PROBLEMI PSIHIKOG RAZVOJA ..........................................................

9
Predmet razvojne psihologije.....................................................................................................9
Detinjstvo kao kulturno-istorijska kategorija ............................................................................11
Kratak istorijski pregled...........................................................................................................14

METODE ISTRAIVANJA PSIHIKOG RAZVOJA .................................21

Pojam metode .........................................................................................................................21
Transverzalni i longitudinalni pristup ...................................................................................22
Podela metoda .....................................................................................................................23
Neeksperimentalne metode......................................................................................................23
Introspekcija ........................................................................................................................24
Prouavanje razvoja putem opaanja........................................................................................25
Nesistematsko posmatranje ..................................................................................................25
Sistematsko posmatranje......................................................................................................25
Eksperimentalna metoda..........................................................................................................29
Tehnike psiholokog istraivanja .............................................................................................33
Testovi ....................................................................................................................................33
Merne karakteristike testa ....................................................................................................33
Vrste testova........................................................................................................................35
Vrednosti testova .................................................................................................................36
Upitnik....................................................................................................................................36
Intervju ...................................................................................................................................37
Skale procene..........................................................................................................................39
Anketa ....................................................................................................................................41
Sociometrijski postupak ..........................................................................................................41
Projektivne tehnike..................................................................................................................43
Analiza sadraja ......................................................................................................................44
Istorija sluaja .........................................................................................................................45
Kumulativni karton .................................................................................................................45

POJAM, INIOCI I ZAKONITOSTI RAZVOJA .........................................50

Pojam razvoja .........................................................................................................................50
Pojam zrelosti .........................................................................................................................51
inioci psihofizikog razvoja ..................................................................................................52
Naslee i sazrevanje ................................................................................................................53
Uloga sredine ..........................................................................................................................54
Zakonitosti psihofizikog razvoja ............................................................................................54
Kritini periodi razvoja............................................................................................................58
Razvojna kriza ........................................................................................................................59

TEORIJE PSIHIKOG RAZVOJA ............................................................60

Interesovanje za psihiki razvoj ...............................................................................................60
Uloga teorija u prouavanju psihikog razvoja .........................................................................60
Pojam teorija .......................................................................................................................60
Psihoanaliza kao teorija razvoja ...............................................................................................61
Kritiki osvrt i pedagoke implikacije teorije........................................................................63

Psihosocijalna teorija E. Eriksona ............................................................................................64

Pedagoke implikacije .........................................................................................................66
Pijaeova teorija kognitivnog razvoja ......................................................................................67
Stupnjevi razvoja inteligencije.................................................................................................67
Pedagoke implikacije Pijaeove teorije ...............................................................................68
Kolbergova teorija moralnog razvoja .......................................................................................71
I Prekonvencionalni nivo (predogovorni) .............................................................................71
1. Poslunost, orijentacija kaznom. ...................................................................................71
2. Instrumentalno-realistika orijentacija...........................................................................71
II Konvencionalni nivo (dogovorni) ....................................................................................71
3. Orijentacija vida "dobar deko - dobra devojica". ........................................................72
4. Orijentacija zakonom i redom.......................................................................................72
III Postkonvencionalni nivo (autonomni)..............................................................................72
5. Orijentacija prema drutvenoj dobrobiti, dogovoru........................................................72
6. Orijentacija prema univerzalnim etikim normama. ......................................................72
Vaspitne implikacije ............................................................................................................73
Kulturno-istorijska teorija Vigotskog - pedagoke imlikacije....................................................73
Teorija biheviorizma i njene vaspitno-obrazovne implikacije ...................................................75
Razvojna teorija humanistike psihologije ...............................................................................76
Odnos meu razvojnim teorijama ............................................................................................77

PERIODIZACIJA PSIHIKOG RAZVOJA................................................78

RANI RAZVOJ ..........................................................................................82
PRENATALNI RAZVOJ ........................................................................................................82
Metode ispitivanja ...............................................................................................................82
Fiziki razvoj u prenatalnom periodu ...................................................................................83
Razvoj ulne osetljivosti...................................................................................................84
Uslovljavanje fetusa .........................................................................................................85
Faktori koji utiu na prenatalni razvoj ..................................................................................85
Psihologija trudnice..........................................................................................................86
NOVOROENE ..................................................................................................................86
Karakteristike novoroeneta ...........................................................................................87
ulna osetljivost i uslovljavanje .......................................................................................87
Refleksi novoroeneta ....................................................................................................87
Nedonoe...........................................................................................................................88
ODLIKE I ZNAAJ RAZVOJA U PRVOM DETINJSTVU ...................................................89
Emocionalno-socijalni razvoj ...............................................................................................89
Razvoj ulne osetljivosti i opaanja......................................................................................90
Motorni razvoj.....................................................................................................................90
Kognitivni razvoj.................................................................................................................91
Razvoj linosti u prvom detinjstvu .......................................................................................91
Znaaj prvog detinjstva za kasniji razvoj ..............................................................................91

TELESNI RAZVOJ....................................................................................93
Znaaj prouavanja telesnog razvoja........................................................................................93
Odlike telesnog razvoja........................................................................................................93
Menjanje proporcija tela ......................................................................................................96
Tempo razvoja vanijih telesnih sistema...............................................................................97
2

Telesna razvijenost prvaka ...................................................................................................98

RAZVOJ MOTORIKE..............................................................................100
Razvoj koordinacije i kontrole tela ..................................................................................... 100
Razvoj motorike ruke i prstiju............................................................................................ 103
Razvoj lokomocije - kretanja u prostoru .............................................................................105
Razvoj lateralizacije...........................................................................................................105
Razvoj motornih vetina ....................................................................................................106

RAZVOJ ULNE OSETLJIVOSTI I OPAANJA ...................................110

Taktilna osetljivost ............................................................................................................110
Oseti toplog i hladnog........................................................................................................111
Kinestetika osetljivost ......................................................................................................111
Oseti bola .......................................................................................................................... 111
Olfaktivna osetljivost .........................................................................................................111
Gustativna osetljivost.........................................................................................................111
Akustika osetljivost..........................................................................................................111
Vizuelna osetljivost ...........................................................................................................112
Odlike opaanja i panje na poetku kolovanja .................................................................116
Pedagoke implikacije poremeaja u senzornom razvoju .................................................... 118

UENJE I RAZVOJ ................................................................................120

RAZVOJ UENJA ..................................................................................123
Razvoj pojedinih oblika uenja .............................................................................................. 124
Klasino uslovljavanje .......................................................................................................124
Instrumentalno uslovljavanje.............................................................................................. 126
Uenje po modelu..............................................................................................................126
Uenje uvianjem ..............................................................................................................128

RAZVOJ PAMENJA.............................................................................129
Pamenje dece na poetku kolovanja ................................................................................133

RAZVOJ GOVORA .................................................................................134

Faktori govornog razvoja.......................................................................................................134
Organski faktori .............................................................................................................135
Psihiki faktori ..................................................................................................................135
Socijalni faktori .................................................................................................................135
Faze razvoja govora ..............................................................................................................137
Prelingvistika faza............................................................................................................137
a. Respiracija (prvi krik/pla) ......................................................................................... 137
b. Vokalizacija...................................................................................................................137
Glasovna ekspanzija.......................................................................................................137
Glasovna kontrakcija......................................................................................................138
v. Slogovanje (brbljanje) ................................................................................................ 138
g. Opaanje i razumevanje govora drugih .......................................................................138
Lingvistika faza ...............................................................................................................138
3

a. Prva re...................................................................................................................... 138

b. Uveavanje renika ....................................................................................................138
Vrste rei .............................................................................................................................. 139
v. Razvoj reenice..........................................................................................................139
Fonoloki razvoj.................................................................................................................... 139
Razvoj morfolokog i sintaksikog sistema ............................................................................140
"Telegrafski" govor............................................................................................................141
Sloene reenice ................................................................................................................141
Semantiki razvoj ..............................................................................................................142
Funkcija govora .................................................................................................................... 142
Egocentrian govor: .......................................................................................................142
Socijalizovan govor:.......................................................................................................142
Teorije o usvajanju govora ....................................................................................................143
Odnos govora i miljenja .......................................................................................................146
Pijae............................................................................................................................. 146
Bruner ........................................................................................................................... 147
Vigotski ......................................................................................................................... 147
Lurija............................................................................................................................. 148
Osnovne etape procesa govorne komunikacije....................................................................149
Osobenosti govora na mlaem kolskom uzrastu....................................................................150
Poremeaji govora i pedagoke implikacije ........................................................................153
Naini otkrivanja poremeaja u koli..................................................................................154
Dvojezinost ......................................................................................................................... 156

RAZVOJ MILJENJA.............................................................................157
Stadijumi razvoja miljenja prema Pijaeovoj teoriji .............................................................. 157
Senzomotorno miljenje.....................................................................................................157
Preoperaciono (intuitivno) miljenje...................................................................................158
Konkretno-operaciono miljenje......................................................................................... 160
Formalno miljenje ............................................................................................................162
Kritike nekih postavki i nalaza Pijaea ...............................................................................162
Kulturno-istorijska teorija o razvoju miljenja ....................................................................164
Istraivanja Podakova ......................................................................................................167
Odlike razvoja dejeg miljenja.......................................................................................... 169
Pojam uzronosti...................................................................................................................175

RAZVOJ POJMOVA ...............................................................................177

Proces formiranja pojmova kod dece ..................................................................................... 177
Naini ispitivanja pojmova kod dece...................................................................................... 177
Ispitivanje pojmova postupkom definisanja............................................................................184
Dostignuti nivo razvoja pojmova na poetku kolovanja ........................................................ 185

RAZVOJ INTELIGENCIJE ......................................................................188

Razliita shvatanja o prirodi i strukturi inteligencije............................................................... 188
Pojam inteligencije ............................................................................................................188
Struktura inteligencije........................................................................................................189
Shvatanja o razvoju inteligencije........................................................................................ 191
Poeci inteligencije ........................................................................................................192
Razvojne promene .............................................................................................................193
4

Tempo intelektualnog razvoja ............................................................................................ 194

Intelektualna zrelost .......................................................................................................194
inioci razvoja i individualne razlike .................................................................................194
Problemi merenja inteligencije u razvoju............................................................................197

RAZVOJ EMOCIJA.................................................................................198
Psiholoke teorije razvoja emocija...................................................................................... 199
Fizioloke teorije emocija ..................................................................................................201
Tok razvoja i faktori razvoja emocija .................................................................................204
Karakteristike dejih emocija ............................................................................................. 206
Vrste emocija .................................................................................................................... 207
Primarne emocije ...........................................................................................................207
Sloene emocije .............................................................................................................209
Pedagoke implikacije saznanja o emocionalnom razvoju...................................................211

SOCIJALNI RAZVOJ..............................................................................213
Sticanje socijalnog iskustva................................................................................................ 215
Razvoj komunikacije .........................................................................................................215
Deje predstave o drugima.................................................................................................218
Drugovi i druenje .........................................................................................................218
Odnos prema autoritetu ..................................................................................................219
Polni identitet .................................................................................................................... 219
Razvoj polnog identiteta.................................................................................................219
Usvajanje polne uloge ....................................................................................................220

RAZVOJ MORALNOSTI.........................................................................223
Psihoanalitika teorija ...........................................................................................................223
Bihevioristiko shvatanje.......................................................................................................224
Kognitivno-razvojna teorija ...................................................................................................224
Humanistika teorija..............................................................................................................225
Razvoj moralnih vrednosti dece i adolescenata.......................................................................225
Dobri i ravi postupci............................................................................................................227
Razlozi dobrih i ravih postupaka.......................................................................................... 230

RAZVOJ LINOSTI ................................................................................232

Poeci razvoja linosti...........................................................................................................232
Razvoj svesti o sebi ...............................................................................................................232
inioci razvoja linosti..........................................................................................................235
Uticaj porodine sredine ....................................................................................................236
Meusobni odnosi dece .........................................................................................................237
Nepotpuna porodica ..............................................................................................................238
Uticaj vrnjaka ...................................................................................................................... 239
Uticaj kole ....................................................................................................................... 241

DEJA IGRA ..........................................................................................243

Osobenosti igre kao delatnosti............................................................................................ 243
Teorije igre........................................................................................................................ 243
5

Odlike igre ........................................................................................................................ 245

Oblici igre ......................................................................................................................... 246
Deje igrake..................................................................................................................... 247
Uzrast i igrake..................................................................................................................248
Igra kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo ........................................................................248

DEJI CRTE .........................................................................................249

Stadijumi razvoja dejeg crtanja......................................................................................... 249
krabanje (2 - 3 g)..........................................................................................................249
Simboliko crtanje (3 - 7 g)................................................................................................ 250
Vizuelni realizam (8 - 9 g) .................................................................................................251
Realistiki crte (od 10 g) ..................................................................................................251
Crte kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo ......................................................................252

ADOLESCENCIJA..................................................................................252
Promene u adolescenciji.....................................................................................................253
Fiziki razvoj .................................................................................................................253
Socijalni razvoj ..............................................................................................................254
Odnosi sa vrnjacima .....................................................................................................255
Kognitivni razvoj ...........................................................................................................255
Moralni razvoj ...............................................................................................................256
Formiranje identiteta ......................................................................................................256

ODRASLO DOBA ...................................................................................258

Rana zrelost....................................................................................................................... 258
Srednja zrelost ...................................................................................................................260

STARAKO DOBA.................................................................................261
LITERATURA..........................................................................................264

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU
UITELJSKI FAKULTET UICE

Prof. dr Aleksa D. Brkovi

RAZVOJNA
PSIHOLOGIJA

Uice, 2000

Prof. dr Aleksa D. Brkovi

RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

Izdava
Uiteljski fakultet u Uicu

Za izdavaa
Prof. dr Novak Laketa

Recenzent
Prof. dr Blagoje Nei

tampa
"Lapevi" - Uice

Uice, 2000
159.922
BRKOVI, Aleksa D.
Razvojna psihologija, Aleksa
D. Brkovi, - Uice:
(Uice: Uiteljski fakultet) 324 str.: graf. prikazi; 21 cm
Tira: 300. - Bibliografija
str. 321-324
ISBN 86-80695-12-2

PROBLEMI PSIHIKOG RAZVOJA

Predmet razvojne psihologije
Razvojna psihologija je psiholoka disciplina koja se bavi razvojem psihikog
ivota. Ona u svom predmetu izuavanja moe obuhvatiti vie linija razvoja psihikih
funkcija:
filogenezu: razvoj psihikog ivota u toku evolucije;
ontogenezu: individualni psihiki razvoj oveka od zaea do smrti;
mikrogenezu: razvoj pojedinanog psihikog procesa, psihike pojave ili psihikog stanja;
drutveno-istorijski aspekt: razvoj psihikog ivota u razliitim kulturnoistorijskim periodima.
Razvojna psihologija se bavi i teorijskim i praktinim pitanjima psihikog razvoja:
a. opisom razvoja psihikog ivota: na pojedinim stupnjevima filogeneze, u pojedinim istorijskim epohama, na pojedinim uzrastima, u pojedinim stadijumima ili fazama
razvoja;
b. izuavanjem razvojnih procesa: vremena javljanja, tendencija razvoja, naina
menjanja, preobraavanja, nestajanja;
c. ispitivanjem uslova razvoja: uticaja biolokih i sredinskih faktora - socijalnih,
ekolokih, kulturnih;
d. objanjavanjem psihikog razvoja: otkrivanjem uzronih veza izmeu uslova
razvoja, razvojnih promena i ponaanja;
e. utvrivanjem zakonitosti psihikog razvoja: optih pravilnosti razvoja, povezanosti izmeu fizikog i psihikog razvoja, mehanizama prelaska iz jednog stadijuma u
drugi;
f. predvianjem razvojnog toka i ponaanja u (ne)povoljnim okolnostima;
g. usmeravanjem razvoja: stvaranjem povoljnih a ublaavanjem i otklanjanjem
nepovoljnih uticaja.
Razvojna psihologija izuava ontogenetsku liniju razvoja obuhvatajui itav ivotni
tok - od zaea do kraja ivota. Ruski psiholozi je nazivaju uzrasna psihologija, a njeni
ogranci su: deja psihologija, psihologija adolescencije, psihologija odraslog doba i
psihologija starakog doba - gerontopsihologija.

Od svih oblasti razvojne psihologije najranije se konstituisala i danas je najrazvijenija deja psihologija. Ona prouava razvoj psihikog ivota u detinjstvu. Od prvih
dana nastanka, pa sve do danas, okrenuta je praktinoj primeni u svim oblastima rada
sa decom, posebno u obrazovanju i vaspitanju. Novija ispitivanja su otkrila da su razvoj
i vaspitanje meusobno zavisni. Razvojni psiholozi razliitih teorijskih orijentacija su
saglasni da uenje i vaspitanje bitno utiu na razvoj. Ruski psiholog Kon (I. S. Kon,
1991) ukazuje da se uporedo sa individualnim razvojem deavaju promene i u socijalnom okruenju. Otuda i sugestija ovog autora da razvojna psihologija "mora prouavati
individuu koja se razvija u svetu koji se menja".
Deja psihologija se najee bavi prouavanjem razvoja u detinjstvu u celini, pri
emu posebno prouava meuzavisnost telesnog i psihikog razvoja. Meutim, pojedine faze i/ili procesi razvoja mogu biti predmet posebnog izuavanja pa se, zavisno od
kriterijuma izdvajanja, javljaju: psihologija odojeta, psihologija ranog detinjstva, psihologija predkolskog i kolskog doba, psihologija saznajnog razvoja, psihologija razvoja
linosti deteta.
Najznaajnije teorijske orijentacije i pristupi u izuavanju psihikog razvoja, kako u
detinjstvu tako i u narednim uzrastima, prikazani su u posebnom poglavlju o teorijama
psihikog razvoja.
Psihologija adolescencije se bavi prouavanjem razvoja psihikog ivota u prelaznom periodu od detinjstva do odraslog doba. Savremena razvojna psihologija govori
o periodu adolescencije kao o periodu odrastanja - kako fizikog tako i psihikog. Mladi
danas ranije ulaze u pubertet, to se dovodi u vezu sa porastom zdravstvenog i ukupnog standarda ivljenja, ali kasnije izlaze iz adolescencije, zbog produene pripreme za
zanimanja i druge sve sloenije zahteve savremenog drutva. Za prelazak u odraslo
doba nije samo dovoljna fizika zrelost. Adolescencija obuhvata dostizanje i ostalih vidova relativne psiholoke zrelosti: intelektualne, emocionalne, socijalne i psihoseksualne zrelosti.
Psihologija odraslog doba se bavi izuavanjem razvoja psihikog ivota u prvim
postadolescentnim fazama. U okviru savremene razvojne psihologije pokrenuta su pitanja o razvoju sposobnosti prilagoavanja u odraslom dobu na uveane profesionalne,
porodine i drutvene zahteve. U srednjoj i poznoj zrelosti treba utvrditi izvore, uzroke i
uslove razvojnih promena kod odraslih, koje nisu vie pokrenute organskim sazrevanjem i razvojem. Zatim, da li se i koliko sposobnosti prilagoavanja odraslih mogu objasniti promenama unutar pojedinih psihikih funkcija i/ili promenama u interakciji psihikih funkcija?
Ova pitanja su pokrenuta tek u novije vreme pa se moe rei da je psihologija odraslog doba najmanje razvijena, manje razvijena od gerontopsihologije. Interesovanje
za psihologiju odraslog doba poveano je sa javljanjem andragokih problema koji tra10

e precizan odgovor na brojna pitanja: kakve su sposobnosti i motivacija za uenje kod

odraslih, ta je specifino za procese socijalizacije i adaptacije na promene, kod sebe i
svoje okoline, u odraslom dobu. Tada se pokazalo da saznanja o psihikom ivotu koja
prua opta psihologija nisu dovoljna da objasne mogunosti i ponaanja odraslih i da
sistematskim istraivanjima treba utvrditi karakteristike i dinamiku razvoja u ovom ivotnom dobu. Time bi se prevaziao propust i paradoks da su u "centru" izuavanja razvojne psihologije najraniji i poslednji period ontogeneze, a na "periferiji" izuavanja
najdui, najproduktivniji i najkreativniji period - odraslo doba (, 1977 str. 336).
Psihologija starakog doba - gerontopsihologija prouava psihike promene u
starosti. U ovom periodu javljaju se promene u ponaanju koje su posledica regresivnih, degenerativnih organskih funkcija. Otuda su osnovni problemi u podrujima kojima
se bavi gerontopsihologija: otkrivanje uzrasta kada znaajnije poinju da opadaju organske i/ili psihike funkcije; otkrivanje povezanosti opadanja psihikih sa organskim
promenama i promenama uslova i naina ivota; otkrivanje prave prirode fenomena
starenja i u skladu s tim saznanjima redefinisanje uloge stare osobe: sadraja aktivnosti, statusa, odnosa sa mlaim generacijama. Sve je vie nalaza, dobijenih u razliitim
sredinama, koji ukazuju da se neaktivnost i socijalna izolacija smatraju danas glavnim
uzrocima ubrzanog negativnog psihofizikog menjanja u starosti.
Detinjstvo kao kulturno-istorijska kategorija
Interesovanje za detinjstvo i sam pojam detinjstva, kako se on shvata danas, nisu
ranije postojali. Po miljenju Arijesa (Aris, 1989) nije ga bilo ni u evropskom srednjovekovlju. "To ne znai da su decu zanemarivali i da se nisu brinuli o njima. Pojam detinjstva ne treba meati s ljubavlju prema deci: on znai spoznavanje specifine prirode
detinjstva, onoga to razlikuje dete od odraslog, ak i mladog oveka. U srednjem veku
takve spoznaje nije bilo."
Ruski psiholog Kon (1991) ukazuje da ako se "otkrie detinjstva" vezuje za porast
interesovanja za dete, za razlikovanje sveta dece od sveta odraslih i, konano, za priznavanje detinjstva kao autonomne i samostalne socijalne i psiholoke vrednosti - onda
se prekretnica moe vezivati za XVII i XVIII vek. Meu prvima se prosvetitelji interesuju
za dete, ali prvenstveno kao objekt vaspitanja. Ali detinjstvo, preadolescencija i adolescencija za njih nisu periodi ivota koji imaju svoju vrednost, ve su samo priprema za
period zrelosti. Tek kod romantiara taj odnos se menja. Oni vie ne gledaju dete "kao
oveka u malom", kao kandidata za odraslog, ve su za njih deca vredna sama za
sebe. Meutim, Kon kritiki ukazuje da romantiarski "kult idealizovanog deteta nije
sadrao ni trunku interesovanja za psihologiju stvarnog deteta". Tek sa realizmom se
rui mit o detetu i pojam detinjstva poinje da odraava odreenu drutvenu i psihiku
realnost.
11

Dete postaje predmet naunog izuavanja. Dok se psiholozi interesuju za pravilnosti psihikog razvoja, sociolozi i etnolozi se vie bave problemima socijalizacije. Detinjstvo, a posebno naini vaspitanja dece u pojedinim kulturama postaju predmet interdisciplinarnog izuavanja.
Kon istie da u prouavanju detinjstva istraivai usmeravaju panju na sledee
tri grupe problema:
poloaj dece u drutvu: njihov socijalni status, oblike ivotne aktivnosti, odnos
sa odraslima, institucije i metode vaspitanja;
simbolika prezentacija, predstave o detetu u kulturi i kolektivnoj svesti: drutveno normativne predstave o uzrasnim karakteristikama, kriterijumi zrelosti;
kultura detinjstva: unutranji, psihiki svet deteta, usmerenost njegovih interesovanja, deje doivljavanje odraslih i njihovog sveta.
Detinjstvo, posebno naini vaspitanja dece u pojedinim kulturama, zauzimaju sve
znaajnije mesto u prouavanjima etnologa, istoriara, psihologa, sociologa.
Arijes je predstavnik za socijalno-istorijski pristup. Kon mu pripisuje zasluge za
odluujui preokret jer, za razliku od istorije pedagogije koja se bavila personologijom zaslunim pedagozima i istorijom pedagokih institucija, otvara krug pitanja koja su zaista vezana za istoriju detinjstva:
evoluciju pojma i predstave o detinjstvu: daje periodizaciju ivotnog puta i istoriju
saznavanja detinjstva kao posebne sociokulturne pojave; evoluciju deje odee, igara i
zabave, ciljeva i metoda moralnog vaspitanja;
istoriju kolskog ivota: uzrasta uenika, tipova kolskih ustanova, nastanka
kolskih razreda od uenika istih godina, promene ciljeva i metoda disciplinovanja uenika, prelazak sa dnevne kole na internatski smetaj - ali i uticaja svega toga na ponaanje dece;
mesto i funkciju dece u "staroj" i "savremenoj" porodici.
Arijes ilustrativno pokazuje da pojam detinjstva ima sloen, u raznim epohama razliit, socijalni i kulturni sadraj. On se posebno interesuje za odnos odraslih prema deci i detinjstvu. Preko naina kako drutvo prihvata i vaspitava svoju decu otkrivamo
glavne karakteristike jedne kulture u celini. Promene u stavovima prema deci mogu objasniti mnoge druge makrosocijalne promene, na primer, u strukturi i funkciji porodice
(Arijes, 1989).
Na razvoj etnografije detinjstva najvei uticaj je imala M. Mid (Mead, 1950). Njene
su zasluge to u kroskulturalnom psiholoko-etnografskom izuavanju detinjstva i adolescencije usmerava panju na nove probleme, uvodi nove metode, nove grupe ispitanika. Kon ukazuje da je Mid uvoenjem ena u uzorak ispitanika doprinela prevladava-

12

nju androcentrizma, da se norme ponaanja ne izvode samo na osnovu posmatranja

mukaraca.
Savremene etnografske studije postavljaju vii nivo zahteva istraivaima. Istraivaki centri izvode kroskulturalna ispitivanja, slue se sve kompletnijim kompjuterskim
bankama podataka o ivotu mnogih naroda sveta, koriste savremene postupke statistikog opisivanja i zakljuivanja - da bi otkrili kakav je stvarni proces socijalizacije u
pojedinim kulturama.
Demoz (Demause, 1974) daje najpotpuniju psihoanalitiku koncepciju istorije detinjstva u kojoj ispred ostalih izvora promena stavlja "psihogene", koji imaju korene u
uzajamnim odnosima dece i roditelja. Demoz, po ovom kriterijumu, deli istoriju detinjstva na est perioda. Karakteristino je da svaki od njih ima nov, poboljan stil vaspitanja i tip odnosa roditelja i dece. To su:
1. infanticidni stil (od davnina do IV veka), karakteriu ga edomorstvo i nasilje;
2. odbacujui stil (od IV do XIII veka), preputanje dece dojilji, manastiru, vaspitanju u tuoj porodici;
3. ambivalentni stil (od XIV do XVII veka), dete je voljeno ali i "modelovano" ibom;
4. dominirajui stil (XVIII vek), karakterie blizina sa roditeljima ali i njihova jaka
kontrola;
5. socijalizujui stil (XIX vek pa do sredine XX veka), dete pripremaju za samostalan ivot ali kao objekt socijalizacije;
6. permisivni stil (od sredine XX veka), u porodinom i/ili drutvenom okviru u vanim domenima, doputa se vlastiti izbor - dete (adolescent) nije samo objekt, ve i subjekt socijalizacije.
Kon je predstavnik etnopsiholokog prouavanja detinjstva. Osobenosti njegovog
pristupa su sveobuhvatno prouavanje ivotnog puta pojedinca, to podrazumeva praenje brojnih i raznovrsnih problema vezanih za odrastanje, interdisciplinaran pristup
tim problemima (psiholoki, etnoloki, antropoloki, filozofski, istorijski, lingvistiki ...),
istovremeno koristei uporedno-kulturnu metodu (dete i kultura razliitih naroda danas)
i uporedno-istorijsku metodu (dete i stilovi vaspitanja u razliitim istorijskim epohama).
Ovakvim pristupom problemima detinjstva i razvoja linosti deteta kod razliitih vremenski i prostorno udaljenih kultura - Kon uspeva da izdvoji i sintetiki prikae najznaajnije probleme razvojne psihologije. Uz prikaz narodne, tradicionalne periodizacije
ivotnog puta pojedinca, normativne slike deteta, etnopsihologije roditeljstva, socijalizacije polnih uloga - Kon uspeva da ostvari i preciziranje istraivakih problema koji
"ve stoje ili bi trebalo da stoje u sreditu interesovanja naunika".

13

Kon upozorava na injenicu, da nalazi pokazuju, da kad god su deci, u odreenom drutvu, poeli da posveuju mnogo veu ljubav i panju - istovremeno su te sredine poele da im nameu nove, za decu veoma teke, socijalne i kulturne uloge. Savremene pristupe odlikuje uvaavanje deteta kao samosvesnog, aktivnog subjekta ivotne aktivnosti - ali to ne znai da su reeni stari problemi. Kon postavlja pitanje da li oni
vode prevazilaenju asimetrinog odnosa "odrasli-dete", gde se prvi shvata kao subjekt
(uitelj, rukovodilac), a drugi kao objekt - produkt i rezultat te delatnosti. Da bi se proniknulo u stvarni proces socijalizacije treba otkriti kako izgleda svet odraslih kroz prizmu
dejih doivljavanja. Imajui sve ovo u vidu ovaj autor ukazuje: ako naunici ele da
dou do novog kruga problema treba da priu izuavanju detinjstva kao autonomne
sociokulturne realnosti, subkulture koja ima svoj vlastiti jezik, strukturu, funkcije, pa i
tradicije (, 1991).
Kratak istorijski pregled

Interesovanje za psihiki razvoj deteta moe se podeliti na dva perioda: prednauni i nauni. I u sluaju razvojne psihologije moe biti primenjena Ebinghausova (Ebbinghaus, 1907) ocena: "Psihologija ima dugu prolost, ali kratku istoriju". Marfi
(Marphy, 1963) je saglasan sa ovim stavom i dodaje da ako psihologiju poveemo sa
prvim interesovanjima za psihiki ivot onda je ona isto toliko stara koliko i civilizacija.
Nauni period razvoja psihologije kao posebne nauke poinje u drugoj polovini
XIX veka kada su u empirijskim istraivanjima problema psihikog razvoja uvedeni nauni postupci: sistematsko posmatranje i eksperiment; osnovane prve psiholoke laboratorije (Wundt, 1879) u kojima rade naunici koji sebe nazivaju psiholozima, i od tada
pa do danas tee impresivan razvoj psihologije kao nauke (slika 1).
Poeci interesovanja za decu i adolescente vezani su za praktine potrebe gajenja i vaspitanja mladih. Ovaj period istoriari oznaavaju kao preliminarni period. Podaci o deci se zasnivaju na saznanjima iz svakodnevnog ivota ili na filozofskim spekulacijama. Period traje od davnina do prvih empirijskih pristupa izuavanju psihikog razvoja krajem XVIII veka.
Prva razmatranja problema razvoja i vaspitanja nalaze se u radovima filozofa antike Grke.

14

Slika 1: Grafiki prikaz razvoja psihologije kao nauke

Sokrat (469-399 pre n.e.) je poznat po tome to je svoje uenje i ivotni smisao
posvetio razvoju moralnosti. Najvie saznanje je poznavanje samog sebe; vaspitni zadatak je doi do pravih pojmova o vrlinama; najvea vrlina je mudrost, koja je uslov za
postizanje svih ostalih vrlina. Kao uitelj razvio je svoju originalnu induktivnu metodu, u
formi razgovora, kojom navodi uenike da otkrivaju sutine i grade pojmove. Sokrat nije
lino pisao o svom uenju ve o njemu doznajemo iz Platonovih zapisa, koji je kao njegov uenik bio na izvoru informacija.
Platon (427-347 pre n.e.) u svojim radovima govori o iniocima razvoja, ali je na
poziciji biolokog naslea. Mnogi savremeni psiholozi navode njegova tri aspekta due
(psihe): ulni, emocionalni i racionalni. Sam Platon je na osnovu toga razlikovao tri tipa
linosti; za savremene psihologe to je ukazivanje na postojanje tri oblika iskustva: kognitivni, afektivni i konativni. Ovaj antiki filozof govori o vaspitanju kao "uvebavanju
dece na prikladan nain".
Aristotel (384-322 pre n.e.) u vie svojih radova govori o psihikim pojavama. Od
drugih antikih filozofa izdvaja ga ne samo enciklopedijski, ve i empirijski i razvojni
pristup. Jedno delo u celini posveuje psihologiji ("O dui" /Pery psyches/). Njegovi prikazi oseta, opaaja, ulnih iluzija, miljenja, emocija, snova, karaktera, samokontrole - i
brojne druge ideje podsticajno su uticali na psihologe novijeg doba. Najee se navode njegovi zakoni asocijacije (slinosti, kontrasta i dodira - u vremenu i prostoru). Njegova uzrasna periodizacija je u znaku broja sedam: rano detinjstvo traje do 7, pozno do
14. (do puberteta), a zrelost poinje od 21. godine (prema: Kon, 1991).
Za razliku od svog uitelja Platona, Aristotel ne prihvata psihofiziki dualizam i
istie da je dua ekspresija ivog bia, a ivo bie ekspresija due.
Sa stanovita razvojne psihologije posebno su interesantna gledita Kvintilijana,
rimskog uitelja retorike (42-118 n.e.), koji razmatra probleme razvoja, posebno govori
o tetnosti telesnog kanjavanja dece; istie prednosti uenja u javnim kolama nad
privatnom instruktaom dece, koja je tada preovlaivala u Rimu. U delu "O vaspitanju
govornika" istie da dete treba upoznavati i s njim individualno postupati; uitelj treba
da dobro poznaje maternji jezik, da bude to obrazovaniji, strpljiv i da voli decu; nasta15

va treba detetu da bude izazov radosti - u tu svrhu iskoristiti deju sklonost za igru i
samoradnju; uz ukazivanje vanosti koncentracije panje dodaje da detetu treba u nastavi pruati smisaono zaokruene celine.
Kao i antiki velikani i Kvintilijan je mnogo kasnije ponovo "otkrivan". U esnaestom veku na njegove stavove o vaspitanju ukazuje tadanji veliki nemaki humanista
Erazmo Roterdamski, a u sedamnaestom veku, preko uticaja na Komenskog, deo zahteva Kvintilijana je preuzet ili "prosleen" savremenoj koli da ih aktualizuje.
U sedamnaestom veku Komenski (1592-1670) na principu prirodnog razvoja
deteta zasniva sistem vaspitanja u koli; naglaava potrebu uvaavanja individualnosti
i posebnosti dece i daje uzrasnu periodizaciju uz preporuke da se oblici obuavanja
prilagode razvojnim mogunostima deteta. Ukazuje da se deje miljenje razvija od
konkretnog ka apstraktnom, otuda nastavu treba zasnivati na oiglednosti i indukciji;
napisao je prvi udbenik oigledne nastave "ulni svet u slikama" (Orbis sensualium
pictus).
Engleski filozof Don Lok (1632-1704) je svojim empirizmom: da je deja dua
"neispisana tabla" (tabula rasa) i da vaspitanje i uenje treba da ponu od roenja; i
teorijom asocijacija, u emu mu je Aristotel bio prethodnik, znaajno uticao na karakter
i pravac razvoja psihologije u 19. veku (asocijativnu i strukturalnu psihologiju).
Meutim, tek sa pojavom Rusoa (1712-1778) javlja se sasvim nov pravac u prouavanju deteta jer ovaj autor u svom delu "Emil ili o vaspitanju" (1762) nedvosmisleno
kae roditeljima i uiteljima da dete najpre treba shvatiti pa vaspitavati; ne polaziti samo od toga ta dete treba da zna ve najpre otkriti ta je dete u stanju da naui; ne traiti u detetu oveka ve otkriti ta dete u stvari jeste pre nego to postane ovek.
Ovo je bio impuls da zapone jedan plodonosan period koji odlikuje empirijski pristup izuavanju deteta, kada nastaju mnoge biografske studije, koje se bave opisom
razvoja dece u prvim godinama nakon roenja. One su prethodnica razvoja moderne
deje psihologije, koja nastaje sa uvoenjem naunih postupaka u izuavanja razvoja
psihikog ivota.
Ve 1774. Pestaloci u vajcarskoj poinje biografskom metodom pratiti i u dnevnik beleiti zapaanja o razvoju svoga sina (do 3;6 god.); u Nemakoj Tideman (1787)
objavljuje biografiju o posmatranju svoga sina, u kojoj opisuje sistematsko longitudinalno praenje psihofizikog razvoja u toku prve tri godine; svoje biografske studije objavljuju Sigismund (1856) i Kusmail (1859).
Zatim se, jedna za drugom, pojavljuju Tenove (1876) beleke o govornom razvoju
i Darvinova (1877) biografska studija svoga sina, koja se uzima kao prvo teorijsko interesovanje za razvoj deteta, jer je nalaze sistematskog posmatranja Darvin koristio za
komparativnu studiju razvoja emocija kod ljudi i ivotinja (The expression of the emotion in man and animals).
16

Njegovo tumaenje ponaanja ivotinja bilo je povremeno antropomorfno, dok se, kasnije, kod biheviorista ispoljila obrnuta tendencija.

Pod uticajem Darvinove evolucione teorije posebno su se razvijale funkcionalna i

diferencijalna psihologija; psiholozi usmeravaju panju na inioce razvoja. Empirijska
istraivanja u psihologiji poinju da se zasnivaju na korienju naunih postupaka. Za
nekoliko decenija univerzitetski centri irom sveta formiraju psiholoke institute i/ili laboratorije (u Nemakoj, SAD, Francuskoj, Engleskoj, vajcarskoj, Rusiji). Time su
stvoreni uslovi i za poetak naunog perioda razvojne psihologije. Pojedini ogranci
razvojne psihologije razvijaju se odvojeno, meutim, najpre i najintenzivnije se razvija
deja psihologija. Nastavljeno je objavljivanje biografskih studija, ali one u sebi imaju
nov kvalitet - podaci su prikupljeni sistematskim posmatranjem i prvim eksperimentima.
Nauni pristup u deju psihologiju prvi uvodi nemaki fiziolog Prajer pri izradi biografske studije o svom sinu ("Dua deteta", 1882). Njegov rad je sistematski izvetaj o
dejem razvoju u prve etiri godine, u kome jasno odvaja opis psihikih pojava od svojih tumaenja. Pri izuavanju ponaanja deteta neke postupke je planski izazivao, to
je prvi pokuaj eksperimentisanja u dejoj psihologiji.
Prajer je imao mnogo sledbenika. Neke od biografskih studija prate pojedine procese i aktivnosti deteta i prerastaju u monografske studije. Brani par tern prati razvoj
govora, a 1914 V. tern (W. Stern) objavljuje prvi udbenik deje psihologije "Psihologija ranog detinjstva". Svojom teorijom konvergencije tern nastoji da prevazie suprotnosti izmeu nativizma i empirizma.
Znaajne studije o razvoju daju brani par Skupin, o prvom detinjstvu, i brani par
Kac "Razgovori sa decom". Engleski psiholog Valentajn je prouavao petoro svoje dece u periodu od dvanaest godina; novine koje je on primenio su metodoloke prirode uporeivanje svojih nalaza sa drugim studijama, angaovanje drugih psihologa pri testiranju njegove dece, radi objektivnosti nalaza. U SAD su objavljene biografske studije
K. Mur (1896) i M. in (1900).
U isto vreme u SAD Stenli Hol osniva "Pokret za prouavanje deteta" i uvodi novi
metod za dobijanje informacija o deci. Podatke je prikupljao upitnikom a za tu svrhu je
angaovao veliki broj nastavnika. I pored brojnih nedostataka u konstrukciji instrumenta, izboru problema i saradnika - Holov pristup dejoj psihologiji je predstavljao napredak, a znaajno je i to to je izazvao veliko interesovanje za prouavanje dece. Njegov
najznaajniji rad je o psihologiji adolescencije (Adolescence, 1904).
Holov pokret se, zahvaljujui pokrenutim asopisima i angaovanju saradnika,
proirio na mnoge zemlje Evrope, a stigao je i u Srbiju. 1906. u Beogradu je osnovano
"Srpsko drutvo za deju psihologiju" koje je pokrenulo i svoj asopis za deju psihologiju. U drutvo su ulanjeni mahom profesori i lekari. Priloge za asopis slali su i poz-

17

nati svetski psiholozi (Klapared, Hol, Mojman). 1908. godine u Beogradu boravi P.
Radosavljevi, Holov saradnik, koji je odrao kurs obuke o nainu ispitivanja dece.
Internacionalizovanje interesovanja za prouavanje dece koje se ispoljilo na poetku dvadesetog veka ilustruje pojava knjige "Vek deteta" (E. Key, 1900).
Pokret za prouavanje deteta, i vrednost podataka koji su sakupljani upitnikom,
osporili su ameriki psiholozi Minsterberg i Boldvin, koji zastupaju gledite da deji razvoj mogu kompetentno da prouavaju samo specijalisti, deji psiholozi. Boldvinov doprinos dejoj psihologiji je izuavanje ranog kognitivnog razvoja.
Znaajne doprinose razvojnoj psihologiji daju i autori raznih drugih grana psihologije. Meu njima u istoriji razvojne psihologije najee se istiu: Votson, Levin, Frojd.
Osnivau biheviorizma Votsonu pripada zasluga da je metodu eksperimenta uveo
u razvojnu psihologiju. Izuavao je reflekse i emocije kod dece najranijeg uzrasta. Njegovo stanovite je da na razvoj odluujui uticaj imaju sredina i uenje. Bihevioristiku
teoriju razvoja Langer (1981) podvodi pod "teoriju mehanikog ogledala" koja vidi oveka kao pasivno, reaktivno bie koje "izrasta u ono to od njega naini okolina".
Mnoge razvojne psihologe privlai Levinova topoloka koncepcija koja deju psihu prikazuje u obliku polja koje se tokom razvoja diferencira u regije koje se funkcionalno osamostaljuju, istovremeno zadravajui meusobnu povezanost i uticaj. Levin
je razradio eksperimentalne metode izuavanja motivacije, ali je od analize individualne
motivacije preao na izuavanje grupne dinamike: vostva, konflikta i drugih socijalnopsiholokih problema, u raznim socijalnim uslovima (pa i onim u kojima rastu i razvijaju
se deca).
Uticaj psihoanalize na razvojnu psihologiju je vie posredan, i on se moe dovoditi
u vezu sa Frojdovim genetikim pristupom - uenjem o znaaju ranog detinjstva za
ukupan razvoj. Psihoanaliza je teorija stadijalnog razvoja u kojoj se naglaava vanost
vaspitanja deteta i kako ga ono doivljava. Langer (1981) ukazuje da "psihoanalitika
postavka glasi: ovek je konfliktno bie koje na delanje i rast podstiu sopstvene strasti
odnosno instinkti i zahtevi koje postavlja spoljni svet". Povezanost psihoanalize sa izuavanjem problema razvoja je ispoljena u radovima Ane Frojd, M. Klajn, S. Ajzaks, E.
Eriksona, A. Nila, ali se ona moe nai i u izuavanjima dejih crtea i igre u dijagnostike i terapijske svrhe.
Be nije bio samo centar psihoanalize. Dvadesetih godina ovog veka u njemu su
brani par Biler osnovali centar za prouavanje deteta. Karl Biler je predloio klasifikacionu shemu razvoja psihikog ivota, ivotinja i oveka, sa tri stadijuma: instinkti,
navike, intelekt. Bavio se psihologijom jezika; razlikovao je: komunikativnu, reprezentativnu i ekspresivnu funkciju jezika. arlota Biler se bavila problemima dijagnostike psihikog razvoja na ranom uzrastu. Dala je periodizaciju ivotnog puta linosti, uz nagla-

18

avanje da aktivnost i samodeterminacija subjekta vodi jedinstvenom sklopu svake linosti.

