Klimatski fenomeni

El Nio i La Nia

Klimatske telekonekcije

El Nio - Srbija

Gordana Jovanovi, dipl. meteorolog

Republiki hidrometeoroloki zavod, Beograd
Prof. dr Irini Reljin
Elektrotehniki Fakultet, Ministarstvo za telekomunikacije
Beograd
Prof. dr Branimir Reljin,
Elektrotehniki Fakultet, Beograd

Istorijat

Francisko Pisaro (1525)

Sir Gilbert Walker (1924, 1932)
Jakob Bjerknes (1966, 1969, 1972)
Klaus Wyrtky (1975, 1979)
John Wallace (1981, 1990)
Mark Cane (1986)
Zebiak S., Cane M. (1987)
George Philander (1989, 1990)
Edward Sarachik (1991)
TOGA - Tropical Ocean Global Atmoshere, WMO (1995)
Kevin Trentbeth (1997).

El Nio, La Nia temperature povrine mora (TPM)

EKVATORIJALNI PACIFIK
El Ninjo topli dogaaj, faza, pojava.
Dominiraju pozitivne anomalije TPM
Trentbeth (1997.): odstupanje srednje tpm za
+0.5C koje traje pet uzastopnih meseci u oblasti
od 90W 150W geografske duine a u pojasu
od 5N do 5S geografske irine.

Pozitivne anomalije TPM u istonom ekvatorijalnom Pacifiku

prouzrokuju porast globalne temperature, velike anomalije u
tropskom i vecem delu umerenih sirina u sistemu okean-atmosfera

La Ninja hladni dogadjaj, faza, pojava

Dominiraju negativne anomalije TPM
(Trenberth K.E., 1997.): u regionu Ninjo 3, 4
(5N-5S i 120W170W) TPM hladnije od
srednje vrednosti za 0.4C tokom avgusta, sept. i
oktobra.

Za vreme La Ninje, hladne vode obuhvataju vei deo Pacifika a topli

povrinske voda samo na zap. Pacifiku.

Juna oscilacija, ENSO

Oscilaciju tj. tendenciju pritiska na stanicama u Pacifiku... da

raste, a u oblasti Indijskog okeana opada, i obrnuto Voker nazvao
juna Oscilacija (Walker, 1924.).
Gornja slika - visok pritisak obeleen crvenom
a) Normalni uslovi: visok pritisak iznad istonog a nizak iznad
zapadnog Pacifika formira intenzivne pasate- gornja faza JO.
b) El Ninjo uslovi: nizak pritisak iznad istonog Pacifika a
povienim iznad zapadnog, formiraju oslabljene pasate - donja faza
JO.
Donja slika dokaz JO
Promene pritiska najizraenije sa centrom oko Darvina (Australija)
i iznad jugoistonog Pacifika sa centrom u blizini Tahitija.
Izmeu Darvina i Tahitija pritisak osciluje kao klackalica: kada
raste u Darvinu opada na Tahitima i obrnuto.
CIRKULACIJA ATMOSFERE U TROPIMA:
HADLIJEVA
VOKEROVA

Vokerova cirkulacija (Bjerknes): Juna Oscilacija i

El Ninjo dva aspekta jedne iste pojave
Asimetrina cirkulacija zbog rasporeda centara
pritiska i razl. zagrevanja kopno - more.

Kretanje u pravcu istok- zapad

a)Proseno stanje: konvekcija i jake kie iznad
Indonezije, Amazonije i istone Afrike. Du
ekvatora subsidencija i sua iznad zapadne
J.Amerike
i zapadne Afrike.
b) Prosena zima: obilnije padavine u veem
delu ekv.
c) El Ninjo zima 1982/83: iznad istonog i
centralnog Pacifika (okeanske pustinje) i zapadnih
obala J. Amerike (sune oblasti) obilne padavine
dok je iznad zapadnog Pacifika subsidencija,
dugotrajne sue i umski poari.

