba posebnim naporima da isprave osovinu
iskrivqenu r|avim vaspitawem u ku}i.
Alkoholizam i mladi
Mladi su, u celom svetu, rizi~na populacija za sve BZ-i
(pu{ewe, alkoholizam, narkomanija). Zdravqe i budu}nost
svake mlade osobe najvi{e zavisi od we same, od wenog
pona{awa. Pona{awe mlade osobe (ukqu~uje navike, stavove,
tradiciju i verovawa), determini{e vaspitawe, op{te i
zdravstveno. Vaspitni proces po~iwe sa ra|awem, sprovode
ga nesistematizovano mnoge li~nosti iz okruèwa roditeqi,
u~iteqi, nastavnici, medijske li~nosti... i traje neprekidno
196
tokom celog ìvota a odvija se svuda i na svakom mestu.

Mladi rano upoznaju i doìve omamquju}a dejstva alkohola, u svetu i kod nas, ve} u toku osnovne {kole i, uglavnom,
od 11 do 13 godina sti~u li~na iskustva, oprobaju
podno{qivost i li~na reagovawa. Navika pijewa se lako
uspostavqa, i zato su mladi uvek bolesniji nego ako ova
navika nastaje kasnije, u tre}oj deceniji ìvota. [tetna
dejstva alkohola su uspe{nija, i mawe koli~ine deluju
razorno na mladi organizam a na{ narod kaè: I malo alkohola je premnogo za mlado bi}e.
Pijewe nije greh samo dana{we omladine, ali je pijewe
u ovim, sada{wim vremenima intenzivirano ve}om slobodom, odnosno lo{im usmeravawem omladine, op{te
dru{tvenim uslovima i profiterskim interesima. Me|u
mladima u celom svetu su sve ~e{}a opasna opijawa, i ovi
piju, po procenama, dvostruko ~e{}e nego {to je bilo
uobi~ajeno u generaciji wihovih roditeqa. Prva opijawa su
naj~e{}a na ùrkama ili u kafi}ima. U alkostawu mladi
tinejxeri lako stupaju u seksualne odnose, pa su ~este
neèqene posledice sva|e, nasiqa, trudno}a i polno prenosive bolesti pa i HIV infekcija. I kod nas je uvek bilo
vina i qubavi... i kafanskih klupodera, kako je to slikovito govorio S. Markovi}.
Mladi sve vi{e cugaju, u svakoj prilici ùrke,
ro|endani, izleti, ekskurzije, razne {kolske proslave...
Pripadnice lep{eg pola naro~ito devojke sredwo{kolskog
uzrasta sve vi{e su me|u onima koji neumereno piju. Mora
dru{tvo da zabrine i to {to se ìvotna granica qubiteqa
kapqice spu{ta, si{la je i me|u osnovce. Pivomanija
bolesna strast za ispijawe piva je sve ~e{}a kod omladine.
Reklame ~ine svoje.
Svako moè da uo~i pijanu, nakresanu {kolsku mlade`
oko {kole gde ne{to proslavqaju. Posle proslava i ve~erwih
izlazaka neki mladi zatrovani alkoholom, pa i u komatoznom
stawu, stiù u zdravstvenu ustanovu, trezne se a dru{tvo koje
197
ih prati, gasirano je i pona{a se komotno ne shvataju}i opasnost, niti to doìvqavaju kao opasnost.
Roditeqi u~enika ne shvataju problem svog deteta,
odmahnu rukom na upozorewa pro}i }e to... vaqa se nekad i
opiti. Profesori se ne suprotstavqaju pijewu u~enika, a
neki pedago{ki piju skupa sa u~enicima... pu{e. Sluè kao
(negativni) idol za identifikaciju adolescenata. Da li nam
ima spasa, ako se zna da smo mi rakija{ka nacija.
Telesno zreli (sposobni za reprodukciju) a psihi~ki jo{
zeleni, mladi kompjuterske civilizacije ru{e konfekcijske
na~ine mi{qewa, pona{awa i ìvota, kre}u u neizvesnost a
neki se okre}u zabludama, laìma i prevarama i mewaju rado no}
za dan. Na ùrkama, u kafi}ima, disko klubovima, splavovima
do~ekuju zoru iscrpqeni i ~esto zloupotrebqavani od mafije
koja nudi i drogu, pa, me|u ovima cveta politoksikomanija.
Mnogi od wih neispavani, dremqivi, poluo{amu}eni nisu
sposobni za nastavu, za u~ewe, za rad trebaju dobro
tre`wewe, dosta snage za slede}e seanse. Roditeqi i nastavnici
su nemo}ni. Maturske ùrke, |a~ke ekskurzije, balovi... kao po
pravilu prate razni ispadi, sva|e, za|evice, tu~e... Hrvatska je
zakonski zabranila samostalno kretawe ulicama grada maloletnicima posle 22 ~asa. Mogu da se kre}u samo uz pratwu roditeqa,
starije bra}e ili sestara, u protivnom kazne za roditeqe maloletne dece, koja se samostalno kre}u ulicama, su enormne.
Mladi piju mnogo, na prazan stomak, ~esto vi{e dana uzastopce, piju i kad ne bi smeli (bolesni, povre|eni, pre
{ofirawa...) i imaju svoje obrasce pijewa kombinuju
~esto alkohol sa drugim PAS-a, piju brzo, u turama, èstoka
pi}a, takmi~e se ko vi{e moè da popije! Naravno, u~ewe
omladine koja pije uvek je bitno oteàno. Uneti alkohol u
organizam degradira pam}ewe, slabi pa`wu, strpqewe, dekoncentri{e i izaziva rasejanost. Uspeh izostaje a strada
disciplina, odnos prema profesorima, roditeqima... Uzro~ni
faktori pijewa i AB-i mladih su mnogostruki, ~esto
podràvani i faktorima rizika nasle|ena predispozi-
198
cija (alkoholizam u porodici); hiperaktivnost, agresivnost,

intelektualno siroma{tvo (lo{ |ak, napu{tawe {kolovawa,
kra|e, agresija...); razvojne krize (nesre}ni doga|aji, smrt
roditeqa, rat, izbegli{tvo...) i neznawe, brojne zablude,
alkohol je porok... prolazna mana... bezopasno zadovoqstvo...
Ipak, mnogobrojni uzroci prakti~no su slede}i razvojna
kriza, porodica, vr{waci i {ira socijalna sredina.
Raste broj mladih alkoholi~ara kod nas u ~emu porodica
ima ogroman, ~esto presudan uticaj. Potvr|uje to i ~iwenica
da se od alkoholizma, u Beogradu, le~i gotovo polovina mla|a
od 30 godina.
Adolescentno doba i alkohol

Adolescentno doba (1125 godina) je doba odrastawa,
period utemeqivawa li~nog i socijalnog identiteta, odnosno
usvajawa socijalnog vrednosnog sistema, ali i krize identiteta. Na putu, iz detiwstva u pubertetsko, mladi}ko i zrelo
doba, ima previ{e burnih i brzih promena koje generi{u
fiziologija (najezda hormona) i sna`ne psiholo{ke potrebe
emancipacija, negacija socijalnih vrednosti, poni{tavawe
autoriteta... Ovaj ìvotni period nije lako odìveti, period prkosa, sukoba, prve qubavi, krize identiteta, i u harmoniji i u haosu (porodice i dru{tva), i u izobiqu i u
nema{tini. Svako odìvi ovaj razvojni ìvotni put na svoj
na~in, iako su te`we, èqe, misli, ose}awa uvek mawe vi{e
iste: èli originalnost, ekstravaganciju, èli vaèwe,
ho}e slobodu, osetqivo-prkosno-buntovno sudi crno-belo,
misli da je zreliji nego {to jeste, nisam vi{e dete... Svaki
autoritet je na klimavim nogama.
Alkohol je, ovako, uzavrelom, ne`nom i krhkom bi}u
melem za du{u donosi privremenu sigurnost, hrabrost,
preduzimqivost; osloba|a dosade, usamqenosti i podiè
raspoloèwe. Ponavqana pijewa trasiraju put prema
delinkvenciji, kriminalnim radwama ili put u bespovrat-
199
nu BZ-i.
Porodica usa|uje, temeqi osnovne obrasce pona{awa
dece, pa i stav prema alkoholu, odnosno razvija ìvotni stil
nepijewa i obratno. Bolesna, disfunkcionalna porodica
razorena, nepotpuna ili alkoholi~arska porodica ne
obezbe|uje bazi~ne potrebe dece qubav, negu, za{titu,
pa`wu... i postaje embrionalno zrno za no}obdije, za
dnevno spavawe i len~arewe i kasnije za AB. Akoholizam
roditeqa generi{e odre|enu socijalnu predispoziciju dece
za razne sociopatolo{ke pojave pa i za alkoholizam.
Vr{waci su neformalna grupa, sa svojim pravilima, koja
magnetski privla~i mladu amorfnu osobu, spremnu da
po{tuje zahteve grupe u razmi{qawu, obla~ewu, okupqawu i u
pona{awu. Grupa vr{waka je tinejxerima vrhunsko
boànstvo, u stvari, naj~e{}e surogat disfunkcionalne
porodice, u koje mladi po svaku cenu èle da se ukqu~e i da
budu prihva}eni. Ukoliko grupa prihvati pijewe kao normu
tada se ra|aju brojne sociopatolo{ke pojave od agresivnosti,
kriminaliteta, razbojni{tva do alkoholizma i narkomanija.
Sredina uà i {ira, dru{tvena sredina u mnogome
oblikuje li~nost ~oveka, ali neka, kad je u pitawu alkohol,
ovoga izobli~i. Dru{tvo direktno doprinosi, uti~e na nastanak alkoholizma, time {to stimuli{e pove}anu potro{wu
AP-a (laka dostupnost, niske cene); toleri{e celono}na
okupqawa omladine (kafi}i, diskoteke, restorani);
toleri{e novokomponovani ìvotni stil omladine no}u
ìvi dawu spava i nije osmislila i obezbedila zdravo
kori{}ewe slobodnog vremena. Interesi dela dru{tvene
privrede i dràvne kase su obi~no, iznad brige za zdravqe
mlade generacije i za zdravqe naroda. Profit je iznad svega,
pa nam ni{ka pivara obe}ava velikodu{no, specijalno pivo
za decu ~udovi{na i nakaradna ponuda za prva i rana alkoholna iskustva koja imaju {ansu da gore ugroze budu}nost
na{eg naroda, nego i atomska bomba, koja ipak ima ograni~eno
prostorno dejstvo. Izgleda, da je nekima stalo da na{a deca
200
pripadaju PAB kulturi, da bude razularena, dremqiva,

bezvoqna pa poznata sentenca posle mene potop ima svoje
mesto i danas u na{im nekim glavama i sredinama. Uzdajmo se
u dobronamerne savremenike i premudre re~i Vladike
Nikolaja daj Boè da se Srbi sloè, umnoè i oboè.
Mladi, alkohol i brak

Mladi po~iwu rano da pu{e i piju i zbog toga {to smatraju upotrebu alkohola i duvana simbolima mu{kosti. Me|utim,
kako to nau~nici zakqu~uju, ironija je u tome {to ~ak i
umereno uzimawe alkohola moè usporiti seksualno sazrevawe. Mu{ki seksualni hormon testosteron je umawen u krvi.
Razvoj AB-e kod mladih odvija se progresivno i fazno od
eksperimentisawa preko povremenog pijewa, redovnog pijewa
do zavisnosti. Posledice alkoholizma kod mladih su
prete`no i rano na psiholo{kom i socijalnom planu a mawe i
tek kasnije nastaju zdravstveno-somatske komplikacije. Sve
nevoqe AB-i rano upotpuwuje i problemsko pona{awe
zloupotreba marihuane, delinkvencija, prerana seksualna
iskustva, sida...
Mladi rano uspostavqaju prijateqstvo sa fla{om.
SZO procewuje da ~ak ~etvrtina pripadnika ja~eg pola
izme|u 18 i 29 godina su qubiteqi alkoholnih pi}a. To je
vreme za stupawe u brak. Svaka dama treba puno da razmisli
pre izgovarawa najva`nijeg sudbonosnog da. Brak zahteva
izuzetno veliki stepen emotivne pribranosti i trezvenosti
za udruèno re{avawe teku}ih problema, mawih ili ve}ih
kriza sve ono {to prati brak.
Alkoholizam u braku mladih supru`nika, mladoj porodici poja~ava sve normalne i neo~ekivane te{ko}e
zajedni~kog ìvqewa {to emotivno poja~ava i svaki stresni
doga|aj u ku}i. Re{avawe postaje briga treznog partnera.
Nije lako emocije, qubav, prema partneru je sna`na i ~esto
ja~a od razuma, da se sagleda bra~na budu}nost i donese zdrava
201
odluka: postoje samo dva re{ewa prihvatiti nezahvalnu

ulogu, kakvu je mo`da imala majka mlade supruge, a to je tzv.
transgeneracijsko preno{ewe obrazaca pona{awa sa roditeqa na potomke ili uslov le~ewe ili razvod prava i blagovremena ovakva odluka trasira put ka zdravom braku i zdravom
porodu. Zdrav brak nekada je obezbe|ivao provodaxija
drào se one narodne #Oca gledaj i udaj se za sina Majku
gledaj }erku èni.
Alkoholizam i èna
@ene su oduvek mawe pile, retko prekomerno i imale
mnogo re|e alkoholne probleme, nego mu{karci. @ena alkoholi~ara je bilo malo do pre tri-~etiri decenije, pa je odnos
bio 10 : 1 a danas je taj odnos 3 : 1, u korist mu{karaca, ~ak i
porazniji, gotovo ravnopravan u SAD i Velikoj Britaniji. Na
kraju ovog veka, ène u svetu i kod nas piju sve ~e{}e i sve
vi{e, piju mu{ki èstoka pi}a i sve ~e{}e javno.
Savremena èna je predodre|ena za alkohol preoptere}ena, rastrzana izme|u svakodnevnih obaveza prema
deci, ku}i, muù i profesionalnih obaveza, napeta, hroni~no
umorna i subdepresivna. Retka priznawa i gratifikacije
(nagrade) nisu dovoqne da izmene op{te emotivno stawe
èna. @ene su se izborile za dugo èqenu jednakost i sebi su
obezbedile zna~ajne uloge u dru{tvu. Nisu one vi{e samo
stub ku}e, ve} su i ravnopravni u~esnik svake delatnosti,
od radni~ke do umetni~ko-nau~ne delatnosti. Mnogo uloga,
obaveza i slobode, ali se od ène i daqe o~ekuje da bude
savr{ena supruga, majka, ku}na pomo}nica a sve to je
prete{ko breme, pa neka èna, u ciqu rastere}ewa, poseè za
alkoholom. Pijewe, kod predisponiranih èna za alkohol,
brzo stvara naviku, zavisnost i razorno deluje na ne`ni mentalni sklop i krhko telo ène i ubrzano ra|a sve mogu}e
komplikacije AB-i.
202
Alkoholizam èna ima svoje specifi~nosti (uzroci,

po~etak, na~in i posledice pijewa) i razlikuje se od alkoholizma mu{karaca. Prva alkoholna iskustva èna sti~e kasnije i
izvan porodi~ne ku}e. Porodica ne odobrava pijewe, ali i sredina (devojka ne pije), ~ak i tamo gde se obi~ajno, normalno, po
navici pije. Me|utim, u dana{we vreme, u na{im uslovima,
ènska omladina rado pose}uje inkriminisana no}na mesta
kafi}e, disko-klubove, ùrke i mawe-vi{e uvek pije AP-a.
@ena po~iwe, uglavnom, da pije kasnije, u zrelim godinama,
pije solo, kri{om da olak{a razne psiholo{ke konflikte
lo{e bra~no-porodi~ne odnose, ìvotne neda}e, odlazak dece u
{kole (sindrom praznog gnezda) ili pije u dru{tvu na poslu.
Toksi~no dejstvo alkohola je sna`nije kod èna, ne podnosi
dobro alkohol. Porodica ne podnosi pijewe supruge, majke, ali
sve zata{kava, krije. Stalno su prisutni sukobi, sva|e, grubosti, kona~no puca porodi~na bruka, mu` se lako odlu~uje
za razvod, zajednica propada, ekonomski i moralno. Deca
najvi{e trpe, vaspitno zapu{tena postaju lako plen ulice. I
sama èna te{ko doìvqava pijewe pla{i se osuda, ose}a
krivicu, ne traì pomo}, srqa prema dnu, opija se ~esto,
oronula, karakterno izmewena stiè na prinudno le~ewe.
Alkoholna bolest èna se brzo razvija, jer èna
alkoholi~ar upotrebqava znatno vi{e alkohola od mu{karca
ra~unato prema telesnoj teìni. Telesno èna brzo propada
lice grubo, bore nagla{ene, podo~waci, karakteristi~an ten,
telesna oboqewa (ciroza jetre, tumori, èluda~no-crevna
o{te}ewa...) i karakterne promene javqaju se ranije nego kod
mu{karaca. Na le~ewe odlazi kasno, oko 40-te godine ìvota.
Najvi{e se le~e radnice, slu`benice i doma}ice (preko 80%).
Profil le~ene ène alkoholi~ara u Beogradu u periodu
19891995. je bio: 43,7 godina starosti; 44,2% sredwa stru~na
sprema; 51,1% administrativno-rukovode}i posao; 58,0% udata;
74,0% ìvi u braku sa dvoje dece; 60,0% radni~ko poreklo;
zloupotreba i zavisnost od alkohola traju u proseku 13 godina (D.
Bo{kovi}).
203
@ena, alkohol, trudno}a i prostitucija

Pijewe i trudno}a su inkompatibilni (nespojivi).
Alkohol veoma lako i slobodno prolazi kroz posteqicu i
ozbiqno ugroàva potomstvo odnosno razvoj ploda. Pijewe
alkohola u toku trudno}e blokira izgradwu belan~evina
(aminokiselina) i to uzrokuje slab razvoj tkiva; ometa
kori{}ewe glikoze i rast ploda... ra|a se nedono{~e, koje
moè da ima i telesne malformacije, mane i umnu
zaostalost... Narod kaè pijana majka pijani plod.
Alkoholizam majke ili oca {tetno deluje na du{evni i
fizi~ki razvoj ploda. Alkomajke ra|aju mawu decu, obi~no
du{evno zaostalu sa ~esto nakaznim organima. Istraìvawa
su pokazala da su majke imale sasvim normalnu i zdravu decu
pre nego {to su postale alkoholi~arke, {to ukazuje da je alkohol krivac da sada majka alkoholi~arka ra|a bolesnu bebu a ne
neki genetski faktor. Najtragi~nije posledice alkotrudnica
su ra|awe beba sa raznim defektima (mozga, srca, bubrega,
creva, glave, vida...), tzv. alkoholni fetalni sindrom.
Svako drugo ro|eno dete alkomajke moè imati karakteristi~ne gore navedene nakaznosti pa i zato treba prekinuti
trudno}u, iako je abortus ubistvo nero|enog deteta. Ako
nedone{eno dete ili dete sa anomalijama preìvi, ono je
obi~no maloumno, razdra`qivo, hiperaktivno dete i sa
lo{om li~nom perspektivom. U ciqu rane za{tite potomstva, za{tite porodice od brojnih te{ko}a i problema oko
hendikepiranog deteta najboqe je da svaka èna u trudno}i
ne pije alkoholna pi}a (izuzetno ~a{u vodom razre|enog vina)
i ne pu{i, a da alkoèna ne ra|a.
Pijewe i prostitucija su sociopatolo{ke pojave koje se
me|usobno uvek dopuwavaju. I ranije je bilo devoj~ica, devojaka koje rano po~nu da piju, u porodici alkoholi~ara, ili su
rano usmerene od makroa u kafanski miqe, u prostituciju.
Mlade, mesnate, emocionalno nezrele, intelektualno siro-
204
ma{ne (male pameti) prihvataju najstariji zanat na svetu

i usput se odaju alkoholu. Ulica, kafana, industrija zadovoqstva, ~esta promena mu{terija nose brojne opasnosti polne
bolesti, sidu... nove nevoqe i razloge za daqe pijewe. Stvoreni
morbidni za~arani krug ru{i sve planove, nade i perspektive
ìvota. Ova subkultura neminovno i brzo tragi~no zavr{ava.
Sida, pre svega, ~ini svoje, a ona ima danas i epidemijske
razmere, pa se AB kod ove marginalizovane ènske populacije
i ne rascveta u bogatu simptomatologiju alkoholizma.
Alkoholizam radnika
Svaki rad traì zdravog, osposobqenog i treznog radnika a svako pijewe uvek umawuje psihofizi~ki sklad, op{tu
snagu i kvalitete rada. Prekomerno pijewe je naj~e{}e u
najproduktivnijim godinama, pa i razvoj alkoholizma. U na{oj
zemqi ima me|u radno sposobnim mu{karcima 1015% alkoholi~ara, me|u ènama 69%, a toliko na putu alkoholizma.
Na le~ewe stiù u najboqim godinama (3545) i prakti~no
upropaste pola radnog veka, u proseku 1620 godina.
Na{a socijalizovana radna sredina, mawe-vi{e, prikriva pijewe i alkoholizam svojih radnika, toleri{e pijewe,
ignori{e ili zata{kava probleme, nezavisno da li se radi na
terenu, na traci ili u kancelariji. AP-a ima uvek dovoqno
u restoranima dru{tvene ishrane, u kancelarijama, u kabinetima rukovidilaca i u xepovima radnika.
Ukorewene brojne zablude o dejstvu alkohola, tako|e, podsti~u pijewa: ja~a fizi~ku snagu, zimi greje, leti hladi...
Istraìvawa su, me|utim, dokazala suprotno, na primer
snaga mi{i}a se smawuje za 16% ako se popije samo jedno pivo
i 12 ~a{ice rakije. Neki fizi~ki radnici (rudari, seqaci,
pru`ni, gra|evinski radnici...) u toku procesa rada, u te{kim
uslovima, gube dosta te~nosti, znoje se previ{e, organizam
traì te~nost i tada se radniku nudi hladno pivo, umesto vode
205
i bezalkoholnih pi}a. Bezalkoholna pi}a radnici rado prihvataju, ali dru{tvo se pobrinulo da litar bezalkoholnog pi}a
ko{ta vi{e nego nekoliko fla{a piva. Svi zadovoqni a
veliku cenu pla}a radnik ~estim povredama ili bole{}u.
Razvoj AB-i kod radnika te~e po ustaqenoj shemi, postupno i neprimento pije posle rada, pre rada, kasnije i u
toku rada, kida vezu sa svojom sredinom, utapa se u bolest i
prakti~no ru{i sve mostove izme|u sebe i okoline, zanemaruje radne obaveze, zaka{wava, kratko izostaje sa posla,
poslovo|e i {efovi to ne registruju ili pravdaju slobodnim
danima. Neki, pak, {efovi, i sami qubiteqi dobre
kapqice, uvek redovni na poslu, uvek u punom radnom elanu,
zadwi izlaze sa posla i uvek dobro alkoholisani. Ne retko,
ovi i okupqaju mokru bra}u, radi dogovora. Me|utim, kasnije kako vreme odmi~e, profesionalno sve radne te{ko}e
rastu, problemi radnika alkoholi~ara i radne organizacije
se niù, fazno, kao na traci i sve se bitno odraàva na rad,
sredstva za rad, radne efekte, pona{awe i zdravqe radnika
alkoholi~ara:
radna sposobnost slabi,
zaka{wava na posao, ranije odlazi sa posla,
koristi ~esto kratka bolovawa,
alkoholi~arsko pona{awe gubi interesovawe za rad,
mrzovoqan, oponira, kritikuje rukovodioce,
zanemaruje svoj izgled, agresivan, moralno degradiran ...
unosi AP-a i pije u radnoj sredini,
o{te}uje sredstva za rad,
izaziva udese nesre}e u saobra}aju, rudnicima...,
telesno oboleva i psihi~ki mewa,
doìvqava povrede na radu,
stvara konflikte, lo{e me|uqudske odnose,
invaliditet, kona~no stiè.
Svaka radna organizacija moè da spre~i, zabrani
pijewe AP-a u radno vreme, da i tako prevenira AB svoga radnika i da spre~i, i po wu, brojne {tetne posledice. Svaki rad
206
pod dejstvom alkohola je prekr{aj radne discipline, ali ova

zakonska obaveza, prakti~no, nije zaìvela u na{im radnim
kolektivima. Odgovorni (rukovodioci, lekari medicine rada,
{efovi za{tite na radu) neguju pseudohuman odnos prema
radnicima koji piju a ovi propadaju zdravstveno, moralno i
socijalno na o~igled preduze}a, okoline i porodice. I porodica radnika alkoholi~ara se uklapa u stavove radne sredine,
razmi{qa ako pijewe ne smeta preduze}u... ne smeta ni nama
i ne preduzima mere za le~ewe, svoga hranioca, alkoholi~ara.
Nekada iznurena, izmu~ena supruga alkoholi~ara do|e u preduze}e, kod {efa, direktora i traì pomo} za ve} alkoholno
obolelog muà, ali i to se zavr{i, uvek, na ube|ivawu
u~ini}emo sve da vi{e ne pije i na tome se, uglavnom zavr{i.
Trì{na privreda zapada svako pijewe na radnom mestu
sankcioni{e, a to zna~i i prestanak radnog odnosa, sve radi
o~uvawa kvalitetnog tehnolo{kog procesa rada i postizawa
proizvodnih efekata. Uklapaju}i se u trì{nu svetsku
privredu mora}emo i mi da ispo{tujemo pozitivna zakonska
re{ewa u ovoj oblasti, pored ostalog i u interesu zdravqa
radnika i wegove porodice.
Alkoholizam i selo
Na{e selo stari, mewa se, i ìvot stanovnika u wemu.
Stanovni{tvo ne ~ine samo zemqoradnici, ve}inski deo su
polutani rade u okolnim gradskim mestima a ìve u selu.
@ivot sela poprima gradske manire ne radi se mnogo
(pomaè mehanizacija), ustajawe se ravna prema lokalu ili
autobusu za grad. Sedi se dugo u no}, stariji ispred TV ekrana,
a momci u seoskim kafanama, uz muziku, pevaqku i ~e{}e
gradska pi}a (pivo, viwak, votka...). U mnogim ve}im selima
ima i po nekoliko kafana, sve dobro rade, a jo{ vi{e prodavnica ispred kojih se redovno okupqaju sredove~ni
mu{karci piju pivo, razgovaraju, bistre politiku i
207
prate prolaznike, ubijaju vreme. @ene koje piju, ~ine to

tajno i sa svojim drugama.
Na{a sela su imala nekoliko desetina miliona stabala
{qiva, jednu tre}inu u svetu, pa je {qiva, uz gro`|e i
osnovna sirovina za proizvodwu na{e doma}e rakije, odnosno
vina. Tu su i ostale sirovine razna vo}a (jabuka, kru{ka,
kajsija, vi{wa...) i kvalitetne ìtarice. Proizvodwa rakije
i vina je seoska tradicija. Rakijski kazan lampek za pe~ewe
rakije, mewa dvori{ta i puni podrume svake jeseni, koji se
redovno prazne do slede}e xibre. Oko kazana, lampeka se uvek
okupqaju dobronamerni seoski alkosi, da pomognu i probaju, na|u se tu i ugledne politi~ke li~nosti, pa je jedan od wih,
ministar dobio i naziv... Lampek.
U selu se pije tradicionalno, svakodnevno uz kafu, pre
jela, sa gostom, kod umora, u vreme ose}awa è|i... i uvek
umereno, vi{e na slavama, verskim praznicima, va{arima,
svadbama i ispra}ajima u vojsku (sre}ne ti rane, juna~e).
Proslavqa se uz pi}e ra|awe a àli i za pokoj du{e. Pijewe
u selu svi toleri{u, odobravaju ali osu|uju opijawa.
Sumwi~avo pitaju mu{karca koji ne pije, da li si ne{to
bolestan? Alkoholi~ari su, prema kriterijumima sela, samo
~esto pijane osobe, pijane kavgaxije, pijani porodi~ni agresivci i le~eni na nervnom. Primarni, obi~ajni alkoholizam i beta alkoholi~ari uveliko cvetaju u selu.
Le~ewa alkoholi~ara sa sela su uvek zakasnela, niko
dobrovoqno ne prihvata a sporadi~ne predloge prijateqa
upitno odbija za{to, ja sam zdrav... pijem normalno... kao
svi...? I seoski lekari retko ubeleè u ne~iji karton dijagnozu Alcoholismus (F10.0; F10.1; F10.2) ali na kraju, nastale
zdravstvene komplikacije AB-i diktiraju prinudno bolni~ko
le~ewe (ùtica, pukao ~ir èluca, alkoholno ludilo...). Po
izlasku iz bolnice, le~eni rano, ponova prihvata ~a{u. Recidivi su ~esti, bolest uzima maha, propada se sve do smrti a
sredina i tada mirno zakqu~uje, nisu mogli lekari da ga
izle~e, ili wegova bolest je bila neizle~iva. Retko se, ali
208
stidqivo i poverqivo, pomene i pokojnikovo dugogodi{we

pijewe alkoholnih pi}a, a to se obi~no ~ini po povratku sa
grobqa u ku}u pokojnikove porodice i posle bogate trpeze i
pi}a za pokoj du{e.
#Nevidqivi alkoholi~ari
Nevidqivi alkoholi~ari su svuda oko nas u ustanovama svih vrsta i nivoa ({kola, zdravstvo, ministarstva), u
radnim organizacijama... a oni su ~esto ugledne li~nosti i
neretko na odgovornim, rukovode}im funkcijama. Na{a
dru{tvena reakcija na pijewe ovih javnih li~nosti je
~esto ambivalentna, protivure~na i nejednaka u svim sredinama i prema svim osobama, pa na primer, u~itequ u gradu se
ne toleri{e pijewe a u selu se odobrava.
Mnoge javne li~nosti (politi~ari, dràvnici, profesori univerziteta, glumci, kwièvnici, lekari, novinari,
umetnici, estradne zvezde, sportisti...) piju prirodno,
umereno, obi~ajno, ili pak re|e, na bolestan na~in
(redovno, prekomerno). Wihovu delatnost, wihovo kretawe i
svaki susret sa javno{}u prati raja sa posebnim interesovawem i, sa pravom, o~ekuje da su oni pravi uzori za
pona{awe, da su najboqi me|u nama.
Svakodnevno izloèni psiholo{kim i socijalnim pritiscima, ova elita, iako du{evno prenapregnuta, mora da je
uvek up to date, moderna i savremena. U te`wi ka mo}i,
vladawu i vlasti uz povremene nalete doìvqaja sopstvene
inferiornosti neki druguju vi{e sa alkoholom, traè
olak{awa, piju ~e{}e, piju redovno, piju sve vi{e i kona~no
se razvija sekundarni tzv. elitni alkoholizam.
Alkohol, i ovde, uni{tava sve ~etiri dimenzije
~ovekovog ìvota: telesnu, umnu, dru{tvenu i duhovnu. Rano
stradaju plemenite visoko diferencirane }elije mozga,
}elije koje omogu}avaju analiti~ko-sinteti~ke procese po
209
zakonima logike i filozofije a {to posebno poga|a kognitivne (saznajne) i konativne (nagonsko-voqne) funkcije i
kona~no svaki kreativan i nau~ni rad. @rtve se samoodabiraju i izjedna~avaju po drugim komplikacijama sa svom mokrom
bra}om profesorima, lekarima... Na putu alkoholizma ove
ugledne osobe piju, uglavnom, svakodnevno, po sistemu
dolivawa. Retko apstiniraju i kratko, par dana, samo radi oporavka za daqe pijewe. Mirni, dobronamerni i prisilno kooperabilni obavqaju svoju redovnu profesionalnu delatnost,
nekriti~no veruju}i da posao ne trpi i sve se vi{e vezuju i
oslawaju na alkofile (qubiteqe alkohola) svoje sredine.
Sredina, obi~no toleri{e pijewe ovih osoba, veli~a navija~ki wihove uspehe a neuspehe opravdava dejstvom vi{e
sile. Javna li~nost se tiho razgra|uje kao svaki anonimni
alkoholi~ar, pred o~ima omamqene sredine, javnosti i
porodice. Niko ne}e ili ne moè da savlada svesni ili
nesvesni otpor i da de~jom iskreno{}u objavi car je go.
Nekada crveni, danas demokratski partijski drugari mirno
posmatraju propadawe svoga ~lana, a vaspitno bi bilo, i za
alkoholi~ara zdravo da se ultimativno traì wegovo le~ewe
ili iskqu~ewe iz reda povla{}enih i upu}ivawe u pravu partiju POP (partija obi~nih pijanaca) kako to re~e idol
rokera Bora ~orba.
Profesionalni u~inak opada, posebno kvalitet rada, jer su
sve stvarala~ke, suptilne funkcije kore mozga umawene. I ovi,
kao wihova sabra}a, nisu zdrave osobe, izmewene karakterno
kre}u na put bez povratka, postaju profesionalno neuspe{ni,
ili pak nedovoqno uspe{ni, prema o~ekivawima i prema
mogu}nostima sredine u kojoj rade. Cena elitnog alkoholizma
je prevelika pa su kod nas i fudbalski navija~i li{avani
zadovoqstva, trofeja, jer su u~iteqi wihovih qubimaca, u
Srbiji, bili qubiteqi dobre kapqice, a {ta tek re}i o pijanim ministrima, profesorima, lekarima, direktorima... pijanim ugovorima, za koje skupu cenu pla}a raja. U Boqevcu je na
takmi~ewu rakija{a pobedio lekar!!?? (2004)
210
Uvaèna javna li~nost ima brojne probleme zbog pijewa

ali ne priznaje ovu uzro~no-posledi~nu vezu (alkohol-problemi-bolest), iako je li~no svaki alkoholi~ar uveren u tu
dinamiku. Na kraju, kao i ve}ina stiè na le~ewe, ali ovo je
za javnu li~nost specifi~no elitna ustanova, posebni
sme{taj na odeqewu, traga se za telesnim o{te}ewima i le~i
sve a ~a{a i fla{a nikako nisu u fokusu uzroka i le~ewa.
Dijagnostikuju se razna oboqewa pojedinih organa (jetra, srce,
èludac...), ali se ne govori i ne utvr|uje etiolo{ka dijagnoza
uzrok bolesti. Ova tzv. uslu`na dijagnoza bolesti je ~esta
kod alkoholi~ara ovog ranga i ona toboè {titi ugled ovakvog
bolesnika. Osnovna bolest se ne le~i, ne traì se ~esto
neophodna alkoholna apstinencija (prekid pijewa), nu`na za
uspeh le~ewa jer su lekovi inkompatibilni (nespojivi) sa
alkoholom. Ovako le~ena bolest brzo se vra}a, recidivira ali
je sada terapija ~esto zakasnela, oteàna pa je ishod bolesti
dubiozan, neizvestan, uglavnom nepovoqan. O tempora, o mores
(~udna vremena ~udni obi~aji) T. M. Ciceron.
Alkoholisanost i saobra}aj
Upravqawe svakim vozilom je sloèna delatnost i
zahteva psihofizi~ki zdravu, osposobqenu, odgovornu i
treznu osobu. Inteligencija i emotivnost diktiraju pa`wu,
brzinu shvatawa prepreka, vizuelno-motornu koordinaciju i
refleksno reagovawe voza~a, a {to alkohol, i u najmawim
koli~inama sve o{te}uje wihove pojedina~ne vrednosti i
grupno harmoni~no delovawe, odnosno, napada centre
~ovekovog uma, na prvom mestu, wihovo rasu|ivawe.
Alkoholisanost je oduvek bila uzrok nesre}a na putu jo{
u vreme fijakera i tada se, u ciqu prevencije, pripitim
ko~ija{ima zabrawivalo da upravqaju zapregom. Savremena
invazija prevoznih sredstava, osobito automobila, brza vo`wa
i nesavremeni putevi traè samo zdravog, odmornog i neo-
211
mamqenog voza~a, bilo alkoholom, bilo drogom. Raste broj

saobra}ajnih nesre}a u svetu i kod nas. U svetu posledwe
decenije, u saobra}aju je godi{we ginulo oko 500.000 qudi a 15
miliona bivalo je povre|eno. Predvi|a se da }e do 2020. godine
saobra}aj postati tre}i ubica na svetu, posle ratova i side.
Brojna istraìvawa, u svetu i kod nas, potvr|uju: alkoholisani voza~i uzrokuju 30-60% svih saobra}ajnih nesre}a,
odnosno 57 puta ~e{}e te{ke saobra}ajne nesre}e (vi{e
te{ko telesnih povre|enih i vi{e poginulih osoba);
naj~e{}e uzrok saobra}ajnih nesre}a,
Mla|i alkoholisani voza~i su (od 18 do 35); saobra}ajne
nesre}e su naj~e{}e no}u i preko vikenda;
Mla|i voza~i (od 18 do 35) bili alkoholisani 6080% u toku
rutinske no}ne kontrole saobra}aja...
U Srbiji je previ{e tzv. zona opasnosti u saobra}aju:
putevi, dotrajala vozila, kultura voza~a i drugih u~esnika u
saobra}aju, alkohol, {to sve generi{e brojne saobra}ajne
nesre}e. Poginulo je kod nas u saobra}aju (u periodu 19931997)
oko 4.000 lica 34,4% pe{aci; 32,7% voza~i; 25,5% putnici u
vozilu; 7,7% biciklisti. Najvi{e je poginulo na licu mesta
(56,3%) a zatim u transportu do zdravstvene ustanove (29,6%) i
naj~e{}e su to bile mlade osobe, od 20 do 25 godina.
Svako pijewe, svaka i najmawa alkoholisanost voza~a
ugroàva wegove voza~ke sposobnosti, ugroàva bezbednost
svih u~esnika u saobra}aju. Broj i teìna saobra}ajnih
nesre}a raste sa ve}im pijewem, sa ve}om koncentracijom
alkohola u krvi, odnosno rizik se rapidno uve}ava i to: tri
puta za podnapite (0,5); 23 puta za pripite (do 1) i 80 puta
za pijane voza~e (do 2).
Alkoholisani voza~ nije sposoban za svoj posao, ~ak i kod
minimalne alkoholisanosti. I mamurluk voza~a uvek
ugroàva bezbednost saobra}aja. Pogubne efekte alkoholisanog voza~a uzrokuju fluktuirana budnost, nekriti~no
pona{awe, refleksne smetwe, vizuelno-koordinacioni
poreme}aji... Bitni oteàvaju}i faktori alkoholisane
212
osobe za bezbednu vo`wu su:

Nekriti~no pona{awe je uvek prisutno dobro raspoloèn, samouveren, nekriti~no rasu|uje, potcewuje realne
opasnosti na drumu, ne uvi|a dobro situacije na drumu,
pogre{no ceni rastojawa, ne uo~ava brzo prepreke, reaguje
sporo, lako ludo hrabro i brzo vozi, nerazumno preti~e, ule}e
u makaze.
Psihi~ka sekunda2 je refleksna radwa, automatizovana,
bez u~e{}a svesti znatno je produèna nego kod trezna i zdrava voza~a. Traje normalno 0,75 sekundi, za koje vreme se obavi
niz sinhronih radwi od uo~avawa opasnosti do svrsishodne
reakcije, sve u reìji CNS-a. Svako alkoholno produèwe
psihi~ke sekunde moè zna~iti i smrt, ako se zna da svake
sekunde vozilo u brzini od 80 km na sat, pre|e 22 metra a alkoholisani voza~ uvek kasno ko~i.
Vidno poqe3 je suèno, ne uo~avaju se osobe i predmeti na
periferiji vidnog poqa (tunelski vid), a stradaju pe{aci
i biciklisti na putu. O{te}eno je i poqe pogleda4, veoma
aktivno u gradskoj vo`wi i preticawu, i zbog toga su
saobra}ajni udesi i naj~e{}i na raskrsnicama u gradu i pri
preticawu.
No}na vo`wa je posebno oteàna, zaslepqivawe
vi{e ometa alkoholisanog nego treznog voza~a. O~ne jabu~ice
podrhtavaju, dolaze}a svetla postaju treperava i procena
udaqenosti drugih vozila postaje nesigurna.
U na{oj zemqi profesionalnim voza~ima nije zakonom
dozvoqeno pijewe pre i u toku vo`we. Amateri voza~i mogu
da popiju jedno pivo ili jednu ~a{u vina ili jednu ~a{icu
rakije, do 0,5. Me|utim, i jedni i drugi vi{e piju, ~esto voze
alkoholisani, uzrokuju saobra}ajne nesre}e pa su mnogi
prekr{ajno ili krivi~no ka`wavani a ne retko i sudskom
---------------------------------------------------------------------------------------------2
3
4
Vreme od uo~avawa opasnosti do svrsishodne reakcije voza~a.

Vi|eni prostor pri pogledu napred.
Vi|eni prostor pri pokretawu o~iju (i glave).
213
odlukom primorani da le~e svoju AB. Ovako opredeqenih za

le~ewe, kod nas, ima oko 4% od ukupno le~enih alkoholi~ara.
Stravi~ne posledice alkoholisanih voza~a u saobra}aju
primorale su neke zemqe Evrope da Zakonski zabrane i kap
alkohola voza~ima (00 alkohola u krvi) {to zna~i voza~ ne
sme da pije alkoholna pi}a. U Hrvatskoj se tom zakonu suprotstavqaju i sve{tenici katoli~ke crkve, jer sve{tenici
moraju u euharistijskom slavqu da upotrebe odre|enu
koli~inu posve}enog vina posle svete mise svaki sve{tenik
koji sedne u automobil je u sukobu sa zakonom.
De{ava se kod nas da alkoholisani voza~, vinovnik saobra}ajne nesre}e, posle udesa popije 23 èstoka pi}a u
obli`woj kafani, uz svedoke, sa èqom da prikrije svoju
alkoholisanost pre udesa, kod istra`nih organa. Ovaj tzv.
#Alibi kowak se moè lako stru~no demaskirati.
U ciqu prevencije epidemije saobra}ajnih udesa nu`no je
po{tovati narodne mudrosti:
#kad pije{ ne vozi kad vozi{ ne pij,
#ne sedaj u kola alkoholisanog voza~a,
#odvrati alkoholisanog voza~a od vo`we,
#alkohol i benzin se ne me{aju.
Alkoholisanost i kriminalitet
Alkohol je najve}i kriminogeni faktor. Sloèna
uzro~no-posledi~na veza izme|u alkohola i kriminaliteta je
poznata vekovima. Alkoholisanost ima primordijalnu ulogu u
svim oblicima kriminaliteta (kra|e, nasiqa, ubistva,
razbojni{tva, seksualni delikti, te{ke telesne povrede...).
Visoki udeo alkohola u kriminalnim delima je potvr|ena istraìvawima i u Vojvodini u stawu pijanstva je bilo: 14%
silovawa; 18% saobra}ajnih nesre}a; 39% te{kih telesnih
povreda; 60% ubistava i ~ak 66% lak{ih telesnih povreda.
Alkohol je posebno vinovnik kafanskih tu~a, naj~e{}e
214
su to grupne tu~e, bez dubqih motiva, u kojima ~esto i nedu`ni

stradaju. U kafanskom miqeu, ~a{ica za ~a{icom i alkoholisani lako zaboravqa dru{tvene norme, lako oslobodi
unutra{wu, ~esto sadisti~ku agresiju i re~ima, pesnicama
ili revolverom ispravqa aktuelni bezna~ajni problem ili
shvati da je ovde i sada prilika da se svedu odavno
nera{~i{}eni ra~uni. Sigurno, alkoholna omamqenost mozga
sniàva prag osetqivosti, pove}ava razdra`qivost, uspavquje unutra{weg policajca (super ego) i generi{e, kod posebno strukturisane osobe, kriminalno pona{awe, ~esto surovo,
sadisti~ko i ubila~ko. Nisu samo alkoholi~ari kavgaxije, ve}
to ~ine i osobe koje retko piju a jo{ se re|e opijaju mirni,
introvertovani, kaù sve u alkoholisanom stawu (in vino veritas), {to trezan misli pijan izgovara ili oslobo|eni
unutra{wih ko~ionih mehanizama u~ini i neko zlodelo.
Sudsko-psihijatrijsko ve{ta~ewe pomaè istra`nim
i sudskim organima da utvrde sve relevantne zdravstvene
~iwenice od zna~aja za krivi~no delo pa i uticaje alkoholisanosti na u~inioca da shvati zna~aj dela i upravqa svojim postupcima. Sud izri~e, pored ostalog, i meru obaveznog
le~ewa alkoholi~ara, u otvorenim ili zatvorenim
zdravstvenim ustanovama.
Le~ewe alkoholi~ara
Nauka je dokazala, praksa nedvosmisleno potvrdila, da
alkoholizam nije porok, ve} zavisnost od alkohola, bolest
pojedinca, porodice i dru{tva bolest alkoholi~ara koga
treba le~iti. Alkoholi~ar ne moè da se izle~i sam, ne postoji jedinstven, univerzalan i efikasan lek za le~ewe alkoholi~ara, uvek je neophodna stru~na pomo}, kompleksni tretman: medikamentozna, porodi~na, psiho i socioterapija.
Alkoholizam je izle~iva bolest u sada{wim uslovima savremenog kompleksnog le~ewa. Za uspe{no le~ewe alkoholizma
215
potrebna su tri preduslova alkoholi~ara: hrabrost da sagleda

sebe, pamet da shvati i iskoristi sagledano i upornost da ostvari zdrav na~in ìvota.
Le~ewe alkoholi~ara je specifi~no, sloèno, dugotrajno,
skupo, pa ~esto i neuspe{no i kod nas pada na teret dru{tva.
Ciqevi le~ewa su vi{estruki apstinencija (prestanak
daqeg pijewa), zdravstveno oporavqawe, korekcija alkoholi~arskog pona{awa, promena porodi~nih odnosa,
uspostavqawe radne efikasnosti i izgradwa novog stila
ìvota, zdravog pona{awa (prema sebi, porodici i okolini).
Izolovano, kratkotrajno le~ewe samo alkoholnih komplikacija (telesne i/ili psihi~ke) je ga{ewe poàra,
kratkotrajno oporavqawe za ponovno pijewe. Le~eni alkoholi~ar ne sme nikad vi{e da razmi{qa o ponovnom pijewu,
ne sme da pije. On je svoju dozu popio.
Le~ewe alkoholi~ara uvek kasni, nije nikada dobrovoqno, jer nije lako priznati sramotu, poraz bolest koja je
uni{tila wega i porodicu. Lekaru stiù, pod pritiskom
porodice, prijateqa, radne sredine ili oronulog zdravqa, tek
kad propadnu fizi~ki, moralno i materijalno. Po~etni
motivi za le~ewe se brzo gase ako je ovo individualno i bez
u~e{}a saradnika. Uvek su nu`ni ciqani razgovori sa
~lanovima porodice, sa prijateqima i kolegama alkoholi~ara
a sa èqom da se alkoholi~ar ubedi da kod wega nije samo
problem u pi}u, u pijewu. Alkoholi~arsko bolesno pona{awe
dominira i ono se ne moè za kratko vreme izmeniti, tim pre
{to nema specifi~nog leka za le~ewe alkoholizma. Lekovi
samo pomaù u sloènom procesu le~ewa alkoholi~ara. Otpori le~ewu su stalno prisutni, pre i u toku pa ~esto i
posle le~ewa, jer alkoholi~ari i wihova okolina dugo ne
shvataju prirodu bolesti, posledice i na~in le~ewa.
Grupni rad je, dakle, osnovna metoda za le~ewe
alkoholi~ara. Radi se u malim i velikim grupama, koje se
me|usobno dopuwavaju. Grupni rad se inkorporira u terapijsku zajednicu, koja olak{ava primenu celog sistema le~ewa.
216
Grupni rad je ekonomi~an, koristi socijalne relacije,

suo~avawe, interakcija ~lanova i omogu}ava realno sagledavawe bolesti pravu vrednost, veli~inu, teìnu i zna~aj
postoje}ih problema.
U grupi se problemi objektiviziraju, shvata alkoholizam
kao ozbiqna bolest, koriguje pogre{no pona{awe i emocionalno reagovawe alkoholi~ara i usvaja na~in le~ewa.
Kompromisa u le~ewu nema, mogu}nosti su samo dve: apstinencija (nepijewe) ili pijewe AP-a, sve ili ni{ta.
Alkoholi~ar ne moè da bude umerewak, ne moè nikada da
kontroli{e pijewe pa mora da usvoji ìvotni moto sve je
boqe nego alkohol.
Alkoholi~ar najboqe razume alkoholi~ara, svi su isti
i zato rado prihvataju grupni rad, gde u prijateqskoj klimi
vode otvorene, iskrene, slobodne i konkretne razgovore.
Angaùje se maksimalno, preuzimaju konkretne odgovornosti
za svoje le~ewe. Odnos prema grupnom radu je i dobar test za
odnos prema le~ewu.
Savremeno le~ewe alkoholi~ara

Osnovni savremeni principi le~ewa alkoholne bolesti su:
1. Sveobuhvatnost primena svih poznatih metoda
le~ewa.
2. Intenzivnost sve postoje}e metode le~ewa se
primewuju neprekidno, osmi{qeno i svakodnevno.
3. Dugotrajnost le~ewe i pored prestanka pijewa, traje
i do pet godina, radi mewawa stavova i popravqawe
karakternih osobina.
Savremeno le~ewe alkoholi~ara je sveobuhvatni, multidisciplinarni i planirani tretman koji obezbe|uje medicinske, psiholo{ke i socijalne mere. U le~ewu aktivno
u~estvuju: terapijski stru~ni tim (psihijatar /lekar/, psiholog, socijalni radnik, medicinska sestra...), alkoholi~ar i
saradnici (~lanovi porodice, radne organizacije i dru{tva)
217
i tako se le~i alkoholi~ar i bolesna porodica kao uzrok

alkoholizma. Stru~ni tim mora biti kvalifikovan i posebno
osposobqen za le~ewe alkoholi~ara, pa pored drugih
osnovnih uslova svaki terapeut treba da je stabilna, zrela
li~nost, uskla|ena i sre|ena, u porodici i dru{tvu, da ne pije
i ne pu{i odnosno da je barem apstinent. Le~ewe je van
bolni~ko - ambulanta, dispanzer, savetovali{te i u ustanovama prelaznog tipa (dnevna, no}na bolnica), najboqe
uz rad i bolni~ko samo za apsolutne indikacije i vremenski
ograni~eno. Duè bolni~ko le~ewe generi{e i produbquje
postoje}u socioparazitozu, pa nije retko, kod nas, da se alkoholi~ar seli iz bolnice u bolnicu, prakti~no stanuje u bolnici i kako-tako re{ava nagomilane svoje socijalne probleme. Prizna}ete da tu pseudohumanost organizovano
dru{tvo i trì{na privreda ne toleri{u.
Le~ewe alkoholi~ara je dugotrajno, jer nije jednostavno
ni lako potpuno osposobiti dugogodi{weg alkoholi~ara za
normalan ìvot. Neophodan je intezivan rad, veliko strpqewe i doslednost, beskompromisnost svih u~esnika u
le~ewu terapeuta, alkoholi~ara (pacijenta) i saradnika.
Izme|u alkoholi~ara postoje velike razlike (po
starosti, zanimawu, stepenu i vrsti o{te}ewa, motivaciji za
le~ewe...). Iskustvo je potvrdilo sentence svaki
alkoholi~ar ima poseban alkoholizam... svako ima svoju
specifi~nost, pa zato i terapija mora biti prilago|ena
pojedincu-alkoholi~aru. Ipak u po~etku svi su isti i tretman je jedinstven za sve op{ta zakonitost i elementarni
principi le~ewa se moraju ispo{tovati odnosno kompletno
ispitati zdravqe alkoholi~ara (fizi~ko, psihi~ko i socijalno) i shodno tome opredeliti se za odre|eni tretman.
Integralni segmenti ovog faznog le~ewa su: lekovi, psihoterapija, porodi~na terapija, socioterapija, radna terapija, rekreacija i produ`no le~ewe.
1. Lekovi zauzimaju vode}e mesto u klasi~nom sistemu
le~ewa a u savremenom le~ewu alkoholi~ara lekovi su samo
218
dopuna drugim vidovima tretmana, vremenski ograni~ene

upotrebe ili se moraju dugo uzimati, a ovi su:
Injekcija protiv alkohola je detoksikacija. Od
po~etka le~ewa deset dana se svakodnevno intravenozno daje
hipertoni~na glikoza sa velikim dozama vitamina B i C.
Ovako se neutrali{u toksi~na dejstva alkohola u organizmu,
ja~a bolesni organizam, nadokna|uju hranqive najnu`nije
potrebe i psiholo{ki, simboli~no i moralno obavezuje alkoholi~ara-pacijenta da se redovno i istrajno le~i.
Psihofarmaka su sredstva za smirewe. Daju se u
po~etku le~ewa za ublaàvawe apstinencijalnih simptoma
koji se javqaju usled naglog prekida pijewa i/ili za otklawawe drugih psihi~kih smetwi (napetost, strepwa, strah,
nemir...). Najvi{e se upotrebqavaju benzodiazepinski lekovi
(apaurin, diazepam, demetrin...).
Tetidis, antabus (disulfiramski lekovi) su sredstva
koja obezbe|uju apstinenciju. Ovi lekovi izazivaju odvratnost, ga|ewe i postaju otrovni u dodiru sa alkoholom. Ako se
posle uzimawa ovih preparata pije AP-e, nastaje te{ko
trovawe, koje ìvot ugroàva. Alkoholi~ari, na le~ewu, uzimaju ovaj lek dobrovoqno svakodnevno i ovaj straàr u
stomaku obezbe|uje paralelnu primenu psihoterapije i
socioterapije.
2. Psihoterapija otkriva i uklawa unutra{we konflikte
koje je alkoholi~ar re{avao pi}em i uspostavqa psihosocijalnu ravnoteù alkoholi~ara. Moè biti: individualna
psihoterapija mawe se ovde koristi, ali svaka podr{ka
pacijentu i svaki dobar li~ni kontakt osobqa ima psihoterapijski efekat i zna~aj i grupna psihoterapija je metoda
izbora za le~ewe alkoholi~ara. Male psihoterapijske grupe,
sa 810 ~lanova, sa istim problemima se sastaju najmawe jedanputa nedeqno. Seansa traje jedan do dva ~asa. Opredeqeni za
ovu metodu rada se sastaju svaki dan.
3. Porodi~na terapija Supruga ili suprug i ~lanovi
porodice su u~esnici u razvoju alkoholne bolesti ~lana
219
wihove porodice, od negirawa do porodi~nog kraha i prirodno je da su glavni saradnici, da svi u~estvuju u mewawu porodi~nih odnosa, odnosa prema okolini i odnosa prema alkoholu.
Rad sa porodicom je organizovan, sistematski i paralelan sa le~ewem alkoholi~ara. Porodica pruà pomo} u
le~ewu wihovog ~lana alkoholi~ara i sama se le~i jer je socijalno bolesna (disfunkcionalna, deca vaspitno zapu{tena...).
U po~etku se smiruje situacija, otklawaju najaktuelniji
problemi i re{avaju osnovne ìvotne te{ko}e porodice a
zatim se popravqaju poreme}eni porodi~ni odnosi, bolesno
pona{awe i kona~no se reorganizuje cela porodica odnosno
stvaraju se novi zdravi odnosi u ku}i, obi~aji i navike.
^lanovi porodice (supruga, roditeqi, bra}a, sestre, deca)
individualno, ~e{}e u grupi sa terapeutima analiziraju porodi~ne probleme, sukobe, te{ko}e i ohrabreni, upu}eni postaju
oslonac za apstinenciju alkoholi~ara, mewawe wegovog i
wihovog pona{awa prema pijewu, radu i odnosima. Mnogi alkoholi~ari, u èqi da o~uvaju porodicu, i sami shvataju potrebu
ukqu~ivawa porodice u proces le~ewa i rehabilitacije, u grupni rad. Sve se raspravqa otvoreno u grupi, o svim problemima
koji interesuju grupu o svakom bolesniku i wegovoj porodici. U
grupi se ~uje nebrojano mnogo problema, ali i prvih re{ewa,
svi se dobro razumeju. Bez dobrog uvida u ~iwenice, koje se
bacaju na sto, o kojima se iscrpno razgovara nema pravog
le~ewa, nema promene pona{awa. ^lanovi porodice u~e o alkoholizmu, prirodi bolesti, mewawu dosada{wih stavova i
pona{awa, produ`nom le~ewu, ali tako|e se ovi obaveù da u
ku}i ne drì alkohol, da vi{e niko ne pije u ku}i...
Integralni deo le~ewa su:
Socioterapija obra|uje zdrave delove dru{tva,
me|uqudske odnose, pona{awe sredine iz koje alkoholi~ar
dolazi a procesno osposobqava bolesnika za ponovno
ukqu~ivawe u normalne uobi~ajene ìvotne uslove, odnosno
reformi{e wegovo socijalno pona{awe i funkcionisawe.
Rad sa porodicom, radnom sredinom, bliskim prijateqima...
220
olak{ava le~ewe, odràva apstinenciju alkoholi~ara. Rad se

odvija individualno i grupno (terapijska zajednica, velika
grupa, mala grupa).
Radna terapija ima va`nu ulogu u le~ewu, rehabilitaciji i resocijalizaciji alkoholi~ara i ona je most ka realnom ìvotu. Rad oplemewuje, smawuje i kanali{e napetost,
razvija interese za rad, za okolinu, obnavqa radne navike,
vra}a ili stvara samopouzdawe i dobre interpersonalne,
me|uqudkse odnose. Zato je i potrebno le~ewe sprovoditi uz
rad, uz {to kra}e bolovawe.
Rekreacija je (oìvqavawe, osveàvawe, ponovno
stvarawe) potrebna svakom ~oveku dana{wice koji preko
aktivnosti u slobodnom vremenu (fizi~ka, sportska, zabavna)
teì punijem ìvotu. I za alkoholi~ara je va`na ova
aktivnost da normalno li~no i socijalno ìvi, da stekne nove
ìvotne vrednosti, pozitivne navike, stavove i nova
interesovawa. Alkoholi~ar mora da se mewa, da nau~i da normalno ìvi bez alkohola.
Rad sa okolinom odnosno radnom sredinom alkoholi~ara
je neophodan, jer se moraju srediti brojni nagomilani problemi u toku vi{egodi{weg razvoja AB-i. Uspeh je zagarantovan
samo ako u le~ewu aktivno u~estvuju i saradnici. Nema
uspe{nog le~ewa alkoholi~ara, ako izostaje rad na dva
koloseka le~ewe alkoholi~ara i rad sa okolinom (I.
Rugeq) (porodica, radna organizacija). Alkoholi~ar, pre
prinudnog le~ewa ostavqa za sobom nesre|enu situaciju u
radnoj organizaciji, ustanovi. Kona~no su svi gnevni na wega,
a on je postao nepoèqan. U toku le~ewa zdravstveno se oporavqa ali i mewa postaje uvi|avniji, realniji, trpeqiviji
i spremno ho}e da sara|uje, da primi i pruì pomo}.
Me|utim, po povratku sa le~ewa, radna okolina te{ko
mewa mi{qewe i stav prema alkoholi~aru, a {to provocira, obeshrabruje rovitog bolesnika, pa ovaj po~iwe ponovo
svoju igru recidivira, okolina dobija potvrdu da je bila u
pravu a le~eni alkoholi~ar kona~no shvati da je wegov alko-
221
holizam neizle~iv i zato se u tretman alkoholi~ara ukqu~uje,

boqe re}i, radi se i sa wegovom radnom okolinom. Stru~ni,
rukovode}i i drugi radnici se upoznaju sa prirodom i tokom
AB-i, tretmanom i wihovom ulogom u tome i tako se
obezbe|uje uspe{an povratak alkoholi~ara u kolektiv, u sredinu gde treba da iskaè neko novo pozitivno pona{awe, nov
odnos prema radu i osobama u kolektivu. Ne traè se neki
ustupci biv{em alkoholi~aru-bolesniku ve} samo podstrek za
istrajawe u apstinenciji i izmewenom zdravom pona{awu.
Prevencija recidiva (ponovnog pijewa) je uspe{na i mnogima
ovako podràvana.
Fazno le~ewe alkoholi~ara

U le~ewu alkoholi~ara, prema vrsti terapije i prema
ciqu tretmana, u nas su se smewivala i usavr{avala tri modela: individulani medicinski model (1951); socijalno-psihijatrijski model (1968); i porodi~no (eko) sistemski
model (1978). Ovi modeli odraàvaju i razvoj i shvatawa alkoholizma u nas, stav da je alkoholizam bolest pojedinca,
porodice i socijalne grupe u kojoj alkoholi~ar ìvi i radi.
Nesumwivo je dokazano da je alkoholizam bolest porodice i
bolest dru{tva a alkoholi~ar eksponent poreme}enog sistema odnosa sa porodicom i okolinom. Stoga je fazno le~ewe
alkoholi~ara uspe{no, moderno i preporu~qivo:
Pripremna faza je faza tre`wewa, prva pomo} za
apstinenciju (savetovali{te, dispanzer) i uvo|ewe
tetidisa. Razvija se i u~vr{}uje motivacija za le~ewe,
formira se porodi~na i socijalna mreà za u~estvovawa u
tretmanu alkoholi~ara.
Intenzivna faza se odvija svakodnevno, grupno u
dnevnoj bolnici (predstavqawe, prilago|avawe, ku}ne
aktivnosti, analiza le~ewa, ispit, veliko predstavqawe,
rezime le~ewa).
Rehabilitaciona faza je produèni stabilizacioni
222
grupni tretman porodi~nih grupa (ili samaca) nastavqa se

nedeqnim okupqawem u trajawu od 1,5 do 2 sata, {to se
praktikuje uspe{no i sprovodi i u klubovima le~enih
alkoholi~ara.
Psihoorganski alterirani alkoholi~ari ili uro|eno
intelektualno subnormalne osobe ali i drugi alkoholi~ari,
iz raznoraznih razloga, nisu za ovaj sloèni, kompleksni
tretman, ve} su predodre|eni za individualni rad, ~esto isto
tako uspe{an, a uspehu ovde prevashodno doprinosi lekarska
voqa i ume}e.
Mora se re}i savremeno napredno dru{tvo i trì{na
privreda ne trpe alkoholi~are i wihovu samoizazovnu bolest
i ne daje tako enormna sredstva za wihovo le~ewe. Le~ewe
mora da je kratko, ako je od dràve finansirano, bez grupa, prevaspitavawa ne trpe se #socijalni paraziti. Le~ewe alkoholi~ara postaje wegova li~na odluka i li~no finansirawe.
Alkohol kao {to znamo razara telo, psihu, du{u...
zdravqe telesno, du{evno, socijalno, emocionalno i moralno. Neke osobe, slabe li~nosti, prakti~no nikada u ìvotu ne
treba da piju alkoholna pi}a. Neèqene posledice uvek
dolaze po svoje alkoholi~aru, porodici i dru{tvu u celini.
Recidiv alkoholi~ara
Ne retko, alkoholi~ar se ponovo vra}a pijewu, recidivira u toku le~ewa, naj~e{}e u toku prvih meseci terapije.
Zlatno pravilo za le~enog alkoholi~ara i okolinu glasi:
Le~eni alkoholi~ar je doìvotni alkoholi~ar u apstinenciji i uzdràvawu od alkohola. Recidiv nastaje usled
emocionalnih doìvqaja, strahovawa, stresova, krize i/ili
nemogu}nosti da se pruì otpor pritisku okoline, mokre
bra}e. Alkoholi~ar recidivista svesno ili podsvesno nikad
i nije prihvatio le~ewe. U{ao je samo u ma{inu pod pritiskom porodice, radne sredine, o{te}enog zdravqa, suda...
Recidivista nije nau~io dobro lekciju o alkoholizmu, nije
223
shvatio i emotivno prihvatio istinu da mora ostatak