Bineu (Binet, 1857-1911) pripada zasluga za izradu i primenu testova za merenje
inteligencije kod dece. Bine se bavio prouavanjem procesa miljenja kod dece; 1903
objavio je rad "Eksperimentalno prouavanje inteligencije", a za potrebe francuskog
kolstva konstruisao je prvu skalu za merenje inteligencije (Bine-Simonova skala,
1905) koju je Bine revidirao (1908 i 1911).
Problemima merenja individualnih razlika u SAD se bavio M. K. Katel, Vuntov
uenik, koji je prvi uveo pojam "mentalni test" (1890), radi merenja senzomotornih
svojstava i obima panje. Meutim, Bine je prvi konstruisao skalu kojom je zapoelo
merenje viih psihikih funkcija. Bineov rad privukao je panju nemakih naunika, posebno Mojmana i terna. V. tern je prvi predloio da se iz dobijenih skorova na skali
izraunava kolinik inteligencije (IQ): deljenjem mentalnog uzrasta sa hronolokim; Bine se bio zadovoljio nalaenjem samo mentalnog uzrasta.
Terman je u SAD svoju prvu "Stanfordsku reviziju" (1916) Bine-Simonove skale
zasnovao na uzorku od hiljadu subjekata i standardizovao je u formi testova za uzraste
od tri do osamanaest godina, dodajui nove testove kojih nije bilo u Bineovoj verziji;
nove revizije izvrio je 1935 i 1960. Terman je poznat po tome to je dvadesetih godina
zapoeo longitudinalnu studiju 1500 intelektualno obdarene dece.
Kod nas je B. Stevanovi (1934) izvrio Beogradsku reviziju Bine-Simonove skale, standardizovao je i odredio norme ukljuujui u uzorak decu iz seoskih i gradskih
sredina Srbije; nekoliko godina kasnije objavio je rad "Merenje inteligencije" (1937).
Nova Beogradska revizija Bine-Simonove skale za merenje i ispitivanje razvoja inteligencije dece u Srbiji uraena je pod rukovodstvom akademika Stevanovia u periodu
1963-1973. godine.
Od 1911. godine na Jelskom univerzitetu, u okviru Klinike za deji razvoj, zapoinju longitudinalna istraivanja dejeg motornog, govornog i emocionalnog razvoja. Ove
ambiciozne istraivake programe vodio je A. Gezel, nastojei na otkrije faze i norme
dejeg razvoja. Nalazi Gezela i njegovih saradnika znaajno su doprineli razvoju moderne razvojne psihologije. Gezelove norme dejeg razvoja koriste i oni autori koji se
ne slau sa njegovim teorijskim objanjenjima razvoja, da su razvojne faze genetski
odreene.
U istoriji razvojne psihologije najistaknutije figure su an Pijae i Lav Vigotski.
Pijae (1896-1980) je privukao panju psihologa jo svojim prvim radom "Govor i
miljenje deteta" (1923), jer u njemu predstavlja svoju koncepciju kognitivnog razvoja i
novu metodologiju koju koristi u istraivanju (klinika metoda). Kroz narednih est decenija sa svojim brojnim saradnicima obogauje svoju teoriju kognitivnog razvoja novim
studijama i nalazima. U svetu su poznati kao enevska kola razvojne psihologije.
19

Osnovne konstante Pijaeovog uenja su principi razvojnosti i stadijalnosti; osnovni

pojmovi su: shema, struktura, asimilacija, akomodacija i adaptacija. Langer (1981) Pijaeovu teoriju svrstava u "teoriju organske svetiljke" jer je u njenoj sri "autogenetska
postavka da se ovek razvija u ono to e sopstvenim postupcima stvoriti od sebe".
Vigotski (1896-1934) je tridesetih godina ovoga veka stvorio kulturno-istorijsku teoriju razvoja deteta koja otkriva zakonitost nastanka viih psihikih funkcija (istorijskog i
ontogenetskog). Njegovo glavno delo je "Miljenje i govor". Psihiki razvoj linosti je
ovladavanje i prisvajanje kulturnih vrednosti koje je kumuliralo oveanstvo - koje se
nalaze u humaniziranoj sredini: fiksirane u oruima i produktima ovekovog rada, verbalnim i drugim simbolima, sistematizovanim znanjima. To usvajanje se deava u procesu socijalne komunikacije deteta, a alomorfni razvoj i interirizacija su osnovni pojmovi kojima se tumai. Prema naelu "istorizma" Vigotskog (1931) "svaka funkcija u kulturnom razvoju deteta pojavljuje se na sceni dva puta, u dva plana, - najpre socijalnom,
potom - psiholokom. Najpre meu ljudima kao iterpsihika kategorija, potom unutar
deteta kao intrapsihika kategorija".
Ideje Vigotskog su inspirisale mnoge ruske psihologe to je uticalo na formiranje
moskovske psiholoke kole u koju se najee ubrajaju njegovi saradnici Leontijev i
Lurija, a zatim Rubintajn, Galjperin, Zaporoec, Elkonjin, Boovi, Davidov i drugi. Ovi
autori su u brojnim teorijskim radovima i eksperimentalnim istraivanjima preispitivali i
primenjivali uenje Vigotskog.
Uenje Vigotskog tek od ezdesetih godina, od objavljivanja i prevoenja njegovih
glavnih dela, ima snaan uticaj i na modernu razvojnu psihologiju u svetu.
Namena ovog kratkog istorijskog pregleda bila je da se stekne uvid u nastajanje
razvojne psihologije. Pomenuti su samo neki od stvaraoca razvojne psihologije. O ostalima, posebno savremenim, bie prilike i potrebe da se govori kasnije.

20

METODE ISTRAIVANJA PSIHIKOG RAZVOJA

Razvojna psihologija u istraivanju primenjuje veinu metoda i tehnika koje koriste
i druge grane psihologije, ali razvija i nove, saglasno potrebama sistematskog praenja
razvoja psihikog ivota na pojedinim uzrastima, posebno u najranijem detinjstvu.
Pojam metode
Pod metodama psihologije podrazumevamo opti nain istraivanja psiholokih
problema koji prolazi kroz odreene etape ili faze:
izbor i formulisanje problema,
izrada projekta istraivanja,
sprovoenje istraivanja,
obrada, analiza i tumaenje podataka,
proveravanje zakljuaka istraivanja.
Izbor problema spada u najtei deo istraivakog procesa jer nema odgovarajuih
standarda koji obezbeuju pravilan izbor. Problem e biti pogodniji za istraivanje ako
je: znaajan, originalan, interesantan, izvodljiv u datim uslovima - da se moe istraivati
naunim postupcima kojima se slui psihologija. Iskaz kojim se formulie problem je
bitan jer usmerava istraivaa (ta e istraivati i u kom obimu).
Izrada projekta sledi posle utvrivanja problema istraivanja. Nakon preciznog odreivanja ciljeva i zadataka, biraju se metode i instrumenti za prikupljanje podataka,
planira uzorak ispitanika, istraivaka ekipa, materijalno-tehniki preduslovi, vremenski
okvir istraivanja i nain prikupljanja i obrade podataka.
Sprovoenje istraivanja realizuju obueni strunjaci prema planu istraivanja.
Ovo je znaajno za sva istraivanja a posebno ona koja imaju primenu standardizovanih postupaka ili sistematsko uvoenje eksperimentalnog faktora.
21

Obrada podataka i interpretacija rezultata zahtevaju da se uspeno razree brojne tekoe. Rezultate treba interpretirati u skladu sa postavljenim problemom, uslovima ispitivanja, karakteristikama ispitanika, postavljenim hipotezama - i, uz diskusiju i
uporeivanje sa slinim istraivanjima, izvesti zakljuke i preporuke.
Vrednosti nalaza istraivanja proveravaju se ponovnim praenjem pojave koja je
istraivana i testiranjem zakljuaka i predvianja koja su data na osnovu njih. Ako su
nalazi ujednaenih uzastopnih istraivanja iste pojave konzistentni - onda oni imaju
naunu i praktinu vrednost.
Ukratko, nauna metoda u psihologiji je sistematski nain bavljenja injenicama i
pojmovima psihikog ivota. Nacrtom istraivanja se obezbeuje nauni pristup predmetu psihologije - selektivna upravljenost na odreene probleme, sistematsko, objektivno i kontrolisano njihovo izuavanje i oprezno izvoenje generalizacija.
Tehnike istraivanja su posebni postupci koji se koriste pri prikupljanju, obradi i
prikazivanju podataka.
Razvoj i diferenciranje psihologije kao nauke omoguilo je preuzimanje, prilagoavanje i korienje, u psiholokim istraivanjima, metoda i tehnika drugih nauka. Meutim, u poslednjim decenijama beleimo i obrnutu pojavu - da metode i tehnike koje je
psihologija uspeno razvila i primenjuje, preuzimaju mnoge prirodne i drutvene nauke,
to je znak zrelosti psihologije kao nauke.
Metode strukturne analize govora razvijene u psiholingvistici preuzela je i lingvistika;
principe izrade mernih instrumenata i verifikacije njihovih mernih karakteristika (koji se koriste za
izradu testova, skala procene) preuzimaju pedagoke i medicinske nauke; mnoge postupke
psihometrije, posebno faktorsku analizu, preuzimaju i koriste mnoge prirodne i drutvene nauke.
Transverzalni i longitudinalni pristup

Svako nauno istraivanje ukljuuje u sebe odreenu vremensku dimenziju u kojoj deluju varijable koje ispitujemo, i zavisno od toga imamo transverzalna i longitudinalna istraivanja.
Transverzalni pristup (popreni presek) je ispitivanje psihikih pojava (zavisnih
varijabli) na ispitanicima razliitog uzrasta, u isto vreme, i na osnovu dobijenih podataka utvrivanje povezanosti uzrasta sa tim pojavama. Postupak je ekonomian, kratkotrajan i prikladan za ispitivanje optih tendencija psihikog razvoja. Ogranienja postupka su: pojave generacijskih razlika meu subjektima koji se porede, to se posebno
pokazalo kao nedostatak pri ispitivanju intelektualnog razvoja; ne dobija se uvid u razvoj pojedinca, javlja se pogreka "izgubljenog podatka".
Longitudinalni pristup (uzduno istraivanje) je praenje istih subjekata kroz
dui vremenski period, esto decenijama (na primer: praenje obdarenih), i prikupljanje
kontinuiranih podataka o razvoju psihikih pojava (zavisnih varijabli). Osim tekoa
22

zbog osipanja uzorka, sluajnog ili sistematskog, ostaje problem adekvatnosti instrumenata sa promenom uzrasta; uz to ovo istraivanje je skuplje i due se eka na
rezultate. Meutim, smatra se da je longitudinalni pristup metodoloki istiji, pouzdaniji:
za dobijanje potpune slike individalnog razvoja, za otkrivanje uzroka i posledica nekog
oblika ponaanja, za prognozu daljeg toka psihikog razvoja i utvrivanje povezanosti
meu razvojnim fazama.
Najbolje rezultate istraivanja daje kombinovana primena ova dva postupka.
Podela metoda

Prema nainu organizovanja istraivanja imamo metode eksperimentalnog i neeksperimentalnog istraivanja. Istraivanje psihikih pojava moe da se vri u prirodnim i laboratorijskim uslovima. U prirodnim uslovima organizuju se oba naina istraivanja - neeksperimentalni i eksperimentalni. Laboratorijski uslovi se uglavnom koriste
za eksperi-mentalna istraivanja.
Prema predmetu istraivanja metode delimo na objektivne - ekstrospekcije, koje
izuavaju objektivne podatke: fizioloka zbivanja u organizmu i spolja vidljiva ponaanja - dobijene putem opaanja ili pomou praenja razliitim tehnikim ureajima; subjektivne - introspekcije, one kojima doznajemo o neposrednom, linom doivljavanju
koje prati javljanje i tok aktuelnih saznajnih, emocionalnih i motivacionih pojava. O nekim pojavama psihikog ivota podaci se mogu dobiti samo putem samoposmatranja introspektivnih izvetaja.
Neeksperimentalne metode
Razvojna psihologija koristi veliki broj neeksperimentalnih i eksperimentalnih postupaka za posmatranje, merenje i registrovanje pojava psihikog razvoja u prirodnoj
situaciji, meutim, samo neeksperimentalno istraivanje izuava psihike pojave koje
se spontano javljaju u prirodnom kontekstu.
Prednost neeksperimentalnih istraivanja je to se odvijaju u ekoloki validnoj
situaciji, ukljuuju prirodni kontekst u kome se ispitanici razvijaju, pa i nalazi, principi i
norme koje otkrivaju, ne trpe prigovor da li zaista vae u svakodnevnim ivotnim situacijama. Meutim, psiholozi ukazuju i na brojne probleme koje treba reiti pri praenju
pojava razvoja koje se spontano odvijaju.
Tekoe koje ovaj nain ispitivanja postavlja pred istraivae najvie su vezane
za problem da se ovlada multidimenzionalnom prirodom promenljivih vrednosti koje se
odnose na ispitanike i kontekst u kome se posmatra njihov razvoj i ponaanje. To je
razlog to psiholozi vie vole da ispitanike uvode u problem situacije i uklapaju ih u
unapred pripremljene, kontrolisane uslove. Rajt (Wright, 1969) navodi da su radovi o
problemima razvoja, nastali korienjem posmatranja pojava u prirodnim situacijama, u
23

strukturi uzorka istraivakih radova objavljenih u prvih sedam decenija XX veka zastupljeni samo sa 8%.
Introspekcija

Prouavanje psihikih pojava zapoelo je upravo ovom metodom, samoposmatranjem sopstvenih psihikih doivljaja. Introspekcija je specifina metoda psihologije i
nju druge nauke ne mogu koristiti. Njome direktno moemo zahvatiti svoje unutranje
doivljaje: misli, elje, emocije i druga stanja svesti. Na poetku razvoja naune psihologije mnogi naunici su introspekciju smatrali ne samo glavnom ve i jedinom metodom kojom moemo doi do podataka o psihikom ivotu. Meutim, kasnije su razvijeni i usavreni postupci posmatranja spoljanjih manifestacija ponaanja preko kojih se
doznaje o psihikim fenomenima.
Metoda introspekcije imala je, naroito u psiholozima bihejvioristima, protivnike
koji je osporavaju tvrdei da ona, poto se oslanja na subjektivna iskustva, ne moe
dati naune podatke o psihikom ivotu. Meutim, savremena psihologija je zadrala
ovu metodu zbog njenih vrednosti. Introspekcija je esto nezamenljiva - bez nje ne
bismo mogli doznati kako se odvijaju mnogi psihiki procesi, kao to su procesi miljenja, snovi, i dr. Mnoge tehnike psiholokog istraivanja zasnovane su, delimino ili potpuno, na introspektivnim podacima. Odgovori u testovima, upitnicima, skalama procene, projektivnim tehnikama, zasnovani su na samoposmatranju.
Istraivai su svesni i ogranienja za korienje introspekcije. Njeni podaci mogu
biti nepotpuni i netani. Najei razlozi za to su:
Ispitanici ne poznaju dovoljno sami sebe, pa i kad se trude da odgovore to tanije i potpunije o svojim doivljajima ne uspevaju sasvim u tome.
esto nisu svesni uzroka svojih postupaka jer se uz neke doivljaje aktiviraju
mehanizmi odbrane linosti, koji tome doprinose.
Postoji niz psihikih doivljaja, kao to su brojne emocije, koje se pri introspekciji
kvalitativno menjaju ili izmiu samoopaanju. Ako se o njima saoptava unazad, retrospekcijom, podaci po seanju mogu biti nepotpuni.
Ispitanici mogu namerno da daju "socijalno poeljne" ili netane izvetaje, u elji da neto o sebi ulepaju ili preute.
Nemogue je direktno kontrolisati i verifikovati introspektivne izvetaje. Meutim,
podatke introspekcije mogue je indirektno proveravati. To se ini uvoenjem eksperimentalnog ispitivanja ili sistematskog posmatranja za prikupljanje podataka o istom fenomenu. U eksperimentalnoj situaciji ista pojava se izaziva kod vie subjekata koji
samostalno opisuju svoje doivljaje, to daje proverljivije podatke, jer se na osnovu saglasnosti vie introspektivnih izvetaja izvode zakljuci. Kad god je to mogue treba

24

koristiti i introspekciju i sistematsko posmatranje, o istim fenomenima, jer se tako dobijaju najpotpuniji i najpouzdaniji podaci.
U razvojnoj psihologiji introspekcija se ne koristi ili veoma retko koristi sve do kolskog
uzrasta dece. Osnovni razlog za to je u razvojnim karakteristikama, najpre u nemogunosti deteta da opaa samo sebe ali i da uspeno komunicira sa ispitivaem i da verbalno izrazi svoje
doivljaje. U srednjem detinjstvu, iji se poetak poklapa sa polaskom deteta u kolu, i jezika
zrelost i razvoj linosti omoguavaju primenu introspekcije i tada se ee koriste introspektivni
izvetaji u postupcima kojima se ispituju razvojne karakteristike. Tada razvijena verbalna komunikacija i uspeno uspostavljanje interpersonalnih odnosa omoguavaju primenu intervjua i drugih tehnika psiholokog istraivanja koje se zasnivaju na samoopaanju.

U istraivanju problema psihikog razvoja novoroeneta, odojeta i ranog detinjstva koristi se objektivno opaanje ponaanja.
Prouavanje razvoja putem opaanja
Neposredna opservacija razvojnih fenomena u prirodnoj situaciji i beleenje onoga to se vidi, uje ... bila je zastupljenija u periodu osnivanja razvojne psihologije.
Nesistematsko posmatranje

U prednaunom periodu su mahom koriene metode koje se znaajnije ne razlikuju od posmatranja na koje se oslanjamo u svakodnevnom ivotu, sem to su bile
usmerene na posmatranje i beleenje pojava koje su nekim svojim odlikama privukle
panju posmatraa.
Prvi empirijski radovi o dejem psihikom razvoju su bili u formi biografskih studija
i anegdotskog opisivanja.
Anegdotsko opisivanje je meu najstarijim i njime su registrovani istaknuti dogaaji iz razvoja deteta, koji su se "nametnuli" prigodnom posmatranju. Osnovni mu je
nedostatak to nema selektivne usmerenosti, opisuje dogaaje koji se iznenada pojavljuju i deavaju razliitoj deci, nema dovoljno relevantnih podataka o uslovima u kojima
se pojava odigrala.
Biografske studije su sledei oblik prigodnog posmatranja. Starije biografske studije sadre empirijske podatke koji takoe nemaju pravu naunu vrednost, ali su doprineli porastu interesovanja za nauno istraivanje dejeg razvoja i uoile mnoge probleme razvoja koje e postati predmet sistematskog istraivanja i proveravanja.
Novije biografske studije su uglavnom otklonile te nedostatke, odlikuju se selektivnijim izborom problema posmatranja, unoenjem elemenata sistematskog posmatranja i eksperimenta, odvajanjem opisa od tumaenja, vode ih psiholozi koji su pripremljeni za primenu ove metode - pa ih mnogi autori razvrstavaju u jedan od oblika sistematskog posmatranja.
Sistematsko posmatranje
25

Kod sistematskog posmatranja je unapred odreen cilj - predmet i svrha posmatranja, plan kojim se predviaju postupci i uzorak posmatranja; zapaanja o posmatranoj pojavi se belee sistematski, objektivno - uz razdvajanje opisa od tumaenja, i uz
kontrolisanje uslova u kojima se ponaanje izuava.
Da bi se sve to ostvarilo angauje se istovremeno vie obuenih posmatraa, koriste se razna tehnika sredstva za registrovanje podataka ili kontrolu uslova, podaci se
prikupljaju odabranim, ili za tu svrhu konstruisanim, instrumentima psiholokog istraivanja. Opservacija se vri u prirodnim uslovima u trenutku kad se ponaanje spontano
javi. Sistematsko posmatranje je pogodno za primenu u razvojnoj psihologiji, posebno
za rani deji uzrast. U ustanovama za ispitivanje dejeg razvoja paljivo su projektovani uslovi sa ugraenim brojnim tehnikim ureajima za registrovanje dejeg ponaanja i
uslova u kojima se ono prati (na primer: ugraena interna televizija za registrovanje i
prouavanje aktivnosti dece u zabavitu ili koli, koja sarauje sa istraivaima).
Sistematsko posmatranje ima vie varijanti koje se razlikuju po vremenskom okviru u kome se prati ponaanje, uzorku ponaanja koje se prati i korienju tehnika za
prikupljanje podataka.
Sve one se mogu podeliti u dve podvrste. Jedna je slobodno posmatranje, otvorenog tipa, u kome se registruju sva zbivanja koja se pojave u toku posmatranja. Drugu
grupu ine strukturirana posmatranja, zatvorenog tipa, u kojima se unapred odreuju
vremenski okvir i uzorak zbivanja na koja e posmatra obratiti panju (Leve, 1980).
Dnevnike zabeleke spadaju u kategoriju slobodnog posmatranja o kome se
beleke vode o svemu to se deava u razvoju opserviranog deteta.
Pribeleke se vode iz dana u dan, njima se dodaju promene u ponaanju i novi
dogaaji i uslovi u kojima su se odvijali - a sve se opisuje u narativnom stilu uz odvajanje linih tumaenja. Biograf je osoba koja je u bliskoj vezi sa detetom, ivi sa detetom.
Ovaj postupak spada u longitudinalne studije u kojima se prirodno povezuju ponaanje
i kontekst; njime se dobija multidimenzionalna slika individualnog razvoja deteta i otkrivaju problemi koji su dragoceni za kasnije prouavanje. Pored potpunih dnevnika o
ukupnom razvoju deteta voene su dnevnike zabeleke koje prate razvoj samo pojedinih psihikih procesa: razvoj govora, senzomotroni razvoj, emocionalni razvoj.
U strukturirane oblike sistematskog posmatranja razvoja spada metoda kratkih
vremenskih uzoraka. Ima vie varijanti ove metode ali je svima zajedniko da se opaanje ispitanika vri u toku jednoobraznih kratkih vremenskih intervala. Duina, raspored i broj intervala treba da obezbede dobijanje reprezentativnih vremenskih uzoraka
za posmatranu pojavu. irok je izbor mesta i pojava koje su opservirane ovom metodom. Deca su posmatrana u kui, zabavitu ili koli; opservirani su: sisanje palca, nervozne navike, prijateljstvo i svae dece, reagovanje uenika na asu, reagovanje uitelja - ee su praene socijalne pojave, interakcije ispitanika nego jedinice individual26

nog, molekularnog ponaanja. Intervali posmatranja se kreu od 5 sekundi do 20 minuta; najei su do 5 minuta. Veina autora rotira redosled opserviranja dece.
Kao jedinice kojima se kvantifikuje pojava koriste se: (a) broj pojava po intervalu
posmatranja, (b) broj intervala u kojima se pojavljuje fenomen, (v) ukupan broj svih pojava. Za beleenje opservacija koriste se protokoli sa unapred definisanim kodiranjem
pojava. Prvi autori koji su koristili ovaj metod su Olson (Olson, 1929), Gudinaf (Goodenough, 1928), Parten (Parten, 1932).
Prednosti ove metode su:
sistematska kontrola putem selekcije pojava koje treba opaati,
standardizovan vremenski uzorak i kodifikovanje, to je jednoobrazno i za opservatore i za analitire;
ekonomina je, s obzirom na vreme i napor koji zahteva;
njome se prikuplja dovoljan broj opaanja koji dozvoljava da se pojava pouzdano registruje i interpretira.
Nedostaci su:
metoda nije pogodna za pojave koje se retko javljaju;
vremenski uzorci mogu biti krai ili dui od prirodnog trajanja pojave;
vremenski uzorci mogu stvoriti "situacioni vakum", ako "odsecaju" ponaanje od
relevantnog konteksta bez koga se ponaanje ne moe tumaiti.
Kao ilustraciju primene ove metode navodimo rad M. Parten (1932, tabela 1 i slika 2).
Slika 2: Grafiki prikaz nalaza M. Parten
Dobijena su etiri glavna tipa igre:
(1) Solitarna igra - igranje igrakama koje se
razlikuju od onih koje koriste deca u blizini;
(2) Paralelna igra - nezavisna igra meu
drugom decom sa slinim igrakama;
(3) Asocijativna igra - aktivno uestvovanje
sa drugom decom uz razmenu igraaka ali
jo nema podele uloga;
(4) Kooperativna igra - igra ima svoj cilj i
postoji podela uloga meu decom

Tabela 1: Prikaz istraivanja M. Parten

Rad

Jedinica
vremena

Predmet
posmatranja

Tehnika
beleenja

27

Analiza

Rezultati

Subjekti:
42, stari
2-5 godina.
Sredina: zabavite, igra na
otvorenom
prostoru.
Cilj: Opisati
aspekte uea
dece u meusobnim aktivnostima.

Duina:
1 minut.
Trajanje:
proseno
72 jedinice
po S u
toku 6
meseci.
Samo
jedna jedinica po S
na dan

Nivoi drutvenog
uea. Ponderi:
-3 nezainteresovano ponaanje
-2 usamljeno zainteresovano ponaanje
-1 ponaanje posmatraa
1 "paralelna" igra
2 samo pridrueno
igranje
3 prava kooperativna igra

Obeleavanje
znacima nivoa
uea u svakom inervalu
od jednog
minuta.
Verbalan opis
opte aktivnosti i razgovora
koje vodi dete.

A. Zbir vremenskih
jedinica od 1 min. u
kojima je dolo do
uea svakog pojedinog nivoa.
B. Algebarski zbir
proizvoda dobijenih
mnoenjem frekvencije odmerenom
teinom na svakom
nivou uea.

Promena tipa igre sa

uzrastom (od solitarne do kooperativne
igre)
Odnos kooperativne
igre sa dobom starosti: r = 0.67.
Izmereni rezultat
uea (B) sa: uzrastom:
r = 0.61; sa IQ:
r = 0.26; duina boravka u zabavitu: r =
0.12.

Uzimanje uzorka dogaaja bolje osvetljava kontinuitet ponaanja. Autori koji su

se odluili za ovaj pristup pratili su integralne dogaaje: deje svae, deji govor, agresivnost, pozdravljanje ili deje igre. Beleenje se najee vri u pripremljene obrasce
sa ifrovanim kodiranjem.
Prednosti ovog naina rada su sline onima koje su navedene kod metode kratkih
vremenskih uzoraka, a specifine vrednosti postupka su:
dogaaj se najpre u celini posmatra u kontekstu u kome se javlja a potom analizira zabeleeni sadraj,
ispitivanje se moe prilagoditi fenomenu koji se spontano javlja samo jednom u
relativno dugom vremenskom periodu (Gudinaf je za takva posmatranja edukovala
osobe koje ive sa decom).
Osnovno ogranienje postupka je to se uzimanjem uzorka dogaaja razbija iri
kontinuitet ponaanja, to je nedostatak i metode kratkih vremenskih uzoraka.
Kao primer posmatranja uzorka dogaaja navodimo istraivanje dejih svaa (uzrast 25 godina, N = 40) u igrovnoj aktivnosti u zabavitu (Dawe, 1934).
Dejv je u svom obrascu za opserviranje deje svae imala sledee kolone: (1) uesnici
(ime, uzrast, pol), (2) trajanje svae, (3) aktivnost koja prethodi svai, (4) razlog svae, (5) uloga uesnika u svai, (6) nain svaanja - pratee verbalne i motorne pojave, (7) ishod svae,
(8) emocionalna atmosfera posle svae (dobro raspoloenje / odbojnost).
Nalazi: Opservirano je 200 svaa. Svae su trajale u proseku 24 sekunde, a uestalost je
3-4 svae na sat. Svae na igralitu su due nego u sobi; deaci se ee svaaju nego devojice; ee su svae izmeu uesnika istog pola, ali se one pre kompromisno zavravaju, nego
svae izmeu uesnika razliitog pola. Sa uzrastom se smanjuje uestalost svaa ali se poveava broj osvetnikih ponaanja. Skoro sve svae su praene motornim akcijama (samo tri su
bile "isto" verbalne). Najei ishod je poputanje pred jaim. Svae skoro jednako traju bilo da
spontano prestanu ili kad intervenie vaspita. Deca nakon svae ee nastavljaju igru u dobrom raspoloenju, nego to su ozlojeena (3:1).
28

Eksperimentalna metoda
Eksperiment je najpouzdaniji nauni postupak za otkrivanje uzronih veza meu
pojavama. Eksperimentalna istraivanja su doprinela osamostaljivanju i razvoju naune
psihologije, koja se za jedan vek diferencirala u veliki broj samostalnih disciplina. Primena eksperimenta u izuavanju razvoja psihikog ivota posebno je doprinela otkrivanju pravilnosti razvoja i prirode razvojnih promena.
Prednosti ove metode nad ostalim oblicima ispitivanja su:
mogunost namernog izazivanja pojave, pa kako su poznati mesto, uslovi i vreme javljanja pojave, posmatra se unapred priprema za tano opaanje pojave;
mogunost sistematskog i namernog menjanja uslova u kojima se neka pojava
javlja, to je njena sutinska odlika;
mogunost da se pojava izazove vie puta uz plansko variranje uslova, sve dok
se ne uoe uzroci i karakteristike promena na ispitivanoj pojavi.
Ukratko, eksperiment omoguava da se ostvari kvalitativna, kauzalna i kvantitativna analiza pojave koja se izuava.
Glavni cilj psiholokog eksperimenta je da se ispita da li odreeni uslov, faktor ili
varijabla deluje na pojavu koja je predmet istraivanja. Pojava koja je predmet ispitivanja naziva se zavisna varijabla ili kriterij varijabla. Uslovi koji se u eksperimentu namerno, sistematski uvode i menjaju, da bi se proverilo da li i koliko deluju na zavisnu
varijablu, oznaeni su kao nezavisne varijable ili eksperimentalne varijable. Treba naglasiti da istraivai nastoje da u psiholokom eksperimentu dri pod kontrolom sve
druge relevantne faktore, pojave koje se ne uvode u eksperiment jer one ve postoje i
moraju se kontrolisati da se ne bi njihov uticaj pripisao eksperimentalnom faktoru. To
su kontrolne varijable, a njihov uticaj se neutralie sledeim postupcima:
a. izborom sluajnog uzorka, kojim se doprinosi eliminisanju nesistematskih faktora;
b. uvoenjem kontrolne grupe, ime se neutraliu nesistematski faktori jer deluju i
na kontrolnu i na eksperimentalnu grupu, a nezavisne varijable samo na eksperimentalnu, to omoguava da se izdvoji i meri njihov uinak na zavisnu varijablu;
c. postojee relevantne faktore drimo konstantnim, ujednaavanjem ispitanika
kontrolne i eksperimentalne grupe, po mernim vrednostima kontrolnih varijabli, ime
obezbeujemo da one ne utiu na utvrivanje krajnjih rezultata eksperimenta.
U nacrtu eksperimenta planiraju se: problem istraivanja - zavisna varijabla, hipoteze, nezavisne varijable, ispitanici, nain provoenja eksperimenta i postupci merenja,

29

kontrola (pomou paralelnih grupa, rotacijom faktora - kada se izbegava pogreka merenja zbog uticaja vebe i umora, statistikim postupcima - analizom kovarijanse).
Zavisno od mesta gde se izvodi imamo laboratorijski eksperiment i eksperiment u
prirodnim uslovima.
Eksperimentalno istraivanje psiholokih pojava ima i svojih ogranienja. Iz etikih
razloga ono se ne primenjuje kad moe imati tetne posledice po ispitanike. Drugi razlog za ogranienja u primeni moe biti taj to se neke psiholoke pojave kvalitativno
menjaju kad ispitanici znaju da su uesnici eksperimenta (kao to je sluaj kod ispitivanja emocija). U svim ovim sluajevima istraivai se koriste sistematskim posmatranjem pojava u prirodnim uslovima javljanja.
Primena eksperimenta u razvojnoj psihologiji od istraivaa zahteva da uspeno
kontrolie sve relevantne varijable i promene povee sa pravim uzrocima. Pored precizne kontrole uticaja sadanje okoline na razvoj treba odrediti delovanje sazrevanja i
prolog iskustva, istorije razvoja.
Uslove okoline najlake je kontrolisati u laboratorijskom eksperimentu. Meutim,
ovi eksperimentalni nalazi ne mogu se generalizovati na ponaanje u prirodnoj situaciji.
U tumaenju socijalnog razvoja predkolske dece Masen (Mussen et al., 1984) uglavnom koristi nalaze neeksperimentalnih metoda ili eksperimenata u prirodnoj situaciji.
Sazrevanje je najtee eksperimentalno kontrolisati. Razvojni psiholozi su pokuali
sa uporeivanjem razvoja identinih blizanaca koji su ostali u istoj sredini i koji su rano
razdvojeni. Meutim, kritiari ukazuju da i blizanci koji su rano razdvojeni i smeteni u
razliite socijalne sredine imaju jedno isto iskustvo - oba su odvojena od majke.

30

Slika 3: Oprema za izvoenje i opservaciju uslovljavanja fetusa (Spelt, 1948)

Slika 4: Eksperimentalni kabinet (a) i sistem za registrovanje (b)

31

Slika 5: Eksperimentalna kupola sa jednosmerno providnim staklom (Gesell, 1929)

U eksperimentalnom ispitivanju opaanja, na ranom stadiju razvoja, detetu se izlau vizuelne drai a prati njegova aktivna panja, orijentaciona reakcija, promena ritma sisanja, promene u vokalizaciji ili broju otkucaja srca. Slika 6 je ilustracija za "princip razlikovanja" - da umerene promene izazivaju duu panju nego veoma velike ili
vrlo male promene. Ako se detetu (1;6 g) najpre projektuje slika figure A a zatim izlau
ostale, ono najveu panju pokazuje za D a najmanju za E figuru.

Slika 6: Ilustracija "principa razlikovanja" (Hopkins, 1976)

Eksperiment sa paralelnim grupama se esto primenjuje u razvojnoj i pedagokoj psihologiji. Pri organizovanju istraivanja ovom metodom najpre se vri ujednaavanje kontrolne i eksperimentalne grupe kako bi se neutralisalo delovanje nesistemat32

skih faktora, a pratilo delovanje uvedenog eksperimentalnog faktora na zavisnu promenljivu. Kontrola nesistematskih faktora se moe obezbediti i primenom statistikog
postupka - analize kovarijanse. U oba sluaja postupak ispitivanja zapoinje inicijalnim
ili prethodnim merenjem zavisne varijable u obe grupe (Kp i Ep); nakon toga se samo u
eksperimentalnu grupu uvodi delovanje nezavisne varijable - eksperimentalnog faktora,
i po zavretku tretmana ponovo se vri naknadno ili zavrno merenje kod obe grupe
(Kz i Ez). Statistika obrada podataka zapoinje utvrivanjem koliko su napredovale
obe grupe od poetnog do zavrnog ispitivanja:
Dk = Kz - Kp
De = Ez - Ep
Nakon toga "ist" uinak delovanja eksperimentalnog faktora nalazimo kada od
pozitivne razlike eksperimentalne grupe oduzmemo pozitivnu razliku kontrolne grupe:
D = De - Dk
ime smo odvojili uinak sazrevanja i drugih nesistematskih varijabli, koje su podjednako delovale i na kontrolnu i na eksperimentalnu grupu.
Ukoliko je naena pozitivna razlika (D) statistiki znaajna, tu promenu kod zavisne varijable moemo pripisati delovanju eksperimentalnog faktora. Kod statistike kontrole, analize kovarijanse, o tome zakljuujemo na osnovu nivoa znaajnosti naenog F
- testa.

Tehnike psiholokog istraivanja

Testovi
Testovi su jedna od najrazvijenijih i najee korienih tehnika. Psiholoki test je
merni instrument sastavljen od niza zadataka ili problema, sistematski odabranih,
pomou kojih se na objektivan nain, na izazvanom uzorku ponaanja, ispituju (mere)
sposobnosti, osobine linosti ili znanje pojedinca.
Psiholozi u istraivanju koriste standardizovane testove. Da bi test bio standardizovan merni instrument potrebno je da poseduje merne karakteristike: validnost, pouzdanost, osetljivost i objektivnost, da ima standardizovano uputstvo za zadavanje i
ocenjivanje i norme za vrednovanje dobijenih podataka. Testove izrauju specijalizovane institucije angaujui tim strunjaka koji nakon sloene procedure izrade i standardizacije konanu verziju testa daju za upotrebu.
Merne karakteristike testa
33

Test je valjan ili validan ako zaista meri onu pojavu (varijablu) koju njime elimo
da merimo, a ne neku drugu. Psiholoka merenja su posrednog karaktera pa se mora
proveriti da li test sadri karakteristike i indikatore varijable koja se njime istovremeno
izaziva i meri. U dokazivanju valjanosti polazi se od ciljeva testiranja pa u skladu s tim
najea su tri naina dokazivanja valjanosti:
valjanost sadraja - test znanja treba da bude sastavljen od reprezentativnog
uzorka pitanja iz oblasti koju meri;
prediktivna (kriterijum) valjanost - da li postoji znaajna povezanost izmeu
uspeha (rezultata) na testu i kriterijuma uspenog obavljanja neke aktivnosti (uspeha u
koli, na poslu);
hipotetika ili dijagnostika valjanost - u kom stepenu ispitanik poseduje kvalitet,
osobinu (construct) koju test izaziva i meri; odnos test - varijabla najee se dokazuje
korelacionom analizom, a za proveru koliko razliiti testovi mere istu osobinu psiholozi
su konstruisali i koriste poseban postupak - faktorsku analizu.
Pouzdanost testa odnosi se na stepen preciznosti merenja jedne varijable pomou odgovarajueg testa. Test je pouzdan ili relijabilan ako uzastopna merenja istim testom na istom uzorku daju isti rezultat.
Faktori koji smanjuju preciznost merenja mogu biti u: (a) uzorku ispitanika, (b) testu i (v) nainu primene testa. Ispitanici kod testova linosti mogu biti skloni da daju
"socijalno poeljne" odgovore; kod alternativnih izbora Da/Ne (Tano/Netano) naena
je sklonost ispitanika da biraju vie potvrdan ili odrean odgovor. Sastavljai o svemu
ovome moraju da vode rauna i izbegnu "providna" pitanja. Test je manje precizan u
merenju odreene pojave ako nisu zastupljeni odgovarajui uzorci indikatora varijable i
zadataka, pitanja. Nepravilna primena se javlja ako se ne potuju procedure zadavanja
i/ili ocenjivanja testa.
Najei naini provere pouzdanosti testa su:
"retest" model, izraunavanje korelacije uzastopnih merenja;
model deljenja testa na dva dela (korelacija skorova ova dva dela);
model dva paralelna testa i povezanosti njihovih rezultata;
analiza stavki testa (ajtem analiza).
Test je osetljiv ili diskriminativan ako njime moemo izmeriti i male postojee razlike izmeu ispitanika u osobini koju merimo. Osetljivost testa zavisi od njegove duine
(broja stavki), kvaliteta (teine) zadataka, naina ocenjivanja reenja.
Objektivnost testa je merna karakteristika koja se odnosi, pre svega, na nepristrasnost ocenjivanja. Test je objektivan ako njime dobijeni rezultati zavise iskljuivo od
ispitanika, a ne od instrumenta ili ispitivaa koji ga primenjuje. Ovo bi bilo odreenje
najueg znaenja objektivnosti. ire znaenje se odnosi na podudarnost sudova koje
34

donosimo na osnovu mera na testu sa stvarnom psiholokom karakteristikom ispitanika

koju merimo.
Vrste testova

Klasifikacije se prave na osnovu velikog broja kriterijuma pa se moe navesti i veliki broj kategorija testova.
Prema predmetu ispitivanja testovi se dele na:
testove sposobnosti,
testove linosti.
testove znanja,
testove gotovosti ili spremnosti.
Najrazvijeniji su testovi sposobnosti, a meu njima testovi za merenje inteligencije. Veliki broj testova koji mere intelektualne sposobnosti konstruisan je u psiholokim
centrima gde su nastale pojedine teorije o strukturi intelektualnih sposobnosti. U skladu
sa tim shvatanjima sastavljene su baterije testova koje mere pojedine sposobnosti.
Testovi linosti slue za otkrivanje i merenje pojedinih osobina ili crta linosti. Oni
se mogu razvrstavati po varijablama koje mere i po nainu kako su konstruisani (od
inventara linosti do projektivnih testova).
Testovi znanja mere nivo znanja ili vetina steenih u okviru pojedinih oblasti.
Mogu biti normativni - ako se individualni rezultat ocenjuje na osnovu uspeha grupe u
kojoj je ispitanik, to ini individualni rezultat relativnim (prosenim, ispod proseka ili
iznad proseka grupe); kriterijski - ako se individualni rezultat ocenjuje prema unapred
postavljenom kriterijumu (traenom nivou uspenosti), pa ocenjivanje pojedinca ne
zavisi od rezultata drugih ve od toga da li je dostigao kriterijum ili nije. (O testovima znanja,
njihovim odlikama i nainu izrade i primene videti u pedagokoj psihologiji).

Testovi gotovosti ili spremnosti su kombinacija testova sposobnosti i znanja. Na

osnovu njihovih nalaza vri se procena da li je dete spremno (zrelo) da poe u osnovnu
kolu ili da se ukljui na neki sledei nivo kolovanja.
Prema broju ispitanika kojima se zadaju testove delimo na:
individualne testove
grupne testove.
Individualni testovi se obino koriste za ispitivanje mlae dece. Pogodniji su za
postavljanje dijagnoze o ispitaniku jer je ispitiva u stalnom kontaktu sa njim i moe da
opaa i njegovo ponaanje. Meutim, za njihovu primenu potrebna je strunost i iskustvo ispitivaa. Ispitiva mora dobro da poznaje psihologiju linosti, psiholoku karakteristiku koju ispituje i proceduru zadavanja i ocenjivanja testa.

35

Grupni testovi su standardizovanog uputstva za primenu, ekonominiji, ali primenljivi tek kod starije dece, adolescenata i odraslih - koji su u stanju samostalno da rade.
Ostale kriterijume podele samo navodimo:
testovi brzine - testovi snage
verbalni testovi - neverbalni testovi
testovi sa predloenim izborom odgovora - testovi sa slobodnim odgovorima
objektivni testovi (spoljnje ocene) - subjektivni testovi (samoocene)
strukturirani testovi - nestrukturirani testovi
testovi papir-olovka - testovi izvoenja
testovi uinka - testovi tipine aktivnosti
testovi produkcije - testovi procesa
Vrednosti testova

Pri ocenjivanju vrednosti testova strunjaci se slau da su oni pouzdaniji u odreivanju svojstava pojedinca od obinog posmatranja, zato se esto koriste u naunim
istraivanjima. Meutim, i testovi imaju svoje vrednosti i ogranienja.
Prednost je to se relativno brzo i objektivno mogu utvrditi odlike merenih karakteristika. Rezultati testiranja su izraeni skorovima, merama sposobnosti, znanja ili osobina linosti - koje imaju prognostiku validnost. Najee se koriste za odreivanje
deje gotovosti za polazak u kolu, pri analizi kolske uspenosti, za potrebe profesionalne orijentacije.
Ogranienja testova su u tome to njima merimo svojstva pojedinca koja su podlona uticaju raznih faktora: situaciji testiranja, uzrasnim odlikama ispitanika, razlikama
istorije razvoja pojedinaca, polnim razlikama. Testovi mere samo uzorak aktivnosti na
osnovu ega se procenjuje svojstvo. Meutim, realna karakteristika ne samo da moe
biti kompleksnija, nego se njeno ispoljavanje menja u zavisnosti od interakcije sa drugim svojstvima linosti. Prognostika validnost je vea ako se moe imati uvid u integrisanost svojstava linosti, jer od stepena integrisanosti zavisi kompetentnost i uspenost linosti.
Upitnik
Upitnik je tehnika psiholokog istraivanja u kojoj se pitanja i odgovori daju pismeno. Sistem pitanja sastavlja se po odreenim principima, pa zato taj posao zahteva
strunost i iskustvo. Bitno je da pitanja budu jasno formulisana, nedvosmislena, da nisu
sugestivna, da ne zadiru u intimni ivot ispitanika. Zato se obino pre konane verzije
upitnika vre probna ispitivanja i korigovanje pitanja. Pitanja u upitniku mogu biti otvorenog, zatvorenog i kombinovanog tipa.
36

Kod pitanja otvorenog tipa ispitaniku je ostavljena mogunost da slobodno odgovori. Kod njih se dobijaju kvalitetniji podaci o ispitivanoj pojavi ali su sloenija za obradu
jer su odgovori raznovrsni i tee se klasifikuju.
Kod pitanja zatvorenog tipa predvieni su odgovori i od ispitanika se trai da izabere jedan koji je najpribliniji njegovom stavu. Prednost ovog tipa upitnika je to je
laki za statistiku obradu ali se njime manje saznaje o ispitivanoj pojavi.
Kombinovana pitanja sadre ponuene odgovore ali i mogunost da ispitanik, ako
ne prihvati ni jednu ponuenu alternativu, dopie odgovor.
Iskusni istraivai probna ispitivanja vre sa upitnikom u kome su pitanja otvorenog tipa, pa od dobijenih odgovora sastavljaju odgovore za pitanja zatvorenog tipa.
Tehnika upitnika se koristi pri sastavljanju testova linosti ili u anketiranju.
Intervju
Intervju je istraivaka tehnika u kojoj se usmerenim razgovorom prikupljaju informacije u svrhu naune analize, savetovanja, dijagnoze - od ega i zavisi nain motivisanja subjekta i voenja razgovora. U prvom sluaju ispitanik treba da prui uslugu
nauniku da doe do podataka, u drugom ispitanik trai pomo, savet. U zavisnosti od
stepena usmeravanja razgovora intervju moe biti nestrukturiran i strukturiran.
Nestrukturirani intervju se vodi kao slobodan razgovor, u prisnoj atmosferi. Meutim, tako dobijeni podaci se tee obrauju. Ovaj oblik je pogodniji za kliniki rad nego
za prikupljanje podataka u naunom istraivanju.
Strukturirani intervju ima unapred pripremljena pitanja, kodirane alternative odgovora, pripremljene obrasce za beleenje odgovora. Pogodan je za statistiku obradu,
ali ne ostvaruje prisan kontakt sa ispitanikom i njime se doznaje samo ono to je planirano.
Intervju je esto koriena tehnika za prikupljanje podataka u razvojnoj psihologiji:
u studijama razvoja pojmova, istraivanjima stavova i vrednosti, aspiracija i strahovanja
- to mu je i osnovna prednost u poreenju sa posmatranjem kome ovi fenomeni nisu
dostupni. U odnosu na upitnik prednost intervjua je to prua uvid da li je dete razumelo pitanje i to intervjuista moe bolje da kontrolie sadraj i redosled pitanja. Kod upitnika ispitanik moe najpre da proita sva pitanja, pa da zatim odgovori na poetna pitanja budu pod uticajem sadraja kasnijih pitanja.
Prednost intervjua je to, pored odgovora na pitanja, ispitiva moe da registruje i
neverbalne reakcije ispitanika.
U poreenju sa upitnikom intervju zahteva vie vremena i manje je ekonomina
tehnika. Za uspeno voenje intervjua potrebno je solidno poznavanje razvojne psihologije - karakteristika uzrasta i same tehnike - kako voenja tako i registrovanja razgovora i ponaanja. Intervjuista mora da ovlada vetinom uspostavljanja i odravanja bli37

ske komunikacije sa ispitanikom koja obezbeuje validne podatke. Meutim, postupci

kojima se pridobija ispitanik za saradnju menjaju se sa uzrastom.
Od kog uzrasta deca mogu uspeno da uestvuju u istraivakom intervjuu? Razvojni psiholozi najvie vode rauna o dostignutom razvoju dejeg govora, da dete moe
uspeno verbalno da komunicira, da razume pitanje i saopti svoj odgovor. Psiholozi
ukazuju da je taj nivo dostignut na uzrastu 5-6 godine, mada ima uspenih intervjua i
sa mlaom decom.
Za uspean intervju vano je da u prvom kontaktu situacija bude jasno definisana,
i verbalno i neverbalno. kolskom detetu intervjuista najpre razjanjava svoj identitet,
ulogu, svrhu i trajanje razgovora, poverljivost sadraja. U radu sa predkolskom decom
uobiajeno je da se intervju predstavi kao igra. Za uspean intervju vana je i fizika
situacija - kako je ispitanik doekan, gde je smeten, moe li slobodno da se odvija
razgovor. Ukratko, za intervju treba sistematska priprema a sam pristup zavisi od problema i uzrasta ispitanika.
U razvojnoj psihologiji su poznate brojne adaptacije tehnike intervjua uvoenjem
igrovne aktivnosti i igraaka, opisom i tumaenjem slika ili dovravanjem pria i reenica.
Pijaeova klinika metoda je kombinacija intervjua i eksperimenta. To je pristup
u kome se pitanja formuliu prema nivou razvoja dece. Najpre se posmatra deja spontana aktivnost da bi se procenio taj nivo i formulisala pitanja za intervju. U intervjuu je
vano da dete slobodno govori i da se to to vernije registruje. Ispitiva sledi deje inicijative u razgovoru i krajnji cilj mu je da to vie otkrije o psihikoj pojavi koja je predmet ispitivanja.
Primer: razgovor Pijaea sa deakom (5 g) na temu "ta pravi senku?"
P. : Je l zna ta je senka?
D.: Da, pravi ih drvee, ispod drvea.
P. : Zato postoji senka ispod drveta?
D.: Zato to je na drvetu mnogo lia, lie je pravi.
P. : Kako lie to ini?
D.: Zato to je lie upljikavo.
P. : Kakve to veze ima?
D.: To pravi senku.
P. : Zato?
D.: Zato to je unutra u liu no.
P. : Zato?
D.: Zato to je dan spolja. Listovi su veliki i u njima je no.
38

(Prema D. Tarner. 1979 str. 89)

Skale procene
Skala procene je tehnika koja se moe odrediti kao psiholoka lestvica u kojoj je
ovek "instrument" merenja. Predmet procene mogu biti tue i vlastite osobine. Ova
tehnika se upotrebljava kada je u ispitivanju potrebno razvrstavanje po kategorijama.
Skale mogu biti: verbalne, numerike i grafike. Primenjuju se tako to ocenjiva oznaava mesto na skali koje ocenjivanom pojedincu (osobini) pripada. Skale se koriste radi
procene karakteristika linosti, smera i intenziteta stavova, stepena pogodnosti ili sposobnosti pojedinca za neki posao, za oznaavanje estetskih preferencija i u kolskom
ocenjivanju. Procenjiva treba da bude kompetentan - da poznaje ono to procenjuje, i
uveban - da je osetljiv u razlikovanju manifestacija osobina i ponaanja i da poznaje
mogue izvore greaka u procenjivanju.
Izvori pogreaka u (pr)ocenjivanju
Halo-efekat - tendencija pri (pr)ocenjivanju ili donoenju miljenja da se bude pod uticajem jedne druge karakteristike ili opteg utiska o toj linosti, to dovodi do pogrene generalizacije pri donoenju ocene.
Lina jednaina - konstantna pogreka pri (pr)ocenjivanju koja se javlja u tri glavna oblika: (a) procenjiva je strog ili blag; (b) biranje sredine skale, centralna tendencija; (v) biranje
samo niskih i visokih ocena na skali, nema srednjih vrednosti.
"Logika" greka - se javlja kada procenjiva misli da su neke osobine ili ponaanja logiki povezani pa ih zato isto i procenjuje.
Pogreka blizine - javlja se kod procenjivanja vie osobina na skali; procena prethodne
osobine neopravdano utie na slinu procenu sledee, pa su vee korelacije za blie osobine.
Pogreka kontrasta - (ne)povoljnija procena posle izrazito dobrog ili loeg prethodnika.
Prilagoavanje kriterijuma uzorku - u jakoj grupi kriterijum procene je povien, a u slaboj
grupi snien. Kada se prelazi iz jedne u drugu grupu deluje pogreka koju zovemo "nivo adaptacije", posle bolje grupe slabija se stroije procenjuje i obrnuto.
Predrasude - o inferiornosti ili superiornosti ispitanika razliitog pola ili etnike pripadnosti u ispitivanim osobinama.