Slinosti i razlike izmeu atmosfere i okeana

* Oba su plitki fluidi;

* Oba su rotirajui fluidi;
* Oba su fluidi sa vertikalnom stratifikacijom;
* Oba imaju znaajnu topografiju na donjoj granici;
* Okeani imaju vrste bone granice, atmosfera nema;
* Okean ima konaan vrh, atmosfera nema;
* Atmosfera je termikim forsirana na svojim donjim granicama;
* Okeani su primarno dinamiki forsirani od vrha;
* Atmosfera ima znaajno dijabatsko zagrevanje; npr. zraenje, oslobaanje latentne toplote, dok okeani nemaju;
* U atmosferi je vlaga aktivna supstanca, u okeanima je aktivna supstanca salinitet;
* Atmosferu ine gasovi koji su stiljivi, okean je skoro nestijiv;
* Okean je oko 1000 puta gui od atmosfere;
* Okean ima ogroman kapacitet toplote zbog apsorpcije suneve energije; sloj okeana debljine 2,5 m, ima toplotni kapacitet kao itava
atmosfera;
* Okean ima veliku inerciju; Vremenske razmere kretanja u okeanima su 100 i vie puta vee od onih u atmosferi;
* Okean apsorbuje velike koliine CO2 zbog ega postaje kiseo;
* Za okean postoji daleko manje osmotrenih podataka nego za atmosferu.

Cirkulacija u okeanu

Gornji, meoviti sloj okeana (plitak i topao) od dubokih, hladnih voda razdvaja termoklina,
tanak sloj sa velikim promenama temperature.

Izvori energije cirkul. okeana: sunevo zraenje i vetar.

Sunevo zraenje formira termiku cirkulaciju u svim, pa i u dubljim slojevima. U tropima,
viak toplote proizvodi uzlazna kretanja dok se silazna odvijaju ka polovima.
Okeani na svojoj povrini, osetljivo reaguju na pravac i intenzitet vazdunih strujanja.
Cirkulacija meovitog sloja je forsirana odozgo, sa vrha, udarima vetra pod ijim dejstvom se
formiraju talasi, morske struje i dr
Pod dejstvom vetra nastaju i prisilna kretanja, tzv. zaronjavanje i izronjavanje fluida. Kada vetar
(crvena strelica) nosi povrinske vode do suprotnih obala, kod prepreke dolazi do zaronjavanja
fluida u dublje slojeve. Kad vie nema gde, vraa se nazad kroz dublje slojeve (krae strelice)
ka suprotnoj obali. Kad fluid stigne do prepreke dolazi do njegovog izronjavanje na povrinu.
Sva navedena kretanja se odvijaju iznad nivoa termokline.
Brzine fluida veoma brzo opadaju sa porastom dubine.
U donjim slojevima, koji su neuporedivo dublji i hladniji od gornjih, vode se veoma sporo
pokreu a vremenske razmere kretanja su vie desetina, pa i stotina godina.

Topografija, TPM i temperature ispod povrine Pacifika:

profil od povrine do dubine 200m du Ekvatora

Topografija i TPM dobijene satelitom

Temperature ispod povrine okeana osmotrene pomou bova.

Trodimenzionalne slike pokazuju sinhronizovan porast (pad) nivoa mora i
temperatura i poloaj termokline (svetlo plava sa T=20C).
El Ninjo 1997/98. novembar 1997.
Crveno polje sa T 30C se prostiralo na ogromnom delu okeana od
povrinskih slojeva na zapadu do dubina preko 100 m ka istoku. Hladne
vode ispod 8C obeleene plavom, opstaju na velikim dubinama i u uskoj
zoni oko Ekvatora zbog izronjavanja. Porast nivoa mora
La Ninja 1996/97. januar 1997. g.
Visoke T 30C na malom delu okeana na zapadu do dubina preko 150 m.
Hladne vode na veem delom okeana posebno ka istonim obalama, zbog
izronjavanja. Pad nivoa mora.

Regioni: Nino 1, Nino 2, Nino 3, Nino 4, Nino 3, 4

Najvea odstupanja TPM osmotrena u Ninjo 1 i Ninjo 2 (od + 6oC do - 4oC) gde je
zbog blizine kopna veoma izraen godinji ciklus temperatura.
Znaajne anomalije TPM u centralno-pacifikom regionu Ninjo 3,4 (Telekonekcije)
(obuhvata i jezik hladnih ekvatorijalnih voda) gde je kompletna varijabilnost TPM
posledica dinamike interakcije sistema O-A a godinji ciklus gotovo ne postoji.
Odstupanja TPM u Ninjo 3,4 su od + 3.36 oC do - 3.10 oC.