ìvota da proìvi bez alkohola, pa se, kao takav kada sredi
probleme, odlu~i da pije normalno, po neko pivo. Po~iwe
tako a nastavqa sa svojim omiqenim pi}em.
Recidivi su ~esti i posle 510 godina apstinencije, {to
potvr|uje tezu alkoholi~ar se nikad ne moè izle~iti, samo
se zale~uje. Recidivno pijewe ne treba shvatiti tragi~no, pa
za utehu treba re}i da i druge hroni~ne masovne nezarazne
bolesti recidiviraju, osobito oboqewe sr~anog mi{i}a.
Recidivi, odnosno prevencija recidivnog pijewa, opravdavaju
osnivawe i funkcionisawe KLA.
Posle recidiva ponavqa se potpuno postupak le~ewa, a
obrada se posebno fokusira na uzroke recidiva sredina,
mokra bra}a i/ili li~nost alkoholi~ara. Postoji mi{qewe
da je boqe vi{e puta biti recidivista, nego ve~iti pijanac.
Klubovi le~enih alkoholi~ara

Uo~eno je kod biv{ih wujor{kih alkoholi~ara (Bill W. i dr
Bob S.) da se apstinencija lak{e podnosi kada su zajedno i kada
se angaùju u pomagawu drugima. Organizovali su (1935), u tom
ciqu dru{tvo anonimnih alkoholi~ara (Alcoholics anonymous,
AA) i trajno anonimni ~lanovi ovoga dru{ta su podsticali i
podràvali apstinenciju (nepijewe) svoju i drugima. Ova
organizacija je bila prete~a razvoju klubova le~enih alkoholi~ara (KLA).
Klubovi su oblik zajednice le~enih alkoholi~ara, wegove
uè porodice, okoline koja sudeluje u le~ewu i wihovih terapeuta. To su, u su{tini, socioterapijske zajednice osoba
koje su uvidele sve nevoqe alkoholizma i koji su re{eni da se
oslobode robovawa alkoholu. Nije lako pobediti alkohol, ali
je mogu}e i svako se mora prvo izboriti sa sobom.
Po zavr{enom programu le~ewa, sada biv{i, alkoholi~ari se i daqe drè na okupu, u klubu le~enih alko-
224
holi~ara kao pogodnom obliku produ`nog tretmana, u protivnom le~eni alkoholi~ar se prepu{ta samom sebi, recidivi kod takvih su vrlo ~esti. I u KLA se nastavqa trofazno
le~ewe le~ewe lekovima, psihoterapija, porodi~na terapija
i raznovrsne korisne aktivnosti. Osnovni zadatak Kluba je
da olak{a i osigura potpunu i trajnu apstinenciju biv{eg
alkoholi~ara, da spre~i (prevenira) recidiv odnosno ponovi
AB i da kompletno preuzme rehabilitaciju i resocijalizaciju le~enih alkoholi~ara. Aktivnost kluba se odvija po
principu grupnog rada i upra`wava tri delatnosti koje se
me|usobno dopuwuju i kombinuju:
Grupna psihoterapija omogu}ava puni uvid u sopstveni alkoholizam i posledice kao preduslov za trajnu,
potpunu apstinenciju i rehabilitaciju,
Socioterapija omogu}ava stvarawe i usvajawe novih
socijalnih obrazaca pona{awa, vrednovani kao zdravi
stil ìvota,
Edukacija omogu}ava produbqivawe znawa o alkoholizmu i shvatawe su{tine sve tri dimenzije zdravqa
fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe, a ne samo
odsustvo bolesti.
Qudima na dugom i te{kom putu ka normalnom ìvotu,
qudima koji su se po drugi put rodili treba pomo}, sigurnost, grupna pripadnost da istraju, da steknu sigurnost. U
grupi imaju zajedni~ki jezik, zajedni~ki ciq i interes i
zajedni~ku opasnost koju lak{e neutrali{u. Opu{teni, mewaju ranije dru{tvo, stvaraju drugarstva i prijateqstva.
Praksa nas uverava (i u svetu sli~no AA) da su klubovi
okosnica uspe{nosti u le~ewu alkoholi~ara i zato ih treba
osnivati u zdravstvenoj ustanovi i drugde, u ve}em gradu, gde
ima dosta le~enih alkoholi~ara na malom prostoru. Duhovito
je pojednostavio formulu, koja garantuje uspeh u le~ewu alkoholi~ara, neki le~eni alkoholi~ar, dugogodi{wi apstinent
rekav{i: svaki dan tetidis i svake nedeqe klub.
KLA se sastaje jedanput nedeqno, odràva me|uklupske
225
veze (jedanputa u toku svakog meseca) i odràva svake godine

skup na republi~kom nivou, sa tematsko-stru~nim sadràjima.
Osam pravila pona{awa le~enog alkoholi~ara

Le~eni alkoholi~ar je doìvotno alkoholi~ar u apstinenciji, ìvot nastavqa bez kapi alkohola. Uspe}e ako se
pridràva navedenih pravila:
1. Strogo izbegavati kafane i mokro dru{tvo.
kafane i staro dru{tvo vode u recidiv,
le~ewe alkoholi~ara zna~i potpuni raskid sa kafanskim na~inom ìvota i usvajawe novog zdravog na~ina
ìvota.
2. U ku}i ne dràti alkoholna pi}a.
saradwa svih uku}ana je neophodna pa i ovo pravilo.
Ponovimo alkoholizam je prevashodno porodi~na
bolest...
3. Svaki dan uzimati tetidis.
tetidis se uvek uzima u prisustvu saradnika u le~ewu i
zato {to su alkoholi~ari skloni da manipuli{u...
tetidis se uzima ujutro i to ima simboli~no zna~ewe i
za porodicu dan po~iwe dogovorom i razumevawem u
porodici.
4. Svaki dan bez alkohola je kapital.
finansijski,
porodi~ni odnosi postaju sre}niji, ìvot dece se u svemu
mewa na boqe, na poslu se napreduje, a funkcionisawe u
dru{tvu se evidentno mewa na boqe.
5. U krizi aktivirati zdravi sistem odbrane.
preduzeti sve da se kriza re{ava,
prepoznati krizu i prihvatiti da je ona prisutna,
odloìti stare alkoholi~arske obrasce pona{awa,
popiti pred saradnikom, dodatni tetidis,
analizirati svoje pona{awe u posledwe vreme i na}i
uzroke nastanka krize i iste otklawati,
226
potraìti pomo} od Kluba le~enih alkoholi~ara,

obratiti se terapeutu u produènom le~ewu.
6. U toku le~ewa a i u toku produènog tretmana treba:
pomagati drugim alkoholi~arima, naro~ito kada su u
krizi,
zainteresovati se za probleme drugih qudi i biti spreman da im se pruì prava pomo} u re{avawu istih.
7. Javno priznati svoj alkoholizam.
u dru{tvu zna~ajnih i bliskih osoba otvoreno govoriti o
sebi i svom alkoholizmu,
iskreno priznavawe svoje bolesti pruà {ansu da
okolne osobe pomognu biv{em alkoholi~aru da ne propije u nekoj provokativnoj situaciji (druèwe, slave,
svadbe, ispra}aj u vojsku, va{ari...)
8. Recidiv (ponovno pijewe) iziskuje ponovno le~ewe.
hitno se javiti terapeutu, radi daqeg le~ewa,
propijawe se moè srediti, izle~iti ako postoji èqa i
spremnost alkoholi~ara i wegove porodice za ponovno
aktivno psihijatrijsko le~ewe.
@ivot bez alkohola

Ima mnogo razloga da homo sapiens, razuman ~ovek,
odabere trezvenost, odnosno potpunu apstinenciju, zato je
dovoqan i samo jedan op{ti razlog ko nikad (vi{e) ne pije
ne}e imati probleme sa alkoholom. Ova iskustveno
potvr|ena istina je mnogima te{ko odrìva, pa piju normalno, prirodno, kontrolisano, razumno. Na~in pijewa odre|uje
umerewa{tvo, odnosno, {ta, gde, kada, ko i koliko pije?
Svakodnevno i umereno pijewe alkoholnih pi}a uzrokuje
AB (telesne, psihi~ke i socijalne komplikacije). Odnos, stav
prema alkoholu treba svako, za sebe, da izgradi a umerewaci
treba da izbegavaju i odlaù pijewa i pona{aju se shodno
stru~no-iskustvenim, dole navedenim savetima:
227
Umereni potro{a~i alkohola
ne piti pre punoletstva,

ne piti svaki dan, odmarati jetru tri dana u nedeqi,
ne piti nedeqno vi{e od 7 (ène), 14 (mu{karci) pi}a5
ne piti radi olak{awa nekog problema,
ne piti za uspavqivawe,
ne piti na prazan stomak,
ne piti radi utoqavawa è|i,
ne piti sa lekovima,
pijuckajte u dru{tvu,
budite najsporiji u pi}u, neko i pod sto,
razblaìte uvek èstoka pi}a.
@ivot bez alkohola totalna apstinencija

Alkohol razara zdravqe telesno, du{evno, socijalno,
emocionalno i moralno zdravqe. Neka osoba prakti~no mora
da ne pije pogotovu nikada:
ako je u doba razvoja (deca, omladina),
ako se bavi sportom,
ako profesionalno upravqa motornim vozilom,
ako ima bolesnu jetru, ~ir èluca, ~ir dvanaestopala~nog creva, bolesti creva,
ako ima epilepsiju, povredu glave, preleàno zapaqewe
mozga i/ili mo`dane opne,
ako ima oboqewa srca, visoki krvni pritisak,
ako je trudnica ili poku{ava da zatrudni,
ako mewa pona{awe i na umerenu koli~inu alkohola,
ako je le~eni alkoholi~ar,
ako koristi lekove za smirewe, za spavawe,
ako radi na opasnim mestima,
ako upotrebqava lekove, nespojive sa alkoholom.
228
Alkohol i duvan
Svi znamo da dugotrajno i prekomerno pijewe o{te}uje
zdravqe, prouzrokuje mnoge bolesti i prevremenu smrt a da i
pu{ewe, isto tako, zdravstveno nepovoqno deluje na pu{a~a
i osobe u wegovoj okolini. Ako se alkohol i duvan udruè
wihova opasna dejstva na zdravqe postaju ubita~na i sigurno smrtonosna. [tetna dejstva alkohola postaju mo}nija
ako se i pu{i i obratno. Svaka osoba, koja mnogo i pije
i pu{i, mnogo ~e{}e oboleva nego osoba koja pije kao smuk
ali nikad ne pu{i, ili ako pu{i kao Tur~in ali nikad
ne pije.
Alkoholi~ari su u vrlo visokom stepenu i pu{a~i, pu{e
mnogo. [ta se de{ava kad alkoholi~ar zapu{i? Sa svakim
dimom svaki pu{a~ udi{e preko 4000 raznih hemikalija, me|u
kojima su otrovni gasovi: ugqen-monoksid, cijan-vodonik i
azot-dioksid i mnoge hemijske supstance od kojih sedam uzrokuju rak, deluju kancerogeno. Najve}i deo hemijskih sadràja u
duvanskim dimu se taloì u ustima, nosu, grlu, plu}ima, uz
odlagawe biqnih smola, katrana. U katranu je najvi{e
uzro~nika raka. Alkoholi~ar pu{a~, ose}a uvek è|, suva
usta i to ispira sa AP-em. Alkohol sam po sebi nije
kancerogen, ne izaziva rak, ali rastvara kancerogene materije u katranu (na sluzokoàma usta, nosa, grla, du{nika, plu}a)
i olak{ava prodirawe kancerogenih materija u telo.
Plu}a su prva na velikom udaru kod pu{ewa a zatim jetra,
ta hemijska fabrika koja ~isti najve}i broj otrova iz krvotoka. Ukoliko se pije, jetra se ustremi na razgradwu alkohola (90%) a zanemarjuje druge svoje metaboli~ne funkcije.
Otrove, na primer, iz duvanskog dima uklawa za nekoliko minuta a ako se pije, onda ovi otrovi kolaju kroz celo telo satima pa i danima, u zavisnosti od koli~ine unetog alkohola i
jetrine sposobnosti da razgradi alkohol u krvi, odnosno da se
otarasi wene prve brige. I ~i{}ewe krvotoka od masno}a je
zanemareno. Masne supstance (lipidi, i masni nus proizvodi
229
trigliceridi) po~iwu sa hemikalijama iz dima cigareta da

o{te}uju (zapu{avaju) krvotok, da pove}avaju koagulaciju
(zgru{avawe) krvi i zapu{avawe krvnih kapilara, a za to
vreme krvna zrnca, koja nose hranu i kiseonik, te{ko, ili ne
dopiru do svake telesne }elije.
Pu{ewe i zloupotreba alkohola je #smrtonosna
me{avina jer udruèna wihova opasna dejstva na zdravqe
qudi se znatno uve}avaju, nego ako bi delovali pojedina~no,
#solo. Osoba koja pije i pu{i obole}e mnogo ~e{}e i teè
nego osoba koja #pije kao smuk, ali nikada ne pu{i, ili osoba
koja #pu{i kao Tur~in a nikad ne pije. Dr Albert Tins (LionFrancuska) i wegovi istraìva~i su dokazali: Osoba koja
mnogo pu{i (vi{e od jedne paklice dnevno) i umereno pije
(mawe od pola litra dnevno) ima pet puta vi{e {ansi da
oboli od raka jedwaka nego onaj ko pije istu koli~inu a ne
pu{i, ili neku cigaretu u toku dana. Rizik raka jedwaka je 18
puta ve}i kod onoga ko umereno pu{i i mnogo pije (litar alkohola i vi{e dnevno). Utvr|eno je, tako|e, da svako ko pije i
pu{i pove}ava rizik za oboqewe od raka, ~ak 44 puta.
Sadejstvo alkohola i duvana je te{ko biolo{ki vrednovati, slaù se nau~nici, jer ove dve supstancije istovremeno
napadaju telo na mnogo na~ina, individualno i udruèno.
Alkohol, na primer, smawuje snabdevawe tela B vitaminima
(tiamin i niacin) a pu{ewe smawuje telesnu zalihu vitamina
C i B-12, koje jetra koristi pri razgradwi nikotina. Ova
ubita~na druìna (alkohol i duvan) poja~ava {tetna
dejstva mnogih hemijskih supstanci, koje se na|u u telu
(hrana, lekovi...). Mnoge nau~ne studije su potvrdile da alkohol poseduje sinergi~ni (udruèni) efekat sa duvanom, {to
sna`no pove}ava oboqewa od raka, bolesti srca i krvnih
sudova (infarkt srca, {log, krvni pritisak...), bolesti plu}a,
bolesti jetre... Navodimo neke naj~e{}e smrtonosne efekte
ove me{avine:
Oralni rak (rak usta, jezika, `drela) u 76% uzrokuju
pu{ewe duvana i pijewe.
230
Rak jedwaka je pet puta ~e{}i kod osoba koje mnogo pu{e
(dnevno paklica ili vi{e) i umereno piju od osoba koje
isto piju i pu{e do 10 cigareta dnevno; 18 puta je ~e{}i
kod osoba koje i mnogo piju i umereno pu{e; 44 puta je
rizik ve}i kod osoba koje mnogo piju i mnogo pu{e.
Oboqewa srca i krvnih sudova su zna~ajno ~e{}a kod
mladih osoba koje mnogo piju i mnogo pu{e, a naro~ito
visok krvni pritisak, infakrt srca i {log usled
zgru{avawa krvi u krvnim sudovima mozga.
Trudnica (koja pu{i i pije) ima mnogo ~e{}e: poba~aj,
prevremeni poro|aj, ra|a nedone{enu bebu (telesno i
umno zaostala) i/ili bebu sa telesnim manama i ne retko
majka doìvi iznenadnu smrt bebe.
Pijewe AP-a i pu{ewe smawuje dejstvo lekova, oso
bito lekova za pritisak, za ~ir i mnoge druge. Zna~ajno
je napomenuti da alkohol brzo rastvara kapsulu leka
dugotrajnog delovawa {to {okira telo iznenadnom i
potencijalno opasnom dozom leka koji je trebalo da polako ulazi u organizam.
Protiv alkoholizma, zajedno

Reklamirawe alkoholnih pi}a je svakodnevna i bezo~na
pojava na TV ekranima. Evo {ta o tome pi{e prof. dr. Drago
T. Panti}, Beograd, i bez na{eg komentara. Korisno je upoznati na{e gra|ane, na{u decu i omladinu sa najtragi~nijom
BZ sa pijewem alkohola i alkoholizma. Profesor se pita
da li se iza reklamirawa alkoholnih pi}a kriju dràvna tajna
i proizvo|a~i.
#Svetsko a na{e i sli~ne reklame piva toliko su okupirale televizijski ekran da, i da ho}e{ ne moè{ od wih
pobe}i. Ovo medijsko nasiqe i profitereski sunovrat ima
podr{ku u zakonu jer pivo je neko (iza le|a #demosu)
#progutao i uvrstio u prehrambene artikle! Sada vr{e pritisak trgovci na{im ìvotima da se i vino stavi na listu (u
231
paragraf) prehrambenih namirnica, da nam se #ubaci u

potro{a~ku korpu! Ko zna kakve se radwe i mreè pletu oko
na{ih ìvota od strane kapitalista i wima sli~nih aspiranata na velika bolesna bogatstva. Slobodno se moè re}i
da je alkoholizam u Srbiji pored svih nau~nih i drugih analiza, humanisti~kih, pedago{kih, medicinskih i socijalnih
apela, ipak jedna velika dràvna tajna! O crnom stawu u
mnogim oblastima nedostaju #bele kwige istine, a dru{tvo i
wegovi ~lanovi propadaju, tonu, posr}u, ginu svakodnevno.
Tako je i sa ne~ijim projektom alkoholizacije naroda u
Srbiji i na mnogim drugim prostorima. Mnogo je razloga koji
su me primorali da napi{em ovu #jadikovku narodnim prijateqima i trova~a mladih i odraslih ~a{icom i fla{om
#rajskog alkohola. Prava je vest da je tzv. Egzit po~eo kampawu #nemoj piti i voziti, odnosno #piti ili biti, koja
}e biti preko leta sprovedena #edukativnim i medijskim
putem! U ~emu je problem, apsurd i izvesna drskost #humanitarske, kako neki reko{e #muzi~ke sekte i nekog festivala
u funkciji suzbijawa alkoholizma kod mladih. Pre svega u
~iwenici da se na seansama vi{ednevnim u Novom Sadu, za
vreme trajawa tzv. Egzita, na tone to~io i pio alkohol, da je
opijawe uz #orgije i drogirawe kako su mediji zabeleìli
poprimilo katastrofalne razmere! I sad se organizatori
opijawa uz muziku pojavquju kao #propagatori trezvenosti, a u stvari, radi se o zloupotrebi jednog dru{tvenog zla u
korist organizatora tzv. Egzita (dobio 13 miliona od dràve,
bez konkurisawa za predstoje}e pijano veseqe). âk se nudi
besplatan prevoz i povratak onima koji do|u na tzv. Egzit da
~uju #apele protiv ~a{ice! Da #zagonetka bude jo{ ve}a, a
sumwa izrazitija ovu akciju }e podràti Pivara #êlarevo,
koja }e #kompletno finansirati kampawu o odgovornom (!)
konzumirawu alkohola, ali da jedino alkoholno pi}e koje }e se
na festivalu prodavati bude Tuborg grin? Ko se u celoj
stvari pravi naivan, gluv, slep i glup kad je o~igledno da se
iza svega kriju trova~i i xeparo{i mladih, èqnih druèwa
232
i bekstva od tranzicije (kapitalisti~ke) stvarnosti!

Navodi se da je na Trgu republike odràna neka manifestacija #bezbednost u saobra}aju u organizaciji nekakvih
organizacija i #Slizinga uz u~e{}e ministarstva za kapitalne investicije, saobra}ajnog fakulteta, saobra}ajnih
organa, ~asopisa #Fil trak end kars i doma}ina tzv. TMS.
Saop{teno je da kod nas godi{we pogine hiqadu qudi, a
povre|eno je osamnaest hiqada, a da su naj~e{}e uzroci
nesre}a alkohol i brza vo`wa. Saobra}ajne nesre}e godi{we
ko{taju dràvu milijardu i po evra! A koliko ko{taju
porodice i dràvu invalidi i drugi onesposobqeni gra|ani u
#saobra}ajnoj pra{umi.
Niko ne pita koliko je gladnih i bolesnih zbog
alkoholi~ara u porodici koliko nesre}a na poslu zbog
#qubiteqa ~a{ice, koliko porodi~nih drama i tragedija
zbog #kanxi alkohola. Pouke iz istorije {kolstva pokazuju
slede}e:
Prema zborniku #Pedago{ka Jugoslavija, 19181939,
Borislav M. Pavi}u svom radu #Rad u~iteqa narodnih {kola na
{irewu trezvenosti u Jugoslaviji od 19181938 (str. 339349.)
#Organizovani rad na {irewu trezvenosti kod nas je po~eo oko
1900. godine osnivawem prvih antialkoholi~arskih organizacija. O~igledno je da uspeh pokreta trezvenosti zavisi od
vaspitawa novih generacija u duhu te ideje. U tu svrhu je 1907.
godine osnovan savez trezvene mladeì u Beogradu, kao
van{kolska trezvewa~kovaspitna organizacija sa ciqem da
omladinu vaspitava i prosve}uje u duhu potpune uzdr`qivosti
(apstinencije) od uìvawa alkoholnih pi}a, duvana i opojnih
materijala (opijum, morfijum, kokain, ha{i{i sl.)
Vrlo su pou~na iskustva u~iteqa u ovoj velikoj akciji u
ono vreme, a u dana{wem vremenu na zajedni~kom poslu treba
da se na|u roditeqi, u~iteqi, nastavnici, profesori, pedago{ki radnici, lekari, novinari i sama omladina oko programa zdravstveno vaspitawe, {kola za ìvot.
233
NARKOMANIJA
#Droga je diktator
koji od narkomana stvara
marionetu, roba... osobu bez
li~nosti, bez morala, karaktera...
Autor
UVOD
Narkomanija je kompleksna, kosmopolitska, sociopatolo{ka kuga XXI veka zlo koje {eta svetom, osvaja ga, pustilo je korene svuda i prodrlo u najrazli~itije uzrasne i socijalne grupe, naro~ito me|u mlade. Narkomanija je zarazna pojava, {iri se zarazno i ima, kao svaka zarazna bolest te`wu da se
{iri i da neprestano o{te}uje du{u i telo zaraènoga.
Dru{tveni poreme}aji koje izaziva narkomanija i zdravstveni i
drugi problemi narkomana, generi{u posebnu pa`wu i zabrinutost u ~itavom svetu i postaju sve ve}a javna i politi~ka briga
mnogih zemaqa sveta, a narkomanija i glavni neprijateq
dru{tva (Amerika, Egipat...). Prema proceni UN u svetu ima
oko 300 do 400 miliona narkomana. Droga je civilizacijska i
modna tendencija a futurolozi predvi|aju da }e droga, terorizam i nuklearna kataklizma obleìti XXI vek.
U savremenom svetu narkomanija predstavqa poseban socijalno-patolo{ki fenomen i specifi~an oblik otu|ewa
mladih qudi koji ne uspevaju da se na zadovoqavaju}i na~in
sna|u u ambijentalnim uslovima i {ire u svetu okruèwa.
Adolescentno doba prepuno kriza, previrawa, problema,
bunta, nesklada èqa i mogu}nosti, nesklada psihosocijalnog
i telesnog razvoja; prakti~no uga{ena vaspitana uloga
o{te}ene porodice i dru{tva; narkomafija sa velikom
ponudom droga ~ini svoje, pa se ova pojava enormno {iri u
zemqama zapadnog sveta i kod nas i u zemqama u tranziciji.
Tu`na je i tragi~na sudbina mlade osobe koja se u svom
pona{awu rukovodi osnovnom te`wom izbe}i neprijatnost i
238
doìveti trenutno zadovoqstvo pa poseè za drogom, postaje zavisnik, rob droge, neslobodna li~nost, teàk bolesnik
~iji ìvot ni ne traje dugo. Kratkotrajna zadovoqstva se
zavr{avaju u gor~ini, lakovernost tone u uàs.
Narkomanija mlade kosi, {iri se u svetu i me|u sve
mla|ima pa i decom. Narkomanija generi{e brojne negativne
dru{tvene pojave kao {to su: maloletni~ka delinkvencija,
skitni~ewa, napu{tawe {kolovawa, napu{tawe porodice,
kra|e, prostitucija, kriminal... narkomanija #preti celom
svetu, posebno novodizajnirane sintetske droge koje postaju
#hit disko i rejv ùrki... Zvani~no Rusija objavquje: 60%
narkomana je u uzrastu od 16 do 30 godina a od ovog broja su ~ak
20% u~enici osnovnih i sredwih {kola. Drogu |aci probaju
prvi put od 11 do 13 godina a naj~e{}e to ~ine u hodnicima i
dvori{tima {kola (istraìvawe u Moskvi i Sankt
Petersburgu). Me|utim, u svet drogirawa ne ulaze samo
mladi i samo izgubqeni qudi koji beè od gorke stvarnosti
u svet iluzija. Heroin i kokain ulaze u modu biznismena,
politi~ara i finansijskih stuktura.
Smrtnost od droga raste sve vi{e u svetu. Kao
uzro~nici, prema smrtnim efektima, re|aju se: ekstazi, amfetamin, LSD, kokain, heroin... Narkomani èle da ìve ali
bez patwi i bola {to je nemogu}e, èle da uìvaju u ìvotu,
sad i ovde iako je cena previsoka. To je osoba koja ìvi po
principu zadovoqstva (nerealnosti) a droga je ta koja mu
zadovoqava i egoizam, hedonizam i mogu}nost da ìvi {to
brè, lep{e i bezbri`nije... kratko ali slatko. Zlatni
metak, u àrgonu dilera droge i narkomana prevelika i
prekomerna uzeta doza heroina, intravenozno, odnosi u smrt
sve vi{e mlade. Droga, najblaè re~eno, hara i kod nas.
Nema leka za narkomane. Le~ewe je u ve}ini slu~ajeva
neuspe{no, a izle~ewe je mogu}e samo u 3 do 11%, nezavisno od
primewivanih terapijskih metoda. Posledwu deceniju i po
le~ewe narkomana komplikuje i dodatno uslo`wava i infekcija HIV-om, a intravenozni narkomani su u 40 do 50% HIV+.
Bolesti zavisnosti Narkomanija
239
Primarna prevencija moè jedino da zaustavi talas {irewa

narkomanije.
Na{a narko scena

Droga je planetarna po{ast svetsko zlo. U Beograd
drogu ha{i{ su doneli autori kultnog mjuzikla Kosa Rado i
Ragni 1968. u ogromnim koli~inama. Glumci Ateqea 212 su
ha{i{ rado prihvatili. Neki su le~eni. Heroin su u Beograd
doneli navija~i Ajaksa koji su do{li na finale kupa {ampiona AjaksJuventus po~etkom sedamdesetih godina.
Na{a narkomanska situacija je alarmantna. Droga se
nudi i osnovcima pa je sve vi{e zavisnika me|u mladim.
Neobave{tenost i neznawe u~enika i omladine su plodno tlo
za one koji se bave proizvodwom i prodajom droga. Procewuje
se da u Srbiji ima 100130.000 narkomana, a samo u Beogradu
30.000. U bolnicama se le~i godi{we oko 600 narkomana.
Droga je najve}i biznis, narkomafija #pali i àri i u na{oj
zemqi. Koliko se tro{i sredstava za drogu moè da potvrdi,
odnosno pokaè #Srbija potro{i 40 miliona evra, mese~no,
za heroin (11.06.04). Nije dovoqno postaviti milicionere u
{kolska dvori{ta, a ne izgra|ivati svest mladih o tome da ne
treba ugroàvati ni drugoga ni sebe. Ono {to posebno zabriwava, jeste {to mladi nose oru`je. Po~inioci krivi~nih
dela, pored toga {to ugroàvaju tu| ìvot, upropa{}uju i
svoj, kao i ìvot ~lanova svojih porodica.
U na{oj zemqi izostala je {ira dru{tvena akcija na
propagirawu moralnih vrednosti, ve}e tolerancije i qubavi
me|u qudima. Sloboda nije pravo da se ugroàvaju tu| ìvot
i integritet, ve} je sloboda tolerancija i uvaàvawe tu|ih
interesa i vrednovawe tu|eg ìvota kao svog. To je novi prostor za delovawe Ministarstva za prosvetu i sport. Za one
kojima ne pomogne edukacija, nu`na je stroà kaznena politika. Policija uhapsi nekog narkodilera, a on se posle par dana
na|e na slobodi, policija nije odgovorna. Policija ne sudi,
240
samo hapsi i sa krivi~nom prijavom takvo lice se prosledi

pravosudnim organima na nadle`nost i odgovornost...
Droga je, na àlost, deo na{e svakodnevice. Sre}emo je
kao opomiwuju}u stvarnost na ulici, u {kolama, diskotekama.
Zgraàmo se nad u~inkom droge, u kriminalnim rubrikama i
novinskim ~ituqama. Ona je nezvani gost u ku}ama ro|aka ili
poznanika, o ~emu se vi{e }uti nego govori. Naj~e{}a qudska
reakcija na ovakva saznawa da je to ne{to daleko od nas da se
to drugima doga|a. I da bi tako i ostalo, radije zaobilazimo
pri~e o tome.
Droga je prisutna u ìvotu mladih i u provinciji, pa i u
selima. Mnoge ta ~iwenica ne uzbu|uje nimalo, smatraju}i da je
to neminovnost civilizacije. Nije to ni tabu tema za
uìvaoce, pod uslovom da im se ime ne oda. Re~i kao: xoint,
trt, trava, vutrewe, upucan... dobijaju nove sledbenike.
Beogradske diskoteke su kao #porodili{ta ekstazi generacije... Beograd je kao i Srbija u celini, jedno od mesta u regionu u
kome je droga dostupna svima.(dr Meri Blek Unicef, 25. 06.
2005).
U Zavodu za bolesti zavisnosti u Beogradu pratili su 2.450
le~enih narkomana, u devetogodi{wem periodu (19871996), i
profil jugoslovenskog narkomana je slede}i: mu{karac
79,8%; sredwo{kolsko obrazovawe 67,9%; nezaposlen
64,6%; neoèwen 66%; ìvi sa oba roditeqa 38,3%; oèwen
i sa jednim ili dvoje dece 40,0%; prvo iskustvo sa drogom
stekao od 14 do 18 godine 53,1%; le~ewe zapo~eo sa 1923
godine 35,5%. Od ukupnog broja le~enih 64% su iz Beograda.
Naj~e{}e kori{}ena prva droga je marihuana i ha{i{, a
ove prate po godinama narkomanskog staà medikamenti (sedativi, trodon...), heroin, sintetske droge i kona~no me{ano,
sve {to se ima.... U na{im uslovima dosta se koristio i ~aj od
~aura maka.
Probawe droga se {iri i kod nas me|u |acima osnovne
i sredwe {kole. U anketi u Vojvodini (13 op{tina) utvr|eno
je da se droga nudi i proba na skrovitim mestima a zatim
241
slede ùrke, disko klubovi. Utvr|eno je tako|e da 21%

u~enika od 10 do 14 godina, konzumira ponekad alkohola 2,5%
~esto dok 1,5% pije svakodnevno.
Razlozi za uzimawe droge su: u de~jem uzrastu uticaj
vr{waka 58,8%; u adolescenciji radoznalost 59,8%, a kod
odraslih dominiraju psiholo{ki razlozi 29,7%. Na~in uzimawa droga umnogome zavisi od uzrasta i po~etka
zloupotrebe droga. Prema nekim istraìvawima zastupqeno
je: u de~ijem uzrastu pu{ewe i peroralno uzimawe u 80,3%; u
adolescenciji i intravenozne aplikacije u 85,2%, a kod starijih narkomana u{mrkavawe u 62,4%.
Pri~a narkomana po~eo da pu{i u petoj godini, u sedmoj
probao alkohol a u osmoj godini (3. razred osnovne {kole) sa
dru{tvom sticao prva iskustva sa drogom duvao lepak, zatim
na red je do{la trava. Druìo se sa starijim drugarima koji su
ga uvodili u svoj krug i pruàli mu qubav i prijateqstvo...
Koliko je bio dobar.
Drogirawe po~iwe rano, po ustaqenom redosledu:
pu{ewe duvana, probawe i pijewe alkohola, marihuana...
Razlozi za po~etak su klasi~ni: radoznalost, imitirawe
(roditeqi, idoli filma, rok muzika...) bekstvo iz sveta realnosti, re{avawe problema koji iskrsavaju u socijalnom i
emotivnom prilago|avawu... Mnogi mladi smatraju da marihuana nije {tetna... ista je kao duvan, alkohol.
Istorijski osvrt
Upotreba prirodnih sredstava iz razli~itih biqaka,
sredstava koja imaju sposobnost da mewaju raspoloèwe,
mi{qewe, pona{awe, a nekada i stawe svesti istorijski
prati ~oveka kroz razne civilizacije. U istoriji qudskog
roda, narodi su upotrebqavali razne biqke, produkte ìvotiwskog ili mineralnog porekla droge u magijsko-religijskim
obredima (halucinogene gqive),u le~ewu bolova (opijum, kan-
242
abis) kao i za suzbijawe gladi i otklawawe umora (koka

li{}e). Bilo je ovo, u mnogim kulturama, normalno, dozvoqeno pona{awe u retkim i odre|enim prilikama. Zajednica je
kontrolisala upotrebu svete trave, ovu su uzimali samo
odre|eni qudi, samo u odre|enim prilikama i samo za
odre|enu svrhu.
U Kini se pomiwe opijum vrlo rano, oko 2500. godine pre n.
e. (Peng Sao); u Egipatskim papirusima se nalaze mnoge
egzoti~ne svete biqke (1500. pre n. e.) a u Gvatemali je
na|ena, iz tog perioda, kamena skulptura pe~urke iz ~ije se
stabqike ra|a glava boga. Ritualna upotreba pe~urke, za
mewawe svesti, i daqe je aktuelna kod nekih Indijanaca u
Meksiku. Prva pisana svedo~anstva o maku se sre}u kod Hezoida
(VII vek pre n. e.) i nagove{tava postojawe grada Mekone (grad
maka), u okolini Korinta. Ha{i{ su upotrebqavali Asirci u
VIII veku pre n. e., a drevni Peruanski Indijanci su uzimali
list koke pri svojim religioznim ceremonijama. Sa razvojem
dru{tva upotreba i zloupotreba svete biqke se {iri
masovno me|u narodima bliskog i dalekog istoka i me|u narodima centralne Amerike (indijanska plemena).
U Evropi droga se naglo {iri u sredwem veku a posle
krsta{kih ratova se koristi ~ak 16 svetih biqaka. Pove}ana
migracija stanovni{tva i kolonijalni ratovi {ire drogu sve
vi{e i u svetu i Severnoj Americi. Vodi se i pravi opijumski rat, izme|u Kine i Engleske (18391842), a povod rata je
bila naredba Kineskog dvora, posle smrti sina Kineskog cara
(trovawe opijumom) da se uni{ti sav opijum engleskih i drugih
evropskih trgovaca. Istorijski spisi, kulturni tragovi, arhajsko slikarstvo i literatura ukazuju da je droga u nekim sredinama bila deo dru{tvenih obreda a u drugim sredinama je
osu|ivana, zabrawivana kao deo dru{tvenog zla.
Prva me|unarodna konferencija o narkoti~nim drogama
je odràna u [angaju (1909), {to je rezultiralo u prvi
me|unarodni dogovor o narkoticima u Hagu (1912). Me|unarodni rat protiv narkotika po~iwe te 1909. godine, a
243
prakti~no je utemeqen 1914. godine u SAD kada stupa na snagu

Harisonov ~lan Zakona koji je kriminalizovao drogu.
Ipak, o drogama i narkomaniji po~iwe {iroka rasprava
posle Drugog svetskog rata, na svim nivoima (stru~ni,
administrativni, nacionalni i internacionalni) sa ciqem
da se usvoje me|unarodni dogovori i konvencije i spre~i
proizvodwa, trgovina i upotreba droga. Formirana je i
Komisija za droge Ujediwenih nacija koja prati kretawe
narkomanije u svetu, prou~ava i predlaè op{teprihva}ena
pravila (konvencije) za zaustavqawe talasa svetske narkomanske epidemije. (Konvencija o narkoti~nim sredstvima
(1965), Konvencija o psihotropnim sredstvima (1971)...,
Akcioni plan protiv ilegalne proizvodwe, krijum~arewa i
kori{}ewa droga (1998).
U mnogim zemqama done{eni su i donose se propisi i
zakoni da unekoliko spre~e, odnosno da bar efikasno kontroli{u upotrebu droga. Zakoni i propisi se razlikuju od
zemqe do zemqe, a najstroìji su u zamqama gde je narkomanija najranije po~ela i najvi{e uzela maha. U nekim zemqama
Azije su uvedene i smrtne kazne za krijum~are, korisnike
(Kina, Iran, Kamboxa).
[ta je narkomanija?
Narkomanija je op{ti, zajedni~ki naziv za upotrebu nelegalnih droga, patolo{ka strast i navika da se upotrebqava
hemijska supstanca koja mewa raspoloèwe, mi{qewe,
pona{awe i stawe svesti. Obeleìla je zadwe dve decenije
HH veka a bi}e glavno oble`je XXI veka pored terorizma i
nuklearne kataklizme!? Mladi su `rtve jer èle sve da
probaju da doìve brza i laka zadovoqstva, ne haju}i za
posledice koje stiù kao zla kob zdravstvene, socijalne,
profesionalne, moralne... Zloupotreba droga se {iri svetom od Hipi pokreta, 60-ih godina pro{log veka. Nekada je
244
narkomanija bila retka, uglavnom me|u lekarima,

apotekarima... jer su lako dolazili do droge, leka za le~ewe,
kao {to je morfijum. Organizovani kriminal u svetu uvek
prati narkomaniju i kod nas, naro~ito posledwih 25 godina.
Narkomanija je po{ast, zlo savremenog sveta, droge jednostavno ubijaju qude, odnosno kompleksna, kosmopolitska
sociopatolo{ka pojava, bolest pojedinca, porodice i
dru{tva. Narkomanija generi{e brojne negativne
dru{tvene pojave kao {to su: maloletni~ka delikvencija,
skitni~ewa, napu{tawe {kolovawa, napu{tawe porodice,
kra|e... prostitucija, kriminal... Narkomanija preti
celom svetu, posebno novodizajnirane sinteti~ke droge koje
postaju hit disko i rejv ùrki. Drugu polovinu HH veka,
obeleàva tzv. Juvenilna narkomanija poseban oblik
otu|ewa mladih osoba koje ne uspevaju da usklade unutra{we
nagonske pulzije i prevelike zahteve dru{tva, odnosno ritam
stalne ìvotne utakmice.
Duboki su sredinski koreni nastanka narkomanije u
svetu poreme}ani odnosi, odnosno krize {irokih rezmera:
ekonomske, politi~ke, moralne, psiholo{ke, sociolo{ke... a
samo predisponirani postaje `rtva droga, wihove omamquju}e euforije, te{ki zavisnik od droge, bolesnik narkoman. Svaki narkoman duboko psihi~ki alterirana osoba,
li{ena zdravog razuma (emocija, kognicije i konacija), ìvi
samo za sada{wost, za drogu, za zadovoqstvo, nema nimalo perspektivnu budu}nost a pro{lost za narkomana je izgubila
svaki smisao. Wegov mentalni blok spre~ava ga da vidi i
shvati svoju slabost, svoju bolest, svoj sunovrat.
Upotreba, odnosno zloupotreba droga u celom svetu,
posebno u SAD i Evropi, dobija alarmantne razmere sa
pojavom Hipi pokreta (1967). Druga polovina pro{log
veka je prekretnica za zloupotrebu droga me|u mladima, i ova
postaje vid protesta protiv ustaqenih normi u dru{tvu.
Mladi ustaju i bune se protiv cvetova ameri~kog
dru{tva: demokratije, slobode i stvarala~kog pluralizma,
245
odnosno licemerja, dvoli~nosti negovane kulture zapada, koja

se dokazuje i danas to je tzv. preventivni rat. Prestalo je
nadmetawe re~ima i na~elima, blagoglagoqivi igra~ je iz
vukao ma~ugu koju je sve vreme drào iza le|a, istina je
pretvorena u la`, a la` u istinu. Metod ispirawa mozga je i
ovde dokazao svoju vrednost. Nije lako mladima da odrastaju
u takvom dru{tvu, da na|u svoje mesto, svoju perspektivu u prevashodno interesnom i materijalizovanom dru{tvu. Nije za
~u|ewe prisutna enormna ra{irenost narkomanije u ovim
zamqama. Ameri~ka kultura se gradi na {tetnim osnovama po
mentalno zdravqe, a to zahvata i sve zemqe u tranziciji. Novo
sveto trojstvo su: novac, vlast, presti` ali stiù neèqeni
zli gosti: mito, korupcija, mafija{tvo). Talas narkomanije se
danas nezadrìvo {iri me|u mladima ne samo zapadnog sveta
i isti~e se po svojim neuobi~ajenostima. Mladi masovno uzimaju drogu, koriste sve vrste, sve ja~e i sve vi{e sinteti~ke droge.
Definicija narkomanije
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je usvojila
definiciju: Narkomanija je stawe povremenog ili stalnog
trovawa koje uzrokuje ponavqano uno{ewe droga (prirodne
i/ili ve{ta~ke) koje su {tetne za pojedinca i dru{vo.
Narkomanija i narkoman su zlokobne re~i, sve ~e{}e
prisutne me|u na{im gra|anima, stru~wacima i na stranicama na{e dnevne i revijalne {tampe. Interesovawe raste, sa
pravom, za ovu sociopatolo{ku pojavu. Iako su ove re~i
neprimerene pravom zna~ewu, one su u{le u svakodnevni
ìvot, ne mogu se zaobi}i i upotrebqavaju se u na{em {irem
zna~ewu. Ova oblast, ipak, nije terminolo{ki ujedna~ena,
nije precizno definisana pa nastaju nesporazumi me|u
stru~wacima, me|u dru{tvenim radnicima, a posebno izme|u
wih i stru~waka. Definicije u oblasti narkomanija se zasnivaju na ekspertskim preporukama SZO.
Savezna komisija za opojne droge, Vlade Jugoslavije, stan-
246
dardizovala je termine, osnovne izraze u oblasti narkomanija

(1982) i preporu~ila wihovo kori{}ewe na teritoriji
Jugoslavije, za sve organe, organizacije, ustanove, sredstva
javnog informisawa... Inovacije su ura|ene u Saveznom zavodu za zdravstvenu za{titu (1984) a ovu treba i daqe upotpuwavati, naravno, shodno novim nau~nim saznawima i promenama
prema drogama u okviru iste sociokulturne sredine. Evo
nekih naj~e{}e upotrebqavanih termina i wihovog zna~ewa:
Narkomanija zavisnost od droga, socio-kulturno
neprihva}ena zloupotreba droga, koje mogu izazvati
{tetne, nepredvidive posledice pojedincu, porodici i
dru{tvu odnosno upro{}eno re~eno svaka upotreba
droga u nemedicinske svrhe. Termin je kod nas {iroko
prihva}en od gra|anstva i stru~waka iako, u osnovi,
ozna~ava zavisnost od narkotika.
Psihoaktivna supstanca (PAS) supstanca (ili sme{a
supstanci), mewa raspoloèwe, mi{qewe, doìvqavawe
i/ili pona{awe, nekada i svest. Neka otklawa bol, druga
anksioznost a ve}ina uzrokuje euforiju (ugodna razdraganost, prijatnost) a {to je osnovni motiv za
zloupotrebu PAS-e (alkohol, duvan, droga...). Deluje na
CNS, posebno na limbi~ki sistem mozga (stari deo mozga,
centar zadovoqstva, odgovoran za emotivni ìvot).
Droga hemijska PAS supstanca (ili sme{a supstanci)
koja uneta u organizam mewa raspoloèwe, mi{qewe,
ose}awe, pona{awe nekada stawe svesti... Koriste se za
le~ewe a najvi{e zloupotrebqavaju i generi{u BZ
alkoholizam, narkomaniju, pu{ewe duvana.
Opojna droga supstanca koja moè da uzrokuje zavisnost i
podleè odredbama Zakona o proizvodwi i prometu opojnih droga a uneta je u spisak, Listu opojnih droga Sl. list
SFRJ, 55/78. U ve}ini evropskih zemaqa ovo je pravni
izraz i sinonim za upotrebu droga u nemedicinske svrhe.
Zloupotreba droga {tetna upotreba (abuzus) nekon-
247
trolisana upotreba PAS-e sa o{te}ewima zdravqa

(psihi~ko, fizi~ko i/ili socijalno) {to je zna~ajna faza
u toku razvoja bolesti. Odluka da se PAS-a upotrebi
dolazi iz kore velikog mozga centra za racionalnost i
logiku. Zdrava, zrela osoba kontroli{e svoje pona{awe u
odnosu na upotrebu droge. Halikas govori (1990): Svako
neprikladno {tetno pona{awe adolescenata za sebe i
sredinu uz upotrebu PAS, je zloupotreba. Najvi{e se
zloupotrebqavaju i generi{u BZ pu{ewe duvana, alkoholizam i narkodroge. Ista zahteva intenzivno le~ewe.
Zavisnost od droga (adikcija) psihi~ko i/ili fizi~ko
(i/ili socijalno) stawe nastalo usled delovawa PAS-e
razli~ite reakcije kod kojih preovla|uju izmene u raspoloèwu, u doìvqavawu i pona{awu. Ovo stawe prati:
neodoqiva ùdwa (kompulzija) da se droga ponovo
upotrebi, radi ponovnog doìvqaja psihi~kog u~inka
ili radi izbegavawa nelagodnosti, tegoba; sklonost da se
koli~ina droge pove}ava (tolerancija); {tetno delovawe na osobu koja uzima drogu i na okolinu, uù i {iru.
Droga kontroli{e pona{awe preko niìh instinktnih
centara mozga, odnosno preko neurotransmitera
(dopamin...) pa je kora mozga u drugom planu izbora
vi{e nema uzimati drogu ili ne.
Psihi~ka zavisnost psihi~ka potreba da se drogom
re{e razli~ite subjektivne i objektivne te{ko}e, odnosno zavisnost u kojoj preovla|uju psihi~ke smetwe
pojedinca pa svoju psihi~ku napetost, emocionalnu
nelagodnost, nesigurnost... kontroli{e samo putem
droge. Psihi~ka zavisnost se razvija kod zloupotrebe
svake PAS-e. Droga postaje oslonac, glavno sredstvo,
psiholo{ka {taka za re{avawe svih problema.
Fizi~ka zavisnost metaboli~ka zavisnost zavisnost
u kojoj preovla|uju fizi~ke smetwe kod prekida uzimawa
droga. Organizam ne moè bez droge. Droga je postala
sastavni deo metabolizma }elija i tako se organizam
248
prilagodio na drogu. Nedostatak droge u organizmu uvek

prate lak{i ili teì apstinencijalni simptomi. Uvek
je prisutna i tolerancija. Fizi~ka zavisnost se ne razvija kod svih PAS-i.
Apstinencijska kriza (sindrom) skup psihi~kih i
fizi~kih nelagodnosti i tegoba kod fizi~ki zavisnih
narkomana, kada se prekine uzimawe droge. U zavisnosti od
vrste droga i stawa organizma (iscrpqenost, telesna slabost, udruène bolesti...) sindrom prate razli~ito te{ka
subjektivna doìvqavawa i vidqivi znaci: drhtawe,
preznojavawe, muka, povra}awe, gr~ewe, bacakawe, zapomagawe... Izuzetno, moè da se zavr{i smrtno.
Tolerancija pojava opadawa dejstva droge kod narkomana, alkoholi~ara, odnosno ovaj mora da pove}a
dozu, da bi doìveo ranije efekte.
Unakrsna tolerancija pojava kada zavisnik, radi postizawa istog ili sli~nog efekta, moè zameniti jednu
drogu sa drugom (marihuana - alkohol...).
Narkoman (zavisnik) bolesna osoba zavisna od jedne
ili vi{e droga.
Narkofil bolesna osoba koja eksperimenti{e sa drogama i nezrelo, egzibicionisti~ki, radoznalo i patolo{ki
inducirano postaje ~esto i narkoman, zavisnik od droga.
Probator osoba koja doìvqava prva iskustva sa drogom.
Bolesti zavisnosti (toksikomanija = bolesti pona{awa)
sinonimi za bolesti koje uzrokuju zloupotrebe PAS-i
(duvan, alkohol, droga...).
Farmakofilija sklonost duèvremenom uzimawu lekova i bez medicinske potrebe, nezavisno od prisustva
PAS-i.
Farmakomanija zavisnost od lekova, stvorena usled
upotrebe raznih medikamenata u medicinske svrhe.
Tabletomanija zavisnost od raznih tableta, pilula.
249
Rasprostrawenost narkomanija
Narkomanija, kuga HH veka, zlo velikih razmera, {iri
korene svuda u svetu i prodire u najrazli~itije uzrasne i socijalne grupe, posebno me|u mlade. Razorne zdravstvene,
dru{tvene i ekonomske posledice dovele su neke zemqe da
narkomaniju ozna~e kao posebnog neprijateqa, ova postaje
dràvni neprijateq broj 1 (SAD, Egipat...). Nema pouzdanih podataka o broju narkomana u svetu i kod nas, pa je prakti~no nemogu}e pratiti u~estalost i ra{irenost narkomanije. Ilegalna proizvodwa, trgovina i upotreba droga
onemogu}avaju sva longitudinalna istraìvawa, individualna i dràvna. Za sagledavawe ra{irenosti ove pojave koriste
se: numeri~ki i drugi podaci o le~enim narkomanima, registri u policiji o narkomanima (u~inili neko krivi~no
delo) ali i procene. êsto se koristi, u gorwu svrhu, i cenzus
(popis) registrovanih slu~ajeva u vanbolni~kim i
bolni~kim ustanovama, policiji, zatvorima i socijalnim
slu`bama. Podaci ovako dobijeni, o broju i sociodemografskim obele`jima narkomana, zavise od rada i aùrnosti odgovaraju}ih slu`bi, stawa wihovih evidencija... Ovi podaci
sluè kao osnov za procenu broja narkomana u odre|enoj sredini i u odre|enom vremenu. Procewuje se da u svetu ima
300400 miliona narkomana. Iskustvo je pokazalo, na
primer, da svaki le~eni, registrovani, narkoman nosi jo{
810 neregistrovanih narkomana.
Narkomanija se nesumwivo, {iri u svetu, poprima alarmantne razmere, a Komisija za droge UN isti~e u svetu ima
oko 300400 miliona narkomana. Neke zemqe tvrde da jedan
narkoman (diler a to je visoki procenat) u toku godine
ukqu~i 717 novih narkomana. Velika Britanija je postala
narkomanski centar Evrope, po broju narkomana (Evropska
komisija 1998). U proseku 20% mladi koriste drogu a mari-
250
huanu ~ak koriste 16-ogodi{waci, skoro 40%. Posle

Britanije droga se najvi{e koristi u Republici Irskoj i u
Holandiji, a najmawe u Portugaliji. Najvi{e se koristi marihuana i sinteti~ke droge ekstazi i amfetamin (spid).
Heroin u Evropi koristi oko 1% stanovni{tva. Ilegalni
kanali droga su sve ~e{}i preko Albanije.
Cvetaju kriminal i trgovina drogom

Ramu{ Haradinaj zna kako da se ophodi prema svojim
zamqacima u nemirnoj ju`noj srpskoj pokrajini Kosovo i
Metohija i zna {ta oni èle da ~uju. Nekada{wi gerilac,
instruktor bodi-bildinga, izbaciva~ u no}nom klubu i ratni
heroj postao je premijer jer je svoje pristalice opio
obe}awima o skoroj nezavisnosti. Ostaje otvoreno pitawe
kako }e to funkcionisati u glavnom gradu Pri{tini i celoj
pokrajini koja ima 2,1 miliona stanovnika, gde Srbi i
Albanci stoje jedni naspram drugih sa isukanim ma~evima.
Kosovo i Metohija, ~ije stanovni{tvo ~ini 88 odsto
Albanaca i po {est odsto Srba i pripadnika drugih mawina,
moè da preìvi samo zahvaquju}i novcu iz inostranstva,
radu na crno i krijum~arewu. Cvetaju samo kriminal i trgovina drogom i to toliko da su nema~ki istraìteqi pokrajinu zvali #evropskom Kolumbijom. #Albanija je bila
Eldorado za heroin i kokain u proteklih 8 godina, jer je iza
toga stajala dràva (S. Beri{a, biv{i predsednik Albanije
15. 08. 05).
Putevi droge
Balkan, a samim tim i Srbija, zbog svog geografskog
poloàja, je tranzitna zemqa u kojoj se droga distribuira.
Jedan pravac je transferzala koja ide od Bliskog istoka gde
su najve}i proizvo|a~i heroina, a to su Pakistan,
Avganistan i Turska, dakle sav heroin koji kre}e ka zapadnoj
251
i centralnoj Evropi prelazi ili preko Bugarske ili preko

Srbije. Drugi pravac ide... albanska mafija, koja je veoma
dobro organizovana u evropskim i svetskim okvirima. Tako se
vr{i lagerovawe heroina, naj~e{}e na na Kosovu ili u
Bugarskoj, a zatim se distribuira po ~itavom svetu. #Cvetaju
kriminal i trgovina drogom i na Kosovu i to toliko da su
nema~ki istraìteqi pokrajinu zvali #Evropska Kolumbija
(Rajnher Merkur, Bon). Marihuana naj~e{}e dolazi iz
Albanije, gde se organizovano gaji. Kod nas je zbog svojih
osobina veoma cewena na trì{tu pod nazivom #albanka, za
razliku od #doma}ice koja se uzgaja kod nas, ali nije tako
#kvalitetna. [to se, pak kokaina ti~e, on na na{e trì{te
stiè iz Ju`ne Amerike preko zapadne Evrope... iz Slovenije,
Hrvatske, Bosne...
Slika 8. Putevi droge preko Crne Gore
U Be~kom sedi{tu UN, u februaru 2005. je tzv. #Honlea

ukazala na pove}anu aktivnost kriminalnih grupa u
krijum~arewu narkotika. Pove}an je {verc kokaina i heroina. Evropu brine albanska mafija (BETA). Odràna je
252
tre}a me|unarodna konferencija #Balkanski gradovi protiv droge.