Pogreke u procenjivanju mogu se ublaiti uvoenjem vie nezavisnih procenjivaa, uvebavanjem procenjivaa i konstruisanjem kvalitetnih skala procene.
Primeri skala procene
Verbalna skala /Izvod iz skale interesovanja/
Uputstvo: Proitaj rei iz datog popisa i za svaku re navedi kakav utisak ona u tebi ostavlja (za svaku re zaokrui jedan od ponuenih odgovora):
1. jaku neprijatnost
39

2. izvesnu neprijatnost
3. ravnodunost ili neodlunost
4. izvesnu prijatnost
5. jaku prijatnost
16
17

Muzika
Matematika

1
1

2
2

3
3

4
4

5
5

Numerika i grafika skala

Kod numerike skale procenjiva bira broj kojim e oznaiti procenjivano svojstvo ispitanika. Ako se, na primer, procenjuje marljivost numerika skala (a) moe biti u rasponu 0 (veoma
lenj) do 10 (veoma marljiv) a grafika skala (b) na poetnoj levoj strani oznaava da je ispitanik
- veoma lenj, a na krajnjoj desnoj - veoma marljiv. (Ispitanik na numerikoj skali svoju procenu
iskazuje zaokruivanjem broja, a na grafikoj skali stavlja znak H)
(a)

(b)

Veoma
lenj

10

Veoma
marljiv

Ozgud (Osgood, 1952) je predloio skalu za prouavanje viedimenzionalnosti

znaenja pojma, koja slui da znaenje odreenog pojma diferencira od drugih pojmova; zbog toga je ovaj merni instrument nazvao semantiki diferencijal.
Semantiki diferencijal je bipolarna skala. Ona ispitaniku nudi pojam, simboliki
sadraj, i pridevsku skalu koja najee ima sedam stupnjeva od kojih je srednji neutralan, a po tri levo i desno opisuju polarizovan gradijent odnosa.
Na primer: procenjuje se znaenje pojma "utiv"; deo bipolarne skale ima sledei izgled:
aktivan 3 2 1 0 1 2 3 pasivan
hladan 3 2 1 0 1 2 3 topao

Ispitanik kod svake pridevske skale oznaava svoj izbor a ispitiva meri brzinu
donoenja odluke - ime se belei intenzitet njegovog odnosa: kognitivnog, afektivnog
ili konativnog, prema procenjivanom pojmu.
To znai viedimenzionalnost pojma se ispituje preko briljivo odabrane pridevske
skale. Otuda je i osnovni metodoloki problem u izboru prideva od kojih se prave polarizovane skale, jer taj izbor treba da obezbedi reprezentativan uzorak kognitivnih, konativnih i afektivnih odnosa prema pojmu koji je predmet ispitivanja.
U obradi podataka, da bi se prikazao viedimenzionalni semantiki prostor, koristi
se trodimenzionalni koordinantni sistem na kome se prikazuju tri semantike diferencijacije: evaluacija (procena), intenzitet (snaga), aktivitet (brzina reakcije, izbora).
Navodimo primer grafikog prikaza procene dva pojma:

40

A grupa (N = 20, nalazi za pojam "revnostan")

B grupa (N = 20, nalazi za pojam "vatren")

(Prema: . Ozgud, 1963 str. 682)

Anketa
Kada u istraivanju koristimo tehnike upitnika, intervjua ili skale procene na izabranom uzorku ispitanika, radi prikupljanja podataka, tada kao istraivaku tehniku primenjujemo anketiranje. Anketa treba da bude izvedena po utvrenim principima jer
samo tada moe imati naunu vrednost. Anketa je ekonomina tehnika jer se podaci
prikupljaju na uzorku; ako se potuju principi biranja uzorka, onda se dobijeni rezultati
mogu generalizovati kao podaci koji vae za celu populaciju kojoj pripada uzorak anketiranih.
Anketa se najee upotrebljava za ispitivanje javnog mnjenja. Meutim, u razvojnoj i pedagokoj psihologiji pomou ove tehnike moe se saznati o sociodemografskim karakteristikama ispitanika, u uslovima u kojima ive i ue, mogu se ispitivati stavovi uenika o koli, nastavnicima, kvalitetu udbenika i nastave.
Prednosti i ogranienja ankete povezane su sa tehnikom koja se koristi u njoj za
prikupljanje podataka - a to su upitnik, intervju ili skala procene, o ijim vrednostima je
ve reeno.
Sociometrijski postupak
Sociometrijska tehnika se koristi za ispitivanje dinamike i strukture male grupe.
Ona se zasniva na dva glavna odnosa meu pojedincima u grupi: izboru i odbijanju.
Sociometrijski kriterij na kome se zasnivaju izbori i odbijanja je zajedniko uee u
nekoj od osnovnih aktivnosti grupe. Njime se ispitanici motiviu da daju iskrene odgovore.

41

Slika 7: Sociogram

Nakon prikupljanja podataka sociometrijski materijal se sreuje. dobijeni rezultati

se mogu prikazati grafiki - u vidu sociograma (slika 7). Na njemu je svaki lan grupe
oznaen brojem a izbori su ucrtani strelicama.
Drugi nain sreivanja podataka je izrada sociometrijske matrice, u kojoj se sa leve strane (u redovima) nalaze ispisana imena svih uesnika grupe, a u kolonama su
redni brojevi tih lanova grupe. U matrici se sa oznaavaju izbori a sa odbijanja, i to
se unosi za svakog lana grupe.
Trei nain prikazivanja dobijenih rezultata su sociometrijski indeksi koji pokazuju:
(a) socijalni status ili prihvatljivost pojedinca u grupi, (b) unutargrupne odnose, (v) stepen integrisanosti ili kohezivnosti grupe.
Sociometrijski postupak je prvi primenio austrijsko-ameriki psihijatar i psiholog
Moreno (J. Moreno) dvadesetih godina ovoga veka. Postupak se koristi za praktine i
naunoistraivake ciljeve.
Sociometrijski postupak se u razvojnoj psihologiji standardno upotrebljava jer se
pokazalo da je jednostavan za primenu a prua veoma korisne podatke. Provere pokazuju da se njime dobijaju pouzdane mere. Naena je i povezanost podataka sociometrije sa nekoliko drugih vanih dimenzija grupnih procesa: razvojem moralnosti, uspenou i sklopom komunikacije u grupi.
42

Projektivne tehnike
Projektivni postupci koriste se za otkrivanje i tumaenje karakteristinih naina
ponaanja jedne linosti, njenih stavova, motiva ili dinamikih crta - na osnovu njenih
odgovora/ponaanja koje izazivaju projektivni materijali. Sutina postupka je da se ispitaniku daje nedovoljno strukturiran materijal i od njega se zahteva da ga dovri ili tumai. Oekuje se da e ispitanici sasvim spontano u svoje tumaenje projektovati elje,
tenje, lina stanja, shvatanja i osobine. Tako e se svojstva linosti ispoljiti u njenim
odgovorima.
Od brojnih projektivnih tehnika najpoznatije su Rorahove mrlje, koje je kao tehniku uveo vajcarski psihijatar Rorah (Rorschach, 1921), od kojih je jedna, kao ilustracija prikazana na slici 8.

Slika 8: Jedna od mrlja iz Rorahovog testa

Rorahov test se sastoji od deset slika (kartona) simetrinih mrlja od mastila. To

je asocijativna tehnika u kojoj se od subjekta trai da pogleda sliku mrlje i kae ta vidi
na njoj. Ispitiva doslovno belei izjavu i nastavlja sa pokazivanjem ostalih mrlja. Nakon
toga sledi ispitivanje subjekta da se dobiju podaci za skorovanje lokacije, determinante
i sadraja datih u opisu. To je osnova za kategorizaciju i tumaenje odgovora.
Primena instrumenta u radu sa decom povezana je sa nivoom razvoja ispitanika,
posebno perceptivnih procesa, i kao donja granica pominje se 3. godina. Uraeni su
posebni prirunici i norme za upotrebu ovog testa u radu sa decom.
Drugi postupak, koji se esto koristi, je TAT (Test tematske apercepcije) koji je
sastavio ameriki psiholog Mari (Murray, 1935). Sadri 30 slika razliitog sadraja i
stepena nejasnosti. On spada u tehniku sastavljanja - od subjekta se trai da na osnovu slika sastavi priu. Kroz formu i sadraj prie otkriva osnovne elemente svoje linosti. O vrednostima podataka prikupljenih pomou TAT uraene su brojne studije
(Lindzey, 1952).

43

Uraene su i modifikacije testa za rad sa decom. Konstruisan je i poseban deji

test apercepcije CAT (The childrens apperception test, Bellac, 1954), koji se sastoji od
deset slika na kojima se prikazuju ivotinje. Autor je poao od uverenja de je deci lake
da se identifikuju sa ivotinjama nego sa osobama.
Projektivni postupci su brojni: tehnike dopunjavanja najee zahtevaju od ispitanika dopunjavanje reenica, pria ili slika; koriste se tehnike svrstavanja ili izbora, meu kojima je najpoznatiji Sondijev test, koji trai od subjekta da od fotografija rasporeenih u est nizova sa po osam slika - u svakom nizu svede svoj izbor na dve slike:
jednu sliku koja mu se najvie dopada i drugu sliku koja mu se najmanje dopada.
U ispitivanju dece koriste se igra, crtanje i bojenje kao ekspresivne tehnike u kojima se kombinuju dijagnostike i terapijske odlike.
Vrednost projektivnih tehnika je u tome to se pomou njih mogu dobiti podaci o
linosti indirektnim putem, kroz spontano tumaenje projektivnog materijala. Glavno
ogranienje ovog postupka je da on zahteva visoku strunost i specijalizaciju onoga ko
ga primenjuje. To zahteva i obrada projektivnih podataka ispitanika za ije tumaenje
nema standardizovanog ocenjivanja, pa je potrebno ogromno iskustvo za izvoenje
generalizacija. Pored viegodinje obuke i prakse potrebna je i "analizovana linost",
strunjak koji moe da interpretira projektivni materijal ispitanika bez linog angaovanja i projektovanja u njemu.
Analiza sadraja
Analiza sadraja je tehnika za izuavanje raznih verbalnih i neverbalnih simbolikih materijala radi izdvajanja i shvatanja njihovog sistema znaenja - poruke. Predmet
analize mogu biti pisani materijali: knjige, dnevnike zabeleke, korespondencija, kolska dokumentacija; panju istraivaa privlae i razni drugi produkti: filmski i video materijali, crtei i umetnike tvorevine ili projektivni materijali subjekata.
Najsloeniji i najvaniji je pripremni deo analize: (a) izbor reprezentativnog uzorka
sadraja za analizu, (b) odreivanje kategorija za klasifikaciju i kvantifikaciju. Iskusni
istraivai briljivo analiziraju sadrinsku i formalnu osnovu materijala pri izboru postupka i kategorija kojima e se sluiti. Pri tome se odreuju i ciljevi analize. Oni se najee usmeravaju ka otkrivanju:
karakteristika materijala, koje poruke on sadri,
karakteristike stvaraoca sadraja (autora knjige ili subjekta u projektivnoj tehnici),
analiza sadraja otkriva esto i svojstva onih kojima su poruke namenjene, ili
samo podatke kako ih autor vidi.

44

Kod analize udbenika esto se otkriva da pisac ne poznaje dovoljno karakteristike uenika kome su poruke namenjene; na primer, znaajno se mogu razlikovati renik udbenika od pasivnog i aktivnog renika uenika koji koriste knjigu.
Kao kategorije za klasifikaciju sadraja odreuju se:
jedinica analize, koji deo sadraja se uzima u toku sukcesivne analize,
jedinice sadraja, simboli, ideje, teme - koje su logika osnova analize,
kategorije sadraja, koje se izvode na osnovu kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma.
Tek kad se utvrde jedinice analize, jedinice sadraja i kategorije sadraja - poinje
stvarna analiza sadraja koji je predmet ispitivanja.
Istorija sluaja
Ova tehnika se razvila u klinikoj praksi i slui za prikupljanje podataka o raznim
sluajevima koji odstupaju od normalnog ponaanja. I u kolskoj praksi slui za prikupljanje podataka o ueniku koji ima tekoa u uenju i prilagoavanju. Pri tome se uzimaju svi vani podaci o ueniku i njegovoj okolini. U tu svrhu se vodi razgovor sa samim uenikom, njegovim roditeljima, nastavnicima, lekarom i strunim saradnicima u
koli. Pri tome se blie upoznaje kako sadanje stanje tako i istorija razvoja deteta.
Ogranienje ovakvog prikupljanja podataka je pojava halo-efekta, selektivne usmerenosti da se objasni "sluaj".
Za prikupljanje podataka koriste se, po potrebi, razne tehnike psiholokog ispitivanja. Meutim, i kad se dodaju i ovi podaci o detetu oni mogu samo poveati praktinu, ali ne i naunu, vrednost ovog postupka.
Kumulativni karton
Kumulativni karton se formira od podataka prikupljenih longitudinalnim postupkom
i predvien je da bude zvanini kolski dokument o istoriji obrazovanja jednog uenika.
Za razliku od istorije sluaja kumulativni karton ili dosje vodi se za sve uenike. Poto
je predvieno da se kumulativni karton vodi od poetka do kraja kolovanja uenika,
onda u njemu treba da se nau, saeto dati, samo najvaniji podaci o toku razvoja. Da
bi to bilo sistematino i jednoobrazno, jer nakon uitelja karton preuzimaju drugi nastavnici u starijim razredima, obino se daju prirunici koji sadre pregled psiholokih
karakteristika uenika kolskog uzrasta i uputstvo za praenje uenika, voenje i korienje kumulativnog kartona. Kumulativni karton obino ima sledei sadraj:
opti podaci o ueniku i porodici uenika,
uspeh uenika u koli,
podaci psiholokih ispitivanja,
zdravstveno stanje uenika,
45

 tekoe u prilagoavanju,
specifine sposobnosti, sklonosti i interesovanja uenika,
profesionalna interesovanja uenika.
U kumulativni karton se unose znaajniji dogaaji iz kolskog ivota deteta, a podaci se mahom koriste za potrebe savetovanja i profesionalnog usmeravanja uenika. I
za ovaj postupak psiholozi ukazuju da ima samo praktinu vrednost u radu sa uenicima u koli; ako se sistematski vodi omoguava upoznavanje individualnog razvoja pojedinih uenika i time stvara preduslov za individualizovan pristup u vaspitnoobrazovnom radu i usmeravanju razvoja.
Navodimo primer jednog kumulativnog kartona ili dosjea uenika

(prema: . uri, 1994

str. 25-36)

OPTI PODACI
Prezime i ime uenika
kola i razred
Mesto i datum roenja
Mesto i adresa stanovanja
lan

Prezime i
ime

PODACI O LANOVIMA PORODICE

Godina
kolska
Zdravstveno
Zanimanje
roenja
sprema
stanje

Promene u
porodici

Majka
Otac
Sestra
Brat

PORODINA SREDINA
Opte porodine prilike:
Odnos roditelja prema ueniku:
FIZIKI RAZVOJ
Opta telesna razvijenost:
Telesne mane i nedostaci:
Reagovanje na nedostatke:
1. povlai se iz aktivnosti u kojima dolaze do izraaja njegovi nedostaci;
2. trai naroito te aktivnosti i tei da postigne to bolje rezultate u njima;
3. tei da se istakne u drugim aktivnostima u kojima njegovi nedostaci ne dolaze do izraaja
ZDRAVSTEVENO STANJE
Opte zdravstveno stanje

46

PONAANJE UENIKA U RAZLIITIM SITUACIJAMA

Odnos prema radu:
1. rado se prihvata posla, oduevljava se njime, daje predloge, aktivno deluje u organizovanju rada,
savestan je;
2. u radu uestvuje ali ga rad ne oduevljava, pasivno prihvata predloge drugih;
3. negativno se odnosi prema radu, ne uestvuje u radnim akcijama, oponira, izvlai se.
Kako izlae naueno gradivo:
1. tano, sa razumevanjem, svojim reima;
2. pogreno, zbrkano, bez sistema;
3. bez razumevanja, mehaniki naueno.
Kako se uenik snalazi u novoj situaciji:
1. brzo i samostalno pronalazi reenje;
2. potrebno mu je dugo vremena dok se ne snae;
3. ne snalazi se, potrebna mu je pomo.
Kako uenik reaguje na neuspeh:
1. lako se obeshrabri, oajava, gubi poverenje u sebe;
2. neuspeh podnosi, manje-vie, mirno i tei da ga prevazie;
3. indiferentan je, ne reaguje na neuspeh.
Odnos prema drugovima:
1. drueljubiv je, lako nalazi prijatelje, omiljen je i prihvaen od drugova;
2. rezervisan je, nepoverljiv, izbegava drutvo, usamljuje se, nema mnogo drugova, bojaljiv je;
3. nedrueljubiv je, agresivan, ne potinjava se kolektivu, tei da se istakne i nareuje drugima.
REZULTATI PSIHOLOKIH ISTRAIVANJA
Rezultate unosi kolski psiholog:

INTERESOVANJE UENIKA
Koji kolski predmeti naroito interesuju uenika i kakav uspeh postie u njima:

U kojim slobodnim aktivnostima uestvuje uenik i kakav uspeh postie u njima:

Koje profesije naroito interesuju uenika:

47

PEDAGOKE MERE PREDUZETE PREMA UENIKU I SARADNJA SA RODITELJIMA

OPTI USPEH UENIKA U OSNOVNOJ KOLI

II razred
III razred
IV razred
VI razred
VII razred
VIII razred
OPTI USPEH U SREDNJOJ KOLI
I razred
II razred
III razred
IV razred
Da li je uenik ponavljao neki razred?
I razred
V razred

OPTE MILJENJE NASTAVNIKA O UENIKU

Na kraju IV razreda osnovne kole:

Na kraju osnovnog obrazovanja:

ANEGDOTSKI KARTON

Datum:

Datum:

Datum:

Datum:

Datum:

Datum:

Datum:

Datum:

Datum:

Datum:

48

Datum:

Datum:

Datum:

Datum:

Datum:
Prezime i ime

Datum:
NASTAVNICI KOJI SU VODILI DOSJE
Datum poetDatum prestankola
ka praenja
ka praenja

49

POJAM, INIOCI I ZAKONITOSTI RAZVOJA

Pojam razvoja
Razvoj se u najirem smislu rei shvata kao promena u karakteristikama organizma i ponaanja - i vrste (filogeneza) i pojedinca (ontogeneza).
Filogenetski razvoj je ljudsku vrstu doveo do specijalizacije organske osnove za
prilagodljiv i fleksibilan nain ponaanja. Najsavrenije promene su se dogodile u nervnom sistemu, posebno korteksu, koje su dovele do mogunosti stvaranja i upotrebe
simbola, uvanja i prenoenja iskustva sledeim generacijama - to je otvorilo oveku
"put civilizacije" i razvoj osobene psiholoke konstitucije i ponaanja.
Kod ljudske vrste ontogenetski razvoj je bitno drugaiji od ivotinjskog, gde svaka
jedinka razvija svoj bioloki repertoar i svaka generacija poinje "od poetka" i stie
individualno iskustvo putem adaptacije - dok kod ljudi na ontogenetski razvoj utie ne
samo bioloki plan i individualno iskustvo ve bitnu ulogu ima usvajanje socijalnog iskustva (interiorizacija), koje se fiksira i kumulira u proizvodima materijalne i duhovne
kulture (eksteriorizacija). Otuda razvoj oveka ine promene u karakteristikama organizma i ponaanju koje su uslovljene genetskim planom, i nastaju kroz proces sazrevanja ili maturacije, i uslovima (ne)prikladne okoline i uz prisustvo i prenoenje ljudskog
socijalnog iskustva - kroz proces socijalizacije, tako da svaka generacija zna vie od
prethodne. Meutim, da bi dete razvilo simbolike sposobnosti i sve druge potencijale
ljudske vrste ono mora od poetka i stalno da ui. "Dete je animal educandum - bie
koje ne samo da moe, ve mora da ui i da se vaspitava kako bi realizovalo svoje potencijale ljudskog bia" (Schmidt, 1992).
Razvoj je ona vrsta promena za koje je karakteristino:
da su znaajno povezane sa protokom vremena; uzrast ne uzrokuje promene
ve je procesima sazrevanja i psihikim procesima potrebno vreme da se pojave;
da su kvantitativne i kvalitativne prirode;
manifestuju se u vidu napredovanja, (nazadovanje je patogeneza);
da vode sve veoj diferencijaciji i sve fleksibilnijoj integraciji sistema;
da na ovaj nain vode izgradnji sve celovitije povezanih struktura koje funkcioniu u skladu sa svojim specifinim zakonitostima;
da ovi procesi razvoja vode izgradnji sve bolje ravnotee i efikasnosti funkcionisanja.
Razvojna psihologija treba da odgovori na pitanja KOJE i KADA se javljaju psihike
pojave i ponaanja; KAKO se odvija proces razvoja i ZATO se na odreenom uzrastu
pojavljuju ti psihiki fenomeni i ponaanja. Pri tome ona traga za (ne)povoljnim uslovi50

ma i uticajima na razvoj. Najee istraivani problemi razvoja koji trae nauno tumaenje razvojne psihologije, jer su znaajni kako za objanjenje razvoja tako i za vaspitno-obrazovnu praksu, su:
- odreivanje pojma zrelosti,
- inioci koji utiu na psihiki razvoj,
- zakonitosti psihikog razvoja,
- kritini periodi razvoja,
- razvojne krize.
Pojam zrelosti
Pojam zrelosti se koristi u vie znaenja.
Zrelost kao najsavreniji oblik ponaanja
Autori koji govore o stadijalnosti razvoja zrelost shvataju kao najsavreniji oblik
ponaanja kojim se zavrava dobro usmeren razvojni proces. Prema Pijaeovoj teoriji
kognitivnog razvoja to je prelazak u stadijum formalnih operacija i korienje apstraktnog miljenja; za Kolbergovu teoriju razvoja moralnosti to je ovladavanje postkonvencionalnim, autonomnim moralnim principima; Frojd smatra da je zrelost prevladavanje
konflikta koji su karakteristini za deji period a dostizanje formi socijalizovanog ponaanja kojim se uspostavljaju efikasni odnosi sa drugima; Erikson za svaki stadijum razvoja linosti odreuje vrlinu ije dostizanje je najsavreniji oblik zrelosti.
Relativna zrelost
Kvantitativne i kvalitativne promene u razvoju nastaju postepeno. Pojmom relativne zrelosti oznaava se ponaanje koje je zrelo u odnosu na uzrast. U tom smislu se
govori i o zrelosti deteta predkolskog uzrasta ili deteta mlaeg kolskog uzrasta - a
kriterijum za poreenje je oekivani stepen razvijenosti koji je karakteristian za taj uzrast.
Bioloka zrelost organizma
Psihiki razvoj je uslovljen fizikim razvojem pa su uenje i vebanje najdelotvorniji ako zaponu u trenutku bioloke zrelosti organizma. Empirijski nalazi ukazuju da
se, na primer, poetak uspravnog hoda ne moe ubrzati uvebavanjem; hodanje zahteva bioloku spremnost (zrelost) za ije je formiranje potrebno oko dvanaest meseci.
Zrelost kao pripremljenost ili gotovost
Pripremljenost ili gotovost ukljuuje sazrevanje i potrebno iskustvo; zrelost za polazak u kolu pored bioloke ukljuuje i psihiku razvijenost deteta: intelektualnu, emocionalnu i socijalnu. Relativna psiholoka zrelost za polazak u kolu stie se uenjem i

51

vebanjem u predkolskom periodu (u porodici, predkolskoj ustanovi, u grupi vrnjaka).

Zrelost kao status odraslog
esto se odraslo doba oznaava kao zrelo doba, za koje se najee podrazumeva vremenski raspon izmeu 21. i 65. godine ivota. Neki psiholozi u status odraslog ukljuuju i dostizanje relativne psiholoke zrelosti: intelektualne, emocionalne i socijalne. Za Krea i Krafilda to je kriterijum za prelazak adolescenta u mlae odraslo
doba (Kre i Krafild, 1973, str. 623).
Zrelost linosti
Pojam oznaava stepen ostvarenog sklada izmeu razvojnih potencijala i postignua i uspenosti integracije u drutvenu sredinu voenjem rauna o osnovnim normama i vrednostima sredine kojoj linost pripada. Hrnjica (1982) odreuje zrelost linosti kao stepen postignute ravnotee izmeu identiteta i integriteta jedne linosti.
Maslov (1982) zrelu linost odreuje kao samoaktualizovanu, samoostvarenu linost.
Za Eriksona (1959) pravu zrelost je dostigla linost koja ima formirano oseanje identiteta, koja ima potpun odgovor na pitanje: "Ko sam ja?"
inioci psihofizikog razvoja
Razvojni psiholozi nastoje da objasne ono to u razvoju dece uoavaju roditelji i
vaspitai - da se kod pojedine dece istog uzrasta od ranog detinjstva ukupan fiziki i
psihiki razvoj moe odvijati razliitom brzinom i dostii razliit nivo. I uitelji zapaaju
da deca koja ive u slinim prilikama, pohaaju istu kolu, pokazuju znaajne individualne razlike. Neka su uspenija u jednim aktivnostima od drugih, neka imaju izraene
odreene osobine linosti koja druga nemaju. Zato je to tako? Za rad na vaspitanju i
obrazovanju od najveeg je znaaja poznavanje faktora od kojih zavisi psihiki razvoj.
Koliko na razvoj moe uticati kola i kako poveati pozitivne efekte njenog delovanja na
razvoj? Da li je mogue otkloniti ili bar ublaiti zaostajanje u razvoju, sa kojim neka deca zapoinju kolovanje?
Neka od ovih vanih pitanja jo nisu dobila potpun odgovor, ali je ohrabrujue za
razvojnu psihologiju da je na neka od njih nauka dala sasvim odreen odgovor.
Naunici su danas saglasni da na ovekov ontogenetski razvoj deluju tri inioca:
naslee - bioloki, genetski plan, sredina - posebno socijalna sredina, odreen drutveni i kulturni okvir u kome se odvija razvoj i aktivnost pojedinca - putem koje se ostvaruje razvoj. To su osnovni inioci koji od poetka ivota odreuju razvoj i oblikovanje
kako univerzalnih obeleja oveka tako i individualnih karakteristika razvoja, kao to su
brzina razvoja, njegove specifinosti i krajnji dometi.

52

Nijedan od ova tri inioca ne moe samostalno da ostvari razvoj. Meutim, za

vaspitae je sutinsko pitanje kako oni svojom interakcijom ostvaruju najpovoljniji razvoj. Efekti pojedinih inilaca se ne mogu direktno meriti ve o tome doznajemo posredno, preko razvijenih sposobnosti, osobina linosti ili ponaanja. Jo je vidljiviji njihov
udeo i uticaj ako razvoj ne tee uspeno. Psiholozi ukazuju da iako su sva tri inioca
vana i nuna za uspean razvoj, to ne znai da uvek, u istoj meri, doprinose tom razvoju. Ima dokaza da je njihov doprinos na razvoj odreenih sposobnosti i osobina razliit. Meutim, da se i danas ne bi polazilo od jednostranog gledanja na inioce razvoja
valja upoznati pozicije ekstremnih shvatanja koja uglavnom pripadaju prolosti.
Nativisti su prenaglaavali ulogu faktora naslea u psihikom razvoju, naroito
na razvoj sposobnosti, osporavajui da sredina i vaspitanje u tome imaju neku vaniju
ulogu. Prema nativistima individualne razlike kod dece nastaju kao uroena svojstva, a
to znai bez obzira na uticaj sredine i aktivnosti pojedinca.
Empiristi, pak, prenaglaavaju uticaj sredine. Po njihovom shvatanju svi ljudi
imaju jednake mogunosti za razvoj, sem u patolokim sluajevima. Individualne razlike meu ljudima nastaju zbog toga to oni ive u razliitim prilikama, a ne zbog razliitih nasleenih dispozicija. Prema tome ovek je onakav kakvim ga je formirala sredina i
vaspitanje. Meutim, ova teorija ima tekoa da objasni zato se javljaju individualne
razlike kad ljudi ive u istoj sredini.
I nativisti i empiristi koriste nalaze o razvoju identinih blizanaca ali selektivno izdvajaju ono to ide u prilog njihovog uenja. Nativisti tvrde da su blizanci istih karakteristika i ponaanja jer im je isto bioloko naslee; empiristi tvrde da su blizanci istih karakteristika i ponaanja jer imaju jednaku sredinu i vaspitanje.
V. tern ukazuje da za deji razvoj imaju znaaja i naslee i sredina i predlae
teoriju konvergencije. On tvrdi da naslee ne daje gotove osobine i sposobnosti ve
samo dispozicije, a od sredine zavisi hoe li se dispozicije razviti u sposobnosti i osobine. Ni ova teorija nije bez jednostranosti; ona je zanemarila ulogu pojedinca.
Aktivnost pojedinca je trei bitan inilac koji ostvaruje razvoj. Ona deluje u interakciji sa faktorima naslea i sredine. Dakle, interakcionisti ukazuju da na razvoj uzajamno deluju svi inioci: s jedne strane naslee, sa druge sredina sa svojim osobenim
fizikim, drutvenim i socijalnim uslovima, ali tek aktivnost i uenje pojedinca ostvaruje
razvoj.
Naslee i sazrevanje
Faktori koji odreuju naslee su hromozomi u ijim se strukturama nalazi mnogo
hiljada gena. Nasledni inioci prenose se genima - koji sadre osobeni sklop genetskog
materijala u veoma sloenim hemijskim lancima sastavljenim od molekula DNK, koji se
nalaze u jedrima ovih elija. Svaka zametna elija nosi po 23 hromozoma a njihovim
53

spajanjem dobijeni zigot imae 46 hromozoma, od kojih polovina dolazi od oca a polovina od majke. U svakoj oplodnoj eliji jedan par predstavlja polne hromozome a dvadeset dva ostala hromozoma su autozomi. U poetku elije zametka imaju isti broj
hromozoma kao i elije tela. Par mukih polnih hromozoma oznaava se sa XY a enskih sa XX. Meutim, od puberteta, dostizanja polne zrelosti, procesom mejoze (deljenjem elija) nastaju zrele oplodne elije gameti (spermatozoidi i jajne elije). Nakon
procesa mejoze polovina mukih oplodnih elija sadri Y a druga polovina X polni hromozom. Jajna elija sadri uvek X hromozom. Spajanjem jajne elije sa spermatozoidom koji nosi Y polni hromozom nastaje muki pol; spajanje XX polnih hromozoma odreuje enski pol. Teorijski broj moguih kombinacija hromozoma je 223 a to iznosi preko 8 miliona kombinacija. Sa roenjem se ne donose sve nasledne dispozicije. Neke
se pojavljuju tek posle odreenog perioda sazrevanja organizma i njegovih organa.
Sazrevanje ili maturacija je fizioloki proces razvijanja naslednih osnova koje su neophodan uslov za razvitak. Nikakvim vebanjem ne moe se razviti, nauiti funkcija za
koju nema naslednih osnova. To je dokazano uporednim gajenjem bebe oveka i mladuneta impanza (L.A. Kellog & W.N. Kellog; N.L. Koc).
Uloga sredine
Svaka osobina i ponaanje razvija se i formira tek na osnovu aktivnosti u odreenoj sredini. Za neke uroene, filogenetske funkcije (ulne sposobnosti, uspravan hod)
gotovo redovno postoje uslovi da se razviju; za ontogenetske odlike oveka (skijanje,
vonja bicikla) potrebni su sredinski uslovi i aktivnost pojedinca. Nalazi ukazuju da
uenje ima ogroman znaaj u razvoju deteta i da taj razvoj treba posmatrati u kontekstu interakcije deteta sa drugim ljudima. mit (1992) ukazuje da je od svih meuodnosa za razvoj linosti najvanija interakcija koja se odvija izmeu odraslih kao vaspitaa
i dece kao vaspitanika.
Razvojni psiholozi ukazuju na znaaj predkolskog perioda razvoja. Pri tome imaju u vidu da sticanje socijalnog iskustva na tom uzrastu odreuje nivo intelektualnog,
emocionalnog i socijalnog razvoja. Boravak u kulturno osiromaenim porodinim sredinama moe usporiti ukupan razvoj. Poetak kolovanja ne uklanja ve produbljuje razlike - jer u koli bre napreduju deca koja imaju bolju pripremljenost ili zrelost za savlaivanje obrazovnih zahteva. "Psiholoka pripremljenost za uenje u koli sadri dva
kljuna momenta: saznajna interesovanja i sposobnost upravljanja svojim ponaanjem"
(aenko & Lavrentjeva, 1998).
Zakonitosti psihofizikog razvoja
Razvojna psihologija je otkrila da se psihiki razvoj odvija po zakonitostima koje
su najuoljivije u ranom periodu razvoja.
54

 Jedna od pravilnosti je (ne)posredna uzajamna, dvosmerna povezanost izmeu fizikog i psihikog razvoja. Bioloku osnovu psihikog ivota ini organizam u
celini, a posebno nervni sistem, ula i endokrini sistem. Osnovni razvojni procesi su
sazrevanje i uenje. Napredak u razvoju psihikih funkcija i ponaanja deteta zavisi od
bioloke organizacije (razvoja i diferencijacije u nervnom sistemu, mijelinizacije puteva,
ovladavanja kontrolom poloaja tela, kretanja u prostoru). Meutim, ako su potencijali
za psihiki razvoj i uenje organski odreeni, samo uenje je zavisno od socijalne okoline i aktivnosti pojedinca. Psihiki razvoj i socijalna interakcija povratno deluju na funkcionisanje organizma, pa ak i na neka njegova anatomska obeleja. Autori koji naglaavaju znaaj uvaavanja ove pravilnosti ukazuju da "postoji nuno jedinstvo vaspitanja i nege malog deteta" (Ivi, 1983, str. 13).
Odreene funkcije ili odreena ponaanja kod sve dece se razvijaju istim, nepromenljivim redosledom. Zakonitost istovetnosti razvojnog redosleda ispoljava se na
svim uzrastima; primera ima vie ali je to najuoljivije u senzomotornom razvoju. Na
primer, javljanje namernih, voljnih pokreta kod sve dece ima isti redosled:
- kontrola pokreta oiju i praenje objekata (4 nedelje);
- dizanje i dranje glave (16 nedelja);
- hvatanje predmeta rukama i manipulisanje predmetima (28 nedelja);
- kontrola pokreta trupa, sedenje i puzanje (40 nedelja);
- kontrola pokreta nogu, stajanje i samostalno hodanje (52 nedelje)
U zagradama je navedeno proseno vreme javljanja ovih funkcija kod dece. Meutim, u vremenu pojavljivanja moe doi do individualnih razlika, ranijeg ili kasnijeg
ovladavanja, ali ono to je istovetno, nepromenljivo jeste redosled pojavljivanja.
Razvojni psiholozi ukazuju da se kod pojedine dece ukupan fiziki i psihiki razvoj
moe odvijati bre ili sporije - to je za njih normalan tempo ili ritam razvoja. Meutim,
u praksi negovanja i vaspitanja dece treba uvaavati osobenosti ritma razvoja jer je
on odreen biolokim planom razvoja, regulisan unutranjim iniocima. Ove razlike u
tempu razvoja i druge veoma znaajne individualne razlike meu decom istog uzrasta, koje se manifestuju i kod uenika, zahtevaju individualizovan pristup uitelja.
Jedna od pojava u razvoju pojedinih ponaanja je intermitentnost. Ona ukazuje da odreeni oblik ponaanja nije ovladan i uvren kad se prvi put pojavi. Ponaanje se moe pojavljivati i gubiti; nakon odreenog vremena, sve uestalijeg pojavljivanja i dueg odravanja taj oblik ponaanja se konano ustaljuje (na primer, kontrola
miia vrata - dizanje i dranje glave). Razvojni psiholozi ukazuju da za dobijanje verne
slike o nivou razvoja i mogunostima deteta (otkrivanje intermitentnosti) nije dovoljno
jedno ispitivanje deteta (popreni presek).

55

 Alternativnost u razvoju oznaava pojavu naizmeninog napredovanja u razvoju pojedinih funkcija. Kod jednog deteta moe napredovati razvoj govora a da za to
vreme stagnira usavravanje hodanja. Kod drugog deteta moe se ispoljiti obrnuta pojava. Javljanje alternativnosti u razvoju zahteva uporedno ispitivanje ukupnih mogunosti deteta, da bi se stekla prava, kompletna slika o njegovom razvoju.
Cefalokaudalni pravac razvoja manifestuje se u pravilnosti po kojoj razvoj osetljivosti, pokretljivosti i koordinacije pokreta napreduje od glave prema nogama. Primer
naveden za redosled ovladavanja voljnom kontrolom miia ilustruje i ovu zakonitost
(videti sliku 9).

Slika 9: Cefalokaudalni i proksimodistalni pravac razvoja

Proksimodistalni pravac razvoja znai da razvoj (osetljivosti, pokretljivosti,

koordinacije) ide od bliih delova kimenom stubu ka udaljenijim - distalnim delovima
tela. Na primer, dete prvo ovlada namernom kontrolom pokreta ruku iz ramena, pa tek
zatim lakta, ake i prstiju (sl. 9).
Principi diferencijacije i integracije dolaze do izraaja u toku dueg perioda
ivota u raznim oblastima ponaanja.
Posle roenja mnoge funkcije pokazuju tendenciju razvoja od opteg ka specifinom nainu reagovanja (na primer, novoroene reaguje na dra celim organizmom,
tek kasnije u razvoju odgovori postaju specifini; novoroene reaguje stanjem uzbuenosti - tek kasnije dolazi do diferencijacije emocija).
Kod drugih procesa razvoj tee po principu integracije. Dete prvo izgovara glasove, pa rei, reenice - pri savlaivanju govora. Princip integracije dolazi do izraaja i pri
razvoju linosti.
U motornom razvoju javljaju se i sledee pravilnosti:
- Dete najpre ostvaruje koordinaciju i kontrolu velikih miia pa tek kasnije, postupno ovladava kontrolom malih miia, finijih pokreta. Ova tendencija razvoja od kon56

trole velikih miia ka kontroli sitnijih miia aktuelna je i pri polasku dece u kolu pri savlaivanju vetine pisanja.
- Pri savlaivanju motornih navika i vetina javlja se tendencija ka sve veoj
ekonominosti miinog napora. Na poetku uenja radnje javljaju se suvini pokreti
i ulae vei napor nego to je potrebno. Savlaivanjem vetine pokreti se svode na
neophodne, a upotrebljava se i stvarno potrebna energija. Ova pojava se ispoljava i
kod prvaka pri uenju pisanja.
- Sa uzrastom se javlja funkcionalna asimetrija organa, prelaz od bilateralnog
ka unilateralnom korienju organa. Na primer, kod veine sluajeva kod upotrebe
ruku javlja se dominantno korienje desne ruke.
Na razvoj u celini i razvoj pojedinih funkcija deluje princip stadijalnosti.
- Razvoj prolazi kroz kvalitativno razliite razvojne faze. Mogunosti reagovanja
deteta se uveavaju na viim fazama razvoja; u interakciji sa detetom mora se o tome
voditi rauna jer e ono moi da odgovori zahtevima koji su primereni njegovom nivou
razvoja.
- U okviru razvoja pojedinog deteta postoje velike razlike u brzini razvoja pojedinih
funkcija i sposobnosti. Otuda i upozorenje da "dete nije jednako udaljeno od odraslih u
svim oblastima razvoja" (Ivi, 1983, str. 17). Ovo je od posebnog znaaja za komunikaciju i interakciju odraslih i deteta, odnosno za podsticanja razvoja.
- Od ranog uzrasta dete je vrlo aktivan inilac sopstvenog razvoja. U izboru aktivnosti ono je i selektivno - "od svih mogunosti uticaja iz okoline ono je veoma prijemivo za neke - one koje idu u susret njegovim razvojnim i linim potrebama" (Ivi, 1983,
str. 18). Ako odrasli paljivo opservira aktivnosti koje dete samo zapoinje onda e svojim prikladnim, nenametljivim ukljuivanjem moi da ih obogauje i time podstie razvoj.
Uslovi razvoja - kvalitet sredine (fizike i kulturne) u ranom detinjstvu "imaju velike neposredne i izvesne dugorone posledice" na razvoj (Ivi, 1983, str. 20).
Najvei broj istraivanja bavio se liavanjem ili osiromaenom fizikom i kulturnom sredinom, odnosno obogaenom i stimulativnom sredinom. Praen je uticaj fizike
i senzorne sredine, mogunosti za motorike i intelektualne aktivnosti, socijalne interakcije i emocionalnu sigurnost. U oba sluaja nalazi ukazuju na neposredne i dugorone
(ne)povoljne efekte. Ukljuivanje dece iz osiromaene sredine bilo u predkolsku ili
kolsku ustanovu ne smanjuje zaostajanje u razvoju za vrnjacima, razlike se ak i
uveavaju.

57

Kritini periodi razvoja

Kritini period je optimalni raspon vremena u kome mora doi do meusobnog
uticaja naslednih struktura i okoline - mora doi do odgovarajue aktivnosti biolokih
struktura pod uticajem povoljnih stimulusa iz sredine. Ukoliko odgovarajui uslovi i
podsticaji izostanu doi e do gubljenja ili znaajnog umanjenja biolokih osnova/dispozicija za razvoj sposobnosti.
Nalazi etologa ukazuju da se kod ivotinjskih vrsta neke uroene aktivnosti javljaju samo u ogranienom periodu vremena - senzitivnom ili kritinom periodu. Na
primer, K. Lorenc navodi da pae neposredno posle izleganja sledi pokretni objekt koji
prvi vidi; ako je to patka-majka, pae e ii za njom, beati kod nje u sluaju opasnosti.
Ali, ako u kritinom periodu pae kao prvi objekt vidi, na primer, oveka - ono e utisnuti njegov lik i slediti ga, ak i kasnije kad se pojavi odrasla patka (slika 10).