Interakcija okean - atmosfera

Promena termalne strukture ekvatorijalnog Pacifika zbog promena vetra:

a) Pri normalnom intenzitetu pasata nivo mora se na zapadu podie za
40cm, termoklina produbljuje, na zapadu 200m, istoku na 50m.
b) La Ninja - intenzivirana normalna situacija Pojaani pasati poveavaju
nagib termokline, na zapadu zbog nagomilavanja porast nivoa mora za
10cm, na istoku izronjavanje hladnih voda, smanjen nivo mora, termoklina
na +20m.
c) El Ninjo - Smanjeno forsiranje pasatima smanjuje nagomilavanje i
zaronjavanje povrinskih voda na zapadnim obalama, pa je nivo okeana za
20 cm nii dok je nivo pored istonih obala za 15 cm vii. Posledica je i
promena nagiba termokline, koji se tada smanjuje jer je na zapadu njen nivo
vii za 20m, a na istoku je potisnuta na veu dubinu.

Evolucija El Ninja
Jaka donja faza JO, pravi takav raspored polja pritiska da obre
gradijent pritiska, zbog ega se dogaa (1982/83) da pasati
promene smer i dobiju zap. komponentu .
Zbog oslabljenih pasata povratna sprega okean-atmosfera
onemoguava izronjavanje hladnih voda. Tople vode koje opstaju
na povrini prouzrokuju razvoj konvektivnih sistema, koji se
kreu na istok. Oni smanjuju pritisak na svom putu i jo vie
slabe pasate. Okean se sve vie zagreva, El Ninjo jaa i stvara se
pozitivna povratna sprega O-A koja pospeuje opstanak i trajanje
El Ninja.
U najintenzivnijoj fazi topla anomalija obuhvata etvrtinu
ekvatorijalnog kruga, maksimalno prostiranje oko 5000 km.
Uticaj na trend globalne temperature.

Promena povrinskog vetra i

temperature okeana od povrine do
dubine 200 m na geografskoj duini
od 110oW, du ekvatora od jula 1981.
do jula 1983. g.

TPM, termoklina, povrinski vetrovi, konvektivni sistemi i Vokerova cirkulacija za vreme El Ninjo i
La Ninje

Atmosfera daje vetrove i konvekciju.

Okeani daju izronjavanje i temperaturu povrine mora.

Nastajanje tople odnosno hladne faze, inicirano je promenom

intenziteta pasata, koji menjaju izronjavanje, odnosno TPM,
koje zatim menjaju poloaj konvektivnih sistema.

Zbog nelinearne interakcije izmeu okeana i atmosfere, na

pitanje ko je odgovoran za poetak jedne ili druge pojave ili
za njen kraj, okean ili atmosfera, jo uvek ne postoji
jednostavan odgovor.

Oscilovanje nivoa mora

Virtki je na osnovu poreenja oscilacija nivoa mora i TPM pored obala June
Amerike, ustanovio da nivo mora raste odnosno opada, istovremeno sa TPM i da se
njihovi periodi oscilovanja poklapaju.

Tokom ENSO, pored oscilovanja pritiska, vetra i TPM, osciluje i nivo okeana. Ove
karakteristike atmosfere i okeana, meusobno visoko korelisane.

Kada se na zapadnim obalama nagomilane povrinske vode bez daljeg forsiranja

pasatima lagano prelivaju na istok, nivo voda pored Australije i ostrva se smanjuje, a
na istonim poveava. Advekcija tople vode prouzrokuje dodatnu toplu anomaliju
srednje TPM ka istoku.

Prilikom promene nagiba od istone do zapadne obale Pacifika, dolazi do ogromne

preraspodele vodenih masa, procenjene oko 2.7107 m3/sec.

Visina nivoa okeana se od kraja 1990-tih meri, prati i objavljuje (CSM). Visine nivoa
mora na zapadnoj odnosno istonoj obali Pacifika, su jedan od glavnih indikatora
stanja odnosno najave promene ENSO faze.

Talasna kretanja: Kelvinovi i Rozbijevi talasi

Virtki pretpostavio da se "signal" od jedne do druge obale Pacifika, prenosi putem talasa

Za vremenske i prostorne razmere ekvatorijalnog Pacifika, od znaaja samo: dugi Kelvinovi i dugi Rozbijevi talasi, tj. "ekvatorijalno zarobljeni, zaronjavajui i
izronjavajui talasi.