Marko Nicovi}, predsednik me|unarodne policijske asocijacije za borbu protiv droge (INEOL), predsednik nevladine organizacije #unija bezbednosti, je na konferenciji
izneo podatke: #preko Balkana pro|e 95 odsto opojnih droga
od Sredweg i Bliskog istoka ka Evropi i daqe prema SAD i
Kanadi... Procewuje se da se u drogama obr}e oko 1500 milijardi dolara zbog ~ega krijum~ari mogu da uti~u ne samo na
politi~are, novinare, kongresmene, ve} mogu da pomeraju
~itave regione. Na{ region je najugroèniji jer se dodirujemo sa Kolumbijom u srcu Evrope, Kosovom i Albanijom.
Albanska mafija u svakom trenutku raspolaè sa tri do
~etiri tone droge koja ~eka isporuku kupcu koji naru~i drogu
iz Zapadne Evrope...
Na{a narkomanska situacija ima svoju posebnost
nalazimo se na putu droga iz proizvo|a~kih zemaqa istoka
(Turska, Avganistan, Iran, Indija, Nepal) prema potro{a~kom
zapadu; droga se rastura na ovom putu i me|u na{im narkomanima; droga se ilegalno proizvodi i u na{oj zemqi; patolo{ka
indukcija je velika; droga je prisutna i u {kolama a prisutna
je u urbanim i ruralnim sredinama. Procewuje se da u
Jugoslaviji ima oko 100130.000 narkomana, a samo u Beogradu
30.000. Svaki grad sredwe veli~ine, kao Kragujevac, ima
10002000 narkomana. Prisustvo narkomana kod nas na ulici
nije primetno kao u velikim gradovima Evrope i sveta, gde oni
u getima leè na ulicama ili izdvojenom kvartu (Cirih,
Wujork...). Toga kod nas jo{ nema, ne pada u o~i.
Dileri droge u svakoj zgradi! Trgovina svim vrstama
narkotika u Beogradu postaje i porodi~ni biznis. Na ulicama
trenutno ima oko 2.000 narkodilera. Za prodaju droge sitniji dileri uglavnom koriste iznajmqene stanove diluju iz
automobila, kriju drogu po podrumima pa ~ak i u stanovima
prijateqa koji nemaju veze sa kriminalom i koji ne znaju {ta
se nalazi u torbi koja im je ostavqena par dana na ~uvawe.
253
Narkomanija je #samoubistvo
#Heroin ubica previ{e opasna droga da bi se o woj
malo znalo. Ponovimo, najrasprostrawenija droga u nas je
marihuana... droga koja se moè proizvoditi kod nas, odnosno klimatski uslovi odgovaraju wenom uzgajawu. Ona je popularna, naro~ito kod mladih qudi koji misle da je marihuana
samo stimulativno sredstvo...
Ono {to je velika opasnost, kad je marihuana u pitawu,
jeste {to ne stvara veliku psihofizi~ku zavisnost, pa se tako
sti~e laàn utisak da je takva situacija i sa drugim #teìm
drogama, kao {to je heroin. Me|utim upotrebom heroina
stvara se zavisnost koja svakodnevno raste postaju}i bolest od
koje se te{ko i dugotrajno le~i. Naàlost, heroin je kod nas
sve rasprostraweniji... mi ga zovemo #droga ubica. Tipi~an
je za beogradskog i jugoslovenskog narkomana i gotovo svi oni
koji se le~e u na{im specijalizovanim ustanovama za bolesti
zavisnosti koriste ovu drogu. Dakle, heroinska zavisnost
postala je najozbiqniji problem. Naravno, na na{em narko
trì{tu distribuira se i kokain ali on nije tako popularan kod doma}ih narkomana jer je vrlo skup Nabavqa~i
droga su ~esto i #obi~ni qudi koji se ubace u obi~ne turisti~ke ili #{oping ture, nabavqaju drogu i unose je u na{u
zemqu... Heroin se #diluje na sitno u uli~noj #kvoter ili
#ter. Naj~e{}e ga prodaju sami narkomani, razblaùju}i
drogu, kako bi do{li do novca i droge za li~nu upotrebu.
Upravo su oni naj~e{}i nabavqa~i i dileri droge jer i sami
pripadaju tom svetu, a wihova zavisnost za drogu ~ini ih nesposobnim za bilo koji fizi~ki ili umni rad (1.02.)...
Narkomanija je hroni~no samoubistvo. #Mladost prezire
posledice. Oni su radoznali. Ali radoznalost nije kriva {to
upadaju u klopku droge, krivo je neznawe. Niko nije poku{ao
samoubistvo iz radoznalosti. A narkomanija je upravo to:
razvu~eno, otegnuto samoubistvo. (M. Bulatovi}). Preko 50%
254
narkomana, u nas, je zaraèno sidom a umrlo je za 10 godina

(1985.1996.) 397 od side, virusnog zapaqewa jetre... mnogi su
te{ki telesni i/ili du{evni bolesnici, izolovani provode
posledwe dane u ku}i... Samoubistvo je izvr{ilo 42. Smrt je i
zlatni metak overdozirawe narkomana koje se smrtno
zavr{i. Smrt se nije èlela ve} èqa narkomanova da intenzivnije uìva u blagodetima i iluzijama qubavi i mo}i. Svake
godine bolni~ki se le~i do 600 narkomana, ali je broj vanbolni~ki le~enih narkomanima znatno ve}i. Iako postoje
zakonske obaveze i stru~ni preduslovi savezni, dràvni registar o le~enim narkomanima, u nas, ne funkcioni{e, pa se
nema bliì uvid u ovu sociopatolo{ku pojavu.
U Institutu za zdravstvenu za{titu SR Srbije registar o uìvaocima opojnih droga je aktivan, ali obuhvat
nije potpun, i u periodu 19801998. godine je i registrovano
2.618 narkomana. Broj registrovanih je rastao po godinama. U
1998. godini je bilo narkomana (novih 291) 100 na 100.000
stanovnika, odnosno jedan na hiqadu, a 1993. godine je bilo 45
narkomana na 100.000 stanovnika. U Beogradu, od ukupno registrovanih, ìvi 1.663; na le~ewu je bilo mu{karaca 75%, a
ènskog pola 25%; prose~na starost le~enih narkomana je
bila (1998) 22,5 godine (prema 30/1993); najmla|i su bili
devoj~ica 10 godina, de~ak 11 godina.
Narkomanija, svetsko zlo u dnevnoj {tampi

U svetu, a i kod nas, snaàn talas narkomanije se
smrtonosno {iri, o ~emu svedo~e ~esti novinski ~lanci.
Navedimo neke:
Masovna po{ast opijata desetkuje nema~ku mladost...
droga se prera|uje u tajnim laboratorijama Kosova... i preko
Albanske narkomafije ubita~no {iri na zapadu...
...u Velikoj Britaniji narkomanija se protivno svim
pretpostavkama {iri mnogo vi{e u malim mestima,
gradi}ima i selima... ne samo marihuana ve} i opasno {tetne
255
droge (heroin...)... K. Helavel je osmislio novu strategiju

borbe protiv droga nacionalni nastavni program rano
upoznavawe dece sa {tetnostima droga... u pet godina
starosti... u oblasti Durem... boqe obrazovawe o drogama...
policiji zbog droga privedeni, biraju kazna ili vaspitnosavetodavni kurs... % se opredelilo za kurs od 600
uhap{enih... kursisti nisu ponovo uhva}eni da koriste
drogu... najmla|i kursista je imao 13 godina...
...narkomanska kuga... u Rusiji je pustila svuda svoje
korene... Heroin ulazi u modu menaxera, biznismena... ima oko
dva miliona zavisnika... svaki osmi |ak je probao drogu...
droga se prodaje i upotrebqava skoro javno u disko klubovima,
no}nim klubovima...
...oko 50.000 mladih Ma|ara, petkom i subotom, koristi
marihuanu, ekstazi ... disko klubovi su glavno mesto za preprodaju i konzumaciju droga... (otvoreni samo petkom i subotom)...
tranzit droge i doma}i mafija{i... disko nesre}e... redovnih
narkomana ima kao vikenda{a...
...stanovnici Jemena... (siroma{na muslimanska zemqa,
16 miliona stanovnika)... izdvajaju ~ak polovinu prihoda za
omamqivawe... `vakawe gorkog zelenog li{}a... biqke Catha
edulis... dru{tveno zlo... ko{ta zemqu 5,7 miliona dolara
dnevno... vi{e od polovine dràvnog buxeta godi{we...
...droga je prisutna u ìvotu mladih i u provincijskim
mestima... mladi su ukqu~eni u civilizacijske trendove...
(Gorwi Milanovac)...
...u neposrednoj blizini Negotina... na|ene su tri
ba{tice bujnog zasada indijske konopqe...
...u Subotici je u januaru i februaru 1999. godine registrovano u policiji 146 novih preprodavaca i uìvaoca
droga... me|u ovima je i 30 sredwo{kolaca...
...u Beogradu po~iwu rano da upotrebqavaju PAS-e: u II
razredu osnovne {kole pu{e; u II razredu osnovne {kole piju
pivo; u III razredu osnovne {kole pu{e marihuanu; a ~ak
3040% mladih je do{lo u dodir sa drogom...
256
...heroin u paketi}u iz Hondurasa i LSD u pismu iz

Holandije... doma}e podzemqe uspostavilo je veze sa kriminalcima u inostranstvu... novi pravci i na~ini pribavqawa
droge... kokain u plo~ama i kamenu... zaplewen u
novobeogradskoj po{ti...
...Zeta, nekada plodna ravnica Crne Gore... pretvorena u
{vercersku oazu droga... iz Albanije droga kre}e za Hrvatsku,
Sarajevo, Evropu... mladi se ukqu~uju u novi svetski
poredak... vaqaju drogu a mnogi i uìvaju...
#... droga je u Crnoj Gori svuda i na svakom mestu... na trgovima, u {kolama, kafi}ima... Heroin i marihuana pristiù u
najve}im koli~inama iz Kuksa i Bajram Curija u Albaniji, a
sintetska droga ekstazi iz Pono{evca kod \akovice, gde se, po
procenama stru~waka nalazi najve}a fabrika ekstazija u
Evropi. Kokain #stiè u Crnu Goru pomorskim i vazdu{nim
putem... Daqa distribucija ide prema Republici Srpskoj, federaciji BH i Beogradu... i daqe u Evropu. #Globalni odgovor
drogama je u periodu 1999.2004. istraìvao ra{irenost
narkomanije i ustanovio: u Crnoj Gori postoji 31.528 uìvalaca droga... Dileri u uniformama...
...u gorwem poni{avqu ima mnogo proizvo|a~a marihuane... zasadi na napu{tenim wivama... otkriveni krijum~ari
imali spremqenu drogu za preko 100.000 maraka... najve}a
koli~ina otkrivena na podru~ju Bele Palanke....
...ekstazi je u trendu, laboratorije rade i kod nas. U
na{im {kolama |acima se nudi i prodaje marihuana i sinteti~ke droge u obliku tablete... retko teè skupqe droge,
heroin, kokain... Dileri su mravi, biv{i u~enici.
Kriminalisti~ka policija kontroli{e {kole, edukuje decu,
nastavnike...
...tri vojnika, pripadnika Vojske Srbije na odsluèwu
vojnog roka u Kur{umliji uzgajali su marihuanu na obali
Mirni~ke reke koja jednim delom prolazi kroz kasarnu...
Marihuana i vojnici proizvo|a~i su otkriveni. Istraga je u
toku (10.03.).
257
#...pripadnici bezbednosno-informativne agencije u

saradwi sa upravom za borbu protiv organizovanog kriminala
i sekretarijatima unutra{wih poslova u Srbiji, od 1. januara
do 1. septembra, zaplenili su drogu u vrednosti 2.454.000 evra.
BIA saop{tava da je zapleweno 35,8 kilograma heroina,
kilogram kokaina, 26,8 kilograma marihuane i 96 kilograma
amfetamina (604.500 tablete). BIA je zaplenila i 240.140
kutija cigareta...
#u vojsci se, danas, konzumiraju sve vrste droga. Vojnici
uglavnom koriste marihuanu, ekstazi, razne pilule ali i heroin i kokain. Od predozirawa umro je vojnik (08.05) u kasarni.
Svaki dvadeseti vojnik je heroinski zavisnik. Na{a vojska ne
upra`wava narko test regruta, {to se u svetu ~ini.
Odeqewe za suzbijawe narkomanije beogradske policije
svakodnevno se bavi pitawima: Kako spre~iti narkomaniju?
Kako vaspitavati i edukovati decu? Kako prese}i kanale
{verca droge i kako dilere droga staviti iza re{etaka?
Zemunski klan, koji je godinama bio glavni snabdeva~ droge,
vi{e ne postoji, ali na beogradskim ulicama i daqe se okre}u
velike koli~ine narkotika. Novi Zemunci su na
narkotrì{tu.
Idealno mesto za dilere su {kole. Droga se ne prodaje
samo u blizini {kola ve} i u {kolskim dvori{tima. Drogu
dileri, nimalo naivni, deci najpre daju za xabe. \aci lako
nasedaju veruju}i da im ne}e biti ni{ta ako je probaju, ali
vrlo brzo postaju redovne mu{terije lokalnog dilera i tako
nastaje za~aran krug. U osnovnim {kolama najvi{e se prodaje
marihuana, dok se u sredwim ve} rastura heroin i sinteti~ke
droge kao {to su ekstazi i amfetamin-sulfat. Odnosno spid,
koji je odli~na zamena za mnogo skupqi kokain. Kanali za
nabavku droge su ostali tradicionalni, tako da se droga i
daqe nabavqa ustaqenim kanalima iz Turske preko Bugarske,
Makedonije, zatim sa Kosova kao i iz Albanije preko Crne
Gore. Pakovawe droga je razli~ito: heroin se pakuje u
providne PVC kesice ili u sjajni papir unutar paklice ciga-
258
reta: marihuana i ekstazi se prodaju u kesicama, a tablete

pakuju kao pez bombone...
Zbog prevelike koli~ine droge, koja se prodaje po beogradskim {kolama od pre dve godine zapo~ela je i akcija {kolski
policajac. Ovi spre~avaju prodaju droge u~enicima i
odràvaju predavawa za nastavnike, roditeqe i deci na temu
borbe protiv narkomanije.
Odeqewe za suzbijawe narkomanije beogradske policije
postiè vrhunske rezultate iako su i sami policajci u
velikom riziku jer su dileri veoma opasni i uglavnom
naoruàni i ne prezaju da u~ine sve samo da ne budu uhap{eni.
De{avalo se da hiv-inficirani narkodileri poku{aju da
ugrizu policajce, a ne biraju ni sredstva da kompromituju ovu
slu`bu. Stoga policija traì da se celo dru{tvo ozbiqno
pozabavi problemom narkomanije i da policiji pruì
podr{ku u borbi na spre~avawu prodaje droge. Izneti sadràj
rada beogradske policije na suzbijawu prodaje droga ima
veliku informativno-edukativnu vrednost i za rad OKO-a u
svakoj na{oj op{tini (9.03.).
...carina je u 2004. kod nas, zaplenila vi{e od 400 kg
raznih vrsta droge.
#...Vrawe na #Balkanskom putu droga i policajci
dileri... Od tri policijska inspektora koja su radila na
suzbijawu narkomanije, dvojica su uhap{ena zbog posedovawa i
prodaje narkotika... Stru~waci procewuju da ~ak 65 odsto
narkotika koji stiù iz Azije, prvo moraju da pre|u preko
Kosova, a neki od wih javno tvrde da, na primer, u Velikom
Trnovcu, selu pored Bujanovca, u svakom momentu ima najmawe
tri tone droge, spremne za daqu distribuciju... (03.05).
...selo Sivac u op{tini Kula ima vi{e od 200 heroinskih
narkomana. Narkomani su mladi}i i devojke starosti od 16 do
25 godina... Niko ne radi a svi se drogiraju... (04. 06.)
259
Uzroci narkomanija
Narkomanija je poznata od davnina, nije obele`je samo
ovog veka. I danas se droga tradicionalno uzima u nekim
zemqama Azije, Ju`ne i Centralne Amerike. U evropskoj kulturi, i kod nas, narkomanija je bila vrlo retka. Narkomani su
bili stariji, ugledni, radno ceweni pojedinci, drogu su uzimali sami, skriveno i naj~e{}e posle upotrebe nekog leka, iz
grupe opijata. Naj~e{}e su to bili lekari, apotekari,
zdravstveni radnici koji su i lako dolazili do droge.
Me|utim, omladinski hipi pokret, {ezdesetih godina ovog
veka, sukob generacija, generi{e i od tada se epidemijski
{iri Juvenilna narkomanija bolest omladine sveta, i
bogatih i siroma{nih zemaqa, podgrevana gotovo legendarnim verovawima, zabludama da droga ima natprirodnu mo} i da
~oveku pro{iruje duhovne vidike...
Narkomanija ugroàva svakoga ~oveka u toku ìvota.
Krize dru{tva, odnosa u porodici i dru{tvu i bespu}a, praznina i bespomo}nost, ìvotni tempo i neizvesna budu}nost
generi{u kontinuirana strahovawa, nepodno{qivu realnost
modernom ~oveku koju svako rado otklawa nekom drogom,
barem i za kratko. Uvek je aktuelan i ve~iti sukob principa
zadovoqstva i principa realnosti. Razmimoilaèwa na
podru~ju tuma~ewa uzroka narkomanija su ogromna. Neki
uzroke vide u krizi dru{tva. Qudska pro{lost je bila ispuwena krizama, za koje su qudi koji su ìveli u vreme krize
mislili da je na pomolu propast sveta. Ali svet se ne moè
nikada osloboditi krize i mora se nau~iti da mladi krizu
savladaju bez droga, {to velika ve}ina osoba i uspeva. Govori
se da je narkomanija genetski uslovqena, sekundarna, kod primarno psihi~ki poreme}ene, asocijalne osobe, {to je i bilo
opravdano kada je narkomana bilo malo, malo onih koji se protive svim vrednosnim sistemima dru{tva.
260
Reagovawa i pona{awa svake osobe odre|uju sinhrono brojni faktori genetski, somatski, psiholo{ki, socijalani,
odnosno psihi~ki ìvot (doìvqavawa, stremqewa, èqe...).
Ne mogu se prihvatiti mi{qewa da je samo radoznalost mlade
osobe, koja istraùje, testira okolinu i sebe, proba drogu i
tako raste i dozreva. Uzrok narkomanije je sloèn a samo zbog
uvek prisutne qudske radoznalosti, ne postaje se bolesnik,
narkoman. [irewe droga, ponuda sama od sebe, ne moè da
generi{e endo-epidemijsku dimenziju narkomanije.
Uzroci narkomanija su multifaktorijalni, sloèni, a u
literaturi se isti~u naj~e{}e slede}i faktori: biolo{ki
(medicinski) uzimawe droga je bolest ili simptom nekog
psihijatrijskog poreme}aja. Genetika i neurotransmiteri
(dopamin, serotonin, endorfin...) su osnov u genezi narkomanija; psiholo{ki uzimawe droga je vezano za posebno
strukturisanu li~nost i sociolo{ki dru{tvene okolnosti
prvenstveno generi{u narkomaniju, uzajamno deluju}i sa
biolo{kim i psiholo{kim ~iniocima. Nema jedinstvene komprehenzivne (sveobuhvatne) teorije o uzrocima nastanka
narkomanije, nije poznat jedinstveni uzrok pojave zavisnosti a verovatno ga i nema, nego do nastanka narkomanije
verovatno dovodi kompleksna situacija, klima u kojoj budu}i
narkoman odrasta i ìvi. Ipak svi uzro~ni faktori se mogu
svrstati u ~etiri grupe, kako to navodi N. Vu~kovi}.
1. Radoznalost nesigurna, neuskla|ena i emotivno nestabilna osoba:
èli da smawi mrzovoqno depresivno ose}awe,
èli da poboq{a funkcionisawe,
èli da smawi pritisak sredine,
èli da se ose}a prijatno i samouvereno.
2. Nesigurnost u porodici odbacivawe, zanemarivawe,
nedostatak jednog roditeqa, preterana o~ekivawa, alkoholizam u porodici...
3. Psihopatolo{ki poreme}aji narkomanija je simptom
primarno afektivnih poreme}aja, poreme}aja li~nosti,
261
neuroza, psihopatija ili psihoza.

4. Nau~eno pona{awe navika (habitacija) na prve prihvatqive efekte droga (prijatnosti, raspoloèwe, zadovoqstvo, euforija).
Trofaktorska geneza narkomanije

Opravdano se istraìva~i, ove sociopatolo{ke pojave
pitaju da li je uop{te mogu}e jedno op{te teorijsko
obja{wewe za sve tipove narkomanija, za sve tipove uìvalaca droge, kojima je zajedni~ko samo uzimawe droge a
dru{tvene okolnosti, motivi i o~ekivawa su vrlo razli~iti.
Ipak, upro{}eno re~eno, kod Juvenilne narkomanije, uvek
uzro~no interakcijski deluju tri krucijalna faktora adolescentna li~nost, sredina i droga (slika 1).
1. Adolescentna li~nost period biopsihosocijalnog
razvoja (1125 godina) u kome osoba nije vi{e dete a nije ni
zrela, odgovorna li~nost. Ovo je period rasta, razvoja i
sazrevawa uskla|ivawa telesnog, emotivnog, nagonskog,
socijalnog i intelektualnog razvoja, i period podlo`nosti
brojnim uticajima (dobri i/ili lo{i) sredine, vr{waka,
pomodarstva, zloupotreba. Svako preìvi ovaj period ìvota,
period odrastawa, pun brzih psiholo{kih, fiziolo{kih i
socijalnih promena i problema. Problemi su univerzalni a
ove prati: do sada, preterana osetqivost, napetost,
poti{tenost ili preterani optimizam, svojeglavost, pad
samoocewivawa, povi{ena samosvesnost, èqa za samostalno{}u, èqa da se separira, bunt protiv konvencija, vrednosti i autoriteta, kobna radoznalost i èqa da se bude uo~en,
da bude prihva}en od grupe, pa shodno tome dolazi i adekvatno
obla~ewe, kin|urewe, afektirawe, smeh... Neuskla|enost
èqa i mogu}nosti, unutra{wi nemir i ìvotna nesigurnost
teraju mlade u svet fantazija.
262
Treba puno razumevawa roditeqa, nastavnika i okoline za

tin godine, za formirawe zdrave, odgovorne, radne i
uskla|ene li~nosti. Mladima je danas neuporedivo teè nego
prethodnim generacijama bore se u dru{tvu bez jasno
utvr|enih pravila i pozitivnih uzora. Zbuweni i rastrzani,
izme|u onoga {to je po roditeqima dobro i onoga {to se
zbiva u dru{tvu iskazano vladaju}im vrednosnim simbolima,
ne mogu i ne znaju kome carstvu da se privole. Agresija navire,
sukobi su neizbe`ni i sa sobom i sa okolinom. Droga je odavno
postala hemijska proteza ra{timovanog oblika komunikacija mlade generacije. Na vidiku, sumrak autoriteta
roditeqa usmerava mlade u gang, a grupa vr{waka u svetu
novca i profita, postaje vrhunsko boànstvo, obe}ana
zemqa za druèwe, za emotivnu bliskost, za sigurnost, pa i za
nepromi{qeno ukqu~ivawe u psiholo{ki za~arani trougao
cigareta, alkohol, droga. Sigurno da genetska podlo`nost na
nekvalitetne emotivne odnose u porodici i negativni uticaji {ire socijalne sredine pove}avaju rizik da mlada osoba
uplovi u svet droga.
Kobna radoznalost, napetost, iscrpquju}a strahovawa,
patolo{ki induktori (narkomafija, dileri), bekstvo iz
sveta realnosti u svet bez konflikata i problema, èqa za
samomeditacijom i èqa da se pro{ire duhovni vidici
otvaraju put u ìvotni pakao. Deca pakla su sa nama. Pomodni
trend je otvoren za sve, ali mora se re}i da radoznalost nije
alibi (opravdawe) za uzimawe droga, ve} samo za one koji
imaju u sebi duboku depresivnu i egzistencijalnu prazninu
koju moraju da popuwavaju zadovoqstvima, odnosno drogom koja
treba da izravna neravnine du{e po bilo koju cenu.
2. Sredina uà i {ira, determini{e socijalno zdravqe
i pona{awe mlade generacije pa i problemati~no pona{awe.
Dehumanizovana dru{tva, novac, profit i vlast i materijalni uspeh po svaku cenu generi{u otu|enost, razne sociopatolo{ke pojave pa i narkomaniju. Neki mladi nemo}ni da mewaju ne{to na boqe, boqu sada{wost i izvesniju budu}nost,
263
reaguju pasivizacijom do povla~ewa iz dru{tva. Uzroku

narkomanija kumuje i dràvno shavatawe teìne ove sociopsiholo{ke pojave, pa i politika i dràvne mere za weno
spre~avawe i suzbijawe. U nekim dràvama (Japan, Tajvan,
Singapur) kontrola droga je potpuna i uspe{na. Ipak, porodica je svemu osnov, pa i narkomaniji.
Porodica odnosi u porodici se ubrzano mewaju, wena
za{titna i vaspitna uloga je sve tawa. Nema savr{enih
roditeqa niti recepata za odgajawe dece. Svako dete je na
neki na~in posebno kao i wegova porodica i sredina u kojoj
ìvi. Dete odrasta u zadovoqnu i prilago|enu osobu kada
wegova porodica i sredina iza|u u susret wegovim bazi~nim
potrebama (qubav, nega, za{tita, pohvala...) i od malih nogu
zauzima pozitivan stav prema ìvotu, pa i prema PASima, stav koji kroz ceo vek repetira. Ipak, trì{na privreda usmerava roditeqe prema zaradi, sticawu dru{tvenog i
profesionalnog statusa i materijalnih dobara a qubav prema
deci i qubav dece roditeqi kupuju pomodnom obu}om, ode}om...
êsto pro|e i neka godina pre nego {to bri`ni roditeqi
primete da im se dete odlu~ilo za hemijske {take pu{i, pije
ili se drogira. I ovakva porodica lako mlade okre}e i herojima ulice, filma, crne hronike u {tampi. Ovakvi mladi mewaju dan za no}, diskuju i traè |avola. Mladima se tako potkopavaju emotivni i moralni temeqi, pa se ovi okre}u novim
uzorima iz svog socijalnog okruèwa, koje promovi{e neke
nove junake i naopaki, obrnuti sistem vrednosti.
Disfunkcionalna porodica je embrionalno mesto narkomanije, a roditeqska qubav i privrènost detetu je vakcina za
dobro mentalno zdravqe, sna`na za{tita za ovozemaqske opasnosti, koje vrebaju mlade droga, alkohol, duvan, sida, sekte...
3. Droga kolokvijalni svakida{wi naziv za prirodne i
ve{ta~ke supstance opasne za zdravqe du{evno, telesno,
socijalno, emocionalno i moralno. To je #Anti~ka ve{tica
psihoaktivna supstanca sli~no {e}eru, deluje na neurotransmitere mozga (dopamin, serotonin...) stvara naviku,
264
ali droge (nikotin, kokain, heroin...) i zavisnost, kao da se

uvla~e u vijuge mozga potpuno upravqaju pona{awem.
Drogirawe je prolongirano samoubistvo, samoubistvo na
rate. Droga postaje vrlo traèna roba koja donosi veliki
profit. Narkomafija ~ini sve da ova roba bude traèna i da
se do we moè lako do}i. U narkobiznis su ukqu~ene i ilegalne laboratorije {irom sveta i proizvode sve ja~e droge sa
sna`nim adiktivnim (zavisnim) potencijalom. Ponuda droga
se {iri i u na{im sredinama, dileri su prisutni na
odre|enom mestu, oko ulaza zgrada sa vi{e stanova, oko {kole,
doturaju drogu i tipuju i regrutuju nove `rtve za put pakla, za
tragi~an put XXI veka.
Za{to roditeqi ne uo~e rano drogirawe deteta?

Prva iskustva sa drogom se sti~u rano u detiwstvu, ve}
u osnovnoj {koli. Deca probaju lepkove, boje, lakove, isparqive te~nosti etar, hloroform, benzin, sledi marihuana i
druge druge. Roditeqi, nastavnici ostaju slepi... ne vide
promene u pona{awu deteta, ili ne}e da vide, rani po~etak
upotrebe #gate way droga, prvo {to su ove jeftinije, dostupnije i dru{tveno prihvatqivije (duvan, alkohol pa i marihuana). Rani znaci agresivnog pona{awa, lo{i porodi~ni odnosi
kao i druèwe sa vr{wacima koji koriste droge, predstavqaju faktore koji sugeri{u da moè do}i do zloupotrebe droga
ili zavisnosti od wih.
Posle upotrebe bilo koje droge dete se mewa u pona{awu,
izgledu, govoru... a tu su i de~je àlbe glavoboqa, vrtoglavica, nesvestica... bolovi u trbuhu, gubitak apetita, povra}awe,
prolivi, sjajne o~i i rumenilo lica, suène zenice... drhtawe
ruku, nerazumqiv govor... Odgovorni i pa`qivi roditeqi za
svoje dete uo~avaju i promene u ku}i: dete se dugo zadràva u
kupatilu, vodi telefonske razgovore, nerazumqive, ~udne neke
nove re~i dete koristi. Iz stana nestaju novac, vredne stvari,
kra|a je osnovno obele`je narkomana jer je droga roba, koja
265
mora da se plati, ina~e Dileri tipuju decu iz dobrostoje}ih

porodica tamo gde ima #love. Ukoliko se ranije uo~e ovi premorbidni znaci de~jeg #nesta{luka, utoliko je verovatno}a
ve}a da dete ne}e krenuti na put bez povratka #put pakla.
Rana borba protiv droga je imperativ, ako èlimo da
#spasavamo decu i omladinu i tako smawujemo narastaju}u epidemiju narkomanije u svetu i u nas. Nu`no je {to pre i bez odlagawa zapo~eti edukativni rad sa vaspita~ima, roditeqima,
decom i u~enicima u obdani{tima, de~jim vrti}ima, osnovnim i sredwim {kolama. Uporedo je imperativno da se osposobi grupa vaspita~a koja }e uz superviziju samostalno voditi
Psiholo{ke radionice sa decom uzrasta od ~etiri do sedam
godina. U {koli ulogu organizatora edukativnih radionica
preuzimaju psiholozi, kojima pomaù razredni odbori u~enika
za borbu protiv BZ pu{ewa, alkoholizma, narkomanije.
Strategija obrazovawa mladih ka novom ìvotno
vrednosnom sistemu zna~i razvijati svest dece i omladine
ka pozitivnim ìvotnim vrednostima i negovati zdravo
pona{awe, dru{tveno pozitivan karakter. Ovakvim radom
mogu se o~ekivati, dugoro~no, pad nasiqa, delinkvencije
me|u mladima a mladi }e prihvatiti moralne vrednosti, toleranciju i qubav me|u qudima. I deca }e tada u {koli biti
bezbednija, fizi~ki i duhovno.
Svedoci smo, na op{tu narodnu àlost, da su ve}ina {kolskih, pa ~ak i de~jih vrti}a i parkova postala mesta
okupqawa narkomana, dilera iza kojih ostaju tragovi od
igala do {priceva, a o opu{cima i da ne pri~amo. [ta moè
tu da #popravi samo {kolski policajac.
Razvoj narkomanija
Razvoj narkomanije je, uglavnom, kli{eiran. Ovo
hroni~no samoubistvo, po~iwe naj~e{}e u doba adolescencije, u doba èqa, protesta, snova, ma{te i razvoja.
266
Mlada osoba po~iwe postepeno i nekako bezopasno, po slobodnoj voqi, da zloupotrebqava obi~no dim marihuane, zatim
druge droge, obi~no heroin, i tako se nastavqa put u li~nu,
porodi~nu i dru{tvenu tragediju. Uvek se razvoj narkomanija
odvija u tri faze:
Eksperimentalna faza mlada osoba u razvoju (adolescent) povremeno upotrebi drogu, iskqu~ivo u dru{tvu, na
ùrkama, kada neko istu obezbedi. Nastavqa daqe i u~i kako
da upotrebqava drogu, u~i da prepoznaje poèqne efekte
droge, u~i da uìva u efektima droge, posebno marihuane.
Obi~no je uvek po redu zastupqen Za~arani trias duvan,
alkohol, droga. Prijatnosti, olak{ana komunikacija,
i{~ezavawe straha i dr. odvra}aju mladu osobu da misli o
{tetnim posledicama, ali tu i tamo se javi i ose}aj krivice
zbog nedopu{tene i zabrawene igre. Rana detekcija eksperimentatora ima dragocenu vrednost za zaustavqawe narkomanskog procesa.
Faza redovne upotrebe adolescent ùdi za drogom,
nabavqa je sam, upotrebqava je sve ~e{}e, mewa ranije usvojene obrasce pona{awa, zapostavqa higijenu, {kolu, prijateqe, deluje bolesno, umorno, depresivno, apati~no. Moralno
postepeno degradira (laè, krade, falsifikuje), sukobqava se
sa zakonom i kona~no svoju celokupnu aktivnost usmerava
prema drogi, nabavci i kori{}ewu droge.
Kona~na faza narkoman je bolesnik (fizi~ki, mentalni, socijalni i/ili moralni), ne moè bez droga, doìvqava apstinencijalne krize a droga/e ne pruà vi{e ranija
zadovoqstva. Odnosi u porodici su krajwe poreme}eni, neshva}en, odba~en, paranoidan (sumwi~av), depresivan, veoma
agresivan prema okolini i sebi, i ne retko poku{ava ili ostvari samoubistvo. Posebno tragi~no i àlosno izgledaju
narkomani sa uznapredovanim psihi~kim promenama
(psihoorganski sindrom, ha{i{ demencija...).
267
Posledice narkomanija
Posledice narkomanija su uvek mnogostruke. Tragi~na je
i zla sudbina svakog narkomana, jer droga uvek o{te}uje
funkcije tri osnovna mo`dana bloka za usagla{avawe i integrativno delovawe (kognicija, konacija, emocije) pa je i du{a
(èqa, misli, ma{ta, darovitost...) narkomana, pored tela,
razorena, {to generi{e mnogobrojne, akutne i/ili hroni~ne
{tetne posledice:
O{te}uje zdravqe (telesno, du{evno i socijalno) i
uzrokuje preranu smrt narkomana (oboqewa jetre, sida,
oboqewa mozga...). Uvek su prisutni raznovrsni du{evni
i emocionalni poreme}aji. Svake godine umre veliki
broj mladih osoba (narkomana) ali ìvote gube i
nedu`ni qudi od narkomana.
Generi{e kriminalne radwe svaka evidencija ili
osuda povezana sa drogom je doìvotni ìg krajwe
negativan, nepovoqan za uspeh, kvalitet ìvota i izglednu budu}nost.
Stvara finansijske probleme drogirawe je skupo,
treba sve vi{e i vi{e novca, i retko ko moè to da isfinansira bez kriminalnih radwi.
Uni{tava dru{tveni ìvot druèwa narkomana su
reducirana na narkomansku subkulturu, me|usobno se
druè, imaju zajedni~ki ciq (droga), nezainteresovani
ali su i neprivla~ni za zdrave devojke, mladi}e.
Uni{tava budu}nost narkomanu je ruinirana svaka
perspektiva, svaka profesionalna vrednost i krajwe
degradiran porodi~ni ìvot. Pove}ava stopu smrtnosti
za 6-20 puta...
Narkoman za volanom ugroàva sve u saobra}aju u
Velikoj Britaniji svaki deseti voza~ izme|u 17 i 30 godina starosti vozi automobil pod uticajem droge 75% su
268
uzimali marihuanu, a 10% heroin pre vo`we automobila.

Marihuana ima isto dejstvo kao alkohol na voza~a i zato
se traì od vlade da se uvede narkotest kao alkotest za
voza~e. Raste broj voza~a pod dejstvom droga. U telima
~etvrtine poginulih u saobra}ajnim nesre}ama na|eni su
tragovi droge. Svaki deseti poginuli pe{ak, putnik bio
je pozitivan na drogu. Vi{e je bilo poginulih, u saobra}ajnim nesre}ama, pod dejstvom droge nego alkohola
(37:27), za odre|eni vremenski period istraìvawe
(DET), javqa Dejli Telegraf.
Klasifikacija i fenomenologija narkomanija
Nekada su eksperti SZO zavisnost od PAS-i delili na:
te{ke (velike) toksikomanije opiomanija, kokainomanija,
alkoholizam i kanabizam i lake (male) toksikomanije
tabakizam, kofeizam, teizam, eteromanija, tabletomanija.
Ova podela nije bila prakti~na i nije bila korisna a stvarala je mnoge nesporazume me|u odgovaraju}im stru~wacima.
Kriterijumi za klasifikaciju narkomanija su
razli~iti, pa zato postoji i vi{e klasifikacija:
1. Prema tipu zavisnosti savremena podela zavisnosti
od PAS-i, eksperata SZO, bazira se na: vrsti droge, vrsti
zavisnosti i stvarawu tolerancije. Ova podela je
prakti~na za brzo odre|ivawe tipa zavisnosti, odnosa ~oveka
i droge i za populaciona istraìvawa. Priloèna tabela,
pokazuje tip zavisnosti od droga.
Tabela 3.
Tip zavisnosti od droga
Zavisnost
Fizi~ka
Psihi~ka Tolerancija
zavisnost
zavisnost
Heroinska
++
++
++
Barbituratna
+
+
+
Alkoholna
+
+
+
269
Nikotinska
Amfetaminska
Kokainska
Kanabis
Kat
Halucinogeni
Lepila i rastvara~i
+
0
0
+?
0
0
0
+
+/++
++
+/++
+
+/++
+
+
+
0
0
0
+
+
2. Prema razlozima uzimawa droga obuhvata kategoriju

somatskih bolesnika i nedefinisanu grupu osoba koja upotrebqava drogu, pa se pojavquje:
Opravdana narkomanija obuhvata bolesnike sa jakim
bolovima, primorani da stalno uzimaju sredstva za
umawewe bolova (terminalni stadijum raka...),
Nastavqena narkomanija prva upotreba droge je bila
za le~ewe (terapijska), za suzbijawe nekog bola, ali neke
osobe, posebnog mentalnog sklopa, nastavqaju da upotrebqavaju drogu radi uìvawa,
Primitivna narkomanija upotreba droga radi pri
jatnosti, olak{awa, lagodnosti...
3. Prema fenomenologiji postoje ~etiri naj~e{}a patolo{ka pojavna oblika narkomanija, prema MKB-10 (SZO):
akutna intoksikacija (trovawe),
problemsko (rizi~no) uzimawe droga (narkofil),
{tetna upotreba, zloupotreba (Abuzus),
zavisnost od droge (adikcija).
4. Prema po~etku, razlozima i sociokulturnim uticajima narkomanije mogu biti:
Klasi~na primarna narkomanija retka pojava kod
rizi~nih profesija (lekari, apotekari, medicinske sestre) i
bolesnika sa te{kim bolovima. Profesionalna narkomanija ostaje dugo neotkrivena, a ovi narkomani ne postaju
~lanovi narkomanske subkulture. Nabavka droga je (bila)
legalna, vrlo retko ilegalna. Opravdana uzimawa droga,
270
uglavnom narkotika, i dobro profesionalno funkcionisawe

narkomana nisu generisali posebnu dru{tvenu reakciju, pa
ovi narkomani ostaju dugo u ovoj razvojnoj fazi narkomanije.
Juvenilna nova narkomanija masovna pojava, endemoepidemijska hemijska zavisnost mladeì, velike kontaganioznosti (prenosivosti). Razvija se i odràva narkomanska subkultura. Droga se nabavqa ilegalno, reakcije dru{tva
su èstoke.
Klasi~na i adolescentna narkomanija

M. Antonijevi} (i sar.) je priredio komparativni pregled ove dve grupe narkomana
-------------------------------------------------------------------------------------Klasi~ni narkoman
Adolescentni narkoman
-------------------------------------------------------------------------------------Osoba sredwih godina
1
Osoba mlada,
(prete`no)
neformirana
-------------------------------------------------------------------------------------Profesija razna
2
U~enici sredwih {kola
-------------------------------------------------------------------------------------Sporadi~na pojava
3
Epidemija
-------------------------------------------------------------------------------------Upotrebqava morfin
4
Upotrebqava sve, heroin,
i derivate opijuma
marihuanu, razne kombinacije
-------------------------------------------------------------------------------------Upotrebqava visoke
5
Upotrebqava relativno
doze droge
niske doze, u po~etku.
-------------------------------------------------------------------------------------Apstin. sindrom snaàn 6
Apstinen. sindrom blag
-------------------------------------------------------------------------------------Na~in upotrebe droge
7
Pu{ewe, oralno
(pu{ewe, oralno,
(u po~etku)
u{mrkavawe, injekciono).
--------------------------------------------------------------------------------------
271
Po~etak uzimawa
8
Po~etak uzimawa droge
droge je vezan za
je vezan za
organska oboqewa,
radoznalost, grupnu
sna`ne bolove,
pripadnost i
operacije
prijatnosti
-------------------------------------------------------------------------------------#Solo upotreba droge
9
Grupna upotreba
-------------------------------------------------------------------------------------Droga je dostupna na
10
Droga je dostupna
lekarski recept (i
ilegalno
ilegalno)
-------------------------------------------------------------------------------------Retka su krim. dela
11
êsta su krim. dela
Vrste, dejstva i podela droga

Droga je bilo malo, do pre nekoliko decenija, koje su mogle
da uzrokuju zavisnost, a u ovo na{e vreme prakti~no je nemogu}e
pobrojati sve PAS-e koje se danas upotrebqavaju za postizawe
brze lagodnosti, smirewa i prijatnosti. Koriste se danas, u
gorwe svrhe, ne samo klasi~ne, prirodne droge, ve} polusintetske i sintetske droge koje u ve}em broju proizvodi farmaceutska industrija ali i mnoge tajne hemijske laboratorije
{irom sveta, pa ~ak i mnoga sredstva {iroko upotrebqavana u
industriji ili doma}instvu razni organski rastvara~i, razne
boje, lakovi... Sve PAS-e (droge) zakonski mogu biti:
legalne kontrolisane i oporezovane (alkohol, duvan...),
legalne izdaju se samo na lekarski recept,
ilegalne zakonski zabrawene (kanabis, heroin, kokain).
SZO je sve PAS-e, prema dejstvu, podelila u 4 osnovne
grupe (1961 i 1971) a to su: depresori CNS-a, stimulansi, halucinogeni i kanabis.
272
I. Depresori CNS-a
Depresori su najmnogobrojnija grupa droga sniàva,
paralizuje aktivnost CNS-a (otuda i naziv) i mnogo se
koristi u medicinske svrhe, od analgetika do opijata. Ovu
grupu droga ~ine:
narkotici opijum, opijati i opioidi otklawaju
sna`no telesni bol, uspavquju i generi{u euforiju,
analgetici umawuju ili uklawaju telesne bolove,
hitnosedativi umiruju, opu{taju napetost, uvode u
san i odràvaju san,
lepila i isparqivi rastvara~i.
A Narkotici opijum i wegovi derivati smawuju aktivnost CNS-a (pomu}ewe svesti, senzorijuma, budnosti), otklawaju bol i stvaraju sna`nu euforiju. Tolerancija se brzo
razvija, potreba za drogom postaje sve è{}a, zavisnost se,
tako|e, vrlo brzo uspostavqa. [iroko kori{}eni uzrokuju i
najteè oblike zavisnosti, posebno heroin. Kao i prirodni, u
organizmu stvoreni endorfini (enkefalin...) i narkotici
izazivaju dobro raspoloèwe, analgeziju i lagodnost. Efekti
ovih droga zavise od li~nosti, vrste droga, ja~ine i kvaliteta
droga i na~ina upotrebe. Uzimawe narkotika (opijata)
drasti~no o{te}uje porodicu (odnose, materijalni status...) i
narkomana koji uvek progresivno sebe unaza|uje (karakterno,
mentalno i pona{ajno) i doseè dno, a telesno uvek propada
(zapaqewe jetre, sida... smrt od predozirawa) i tako otaqava
mu~an i svoj kratak ìvot... Ove opojne droge se zloupotrebqavaju na razli~ite na~ine: pu{ewe, u{mrkavawe, pijewe i gutawe, injekcije, naj~e{}e intravenski, a ovaj na~in zloupotrebe
ostavqa vidne promene na koì podlaktice (brojanice).
Intravenska upotreba opijata dejstvuje brzo i dvofazno: eufori~na faza posle kratkotrajnog doìvqaja
topline i ubrzawa rada srca, i telesnih senzacija (fle{) nas-
273
taje iracionalna euforija (veselost, prenagla{eno zadovoqstvo, dobro raspoloèwe, bezbri`nost), nestanak straha i
napetosti, meditacija, i depresivna faza pospanost, apatija, oteàn i nerazumqiv govor, anksioznost, depresivno
raspoloèwe, strah, muka, ga|ewe, preznojavawe, zenice
suène i pored toga neodoqiva èqa za ponovnim uzimawem
droge. Tako se stvara za~arani Circulus vitiosus, put u
pakao. Ukratko, zloupotreba narkotika generi{e: pospanost,
uske zenice, suvo}u usta, vodwikave o~i, crvenilo lica, svrab
po koì, usporenost govora, pokreta, disawa...
1. Opijum mle~no beli sok, dobija se zasecawem nezrelih
~aura maka (Papaver somniferum
), sadrì preko 20 alkaloida
(morfin, kodein...). Glavne zemqe proizvo|a~i prirodnog opijuma iz maka su zemqe #zlatnog polumeseca Avganistan,
Pakistan, Turska, Iran, zemqe zlatnog trougla (Burma,
Laos, Tajland). Avganistan postaje ponovo narkodràva,
proizvodi 87 odsto svetske produkcije opijuma. âk 90 odsto
heroina koji se rastura po Evropi poti~e od avganistanskog
opijuma. Radikalni talibani striktno su se pridràvali
islamske osude droge, pa je pred wihov pad 2001. tradicija
uzgajawa maka bila gotovo prekinuta. Promena vlasti,
Ameri~ka intervencija doneli su kolateralnu {tetu uzgajawe maka je dozvoqeno a zara|eni novac se koristi za izgradwu xamija, xihad... 1,7 miliona gra|ana Avganistana, od 24
miliona, direktno je uposleno u proizvodwu droge.
Industrija opijuma u Avganistanu je ~vrsto povezana sa kartelima droge iz Rusije, Irana, Turske, [panije...
Opijum je jedna od najstarijih droga, poznata jo{ u
anti~ko doba a upotrebqavana za umawewe bolova i uìvawe.
Zloupotreba opijuma {irokih razmera javqa se po~etkom XVI
veka, kada je u Goji (1500) jedan botani~ar po~eo da gaji mak a
preko kolonizatora ova kultura i zloupotreba opijuma se
{iri u sve zemqe Dalekog istoka.
Prirodni alkaloidi opijuma su osnovna sirovina za polusintetske opijate (heroin) i neke lekove. Opijum se guta (opi-
274
ofagija), u{mrkava, `va}e, pu{i (najvi{e na dalekom istoku)

i unosi injekciono. Na Dalekom istoku pu{i se ritualno lula,
{tap od bambusa, grupa. Opijum tako popravqa raspoloèwe,
psihi~ki tonus, generi{e sawarewe, ali brzo posle pu{ewa
stiè umor, neraspoloèwe, pospanost pa ovo skupa traì i
ponovno pu{ewe i tako se uspostavqa za~arani bolesni krug
(Circulus vitiosus
) i kona~no se razvija otupelost, mr{avost,
smrt. Na{i narkomani od opijata najvi{e koriste sirovi opijum prire|en u obliku plo~ica opijumska poga~a.
2. Opijati prirodni i polusintetski derivati opijuma
(morfin, kodein, heroin, heptanon...) su ~esto zloupotrebqavane opijatne droge ali su ~esto kori{}ene i kao
lekovi za suzbijawe bolova, ka{qa, za spavawe. Opijatne
droge su jedini narkotici koji izazivaju fiziolo{ku glad i
sna`nu patwu zbog wihovog odsustva iz organizma. Ova sredstva su dostupna medicinskom osobqu pa je zato, nekad i bilo
narkomana me|u zdravstvenim radnicima. Wihova upotreba u
medicini se danas strogo i zakonski kontroli{e. Naj~e{}e
kori{}eni i zloupotrebqavani opijati su:
Morfin najva`niji i prvi u ~istom obliku dobijeni
prirodni alkaloid opijuma (1806), prototip narkoti~ne
droge, moè se, kao i drugi alkaloidi opijuma, dobiti i sintetskim putem. îst morfin je u obliku belih igli~astih
kristala, kristalnih komada ili pra{ka, rastvorqiv u
vodi. Ima sna`no analgeti~no dejstvo, pa se upotrebqava u
medicini, u hirurgiji za suzbijawe bolova (kod te{kih preloma, {oka...) i u terminalnim stadijumima bolesnika sa jakim
bolovima (rak). Medicinska upotreba Morfina protiv bolova brzo stvara zavisnost i toleranciju, tzv. jatrogenu morfinomaniju (Iatros-lekar). Danas se sve vi{e morfin zamewuje u
medicini sinteti~kim neopijatskim analgeticima. Dvofazno
delovawe morfina se zavr{ava depresijom a ova je puna
samooptuìvawa, ose}awa krivice i suicidalnih ideja.
Morfinska zavisnost (psihi~ka i fizi~ka) se brzo stvara, a
tako|e i tolerancija, pa morfinoman moè i mora uzeti i
275
200500 puta ve}u dozu nego {to je terapijska doza.

Heroin polusintetski derivat morfina, izolovan
pre sto i vi{e godina (1874), kao zamena morfinu a tvrdilo se
da ne stvara zavisnost. Evropa je bila preplavqena pilulama
iz Kine, od 1910 do 1930. godine (tzv. zlatni zmaj, magi~ni
tigar, brzi kow). îst heroin je beli pra{ak, gorkog ukusa,
rastvorqiv u vodi, lako se me{a sa bra{nom, talkom i
{e}erom. Narkomani ovu drogu pu{e, u{mrkavaju ili injekciono koriste. Ima dva do tri puta ja~e analgeti~no dejstvo
od morfina i euforija je sna`nija.
Heroin je droga koja sklapa doìvotno poznanstvo sa
nervnim }elijama koje ina~e gutaju prirodne neurotransmitere zadovoqstva, sre}e, energije endorfin i enkefaline
i stvaraju magi~na ose}awa zadovoqstva, sre}e i otklawaju
svaki bol. Ako izostane heroin nastaju fiziolo{ki apstinencijalni sindrom, jer nervne }elije naviknute na heroin
ne}e i ne mogu da koriste te prirodne hormone sre}e
endorfin
i
enkefalin.
Depresija,
apati~nost,
razdra`qivost, labilnost odlaze samo pri uno{ewu heroina
u organizam. Miligramske koli~ine droge moraju se
pove}avati za puni efekat pa je zlatni metak ~esta
posledica ovog psihofizi~kog pakla.
Heroin je opasna tvrda droga koja stvara brzo sna`nu
zavisnost i apstinencijalnu krizu. Zavisnost od heroina
heroinomanija generi{e moralnu depravaciju, primitivnu
agresiju i te{ka krivi~na dela (razbojni{tva, ubistva) ili
samoubistva. Heroinomani, ne retko, umiru od predozirawa
jer je razlika izme|u efektne i smrtne doze vrlo mala.
Apstinencijalna kriza je sna`na, zastra{uju}a za heroinomana, pa droga vi{e nije stvar zadovoqstva, ve} nu`nost da se
izbegne kriza.
Metadon (heptanon) sintetska droga opijatske
grupe, upotrebqava se u obliku injekcija, tableta, kapi i
~epi}a. Stvara zavisnost, blagu euforiju, i moè da kupira apsitnencijalnu krizu sna`nih opijata (heroin, morfin), pa se
276
koristi kao tzv. supstituciona terapija ovih zavisnika.

Metadonski program odràva, legalizuje i {iri narkomaniju
i prate}e kriminalne radwe (trgovina, falsifikovawe
recepata, obijawe apoteka) i stvara narkogeta, doìvotne
metadonce. Savezna komisija za opojne droge (1985) je
zabranila upotrebu metadona u vanbolni~kom tretmanu
narkomana (ambulanta, dispanzer...), posle alarmantnog porasta broja jatrogenih metadonskih narkomana. Kratkotrajna supstituciona terapija metadonom je dozvoqena samo u bolnicama, najvi{e do 14 dana. Nekada je kod nas bilo znatno mawe
narkomana a danas ih je previ{e pa treba smawiti {tete.
3. Opioidi sintetska grupa opijata (metadon, talwin...).
Ovaj termin u savremenoj literaturi ozna~ava sve PAS-e
(prirodne, polusintetske i sintetske) koje deluju preko opioidnih receptora, dopaminske zone mozga.
B Hipno-sedativi velika grupa PAS-i, umiruju}a
sredstva (barbiturati, benzodiozepini, hipnoti~ka sredstva, alkohol...) generi{u pospanost, umirewe i prijatno
popu{tawe napetosti, a mogu osloboditi ko~nice putem
dejstva na mozak i uzrokovati apstinencijalne smetwe.
Wihovo dejstvo na nervni sistem je sli~no dejstvu alkohola.
Ukratko, zloupotreba hipnosedativa generi{e: nerazumqiv
govor, pro{irene zenice, teturawe, odsustvo koncentracije,
zapadawe u san... Veoma se mnogo ove PAS-e upotrebqavaju u
medicini i samoinicijativno zloupotrebqavaju od mnogih
gra|ana, i to u obliku tableta, koje uzrokuju tzv. tabletomaniju. Ve}ina ovih lekova se mogu kupiti slobodno u
na{im apotekama.
1. Barbiturati najve}a i najva`nija grupa sinteti~kih
hipno-sedativa. Upotrebqeni su prvi put u medicini 1903.
godine (Verona) a veruje se da je do sada sintetizovano preko
2.500 raznih vrsta. Tro{e se masovno, svakodnevno u medicini, sami ili u kombinaciji sa drugim lekovima za uklawawe
bolova, za smirewe, za spavawe, za epilepsiju... Ovih prepara-
277
ta ima preko 80. I oni su lekovi izbora za le~ewe epilepsije,

za ublaàvawe i spre~avawe raznih bolova, za anesteziju u
hirurgiji, a deluju kratko do tri sata (penthonal...); sredwe
dugo tri do {est ~asova (seconal...) i dugo {est do 24 ~asa
(luminal...). Barbiturati stvaraju jaku zavisnost (psihi~ka
i fizi~ka), toleranciju i apstinecijalnu krizu, po
prestanku uzimawa droge. Zloupotreba barbituratnih lekova
je ra{irena pa se ~esto javqa akutno trovawe, stawe sli~no
pijanstvu razdra`qivost do agresivnosti, smeh ili pla~,
govor nejasan, hod nesiguran, pospanost... Mogu}i su i smrtni
ishodi. Ina~e, barbiturati su u mnogim zemqama uzroci
te{kih trovawa i sredstva poku{aja ili ostvarenog
samoubistva, ~esto u kombinaciji s alkoholom ili drugim
depresorima CNS-a. Dugotrajnu upotrebu barbiturata
prati hroni~no toksi~no o{te}ewe mozga
razdra`qivost, zbuweno pona{awe, agresivnost, emocionalna nestabilnost, smetwe govora, smetwe koordinacije pokreta, intelektualna deterioracija (pogor{awa)...
2. Trankvilizeri (mali umiriva~i), anksiolitici
umawuju unutra{wu napetost, razdra`qivost, ublaùju
emocionalne reakcije i ne dovode do pospanosti, iako posredno boqe re{avaju nesanicu nego hipnotici, a deluju i
antikonvulzivno i relaksiraju}e na mi{i}e. Ovi lekovi,
naro~ito iz grupe benzodiazepina (pilule za smirewe) se
enormno koriste u svetu, najvi{e u Evropi, i kod nas
(bensedin, apaurin, leksilium, diazepam, demetrin, nobrium,
tavor...) pa se odgovorno tvrdi da bogate zemqe utro{e vi{e
novca za male umiriva~e nego 67 siroma{nih zemaqa za
celokupnu zdravstvenu za{titu (M. Lader). Bensedin, odnosno
dijazepam (generi~ko neza{ti}eno ime) je prvi lek, i kod nas,
na listi kori{}enih lekova, kupuje se slobodno u apotekama a
mladi ga neretko koriste zajedno sa alkoholom, {to moè da
bude fatalno usled depresije centra za disawe. Apotekarska
ustanova Beograd mese~no prodaje vi{e od 50.000 kutija bensedina. Duà upotreba ovih lekova stvara zavisnost
278
(psihi~ka i fizi~ka), toleranciju i apstinencijalnu krizu

napetost, nesanica, razdra`qivost, drhtawe...
3. Tabletomanija ozna~ava uzimawe razli~itih lekova,
bez medicinske potrebe, u obliku tableta ili draèja i
postaje moderna BZ-i savremenog dru{tva. Mnoge osobe u
ovovremenoj ìvotnoj trci svakodnevno uzimaju, piju razne
tablete, draèje lekove za umirewe (apaurin, bensedin,
demetrin...), lekove protiv bolova (fenalgon, plivadon,
kofecetin...), lekove za regulisawe sna (fenobarbiton,
speda...) i postepeno pove}avaju dnevne doze, stvaraju naviku i
kona~no pravu zavisnost. Pilule sre}e postaju medikamentna proteza, bez koje ne moè dan da pro|e, tabletoman postaje bolesnik lekova.
Lek je roba, ponuda je ogromna, razlozi za kori{}ewe
tableta su mnogostruki: bolovi, razdra`qivost, nesanica...
Evropqani koriste najvi{e lekove protiv stresa, za
opu{tawe (mali umiriva~i) a Amerikanci najvi{e tro{e
amfetalimske, stimulativne lekove jer im kultura traì
savr{enstvo, biti najboqi... Lekovi se uzimaju za sve i
sva{ta, Nova moda i farmaceutske reklame svojih
proizvoda stvaraju novu epidemiju koja postaje sve teì i
opasniji problem. Ove supstance dovode do ose}awa samopouzdawa, voqe za rad, boqeg intelektualnog funkcionisawa, ali
posle privremene stimulacije u drugoj fazi generi{u
neraspoloèwe, depresiju, apatiju, letargiju, malaksalost,
bezvoqnost, ve{ta~ku nesanicu... Nema tu rada, energije, koncentracije nu`ne za u~ewe, intelektualni rad. To daju zdravi
san, fizi~ke aktivnosti, bavqewe sportom...
4. Lepila i isparqivi rastvara~i lepkovi, boje,
lakovi, lako isparqive te~nosti (eter, hloroform, benzin...)
i narkoti~ni gasovi (etilen, acetilen...) se koriste za narkotisawe u grupnim seansama mladih osoba. Zloupotreba ovih
PAS-i je ra{irena me|u {kolskom decom i ~esto je uvod za
narkomaniju. Mogu}a su akutna trovawa euforija, uzbu|ewe,
promenqiva ose}awa, vrtoglavica, agresivnost, smetwe govo-
279
ra, nesiguran hod, a zavr{ava se mukom, povra}awem i amnezijom (nese}awe). Ova akutna opijenost je sli~na alkoholnom
pijanstvu, ali traje kratko. Sva ova, udisajna, inhalaciona
sredstva uzrokuju psihi~ku zavisnost i toleranciju. Duà
upotreba trajno o{te}uje mlad organizam, tkiva mozga,
ko{tane srì, jetre i bubrega. Porodica boluje, dru{tvo
trpi agresivno delinkventno pona{awe mladog narkomana
koji obi~no i prelazi na druge droge.
II. Psihostimulansi
Psihostimulansi su droge koje prevashodno stimuli{u
CNS podiù bazi~no raspoloèwe do euforije, pove}avaju
mentalnu i op{tu aktivnost, odràvaju budnost, uklawaju
umor, uz primetno smawewe apetita i telesne teìne. Ove
supstance dovode do ose}awa samopouzdawa, boqeg intelektualnog funkcionisawa, ali posle privremene stimulacije u
drugoj fazi generi{u neraspoloèwe, depresiju, apatiju,
letargiju, malaksalost, bezvoqnost, ve{ta~ku nesanicu...
Nema tu rada, energije, koncentracije nu`ne za u~ewe i
intelektualni rad, za zdravi san, fizi~ke aktivnosti,
bavqewe sportom...
Primarni psihostimulansi (amfetamin, kokain, benzedrin...) deluju primarno preko CNS-a a sekundarni stimulansi (kofein, nikotin, kat) deluju primarno na simpati~ki
nervni sistem, pa posredno na CNS. Brojna sredstva, ove
grupe, se relativno nekontrolisano tro{e u svakodnevnom
ìvotu (za uklawawe umora, depresije, klonulosti...).
Sportisti se nekada dopinguju ovim sredstvima, uo~i
takmi~ewa. Kokain, amfetamin i neke sintetske droge, ove
grupe, mogu uzrokovati preveliku uzbu|enost i kratkotrajni
du{evni poreme}aj. Ove supstance lako dovode samo do
psihi~ke zavisnosti pa apstinencijalni simptomi su zato
ograni~eni na prolazno ose}awe umora, napu{tenosti, izdajstva i ose}awe utu~enosti. Ukratko, zloupotreba hipnoseda-
280
tiva generi{e: pro{irene zenice, preteranu fizi~ku

aktivnost, preteranu govorqivost, preteranu veselost,
rasprave oko svega i sva~ega, sumwi~avost i agresivnost,
gubitak apetita, povi{ewe pulsa i krvnog pritiska.
Psihostimulansi su, tako|e, i naj~e{}e legalne i oporezovane, kori{}ene droge (duvan, kafa, ~aj) a ilegalne kokain
i amfetamin su klasi~ne uli~ne droge.
1. Kokain alkaloid `bunaste biqke koka, koja raste na
padinama Anda a enormno se gaji u zemqama Ju`ne Amerike.
Stanovnici Ju`ne Amerike vekovima `va}u li{}e Koka
biqke kao lekovito sredstvo, kao stimulans i kao sredstvo za
smawewe umora i gladi. Koka biqka iz Jave i Perua sadrì
mawe kokaina, ali vi{e aromati~nih uqa, te se koristi za
izradu bezalkoholnog pi}a Koka-kola. Prera|eni kokain,
izolovan iz koke ili sintetizovan, je beo prah, koji se
naj~e{}e u{mrkava, re|e pu{i, pije rastvoren u vodi ili u
nekom alkoholnom pi}u ili upotrebqava injekciono. Efekti
droge nastaju brzo: kod pu{ewa za nekoliko sekundi; kod injekcija za jedan minut a kod u{mrkavawa za tri minuta. U organizmu se kokain lako metaboli{e pod dejstvom enzima
pseudoholinesteraze i 50% se u toku prvog sata razgradi, ali
wegovi metaboliti se izlu~e mokra}om tek 2436 ~asova,
posle uno{ewa u organizam. Najve}i svetski centri za
proizvodwu kokaina su u Ju`noj Americi Kolumbija, île,
Bolivija...
Kokain je izuzetno sna`na droga i droga nepredvidqivog
dejstva. Stvara, za kratko vreme, sna`nu psihi~ku zavisnost, sa
mogu}im apstinencijalnim krizama, iako neki istraìva~i
osporavaju fizi~ku zavisnost. Izuzetno je skupa droga,
Aristokratska droga, ali se isfabrikovao (1986) metamfetamin (krek, met, spid kokain siroma{nih) mo}ni stimulans koji na organizam deluje na isti na~in kao i kokain. Ova
sintetska droga, jeftinija od kokaina, trenutno izaziva
euforiju, eksploziju ~ula i agresivnost, a doìvqaji
uzbu|ewa traju duè. Upotreba ove droge u Americi se {iri
281
kao {umski poàr, naro~ito u ruralnim oblastima (Ajova) gde

krek kuvari prave u tajnim laboratorijama. Koristi se koka
pasta pu{i se sa duvanom ili kanabisom, odnosno pije u ~aju.
Akutno trovawe kokainom, usled predozirawa, je ~esto i
odvija se u tri faze: euforija psihomotorni nemir, smeh,
logoreja (velika pri~qivost), ose}awe preterane fizi~ke,
psihi~ke i intelektualne mo}i, neumorna aktivnost i seksualna
pohotqivost; halucinantna faza razdra`qivost, uznemirenost, opti~ke (re|e akusti~ke) halucinacije (~ulne obmane),
osobito liliputanske i hapti~ke halucinacije (po koì i ispod koè mile insekti, sitne ìvotiwice) i depresivna faza
te{ka depresija, apatija, usporena svaka aktivnost...
Hroni~ni korisnik kokaina kokeros je upadqiv
bled, asteni~an sa zelenim zubima, uvek kijavi~av (nos
curi), nazebao a ima tupe glavoboqe, strah, depresiju,
anksioznost, paranoidnost i brojne li~ne i socijalne probleme. Obi~no ima i perforaciju (proboj) nosne pregrade, a ne
retko i epileptiformne napade, gr~ewa i napade sli~ne
epilepsiji. Uvek su kod ovih o{te}eni bubrezi, srce i
èluda~no-crevni sistem.
2. Amfetamin najpoznatija i najmo}nija sintetska
droga, otkrivena 1887. godine, izuzetno opasni stimulans
CNS-a daje snagu (jako crpi organizam), pove}ava budnost,
izaziva euforiju. Poznati su brojni amfetaminski analozi
(benzedrin, efedrin, ritalin, preludin, obedial...) sa istim
ali kvantitativno razli~itim dejstvom. Amfetamin se
{iroko koristio za le~ewe depresije, gojaznosti, sr~anog
bloka..., sve do 1946. godine. Zloupotrebqava se putem
u{mrkavawa, gutawa i injekcija.
Ova droga uklawa umor, vra}a raspoloèwe do euforije,
subjektivno pove}ava snagu a smawuje apetit. Amfetamin
pravi #mo`danu oluju pa narkoman svesno doìvqava snagu da
#besni u du{i i telu, ali kona~no i ova oluja ostavqa pusto{:
ubrzan rad srca, povi{en pritisak, glavoboqu, proliv, impotenciju... Snaga i energija ne dolaze iz droge ve} iz organizma
282
koga droga siluje da koristi sve raspoloìve snage i svoje

rezerve. Zloupotreba amfetamina i wegovih analoga je velika. Posebno Amerikanci koriste stimulantna svojstva amfetamina jer wihovo dru{tvo traì savr{enost, odnosno biti
najboqi u gotovo svim ìvotnim ulogama, a {to je,
prizna}ete, nemogu}e. Psihi~ka zavisnost se brzo
uspostavqa, tolerancija raste vrlo sporo a po prekidu uzimawa droge nastaje klasi~ni apstinencijalni sindrom uvek
prisutna depresija, letargija (pospanost), umor, te{ke no}ne
more i suicidalne ideje, pa su ~esta i samoubistva.
Amfetamin je samo jin hemijskog kruga pakla u koji se ulazi
uz pomo} ekstazi pilula. Wegov jang parwak ~ini heroin,
kokain, LSD...
Reakcija na amfetamin je individualna pa su mogu}a predozirawa i akutno trovawe crvenilo ili bledilo lica,
pomodrelost, psihomotorni nemir, pove}ana govorqivost,
ìvahnost, konfuzija, smetwe disawa, ubrzani rad srca, visoka temperatura, drhtawe, gr~evi, koma i kona~no smrt.
Hroni~an amfetaminski narkoman propada zdravstveno, socijalno i ekonomski razdra`qiv, zbuwen, promenqivog raspoloèwa, ne spava, bez apetita, mr{avi do kaheksije, ekstremno agresivan i sklon nasilni~kom pona{awu. Te{ka i ~esta
komplikacija zloupotreba ove droge je Amfetaminska psihoza ludilo progawawa, sli~no odgovaraju}oj klini~koj
slici {izofrenije.
3. Kat sveè li{}e biqke Catha edulis
se vekovima i
dozvoqeno `va}e ili priprema u vidu ~aja u zemqama isto~ne
Afrike i Arabijskog poluostrva (Somalija, Kenija, Jemen...).
Alkaloid kata (kathion) deluje sli~no amfetaminu: odràva
budnost, smawuje strah, ublaùje glad, podiè raspoloèwe,
ìvahnost, komunikacije u grupnim seansama... Dugotrajna
upotreba ove droge o{te}uje usnu dupqu (desni, zube...), rad
srca, krvni pritisak, polnu mo}... nekada uzrokuje i smrt kod
starijih osoba.
4. Ekstazi sinteti~ka disko droga, nova roba za
283
mafiju, hemijski koktel energetskog amfetamina i halucinogenog LSD-a. Korisnici ekstazija ose}aju povi{eno
raspoloèwe i snagu, bezbri`nost, spokojstvo i bliskost sa
qudima oko sebe, radi ~ega se i konzumira u grupi. Ova disko
pilula, droga za jednu no}, je raspametila i poklonike
tehnomuzike, osvaja mlade na rejv-koncertima, gde normalna i
zdrava osoba ne moè da izdrì enormni pritisak glasne, iritiraju}e visokofrekventne, elektronske, ve{ta~ke muzike i
ekstravagantni lajt{ou. I ovo senzorno bombardovawe
raznih ~ula, jakim draìma, intenzivira doìvqavawa,
ma{tu, emocije, asocijacije... i drogirani, mladi ple{u u
suludom ritmu do zore, razdragano i opu{teno, retko zastanu da se zagrle ili zaneto zacere.
Slika 9.
Ekstazi je lako nabaviti, a ko{ta negde

mawe od jedne fla{ice koka-kole
284
Ekstazi pulule remete biohemijske procese u nervnim