Slika 10: Ilustracija utiskivanja (impriting)

Denisov (W. Dennis) ogled sa miarima u kome je upotrebio postupak spreavanja aktivnosti postao je klasian primer. On je eksperimentalnu grupu mladih miara
58

drao u kavezu jo deset nedelja od trenutka kada je kontrolna grupa, koja se nalazila u prirodnim uslovima, poela da veba letenje. Kada je eksperimentalnu grupu
pustio iz kaveza ona je nauila letenje, ali je u poreenju sa kontrolnom grupom trajno
zaostajala u vetini letenja.
Kritini period i kod dece je invarijanta ontogeneze i oznaava optimalni raspon
vremena u kome se organizam odlikuje poveanom senzitivnou na odreene spoljne
i/ili unutranje faktore, iji uticaji upravo na datoj taki razvoja, a ne na nekoj drugoj,
ostavljaju naroito znaajne, (ne)povoljne posledice. Kritini periodi kod ljudske vrste
imaju znaajnu praktinu - pedagoku vanost: optimalni razvoj e se dogoditi ako nuni i dovoljni podsticaji iz okoline dou blagovremeno. Na primer, za razvoj govora taj
period traje od poetka druge godine do puberteta. Bitno je da se govor neguje od poetka.
mit ukazuje da je dete zahvaljujui svojstvu senzitivnosti, plastinosti - vaspitljivo. Dete je bie koje mora da ui i da se vaspitava. Ono se ne raa sa ljudskom prirodom, tek procesom humanizacije ono stie karakteristike oveka. Na to ukazuje i Motegju (Montagu, 1955) u stavu da "biti ovek nije status sa, ve prema kome se dete
raa".
Razvojna kriza
Razvojna kriza se javlja u momentu "socijalnog prelaza", kada je ravnotea naruena zbog pojave novih potreba i reorganizacije motivacione sfere linosti. Nijedan
psihofiziki ili socijalno-psiholoki dogaaj u kome najee dolazi do razvojne krize
(prelazak iz jedne razvojne sfere u drugu, polazak u kolu, poetak polne zrelosti, stupanje u brak ...), ne moe biti potpuno shvaen ako se ne dovede u vezu sa: (a) hronolokim uzrastom osobe, (b) njenom grupnom pripadnou i (v) vremenom zbivanja tog
dogaaja - kulturno-istorijskom varijablom.
Vigotski (1984, 1996) posebno izdvaja razvojne krize: novoroeneta (prelazni
period od uterinog ka spoljanjem, individualnom ivotu); prve godine (prelazak na uspravni hod i poetak govora); tree godine (pojava psihikog Ja i tendencija ka samostalnosti i novim odnosima sa odraslima); sedme godine (pojava socijalnog Ja, uoptavanje iskustva komuniciranja sa odraslima i njihovih uloga, prvo javljanje samoocenjivanja) i trinaeste godine (polno sazrevanje i prelazak od neposrednog opaanja ka
razmiljanju i dedukciji).
Erikson smatra da se razvojne krize javljaju na prelazu iz jednog u drugi stadijum
razvoja, a posebno u periodu adolescencije.

59

TEORIJE PSIHIKOG RAZVOJA

Interesovanje za psihiki razvoj
Ljudi se oduvek bave poreklom individualnih razlika koje svakog pojedinca ine
jedinstvenim i razliitim od drugih. Koji inioci stoje iza toga, ili jo blie, koje determinante utiu na tok razvoja pojedinca, naroito psihikog razvoja?
U svim pokuajima tumaenja (laikim, religijskim, naunim) susreemo dileme o
uroenim i/ili steenim razlikama, o razvoju kao kvantitativnim i/ili kvalitativnim promenama, o pasivnoj i/ili aktivnoj i kreativnoj ulozi pojedinca u svom razvoju. Meutim, sa
razvojem teorija sve je uoljivije da se pored filogenetskih i ontogenetskih pojavljuje i
drutveno-istorijski faktor; javlja se uvaavanje drutvene prirode oveka, uvia da su
razvoj i vaspitanje meusobno zavisni (Schmidt, 1992). Otuda i savremene teorije sve
vie uvaavaju uzajamno dejstvo faktora razvoja, interpretiraju razvoj kroz interakcionistiko shvatanje. Sredina deluje na dete ali je i ono aktivni uesnik koji je sposoban da
do izvesne mere bira ta e iz sredine usvojiti - najpre zato to je osetljivije na neke
drai nego na druge, a sa razvojem stie sposobnost da to sve vie ini svesno i voljno.
Teorije psihikog razvoja, kojima e biti posveena panja u ovom poglavlju, imaju razliita shvatanja o centralnim problemima razvoja: pojmu razvoja i prirodi promena,
iniocima razvoja, interakciji pojedinca i sredine, ulozi aktivnosti pojedinca; razlikuju se
i po metodolokom pristupu problemima razvoja i mogunostima otkrivanja zakonitosti
razvoja. Meutim, pored razlika postoje sutinske saglasnosti, a jedna od zajednikih
odlika im je sve naglaenije ukazivanje da uenje i vaspitanje bitno utiu na razvoj, pa
e uz svaku teoriju biti analizirane i njene pedagoke implikacije.
Uloga teorija u prouavanju psihikog razvoja
Pojam teorija

U teorijama psihikog razvoja nalazimo pokuaje sistematizovanog objanjavanja

razvoja. Dobra teorija predstavlja pogodan okvir za nauno istraivanje koje obuhvata
procese posmatranja, postavljanja hipoteza, proveravanja hipoteza i odreivanja vrednosti hipoteza. Otuda je i uloga teorije ne samo da ujedini postojee podatke o odreenoj oblasti istraivanja, ve i da bude putokaz za dalja istraivanja, otkrivanje novih informacija i objanjavanje uzrono-posledinih odnosa prouavanih pojava koje pomau
da se one shvate. Prema stepenu dokazanosti teorije su izmeu zakona i hipoteza, nisu ni tane ni netane, sadre dosta verovatnog znanja koje ima izgleda da bude nauno verifikovano. U proveravanju teorije najee se primenjuju sledei kriterijumi:
obuhvatnost, proverljivost, plodnost u pokretanju novih istraivanja.
U prouavanju ljudskog razvoja postoji stalna interakcija izmeu teorija, posmatranja i eksperimenta.
60

Psihoanaliza kao teorija razvoja

To je bioloko instinktivistika teorija. Frojd je pretendovao da d uenje o psihikoj delatnosti linosti u celini ali je najvie i najuspenije razradio njen dinamiki aspekt,
pa je neki autori i oznaavaju kao psihodinamiku teoriju.
Frojdova psihoanalitika teorija, izloena u prvim radovima na poetku XX veka,
primljena je kao revolucionarna koncepcija jer je razliito poimala oveka i njegovu prirodu od tadanjih tradicionalnih shvatanja i tumaenja oveka. Ona je na mesto shvatanja da je ovek svesno, racionalno i odgovorno bie, jer slobodno bira kako e postupiti, dala potpuno drugaiju koncepciju oveka prikazujui ga kao bie determinisanog ponaanja kod koga nesvesni procesi dominiraju nad svesnim. Langer (1981) saima psihoanalitiki model na shvatanje da je "ovek konfliktno bie koje na delanje i
rast podstiu sopstvene strasti odnosno instinkti i zahtevi koje postavlja spoljni svet".
Prema Frojdovom uenju strukturu linosti ine tri sistema ili instance: id, ego i
superego. Id je bioloka, ego psiholoka a superego socijalna komponenta. Osnovna
struktura linosti stie se u ranom detinjstvu - "dete je otac oveka".
Id je izvor energije i najstariji je deo linosti: id sadri sve to je nasleeno od predaka ukljuujui i instinkte i potpuno je nesvestan. Idom vlada princip zadovoljstva i zato on sprovodi redukciju nastale tenzije u organizmu. Tenzija ima etiri izvora: (1) procesi raenja, (2) frustracije, (3) konflikti i (4) ugroavanje. Za redukciju tenzije idu su
na raspolaganju refleksne aktivnosti i primarni procesi, zamiljanje (predstava) objekta.
Id nema dodira sa svetom realnosti i primarni procesi ne mogu da zadovolje potrebu te
angauje ego koji sekundarnim procesima, psiholokim funkcijama koje su u skladu sa
principom realnosti, postie zadovoljenje razliitih instinkata, potujui zakone logike i
morala (zahteve superega). To je osnova za razvoj ega, ali uenje novih metoda koje
e redukovati tenziju predstavlja i razvoj linosti u celini.
Kada dete shvati da i svoj ego treba kontrolisati, da ne bi dolo do sukoba sa drugima, poinje upravo proces socijalizacije. Zahteve drutva dete ugrauje u sebe, u
svoj najvii psihiki sloj: superego. Superego ima tri izdvojene funkcije: savesti, samoposmatranja i ideala. On se razvija mehanizmom identifikacije, preuzimanjem uloga i
vrednosti, na ta je dete primorano zbog sukoba i osujeenja.
Frojd pod dinamikom linosti podrazumeva nain i puteve raspodele psihike
energije i uzajamne odnose pojedinih instanci linosti pri zadovoljenju potreba. Instinkti
su odreeni kvantum energije a njihov izvor su potrebe (tenzija - telesno uzbuenje) a
psihiki predstavnik je elja (zamiljeni objekt). Cilj je redukcija tenzije dostizanjem
objekta; ponaanje je "kretanje od tenzije do redukcije tenzije". Otuda su karakteristike
instinkata regresivnost i konzervativnost, vraanje prethodnom stanju i njegovo odra61

vanje. No, psihika energija ima sposobnost pomeranja na nove objekte to dovodi do
substitutivnih aktivnosti, to je uslov normalnog razvitka linosti jer tako nastaju interesi, ukusi, stavovi i navike linosti.
Poseban oblik energije pomou kojih instinkti deluju Frojd naziva libidom. Na poetku id ima svu energiju i koristi je za refleksne aktivnosti. Nakon prvih osujeenja
razvijaju se primarni procesi a energija se investira u predstave objekta (kateksa objekta). Poto id nema sposobnosti za dostizanje realnih objekta to ego pozajmljuje energiju od ida i razvodi je u razne psihike procese - sekundarne procese. Meutim, iako je
sekundarnim procesima stekao monopol nad psihikom energijom, ako ne udovolji
zahtevima koji dolaze iz ida ego gubi energiju - id ponovo preuzima snagu. Time se
objanjava zato neuspena linost ima slab ego i obrnuto - uspena linost ima snaan ego; ako na dozvoljen nain dostigne cilj ego uvek zadri deo preostale, neutroene energije investirane u tu aktivnost. Ego deo energije koristi za obuzdavanje ida (antikateksa). Za reavanje pritiska superega na ego koriste se odbrambeni mehanizmi.
Treba dodati da ego koristi deo energije za odravanje integriteta tri sistema, zadatke
organizacije linosti. Mehanizam identifikacije daje energiju superegu jer pomou katekse sa roditeljem deji superego dobija energiju iz ida. Poto pohvale smanjuju tenziju
a kazne je poveavaju, dete ee ini ono to oekuje da e biti hvaljeno i tako introjektuje moral, preuzima roditeljske ideale i zabrane (savest).
U novijoj verziji teorije Frojd govori o instinktima ivota (eros) i smrti (tanatos). Prvi
je najvie tumaen kroz seksualni nagon a drugi proizvodi agresivnost i destruktivnost
linosti.
Stupnjevi razvoja linosti su konstantnog redosleda.
1. Pregenitalni stadijum, prvih pet godina u kojima se formiraju najvanije osnove
linosti. Ovaj stadijum ima tri faze razvoja:
oralnu fazu, vezana je za prvu godinu ivota tokom koje je panja odojeta
usmerena na zonu usta;
analnu fazu, vezana je za drugu i treu godinu ivota kada se dete ui da vri
kontrolu izluivanja i uspostavi higijenske navike;
falusnu fazu, etvrta i peta godina, karakteristina je po auto-erotskoj orijentaciji
deteta (narcistike katekse) i tendenciji vezivanja za roditelja suprotnog pola i ambivalentnom odnosu prema roditelju istog pola (Edipov/Elektra kompleks).
Ako u bilo kojoj fazi doe do osujeenja, frustracija, moe doi do fiksacije izvesne koliine energije i tendencije da na kasnijim uzrastima linost trai izvor zadovoljstva
u aktivnostima te faze (oralnoj, analnoj, autoerotskoj).
2. Period latencije, izmeu este i dvanaeste godine, kada je energija libida priguena, skrivena, a dete ispoljava snanu radoznalost i elju da saznaje, ui.
62

3. Genitalni stadijum, poinje sa periodom puberteta i odlikuje ga: "grananje" psihike energije i "investiranje" u nove objekte, vee interesovanje za sebe i druge ljude,
uspostavljanje heteroseksualnih veza, a vidljivi su znaci ubrzanog emocionalnog sazrevanja i socijalizacije.
Kritiki osvrt i pedagoke implikacije teorije

Kritiari su zamerili Frojdu to je u svoju koncepciju linosti ugradio zastarelu teoriju instinkta i prenaglasio predodreenost ponaanja biolokim faktorima; od mnogih
su odbaeni i stavovi o svemonosti polnog nagona i uroenoj agresivnosti. Mehanizam motivacije i struktura linosti stavljaju se u zavisnost od spoljanjih faktora: uticaja
kulture, psihosocijalnih odnosa.
Neopsihoanalitiari, pak, zameraju akademskoj psihologiji to je od psihoanalize
preuzela samo uenje o mehanizmima odbrane linosti. Oni ukazuju na potrebu veeg
uvaavanja dinamikih varijabli linosti u vaspitno-obrazovnoj praksi*. Ocena ne zavisi
samo od sposobnosti uenika, ocena pokazuje kako funkcionie linost u celini. Veina
autora se zalae za poboljanje klime u razredu, za bolje socijalno prilagoavanje uenika. Ideal vaspitanja treba da bude dostizanje stabilne ravnotee izmeu ida, ega i
superega. Idealno je da superego olakava prilagoavanje na socijalnu realnost bez
ekscesivnih zabrana, a da ego bude sposoban da kontrolie nagone i njihovu energiju
kanalie ka kreativnim potencijalima. A da bi razvili samostalnost i kreativnost uenika
nastavnici moraju vie biti orijentisani na to ta je u uenikovoj glavi, a manje na to ta
e u nju "smestiti". Ali saznanja o drugima poinju sa upoznavanjem samog sebe; ako
nastavnik naui da bude senzitivan prema sebi - nauio je da razume i prihvati druge.
Transfer je centralni faktor u uenju, kako u ostvarivanju obrazovnih tako i vaspitnih ciljeva. Bez razvijanja interesovanja za kolovanje i pojedine predmete nema kreativne produkcije, ali ni razvoja nezavisne i samopouzdane linosti.
Nilova (Neill, 1960) Samerhil kola je ilustrativan psihoanalitiki pristup vaspitanju
dece. Nilova polazna osnova je da linu sreu donosi zdravo drutvo i zato stvara kolu
u kojoj su deca srena i vole ivot u njoj. Njegova oekivanja su da promene koje nastanu u linosti, njenom afektivnom ivotu i nainu miljenja, mogu promeniti i njeno
ponaanje prema sebi i prema drugima, jer je spoljanje ponaanje manifestacija unutranjeg stanja.
Bernstajn (Bernstein, 1968) je bio impresioniran Nilovim rezultatima pa je trajnost
tih efekata pratio na uzorku polaznika Samerhila koji su, posle iskustva sa slobodom i
samostalnom odgovornou, otili iz "staklene bate" i morali da se prilagode uslovima

* Roberts, T.B. (Ed., 1975): Psychologies Applied to Education, Freudian Psychology, New York: John
Wiley & Sons, 3-130.

63

ivota u drugim kolama, profesiji, porodici i drutvu onakvom kakvo jeste. Pratei i
analizirajui efekte vaspitanja u Samerhilu Bernstajn nalazi da ovakva kola:
Omoguava zadovoljenje i razvoj motiva tako da se linost uspeno snalazi u
kasnijim akademskim i drugim ozbiljnim zahtevima.
Razvija pozitivan stav prema vlastitom polu i odnosima sa suprotnim polom.
Osposobljava linost da ima poverenje u sebe i komotno se osea pred autoritetom.
Prua sredinu u kojoj se deca mogu razvijati prirodno u okviru svojih interesovanja i sposobnosti.
Pomae da se kasnije razumeju vlastita deca i gaje u zdravom porodinom ambijentu.
Jedina zamerka polaznika Samerhila je bila da su u toj koli nedovoljno usmeravani i angaovani da ovladaju jo bogatijim obrazovnim sadrajima.
Bernstajn na kraju nagovetava da e pokuati da "preuzme" ambijent Samerhila
a zadri na potrebnoj visini akademske zahteve - i tako uravnotei potrebe i linosti i
drutva.

Psihosocijalna teorija E. Eriksona

Erikson je poao od Frojdove psihoanalize i stvorio svoju psihosocijalnu teoriju
razvoja. Meutim, Erikson je svojom teorijom napravio radikalan zaokret u psihoanalitikom uenju. To je ego psihologija, jer je ego prihvaen kao glavni sistem linosti, njenog funkcionisanja i njenog razvoja. Ego dobija status autonomne strukture koja je
odluujua za socijalnu adaptaciju pojedinca. Razvoj linosti deteta se povezuje sa
meuodnosima sa porodicom i socijalnom sredinom, ukljuujui i drutveno istorijske
inioce. Konano Erikson svojim uenjem obuhvata itavu ontogenezu, od roenja do
starosti. Erikson se razlikuje od Frojda i u shvatanju da konflikti linosti ne moraju da se
zavre traumom; ego ima svojstva i mogunosti da line i psihosocijalne krize savlada i
iz njih izae jai i adaptabilniji.
I Erikson u svojoj teoriji polazi od genetiki uslovljene stadijalnosti dejeg razvoja,
da su raniji stadiji osnova kasnijih, ali oni su nazvani psihosocijalnim jer u svakoj fazi
razvoja postoji poseban odnos i uticaj socijalne okoline i pojedinca. Sam Erikson uvia
da je od poetnog prikupljanja dokaza za Frojdovo uenje doao do svoje nove teorije.
O tome on kae: "Tek sam postupno shvatio da svako izvorno posmatranje ve podrazumeva neku promenu u teoriji. Nauna klima se toliko izmenila da stare i nove teorije
odista ne mogu da se porede". (Prema Evansu, 1988, str. 319).
64

Razvoj svake linosti prolazi kroz osam faza u kojima se pozitivno/negativno

ostvaruju razvojni zadaci. Pojavljivanje pojedinih stadija determinisano je naelom
epigeneze. Pod ovim naelom Erikson (1963) podrazumeva da se stadiji pojavljuju po
planu, da svaki ima "svoje presudno i kritino vreme" nastajanja u kome je energija u
njega investirana, to je preduslovljeno kodom sazrevanja. Razvojne faze su povezane
integrativnim uenjem a prelaske prati kriza zbog pomeranja energije na razvoj nove
faze. Erikson jo dodaje da epigeneza "oznaava da se neto razvija preko ili povrh
neega drugog u prostoru i vremenu". Tu hijerarhiju stupnjeva prikazuje epigenetski
dijagram (slika 11).
Slika 11: Epigenetski dijagram
VIII STAROST
VII ODRASLO DOBA
VI MLAE
V

ODRASLO DOBA
ADOLESCENCIJA

IV KOLSKO DOBA/
LATENCIJA

III PERIOD IGRE/

II
I

FALUSNI
DETE /
ANALNI
ODOJE /
ORALNI

INTEGRITET OAJANJE
PLODNOST STAGNACIJA
INTIMNOST IZOLACIJA
IDENTITET KONFUZIJA ULOGA
UMENOST INFERIORNOST
INICIJATIVA KRIVICA
AUTONOMIJA STID, SUMNJA
POVERENJE NEPOVERENJE

1. Faza sticanja poverenja/nepoverenja obuhvata prvu godinu (oralna faza);

najvanija je majka i njena nenost, briga i afektivna komunikacija sa detetom. To razvija poverenje i unutranju sigurnost. Meutim i situacije nepoverenja su isto tako realne i putem njih dete naui u ta (ne)moe da veruje i gde je opasnost. Ako je odnos
izmeu poverenja i nepoverenja povoljan pojavie se prva deja vrlina: nada, psihosocijalna tekovina koja oveku daje snagu i veru u sebe i druge.
2. Faza sticanja autonomije/stida i povlaenja, 2. i 3. god. (analna faza); ovladavanje hodom, govorom i poetak miljenja vodi u autonomiju. Stadijum karakteriu
gestovna komunikacija i kriza tree godine, sticanje prvog identiteta (JA); razvoj mogu
ometati prerani i nerealni zahtevi odraslih, pa e dete doivljavati ponienje, stid pred
drugima i oseaj da je "na oku" drugih, to ugroava razvoj samostalnosti i samokontrole. Pozitivan ishod je sticanje autonomije. Ako je dominantnija samostalnost od oseanja srama razvija se druga deja vrlina: volja, samostalno donoenje odluka
3. Faza sticanja inicijative/krivice, 4. i 5. godina (falusna faza); ovaj period odlikuje saznajna komunikacija; razvoj govora i miljenja vodi u fazu "zapitkivanja", dete
ispoljava radoznalost i inicijativu, to je doba igre. U tim igrama deca preuzimaju na sebe uz odreene uloge i odreenu odgovornost. Oseanje krivice nastaje kod dece iji
se roditelji kritiki odnose prema njihovoj samoinicijativi ili onemoguavaju zavravanje
65

zapoetih aktivnosti. Deja ponaanja su sve vie usmerena ciljevima, a osobena vrlina koja se iz svega toga razvija obuhvaena je pojmom svrha.
4. Faza marljivosti, umenosti/inferiornosti, od 6. do 11. godine (faza latencije); faza u kojoj je izrazita elja da se ui, saznaje, steknu odreene vetine; ona se
posebno manifestuje kroz krizu sedme godine kada dete eli da radi "ozbiljnije" stvari i
spremno je da ui o ulogama odraslih ali i ono to se od njega zahteva. Opasnosti prete od oseanja inferiornosti ako dete misli da nije sposobno da savlada zahteve koje
sebi postavlja ili mu drugi zadaju. Uitelji su presudan faktor u razvoju i tu je bitan princip individualizacije zahteva, voenje rauna o (ne)uspehu deteta. Osobena vrlina koja
se razvija u povoljnom ishodu je oseanje kompetentnosti.
5. Faza identiteta/zbunjenosti, konfuzije uloga, od 12. do 20. godine (faza adolescencije); u njoj pojedinac eli da utvrdi ko je i kakav je; u fazi oformljenja identiteta
najbolje izglede imaju oni koji sa oseanjem samopotovanja ulaze u ovu fazu. Mladi
biraju poziv i stiu identitet polne uloge. Ispoljavaju kritian stav prema sebi i drugima,
formiraju se karakterne osobine. Narueno samopotovanje vodi u samozavaravanje.
Vrlina koja se razvija na ovom stupnju jeste vernost, odanost.
6. Faza intimnosti/izolacije, od 21. do 24. godine (rano odraslo doba); sticanje
intimnosti, prisnosti sa drugima ali i sa sobom; ova sposobnost da se svoj identitet
udruuje s identitetom nekog drugog, bez straha da e se izgubiti neto od sebe, vodi
tenji za zajednikim ivotom i sklapanju braka; u suprotnom javlja se izolacija i takve
osobe ulaze u povrne heteroseksualne odnose jer ele da imaju odstupnicu iz veze.
Deo mladih u tom periodu dovrava kolovanje, ulazi u profesiju i radni odnos. Vrlina
koja se razvija u ovoj fazi je afilijativnost, zrela ljubav.
7. Faza plodnosti/stagnacije, od 26. do 40. godine (odraslo doba); osobe koje
su uspene, produktivne investiraju se u porodicu i posao i preuzimaju odgovornost za
to to rade; neuspeni se bave fantazmima i "proputenim" ansama (koje su obino
fiktivne). Vrlina koja prati produktivne osobe je briga, staranje o onome to treba uraditi, zatititi, ili onome to ne treba dozvoliti, uiniti.
8. Faza integriteta/oajanja, od 40. godine (pozno odraslo doba i starako doba). Sinteza iskustva i realna ocena sebe vodi dobrom integritetu i samopotovanju.
Osobe sa negativnim ivotnim bilansom su razoarane i nepoverljive prema sebi i drugima, to se sa godinama pojaava. Dobro integrisane osobe ovog doba imaju vrlinu
mudrosti, promiljenosti koja se kumulirala iz vlastitih i preuzetih iskustava.
Pedagoke implikacije

Eriksonova teorija je interakcionistika i ima vaspitne implikacije na sva ivotna

doba. Ne treba zanemariti injenicu da razvoj pojedinca zavisi ne samo od uspeno
dovrenih prethodnih vlastitih stadija, ve i od ishoda narednih stadija kroz koje prolaze
osobe koje su sa mladima u interakciji i prihvaene su od mladih kao model. Otuda je
66

Eriksonova teorija i svojevrsna teorija socijalizacije linosti iz koje i za podruje vaspitanja, kojim se vri namerna socijalizacija, imamo vane poruke. Ako vaspitai nastoje
da mladima omogue da realizuju svoje potencijale za kreativnou, tada zahtevi
moraju biti odmereni prema stanju zrelosti i nivou razvoja ega, to je povezano sa
motornim, kognitivnim, socijalnim i psihoseksualnim stadijima.
Pijaeova teorija kognitivnog razvoja
Osnovne konstante u Pijaeovom uenju su princip razvojnosti i stadijalnosti
kognitivnog razvoja. Pijae razvoj tumai kao uspostavljanje ravnotee kroz neprekidno
odvijanje dvaju procesa: asimilacije i akomodacije. Pijae nije shvatio razvoj ni kao
nativista ni kao empirista, ve kao interakciju organizma i sredine, gde posredstvom
aktivnosti organizam asimilira sredinu i informacije primenjujui svoje strukture, a pri
akomodaciji menja sheme/strukture u skladu sa osobenostima sredine, ime se postie
adaptacija.
Pijae na razvoj gleda kao na autoformativan proces, samoregulaciju, a to znai
na oveka kao aktivnog, delotvornog inioca u interakciji. U situaciji kada sheme nisu u
stanju da prime novu informaciju subjekt je izbaen iz ravnotee, njegove sheme/strukture se akomodiraju novoj situaciji i ravnotea se ponovo uspostavlja. Ovaj
proces ponovnog uspostavljanja ravnotee Pijae oznaava kao uravnoteavanje
(ekvilibracija). Psihiki razvoj se sastoji u kretanju ka sve "pokretljivijoj" ravnotei. Pri
tome su psihike funkcije preduslovi (one su pokretai, sredstvo) ali i produkti (krajnji
cilj) odreenih aktivnosti. Unutranje psihike strukture se stvaraju iz spoljanjih procesom interiorizacije. Prema Langerovoj (1981) interpretaciji Pijaeovog uenja "ovek se
razvija u ono to e sopstvenim postupcima stvoriti od sebe".
Stupnjevi razvoja inteligencije
1. Senzomotorni period (od roenja do 18 meseci) - poinje refleksima novoroeneta, od potpune nesvesnosti sebe i okoline, prolazi kroz est podstupnjeva u kojima e dete od iskljuive usredsreenosti na vlastito telo pri kraju ovog perioda proi
"kopernikansku revoluciju" i svoje telo i druge objekte opaati u koherentnom prostoru
koji ih sve obuhvata. Obrazovana shema postojanog objekta prva je u nizu struktura
konzervacije, a ona nastaje daleko pre ostalih, uporedo sa "grupom premetanja",
strukturom koja omoguava organizaciju prostora i kompozitne akcije. Pijae to objanjava time da u sluaju ove sheme objekt ne menja oblik ve samo poloaj. Koordinacija meu shemama ("praktinim pojmovima", "generalizacijama na delu") vodi uspostavljanju veze meu radnjama kojima se reava praktian problem. Pijae ukazuje da su
sheme orua radnje, uspostavljaju veze meu njima, kao to e, na kasnijem uzrastu,
pojmovi povezivati stvari.

67

2. Preoperacioni period (od 18 m - 7 g), je priprema za konkretne operacije; odlikuju ga (a) pojava simbolike (semiotike) funkcije koja pored jezika ukljuuje mentalne predstave, odloeno podraavanje, to oznaava razvoj novog stupnja inteligencije
koja koristi simbole i nije vie ograniena na radnju; (b) na ovom stupnju dete mora da
pojmovno rekonstruie sve to je u senzomotornom periodu nauilo na nivou radnji i
izgradilo pomou shema. Na ovom stupnju dete obrazuje strukture kvalitativnog
identiteta, ali u ovim preoperacionim funkcijama dete jo nije u stanju da uzme u obzir
nekoliko aspekata situacije, jo nije dostiglo logiku reverzibilnosti.
3. Konkretne operacije (8 - 11 g), javljaju se celovite strukture grupisanja (serijacija, klasifikacija, korespondencija) koje omoguavaju kvantifikovanje, reverzibilno miljenje i nastajanje pojmova konzervacije. Dete koje konkretno operacionalno reava
problem jo uvek je usredsreeno na manipulisanje stvarima, bez obzira to ih zamilja.
4. Formalne operacije (posle 11/12. g), na ovom stadijumu formalnih ili propozicionih operacija dete je sposobno da manipulie postavkama, idejama i zakljuuje na
osnovu verbalnih iskaza. Sposobnost formalnog rasuivanja omoguena je odvajanjem
forme ovih operacionih struktura od sadraja. Osim toga da bi proveravala hipoteze,
uspostavila vezu izmeu hipoteze i zakljuka, osoba mora biti "sposobna za izvoenje
"operacije operacija". Glavna obeleja formalnih operacija su (a) kombinatorika i (b)
grupa dve reverzibilnosti (negacija i reciprocitet), INRC - grupa etiri transformacije.
Obrazovanje ovih formalnih struktura je zavrni proces izgradnje celovitih struktura i
time se odigrava intelektualno ukljuivanje u svet odraslih.
Redosled stadijuma je konstantan i sekvencionalan; svaki stadijum je neophodan
za sledei. Strukture se uklapaju jedna u drugu. Stadijume obeleavaju celovite strukture koje postaju nune, ali to nisu bile na poetku. Na primer: formalne strukture postaju nune kada su konkretne strukture potpune; konkretne strukture postaju nune
kada su potpune strukture identiteta; itd.
Dakle, Pijaeovi postulati su: (1) adaptacija organizma - autoregulacijom koja karakterie "epigenetski sistem"; (2) adaptacija inteligencije u toku obrazovanja njenih
struktura - zavisno od progresivnih unutranjih koordinacija i steenog iskustva; (3)
obrazovanje kognitivnih struktura neprekidnom interakcijom subjekta i objekta. Langer
(1981) daje preglede interakcija varijabli koje utiu na razvoj kroz prikaze transverzalnog (slika 12) i longitudinalnog praenja razvoja (slika 13).
Pedagoke implikacije Pijaeove teorije

Pijae u svom uenju posebno istie potrebu za razvijanjem kognitivne organizacije linosti uenika. On zamera tradicionalnoj koli to se ogledi izvode pred detetom,
ono smo nije eksperimentator. Pijae se zalae za kolu u kojoj e nastavnik kombinovati usmeravanje i samostalan rad uenika, koristiti unutranje potkrepljivae - kroz
68

samoregulaciju; ako je dete eksperimentator onda su putevi za razvijanje radoznalosti

otvoreni: jedan reen problem otvara i privlai na nove probleme - to je put koji vodi i
razvoju eksperimentalnog miljenja (prema Evansu, 1988, str. 62-63).
Slika 12: Transverzalni prikaz razvoja

Autori koji se bave izuavanjem obrazovnih implikacija Pijaeove teorije iz nje

izvode principe znaajne za unapreivanje vaspitno-obrazovnih postupaka
Slika 13: Longitudinalni prikaz razvoja

Uenje mora biti aktivan proces - poto je znanje jedna unutranja konstrukcija
(Kami, 1971). To nam blie govori i zato je u obrazovnoj praksi najvanije uiti decu
kako da misle (Furth, 1970) - razvijati kognitivne strukture. Jer, ako nema odgovarajuih kognitivnih struktura - ni specifine informacije ne mogu biti osmiljene, uklopljene.
To istovremeno, znai, i obavezuje nastavnike da pri izboru gradiva i naina njegovog reprezentovanja vode rauna o nivou razvijenosti mentalnih shema uenika mogunostima asimilacije.

69

Za Pijaea saznavanje uvek ukljuuje mentalnu operaciju koja omoguava transformaciju i integrisanje nove informacije u ve postojee strukture. Uoljivo je da time
Pijae ukazuje da usvajanje novog znanja sutinski zavisi od kognitivne organizacije
svakog uenika, ime prua podrku onim autorima koji se zalau za individualizaciju
nastave.
Pijae ukazuje na nedovoljnosti S R eme i predlae S R ili S (AT)
R, gde je A = asimilacija drai A u strukturu T.
Asimilacija je uvek praena akomodacijom - shema ili struktura se, manje ili vie,
menja pod dejstvom objekta koji se asimilira. Tako dolazi do kognitivne adaptacije,
uspostavljanja ravnotee.
Ravnotea koja se uspostavlja i nije nikad stabilna pa su potrebne nove adaptacije. Meutim, prethodno se preinaava uz bolju organizaciju. To dovodi do toga da se
mentalni razvoj kree u smeru sve stabilnijeg uravnoteavanja, istie Pijae (1978, str.
9).
Intelektualni razvoj usmeren je prema logiko-matematikim strukturama. Pijae
razlikuje: (a) fiziko iskustvo, koje nastaje empirijskom apstrakcijom, izvlaenjem iz
samog objekta apstrahovanjem jednih a zanemarivanjem drugih svojstava; (b) logiko-matematiko iskustvo, gde je saznanje dedukcijom izvueno iz operacije koja se
vri na objektima. Iz ovog proizilaze znaajne implikacije za obrazovanje:
Za sticanje "fizikog iskustva" u procesu nastave dovoljno je obezbediti potrebne materijale i podsticati uenike da otkrivaju svojstva predmeta.
Za sticanje logiko-matematikog iskustva neophodna je refleksivna apstrakcija koja je nuno konstruktivna - a to znai da prethodnu strukturu obogauje novim
elementima, dodaje nove akcije i operacije, obrazuje novu kognitivnu strukturu.
Kami (1971) naglaava razliku izmeu otkria (discovery), pri sticanju fizikog iskustva, i izuma (invent), koji je neophodan za sticanje logiko-matematikog iskustva.
Zakljuak je da logiko-matematike strukture ne moemo ueniku dati u gotovom stanju - on ih mora sam stvarati. Pijae naglaava da je upravo u tome klju konstruktivnog karaktera uravnoteavanja pomou autoregulacije. Hant (Hunt, 1961) poredi asimilaciju sa funkcijom transfera: postojee strukture se primenjuju na nove informacije i
ostaju nepromenjene; dok akomodaciju poredi sa funkcijom vebe: ona dovodi do promena/razvoja kognitivnih struktura koje omoguavaju bolju adaptaciju subjekta u okolini.
Meninska (1981) istie da je Pijae svojim uenjem o usmerenosti intelektualnog
razvoja i nainom klasifikacije iskustva razreio konflikt teorija uenja o reaktivnoj - aktivnoj ulozi uenika, jer su ta iskustva - fiziko (reaktivno) i logiko-matematiko (aktivno) - u procesu obrazovanja povezana i prepliu se.

70

Za Rubintajna (1981) Pijae u svom uenju "izvanredno razotkriva ulogu operacija, delatnosti subjekta koji misli" - to je "klju za pravu teoriju miljenja".
Pijae istie da je pojava neravnotee - potreba za novom adaptacijom - motivacioni faktor razvoja. Ona je doivljena od strane uenika kao kognitivni konflikt. Kognitivni konflikt moe nastati izmeu subjekta i objekta ili razliitih podsistema subjekta.
Konflikti su pokretai zato to subjekt tei da prevazie nesklad i uspostavi ravnoteu.
Za razvoj je najpovoljnije ako dolazi do umerenog stepena neravnotee - koja budi aktivnost i dozvoljava samostalno dolaenje do reenja problema. To razvija interesovanje i poveava unutranju motivaciju, ali razvija i osetljivost za probleme - to je preduslov za razvijanje individualnih potencijala. Iz ovog proizilazi da se u procesu nastave araniranjem kognitivnih konflikta, po navedenom principu "umerene diskrepance",
uvode istinski pokretai razvoja uenika. To bi bio jedan od naina razvoja kognitivnih
struktura, koje postaju sve vie predmet istraivanja od strane autora koji ele da razviju programe kojima se obogauju sposobnosti uenika i kreativni procesi kod uenika kojima se poveava transferna vrednost nastave.
Kolbergova teorija moralnog razvoja
I ova teorija je interakcijska. Moralno rasuivanje zavisi od intelektualnog razvoja.
Kognitivno-razvojni pristup Kolberg preuzima od Djuia (Dewey, J.) i Pijaea i redefiniui njihova uenja provodi longitudinalne studije u raznim kulturama i stvara svoju teoriju razvoja moralnosti. Po Kolbergu moralni razvoj prolazi kroz tri nivoa i est stadijuma:
I Prekonvencionalni nivo (predogovorni)

Na ovom nivou razvoja dete, prilikom tumaenja pravila i u ponaanju, vodi rauna o posledicama (nagradi, kazni, izmeni uloga). To znai da je kontrola ponaanja
spoljanja jer se standardi izjednauju sa spoljanjim zahtevima ili pritiscima.
1. Poslunost, orijentacija kaznom.

Preovlauje poslunost i orijentacija kaznom jer dete ne razume pravila. Kazna je

"klju" za razumevanje ta odrasli ne odobravaju. Moralno suenje deteta odraava
realistiko-hedonistiku elju da se izbegne kazna, a ne dublje potovanje prema pravilima i miljenju odraslih.
2. Instrumentalno-realistika orijentacija.

Dete veruje da je ispravan onaj postupak koji slui kao sredstvo za zadovoljenje
vlastitih potreba, a povremeno i potreba drugih. "Ako ti meni - ja u tebi", i nema ni rei
o lojalnosti, zahvalnosti i pravednosti. Dakle, shvatanje pravednosti i reciprociteta je
pragmatino, kao uzvratna usluga.
II Konvencionalni nivo (dogovorni)

71

Na ovom nivou podravaju se oekivanja deje porodice, grupe ili nacije; prihvataju se i ispunjavaju dobra ili ispravna dela, bez obzira na neposredne posledice. Stavove deteta ne odlikuje samo saglaavanje sa zahtevima autoriteta ili sa drutvenim
redom, ve i lojalnost s njima i aktivno podraavanje i identifikovanje sa linostima i
grupama ukljuenim u to. Konvencionalni nivo je dominantan nivo moralnosti za veinu
kultura, a u 4. stadijumu je 50-60% osoba.
3. Orijentacija vida "dobar deko - dobra devojica".

Ponaanje je usklaeno sa miljenjem veine o "dobroj" linosti i ini se ono to

drugi odobravaju. Prilikom moralnog suenja dete sve ee uvia i uzima u obzir i
nameru aktera.
4. Orijentacija zakonom i redom.

Odlikuje ga orijentacija ka redu i zakonu. Ispravno ponaanje sastoji se od vrenja sopstvenih dunosti i ouvanju reda. Unutranje vrednosti postaju sline drutvenim vrednostima.
III Postkonvencionalni nivo (autonomni)

Vrednosti se definiu nezavisno od autoriteta i zasnivaju se na autonomnim moralnim principima: saglaavanju linosti sa zajednikim standardima, pravima i dunostima. Promene koje se javljaju na ovom nivou povezane su sa kognitivnim razvojem,
strukturama formalnih operacija.
5. Orijentacija prema drutvenoj dobrobiti, dogovoru.

Ispravan postupak se odreuje pomou optih prava i normi koje su kritiki preispitane i koje je prihvatilo celo drutvo, i nezavisno od svojih interesa i spoljnjih pritisaka.
6. Orijentacija prema univerzalnim etikim normama.

Odluivanje po savesti prema izabranim etikim principima koje odlikuju logika

opravdanost, optost i postojanost (zlatno pravilo, kategoriki imperativ). Pravda postaje ne samo normativ ve razlog delanja.
Kolbergovi empirijski nalazi razvoja moralnosti sa uzrastom prikazani su na slici
14.
Slika 14: Grafiki prikaz razvoja moralnosti

72

Vaspitne implikacije

Kolberg smatra da deca treba da razumeju posledice svojih moralnih opredeljenja, treba da slobodno odluuju, ali i da ive u sredini u kojoj je moralnost na visokom
nivou.
Dosledno svojoj kognitivnoj orijentaciji Kolberg predlae da nastavnici podstiu
rast kroz ove stadije moralnog miljenja pogodnim raspravama koje ukljuuju prave
moralne dileme iz svakodnevnog ivota, istorije, literature. Da bi moralni razvoj uspeno tekao moralne poruke koje proistiu iz rasprave treba da budu neto iznad uenikovog nivoa razumevanja.
Ako moralna objanjenja suvie premauju ili zaostaju za nivoom uenika ne moe se oekivati napredak.

Kulturno-istorijska teorija Vigotskog - pedagoke imlikacije

Vigotski uvodi naelo "istorizma", "da svaka via psihika funkcija prolazi kroz
spoljanji stadij svog razvitka, zato to se ona prvobitno javlja kao socijalna funkcija" - i
time otkriva optu zakonitost razvoja koja omoguava da se objasni kako geneza psihikih procesa tako i opti razvoj linosti.
Psihiki razvoj linosti je ovladavanje kulturnim vrednostima, njihovo usvajanje,
To usvajanje moe nastati samo u procesu komunikacije. Znaci postaju obeleja za
individuu zato to su obeleje i za druge. Znak se najpre stvara za druge i tek kasnije,
kad dobije funkciju obeleja i odredi ponaanje, "premeta" se iz spoljanjeg sistema
odnosa u unutranji. Vigotski i rast voljnog ponaanja povezuje sa spoljanjim posrednicima - znacima, koji se interiorizacijom pretvaraju u unutranje simbole i postaju posrednici ponaanja linosti stvarajui najvii samoregulacioni sistem. Vigotski i razvoj
miljenja i govora smeta u drutveno-istorijski okvir.
73

Uenje Vigotskog, koji jo tridsetih godina ovoga veka govori o vanosti kolskog
uenja za razvoj viih mentalnih funkcija, znaajno je uticalo na promenu shvatanja o
dejem razvoju, ne samo kod ruskih psihologa. Poznata je njegova teza da dobra obuka vodi za sobom razvoj. "Uenje je samo onda dobro kada prethodi razvitku. Tada
ono budi i izaziva ceo niz funkcija koje sazrevaju i nalaze se u zoni narednog razvitka" (Vigotski, 1977, str. 259). Otuda je za obrazovanje i intelektualni razvoj deteta vanije znati ta ono moe da rei uz malu pomo i podrku nastavnika, nego proveravati
ta uspeva bez iije pomoi.
Vigotski ukazuje na vanost kolskog uenja za razvoj viih mentalnih funkcija;
posebno naglaava znaaj transferne vrednosti nastave za razvitak viih psihikih funkcija. Svim viim psihikim funkcijama odlike su: svest, apstraktnost i kontrola. Od
naina obuavanja zavisi kakvi e biti efekti kolovanja.
I nastava, kao i drugi oblici rada ljudi, ako se izvodi uz pomo savrenijih tehnikih
pomagala je faktor psihikog razvoja (alomorfni razvoj). Najvanije je da nastava
podstie razvoj poimanja - refleksivnih vetina. Dete treba da u procesu uenja bude
svesno onoga to ini - a poimanje e biti in svesti usredsreen na samu delatnost
svesti.
Naglasak Vigotskog je na funkcionalnoj i dinamikoj strani uenja, prenoenju
uenja sa jednog nivoa na drugi - putem preobraavanja nivoa. Prelazak na novu vrstu
unutranjeg opaanja znai i prelazak na viu vrstu unutranje psihike delatnosti. Samo poimanje se zasniva na uoptavanju sopstvenih psihikih procesa, koje uslovljava
ovladavanje njima. Refleksivne vetine omoguavaju poimanje - svest o samoj delatnosti svesti (metakognitivne sposobnosti). To je posebno izraeno pri razvitku naunih pojmova.
Vigotski otkriva da su pojmovi povezani po principu optosti i da svakoj strukturi
optosti odgovara i sopstveni specifini sistem logikih misaonih radnji moguih uz tu
strukturu. Dok su spontani pojmovi deteta van sistema, jer su nastali iz iskustvenih veza - veza meu samim predmetma, nauni pojmovi od samog nastanka imaju sistem i
karakteriu se isposredovanim odnosom prema objektima i drugim pojmovima. I upravo kroz to se ostvaruje transferna vrednost naunih pojmova - u preobraavanju spontanih pojmova deteta i njihovom uvoenju u sistem, to podie celokupan deji intelektualni razvoj na vii stupanj.
Uenje Vigotskog, dato u okviru kulturno-istorijske teorije psihikih pojava, prihvata veina autora koja se bavi ispitivanjem razvoja i menjanja psihikih pojava. Postojanje divergentnih linija razvoja viih psihikih funkcija objanjeno je stalnim promenama
znakovnih sistema i naina njihove upotrebe - varijabli koje se nalaze u "ii mentalnih
procesa". "Za razliku od niih (prirodnih) funkcija (motorike, senzorne, elementarni
oblici pamenja, primarne emocije, itd.), koje su jednostavne strukture i istorijski nep74

romenljive, vie funkcije (logiko pamenje, voljna panja, govor, miljenje, govorno
miljenje, sloena oseanja, itd.) su sloene strukture, jer se u njih ugrauje znak i
znaenje koji se menjaju, pa su stoga vie mentalne funkcije razliito organizovane kod
razliitih ljudskih grupa, u razliitim istorijskim razdobljima i kod dece u razliitim razvojnim fazama". (Ivi, 1977)*.
Kod ruskih psihologa nalazimo u primeni postulat o interiorizaciji u uenju Galjperina i njegovih saradnika o etapnom formiranje umnih radnji; uenja o alomorfnom razvoju i razvoju metakognitivnih sposobnosti su ugraena u model kolskog uenja koji
uvodi Davidov (1981) sa ciljem da kod uenika razvija osnove eksperimentalnog, naunog miljenja.
Teorija biheviorizma i njene vaspitno-obrazovne implikacije
Votson, Skiner i njihovi sledbenici uvaavaju faktor naslea ali posebno naglaavaju ulogu sredine i procesa uenja. Langer (1982) ukazuje da je to model pasivnog
oveka jer "ovek izrasta u ono to od njega naini okolina". Bihejvioristi se bave onim
ponaanjima koja se mogu objasniti S R emom, ponaanjima koja su rezultat aktivirajuih podsticaja. Oni ignoriu unutranji saznajni plan ponaanja. Otuda i osnovna
pretpostavka ove teorije je "da je ovekovo ponaanje ujedno i njegova psiholoka sutina".
Bihevioristiko shvatanje psihikog razvoja ne prihvata stadijalnost razvoja, ve
na razvoj gleda kao na kontinuirani proces, koji se sa uzrastom odvija bre ili sporije,
ali bez kvalitativnih prelaza. Za bihevioriste u sreditu naunog interesovanja treba da
bude proces uenja, jer po ovom shvatanju ovek je uglavnom ono to je stekao procesom uenja. Otuda ova teorija razvoja bavi se rastom, postignuem koji se mogu
pripisati poetnim (draima, pokretaima) i drugostepenim uzrocima (nagrada, kazna).
Rast je sloaj jednostavnih procesa koje su pokrenuli delotvorni uzroci. A da bi se otkrili
ti uzroci koriste se laboratorijski i prirodni eksperimenti; u prvom se variranjem nezavisne promenljive otkrivaju uzroci, u drugom se pomou korelacione, faktorske analize
otkrivaju uzroci i stepen njihovog delovanja.
Istraivanja biheviorista su nesumnjivo dovela do boljeg razumevanja procesa
uenja, a u nekim svojim modelima doprineli su unapreivanju obrazovne prakse. Tako
Skiner razvija programirano uenje koristei teoriju potkrepljenja, Blum daje taksonomiju vaspitno-obrazovnih ciljeva uz operacionalizaciju dostizanja; Blumov model nastave
"Mastery learning" kompenzira razlike u sposobnostima, uenjem do ovladavanja obezbeuje uspeh veini; bihevioristi nisu za selekciju i represiju, meutim, umesto kom* Ivi, I. (1977): "Kulturno istorijska teorija psiholokih pojava L.S. Vigotskog", predgovor knjizi "Miljenje i
govor", Beograd : Nolit, str. 20

75

penzacijskih programa treba izbei faktor deprivacije - obezbediti optimalno angaovanje deteta primereno moguoj komunikaciji (Bruner).