Kelvinovi talasi se kreu samo na istok a nastaju zbog odsustva Koriolisove sile. Prenose energiju od jedne do druge obale za 40 do 120 dana. Mogu se kretati bez
forsiranja, faznom brzinom od 2 - 3 m/s .

Rozbijevi talasi se kreu uvek na zapad, a ine ih geostrofska ravnotea izmeu Koriolisove sile i sile gradijenta pritiska. Tri puta sporiji od Kelvinovih i potrebno im
najmanje devet meseci da preu Pacif.

Brzina Rozbijevih talasa najvea u ekvatorijanoj oblasti i opada sa kvadratom geografske irine. U umerenim irinama, Rozbijevim talasima bi trebale decenije da bi
preli Pacifik. Zakasneli oscilator!

ENSO varijabilnost tokom vremena

Multivarijantni ENSO Index (MEI) izraunat kao oteani srednjak: pritiska na nivou mora, komponenata vetra istok-zapad i sever-jug,
temp. vazduha, oblanosti i TPM.
Negativne MEI oznaavaju La Ninja, pozitivne El Ninjo, izmeu je neutralna faza.
El Ninjo se javlja svakih 2 do 7 g. proseno svake 4. g., sa trajanjem od 12-18 meseci.
La Ninja se javlja ree i obino traje do godinu dana.
Poslednjih 30 godina ea topla faza, sa dva ekstremna dogaaja 1982/83 i 1997/98.
Oduvek nepravilna ciklinost u smenjivanju ENSO faza. Uzrok - nelinearnost pojedinanih sistema plus novi tip nelinearnosti koju generie
interaktivni sistem O-A.

Posledice EL Ninjo

Uobiajeni uticaji El Ninjo :

A)decembar, januar, februar;
B) jun, juli, avgust
* POSLEDICE U OKEANU: slabo
izronjavanje pored zapadnih
obala Amerike onemoguava
dotok hladnih, hranljivim
sastojcima bogatih voda iz
dubina. Bez hranljivih
sastojaka koji su neophodan
poetak lanca ishrane u
okeanu, nastaje ogroman
deficit riba do 90 %. Nestanak

riba ugroava opstanak ptijih

vrsta (Galapagos), sisara, ljudi.
* Topla voda unitava koralne
grebene ...

Posledice La Ninja

Uobiajeni uticaji La Ninja :

A)decembar, januar, februar;
B) jun, juli, avgust

Poloaj mlazne struja takav da se vremenske nepogode

prostiru znatno dalje na sever i zapad i tropski cikloni
postaju ei i intenzivniji u oblasti Atlantika pa je ovaj
region najpodloniji vremenskim nepogodama.

Statistika tropskih ciklona koji pogaaju SAD daje

verovatnou pojave intenzivnog tropskog ciklona 23%
za vreme El Ninjo, 58% za vreme neutralne faze i 63%
za vreme La Ninje.

Posledice tropskih nepogoda u SAD za vreme La Ninja,

broje se pre svega ljudskim ivotima a zatim
milijardama dolara tete.

Zakljuak

Za analizu dinamike interakcije atmosfere i okeana neophodni su spojeni modeli koji se meusobno forsiraju promenama
uzajamno zavisnih parametara. Za prognozu ENSO je neohodno spojiti, parametre u tropskom okeanu i u itavoj atmosferi.
Tana i blagovremena prognoza ENSO dogaaja (Zebiak, Cane 1987), veoma je znaajna jer omoguava preventivno
delovanje za predstojee, u velikoj meri definisane anomalije atmosfere i okeana.
Razvoj obe faze ENSO, tokom poslednjih godina, je gotovo u celosti protumaen. Osnovni uticaji pojava su takoe,
uglavnom jasni. Nejasni uzroci brojnih nepravilnosti i retke i ekstremne vremenske pojave.
Koliki je udeo prirodne varijabilnosti klime a koliki antropogeni, na tekue i budue klimatske promene i ekstreme, bie i
nadalje predmet prouavanja.
Nisu dovoljno razjanjene: interakcija sa monsunima, interakcija tropskog sistema O-A sa izvantropskim irinama,
interakcija kopno okean - atmosfera, meu-decenijska varijabilnost ENSO itd.