}elijama, o{te}uju neurotransmitere zadovoqstva (dopamin,
serotonin) odnosno trajno o{te}uju neurone i tako se posle
ponavqanih upotreba ove droge stvara neuro-fiziolo{ka
osnova za doìvotnu depresiju. U zemqama Evrope, posebno
u Nema~koj i Velikoj Britaniji, svake godine umre desetine i
desetine mladih disko narkomana. Rano je uo~eno da no}ne
zabave uz glasnu elektronsku muziku i ekstazi kultura
imaju izrazito komercijalan ciq, dobit klubova, odnosno
vlasnika a nepopravqive {tete za tinejxere.
U opticiju su i nove, mo}ne, posebno opasne sintetske
droge (led, an|eoski prah...), razli~ito nazivane u argo
jeziku narkomana.
III. Halucinogeni
Halucinogeni su heterogena grupa droga koja uzrokuje
promene u opaàwu, raspoloèwu i mi{qewu, odnosno,
prevashodno uzrokuje vizuelne ~ulne obmane (iluzije, halucinacije) a re|e i poreme}aje drugih ~ula (sluha, mirisa, dodira). Dejstvo ovih droga je razli~ito, a zavisi od doze, motiva
za uzimawe, o~ekivawa i okruèwa. U mawim dozama mewaju
raspoloèwa, ose}awa, opaàwa, mi{qewe, stawe svesti a u
ve}im dozama uzrokuju delirantno-psihoti~ne poreme}aje,
radi ~ega se ove droge i nazivaju jo{ psihodeli~ne ili
psihomimeti~ke droge, odnosno droge koje imitiraju psihoze
(ludila). Sve ove droge uzrokuju sloène psiholo{ke efekte
ukqu~uju}i natprirodne doìvqaje druge svetove i
raznovrsne ~ulne obmane. Doìvqaji, u tim stawima, su
bizarni, zastra{uju}i, {to se zove lo{e putovawe (bad trip).
Ukratko, zloupotreba halucinogena generi{e: drhtawe
ruku, znojewe, neregularno disawe, porast krvnog pritiska,
~ulne obmane (halucinacije) ~uje i vidi ono ~ega realno
nema, ukus i miris su poreme}eni. Ludilo je prisutno.
U ovu grupu droga dolaze halucinogeni (LSD, psylocibin,
285
DMT...); psihodeli~ni amfetamini (mescalin, MDMA/Extasy,

MDA...); disocijativni anestetici (PCP Phencyclidin,
PCE...), ali i lekovi antiholinergici (atropin, scopolamin),
antiparkinsonici (akineton, artane, procipar). Marihuana,
ha{i{ i alkohol, ako se uzimaju duè i u ve}im koli~inama,
uzrokuje psihodeli~ne pojave.
LSD (dietilamid lizergi~ne kiseline) sinteti~ka
droga (proizvedena 1938) kori{}ena u psihijatriji za le~ewe
psihoza (ludila), alkoholizma i poreme}aja li~nosti.
Poku{avano je da se hroni~ni tok ovih bolesti preokrene u
akutnu burnu psihoti~nu epizodu, a ove je ina~e lak{e le~iti.
Nije se uspelo. Tako|e se ovim preparatom poku{avalo
uzrokovawe tzv. model psihoza, pa je tako u istraìva~kim
laboratorijama ma~ka pani~no beàla od mi{a.
Ovu drogu koriste mladi, eksperimenti{u sa iracionalnim u tzv. selfanalizi i doìve da dubqe li~no vide
sebe, jasnije, pronicqivije svoje Jastvo (Ja kao subjekt).
Reagovawa na ovu drogu zavise od osobina li~nosti, o~ekivawa i uslova pod kojima se droga upotrebqava. Iskusni
narkomani, vo|e tripa obja{wavaju i pomaù da se doìvi
prijatnost. LSD trip po~iwe 15 minuta posle peroralne
upotrebe (do dva ~asa) sa znacima nadraàja simpati~kog
nervnog sistema, (znojewe, muka, ga|ewe, {iroke zenice,
povi{ena temperatura, povi{eni krvni pritisak) i za tim
karakteristi~ne promene ~ulnih doìvqavawa ~uje
{umove, zvukove, glasove znatne ja~ine (~uje zvukove prirode,
{um li{}a, hodawe udaqenih ptica po snegu...), saop{tava da
~uje boju, vidi zvuk. Doìvqava se boja okoline kao
ìvqa, izrazitija; doìvqava se preuveli~avawe svega u spoqwem svetu (sebe samoga, delova tela), stvari (jedan jastuk se
pretvara u milone jastuka); doìvqava se da sve u okolini
pliva, da se kre}e. Sve ovo prate ekstremna raspoloèwa
(smeh-strah), dezorijentacija u prostoru, vremenu, iluzije i
halucinacije (retko) su uvek bizarne, karikaturne slike. Sve
ove traje dva do 12 ~asova.
286
LSD se povremeno koristi za psihodeli~na doìvqavawa,

doìvqavawa ludila, u razmacima od nekoliko nedeqa do
vi{e meseci. Psihi~ka zavisnost je slabo izraèna, nema
fizi~ke zavisnosti, nema apstinencijalnih kriza. Mnogi
narkomani koji su vi{e puta doìveli ovaj trip, doìve i
opasne psihi~ke poreme}aje zbog upotrebe LSD-a a ovi mogu
biti: Akutna pani~na reakcija, akutna psihoti~na epizoda
(tipa {izofrenije) i hroni~na izmena li~nosti. Dugotrajna
hroni~na upotreba LSD-a uzrokuje te{ke psihi~ke smetwe,
koje se klini~ki mogu ispoqavati kao: ludilo veli~ine,
depresija, paranoidno ludilo, impulsivno-kompulzivni
poreme}aji ili mentalna konfuzija. Dokazano je da LSD ima i
teratogena svojstva a {to generi{e nakazno potomstvo, malformacije u porodu, osobito uro|eno i{~a{ewe kuka.
Poseban specifikum upotrebe halucinogena, a naro~ito
LSD-a je flash back fenomen ponovno javqawe svih, ili dela
doìvqaja danima, mesecima pa i godinama posle posledwe
upotrebe LSD. Traje kratko, nekoliko sekundi, obi~no posle
ja~eg uzbu|ewa ili uzimawa neke droge, naro~ito marihuane.
IV. Kanabis
Indijska konopqa je izvor ove grupe droga. To je grmolika
biqka i javqa se u tri oblika (Canabis sativa
, Canabis indica
i
Canabis ruderalis
) a sadrì preko 460 poznatih supstanci (terpene, alkaloide, stereole...) i preko 60 kanabinoida. Osnovna
aktivno deluju}a supstanca je kanabinol THC (tetrahydrocan
abinol
) i u zavisnosti od koli~ine deluje blago eufori~no,
sedativno i/ili halucinogeno. Ova konopqa je opisana u Kini
(2737. p. n. e.) u doba Shen Nunga. Iz Kine prelazi u Indiju,
Severnu Afriku i tamo se {iroko koristi. U Evropu je donose
Napoleonovi vojnici (oko 1800), na povratku iz Egipta.
Kanabis se enormno uzgaja u Maroku, umesto p{enice, jer
siroma{tvu treba skupqi proizvod. Zapadna {tampa
Albaniju naziva narko Meka jer je po isporuci kanabisa
287
druga u Evropi (posle Maroka). Dobri klimatski uslovi

omogu}avaju dve ètve, konopqe, godi{we. Albanskim putem
stiè u Evropu 80% ukupnih koli~ina narkotika. Albanci su
razvili posao sa gruzijskom i jermenskom mafijom, za heroin
i potisnuli Tursku bratiju. Dra~ pa Evropa, ro|acima gastarbajterima za distribuciju. Novac ogromni se sliva u ruke
bosova, koristi se za finansirawe terorizma, politi~ko
lobirawe nacionalno pitawe {ifra droga (pi{e londonski Ekonomist) 02/99.
Najpoznatije droge kanabisa su marihuana, ha{i{ i uqe
od ha{i{a a proizvode se iz raznih delova ove iste biqke.
Ove droge su postale veoma popularne kod dana{we tehnogeneracije, jer su, navodno, bezazlene. Dejstvo droga i sporedni
efekti zavise od doze, na~ina upotrebe, iskustva, strukture
li~nosti, aktuelnog psihi~kog stawa i ambijentalnih uslova
upotrebe. Mogu uslediti mnogobrojni neèqeni efekti,
nikako tipizirani, iako se odre|eni fazni razvoj efekata
uvek o~uva (faza uzbu|ewa AE, faza opu{tawa AE, faza zamarawa). Juzeri (korisnici) marihuane i ha{i{a tvrde da
postaju opu{teniji, vedriji, dru{tveniji, ali kratko pa se
xoint ponavqa, stvara zavisnost, osnova za druge droge.
Ukratko, zloupotreba droga kanabisa generi{e: hroni~ni
umor, crvene, zakrvavqene o~i, nesanicu, nesigurnu orijentaciju u prostoru, op{tu zapu{tenost, neodgovornost...
Ove, zelene trave zaborava nisu nimalo bezazlene,
opu{taju ali vremenom otupquju i narkotizuju uìvaoce i
posredno onesposobqavaju za obavqawe svakodnevnih obaveza
i svoje delatnosti, ukratko, zloupotreba kanabisa je mnogostruko {tetna:
mewa strukturu i funkciju li~nosti (slabi pa`wa, koncentracija, pam}ewe, u~ewe),
uzrokuje adverzivne reakcije (pani~na stawa, psihoze...)
otvara vrata za druge droge,
o{te}uje T. }elije i smawuje odbrambene snage organizma,
288
redukuje nivo testosterona i pad seksualne mo}i,

pove}ava broj udesa, saobra}ajnih nesre}a...
1. Marihuana naj~e{}e kori{}ena droga, PAS-a, posle
alkohola i duvana i wena zloupotreba ima pandemijske
razmere. Upotreba marihuane je samo prva stepenica ka jo{
ve}im zlima heroin, kokain Hipi deca marihuaninog cveta,
koji su {ezdesetih godina digla pobunu protiv ideologije
pasivnosti i bezna|a, preko no}i su postala hemijska deca,
bez nade da }e do~ekati zdrava kraj adolescencije... u{la su u
carstvo narkomanije, pakao obeleèn sa tri Z zabava,
zarada, zaraza. Mladi èqni novih senzacija i novih iskustava poteù lako ovu drogu a pop muzi~ari, slikari, pisci
traè u marihuani ve{ta~ku stimulaciju za svoje kreacije. U
àrgonu naivne mladosti prozvana je bebi droga, ali ovaj
pseudonim je osmislila narkomafija da privu~e mlade korisnike, budu}e narkomane.
Brojne zablude prate ovu drogu bezopasna, lako se moè
ostaviti, pove}ava seksualni interes, mawe {tetna od duvana Marihuana stvara psihi~ku zavisnost i amotivacioni
sindrom, a nekada uzrokuje i ludilo. Upotreba po~iwe po
nagovoru vr{waka, li~ne nesigurnosti, èqe da se dokaè, da
se doìvi novi doìvqaj, ili radi bega iz stvarnosti, problema... Marihuana otvara put drugim drogama, smawuje seksualnu mo}, o{te}uje telesno zdravqe vi{e nego duvan, ima sedam
kancerogenih materija i ~etiri puta vi{e smole, pa su plu}na
oboqewa, rak... veoma ~esto prisutne posledice dugotorajne
upotrebe ove droge. Utvr|eno je ~ak da marihuana za tri meseca o{te}uje plu}a koliko i duvan za godinu dana. O{te}uje,
tako|e, koru mozga wene suptilne funkcije, pa se ova droga
naziva i otrov razuma. Kod predisponiranih, sklonih za
neko du{evno oboqewe marihuana isprovocira ludilo,
sumanuto progawawe ~ak i posle dva-tri pu{ewa. Voza~ka
sposobnost je pod dejstvom droge o{te}ena refleksi
usporeni a procena vremena i udaqenosti je neta~na.
Marihuana se dobija prete`no iz li{}a indijske ko-
289
nopqe, ali i iz drugih delova biqke seku se, su{e, mequ i

spremaju za upotrebu. Sadrì 13% TNS-a, u zavisnosti od
vrste konopqe, geografskog podru~ja, klimatskih uslova i
na~ina prerade. Naj~e{}e se pu{i u vidu cigareta xoint,
stik, riger, a efekti po~iwu 2030 minuta posle pu{ewa
i traju dva-tri sata i zavise od li~nosti, koli~ine unetog kanabinola i okruèwa, dru{tva u kome se koristi. Stvara
psihi~ku zavisnost, uzrokuje kompulzivnu, prinudnu upotrebu a nagla obustava uzrokuje redukovanu apstinencijalnu
krizu razdra`qivost, drhtawe, preznojavawe, muka,
povra}awe, odnosno surogat opijatske krize.
Marihuana izo{trava ~ula (vida, sluha) podiè raspoloèwe, omogu}ava lak{u kontaktibilnost, komunikacije i
relacije me|u ~lanovima grupe. Dejstva droge se fazno
doìvqavaju: Eufori~na faza opu{tawe, lagodnost,
spokojstvo, pri~qivost, pove}ana dru{tvenost, radost, socijalna i seksualna dezinhibicija, iluzione pojave..., traje jedan
do dva ~asa; Faza senzori~ke egzaltacije preosetqivost,
sugestibilnost, napetost, agresivnost, orijentacione smetwe
u prostoru i vremenu...; Faza pasivne ekstaze nemo}, ekstati~ne vizije sli~ne transu, lucidnost, doìvqavawe li~nih
izmena... i Faza sna traje nekoliko ~asova.
Duà, hroni~na upotreba marihuane generi{e tzv. amotivacioni sindrom gubqewe ambicija, lewost, bezvoqnost,
nezainteresovanost, nesanica, smetwe pam}ewa, rasu|ivawa i
u~ewa, apatija, letargija.
Marihuana ima i psihodeli~ka svojstva, mogu nastati i
te{ki psihi~ki poreme}aji: akutna pani~na reakcija
strah, konfuzija, motorni nemir, depresivno raspoloèwe,
paranoidno stawe...; toksi~no delirantno ludilo ekstremni strah, visoka temperatura, neprepoznavawe okoline,
nemir...; {izofrena psihoza kod predisponiranih osoba
marihuana ovu bolest isprovocira posle dve-tri godine,
naj~e{}e ispoqenu u vidu ludila progawawa. Tako|e
{izofreni bolesnik u remisiji, u poboq{awu doìvi novu
290
akutnu epizodu ludila posle upotrebe marihuane.

2. Ha{i{ najstarija droga, bogata smolom, sadrì 515%
TNS-a, dobija se iz cvetova ènske konopqe. Postoji mnogo
preparata, raznih imena u kojima je droga prire|ena za
pu{ewe, za pijewe i za jelo, neke pome{ane sa afrodizijacima.
U posledwe vreme krijum~ari sve vi{e nude ha{i{ovo uqe, u
obliku dezodoransa sa 3560% TNS-a, lako je i za
krijum~arewe. êsto se upotrebqava na Orjentu i to Arapsko
stanovni{tvo. Polovinom pro{log veka u Parizu je, u umetni~kim krugovima, bilo moderno uzimati ha{i{. Postojao je i
klub za seanse uzimawa ha{i{a a me|u ~lanovima su bili: [.
Bodler, O. Balzak, A. Dima... i dva lekara, pa je J. Moro (lekar)
mnogo pisao o ha{i{u a wegovo kapitalno delo Ha{i{ i
du{evne bolesti je prevedeno na engleski (1845. i 1973).
Dejstvo droge je progredijentno, razaraju}e ose}awe
prijatnosti, strah, razdra`qivost..., smewuje postepena izmena li~nosti (pad interesovawa, emocionalna nestabilnost,
slabqewe voqe, degradacija...), encefalopatija nespecifi~an sindrom poreme}aja funkcije mozga (intelektualno
siroma{ewe, eksplozivnost, agresivnost, socijalna
degradacija...) i kona~no dugotrajna upotreba generi{e
intelektualno propadawe (ha{i{ demencija), paranoidnost, zastra{uju}e opasnu agresivnost, epilepti~ne napade i
smrt zbog paralize disawa.
Predoziranu upotrebu droge prate psihi~ki poreme}aji:
delirantna, sumra~na stawa strah, motorni nemir,
pri~qivost i brbqivost (logoreja), halucina doìvqavawa,
sumanutost, agresija, traju nekoliko ~asova ili dana a osoba
posle toga se ni~eg ne se}a. Moè do}i do kolapsa, do kome
(teàk gubitak svesti) a mogu se javiti i epilepti~ni napadi.
Apstinencijalni sindrom prati prekid uzimawa droge i
nastaje rano (45 ~asova po prekidawu upotrebe droge) ili
kasno (35 dana), sa brojnim subjektivnim tegobama (nespokojstvo, neraspoloèwe, nesanica, gr~evi u mi{i}ima...) ili
znacima ludila.
291
Novodizajnirane sinteti~ke droge

Ameri~ka agencija za borbu protiv droga (DEA) je
devedesetih godina upozorila na pojavu veoma opasnih kombinacija razli~itih PAS-i koje se na trì{tu narkomana
pojavquje kao ve} poznata droga. Naj~e{}e se javqa kao navodno ekstazi, metamfetamin, PSP... Dizajnirane droge su sintetisane sa ciqem da opona{aju dejstva prirodnih opijata,
stimulansa i halucinogenih droga, ali su mnogostruko ja~e od
heroina, kokaina i LSD, a time su i toksi~nije.
Mladi ne znaju {ta sve ima u tableti, navodno ekstazi, koju
kupuju u nekom klubu ili na rejv ùrki. I ne slute da piju monstruoznu tabletu koja moè imati neo~ekivane efekte,
ukqu~uju}i i smrt kao fatalnu epizodu. Utvr|eno je za mnoge
smrti narkomana da je odgovorna supstanca koja se na ulici prodaje sa logom Micubi{i. Sastoji se od supstance PMA (koja se ~esto
me{a sa ekstazijem), koja ima jak halucinogeni efekat i ~esto
smrtni ishod. Uli~no ime joj je smrt i micubishi double
. stac
Na ulice (1998) je dospela novodizajnirana kombinovana
droga Sextasy koja se koristi u grupnoj sceni seksa... To je
kombinacija ekstazija i vijagre, sredstva erektivne slabosti,
odnosno amilonitrata (poppers). #Sekstazi je kombinacija
pilula koja veoma brzo deluje i budi neobuzdanu èqu za seksom. Nova me{avina droga koja je opasna po ìvot postaje
me|u tinejxerima sve omiqenija.
To je, u stvari, ekstazi pome{an sa vijagrom. Robert Di~,
nema~ki carinik, kaè da se prilikom racija diskoteka sve
~e{}e pronalazi ova droga. Ve} 15-godi{waci je uveliko
koriste. Lekari upozoravaju da je ova droga opasna po ìvot,
jer moè da izazove napade sli~ne epilepsiji i da dovede do
prestanka rada srca.
Farmakolog, profesor dr Ralf [talman, iz Berlina
kaè: kombinacija ove dve supstance veoma je opasna, a
posledice za sada nisu sagledive. Novodizajnirane droge su
292
najpopularnije kod nas, jeftine, tableta ekstazija ko{ta 300

dinara, a ima je u svakoj diskoteci.
Politoksikomanija
Politoksikomanija je kombinovana zavisnost od vi{e
supstanci. Narkoman ovde uzima vi{e psihoaktivnih supstanci. Naj~e{}e se kombinuju alkohol, droga, lekovi. Pu{ewe je
uvek prva stepenica u razvoju i ovog vida narkomanije.
Skoro da nema narkomana koji prethodno nije pu{io ili pio.
Blaèni duvanski dim, koji se i povremeno inkorporira
u metabolizam nervnih }elija, postaje psiholo{ka
mi{olovka za zamewivawe jedne zavisnosti drugom. Tako se
stiè do alkohola i do trave i kona~no do kristalno belog
praha (heroina). Tinejxeri ve} znaju da psihoefekat skupe amfetaminske pilule uspe{no imitira me{avina lekova (bensedin,
trodon...) i alkohola. Vo`wa u psiholo{kom za~aranom krugu
cigareta-alkohol-droga, razvija li~nu zavisnost i bespovratno
o{te}ewe centralnog nervnog sistema, mozga i du{e.
Amfetaminski zavisnici na rejv ùrkama ~esto uzimaju
male umiriva~e (benzodiazepamini) {to uve}ava wihovu psihopatologiju. U apstinencijalnoj krizi, tinejxeri ~esto kombinuju neko èstoko alkoholno pi}e i vi{e tableta nego kada ho}e
da se urade. Stru~waci koji rade sa mladim narkomanima upozoravaju da se politoksikomanija {iri kod nas i da je naj~e{}i
koktel PAS-benzodiazepin, sinteti~ka droga i alkohol. Ovaj
koktel deluje otrovnije na mozak od svih droga, ako se posebno
uzima. Stradaju sve psihi~ke funkcije pam}ewe, mi{qewe,
inteligencija... i rano i te{ko o{te}ewe jetre.
293
Smrtnost narkomana i znaci trovawa

prema vrsti droga
Zdravqe svakog narkomana svaka droga toksi~no razara,
truje pa je wihovo zdravqe, prakti~no, uni{teno a ìvot uvek
ugroèn. #Prema podacima u SAD-u naj~e{}i uzroci smrti
narkomana su: kokain, heroin, barbiturati, i amfetamin (i
wegovi derivati). Fatalne posledice mogu da uzrokuju i druge
droge halucinogeni, kanabis... {to je zavisno od koli~ine
upotrebqene droge. Smrtnost narkomana u Evropi se
drasti~no pove}ava.
Toksi~na dejstva i rizici zloupotrebe droge

Droga
1. Kokain, amfetamin
Akutno trovawe
visoki pritisak, sr~ana aritmija, visoka temperatura,
nezdravo crvenilo,
akutna psihoza, iluzije i fikcije, halucinacije, paranoja, èstoka nasilnost, pomawkawe potrebe za jelom,
Hroni~no trovawe
telesna preosetqivost na dodire, stereotipno pona{awe
bez puno razmi{qawa,
napadawe, agresivnost, bolovi, znojewe,
hroni~na kijavica, perforacija nosne kosti
Rizik od smrtnosti
najve}i.
2. Opijati
Akutno trovawe
stalna potreba za sedativima,
294
neose}awe bolova, emocijalna netakti~nost, sawivost,

mu~nina, povra}awe, gr~evi mokra}nih kanala i bubrega,
kretwe i radwe alkoholi~ara,
slabqewe i pad temperature, ose}aj blokada pojedinih
organa, napu{tawe seksualne aktivnosti.

Hroni~no trovawe
rastrojenost,
poreme}aj rada `lezda s unutra{wim lu~ewem,
tvrda i neredovna stolica,
te{ko izvo|ewe zakqu~aka, prolivi, povra}awe,
najeènost koè, suzewe, zapaqewa nosne sluzokoè.
Rizik od smrtnosti
znatno ve}i.
3. Halucinogeni (LSD, PCP)
Akutno trovawe
vizualne i slu{ne iluzije, halucinacija,
gubqewe li~nosti, nasilnost,
nesposobnost udova za pravilne kretwe,
ponavqawe misli i zakqu~aka,
drmawe i tre{wa udova,
gr~evi u svim delovima tela.
Hroni~no trovawe
vra}awe u pro{lost,
depresija,
doìvqavawe doga|aja iz pro{losti, uìvawe u fiktivnim doga|ajima,
iskrivqavawe stvarnosti.
Rizik od smrtnosti
ve}i.
295
4. Kanabis (marihuana, ha{i{)

Akutno trovawe
popu{tawe uravnoteènosti nervnog sistema,
neuravnoteènost kretwi i fizi~kih postupaka.
Hroni~no trovawe
apatija, mentalna tromost,
gubqewe pam}ewa,
gubqewe mo}i brzog raspoznavawa.
Rizik od smrti
uvek postoji.
Izvor: Report of the International Narcotics Control Board for 1993.
United Nations publication, 1994.
Li~nost narkomana
@ivot je utakmica sa mnogo frustracija, problema i
izazova. Ove svakodnevne ìvotne te{ko}e i unutra{we protivure~nosti qudi, i mladi i odrasli, re{avaju razli~ito,
shodno strukturi li~nosti, sociokulturnim... faktorima
neki umno, neki nerazumno, pa poteù za PAS-ama. U svet
narkomana ne ulaze samo izgubqeni qudi i razularena
omladina ve} droge (heroin, kokain) ulaze u modu, biznismena, politi~ara... Droga postaje zamena za qubav i prijateqstvo, za rad i kreativnost i kona~no, za sam ìvot.
Mlade, u svetu tehnokratije i birokratije, obuzima
neverica u svoje stvarala~ke sposobnosti, ose}awe duboke
sumwe i idejna zbuwenost sve do anarhizma i nihilizma.
Mlada osoba nezadovoqna, napeta, ose}a se kao muva u
paukovoj mreì. Niko se za to ne ose}a krivim jer nije odgovoran, svako se krije iza svakoga i to ~ini za~arani krug u kome
je mlada osoba ste{wena izme|u dva zida, unutra{wi (nagoni)
i spoqa{wi (razna ograni~ewa i manipulacije) i zato je uvek
u sukobu sa sobom i sa dru{tvom. Izlazi se traè na razne
296
na~ine, neki to ~ine putem droge, u èqi da sebi olak{aju

unutra{wu napetost, odnosno da postanu slepi i gluvi za
probleme dru{tva ili boqe re}i, da negiraju to dru{tvo...
Narkomanska populacija ima neke zajedni~ke karakteristike li~nosti, zajedni~ka mi{qewa, ose}awa i
pona{awa, kako pre po~etka upotrebe droga tako, posebno u
odmaklom stadijumu zavisnosti, kada se mewa psihi~ki sklop
li~nosti dobre, marqive, pristojne i tolerantne osobe
postaju neuredne, agresivne, sebi~ne barabe. Droga je
zlo}udni diktator koji od narkomana stvara marionetu,
roba... osobu bez li~nosti i karaktera. Narkomani su hteli
da budu an|eli a postali su ìvotiwe. ([. Bodler). Brojni
faktori determini{u li~nost narkomana, navodimo neke:
Strukturni poreme}aji li~nosti dispozicija genetska i/ili ste~ena usmerava odre|ene osobe na put narkomanije. Ste~ena iskustva ukazuju da u istom sociokulturnom miqeu neko proba drogu i postane narkoman,
drugi samo proba a tre}i uop{te ne èli da je proba.
Emocionalno nezrela li~nost odba~ena, zanemarena,
neshva}ena, bez samopo{tovawa, razo~arana u roditeqsko
gnezdo, neuskla|ena, uzvra}a neadekvatne intelektualne i
emotivne odgovore na uslove i zahteve sredine, te{ko
podnosi svaku frustraciju, lako srqa za drogu, u tor
vr{waka, carstvo ma{te, razumevawa i zadovoqstva.
Psihi~ki aberantna li~nost nesigurna, asocijalna,
psihopatsko-depresivna, neshva}ena, uvek sa ve}om dozom
straha i napetosti, povremeno jako agresivna prema sebi
i okolini, traì sre}u, zadovoqstva drogu po svaku
cenu da popuni svoju depresivnu prazninu.
Narkomanska subkultura posebno izmodelirane zajedni~ke vrednosti, ideje, interesovawa i uniformisani
obrasci pona{awa, vezuje se za drogu i povla~i se iz
dru{tva. Idealno mesto za okupqawe narkomana su
mra~ne ulice, napu{tene zgrade ili u popravci...
Subkultura ìvotari sa svojim atributima, sa svojim
297
pravilima pona{awa, gde svako razmi{qa o sebi kao

izabranoj, posebnoj li~nosti, koju obi~ni qudi ne
razumeju. Prijateqi narkogrupe obezbe|uju zajedni~ko
uìvawe droge, ose}awe za{ti}enosti i uzajamno razumavawe, odnosno obezbe|uju devijantni identitet narkomana, wegovu egzistenciju i ilegalnu nabavku droge.
Narkogrupa pruà narkomanu sigurnost, moralnu podr{ku,
sticawe znawa i ve{tina uzimawa droge i novi narkojezik.
Narkomani su te{ki bolesnici, zavisnici od droga... socijalna
grupa osaka}enih jedinki (telesno, du{evno, socijalno, moralno)
za koje je droga sve do ìvota. Razaraju sebe i sve oko sebe porodicu, ro|ake... dru{tvo u celini. Celokupnu svoju mentalnu i
fizi~ku aktivnost usmeravaju samo ka nabavci droge, sve drugo je
nevidqivo za wih. Narkomani su hemijski qudi, neprirodni
po mi{qewu, ose}awu, svesti i delawu. Odabrani ìvot narkomana je put u pakao, li~ni i porodi~ni. Ukratko re~eno, narkomansko pona{awe obeleàva tri velika L lewstvovawe,
licemerstvo (hipokrizija, pretvarawe) i la`qivost.
Da li se narkoman ra|a?
Narkoman se ne ra|a ve} ga stvara wegovo okruèwe.
Po~iwe sa pubertetom kada se i roditeqi utrkuju u dokazivawu da je wihovo dete psihi~ki i intelektualno rano sazrelo.
Narkoman je neodgovorna osoba, teì ka stalnom
zadovoqstvu. Put ka narkomaniji su trasirali roditeqi koji
decu nisu nau~ili da svaka stvar mora da se zasluì, pa je put
ka zadovoqstvu teàk, naporan i traì ispuwewe jednog ili
vi{e zadataka. Narkoman kontinuirano postepeno propada a
izgled, pona{awe, odnos prema sebi i drugima su kli{etirani
gubi energiju, gubi voqu, gubi interesovawe, ambicije i svoj
ìvotni interes, zanemaruje svoju budu}nost, mi{qewe i
aktivnosti usmerava samo za nabavku droga. Svakodnevno bekstvo od stvarnosti je tragi~no, narkoman ìvi emotivno i
misleno haoti~no u skladu sa principom zadovoqstva, zapos-
298
tavqa realitet a vrhovni princip, vrhovno zadovoqstvo

postiè drogom. Droga zadovoqava wegov egoizam i hedonizam
a pruà mu mogu}nost da ìvi brzo, lepo, bezbri`no...
bolesno kratko ali slatko. To je stil ìvqewa narkomana.
Narkoman ne bira sredstva da do|e do droge vara, podvaquje, krade, falsifikuje, postaje nepouzdan, podmukao, asocijalan, mu~iteq svoje porodice... Emocionalni odnosi
narkomana su povr{ni, parazitski i eksploatatorski, okrenuti samo onima koji mogu da obezbede wihovu potrebu (droga).
Psihi~ke funkcije narkomana stalno propadaju, slabe i
mewaju se od pa`we, preko pam}ewa, do inteligencije.
Problemi se kontinuirano mnoè. Porodica postaje pakao
(strah, suze, neizvesnost), dezorganizovana i disfunkcionalna a
zanemaruje se {kolovawe, zanemaruju se obaveze, mnoè se problemi: finansijski, sukobi sa zakonom, sa svojim ìvotom,
poku{aji i ostvarena samoubistva... Kraj narkomana je tragi~an,
smrt stiè pre ìvota telesna ruina, o{te}eni vitalni
organi mozak, jetra, srce sa znacima psihoorganskog sindroma
(o{te}ene sve psihi~ke funkcije i progresivna otupqavawa i
blesavqewa) i sa mnogo problema, bez prijateqa, usamqen
narkoman je, u pravom smislu re~i, nesre}na osoba, ni{ta je
alfa i omega wegovog ìvota i zato postaje krajwe agresivna
osoba prema sebi (samoubistva) ili prema drugima (ubistva).
Kada na{a omladina proba drogu?

Droga je zlo |avo u prahu i svaka proba droge je usmerena protiv zdravqa i ìvota, vodi pravo u stra{nu bolest
narkomaniju, bolest koja ìvot pretvara u pakao.
Istraìvawe Evropske agencije za rekonstrukciju
(EAR) na uzorku od tri hiqade u~enika drugih razreda sredwih {kola (16 godina) u 50 {kola Beograda, Novog Sada i
Ni{a je pokazalo da su na{i mladi:
prvaci u Evropi po pijewu alkohola i sedativa lekova
za smirewe napetosti, nervoze...
299
dobro informisani o aktuelno kori{}enim drogama,

nema nikoga ko nije ~uo za marihuanu, heroin, ekstazi,
bensedin i druge lekove,
93% u~enika je ve} pilo alkoholna pi}a,

na{i mladi smatraju da su alkohol, duvan, lekovi normal-
ni proizvodi za kori{}ewe,
wihovi roditeqi su veoma tolerantni na pijewe i
pu{ewe svoje dece,
svaki peti sredwo{kolac je spreman da proba drogu,
svaki drugi zna gde moè da nabavi drogu bilo na ulici,
bilo u ku}i dilera.
Qudi moji gde ìvimo? [ta radi na{a demokratska
vlast da za{titi decu i omladinu i narod u celini?
Psiholo{ki odbrambeni mehanizmi

narkomana
Prema u~ewu Sigmunda Frojda struktura li~nosti ima
tri dela: Id, Ego i Super ego ove latinske re~i zna~e Ono,
Ja i Nad Ja.
Id (Ono) nesvesni deo psihe koga ~ine nagoni (motivi) a
tako|e i mawe potisnuti sadràji iz svakodnevnog ìvota. Id
je silan energetski rezervoar, amoralna i asocijalna snaga,
ne zna za vreme, prostor, smrt i teì da se zadovoqi nezavisno od interesa pojedinca, dru{tvene zajednice i moralnovrednosnog sistema dru{tva.
Ego (Ja) svesni deo li~nosti, zastupa sebe, spoqnu sredinu i realitet, a odbacuje ili potiskuje asocijalne te`we Id-a
i obezbe|uje socijalnu adaptaciju li~nosti. Nosilac je Ja
principa, uvek ugroèn od nagonskih pobuda koje nadiru iz
nesvesnoga (Id), od spoqa{wih uticaja i od, nekad preslabog,
nekad prejakog unutra{weg cenzora (Nad ja, savest).
Super-ego (Nad ja) svesno-nesveni deo li~nosti, un-
300
utra{wi policajac, predstavnik moralnih stavova. Super

ego (savest) se izgra|uje u ranom detiwstvu pod dejstvom moralnih stavova roditeqa (infantilni deo) i svesno prihva}enih
dru{tveno-moralnih normi sredine. Ovaj unutra{wi cenzor
opomiwe, zabrawuje, ka`wava slabo ili sna`no razvijen
(strog) generi{e ose}awa krivice, oboqewa pa i povreda.
Dinamske interakcije ove tri instance li~nosti
obezbe|uju funkcionisawe psihi~kog ìvota ~oveka.
Asocijalne te`we Id-a, ho}e, nesvesno, da budu zadovoqene po
svaku cenu a li~nost (Ego) se suprotstavqa i koristi psiholo{ke odbrambene mehanizme i to zdravo, radi adaptacije
na postoje}e realno stawe i nezdravo, opasno, kada se izbegava realnost i kada ovi mehanizmi postanu kruti deo
pona{awa, kao kod narkomana.
Droga proìma sve aspekte ìvota narkomana, a to je
te{ko breme za wega, za wegovu potrebu za drogom, za wegova
reagovawa na sve u~estalije opasnosti. U komunikaciji sa
okolinom (i sa sobom) koristi nezdrave psiholo{ke odbrambene mehanizme da se oslobodi neprijatnih ose}awa, èqa i
impulsa koje stvaraju ose}awe stida, krivice i bezvrednosti i
ovi postaju wihov stil mi{qewa, rasu|ivawa, ose}awa i
pona{awa, a naj~e{}i su:
Poricawe nesvesno pori~e ~iwenice, zavisnost, potrebu
stru~ne pomo}i, ja mogu da ostavim drogu uvek, pa na kraju
pori~e i mogu}nost re{ewa problema vezanih za zloupotrebu droga;
Minimizirawe nesvesno umawuje uo~enu li~nu opasnost,
teìnu svojih posledica po okolinu i nesvesno obmawuje
sebe o koli~ni i vremenu uzimawa droga;
Racionalizacija nesvesno i neta~no obja{wava razloge,
traì opravdawa za svoje drogirawe, svi mladi uzimaju
droge... u gradu. U su{tini narkoman laè samog sebe i ho}e
da okolina i daqe lepo misli o wemu;
Intelektualizacija nesvesno beì od bolnih ose}awa,
mudruje i koristi intelektualne {pekulacije, kalkulacije i
301
manipulacije da opravda svoje drogirawe, wegovo narkomansko, zavisni~ko pona{awe;

Potiskivawe progawaju se (nesvesno) sve nagonske èqe,
sva strahovawa, ose}awa, neprijatni doìvqaji... iz svesnog
dela li~nosti (Ja), zaboravqaju se (delimi~no ili potpuno)
i tako spre~avaju bolni, sramni doìvqaji da prodru u svesni deo li~nosti i uzrokuju anksioznost i konflikte. Tako se
narkomani brane od neprijatnih pona{awa i doìvqaja
vezanih za zloupotrebu droga (povra}awa na javnom mestu,
kra|a, laì, sukoba...);
Projekcija nesvesno preno{ewe sopstvenih èqa, mana,
poroka i grehova na druge osobe, ~lanove porodice, ro|ake,
susede, pa i na nepoznate qude, ~ak i na ceo narod... krivi su
roditeqi... dru{tvo... Janko... Marko...
Profil jugonarkomana
Na{a omladina je:
dobro informisana o aktuelno kori{}enim drogama,
nema nikoga ko nije ~uo za marihuanu, heroin, ekstazi,
bensedin i druge lekove,
93% u~enika je ve} pilo alkoholna pi}a,
na{i mladi smatraju da su alkohol, duvan i lekovi normalni proizvodi za kori{}ewe,
wihovi roditeqi su veoma tolerantni na pijewe i
pu{ewe svoje dece,
svaki peti sredwo{kolac je spreman da proba drogu,
svaki drugi zna gde moè da nabavi drogu bilo na ulici,
bilo u ku}i dilera.
Sociodemografska obele`ja narkomanske populacije
odre|uju vreme, mesto, kultura..., pa su bliè komparacije
oteàne. U Zavodu za bolesti zavisnosti, u Beogradu pratili su
2.451 narkomana u periodu od deset godina (19871996) i, prema
wihovom istraìvawu, profil narkomana je slede}i: mu{karac
79,8%; sredwo{kolsko obrazovawe 67,9%; nezaposlen 64,6%;
302
neoèwen 66,0%; ìvi sa oba roditeqa 39,3%; oèwen i ima

jedno ili dvoje dece 40,0%; prvo iskustvo sa drogom od 1418 godina 53,1%; le~ewe zapo~eo u 1923 godini 35,5%; ìvi u
Beogradu 64,0%. Naj~e{}e kori{}ene prve droge su ha{i{ i
marihuana, a ove prate, po godinama narkomanskog staà,
medikamenti (sedativi, trodon...), heroin, sintetske droge i
kona~no me{ano sve {to se ima... politoksikomanija.
Qudi moji gde ìvimo? [ta radi na{a demokratska
vlast da za{titi decu i omladinu i narod u celini.
Rana dijagnostika narkomana

Smrtonosna igra Zavisnost od droga po~iwe postepeno i nekako bezopasno u {koli, dru{tvu i porodici i
razvija se postepeno, neprimetno za roditeqe, {kolu,
okolinu. Uo~iti rano i na vreme ovu smrtonosnu igru i
rano je od stru~waka dijagnostikovati u tzv. premorbidnoj
eksperimentalnoj fazi bolesti je vi{e od pola terapijskog
uspeha, a tako|e ovo i spre~ava zarazno {irewe bolesnog
pona{awa na okolinu. Kasnije, razvijenu bolest nije te{ko
prepoznati ali je kasno, prekasno za preduzimawe odre|enih i
uspe{nih terapijskih mera.
Mnoge promene pona{awa deteta odgovorni roditeqi
mogu rano da uo~e, a tako|e i nastavnici promene svoga
u~enika u {koli. Navodimo neke simptomati~ne promene:
Novac droga je skupa, nabavqa se na tajnom trì{tu i
zato mlada osoba sve vi{e tro{i novac, dotada{wi
xeparac je nedovoqan a utro{ak pravda laìma. Ku}ne
kra|e novca i vrednih stvari su imperativ za stru~nu
pomo}, uz nu`no istinito davawe podataka stru~waku;
Promene mlade osobe sre|ena, dobro}udna, kooperabilna osoba po~iwe da se mewa ispoqava
neuobi~ajene interese, zanemaruje {kolske obaveze,
303
beì sa ~asova, gubi dugoro~ne planove za usavr{avawe,

za sticawe znawa, profesije i statusa u dru{tvu.
Po~iwe da se agresivno ophodi prema okolini i roditeqima, koje ~esto ucewuje ili fizi~ki napada;
Promene pona{awa mlada osoba postaje neuredna,
zapu{ta li~nu higijenu, no}u luwa, kasno se vra}a ku}i,
dugo pre podne spava, ne odlazi na predavawa, povremeno
alkoholisana, ne retko gruba, drì se odre|enog dru{tva,
upli}e se nekompetentno u mnoge dru{tvene, politi~ke,
verske i druge rasprave, filozofira na prazno;
Telesni znaci nekada se rano uo~avaju znaci injekcionih uboda na rukama ili drugim delovima tela,
smetwe varewa, smetwe sna. Mnogi roditeqi posumwaju
samo u psihi~ki poreme}aj, pa ~esto neki i ne mogu da
prihvate da wihovo dete uzima drogu, da je postalo zavisnik, narkoman.
Nije lako, ne moè se rano otkriti narkomanija naro~ito ako mlada osoba negira zloupotrebu droga ili je dijagnostikovawe nu`no za potrebe suda, za ve{ta~ewe.
Narkomanija, ta podmukla, progredijentna i posebno zla
bolest je rano dijagnosti~ki problemati~na a terapijski
uvek enigmati~na bolest. Kao i za dijagnostiku drugih
bolesti, ovde samo, usko specijalizovani lekari protokolarno koriste: autoanamnezu (podaci koje daje bolesnik), heteroanamnezu (podaci koje daje porodica), opservaciju,
klini~ki pregled i laboratorijske, hematolo{ke (krvna
slika, leukocitarna formula, trombociti, sedimentacija) i
biohemijske analize (nivo {e}era u krvi, bilirubin, transaminaze, ureja, elektroliti...) i analizu mokra}e.
Testovi mokra}e posebno osetqivi i specifi~ni otkrivaju upotrebu droge, odnosno detektuju drogirawe i vrstu
droge. Utvr|ivawe vrste droge, kod doping-kontrola i kriminalnih radwi, zahteva analize u najmawe dve laboratorije i
razli~ite metode materijala pod {ifrom i samo se tako, u
vrlo velikom procentu, izbegavaju mogu}e zloupotrebe. Na{a
304
demokratska vlast je testirala ve}i broj u~enika na drogu

i potr{ila sedam miliona maraka donacija. Bila je to
orvelovska igra me|u decom i dru{tvu budu}ih qudi i biznis
demokratskih politi~ara u sadejstvu obrazovanih doktora bez
obraza i srpskog Vorena. Sramna i {tetna ujdurma i nove
nazovi demokratske vlasti. Koristi za primarnu prevenciju
narkomanije i nije bilo.
Le~ewe narkomana
Le~ewe narkomana uvek kasni. Narkoman krije svoju
bolest, ~ine to i roditeqi po onoj narodnoj kriju svoga narkomana kao majka ludu }erku, sve dok ne dogori do nokata.
Narkoman se obi~no prima na le~ewe dogovoreno, naj~e{}e
na molbu ~lana porodice, uputa suda ili neke zdravstvene
slu`be. Mawi deo bolesnika se prima na le~ewa kao hitan
slu~aj (trovawe, predozirawe, apstinencijalna kriza).
Le~ewe narkomana se obavqa na ovaj ili onaj na~in, od vremena pojave prvih narkomana. Psihijatrija, u podeli rada,
dijagnostikuje, le~i i rehabilituje narkomane ali nikada nije
imala op{te prihva}enu metodologiju le~ewa narkomana.
Mutne i nejasne koncepcije le~ewa, pseudonau~ne prirode,
lako su se progla{avale u nau~ne metode. Tako su i grupni seks
progla{avali u grupnu psihoterapiju. Opravdano se tvrdi:
nema leka, nema jedinstvenog sredstva, nema razra|ene i
efikasne metode le~ewa narkomanije. Mewaju se brzo op{ti
principi le~ewa i metode le~ewa i institucionalno zbriwavawe ove grupe te{kih bolesnika. Napu{taju se neke kvazi
uspe{ne metode (metadonska, supstituciona terapija), a ranije bolni~ko duèvremeno le~ewe, zamewuje vanbolni~ki tretman, uz prethodno kratkotrajno hospitalno le~ewe. Le~ewe
narkomana je sloèno, dugotrajno, skupo i prakti~no
bezuspe{no a izle~ewe je mogu}e samo u 311% le~enih narkomana, nezavisno od primewivanih terapijskih metoda.
305
Savremeni tretman narkomana obuhvata: bolni~ko

le~ewe (jedinice intenzivne nege), polubolni~ki tretman
(dnevne, no}ne, vikend bolnice), dispanzerski tretman (savetovali{ta za narkomane i porodice) i sveobuhvatni sektorski tretman a sprovode se integralno medicinske, socijalne i
rehabilitacione mere. Zna~i, ovo jedino poèqno, i mogu}e
le~ewe obuhvata: specifi~nu medikamentoznu terapiju, psihoterapiju (individualna, grupna), socioterapiju i porodi~nu
terapiju, rehabilitaciju i socijalnu reintegraciju narkomana. Ovaj tretman proìma ~itav ìvot narkomana i wegove
porodice, ukqu~uje u postupak {kolu, mesnu zajednicu i radnu
organizaciju a angaùje profesionalne i paraprofesionalne
radnike. U svetu, pak, postoje i posebne rehabilitacione ku}e
(terapijska komuna) u kojima mladi, biv{i narkomani,
sebi organizuju ìvot bez droga, uspe{no i uz samo konsultativne usluge lekara. I kod nas odskora funkcioni{e u
okolini Beograda GOD (Generacijski odgovor drogama), a
posle te{ko}a u klasi~nom le~ewu narkomana.
Savremeno le~ewe narkomana

Le~ewem narkoman se mewa, shodno novim nau~nim saznawima. Nekada je vaìlo pravilo da narkomani poti~u iz
bogatih slojeva dru{tva, ali danas je sve vi{e narkomana iz
radni~kih porodica koje su na ivici materijalne egzistencije. Usled nedostatka novca, veliki broj zavisnika se prepu{ta
kriminalu kako bi sebi obezbedili drogu. U alarmantnom
porastu je broj maloletnika koji postaju zavisnici ve} sa 11.
godina. Pacijenti odlu~uju da zapo~nu le~ewe naj~e{}e u
dogovoru sa roditeqima. Roditeqi treba da znaju da prepoznaju rano znake i simptome uzimawa droga pre kona~ne faze
nakomanije, te uz saglasnost narkomana zatraè stru~nu
pomo}. Le~ewe narkomana je mukotrpan i dugotrajan rad,
ali budimo realni i traìmo nemogu}e.
306
Le~ewe narkomana se odvija fazno:

detoksikacija 610 dana uz kompletan somatski pregled i
laboratorijsku obradu.
dijagnostikovawe prirode, nivoa i intenziteta bolesti
i uzroka, jer ovi nisu uvek isti,
medikamentozno le~ewe, psihoterapija, socioterapija i
edukacija distancirawe od narkotika i promena lo{ih
navika. Ovaj tretman ukqu~uje i dnevnu bolnicu sa ciqem
da se spre~i recidiv, isprave modeli razmi{qawa i
pona{awa,
produène grupe dva puta nedeqno, osnaùju narkomane da
izdrè i da se odupru ùdwi za drogom, koja se uvek iznova
javqa.
Pored terapije hospitalizacije, postoji i #naloreks
implant program. Pacijent koji se odlu~i na ugradwu
naloreks implanta prolazi kroz fazu obavezne detoksikacije,
jer se implant moè ugraditi samo posle sedam dana apstinencije odnosno uzdràvawa od supstance, opijata. Implant zauzima mesto receptora koji se vezuju za heroin i time blokira
dejstvo heroina. Odvikavawe uz pomo} naltreksona #ubija
fizi~ku glad za heroinom jer deluje na mesto koje spre~ava
osobu da oseti bilo kakvo zadovoqstvo ako uzme heroin. U
dràvi Wujork postoje specijalni sudovi koji narkomane ne
{aqu u zatvor ve} se bave svim aspektima bolesti i
poku{avaju da ih izle~e. #Ponavqa~e, koji ponove #grehe
recidiviste {aqu od ~etiri do devet godina u zatvor (The
Village Voice H/97).
Narkomani su najomiqeniji pacijenti u privatnim
ordinacijama psihijatara. Le~ewe traje dugo, recidivi
~esti, skupi narkotici skupo i odvikavawe. Le~ewe akutnih
stawa (overdoza) spada u prvi red hitnosti. @ivot je ugroèn.
Narkomani najvi{e #ùde da se le~e pomo}u metadona drogom koja generi{e blaù od heroina, ali zato traje duè i
rezistentna je na le~ewe.
307
Te{ko}e u le~ewu narkomana

Promewena li~nost narkomana je osnov, glavni uzrok
velikim pote{ko}ama u wihovom le~ewu. Velika ve}ina
narkomana ne vidi ni{ta bolesno u svome drogirawu, odnosno
nema uvid u svoju bolest i zato i nije motivisana za le~ewe
i uvek negira realitet u kome se nalazi. Ali, drogirawe je
postalo stalna, nu`na potreba da se normalno
funkcioni{e (spava, hrani, hoda, traì droga), i na~in da se
bilo koji psihi~ki simptom (napetost, bol, nesanica...), ili
grupa simp toma, ukloni brzo i efikasno, a ne, kao ranije,
na~in da se doìve ugode, prijatnosti.
Narkoman retko, vrlo retko razmi{qa ili izraàva
èqu da ostavi drogirawe, da se le~i, da mewa pona{awe i
da ovo uskladi sa pona{awem svojih vr{waka. Te{ko je to, s
obzirom da su ve}ina narkomana, pre dolaska na le~ewe, imali
svoj ìvotni stil napu{tawe {kole, nerad, skitwa,
neurednost, ~iwewe krivi~nih dela, osporavawe svakog
autoriteta, sukobqavawe u porodici... Obi~no, iako nekad
zaèli da napusti drogu, narkoman to ~ini u vreme dok je pod
dejstvom droge, a ~im dejstvo droge prestane, mewa mi{qewe
za 180 stepeni i svu snagu usmerava prema nabavci droge.
Wegova nagonska potreba za drogom je ve}a od nagona za ìvotom. U Beogradu je otvoren (jedini u biv{oj Jugoslaviji)
Centar za prevenciju i le~ewe narkomanija (1987).
Narkomani su se tako okupqali masovno na jednom mestu, iz
cele Jugoslavije, izuzev Slovenije i Makedonije, tu su se upoznavali, razmewivali iskustva a dobijali metadon za
vi{ednevno odràvawe zavisnosti. Suprotno svetskim
iskustvima i mi{qewu odgovornog direktora SZO. Zavod za
bolesti zavisnosti je osnovan a tome su kumovali uticajni
roditeqi narkomana ìve}i u zabludi da }e sa otvarawem ove
ustanove wihovi problemi biti re{eni. Neki doktori iz
li~nih interesa su ~inili sve da dotada{wi Dipanzer za
308
le~ewe alkoholi~ara preraste u Zavod za bolesti zavisnosti.

Dva budu}a direktora su se udruìla jedan u bolnicu
Dragi{a Mi{ovi}, drugi u Zavod...
Zami{qene osnovne aktivnosti Zavoda su: preventivna,
klini~ka, nau~no-istraìva~ka i nastavno-obrazovna delatnost. Koliko su osnivawe Zavoda i wegova dosada{wa delatnost ispunili o~ekivawa, dugoro~ne ciqeve suzbijawe i
spre~avawe narkomanije na na{im prostorima, treba da cene
stru~waci centra, korisnici Zavoda i odgovorni za zdravqe
naroda. Sada{wi ministar zdravqa RS prof. dr Tomica
Milosavqevi} odmah po inaugurisawu mewa direktora ove
ustanove i poslu{no postavqa osobu a ne vidi od ~ega boluje.
Da li boluje i od kojih bolesti zavisnosti. Nomen est omen
kaù stari latini. Tomica ostaje poslu{ko, da ne kaèm kako
to na{ narod #so~no kaè.
Ukoliko narkoman prihvati le~ewe (po~iwe u bolnici ili
privatnoj ordinaciji) suo~ava se sa mnogoborojnim apstinecijalnim simptomima, od te{ke nesanice do nepodno{qive
zuboboqe. Medikamentozna terapija pomaè, ali narkoman
~esto ne}e i ne zna sebi da pomogne, da se bori, da se sve to prebrodi, ve} zapada u posebna stawa, od nepodno{qive napetosti,
tenzije do agresivnosti. Jasne, otvorene, direktne (JOD) komunikacije su potreba, pravilo i preduslov za uspe{no le~ewe
narkomana. Narkoman u toku prva dva meseca pravi namerno
disciplinske prekr{aje, gazi ku}ni red bolnice (odeqewa),
ugroàva op{tu terapijsku klimu ili traì udruìvawe jednomi{qenika, traì veze sa dilerima. Ume}e, neograni~eno
strpqewe i velika tolerancija terapijskog tima omogu}avaju
narkomanu da prebrodi apstinencijalnu krizu i uspe{no prebrodi prvi (bolni~ki) deo le~ewa. U protivnom, narkoman
napu{ta le~ewe i wegova se daqa tragi~na sudbina prepu{ta
ubita~nom dejstvu droge i ~vrstim kanxama narkomafije.
309
Osnovi jedinstvene medicinske doktrine

za le~ewe i rehabilitaciju narkomana u
Jugoslaviji
Shvataju}i narkomaniju kao prevashodno dru{tveni problem od posebnog dru{tvenog interesa, Savezno ve}e
Skup{tine SFRJ je donelo slede}e zakqu~ke: 1. Izgraditi
zajedni~ki koncept borbe protiv zloupotrebe, nedozvoqenog
prometa i proizvodwe opojnih droga, 2. Izgraditi jedinstvenu
medicinsku doktrinu za le~ewe i rehabilitaciju narkomana
(Sl. list SFRJ, br. 57/ 83).
Shodno gorwim zakqu~cima Savezni zavod za zdravstvenu
za{titu, u saradwi sa kompetentnim, stru~wacima
Jugoslavije, priredio je ove osnove... (1984) koje su dosledno
primewivane kod nas. Donosimo ovu doktrinu u celini, kao
dokument kako se, jo{ pre 20 godina, poku{avalo da se re{i
problem narkomanije kao velike i opasne zdravstvene i socijalne po{asti:
I. Definicija i ciqevi
Zavisnost od opojnih droga je socio-patolo{ka pojava i
bolest, koja je po svom karakteru progredijentna i smrtonosna
a obeleàvaju je poreme}aji pona{awa, somato-psihi~ki
poreme}aji i nepovoqne socijalne posledice. Ova bolest
zahteva specifi~ni medicinski i socijalni tretman, u skladu
sa savremenim znawima i iskustvima.
Ciq le~ewa, medicinske i socijalne rehabilitacije je
uspostavqawe trajne apstinencije, u odnosu na sve opojne
droge, i otklawawe somatskih, neurolo{kih, psihijatrijskih
i socijalnih posledica, resocijalizacija i reintegracija na
dru{tveno korisnom i prihvatqivom nivou.
310
II. Osnovni principi organizacije, le~ewa i rehabilitacije narkomana

1. Rano otkrivawe lica zavisnih od opojnih droga
zdravstvena slu`ba (lekari PZZ-e: op{te prakse, {kolskih
dispanzera, medicine rada...) ostvaruje uobi~ajenim postupkom u medicini: anamneza, heteroanamneza (sa posebnim
naglaskom na specifi~ne psiholo{ke, sociolo{ke i
biolo{ke znake zavisnosti), objektivni pregled i dodatno
adekvatne laboratorijske detekcije. Laboratorijsku detekciju koristiti naro~ito kod rizi~nih grupa (u~enika, studenata,
regruta...) a individualno kod opravdanih sumwi da se opojna
droga uzima.
2. Le~ewe i rehabilitaciju ove grupe bolesnika sprovode
specijalno edukovani stru~waci (interdisciplinarni tim), a
na osnovu unapred usvojenog programa, po jedinstvenoj
stru~noj metodologiji.
III. Osnovi metodologije le~ewa narkomana

1. U tretmanu i rehabilitaciji zavisnika tim
stru~waka (neuropsihijatar, psiholog, socijalni radnik,
defektolog, medicinska sestra...) koristi raspoloìve
metode za postizawe i odràvawe motivacije za ìvot bez
droga. U radu sa zavisnicima koriste se slede}i vidovi terapijskog programa: individualna, grupna i porodi~na psihoterapija, socioterapija, radna i okupaciona terapija i dr.
U kompleksni tretman i pra}ewe zavisnika treba od samog
po~etka ukqu~iti i porodicu, radnu i dru{tvenu sredinu.
Psihofarmake u terapiji primewivati samo kao dodatnu,
pomo}nu metodu, naro~ito u po~etku le~ewa.
2. Tretman zavisnika sprovodi se: vanbolni~ki (ambulanta, dispanzer, sociopsihijatrijsko pra}ewe, klubovi
le~enih narkomana...) i bolni~ki (celodnevna, dnevna, no}na
311
bolnica). Vanbolni~ki tretman ima prednost u odnosu na

bolni~ki, {to je u skladu sa savremenim pristupima i trendovima le~ewa ove bolesti.
3. Duìna le~ewa odnosno rehabilitacija utvr|uje se za
svakog zavisnika posebno, a prema stepenu zavisnosti, vrsti
zavisnosti, starosti i drugim zna~ajnim ~iniocima.
4. Metadon (heptanon) i druge adiktivne supstituente
iskqu~iti iz primene u le~ewu zavisnika. Mogu se izuzetno
primewivati samo u centrima za intenzivnu negu u strogo
indikovanim slu~ajevima i u ograni~enom vremenskom periodu (najvi{e do tri nedeqe). Indikaciju odre|uje stru~ni tim.
5. Ustanove u kojima se sprovodi tretman zavisnika treba
da ispuwava odgovaraju}e uslove: posebno edukovane kadrove
za primenu Jedinstvene metodologije u tretmanu; prostor i
opremu i da su kao takve verifikovane i evidentirane od
strane republi~kih, odnosno pokrajinskih organa uprave,
nadle`nih za poslove zdravstva.
6. Sprovo|ewe jedinstvene metodologije le~ewa i rehabilitacije zavisnika obezbediti putem organizovanog,
planskog i sistematskog nadzora nad stru~nim radom.
7. Evidentirawe zavisnika se vr{i u skladu sa Zakonom o
evidencijama u oblasti zdravstva. Preporu~uje se republikama i pokrajinama da svojim propisima bliè urede vo|ewe
centralnog registra zavisnika i mogu}nost kori{}ewa ovih
podataka.
8. Program istraìvawa i evaluacije postignutih rezultata, radi unapre|ewa stawa u ovoj oblasti, obavezan je
sadràj rada zdravstvenih organizacija koje se bave tretmanom
zavisnika. Koordinaciju prou~avawa i istraìvawa vr{e
odgovaraju}e zdravstvene organizacije u republikama i pokrajinama kao stru~no-metodolo{ki centri. Trebalo je da se ovako
radi, a defakto niko nije skoro lege artis
(po zakonu) radio.
312
Narkomanija i kriminalitet
Narkomanija je beolest savremenog dru{tva, u kome jedni
èle da prona|u mir du{e, a drugi da se obogate. Iskustva
ukazuju da su droga, kriminal i terorizam uzajamno povezani.
Ilegalna proizvodwa i promet droga je ka`wiva u svim
zemqama sveta kao kriminalni akt i ~esto su predvi|ene vrlo
o{tre kazne pa i smrtna kazna. Narkoman, koji ne moè bez
droge, ~ini sve da na|e sredstva da kupi drogu a to je mogu}e
samo ako u|e u kriminal. Svako ko u|e u taj kriminalni krug
biva ugroèn i spoqa od dru{tva i iznutra ako ugrozi interese narkomafije pa i dilera. U ovom nezakonitom biznisu
obr}u se velika sredstva. Narkobiznis je u rukama organizovane narkomafije od vrha, koja drogu i ne proba, do sitnog dilera mrava (narkomana) i obavijen je uvek velikom tajnom,
protiv koga se organizovano bore gotovo sve zemqe sveta.
Policija mnogih zemaqa otkriva i pleni ogromne
koli~ine droga, merene tonama. Devedesetih godina HH veka
zaplewano je u 22 racije po pet i vi{e tona kokaina, rekorderi su: Los An|elos 20 tona (IX 1989); [panija 15 tona
(III 1995). Uspe{ne po koli~ini zaplewene droge, u ovo vreme,
su bile policije SAD (7h), Kolumbije (5h), Meksika (3h),
Venecuele i [panije (2h), Italije, Maroka i Paname (1h). U
novom milenijumu carinsko-policijska slu`ba sve ~e{}e
zaustavqa narkomafiju i pleni stotine kilograma droge, u
raznim zemqama sveta, pa i kod nas. Novac, korupcija i lobirawe usporavaju ili onemogu}avaju realizaciju Akcionog
plana UN za iskorewivawe ili bar zaustavqawe epidemijskog talasa narkomanije u svetu. U trezorima na{e banke,
posle 5. oktobra, na|eno je 600 kg heroina.
Droga je veoma skupa pa narkoman, budu}i da ne moè bez
droge, nastoji da na|e sredstva da kupi drogu i tako ulazi u
kriminal. Samo uzimawe droga kod nas nije ka`wivo ali je
313
ka`wivo posedovawe droge i navo|ewe na upotrebu droga.