Razvojna teorija humanistike psihologije

Zaetnik ovog pristupa je Maslov. Kao osnovnu potrebu linosti istie "da postane
ono to jeste". A to e joj omoguiti zadovoljenje potrebe za istraivanjem, predstavljanjem i dokazivanjem. To vodi samoaktualizaciji linosti. Otuda Maslov (1975) i od vaspitaa (roditelja i nastavnika) trai da prihvate dete onakvo kakvo jeste i pomau mu
da razvije svoje najbolje potencijale, da se samoaktualizuje. Prepustiti detetu da samo
otkrije ko je i ta je. Filozofija humanistikog vaspitanja su nezaboravni doivljaji, intrinzika nagrada. Tada kognitivni razvoj i razvoj linosti idu uporedo.
Roberts (1975) ocenjuje da razvoj treba uiniti humanistikim i usmeriti ga samoaktuelizaciji linosti. On nastoji da izgradi humanistiku teoriju razvoja ugraujui u nju
Maslovljevu teoriju motivacije, to je prikazano u donjoj tabeli (tabela 3).
Tabela 3: Uporedni pregled pojmova dve teorije
Maslov

organske potrebe

sigurnost

ljubav

potovanje

samoaktuelizacija

Roberts

preiveti

stabilnost

socijabilnost

ekspertiza

self

Roberts je pod uticajem i Eriksonovog uenja o stadijalnosti razvoja. Adaptacija

Eriksonovog epigenetskog dijagrama i Robertsovih stadijuma data je u sledeoj matrici
(tabela 4):
U prvom stadijumu, preiveti/odoje, dete ui da zadovoljava bazine potrebe i
kontrolie svoje telo.
U stadijumu stabilnost/detinjstvo dete stie vane navike i vetine vezane za
ishranu, odevanje, igru, pri emu je razvoj govora od sutinskog znaaja.
Tabela 4: Dijagram Robertsovih stadijuma
self
ekspertiza
socijabilnost
stabilnost
preiveti
uzrast
Eriksonovi
stadiji

0-1
odoje

2-11
detinjstvo

12-19
adolescencija

20-24
mlai
odrasli

25 i vie
zrelost

Socijabilnost/adolescencija - je period koji obuhvata pojmovni, emocionalni i

socijalni razvoj linosti.
76

Ekspertiza, specijalizacija/mlai odrasli - je doba u kome se dovrava kolovanje, ulazi u zanimanje, zasniva porodica.
Self/zrelost - oznaava samoaktualizaciju u radu i ljubavi.
Roberts kae da dananje kole pripremaju mlade za tehnoloko drutvo (ekspertiza, specijalizacija), ali ako to ne vodi samoaktualizaciji onda je to dehumanizacija.
Upravo tu postaje vidljiva uloga humanistike orijentacije.

Odnos meu razvojnim teorijama

O meudejstvu brojnih faktora koji utiu na razvoj Pijae kae: "Kad posmatrate
psihiki razvoj, nemogue je odvojiti njegove bioloke vidove od socijalnih. Jedna pojava je u svom korenu bioloka, u krajnjim takama socijalna. No, ne smemo zaboraviti ni
da je izmeu toga dvoga mentalna" (prema Evansu, 1988, str. 54).
Autori savremenih teorija psihikog razvoja uvaavaju interaktivno delovanje faktora, ali se razlikuju u tome kako to meudejstvo vide.
Stadijalnost razvoja je zajedniki imenitelj mnogih teorija. Meutim, dok kod Frojda stadije karakteriu dominantna obeleja (oralno, analno ...), dotle se kod Gezela
skoro iskljuivo zasnivaju na maturaciji; a kod Pijaea uz konstantan redosled, faktor
uvremenjenosti, imamo neprestanu interakciju subjekta i okoline, a to znai samoregulaciju uz neprekidno konstruisanje novih struktura potrebnih za adaptaciju. Bihevioristi
ne prihvataju stadijalnost i dominanatnu ulogu daju uticaju uenja i sredine i za njih rast
je neprekidan proces uenja ponaanja.
Humanistika psihologija je blia psihoanalizi nego biheviorizmu. Ona deji razvoj
vidi kao progresivan, stadijalan, pokrenut vie unutranjim iniocima nego spoljanjim
potkrepljivaima.

77

PERIODIZACIJA PSIHIKOG RAZVOJA

Periodizacija je podela celokupnog ontogenetskog razvoja na razdoblja, periode,
prema nekom usvojenom kriterijumu ili kombinaciji kriterijuma - to zavisi od teorije
razvoja koja lei u njenoj osnovi.
U proteklom periodu bilo je vie pokuaja da se d periodizacija psihikog razvoja. Razvojni psiholozi se uglavnom slau da iz praktinih razloga treba individualni razvoj podeliti na uzrasne periode. Do neslaganja dolazi pri izboru sistema klasifikacije i
kriterijuma na osnovu kojih se vri podela. Kroz pristup periodizaciji reflektuju se teorijske polazne osnove autora.
Autori koji razvoj shvataju kao stadijalan proces sa kvalitativnim promenama u
razvoju, gde se svaki stadijum razlikuje od prethodnog po nastajanju novih struktura opredeljuju se za sistem klasifikacije. Pri izradi periodizacija korieni su bioloki, psiholoki, pedagoki i socijalni kriterijumi - pojedinano ili u kombinaciji. Oni koji na razvoj
gledaju kao na kontinuirani proces, postepeno kvantitativno menjanje i rast bez posebnih stadijuma - opredeljuju se za "kriterijum preglednosti" i proizvoljnu, arbitrarnu podelu na uzrasne periode.
Prvi pokuaj sistematske analize periodizacija psihikog razvoja nalazimo kod
Vigotskog u radovima koji se bave problemom uzrasne periodizacije dejeg razvoja
(Vigotski, 1996-IV str. 193). On postojee sheme periodizacije razvrstava u tri grupe. U
prvoj grupi su pokuaji da se periodizacija d na osnovu stupnjevitog razvoja drugih
procesa koji su posredno povezani sa individualnim razvojem (na primer: primenom
biogenetskog principa - "ontogeneza je rekapitulacija filogeneze"; ili, pedagokog kriterijuma: podela psihikog razvoja prema stupnjevima vaspitanja i obrazovanja). Drugu
grupu ine pokuaji da se jedna odreena karakteristika u razvoju uzme kao uslovni
kriterijum podele na periode (na primer: na osnovu dentacije - nicanja i menjanja zuba;
na osnovu seksualnog razvoja ili razvoja psihikih procesa - na primer: saznajnog razvoja). Treu grupu ine pokuaji da se izdvoje sutinske osobenosti samog razvoja i na
osnovu toga uradi periodizacija. Vigotskoi ovo oznaava kao pravu postavku problema, kao pravi pristup, iako u postojeim periodizacijama nije mogao da nae njegovu
uspenu primenu.
Za Vigotskog je osnovni kriterijum periodizacije: princip novih uzrasnih struktura. "Pod novom strukturom treba razumeti onaj novi tip razvoja linosti i njene delatnosti, one psihike i socijalne promene koje se prvi put pojavljuju na datom uzrasnom stupnju i koje, uglavnom, odreuju saznanje deteta, njegov odnos prema sredini, njegov
unutranji i spoljanji ivot, itav tok njegovog razvoja u datom periodu" (Vigotski 1996IV str. 196).
Vigotski posebnu panju posveuje tumaenju prelaska iz jednog razvojnog perioda u drugi. Osnovni pojmovi pomou kojih objanjava dinamiku psihikog razvoja su,
78

pored nove strukture, socijalna situacija razvoja i razvojna kriza. Saglasno njegovoj
kulturno-istorijskoj teoriji socijalna situacija je osnovni izvor razvoja - "put na kome
socijalno postaje individualno". Socijalna situacija razvoja je sistem odnosa izmeu
deteta odreenog psiholokog uzrasta i date socijalne stvarnosti. Nastajanjem nove
strukture, promenom deteta, menja se i socijalna situacija - uzajamni odnosi deteta i
okruenja. Nestajanje stare i stvaranje osnova nove socijalne situacije razvoja ini glavni sadraj razvojne krize - na prelasku iz jedne faze razvoja u drugu. To je razlog to
Vigotski u periodizaciji detinjstva, koju sam predlae, ispred svakog perioda ukljuuje i
razvojnu krizu.
Ruski psiholozi nastavljaju rad Vigotskog i njegov kulturno-istorijski, holistiki i sistemski pristup. Tako Kon (1990) istie da se periodizacija individualnog razvoja temelji
na izdvajanju niza univerzalnih razvojnih procesa (raenje, sazrevanje, razvoj, starenje), blagodarei kojima dolazi do formiranja odgovarajuih uzrasnih karakteristika
po kojima se razvojni periodi i razlikuju. Razvojni procesi ukazuju kako se formiraju
uzrasne karakteristike i kako dolazi do prelaza iz jednog u drugi stadijum. To znai da
je svaka periodizacija pokuaj da se strukturira tok vremena, da se razvojnim periodima odredi sadrajno znaenje. Otuda izrada periodizacije psihikog razvoja zahteva ne
samo izbor hronolokih jedinica merenja ve i samog sistema klasifikacije i principa
njegovog raslanjavanja.
Ruski psiholozi (, 1990; , 1990) blie odreuju znaenje pojmova koji se
odnose na individualni razvoj. Navodimo najvanije uzrasne kategorije:
kalendarski, hronoloki uzrast: datiranje; starost individue, merena od momenta njenog
roenja;
razvojni, psiholoki uzrast: odreeni kvalitativno osobeni stupanj, period ontogenetskog
razvoja; na uzrasne karakteristike su uticale zakonitosti fizikog razvoja, uslovi ivota, vaspitanja i obrazovanja i konkretni istorijski uslovi; Kon ukazuje na viedimenzionalnost ovog pojma i
kao njegove etalone izdvaja: bioloki uzrast, socijalni uzrast, psihiki uzrast i subjektivni uzrast
ili uzrasna samosvest;
vreme ivota: hronoloki okvir postojanja individue; interval izmeu roenja i smrti bez
ukazivanja na sadraje ivota;
ivotni ciklus: ukazuje na ciklino kretanje ovekovog ivota: roenje, rast, sazrevanje,
starenje, smrt; ne sadri individualne varijacije i socijalne interakcije;
ivotni put: pojam koji najpotpunije obuhvata itav ontogenetski razvoj, ukljuuje u sebe i
ivotni ciklus; viedimenzionalan je i ukljuuje u sebe mnotvo tendencija i linija razvoja jedne
iste linosti u interakciji sa sredinom koja ga okruuje; ivotni put obuhvata karakteristike uzrasno diferenciranog vremena ivota.

Prednosti ili praktini razlozi postojanja periodizacije su u tome to njeno postojanje omoguuje:
79

 identifikovanje karakteristinih razvojnih pojava, razvojnih zadataka i problema

odreenog uzrasta;
prilagoavanje naune metodologije za istraivanje uzrasnih karakteristika;
upoznavanje toka i tempa razvoja u pojedinim periodima, to omoguava izradu
uzrasnih normi koje slue roditeljima i/ili vaspitaima kao okvir za procenu relativne
zrelosti razvoja dece istog uzrasta.
Nedostaci i ogranienja periodizacije su:
tekoe pri izboru kriterijuma i sistema klasifikacije za odreivanje preciznih
granica perioda;
privid da je vreme glavna nezavisna varijabla, to moe voditi opisu pojava
umesto objanjavanju procesa i uzroka razvojnih promena; razvojne promene jesu
znaajno povezane sa protokom vremena ali uzrast ne uzrokuje promene ve je procesima sazrevanja i psihikim procesima potrebno vreme da se pojave;
varijacije u tempu razvoja (kako meulinih - istih procesa kod vrnjaka, tako i
unutarlinih - razliitih procesa kod iste linosti) do kojih dovodi zakon heterohronije i
druge psihofizike zakonitosti razvoja, uslovi ivota, obrazovanja i vaspitanja i drugi
faktori.
Ovo navodi na zakljuak da se uzrasni stupnjevi dati u periodizacijama odlikuju
relativnou, uslovnim uproseavanjem pri opisu karakteristika uzrasta. Meutim, i
pored toga to uzrasne granice nemaju apsolutno znaenje zbog njihove promenljivosti
- u svakom periodu su ipak prikazane one karakteristike, fizike i psihike, koje obeleavaju taj uzrast. Veina ljudi odreenog razvojnog uzrasta, koja ivi u priblino jednakim socijalno-ekonomskim uslovima, ima sline razvojne karakteristike koje omoguavaju da se stekne slino socijalno iskustvo i sistem znanja koji ta sredina zahteva od te
generacije, to odreuje i socijalni rang i identitet svakog pojedinca. Ovu okolnost uvaava i zakonodavstvo pa se prava i dunosti graana povezuju sa uzrastom: poetak
kolovanja, graanskog punoletstva, birakog prava, vojne obaveze, prava na penziju.
Zbog toga se u opisu pojedinih uzrasnih perioda, pored fizikih i psiholokih karakteristika, navode oekivane i propisane drutvene uloge - razvojni zadaci za svaki uzrasni
period.
Kod nas se najee navode periodizacije koje polaze od psiholoke podele razvoja ili sa kombinacijom psiholokog i pedagokog kriterijuma. Pri tome se u periodizaciju psihikog razvoja ukljuuje i prenatalni period. Psihiki razvoj u ontogenezi podeljen je na sledee uzrasne periode:
PRENATALNI PERIOD (od zaea do roenja);
NOVOROENE (prvi mesec nakon roenja);
ODOJE (od prvog meseca do kraja prve godine);
80

 PRVO DETINJSTVO (do 2-3. godine);

RANO DETINJSTVO (do 6-7. godine);
SREDNJE DETINJSTVO (do 9. godine);
POZNO DETINJSTVO (do 12. godine);
RANA ADOLESCENCIJA (do 16. godine);
SREDNJA ADOLESCENCIJA (do 21. godine);
POZNA ADOLESCENCIJA ili RANA ZRELOST (do 25. godine);
SREDNJA ZRELOST (do 50. godine);
POZNA ZRELOST (do 65. godine);
PREDSTARAKO DOBA (do 70. godine);
STAROST (od 71. godine).
Od brojnih stranih periodizacija, kao ilustraciju, navodimo ameriku i rusku - koje
su u trenutku objavljivanja imale saglasnost razvojnih psihologa svojih zemalja:
Sekcija amerikih razvojnih psihologa saglasila se sa sledeom podelom: novoroene
(prvi mesec); odoje (prva godina); rano detinjstvo (od 1 do 6 god.); srednje detinjstvo (6 do 10
god.); pozno detinjstvo ili preadolescencija (10 do 12 god.); rana adolescencija (12 do 14 god.);
srednja adolescencija (14 do 16 god.); pozna adolescencija (16 do 21 god.); zrelost (21 do 65
god.); starost (65 godina i vie) (Ingli & Ingli, 1972).
Ruski psiholozi prihvataju sledeu periodizaciju: odoje (prva godina ivota); rano predkolsko detinjstvo (1 do 3 god.); predkolsko detinjstvo (3 do 6 god.); mlai kolski uzrast (6 do
10 god.); preadolescencija (10 do 15 god.); adolescencija: prvi period (stariji kolski uzrast 15
do 17 god.), drugi period (17 do 21 god.); zrelost: prvi period (21 do 35 god.), drugi period (35
do 60 god.); predstarako doba (60 do 75 god.); starost (75 do 90 god.); dugovenost (90 godina i vie) (Karpenko, 1990).

81

RANI RAZVOJ
U okviru ranog razvoja obuhvaeni su periodi koji po sadraju promena i znaaju
za ukupan ontogenetski razvoj zauzimaju posebno mesto u istoriji pojedinca. Pri tome
savremena razvojna psihologija poinje praenje ranog razvoja od analize prenatalnog
perioda, pa do razvojnog uzrasta (2-3 godine) kada dolazi do diferenciranja osnovnih
odlika specifinih za ljudsku vrstu: afektivnog vezivanja, uspravnog hoda, govora, ljudske upotrebe ruke, sposobnosti za socijalnu interakciju i u tom kontekstu osobenog
kognitivnog razvoja. Vigotski (1996-IV) ukazuje da sa roenjem prestaje samo fizika
zavisnost deteta od majke, ali ne i bioloka i psiholoka zavisnost od majke i socijalnog
okruenja.
Produeni period zavisnosti ini ontogenetski razvoj ljudske vrste fleksibilnijim i
prilagodljivijim. Upravo rani razvoj pokazuje sve odlike - prednosti i rizike koje u sebi
nosi obrazac ljudske ontogeneze, to je i razlog da se ovom uzrastu posveti posebna
panja.
PRENATALNI RAZVOJ
Razvoj poinje od trenutka oploenja jajne elije - formiranja zigota. Prenatalni
razvoj traje oko devet meseci (deset lunarnih meseci) to je priblino 1% ljudskog veka
- ivotnog ciklusa. Meutim, to vreme je dovoljno da se odigraju fascinantne kvantitativne i kvalitativne promene u razvoju. Dovoljno je rei da novoroene ima razvijene
sve delove tela, koji odmah po roenju ili nakon relativno kratkog vremena mogu da
funkcioniu. Meredit (Meredith, 1957) opisuje ontogenetski rast i razvoj kroz pet karakteristinih promena:
veliine, izgleda (organizam se razvija u odraslog mukarca ili enu);
brojano, kvantitativno uveavanje (od dve elije pri oploenju nastaje 20 triliona
elija);
svojstva tkiva (najbolja ilustracija je osifikacija - od hrskavice do vrstih kostiju);
pozicije - lokacije i/ili ugla organa (na primer: kod rasta i razvoja srca, organa za
varenje, udova);
relativne veliine (od embriona do odraslog organizma; kod promena proporcija
delova tela glava postaje relativno manja a noge relativno due u odnosu na ukupnu
visinu).
Metode ispitivanja

Za izuavanje prenatalnog razvoja koristi se objektivno sistematsko posmatranje

fetusa (intrauterino i ekstrauterino) i introspekcija - saoptenja trudnice. Naunici koriste svako prevremeno roenje ili odstranjivanje fetusa iz uterusa, zbog zdravstvenih raz82

loga, da ekstrauterino prouavaju nivo razvoja i karakteristike fetusa. Sa razvojem tehnike usavreni su postupci direktnog intrauterinog praenja razvoja fetusa. Umesto
kimografa sa mehanikim pisaima koji ostavljaju otiske na nagaravljenom bubnju,
danas se koriste skeneri koji omoguavaju da se na monitoru prati izgled i pokreti fetusa u celini ili njegovih pojedinih organa. Korienje ovih ureaja ne izaziva tetne posledice ni kod fetusa ni kod majke. I ova istraivanja se dopunjavaju saoptenjima trudnice.
Fiziki razvoj u prenatalnom periodu

Embriolozi dele ovaj period u tri faze:

ovum (od zaea do kraja druge nedelje);
embrion (od 2 nedelje do kraja drugog meseca);
fetus (od drugog meseca do roenja)

Slika 15: Spirala embrionalnog razvoja (prema: Furlanu, 1981)

Oploena jajna elija se zove zigot. U ovoj prvoj fazi zametak zadrava oblik jajeta, otuda i naziv ovarijalna faza (ovum - jaje). Kod ovuma, koji se iz proirenog dela
jajovoda kree ka uterusu, najpre dolazi do progeneze - kvalitativne reorganizacije jajne elije. Nakon toga poinje deoba elija - blastogeneza. Formiraju se dve grupe elija: spoljanje - trofoblast i unutranje - embrioblast. Trofoblast (trophos - hranitelj, blastos - zametak) se razvija u strukture koje e hraniti zametak. Kod embrioblasta se, jo
83

u fazi ovuma, diferenciraju blastodermalni zametni listii: ektoderm, endoderm i mezoderm. Za sve razvojne procese u ovoj fazi koristi se hrana iz oploene jajne elije. U
drugoj nedelji dolazi do implantacije - priratanja ovuma uz zid uterusa i time poinje
embrionalna faza (videti sliku 15).
U embrionalnoj fazi razvoja dolazi do organogeneze - formiraju se delovi tela i
pojedini organi. Krajem osme nedelje posle zaea diferencirani su svi glavni sistemi
organa i organizam ima uoljivo ljudski oblik; embrion je dostigao duinu oko 5 santimetara i teinu oko 2 grama.
Glava ini polovinu ukupne duine embriona (slika 16). To ukazuje
da prioritet u poetnom razvoju imaju mozak i nervni sistem. Ruke i
noge su sitne i nene a meu prstima na rukama i nogama nalazi se
koica. Embriolozi ukazuju da i drugi vani organi poinju rano da se
diferenciraju. Srce poinje da pulsira u etvrtoj nedelji nakon zaea.
Razvija se miino tkivo, organi za varenje, zapoinje razvoj endokrinog sistema. Polni organi su ve diferencirani. U osmoj nedelji,
kada su diferencirani svi organi, javljaju se i prvi spontani pokreti.
Slika 16: Embrion

Fetusna faza je najdua - traje od kraja drugog meseca pa do roenja (32 ned.).
Razvoj u ovoj fazi odlikuje nagli rast i razvoj - taj tempo rasta smatra se najbrim u
ontogenetskom
razvoju. Duina tela se uveava od 5 na 50 santimetara; teina od
dva grama kod embriona na kraju ovog perioda dostie 3500 grama.
U periodu fetusa bre se razvijaju trup i ekstremiteti to dovodi do
promene proporcije delova tela - koje postaje sve skladnije (videti
slike 17 i 18). Relativna veliina se menja i u periodu detinjstva i adolescencije pa kod odrasle osobe glava ini oko 1/8 ukupne visine.
Kod fetusa se ubrzano razvijaju pojedini organi i do kraja ovog perioda organizam e biti formiran skoro u celini. Intenzivno se razvija
nervni sistem. Najpre sazrevaju kimena modina i potkorni centri,
dok se najmlai delovi korteksa jo intenzivno razvijaju.
Slika 17: Relativna veliina - fetus 5 m / odrasli

Od petog meseca pokreti fetusa su sve intenzivniji i diferenciraniji. I refleksni

pokreti su formirani i stabilni. Organizam je spreman da nakon roenja sam obavlja
fizioloke funkcije disanja, varenja, izluivanja i da reaguje na drai iz sredine. Psiholozi su posebno izuavali osetljivost pojedinih ula.
Razvoj ulne osetljivosti

84

I pored metodolokih tekoa u ispitivanju ulne osetljivosti fetusa, jer do sigurnijih podataka moe se doi tek kod stimulacije u spoljanjoj sredini, prikupljeni su sledei nalazi:
osetljivost na dodir se rano razvija kod fetusa i ima cefalokaudalni pravac razvoja - poinje od predela usta pa se iri ka udaljenijim delovima tela;
osetljivost na temperaturu se takoe rano razvija i podjednako je razvijena kod
nedonoeta i na vreme roenog deteta; fetus pre poinje da reaguje na hladno;
senzorne elije ukusa formiraju se kod fetusa jo od treeg meseca; prerano
roena deca razlikuju slatko od slanog, kiselo od gorkog;
i osetljivost za miris je dobro razvijena kod prerano roene dece;
osetljivost za bol kod fetusa nije razvijena jer nije dovrena mijelinizacija nervnih
puteva;
vid se moe proveravati tek nakon roenja; oni kapci i oi pokreu se pre
roenja; kod prerano roene dece konstatuje se pupilarni refleks na svetlosne drai;
sluni aparat kod fetusa je potpuno razvijen ali nakon roenja dete e moi da
reaguje ulom sluha na zvune drai tek kad se iz slunih puteva (unih kanala i Eustahijeve trube) isprazni tenost (plodova voda);
receptori i mehanizmi za kinestetike osete rano se razvijaju ali nije precizno
utvreno kada oni poinju da funkcioniu.
Moe se zakljuiti da su receptorni sistemi pripremljeni za reagovanje nekoliko
meseci pre nego to je zavrena fetusna faza. Karmajkl (Carmichael, 1954) to naziva
zakonom anticipacije funkcija.
Uslovljavanje fetusa

Eksperimenti amerikog naunika Spelta (Spelt, 1948) su pokazali da u prenatalnom periodu moe da se obrazuje uslovni refleks. U ogledima sa gravidnim enama u
osmom i devetom mesecu trudnoe kao prirodna dra korien je jak zvuk a kao uslovna dra taktilne vibracije. Posle dovoljno ponavljanja ove kombinacije drai fetus je
reagovao trzajem samo na vibracije. Spelt je koristio posebnu opremu za izvoenje
ogleda i registrovanje promena (videti sliku 3).
Faktori koji utiu na prenatalni razvoj

Oigledno da je prenatalni razvoj vaan kako za telesni razvoj tako i za psihiki

razvoj. Fiziki i psihiki razvoj su dvosmerno povezani. Zato savremena nauka nastoji
da otkrije faktore koji najznaajnije utiu na razvoj od zaea do roenja a time i na
kasnije psihike karakteristike deteta. Kao najvaniji faktori izdvajaju se: ishrana trudni-

85

ce, teratogeni inioci (neka oboljenja za vreme graviditeta, tetne hemikalije, neki lekovi, alkohol, nikotin, droge, radijacija), psihiki stresovi majke.
Ishrana treba da bude raznovrsna, bogata belanevinama, vitaminima i mineralima. Dugotrajna gladovanja trudnica, u ratnim uslovima ili socijalnoj bedi, dovodi ne
samo do telesne nerazvijenosti, smanjene otpornosti i vitalnosti dece tih majki - ve i
do retardiranosti i emocionalne nestabilnosti.
Kao ilustracija delovanja hemikalija i medikamenata navode se tzv. talidomidna
deca. Sedativ talidomid je imao teratogeno dejstvo - deformisao lance genetskog koda
i izazivao oteenja kod zametka, tako da su se deca raala bez ruku, oiju i sa drugim
nedostacima.
Placenta titi plod od mnogih tetnih materija ali ne i od teratogenih inioca: virusa, bakterija, droga, alkohola, nikotina ili produkata endokrinih lezda pri emocionalnim
stresovima majke. Ova saznanja ukazuju koje faktore treba uvrstiti u tetne i opasne i
izbegavati ih.
Trudnice u Japanu ili Ukrajini, koje su bile izloene povienoj radijaciji, raale su
decu sa telesnim i psihikim defektima.
Kao povoljni faktori istiu se: odgovarajua ishrana trudnice; odgovarajua socijalna i psiholoka atmosfera u kojoj budua majka ivi; da je dete eljeno i od majke i
od blie okoline, posebno supruga; neeljenost nosi velika optereenja i za period graviditeta i za razvoj deteta nakon roenja - za socijalnu i afektivnu atmosferu kod roditelja i porodice u celini.
Psihologija trudnice

U prva tri meseca od zaea trudnica se prilagoava i saivljava sa nastalim stanjem. U tom periodu fetus doivljava kao deo sebe, kao neto novo u svom telu. U
narednim mesecima, sa doivljavanjem sve uestalijih pokreta fetusa, dolazi do prihvatanja deteta kao neeg posebnog. Zadnje tromeseje je u znaku priprema za prihvatanje novoroeneta, to doprinosi sazrevanju psiholokih karakteristika budue majke
(Furlan, 1981). Period trudnoe, dakle, oznaava i razvoj identiteta roditelja; in roenja
deteta oznaava "roenje" roditelja (Kapor-Stanulovi, 1985).
NOVOROENE
Saznanja o prenatalnom razvoju nam ukazuju da sa roenjem ne poinje ni fiziki
ni psihiki ivot deteta. Roenje oznaava prelazak deteta iz uterusa u spoljanju sredinu. Nakon roenja dete mora da zapone samostalan ivot koji karakteriu brojne
fizioloke funkcije: disanje, varenje, izluivanje, termoregulacija, san i budno stanje.
Period novoroeneta (prvi mesec postnatalnog ivota) Vigotski oznaava kao prvu i
"najizrazitiju" razvojnu krizu deteta koja odvaja period prenatalnog razvoja od perioda
odojeta. "Dramatina promena sredine pri roenju, kada novoroene dospeva u pot86

puno novu sredinu, menja itav njegov ivot i obeleava poetak perioda postnatalnog
razvoja" (Vigotski, 1996-IV str. 199).
Poetak disanja, prolaenje vazduha preko glasnih ica proizvodi zvuk koji ujemo kao prvi deji pla. Prvo hranjenje novoroene obavlja uroenim refleksima sisanja i gutanja. Nekoliko asova po roenju poinje i izluivanje. Meutim, i pored toga
to je beba fizioloki opremljeno za samostalno preuzimanje ovih najvanijih funkcija
javljaju se i znaci koji ukazuju i na tekoe adaptacije na novu sredinu (nepravilno
disanje, trzaji, kijanje, drhtanje).
Karakteristike novoroeneta

Prosena teina novoroeneta je 3-4 kg; prosena duina je 48-52

sm, koa je nabrana i ruiasta; oi su srazmerno krupne, sive / plave (tek kroz 1-2 meseca dobijaju konanu boju), pokreti oiju nisu
koordinirani; glava je srazmerno velika u odnosu na ruke, trup i
noge (videti sliku 18); na lobanji su meki, hrskaviavi delovi (fontanele), to je olakavalo tok raanja deteta; u poreenju sa odraslim
ritam disanja i rada srca su skoro dva puta bri a krvni pritisak dva
puta nii; miii su slabi i meki i dete ih jo ne kontrolie. Smatra se
da veliki mozak kod novoroeneta ima sve nervne elije ( izmeu
12 i 15 milijardi); meutim, dok se njihov broj sa uzrastom
Slika 18: Relativna veliina - novoroene / odrasli

nee uveavati, promena oblika i veliine e se menjati sve do esnaeste godine. Rastom nervnih produetaka i mijelinizacijom uveava se i usavrava funkcionalno povezivanje nervnog sistema - to stvara povoljnije uslove i za psihiki razvoj.
ulna osetljivost i uslovljavanje

Jo u fetusnoj fazi ili kratko vreme posle roenja svi ulni organi su spremni za
rad. Novoroene vidi, uje, osea dodir, promene poloaja tela. Za mnogim informacijama dete samo aktivno traga. U opitima se uoavanje drai i privlanost objekata
odreuje prema nivou aktivne panje, aktiviranju ili gaenju orijentacione reakcije
(refleksa), promeni ritma sisanja, plaa ili broja otkucaja srca.
Nalazi ukazuju da je uslovni refleks mogue uspostaviti ve u prvim danima; ruski
psiholozi su utvrdili da je krajem prvog meseca kod novoroeneta mogue uspostaviti
uslovni refleks preko svih ula.
Refleksi novoroeneta

Novoroene raspolae nizom sloenih bezuslovnih refleksa:

refleks sisanja - dodirom usana ili obraza dete reaguje i poinju pokreti sisanja
(slika 19a);
87

 refleks hvatanja ili Darvinov refleks - kada se dodirne unutranja strana dlana
novoroene hvata i snano stiska predmet (slika 19b); refleks nestaje u drugom
mesecu;
refleks Babinskog - kada se drae tabani javlja se lepezasto irenje palca i ostalih prstiju noge; kod odraslih isto draenje izaziva plantarni refleks sa suprotnom reakcijom - skupljanjem prstiju;

Slika 19: a. refleks sisanja

b. Darvinov refleks

refleks grljenja ili Moroov refleks - kada se u blizini deteta, koje lei poleuke
na vrstoj podlozi, izazove jak zvuk dete iri ruke i noge u stranu a zatim ih vraa u
luku kao da nekog grli; istu reakciju izaziva izmicanje podloge; refleks je najizraeniji u
drugom mesecu a do sedmog meseca se gubi;
refleks hodanja - ako je novoroene podignuto da nogama tek dodiruje tlo ono
poinje da pokree noge kao kod hodanja ili vonje bicikla; ovaj refleks se gasi posle
nekoliko nedelja;
vratni tonini refleks - ako detetu koje lei poleuke okrenemo glavu udesno
podbradak se podie, desna ruka isprua a leva savija; vratni tonini refleks omoguuje
bebi da savlada problem praenja i koordinacije glave, pogleda i ruke; ovaj refleks opisao je Gezel ukazujui da e ovaj asimetrian sklop pokreta prei u simetrian oko
esnaeste nedelje.
Veina opisanih refleksa je karakteristina samo za period novoroeneta, nakon
toga oni postepeno nestaju.
Nedonoe

Nedonoe je naziv za fetalnu bebu - novoroene koje je pre vremena roeno

(od sedam meseci). Ako mu se obezbedi posebna nega ono nastavlja da se razvija, i
to neto brim tempom nego da je ostalo u uterusu. Nakon dva meseca posle roenja
ono e biti neto zrelije od vrnjaka po zaeu koji je tek roen posle normalnog, devetomesenog razvoja u uterusu. Da li nedonoe moe da pristigne u razvoju vrnjaka
roenog na vreme, za kojim je znaajno zaostajalo? Nalazi pokazuju da nedonoe
postepeno pristie u razvoju i ove vrnjake i nakon izvesnog vremena ni u fizikom ni u

88

psihikom pogledu se ne razlikuje od njih. Za psihiki razvoj nedonoeta povoljnije je

normalno ophoenje roditelja - bez prezatiivanja.
ODLIKE I ZNAAJ RAZVOJA U PRVOM DETINJSTVU
Naunici ukazuju da je obrazac ljudske ontogeneze nastao u toku dugotrajnih
evolucionih procesa. Osnovna odlika tog obrasca je fetalizacija, neotenija, stanje
nezrelosti sa produenim periodom zavisnosti, to dovodi do produenog detinjstva u
kome se odvija bioloko, psiholoko i socijalno sazrevanje.
Prvo detinjstvo zauzima posebno mesto u istoriji pojedinca. U njemu se snano
ispoljava dejstvo inilaca razvoja, kako na fiziki tako i psihiki razvoj deteta.
Specifinosti razvoja u prvom detinjstvu odreuju dve meusobno zavisne komponente:
fetalizacija novoroeneta - bioloka nezrelost, nerazvijenost biolokih funkcija
za samostalno zadovoljavanje ivotnih potreba;
genetika usmerenost deteta ka socijalnom okruenju - potpuna zavisnost od
odraslih, posebno majke.
Kao znake fetalizacije Vigotski navodi: nedovoljnu diferenciranost sna i budnog
stanja kod novoroeneta; fetusni poloaj deteta u snu i budnom stanju; dominaciju
subkortikalnih centara i vegetativnog nervnog sistema (san i uroeni refleksi); zavisnost
od majke i posle roenja (ishrana, nega, kretanje u prostoru, otklanjanje opasnosti).
Bioloka priroda deteta ini ontogenetski razvoj prilagodljivim i fleksibilnim, ali
kako e razvoj tei - posebno kakvi e biti ishodi psihikog razvoja - zavisi od socijalnokulturnih i istorijskih uslova toga razvoja.
Emocionalno-socijalni razvoj

Sa roenjem je zapoeo individualni ivot deteta koji je nuno utkan u socijalni

ivot koji dete okruuje. Kontakt sa stvarnou je u celini socijalno posredovan. Dete je
prinueno da komunicira ali je ta komunikacija afektivna i neverbalna.
Dete veoma rano ispoljava znake primarne socijalnosti. Sa 2 meseca pokazuje da
ga privlai ljudsko lice, govor, blizina drugih ljudi, telesni dodir; podstie odrasle na kontakt socijalnim osmehom, plaem, gukanjem, pokretima i signalima i ponaanjem koje
pokazuje da shvata znaenje reakcija odraslih. Time zapoinje dvosmerna komunikacija jer i odrasli, posebno majka, reaguju na te signale. Od 5. meseca poinje selektivno da reaguje - pozitivno prema osobama koje ga neguju a ispoljavanjem straha od
nepoznatih osoba. Krajem prve i poetkom druge godine razume radnje odraslih ali
samo pokree svrsishodne aktivnosti, ukljuuje govor u interakciju, pokazuje intereso-

89

vanje za drugu decu, javlja se simbolika i ekspresivna igra. U drugoj godini odrasli
nastoje da decu naue navikama istoe, hranjenja i spavanja u odreeno vreme.
Za psihiki razvoj deteta u ranom razvoju najznaajniji uticaj ima sistem afektivnog vezivanja i afektivna komunikacija jer se na njoj zasniva socijalni i emocionalni
razvoj. Afektivna vezanost je bliska emocionalna veza roditelja i deteta koju pokree
primarna potreba (Harlow, 1966; Bowlby, 1969; Ainsworth, 1978; Zazo, 1980). Nastaje
u periodu odojeta, u prvih est meseci, kao posledica interakcije deteta i roditelja.
Afektivna vezanost je bioloko i interindividualno ponaanje.
Afektivno vezivanje ima zatitnu funkciju: da obezbedi blizinu odrasle osobe i njeno zatitno ponaanje; kao primarna potreba, postoji i kod drugih vrsta ali u socijalnom
kontekstu dejeg razvoja ono prerasta u sloeni sistem interakcije i komunikacije sa
okolinom koji ima znaajne posledice na psihiki razvoj. To se posebno odnosi na
komunikaciju sa majkom.
Bioloka zavisnost dovodi do odnosa dete - majka - okolina, posredovanog socijalnog odnosa; dete ne stie iskustvo u linoj interakciji ve na osnovu iskustva majke.
U daljem razvoju to dovodi do specifinih oblika uenja deteta koji se znaajno razlikuju
od uenja po S R shemi. To su uenja putem podraavanja (oponaanja), identifikacije, opservaciono uenje i uenje po modelu. Uenje se odvija u svakodnevnoj socijalnoj situaciji i pokree ga jaka motivacija jer izmeu deteta koje ui i modela postoji
snana afektivna veza.
Razvoj ulne osetljivosti i opaanja

Funkcionalno osposobljavanje ula tee sa napredovanjem procesa mijelinizacije

i sve veim ueem korteksa u kontroli i regulaciji senzomotornih procesa. Od 8
meseca opaanje je kompleksnije, preko svih ula i sa brom preradom perceptivnih
informacija. Dete privlai perceptivno bogata okolina. Krajem prve godine perceptivne
funkcije se koriste pri reavanju praktinih problema. Krajem druge godine razvijeno je
sloeno opaanje i dete poinje aktivno da istrauje okolinu.
Motorni razvoj

Kod novoroeneta dominiraju uroene refleksne aktivnosti. U zavisnosti od

dinamike sazrevanja nervnog sistema u prvoj godini kod deteta e se javiti namerni,
voljni pokreti miia vrata, trupa, ruku i nogu; do kraja prve godine dete e ovladati stajanjem uz podlogu, dohvatanjem i hvatanjem predmeta, a na poetku druge godine
ljudskom upotrebom ruke - hvatanjem predmeta uz opoziciju palca; krajem druge godine koristi pribor za jelo, uestvuje u oblaenju i svlaenju. Poetkom druge godine
poinje uspravan hod koji e do 22-24 meseca biti usavren do brzog hodanja i tranja;
sa dve i po godine dete je u stanju pri tranju da promeni pravac.

90

Kognitivni razvoj

Do 8. meseca nema sloenijih saznajnih procesa, osnovni oblici uenja su klasino i istrumentalno uslovljavanje; krajem prve godine dete poinje da reava probleme
korienjem praktine inteligencije, javlja se sposobnost oponaanja (imitacije); razume govor odraslih. U drugoj godini kognitivni razvoj doivljava kvalitativne promene:
poinje lingvistika faza razvoja govora, senzomotorna inteligencija ovladava shemom
postojanog objekta ali zapoinje i period razvoja inteligencije koja koristi simbole a pre
svega verbalne simbole. U igri uloga deca primenjuju imitaciju, opservaciono uenje a
zapoinje i poistoveivanje sa modelom (osobom sa kojom je dete afektivno vezano).
Razvoj linosti u prvom detinjstvu

U prvoj godini, oko 8. meseca, dete poinje da izlazi iz stanja neizdiferenciranosti

"ja" i fizike okoline i drugih ljudi. Najpre izdvaja "ne-ja" - predmete okoline i druge osobe. Zatim sledi saznanje o svom telu - "fiziko JA", koje je prvi vid samosaznanja steenog u periodu puzanja i "susreta" sa vrstim okolnim predmetima. Saznajni razvoj u
drugoj godini, obraanje detetu linim imenom, prepoznavanje svoga lika u ogledalu,
odnos i promene u ponaanju drugih prema detetu ("socijalno ogledalo") - razvija deju
samosvest i dovodi do poetnog razvoja linog identiteta - "psihikog JA". U treoj
godini oseanje linog identiteta se uveava i dovodi do tenje ka samostalnosti - krize
tree godine, koja se odvija na liniji reorganizacije socijalne interakcije izmeu linosti
deteta i osoba koje ga okruuju.
Znaaj prvog detinjstva za kasniji razvoj

Rani razvoj ima poseban znaaj u ontogenezi oveka jer je dostignuti nivo psihikog razvoja na tom razvojnom uzrastu od sutinskog znaaja za ukupan individualni
razvoj.
Masen (1984) istie da se od shvatanja, na poetku veka, da su bebe potpuno
bespomona stvorenja - krajem veka dolo do otkria niza sutinskih obeleja ranog
razvoja koja su uticala da se ocena promeni. Bitno se promenilo shvatanje o iniocima
od kojih zavisi optimalan razvoj po ljudskom obrascu ontogeneze.
Frojd je poetkom ovog veka naglaavao da se dete raa kao bespomono bioloko bie i da osnovne strukture linosti stie na ranom uzrastu - "dete je otac oveka".
Polovinom ovog veka preovlauje uenje da je dete socijalno bie o kome se staraju odrasli. Panja se usmerava na izuavanje socijalnih odnosa jer preovlauje uverenje da u ontogenetskom razvoju linosti oveka vodeu ulogu ima socijalno iskustvo.
I Erikson u svojoj teoriji vidi dete kao socijalno bie.
U isto vreme uenje Pijaea usmereno je na intelektualni razvoj, od koga najvie
zavisi uspena adaptacija oveka u sredini. U prvom detinjstvu poinje razvoj inteligencije koja koristi simbole i nije vie ograniena na radnju.
91

Za tumaenje obrasca ljudske ontogeneze veliki znaaj ima kulturno-istorijska

teorija Vigotskog koja govori o sociogenezi viih mentalnih funkcija. Savremeni razvojni
psiholozi su saglasni sa uenjem da ista bioloka osnova moe dati razliite ishode
psihikog razvoja u zavisnosti od socijalnih, kulturnih, ekonomskih i konkretnih istorijskih uslova razvoja. U tome je i sadran sutinski znaaj poznavanja odlika i zakonitosti ranog razvoja.

