Svetska zdravstvena organizacija

Regionalna kancelarija za Evropu, Kopenhagen

EVROPSKE REFORME ZDRAVSTVENE ZATITE:
LJUBLJANSKA POVELJA O REFORMISANJU ZDRAVSTVENE ZATITE
19. juni 1996.
Preambula

l Svrha ove povelje je da artikulie skup principa koji su integralni deo sadanjih sistema
zdravstvene zatite ili koji mogu da poboljaju zdravstvenu zatitu u svim zemljama lanicama
SZO evropskog regiona. Ti principi izviru iz iskustava zemalja koje su ve implementirale
reforme zdravstvene zatite i iz ciljeva evropskog programa "Zdravlje za sve do 2000",
posebno onih ciljeva koji se odnose na sisteme zdravstvene zatite.
2. Ova povelja je namenjena reformama zdravstvene zatite u specifinom kontekstu Evrope i
usmerena je na principe koji bi zdravstvenu zatitu tebalo prvenstveno i neprestano da vode ka
boljem zdravlju i kvalitetu ivota svih ljudi.
3. Poboljanje u zdravstvenom stanju stanovnitva je pokazatelj razvoja jednog drutva.
Zdravstvene usluge su pri tome vrlo vane, ali nisu jedini sektor koji utie na blagostanje ljudi.
Drugi sektori takodje doprinose ouvanju zdravlja i imaju odgovornost za njegovo poboljanje,
tako da bi intersektorska saradnja trebalo da bude sutinska karakteristika reformi sistema
zdravstvene zatite.
4

Prepoznajui ovo, mi ministri zdravlja ili njihovi predstavnici evropskih zemalja

lanica SZO (uesnici Ljubljanske konferencije) obavezujemo se da emo promovisati
sledee principe apelujui na sve gradjane i urgirajui kod vlada, institucija sistema
i zajednica da nam se pridrue u ovim naporima. Mi, dalje, zahtevamo od
Regionalne kancelarije SZO za Evropu da preduzme neophodne mere i podri zemlje
lanice kako bi ovi principi bili primenjeni u praksi i imali efekte.
FUNDAMENTALNI PREVCIIPI

5. U evropskom kontekstu, sistemi zdravstvene zatite je potrebno da budu:

5.1. Vodjeni vrednostima
Reforme sistema zdravstvene zatite bi trebalo da budu vodjene principima ljudskog
dostojanstva, jednakosti, solidarnosti i profesionalne etike.
5.2. Usmereni ka zdravlju
Bilo koja znaajnija reforma zravstvene zatite bi trebalo da ima jasan cilj koji vodi
unapredjenju zdravlja. Zatita i promocija zdravlja bi morali da budu prvenstveni zadatak
svake drutvene zajednice.
5.3. Usmereni ka ljudima
Reforme sistema zdravstvene zatite bi trebalo da odgovore na potrebe gradjana uzimajui u
obzir, putem demokratskih procesa, njihova oekivanja koja se odnose na zdravlje i
zdravstvenu zatitu. One bi morale da obezbede da miljenje gradjana i njihov izbor
neposredno utiu na sadraj i nain pruanja zdravstvenih usluga. Gradjani bi morali takodje
da dele odgornost za svoje sopstveno zdravlje.

5.4. Fokusirani na kvalitet

Svaka reforma zdravstvene zatite mora imaati kao svoj cilj-pri emu bi morala biti jasno
formulisana i strategija za stalno unapredjenje kvaliteta zdravstvene zatite, koja bi morala biti
obzbedjena na nain koji stavlja u odnos trokove sa efektima te zdravstvene zatite (kostefektivan nain).
5.5. Zasnovani na razumnom finansiranju
Finansiranje sistema zdravstvene zatite trebalo bi da osigura da se zdravstvena zatita prua
svim gradjanima na prihvatljiv nain. To podrazumeva potpuni obuhvat stanovnitva
zdravstvenom zatitom i ravnopravan pristup za neophodnu zdravstvenu zatitu svim ljudima
To, za uzvrat, zahteva efikasno korienje resursa u zdravstvu. Da bi se garantovala solidarnost
u sistemu zdravstvene zatite, drava bi morala da ima sutinsku ulogu u regulisanju
finansiranja zdravstvene zatite.
5.6.Orijentacija ka primarnoj zdravstvenoj zatiti
Reforme, sa primarnom zdravstvenom zatitom kao osnovnom filosofijom trebalo bi da
osiguraju da zdravstvene usluge na svim nivoima tite i unapredjuju zdravlje ljudi,
poboljavaju kvalitet njihovog ivota, preveniraju i tretiraju oboljenja, obezbedjuju sve oblike
rehabilitacije i obezbedjuju negu i adekvatan tretman onih koji pate i koji su u terminalnoj fazi
bolesti. One bi trebalo da osnae zajedniko donoenje odluka pacijenata i zdravstvenih
radnika o vanim problemima koji se odnose na dijagnostiku i leenje i da promoviu
sveobuhvatnost i kontinuitet zdravstvene zatite unutar specifinog kulturalnog okruenja.
PRINCIPI UPRAVLJANJA PROMENOM U SISTEMU ZDRAVSTVENE ZATITE