Zloupotreba droga je u uzro~no-posledi~noj vezi sa
razli~itim sociopatolo{kim pojavama, kao {to su:
kra|e, razbojni{tva, prostitucija, ubistva i mnoga druga
krivi~na dela. Trgovina drogom je beskrupulozna, nema prijateqstva, nema ugla|enosti u narkomaniji. Svaki narkoman
se pona{a delinkventno i samim ~inom uzimawa droge a
mnogi su istovremeno i ukqu~eni u ilegalnu trgovinu i rasturawe droga i postaju potro{a~i i krajwi, sitni rastura~i
droga (dileri-#mravi). Ovi narkomani-dileri {ire narkomaniju, regrutuju nove potro{a~e droga, prodaju drogu, i
tako najlak{e obezbe|uju sebi svoju dozu. Ekstenzivna
upotreba droga i me|u delinkventnim grupama {iri i
delinkventna pona{awa.
Kriminalno pona{awe je direktna posledica dejstva neke
kriminogene droge (Heroin, LSD, Kokain, Amfetamin...),
posledica akutne ili hroni~ne intoksikacije (gubitak kontrole, o{te}eno rasu|ivawe, agresija...), ili su pak narkomani
bez psihoaktivnog pogonskog goriva. Neka svojstva li~nosti
narkomana i prisutni (latentni) psihijatrijski poreme}aji
olak{avaju kriminalna pona{awa. Motivi kriminalnog
delovawa uglavnom, su: nabavka droge, stvarawe zaliha, odnosno dolaèwe do novca za drogu. U zatvorima, istraìvawa su
pokazala, da veliki broj te{kih zavisnika od droge ima
visoku stopu kriminaliteta. I mi smo svedoci da crna hronika, u dnevnoj i revijalnoj {tampi, beleì razbojni{tva,
ubistva..., kako me|u narkomanima tako i kriminalne radwe
narkomana prema nedu`nim gra|anima.
U na{im sredinama, naj~e{}a devijantna pona{awa
narkomana su otu|ewe porodi~no vrednih stvari (prodaje sve
za drogu), a zatim sklonosti za krivi~na dela, kao {to su:
obi~na kra|a, provalna kra|a, rasturawe droga, neovla{}ena
proizvodwa i prerada droga, skitwa, prostitucija, razni
oblici nasiqa do ubistva... Krivi~na dela su pojedina~na,
~e{}e grupno izvr{avana i motivisana, kao {to je re~eno,
314
nabavkom droga i/ili stvarawem zaliha droga.
Narkoman za volanom
Narkoplima je zahvatila u mawoj ili ve}oj meri, ceo svet.
Narkomana je sve vi{e me|u voza~ima koji uzrokuju saobra}ajne
nesre}e sa smrtnim ishodom. Broj saobra}ajnih nesre}a koje
uzrokuju narkovoza~i uve}ava se iz godine u godinu, posebno u
Americi i Velikoj Britaniji. Statisti~ki podaci (DET)
ukazuju da od 150 poginulih 37 je bilo pod dejstvom droge, a
`rtve su (27) u 18% slu~ajeva bile alkoholisane.
U Velikoj Britaniji svaki deseti voza~ izme|u 1730 godina starosti vozi automobil pod uticajem droge 75% su uzimali marihuanu, a 10% heroin pre vo`we automobila.
Marihuana ima isto dejstvo kao alkohol na voza~a i zato se
traì od vlade da se uvede narkotest kao alkotest za voza~e.
Raste broj voza~a pod dejstvom droga. U telima ~etvrtine
poginulih u saobra}ajnim nesre}ama su na|eni tragovi droge.
Svaki deseti poginuli pe{ak, putnik, bio je pozitivan na
drogu. Vi{e je bilo poginulih, u saobra}ajnim nesre}ama, pod
dejstvom droge nego alkohola (37:27), za odre|eni vremenski
period istraìvawe (DET), javqa Dejli Telegraf.
I kod nas se ka`wava vo`wa pod dejstvom sedativa,
droga. Voza~i koji budu vozili pod dejstvom sedativa poput
#bensedina ili #bromazepama plati}e istu kaznu kao da su
vozili drogirani. Neki od sedativa mogu da izazovu ~ak i teè
efekte od klasi~nih narkotika i zato su svi takvi lekovi
obeleèni crvenim trouglom na pakovawu, a u uputstvu za
upotrebu nazna~eno je da je strogo zabraweno da se tokom uzimawa istih upravqa vozilom.
Prisustvo umiruju}ih sredstava i narkotika saobra}ajci
}e na terenu utvrditi novim ure|ajem #dromomer, koji je u
stawu da detektuje kanabis, benzodiazepine, amfetamine,
kokain i opijate u roku od svega desetak minuta.
315
U zavisnosti od dobijenih rezultata kazna se kre}e u

opsegu od 1800 do 9000 dinara, uz obavezno iskqu~ewe iz saobra}aja. Nov~ana kazna moè da bude i od 4.500 do 21.000
dinara ako je voza~ prethodno izazvao op{tu opasnost ili je
u~estvovao u saobra}ajnoj nezgodi. Predvi|ena je i kazna
zatvora od 60 dana.
Dru{tvena reakcija
U ~itavom svetu, narkomanija izaziva posebnu pa`wu,
zabrinutost i uznemirenost dru{tva. Narkomafija je veoma
agresivna, {iri trì{ta, stvara nove hemijske {take i
stiè do lake i brze zarade. Narkobiznis ubija mlade ali i
aktere, nosioce biznisa. Savremeno dru{tvo ne odobrava
uzimawe droga i poku{ava da suzbije i spre~i svaku a posebno
juvenilnu narkomaniju. Razli~ita reagovawa na pojavu i
{irewe narkomanije, u pojedinim zemqama, uslovqavaju socijalni i ekonomski faktori, kultura i stepen aktuelne narkomanske situacije.
Dru{tvena reagovawa su zna~i regionalno, kulturno
uslovqena, ali i u skladu sa etiopatogenskim saznawima, pa su
tako i koncepti borbe protiv droga razli~iti u raznim
zemqama. Ipak, postoje neki op{ti, zajedni~ki stereotipi
ili modeli odnosa prema narkomaniji, odnosno narkomanima
koje navodimo:
Medicinski model narkoman je bolesnik, treba ga le~iti u
okviru medicinske zdravstvene za{tite;
Moralisti~kolegalni model narkoman je vagabunda,
treba ga goniti, ka`wavati;
Psihosocijalni model narkoman je zavisno strukturisana
osoba pa treba mewati wega, wegovu ambijentalnu sredinu i
socio-kulturni miqe odnosno treba mewati uslove i odnose
u dru{tvu;
316
Ekolo{ki model narkoman je `rtva rasta i razvoja u morbogenoj sredini pa prvenstveno treba mewati porodi~ne
odnose i {ire, sli~no prethodnom modelu;
Epidemiolo{ki model narkoman je, zaraèn drogom u
odre|enoj sredini i samo prevencija ima vrednosti.
U ve}ini zemaqa koriste se svi pobrojani modeli u skladu
sa specifi~nim osobinama narkomana ali i sa dru{tvenim
ocenama teìne ove sociopatolo{ke pojave. Narkomanija je
svetsko zlo. Amerika vodi rat protiv narkomafije
bezuspe{no 25 godina: kazne za uzgajawe marihuane su
drasti~ne i do 90 godina zatvora (Fil Foster); kazne drakonske
o~ekuju trgovce-dilere (i konfiskacija celokupne imovine).
Rat se vodi protiv proizvo|a~a, dilera i narkomana a ne protiv klime slobodnog, demokratskog dru{tva koje generi{e
upotrebu droga. U Indoneziji narkodilere streqaju nezavisno od me|unarodnih pritisaka. Vlada ne napu{ta rigorozno
ka`wavawe svih pripadnika narkokartela. Narkorat je
izgubqen i do sada nije imao moralnu dimenziju (M. Fridman,
nobelovac; \ . [ulc, biv{i dràvni sekretar SAD).
Politika koja generi{e korupciju, osu|uje rawive pojedince koji su po{li pogre{nim putem u ìvotu a seje smrt i
destrukciju u drugim zemqama, nije moralna iako moè biti
visokoumna. Amerika tu politiku isporu~uje ostatku sveta,
prikriveno ili otvoreno da bi ostvarila svoje ciqeve.
Otvoreni rat protiv narkotika: uni{tavawe useva, invazija ameri~kih trupa, operacija prona|i i uni{ti (granica
Avganistana Pakistana) ali, i pored toga, Avganistan je
1996. godine proizveo 2.800 tona opijuma, a 1999 oko 5.000 tona
a samo 400 tona u 1980. godini. Borba Amerike protiv narkotika se vodi i u Ju`noj Americi (Bolivija, Kolumbija, Burma).
Narkopolitika Amerike ima duple standarde, nekoga
ka`wava, druge nagra|uje. Vilijam Xenet, borac protiv
narkotika, traì smrtnu kaznu za trgovce drogom i {ef policije Los An|elosa traì da i nehoti~ne narkomane treba
osuditi i van sudnice ubiti odmah na licu mesta. A {ta je sa
317
narkomafijom Kosova? Ko i za{to ovu profesiju {titi?

Ujediwene nacije redovno prate i programski kontroli{u
drogu. Specijalno zasedawe generalne skup{tine UN (1998),
sa preko 150 zemaqa, je bilo posve}eno samo drogi. Usvojen je
tada Akcioni plan protiv ilegalne proizvodwe,
krijum~arewa i kori{}ewa droga ambiciozni plan sa
ciqem da se iskoreni ili bar smawi ponuda i potro{wa ilegalnih droga, u toku narednih deset godina. Od zemaqa ~lanica se traì da do 2003. godine donesu zakonske i konkretne
programe za realizaciju gorwih ciqeva. Pino Arla~i, direktor Me|unarodnog programa kotrole narkotika je tada rekao:
pravi rat se dosad nije ni vodio protiv droga... droga ubija
qude... narkomanija je smrtonosna bolest... Me|unarodna zajednica je spremna da se suo~i sa smrtonosnom bole{}u....
Rigorozne mere su prvo usmerene na zemqe ilegalne proizvodwe sirovog opijuma, zemqe zlatnog trougla (Burma,
Tajland, Laos) i zlatnog polumeseca (Pakistan,
Avganistan, Iran). U Avganistanu se proizvodi 70% ukupne
svetske proizvodwe opijuma, a heroin se uglavnom prodaje u
Evropi i SAD (UN B. Frahn). Neke zemqe su rigoroznim
merama ve} iskorenile narkomaniju (Singapur, Tajvan,
Japan) a druge to poku{avaju. Kina vodi nezapam}enu antinarkomansku akciju i na svetski dan borbe protiv droge 26.
juni, 1996. godine je osu|ene dilere na smrt (ili doìvotnu
robiju 769) javno pogubila, u prisustvu 1,75 miliona gra|ana.
Narkomanija je do smrti Mao Ce-tung
-a bila, i u ovoj zemqi,
prakti~no iskorewena.
U dràvi Wujork postoje specijalni sudovi za narkomane,
koji narkomane ne {aqu u zatvor ve} se bave svim aspektima
bolesti narkomanije i poku{avaju da ih izle~e, na zato
odre|enim mestima. #Ponavqa~e koji ponove #grehe, ponovo
uzimaju drogu recidiviste, {aqu u zatvor ~etiri do devet
godina (The Village Voice H/97).
318
Na{a vlast u borbi portiv narkomanije

Na{a zemqa je aktivno sara|ivala sa Centrom za kontrolu droga UN, imala je i Saveznu komisiju za opojne droge, a
ova je pratila pojavu, sara|ivala sa relevantnim organima i
institucijama i predlagala konkretne mere za suzbijawe,
spre~avawe i istraìvawe narkomanije. Na{a zakonska regulativa (Zakon o opojnim drogama, KZ...) prati me|unarodne konvencije. Proizvodwa, trgovina i posedovawe ilegalnih droga,
navo|ewe drugoga na kori{}ewe droga i stavqawe prostorija za
uìvawe droga su krivi~no delo. A koliko se to i danas
upra`wava. Vlast je zatajila, a za{to!!?? Narodu je jasno.
Pripremqeni Petogodi{wi sveobuhvatni program primarne prevencije BZ (JUSPANP), na{a nova demokratska
vlast nije konkretno podràla. Pismena podr{ka je do{la
samo od Predsednika V. Ko{tunice. Nijedna stranka nije u
svoj program uvrstila i borbu portiv BZ. Za{to, svakome je
jasno, jer su droge, legalne i ilegalne, veliki biznis, a politi~ari su ukqu~eni i na {tetu zdravqa naroda. Iako smo
alkofilna nacija, tre}a zemqa u Evropi po broju pu{a~a i
zatrpani drogama, i u {kolskim dvori{tima, imamo i svoje
fabrike za proizvodwu droga za jednu no} i uslove za
gajewe marihuane {to i ~inimo... Vlast ne prihvata ~ak ni
preporuke SZO za preventivu protiv BZ. A konvenciju EU
o duvanu su ratifikovali, a u praksi po srpskom obi~aju
obe}avaju, dovijaju se i laù... Niko ne kontroli{e niti
ka`wava trafikante {to prodaju cigarete deci. Borba protiv BZ je sastavni deo programa stranaka u Americi,
nekim Evropskim zemqama, pa tako i u Hrvatskoj, isti~u}i to
kao prioritetne probleme svoje aktivnosti. I ne ~udi ako se
zna broj narkomana u Hrvatskoj i ~iwenica, npr., da u Splitu
svaki kvart ima svoj punkt gde se moè kupiti droga.
Postoje, navodno i laboratorije za proizvodwu psihoaktivnih
tableta. Predlaù ~ak i ozakowewe lakih droga, treba
319
smawivati {tete.
Crna Gora je posebna pri~a. U Zeti nekada ~uvenom poqoprvrednom kraju malo se zemqoradwom bavi, ali u ovo
reformsko vreme, mnogi vaqaju drogu preko Skadarskog
jezera pa put Hercegovine, Bukovi}a, Hrvatske, Sarajeva,
Evrope. Da li i daqe {vercerski kanali idu preko Zete?
êlnici vlasti, }ute ali je protiv premijera podignuta
me|unarodna optu`nica za duvansku trgovinu, a trafiking
seks afera se umirila. Ko to objavquje sleduje smrtna kazna,
tako je pro{ao direktor urednik DAN-a, javqa {tampa, da
policija diluje drogu? Qudi moji, da li je to mogu}e?
Nova strategija u radu sa narkomanima

Narkomani su me|u nama u velikom broju. Mnogi ne}e da
se le~e, ìve svoj ìvot, ne po{tuju}i dru{tvene norme, ìve
#od danas do sutra. Neke dràve su prihvatile wihovu neizle~ivu bolest, i da bi im pomogli, olak{ali sebi ìvot i
za{titili ostalo zdravo stanovni{tvo. Bogata [vajcarska
javno i organizovano i preko zdravstvenih radnika na
odre|enom mestu i u odre|eno vreme deli drogu. Tako, recimo,
u @enevi u Cirihu postoji narkokvart odakle oni do|u po
#svoju dozu, a to je veoma #atraktivna predstava za turiste,
koji sa mosta reke sve posmatraju, i ~ude se. A {ta re}i za
wujor{ki kvart poroka i droge, Harlem?
Holandija je zemqa kulture, bogatstva, slobode... za
narkose... za toplu bra}u... dozvoqavaju i eutanaziju (ubistvo
iz milosr|a). Amsterdam je nekada bio najbogatiji grad sveta,
cveta od arhitektonskih zdawa, kanala, kulture ima oko 50
bioskopskih sala i 170 pozori{nih dvorana... #Crveni feweri, roba u izlogu, ali i sloboda za kori{}ewe droga. Dolaze
tu, sjate se narkomani iz Evropskih zemaqa, zaposednu centralni trg, iscrpqeni, zapu{teni, va{qivi... i to je bilo
atraktivno za turiste. Slobodno kori{}ewe droga, ne donosi
spokojstvo gradskim stanovnicima. To je prvi grad po krimi-
320
nalitetu, koga nastawuju 25% stranaca koji pune wihove

lokale... Ina~e Holan|ani nerado idu u restorane.
Kako spre~avati {tete narkomanija?

Le~ewe narkomana se mewa, shodno novim nau~nim saznawima. Le~ewe narkomana, ponovimo, odvija se fazno:
detoksikacija 610 dana uz kompletan somatski pregled i laboratorijsku obradu bolesnika,
dijagnostikovawe prirode, nivoa i intenziteta
bolesti i uzroka bolesti koji nije uvek isti,
medikamentizno le~ewe, psihoterapija, socioterapija i
edukacija koja generi{e distancirawe od narkotika i
promenu lo{ih navika.
dnevna bolnica je neophodna da spre~i recidiv, da
ispravqa na~in razmi{qawa i pona{awa narkomana,
produène grupe (dva puta nedeqno) osnaùju narkomana
da izdrì ùdwe za drogom, koja se uvek iznova javqa.
U svetu i kod nas traè nove puteve za zaustavqawe ove
po{asti sveta. Mewaju se i ciqevi borbe, a ovi se mogu sada
iskazati ukratko, kao imperativi a to su:
smawiti ponudu droga,
smawiti potra`wu droga,
le~iti narkomane,
smawiti sveukupne {tete.
Borba protiv narkomanije mora da je kontinuirana,
osmi{qena aktivnost policije i dru{tva u celini. Duvan,
alkohol i droga su sve vi{e prisutni kod na{e omladine.
Razvojni put narkomanije je klasi~an pu{ewe, pijewe i
probawe droge, koju neki #ne ostavqaju po cenu ìvota.
Kako spre~avati narkomaniju? Kako vaspitati i edukovati decu? Kako prese}i kanale {verca narkotika i dilere
321
droge strpati iza re{etaka? Sve ovo su slu~ajevi i pitawa

kojima se svakodnevno bavi Odeqewe za suzbijawe narkomanije beogradske policije.
Zemunski klan, koji je godinama bio glavni srpski snabdeva~ droge, vi{e ne postoji, ali na beogradskim ulicama i daqe
se okre}u velike koli~ine narkotika. Ove godine beogradska
policija zaplenila je 62 kilograma heroina, 17.000 tableta
ekstazija, vi{e od sto kilograma amfetamin-sulfata, tri
kilograma kokaina, 12.350 DL tableta, 17 kilograma marihuane
i ne{to mawu koli~inu ha{i{a. Izvr{eno je 700 zaplena i
gotovo u svakoj akciji kod dilera je prona|eno vatreno oru`je.
Stawe na trì{tu droge se posle vanrednog stawa stabilizovalo. Zemunski klan jeste drào ve}i deo beogradskog
trì{ta, ali ni tada nije bio jedina grupa koja se bavila organizovanom prodajom droge. Sada, posle #Sabqe, ove grupe su
dobile vi{e prostora i slobode za rad, jer su ranije bile pod
pritiskom #Zemunaca, koji su samo u jednoj turi nabavqali po
100 kilograma heroina. Sada{wi dileri nemaju taj novac i
mo}i, u turi nabavqaju od pet do 20 kilograma droge, {to je
opet previ{e za beogradsko trì{te.
Kanali za nabavku droge su ostali tradicionalni tako da
se droga i daqe nabavqa ustaqenim kanalima iz Turske preko
Bugarske, Makedonije, zatim sa Kosova kao i iz Albanije
preko Crne Gore. Na~ini za {verc su razli~iti, od prenosa
vozom, do sakrivawa u bunkere kamiona i automobila.
Kriminalci najvi{e para zara|uju preprodajom droge zbog
~ega i imaju interes da decu {to pre uvuku u taj svet i od wih
naprave stalne klijente. Ovo odeqewe je jedino koje se bavi
slu~ajevima organizovane prodaje narkotika zbog ~ega je
mnogim kriminalcima na meti. Narkomanija je problem kojim
bi trebalo da se ozbiqno pozabavi celo dru{tvo kao i da
policiji pruì podr{ku u borbi na spre~avawu prodaje droge.
Odeqewe za suzbijawe narkotika postiglo je vrhunske rezultate s obzirom na slabu tehniku koju ima, mawak qudi i teritoriju koju pokriva. Radi se dok se akcija ne zavr{i, a to je ponekad i
322
48 sati bez pauze. Postoji i veliki rizik, jer su dileri veoma

opasni i uglavnom naoruàni i ne prezaju da u~ine sve samo da ne
budu strpani u zatvor. Bilo je slu~ajeva i kada su narkomani
oboleli od side poku{avali da ugrizu policajca.
Navodi se i da su mediji ~esto bili nepravedni prema
ovom odeqewu (#slu~aj Jezdovi}). Kriminalci, koji su kasnije uhap{eni, poku{ali su da izvr{e hajku na policiju s
namerom da se ovo odeqewe uni{ti, a oni nastave posao s drogom govori za Blic Slobodan Pe{i}, {ef u ~etvrtom odeqewu SUP-a, Beograd (09. 2004)...
Zablude o drogama
Rana borba protiv BZ je imperativ ako èlimo da smawimo narastaju}u epidemiju pu{a~a, alkoholi~ara i narkomana
u svetu, i u nas. Nu`no je zato, u obdani{tima, de~jim
vrti}ima, osnovnim i sredwim {kolama organizovati
edukativni rad sa vaspita~ima, roditeqima, decom i
u~enicima a, tako|e, osposobiti grupu vaspita~a koji }e uz
superviziju, samostalno voditi kreativne psiholo{ke radionice sa decom uzrasta od ~etiri do sedam godina. U {koli ulogu
organizatora edukativnih radionica preuzimaju psiholozi,
kojima pomaù razredni odbori u~enika za borbu protiv
bolesti zavisnosti alkoholizma, pu{ewa, narkomanija.
Prve informacije o drogama, kratke, jasne i korisne,
mladi treba da dobiju u porodici, u {koli ili u medijima, ali
usmeno mitsko veli~awe droga ~esto se prvo ~uje od
vr{waka. Prve informacije generi{u, kod socijalno predisponirane mlade osobe, pogre{na zakqu~ivawa, pogre{na
verovawa, mi{qewa i kona~no neadekvatna pona{awa i tako
se stvara osnova za samoobmanu, za psiholo{ko usmeravawe
prema upotrebi droge. Navodimo neke zablude:
Svako ima pravo da bira svoj na~in ìvota, pa i
ìvotni stil sa drogom. Droga je diktator koji goni narko-
323
mana i porodicu u bolesno bezna|e, na put bez povratka.

Droga olak{ava re{avawe adolescentnih problema.
Samo privremeno odlaè suo~avawe, razmatrawe i re{avawe
problema i generi{e mnoge nove nere{ive ili te{ko re{ive
li~ne, porodi~ne i dru{tvene probleme: u porodici, u {koli,
finansijama, zdravqu, u po{tovawu zakona...
Droga zbliàva, {iri prijateqstva, slobodu.
Narkomani ìve u iluziji prijateqstva i slobode a nisu prijateqi, nisu slobodni, ve} robovi droge, bolesnici udruèni,
sakupqeni da ostvare jedini ìvotni ciq, da obezbede drogu
po svaku cenu.
Droga {iri, produbquje svest. Svest narkomana se
suàva i sadràjno iskrivquje, a sawarewe, iluzije i halucinacije ometaju vizije i uo~avawe su{tine realiteta i ìvota.
Droga {iri duhovne vidike. @ivotnu panoramu zaklawa
droga a celokupni duhovni horizont se svodi kona~no na iglu,
{pric, venu.
Droga pove}ava kreativnost. Pove}ava ranije prisutne
defekte li~nosti, ne daje ni{ta kvalitetno novo, {to ranije
nije postojalo. Uvek droga ometa emotivni, socijalni i kognitivni razvoj a ostvareni degradira, generi{e pasivno
sawarewe, otu|ewe od sveta i tako onemogu}ava svaku realizaciju sna o budu}nosti. Unutra{we iluzije, stvarala~ke
inspiracije (ideje, vizije, misli) postaju siroma{ne, ometene, neproduktivne i uz slabu voqu, nedovoqne za sloène,
visoko produktivne aktivnosti. Unutra{wi saznajni horizont, pod dejstvom droga, postaje fragmentiran, nepopravqivo degradiran i dezintegrisan.
Droga poboq{ava seks. Neke droge (marihuana...)
izo{travaju ~ulne, ko`ne senzacije, ja~aju seksualne èqe,
ali sve droge smawuju lu~ewe testosterona (hormon seksualnih èqa i sposobnosti), smawuju pokretqivost spermatozoida (mu{ka polna }elija) i tako posredno smawuju seksualnu
mo} mu{karca i uzrokuju sterilitet.
Marihuana nije droga. Veoma ra{ireno zloupotre-
324
bqavana ilegalna droga, stvara sna`nu psihi~ku zavisnost a

wena nagla obustava generi{e apstinecijalnu krizu. Dejstva
ove droge su krajwe nepredvidqiva, a sigurno je osnova za
daqe samoubla~ko drogirawe.
Marihuana je mawe {tetna od duvana. U dimu, ove
droge, nalaze se svih sedam duvanskih supstanci koje izazivaju
rak, sve druge {tetne supstance duvana su prisutne i ~etiri
puta vi{e katranske smole. Marihuana se pu{i dubqe, dim se
duè zadràva u plu}ima, pa su sve pu{a~ke bolesti (rak,
bolesti srca, plu}a...) i ovde zastupqene u vrlo visokom stepenu. Za tri meseca marihuana o{te}uje plu}a kao duvan za
godinu dana.
Kako rano za{tititi decu i omladinu od droga?

Za{tita od narkomanije je deo sveukupne aktivnosti
Primarne prevencije BZ u svakoj ku}i, obdani{tu, {koli
Za{tita dece i omladine od narkomanija ima svoje
specifi~nosti. Ovde udruèni u OKO-u roditeqi, vaspita~i imaju svoje uloge a posebne su uloge policije i pravosudnih organa. Vaspitawe je osnovna mera Prevencija BZ a
ova treba da po~ne rano u porodici a organizovano u
obdani{tu, osnovnoj {koli... Roditeqi treba rano da sve,
{to vi{e, saznaju o BZ, pa i o narkomaniji.
Stawe na narko trì{tu je sve alarmantnije jer je, iz
dana u dan, u opticaju sve ve}a koli~ina droge. U pitawu je
obrt velikog novca, zbog ~ega, od posla se ne odustaje ni zbog
rizika od hap{ewa, ni zbog sukoba sa suparni~kim ekipama...
policija se suo~ava sa velikim rizikom jer su svi dileri
naoruàni i #metkom u cevi. Pruàju otpor, pucaju, vozilima ru{e blokade, nasr}u na policiju noèvima, {pricevima,
~ak poku{avaju i da nas ugrizu uz pretwu da }e nam preneti
sidu ili hepatitis... policija najteè dolazi do organizatora posla...
O te{ko}ama borbe protiv droge ubijeni general polici-
325
je Bo{ko Buha je ne mnogo pre ubistva rekao: #glavni profit

beogradske mafije je trgovina drogom, a u prestonici se
dnevno tro{i dva i po kilograma heroina. Narkomafija
svakod dana okrene 100.000 evra. Uspeli smo da razbijemo
nekoliko kanala narkomafije i prepolovimo im prihode. U
Beogradu 100 i vi{e qudi prodaje drogu (ne ra~unaju}i narkomane-mrave. Nekada im je centar bio u Obrenovcu, a danas ima
vi{e centara. (06.04)...
Marko Nicovi} je izjavio: U Srbiji ima oko 150.000 zavisnika od droge i, prema podacima pro{le godine (2003), 71%
krivi~nih dela je bilo vezano za opojne droge. Droga je zlo
koje je upereno protiv bezbednosti nacije, a postoje deca u
Srbiji izme|u 12 i 14 godina koja su redovni konzumati droga.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) je
#shvatila, posle nedavnog izbijawa nasiqa na Kosovu, da je ta
#pokrajina evropska Kolumbija koja }e zapquskivati
Evropsku uniju drogom.
Snaga demokratskih struktura svake dru{tvene zajednice uslovqena je mogu}nostima svakog pojedinca da u potpunosti razvije i ostvari svoje pune potencijale. Suo~eni sa
brojnim pretwama u ostvarewu tog ciqa, moraju se u~initi
odlu~ni napori na suzbijawu ilegalnog kori{}ewa droge kao
jedne od najdestruktivnijih pojava.
Kori{}ewe droge kod nas postalo je akutan socijalni
problem, jer se prose~na starost uìvalaca pomera na sve
mla|u populaciju, nose}i tako rizik za wihovo zdravqe u
osetqivom periodu psihofizi~kog razvoja, rizik od {irewa
brojnih zaraznih bolesti, maloletni~ke delikvencije i kriminala uop{te. Na sceni su novi narkotici, mo}niji i destruktivniji nego wihovi prethodnici, a wihovi konzumenti sve
mla|i. Trend uìvawa droga preti da postane obrazac
pona{awa mlade generacije, pa }e se dru{tvo suo~iti sa
pravom tragedijom.
326
Kako prepoznati u ku}i narkomana?

Porodica je bitna za nastanak, tok i ishod narkomanije
ali i za rano dijagnostikovawe narkomanije, ~ak i u fazi probatorstva. Neka pona{awa deteta, neke simptome i znake mogu
pa`qivi roditeqi da uo~e, da elaboriraju i da potraè pomo}
odgovaraju}e zdravstvene slu`be. Sumwe, u najgore, nisu
suvi{ne ako se va{e dete ubrzano mewa i neobi~no pona{a:
ako se ~udno mewa preosetqivo, upla{eno, nepoverqivo,
ako deluje umorno, bezvoqno, nezainteresovano,
ako zapu{ta higijenu tela, ode}e, obu}e, kose,
ako mewa ritam spavawa (dawu spava),
ako se odvaja od porodice, mewa opho|ewe,
ako mewa apetit, mawe ili previ{e jede, najvi{e slatko,
ako ima vrtoglavice, nesvestice, glavoboqu,
ako ima drhtawe ruku,
ako ima bledo ili rumeno lice, sjajne o~i, uske zenice,
ako izgleda pripito, bez alkoholnog zadaha,
ako se dugo zadràva u kupatilu,
ako beì sa ~asova, postaje lo{ |ak, napu{ta {kolu,
ako slabije pamti i rasu|uje,
ako napu{ta prijateqe, ranije drugove,
ako iznenada kasno no}u izlazi,
ako nestaju u ku}i novac, vredne i dragocene stvari,
ako filozofira, podcewuje, grdi sve i sva{ta,
ako se druì sa novim nepoznatim vr{wacima,
ako govori ~udne re~i sa drugom, tipa: do|i kod mene da
piknemo ili do|i da se ubijemo ili brate, kako sam se
sino} razvalio...
Roditeqi i wihov narkoman

Roditeqi u savremenoj sve vi{e disharmonizovanoj porodici su doìveli bankrotstvo autoriteta, imaju sve mawe
327
vremena za emocionalno angaòvawe, za tople razgovore, za

razumevawe de~ijih briga i problema sa kojima rastu wihova
deca. êsto pro|e i nekoliko godina, pre nego {to bri`ni
otac i majka primete da im je dete krenulo u ìvot sa hemijskim {takama pu{i, pije ili se ve} i drogira. Zdravo
pona{awe se najpre nau~i u svom domu, u svojoj porodici.
Porodi~no vaspitnu prazninu treba da nadoknadi {kola,
masmediji, zdravstveni radnici... Ako je sve propu{teno
dete se drogira {ta roditeqi treba da rade:
ne izbegavati ~iwenicu da se wihovo dete drogira, ne
zabijati glavu u pesak kao noj,
informi{ite se prvo o drogama jer odsustvo ili mawak
informacija o drogama va{e dete iskoristi}e da vas
ponizi i va{u eventualnu paniku oglasi va{om zabludom,
va{im problemom, ili }e nasmejano i drsko tvrditi da
na vrapce pucate topovima;
na|ite na~ina da razgovarate sa svojim detetom, jer
je va{e dete drogu uzelo da bi vam simboli~no poru~ilo
da postoji, ili, pak, da ima neke probleme;
tragajte, u sebi, za razlozima narkomanije va{eg deteta, gde je zatajilo porodi~no vaspitawe; ako ste vi i va{
bra~ni partner uzro~nici nakromanije va{eg deteta. U
tom slu~aju ne o~ajavajte. Nikad nije kasno da se konstruktivno i sadràjno mewate;
javite se Savetovali{tu za narkomane;
na|ite porodicu sa sli~nim problemima jer }ete zajedni~ki mo`da biti uspe{niji;
teìte novoj i svrsishodnoj organizaciji ìvota
va{eg deteta, jer ìvot bez droge je mogu}, ali je put do
tog ìvota krivudav, tajanstven, tajnovit, dug, pun odricawa. To je {ansa da se `rtvujete, ali ne i da jadikujete
da ste `rtva;
recidiv narkomanije je realnost;
le~ewe narkomanije je dug proces;
ukqu~ite se u terapijski proces, u terapijski savez,
328
pridràvajte se preporuke stru~waka;

pomozite va{em detetu da osmisli ìvot bez droge,
bez hemijskih {taka.
Roditeqi narkomana prave gre{ke

Svaki narkoman je izmewena, bolesna li~nost, za drogu
ìvi, pa je i spreman na sve da bi imao svakodnevno svoju
porciju. Roditeqi se ~esto udenu u wegov ìvotni scenario, pa gre{e na {tetu deteta, porodice... Ovi saveti }e
vam pomo}i da spa{avate svoje dete, svoj brak i porodicu iz
kanxi droga, narkomafija...
nemojte nikada napustiti va{e dete, bez obzira {to je
ono povredilo va{ narcizam, va{e porodi~ne mitove,
va{ mir i va{e snove,
ne prikrivajte narkomaniju va{eg deteta,
ne stidite se! Narkomanija je bolest za koju ne morate
imati deo krivice. Ona je mo`da i u va{oj familiji ili
me|u va{im susedima,
ne prikrivajte ni kriminal, ni promiskuitet, ni prostituciju va{eg deteta, jer je to korak daqe od {anse za
le~ewe,
ni zatvor nije kraj qudske karijere va{eg posrnulog deteta, ne zahtevajte nemogu}e od va{eg deteta i sebe.
Obratite se lekaru, nemojte davati prevelik i nekontrolisan xeparac va{em detetu, jer }e biti pretvoren u
drogu,
nemojte ~uvati tajnu. Va{em bra~nom partneru
saop{tite da vam je dete narkoman,
nemojte rangovati krivicu, sopstvenu ili va{eg bra~nog
partnera, krivi ste oboje, neko drugi, ili niko. Traèwe
krivca je uzaludno tra}ewe vremena, koje moète korisnije upotrebiti,
nemojte va{em detetu nabavqati zabrawene droge, ili
droge koje }e mu pomo}i u le~ewu,
329
nemojte varati lekara(e) da vam je zbog neke te{ke

bolesti u porodici neophodna droga koja }e smawiti
bolove, jer }e problem postati teì,
nemojte s detetom narkomanom stvarati tajni savez protiv drugog roditeqa.
Argo jezik narkomana

U jeziku na{ih sredwo{kolaca, nekada ranije a ~esto i
kasnije, pojavile su se neke nove re~i ili su stare dobile
druga~ija zna~ewa. Recimo: xoint, trip... Narkomani imaju
svoj àrgon, sleng svoj re~nik samo wihovom polusvetu
razumqiv i koristan. Roditeqe uvek treba da zabrine ovaj
~udan re~nik, govor wihovog deteta. Nastao je kombinacijom
uli~nog jezika mladih, slenga i kriminalnog podzemqa i medicinske terminologije u oblasti narkomanije. Kori{}ene su
izvorno prete`no engleske re~i, navodimo neke:
amfi
bedtrip
biti u fazonu
biti u frci
vaqati (drogu)
vutra, gudra, gras,
trava
gajba
guara
daun
diler
di}i
doli
duvati
eki
esid
amfetamin
mora, ko{marski doìvqaji
biti pod dejstvom droge
biti u krizi
tajno prodavati drogu
marihuana
mesto okupqawa narkomana
droga
kraj dejstva droge
prodava~ droge
uhapsiti
metadon
pu{iti marihuanu, ha{i{
ekstazi
LSD droga
330
zujati
koka, {mrk, koka
moki
mrav
murija
navu}i se
naduvan, upucan
narkos, xanki
nidl
okica
papir, kristalmet
plavac, pub
riknuti
sing
strejt
taster, drukator
top
biti u pokretu
kokain
morfin
sitan prodavac
policija
postati zavisan od droge
nakqukan drogom
narkoman
igla
opijum
led
policajac
predozirawe, skoro umreti
zatvor
trenuci bez droge
potkaziva~
napravqena cigareta od istucane
semenke marihuane
trip
putovawe, halucinogeni doìvqaji
fiks
doza droge za jednu injekciju
fiksawe
injekciono drogirawe
haj
prijatna ose}awa dejstva droge
hors
heroin
hot, an|eopski prah fenilciklin
xoint
cigareta marihuane
{ara
paso{
{teks
skrovi{te
{ut
ubod kod injekcionog drogirawa
kvoter
~etvrtina grama
polutka, lutka
pola grama
mi}
gram
rem
davawe stvari u zalog, umesto novca
gan, gan|a
{pric, ili doza droge jedno uzimawe
raditi {emu
nabaviti drogu
krizirati
stawe usled preterane kol. narkotika
dop, pajdika, koks

{it
trip
spider - strejter
ler
rem
cava
mu{e
paw
{tek
odradi
petica
se~e
padawe
roka
331
kokain
ha{i{
naziv za dozu LSD, ili staweizmewene
svesti, druga~ijeg doìvqaja svesti
diler koji nije narkoman
droga na odloèno pla}awe
promet kao garant da }e roba biti
pla}ena
mu{terija
primopredaja
paket droge
skrovi{te
konzumira drogu
pet grama heroina
me{a
hap{ewe
uzimawe heroina injekcijom
Vrste opojnih droga

fotodokumentacija MUP-a Srbije
334
M A R I H UA N A
NAÎN KONZUMIRAWA
Pu{ewe.
ZNACI RASPOZNAVAWA
Napetost,
Dezorijentisanost,
Zaboravqawe,
Napadi straha ili smeha,
Sumwi~avost,
Zakrvavqene o~i,
Pove}ani apetit,
Ubrzani rad srca.
POSLEDICE KORI[]EWA
O{te}ewe mozga i centralnog nervnog sistema,

Poreme}aji rada srca,
Poreme}aj razmnoàvawa,
Pove}ani krvni pritisak,
Rak.
335
Zasad marihuane
List marihuane
Ha{i{
Ha{i{ovo uqe
Osu{ena marihuana
Vodena lula
336
HEROIN
NAÎN KONZUMIRAWA
Pu{ewe,
U{mrkavawe,
Pomo}u injekcija.
ZNACI RASPOZNAVAWA
Pospanost,
Obamrlost,
Dezorijentacija u vremenu,
Suène zenice ne reaguju na svetlost,
Sumwi~avost,
Oteàn govor.
POSLEDICE KORI[]EWA
Gnojne infekcije,
Virusne ùtice,
Pojava krvnih ugru{aka,
Pojava ~ireva,
Samoubila~ke ideje,
Sida,
Smrt.
337
Sirovi opijum
Opijumske poga~e u Laosu
Heroin u paketi}u
îsti heroin
Pribor
Opijumska lula
338
KO K A I N
NAÎN KONZUMIRAWA
Pu{ewe,
@vakawe,
U{mrkavawe.
ZNACI RASPOZNAVAWA
Napetost,
Ubrzani i nagli pokreti,
Sna`na euforija, razdraganost,
Depresija,
Strah,
Psihoti~ne reakcije, ludilo.
POSLEDICE KORI[]EWA
Hroni~na zabrinutost,
Halucinacije privi|awe, ~uje glasove,
O{te}ewe ploda trudnica,
Impotencija (polna slabost),
Mo`dani udari ({log),
Depresija,
Samoubistva.
339
Biqka koke
List koke
Kokain
Na~in pakovawa
U{mrkavawe
Krek
340
L S D
NAÎN KONZUMIRAWA
Gutawe.
ZNACI RASPOZNAVAWA
[iroke zenice,
Konfuzno pona{awe,
Dezorijentacija u vremenu i prostoru.
POSLEDICE KORI[]EWA
Halucinacije (~ulne obmane),

Samoubila~ke tendencije,
Povratna reaktivna ludila,
O{te}ewe mozga.
Uzorci LSD-a u obliku sli~ica
naj~e{}i pojavni oblici
341
342
E KS TA Z I
NAÎN KONZUMIRAWA
Gutawe,
Pomo}u injekcija.
ZNACI RASPOZNAVAWA
Lupawe srca,
Povi{eni krvni pritisak,
Hiperaktivnost.
POSLEDICE KORI[]EWA
Razdra`qivost,
Polna nemo},
Ludilo progawawa,
Delirijum ludilo koga prate poreme}aji svesti,
mi{qewa i orijentacije.
Derivati amfetamina u obliku tableta
naj~e{}i pojavni oblici
343
PRIMARNA PREVENCIJA
BOLESTI ZAVISNOSTI
Bez duvanskog dima, alkohola,

droga i ratnih briga bi}emo prva liga
Marija [ainovi}, u~enica Gorwa Gorevnica
Budimo realni traìmo nemogu}e
autor
PRIMARNA PREVENCIJA BOLESTI

ZAVISNOSTI
Zdravqe naroda, u svetu i kod nas, ugroèno je vi{e nego
ikada. Bolesnika je stalno sve vi{e, uprkos napretka medicinske nauke i prakse. Oboqevawa naroda i prevremenu
smrtnost savremene civilizacije primordijalno i sve vi{e
uzrokuju moderne bolesti (rak, bolesti srca, bolesti
krvnih sudova, hroni~ne bolesti plu}a, {log...), me|u kojima
su BZ-i dominantne, kao specifi~na grupa bolesti ali i kao
osnovni riziko faktori za nastanak gorwih bolesti (pu{ewe,
alkohol). Zdravstvo pruà pomo}, le~i samo pojedince a
istu treba masa, ceo narod, pa se tako zamagquju, zapostavqaju
ukupni problemi dru{tva koje uzrokuju BZ-i. Le~ewe (alkoholi~ara, narkomana) je dugotrajno, skupo i prakti~no
neuspe{no (narkoman) i ovo nikako ne zaustavqa smrtonosni
talas {irewa BZ-i.
Zdravqe nije sve ali je prvi prirodni zahtev razvoja
~oveka, osnov za svaku nadgradwu, duhovnu, dru{tvenu, profesionalnu, materijalnu... Zdravqe je li~no, porodi~no i
dru{tveno dobro, mora da se ~uva, neguje i unapre|uje. O
zdravqu mora da se zna, da se razmi{qa kada je ~ovek zdrav,
kada moè da pravi izbor, nikako se ne sme prihvatiti
ìvotna filozofija pu{a~a, alkoholi~ara, narkomana,
uìvaj sad i ovde, pla}aj kasnije. Zdravqe se te{ko
naru{ava iz neznawa, oskudice, lo{e informisanosti (sida,
rak, BZ-i...). Podizawe, odgoj (vaspitawe), obrazovawe, kultura (na~in ìvqewa) od najmawih nogu zna~ajni su faktori
348
za o~uvawe i unapre|ewe zdravqa... Za odgajawe zdrave

li~nosti sa nagla{enim kognitivnim, konativnim i energetskim psihofunkcijama koje su uslov za primarnu prevenciju
za BZ, bitna su tri #P - pripadnost, predanost, posedovawe
(znawa i ve{tina), kako je to slikovito rekao Artur Kestler.
Za decu sve ni{ta protiv dece.
Temeqni i osnovni principi savremene za{tite zdravqa
su: svako je odgovoran za vlastito zdravqe; svako je duàn
da ~uva i neguje svoje zdravqe i svako, po principu
samoza{tite, samopomo}i, ~uva svoje zdravqe i sudeluje u
vlastitom le~ewu ako do|e do bolesti. Osnovni stubovi za
realizaciju ovih principa su: porodica, {kola, masmediji,
zdravstvo (slika 8). Roditeqi, mnogi nastavnici, pedagozi...
ne znaju da prepoznaju dete koje koristi drogu. A ako takvo
otkriju u klupi, nastavnici i profesori ne znaju {ta sa
wima. Porodica je osnovna brana mladala~ke narkomanije
dete bez dovoqno pa`we, qubavi, razgovora beì iz
porodice u dru{tvo, pa ako je ono gnezdo narkomanije, eto
zla. Edukativne radionice su metod izbora za prevenciju BZ.
Zdravqe se u~i zavisi sigurno i od genetike, nasle|a ali
je odabrani na~in, stil ìvota presudan za nastanak svih
hroni~nih, masovnih bolesti pa i BZ. Porodi~no vaspitawe,
vaspitno-obrazovni rad u vrti}ima, obdani{tima pripremaju
decu za {kolu. Sna`nu osnovu za uspeh u {koli, a i za kasniji
ìvot ima svako dete lepo vaspitano, emocionalno zdravo,
kreativno, radosno... Svako, u zna~ajnoj meri, moè da bira
da li da bude zdrav ili bolestan, pa i zato svaki pojedinac
treba da je odgojen, vaspitan u porodici, osposobqen od
malih nogu da ~uva zdravqe svoje fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe, a kasnije, kao {to je poznato, sve to dopuwuju i usmeravaju: {kola, rad, praksa, iskustvo, socijalni kontakti... Idealno bi bilo, idealu treba teìti, da porodica,
de~iji vrti}, obdani{te, {kola u vaspitno-obrazovnom procesu odgajaju decu, omladinu tako da ova:
nau~e va`ne stvari zna~ajne za zdrav ìvot,
Bolesti zavisnosti Prevencija
349
razviju ose}awa samopo{tovawa,

postanu svesna vlastitih snaga, sposobnosti,
razumeju sopstvena ose}awa,
nau~e da cene sebe i postanu sigurni,
nau~e ve{tine odupirawa negativnim uticajima
vr{waka,
nau~e kona~no da duvanu, alkoholu i drogi kaù NE.
Mladost je puna neobi~nosti, ali je treba ome|avati a
ovo je putokaz da se stvaraju zdravi i korisni pojedinci a time
(i zdravo dru{tvo) i zrele, zdrave osobe sposobne da re{avaju
mnoge probleme, svakodnevne (proste) i dru{tvene (krupne).
Wihove misli, um, razum postaju najmo}nije sredstvo u ìvotu
i radu a nagoni, ose}awa, instinkti bivaju kontrolisani na
putevima koje nam je priroda trasirala.
Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija)
u svetu obeleàvaju drugu polovinu 20. veka, sa tendencijom
{irewa pre svega me|u mladima (deca, omladina, mladi do 30
godina). Nedvosmisleno je utvr|eno da greh slabosti i
proizvod emotivnog zlostavqawa u detiwstvu uzima svoj
danak, mladi sve vi{e i ~e{}e upotrebqavaju duvan, alkohol
i drogu, a to postaje zdravstveni, vaspitno-obrazovni i
dràvni problem, problem koji ugroàva perspektivu i
budu}nost mnogih dràva.
Preventivne aktivnosti su najefikasniji i najjeftiniji na~ini za{tite naroda od BZ-i, ako su ove sistematske,
organizovane i trajne na svim nivoima organizacije qudskog
dru{tva od porodice, {kole, op{tine, nevladinih organizacija, dràve i vlada do SZO i UN. Uspeh moè doneti, na
poqu spre~avawa, suzbijawa narkomanije, alkoholizma i
pu{ewa, samo jedinstveni front dràvnih organa,
dru{tveno-humanitarnih organizacija i javnosti. U zemqama
gde vlade i resorna ministarstva (zdravstvo, prosveta,
unutra{wi poslovi, pravosu|e) nemaju usvojenu strategiju,
politiku i dràvni program protiv BZ-i, ove se stihijski
{ire uprkos delovawa nevladinih organizacija na ovom poqu.
350
Slika 10. [ta se radi, a {ta bi trebalo
Primarna prevencija #Kraqevski put ka zdravqu

uop{te a posebno kada su u pitawu bolesti zavisnosti. Velika
je uloga dràve, dràvne uprave i svih dràvnih institucija
u prevenciji. Dràva mora da se opredeli za zdravqe naroda ili za poreski interes i puwewe dràvnog buxeta za
#dràvnu gospodu. [to vi{e pu{ewa ve}a je dràvna kasa
za razne manipulacije, kalkulacije i {pekulacije a to se
kona~no izrodi u mafija{ke klanove gde i dràvnici nisu
imuni ili pak postaju za{titnici wihove kamarile. Tada se o
zdravqu, i ne samo zdravqu, naroda ne brine, o wihovim i
zakonskim pravima. Takvi dràvnici drè se devize:
#Iskoristi {ansu posle nas neka bude potop. Da li Vas je
ovakva vladavina dotaknula u 15-ak zadwih godina?
Primarna prevencija pu{ewa, alkoholizma i narkomanije je osmi{qena, organizovana i koordinirana
aktivnost, prava i jedino mogu}a za{tita naroda od
smrtonosnih BZ-i. Ona spre~ava nastajawe bolesti putem
podizawa op{te zdravstvene i socijalne kulture, znawa i
Bolesti zavisnosti Prevencija
351
ve{tina za samoza{titu, samopomo} i uzajamnu za{titu

odnosno time {to promovi{e zdravo pona{awe a pona{awe
se formira od malih nogu, dogra|uje tokom ìvota sa ciqem
da se usvoji i uvek implementira zdravo pona{awe zdrav
na~in, stil ìvota... Boqe re}i zdravu zrelu li~nost krase
SSS samocewewe, samopo{tovawe i samokontrola, a to je
strate{ki ciq primarne prevencije. Naravno, rana dijagnostika alkoholi~ara, narkomana, pu{a~a (sekundarna prevencija) le~ewe, rehabilitacija i resocijalizacija zavisnika
(tercijarna prevencija) doprinose suzbijawu BZ-i. Sve ovo
odgovara savremenim zahtevima borbe protiv BZ-i, a {ta se
danas radi najboqe ilustruje slika 7. Sli~no suzbijawu alkoholizma je i na poqu narkomanije, pu{ewa naravno,
uskla|eno wihovim specifi~nostima.
Primarna prevencija BZ-i koristi trojake mere zakonske, edukativne i motivacione a svoju delatnost usmerava na sva tri osnovna ~inioca odgovorna za nastanak, tok
i ishod BZ-i (li~nost, droga, sredina slika 1), sa ciqem:
da otkloni uzroke i spre~i pojavu i {irewe alkoholizma, narkomanije, pu{ewa,
da formira stav odbojnosti prema duvanu, alkoholu,
drogama,
da formira odgovornu, samodisciplinovanu mladu osobu
koja je spremna da odlaè zadovoqstva, da uvek teì istini i da izazovima duvana, alkohola, droga kaè NE,
da rano oformi zdrav stil ìvqewa i putem samoza{tite i uzajamne za{tite ~uva zdravqe svoje i svoje
okoline,
da podiè nivo zdravstvene i op{te kulture stanovni{tva i time afirmi{e zdravqe, zdravo pona{awe,
vi{i kvalitet ìvota rad, sport, stvarala{tvo.
Ovo je putokaz, ponovimo, da se stvaraju zdravi i korisni
pojedinci, a time i zdravo dru{tvo i zrele, zdrave osobe
sposobne da re{avaju mnoge probleme, svakodnevne (proste) i
352
dru{tvene (krupne). Wihove misli, um, razum, postaju

najmo}nije sredstvo u ìvotu i radu, a nagoni, ose}awa,
instinkti bivaju kontrolisani na putevima koje nam je priroda trasirala.
Primarna prevencija pu{ewa, alkoholizma i narkomanije
je osmi{qena, organizovana i koordinirana aktivnost, prava
i jedino mogu}a za{tita naroda od smrtonosnih bolesti zavisnosti, spre~ava nastajawe bolesti putem podizawa op{te
zdravstvene i socijalne kulture, znawa i ve{tina za
samoza{titu, samopomo} i uzajamnu za{titu time {to promovi{e zdravo pona{awe a pona{awe se formira od malih
nogu, dogra|uje tokom ìvota sa ciqem da se usvoji i uvek
implementira zdravo pona{awe, zdrav na~in, stil ìvota.
Prevencija bolesti zavisnosti je jedina prava mera protiv
rastu}e po{asti. Nau~no je dokazano da jedan dinar uloèn
u preventivu u{tedi i do milion dinara utro{enih za
le~ewe... Naravno, rana dijagnostika alkoholi~ara, narkomana, pu{a~a (sekundarna prevencija) le~ewe, rehabilitacija i resocijalizacija zavisnika (tercijarna prevencija)
doprinose suzbijawu bolesti zavisnosti. Sve ovo odgovara
savremenim zahtevima borbe protiv bolesti zavisnosti.
Sli~no suzbijawu alkoholizma je i na poqu narkomanije,
pu{ewa naravno, uskla|eno sa wihovim specifi~nostima.
Uspesi se mogu o~ekivati samo ako se istovremeno, koordinirano, planirano, dugoro~no i organizovano sprovode sve
aktivnosti, sva tri pomenuta segmenta me|u decom, mladima i
me|u odrasima i u svim sredinama, op{tinama na{e zemqe. U
protivnom nema uspeha, broj bolesnika zavisnika }e rasti a
pojedinci, porodice i dru{tvo }e pla}ati ceh neznawu,
nemaru i neodgovornosti odgovornih za zdravqe naroda.
1. Zakon je osnovni segment svake prevencije pa i prevencije BZ-i. Brojna pitawa iz ove oblasti se reguli{u jedinstveno za celu zemqu (ali i lokalno na nivou op{tine):
proizvodwa, promet, potro{wa, odgovaraju}e zabrane i
sankcije za duvan, alkohol, drogu. Nama treba zakon o
Bolesti zavisnosti Primarna prevencija
353
za{titi dece i omladine od duvana, alkoholizma, droga i

verskih sekti, ~etiri zla koja ugroàvaju mentalno, fizi~ko,
duhovno i moralno zdravqe omladine. Krajwe je vreme da se
dru{tvo opredeli za savremeni vid za{tite {iru,
dugoro~nu sinhronizovanu dru{tvenu akciju, dejstvo institucija sistema (pedago{ke, medicinske, medijske i pravne) i
pojedinaca {to je human i patriotski zadatak. Progresivno
dru{tvo se ne odri~e ovog na~ina suzbijawa BZ-i, naprotiv,
sna`na ozakowewa ~ine temeq drugih svih aktivnosti na
ovom poqu. Zakonska i podzakonska regulativa, kod nas je
brojna ali nedovoqna, fragmentirana, ~esto kontradiktorna
i nadasve slabo primewivana u praksi. Zakon u nas zabrawuje
reklamirawe alkoholnih pi}a a drugi zakon pivo progla{ava
za hranu, i podsti~e reklamama wegovu potro{wu, nevi|eno u
svetu. Sva bri`nost na{e vlasti za omladinu je pseudobriga, deklerativna. Na svim kioscima u Beogradu nalazi se upozorewe, skrajnuto ~esto u stranu i nevidqivo, da je maloletnicima zabrawena prodaja cigareta i alkohola. Ipak svaki
tinejxer koji zatraì paklu cigareta ili bocu pi}a bi}e
usluèn. Ne pada, na{oj novoj, nazovi demokratskoj vlasti da
ozbqno za{titi decu i omladinu od pogubnih PAS-i.
Vlastima ne pada na pamet da zavedu #policijski ~as za
omladinu. Uradili su to vlasti Hrvatske, pa posle 22 ~asa ako
se maloletno lice na|e na ulici, roditeqi se drasti~no
ka`wavaju. Mogu maloletnici da se na|u i posle tog vremena
sa roditeqem, bratom, sestrom koji su punoletni. I tu su
Hrvati kao i uvek ispred nas u borbi protiv BZ. Mo`da su
nama va`nije ma~ke od dece.
2. Edukacija je drugi vaàn segment prevencije BZ-i,
ozna~ava ne samo informisawe ve} i sticawe znawa i
ve{tina i emotivno pretakawe u zdravo pona{awe. Edukacija
o primarnoj prevenciji BZ je prvo neophodna za stru~wake
raznih profila psihologe, pedagoge, socijalne radnike, nastavnike, zdravstvene radnike... koji na seminaru sti~u aktuelna znawa o BZ i na~inu spre~avawa pojave i {irewa BZ. Svi
354
ovi, i drugi koji su motivisani za rad, na primarnoj prevenciji BZ, okupqeni oko OKO-a pruàju roditeqima, deci i omladini ~iwenice o duvanu, alkoholu, drogama... sidi, sektama...
bez senzacionalnosti. Primarno ciqana grupa edukacije su
roditeqi, vaspita~i, nastavnici koji sa decom i omladinom provode najvi{e vremena i omogu}avaju baznu osnovu za
formirawe zdrave li~nosti dete, omladina, odrasli, koji }e
odabrati zdrav stil ìvota ìvot bez duvana, alkohola i
droga. Za ovako masovne bolesti, najefikasnija bi bila tzv.
biolo{ka vakcina, koja se uspe{no primewuje kod drugih
masovnih akutnih zaraznih oboqewa, sa vanrednim rezultatima. Kod BZ-i takve vakcine nema, ali adekvatna preventivna mera je vaspitno-obrazovna edukacija mlade i
odrasle populacije. #Svako dete je neispisana plo~a u koju
roditeqi, {kola (sredina), u~ewe, masmediji unose svoje
sadràje. Roditeqi, u savremenoj sve vi{e rastrzanoj porodici, nemaju dovoqno vremena za decu, za razgovor, za
razumevawe de~jih briga, frustracija i problema, pa vaspitna uloga porodice ~esto bankrotira, {to treba da nadoknadi savremena {kola i masmediji.
Nu`no je zato u sve {kole osnovnog i sredweg obrazovawa
uvesti novi predmet Zdravstveno vaspitawe, pa prirediti
jedinstveni uxbenik, nau~iti decu i omladinu o telesnom i
mentalnom zdravqu, pona{awu, socijalizaciji, me|uqudskim
odnosima, BZ-i, zaraznim bolestima, sidi, saobra}ajnom traumatizmu, samoza{titi, uzajamnoj za{titi... Tako bi se rano, u
razvojnom dobu, stekla znawa, oformili odbojni stavovi
prema duvanu, alkoholu, drogi, utemeqila verovawa u
samoza{titu i rano usvojilo zdravo pona{awe a {to bi se, u
vrlo visokom procentu, upra`wavalo doìvotno. Naravno, i
odrasle treba edukacijom obuhvatiti u {koli (roditeqe), u
mesnoj zajednici, u radnoj sredini, po{to ovi nisu nau~eni, o
zdravqu, u {koli wihovog vremena. Posebno treba edukovati
pored roditeqa, i voza~e, èlezni~are, ugostiteqe,
gra|evinske radnike i druge kriti~ne profesije.
355
3. Motivacija je sastavni deo prevencije i uslov za puni

uspeh primarne prevencije kao i le~ewa BZ-i. Pravi razlozi
i podsticaji generi{u zdravo pona{awe kod dece i omladine
i zdrave stavove prema BZ-i. Dru{tvo moè i treba da osmisli i da obezbedi uslove za normalan rast i razvoj dece i
omladine i omogu}i, pre svega, mladima da kroz razne
aktivnosti sport, rad, stvarala{tvo, ispune svoje slobodno
vreme i tako zadovoqe potrebe odrastawa, potrebe vremena u
kome ìve i u kome sazrevaju. I mladi misle da se BZ-i mogu
spre~iti i suzbijati i ~ak predlaù neke osnovne mere:
vi{e cene duvana i alkohola; zabrana prodaje maloletnicima
cigareta i AP-a i obezbe|ewe vi{e prostora za sport i
razonodu (anketa me|u mladima u Novom Sadu).
Za{to je primarna prevencija BZ-i IN?