92

TELESNI RAZVOJ
Znaaj prouavanja telesnog razvoja

Savremena razvojna psihologija uporedo sa ontogenetskim razvojem psihikog

ivota izuava i telesni razvoj zbog dvosmerne povezanosti fizikog i psihikog razvoja.
Organsku osnovu psihikog ivota ini organizam u celini, ali mogunosti i granice psihikog razvoja posebno odreuju njegova anatomska struktura, neuroloka organizacija i biohemijski sastav.
U poreenju sa drugim vrstama telesni razvoj kod oveka znatno due traje, bilo
da se poreenje vri na osnovu apsolutnog ili relativnog trajanja promena do postizanja zrelosti. U poreenju sa ivotinjskim vrstama, gde je vrmenski ciklus da majka
donese novo mladune dovoljan da prethodno postane odrasla jedinka, ljudska porodica jedina ima potomke razliitog dejeg uzrasta koji su istovremeno zavisni. Do toga
dovodi produeno detinjstvo, meutim, ta injenica znaajno utie na psihiki razvoj posebno razvoj linosti dece i odraslih.
I u fizikom razvoju deluje zakon heterohronije. Razliiti delovi tela ne rastu istom
brzinom (glava, trup, noge - v. sliku 22). Razliita je dinamika razvoja razliitih organskih sistema (v. sliku 23). U izvesnim sluajevima razliita je brzina sazrevanja delova
istog organa (na primer mozga - v. sliku 20). Da li se dinamika psihikog razvoj podudara sa tokovima fizikog razvoja? Kre i Krafild (1973) kau: "Zauujua je podudarnost izmeu brzine telesnog i intelektualnog razvoja". Autori navode da i senzomotorni razvoj sledi cefalokaudalni i proksimodistalni pravac telesnog razvoja.
Odlike telesnog razvoja

Telesni razvoj odlikuje rast - promene u razmerama i diferencijacija - promene u

sloenosti strukture i oblika. Ve smo naveli na koje promene tokom telesnog razvoja
ukazuje Meredit (str. 71).
Tabela 4: Promene telesne duine i teine na ranom uzrastu
PRE ROENJA
8 ned
12 ned
16 ned
20 ned
24 ned
28 ned
32 ned
36 ned
POSLE ROENJA
Novoroene
3m
6m
9m
1g
2g

Duina (cm)
5
9
16
25
30
35
40
45

Teina grama
2
35
100
300
700
1000
1700
2500

50
60
66
71
75
84

3500
5300
7200
8800
10000
12800

93

Promene visine i teine se najee uzimaju kao pokazatelj opteg organskog

razvoja. U ontogenetskom razvoju najubrzaniji razvoj se deava u prenatalnom periodu. U postnatalnom periodu porast visine i teine ima dva ubrzanja: neposredno posle
roenja (1-2 g) i u predpubertetu (v. tabele 4 i 5). Postoje polne razlike u poveanju
visine i teine. Kod devojica predpubertet poinje oko dve godine pre. Pored promena
visine i teine kod devojica (izmeu 11-13 g) dolazi do promene irine bedara a kod
deaka (izmeu 13-15 g) do promene irine ramena i bedara. Ove promene doprinose
da se pojavi ensko telo sa karakteristinim konturama, odnosno muka konstitucija.
Nervni sistem se menja kroz kvantitativne, kvalitativne i funkcionalne promene.
Za razliite oblasti mozga ove promene se odvijaju razliitom brzinom. U toku prvih
est meseci najintenzivnije se razvijaju primarne motorne i senzorne oblasti korteksa.
To utie da senzorne i motorne oblasti poinju da funkcioniu relativno rano. Asocijativna oblast, od koje zavisi sloeno opaanje i reavanje problema, kasnije dostie relativnu zrelost koja im omoguava poetak funkcionisanja. Brzina razvoja mozga moe
se pratiti poreenjem teine mozga deteta i odraslog (tabela 5).
Tabela 5: Odnos teine mozga deteta prema mozgu odraslog
Uzrast
Odnos

Novoroene
1/4

9m
1/2

2g
3/4

4g
4/5

6g
9/10

Nalazi u tabeli 6 potvruju da postoje razlike u tempu razvoja kod devojica i

deaka - kod devojice dve godine ranije zapoinje i dostie nivo odraslog telesna visina i teina. Visina i teina odreuju telesnu zrelost od koje zavisi uspenost u ispunjavanju razvojnih zadataka na odreenom uzrastu. Telesna razvijenost utie i na samoocenu deteta i adolescenta.
Tabela 6: Promene telesne visine i teine u detinjstvu i adolescenciji
Uzrast
godina
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19

Visina u cm
M

95
87
107
107
115
113
120
117
126
126
128
127
134
133
139
139
145
145
148
152
156
157
160
164
161
170
173
161
175
162
175
162
175
162

94

Teina u kgr
M

16
16
19
19
23
22
24
24
25
24
26
26
29
29
33
33
36
39
39
42
44
47
51
52
55
57
61
56
65
56
67
57
67
57

U etvrtoj godini mozak deteta dostie 80% ukupne teine. Meutim, za psihiki
razvoj i poveanje intelektualnih mogunosti vanije su promene unutranje strukture
mozga, a posebno mijelinizacija i funkcionalno osposobljavanje asocijativnih vlakana
(videti sliku 20a i 20b).
Nalazi o mijelinizaciji ukazuju da oblasti korteksa od kojih zavisi razvoj najsloenijih formi psihike delatnosti sazrevaju u poznijim etapama; to je razlog to se i formiranje psihikih procesa odvija od jednostavnijih ka sloenijim formama.
Slika 20: Mijelinizacija razliitih oblasti korteksa: a. spoljanja povrina; b. unutranja povrina (krupnim
takama oznaeni su delovi kore koji najranije sazrevaju a sitnim delovi kore koji najkasnije sazrevaju; srednje take
odnose se na zone koje se mijelinizuju u meuvremenu; prema: Luriji, 1976)

Razvoj endokrinog sistema, u kome svaka lezda ima svoju funkciju, znaajan je i za
fiziki i za psihiki razvoj. Od lezda sa unutranjim luenjem najistaknutije mesto ima hipofiza,
koja ima vie funkcija a meu najvanijim je kontrola i regulacija rada endokrinog sistema. Od
znaaja za fiziki i psihiki razvoj su funkcije
tireoidne lezde, nadbubrenih lezda, timusa,
pinealne lezde i polnih lezda. Hormoni veine
ovih lezda imaju i trenutno i dugotrajno dejstvo
- kao biohemijski mehanizmi koji utiu na razvoj i
ponaanje pojedinca. Na slici 21 prikazan je
razvoj endokrinog sistema u prenatalnom periodu, detinjstvu i adolescenciji. U prenatalnom
razvoju sve lezde se ravnomerno razvijaju; u
periodu posle roenja svaka lezda ima svoj
tempo razvoja.
Slika 21: Dinamika razvoja endokrinog sistema od zaea do 20 godina

95

Osifikacija, stvaranje kostiju zapoinje u prenatalnom periodu kada od hrskaviavog nastaje kotano tkivo, ali se intenzivno nastavlja posle roenja, paralelno sa
optim telesnim razvojem, kada se poveava broj kostiju i njihova veliina. Kod novoroeneta ima 270 kostiju, u etrnaestoj godini taj broj je maksimalan (350); nakon
toga broj kostiju se smanjuje (proces srastanja) na 206 u etrdesetim godinama. Skelet
ostaje istih proporcija u svim uzrasnim periodima i fazama osifikacije: 15-20% od teine
tela. Ovaj proces je tesno povezan sa ukupnim sazrevanjem organizma - kod devojica
se zavrava u proseku dve godine ranije nego kod deaka. Kod deaka je snimak
zgloba ake, koji na kraju puberteta treba da ima osam kostiju, najpouzdaniji test polne
zrelosti.
Proces dentacije, razvoja zuba ima tri faze: bezuba faza traje do 2-3 godine i
nakon nje dete izlazi iz statusa bebe a poinje faza mlenih zuba (20) koju, na kraju
predkolskog uzrasta (6-7 god.), smenjuje faza stalnih zuba (32) koja se zavrava krajem adolescencije nicanjem umnjaka. Proces dentacije povezan je sa psihikim razvojem; ve smo naveli da je korien kao kriterijum periodizacije.
Na telesnu teinu najvie utie rast masnog i miinog tkiva. Porast miinog
tkiva je izrazit u periodu puberteta. U tabeli 7 dati su podaci o procentualnom ueu
miinog tkiva u organizmu.
Tabela 7: Proporcionalni porast miinog tkiva sa uzrastom
Uzrast
%

Novoroene
23

8g
27

15 g
33

16 g
44

Odrasli
45

Menjanje proporcija tela

Odrastao ovek nije samo uveano dete. I u periodu detinjstva i adolescencije

pojedini delovi tela rastu razliitom brzinom. Slike 18 i 22 pokazuju da to je dete starije
proporcija glave u odnosu na telesnu visinu opada a, nasuprot tome, proporcija trupa i
nogu se poveava.

Slika 22: Diferencijalno raenje glave, trupa i nogu od zaea pa do zrelosti

96

Tempo razvoja vanijih telesnih sistema

Ve smo istakli da zakon heterohronije dovodi do razliite dinamike sazrevanja

vanijih telesnih sistema. Slika 23 prikazuje krivulje etiri vanija sistema: limfoidni tip,
neuralni tip, opti tip i genitalni tip - za uzrasne periode detinjstva i adolescencije.
Razvoj limfoidnog sistema je najbri u detinjstvu, dostie maksimum u predpubertetu i postepeno opada do kraja adolescencije gde se zadrava na nivou odraslih. Ako
se ima u vidu da je sa njegovim porastom smanjena smrtnost dece, onda je jasna i
njegova zatitna uloga.
Neuralni tip prikazuje ubrzan razvoj nervnog sistema, pre svega mozga, koji sa 6
godina dostie 9/10 teine mozga odraslog. Meutim, do perioda zrelosti tee mijelinizacija (slika 20) i drugi procesi koji ga funkcionalno usavravaju.
Slika 23: Dinamika razvoja razliitih organskih sistema

1. Limfoidni sistem: timus,

limfni vorovi i ostale limfoidne tvorevine;
2. Nervni sistem: mozak i
njegovi delovi, kimena
modina, dimenzije lobanje;
3. Opti telesni razvoj: telo u
celini, visina i teina, kostur i miii, organi disanja i
varenja, krvotok i bubrezi;
4. Reproduktivni sistem: jajnici, jajovodi, testisi, prostata.

Trei, opti tip odnosi se na rast i razvoj visine i teine, a to istovremeno znai
skeleta, miia i drugih organa; za ovaj sistem je karakteristino da ima ravnomeran
razvoj, sa ubrzanjem u prvim godinama posle roenja i u predpubertetu, kada se dostie maksimalan rast skeleta i miia.
97

Genitalni tip, reproduktivni sistem ima postupan rast do predpuberteta (samo

10%) i nagli rast u pubertetu i srednjoj adolescenciji (spoljanjih i unutranjih reproduktivnih organa).
Telesna razvijenost prvaka

Pri odreivanju optimalnog vremena za polazak u kolu posebno se vodi rauna

da osnovni fizioloki sistemi postignu nivo zrelosti da dete moe sa uspehom da ispuni
razvojne zadatke koje postavlja kola.
Za poetak kolovanja odreena je sedma godina. Da li je to uzrast na kome sva
deca dostiu psihofizioloku zrelost za polazak u kolu? Koji kriterijumi se koriste u
praksi za odreivanje stepena telesne zrelosti deteta?
Sistematska merenja pokazuju da na uzrastu 6-7 godine svi fizioloki sistemi i
organi jo rastu i diferenciraju se - a to znai da su morfoloki i funkcionalno nezreli.
Meutim, dostignut je nivo razvoja na kome deca mogu uspeno da se suoe sa zahtevima savremene nastave. Relativna telesna zrelost za polazak u kolu procenjuje se
preko sledeih pokazatelja: telesne visine, telesne teine, nivoa razvijenosti kotanomiinog sistema, razvoja i funkcionalne zrelosti kardiovaskularnog sistema i organa
disanja i posebno preko funkcionalne zrelosti velikog mozga.
Telesna visina je osnovni pokazatelj fizikog razvoja i zrelosti. Ona se uzima u
obzir i kada se procenjuje telesna teina ili obim grudnog koa deteta. Vano merilo
telesne zrelosti je dostignuta proporcija delova tela. Kao posredni pokazatelj ovog kriterijuma bioloke zrelosti koristi se "filipinski test"; dete je uspeno prolo test ako moe
prstima desne ruke, prebaene preko glave u uspravnom poloaju, da pokrije levu
unu koljku.
Za uitelja je vano da poznaje odlike i nivo razvoja kotano-miinog sistema
kod prvaka. Ve je reeno da do punog razvoja kotanog i miinog tkiva dolazi tek u
pubertetu. Na uzrastu od 7 godina na kostima glave, ramena, lopatica, grudnog koa,
kimenog stuba, udova - ima jo hrskaviavih delova; to je period u kome su, pod
nepovoljnim okolnostima, kimeni stub i grudni ko veoma podloni deformacijama.
Kod prvaka su dobro razvijeni krupni miii trupa i udova, ali su slabije razvijeni
sitni miii - posebno miii ake, to utie na kvalitet pisanja i brzinu zamaranja. Do
slabije koordinacije i usklaenosti finih pokreta ake i prstiju dolazi kako zbog nedovrenosti okotavanja falangi ruke i korena ake, tako i zbog nedovrenosti eferentne
inervacije; razvoj ovih procesa traje do 12. godine. Kod prvaka povoljnije je smenjivanje
kraih perioda vebanja pisanja; kod duih intervala javlja se zamor.
Organi disanja i kardiovaskularni organi na ovom uzrastu su jo daleko od konanog formiranja, ali su dostigli nivo razvoja da funkcioniu kao relativno stabilni sistemi.
98

Izuzev pinealne lezde, veina endokrinih lezda do polaska u kolu ne dostie

pun nivo diferencijacije (slika 21). U procesu prilagoavanja prvaka na kolske obaveze menja se i dinamika rada nekih lezda. Andropova i Koljcova (1986) navode da kod
prvaka, kao odgovor na poveane napore, dvostruko raste nivo izluivanja "osnovnog
metaboliteta serotonina" a primeuje se i aktivacija "simpatoadrenalonog sistema".
Od svih fiziolokih pokazatelja gotovosti deteta za polazak u kolu najvaniji su
podaci o stepenu razvija i zrelosti mozga. Podaci o procesima mijelinizacije (slika 20)
pokazuju da pojedine oblasti mozga imaju razliitu brzinu i vreme dostizanja funkcionalne zrelosti. Od nivoa razvijenosti viih delova korteksa, posebno asocijativnih veza,
zavisi u kom obimu je ostvarljiva koordinacija razliitih kortikalnih zona; od stepena te
interakcije zavise svi psihiki procesi: kognitivni, emocionalni i konativni.
Za utvrivanje funkcionalne zrelosti mozga jedna od pouzdanih mera je elektroencefalogram (EEG). Kod odraslog u fazi mirovanja dominira alfa-ritam koji je pokazatelj koherentnih
integrativnih procesa unutar i izmeu hemisfera. U toku individualnog razvoja koherentnost alfaritma se ostvaruje postepeno (do 18 g), a utvreni paralelizam toga razvoja sa funkcionalnim
sazrevanjem eonog dela korteksa ukazuje da ga i reguliu te vie kortikalne strukture. Istovremeno sa sazrevanjem alfa-ritma poveava se uticaj viih struktura korteksa na subkortikalne
centre. To utie da procesi ekscitacije (razdraenja) i inhibicije (koenja) postaju sve uravnoteeniji; na predkolskom uzrastu dominantniji su prvi procesi. To dovodi do jaanja autonomnih
voljnih ponaanja i bolje kontrole emocija.

To dovodi i do promena u socijalnoj interakciji: druenju, shvatanju autoriteta, kvalitativnih promena u kognitivnim procesima i razvoju moralnosti. Na uzrastu 7g EEG
pokazuje relativnu zrelost alfa-ritma, to je pouzdan znak gotovosti CNS prvaka za
uspean prijem i preradu informacija.
Kod veine prvaka formirani su mehanizmi koji omoguavaju organizovanje sistema panje i opaanja, sa mogunou njihove voljne kontrole u zavisnosti od shvatanja znaaja zadatka koji se obavlja. Znaajno raste uloga verbalnog miljenja. Meutim, kod dece sa niim nivoom funkcionalne zrelosti korteksa manja je stabilnost panje, javlja se zatitna ekscitacija koja se ispoljava u motornom nemiru i skretanju deje
panje sa aktivnosti nastave.
Andropova i Koljcova (1986) ukazuju da u reimu radnog dana prvaka negativne
reakcije izaziva statiko optereenje, daleko vie od intelektualnog i dinamikog optereenja. Koji raspored radnih obaveza doprinosi poboljanju intelektualne radne sposobnosti prvaka i ne remeti njegov razvoj i zdravstveno stanje?
Nalazi ruskih psihologa ukazuju da se kod prvaka ne pojavljuje prekomeran
zamor ako u toku radnog dana u koli imaju tri asa po 30 minuta i dva odmora po 20
minuta, od kojih se jedan obavezno koristi za pokretne igre a drugi za uinu.

99

RAZVOJ MOTORIKE
Razvoj motorike u prvom detinjstvu, po miljenju mnogih naunika, dominira nad
drugim funkcijama, a ovladavanje pokretima i motornim vetinama i u narednim razvojnim uzrastima ima snaan (ne)posredan znaaj za ukupan individualni razvoj.
U repertoaru pokreta novoroeneta preovlauju uroene refleksne aktivnosti, ali
odmah po roenju javljaju se i spontani pokreti koji su dosta nediferencirani, difuzni na stimulaciju pojedinih organa reaguje itavo telo. Na primer: novoroene snano
reaguje ako se preko njegovog lica stavi maramica, ali nije u stanju da je pokretom
ruke ukloni. Strunjaci to objanjavaju nalazom da u ovom periodu subkortikalni centri
reguliu motoriku. U toku prvog detinjstva, sa dinamikom sazrevanja viih centara, postupno se javlja voljna kontrola pokreta.
I razvoj motorike se odvija po specifinom obrascu ljudske ontogeneze: po funkcionalnom principu - to je vei znaaj neki funkcionalni sistem imao u filogenezi ljudske vrste, to veu povrinu zauzima njegova projekcija u korteksu. Penfild daje uporedne sheme na kojima delove tela prikazuje u srazmeri koja odgovara povrini u korteksu sa koje mogu biti izazvani odgovarajui kinestetiki oseti i pokreti; u korteksu su najvie zastupljeni oni organi sa kojima se najvie voljno upravlja: usta, lice, jezik, aka,
kaiprst, palac, stopalo ... (Penfield, 1959; slika 24 a i b ).
Razvoj motorike obuhvata sledee procese:
razvoj koordinacije i kontrole poloaja tela,
razvoj motorike ruke i prstiju - dohvatanja i hvatanja,
razvoj lokomocije - kretanja u prostoru,
razvoj lateralizacije,
razvoj motornih vetina.
Razvoj koordinacije i kontrole tela

Voljna kontrola pokreta tesno je povezana sa sazrevanjem nervnog sistema. Procesi maturacije odvijaju se po zakonitostima psihofizikog razvoja (v. str. 54-58), to
utie da se i razvoj koordinacije i kontrole uspostavlja odreenim redosledom. Taj razvoj tee po zakonitostima cefalokaudalnosti i proksimodistalnosti (slika 25). Najpre se
javlja kontrola pokreta onih jabuica i dete prati objekte; u 1. mesecu dete podie
podbradak; u 4. mesecu kontrolie miie vrata - die i dri glavu. Zatim sledi kontrola
trupa: sa 4 meseca sedi uz podrku; sa 9 meseci sedi bez podrke vie minuta, moe
da se nagne napred i vrati u prethodni poloaj; puzanje na stomaku poinje u 9. mesecu a na kolenima i rukama oko 10 meseca; u 10 mesecu iz sedeeg poloaja dete
moe da se naginje u stranu i povrati u sedei poloaj.
100

Slika 24a: Penfildova shema relativne razmere organa usklaene sa povrinom kore mozga sa koje
mogu biti izazvani odgovarajui oseti
(prema: Penfield, 1959)

101

Slika 24b: Penfildova shema relativne razmere organa usklaene sa povrinom kore mozga sa koje
mogu biti izazvani odgovarajui pokreti

Proces uspravljanja ima sledei redosled: ustajanje i stajanje uz neki predmet

poinje sa 9. ili 10. mesecom, a samostalno stajanje sa 11 meseci, sa godinu dana
moe da se spusti iz stojeeg u sedei poloaj, da hoda kad ga odrasli vode za ruku.

102

Razvoj motorike ruke i prstiju

Razvoj senzomotorne koordinacije koja omoguava radnju dohvatanja predmeta

javlja se u 6-7 mesecu. Tada dete postaje sposobno da dohvati predmet koji se nalazi
u njegovom vidnom polju i udaljenosti u dosegu ruke. To znai da je za ovladavanje
dohvatanjem potrebno uskladiti vizuelne podatke o predmetu i kinestetike osete pri
kretanju ruke.

Slika 25: Razvoj motorike u prvih 18 meseci

Dete ve u etvrtom mesecu paljivo fiksira predmet ali ini neusmerene pokrete kojima ga ne dohvata; u petom mesecu dodiruje predmet obema rukama a u 6-7 mesecu
predmet uspeno dohvata, najpre obema a zatim i jednom rukom. Razvoj dohvatanja
103

zapoinje nepreciznim pokretima, kojima dete ne pogaa ni pravac ni udaljenost predmeta. Ovladavanje dohvatanja tee proksimodistalnim pravcem, dete najpre kontrolie
rameni zglob, zatim lakatni zglob i na kraju zglob ake.
Razvoj radnje hvatanja predmeta formira se izmeu 20 i 60 nedelja i prolazi vie
faza; u zavrnim fazama nastaje ljudska upotreba ruke sa opozicijom palca (v. slike 26
i 27).

Slika: 26: Razlika izmeu ivotinjskog i ljudskog hvatanja predmeta

Razvoj hvatanja je eksperimentalno prouavalo vie psihologa. Nalazi tih ispitivanja ukazuju da dete do 20. nedelje bez uspeha pokuava da dohvati predmet (na slici
27 to je kocka ija je ivica 2,5 santimetara). U 20. nedelji dete uspeva kocku da dotakne ali ne uspeva da je dohvati, odigne od podloge. Sa 24 nedelje obuhvata kocku
ulnarnim delom ali palac je u istoj ravni sa ostalim prstima. I u 28. nedelji hvata kocku
bez opozicije palca ali blie korenu ake. Sa 32 nedelje hvata predmet delom ake jo
bliim radijusu i izvesnim ueem prstiju. Sa 36 nedelja javlja se poetna opozicija
palca ostalim prstima. Od 52. nedelje dete hvata kocku vrhovima palca i kaiprsta.
Tada poinje da zagleda predmete jer nisu vie skriveni u aci, manipulie sa njima,
voljno ih isputa, ili premeta na odreeno mesto. Rado se igra hvatanja sitnih predmeta.

Slika 27: Razvoj ljudskog hvatanja predmeta - sa opozicijom palca

104

Usavravanje dohvatanja i hvatanja predmeta nastavlja se u dejoj igri, radnjama

odevanja, poetnom krabanju a zatim crtanju, samostalnom hranjenju.
Razvoj lokomocije - kretanja u prostoru

U redosledu motornog razvoja dete najkasnije ovladava motornim ponaanjima

koja su specifina odlika ljudske vrste: uspravljanjem i uspravnim hodom - kretanjem u
prostoru. Uspravni hod je sloena aktivnost u kojoj su integrisani uspravno stajanje,
odravanje ravnotee, sinhronizacija pokreta nogu i ruku. Zato je prohodavanje neto
dui proces. Prvi koraci su nesigurni, kratki, stopala su pod uglom i razmaknuta, tako
da premetanjem nogu dete pokree celo telo a rairenim rukama odrava ravnoteu.
Meutim, samostalno hodanje omoguava detetu veu aktivnost i istraivanje okoline.
Postepeno usavrava hod: irinu i ugao stopala, duinu koraka. Pri kraju druge godine
dete naui da hoda u stranu, nazad, uz stepenice (pri silaenju radije puzi natrake);
javlja se brzo hodanje i tranje. U treoj godini radnja hodanja se automatizuje, panja
deteta se esto usmerava na prenoenje predmeta i druge proste radnje u hodu; ravnotea je sve stabilnija, dete moe da baca loptu, stoji na jednoj nozi; nauilo je da
hoda niz stepenice, da se u trku zaustavi ili da trei menja pravac. Pokreti su mu
usklaeni a ruke dri uz telo, kao odrasli.
Na predkolskom uzrastu deca ovladavaju skakanjem u duinu i visinu.
Razvoj lateralizacije

Nakon roenja i u periodu odojeta dete je bilateralno u motornom ponaanju. U

drugoj godini deca poinju radije da upotrebljavaju organe jedne strane tela, veina
desne strane. Ta tendencija je sve jaa u toku predkolskog uzrasta. Pored preferencije upotrebe jedne strane, razvoj lateralizacije se ispoljava kao vea spretnost, snaga i
preciznost upotrebe oka, ruke i noge na toj strani. Meutim, ogromnu veinu, oko 90%,
ine oni kojima je to desna strana - dekstralnost (denjatvo). Kod ostalih se mogu javiti druge varijante lateralizacije: dominantna upotreba leve strane - sinistralnost (levatvo); podjednaka upotreba leve i desne strane - ambidekstrija; pojava da su neki organi
dominantniji na levoj a drugi na desnoj - ukrtena lateralizacija.
Da li je lateralizacija uroena ili steena karakteristika ljudi? Dosadanja istraivanja nisu dala jednoznaan odgovor. Jedan broj naunika veruje da je lateralizacija
posledica specijalizacije modanih hemisfera (Sperry, 1967). Kod veine ljudi je dominantna leva hemisfera u kojoj su lokalizovane funkcije govora, pisanja, simbolikih funkcija, apstraktnog miljenja. Pojava lateralizacije je specifina za ljudsku vrstu i u filogenetskom razvoju se pojavljuje istovremeno sa razvojem upotrebe ruke u radu i govora u komunikaciji.
Meutim, jedan broj autora smatra da lateralizacija nije iskljuivo fizioloki fenomen, koji se objanjava strukturalnim i funkcionalnim razlikama leve i desne modane

105

hemisfere; na lateralizaciju i njene posledice utiu psiholoki i socijalni faktori, to ovaj

fenomen ini jo sloenijim.
Panju psihologa posebno privlai levorukost kod dece. Prvo pitanje je da li e se
ta deca uspeno prilagoditi u okruenju koje je podeeno za desnoruke; drugo pitanje
je povezano sa posledicama "prevebavanja" levorukih, posebno pri polasku u kolu,
jer su odreena istraivanja ukazala da tada moe doi do smetnji u govoru i itanju.
Pritisak na levoruke da se preorijentiu na desnu ruku dovodi do pojave mucavosti. U
pokuaju interpretacije ove pojave istie se da u individualnom razvoju nastajanje lateralne dominantnosti i govora idu uporedo - ako se to "prevebavanjem" menja javljaju
se posledice. Otuda i stav da izrazitu dominantnost upotrebe leve ruke ne treba "kidati" ni pri polasku u kolu; levorukom detetu treba pomoi pri usvajanju motornih vetina
u nastavi, na primer, kako da postavi i koristi pribor i papir pri pisanju.
Razvoj motornih vetina

U ontogenetskom razvoju motorike postoji redosled kvalitativno specifinih faza ili

stadijuma koji zavise od: maturacije, odreenog oblika komunikacije deteta i razvojnih
zadataka na odreenom uzrastu. Makgro (Mc Graw, 1940, 1943) je motorne radnje
podelila na filogenetske i ontogenetske; prve su specifine za vrstu i imaju ustaljeni
poredak javljanja kod svih ljudi, koji zavisi od sazrevanja organizma (uspravan hod,
motorika ruke); druge se u individualnom razvoju javljaju samo kod onih koji su se za
njih posebno obuavali (skijanje, pisanje, sviranje).
Dete ui motorne radnje najpre u manipulativnim igrama. Meutim, sa uzrastom
sloenija lokomocija (tranje, skakanje) i sloenije igrovne aktivnosti zahtevaju uenje
novih motornih navika i vetina. To zahteva da se motorno uenje izdvoji kao samostalan zadatak za dete. U njemu mora da se stvori celovita slika ta treba i kako treba da
se uradi. Nije vie dovoljno uenje imitacijom. Kada dete posmatra radnje odraslih vie
zapaa rezultat radnje, a ne uoava metode - naine izvoenja i povezivanja pokreta.
Sloene motorne vetine zahtevaju direktno obuavanje uz pomo specijalno organizovanog vebanja.
Osnovu uenja, razvoja i izvoenja motornih vetina ine perceptivne i motorne
sposobnosti. Formiranje motorne vetine pored senzornih, centralnih i motornih mehanizama zahteva i interakciju ovih faktora sa drugim dispozicijama (motivacionim, kognitivnim i drugim).
Kako nastaje motorna vetina visokog stepena senzomotorne i motorne koordinacije? Lisina i Njeverovi (Lisina i Neverovi, 1967) navode nalaze ruskih psihologa
da treba poi od predstave o organizaciji motorne vetine koja se formira u aktivnostima orijentacije i istraivanja koje su u vezi sa zadatkom uenja. Ta slika se u toku uenja motornih pokreta menja, upotpunjuje i konano formira - to upravo i predstavlja
izgradnju vetine. Dobro nauenu vetinu odlikuje lakoa izvoenja i skladnost pokreta.
106

Proces uenja motorne vetine je efikasniji ako se u obuku uvedu postupci i uslovi iji je
znaaj potvren u praksi:
1. Dati potrebne informacije o motornoj vetini - koje se koriste za stvaranje plana,
eme, predstave motorne vetine, za utvrivanje spremnosti i donoenje odluke da se ona
izvede, da se proveri ispravnost njenog izvoenja. Pri tome imati u vidu psihofizike mogunosti
deteta da registruje, prima i vri kontrolu informacija. Prekomeran broj informacija pri uenju i
izvoenu vetine dovodi do poveanja greaka, odlaganja izvoenja ili potpunog odustajanja
od uenja. To znai da se od uitelja oekuje da ume da vri selekciju informacija, da daje
dovoljan broj pravih informacija i da motivie uenike da ih prime sa visokim stepenom paljivosti.
2. Formirati odgovarajue predstave o strukturi pokreta koji treba uiti; razvoj i formiranje
predstava ide od stvaranja vizuelne, preko vizuelno-motorne ka motornoj predstavi uene vetine.
Osnovni nain za stvaranje vizuelne predstave je pokazno izvoenje te radnje. Ono
treba da zadovolji sledee zahteve:
pri pokazivanju izvoenja vetine uitelj treba da bude u istom poloaju u kakvom se
nalaze uenici,
svi uenici treba dobro da vide sve elemente i pokrete radnje,
vetinu treba izvesti korektno i u celini,
vetinu demonstrirati brzinom koja dozvoljava uenicima da "uhvate" sve pokrete, redosled, poloaj tela ...
sloenu vetinu izvesti lagano, a zatim je pokazati i po delovima; ako je vetina sloena
i teka, a izvede se brzo i u celini, moe da izazove negativne efekte kod uenika: nesigurnost,
zbunjenost, nepovrenje u sebe, ...
pokazivanje verbalno opisivati, objanjavati zato se taj pokret izvodi na taj nain, u
kakvom poloaju treba da je telo, kojim miiima se zapoinje pokret, koji miii su oputeni
kada se iz jednog pokreta prelazi u drugi, ...
Verbalni opis doprinosi razvoju vizuelne predstave, a zatim i procesu razvoja vizuelnomotorne i motorne predstave, to je uslov izvoenja vetine.
U stvaranju motorne predstave, a zatim i u izvoenju vetine, odluujuu ulogu imaju
kinestetiki oseti. Kinestetika osetljivost (miia, zglobova, tetiva) ispoljena u formi motornih
opaanja, a zatim motornih predstava, omoguuje izvoenje motornih pokreta, ali se istovremeno u toku procesa vebanja ova osetljivost poboljava i razvija.
3. Vebanje je nuan uslov uspenog uenja motorne vetine. Vebanje ima povoljne
efekte ako je plansko, sistematsko, i od uenika usmereno cilju. Uspenije je ako ga prati podsticanje, uverenost u znaaj onoga to se ui, razvijena sposobnost razlikovanja elemenata u
vetini - a te psiholoke aktivnosti inicira uitelj.
107

4. Poznavanje rezultata izvoenja motorne vetine je takoe neophodan uslov za uspenost u uenju. Korektivene povratne informacije o uenju imaju vei pozitivan efekat ako su
date:
neposredno po izvrenoj radnji,
konkretno i precizno,
na nain koji podstie, motivie.
U poetnim etapama uenja podsticaji i zasluene pohvale vie doprinose napredovanju u
uenju nego primedbe, koje treba svesti na neophodne.
Veina motornih vetina najbolje se ui u kratkim periodima vebanja koja su rasporeena
kroz dui period vremena. Duina intervala izmeu dva vebanja zavisi od stupnja nauenosti,
teine i sloenosti vetine i osobina onoga koji ui. To znai i motorne vetine trae individualizovan pristup.
Napredovanje u uenju motornih vetina vri se: merenjem brzine izvoenja, praenjem
tanosti izvoenja i preko uinka koji postie.
Za uenje motornih vetina, posebno sloenijih, tipino je javljanje platoa uenja. Uzroci
pojave platoa su: smanjenje motivacije, potreba da se elementi poveu u celinu (uspostavi
koordinacija pokreta), umor, prevelike pauze u vebanju. Uitelj i uenike treba da prigodno
obavesti o prirodi platoa, kako bi na vreme znali da tek posle niza platoa dolazi krajnje dostignue pojedinca - ime se osmiljava dalje ulaganje napora u vebanje.
Lisina i Njeverovi navode nalaze Pantine (1957) o zavisnosti formiranja motorne vetine pisanja slova
od naina usmeravanja deteta na aktivnosti orijentacije i istraivanja. Pantina je primenila tri tipa obuavanja:
prvi tip: eksperimentator daje samo uzor - pisanje slova pred decom propraa najoptijim primedbama
kako treba pisati;
drugi tip: pri pisanju slova skree panju na sve kljune take konture slova, na poetak i kraj svake
linije, objanjava prelaz s jedne take na drugu;
trei tip: sadri obuavanje dece da samostalno uoavaju kljune take na osnovu analize uzora i zatim
da sami izvode radnju pisanja.
Rezultati istraivanja pokazuju da trei tip obuke ima izrazite prednosti. Specijalna organizacija aktivnosti orijentacije i istraivanja motornog zadatka je veoma vaan uslov formiranja motorne vetine.
I drugi autori potvruju znaaj sadraja motornog zadatka, otkrivanja strukture motorne vetine i naina
izvoenja radnje, a ne samo njenog rezultata; za uspeh je bitna motivacija deteta. Pristup zavisi od razvojnog
uzrasta deteta.
Motorne vetine treba izuavati u kontekstu aktivnosti u kojoj se formiraju. Vodea aktivnost i motivacija za uenje motornih vetina znaajno se razlikuje kod predkolske dece i kod uenika, i to se mora uvaavati.

Pedagoke implikacije poremeaja u telesnom i motornom razvoju

Sistematski pregledi koji prethode upisu dece u kolu "otkrivaju" relativno veliki
broj sluajeva sa razliitim manjim ili veim poremeajima u telesnom razvoju:
izrazito pothranjenu ili gojaznu decu; izrazito niskog ili visok rasta;
decu ravnih tabana ili nekog drugog poremeaja skeletnog razvoja - kojima su u
toku korektivne vebe, mere ili ih treba tek uvesti;
108

 decu nepravilne vilice i sa deformacijama u nicanju zuba - koja nose protezu ili
im je ona potrebna;
decu koja nemaju dobar vid ili sluh, kojima je korigovan vid ili sluh ili to treba da
se uini;
decu sa smetnjama motorike: oteane koordinacije pokreta, sa tikovima, drhtavicama;
hiperaktivnu decu: koja ne mogu mirno da sede u kolskoj klupi, sa velikom fluktuacijom panje;
decu sa telesnom invalidnou (telesnim nedostacima, ukoenih zglobova i oteane pokretljivosti, sa epilepsijom ...).
Kada telesni poremeaj i/ili motorna smetnja, po miljenju strunjaka, nije prepreka da dete sa svojim vrnjacima poe u kolu, onda je nuno da uitelj bude potpuno
upoznat sa postojeim nedostacima. Uz to uitelj treba da poseduje dovoljna znanja o
prirodi tih poremeaja i moguim posledicama koje mogu nastati, kako bi preduzeo
mere koje toj deci olakavaju prilagoavanje u grupi uenika i na kolske zadatke. Da
bi deca sa fizikim nedostacima ostvarila kolski uspeh, koji je u dosegu njihovih
mogunosti, uitelj najpre treba da osigura da dete u koli bude prihvaeno takvo kakvo jeste, to e uticati da se dalji njegov razvoj zasniva na realnijim oekivanjima (i
samog deteta i njegove okoline).

109

RAZVOJ ULNE OSETLJIVOSTI I OPAANJA

U poslednjim decenijama razvojni psiholozi su znaajno napredovali u istraivanju
opaanja na poetku ontogeneze. Zahvaljujui tome poinjemo da saznajemo kakva su
opaanja deteta neposredno posle roenja. Nove metode i savremena istraivaka
tehnika omoguili su da se opaanje analizira na osnovu: elektroretinograma, elektrookulografije, kornealne refleksije, aktiviranja ili gaenja orijentacione reakcije (refleksa),
promene ritma sisanja, plaa ili broja otkucaja srca. Sa nalazima da novoroene vidi,
uje, osea dodir, promene poloaja tela - odbaene su pretpostavke da dete po roenju nema jasnog opaanja ili da je opaeni svet deteta haos, ali korigovana su i shvatanja da su osnovne strukturalne specifinosti opaanja sa roenjem date u gotovom
vidu. U periodu detinjstva i adolescencije uporedo teku procesi maturacije organskih
osnova opaanja i senzornog uenja i razvoja (na primer: stratifikacija epia se poveava od samo jednog sloja pri roenju na tri sloja u 16. nedelji, a maksimalna dubina
od etiri i pet slojeva se dostie tek u adolescenciji).
Istovremeno do novih nalaza i shvatanja dolazi i u embriofiziologiji i embriomorfologiji. Na
nov nain se gleda na injenicu da se i senzorni analizatori u ontogenezi razvijaju po principu
heterohronije. Kod fetusa se potpuno strukturalno formiraju koni receptori, proprioceptori skeletnih miia, vestibularni aparat, strukture za sisanje i disanje, dok to nije sluaj sa nekim drugim
ulnim modalitetima. Da li ovakav tok razvoja ima preadaptivnu ili adaptivnu funkciju? Aravski
(Ar[avskij, 1961) smatra da razvijeni analizatori vre adaptivnu funkciju: pomau odravanje
stalnog poloaja fetusa i spremni su za poetak samostalnog disanja i hranjenja. Ovu tezu
podravaju i nalazi o broj dinamici razvoja, nakon roenja, onih oblasti kore mozga koje su
povezane sa aktivnou razliitih analizatora koji obezbeuju adaptaciju na specifine sredinske
uslove sa kojima se organizam nalazi u interakciji.
Taktilna osetljivost

Karmajkl (Carmichael, 1954) istie da je taktilna osetljivost najraniji oblik osetljivosti i u filogenezi i u ontogenezi. Kod novoroeneta osetljivost za dodir je veoma razvijena, naroito u oblasti usta, mada nalazi ukazuju da je cela koa osetljiva na dodir. Na
dodir obraza novoroene reaguje pokretima traenja i pokretima sisanja. Draenje
ake izaziva refleks hvatanja.
Za period 4-6 meseci karakteristino je da se ruka pojavljuje u manipulacijama i
ispitivanjima. Dete opipava svoje ruke i predmete. Dolazi do daljeg razvoja konog
analizatora. Dete vizuelno fiksira mesto dodira a javlja se orijentaciona reakcija, "kona fiksacija": u vreme dok traje draenje dete "celo zamre" - dolazi do potpune inhibicije motorne aktivnosti i praenja dodira. U prvoj godini dovrava se osnovni razvoj
konog analizatora; njegovo dalje usavravanje doprinee poboljanju brzine, preciznosti i diferenciranosti reakcija.

110

Oseti toplog i hladnog

Odmah po roenju postoje izraene reakcije na drai koje su hladne ili tople u
odnosu na povrinu koe deteta. Neki nalazi ukazuju da je dete osetljivije za hladno, na
te drai jae negativno reaguje.
Kinestetika osetljivost

Dete rano ispoljava sposobnost kinestetike osetljivosti na promene poloaja

sopstvenog tela i ravnotee. Analize proprioceptivnih impulsa koji dolaze od miinozglobnog sistema ruke pokazuju da se sa uzrastom smanjuje broj difuznih reakcija,
a reakcije postaju specijalizovane i lokalne. Uporeivanje nalaza sa uzrasta 4 godine i
6-7 godina pokazuje da je tanost procene teine poveana za dva do tri puta. Sposobnost analiziranja miinog napora i vetina lokalizovanja motornog odgovora na spoljnu dra raste sa uzrastom. Kod dece u 6-7 godini reakcije su bre, preciznije i stabilnije, nego kod dece od 4-5 godina.
Oseti bola

Smatralo se da osetljivost za bol kod fetusa nije razvijena, jer nije dovrena mijelinizacija nervnih puteva; meutim kod fetusa od 13 do 18 nedelja naene su reakcije
na bolne inervacije (Wisser i dr., 1997). Kod novoroeneta je najosetljivije lice; sa procesom mijelinizacije raste osetljivost tela u celini.
Olfaktivna osetljivost

Odmah po roenju dete reaguje na osnovne mirise, mada veina istraivaa ukazuje da je ova osetljivost tek neznatno razvijena.
Gustativna osetljivost

Na osnovu reakcija novoroeneta pri delovanju gustativnih drai autori smatraju

da ono razlikuje slatko, kiselo, gorko i slano. Sa 2-3 meseca reakcije na razliite kvalitete su izrazitije i odoje reaguje na ukus mleka.
Akustika osetljivost

Dete u prvim danima ivota reaguje na tonalne i netonalne zvukove. Neki ispitivai nalaze da postoji diferencijalna osetljivost na akustike drai koje se razlikuju po
visini i boji tona; nakon gaenja orijentacione reakcije na akustiku dra davana je nova
dra, koja se od prethodne razlikuje po visini i boji tona, na koju dete reaguje ponovnom reakcijom orijentacije i inhibiranjem pokreta sisanja. U 2-3 mesecu pojavljuje se
lokalizacija izvora zvuka.
Kod dece se formira govorni ili fonematiki sluh i muziki sluh ili sluh za razlikovanje visina. Govorni sluh se razvija relativno rano, krajem prve i poetkom druge godine.
111

Muziki sluh se razvija kasnije. Deca od 3-5 godina u pevanju reprodukuju samo ritmiku liniju. Od 5. godine javlja se preciznije razlikovanje visina i melodije, ali je jo uvek
superiornije razlikovanje ritma i tempa.
Otrina tonalnog sluha se uveava do puberteta, i to za sve frekvencije. Sa uzrastom raste i otrina sluha za govor.
Vizuelna osetljivost

Novoroene odmah reaguje na svetlosne drai, to se posredno zakljuuje na

osnovu opte motorne aktivnosti. Posle 1-2 nedelje prati pokretom oiju svetlosne drai; najpre prati drai po horizontalnom a zatim i one po vertikalnom pravcu. Od dve
nedelje prati obojene take, promene kontrasta, oblika, kretanje objekata. Due zadrava panju na crno/belom kontrastu, posebno u vertikalnom poloaju (slika 28 a);
panju mu privlai i promena oblika pri emu pokazuje izrazitu preferenciju za zakrivljene linije (slika 28 b).
Krajem prvog meseca javlja se konvergencija oiju. U 2-3 mesecu vizuelna fiksacija due traje i poinje da se javlja spontano - pri okretnju glave, pri pojavi zvunog
signala.

Slika 28 a: Crno beli kontrast

Prema: Massen et al., 1984

b: Preferencije oblika figura

(brojevi ispod figura oznaavaju stepen interesovanja: 1 - maksimalni interes, 10 - minimalni interes)

Pretpostavlja se da se prethodni utisci odraavaju u vidu shema, jer male promene na pokazivanim objektima, kao novina, izazivaju panju odojeta. Fanc (Fantz,
1958, 1966) potvruje ove nalaze ali je u svom ogledu pokazao da deca imaju izrazitu
preferenciju prema shematskom prikazu ljudskog lica (slika 29).
Trei mesec je period pojavljivanja aktivne percepcije kojom dete saznaje okolni
svet. Komunikacija sa odraslima je zasnovana na vizuelnoj percepciji. Dete prati objekte do udaljenosti od 4 metra. U 4-5 mesecu javlja se samostalno razgledanje i manipulisanje predmetima.

112

Slika 29: Interesovanje za sline oblike

Sa pola godine dete diferencijalno reaguje na pojavu majke (plaem kad nije
namireno, gukanjem i razdragano kad jeste). Poinje da reaguje strahom na pojavu
nepoznatog lica. Dete sve primerenije reaguje na okolinu. Poetkom druge godine dete
na shemi objekta izdvaja "raspoznavajui znak" - kod sheme oveka to je glava, kod
sheme psa - noge. Psiholozi ukazuju na jo jednu pojavu na ovom uzrastu. Detetu privlae veu panju umerene promene na objektu, nego veoma velike ili vrlo male promene - to je "princip razlikovanja" (v. sliku 6).

Slika 30: Vetaki grafiki oblici i dvanaest varijanti

113

Gibson (Gibson,1963) je izvela interesantan ogled ispitujui deje sposobnosti

razlikovanja oblika koji su slini slovima, na uzrastu od 4-8 godina. Traila je da deca
uporeuju standardne grafike oblike sa 12 varijacija, sa zahtevom da meu njima
nau karticu koja je ista kao standardna.
Slika 30 prikazuje deo kartica a na slici 31 su nalazi ispitivanja. Rezultati pokazuju
da samo greke u razlikovanju promena perspektive ostaju visoke do 8. godine; sve
druge vrste greaka sa uzrastom opadaju.
Otrina vida raste do 14-15 godine. Ono to dete u 4-5 godini vidi na 210 sm, u
6-7 godini na 300 sm a u 14-15 godini opaa na 475 sm (u ogledu je korien prsten R
= 7 mm sa prekidom od 1 mm).
Oko druge godine deca razlikuju etiri osnovne boje (crvenu, utu, zelenu i plavu). Od 4. godine povezuje boje sa imenom, u 5. pored osnovnih boja znaju i neke prelazne tonove; na tom uzrastu razlikuju i svetline. Veliki znaaj za uoavanje boja kao
specifinih kvaliteta ima veza izmeu boje i predmeta.
Dete rano poinje da vizuelno razlikuje prostorne odnose. Gibson je konsturisala
poseban sto sa "vizuelnom provalijom" - delom na kome je samo staklo a ara je postavljena na pod (slika 32), na kome je ispitivala prvo javljanje vizuelne informacije o
dubini. Do 7. meseca dete ne vidi provaliju; u osmom mesecu veina ispitivane dece
izbegava providni deo, pokazuje strah i poinje da plae kada preko stakla ("provalije")
treba da doe do majke. Deca od godinu dana, koja uz informacije o dubini oseaju i
staklo na stolu, prihvataju da preko stakla - ("provalije") preu do majke, jer procenjuju
da nee propasti.