6. Sledei principi su kljuni da bi se uspeno upravljalo promenom (reformom) u sistemu

zdravstvene zatite.
6.1. Formulisanje zdravstvene politike
1. Reforme zdravstvene zatite bi trebalo da predstavljaju sastavni deo opte politike "Zdravlje
za sve", koja je u skladu sa socijalno-ekonomskim uslovima svake zemlje. Proces
formulisanja politike trebalo bi da je zasnovan na iroko postavljenom konsensusu svih
relevantnih socijalnih aktera u mere u kojoj je to mogue.
2. Najvanije politike, upravljake i tehnike odluke o sistemu zdravstvene zatite bi trebalo
da budu zasnovane na dokazima ako su oni dostupni. Reforme bi trebalo kontinuirano
pratiti i evaluirati na nain koji je razumljiv za javno mnjenje.
3. Drava bi trebalo da postavi vrednosno orijentisane probleme na javnu raspravu i da osigura
ravnomernu raspodelu sredstava i pristup zdravstvenim uslugama celokupnog stanovnitva.
Ona bi, takodje, trebalo da formulie legislativu i preduzme inicijativu za regulaciju
najvanijih oblasti u zdravstvenoj zatiti. Kada god su mehanizmi trita primereni trebalo
bi da podstiu kompeticiju za bolji kvalitet usluga i u korienju uvek ogranienih resursa u
zdravstvu.
6.2. Uvaavanje miljenja i izbora gradjana
1. Miljenje i izbor gradjana bi trebalo da predstavlja znaajan doprinos prilagodjavanju
zdravstvenih usluga njihovim potrebama, kao i odluke donesene od ekonomista i
profesionalaca u zdravstvu.
2. Miljenje gradjana treba uvaavati u odnosu na sadraj zdravstvenih usluga, ugovaranju sa
osiguranjem, kvalitet pruene zatite, upravljanju listama ekanja i u postupku s albama
pacijenata.
3. Postupci sa preferencijama pacijenata i sa njihovim drugim pravima zahtevaju ekstenzivne,
tane i blagovremene informacije i edukaciju. To podrazumeva dostupnostjavno
verifikovanih informacija o performansama (pokazateljima rada) zdravstvene slube.

6.3. Promene u pruanju zdravstvene zatite

l.Samozatitu, porodinu zatitu i druge oblike neformalne zdravstvene zatite, kao i usluge
razliitih socijalnih institucija, trebalo bi kombinovati i ravnopravno tretirati sa formalnom
zdravstvenom zatitom. Saradnja medju njima zahteva neprestanu komunikaciju i odgovarajui
referalni i informacioni sisstem.
2. Dobro osmiljene strategije su heophodne za pomeranje radnih kapaciteta sa bolnica za
akutnu hospitalizaciju na primarnu zdravstvenu zatitu u zajednici, dnevne bolnice i kunu
negu i leenje kad god je to potrebno.
3.Regionalna mrea zdravstvene slube bi trebalo da bude osnaena i kost-efektivnija
(sa boljim odnosom trokova i ostvarenih rezultata) to omoguava bolju organizaciju na
hitne sluajeve i stimulie saradnju izmedju bolnica i primarne zdravstvene zatite.
4.Razvoj i stalno unapredjenje kvaliteta u zdravstvu zahteva informacioni sisstem baziran na
izabranim pokazateljima kvaliteta koji bi se ekstrahovali iz podataka o svakodnevnom radu
i tako obradjeni vraali lekarima, medicinskim sestrama i drugim donosiocima odluka
u zdravstvu.
6.4. Reorijentacija ljudskih resursa za zdravstvenu zatitu
1. Pri pruanju zdravstvenih usluga, vea panja bi se morala obratiti identifikovanju i
stimulisanju odgovarajuih zdravstvenih profila koji bi trebalo da postanu deo
multiprofesionalnog tima za sistem zdravstvene zatite budunosti.
2. Postoji potreba za sveobuhvatni]om vizijom nego to je tradicionalna kurativna zatita u
obrazovanju, specijalizaciji i kontinuiranoj edukaciji zdravstvenih radnika. Kvalitet zatite,
prevencija bolesti i unapredjivanje zdravlja bi trebalo da postanu integralni deo obrazovanja
profesionalaca u zdravstvu.
3. Odgovarajue podsticaje bi trebalo uvesti za ohrabrivanje zdravstvenih radnika kako bi
postali svesniji kvaliteta, trokova i ishoda, odnosno rezultata rada. Profesionalna
organizacija i zdravstvena administracija bi trebalo da saradjuju aktivno sa zdravstvenim
vlastima na promovisanju takvog koncepta razvoja.
6.5. Jaanje menadmenta
1. Postoji potreba za razvojem skupa upravljakih funkcija i javnozdravstvene infrastrukture
dopunjene zadacima koji vode ili utiu na ceo sistem da dostigne eljena poboljanja u
zdravlju stanovnitva.
2. Pojedinane zdravstvene institucije bi trebalo da uivaju maksimalnu moguu autonomiju
u upravljanju svojim resursima konzistentnu sa principima ravnopravne i efikasne
zdravstvene zatite.
3. Potrebno je snano promovisati razvoj menadmenta jaanjem individualnih kapaciteta ka
liderstvu, sporazumevanju, dogovaranju i komunikaciji i razvojem institucionalnih
mehanizama za pruanje zdravstvene zatite na delotvorniji i efikasniji nain.
6.6. Uenje iz iskustva
1. Postoji potreba za promovisanjem nacionalne i internacionalne razmene iskustava u
izvodjenju reformi zdravstvene zatite i podrci razliitim inicijativama za reforme.
2. Ova podrka bi morala biti zasnovana na dobro vrednovanoj bazi podataka u odnosu na
reforme sistema zdravstvene zatite u drugim zemljama i sa shvaenim i na odgovarajui
nain uvaavanim kros-kulturalnim razlikama u zdravstvenoj zatiti tih zemalja.