Savremeno dru{tvo generi{e brojne te{ko}e dru{tvu u
celini a deci i omladini posebne riziko faktore za
probawem zloupotrebu PAS-i i kona~no BZ. Razni rizici
uvek #mame mlade u porodi~nom krugu i van wega.
#Kulturna prohibicija je metoda izbora za borbu protiv
BZ, ali ista ne #zaìvi ako je:
nezdrava porodica roditeqi pu{e, neumereno piju,
ìve u sva|i...
razulareno, genetski nezdravo dete,
vaspitna uloga roditeqa zapostavqena za mentalni
razvoj deteta.
Visoki sna`ni rizikofaktori za razvoj BZ. su i van
porodice u dru{tvu, na #}o{ku, {koli dru{tvenoj zajednici. Takva deca se lako uo~avaju:
u {koli se neadekvatno pona{aju,
u {koli su neuspe{ni u~enici,
ne neguju zdrave drugarske komunikacije.
#traè devijantno i delinkventno pona{awe,
rano, bez #zazora probaju ponu|enu cigaretu, pi}e, drogu.
356
Narod kaè boqe spre~iti nego le~iti, to je i moto

svetske zdravstvene organizacije. Medicina XXI veka }e
biti preventivna medicina. Ako svako ne ~uva zdravqe, ako
dràva nema usvojenu politi~ku, strategiju i program prevencije BZ umnoì}e se enormno pu{a~i, alkoholi~ari, narkomani... bolesnici koje ne mogu podmiriti ni svi doktori, ni
sva sredstva opredeqena za zdravstvenu za{titu naroda.
Uloèni dinar u prevenciju oplodi se desetinu hiqada
puta, utoliko je potrebno mawe sredstava za le~ewe. Danas se
kod nas, iz fondova zdravstva, pla}a usluga broj pregleda i
pun krevet, pa tako negujemo bolest a ne zdravqe.
Mnogima to odgovara!!?
Narkomani, alkoholi~ari, pu{a~i zavisnici èle da
ìve, ali li{eni patwe i bola, {to je nemogu}e. @ele i da
uìvaju iako je wihova cena uìvawa smrtno previsoka.
[ta obezbe|uje uspeh primarne prevencije BZ-i

O efektima prevencije i rezultatima le~ewa, najboqe
se izrazio prvi hirurg sveta koji je uradio prvu transplantaciju srca u svetu ~uveni dr Kristijan Bernar Da
sam se ranije usmerio na prevenciju sr~anih oboqewa nego na
spasavawe ìvota 150 qudi, mogao sam da sa~uvam ìvot
150 miliona qudi.
Putokazi za uspe{nu prevenciju BZ su:
ja~awe porodi~nih i socijalnih veza,
zaustavqawe pogubne industrije zabave za mlade koja
nudi virtuelnu stvarnost, veli~a i neguje srebroqubqe,
hedonizam, huliganizam, seksualnu razvratnost...
bu|ewe svesti naroda o vrednosti zdravqa i ìvotnih
ciqeva,
uspostavqawe duhovnosti koja }e pruìti sigurnost,
nadu i zdrave ìvotne ciqeve,
ohrabrewe svake mlade osobe da duvanu, alkoholu kaè
hvala NE,
357
pozitivni razgovori o vrednosti zdravqa i ìvota bez

duvana, alkohola, droga,
u~ewe na primerima za neodlo`nu samoza{titu,
samokontrolu i uzajamnu kontrolu od BZ-i.
Naravno, treba uvaàvati i potrebe zavisnika (pu{a~a,
alkoholi~ara, narkomana), re{avati wihove probleme, praktikovati le~ewe i rehabilitaciju (sekundarna i tercijarna
prevencija) a klasi~ne metode treba, ipak, uskla|ivati sa
svetskim trendovima. Mladim stru~wacima koji dolaze to
ne}e biti problem. U svetu trì{ne privrede, a mi smo na
tom putu, pu{ewe, alkoholizam, narkomanija su, uglavnom,
li~ni problem pa i samofinansiraju}i kod le~ewa ne
pla}aju se socijalizovano, kao kod nas, usluge i pun krevet
zavisnika (alkoholi~ara, narkomana).
su planetarna po{ast, zlo {irokih razmera savremene civilizacije, stalno u ekspanziji. Pu{a~a duvana, alkoholi~ara i
narkomana je sve vi{e i vi{e i to onemogu}ava i najbogatije
zemqe sveta da obezbede dovoqno sredstava za wihovo
preskupo i neizvesno le~ewe. Svetska zdravstvena organizacija je istakla, i zato, #Medicina XXI veka }e biti preventivna medicina. U svom PROGRAMU #ZDRAVQE ZA
SVE U XXI VEKU isti~e dva ciqa (Ciq 4 i Ciq 12) o
zna~aju BZ. Za bolest naroda i merama za wihovo suzbijawe.
Ukupno u PROGRAMU, koje smo naveli ima ukupno 21 CIQ a
dva su posve}ena BZ i za{titi naroda od ovih bolesti.
U nastanku bolesti zavisnosti zna~ajni su mnogobrojni
faktori bitna je LI^NOST, pored SREDINE i prisustva
PAS-e. PREVENCIJA moè u najve}em procentu, u najve}e
mogu}oj meri za{tititi decu, omladinu i narod u celini
od BZ. Ona moè biti uspe{na ako je sveobuhvatna, kontinuirana, koordinirana od dru{tveno-humanitarnih organizacija, prevashodno od one kojoj nije prevashodni ciq profit
zarada u~esnika programa. Shodno preporukama SZO, svako
u programu od u~esnika, ima svoju ulogu:
358
dràva, odnosno weni organi, treba:

da usvoji politiku, strategiju i sveobuhvatni program
primarne prevencije BZ;
da podstakne svaku op{tinu na{e zemqe da formiraju
OKO (op{tinski koordinacioni odbor) protiv BZ;
da omogu}i, na delu ne samo na re~ima kao do sada, primenu osnovnih mera primarne prevencije a one su:
zakonske, edukativne i motivacione;
u~esnici OKO-a i svi gra|ani realizuju usvojeni program prevencije BZ, razumqivo da su to zdrave osobe ne
pu{e, ne piju, ne konzumiraju droge;
Porodica, {kola, masmediji i zdravstvo su osnovni
nosioci prevencije BZ. Zdravstveni radnici su prevashodno
#zaduèni za sekundarnu i terciranu prevenciju (rana dijagnostika, le~ewe rehabilitacija bolesnika od raznih BZ. Oni
su veoma korisni za tribine o BZ. A ne i za prakti~ni rad sa
masama, jer isti nemaju pedago{ko obrazovawe. Videti sliku
8, u~esnike OKO-a.
Primarna prevencija BZ (pu{ewa, alkohizma, narkomanije) je prakti~no #sterilna, neuspe{na bez organizovane
aktivnosti u obdani{tima, osnovnim i sredwim {kolama.
Nu`no je, a nadasve i korisno da se rad sa decom i omladinom,
u ovim ustanovama, radi planirano i kontinuirano. To je
imperativ za uspe{nu borbu protiv BZ. U svakoj na{oj
op{tini, u okviru OKO-a. Rad u navedenim institucijama se
odvija planski, i to:
1. U de~ijim vrti}ima i obdani{tima se radi sa vaspita~ima i roditeqima. Formira se i grupa vaspita~a koja, uz
superviziju, samostalno vodi psiholo{ke radionice sa decom
uzrasta od ~etiri do sedam godina.
2. U osnovnim {kolama, program je namewen deci od prvog
do petog razreda O[. Nastavqa se preventivna aktivnost, uz
formirawe #liderske grupe u~enika, koji dejstvuju nezavisno
359
od u~iteqa, ali uz wegovu superviziju. Organizuju se i susreti

sa roditeqima, razgovori na istu temu.
3. U vi{im razredima O[ i sredwim {kolama nastavqaju
se preventivne aktivnosti, sa bogatijim sadràjima. Sa
pravom se moè o~ekivati da {kole koje su pro{le ove edukativne programe i same osmisle, unaprede i prijave kao model
primarne prevencije BZ. I tako se stru~no oja~a ova mreà
prevencije BZ.
Zadaci zdravstvenih radnika u prevenciji

bolesti zavisnosti
Preventiva }e biti medicina XXI veka SZO. Uloga
vanzdravstvenih institucija mora se re}i, imaju presudni
zna~aj za o~uvawe zdravqa, kvaliteta ìvota, kvaliteta vode,
vazduha, hrane... pa i u prevenciji BZ.
Zdravstvena slu`ba i zdravstveni radnici imaju krucijalnu, odlu~nu ulogu u sva tri nivoa prevencije BZ-i,
naro~ito slu`be primarne zdravstvene za{tite (op{ta
medicina, de~ja slu`ba, {kolski dispanzer, medicina rada...).
Ugledna i cewena profesija omogu}ava zdravstvenom radniku:
da poznaje ve}inu gra|ana svoje sredine; da poznaje mnoge
porodice, wihove odnose i mnoge wihove sociomedicinske
probleme; da uìva ugled me|u sugra|anima; da se wihovi
zdravstveni saveti u visokom procentu uvaàvaju i da wihovo
pona{awe sluì kao uzor mnogima, osobito mladima kao
obrazac za formirawe li~nog ìvotnog stila, pona{awa.
Empati~ni odnos, strpqewe i pravi saveti svakog
zdravstvenog radnika mogu vi{e u~initi na poqu rane, preventivne borbe protiv alkoholizma, pu{ewa i narkomanija
nego ~itavi stru~ni timovi u le~ewu ovih bolesti, uostalom
jedan od prvih ~lanova Ustava SZO kaè medicina nije samo
le~ewe ve} i ve{tina spre~avawa nastajawa bolesti.
360
Zato, svaki zdravstveni radnik treba da prevenira BZ-i:

na poslu, u porodici, u kom{iluku, u sredini gde ìve, odnosno, svuda i na svakom mestu, treba i moè:
ako zna, voli i uìva u svom poslu,
ako li~nim primerom doprinosi prevenciji, ne pu{i, ne
pije (ili izuzetno i kontrolisano), ne koristi drogu,
ako savetuje pacijente, poznanike, prijateqe, ne pu{iti,
ne piti, ne drogirati se,
ako informi{e pacijenta, porodicu i wihove ro|ake o
BZ-i.
ako se potrudi da rano dijagnostikuje BZ-i,
ako poznaje osnovne principe razvoja, promena i problema perioda odrastawa, tinejxerskog doba,
ako neguje, usavr{ava i implementira zdravstvenovaspitni rad u porodici, {koli, omladinskoj organizaciji, mesnoj zajednici i dr,
ako koristi lokalna sredstva informisawa ({tampa,
radio, TV), za razvoj zdravstvene kulture i za upu}ivawe
pozitivnih poruka, za prvenciju BZ-i,
ako sara|uje sa dru{tvenim organizacijama koje rade na
prevenciji BZ-i,
ako se aktivno ukqu~i u Op{tinski savez borbe protiv
alkoholizma, narkomanija i nikotinizma (ako postoji)
ili pokrene osnivawe OKO-a,
ako inicira ili u~estvuje u istraìvawu, snimawu
stawa BZ-i u svojoj op{tini, {to je osnov za energi~nu,
organizovanu i kontinuiranu prevenciju BZ-i.
361
SVEOBUHVATNI PROGRAM PRIMARNE

PREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI
Programska orijentacija
Bolesti zavisnosti (BZ) sve vi{e ugroàvaju narode
sveta, wihovo telesno, du{evno i socijalno zdravqe. Le~ewe
pojedinaca (zavisnika) ublaùje samo i simptome bolesnog
stawa dru{tva. Kultura, ideje, koncepcije i verovawa su osnov
za zdrav dru{tveni i individualni ìvot. kultura je bolesna
i potrebno ju je le~iti... (Frank T. D. 1936), i zaista dru{tva
tradicionalnu kulturu, verovawa... treba mewati, i kada su
BZ-i u pitawu. Alkoholizam i narkomanija postaju direktna
pretwa nacionalnoj bezbednosti... U Rusiji od trovawa i
zloupotrebe alkohola godi{we umre oko 30.000 qudi.
Registrovano je dva miliona narkomana. Broj stanovnika je u
2002. godini smawen za 75.000 (iznosi 144 miliona). U Sibiru
i na dalekom istoku smrtnost je dva i po puta ve}a od ra|awa, a
umiru najvi{e mladi qudi, pre svega zbog prekomernog konzumirawa alkoholnih pi}a i narkotika (R. Gewatulin).
aktivnosti, sve tri pomenute mere me|u decom, mladima i
me|u odraslima i u svim sredinama u svim op{tinama na{e
zemqe. Svaka separacija primarne prevencije alkoholizma,
narkomanije, pu{ewa je vi{e medijska ujdurma nosioca nego
de facto za{tita zdravqa dece, naroda od bilo koje droge
nikotina, alkohola, marihuane, heroina U protivnom nema
uspeha, broj bolesnika zavisnika }e rasti, a pojedinci,
porodice i dru{tvo }e pla}ati ceh neznawu, nemaru i neodgovornih za zdravqe naroda.
Nova strategija primarne preventivne BZ treba koordiniranu, trajnu i kontinuiranu aktivnost organa vlasti,
dràvnih slu`bi (obrazovawe, zdravstvo, socijalna za{tita)
362
i humanitarnih organizacija. To je savremeni ekosistemski

put za zaustavqawe plime BZ. Osnovni stubovi za uspe{nu
prevenciju i kontrolu bolesti su: porodica, {kola, masmediji, zdravstvo. (slika 9.) Oni sinhronizovani, sa drugim
~lanovima OKO-a su inicijatori zakonske regulative i
dru{tvene brige o uslovima za optimalni rast i razvoj dece.
Mnoge zemqe sveta, suo~ene sa stalno rastu}im, nere{ivim
problemima zloupotrebe nikotina, alkohola i droga, okre}u se
prevenciji. Administrativno-ekonomskim merama reguli{u
proizvodwu, promet, potro{wu i brojnim zabranama podsti~u
prevenciju. Prevencija bolesti zavisnosti je jedina prava mera
protiv po{asti, zla savremene civilizacije pu{ewa, alkoholizma i narkomanije. Nau~no je dokazano da jedan dinar
uloèn u preventivu u{tedi 10.000 dinara utro{enih za
le~ewe. Samo dràva moè da re{i enigmu suprotnih interesa dela dru{tva koje profitno-interesno podsti~e proizvodwu i potro{wu legalizovanih droga (duvan, alkohol) i
aktivista na poqu antizavisnosti, ekologista koji traè
smawenu proizvodwu i potro{wu ovih droga.
Secesija, raspad biv{e Jugoslavije, ratni sukobi,
izbeglice, rawenici, stradawa naroda, pretwe svetskih
mo}nika, sankcije, NATO, rat ekonomsko-dru{tvene te{ko}e
u celini ubrzano generi{u u nas nove bolesnike pa i zavisnike i oteàvaju svaku organizovanu i sveobuhvatnu preventivnu delatnost. Me|utim, imaju}i u vidu na{u alarmantnu
stvarnost: druga zemqa u Evropi po ra{irenosti pu{ewa sa
preko 2.400 popu{enih cigareta po stanovniku; oko 300.000
alkoholi~ara i toliko na putu da to postanu; 100.000130.000
narkomana; enormnu zloupotrebu legalnih, oporezovanih i
kontrolisanih droga (duvan, alkohol) pa i raznovrsnih ilegalnih droga; rastu}i trend zloupotrebe PAS-i me|u
mladima i u sve mla|im godinama; da na{a zemqa postaje
zemqa zavisnika od legalnih i ilegalnih droga, a shodno
nau~nim saznawima, na{im i svetskim iskustvima i preporukama SZO, mi{qewa smo da je posledwi trenutak da se
363
u ovo kompjutersko vreme, vreme satelitske komunikacije

misli globalno o BZ-i a deluje lokalno i da se zapo~nu
{iroke ofanzivne aktivnosti protiv duvana, alkohola i
droga. Gulivera treba vezati i opkoliti liliputancima.
Za{tita i unapre|ewe zdravqa, promocija zdravqa i
primarna prevencija bolesti zavisnosti oslawa se, bazira na
nekoliko bitnih pretpostavki:
aktivan rad sa qudima jer je svako li~no odgovoran za
svoje zdravqe,
preventivne aktivnosti po~iwu i zavr{avaju se u zajednici,
sveukupna preventivna aktivnost je usmerena ka pojedincu i okruèwu,
preventivna aktivnost isti~e dobre, pozitivne strane
zdravqa, uz isticawe budi aktivan, zdrav da
funkcioni{e{ na najboqi na~in... budi zadovoqan,
preventivna aktivnost angaùje sve sektore dru{tva u
okruèwu.
Zdravqe je fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe i
nije samo stvar lekarske profesije (zdravstva) koja, uglavnom,
~eka bolesnika za le~ewe, ve} je zdravqe sastavni krucijalni deo jednog dru{tva, odnosno politike jedne dru{tvene
zajednice. Aktuelni, u svetu, ekolo{ki koncept okre}e se
li~no svakom gra|aninu, svakom kolektivu da brinu o zdravqu
putem samoza{tite, samopomo}i uzajamne za{tite i uzajamne pomo}i i upra`wava osnovnu meru vaspitawe
(edukacija) SZO za o~uvawe i unapre|ewe zdravqa. Deca i
omladina su ciqna grupa na{e preventivne aktivnosti,
Saveza Srbije za primarnu prevenciju pu{ewa, alkoholizma,
narkomanije. U~ini}emo sve da mobili{emo socijalnu snagu
naroda i negujemo sve faktore koji deluju preventivno,
za{titni~ki a to su:
dobri i sna`ni porodi~ni odnosi,
primeran roditeqski nadzor,
uspeh u {koli,
364
dru{tvena aktivnost u {koli, sportu, kulturi, religiji,

dobru informisanost i prihvatawe zdravog razvoja,
razvoja bez duvana, alkohola, droga.
Svetska zdravstvena organizacija u svom Programu
zdravqe za sve... predlaè preventivne mere za smawewe
rizika o{te}ewa zdravqa odnosno obolevawa i to:
obezbe|ivawe uslova za normalan rast i razvoj dece i
omladine,
borbu za zdravu okolinu i zdrave uslove ìvota,
suzbijawe {tetnih i razvoj zdravih stilova ìvota,
pomo} stanovni{tvu u stresnim i kriznim situacijama.
Svetska zdravstvena organizacija je istakla moto za
XXI vek medicina XXI veka }e biti preventivna medicina, potvr|uju zna~aj prevencije, spre~avawa i {irewa
bolesti. Svetski hirurg i broj jedan, koji je prvi presa|ivao
bolesnicima srce dr Kristijan Bernar, ponovimo, kaè: u
toku svog radnog veka spasio sam operacijama 150 qudi a da sam
se bavio prevencijom, spasio bi 150 miliona qudi.
Sve je ovo osnov Programa za{tite i unapre|ewa
zdravqa, telesnog, du{evnog i socijalnog, a program za{tite
BZ-i je integralni deo, od koga moè i da se po~ne, da se preventivnim merama {titi zdravqe stanovni{tva svake op{tine.
U skladu sa preporukama SZO da svaka dràva preventivnim aktivnostima spre~ava {irewe i kontroli{e rizike
oboqevawa od pu{ewa, alkoholizma i narkomanije (1974) i
ciqem 12 i 4 Zdravqe za sve u XXI veku... (1998) svaka
dràva treba (i mora) da usvoji: politiku, strategiju i
program protiv ovih sociopatolo{kih pojava. Mere za
realizaciju programa su trojake zakonske, edukativne i
motivacione.
Neophodno je i urgentno da se i kod nas priredi, usvoji i
kontinuirano implementira:
Nacionalni sveobuhvatni program primarne prevencije BZ-i,
365
Zdravstveno vaspitawe inkorporira u {kolske programe, i,

Op{tinski interventni program primarne prevencije
BZ-i da zaìvi.
Generalni ciqevi nacionalne

strategije za kontrolu droga
Podaci ukazuju na korelaciju izme|u pu{ewa, uzimawa
alkohola i droge jer svaka od ovih navika pojedina~no nosi
pove}an rizik uìvawa ostalih. Zato je prioritet
nacionalne strategije prevencija kori{}ewa svih PAS
supstanci. Mada nacionalna strategija za borbu protiv droge
u fokus stavqa omladinu, to nije dovoqno jer ne treba zanemariti ni odraslu populaciju: naru{eno zdravqe, nestabilni
porodi~ni odnosi, zapostavqawe i zlostavqawe dece, neke su
od negativnih posledica upotrebe droge kod odraslih.
Dokazano je da deca roditeqa zavisnika imaju najve}e {anse
da po|u istim putem. Tre}ina ukupnog broja krivi~nih dela
u~iwena je pod dejstvom droge.
Ciq 1 Edukacija omladine u ciqu prevencije kori{}ewa
droge, duvana i alkohola.
Ciq 2 Ve}a bezbednost gra|ana i wihova za{tita od kriminala i nasiqa prouzrokovanog upotrebom droge.
Ciq 3 Smawewe zdravstvenih i socijalnih tro{kova usled
ilegalnog kori{}ewa droge.
Ciq 4 Razbijawe lanca snabdevawa i izvora putem {to
boqe kontrole i za{tite dràvnih granica.
Ciq 5 - Me|unarodna saradwa u ciqu spre~avawa proizvodwe
i trgovine narkoticima.
Ciq 6 Razvoj i unapre|ewe nau~nih istraìvawa u oblasti
droga.
366
Sveobuhvatni dràvni program primarne prevencije

Za{tita od BZ zahteva da se svi, dakle stru~waci za BZ,
kao i pravosudni organi, prosvetni radnici, roditeqi, policija... udruè u borbi protiv ove bolesti. Sa edukacijom bi
trebalo po~eti ~im dete napuni ~etiri-pet godina, ali bi
trebalo i sami roditeqi, bez obzira {to pripadaju sve mla|im
i mla|im generacijama, mnogo vi{e da saznaju o BZ, jer nema
mesta improvizaciji i odlagawu. Ako svojim radom spasemo bar
jedno dete, to je mnogo, a ako svojim nedovoqnim anga`manom
samo jedno dete postane pu{a~, alkoholi~ar, narkoman, onda na
nama leì velika odgovornost {to kao pojedinci, ili kao
dru{tvo u celini, nismo u~inili dovoqno. Vremena za odlagawe vi{e nema jer je heroin u{ao i u osnovne {kole.
Sveobuhvatni dràvni program primarne prevencije BZ
je savremeni model primarne prevencije i kontrole pu{ewa,
alkoholizma, narkomanije. U funkciji je najvi{ih dràvnih
organa, odgovaraju}ih resornih ministarstava (zdravstvo,
zakonodavstvo, prosveta, ekologija, informacije...) i
dru{tveno-humanitarnih organizacija. Za specifi~nu i
veoma zna~ajnu preventivnu delatnost neophodno je da:
dràva usvoji integralno politiku, strategiju i program protiv bolesti zavisnosti sa zakonskim, edukativnim i motivacionim merama, kao za svaku drugu socipatolo{ku pojavu,
odgovaraju}a dru{tveno-humanitarna organizacija
bude kako to predlaè SZO, finansirana iz procenta
dela poreza, koji se ostvaruje u prometu legalnih droga
(duvana i alkohola), organizacija koja }e funkcionalno
objediniti sve subjekte za realizaciju programa primarne prevencije bolesti zavisnosti.
Predsednik Rusije Vladimir Putin se li~no interesuje
za borbu protiv trgovine narkoticima, naàlost, oni tamo
ni{ta ne rade kako bi se makar malo smawila ta pretwa...
367
(09.04). A {ta radi na{a nova demokratska vlast? @alosno i pogubno za zdravqe na{eg naroda. Odgovaraju}a znawa,
vaspitna sredstva i li~no pona{awe sudionika programa
(nepu{a~i, nealkoholi~ari, nenarkomani) su Conditio sine qua
non (uslov bez koga se ne moè) za ovu uzvi{enu i visoko
humanu delatnost. Ovo bi skupa utemeqilo kulturnu prohibiciju koja moè najboqe i sa najmawe sredstava da {titi
i unapredi zdravqe naroda i da ovo bude na vi{em nivou.
Savremeno dru{tvo, generi{e brojne te{ko}e dru{tvu u
celini a deci i omladini posebne riziko faktore za probawe,
zloupotrebu PAS-i i kona~no za nastanak bolesti zavisnosti.
Rizici uvek mame mlade u porodici i van we.
Kulturna prohibicija se ne razvija ako je:
nezdrava porodica, gde roditeqi pu{e, neumereno piju,
bolesno se sva|aju...
vaspitna uloga zapostavqena, roditeqi nezainteresovani za mentalni razvoj deteta.
porodica je nemo}na dete genetski nezdravo, razulareno.
Visoko rizi~ni faktori za razvoj BZ su i van porodice
u dru{tvu na }o{ku, u {koli, u {iroj dru{tvenoj zajednici. Takva deca su uo~qiva:
neadekvatno se pona{aju u {koli,
neuspe{na su u {koli,
nezainteresovana su za zdrave drugarske komunikacije,
traè devijantno i delinkventno dru{tvo,
rano, bez zazora probaju ponu|enu cigaretu, ~a{u,
drogu.
aktivnosti, sve tri pomenute mere me|u decom, mladima i
me|u odraslima i u svim sredinama, u svim op{tinama na{e
zemqe. Ponovimo, svaka separacija primarne prevencije
alkoholizma, narkomanije, pu{ewa je vi{e medijska ujdurma
nosioca nego defakto za{tita zdravqa dece, naroda od bilo
368
koje droge nikotina, alkohola, marihuane, heroina.... U protivnom nema uspeha, broj bolesnika zavisnika }e rasti, a
pojedinci, porodice i dru{tvo }e pla}ati ceh neznawu,
nemaru i neodgovornosti odgovornih za zdravqe naroda.
Nova strategija primarne preventive BZ treba
sveobuhvatnu, koordiniranu, trajnu... kontinuiranu
aktivnost organa vlasti, dràvnih slu`bi (obrazovawe,
zdravstvo, socijalna za{tita...) i humanitarnih organizacija. To je savremeni ekosistemski put za zaustavqawe plime
BZ. Osnovni stubovi za uspe{nu prevenciju i kontrolu
bolesti zavisnosti su: porodica, {kola, masmediji, zdravstvo. Oni sinhronizovani, sa drugim ~lanovima OKO-a su inicijatori zakonske regulative i dru{tvene brige o uslovima za
optimalni rast i razvoj dece i omladine, kroz razne aktivnosti sport, rad, stvarala{tvo, razne akcije... i tako ispuwavaju svoje slobodno vreme, zadovoqe potrebe odrastawa, potrebe
vremena u kome ìve i u kome sazrevaju kao li~nosti.
Program prevencije BZ-i ima svoje faze od pripremne,
anketno istraìvawe o veli~ini problema BZ preko edukativne dijagnoze, izrade programa realizacije do evaluacije,
ali stvara realne pretpostavke:
da primarna prevencija zaìvi i na na{im prostorima,
u sredinama gde se ìvi i radi, i gde se gra|ani okupqaju:
u porodici, {koli, zdravstvenoj ustanovi, radnoj organizaciji, sportskim dru{tvima, verskim zajednicama;
da svaka op{tina ima svoj lokalni program prevencije protiv BZ-i, oko koga treba da se ujedine sve
snage, sve stru~ne i upravne ustanove i humanitarne organizacije i da tako organizovano reduciraju ukupnu
potro{wu PAS-i i zaustave {irewe pu{ewa, alkoholizma i narkomanija;
da omladina na vreme, od malih nogu, stekne znawe,
ve{tine i usvoji zdrave stilove ìvqewa i PAS-i
kaè NE;
da roditeqi budu posebno edukovani za prevenciju BZ;
369
da se formira Savetovali{te za porodice gde }e

~lanovi OKO-a (psiholozi, pedagozi, lekari, sve{tena
lica, policija...) pruàti konkretna i prakti~na
re{ewa za sve mogu}e probleme iz oblasti BZ, razvojne
psihologije...
Sistematsko i organizovano suzbijawe upotrebe PAS-i
kod omladine stvara i uslove za zdravu razonodu, kulturni
ìvot, sport i druge aktivnosti u domenu pozitivnih okupiraju}ih interesovawa. Ovakvom zdravom pona{awu doprinose
vaspita~i (op{ti i zdravstveni), profesionalci {kola,
zdravstva, masmediji i u prvom redu roditeqi. Vaspitawe
zahteva najve}u marqivost koja }e dati najve}u korist. Tako
utemeqena kulturna prohibicija, moè da {titi i unapredi zdravqe naroda i da ovo bude na vi{em nivou.
Zdravstveno vaspitawe i prevencija BZ-i

Zdravstveno vaspitawe je osnovni, najekonomi~niji i
najefikasniji metod rada u za{titi i unapre|ewu zdravqa
naroda. Globalne ciqeve zravstveno-vaspitnog rada je
definisala Svetska zdravstvena organizacija a to su:
osposobiti svaku osobu da se odnosi prema zdravqu kao
najvi{oj vrednosti,
osposobiti svaku osobu da samostalno vodi brigu o svom
zdravqu, da preduzme deo odgovornosti za svoje zdravqe i
da prioritetno sprovodi one mere kojima se dostiè
visok kvalitet ìvqewa,
osposobiti svaku osobu da pravovremeno koristi
zdravstvene usluge.
Zdravstveno vaspitawe je aktivan proces u~ewa o
zdravqu, sticawe nau~nih znawa i ve{tina da se svako
ponaosob i grupno {titi od raznih opasnosti pa i od BZ.
Zdravstvena propaganda, pruàwe informacija su deo
zdravstvenog prosve}ivawa, odnosno sticawe osnovnog znawa,
{to je sve uvod u zdravstveno vaspitawe koje dete i omladinu
370
obezbedi znawem, ve{tinama da se putem samoza{tite i uzajamno {tite od raznih opasnosti koje dolaze iz sredine gde se
ìvi, pa i od BZ-i. Roditeqi postiù mnogo boqe rezultate
kada sa decom razgovaraju o posledicama pu{ewa, konzumirawa alkohola i droga, nego kada im o istim temama drè predavawa, isti~u ameri~ki istraìva~i. Najve}a korist su
redovni razgovori izme|u roditeqa i dece, kada obe #strane
otvoreno razgovaraju o stavovima, rizicima i razlozima
upotrebe alkohola duvana i droge. Tada roditeqi predloè
alternative, a to vodi uspehu.
Zdravstveno vaspitawe je multidisciplinarni proces,
ukqu~uje mnoge participante za postizawe ciqeva pa realizacija umnogome zavisi od koordinacije svih vaspita~a kao i
od wihovog stru~nog nivoa i ~isto}e od PAS-i. Posebno
mesto u realizaciji zdravstvenog vaspitawa imaju nastavnici,
pedagozi, masmediji i zdravstveni radnici, koji poznaju de~ju
psihologiju, pedagogiju i sposobnost da se distanciraju od
tzv. simpozijalnog izlagawa o bolestima zavisnosti, pod
uslovom da ne pu{e, da nisu alkoholi~ari, narkomani.
Odabrani, stru~ni i zdravi vaspita~i su i predava~i na seminarima za ~lanove OKO-a i za op{tinske diskusije, edukativne radionice...
Osnovna pravila, principi, na~ela na kojem se zasniva
zdravstveno vaspitawe su:
zdravstveno vaspitawe je nau~no fundirano,
zdravstveno vaspitna delatnost se planira,
usmerenost prema za{titi zdravqa,
sistemati~nost, postupnost i fleksibilnost,
dobrovoqnost, svesnost prema zdravstvenom vaspitawu,
usmerenost prema kolektivu, grupama (mala deca, {kolska deca, omladina, radnici, trudnice...).
Zdravstveno vaspitawe, kao nov {kolski predmet, je
aktivan proces u~ewa o zdravqu, sticawe nau~nih znawa i
ve{tina da se svako ponaosob i grupno {titi, ovde, od BZ.
Zdravstvena propaganda pruàwe informacija i
371
zdravstveno prosve}ivawe, sticawe parcijalnog znawa

prethode, obi~no, zdravstvenom vaspitawu. Ovo su po~eci
u~ewa, sticawa znawa a ne i ve{tina za samoza{titu od BZ
pu{ewa, alkoholizma, narkomanija. Zdravstveno vaspitawe
je aktuelni trend u celom svetu, pa se govori zdrava
{kola, zdrava hrana... Zdravstveno vaspitawe ima ciq da
osmi{qeno, organizovano i koordinirano narodu pruì
~iwenice o zdravqu, da mladu populaciju nau~i odre|enim
zdravim oblicima pona{awa i da ovo postane navika ne samo
pojedinca ve} i dru{tva u celini, sredine koja determini{e
zdravo, odnosno nezdravo pona{awe.
Zdravstveno vaspitawe bi integralno omogu}ilo mladima saznawa i za{titu od brojnih opasnosti koje ugroàvaju
wihovo zdravqe (zarazne bolesti, sida, pu{ewe, alkoholizam,
narkomanija, oru`je, saobra}aj...) a znawe i emotivno usvajawe
bi razultiralo u zdravi stil ìvqewa, i tako bi se masovno
spre~avale i suzbijale nasilne smrti, i ne samo one. Mlada
generacija bi prihvatila, barem u ve}ini, provereni sistem
vrednosti: samodisciplinu, odgovornost, odlagawe zadovoqstva i te`wu istini, osnovne postulate za razvoj zrele,
zdrave li~nosti. Bilo bi to i vi{e od Zdrave {kole, prava
{kola za ìvot.
Obrazovni i vaspitni uticaj u {koli treba na decu i
omladinu da deluju vi{esmerno, i tako mladima:
pruè {to vi{e znawa o duvanu, alkoholu, drogama
wihovom {tetnom delovawu i na~inu prevencije,
samoza{tite, samopomo}i...
pomognu da formiraju svoje zdrave stavove,
odneguju ve{tine koje obezbe|uju za{titu od BZ, zdrav
ìvot,
pomognu da se intelektualno, emotivno... psihi~ki razvijaju i postanu zdrave i sna`ne li~nosti koje }e biti u
stawu da svesno kontroli{u i usmeravaju svoje pona{awe,
postupke uskla|ene sa li~nim stavovima o ìvotu,
omogu}iti da prihvate i neguju zdrave stilove ìvota,
372
zdravo pona{awe...
prihvatawe i opona{awe zdravih idola za identifikaciju roditeqa, nastavnika, sportista... Onih idola
koji svoj uspeh postiù radom, disciplinom... Idola koji
ne pu{e, ne piju, ne drogiraju se, ne neguju golotiwu,
silikone, seksi izazove...
ako na{oj deci omogu}imo da zdravo odrastaju danas, dali
smo im najve}i i neprocewivi poklon za budu}nost.
Stubovi primarne prevencije Bolesti zavisnosti

Osnovni stubovi primarne prevencije BZ su:
1. Porodica je izvori{te svega {to }e se doga|ati detetu
u razvoju i rastu. Porodica, u na{e vreme, preìvqava
ozbiqnu krizu. Potro{a~ko dru{tvo diktira ubrzani ritam
ìvota, qudi su uvek u nekoj ùrbi i imaju sve mawe vremena
jedni za druge. Supru`nici, zaposleni, me|usobno se udaqavaju i deca bivaju prepu{tena sama sebi. Razvodi su ~esti, deca
trpe... ~iwenice vapiju: svaka tre}a-~etvrta porodica puca
po {avovima. Javnost zvoni na uzbunu 1994. godina je
progla{ena za me|unarodnu godinu porodice. Roditeqima su
potrebna sredstva i ume}a da odgaje svoju decu i brinu o wima
u dru{tvenoj sredini. Dobar, zdrav po~etak u ìvotu je onaj
koga podràvaju zdravi roditeqi i u svemu nevina deca.
Nauka je dokazala da je u~ewe po modelu u porodici primarno
i da se lo{i modeli u porodici kad-tad pojavquju kao
neuskla|eno nasilno pona{awe kod deteta tinejxera.
Mladost je neukrotiva i woj su potrebni mnogi vaspita~i, nadzornici i nastavnici govorio je Sveti Jovan
Zlatousti.
Iako je dana{wa porodica u krizi i u mnogim
(ne)poèqnim metamorfozama, ova u svim kulturama i
dru{tvima predstavqa osnovnu, esencijalnu grupu, zajednicu
koja je osnov svakog vaspitawa i temeq svake li~nosti, a ova je
na ovim prostorima u krizi vi{e od pola veka. Nekada je
373
crkva dràla monolitnost porodice a porodica moralno i

op{te vaspitawe. Detiwstvo, gotovo sigurno, odre|uje
kakvi }emo postati dete je otac ~oveka. Nasiqe ra|a
nasiqe. Iskustveno je dokazano narod, koji razara porodicu,
osu|en je na propast i nestajawe. Ima dece koja rano
upra`wavaju poreme}eno pona{awe, ne po{tuju dru{tvene
norme, pa se pona{aju agresivno, destruktivno, obmawuju}e
ili devijantno. Geni imaju zna~aja, ali i wima se moè
pomo}i. Vertikala pro{losti ~ini da svi nismo jednaki,
ve} da smo svi razli~iti. Te{ko je saznati osnovne crte i
karakterna svojstva, tajne i dileme svake li~nosti, a posebno
narkomana, alkoholi~ara, samoubice, delinkventne, kriminogene osobe, ako se li~nost posmatra izolovano, bez upoznavawa klijentove porodice, wene geneze, wene psihodinamike i bez sagledavawa porodi~nog vrednosnog sistema.
Roditeqi, od ro|ewa deteta su du`ni da se o wemu brinu
{ta mu treba, kako ìvi, {ta ga brine, ko su mu prijateqi,
gde provodi vreme kada roditeqi nisu kod ku}e... Dete mora
rano da doìvi qubav i interesovawe roditeqa... ravnodu{nost razara mlado bi}e, wegovu du{u. Briga o deci je
prvi, najteì ali i najzahvalniji posao roditeqa. Dete
treba nau~iti da razmi{qa i da donosi ispravne odluke.
Razgovor sa detetom u mirnom i prijateqskom tonu je alfa i
omega da dete sti~e zdrave navike, da uìva u sportu, muzici,
hobijima i radu, da prihvati zdrav stil ìvota i da rano sebi
trasira ìvotni ciq. Velika je dobit za dete ako roditeqi
umeju da slu{aju svoje dete, li~nost koja ima svoje doìvqaje,
dileme, proma{aje... te u hodu ispravqati {to ne garantuje
detetu zdravu budu}nost, zdrav ìvot. Isto tako preterana
roditeqska briga ili nebriga onemogu}ava zdrav razvoj deteta a pove}ava se verovatno}a da dete krene u ìvot
pogre{nim putem pa eto bolesti pu{ewa, alkohola, narkomanije, side, promiskuiteta... nasiqa. @ivot se zavr{ava,
prakti~no pre po~etka. êsto pro|e i neka godina, pre nego
{to #bri`ni otac i majka primete da im je dete krenulo #u
374
ìvot sa hemijskim {takama pu{i, pije ili se ve} drogira.

Zdravo pona{awe se najpre nau~i u svojoj porodici, u svom
domu. Porodi~no vaspitnu prazninu, u optimalnim i dobro
organizovanim uslovima, nadokna|uju umnogome obdani{te,
{kola, masmediji, zdravstveni radnici...
2. [kola je jedan od ~etiri osnovna uticajna stuba za
vaspitawe i usvajawe zdravog pona{awa i treba mlade da u~i
za ìvot ne samo za {kolu. Od malih nogu u {koli dete u~i
kako da se pona{a, vlada, u~i se na red, rad i disciplinu.
Porodi~no vaspitawe, vaspitno-obrazovni rad u vrti}ima,
obdani{tima pripremaju decu za {kolu. Sna`nu osnovu za
uspeh u {koli, a i za kasniji ìvot ima svako dete lepo
vaspitano, emocionalno zdravo, kreativno, radosno êsto
pro|e i neka godina, pre nego {to bri`ni otac i majka
primete da im je dete krenulo u ìvot sa {takama pu{i
pije ili se ve} drogira. Zdravo pona{awe se najpre nau~i u
svojoj porodici, u svom domu. Porodi~no vaspitnu prazninu, u
optimalnim i dobro organizovanim uslovima, nadokna|uju
umnogome obdani{te, {kola, masmediji, zdravastveni radnici... Nu`no je, tako|e, u sve {kole osnovnog i sredweg obrazovawa uvesti novi predmet Zdravstveno vaspitawe, pa
priredititi jedinstveni uxbenik, nau~iti decu i omladinu o
telesnom i mentalnom zdravqu, pona{awu, socijalizaciji,
me|uqudskim odnosima, bolestima zavisnosti, zaraznim bolestima, sidi, saobra}ajnom traumatizmu, samoza{titi, uzajamnoj
za{titi... tako bi se rano, u razvojnom dobu, stekla znawa,
oformili odbojni stavovi prema duvanu, alkoholu, drogi, utemeqila verovawa u samoza{titu i rano usvojilo zdravo
pona{awe, a {ta bi se, u vrlo visokom procentu, upra`wavalo
doìvotno. Naravno, i odrasle treba edukacijom obuhvatiti u
{koli (roditeqe), u mesnoj zajednici, u radnoj sredini, jer oni
nisu nau~eni o zdravqu u {koli wihovog vremena.
Savremena {kola u svom radu veliku pa`wu posve}uje
bubawu a nedovoqno svim savremenim problemima sa kojima
se danas mladi susre}u, posebno sa BZ, delinkvencijom...
375
Individualni razgovori, ali i tribine, predavawa angaùju

nastavnike, stru~ne slu`be, roditeqe, a tako|e i |ake... sve u
ciqu suzbijawa zla zvanog droga (duvan, alkohol, droga). U
{kolama u~enici, nastavnici i roditeqi treba da rade sa
lokalnom zajednicom. Podràvani od zdravih zdravstvenih
savetnika, posle analiza zdravstvenog stawa, ovi bi osmislili programe za intervencije na primer, aktivnost bez
pu{ewa, bez alkohola u saobra}aju...
[kola je kod nas zapostavila svoju zna~ajnu op{tu i
zdravstvenu vaspitnu ulogu. Mladi nara{taji imaju povoqne uslove da prate savremena dostignu}a iz raznih oblasti
od kwièvnosti do kibernetike, ali na{im obrazovnim programima nedostaje vaspitawe pa i moralno vaspitawe koje }e
na{oj deci kona~no razjasniti {ta je dobro a {ta ne. Ima
mnogo razloga da se uvede Zdravstveno vaspitawe, kao
obavezan predmet osnovnih i sredwih {kola, i tako smawiti
vaspitnu zapu{tenost koja rezultira u epidemiju
maloletni~ke delinkvencije, narkomanije, pu{ewa, pijewa...
Adolescentni krizni period (Inventus ventus
) {kola,
dru{tvo i porodica treba da prihvate kao {ansu da nezrelo
bi}e odraste u zadovoqnu, prilago|enu i uravnoteènu
li~nost. Tokom rasta i razvoja mlada osoba:
u~i da uskladi svoje èqe sa zahtevima realnosti i
normi {ireg i uèg okruèwa;
u~i o radu (radne obaveze);
u~i da savla|uje prepreke na putu ostvarivawa svojih
èqa;
u~i da odloì zadovoqewe svojih potreba da bi dobio
nagradu u budu}nosti;
u~i kako da se pona{a, od malih nogu vlada;
u~i se na red, rad i disciplinu.
Mladi treba i moraju da znaju svu {tetnost PAS-i po
fizi~ko i psihi~ko zdravqe, po li~nu sre}u, radnu i dru{tvenu
afirmaciju. Dosada{we ukqu~ivawe zdravstvenog (i socijalnog) obrazovawa u razne predmete nastavnog programa nije
376
dalo rezultate kakve su o~ekivali wegovi zagovornici.

Nama treba {kola za ìvot, zabavna, informativna, sa
mawim brojem ~asova i nastavnih jedinica sa sna`nom saradwom roditeqa, |aka i u~iteqa, kako bi na kraju godine,
u~enici i wihovi roditeqi mogli da ocene rad u~iteqa, nastavnika, profesora. Nova reformisana, osavremewena
{kola, moderni obrazovni sistem treba da su dràvni i
nacionalni interes svih gra|ana. Ponovimo, nu`no je uvesti
poseban predmet zdravstveno vaspitawe koje }e biti inkorporirano u sve nastavne planove i programe, korelirane adekvatno uzrastu izme|u pred{kolskog, osnovnog, sredweg, vi{eg
i visokog obrazovawa i da koristi zdravstveno-vaspitne
tehnike kao oru|a u borbi protiv BZ-i.
Uslov za prevenciju, u pred{kolskim ustanovama i {koli, je
poverewe izme|u u~enika i u~iteqa. Razgovor o BZ mora da
bude primeren uzrastu i saznati wihova ose}awa kada se susretnu sa pu{a~em, pijanom osobom, narkomanom: dopada
bezbri`nost, izgled, fantazija, sloboda... ne dopada ne mogu
da re{avaju nijedan problem bez droge, sve prodaju za drogu,
upropa{}uju sve oko sebe, roditeqe, nemaju svoju li~nost,
postaju sebi~ni... Deca imaju sna`nu potrebu da razgovaraju, ~uju i budu slu{ana. Ovo bi generisalo zrele, zdrave
li~nosti, li~nosti uskla|enih emocija, nagona, intelekta i
pozitivnog karaktera, odnosno pona{awe po principu realnosti, odbacuje {tetna, trenutna zadovoqstva a neguje ~ovekoqubqe. Ovo bi kona~no bila promocija zdravqa, negovawe
korena ìvota pojedinca, za{tita i unapre|ewe zdravqa na
svim nivoima duha, tela i okoline... novi kvalitet zdravstvene
za{tite. Moderno zdravstveno vaspitawe je brana BZ.
3. Masmediji {tampani, posebno elektronski, su mo}na
informativno-edukativna sredstva za sve oblasti qudskog
interesovawa, za sve uzraste, pa i za zdravstveno vaspitawe.
Jedan su od ~etiri fundamentalna stuba u prevenciji bolesti
zavisnosti. Stoga je nu`no da masmediji (TV, radio, {tampa,
izlo`be...):
377
planirano, kontinuirano i dosledno podràvaju primarnu prevenciju,

BZ (spotovi, stru~ni ~lanci, okrugli stolovi...), kontinuirano promovi{u zdrave na~ine ìvota, bez ~a{e i
cigarete na TV ekranu,
ne reklamiraju direktno i/ili indirektno legalne droge
cigarete, alkoholna pi}a,
dosledno sprovode zakonske zabrane pu{ewa u zatvorenim prostorijama (konferencije za {tampu, gosti u TV
studijama),
da se novinari i zdravstveni radnici, kao posebno
stresne profesije, koje najvi{e ugroàva duvan i alkohol, javno distanciraju od BZ.
Masmediji su, mo`da, najdelotvornija delatnost u
zdravstvenom i op{tem vaspitawu naroda, u podizawu masovne
kulture, pa i u prevenciji svih sociopatolo{kih pojava ako
se ova delatnost stru~no, kontinuirano i sveobuhvatno
obavqa prema specifi~nim programima, srpskim narodnim
jezikom i sa za to predisponiranim stru~wacima, bez brojnih
i suvi{nih detaqisawa i senzacionalizma o raritetnim
doga|ajima i tehni~ko-tehnolo{kim uspesima posebno u medicini. Sve ovo generi{e kod dece neèqenu ~vrstu osnovu za
asocijalna i/ili antisocijalna pa i autodestruktivna
pona{awa u kasnijem ìvotnom dobu.
Zdravstvena kultura naroda treba prakti~ne, kontinuirane poruke za za{titu i unapre|ewe svoga zdravqa, a ne
senzacionalizam koji moè pogubno, zarazno delovati kada su
u pitawu BZ, kriminogene radwe... Mora se, tako|e, ista}i da
su savremena kompjuterska deca najra|e okupirana igricama, u kojima dominira agresija tu~e, borila~ke ve{tine,
ratovi, razne vrste oru`ja... i koje ponekad kod igra~a bri{u
granicu izme|u virtualne i stvarne ìvotne realnosti.
Elektronski i printovani mediji mora da imaju reflekse i
du{u sve potkrepqeno ìvotnim pri~ama vaspitno-obrazovnog karaktera za zdrav ìvot, samoza{titu, uzajamnu
378
za{titu... U ovo turbulentno vreme!

Sredstva masovnog informisawa su u mnogome odgovorna
za formirawe savremenog ideala sre}e kult bogatstva,
mo}i, novca, brzih zadovoqstava... na TV ekranima mnogi filmovi veli~aju na~in ìvota opasnih qudi kojima je sve
dozvoqeno i koji sebi ni{ta ne uskra}uju. Posebno i monstruozno uti~e rok-muzika na mlade koja poput masovne hipnoze uspavquje savest i razum i usmerava da se neodgovorno,
neobuzdano prepuste niskim strastima.
Realnost je, na àlost, druga~ija. Na{e neke TV stanice
svakodnevno reklamiraju pivo, kao da pivo ne sadrì alkohol. Angaòvani su, kao reklameri, neki vrhunski sportisti,
idoli dece i omladine. Mladi te reklamne poruke primaju
potpuno nekriti~ki, piju sve vi{e pivo, ne smatraju da im ovo
ugroàva zdravqe pivsko srce, pivski trbuh... i uvek
umawuje wihove psihofizi~ke sposobnosti. Dràva zdu{no
pomaè industriju piva, puni svoj buxet, organizuju}i masovne
skupove gde se pivo tro{i na hektolitre sabor u Gu~i
(pokroviteq Vlada Srbije), Birfest festival piva u
Beogradu, Egzit u Novom Sadu...
4. Zdravstvo ima velike mogu}nosti na poqu zdravstvenog
vaspitawa, ali zdravstveni radnici ipak, u mnogome, zanemaruju ovu obavezu i neslu}ene mogu}nosti za podizawe
sveukupne zdravstvene kulture naroda, pa i zdravqa naroda.
Iako, jedan od prvih ~lanova ustava Svetske zdravstvene organizacije glasi: Medicina nije samo le~ewe ve} i ve{tina
spre~avawa bolesti. Na{i zdravstveni radnici nisu programom {kolovawa dovoqno osposobqeni za rad sa zdravom
populacijom, za preventivnu delatnost, pa i za preventivnu
delatnost na poqu bolesti zavisnosti.
Osavremeweni nastavni programi }e svakako ispraviti
ove propuste, za sve nivoe obrazovawa zdravstvenih radnika i
selekciju kandidata za zdravstvo uz kori{}ewe trodimenzionalnog testa dubinske psihologije. Mora se re}i, za{to ne,
mnogi su zalutali u zdravstvo politikanti, tatina deca,
379
neradnici, srebroqupci... bolesnici. Sve to, u interesu

zdravqa naroda, zahteva od vlasti radikalne reforme
zdravstva, zdravstvenog osigurawa i lekarsku komoru. Uz
to porodi~ni lekar i privatna lekarska delatnost, pored
dru{tva bi osigurali primenu Hipokratovih pravila
lekarske etike, u korist bolesnika, a danas Hipokratovu zakletvu ne po{tuju mnogi lekari. Neznawe, bahatost, neodgovornost... lekara pokriva zemqa, grobna mesta.
Za{to je {kola temeqni stub prevencije BZ-i?

Sa ~uvawem svoga zdravqa treba po~eti rano u porodici,
de~jem vrti}u, obdani{tu... Najve}i uspeh za postizawe gorweg ciqa je podu~avawe, igrawe uloga i diskusija...
predavawe 5%
~itawe 10%
audiovizuelno predstavqawe 20%
demonstracije 30%
diskusija 50%
igrawe uloga 70%
podu~avawe 90%
Slika 11. Uspeh prevencija BZ zavisi od vaspitnih metoda rada.
U preventivnom radu na poqu primarne prevencije

bolesti zavisnosti najuspe{niji je grupni rad: mala grupa
(pitawa i odgovori, diskusija...), velika grupa (predavawa,
panel diskusija, dramski program... a sve u ciqu formirawa
zdrave, zrele li~nosti ~ije }e èqe i navike biti usmerene
li~nom ciqu biti, raditi, imati to be, to do, to have).
Naravno èqe, navike, ose}awa se moraju pozitivno oja~ati
sticawem znawa i ve{tina. U tom ciqu po~eti rano edukativnu aktivnost a intenzivirati je u osnovnoj {koli, V, VI
razred, uz odabir u~enika asistenta za primarnu prevenciju
380
BZ a koje treba posebno osposobiti da:

samostalno drè predavawa;
pruàju informaciju o psihoaktivnim supstancama i BZ;
pruàju informacije preko TELEAPEL slu`be i telefona;
uspostavqaju dobre komunikacije sa mladima i uti~u da
isti odaberu zdravo pona~awe i PAS-ma kaù NE;
U radu }e koristiti: predavawa, kreativno-edukativne
radionice, audio-vizuelna sredstva, priru~nike...
Koje zablude gaje roditeqi u za{titi dece od BZ-i

Roditeqi su najva`nija karika, stub prevencije svake
bolesti zavisnosti. Pu{ewe i pijewe alkoholnih pi}a,
toleri{u pogotovo ako su i oni pu{a~i ili qubiteqi
~a{ice pa i wihova deca krenu istim putem skoro po pravilu u bolest zavisnosti.
U narkomaniju retko posumwaju, ~ak i u doba puberteta, i
adolescencije mnogi roditeqi veruju da }e wihovi sinovi i
k}eri bez uplitawa i usmeravawa odabrati zdravo pona{awe.
Takve zablude generi{u i devet kobnih gre{aka:
1. roditeqi veruju da su wihova deca dovoqno odrasla, zrela i
samostalna ~im napune 14, 15 ili 16 godina,
2. ne razgovaraju sa decom, samim tim i ne znaju {ta je wima
va`no, {ta ih raduje a {ta ~ini nesre}nim i malodu{nim,
3. ne zapo~iwu prvi razgovor o drogama, tu temu ~ak izbegavaju, misle}i da }e sve {to o drogama treba da znaju saznati
u {koli,
4. zauzeti su poslom i malo vremena odvajaju za druèwe sa
decom,
5. izbegavaju suo~avawa sa svakim problemom koji iskrsne u
wihovom odnosu sa decom,
6. u konfliktnim situacijama nisu spremni da saslu{aju decu
i prihvate wihove argumente ako su u pravu ve} insistiraju
381
samo na onome {to sami misle,

7. stide se da pred decom priznaju sopstvene probleme, jo{
mawe da kaù da ne umeju da ih razre{e,
8. zameraju okolini ako im dobronamerno skrene pa`wu na
neobi~no pona{awe ili postupke wihove dece,
9. ne traè pomo} stru~waka kada im je potrebna da bi na
pravi na~in prebrodili te{ko}e u me|usobnoj komunikaciji, predupredili mogu}e probleme ili po~eli da ih
re{avaju ako se pojave.
Uloga religije u prevenciji

bolesti zavisnosti
Svaki ~ovek je religiozno bi}e #Homo religiosus
, veruje u
ne{to Boga, idola, svoja kola Vera aktivira sve ~ovekove
sposobnosti, poziva na neprekidno i neumorno angaòvawe,
podsti~e na podvig i istrajnost, kona~no otkriva neuni{tivi
smisao ìvota i nerazorivost ~ovekovog dostojanstva. Vera
doprinosi ~oveku da ozdravi ali i da ostvari svoju prirodu.
Svaka religija pretpostavqa duhovnu povezanost zajednice qudi sa zami{qenim natprirodnim bi}em Bog, Alah,
Mojsije... svemo}nim nevidqivim bi}em. Verovawa i rituali
krase sve monoteisti~ke i politeisti~ke religije.
#Religija re{ava i konkretna pitawa koja imaju sudbinsku
ulogu za opstanak naroda.
ôvek je duhovno, du{evno i telesno bi}e. Duh je u ~oveku
najfiniji i najspiritualniji deo celokupnog du{evnog
ìvota... predodre|en za doìvotno usavr{avawe. Na{ duh,
deo na{e li~nosti je i najosetqiviji na sve vrste spoqa{wih
i unutra{wih o{te}ewa. Sve vrste {tetnih supstanci, u
prvom redu duvan, alkohol, droga neminovno remete
duhovni ìvot ~oveka, kona~no zdravqe i kvalitet ìvota.
Biblija potpuno zabrawuje alkohol, duvan se ne pomiwe.
382
Apostol Pavle kaè: #Telo je hram bo`ji u kome obitava

sveti duh, sve {to taj #hram uni{tava (duvan, alkohol,
droga) uni{ti}e i duh, odnosno ~oveka i duh.
ôvek je gre{no bi}e, setimo se samo Adama, Eve i
Edenskog vrta. A koliko je tek ~ovek dana{wice gre{an, ipak
da ne nabrajamo. Religiozan ~ovek zna i ose}a {ta Bog od wega
traì: ~isto srce i bistar um. Da bismo u toku celog jednog
qudskog ìvota sa~uvali ili postigli ~isto srce i bistar um,
potrebno je bri`qivo i svesno izbegavati sve ono {to moè
da nam ugrozi ~isto srce i da nam pomuti bistar um. Tako
postajemo bolesni i tu`ni {to se i ina~e de{ava na ovim
na{im balkanskim prostorima i pod uticajem raznih drugih
negativnih i neizbe`nih r|avih uticaja spoqa (Akademik V.
Jeroti}). Religija pomaè vernicima da se oslobode
#unutra{we presije svoje gre{nosti.
Bolesti zavisnosti (pu{ewe duvana, alkoholizam, narkomanija) su #planetarni greh, pojava koja po~iwe svoju #igru u
mladosti. Preventivna delatnost vere je i ovde nemerqiva
crkve, xamije, sinagoge i ne samo preventivna, pogotovu tamo
gde su izostali zdravi vaspitni procesi u porodici,
obdani{tu {koli... #Vera ne doprinosi samo ozdravqewu
onoga {to nam je na{kodilo u detiwstvu i uop{te u
pro{losti, {to nas je ugrozilo u pro{losti, {to nas je
ugrozilo iznutra i spoqa u toku ìvota, nego nam daje
mogu}nost blagodatnog preobraàvawa i ostvarewa smisla
samo na{e prirode (Episkop jegarski Porfirije).
Srpska pravoslavna crkva, Sveti Sinod a posebno patrijarh Pavle bi ostali zapam}eni kao apostoli, ako bi pozvali
vernike, narod na{ u celini da ne pu{i, da previ{e ne pije
omladina i narod u celini sa naglaskom da omladina nikada ne
treba da proba droge. U Vaskr{woj poslanici Srpske
pravoslavne crkve (2005) pi{e: #Znamo da je mladost najlep{e
ali i najburnije doba ~ovekovog ìvota, i upravo se nikada
tako sna`no kao u mladosti ne oku{a sloboda ~ovekova. Zato
pozivamo na{e mlade da svoju slobodu ne `rtvuju #ubila~kim
383
autoritetima kakvi su droga i alkohol, kao i raspusni ìvot

kojim se ugroàva zdrava priprema za svetiwu braka... @ivot
nije zabava... ve} stalna borba #za slobodu od greha, a ne sloboda
za greh, koja se danas naziva #emancipacija ili nekakvi
tobo`wi napredak. Slu~ajno ili namerno se izostavqa najve}i
greh svih religija pu{ewe duvana. Da li se time {tite duvanxije u svojim redovima i me|u hri{}anima ili pak... Nedavno preminuli Papa Jovan Pavle II osta}e upam}en u istoriji i pored
ostalog {to je pozvao vernike, katolike re~ima: #Nemojte
pu{iti to je bo`ji greh i ovozemaqska bolest.
Na{a omladina, u dana{we vreme haosa i nesigurnosti,
kre}e nezaustavqivo u tragi~nu budu}nost u svet
pijan~ewa, pu{ewa, droga, bluda, nasiqa, kriminala... U ciqu
zaustavqawa ovog negativnog trenda potrebni su nam zdravi
vaspita~i roditeqi, vaspita~i, u~iteqi, nastavnici...
sve{tenici, hoxe, rabini... Ove nemamo uvek po #meri, treba
i wih #odnegovati. Ali kako?
Uradimo prvo na Bogoslovskom fakultetu ono {to su
Kinezi ve} osmislili i u~inili na Medicinskom fakultetu:
Napravili su ugovor sa svakim primqenim studentom na
fakultet #da nikada ne}e pu{iti, piti (neumereno), niti
upotrebqavati drogu u toku studija i kasnije u toku
slu`bovawa u zdravstvu... Ukoliko student, lekar u toku
radnog veka prekr{i ugovor gubi pravo na daqe {kolovawe
ili rad u zdravstvu. Bogoslovnski fakultet bi mogao biti
prvi i primer za sve druge {kole i fakultete koje spremaju
u~iteqe, vaspita~e, medicinske sestre, lekare, psihologe,
sociologe, pedagoge
Ukoliko bi na{ Patrijarh Pavle pozvao narod pored
wegove ustaqene sintagme: #Budimo qudi oprostimo a ne zaboravimo i istu dopunio humanim pozivom narodu na{em:
#Spasavajmo decu i omladinu od bolesti zavisnosti.
Ugledajmo se i na Pravila Adventisti~ke crkve, odnosno na
wihove stavove u odnosu na duvan, alkohol, drogu #svaka supstanca koja razara telo, koji je Hram Duha bo`jeg, strogo je
384
zabrawena. Wihovi vernici su idejni apstinenti zna~i ne

pu{e, ne piju, ne uzimaju drogu. U komlementarnim studijama
utvr|eno je da su adventisti telesno i du{evno zdraviji u
odnosu na pripadnike drugih religija, ateiste i agnostike.
Op{tinski program prevencije BZ-i

Op{tinski program prevencije BZ-i OKO je interventni program, ogledalo stawa patologije u ovoj oblasti na nivou op{tine, te
je razli~it u raznim op{tinama. Op{tinski program obezbe|uje:
unapre|ewe du{evnog zdravqa; primarnu prevenciju; op{te i
zdravstveno vaspitawe (odgoj); lokalnu zakonsku regulativu; le~ewe
i rehabilitaciju zavisnika-bolesnika; edukaciju edukatora (profesionalni i paraprofesionalni) za sloènu i mukotrpnu preventivnu delatnost. Ciqano istraìvawe epidemiolo{ke veli~ine
(pu{ewa, pijewa AP-a, drogirawa) u op{tini je osnov za prioritetne pravce preventivnog delovawa. Sinhronizovano Program
povezuje na lokalnom nivou, u organizaciji Op{tinskog koordinacionog odbora (OKO) sve stru~ne i dru{tvene organizacije, koje u
svojim programima rada imaju i aktivnosti u ovoj oblasti
dru{tveno-zdravstvene patologije (zdravstvo, {kola, masmediji,
porodica, socijalna slu`ba...) a sa ciqem da se reducira potro{wa
PAS-i i zaustavi {irewe BZ-i u op{tini (slika 8). Decidirani
zadaci ovog programa su:
osposobqavawe svakog gra|anina op{tine:
zdravo pona{awe,
neprihvatawe rizokofaktora (pu{ewa, pijewa AP-a,
drogirawa);
samoza{tita i uzajamna za{tita,
sprovo|ewe specifi~ne prevencije rizi~nih grupa
(voza~i, ugostiteqi, gra|evinski radnici...),
rano dijagnostikovawe, le~ewe i rehabilitaciju
obolelih sugra|ana: alkoholi~ara, narkomana i pu{a~a.
385
Dobra organizacija i qudi koji èle da rade u OKO-u su

poluge koje mogu da mewaju stawe na boqe i da omogu}e ostvarivawe ciqeva programa. Podr{ka je nu`na svake relevantne dru{tvene institucije. Nema uspeha kod bilo koje
izolovane aktivnosti na poqu BZ-i. Pomo} traè pojedincibolesni zavisnici, a le~ewe pojedinaca ublaùje simptome
stawa u dru{tvu pa le~ewe samo gasi poàr zavisnosti.
Primarna prevencija se tu i tamo upra`wava od strane
nekih zdravstvenih ustanova, ali usputno uz veliki anga`man
entuzijasta, ali ova nije kontinuirana, nije {iroko zastupqena, nije dugoro~no programirana, nije u fokusu stru~ne i
dru{tvene javnosti, nije medijski podràvana, nema puno pravo
gra|anstva i nema uspeha. Sama tematika koja je do sada
prezentirana gra|anstvu pa i u~enicima na tribinama i predavawima iz oblasti prevencije BZ-i bila je veoma raznolika,
kako po sadràju tako i po kvalitetu i bila je pre svega informativnog karaktera a {to predstavqa prvu stepenicu u primarnoj prvenciji BZ-i. OKO svojim programom prevencije BZ
obezbe|uje znawa, ve{tine i emotivno usvajawe i ugra|ivawe u
pona{awe svake mlade osobe zdravi stil ìvqewa, ìvot bez
duvana, alkohola i droga. Institucija porodi~ni lekar u
nas nije doskora postojala na vidiku, wena pomo} je dragocena
i u vaspitno-preventivnom radu BZ-i, ako su isti zdrave,
stru~ne i odgovorne osobe.
Priprema programa primarne

prevencije BZ-i u op{tini OKO
Narkomanija zaokupqa, sa razlogom, sve ve}u pa`wu na{e
javnosti, ali se potcewuju velike opasnosti od legalnih
droga duvana i alkohola. To su skupe bolesti zavisnosti
(BZ) a pu{a~i, alkoholi~ari i narkomani su bolesnici (F-10
F-19, MKBH SZO) koji su svesno ili nesvesno odabrali
386
bolesno pona{awe, neslobodu i robovawe, odnosno, hroni~no

samoubistvo. Pojavni oblici BZ su razli~iti a tragi~ne
posledice su, pre ili kasnije, neizbe`ne i poga|aju zavisnika
(pu{a~a, alkohli~ara, narkomana), wegovu porodicu i
dru{tvo u celini. Le~ewe ovih bolesnika je skupo (iz zajedni~ke kase), dugotrajno i uglavnom neuspe{no. Prevremena
smrtnost ovih bolesnika je enormna, tim pre {to ove
droge generi{u i smrtonosne moderne bolesti (rak,
infarkt srca, {log... sidu), {to sve uporedo sa belom kugom
prore|uje na{ narod do nestajawa.
Jedina i prava za{tita, od BZ je osmi{qena, organizovana, koordinirana i kontinuirana primarna prevencija
sveobuhvatna aktivnost gde svako ~uva svoje zdravqe kao
li~nu, porodi~nu i dru{tvenu sre}u. Dràva je u obavezi da
usvoji politiku, strategiju i program portiv BZ, a mere su
zakonske, edukativne i motivacione.
Polaze}i od gorwih principa Jugoslovenski savez za prevenciju alkoholizma, narkomanije i pu{ewa (JUSPANP)
priredio je program prevencije BZ Zdravqe, sloboda i perspektiva (za celu zemqu) i interventni op{tinski program,
gde su decidirani zadaci svih u~esnika.
Nova demokratska vlast, od predsednika dràve,
predsednika vlade Srbije do resornih ministara (i inodonatori) upoznati su sa ovim programom, te udruènim snagama,
prevashodno humanitarno-volonterskim radom èlimo da
plimu BZ smawujemo, da mladi od malih nogu sti~u znawa i
ve{tine i drogama kaù NE.
Qudi od akcije, humanisti, neoptere}eni nacionalno,
rasno, verski, partijski... svako ko ose}a, misli i pona{a se u
komunikaciji sa drugima ~ovekoqubivo, nesebi~no po`rtvovano, qudi privrèni radu, poslu su qudi za prevenciju BZ.
Treba se posebno ~uvati obrazovanih qudi bez obraza...
Inicijativni odbor svoje op{tine {aqe peticiju
izvr{nom odboru zahtev, molbu da se formira OKO uz nezaobilazno lobirawe. Posle re{ewa IO SO o formirawu OKO-
387
a ~lanovi zdruèno pripremaju Program primarne prevenicje BZ (alkoholizam, narkomanija, pu{ewe), za tu op{tinu.
Priprema programa, realizacija, koordinacija je u
funkciji OKO-a. Odvija se fazno:
1. Formulacija problema
osmi{qa se na osnovu validnih stru~nih saznawa o
sveprisutnim problemima BZ u svetu i u na{oj zemqi.
2. Pripremna faza
formira se ekspertska grupa za pripremu programa i
upoznavawe gra|ana op{tine i relevantnih rukovode}ih
struktura,
sprovode se ciqano op{tinsko istraìvawe o
ra{irenosti BZ i stavovima gra|ana prema
alkoholi~arima, pu{a~ima i narkomanima. Posebno su
zna~ajni stavovi |aka,
testiraju se u~enici osnovne {kole prema onima koji
uzimaju drogu a oni imaju jaka i razli~ita ose}awa koja se
kre}u od saàqewa preko razumevawa do zgraàvawa.
\aci ne ostaju ravnodu{ni prema narkomanima {to je
dobra osnova za formirawe sopstvenog stava prema
narkomaniji,
sagledavaju se svi raspoloìvi resursi, kadrovi
zdravstveni, pedago{ki, socijalni, pravno-policijski...
volonteri, pojedina~no i grupno,
sagledavaju se tehni~ko-tehnolo{ki resursi finansirawe programa.
3. Definsiawe uslova.
4. Analiza limitiraju}ih faktora.
5. Detaqan plan sprovo|ewa programa.
6. Evaluacija programa.
Celokupan rad od pripremne faze se evidentira, statisti~ki obra|uje, vrednuje... popravqa za daqe aktivnosti.
Ukratko svaki Op{tinski Program primarne prevencije BZ
388
se, po osnivawu OKO-a odvija u pet faza: lokalno

istraìvawe, edukativna dijagnoza, izrada programa, realizacija programa, evaluacija ocena uspeha/neuspeha.
Mora se ista}i da verske zajednice, odnosno sve{tenik,
pastor, rabin, hoxa, mogu mnogo da u~ine da vernici ne pu{e,
ne piju, ne uzimaju drogu. Muhamedanska vera zabrawuje svojim
vernicima da piju alkoholna pi}a, gospodin Papa Jovan Pavle
II je u 2004. godini pozvao vernike da ne pu{e.
Preventivna savetovali{ta za BZ treba oformiti u
svakoj op{tini (saveti, dijagnostika, uput za tretman...) u
zdravstvenoj slu`bi, jer }e i tako ste~ena znawa smawiti
{tete (harm reduction). Za rad u savetovali{tu odabrati stu~ne,
odgovorne i radne stru~wake, uz dodatnu i wihovu edukaciju.