Slika 31: Greke u sparivanju standardnih oblika sa varijantama

Bover je, ponavljajui ovaj ogled, ustanovio da i mlaa deca, koja jo ne puze,
vide dubinu.
114

Vizuelno opaanje forme, veliine, poloaja u prostoru postepeno se usavrava i

povezuje sa "miinim ulom", proprioceptivnim, kinestetikim osetima koji nastaju pri
pokretu oiju, glave i ruku.

Slika 32: Eksperimentalni sto sa "vizuelnom provalijom" (prema: Gibson, 1963)

Orijentacija u prostoru povezana je sa diferencijacijom prostornih odnosa sopstvenog tela (desna ruka, leva ruka, ...). Veliku ulogu u razvoju opaanja prostornih
odnosa igra ukljuivanje rei u proces opaanja, posebno u opaanju prostornih odnosa meu predmetima. U renik se ukljuuju rei: napred, pored, u sredini, izmeu, tu,
tamo, ovde, na, pod, nad, ispred, pozadi, ulevo, udesno).
Nalazi ukazuju da deca najpre izdvajaju formu na opaenom predmetu a znatno
manju ulogu za prepoznavanje igra veliina. Opaanje veliine bre napreduje u sluajevima kada veliina postane oznaka za izbor predmeta; od 3-7 godine deca sve vie
uviaju odnose veliina.
Opaanje forme je najee bilo predmet eksperimentalnih istraivanja. Na
osnovu kojih obeleja odoje od 3-4 m razlikuje formu? Nalazi ruskih psihologa su
saglasni da je za formiranje kompleksa obeleja na osnovu kojih se opaa forma potrebno vreme. Pored selektivne vizuelne fiksacije, dete koristi predmetnu radnju za upoznavanje forme. Ruski psiholozi posebno naglaavaju vezu izmeu oka i ruku u razvoju
opaanja. Opaanje izuavaju u kontekstu aktivnosti jer postoji njihova razvojna i funkcionalna povezanost. Sve do 3-4 godine praktino manipulisanje daje bolje rezultate
nego vizuelno upoznavanje predmeta. Tek od 5. godine vizuelno upoznavanje postaje
efikasnije. Kod dece od 6-7 godina taktilno-motorna komponenta ve postaje suvina
za vizuelnu analizu forme.
115

U eksperimentima koji su imali za cilj da decu naue opaanju forme, uoeno je

da na uzrastu 3-4 godine forma jo nije izdvojena kao obeleje (znak) predmeta, ve je
nerazdvojno povezana sa predmetom. Od 5-7 godina deca poinju da izdvajaju formu
kao jedan od znakova predmeta. To je upravo prelazna etapa od predmetno-praktine
faze u razvoju opaanja na perceptivnu aktivnost u pravom smislu. Karakteristine crte
perceptivnih operacija su njihova podrobnost i sukcesivnost. Otuda se pokreti oiju
mogu koristiti kao indikatori procesa opaanja. Upravo na osnovu analize snimaka oiju ustanovljeno je da se razlikuju perceptivne operacije upoznavanja forme i prepoznavanja forme.
Na osnovu informacija o pokretu oiju praen je razvoj vizuelnog opaanja forme.
Deca od tri godine ne ispituju predmet, fiksacije su duge i retke; u 4-5 godini zapoinje
aktivnost istraivanja forme; u 6-7 godini oi kratkim fiksacijama sistematski modeluju
formu figure sa svim njenim osobenostima, to kasnije daje nepogreivo prepoznavanje.
Upravo i proces obuke, kako da se senzorno uenje usavri, usredsreen je na
savlaivanje sistema operacija kojima se istrauje figura (Zinenko, 1967). Rezultat
obuke je da se deca usredsreuju na ona obeleja koja daju najveu informaciju; u toj
fazi se ostvaruje vea interiorizacija perceptivnog procesa i formira unutranji model
figure. Ova obeleja kasnije opaena, u procesu prepoznavanja, aktuelizuju unutranji
model i dovode do trenutnog uvianja svojstva predmeta koji se opaa. To znai da
usavrena forma opaanja nastaje kao rezultat dueg uticaja praktinog iskustva i uenja. U saznajnoj aktivnosti deca preuzimaju socijalnu kulturu, senzorno iskustvo sredine: govorne foneme, sisteme muzikih zvukova, geometrijske oblike ... i sve ih oznaavaju pomou jezika.
Proces socijalizacije deteta od poetka je svesno usmeravan, pa i proces opaanja treba posmatrati kao socijalno usmerenu i socijalno posredovanu aktivnost. U toku
kolovanja dalje se razvijaju sposobnosti opaanja.
Odlike opaanja i panje na poetku kolovanja

Andropova i Koljcova (1986) iznose nalaze ruskih naunika da na uzrastu 7.

godine dolazi do integracija razliitih kortikalnih centara to, zajedno sa uspostavljanjem alfa-ritma, stvara optimalne uslove za poetak kolovanja.
Do tih promena dolazi zahvaljujui sazrevanju prednjoasocijativnih oblasti korteksa velikih hemisfera koje ine najvaniju kariku u integrativnom funkcionisanju mozga.
Pojaano uee eonih oblasti odraava se na kvalitativne promene u sloenim psihofiziolokim funkcijama: panji, prijemu i proceni vanosti senzornih informacija. U tom
periodu znaajno raste aktivirajui potencijal verbalnih instrukcija i mogunosti organizacije voljne panje.
116

Asocijativne oblasti, pored funkcije sinteze spoljanjih drai i pripreme za aktivnost, imaju i funkciju planiranja i predvianja ishoda.
Andropova i Koljcova ukazuju da je poetak sistematske nastave prilika za usavravanje procesa opaanja ali i podsticaj za dalje funkcionalno usavravanje ovih delova korteksa.
Kakve su odlike procesa opaanja kod prvaka? Iz analize crtea ili opisa slike
uoavamo da deca na poetku kolovanja uglavnom nemaju izgraen kriterijum izbora
bitnih perceptivnih elemenata, jo se ne usredsreuju na ona obeleja koja daju najveu informaciju. Proces opaanja kod prvaka tek treba da se usavrava.
O tome ta treba i moe da uradi uitelj delimino smo govorili kod razvoja motornih vetina pisanja slova. Tu je superiorniji od ostalih bio tip obuke koji kod dece organizuje aktivnosti orijentacije i istraivanja: da deca samostalno uoavaju kljune take
na osnovu perceptivne analize uzora a zatim sama izvode radnju pisanja (Pantina,
1957).
Podakov (Poddq\kov, 1984) daje sistem perceptivnih operacija koji obezbeuje
postupnost ispitivanja objekta:
1. Opaanje celovitog oblika predmeta.
2. Izdvajanje osnovnih delova ovog predmeta i njegovih osobina (oblik, veliina,
...)
3. Odreivanje prostornih odnosa izmeu pojedinih delova (vie, nie, levo, desno).
4. Izdvajanje pomonih delova predmeta i utvrivanje njihovog poloaja u prostoru u odnosu na osnovne delove.
5. Ponovno opaanje predmeta u celini.
Ovo je uopten sistem operacija koji se moe primeniti u analizi najrazliitijih predmeta - bitno je da se dete pridrava datog redosleda, istie autor. Kada dete na
govornom planu usvoji redosled radnji onda ono moe samostalno da upravlja svojim
opaanjem, jer se tim putem ostvaruje interiorizacija perceptivnog procesa.
Sistematska obuka ubrzava usavravanje sposobnosti opaanja. Vizuelnomotorna koordinacija postaje sve preciznija, opaanje postaje sve selektivnije i dete
poinje smo da usmerava svoje opaanje koristei namernu, voljnu panju.
Razvojnu psihologiju posebno interesuje kako dete stie sposobnost da smo
usmerava svoju panju i vri izbor u perceptivnim i drugim aktivnostima.
Na mlaim uzrastima dominira spontana panja - sama priroda stimulusa vezuje
deje opaanje. Odluujuu ulogu ima novina drai, njen intenzitet, iznenadna promena. Prirodni odgovor deteta je orijentaciona reakcija koja je usmerena na upoznavanje

117

tih drai. Sa uzrastom ova forma panje postaje sloenija i izaziva reakcije koje su
usmerene na potpunije upoznavanje okoline: reakcije orijentacije i istraivanja.
Meutim, takvo usmeravanje panje deteta mogu izazvati odrasli (majka) koji
neguju dete posredstvom gestova ili rei, kojima ukazuju na neki predmet iz okoline.
Lurija (1976) ukazuje da to socijalno posredovanje ini prelaznu etapu iz koje u toku
dalje socijalizacije dolazi do razvoja voljne panje. Do interiorizacije socijalno organizovane panje dolazi posredstvom govora.
Sistematska istraivanja pokazuju kako se sa uzrastom menja selektivna usmerenost u vizuelnom opaanju (Zinenko, 1967). Sa uzrastom se menja "strategija"
vizuelnog opaanja kod dece od 3 -7 godina. Ali pokazano je da se sistematskom obukom ubrzava razvoj i poboljava sposobnost sistematskog vizuelnog ispitivanja predmeta i izdvajanja njegovih bitnih svojstava. U ovim istraivanjima potvren je znaaj
verbalnih instrukcija za razvoj voljnog usmeravanja panje.
Na poetku kolovanja usmeravanje dejeg opaanja vri se preko oba vida panje. To zahteva dostignuti nivo kognitivnog razvoja i specifinosti drugih osobina prvaka. Prvi vid se ostvaruje uvoenjem oigledne nastave, preko dobro organizovanog,
privlanog izlaganja, aktivnom nastavom. Pri svemu tome moraju da se uvaavaju
principi teorije nastave. Meutim, kod uenika treba razviti sposobnosti i spremnost da
se samostalno voljno usmeravaju na brojne ake obaveze koje zahtevaju ulaganje
napora pri reavanju problema. Tu uitelja oekuje zadatak da od poetaka uvodi postupke koji razvijaju namernu panju, jer je ona preduslov uspenog kolskog uenja.
Primeri ruskih psihologa koje smo naveli ukazuju da je najefikasniji put za razvoj
voljnog usmeravanja panje organizovana obuka u kojoj deca preuzimaju i sistematskim vebanjem interiorizuju sistem operacija koje su potrebne za reavanje odreenog zadatka. Pri tome, na kolskom uzrastu, verbalne informacije i instrukcije imaju
vodeu ulogu.
Razvoj sposobnosti opaanja i namerne panje zavisi od ukupnog psihikog razvoja deteta, posebno pojmovnih kategorija i motivacije linosti. U toku razvoja neprestano se odvija interakcija izmeu novih informacija i postojeeg saznanja. Razvoj opaanja vodi izgradnji i proirivanju pojmovnog sveta - koji ima sve vei uticaj na opaanje.
Pedagoke implikacije poremeaja u senzornom razvoju

Kod kolske dece najee se javljaju sluajevi oteenog vida ili sluha, koji ine
oko 10% od svih vidova ometenosti u razvoju. Jedan od prvih zadataka uitelja je da
identifikuje takvu decu, jer e tek tada biti u mogunosti da preduzima odgovarajue
mere pomoi.
Dete sa smetnjama vida moe se prepoznati preko sledeih simptoma:
118

 pri itanju ili pisanju zauzima poloaj koji je preblizu ili predaleko od knjige ili
sveske ( normalno rastojanje od oiju je 20 sm);
pri itanju pokriva jedno oko, mirka, trlja oi;
takvo dete se esto ali na glavobolje i vrtoglavice.
Poremeaji sluha se prepoznaju preko sledeih znakova:
dete netano uje pitanje;
dete je radije samo, povlai se od grupe;
po govoru bez intonacije i sa slabim izgovorom rei.
Neposredna posledica smanjene mogunosti korienja vida i sluha je zaostajanje u kognitivnom razvoju; posredne posledice odraavaju se na ukupan razvoj linosti.
Korigovanje vida i sluha, pored povoljnih efekata u komunikaciji, utie na povoljniju
samoocenu linosti i emocionalnu sigurnost deteta.

119

UENJE I RAZVOJ
Da li se zakonitosti psihikog razvoja mogu svesti na zakonitosti po kojima se
odvija proces uenja ili razvoj ima svoje specifine zakonitosti? Da li je razvoj subordiniran uenju ili je uenje subordinirano razvojnom procesu?
Ovo je centralni problem razvojne psihologije jer su odgovori na ova pitanja od
sutinskog znaaja kako za teoretiare tako i praktiare. Rasprava o njemu data je u
brojnim radovima, bila je u sreditu panje na vie naunih skupova, ali posebnu panju privlai ona na meunarodnom kongresu psihologa u Moskvi 1966. godine. Na
njemu su se psiholozi podelili na one koji stavljaju naglasak na vei udeo razvoja i one
koji smatraju da je uenje vanije. U sutini to je bila rasprava izmeu enevske i moskovske psiholoke kole.
Centralna teza enevske kole je da se razvoj odvija po sopstvenim zakonitostima koje su bioloke i socijalne prirode. Pijae kae: "Uenje je izgleda podreeno
mehanizmima razvoja i vodi trajnom uspehu samo u meri u kojoj koristi izvesne vidove
ovih mehanizama". A to znai uenje je subordinirano razvojnom procesu, a brzina
uenja zavisi od stepena ostvarenog razvoja. Zbog toga to razvoj ima vodeu ulogu deca na predkolskom uzrastu ostaju neprijemiva za bilo kakvo uenje logikih struktura.
Ako uenje nije pokreta razvoja - koji faktori to jesu? Za Pijaea kognitivni razvoj
je sistem sa sposobnou za autogenezu: osnovni proces je uravnoteavanje (preko
asimilacije i akomodacije - kojima se postie adaptacija). Istraivake metode ove kole su prilagoene da prate spontan razvoj deteta. Pijae prihvata Vodingtonov princip
uvremenjenosti i smatra da na deji razvoj ne mogu povoljno uticati pokuaji ubrzavanja. Kritiarima koji govore o nekim efektima ubrzavanja postavlja pitanje da li znaju ta
dete gubi u razvoju ako se vreme razvojnih procesa skrauje.
Centralna teza moskovske kole zasniva se na uenju Vigotskog "da dobra
obuka vodi za sobom razvoj". Psihiki ivot vue svoje korene iz socijalne interakcije u
kojoj dete uenjem preuzima socijalno iskustvo. Ni razvoj se ne odvija po nepromenljivim zakonitostima - on zavisi od aktivnosti subjekta, a to znai od uenja. Polazei od
teze da razliito obuavanje daje razliite efekte Galjperin razvija metodu etapnog formiranja umnih radnji - koja poinje od formiranja "osnovne orijentacije operacije", i kroz
sledee etape odigrava se preobraaj praktinih, spoljanjih aktivnosti u unutranje,
mentalne aktivnosti. Ovom metodom dete na ranijem uzrastu formira pojmove konzervacije.
Ono to je zajedniko u nalazima obe kole je sledee:
Logike operacije imaju svoje korene u praktinim, materijalnim radnjama, koje
se kroz proces interiorizacije transformiu u mentalne operacije.
120

 Postoji saglasnost rezultata kada se pojave prate u slinim uslovima - u spontanom razvoju deteta.
Razlike se pojavljuju u shvatanjima ove dve kole po pitanjima:
faktora razvoja,
mogunosti ubrzavanja razvoja obuavanjem.
Veliki broj radova pokuava da odgovori na pitanje moe li razvoj biti ubrzan, a to
znai i na pitanje da li je pri tome prioritetniji faktor sazrevanja ili uenja. Klaricio (Clarizio, 1977) navodi argumente obe grupe autora - koji su pristalice i protivnici "ubrzavanja gotovosti" za polazak dece u kolu.
Pristalice "ubrzavanja gotovosti" svoje shvatanje potkrepljuju sledeim argumentima:
postoje kritini periodi za intelektualni razvoj koji trae raniji poetak vebanja;
rano vebanje daje kasniju superiornost te dece kroz kolovanje;
rano shvatanje osnovnih pojmova olakava da se pre pree na tee - apstraktnije pojmove;
rano obuavanje je preventiva da ne doe do uenja i uvrivanja pogrenih
shvatanja;
poetni uspesi ranog vebanja poveavaju interesovanje za uenje u koli;
poetni uspesi uveavaju samopouzdanje i stimuliu razvoj linosti;
dananja deca su spremna za ranije uenje jer ive u boljim uslovima, vie
komuniciraju, vie pitaju, bogatiji im je renik;
ako obuka pone ranije do sedme godine razvie se mnoge vetine;
ako (nad)proseni ranije ponu sa itanjem bre e napredovati;
ogledi su pokazali mogunost ubrzanja spremnosti za kolu.
Protivnici ubrzavanja, autori koji su za potovanje spontanog razvoja gotovosti,
svoje shvatanje potkrepljuju sledeim argumentima:
u sedmoj godini dete je spremno da ui osmiljeno, pre toga ui napamet, jer
operaciono miljenje nastaje tek u sedmoj godini;
eksperimenti ubrzanja nisu doveli do breg prelaska iz stadijuma u stadijum prema tome oni su neuspeni;
deca koja ponu kolovanje u sedmoj godini sustiu u znanjima "ubrzane" koji
su ukljueni u 5-6 godini, pa ak ih i prestiu;
sazrevanje je osnova za razvoj jezika, skeltno-miinih struktura ruke i prstiju koji su uslov gotovosti za polazak u kolu (itanje i pisanje);

121

 ubrzanje krije opasnost da dete doivi frustracije, da se "intelektualno opee",

da pone da mrzi i izbegava kolu;
ubrzavanje zahteva individualizaciju nastave i poveava trokove obrazovanja,
a ne daje opipljive rezultate;
ukljuivanjem mlae dece u kolu u odeljenjima njihove generacije "nestaju"
nadproseni;
kritini periodi intelektualnog razvoja nisu jasno i pouzdano odreeni;
preuveliava se uticaj "organizovane obuke", vie je dokaza da je deja igra
najsvestraniji podsticaj za razvoj;
pokret za "ubrzavanje gotovosti" vie otkriva motive odraslih nego potrebe
dece.
Jedan broj radova pokuava da izdvoji kriterijume pomou kojih se moe odrediti
da li su promene kod dece nastale kao rezultat sazrevanja ili uenja. Za razlikovanje
uroenih od steenih promena navode se:
- rano javljanje,
- univerzalnost,
- konstantan redosled javljanja,
- uporeivanje mogunosti razvoja jedinki razliitih vrsta,
- uporeivanje razvoja dece istih i razliitih genetskih potencijala (identinih bliznaca i vrnjaka).
Nalazi ukazuju na relativnu vrednost ovih kriterijuma. Sve to je uroeno nije dato
odmah po roenju; ima univerzalnih pojava ponaanja koje su steene; mnogi procesi
imaju istovetni redosled formiranja kad uenje tee od jednostavnijih ka sloenijim vetinama; i pristalice nativizma i empirizma tvrde da nalazi o istovetnosti razvoja identinih blizanaca potvruju njihovo uenje: nativisti: da je to rezultat sazrevanja istih
potencijala, empiristi: da je to efekat delovanja iste sredine.
Meutim, savremena razvojna psihologija ne bavi se vie dilemom "nasleeno steeno", jer nema ni jedne pojave u psihikom ivotu koja nije rezultat interakcije ovih
procesa, ona je vie usmerena razumevanju ljudskog obrasca ontogeneze pri emu se
autori razliitih teorijskih pogleda slau da je razvoj zavisan od vaspitanja, a sve vie
njih "vidi" i subjekta vaspitanja.

122

RAZVOJ UENJA
"Nijedno drutvo nije do sada izvuklo
maksimum iz potencijala svojih lanova"
Hant

Uenje je jedna od najuniverzalnijih ovekovih aktivnosti koja dovodi do relativno

trajnog menjanja ponaanja, to je najvaniji efekat te aktivnosti. Rano iskustvo - senzomotorno, emocionalno, preverbalno - osnova je za ontogenetski razvoj u svim podrujima: kognitivnom, afektivnom i psihomotornom. Upravo od uenja zavisi da li e se
ovek razviti u skladu sa svojim potencijalima, o kojima govori Hant. Ovaj naunik smatra da razvoj nije predodreen - bitni su rani uslovi razvoja. Time se on pridruuje naunicima koji smatraju da je i za razvoj funkcija mozga vano rano uenje. Za ove naunike i inteligencija je fenotip: proizvod genotipa i aktivnosti uenja u odgovarajuim sredinskim uslovima.
U kojoj meri je za deji razvoj vano rano uenje? Koliko se nalazi etologa i drugih
naunika o posledicama izolacije i liavanja ivotinja, na ranom uzrastu, mogu primeniti
na oveka?
Naveli smo da etolozi govore o uroenim aktivnostima koje se javljaju samo u
ogranienim periodima vremena (K. Lorenc, v. str. 57 i sl. 10). Ta vrsta ranog uenja
oznaena je kao utiskivanje (impriting) jer mladune pri prvom opaanju "utampava"
lik roditelja. Mehanizam je bioloki vaan jer omoguava mladunetu zapamivanje i
identifikaciju roditelja.
Etolozi daju nalaze o presudnim efektima ranog uenja na razvoj nekih viih ivotinjskih vrsta, a te nalaze mnogi autori ekstrapoliraju na uenje deteta. Meutim, ubrzo
je prikupljeno vie nalaza o posledicama nepovoljne okoline na rani razvoj dece na
osnovu kojih je data teza da "okolina u ranim godinama vri nesrazmeran i trajan uticaj
na organizam u brzom razvoju u poreenju sa mogunostima njenog kasnijeg uticaja"
(Klark i Klark, 1987).
Rano uenje kod dece odvija se odmah po roenju i u toku prvih godina. Kao
njegove glavne odlike autori izdvajaju:
ostavlja trajne i ponekad znaajne posledice na razvoj;
rano uenje vezano je za odreeni uzrast i kada taj kritini ili senzitivni period
proe onda je uenje trajno manje uspeno;
rano uenje odvija se stalno, postupno - a promene koje nastanu su ireverzibilne;
posledice ranog uenja su generalizovane a ne specifine (na primer, emocionalni stresovi utiu na ukupan razvoj, a ne samo na emocionalni razvoj).

123

Presudan uticaj ranog iskustva posebno istiu psihoanalitiari koji govore o fiksaciji traumatskih doivljaja, koji se utiskuju u nervni sistem i trajno vre uticaj na razvoj.
Studija o uticaju ranog iskustva koju daju Klark i Klark (1987) unosi dozu optimizma jer nalazi dokaze da negativne posledice ranog uenja mogu biti znaajno ublaene ukoliko dete bude premeteno i negovano u povoljnijem socijalnim uslovima. Pozitivne promene su utoliko vee to se dete ranije premesti u povoljnije uslove. Time autori potvruju znaaj biosocijalnih inilaca koji deluju u ranoj fazi razvoja, ali ukazuju i na
mogunosti kasnijeg menjanja linosti onih koji su imale nepovoljno rano iskustvo.
Autori ukazuju i na potrebu uravnoteenijeg pristupa problemima razvoja - potrebu podrobnijeg istraivanja uinka faktora koji deluju i na kasnijim uzrastima. Drugim reima,
itav razvoj je vaan.
Meutim, autori istiu da su granice linog menjanja jedinke sve nie sa porastom
godina; oni mogunosti razvoja i menjanja prikazuju u vidu "klina" iji je najiri kraj
okrenut najranijem uzrastu, kritinom periodu kada se organizam odlikuje poveanom
senzitivnou za odreene podsticaje, a vrh pubertetu (slika 33).
Slika 33: Shematski prikaz uticaja deprivirane sredine na razvoj - opadanje mogunosti poinje
od kritinog perioda razvoja

Iz navedenih podataka sledi zakljuak da je za psihiki razvoj po obrascu ljudske ontogeneze, u kome se prepliu i meusobno uslovljavaju organsko sazrevanje i socijalno-kulturni uticaji, vaan itav period ontogeneze ali je rano iskustvo i rano uenje od najveeg znaaja.
Razvoj pojedinih oblika uenja
Klasino uslovljavanje

Osnovni oblik uenja u periodu novoroeneta i odojeta je uslovljavanje. Ovaj

oblik uenja je primenljiv za objanjenje odreenih promena kod ljudi svih uzrasta.
Klasino ili respodentno uslovljavanje je najjednostavniji oblik uenja koji dovodi
do stvaranja uslovnog odgovora, reakcije. Procesom klasinog uslovljavanja se neka
ve postojea bezuslovna reakcija vezuje za novu (neutralnu) dra koja se javlja istovremeno ili neto pre sa bezuslovnom drai koja izaziva tu reakciju. Klasino uslovljavanje se odvija bez namere subjekta.
Ovaj oblik uenja objasnio je ruski fiziolog i psiholog Pavlov pomou ogleda sa psima
koristei hranu kao bezuslovnu dra za refleks salivacije kao bezuslovnu rekciju i zvuk zvona
kao neutralnu (uslovnu) dra. Ako je zvuk zvona dovoljno puta ponovljen istovremeno ili neto
124

pre davanja hrane on poinje sam, i kad se izostavi davanje hrane, da izaziva salivaciju. Tada
kaemo da je uspostavljen uslovni refleks. Za objanjenje uslovnog refleksa Pavlov koristi sledee pojmove:
potkrepljenje - primena bezuslovne drai sa, neto pre datom, neutralnom (uslovnom)
drai;
orijentacioni refleks - usmeravanje panje na neutralnu dra ("ta je to?"
analizator - centar u korteksu koji odgovara na dospele impulse iz receptora;
privremena veza - nastaje izmeu neurona u korteksu ije se razdraenje poklapa u
vremenu;
iradijacija razdraenja - jae razdraen centar bezuslovne reakcije privlai sebi drugo
slabije razdraenje u korteksu; iradijacija formira privremenu vezu;
generalizacija - pojava da uslovni refleks izazivaju i drai sline uslovnoj drai; to je
zato to je prethodna privremena veza formirana sa celim analizatorom;
inhibicija - nastaje kada se uslovna dra ponavlja bez bezuslovne drai; ona ima zatitni znaaj - uva nervni sistem od iscrpljenja, zato izaziva:
gaenje - uslovnog refleksa; nakon pauze, perioda odmora uslovni refleks se opet moe
izazvati - to je:
spontano obnavljanje;
uslovljavanje vieg reda - nastaje kada se neutralna dra potkrepljuje uslovnom drai.

Pavlov je isticao da je bezuslovnih refleksa relativno malo pa uslovni refleksi

omoguavaju uravnoteenje delatnosti organizma sa uslovima okoline - prilagoavanje.
Dete vrlo rano poinje da se uslovljava na situaciju hranjenja. Na primer, pre
poetka dojenja majka stavlja bebu u odreeni poloaj za hranjenje; ubrzo dete poinje
sa pokretima sisanja, kada se nae u poloaju za hranjenje. Uslovne reakcije mogu da
nastaju i vezuju se za kupanje, uspavljivanje i brojne druge situacije. Meutim, uslovljavanje ne izgrauje samo dobre navike ve se njime lako stvaraju i loe navike i
nepotrebni strahovi; tada govorimo o emocionalnom klasinom uslovljavanju, kada
uslovni strah nastaje posle jednog intenzivnog doivljaja.
Na primer: ako dete koje kroz prozor gleda da prolazi autobus (neutralna dra) - istovremeno uje zvuk groma (bezuslovna dra) snano e se uplaiti (bezuslovna reakcija) i zaplakae. Sledei put kada vidi da prolazi autobus (uslovna dra) pokazivae strah (uslovna reakcija) (Mussen et al., 1984).

Psiholozi su koristili uslovljavanje u postupku ispitivanja senzorne osetljivosti, na

primer: da li dete uje. Ako se korienjem zvuka kao neutralne drai moe da formira
uslovni refleks kod deteta, onda je to pouzdan znak postojanja akustike osetljivosti.
125

Uslovljavanje je korieno i u terapiji radi promene loih navika kod dece. Najee se pominju primeri odvikavanja dece od none enureze i razuslovljavanje straha
kod dece.
U razuslovljavanju se uslovna dra (izaziva straha) koristi umesto neutralne i
potkrepljuje prirodnom drai koja izaziva pozitivnu prirodnu reakciju deteta. Nakon
dovoljno ponavljanja formira se nova uslovna reakcija ime se istovremeno dete oslobaa od straha.
Sa uzrastom, sazrevanjem nervnog sistema mehanizam uslovne rekcije se lake i
bre uspostavlja i igra znaajnu ulogu u sticanju novih iskustava i navika deteta.
Instrumentalno uslovljavanje

Instrumentalno ili operantno uslovljavanje, koje se po mnogo emu razlikuje od

klasinog uslovljavanja, pojavljuje se kod deteta neto kasnije - od treeg meseca.
Instrumentalno uslovljavanje je uenje koje zavisi od posledica koje prate odreena spontana reagovanja. Ponaanje koje je nagraeno, potkrepljeno - tei da se ponovi; kanjena reakcija se inhibira. I instrumentalno uslovljavanje se odvija bez namere
subjekta. Isto tako i majka moe svesno, ali i nesvesno da oblikuje odreena ponaanja deteta koja se najpre spontano javljaju - da ih pojaava ili sputava.
Na primer: Majka smeta dete u krevet, iskljuuje svetlo i izlazi iz sobe - dete poinje da
plae. Pla zaustavlja majku i ona se vraa, ukljuuje svetlo i seda pokraj deteta i ostaje dok
ono ne zaspi. Takvo postupanje najverovatnije vodi ka tome da u ponovljenoj situaciji dete jo
jae zaplae - zato to je vraanje majke imalo potkrepljujui efekat na plakanje (Mussen et al.,
1984).
Kada efekat potkrepljenja zadovoljava fizioloke potrebe (glad, e) govorimo o primarnom potkrepljenju. Stimulusi i situacije koji povezani sa fiziolokim zadovoljenjem potreba steknu potkrepljujue znaenje postaju sekundarno potkrepljenje. Obe vrste potkrepljivaa efikasno
mogu razvijati deja socijalna ponaanja: vokalizaciju, osmehivanje i druge oblike komunikacije.

Na kasnijim uzrastima kod dece se javlja instrumentalno uenje - oblik uenja

reavanja problema putem pokuaja i pogreaka u kome se postepeno uvruje ona
reakcija koja dovodi do cilja, zadovoljenja potrebe, reenja problema. Potkrepljujui uticaj efekata uspene reakcije, dolaska do cilja oznaen je pojmom "zakon efekta". Ovaj
oblik uenja se razlikuje od instrumentalnog uslovljavanja po aktivnom angaovanju
subjekta, pokuajima da u svom repertoaru ponaanja pronae reakciju koja ga vodi
do cilja, reenja problema.
Uenje po modelu

U prvoj godini, u 7-8 mesecu, pojavljuje se uenje putem oponaanja (imitacije).

O oponaanju govorimo kada dete kopira ono to je videlo kod modela i kada je sposobno za izborno imitiranje. Dete najpre oponaa ono to ve i samo zna da izvodi ali
126

ubrzo i ono to je videlo i ulo od odraslih: gestove, kombinacije glasova, forme ponaanja.
Ovim oblikom uenja znaajno se proiruje deja mogunost sticanja iskustva.
Imitacija je izuzetno vana za uenje govora. U govornoj komunikaciji sa detetom
odrasli treba pogrenu deju re glasno da ponove u ispravnoj verziji; dete e oponaanjem te verzije nauiti pravilan izgovor. Krajem druge godine razvija se igra uloga u
kojima dete oponaa ono to je videlo kod drugih. Sa ovim oblikom uenja preplie se
instrumentalno uslovljavanje i uenje uvianjem odnosa. Ako dete hvale kad oponaa
to razvija sklonost ka usvajanju novog, utie na izbor ponaanja koja e imitirati. U treoj godini u prvom planu su odreene osobe i njihova ponaanja. Na tom uzrastu deca
primeuju svoju slinost sa roditeljem istog pola, s njim se identifikuju i oponaaju ga.
Dete radije oponaa osobu za koju je afektivno vezano. U igri pasivno dete imitira aktivno. Imitiranje je esto saznajna proba: da li moe da se dostigne eljeni cilj. Dakle,
afektivna veza odreuje - koga e dete oponaati, a tenja nekom cilju - ta e oponaati.
Polazei od ovih kriterijuma uenja po modelu razlikujemo:
oponaanje ili imitaciju - kopiranje opaenih ponaanja modela;
indetifikaciju - saobraavanje u celini sopstvenog ponaanja uzoru sa kojim se
poistoveujemo;
uenje uloga - zapoinje u igri uloga a kasnije pri preuzimanju socijalnih obrazaca ponaanja u koli i svakodnevnom ivotu.
Bandura (Bandura, 1977) pojmom modelovanje obuhvata sve ono to se iskazuje
pojmovima: oponaanje, imitacija, kopiranje, identifikacija, opservaciono uenje. Za
ovog autora modelovanje je oblik uenja u kome se vri transfer od najjednostavnijih
do najsloenijih socijalnih iskustava i ponaanja. Modelovanje skrauje vreme uenja.
Najvee efekte ostavljaju posledice do kojih dovode preuzeta ponaanja. Ishodi mogu
imadi dvojako dejstvo: (a) na menjanje statusa modela (uzora) i (b) na promene osobe
koja imitira.
U naoj terminologiji koristi se vie izraza kada se govori o osobi koju oponaamo: model, uzor i idol.
Ti pojmovi imaju sledea znaenja:
model - je najiri pojam, koristi se za oznaavanje svih osoba koje imitiramo i ne implicira vrednosno znaenje; imitirano ponaanje modela moe biti (ne)korisno i (ne)poeljno;
uzor - je samo onaj model koji je drutveno poeljan, zato oponaanje uzora dovodi do
pozitivnih posledica;

127

 idol - je model koji je predmet oboavanja i njegovi se uticaji primaju nekritiki - ono to
on sugerie lako prihvata, emo se suprotstavlja - lako odbacuje; selektivnost opaanja je slina
kao kod predrasuda.

Uenje uvianjem

Poetni oblik ovog uenja kod dece se javlja pri kraju prve godine. Dete, na primer, uspeva da rei problem dosezanja predmeta koji je van dohvata njegove ruke
(uvia da povlaenjem pokrivaa igraka moe biti dovedena u neposredni dohvat
ruke, jer je otkrilo mehaniku vezu izmeu ta dva opaena objekta). To je prvo manifestovanje deje praktine inteligencije, dejeg opaajno-praktinog miljenja.
Ovaj naziv dali su getaltisti uenju sa razumevanjem, smisaonom uenju. Odlikuje ga naglo reorganizovanje svesti pri reavanju problem situacije i uvianje koje aktivnosti treba izvesti da bi se reio problem - dolo do cilja. Reavanje problema uvianjem je oblik uenja u kome dolazi do otkrivanja novih odnosa - to je "klju" reenja.
Uvianje je najsloeniji oblik uenja i u njemu se angauju dostignuti oblici miljenja. Sredstva misaone aktivnosti mogu biti elementi opaene situacije, predstave, pojmovi - to sve zavisi od problem situacije i nivoa kognitivnog razvoja subjekta. Posle
kraeg ili dueg traganja do reenja dolazi naglo; uvianje prati emocionalna reakcija "aha - doivljaj". Meutim, treba rei da se, i kod dece i kod odraslih, jedan broj "uvianja" sa "aha - doivljajem" moe javiti i uz pogreno reenje, reenje koje "ne prolazi" u
praktinoj primeni, to zahteva nastavak reavanja.
Uenje uvianjem se javlja, zajedno sa drugim oblicima uenja, pri formiranju
motornih i verbalnih vetina, usvajanju socijalnih obrazaca ponaanja - ono sa razvojem deteta postaje dominantan oblik uenja. Uenje sa razumevanjem ili osmiljeno
uenje je uslov uspenog kolskog uenja. Sami nazivi nekih oblika nastave - oenje
putem otkria, uenje reavanjem problema - ukazuju da se oni zasnivaju na uvianju.

128

RAZVOJ PAMENJA
Pamenje je proces uvanja - zadravanja fiziolokih reprezentanata (tragova,
kodova, engrama) shema ponaanja steenih uenjem. Kao i proces uenja i proces
pamenje se sa uzrastom razvija, menja i kvantitativno i kvalitativno.
Ve u prvom mesecu se javlja u najelementarnijem obliku kod zadravanja i aktuelizacije uslovne veze. Od 3-4 meseca pojavljuje se prepoznavanje vizuelne i akustike percepcije, to znai da je dete sposobno da novi opaeni utisak dovede u vezu sa
mentalnom slikom, predstavom tog objekta. Dete prepoznaje lik i glas majke, prepoznaje predmete koji se koriste pri hranjenju. Oko 6. meseca dete diferencirano reaguje
na poznate i nepoznate osobe. Javlja se reakcija straha na pojavu nepoznatih lica. U 78 mesecu dete u komunikaciji sa odraslima pokazuje da prepoznaje rei kojima odrasli
imenuje predmete i usmerava pogled na te predmete. U 8-9 mesecu odrasli mogu da
govorom kod deteta pokrenu reprodukciju pokreta ("pa-pa" i "tai-tai"). Krajem prve
godine dete razume govor odraslih. U drugoj godini dete poinje da izgovara re neposredno poto odrasli imenuju predmet, a zatim stie sposobnost da samo imenuje predmet kad ga ugleda.
Za ocenu razvoja sposobnosti prepoznavanja koriste se ogledi sa traenjem skrivenog predmeta. U ogledu se varira vreme do pokuaja traenja: 1, 3 ili 7 sekundi.
Samo neka osmomesena deca su uspena ako pokuaju da nau predmet posle 1
sekunde; sa 12 meseci skoro sva deca uspevaju da nau skriveni predmet posle 3
sekunde, a veina je uspena i posle 7 sekundi; sa 18 meseci dete retko grei i kroz 10
sekundi.
Kada se kod deteta javlja radno ili operativno pamenje? Pojava funkcije radnog pamenje je uslov da se javi mogunost da dete sravni, uporedi opaeno sa ranije
saznatim (v. sliku 33) - a ta sposobnost se ispoljava od 8. meseca; poetni opseg radnog pamenja je 1 elemenat (stavka). U tabeli 8 dati su podaci o poveanju opsega
radnog pamenja.
Tabela 8: Poveanje opsega radnog pamenja sa uzrastom
Uzrast
Elemenata

1g

3-4 g

5-6 g

7-8 g

15 g

5-6

7-8

Nalazi psihologa pokazuju da se sa uzrastom poveava vremenski interval posle

koga dete jo uvek moe da prepozna blisku osobu ili predmet. U drugoj godini dete
prepoznaje osobu ili predmet i nakon pauze od nekoliko nedelja; u treoj godini posle
nekoliko meseci; u etvrtoj godini prepoznaje osobu i posle rastanka od godinu dana.
Kada dete poinje da prepoznaje sebe u ogledalu? U ogledu su majke decu, od
9-24 meseca, primicale ogledalu da vide sebe. Nakon toga bi majka neprimetno detetu
namazala nos crvenom bojom i ponovo ga stavljala pred ogledalo. Sve do 21. meseca
129

dete nije reagovalo na to. Izmeu 22-24 meseca veina dece vidi da im je nos umrljan i
pokuava rukom da ga brie. To je bio znak da dete poinje prepoznavati sebe u ogledalu (Mussen et al., 1984).

Slika 34: Blokshema razvijenog sistema pamenja (prema: R. Atkinson, 1980)

Saeto prikazujemo osnovne funkcije pojedinih komponenti u sistemu pamenja:

Senzorno pamenje veoma kratko zadrava privremene tragove - reprezentante (primarne mentalne slike) pojedinih receptora, u proseku samo 1 sekundu, dok ih ne prosledi u
sledei deo sistema pamenja radi selekcije i obrade (radno pamenje).
Radno pamenje je jedna od glavnih funkcija u sistemu pamenja. U njemu se obrauju
informacije i iz njega se skladite u dugorono pamenje. Ima funkciju da prilikom seanja zadri informaciju iz dugoronog pamenja radi upotrebe. U njemu se informacija zadrava do 30
sekundi. Opseg radnog (operativnog, neposrednog, kratkoronog) pamenja je, kod prosenih
odraslih osoba, u proseku 7 2 elemenata (shema, predstava ili pojmova).
Dugorono pamenje je skladite obraenih informacija, pojmova, pravila, motornih vetina. Ono ima glavnu funkciju da relativno trajno zadrava informacije, i zato se oznaava kao
pravo pamenje; sa uzrastom se uveava semantiko pamenje koje sadri znanje o znaenjima rei i pravilima njihove upotrebe i kombinovanja.

130

Sa razvojem dugoronog pamenja raste sposobnost reprodukcije, jer sa poveanjem kognitivnih struktura raste i sposobnost obrade i upotrebe informacija.
Na ranom uzrastu zapamivanje i seanje deteta se odvijaju nenamerno, spontano - u toku komunikacije sa odraslima, igre ili neke praktine aktivnosti. Veliki znaaj za
zapamivanje imaju inioci koji privlae spontanu panju - situacije koje se nameu
ulima, dogaaji koji emocionalno angauju dete. I nalazi eksperimenata potvruju da
kod dece tog uzrasta dominiraju motorno i opaajno-predstavno pamenje.
Na uzrastu 4-5 godine poinje razvoj namernog zapamivanja i seanja. Ali dete
najpre shvati cilj da neto treba da zapamti pa tek postepeno otkriva operacije zapamivanja. Dete u igrovnoj aktivnosti otkriva da ne moe neega da se seti to mu je tada
potrebno; to utie na formiranje operacija voljnog zapamivanja. Prvi pokuaji su vezani za prosto ponavljanje onoga to eli da upamti. U 6. godini javlja se poetna logika
analiza i osmiljavanje onoga to treba da se upamti. Tada dolazi do poveanja obima
pamenja. Meutim, sve do sedme godine uspenije je spontano nego voljno pamenje. U 7. godini namerno pamenje i seanje imaju svoj cilj i razvijenije tehnike zapamivanja; na tom uzrastu vodeu ulogu ima govor radi uspostavljanja smisaonih veza (v.
tabelu 9).
Tabela 9: Porast efikasnosti zapamivanja konkretnog i verbalnog materijala
Uzrast

M reprodukovanih predmeta
3.9
4.4
5.1

M reprodukovanih
imena poznatih predmeta
1.8
3.6
4.6

M reprodukovanih
imena nepoznatih predmeta
0.0
0.3
0.6

3-4
4-5
5-6
6-7

5.6

4.8

1.8

(Kornienko, 1955 prema: Endovicka\, 1967)

Od 6-7 godine zapaa se porast razvoja verbalno-logikog pamenja, semantikog pamenja i razvija sposobnost sistematizacije, uz korienje smisaonih i kauzalnih
veza pri klasifikaciji predmeta i pojava.

Slika 35: Intelektualne operacije koje dete koristi pri zapamivanju (prema: Endovicka\, 1967

131

Endovicka nalazi da na uzrastu od 3-7 godine preovlauje uspostavljenje veza na

osnovu optosti funkcije; od 5-7 godine u porastu je uspostavljanje veza na osnovu
spoljanjih obeleja, svrstavanja po slinosti, bitnim obelejima i kauzalnim odnosima
materijala koji se pamti (v. sliku 35).
Sa razvojem pojmova, koji u sebi sadre karakteristike cele klase objekata, uveava se semantiko pamenje.
Sa uzrastom se kod dece razvija metamemorija - sposobnost ocenjivanja vlastitog pamenja. to je dete starije to je i tanije njegovo predvianje koje se odnosi na
sopstvene mogunosti pamenja.
U jednom eksperimentu su predkolskoj i kolskoj deci postavili isto pitanje:
"Zamislite da ste reili da telefonirate vaem drugu i neko vam kae njegov broj telefona. Da li ete odmah telefonirati ili pre toga piti vodu?" Kod mlae dece veina njih je
odgovorila da e prvo piti vode pa tek onda telefonirati, jer ne mogu sebi da predstave
ta e se desiti sa informacijom - jo nedovoljno poznaju vlastito pamenje. kolska
deca su izabrala da prvo telefoniraju, izjavljujui da treba da telefoniraju dok nisu zaboravila broj, a vodu mogu da piju i kasnije (Mussen et al., 1984).
Razvoj pamenja deteta povezan je sa porastom: sistema znanja, opsega radne
memorije i metamemorije, sa ovladavanjem intelektualnim operacijama pamenja strategijama zapamivanja.
U jednom eksperimentu sa paralelnim grupama ( 8-9 g) deca su u prvoj E grupi obuena da koriste pet strategija zapamivanja, a drugoj E grupi je reeno da e prema koliini
zapamenog materijala biti nagraena.
Prva grupa je koristila sledee strategije:
ponavljanje,
asociranje,
klasifikacija,
serijacija,
numerisanje.
Nakon godinu dana obuavanja kod prve eksperimentalne grupe naeno je znaajno
poboljanje pamenja u odnosu na kontrolnu grupu vrnjaka, posebno u zapamivanju sloenih
informacija.
Meutim, i u drugoj eksperimentalnoj grupi poboljanje pamenja je bilo znaajno u poreenju sa kontrolnom grupom, a jednako poboljanju prve grupe koja je prola obuku. Poveana
motivacija takoe izaziva razvoj pamenja - utie da deca sama stvaraju sopstvene strategije
zapamivanja (Sellers, 1979).