Naravno da ti stru~waci ne mogu biti pu{a~i, alkoholi~ari!
Slika 12. Op{tinski koordinacioni odbori
Koliko nova vlast {titi narod od BZ-i?

Zdravqe ne{eg naroda ugroèno je vi{e nego ikada, iako
smo zemqa sa najvi{e lekara na broj stanovnika. Pet, odnosno
{est medicinskih fakulteta #liferuje nove doktore,
uglavnom za Biroe za zapo{qavawe ili za rad u inostranstvu.
Organizacija zdravstvene slu`be, Sistem zdravstvenog
osigurawa su u haosu, pa ne ~udi da mito i korupcija #cvetaju
389
u zdravstvu. Mnogi lekari su izgubili obraz, iako su obrazovani da se drè Hipokratove zakletve. Lekarsko Dru{tvo
nema Lekarsku komoru koja }e da {titi bolesnika a lekaru
~ak i zabrani rad u zdravstvu. Lekarska komora Amerike
#prestupnike rigorozno ka`wava.
Na{a nova demokratska vlsat nema dovoqno sluha za
PREVENCIJU BZ. Resorna ministarstva, vrve od vi{ka
zaposlenih a ne i od mnogo stru~waka. Zdravstvo, prosveta,
finansije... ostaju #gluvi, na predloènu na{u strategiju i
dugoro~ni, sveobuhvatni projekat prevencije BZ, na{e humanitarno-volonterske organizacije, misle}i da se to moè
birokratski re{iti iz kabineta, prihvataju Konvencije
Evropske Unije, ali to je samo za svet a kod nas je sve drugo
u praksi deci, maloletnima prodaju cigarete, reklamirawe,
preko TV kanala, piva... #zavodi i omamquje mlade. Za{to to
~ini na{a vlast nije to slu~ajno. Izuzetno se mora pohvaliti ministar prosvete Slobodan Vuksanovi} koji ~ini sve
da osavremeni {kolu i reformi{e nastavu i ostvari ideju
Edgara Fora #[kola za ìvot. âk je Partizan #promenio
ime - #Partizan pivara MB. Ne ~udi?
Lekari, specijalisti za BZ nisu pedago{ki osposobqeni za
sve metode Primarne prevencije BZ. Oni su #majstori za
le~ewe alkoholi~ara, narkomana, pa i pu{a~a, tim pre {to u
zdravstvu ve}ina pu{i a ima tamo i #nevidqivih alkoholi~ara.
Uvek su dobro do{le za tribine o BZ, ali daqe kontinuirane
preventivne aktivnosti treba da prepuste #znalcima.
Kontakti na{eg SAVEZA sa pedesetogodi{wim
iskustvom na poqu prevencije BZ su usmeno podràli ministri, premijer Srbije, a g. \eli} nam je pismeno obe}ao
podr{ku. Na tome je i ostalo, iako smo mi na{ program prezentirali i svetu i dobili uveravawe da }e na{u volonterskohumanitarnu organizaciju podràti i finansijski. @ivimo u
nadi da }e se neko i od na{ih qudi pridruìti na{em sloganu:
#spasavajmo decu i omladinu. #Nada, vera i qubav drè ovaj
svet zbog vere, nade i qubavi Hristos je razapet.
390
Savez organizacija za prevenciju

alkoholizma, narkomanija i nikotinizma
u Jugoslaviji JUSPANP
Broj: 8/1-2002
11. 03. 2002
Beograd
\u{ina 34
tel: 011 754-688; 48-93-764
e-mail: juspanp@verat.net
spredovic@ptt.yu
www.juspanp.org.yu
Prof. dr Tomica Milosavqevi}

ministar zdravqa
Predmet: Petogodi{wi Program primarne prevencije PP.
bolesti zavisnosti BZ (pu{ewe, alkoholizam i
narkomanija), #Zdravqe, sloboda i perspektiva,
OKO Interventni Op{inski Program PP,
Finansirawe
programa
ZDRAVSTVENO
VASPITAWE novi {kolski predmet.
Po{tovani Ministre,
Na{ narod, Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija o~ekuju REFORME u zdravstvu (Sistem zdravstvene
za{tite, Zdravstvenog osigurawa, Lekarska komora...), jer
postoje}e stawe, najblaè re~eno, nikoga ne zadovoqava i
korisnike i davaoce zdravstvenih usluga. I u ovom te{kom
krizno-ekonomskom periodu ono moè i treba biti boqe.
Racionalizacija prostora, kadrova, studenata, nastavnika...
1. Na{ Savez... priredio je Nacionalni program
dugoro~no PP BZ i Op{tinski interventni program
(OKO)... Nedavno smo upoznali sa Programom sve predsednike
op{tina i sve direktore zdravstvenih ustanova u Jugoslaviji.
Op{tinski program (OKO) se ve} realizuje u nekim op{tinama Srbije, a uspeh PP protiv BZ. bi bio zagarantovan ako bi
391
aktivno OKO bilo u 50 60% op{tina Srbije.

O~ekujemo da budete utemeqiva~ PRAVE BORBE protiv
BZ. Ne dozvolite da, kao #U periodu pre, Va{e aktivnosti
doìve sudbinu #efermne organizacije FONAS.
2. Na{ Savez... je volonterska neprofitna organizacija
sa ciqem da {titi ZDRAVQE naroda a posebno omladine od
svih BZ. Za teku}e materijalne tro{kove treba stalni izvor
prihoda PREDLA@EMO da se 0,5 do 1% ubranog poreza od
legalnih droga (duvan, alkohol) usmeri prema PREVENCIJI
BZ i tako sa malim sredstvima za{titi zdravqe naroda i fondove zdravstvenog osigurawa od najve}ih potro{a~a pu{a~a,
alkoholi~ara, narkomana...
3. ZDRAVSTVENO VASPITAWE uvesti kao redovan
predmet u {kole, shodno preporukama SZO. #Vaspitawe je
osnovna mera za{tite zdravqa naroda.
Na{a ideja je Vama dostavqena u dopisu: reforma zdravstva; reforma obrazovawa i podr{ka programu PP BZ, februara 2001. godine.
Ostajemo u nadi da }ete u~initi sve da Program PP BZ
#zaìvi u na{oj zemqi a danas smo i svedoci da Program
zdu{no podràvaju (a neka i svojata) politi~ke stranke DOSa, {to nam je jo{ jedna potvrda da je Program dobar i da
aktuelna vlast treba da nam pomogne u wegovoj realizaciji.
S po{tovawem,
Predsednik:
Prim. dr sci. Dragoslav Nikoli}
neuropsihijatar
P. S. Molimo za prijem radi dopunske elaboracije na{ih
predloga.
Prilog: 1. Program (izvod)
2. Pismo predsednicima op{tina Jugoslavije
3. Pismo direktortima zdravstvenih ustanova
4. OKO
5. Mesta za edukaciju edukatora
Dostavqeno: Premijeru, ministru zdravstva, finansija,
392
prosvete, za brigu o porodici, direktoru RZ za

zdravstveno osigurawe Srbije
[ta obezbe|uje uspeh prevencije bolesti zavisnosti?

su planetarna po{ast, zlo {irokih razmera savremene civilizacije, stalno u ekspanziji. Inicijalna kapisla pu{ewa,
pijewa alkohola pa i uzimawa droga je usvojeni model
pona{awa identifikacione osobe roditeqi, nastavnici,
vr{waci, reklame... Pu{a~a duvana, alkoholi~ara i narkomana sve je vi{e i vi{e i to onemogu}ava i najbogatije zemqe
da obezbede dovoqno sredstava za wihovo le~ewe. Svetska
zdravstvena organizacija je istakla slogan Medicina XXI
veka }e biti preventivna medicina. u svom programu
Zdravqe za sve u XXI veku istakla je dva ciqa (ciq 4 i 12)
o va`nosti BZ i merama za wihovo suzbijawe. Ukupno u navedenom Programu ima 21 ciq.
U nastanku bolesti zavisnosti zna~ajni su mnogobrojni
faktori bitna je li~nost, pored sredine i psihoaktivne
supstance. Prevencija moè da u najve}oj mogu}oj meri
za{titi narod od BZ, moè biti uspe{na ako je sveobuhvatna, kontinuirana, organizovana, koordinirana od dru{tvenohumanitarne organizacije, kojoj nije prevashodni ciq profit
zarada u~esnika programa. Shodno preporukama SZO, svako
u programu ima svoju ulogu:
Dràva treba:
da usvoji politi~ku, strategiju i sveobuhvatni program
primarne prevencije;
da osnuje u svakoj op{tini OKO (op{tinski koordinacioni odbor protiv BZ);
da omogu}i primenu osnovnih mera primarne prevencije
a one su zakononske, edukativne, i motivacione.
Porodica, {kola, masmediji, zdravstvo su osnovni nosio-
393
ci prevencije BZ. Zdravstvo je prevashodno zaduèno za

sekundarnu prevenciju (rana dijagnostika i le~ewe zavisnika bolesnika). Drugi u~esnici prevencije su navedeni u
grafikonu OKO-a. Bolesti zavisnosti se jo{ nazivaju
defakto bolesti pona{awa.
Pona{awe svake osobe je rezultanta vaspitawa ili {ire
edukacije, procesa koji traje od ro|ewa do sudweg dana.
Edukacija inkorporira u sebi informaciju, znawa i socijalne ve{tine u sveukupnom pona{awu pa i u odnosu na BZ.
Borba protiv BZ po~iwe u prenatalnom periodu,
obdani{tu, de~ijem vrti}u, osnovnoj i sredwoj {koli... pa
shodno uzrastu primewuju se odgovaraju}e metode
zdravstveno vaspitnog rada, odgovaraju}a vaspitna sredstva, i zdravstveno vaspitni ambijent. [kola je idealno
mesto za realizaciju programa PP protiv BZ iz vi{e
razloga.
Adolescentno doba je najkriti~nije za svako aberantno
pona{awe pa i za za{titu od BZ. Boqe informisani adolescenti i sa vi{e znawa i ve{tina o rizicima i
posledicama upotrebe duvana, alkohola, marihuane, ekstazija re|e postaju zavisnici pu{a~i, alkoholi~ari, narkomani. Brojni istraìva~i su ukazali a praksa dokazuje da
adolescente treba sistematski obu~avati ve{tinama
koje }e im pomo}i:
da grade kvalitetne emotivne veze u porodici, {koli, i
grupi vr{waka,
da savla|uju razumno stresne doga|aje,
da razvijaju samopouzdawe i samokontrolu,
da re{avaju realno probleme shodno zdravom pona{awu,
da odbijaju ponu|ene PAS i napu{taju takvo dru{tvo,
da relaksacionim tehnikama savla|uju stresne doga|aje,
da oboga}uju ìvot pozitivnim iskustvima i tako
za{tite sebe od rizika opasnih situacija,
da odgovorno donose odluke, re{avaju probleme i ve{to
394
komuniciraju u kriznim socijalnim sredinama.
Metode i sredstva zdravstveno-vaspitnog rada

A. Metodi rada su osmi{qeni i planirani prakti~ni
postupci sa ciqem da se stanovni{tvu, nau~no, pedago{ki
ukaù problemi BZ i na~in samoza{tite, uzajamne za{tite...
Ukratko navodimo najpoznatije. Zdravstveno-vaspitni rad u
primarnoj prevenciji BZ moè biti:
1. Individualni rad planirani razgovor, intervju... sa
ciqem da se problem BZ re{ava pojedinci, porodica...
2. Grupni rad obra|uje odre|ene probleme BZ:
rad u maloj grupi (predavawe, pitawe i odgovori...),
panel diskusija organizovana javna diskusija uz aktivno
sudelovawe auditorijuma,
igrawe tu|e uloge npr. alkoho~ara hod, pona{awe na
ulici, ku}i...
dramske predstave za decu, omladinu,
tematske izlo`be slike, plakati, agitke...
multimedijalni kompjuter omogu}ava kombinovawe
metoda i sredstava. Slide show omogu}ava zvuk
vaspita~a, slike za u~enike.
V. Zdravstveno vaspitna sredstva su instrumenti u
ovom radu, pomaù predava~u da realizuje svoj program i
korisnicima da lak{e shvate i prihvate poruke. Mogu biti:
1. O~igledna sredstva koja animiraju ~ula vida, sluha...
mogu biti o~igledna kwige, bro{ure, slikovnice,
plakate, letke, agitke, parole, stripovi, izvodi ~lanaka,
pri~e.
2. Zdravstvene izlo`be u zdravstvenoj ustanovi, {koli,
radnoj organizaciji... eksponati izlo`be, skladni i
privla~ni treba da pruàju zdravu poruku, koja mora da
krasi sliku, plakat, pano, razne makete...
395
3. Nepokretne slike dijafilmovi, grafofolije, slike i

crteì
4. Pokretne slike film, flanelograf, magnetna tabla,
plastigraf, video sistem...
5. @iva re~ gramofon, magnetofon, kompakt disk...
6. Sredstva masovnih komunikacija radio stanice, razglasne stanice, specijalizovane novine, ~lanci, telefonske informacije, televizija, bioskop
Savez organizacija za prevenciju

alkoholizma, narkomanija i nikotinizma
u Jugoslaviji JUSPANP
Savez organizacija protiv alkoholizma, narkomanije i
nikotinizma je dru{tveno-humanitarna, multidisciplinarna, volonterska organizacija sa zdravstveno-vaspitnoobrazovnim karakterom, ~ija je osnovna delatnost primarna
prevencija (spre~avawe i suzbijawe) bolesti zavisnosti (BZ).
Savez je osnovan 1953. godine sa ciqem da kontinuirano
izgra|uje antitoksikomanske stavove prema ovim bolestima
kod celokupne populacije, posebno kod omladine. Do pre deset
godina aktivno je delovalo 458 op{tinskih saveza (od 621
op{tine u biv{oj Jugoslaviji) i vi{e od 5.000 dru{tava i sekcija a preko 150.000 volonterskih ~lanova, osoba koje nisu
pu{a~i, alkoholi~ari ili narkomani.
Od osnivawa Savez je:
Organizovao i tri Jugoslovenske konferencije (Bawa
Koviqa~a, Sarajevo, Zagreb), preko 300 tematskih skupova: seminara, simpozijuma, okruglih stolova o BZ i metodama wihovog suzbijawa u raznim sredinama:
Priredio okvirne programe prevencije BZ u op{tinama,
{kolama, mesnim zajednicama, radnim organizacijama.
[tampao i distribuirao na desetine hiqada propa-
396
gandnih letaka, agitki, plakata, bro{ura, bexeva i sl., a

tako|e i Zbornike sa navedenih Konferencija i
Simpozijuma.
Inicirao je zakonsku regulativu o BZ (Zakon o zabrani
pu{ewa u zatvorenim prostorijama, Zakon o zabrani
reklamirawa duvanskih prera|evina, alkoholnih pi}a i
mala pakovawa alkohola, tzv. unu~i}e).
Organizovao je posebno omladinske {kole za budu}e
aktiviste protiv BZ i prigodna pionirska nagradna
takmi~ewa (kviz, likovno i literalno stvarala{tvo) na
temu BZ.
Odràvao me|unarodne veze sa odgovaraju}im institucijama.
Jugoslovenski savez protiv alkoholizma, narkoma nije i
nikotinizma, (JUSPANP), dru{tvena interdisciplinarna organizacija zdravstvenih radnika i pred
stavnika humanitarno-volonterska vanzdravstvenih
struka i organizacija, nudi i traì saradwu u ostvarivawu
celokupnog programa primarne prevencije BZ-i u op{tinama,
okruzima, republici i Srbiji.
Savez Srbije ostaje u nadi da }e odgovaraju}i organi
(vlasti) {irokih vidika, o{trog duha i pravilnog suda pokrenuti i kontinuirano sprovoditi nove specifi~ne preventivne mere, najdelotvornije i najjeftinije mere za{tite
zdravqa naroda. Nada, vera i qubav drè ovaj svet... zbog
vere, nade i qubavi Hristos je razapet, i nama ostaje da se
nadamo, da verujemo u ~ovekoqubqe i da }e 21. vek biti
po~etak kraja svetskih kriza, sukoba, neznawa, bede i siroma{tva, duhovnog i materijalnog i vek uspe{ne borbe protiv
BZ-i. Mo`da se u laboratorijama nau~nika izgnezdi i biolo{ka vakcina protiv ove kobne po{asti, zla svetskih
razmera.
U novoj demokratskoj dràvi nastavqamo na{ volonterski rad kako bismo realizovali programski ciq: za{titi
zdravqa pojedinaca, porodice i dru{tva od stalno rastu}e
397
po{asti, planetarnog zla alkoholizma, narkomanije i pu{ewa

duvana, jer je, uglavnom, samo prevencija uspe{na, jeftina i
sveobuhvatna, a le~ewe individualno, preskupo i uglavnom
bezuspe{no (izuzev odvikavawa od pu{ewa). U tom smislu
Savez je usvojio petogodi{wi program aktivnosti na planu
primarne prevencije bolesti zavisnosti.
Petogodi{wi projekat primarne

prevencije Bolesti zavisnosti JUSPANP
(dràvni i op{tinski)
Naziv projekta: ZDRAVQE, SLOBODA I PERSPEKTIVA.
Primarna prevencija bolesti zavisnosti (alkoholizma,
narkomanija, nikotinizma).
Podnosilac projekta: Savez organizacija protiv
bolesti zavisnosti (alkoholizma, narkomanija, nikotinizma), Jugoslavije-Srbije i Crne Gore JUSPANP.
Ciq projekta: Ako znamo da je MEDICINA
BUDU]NOSTI PREVENTIVNA MEDICINA, na{i
ciqevi su slede}i:
Osposobiti znawem i ve{tinama svaku osobu da ~uva,
neguje svoje zdravqe i duvanu, drogi i alkoholu kaè NE,
Spre~avawe pojave i {irewa pu{ewa duvana, alkoholizma i narkomanija,
Formirawe odbojnih stavova prema pu{ewu duvana,
pijewu alkohola i kori{}ewu droge, posebno kod dece,
adolescenata i mladih u mla|em odraslom dobu,
Podizawe nivoa op{te i zdravstvene kulture naroda i
afirmacije zdravih stilova ìvota (rad, sport, stvarala{tvo...),
Nau~no-istraìva~ki rad pojave i {irewa zavisnosti
u svim sredinama, odnosno u svakoj na{oj op{tini.
398
Kratak opis projekta (opis svih aktivnosti, metod rada,

ciqna grpa, broj u~esnika-korisnika, dinamika i mesto realizacije projekta):
Osnivawe op{tinskih organizacija Saveza u svim
na{im op{tinama (odràvawe skup{tina, izbor
Organizaciono-koordinacionog odbora OKO-a, usvajawe statuta, Poslovnika o radu i OP[TINSKOG PROGRAMA PREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI).
1. Metod rada }e biti grupni i individualni odnosno
socijalno-ekolo{ki model uz kontinuiranu edukaciju edukatora savetovawa, predavawa, debate, tribine, edukativni seminari, simpozijumi, omladinski tematski kampovi, nagradni
konkursi za u~enike, izlo`be, plakate, letke, bexevi,
bro{ure, kwige.
2. Ciqna grupa programa su: deca (pred{kolska-vrti}i),
omladina, (osnovna, sredwa i studentska) porodice,
zaposleni...
broj u~esnika korisnika oko 3.000.000.
dinamika mese~na, godi{wa, a program je
petogodi{wi.
3. Mesto realizacije: sva naseqena mesta, {kole, mesne
zajednice, radne organizacije sportska i druga dru{tva.
Predvi|eno je uvo|ewe jedinstvenog informacionog sistema za sve ove aktivnosti sa centrom u Jugoslovenskom savezu.
Preduslovi uspe{ne primarne prevencije bolesti zavisnosti je edukacija edukatora, stru~waka razli~itih profila psihologa, socijalnih radnika, nastavnika, pedagoga,
zdravstvenih radnika... u ciqu sticawa aktuelnih znawa iz
oblasti BZ, posebno o prakti~nom radu u svojoj sredini. Oni
su ti koji }e znawe proslediti roditeqima, nastavnicima,
{kolama... svima koji imaju krucijalnu ulogu u formirawu
zdrave dece, omladine... Seminari su po~etna osnova za
edukaciju edukatora.
399
Plan primarne prevencije

Bolesti zavisnosti Saveza Srbije
Zadaci:
1. Obnavqawe i osnivawe op{tinskih i drugih organizacija cele strukture Saveza. Sa~initi okvirni program
prevencije na nivou Op{tine, kao polaznu osnovu za planirawe rada osnovih i op{tinskih organizacija Saveza
(op{tinske organizacije }e taj program prilagoditi uslovima i mogu}nostima svoje sredine).
Organizovati osniva~ke skup{tine u op{tinama gde za
to postoje trenutni uslovi, odnosno zainteresovanost, a u
ostalim op{tinama formirati inicijativne odbore koji }e
do kraja godine pripremiti i zakazati osniva~ke skup{tine.
2. Prou~avawe epidemiolo{kih pokazateqa o kretawu
bolesti zavisnosti. Prou~iti i analizirati dostupnu medicinsku dokumentaciju Republi~kog zavoda za zdravstvenu
za{titu, Instituta za mentalno zdravqe u Beogradu i Zavoda
za bolesti zavisnosti u Beogradu o u~estalosti pojedinih
pojavnih oblika nikotinizma, alkoholizma i narkomanije u
Srbiji za posledwih deset godina (epidemiolo{ka studija),
Prou~iti i analizovati sva dostupna i aktuelna dosada{wa
istraìvawa, nau~ne i stru~ne radove u na{oj zemqi koji se
odnose na pojavne oblike bolesti zavisnosti i wihovu
ra{irenost.
Sa~initi odgovaraju}e informacije pristupa~ne za
javnost o kretawu bolesti zavisnosti, i informisati celu
populaciju putem sredstava javnog informisawa, a isto tako
informisati i nadle`ne upravne organe o tome, radi preduzimawa i koordinacije odgovaraju}ih preventivnih mera.
3. Stvoriti Model edukacije aktivista Saveza.
Organizovati seminare edukaciju edukatora za op{tinske
400
aktiviste sa ciqem da se boqe informi{u o savremenim trendovima u prevenciji bolesti zavisnosti, na~inu rada kao i da
uspostave boqu me|usobnu saradwu socijalnu mreù svih preventivnih ~inilaca radi {to uspe{nijeg delovawa na terenu.
U drugoj polovini godine organizovati seminare za
{kolske pedagoge, psihologe i socijalne radnike u svim ve}im
gradovima Srbije, kao i nastavnike i druga zainteresovana
lica za rad na prevenciju bolesti zavisnosti.
4. Prevencija bolesti zavisnosti u preduze}ima, mesnim
zajednicama. Sa~initi koncept pisma o potrebi zna~ajnijeg
rada i angaòvawa svih subjekata u preduze}ima na prevenciju bolesti zavisnosti uputiti ga Privrednoj komori Srbije,
sa kojom prethodno uspostaviti kontakt i saradwu.
Neophodna je pomo} Privredne komore Srbije, koja bi svojim pismom direktorima svih preduze}a u zemqi, ukazala na
zna~aj prevencije bolesti zavisnosti u tim kolektivima, kao
i potrebu ozbiqnijeg rada i angaòvawa radi boqe produktivnosti, kvaliteta rada i ìvota i bezbednosti na radu.
Ovde se podrazumeva i angaòvawe sindikata i klubova alkoholi~ara le~enih.
5. Prevencija bolesti zavisnosti u {kolama.
Pripremiti odgovaraju}i program za prevenciju bolesti zavisnosti prilago|en {kolskom programu osmogodi{wih
{kola, sredwih {kola i fakulteta, i upoznati
Ministarstvo za prosvetu Srbije, pa izloìti neophodne i
mogu}e mere stvarawe omladinskih dru{tva, nagradni
konkursi, tribine, sportske i druge kulturne manifestacije.
Organizovati jednodnevna savetovawa sa direktorima
{kola u ve}im gradovima Republike, i ukazati na neophodnost
ozbiqnije borbe protiv bolesti zavisnosti kod mladih.
Sve ove mere koje se odnose na prevenciju bolesti zavisnosti u {kolama realizovati u dogovoru sa Ministarstvom
za prosvetu Srbije, kao i razmotriti mogu}nosti uvo|ewa
novog predmeta Zdravstveno vaspitawe u {kolama, sa
odgovaraju}im programom o~uvawa zdravqa.
401
6. Prevencija bolesti zavisnosti u saobra}aju. Sa~initi

program za{tite dece i starih u saobra}aju, koriste}i ranija
pozitivna iskustva. Putem odgovaraju}ih sredstava (agitki,
nalepnica...) informisati i upozoravati u~esnike u
saobra}aju o {tetnim uticajima alkohola, droga i nikotina na
bezbednost qudi u saobra}aju, a posebno voza~a. Ovaj zadatak
realizovati u saradwi sa Auto-moto savezom Srbije.
7. Informisawe javnosti. Neophono je permanentno i kontinuirano informisawe javnosti o uzrocima i posledicama
bolesti zavisnosti, kao i mogu}nostima le~ewa i prevencije
preko svih sredstava javnog informisawa. Informacije moraju biti kratke, efektne, adekvatne i razumqive.
Pripremiti kratka saop{tewa o nepo{tovawu zakonskih propisa o proizvodwi i prometu alkoholnih pi}a,
reklamirawu tih proizvoda, zatim pu{ewu javnih li~nosti u
emisijama TV i drugo.
8. [tampati posebne agitke, letke, plakate i popularne
bro{ure, koje bi se preko organizacije Saveza i Crvenog krsta
povremeno plasirale u javnosti. Ispitati mogu}nost da se
obnovi izdavawe nau~no-popularne revije Tribina, koja je u
ranijem periodu odigrala zna~ajnu ulogu u informisawu javnosti i podsticawu motivacije za angaòvawe svih ~inilaca u
realizaciji programa prevencije i le~ewa bolesti zavisnosti.
Isto tako u~estvovati sa aktuelnim ~lancima u dnevnoj
i revijalnoj {tampi Vivi, Eliksiru, i drugim zdravstvenovaspitnim ~asopisima koji izlaze u na{oj zemqi, sa temama iz
oblasti prevencije i le~ewa bolesti zavisnosti.
9. Koordinacija rada Saveza i drugih dru{tvenih subjekata. Savez je u pro{losti (pored Instituta za alkoholizam i
narkomanije u Beogradu kao stru~no metodolo{kog centra)
imao ulogu koordinatora svih dru{tvenih ~inilaca na poqu
prevencije bolesti zavisnosti, {to se pokazalo i mogu}im i
ispravnim. Smatramo da bi takvu ulogu Savez ponovo trebalo
da razradi i preuzme, svakako u dogovoru i saradwi sa svim
drugim zainteresovanim dru{tvenim subjektima. U vezi sa
402
tim potrebno je sa svim zainteresovanim dru{tvenim subjektima u direktnim kontaktima posti}i na~elni dogovor, o
zajedni~kom radu i angaòvawu na ovom zna~ajnom podru~ju
za{tite zdravqa.
Potrebno je i formirati tri posebna Koordinaciona
odbora za prevenciju alkoholizma, narkomanije i nikotinizma, kao visoko stru~nog i savetodavnog tela, koji bi se
povremeno sastajao ali ne bi preuzimao ulogu organa Saveza.
10. Saradwa sa srodnim organizacijama i institucijama.
Potrebno je {to pre uspostaviti neposredan kontakt sa
slede}im subjektima: Republi~kim zavodom za zdravstvenu
za{titu, zavodima za zdravstvenu za{titu u Republici,
Domovima zdravqa, bolnicama, Crvenim krstom Srbije, Automoto savezom Srbije, Privrednom komorom Srbije, Udruèwem
socijalnih radnika Srbije, Udruèwem psihologa Srbije,
Institutom za mentalno zdravqe u Beogradu, Zavodom za bolesti
zavisnosti u Beogradu, psihijatrijskim klinikama u zemqi,
fakultetom politi~kih nauka u Beogradu, defektolo{kim
fakultetom, Sekcijom za bolesti zavisnosti SLD, Udruèwem
terapeuta za bolesti zavisnosti, Zavodom za zdravstvenu
za{titu studenata svih Univerziteta, MUP-om Srbije, organima
za pravosu|e i drugim zainteresovanim subjektima.
Formirati Predsedni{tvo saveza Srbije. I pored
izvr{enih izbora 26.01.1998. godine, Predsedni{tvo saveza
nije u celini konstituisano. Neophodno je da svi izabrani
~lanovi, ili predstavnici organizacija, daju svoje ~lanove,
kako bi se omogu}io kontinuiran i plodonosan rad.
11. Obilasci Ministarstva Republike. Potrebno je da
delegacije Saveza, u sastavu 23 ~lana Predsedni{tva, dogovore sa nadle`nim ministarstvima Srbije i drugim subjektima, sastanke, na kojima bi nadle`ne organe upoznali sa usvojenom Programskom orijentacijom, Planom rada i drugim
aktivnostima Saveza. Posebno treba obi}i: ministarstva
Srbije za zdravstveno, socijalna i bora~ka pitawa, pravosu|e,
prosvetu, unutra{we poslove, lokalnu samoupravu, inform-
403
sawe, porodicu i druga.

12. Finansijska sredstva Saveza. S obzirom na to da je
Savez dobrovoqna dru{tvena organizacija, koja od 1991. godine
nije radila, zbog mnogih razloga, ona se sada aktivira u
Srbiji, i èli da svojim radom i entuzijazmom doprinese
o~uvawu i unapre|ewu zdravqa zajedno sa svim drugim dru{tvenim subjektima a posebno na podru~ju bolesti zavisnosti.
Savez nema za sada ni svojih prostorija, ni svojih finansijskih sredstava, ve} sami ~lanovi finansiraju svoje aktivnosti iz li~nih sredstava, pa je neophodno pitawe finansija {to
hitnije re{iti u saradwi sa nadle`nim dru{tvenim subjektima, donatorima i sponzorima.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO, eng. WHO, fr.
OMS). Na me|unarodnoj konferenciji UN jula 1946. godine u
Wujorku, na predlog delegacije Brazila i Kine iz 1945.
godine, konstituisana je jedinstvena univerzalna
zdravstvena organizacija kao rezultat skoro vekovnih ideja
i mnogogodi{wih èqa i napora za uspostavqawem {to
te{we me|unarodne saradwe i zajedni~kog delovawa na poqu
unapre|ewa i o~uvawa zdravqa stanovni{tva ~itavog sveta.
Aprila 1948. godine Svetska zdravstvena organizacija
donela je svoj Ustav. Ovaj zna~ajni istorijski dokument
postavio je dostizawe najvi{eg zdravstvenog standarda kao
jedno od osnovnih prava svakog qudskog bi}a bez obzira na razlike u rasi, religiji, politi~kom uverewu, ekonomskim i
socijalnim uslovima. Zdravqe je kaè se daqe u Ustavu SZO
stawe potpunog fizi~kog, psihi~kog i socijalnog
blagostawa a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti, i
takvo zdravqe svih qudi osnov je za mir i sigurnost u svetu.
Svoju prvu skup{tinu SZO odràla je 24. juna 1948.
404
godine uz prisustvo 53 delegacije iz ukupno 55 zemaqa-~lanica. Predsednik ovog prvog zna~ajnog zasedawa bio je profesor
dr Andrija [tampar, profesor socijalne medicine, ~ija je
delatnost na poqu u za{titi zdravqa prevazi{la granice
na{e zemqe.
Aktivnosti SZO: brojne su i ve}e nego bilo koje ranije
me|unarodne zdravstvene organizacije. Wena angaòvanost i
pomo} ogleda se u ja~awu zdravstvene slu`be u pojedinim
zemqama, u oblicima tehni~ke pomo}i za razvoj slu`be, u
unapre|ewu epidemiolo{kih i statisti~kih slu`bi u raznim
zemqama, u pomo}i oko organizovawa programa za eradikaciju pojedinih oboqewa, za sanirawe epidemiolo{kih i endemskih àri{ta, u podsticawu mera za unapre|ewe prevencije
povreda i nesre}a, mera za poboq{awe ishrane, stanovawa,
sanitacije i higijene okoline, mera za obezbe|ewe boqih radnih uslova kao i rekreacije.
Wenom aktivno{}u obezbe|uje se kooperacija izme|u
nau~nih i profesionih grupa {irom sveta koje rade na
razli~itim zadacima unapre|ewa i o~uvawa zdravqa kao i
le~ewa, ona podsti~e istraìvawa iz oblasti zdravqa bilo
da ih sprovode weni saradnici bilo da daje podr{ku
istraìvawima u pojedinim zemqama. Sem toga SZO predlaè me|unarodne konvencije i regulative iz oblasti
zdravqa, ustanovqava me|unarodne nomenklature i standarde, dijagnosti~ke procedure, unapre|uje me|unarodne
standarde u hrani, biolo{kim i farmaceutskim proizvodima,
zatim organizuje specifi~ne programe za za{titu majke i
deteta, mentalnog zdravqa i {iroko informi{e javnost o
problemima zdravqa u svetu.
Sve ove aktivnosti odvijaju se uz u~e{}e velikog broja
stru~waka, multinacionalnog istraìva~kog tima pri SZO,
povremenim timovima za posebne ve{tine, formirawem
grupa eksperata iz raznih zemaqa, studijskih grupa, savetodavnog komiteta za medicinska istraìvawa i... Nekoliko
stotina instituta, laboratorija, odeqewa univerzitetskih
405
bolnica u vi{e od 50 centara sara|uje sa SZO u istraìvawima i sli~nim aktivnostima. Veliki broj stru~waka iz
mnogih zemaqa koristi tako|e stipendije SZO za nau~na
istraìvawa iz oblasti za{tite zdravqa.
Organizacija i struktura. Svetska zdravstvena organizacija je specijalizovana organizacija koja je povezana i tesno
sara|uje s drugim me|unarodnim organizacijama, ali je potpuno nezavisna od UN. Izme|u SZO i UN kao i izme|u SZO i
Pan-ameri~ke zdravstvene organizacije, Me|unarodnog biroa
rada, Organizacije za hranu i privredu UN (FAO), organizacije za obrazovawe, nauku i kulturu UN (UNESKO) i Me|unarodne agencije za atomsku energiju postoje formalni sporazumi
o razmeni informacija i saradwi.
Svetska zdravstvena organizacija ima svoja sopstvena
upravna tela, svoje ~lanove i svoj buxet. Obezbe|uje i buxet za
rad ove organizacije prema svojim mogu}nostima. Me|utim
bez obzira na visinu upla}enih sredstava svaka zemqa ~lanica u glasawu i dono{ewu odluka ima samo jedan glas.
Organizacija ima tri glavna upravna tela: skup{tinu,
izvr{ni komitet i sekretarijat.
Skup{tina se odràva obi~no jednom godi{we i to u maju
mesecu u @enevi. Svaka zamqa ~lanica moè biti predstavqena najvi{e sa tri ~lana delegacije. Skup{tina odobrava program i predlog buxeta za narednu godinu i donosi odluke
o najva`nijim pitawima politike SZO.
Izvr{ni komitet sastoji se od zdravstvenih eksperata
koji nisu delegati svojih vlada ve} rade u interesu svih naroda. Komitet se sastaje obi~no dva puta godi{we i to jednom u
januaru i odmah posle sastanka Skup{tine. Sednice
Skup{tine i izvr{nog komiteta otvorene su za javnost.
Sekretarijat predstavqa zapravo tim, osobqe zaposleno
u SZO. Na ~elu je generalni direktor, koji je administrativno i tehni~ki odgovoran za rad organizacije. Pored generalnog direktora postoje i regionalni direktori koji se
nalaze na ~elu 6 regionalnih komiteta ~ija su sedi{ta u
406
Aleksandriji (za zemqe isto~nog Sredozemqa), Brazilu

(afri~ke zemqe), u Kopenhagenu (Evropa), Manili (zapadni
Pacifik), u Wu Delhiju (jugoisto~na Azija) i u Va{ingtonu
(ameri~ki kontinenti). Ovim regionalnim kancelarijama
postiè se regionalna organizacija SZO {to dovodi do boqe
saradwe i kooperacije me|u ~lanicama.
Svetska zdravstvena organizacija ~ini sve, od svog osnivawa, da za{titi zdravqe naroda i smawi brojne rizike koji
dovode do oboqevawa naroda. Predlaè da se:
obezbede uslovi za normalan rast i razvoj dece,
obezbe|uje zdrava ìvotna sredina,
obezbe|uju zdravi uslovi ìvota,
razvijaju zdravi stilovi ìvota,
suzbijaju {tetni oblici pona{awa,
SZO oruà pomo} stanovni{tvu u stresno-kriznim
situacijama.
Svetska zdravstvena organizacija i

Bolesti zavisnosti u 21. veku
Bolesti zavisnosti (pu{ewe duvana, alkoholizam, narkomanija BZ) su hroni~ne masovne bolesti, nazvane jo{ i
bolesti pona{awa. Sastavni deo pona{awa su navike,
stavovi, tradicija, obi~aji, verovawa, ve{tine...
ugra|ivane u toku vaspitawa, sloènog procesa koji
po~iwe u porodici (primarna socijalizacija), formalno i
neformalno, svuda i na svakom mestu od obdani{ta, vr{wa~ke
grupe, preko {kole do zdravstva, masmedija, dru{tvenih i
sportskih organizacija, verskih zajednica... Pona{awe
~oveka je rezultanta op{teg i zdravstvenog vaspitawa a moè
biti zdravo ili nezdravo u zavisnosti od koli~ine ugra|enih
pozitivnih ili negativnih zdravstvenih poruka.
Svetska zdravstvena organizacija, u okviru strategije
407
zdravqe za sve u 21. veku: od ukupno 21 ciqa, dva su

posve}ena BZ ciq 4 i ciq 12.
WHO: ciq 4 zdravqe mladih
Do 2020. mladi u regionu treba da budu zdraviji i sposobniji za ispuwavawe svojih uloga u dru{tvu. Naro~ito:
4.1 Deca i adolescenti trebaju da raspolaù boqim
ìvotnim ve{tinama (da se boqe snalaze u ìvotu) i
da vi{e budu u stawu da prave zdrave izbore.
4.2 Mortalitet i invalidnost usled nasiqa i
nesre}nih slu~ajeva me|u mladim qudima treba smawiti najmawe za 50%.
4.3 Treba znatno smawiti broj mladih qudi sa {tetnim
oblicima pona{awa kao {to je pu{ewe, uzimawe droga
ili alkohola.
4.4 Incidenciju trudno}a me|u tinejxerkama treba smawiti najmawe za jednu tre}inu.
WHO: ciq 4 zdravqe mlade populacije. Politika, pre
svega, treba da omogu}i i stvori podr{ku u porodici za
èqenom decom i dobrom sposobno{}u roditeqa. Roditeqima
su potrebna sredstva i ume}a da odgaje svoju decu i brinu o
wima u dru{tvenoj sredini koja {titi prava deteta, a lokalne
zajednice treba da podrè porodicu u osigurawu bezbednog
okruèwa i ustanova za brigu o deci i wihovu promociju
zdravqa. Potrebno je obu~iti osobqe zdravstvenih i socijalnih ustanova da prepoznaju i tretiraju slu~ajeve
zloupotrebe dece. Ako èlimo da smawimo broj nesre}nih
slu~ajeva, zloupotrebu PAS-a, droga, neèqenu trudno}u, a
op{ta za{tita i programi pomo}i deci i mladim qudima
treba da naprave zdrav izbor, lakim izborom. [tavi{e sve
glavne dràvne i politi~ke odluke treba razmotriti da bi
se izbegao svaki negativan udar na zdravqe dece i adolescenata, wihove porodice i starateqe. Politika zapo{qavawa i
edukacije treba da omogu}i mladim qudima da dobiju najboqe
mogu}e obrazovawe i najproduktivniji posao.
408
Obezbe|ivawe seksualnog obrazovawa i podr{ke mladima,

plus lak pristup kondomima, smawi}e rizik od neplaniranih
trudno}a i polno prenosnih bolesti, ukqu~uju}i HIV infekciju.
WHO: ciq 12. Smawivawe zla kao posledice pu{ewa,
uzimawa alkohola i droga odnosi se na prevenciju bolesti
zavisnosti u op{toj populaciji.
Do 2015. u svim zemqama ~lanicama treba u znatnoj meri
da budu smawena {tetna dejstva adiktivnih materija na
zdravqe, kao {to su duvan, alkohol i psihoaktivne droge.
U svim zemqama treba naro~ito da se postigne slede}e:
12.1 Da broj nepu{a~a iznosi najmawe 80% kod osoba
starijih od 15 godina ìvota i oko 100% kod mla|ih
od tog uzrasta.
12.2 Da potro{wa alkoholnih pi}a per capitam ne
poraste ili ne bude ve}a od 6 litara godi{we, a da kod
osoba mla|ih od 15 godina ìvota bude blizu nule.
12.3 Da prevencija nezakonite upotrebe psihoaktivnih droga
opadne najmawe za 25%, a mortalitet najmawe za 50%.
WHO: ciq 12 smawivawe zla od posledica pu{ewa,
upotrebe alkohola i droga. Najve}i problem za zdravqe u
evropskom regionu je pu{ewe. Implementacija Madridske
poveqe protiv pu{ewa iz 1988. godine, kao i Plan
aktivnosti oslobo|ewu od duvana, vodi}e ka ekonomskoj i
zdravstvenoj dobiti. Pove}awe takse na duvanske proizvode
podi}i }e dràvna primawa i sa~uvati ìvote. O{trija regulativa u odnosu na duvanske proizvode i ve}a dostupnost savetovali{ta za prestanak pu{ewa i terapijskih sredstava, spojeno sa pove}anim okruèwem oslobo|enim od pu{ewa i
zabrana reklamirawa i sponzorisawa proizvoda, smawi}e
godi{wi gubitak od dva miliona smrtnih slu~ajeva koji se
o~ekuje u toku slede}ih 20 godina. Efikasni zakoni smawuju
potro{wu duvana. Pet godina posle uvo|ewa Evin zakona u
Francuskoj koji je zabranio reklamirawe cigareta, stvara-
409
ju}i javna mesta bez pu{ewa i pove}avaju}i cene, potro{wa

cigareta je opala za 16%.
[tetnost od alkohola ukqu~uju}i akcidente, predstavqa ogroman evropski zdravstveni problem. Postoji dokaz
da }e se zna~ajne zdravstvene i ekonomske dobiti ostvariti
kroz preuzimawe akcija o alkoholu. Evropska poveqa o alkoholu (Pariz 1995) i Evropski plan akcija o alkoholu zacrtavaju glavne strategije prevencija i le~ewa. One ukqu~uju
oporezivawe alkoholnih pi}a, kontrolu direktnih i indirektnih reklamirawa i le~ewe usled opasnog i {tetnog pijewa
alkohola. Sve dràve ~lanice treba da obezbede da wihova
politika i programi budu u potpunosti na liniji sa strategijom Evropske poveqe.
Proceweno je da bi broj korisnika te{kih droga u evropskom regionu mogao biti izme|u 1,5 i 2 miliona. Uz direktne
posledice po zdravqe, narkomanija doprinosi masovnom
{irewu HIV infekcije i hepatitisa, naro~ito u ju`nim i
isto~nim delovima regiona.
Tokom godina su se razvili napori za prevenciju i le~ewe,
uz {ire prihvatawe supstitucione terapije za zavisnike od
opijata. Potvr|eno je da dru{tva koja mogu da mobili{u
sveobuhvatne i nove pristupe slu`bi za zavisnike od droga,
mogu biti veoma uspe{na u smawewu rizi~nog pona{awa, kao
i u ograni~avawu asocijalnog pona{awa i kriminalne
aktivnosti me|u narkomanima.
Narod za prevenciju (NZP)

alkohola, duvana i drugih droga
101 ideja {ta ~initi i kako se suo~iti sa problemima
duvana, alkohola, droga
Roditeqi, nastavnici i mnogi gra|anski lideri traè
da budu na~isto kako spre~avati pojavu i {irewe DAD. Mnogi
410
traè neki nau~ni ili magi~ni odgovor iako je sve {to treba
za spre~avawe problema DAD prakti~no prosta svakodnevna
zajedni~ka aktivnost.
Ako u navedenom 101 na~inu Vi, Va{a grupa za prevenciju
ili zajednica uspe{no sprovedete samo jednu ideju, napretka
}e biti. Ali za{to stati tu? Za{to ne nastaviti razne
aktivnosti sa entuzijazmom i predano{}u, a drugi }e onda
svakako prihvatiti ideju. Ovo }e uve}ati u~e{}e zajednice
bez koje nema uspe{ne primarne prevencije. [iroka upotreba
alkohola, droga, pu{ewe duvana u svetu uzrokuje bolesti,
patwe, tragedije vi{e nego {to se procewuju. Na{i napori se
moraju uve}ati u ponudi ne~eg boqeg, pozitivnog i vrednog sa
okretawem svakog pojedinca prema samokrontroli.
@elimo Vam uspeha u Va{em izboru, podu~avawu i
kretawu prema zdravom dru{tvu, bez duvana, alkohola, i
drugih droga.
1. Podstaknite i ohrabrite qude kroz pojedina~ne razgovore da odaberu na~in ìvota bez duvana, alkohola i droga i
da postanu ~lan grupe Narod za prevenciju.
2. Podelite bro{ure sa podacima o posledicama upotrebe
duvana, alkohola i drugih droga i ostavite prostora na
listu papira da svako napi{e svoje vi|ewe o na~inu ìvota
bez DAD.
3. Odlu~ite u grupi da razgovarate o prevenciji, posle nekog
filma o {tetnim supstancama (DAD) ili posle neke ù~ne
sednice.
4. Pozovite kom{ije, prijateqe na sok-partiju. Iznesite
letak sa podacima o posledicama upotrebe DAD, istaknite
va`nost individualnog izbora.
5. Naglasite alternativni ìvotni stil. Sa~inite slogan
i pustite u javnost npr. pravi ìvot ìvot bez DAD.
6. Organizujte burne sednice sa lokalnom omladinom u terminu ve~e u porodici. [ta ~ovek moè da ~ini na zabavi
ako je odabrao ìvot bez ADD?
411
7. Obezbedite saradwu nastavnika u veli~awu zdravog

na~ina ìvota. Oni mogu zna~ajno pomo}i u zajedni~kim
naporima spre~avawa pu{ewa, alkoholizma i narkomanije.
8. [tampajte letke, bro{ure, agitke, magazine za mlade,
trezvewa~ke novine i sli~ne publikacije van {kole.
9. Odràvajte porodi~na okupqawa jednodnevne izlete
izvan ku}e, muzicirawe, kratke razgovore o prevenciji i
zna~aju zajedni{tva u porodici i opasnostima od DAD.
Koristite letke sa podacima. Govorite o zdravim stilovima ìvqewa i potrebi duhovne snage za sre}u i razvoj
porodice.
10. Organizujte lokalnu grupu Narod za prevenciju
pu{ewa, alkoholizma i narkomanije. zatraìte informaciju od JUSPANP-a radi pomo}i u ja~awu Va{e jedinice.
11. Zatraìte od Va{e crkve, xamije ili sinagoge podr{ku da
organizujete okupqawa i ve~erwe zabave gde }e se izloìti
preventivne poruke i podsta}i novi na~in ìvota, ìvot
slobodan bez duvana, alkohola i drugih droga.
12. Planirajte godi{wu paradu ili festival za isticawe
ideje pravi ìvot je ìvot bez duvana, alkohola i droga.
13. Traìte odobrewe za izlo`bu prevencije na va{oj teritoriji kada postoji neki skup, kongres politi~ara, prosvetnih radnika ili na konferenciji privrede trgovine...
14. Podelite od vrata do vrata uputstva, bro{ure ili
magazine koji }e iznositi preventivne koncepte.
15. Govorite qudima o BZ kad putujete u vozu, autobusu,
avionu i dajte im letak ili nedeqnik koji prikazuje preventivne koncepte.
16. Istaknite zastave sa izlo`bom postera i letaka.
17. Osmislite javni oglas, plakat, osmislite kako moète sa
grupom, paradom, balom doìveti zadovoqstva i bez alkohola.
18, Obavestite lokalna sredstva informisawa o Va{im
preventivnim aktivnostima. Obezbedite listu podataka i
fotokopije Va{ih publikacija.
412
19. Obezbedite predstavnika kod Va{ih politi~kih prvaka.

Tri ili ~etiri osobe mogu govoriti o Va{em programu i
ponuditi pomo} zajednici. Isti predstavnici treba da
posete predsednika op{tine, na~elnika policije, direktore {kola, verske lidere, sudije i glavne privrednike.
20. Obavestite putem radija ili TV za 30 sekundi Va{e
gra|ane o Va{oj aktivnosti i zatraìte pomo} za
stvarawe slobodnog dru{tva bez DAD. Ponudite ovo preko
radija ili TV u vreme predvi|eno za javne slu`be.
21. Obezbedite sredstva od lokalnih biznismena ili organizacija za pla}awe radio, TV reklama, oglasa za Va{e
poruke. oglasite podr{ku sponzora.
22. Organizujte telefon slu`bu milo mi je da Vas upoznam.
23. Obezbedite radio informacije, pregled o procentima
stanovni{tva koje ne upotrebqava alkohol, duvan i druge
droge.
24. Planirajte lokalnu godi{wu nagradu za pravi ìvot za
osobu u javnom ìvotu koja je najsna`nije uticala na razvoj
zdravog na~ina ìvota bez DAD.
25. Odrìte jednodnevni preventivni seminar. Dve ili tri
zna~ajne osobe iz vrha mogu dati ideje i predloge kako
primewivati preventivne principe NZP.
26. Inicirajte godi{wi preventivni banket, visoko-kulturni doga|aj sa vegetarijanskom zakuskom, prvoklasnim
aran`manom i voditeqem. U~e{}e samo po pozivu.
27. Objavite konkurs za preventivnu pesmu.
28. Organizujte porodi~ne grupe za podr{ku nacionalnim
naporima za suzbijawe alkoholizma, pu{ewa i upotrebu
drugih droga.
29. Razgovarajte sa advokatima, privolite ih za wihovu
podr{ku preventivnom programu, protiv alkohola, duvana
i drugih droga.
30. Ostavite preventivne letke u supermarketima, mesarnicama, robnim ku}ama.
31. Osnujte vru}u telefonsku liniju za svakodnevno save-
413
tovawe.
32. Posetite policiju i sudije, upoznajte ih sa Va{im preventivnim principima i lokalnim preventivnim programom. Ponudite im saradwu.
33. Stimuli{ite rehabilitacione grupe (KLA) da govore o
prevenciji.
34. Razgovarajte sa direktorima fabrika ili robnih ku}a i
ponudite im film (skining rano otkrivawe alkoholizma)
i razgovor sa radnicima posle filma.
35. Zamolite verske predstavnike da oforme specijalnu
grupu u slu`bi ugroènih porodica, a porodice obavestite
da se molite za wihovu pobedu i da ste verske poglavare
ubedili da neguju preventivne principe.
36. Podsetite da postoji kratak upitnik (4 pitawa CAGE)
za rano samootkrivawe alkoholizma, a {to zna~i prevenciju i rano le~ewe.
37. Otvore Va{ dom za omladinu. Razgovarajte sa wima,
traìte wihovu pomo} u upoznavawu wihovih vr{waka: o
pu{ewu, alkoholizumu i kori{}ewu drugih droga, o preventivnim principima, o programima koji traè wihovo
ukqu~ivawe.
38. U~estvujte u koktel partiji, kada je mogu}e, pokaìte
Va{u preventivnu kartu ili letak gde je Va{e pi}e sok.
39. Razgovarajte sa konobarima i dajte im preventivni
letak.
40. Obavestite humanitarne dobrovoqne organizacije i
ponudite im pomo} u suo~avwu sa problemima alkohola,
duvana i drugih droga.
41. Ponudite pomo} odgovaraju}im zakonodavnim organima
radi {to uspe{nije zakonodavne regulative.
42. Obezbedite kvalifikovane spikere i filmove za potrebe
no}nog kluba, a od kluba potraìte finansijsku podr{ku.
43. Pomozite qudima kako da koriste slobodno vreme. Onima
koji imaju problem sa DAD ponudite pozitivne alternative.
44. Iskoristite stru~ni plan i pokaìte ~iwenice o alko-
414
holu, duvanu i drugim drogama.

45. Po~nite kao omladinski preventivni klub (trezvewa~ko
dru{tvo).
46. Skinite nove ~lanke o duvanu, alkoholu, drogi i iste
iskoristite za poster o potrebi prevencije.
47. Zahtevajte od vlasti op{tine i sela da podrè nedequ
borbe protiv alkoholizma i da neguju prevenciju.
48. Postavite veliku zastavu preko ulice i tako ohrabrite
qude u preventivnom delovawu.
49. Postavite neke postere i znake i mar{irajte okolo gde
su problemi pijewa veliki.
50. Zapo~nite projekt voda svetski apstinenti da
uìvaju prava, nagla{avajte prava nealkoholi~ara.
51. Traìte od aviokompanija da uvedu nepu{a~ke zone i
naglasite da je ~isti vazduh, bez duvanskog dima, pravo
svakoga.
52. Pazite na povredu nepu{a~ke zone i pozovite ovla{}ene
organe.
53. Predloìte godi{wi dan bez pu{ewa ili nedequ bez
pu{ewa ili podrìte ovakve doga|aje ako ih organizuje
neka druga organizacija.
54. Urgirajte za vidnu deklaraciju svakog alkoholnog pi}a o
procentu alkohola.
55. Traìte od nadle`nih dràvno-ustavnih organa da se
obeleè upozorewa o zdravstveno-{tetnim posledicama
na fla{ama pi}a i kutijama cigareta.
56. Podràvajte zakonodavne mere, a osmatrajte glavne
dilere droga.
57. Pozovite lokalne zdravstvene radnike da otvoreno govore protiv alkohola, duvana i drugih droga.
58. Traìte da lekari prepisuju mawe opasne lekove i
koriste vi{e prirodne lekove.
59. Protestujte protiv kompanija za majice koje koriste}i
slogane pospe{uju potro{wu duvana i alkohola.
60. Predloìte istim kompanijama alterantivne pozi-
415
tivne slogane koji upu}uju na nepu{ewe i nepijewe alkoholnih pi}a.

61. Podstaknite sportske organizacije da organizuju i
sponzori{u bezalkoholne priredbe.
62. Dajte medaqu ili trofej sportskim zvezdama koje su to
postigle bez duvana, alkohola i drugih droga.
63. Ube|ujte TV ku}e da elimini{u indirektnu promociju
duvana, alkohola ili drugih droga u svojim programima.
64. Ubedite glumce da protestuju protiv duvana, alkohola ili
narkomanskih scena.
65. Osnujte studijsku grupu roditeq-nastavnik kao qudi za
prevenciju (NZP).
66. Pi{ite automobilskim udruèwima (AMSS) i
podrìte wihov otvoren govor protiv pripitih voza~a.
67. Dajte omladini nalepnice da realizuju obiman projekat
sigurna vo`wa trezan voza~.
68. Obezbedite saradwu policije u gorwem projektu i u kampawi kad pije{ ne vozi.
69. Odrìte protestni skup protiv dràvne pomo}i proizvo|a~ima duvana i predloìte alternativne kulture, kao
na primer soju, krompir, kukuruz...
70. Za boì}ne praznike obezbedite nealkoholna pi}a i
wihovo sluèwe u preduze}ima, upravama i {kolskim
ustanovama.
71. Traìte da prodavnice zdrave hrane u blizini {kole
istaknu postere protiv duvana, alkohola i drugih droga i
izloè bezalkoholna pi}a.
72. Postavite postere na oglasnim tablama u {koli, mesnim
zajednicama i javnim ustanovama.
73. Organizujte trke narod za prevenciju sa nagradama za
pobednike. Zatraìte javnu obavezu za omladinski preventivni program.
74. Ispi{ite Va{e poruke na balone i podelite iste deci
izvan {kole.
75. Vodite govorni~ko nadmetawe u {koli uz poster i
416
dobo{arewe za prevenciju.
76. Poku{ajte dan belih traka i toga dana sve pokroviteqe na svim mestima simboli~no vezati, obmotati belim
trakama sa svim preventivnim porukama.
77. Organizujte sa op{tinskim zvanicama gradsku izlo`bu
NZP u foajeu Skup{tine op{tine, koju bi otvorio
predsednik op{tine.
78. Planirajte sa direktorima preduze}a prikazivawe
edukativnih filmova o posledicama upotrebe alkohola i
obezbedite kratak razgovor sa radnicima.
79. Iznajmite avion za promociju slogana NZP iz vazduha za
posmatra~e sa zemqe.
80. Pridruìte se voditeqima èqe slu{alaca i uputite
svoje poruke prevencije DAD.
81. Napravite NZP majice.
82. Napravite kartonske lepeze sa NZP porukama za letwe
konferencije.
83. I{tampajte kalendar za pove}awe fonda koji }e
ozna~avati NZP program.
84. Ogla{avajte Va{u adresu NZP grupe u telefonskom
imeniku.
85. Unesite svoje preventivne poruke u nedeqne turisti~ke
bro{ure.
86. Prona|ite prave i totalne apstinente (nepu{a~a,
trezvewaka) u Va{em gradu i zatraìte wihovu pomo} u
Va{em programu.
87. Organizujte na univerzitetu NZPO grupu.
88. Privolite i lobirajte narodne poslanike da podrè
zakonske mere primarne prevencije DAD.
89. Animirajte i okupite javnost za slu{awe o prevenciji
DAD (pisma, {tampa...).
90. Posetite lokalne zatvore i podelite literaturu i filmove o prevenciji DAD.
91. Organizujte omladinske kampove za prevenciju DAD.
92. U~estvujte na seminarima za obuku qudi da vode
417
kreativni ìvot.
93. Obezbedite savetovali{te za odvikavawe od pu{ewa i
aktivnosti KLA.
94. U~estvujte na stru~nim skupovima kod nas i u svetu o
primarnoj prevenciji ADD.
95. Sara|ujte sa OKO i JUSPANP-om.
96. Urgirajte kod verskih lidera da organizuju razgovore i
seminare za vernike o duhovnim vrednostima koje treba
suprotstaviti pusto{i koju ostavqa u du{i i telu upotreba DAD.
97. Urgirajte da verske publikacije inkorporiraju ~lanke sa
prakti~nim sugestijama kako kontrirati DAD.
98. Pi{ite sve{tenim licima i zamolite ih da u svojim
propovedima govore vi{e o {tetnosti i zlu DAD.
99. Predloìte Va{j mesnoj zajednici da postane Centar za
Boqi @ivot.
100. Savetujte vernike da u svojim molitvama, uz bo`ju
pomo}, razvijaju u svom ìvotu samokontrolu, umerenost
i saznawe o patwama koje donosi gubitak samokontrole u
kori{}ewu DAD.
101. Izbegavati osude ali smelo svakome predstaviti preventivne principe i programe.
Ovaj tekst je rezultat moje vi{egodi{we stru~ne saradwe
i li~nog prijateqstva sa g. Ernest H. J. Stid-om, izvr{nim
direktorom ICPA (International Commission for the Prevention of
Alkoholism an Drug Dependency). i idejnog tvorca ovog vida
mobilizacije naroda u prevenciji bolesti zavisnosti.
418
LITERATURA
1. Adamovi}, V.: Emocije i telesne bolesti, Nolit, Beograd,

1984.
2. Akcioni program borbe protiv alkoholizma, nikotinizma
i narkomanije, KS/3.
3. Al~az, S.: Narkomanija vrste droga i wihova dejstva,
P/2.
4. Al~az, S.: Narkomanija faktori rizika, rano otkrivawe
i le~ewe, P/2.
5. Al~az, S.: Pu{ewe kao bolest zavisnosti supstancijalna teorija. Zbornik radova ECPD/1.
6. Alcoholics Anonymus World Services
. INC, New York, 1989.
7. Anthenelli, M., Schuckit, A: Affective and anxiety disorders and
alcohol and drug dependence: diagnosis -and trea
ment. Journal of Addictive Diseases
12(3) 1993.
LEGENDA:
ECPD/1. Zbornik radova Prva me|unarodna {kola za prevenciju
bolesti zavisnosti ECPD Evropski centar za mir i
razvoj Univerzitet za mir Ujediwenih nacija, Beograd,
2003.
P/2. Praktikum za OKO, JUSPANP, Beograd, 2003.
KS/3. II jugoslovenska konferencija o nikotinizmu, alkoholizmu i
narkomaniji zbornik radova, Republi~ki savez BH, Sarajevo,
1977.
KB/4. Jugoslovenski kongres psihijatara zbornik radova, Beograd,
1995.
Bolesti zavisnosti
419
8. Arif, G., Westermeyer, J.: Manual of drug and Alcohol abuse

.
Plenum medical book company, New York and London,
1988.
9. Backovi}, A.: Narkomanija. Crveni krst, Beograd, 2001.
10. Baasher T.: Preventing Drug Problems
. WHO, VIII-IX, 1985.
11. Ball, K.: Smoking spells Health of . Milions
World Health forum,
7, 1986.
12. Batten, L.: Allen. S.: Towards a Smoke-free Environment, Local
Authority Policies and Practice
, HEA. Southampton.
1991.
13. Berger, J.: Teorija krize i model bazi~nih oslonaca
li~nosti (BOL). Avalske sveske, Ni{, Institut
za dokumentaciju za{tite na radu, 1881.
14. Begoli, I.: Zdravstveno vaspitawe. Sopstveno izdawe,
pomo} Atholic Relief Services, Pri{tina, 1997.
15. Bern, E.: Koju igru igra{? Nolit, Beograd, 1980
16. Bjegovi}, V. i saradnici.: Zdravstveno vaspitawe u
osnovnim {kolama. Katedra soc. medicine,
Beograd, 1998.
17. Blagojevi}, Q.: Kroz izazove narkomanije Vodi~ za
roditeqe. Rad, Beograd, 2003.
18. Bojanin, S: Uloga {kole u primarnoj prevenciji bolesti
zavisnosti i delinkvencije mladih. ECPD/1.
19. Bojanin, S.: Tajna {kole. Izdawe autora, Beograd 2002.
20. Botvimn, G. J., Wills, T. A.: Personal and social skils training
Congnitive-behavioral appraches to substance
abuse prevention
. Prevention resarch: Deterring drug
ahuse among children and adolescents, national institute
of drug aubse, Rockville, 1985.
21. Borovi}, P.: Pu{ewe i kardiovaskularne bolesti. Kardiologija, Univerzitet u Beogradu, 1994.
22. Bo{kovi}, D.: Alkoholizam èna. Zadu`bina Andrejevi},
Beograd, 1990.
23. Burov, J. Vedernikova, N.: Neurohemija i farmakologija
alkoholizma. Medicina, Moskva, 1985.
420
Bolesti zavisnosti
421
24. Bukeli}, J.: Droga u {kolskoj klupi, Velartra, Beograd,

1995.
25. Bukeli}, J.: Toksikomanije duvan, alkohol, droge. Obelisk, Beograd, 1987.
26. Bukeli}, J.: Farmakodinamski aspekti i posledice
zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ECPD/1.
27. Bukeli}, J.: Vrste droga, osobine i dejstva. ECPD/1.
28. Bukeli}, J.: Droga u {kolskoj klupi. Velarta, 2002.
29. Bukeli}, J.: Ispovest narkomana - zapisi psihijatra.
30. Visloveki, M.: Stavovi sredwo{kolske omladine prema
razli~itim aspektima alkoholizma. Diplomski
rad, Filozofski fakultet, Beograd, 1986.
31. Vlajkovi}. J.: Teorija i praksa mentalne higijene. Savez
dru{tava psihologa Srbije, Beograd, 1989.
32. Vlajkovi}, J.: @ivotne krize i wihovo prevazilaèwe.
Nolit, Beograd, 1992.
33. Voji}, Z.: Primarna prevencija alkoholizma, narkomanije
i nikotinizma. JUSPANP, 1998.
34. Voji}, Z.: Edukacija edukatora kao vid primarne prevencije. ECPD/1.
35. Voji}, Z.: Psihoaktivne supstance i mladi. ECPD/1.
36. Vujovi}, M.: Bolesti zavisnosti kod dece i omladine.
Zmaj, Novi Sad, 1999.
37. Vukov, M.: Ose}ajni ìvot savremenog ~oveka i droga.
Prosveta, Ni{, 1995.
38. Vukovi}. V.: Alkoholizam sredwo{kolske omladine.
Diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd,
1978.
39. Vuleti}, Z.: Deca alkoholi~ara, De~je novine, G. Milanovac, 1998.
40. Vu~eti}, B.: Kad pi}e pije qude. Zavod za organizaciju
poslovawa, Beograd, 1995.
41. Vu~kovi}, N.: Alkoholizam i Narkomanija. Crveni krst,
Novi Sad, 1997.
422
42. Vu~kovi}, N.: Rano prepoznavawe narkomanije. Zbornik

radova ECPD/1.
43. Gams, A.: Nagon i norma. Filip Vi{wi}, 1995.
44. Ga~i}, B.: Alkoholizam Bolest pojedinca i dru{tva,
Filip Vi{wi}, Beograd, 1995.
45. Glautt, M.: Alcoholism
, Teach Yourself Books.
Hodder and
Stroughton,London, 1982.
46. Grant, M., Hodgson, R.: Responding to Drug and Alcohol
- Prob
lems in the Community
. WHO. Geneva, 1991.
47. Gudeq, M.: [kolska omladina Alkohol, duhan, droge.
Stvarnost, Zagreb, 1983.
48. Despotovi}, A., Igwatovi}, M.: Zavisnost od droga i
lekova narkomanije. Institut za dokumentaciju
za{tite na radu, Ni{, 1980.
49. Despotovi}, A.: Alkoholizam-etiologija, klinika, le~ewe
i prevencija, Institut za dokumentaciju za{tite
na radu, Ni{, 1980.
50. Despotovi}, A.; Stojiqkovi}, S.: ôvek i droge, Institut
za alkoholizam i narkomanije, Beograd, 1971.
51. Despotovi}, A.: Alkoholna bolest, Medicinska kwiga,
Beograd, 1987.
52. Diagnostic
and Statistical monnal of mental Disorders
IDSM
IV. American psychiatric assotiation, Washington, D.C.
1994.
53. Dimitrijevi}, I.: Alkoholizam mladih. Nina pres,
Beograd, 1992.
54. Dimitrijevi}, V.: Zlostavqawa uma / porobqavawe i sredstva za{tite. Svetigora, Cetiwe 1998.
55. Dimitrijevi}, Z., Vu~ini}, Z., Ojdani}, M., Mastelica, Z.:
Sveobuhvatni
pristup
u
prevenciji,
Jugoslovenski simpozijum o bolestima zavisnosti, Zavod za bolesti zavisnosti, beograd, 1998.
56. Disorders
, Fourth Edition, Revised, Washington, D.C.: American
Psychiatric Association, 1993.
Bolesti zavisnosti
423
57. Drug Misu

se
A Basic Briefing,
Institut for the Study of Drug
Dependence, London, 1982.
58. \oki}, D.: Za{titite svoje dete od droga. Medicinski
fakultet, Kragujevac, 2000.
59. \orlijevski, L.: Droga na na{em trì{tu, kriminogeni
aspekti zloupotrebe PAS-i i prikaz uzoraka P/2.
60. \ukanovi}, B.: Alkoholizam i porodica. Privredna
{tampa, Beograd, 1979.
61. \uki}, D.: Alkoholizam èna: nastanak, posledice i
le~ewe. Doktorska disertacija, Medicinski
fakultet, beograd, 1995.
62. \ur|evi}, R.: Zdrava psihologija. Ihtis, Beograd, 2000.
63. Erèbet, N.: Zdravqe je najve}e bogatstvo. Crveni krst,
Novi Sad, 1988.
64. Erikson, E.: Identity, youth,. New
crisis
York, Faber and Faber,
1968.
65. Europe and the USA, European Bureau for Action on Smoking
Prevention, Brussels. 1996.
66. Ili}, V.: Zdravstveni odgoj. Zavod za za{titu zdravqa
SRH, Zagreb, 1983.
67. Ili}, D.: Narkomanija i Sida. Zbornik radova ECPD/1.
68. International Statistical clasification of diseases and Related health
problems. World health Organization, Geneva, 1992.
69. Jak{i}, @. i saradnici.: Socijalna medicina, praktikum
I, . II
[kola narodnog zdravqa Andrija {tampar,
Zagreb, 1983.
70. Jankovi}, A., Jovanovi}, B., Jankovi}-Gaji}.: Prevencija
upotrebe supstanci u saobra}aju integrativni model. Rukopis, Beograd, 2000.
71. Janovski, N., Nikoli}, D., Pe{i}, I.: Strategija suzbijawa pu{ewa u Srbiji, ECPD/1.
72. Ga{i}, M., Vukovi}, O.: Bolesti zavisnosti i psihijatrijski poreme}aji. ECPD/1.
424
73. Jelinek, E. M.: The Disease Concept of Alcoholism.

College
and Univ. Press, New Haven, 1968.
74. Jelinek, E. M.: The phases of alcohol addiction.
WHO, Techn.
rep. ser. 48.
75. Jeroti}, V.: Hri{}anstvo i psiholo{ki problemi ~oveka,
Bogoslovski fakultet SPC, Beograd, 1974.
76. Jeroti} V.: Li~nost mladog narkomana, Institut za alkoholizam i narkomanije, Beograd, 1974.
77. Jeroti}, V.: Uloga vere u prevenciji bolesti zavisnosti.
ECPD/1.
78. Jovanovi}, D.: Pu{ewe plu}ne bolesti i malignitet.
ECPD/1.
79. Jovanovi}, R.: Programska orijentacija i metodologija
primarne prevencije bolesti zavisnosti.
Institut za alkoholizam i narkomanije, 1977.
80. Jovanovi}, R.: Pu{ewe. Zavod za bolesti zavisnost,
Beograd, 1975.
81. Jovanovi}, R.: Stawe i problemi alkoholizma u SFR
Jugoslaviji. Savezni zavod za zdravstvenu
za{titu, 1976.
82. Jovanovi}, R.: Stawe i problemi narkomanije u SFR Jugoslaviji. Savezni zavod za zdravstvenu za{titu,
1976.
83. Jovanovi}, R.: Narkomanija, Socijalna misao, Beograd
84. Jovi} S.: Promocija zdravqa u zajednici, Zna~aj motivacionog postupka i ve{tina komunikacije,
Kongres socijalne medicine Srbije i Crne Gore
(I), Zbornik radova, 2002.
85. Jovi}, S.: Metode zdravstvenog vaspitawa u primarnoj
prevenciji bolesti zavisnosti. ECPD/1.
86. Jovi}evi}-Beki}, A.: Film i moda bez duvana pazi snima
se. Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka, 2003.
87. Jovi~evi}, M.: Za{tita mentalnog zdravqa dece i om
ladine. Medicinska kwiga, 1995.
Bolesti zavisnosti
425
88. Jovi~evi}, M.: Prevencija alkoholizma i narkomanije sa

aspekta koncepcije op{tenarodne odbrane.
KS/3.
89. Jovi~i}, B.: Bez cigarete jo{ danas. Litopapir,â~ak,
1988.
90. Jovi~i}, B.: Uloga psiholo{kih faktora u prevenciji
bolesti zavisnosti. ECPD/1
91. Joseph, A.: Psihijatrija. Langeov klini~ki priru~nik.
Savremena administracija, Beograd, 1991.
92. Jugoslovenska konferencija (III) o bolestima zavisnosti.
Zbornik saètaka i referata, Zagreb 1984.
93. Jugoslovenska konferencija (II) o alkoholizmu, nikotinizmu i narkomanije. Zbornik radova, Sarajevo, 1997.
94. Jugoslovenski simpozijum (III) o bolestima zavisnosti.
Zbornik saètaka, Zavod za bolesti zavisnosti,
Beograd, 1998.
95. Jugoslovenski Kongres o alkoholizmu i narkomaniji. Kwiga
rezimea, Zavod za bolesti zavisnosti, Beograd, 1995.
96. Jugoslovenski simpozijum Socijalno-medicinski aspekti
pu{ewa duvan, Zbornik radova, Beograd, 1988.
97. Jung. G. K.: Duh i ìvot, Odbrana dela K. G. Junga, kwiga
tre}a, Matica srpska, Novi Sad, 1997.
98. Kapamaxija, B.: Alkoholizam. Crveni krst, Novi Sad, 1973.
99. Kapetanovi}-Bunar, E.: Alkoholizam ìvotna dva
koloseka. Globus, Zagreb, 1985.
100. Caplan, G.: An approach to community mental health.
Tavistock Publication, London, 1961.
101. Caplan, G.: Principles of preventive psychiatry
. Tavistock
Publications, London, 1964.
102. Carpman, C.: Smoking Prevention
. An. A-Z of useful ideas.
HEA, Bristol, 1992.
103. Kecmanovi}, D.: Socijalna psihijatrija sa psihijatrijskom sociologijom, Svetlost, Sarajevo, 1978.
426
104. Kecmanovi}, D., Loga, S., Ceri}, I., Markovi}, A.:

Psihijatrija. Medicinska kwiga, BeogradZagreb, 1980.
105. Killoran, A.: The Smoking Epidemic
. Counting the cost in
England. HEA., London, 1991.
106. Kjerkegor, S.: Ili. Grafos,
ili
1989.
107. Kova~evi}, M.: Li~nost razvoj, isku{ewa, stranputice i BZ. P/2.
108. Kova~evi}, M.: Nastanak, razvoj i posledice narkomanije. P/2.
109. Kova~evi}-ôlovi}, J.: Protiv zloupotrebe droga.
Narodne novine, Zagreb, 1996.
110. Koji}, T.: Alkoholizam i nasle|e. Zavod za izdavawe
uxbenika i nastavna sredstva, Beograd, 1982.
111. Kongres lekara Srbije (VIII). Zbornik saètaka. Srpsko
lekarsko dru{tvo. 1996.
112. Kongres preventivne medicine (VII). Zbornik rezimea.
Srpsko lekarsko dru{tvo, 1995.
113. Kondi}, K.: Psihologija Ja. Nolit, Beograd, 1987.
114. Kosovi}, D.: Stres, îgoja, Beograd, 2004.
115. Kohx, K.: The end tobacco and concer .century
J. Natl cancer inst. 91, 1999.
116. Kristijana, F.: Mi deca sa stanice zoo, Kairos, Sremski
Karlovci, 1995.
117. Ku{evi}, V.: Zloupotreba droga. Grafi~ki zavod Hrvatske, 1987.
118. Lang, V.: Psihoterapija i terapijska zajednica alkoholi~ara. Jumena, Zagreb, 1982.
119. Leavell, H. Clark, G.: Preventivna medicina za lekare u
wegovoj komuni, Vuk Karaxi}, Beograd, 1971.
120. Legeti}, B.: Priru~nik za sprovo|ewe programa promocijezdravqa u {koli. Institut za za{titu
zdravqa, Novi Sad, 2005.
121. Lukovi}, Z.: Verske sekte. Dragani}, Beograd, 2000.
122. Mali{i}, V.: ôvek od straha. Partizanska kwiga, 1986.
Bolesti zavisnosti
427
123. Malu{i}, S.: Metodi vaspitnog rada sa decom kao brana

u prevenciji BZ. P/2.
124. Mari}, J.: Klini~ka psihijatrija. Silmir, Beograd,
1995.
125. Marinkovi}, R., Lukovi}, J., Simovi} M.: Pu{ewe i
mladi.
126. Markovi}, P.: Adolescentna kriza. Velatra, Beograd,
1996.
127. Maslov, A.: Motivacija i li~nost. Nolit, Beograd, 1982.
128. Me|unarodna klasifikacija bolesti MKB-10 (ICD-10),
Savremena administracija, Beograd, 1995.
129. Mileki}, P.: Zdravqe mladih i alkoholizam, Beograd,
1970.
130. Milenkovi}, S.: Psihoterapija i duhovnost, îgoja,
Beograd, 2001.
131. Mili}, B.: Hemija halucinogenih jediwewa. Univerzitet
tehnolo{ki fakultet, u Novom Sadu.
132. Mili~ec, Z.: Piti ili ne piti. Nik stvarnost, Zagreb,
1968.
133. Milovanovi}, D.: Du{evni poreme}aji uzrok i posledica zloupotrebe psihoaktivnih supstanci
bolesti zavisnosti, ECPD/1.
134. Milovanovi}, D.: Li~nost narkomana i porodica.
ECPD/1.
135. Milosavqevi}, M.: Uloga centra za socijalni rad u prevenciji bolesti zavisnosti. ECPD/1.
136. Ministri zdravqa protiv duvana. Evropska {kola za
rak (CEE), Vivre, Pariz. 1993.
137. Na|, E.: Zdravqe je najve}e bogatstvo. Crveni Krst,
Novi Sad, 1998.
137. Nani}, M.: Presveta spasi nas od droge. Srpska
pravoslavna zajednica, [id 2002.
138. Nastasi}, P.: Mesto i zna~ewe sistemskog pristupa u
prevenciji alkoholizma. KB/4.
428
139. Nastasi}, P., Stankovi}, Z., Voji}, Z.: Mogu}nosti za

pretvarawe
teorijskih
koncepata
u
prakti~ne preventivne programe. KB/4.
140. Nastasi}, P.: Sindrom zavisnosti/zloupotrebe vi{e
psihoaktivnih supstanci kod adolescenata i
mladih. ECPD/1.
141. Nastovi}, I.: Dubinsko psiholo{ki dijagnosti~ki
praktikum, De~je novine. Gorwi Milanovac,
1985.
142. Neslund,Th.: Speaking Out on Tobacco Issues
. ICPA., USA,
1996.
143. Niki}, S., Vujo{evi}, K., Markovi}, M., Miqanovi}, B.:
Ekonomske posledice hroni~ne zloupotrebe
alkohola, Alkoholizam 3-4 Beograd, 1980.
144. Nikoli}, D.: Bolesti zavisnosti u Jugoslaviji i svetu.
Zdravstvena za{tita, 6, 1998.
145. Nikoli}, D.: Bolesti zavisnosti aktuelni trenutak
i perspektiva. P/2.
146. Nikoli} D.: Du{evno zdravqe, du{evni poreme}aji i psihijatrijska za{tita u Jugoslaviji. Engrami.
vol. 19. br. 4, Beograd 1997.
147. Nikolic, D.: Mental Health and Mental Disorders. Yugoslav
Survey, Quarterly I, 1997.
148. Nikoli}, D., Nikoli}, Z.: Kako suzbijati narkomaniju i
alkoholizam u zajednici? Prevod Savezni zavod
za za{titu i unapre|ewe zdravqa, Beograd, 1995.
149. Nikoli}, D.: Svetska zdravstvena organizacija
antipu{a~ki pokret u svetu. ECPD/1.
150. Nikoli}, D.: Pu{ewe ili zdravqe. Savezni zavod za
za{titu i unapre|ewe zdravqa, 1997.
151. Nikoli}, D., Dimitrijevi}, D: Nasilna smrt u
Jugoslaviji, 1951.-2000. Samoubistva, ubistva,
zadesi, studija ARS Libri, Beograd, 2003.
152. Nikoli}, D.: Sveobuhvatni program prevencije bolesti
zavisnosti op{tinski interventni program
Bolesti zavisnosti
429
(OKO) ECPD/1.
153. Nikoli}, D.: Stawe i problemi alkoholizma u SFR
Jugoslaviji. Savezni zavod za zdravstvenu
za{titu, materijal za Savezni Komitet za rad,
zdravstvo i socijalnu politiku i Saveznu
Skup{tinu. Beograd, 1986.
154. Nikoli}, D.: Pu{ewe duvana po{ast savremenog sveta.
Savezni zavod za zdravstvenu za{titu, Beograd,
1977.
155. Nikoli}, D.: Possibilities for the Prevention of Depend
Diseases. World Congress for the Prevention of
Alcoholism and Drug Dependency, Nice, 1986.
156. Nikoli}, D.: Rad sa lokalnim vlastima, masmedijima i
udruèwima gra|ana u primarnoj prevenciji BZ.
P/2.
157. Nikoli}, Z.: Metodi vaspitnog rada i program prevencije BZ. P/2.
158. Nikoli}, Z.: Pu{ewe najrasprostrawenija BZ-i i
posledice. P/2.
159. Nikoli}, Z.: Pu{ewe definicija, rasprostrawenost,
mogu}e mere prevencije i odvikavawa. P/2.
160. Niki}, S.: Alkohol kao otrov. ECPD/1.
161. Nicovi}, M.: Nacionalna strategija za kontrolu droga.
Unija bezbednosti, Beograd, 2003.
162. Novkovi}, M.: Porodi~ni bukvar. Kub, Beograd, 2000.
163. Nutbean, D.: Smoking and Scoolchildren in Wales-a
New
Programme. Education and Health, 6, 1988.
164. O'Neill, P.: Health Crisis .2000
WHO, Cophenhagen, 1983.
165. Opali}, P.: Stavovi stanovni{tva prema alkoholizmu,
narkomaniji i pu{ewu kao aspekt prevencije
bolesti zavisnosti. ECPD/1.
166. Orlova, E.: Narkomanija greh ili bolest. Svetigora,
Cetiwe, 2001.
167. Office of National Drug control Policy National Drug control
strategy. Washington, White House, 1996.
430
Bolesti zavisnosti
431
168. Pavlovi}, M.: Bolesti zavisnosti i radna sposobnost.

ECPD/1.
169. Papovi}, [., Kulenovi}, F., Papovi}, M.: Moderno
zdravstveno vaspitawe brana bolestima zavisnosti. Svjetlost, Sarajevo 1988.
170. Para~ki, H.: Borba u suzbijawu i spre~avawu alkoholizma
i pu{ewa. KC/3.
171. Patrijarh Pavle: Pravoslavqe i bolesti zavisnosti.
Zbornik radova, Religija i du{evni ìvot,
Beograd, 1994.
172. Petrovi}, D.: Depresije mladih i droga. Astra, Kragujevac, 1997.
173. Perkins, W. M., A. McMurtie: Perkins Nancy Raising Drug
Free Kids in Drugs

Filled Word, Hazeland. USA,
1986.
174. Petrovi}, S.: Droga i qudsko pona{awe. De~je novine,
Beograd, 1998.
175. Petrovi}, S.: Droga i qudsko pona{awe, Partenon,
Beograd, 2001.
176. Petrovi}, S.: Psihoterapija i duhovnost, îgoja,
Beograd, 2001.
177. Pe{i}, D.: Pasivno pu{ewe i pomo} pu{a~ima. P/2.
178. Plav{i}, Z.: Mogu}nosti sekundarne prevencije pu{ewa
odvikavawe, savetovali{te. P/2.
179. Popadi}, G.: Pona{awe stil ìvota kao rizik za
razvoj BZ. P/2.
180. Popadi}, G.: Rad sa roditeqima, vaspita~ima, pedagozima, psiholozima u prevenciji BZ. P/2.
181. Popovi}, D. : Alkoholizam bauk ili re{iv problem.
Savremena administracija, 1998.
182. Popovi}, [.; i sar.: Moderno zdravstveno vaspitawe
brana bolestima zavisnosti, Sarajevo, 1988.
183. Porter, L., and oth.: The law and the treatment of drug and al cohol
dependent person. WHO. Geneva, 1986.
184. Potrebi}, J.: Klubovi le~enih alkoholi~ara i wihova
432
mogu}a uloga u prevenciji BZ. P/2.

185. Potrebi}, J.: Priru~nik o alkoholizmu. Socijalna
misao, 1995.
186. Prevention and controling drug obuse. WHO, Geneva, 1990.
187. Prostran, M.: Mehanizam stvarawa zavisnosti. ECPD/1.
188. Prostran, M.: Pu{ewe i zdravqe. Simpozijum, Zbornik
radova, Soko bawa, 1983.
189. Prostran, M.: Pu{ewe i odvikavawe od pu{ewa. Zbornik
radova, Savetovawe (HLV) pulmologa, Beograd,
2002.
190. Radmilovi}, V.: Osnovne smernice prevencije pu{ewa
duvana. ECPD/1.
191. Radmilovi}, V.: Pu{ewe, ìvotna sredina i zdravqe.
Velarta, Beograd, 1996.
192. Radmilovi}, V.: Reanimacija programa Pu{ewe ili
zdravqe. Velarta, Beograd, 1998.
193. Radmilovi}, V.: [tetni sastojci duvanskog dima na
zdravqe naroda. ECPD/1.
194. Radmilovi}, D.: Upotreba droga u postkomunisti~kim
dru{tvima nacrt strategije politi~ke kontrole. Beograd, 1991.
195. Radojkovi}, M.: Uloga mas-medija u prevenciji bolesti
zavisnosti. ECPD/1.
196. Radmilovi}, V.: Kancerogenost duvanskog dima i prevencija pu{ewa. II Jugosavetovawe o proizvodwi i
preradi duvana, Ni{, 1995.
197. Radojkovi}, M.: Uloga masmedija u prevenciji bolesti zavisnosti. ECPD/1.
198. Radulovi}, D.: Drug use in Post-communist Societies. White
house: The National Drug Control Strategy, Washington,
2002.
198. Radulovi}, D.: Sociolo{ki aspekti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. ECPD/1.
199. Raki}, D.: Pu{ewe, alkohol i fizi~ke aktivnosti. Doktorska disertacija, Novi Sad, 1995.
Bolesti zavisnosti
433
434
200. Religija i du{evni ìvot. Zbornik radova, Zavod za

bolesti zavisnosti, 1994.
201. Report of the Seventh Norld Congres for the Prevention of Alco
holismus and Drug Dependency.. ICPA, Brislane,
Australia, 1988.
202. Ringl, E.: Da odbaci{ ìvot. Oko tri ujutro, Zagreb,
1983.
203. Richardson, A., Goldschmidt, L.: Prenatal alcohol, Marijuana and
Tobacco use: infant mental and motor development. neurotoxicol and Teratol, 17, 1995.
204. Savi}, D.: Droge i mladi. Crveni krst, Novi Sad, 1987.
205. Savi}, M.: Doma}i lekar, Politika, 1992.
206. Sedmak, T.: Umereno pijewe. ECPD/1.
207. Sedmak, T.: Prikriveni alkoholi~ar. ECPD/1.
208. Shapiro, S.: Alkohol i ostale droge, Soros fond,
Jugoslavija, 1994.
209. Simpozijum domova zdravqa (I) SRJ: Zbornik radova, Dom
zdravqa Novi Sad, 1995.
210. Skot, P.: Svet koji ~eka da se rodi. Narodna kwiga, 1994.
211. Skupwak, B.: Pu{ewe ili zdravqe Zdravi grad. Zavod za
organizaciju i ekonomiku zdravstva, Zagreb,
1988.
212. Smajki}, A.: Alkoholizam uzroci i posledice. Sarajevo,
1968.
213. Smajki}, A.: Socijalna medicina. Institut za Socijalnu
medicinu, Sarajevo, 1988.
214. Smajki}, A., @arkovi}, G., \umhur, M., Jela~a, P.:
Prevencija alkoholizma i drugih toksikomanija. KS/3.
215. Smoke still gets in her eyes. ASH. Group on women and smok ing,
Scotland, Stanley Press, Dewsbury, 1990.
216. Smoking among Secundary School Children in England in 1986.
HMSO., London, 1987.
217. Smoking and Health. Public Health Servis, US. Department of
Health Education and Welfare, 52, 1972.
Bolesti zavisnosti
435
218. Smoking the Facts. Health Education Authority, London, 1991.

219. Smoking, drinking and drug abuses in European region. WHO,
Geneva, 1997.
220. Staki}, M., Milenkovi}, G., @egarac, M.: Program primarne prevencije za pred{kolski uzrast. Zavod za
BZ. Beograd, 1993.
221. Stanimirovi}, D.: Formirawe OKO-a za prevenciju BZ, rad i
problemi u lokalnoj zajednici, Primer iz prakse. P/2.
222. Stankovi}, Z.: Alkoholizam od prve do posledwe ~a{e.
Kreativni centar, Beograd, 1995.
223. Stankovi}, Z.: Alkoholizam i porodica. ECPD/1.
224. Stankovi}, Z.: Alkoholizam mladih. Crveni krst,
Beograd, 2001.
225. Stankovi}, Z.: Piti ili ne piti? Glupog li pitawa.
Ministarstvo prosvete i sporta, Srbije, 2003.
226. Statisti~ki godi{wak o narodnom zdravqu i zdravstvenoj za{titi u SR Jugoslaviji. Savezni zavod za
za{titu i unapre|ewe zdravqa, 1971-1998.
227. Statisti~ki godi{wak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, 1998. 2001.
228. Stoiqkovi}, S.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom. Medicinska kwiga, Beograd-Zagreb,
1973.
229. Stojiqkovi}, S.: Alkohol i du{evno zdravqe, Dispanzer
za le~ewe alkoholi~ara, Beograd, 1964.
230. Stojovi}, R.: Alkoholizam i narkomanija dru{tveni
problem.
231. Stojovi}, R., Pepi}, N.: Narkomanija sociomedicinski
problem.
232. Sumrak, D.: Doma}i lekar, Politika, 2004.
233. Timoti}. B., Jawi} M., Ba}i} S., Jov~i} S. i Mili},
Socijalna medicina, Velarta Beograd, 2000.
234. Tobaco Developing World. International Tobacco Growers Asotia
tion, England, 1990.
436
235. Tomi}, B.: Zdravstveno vaspitawe. Institut za

zdravstveno vaspitawe, Beograd, 1976.
236. Trbi}, V.: Alkohol droga broj jedan. Faze razvoja alkoholizma. P/2.
237. Trbi}, V.: Rana dijagnostika i skrining alkoholizma
kroz rad savetovali{ta. P/2.
238. Tsahalidis, J.: Istraìvawe stavova prema du{evnim
bolesnicima, alkoholi~arima i narkomanima u
gr~koj populaciji. Diplomski rad, Filozofski
fakultet, Beograd, 1991.
239. The Health Consequences of Smoking
: Nikotin Addiction
.A
Report of the Surgeon General, Office on Smoking and
Health U.S., 1988.
240. The Smoking epidemic. Health Education Authority, London,1991.
241. UN.: Global illici drug .trends
Unitite nation office for Drug
Control and Crime prevention. Geneva, 1999.
242. UN INCB.: Annual Report of the international narcotic control
Board for 2000. Vienna, 2001.
243. UNDCP: Drug and development. New York, 1966.
244. UNDCP: Economic and Social consequences of drug abuse and
Trafficking. New York, 2000.
245. UNDCP: The social impact of drug abuse. New York, 1966.
246. UHINCB: Annual report of the international Narcotic contol Board
for 2001., New York, 2002.
247. Farrell, M., Howes, S., Belington, P., Brugha, T., jenkins, R.,
Lewis, G., Marsden, J. Taylor, C., Meltzer, H.: Nicotine,
alcohol and drug depedence and psychiatric comorbidity.
Br. j. Psychiatry, 17, 2001.
248. Farren, C.: Smoking Prevention. An. A-Z of useful ideas. HEA.,
Bristol, 1992.
249. Fenihel, O.: Psihoanaliti~ka teorija neuroza.
Medicinska kwiga, Beograd-Zagreb, 1961.
250. Florenzano, R.: Preventing Alcohol Problems. WHO, VIII-IX,
1985.
438
251. Fourth Report of the Independent Scientific Committee on

Smoking and Health. London, HMSO; 1988.
252. Frojd, S.: Odabrana dela I-VIII
. Matica Srpska, 1979.
253. From, E.: ôvjek za sebe, Naprijed, Zagreb, 1996.
254. Hartman: Psihologija Ja i prilago|avawe, Kondi}, K;.
Psihologija Ja, Nolit, 1987.
255. Hrwica, S.: Op{ta psihologija sa psihologijom
li~nosti. Nau~na kwiga, Beograd, 1990.
256. Hudolin, V.: Alkoholizam. Stvarnost, Zagreb, 19.
257. Hudolin, V.: Alkoholizam i druge ovisnosti. Medicinska
naklada, Zagreb, 1977.
258. Hudolin, V.: Alkoholizam priru~nik za vi{e razrede
osnovnih {kola. Medicinska naklada, Zagreb,
1977
259. Savez protiv alkoholizma SR Hrvatske, Zagreb, 1968.
260. Hudolin, V.: Alkoholizam. Jumena, Zagreb, 1979.
261. Hudolin, V.: Istina o drogama. Jumena, Zagreb, 1982.
262. Hudolin, V.: Mala enciklopedija alkoholizma. Pano
rama, Zagreb, 1965
263. Hudolin, V.: Ovisnost o alkoholu i drugi alkoholom izazvani poreme}aji. Psihijatrija tom II.
Medicinska kwiga, 1989.
264. Hudolin, V.: Psihijatrija. Jumena, Zagreb, 1981.
265. Health or Smoking? Royal, College of Physicians, Pitman, London, 1983.
266. Health Update. Health Education Authority 2, Smoking, London,
1991.
267. Healthy People. National Health Promotion and Disease Prevention Objectives. Public Health Service, Washington, 1991.
268. Henderson, M., and oth.: Alcohol and the workingplace
. WHO,
67, Copenhagen, 1996.
269. Ceki}, J.: Pu{ewe, navika i odvikavawe. Medicinska
kwiga, 1978.
270. Ceri}, I.: Zavisnost od droga, Psihijatrija tom II,
Medicinska kwiga Beograd-Zagreb, 1989.
Bolesti zavisnosti
439
271. Crevar, S.: Metodologija rada sa mladima po tipu

radionica i vr{wa~ka edukacija. P/2.
272. ânak, M.N.: Biti, raditi, imati. Tok pokret
Evropske inicijative, Novi Sad 2001.
273. îkari}, S.: Kolumbo je kriv, Rak, Dru{tvo Srbije za
borbu protiv raka, 2004.
274. îkari}, S.: Spre~iti, otkriti, le~iti, Rak. Dru{tvo
Srbije za borbu protiv raka, 2006.
275. Xeletovi}, A.: Mladi i duvan, Rak Dru{tvo Srbije za
borbu protiv raka, 52. 2004.
276. Xeletovi}, A., Vlajkovi}, M.: Zdravstveni radnici i
kontrola duvana. Savetovawe, 06.12.02.
277. [ipeti}-Gruju~i}, S.: Istraìvawa u oblasti bolesti
zavisnosti. Zbornik radova Medicinska naklada,
Zagreb, 1977
278. [padijer-Xini}, J.: Socijalna patologija. Zavod za
izdavawe uxbenika i nastavna sredstva, Beograd,
1988. Narkomanije. Socijalna misao, 4, 2001.
279. [tampar, A.: Narodna ~itanka o alkoholu. Hrvatski
{tamparski zavod, Zagreb, 1919.
280. [terni}, M.: Pu{ewe danas. Nip Partizan, Beograd,
1982.
281. WHO: It Can Be Done
, A Smoke-free Europe., Europen Series,
30, 1988.
282. WHO.: Controlling the Smoking Epidemic
., Technical Rep. Ser.,
636, 1979.
283. WHO.: Drug dependance and Alcohol Related problems: A
man ual for Community Health Workers, -with gui
lines for Trainers
, Geneva, 1986.
284. WHO.: Smoking and its Effects on Health., Technical Rep. Ser.,
568, 1975.
285. WHO.: Smoking Control strategies in Devaloping
., Countr
Technical Rep. Ser., 695, Geneva, 1983.
286. WHO.: Tobacco or Health
. Report by Director general, Doc. A41/4, 1988.
440
287. WHO: Prevention and Control of Alcohol and Drug

.
Abuse
Copenhagen, 1983.
288. WHO: Smoking and Health
., Weekly Epidemiological Record,
15, 1987.
289. WHO: Targets for Health. Copenhagen,
for All 1985.
290. WHO: A 5 Year Action Plan Smoke free Europe., Copenhagen,
1988.
291. WHO: Smoking, Drinking and Drug Abusus in Eur. Region. Geneva 1997.
292. WHO: The Physician
s Role
. Smoke-free Europe., Copenhagen,
1989.
293. WHO: International Quit and Win Smoking, 1998.
294. WHO: Aging and working capacity. TRS 835, Geneva, 1993.
295. WHO: Osloboditi novo pokoqewe od duvana. Dru{tvo
Srbije za borbu protiv raka, prevod, 1987.
296. WHO: The economics of alcohol policy. Regional Publication,
European series N 61, 1995.
297. WHO: Alcohol in Europe, a Health Perspective. Regional Office
for Europe. Copenhagen, 1995.US congres: Alcohol and
Health. New Knowledge, june. 1974.
298. WHO: Regional Publication. Europien Series. N 67 1996.
299. WHO: Management of drinking. Regional Problem Publication.
Europe Series. N 32.
300. WHO: Health 21. Europen Health for All. Series 5, 1998.
301. WHO: World No-Tobacco Day. Special issue Advisory kit. WHO
Regional Office for Europe, Copehhagen. 1987.-2002.
302. WHO: Targets in Support of the European regional Strategy for
Health for all. Copenhagen, 1986.
303. WHO Euro: Tobacco smoking, in Air quality guidelines for
Europe, Kopenhagen, 1987.
304. WHO Euro: Prevention in primary. CINDI,
care Kopenhagen,
2000,Yearbook.
441
Bolesti zavisnosti
SADR@AJ
PREDGOVOR
UVOD
Razvojni put BZ-i
Li~nost presudna za razvoj BZ-i
Ra{irenost bolesti zavisnosti
Mladi, cigarete, alkohol i droga
Tinejxeri su ugroèni
11
15
18
21
23
26
H ME\UNARODNA KLASIFIKACIJA
BOLESTI ZAVISNOSTI
29
SZO defini{e 4 stawa kod upotrebe PAS-i
30
PU[EWE DUVANA
UVOD
Istorijski osvrt
Svojstva duvana
[ta je pu{ewe?
Pu{ewe je odabrano robovawe
[ta je pasivno prinudno pu{ewe?
35
37
38
41
43
44
442
Pasivno pu{ewe ubija pu{ewe nije li~na

stvar
Kakvi su pu{a~i
Li~nost pu{a~a
Gde su najtvrdokorniji pu{a~i
Pravila o lepom pona{awu pu{a~a
Rasprostrawenost pu{ewa
Uzroci pu{ewa
Za{to qudi pu{e?
Pu{ewe bolest zavisnosti
Pu{ewe i zdravqe
Pu{ewe i saobra}ajne nesre}e
Pu{ewe i mladi
[ta mlade goni da pu{e?
Kako roditeqi da spre~avaju pu{ewe mladih?
Kada mladi postaju zavisni od duvana?
Deca, mladi i sport bez duvana?
Mladi a pu{ite za{to?
Pu{ewe i èna
Pu{ewe i trudno}a
Pu{ewe i ekonomske {tete
Pu{ewe je preskupa bolest
Pu{ewe duvana, zdravqe i dràvni buxet
Bolesti pu{ewa
Pu{a~ki katar plu}a (du{nica)
Hroni~na opstruktivna bolest plu}a
Rak plu}a pu{a~a
Pu{a~ko srce
Pu{a~ka noga
Pu{ewe i ~ir èluca
Pu{ewe i seks
45
47
48
50
51
52
55
56
58
60
62
62
64
65
66
66
67
70
72
73
74
76
77
79
81
82
83
85
86
86
443
Bolesti zavisnosti
Pu{ewe i umirawe
Pu{ewe i zdravstveni radnici
Deklaracija zdravstvenih radnika Evrope
Ocene i zakqu~ci Simpozijuma o pu{ewu
Antipu{a~ki pokret
Poveqa protiv pu{ewa duvana
Poveqa o politici pu{ewa duvana
Antipu{a~ki pokret u Jugoslaviji
Pu{ewe ugroàva ìvot
Svet se organizovano bori protiv pu{ewa
Koliko kaznena politika smawuje pu{ewe?
Slogani o pu{ewu i zdravqu
Svetski dan borbe protiv pu{ewa 31. maj
Reforma kulture pu{ewa
Kako ostaviti pu{ewe?
Postepeno odvikavawe od pu{ewa
Nagao prekid pu{ewa
[ta posle prestanka pu{ewa?
Zakqu~na razmi{qawa o pu{ewu
Pu{ewe duvana neki pokazateqi
Ugovor o kontroli duvana Srbije i Svetske
zdravstvene organizacije
87
88
91
92
94
97
98
99
100
101
103
104
105
107
108
110
111
112
112
119
120
ALKOHOLIZAM
UVOD
Istorijski osvrt
Svojstva duvana
Alkoholna pi}a
Za{to pijemo alkoholna pi}a?
Zablude o alkoholizmu
125
128
130
133
135
138
444
[ta je alkoholizam?
Za{to je alkoholizam bolest zavisnosti?
Re~eno o pijewu
Definicija alkoholizma
Rasprostrawenost alkoholizma
Uzroci alkoholizma
Etiopatogeneza alkoholizma
Razvoj alkoholizma
Tipologija alkoholi~ara i alkoholizma
Ko je alkoholi~ar?
Samodijagnostika alkoholizma testovi
Alkoholi~arsko pona{awe
Li~nost alkoholi~ara
Pijanstvo
Stepen i stadijum pijanstva
Mamurluk
Alkoholizam i zdravqe
Telesna oboqewa
Ciroza jetre
Katar `drela i jedwaka
Katar èluca
Katar creva
O{te}ewa srca
Pove}ani krvni pritisak
Zapaqewe gu{tera~e
O{te}ena koà
Tumori alkoholi~ara
Nervna oboqewa
Atrofija mozga
140
143
144
145
147
150
154
155
160
164
167
169
170
171
173
175
177
177
178
179
180
181
181
181
182
182
183
183
183
184
Bolesti zavisnosti
Zapaqewe ìvaca
Alkoholna padavica
Du{evna oboqewa
Alkoholno ludilo
Alkoholna halucinoza
Patolo{ka qubomora
Korsakovqevo ludilo
Alkoholna izlapelost
Patolo{ko napito stawe
Alkoholizam i porodica
Brak alkoholi~ara
Deca alkoholi~ara
Alkoholizam i mladi
Adolescentno doba i alkohol
Mladi, alkohol i brak
Alkoholizam i èna
@ena, alkohol, trudno}a i prostitucija
Alkoholizam radnika
Alkoholizam i selo
Nevidqivi alkoholi~ari
Alkoholisanost i saobra}aj
Alkoholisanost i kriminalitet
Le~ewe alkoholi~ara
Savremeno le~ewe alkoholi~ara
Fazno le~ewe alkoholi~ara
Recidiv alkoholi~ara
Klubovi le~enih alkoholi~ara
8 pravila pona{awa le~enih alkoholi~ara
@ivot bez alkohola
Umereni potro{a~i alkohola
@ivor bez alkohola totalna apstinencija
445
184
185
186
186
187
188
188
189
190
191
192
194
195
198
200
201
203
204
206
208
210
213
214
216
221
222
223
225
226
227
227
446
Alkohola i duvan
228
447
Bolesti zavisnosti
Protiv alkoholizma, zajadno
230
NARKOMANIJA
UVOD
Na{a narko scena
Istorijski osvrt
[ta je narkomanija?
Definicija narkomanije
Rasprostrawenost narkomanija
Cvetaju kriminal i trgovina drogom
Putevi droge
Narkomanija je samoubistvo
Narkomanija svetsko zlo u dnevnoj {tampi
Uzroci narkomanija
Trofaktorska geneza narkomanije
Za{to roditeqi ne uo~e rano drogirawe
deteta?
Razvoj narkomanija
Posledice narkomanija
Klasifikacija i fenomenologija narkomanija
Klasi~na i adolescentna narkomanija
Vrste, dejstva i podela droga
I Depresori CNS-a
II Psihostimulansi
III Halucinogeni
IV Kanabis
Novodizajnirane sinteti~ke droge
Politoksikomanija
237
239
241
243
245
249
250
250
253
254
259
261
264
265
267
268
270
271
272
279
284
286
291
292
Smrtnost narkomana i znaci trovawa prema

vrsti droga
Li~nost narkomana
Da li se narkoman ra|a?
Kada na{a omladina proba drogu?
Psiholo{ki odbrambeni mehanizmi narkomana
Profil jugonarkomana
Rana dijagnostika narkomana
Le~ewe narkomana
Savremeno le~ewe narkomana
293
295
297
298
299
301
302
304
305
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
616-056.8
613.81/.84
NIKOLI], Dragoslav
BOLESTI ZAVISNOSTI: pu{ewe, alkoholizam i
narkomanija: kwiga za svaku porodicu / priredio dr Dragoslav
Nikoli} - 2. izdawe, dopuweno i osavremeweno. - Beograd :
Narodna kwiga - Alfa , 2007. (Beograd : Alfa). - 448 strana :
ilustr. ; 20 cm - ( Biblioteka Posebna izdawa / Narodna
kwiga - Alfa / : kwiga broj 236)
Tira` 2.000. - Bele{ka o piscu: str. 439.
Bibliografija: 418-436
ISBN 978-86-331-3147-6
a) Bolesti zavisnosti
COBISS.SR-ID 140586508
I izdawe - Socijalna misao, 2000.
Bolesti zavisnosti
449
Te{ko}e u le~ewu narkomana

307
Osnovi jedinstvene medicinske doktrine za le~ewe
i rehabilitaciju narkomana u Jugoslaviji
309
I Definicija i ciqevi
309
II Osnovni principi organizacije, le~ewa i rehabilitacije narkomana
310
III Osnovi metodologije le~ewa narkomana
310
Narkomanija i kriminalitet
312
Narkoman za volanom
314
Dru{tvena reakcija
315
Na{a vlast u borbi protiv narkomanije
318
Nova strategija u radu sa narkomanima
319
Kako spre~avati {tete narkomanija?
320
Zablude o drogama
322
Kako rano za{tititi decu i omladinu
od droga?
324
Kako prepoznati u ku}i narkomana?
326
Roditeqi i wihov narkoman
326
Roditeqi narkomana prave gre{ke
328
Argo jezik narkomana
329
333
Ilustracije vrsta opojnih droga
PRIMARNA PREVENCIJA
BOLESTI ZAVISNOSTI
Za{to je primarna prevencija BZ-i IN?
355
[ta obezbe|uje uspeh primarne prevencije
BZ-i?
356
Zadaci zdravstvenih radnikau prevenciji
359
Sveobuhvatni program primarne prevencije
bolesti zavisnosti
361
Generalni ciqevi nacionalne strategije
... Kwiga sublimira dosada{wa saznawa i iskustva autora iz

oblasti bolesti zavisnosti u svetu i kod nas, pruàju}i ~itaocu zna~ajne aktuelne ~iwenice, neophodne za razumevawe
uzroka, razvoja, dijagnostike, le~ewa i metoda prevencije,
odnosno spre~avawe pojave i {irewa pu{ewa duvana, alkoholizma ili narkomanija i to pomo}u samoza{tite, samopomo}i, uzajamne za{tite, porodi~ne i dru{tvene za{tite. Pisana stru~no, pa ipak razumqivo i obi~nom ~itaocu, delova}e podsticajno na potrebu da se qudi ukqu~e u organizovane grupe koje se aktivno bore protiv ove, kako u svetu tako i
kod nas, rastu}e socijalne patologije. Za pedagoge, socijalne
radnike psihologe, zdravstvene radnike; humanitarne organizacije... bi}e ovo dragocen priru~nik.
Iz recenzije:
Prim. dr sci Bo{ko Jovi~i}
za
kotrolu
droga 365
... I{~itavao sam ponovo stare autore, poznate humaniste,

Dani}a, Popovi}a, Tasi}a, Pavlovi}a, Ili}a, [tampara...
Nametnuo mi se utisak da su ti qudi davne pro{losti
razmi{qali o alkoholnoj zavisnosti (ba{ tako su govorili)
na na~in koji bi i danas mogao biti prihvatqiv. Iako su
ve}ina bili lekari, nigde se ne vidi da su zastupali tezu o
alkoholizmu kao iskqu~ivo, ili bar prete`no, zdravstvenom problemu. Socijalni momenat je bio u prvom planu, a iz
toga opredeqewa da zlo treba spre~iti u korenu, a to najboqe mogu porodica, {kola i socijalna sredina.
Kada sam ponovo i detaqno pro~itao rukopis BOLESTI ZAVISNOSTI do{ao sam do nesumwivog zakqu~ka da je autor
dr Nikoli} potpuno na liniji navedenih velikana iz pro{losti. Psihijatar u struci, antipsihijatar u alkohologiji;
prevencija u prvom planu, a ona po~iwe i odvija se u porodici, obdani{tu, {koli, socijalnoj sredini... Razmi{qam da
bi najidealnije bilo kada bi ovu kwigu porodica ~itala
kolektivno (porodi~na tribina).
Iz recenzije:
Radul Jovanovi}
Sveobuhvatni dràvni program primarne

prevencije
Zdravstveno vaspitawe i prevencija BZ-i
Stubovi primarne prevencije Bolesti
zavisnosti
Za{to je {kola temeqni stub prevencije
366
369
372
Ro|en u selu Samaila, Kraqevo 1928. u porodici seoskog doma}ina kao jedinac oca Vojimira i majke Grozdane,
ro|ene Petrovi}. Osnovnu {kolu je zavr{io u rodnom selu
(od 1945. osmogodi{wa {kola Petar Nikoli}), a gimnaziju u Kraqeva~koj realki sa odli~nim uspehom, a od drugova zvani Tesla.
Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu (9,1
sredwa ocena), a tokom studija medicine dobio Oktobarsku
nagradu grada Beograda. Specijalizaciju iz neuropsihijatrije zavr{io 1965. a subspecijalizaciju sudska psihijatrija 1969. Primarijat stekao 1975. a doktorirao 1984. tema
Medicinski i socijalni aspekti psihoza u Srbiji.
Dr sci
Radio u Domu zdravqa u Sjenici planska raspodela:
porodi~ni lekar, {ef de~ijeg dispanzera (zavr{io prvu
DRAGOSLAV
{kolu prof. Vukana ]upi}a De~iji dispanzer u za{titi
NIKOLI]
zdravqa dece) i {ef porodili{ta; u Medicinskom cenprimarijus
tru u Kraqevu na~elnik neuropsihijatrijske slu`be i
prakti~no jedan od osniva~a iste; profesor Medicinske {kole u Kraqevu; u Saveznom
zavodu za za{titu i unapre|ewe zdravqa izvr{ni organ Saveznog ministarstva za
rad, zdravstvo i socijalnu politiku SFRJ bio je: Vi{i savetnik za mentalno zdravqe; redovni ~lan Savezne komisije za opojne droge; sekretar Savezne komisije za
mentalno zdravqe; zamenik direktora i rukovodilac slu`be za zdravstvenu statistiku Zavoda; ekspert Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO); Direktor i profesor Prve me|unarodne postdiplomske {kole Primarna prevencija Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija) ECPD Evropski centar za mir i razvoj
Univerziteta za mir Ujediwenih Nacija; potpredsednik Svetskog kongresa Rehabilitacija u psihijatriji 1997.; Organizovao je i rukovodio na dva stru~na seminara
Edukacija edukatora za primarnu prevenciju Bolesti zavisnosti, za u~esnike Srbije
i Crne Gore, 2003.
Objavio je preko 110 stru~nih radova i kwige: Pu{ewe i zdravqe; Samoubistva u
Jugoslaviji (19851994); Nasilna smrt u Jugoslaviji Studija: samoubistva, ubistva,
zadesi (19512000), koautor Mr sci D. Dimitrijevi}, statisti~ar; Bolesti zavisnosti
Pu{ewe, Alkoholizam, Narkomanija, 2000.; Pu{ewe 66 pitawa, 66 odgovora; Bio je
Glavni redaktor i urednik ICD X SZO (Me|unarodna klasifikacija bolesti i uzroka
smrti MKB 10; Urednik i ICDIX/MKBIX, Alfabetski indeks. Prevodio je: psihijatrijske kwige; strane psihijatrijske ~lanke; recezent je vi{e kwiga iz oblasti psihijatrije i statistike; pisao je feqtone za dnevni list Politika i davao intervjue za
druge {tampane i elektronske medije.
Aktuelni je Predsednik Saveza organizacija za prevenciju Pu{ewa, Alkoholizma
i Narkomanije JUSPANP (Osnovana 1953.) Redovni je ~lan Nau~nog dru{tva za
istoriju medicine Srbije; ~lan je Odbora SANU (Srpska Akademija Nauka i Umetnosti)
za medicinski jezik i terminologiju; Suosniva~ je Sekcije Srpskog lekarskog dru{tva
BOLESTI ZAVISNOSTI i wen drugi Predsednik, posle prof. dr J. Ceki}a.
Bio je: predsednik [ahovskog kluba Sjenica; predsednik Udruèwa distrofi~ara regiona Kraqevo; odbornik SO Kraqevo; u vi{e navrata Predsednik saveta u svojim ustanovama; predsednik Odbora protiv pu{ewa Jugoslavije...
Srbin, pravoslavne vere Slava Sv. Nikola. Oèwen je i ima sina Miroslava,
snahu Biqanu, unuke Jelenu i Nevenu i unuka Aleksandra.
Nikad nije bio ~lan Saveza komunista Jugoslavije i danas je vanstrana~ka li~nost.
452
Bolesti zavisnosti?
Koje zablude gaje roditeqi u za{titi
dece od BZ-i?
Uloga religije u prevenciji bolesti zavisnosti
Op{tinski program prevencije BZ-i
Koliko nova vlast {titi narod od BZ-i?
Savez organizacija za prevenciju alkoholizma,
narkomanija i nikotinizma u Jugoslaviji
JUSPANP
[ta obezbe|uje uspeh prevencije bolesti
zavisnosti?
Metode i sredstva zdravstveno-vaspitnog
rada
Savez organizacija za prevenciju alkoholizma,
narkomanija i nikotinizma u Jugoslaviji
JUSPANP
Petogodi{wi projekat primarne prevencije
Bolesti zavisnosti JUSPANP (dràvni i
op{tinski)
Plan primarne prevencije Bolesti zavisnosti
Saveza Srbije
Svetska zdravstvena organizacija i Bolesti
zavisnosti u 21. veku
Narod za prevenciju (NZP)
LITERATURA
379
380
381
384
388
390
392
394
395
397
399
403
406
409
418
Bolesti zavisnosti
460
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
616-056.8(082)
613.81/.84(082)
BOLESTI ZAVISNOSTI: pu{ewe, alkoholizam i narkomanija:
:kwiga za svaku porodicu / priredio Dragoslav Nikoli} - 2.
izdawe, dopuweno i osavremeweno. - Beograd : Narodna kwiga Alfa , 2007. (Beograd : Alfa). - 248 strana : 20 cm - ( Biblioteka
Posebna izdawa / Narodna kwiga - Alfa) : kwiga broj 236
Prema predgovoru, publikacija sadrì radove predava~a izloène
na Prvom seminaru Edukacija edukatora, odrànom septembra
2003. godine - Tira` 2000, - Str. 13-16 ; Predgovor / Dragoslav
Nikoli}.
ISBN 86-331-2970-1
1. Nikoli}, Dragoslav
a) Bolesti zavisnosti - Zbornici
COBISS.SR-ID 133254412

Bolesti Zavisnosti-Knjiga

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bolesti Zavisnosti-Knjiga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BIBLIOTEKA POSEBNA IZDAWA

KWIGA BR. 236

Glavni i odgovorni urednik

Kwiga za svaku porodicu

Copyright 2007 by dr Dragoslav Nikoli}

preduzme, da uni{ti na{u omladinu. Mi smo po neprikrivenoj

Bolesti zavisnosti Predgovor

Bolesti zavisnosti Predgovor

koje prete da desetkuju na{u omladinu, na{u budu}nost.

prof. dr sci Dragoslav Nikoli}

dejstvo duvana, alkohola, droga, stvore naviku i na|u se brzo u

Bolesti zavisnosti Uvod

ugro`ava ~ovekovo integralno, biopsihosocijalno zdravqe,

mawe ili vi{e uspeha.

Bolesti zavisnosti Uvod

Razvojni put BZ-i

bolesti, ali i za prevenciju ovih bolesti:

1. Li~nost ~esto aberantna, sigurno u trofaktorskim

Bolesti zavisnosti Uvod

poreme}ena naslednom i/ili ste~enom dispozicijom. @ive

uli{e na razne na~ine, a posledwe dve tri decenije naj~e{}e

Li~nost presudna za razvoj Bolesti zavisanosti

Bolesti zavisnosti Uvod

ski biti{e ~ini nas sre}nim. Kada we nema, ostaje samo

mentalni i emocionalni sklop wihove li~nosti.

Bolesti zavisnosti Uvod

Ra{irenost bolesti zavisnosti

narkomanijom. Ciqana istra`ivawa u raznim sredinama na{e

Bolesti zavisnosti Uvod

sredine; ve}i podsticaji za potro{wu AP-a i duvana; ~e{}e i

Mladi, cigarete, alkohol i droga

autoritetima kakvi su duvan, alkohol i droga, kao i raspusni

Bolesti zavisnosti Uvod

qstvima, pije, pu{i, drogira se... promiskuitetu te`i...

Bolesti zavisnosti Uvod

da }e se izle~iti od alkohola, droga. Savremene metode nisu

prou~avawe specifi~nih klini~kih stawa zbog upotrebe

SZO defini{e ~etiri stawa kod upotrebe PAS-i:

Bolesti zavisnosti Me|unarodna klasifikacija

ranije zdrave obrasce pona{awa, a karakteri{e je: jaka

Pu{ewe je prvi i najve}i pojedina~ni faktor

umiru zarad omamquju}eg duvanskog dima. I pored toga pu{a~a

Bolesti zavisnosti Pu{ewe

li~ni stav prema `ivotu, teku}im `ivotnim problemima pa i

pu{ewe za obi~aj odvratan pogledu, neprijatan nosu, opasan

Bolesti zavisnosti Pu{ewe

stveno zbog li{}a, sirovine za izradu cigareta, cigara,

Bolesti zavisnosti Pu{ewe

plu}ima (oko 70%) i kontinuirano ugro`avaju zdravqe. Mnoge

opu{tenoj atmosferi, ali `ivotno zaga|enoj sredini,

Bolesti zavisnosti Pu{ewe

skih otrova posle oko 100.000 popu{enih cigareta, {to zna~i

Pu{ewe je odabrano robovawe

iz o~aja na{e svakodnevice.

[ta je pasivno prinudno pu{ewe?

Bolesti zavisnosti Pu{ewe

npr., u toku sastanka, ima za nepu{a~e isti u~inak kao da oni

Pasivno pu{ewe ubija pu{ewe nije li~na stvar

ozbiqnim plu}nim oboqewima, ako `ive u porodici gde se

Bolesti zavisnosti Pu{ewe

zapali. Svaki pu{a~ ima svoju ugodnu zonu a ve}ina

Bolesti zavisnosti Pu{ewe

cionalna, nagonska, moralna svojstva i oformila karakterne