132

Pamenje dece na poetku kolovanja

Poslednji primer odnosio se na kolski uzrast i on nam pokazuje da na razvoj

pamenja uenika utiu motivacija i sistematska obuka. Ovi nalazi su saglasni sa onim
to smo ranije naveli kod analize procesa panje, opaanja i uenja. Reeno je da u 7.
godini dolazi do novih mogunosti u funkciji korteksa - pojaano uee eonih oblasti
odraava se na kvalitativne promene u sloenim psihofiziolokim funkcijama: panji,
prijemu i proceni vanosti senzornih informacija. U tom periodu znaajno raste aktivirajui potencijal verbalnih instrukcija i mogunosti organizacije voljne panje.
Kod prvaka su se stekli preduslovi da spontano pamenje, predkolskog deteta, u
veoj meri zamenjuje namerno, voljno pamenje; da verbalno pamenje postane dominantnije od opaajno-praktinog pamenja. Uitelja oekuje da od poetka uvodi prvake u praksu namernog uenja i zapamivanja, da pri tome koriste verbalno miljenje pri
obradi informacija - radi lakeg i trajnijeg zapamivanja, ali i bre interiorizacije procesa opaanja, uenja i pamenja.
Pedagoka psihologija posebnu panju posveuje razvoju sposobnosti uenja i
pamenja na mlaem kolskom uzrastu.

133

RAZVOJ GOVORA
Govor je sredstvo komunikacije meu ljudima upotrebom konvencionalnih glasovnih simbola za oznaavanje predmeta, pojava i odnosa; govor ima i signifikativnu funkciju: rei su nosioci znaenja, pojmova, uopteno odraavanje stvarnosti. Govor je
samo jedan oblik jezika u kome se upotrebljavaju artikulisani zvuci i rei da bi se saoptile misli i oseanja. Govor privlai panju razvojnih psihologa i kao jedno od najvanijih sredstava socijalizacije i podsticanja psihikog razvoja u celini. Pomou govora dete
identifikuje, diferencira i organizuje stvari i svet oko sebe, proirujui ga i van opaajnog domena.
Ovakvo odreenje govora proizalo je iz nalaza sistematskih interdisciplinarnih
prouavanja (razvojnih psihologa, lingvista, psiholingvista, razvojnih psiholingvista ...)
koja su otkrila sav opseg varijacija ljudskog govora. Time je bila prevaziena konvencionalna faza u kojoj je govor oznaavan samo kao osnovna odlika koja oveka razlikuje
od ivotinja, a poelo je da se sagledava koliko je dubok uticaj uenja jezika na ukupan
razvoj onih koji ga usvajaju; tada je shvaeno da je tok razvoja govora i njegovi efekti
znaajno distinktivno svojstvo pri uporeivanju ljudi meusobno.
Kada u razvojnoj psihologiji analiziramo uenje govora kod dece onda se moraju
upoznati saznanja raznih disciplina o tom multidimenzionalnom procesu, ali ne samo o
komponentama od kojih se ti procesi sastoje, nego i o faktorima i uslovima u kojima se
ti razvojni procesi odvijaju.
Faktori govornog razvoja
Za normalan govorni razvoj potreban je niz organskih, psihikih i socijalnih inilaca.

1. Motorni centar govornog

aparata
2. Centar artikulisanog govora
3. Mehanizam govora i pevanja
4. Regulacija disanja
5. Sluni verbalni centar
6. Centar slunih predstava
7. Senzorni centri vida
8. Centar vidnih slika
9. Asocijativna vlakna centra
govora
Slika 36: Centri za govor i pevanje

134

Organski faktori

Organski preduslovi za razvoj govora su:

formiran govorni aparat,
dobar sluh,
morfoloko i funkcionalno sazrevanje modane kore.
Mehanizam za stvaranje glasova, govorni aparat, spreman je za rad jo pre roenja. Ali da bi se od ove sposobnosti za oglaavanje formirao artikulisani, strukturirani
govor potrebno je kako dalje sazrevanje organskih komponenti, tako i dugotrajno uenje uz auditivnu i socijalnu stimulaciju, dok se ne ovlada vetinom govora.
Detetov kapacitet za uenje jezika u tesnoj je vezi sa fizikim sazrevanjem CNS i
jedinstvenim stepenom lateralizacije funkcije. To znai da se moe govoriti o kritinom
periodu u usvajanju jezika. Nalazi ukazuju da od gotovo svih aspekata cerebralnog rasta oko 60% od vrednosti zrelog stanja je dostignuto pred poetak lingvistike faze
(poetak kritinog perioda), dok je kraj kritinog perioda vremenski blizu trenutka kada
se dostie 100% te vrednosti. Primarni jezik ne moe da se stekne sa jednakom lakoom ako zapoinje na razliitim takama kritinog perioda. Na to posredno ukazuju i
posledice steenih povreda korteksa. Naeno je da u vreme kada je cerebralna lateralizacija uspostavljena (oko puberteta) simptomi steene afazije postaju ireverzibilni ako
ne nestanu 3-6 meseci nakon povrede. Leneberg (Lenneberg, 1967, 1981) daje
sumarni pregled nalaza koji govore o organskoj uslovljenosti razvoja govora (tabela
10).
Psihiki faktori

Kao najvanije psihike faktore, koji su direktno povezani sa razvojem govora,

istraivai navode:
razvijenost opaanja, predstava, uenja, miljenja i sposobnosti koje su u uzajamnoj vezi sa govorom;
emocionalna stabilnost;
govornu aktivnost treba potkrepljivati.
Socijalni faktori

Uz dokaze o relevantnosti sredine na ukupan razvoj deteta - intelektualni, socijalni

i emocionalni, sve je vie radova o uticaju sredine na govor. Kao najvaniji inioci izdvajaju se:
socijalni govorni uzor koji je blizak detetu i stimulie imitaciju,
govorna kulturna sredina,
ukupna aktivnost deteta i njegovo doivljavanje.

135

U istraivanjima uticaja sredine izuavan je govor roditelja, njihove reakcije na

ponaanje dece, osobenosti govora svojstvene razliitim socijalnim sredinama. Uporeivan je govor koji koriste majke ija deca su imala ubrzan, odnosno prosean razvoj
govora. Naeno je da je govor majki dece sa ubrzanim razvojem prilagodljiviji jezikim
mogunostima i potrebama deteta, one su vie stimulirale uspehe deteta u usvajanju
jezika, ee su ponavljale i/ili proirivale deju iskazanu misao (Mussen et al., 1984).
Tabela 10: Uporedni pregled organske uslovljenosti razvoja govora (Lenneberg, 1981)
U
z
r
a
s
t

Normalan
jeziki
razvoj

Posledice steenih
lateralnih lezija

Fiziko
sazrevanje CNS

Lateralizacija funkcija

Ekvipotencijalnost
hemisfera

0;0 - 1;8

pojava
gukanja
(0-3
m); od
brbljanja do
rei (420 m)
usvajanje
jezika

nikakve posledice
na pojavu jezika u
polovini svih
sluajeva; druga
polovina imala je
odloenu pojavu
normalnog razvoja

oko 60% 70%

razvojnog
toka
dovreno

ne postoji: simptomi i
izgled identini za
obe hemisfere

perfektna
ekvipotencijalnost

neuro-anatomske i
fizioloke osnove su
uspostavljene

sva jezika postignua isezavaju;

jezik se ponovo
stie ponavljanjem
svih stadijuma

tempo
sazrevanja
usporen

pojava preferencije
jedne ruke

3;1 - 10;11

neke
gramatike
finese;
proirenje
renika

vrlo sporo
odvijanje
procesa
sazrevanja

ustanovljena cerebralna dominacija

izmeu 3. i 5. godine;
ali postoje dokazi da
desna hemisfera jo
moe esto da bude
ukljuena u govorne i
jezike funkcije; oko
1/4 afazija u ranom
detinjstvu moe se
pripisati lezijama
desne hemisfere

jezik angauje itav

mozak; mala kortikalna specijalizacija u
odnosu na jezik mada
leva hemisfera poinje da biva dominantna krajem ovog perioda
mogue je ponovo
uspostaviti jezik
preteno reaktiviranjem jezikih funkcija
u desnoj hemisferi

11;0 - 14;0

javlja
se
strani
akcenat
pri
ovladavanju
drugim
jezikom

pojava afazikih
simptoma; poremeaji se mogu
popraviti bez
rezidualnih jezikih deficita (osim
u itanju ili pisanju); tokom perioda ozdravljenja
dva su procesa
aktivna: isezavanje afazike interferencije i dalje
usvajanje jezika
neki afaziki simptomi postaju ireverzibilni (posebno
u sluaju kada je
steena lezija bila
traumatska

desna
hemisfera
lako moe
sama da
primi
odgovornost za
jezik
u sluajevima gde
je jezik
ve preteno lokalizovan u
levoj
hemisferi
i afazija
nastaje
usled leve
lezije,

asimptotu
dostiu
gotovo svi
parametri;
izuzeci su
mijelinizacija i
EEG
spektar

oigledno vrsto
uspostavljena

jasni
znaci
redukcije
ekvipotencijalnosti

jezik je jasno lateralizovan a unutranja

organizacija ireverzibilno uspostavljena za
itav ivot; delovi
mozga koji nisu
ukljueni u jezik ne
mogu da preuzmu
funkcije ukoliko
lateralizacija nije
okonana ili je bila
patoloki blokirana
tokom detinjstva

simptomi koji
ostanu posle 3-5
meseci nakon
povrede ireverzibilni su

nikakvo

oko 97% celokupne

populacije jezika
definitivno je lateralizovano u levoj hemisferi

ne postoji
za jezik

1;9 - 3;0

Od adol.
do star.

usvajanje
drugog
jezika
postaje

136

Objanjenje

sve tee

Veina radova o uticaju sredine na govor bavi se posledicama razvoja deteta u

depriviranoj sredini, sredini koja ne utie stimulativno na razvoj deteta a to u govornom razvoju dovodi do "lingvistike depriviranosti" (Bernstein, 1967). Kod nas su provedena istraivanja o uticaju seoske i gradske sredine na veliinu renika dece razliitog uzrasta.
Faze razvoja govora
Prelingvistika faza
a. Respiracija (prvi krik/pla)

Nakon roenja i prekida pupane vrpce dolazi do refleksnog irenja grudnog koa
to izaziva nagli prodor vazduha u plua. Vazduh prelazi preko glasnih ica i izaziva
treperenje - prvi krik/pla. To je, ustvari, i najraniji oblik vokalizacije. Prvi pla je znaajan za budui razvoj govora jer dete prvi put uje sopstveni glas. Prvi pla je prirodna
refleksna reakcija. Kasnije se uslovljava i dete naui da koristi pla kao formu komunikacije sa odraslima. Od reagovanja odraslih na pla deteta i naina staranja o njegovim
potrebama zavisi uestalost i trajanje plaa.
b. Vokalizacija
Glasovna ekspanzija

Glasovi se javljaju spontano, sazrevanjem; u prvim mesecima javljaju se svi

govorni zvuci koje ljudski glasovni sistem moe proizvesti (francuski trileri, arapski
grleni suglasnici, nemaki umlauti, i dr.). Kada dete ovlada kontrolom dijafragme (drugi
mesec) igra se jainom proizvedenih zvukova; kada ovlada kontrolom miia glasnih
ica (3 - 4 meseca) igra se visinom tona. Vrlo rano preko vokalizacije dete izraava i
svoje emocionalno doivljavanje (Ferguson & Slobin, 1973, slika 37).

Slika 37: Razvoj intonacije glasa sa uzrastom

Vokalizacija zapoinje i kod dece koja su gluva od roenja, to ukazuje da na

poetak vokalizacije utie faktor sazrevanja. Meutim, sa vremenom slabi oglaavanje i
137

gluvo dete zauti, jer ne prima auditivne impulse i nema mogunosti da imitira ni svoje
ni tue glasove.
Glasovna kontrakcija

Pod uticajem okoline, uenja imitacijom (maternjeg) jezika, ustalie se glasovi koji
se uju i ponavljaju u detetovoj okolini, a ostali e se postepeno gubiti.
Praktini aspekt ovog saznanja o glasovnoj ekspanziji/kontrakciji vezan je za
odreivanje optimalnog vremena za poetak uenja drugog jezika, koji neki autori
vezuju za uzrast izmeu 4 - 8 godina (Penfield, 1959).
v. Slogovanje (brbljanje)

U petom mesecu dete koordinira rad dijafragme, glasnih ica, jezika, usana i vilice
- pomou kojih se regulie kvalitet izgovorenih glasova i to omoguava prelazak na
slogovanje - izgovaranje zajedno vokala i konsonanata. Dete najee poinje razvoj
artikulacije glasom "a(e)", prednjim samoglasnikom koji je izmeu "a" i "e" i iz njega se
razvija slog "ma", a zatim uz ovladavanje "srednjim" i "zadnjim" samoglasnicima slogovanje se sve vie uveava i prelazi u udvajanje slogova.
g. Opaanje i razumevanje govora drugih

Uporedo sa tim razvija se opaanje govora drugih i razumevanje poruka, najpre

na osnovu prepoznavanja melodijske strukture - intonacije; a pri kraju prve godine na
osnovu glasovnog sastava rei - razumevanja poruke, govornog saoptenja drugih.
Razumevanje govora se razvija ranije i bre nego stvaranje. Odojad esto, dok ne
naue da govore, reaguju na pitanja i zahteve gestovima i radnjama.
Lingvistika faza
a. Prva re

Prva re je izgovorena grupa glasova koja mora imati znaenje i biti u vezi sa
neim to se pojavljuje kada se izgovara: osobom, predmetom ili radnjom / situacijom;
osim toga ona izraava i neko emocionalno stanje deteta: elju, tenju, potrebu.
b. Uveavanje renika

Razvoj govora zavisi od naina gajenja - da li se govor podstie, neguje ili ne

neguje. Znaaj povoljnih uslova za napredovanje govora ilustruju nalazi H. Hecer (Hetzer, tabela 11).
Tabela 11: Uporedni pregled uveavanja renika u razliitim porodinim uslovima
Negovanje govora
Da
Ne

1;0
7
0

1;3
49
1

1;6
91
4

138

1;9
121
8

2;0
216
27

2;6
nije utvr.
92

Nalazi ukazuju da se govor usporeno razvija i kada deca rastu u dejim domovima. U periodu ranog detinjstva istraivai (Deskoenders, A., 1921; Smith, M.E., 1926)
nalaze sledee uveanje renika:
Tabela 12: Pregled uveavanja renika
Uzrast

1;0

2;0

2;6

3;0

3;6

4;0

4;6

5;0

5;6

6;0

7;0

Dekedr

360

990

1440

1505

2000

2200

2257

2442

2960

Smit

272

446

896

1222

1540

1870

2072

2289

2589

3000

Vrste rei
Vie od 55% dejeg govora ine imenice, zamenice i glagoli. U porastu je upotreba predloga, prideva i veznika. Pri kraju predkolskog uzrasta nivo usvojenih morfolokih i sintaksikih formi ine deji jezik pouzdanim sredstvom komunikacije i miljenja.
v. Razvoj reenice

U drugoj godini dete najvie koristi imenice, no te rei imaju znaenje itave reenice ("holofraza"). Kombinovanje dve rei (imenica i glagol) javlja se krajem druge
godine. I ove reenice su redukovane i mogu se, kao i "holofraze", razumeti samo u
kontekstu u kome dete govori. U treoj godini u reenici se pojavljuje najpre zamenica
u treem licu (Ona hoe ...") a tek u drugoj polovini tree godine u prvom licu ("Ja bih
..."). Postepeno se u reenicama deteta pojavljuju lanovi, prilozi, nastavci, pomoni
glagoli. Faza potpune reenice javlja se u 4. i 5. godini i odlikuje se korienjem svih
vrsta rei (Mussen et al., 1984, tabela 13).
Tabela 13: Razvoj govora deteta
Uzrast
4-8 m
1 godina
1g6m
2g-2g6m
3 godine
4 godine

Karakteristike jezika
brbljanje
prve smisaone rei
kombinacija dve rei
due i sloenije reenice
Govor deteta sastoji se iz prostih reenica. Deca razgovaraju, ali
ne odgovaraju uvek jedno drugom.
Govor deteta sastoji se iz sloenih reenica. U govoru deca se
iskazima obraaju jedno drugom.

Fonoloki razvoj
Fonoloki sistem jezika sastoji se od:
sistema glasova i
prozodijskog sistema (sistema intonacije, naglasaka i pauza).
Foni su organizovani u odreen funkcionalni sistem, a osnovne klase tog sistema
su foneme (samoglasnici i suglasnici). Fonoloki razvoj upravo poinje im je zavren
period gukanja. Sticanje fonolokih sposobnosti zahteva razlikovanje promenljivih jezi139

kih jedinica manjih od rei. Bilo koja fonema je skup distinktivnih odlika odreenih artikulacijom i njenim akustikim manifestacijama koje postavljaju jednu fonemu nasuprot
drugoj. Foneme su izrazi pomou kojih okolina ukazuje detetu na slinosti i razlike
meu stvarima i dogaajima. To pored jednostavnih zvunih razlika mogu biti razlike
kojima se izraava vreme radnje, broj i pade; to mogu biti razlike izmeu "tipova" glasova - zvunih i bezvunih i druge razlike.
Drugi put su znaajnije prozodijske osobine: modulacija (u upitnim oblicima "uzlazna"), naglaavanje, pauze. Istraivai nalaze da za normalan razvoj govora na ranom
uzrastu nije neophodno da deca izdvajaju specifine glasove u sklopu rei. Imitacijom
se ovladava znatno pre nego prvim reima i pojedinim glasovima; sa uzrastom razvijaju
se oblici intonacije glasa koji se mogu interpretirati kao: nezadovoljstvo (od 1. m), umirujui glas (od 3. m), zadovoljstvo (od 3. m), smeh (od 3. m), oduevljenje (od 6. m),
zahtev (od 7. m), pitanje (od 13. m) /Ferguson & Slobin, 1973, videti sliku 37/.
Znai, u ranim godinama se postepeno razvijaju glasovne i prozodijske osobine,
sve dok dete ne postane sposobno da razume i samo stvori fonemske varijacije svog
maternjeg jezika i da ispravno interpretira i primeni pravila intoniranja i akcentovanja.
Dete e primiti postojee jezike obrasce sa kojima se slue socijalni uzori. U razvoju
fonolokog sistema receptivna kontrola (razumevanje znaenja govora drugih) prethodi
produktivnoj kontroli (ovladavanju distinktivnim odlikama fonema kojima dete iskazuje
poruke). Dakle, dete poinje kao imitator ali e u govornom razvoju postati stvaralac
koji u govornom iskazu saoptava neto novo to nije ulo od drugih. U fazi "zapitkivanja", 4-5 godina, dete ubrzano razvija govor ali istovremeno uveava saznanja o svetu
koji ga okruuje. Tada dobija zamah i deje stvaralatvo u jeziku, razvoj dejeg dinamikog odnosa prema jeziku. Istraivai ukazuju da se u kolskom periodu nesumnjivo
ubrzano proiruju i deja saznanja i deji renik, usavrava usmeno i pismeno izraavanje, ali zapaa i nagli pad deje kreativnosti. Ako je to zbog rigidne nastave, kako
mnogi ukazuju, onda svaki vaspita, uitelj ima obavezu da, pri ostvarivanju nastavnih
programa, nae formu fleksibilnije nastave u kojoj e opstati i deja radoznalost i kreativnost.
Razvoj morfolokog i sintaksikog sistema
Struktura jezika obuhvata:
foneme i morfeme, kao najmanje jedinice koje imaju neko znaenje - glasovnu
strukturu (u reima);
strukturu rei u reenici.
Za uenje govora nije dovoljno usvajanje odreenog broja glasova ili rei, ve i
struktura i pravila radi obrazovanja rei i radi obrazovanja reenica. Gramatika jednog
140

jezika sastoji se iz morfologije (dodavanje morfema, stvaranje novih rei) i sintakse

(naina menjanja redosleda rei u reenici - konstrukcije iskaza). Sintaksa obuhvata
strukturu i semantike odnose.
"Telegrafski" govor

Najpre deca upotrebljavaju jednu re u znaenju itave reenice. Prve reenice

su "telegrafske" i prilagoene komunikativnoj funkciji. Sagovornici prilagoavaju govor
deci, emu doprinosi neposredni "fidbek", samo deje ponaanje.
Slobin (Slobin, 1959) nalazi da "telegrafski" iskazi - iju osnovu ine imenica, glagol i u malom broju sluajeva prilog - u raznim jezicima izraavaju slina znaenja:
poloaj, naziv predmeta, zahtev, elju, isezavanje objekta, odricanje, pripadanje,
odreivanje, osoba - radnja, radnja - objekt, osoba - objekt, radnja - poloaj, radnja primalac, radnja - instrument, pitanje.
Sloene reenice

Neophodno je da dete razume neku strukturu da bi je ostvarilo. Dete poinje da

usvaja gramatiku strukturu od druge godine. U treoj godini pojavljuju se sloene
reenice koje se najee sastoje iz dve proste reenice. Za sastavljanje sloenih
reenica deci je neophodno da ovladaju pravilima sjedinjavanja grupa rei, predloga,
veznika. Najpre se koristi veznik "i". Reenice mogu izraavati razliit smisao. Prvo se
javljaju pokazne zamenici, a zatim poinje da se odreuje vreme radnje, uzroci, da se
pojavljuje uporedni i odredbeni nain. Usavrava se kako razumevanje tako i postavljanje pitanja. Dvogodinja deca razumeju opta pitanja koja trae odgovor "da" ili "ne",
i specifina pitanja koja poinju sa "gde", "ko", "ta". Tek od tree godine poinju
korektno da odgovaraju na pitanja "zato", "radi ega". Prva opta pitanja koja deca
postavljaju su u vidu tvrenja sa upitnom intonacijom na kraju reenice: "Mamina tana?" I deca postavljaju prva specifina pitanja koristei "ta" i "gde".
Istraivanja pokazuju da deca od 3-5 godina imaju tekoa da razlikuju znaenje
rei "ovaj", "taj", "ovde", "tamo", "ispred", "pozadi" - ako njihov poloaj u prostoru nije
isti kao i sagovornikov. Deca ne razumeju i retko sastavljaju konstrukcije u pasivu. U
situaciji kada nisu sposobna da prepoznaju gramatiku strukturu reenice najee se
slue kognitivnim metodama - lake shvataju verovatne nego neverovatne dogaaje.
Usvajajui maternji jezik dete ui one strukture morfologije i sintakse koje se u
njemu zahtevaju da bi se stvorili gramatiki valjani iskazi. Primer: u engleskom jeziku
subjekt i objekt se odreuju pomou poloaja rei u reenici (sintaksa), dok su u latinskom jeziku subjekt i objekt odreeni zavretkom padea imenica (morfologija). Deca
stvaraju nove oblike pomou analogije sa reima koje ve znaju. esto deca grade
morfoloku referenciju: "vazelin" - "mazelin", "milicionar" - "ulicionar".

141

Semantiki razvoj

Pod semantikim razvojem se podrazumeva razvoj procesa razumevanja i stvaranja znaenja. Mnoge nove rei i njihova znaenja dete usvaja uz pomo roditelja koji
ukazuju na predmete i imenuju ih. Dete najpre usvaja nazive srednjeg stepena uoptenosti. I roditelji deci od 2-3 godine takoe imenuju predmete na srednjem nivou optosti
(pas, auto). U govoru dece od 4-5 godina pojavljuju se sloene semantike i sintaksike konstrukcije. Meutim, deca nisu svesna da su rei proizvoljno izabrane da oznaavaju predmete. Deca misle da ime pripada objektu (Vigotski, 1962). Osim toga, predkolska deca obino smatraju da re ima samo jedno znaenje - otuda i ne razumeju
ale zasnovane na igri rei. Sa razvojem jezika dete poinje da shvata razliite vidove
jezike mnogoznanosti, najpre fonoloku a zatim i leksiku mnogoznanost. Pozitivni
semantiki razvoj je osnova za razumevanje procesa usvajanja govora. Semantiki
razvoj prethodi sintaksikoj realizaciji.
Najpre se razvija situacioni govor. Izgovoreno moe imati instrumentalnu, regulativnu, interakcijsku ili personalnu ulogu. Kasnije nastaje konteksni govor (heuristika,
imaginativna, informativna uloga), razvija se dijalog, dete shvata socijalni svet i svoju
ulogu u njemu. Konteksni govor se ubrzanije razvija sa pisanim govorom koji mora da
bude osmiljen i ima u sebi apstraktnu sadrinu, pored konkretne tematike.
Funkcija govora
Jo je Vunt (Wundt, W., 1912) ukazao na ekspresivnu funkciju govora: izraavanje misli, elja, raspoloenja. Drugi istiu instrumentalnu funkciju govora, njime se:
moli, trai, zapoveda, zabavlja.
Za Luisa (Lewis, 1951) govor ima tri funkcije:
(1) izraavanje emocija,
(2) reprezentativnu (stoji umesto stvari i ukazuje na njih),
(3) evokativnu ili socijalnu (pobuuje odgovore kod sagovornika).
Pijae i Makartijeva vre podelu na egocentrini i socijalizovan govor.
Egocentrian govor:

- eholalija (dete sa uivanjem ponavlja slogove ili rei),

- monolog (dete glasno govori samo sebi, kao da misli naglas),
- monolog udvoje (dete glasno govori u drutvu drugih ali ne oekuje da se oni
ukljue kao sagovornici).
Socijalizovan govor:

- adaptirana informacija (ovaj deji iskaz je uvod u dijalog, razmenu miljenja i uticanje na akciju drugih),
- kritika i ruganje (govorno reagovanje na ponaanje drugih),
142

- naredbe, albe i pretnje,

- pitanja i odgovori,
- socijalne fraze ("Molim", "Hvala"),
- dramska imitacija (govor u igri uloga kojim se podraava govor odraslih: razgovor telefonom, razgovor lekara sa bolesnikom).
Na osnovu nalaza novijih ispitivanja zakljueno je da je Pijae u znaajnoj meri
potcenio govornu komunikaciju male dece. Dvogodinje dete u razgovoru sa odraslima
daje kratke iskaze ili ponavlja ono to oni kau. Kod deteta od tri godine u polovini njegovih odgovora javljaju se nove informacije primerene iskazu odraslog. U razgovoru sa
drugim detetom postavlja pitanja o tome ta je rekao ili uradio sagovornik. U etvrtoj
godini dete ve usklauje razgovor sa potrebama sabesednika. U igri zahteve esto
izraavaju u indirektnoj formi: "Moe li mi dati eki?" - jer na takav zahtev drugo dete
ee reaguje pozitivno nego na direktni zahtev (Mussen et al., 1984).
Teorije o usvajanju govora
I pored obilja radova o razvoju dejeg govora malo je radova koji prouavaju deji
govor u celini. Jo je manje studija sa holistikim pristupom - koje prouavaju razvoj
govora u sklopu razvoja deteta u celini. Brejn (Braine, 1963) uoava da su psiholozi,
krajem 19. i poetkom 20. veka, poeli sa izuavanjem jezikih struktura; nakon toga
dominiraju pristupi sa pozicija S R teorija, da bi nakon 50-tih godina zapoelo veoma plodno interdisciplinarno prouavanje govora, kada se razvijaju i posebne naune
discipline koje se bave prouavanjem jezika.
Skiner (1957) "verbalno ponaanje" klasifikuje u motorne reakcije i tumai ga kao
sadejstvo S R faktora u danoj situaciji, a ne na osnovu njihovih znaenja ("mentalistikih" procesa). Otuda i u objanjavanju usvajanja govora Skiner polazi od principa operantnog uenja u kome je potkrepljenje uvek socijalne prirode. Sutina ovog bihejvioristikog tumaenja je da dete sluajno emituje prve glasove ili podraava govor drugih, a ovi se potkrepljenjem mogu oblikovati i uvrivati - da iz njih nastane bogatstvo
govora. Detaljnije govorei to su sledee situacije:
dete imitira glas koji uje od roditelja, a roditelji ovo podraavanje nagrauju;
dete sluajno izgovori neki glas to izaziva reakciju roditelja da zadovolji neku
deju potrebu, to dovodi do dejeg ponavljanja tog glasa u odgovarajuoj situaciji;
verbalna reakcija moe biti steena po "dodiru", dete izgovara neki glas u trenutku kada na njega deluje neka dra, i kasnije ponavlja taj glas kada se pojavi ista dra.
Meutim, u objanjavanju kako nastaju sloenije verbalne konstrukcije ova teorija
nailazi na ozbiljne tekoe da identifikuje dra-odgovor-potkrepljenje u takvom govornom ponaanju.

143

Ni Ozgudova (Osgud, 1957) medijaciona teorija nije mogla da objasni sloena

reenika znaenja. Ozgud istie da je verbalno ponaanje modifikovano znaenjima
koja pridajemo stvarima. To ilustruje primerom uslovljavanja (videti donju shemu). Ako
se re "pauk" izgovara vie puta sa stvarnim pokazivanjem pauka, ona e postati uslovna dra. Ozgud pretpostavlja da je posredi uslovljavanje samo jednog dela, a ne ukupne spoljanje reakcije (na prirodnu dra). Proces tee tako to ova unutranja medijaciona reakcija (rm) izaziva unutranju dra (sm) koja posreduje da se javi nova spoljanja reakcija da datu re:
S (pauk)
S (re "pauk")

R (na pauka)
rm - s m

R (na re "pauk")

Ozgud daje posebnu tehniku semantikog diferencijala pomou koje se mere

znaenja predstavljena sa rm - sm.
Sam Ozgud istie da njegova teorija ne moe da objasni sloena verbalna ponaanja. Otuda je teorija potkrepljenja veu panju poklonila govornoj produkciji nego
analizi procesa koji obezbeuju razumevanje govora. Potkrepljenjem se ne moe objasniti usvajanje i korienje gramatikih pravila i principa, naina na koji dete dolazi do
poimanja principa pravilnog i doslednog sjedinjavanja fonema u rei, a takoe i rei u
reenice.
Reenica je neto vie od ukupnog znaenja rei iz kojih je sastavljena. Oito je
da se reenica ne moe razumeti bez poznavanja (uvianja) strukturalnih odnosa
izmeu pojedinih rei.
Na neodrivost bihejvioristikog svoenja usvajanja jezika i govornog ponaanja
na tumaenja principima S R teorija uenja ukazuje omski. Kako se kod dece razvija sposobnost govora u kome povezuju sve mogue sekvence glasova sa njihovim
smisaonim interpretacijama?
omski (Chomsky, 1959) daje teoriju generativno-transformacione gramatike,
jer je analizirajui jezik otkrio da je sintaksika komponenta temelj sloenog sistema
jezika. Iz injenica da dete naui da govori za relativno kratko vreme (3 - 4 godine), da
mu je za to potrebna minimalna podrka okoline (da uje govor), da je pri tome deji
govor pre inovativan nego imitativan, omski izvodi zakljuak da dete poseduje uroene jezike univerzalije, skup sintaksikih, semantikih, fonolokih obeleja jezika, koje
mu to omoguavaju.
Uenje omskog izazvalo je snane reakcije osporavanja ili podravanja i podsticajno je delovalo na lingviste i psihologe da u empirijskim istraivanjima to proveravaju.
Jedan od efekata teorije omskog je nastajanje nove granine discipline razvojne
psiholingvistike. Jednu deceniju kasnije i Lurija (1975) gradi osnove neurolingvistike koristei uenja Vigotskog i omskog.
144

U objanjavanju procesa pretvaranja misli u govorni iskaz (kodiranja) i procesa

razumevanja smisla govornog iskaza (dekodiranja) Lurija uvodi postulate generativnotransformacione gramatike o dva razliita nivoa organizacije govornog iskaza: (a)
dubinske sintaksike strukture jezika i (b) povrinske sintaksike strukture iskaza, koji
transformacijom nastaju iz dubinskih sa svom svojom raznovrsnou. Otkrie omskog
da se dubinske sintaksike strukture jezika grade na osnovu malog broja pravila znaajan su doprinos razumevanju kako naina na koji dete ovladava govorom, tako i produktivnosti i promenljivisti povrinskih sintaksikih struktura govornog iskaza.
Analize ranog dejeg govora nisu potvrdile oekivanja sledbenika omskog da e
se u dejoj sintaksi ispoljiti veza, slinost sa modelom o uroenim jezikim univerzalijama. Otkriveno je da dete i u "telegrafskim" reenicama od dva lana koristi izvesna
pravila, ali je bilo jasno da dete ta pravila otkriva i da istraivanja treba usmeriti praenju sintaksikog razvoja. Uz to su otvorena i nova pitanja o razvoju dejeg govora,
posebno o znaenjima i funkciji dejeg govora.
Ni bioloke teorije nisu dale spektakularna otkria o neurofiziolokim korelatima
jezikih sposobnosti ("upisanim" jezikim univerzalijama). Potvreno je da postoje bioloke predispozicije ljudskih bia za razvoj govora u ontogenezi i da se moe govoriti o
kritinom periodu za razvoj govora (Lenneberg, 1967, 1968; Eliot, 1981).
Nalazi istraivanja su ukazali da za uenje jezika nije dovoljno da dete bude izloeno govoru u sredini pa da i samo progovori. Otkriveno je da itav socijalni kontekst (u
semantikom, sintaksikom, fonolokom i funkcionalnom smislu) utie na razvoj jezikih sposobnosti.
Braun (Brown, 1964, 1973) ispituje sintaksike strukture kod dece i daje svoju
teoriju o uenju pravila. Njegova ispitivanja su posebno usmerena na otkrivanje ta
na kom uzrastu dete zna, ali nastoji da otkrije i kojim procesima dete stie znanja o
jeziku.
Kao osnovne procese Braun izdvaja:
dete podraava govor odraslih, to najee samo delimino uspeva;
majka "podraava" ali i upotpunjuje deji govor, to je ea pojava od dejeg
podraavanja majke;
dete podraava svoju "popravljenu verziju" koju je izgovorila majka, to je sada
potpunije i gramatiki ispravnije;
dete samo pravi govorni iskaz sastavljen prema pravilima koja samo otkriva iz
jezika.
Braun posebno ukazuje na ovaj proces dejeg otkrivanja pravila sintakse i
semantike, koji je najtee objasniti. Pogreke koje dete pravi u iskazu govore o tome

145

da ono ui, otkriva pravila, izlae se podraavanju i "popravljanju", to je put da napreduje u govornom razvoju.
I drugi autori, posebno sociolingvisti, naglaavaju znaaj socijalnog konteksta i
nalaze da i jezik okoline sa kojim se dete susree ima svoje osobenosti (semantike,
sintaksike, fonoloke), koje su rezultat sistematskog prilagoavanja odraslih jezikom
saznajnom nivou deteta.
Luis (Lewis, M., 1957, 1963) prouava deji govor posmatranjem deteta u celini.
Vredni panje su njegovi principi kojih se pridravao u izuavanju jezika: voditi rauna
o tome ta dete kae, kada i kome kae, kako njemu odgovaraju drugi, kako ono odgovara drugima. Za Luisa uenje jezika je dinamika celina u kojoj dete u interakciji sa
sredinom od prvog dana koristi glasove u istoj funkciji u kojoj se koristi govor odraslih.
Semantiki usmerena istraivanja razvojne psiholingvistike nametnula su potrebu
da se uvede kognitivistika teza o uslovljenosti govora saznajnim razvojem. Jo su
radovi Pijaea i njegovih saradnika pokazali da su saznajne kategorije nuan uslov za
javljanje govora. Preverbalna (praktino - situaciona) komunikacija deteta i odraslog u
toku zajednike aktivnosti priprema uslove za pojavu i razvoj simbolikih funkcija i razvoj govora. Prvi iskazi dece obino se odnose na ono to dete ve razume i poznaje,
na ono to mu je interesantno - to privlai njegovu panju. Slobin (1979) pretpostavlja
da dete ovladava sposobnostima, principima i metodama koje dosledno sledi pri usvajanju i tumaenju govora. On istie da deca posebnu panju pridaju zavretku rei,
redu rei i korienju optih pravila a izbegavanju izuzetaka. Korienje ovih metoda,
za analizu i interpretaciju pojava okoline - a u tom sklopu i govora, povezano je sa pravilnou ranog dejeg govora.
Meutim, pokazalo se da je saznajni razvoj nuan ali ne i dovoljan uslov. Treba
rasvetliti ulogu motivacionih, dinamikih faktora i prirodu procesa usvajanja govora.
Pokazalo se da neke sloene sintaksike strukture nastaju tek na odreenom nivou
kognitivnog razvoja; ali drugi nalazi govore da neke gramatike konstrukcije dete poinje da koristi pre javljanja odgovarajuih intelektualnih operacija pomou kojih moe da
razume ta se njima oznaava.
Moe se zakljuiti da je u poslednjim decenijama ostvaren krupan napredak u teorijskom i empirijskom znanju o razvoju govora deteta. Ali isto tako i da tek predstoji da
se zapoetim interdisciplinarnim pristupom stigne do novih otkria koja e objasniti
meusobne odnose govora i drugih psihikih funkcija koje su sa njim u kauzalnom sistemu i odreuju razvoj i ponaanje linosti.
Odnos govora i miljenja
Pijae

146

Pijae polazi od odnosa jezika i miljenja i razmatra ga sa take gledita obrazovanja inteligencije i, naroito, logikih operacija.
Pijae je zakljuio da miljenje prethodi govoru, a govor temeljno preobraava
miljenje, preko razvijenije shematizacije i pokretljivije apstrakcije. Nalazi ukazuju na
uzajamno dejstvo jezikih mehanizama i operacionih mehanizama. I ovde je jezik
neophodan ali ne i dovoljan uslov. Neophodan (1) za simboliko saimanje - da integrie skup uzajamno zavisnih transformacija; (2) drutvenu regulaciju - da obezbedi interindividualnu razmenu i saradnju.
Zakljuak: izmeu jezika i miljenja postoji genetiki krug, uzajamno zavisno
delovanje - obrazovanje i napredovanje. No, oba lana zavise od same inteligencije
koja prethodi govoru i nezavisna je od jezika. Jezik je sredstvo u slubi same inteligencije.
Veina razvojnih psihologa smatra da kognitivni procesi lee u osnovi mnogih
uspeha u usvajanju jezika. Nalazi ispitivanja potvruju i da pri usvajanju raznih pojmova i kognitivnih vetina jezik igra znaajnu ulogu. Preko govora deca usvajaju socijalne
odnose i socijalne pojmove. Verbalno posredovanje - pomae da se zapamti i ponovi
doivljaj, olakava reavanje problema: rei su sredstva misaone aktivnosti, reima se
formulie problem i principi reavanja (Mussen et al., 1984).
Bruner

I Bruner naglaava da je jezik instrument miljenja. Meutim, razvoj jezika ne

omoguuje samo reprezentovanje iskustva ve i njegovo transformisanje. Jezik je
medijum za oslobaanje od neposrednog. Kako jezik biva interiorizovan? Proces interiorizacije zavisi od drugih, od potreba da se razviju odgovarajue interakcije i transformacije za zajedniku akciju. To je potreba za kognitivnom razmenom sa onima od
kojih zavisimo.
Bruner nalazi da jezik kao oblik simbolike reperezentacije ima tri funkcije:
a. ostenzivnu (ukazivanje, pokazivanje na objekt),
b. oznaavanja (verbalna etiketa),
v. reeniku (oznaka je ukljuena u reenicu).
Nekolovani koriste (a) a sa uzrastom je u porastu (b); kolovani koriste (b) a sa
uzrastom raste (v).
Pisani jezik je udaljavanje od pokazivanja (Vigotski) a nije ni prosto oznaavanje pisanje je upotreba jezikog konteksta nezavisno od neposredne stvarnosti. U koli se
jezik usavrava i postaje snaan faktor u kognitivnom razvoju.
Vigotski

147

Tragajui za razvojnim osnovama miljenja i govora Vigotski otkriva da je znaenje pojava koja pripada i govoru i miljenju. Otuda govoru treba pripisati ne samo
komunikativnu ve i signifikativnu funkciju.
Vigotski nalazi da miljenje i govor imaju razliite razvojne korene.
U filogenezi miljenja i govora moemo pouzdano utvrditi predgovornu fazu u razvitku intelekta (zaetke upotrebe orua kod ipanza) i predintelektualnu fazu razvitka
govora (fonetika govora - emocionalni govor i zaeci socijalne funkcije govora kod
ipanza).
I u razvitku deteta (ontogenezi) pouzdano se moe utvrditi predgovorni stupanj
miljenja (praktino miljenje, upotreba sredstva) i predintelektualni stupanj govora
(ime je sastavni deo stvari).
Do izvesnog trenutka oba razvoja teku nezavisno da bi se u jednom trenutku linije
razvoja ukrstile posle ega miljenje postaje govorno, a govor postaje intelektualan.
Vigotski jedinstvo miljenja i govora nalazi u znaenju rei. On ukazuje (1) da re
sadri uoptavanje i (2) na razvojnost rei i njenog znaenja. Odnos misli i rei je proces: od misli ka rei i od rei ka misli. Meutim, jedinica misli i jedinica govora se ne
podudaraju. "Misao se ne izraava reju nego ostavruje u rei". Na taj nain je spoljanji govor materijalizacija misli. Ono to je u misli sadrano simultano u govoru se izraava sukcesivno. "Misao je oblak koji izliva kiu rei".
U unutranjem govoru u prvi plan dospeva semantika, smisao, a ne fonetika. To
je naroiti unutranji sloj govornog miljenja. Ujedno to je misaoni koncept za pisani
govor. Za Vigotskog pisani i unutranji govor su monoloke vrste govora. U pisanom
govoru se sve mora reima saoptiti i zato je on "najreitiji, najtaniji i najrazvijeniji vid
govora". On je od poetka povezan sa svesnou i namernou. Teorija Vigotskog o
nastanku unutranjeg govora od egocentrinog glasnog govora posluila je sledbenicima kao osnova za teoriju o etapnom formiranju umnih radnji.
Vigotski prethodna tumaenja zasniva na svojoj kulturno-istorijskoj teoriji razvoja,
a nastanak govora je najneposredniji izraz istorijske prirode ljudske svesti. Govor je
nastao na najviim stupnjevima ovekovog razvitka - "re je konac koje delo krasi".
Pismo je vetako pamenje oveanstva.
Lurija

Koji procesi se odvijaju kod onih koji govore i onih koji sluaju i razumeju govor?
Kako nastaje proces formiranja poruke, ali i proces percepcije, usvajanja govornog
sadraja? Postavljanjem ovih pitanja Lurija se opredelio za analizu govorne komunikacije: prouavanje promena do kojih dolazi u procesu formiranja (kodiranja) govornog
iskaza i u procesu razumevanja (dekodiranja) govornog iskaza. Pri tome je panja
usmerena ne samo na sastavne komponente od kojih se ti procesi sastoje, ve i na
uslove u kojima se ti procesi odvijaju.
148

Osnovne etape procesa govorne komunikacije

Odluujui korak u otkrivanju procesa prelaska misli (unutranjeg smisla) u artikulisani govorni iskaz (oformljeni govor), s jedne strane, i prelaza artikulisanog govornog
iskaza u misao (njegovo razumevanje), s druge strane, napravio je Vigotski. Polazei
sa pozicija istorizma i razvojnosti Vigotski sve vie psihike funkcije, pa i miljenje,
posmatra kao psiholoke tvorevine koje su nastale procesom interiorizacije, koje su
socijalne po svom poreklu. Tvrenje Vigotskog: "Misao se ne izraava reju, ve se
ostvaruje u rei" ukazuje na njegovu glavnu tezu u tumaenju prelaska misli u artikulisane iskaze i obrnuto - artikulisanih iskaza u unutranji govor koji se preobraava u
misao.
Analizirajui ovu tezu Vigotskog o odnosu govora i miljenja Lurija (1982) posebno podvlai da je unutranji govor spona koja je neophodna da rei, koje imaju drutveno formirano znaenje, dobiju individualni smisao, i obrnuto - da se ideja, subjektivni (s)misao, pretvori u sistem spoljnjih oformljenih znaenja. Detaljnije ispitivanje procesa pretvaranja misli u iskaz, i procesa razumevanja smisla iskaza, vodilo je stvaranju
psiholingvistike.
Lurija (1982) smatra da je omski (1957, 1967, 1968), svojim uenjem o jezikim
univerzalijama i nalazima da se dubinske sintaksike strukture iskaza grade na osnovu
malog broja pravila, dao znaajan doprinos shvatanju naina na koji dete ovladava
jezikom. Osim toga omski je opisao i osnovna pravila po kojima jedne sintaksike
strukture prelaze u druge i time otkrio put za stvaranje generativno-transformativne
gramatike. To objanjava veliku promenljivost povrinskih gramatikih struktura jezika.
Blia analiza teorije omskog pokazala je da je nedovoljno razraena semantika
struktura leksikih jedinica. Bavljenje ovim problemom dovelo je do teorije leksikih
funkcija i transformacija sinonimnosti. Pokazalo se da leksie jedinice koje ine semantiku osnovu govora grupiu u parove na osnovu relativno malog broja tipova leksikih
funkcija.
Nakon ovih saznanja istraivai su se usmerili analizi mehanizma pretvaranja
misli u iskaz i obrnuto (model "Smisao - Tekst"). Oni ele da opiu nivoe na kojima se
dogaa taj prelaz i osnovna pravila tog procesa. Najdublji nivo su semantiki zapisi
(semantike predstave, sistem simultanih smisaonih shema); sledei nivo je dubinskosintaksika struktura. Lurija smatra da se od semantikih zapisa na ovaj nivo prelazi
pomou unutranjeg govora. Sledei nivo su povrinskosintaksike strukture
koje se dalje sukcesivno razvijaju morfoloki, fonoloki i fonetiki - ka spoljnoj gramatikoj strukturi oformljenog iskaza.
Kako se u govornom saoptenju uporedo sa izlaganjem sadraja misli, uporedo
sa prenoenjem znaenja, izraava i subjektivni smisao - afektivni odnos prema tom
sadraju? Lurija ukazuje da, umesto formalnih sredstava sintakse, afektivni smisao
149

odreuje organizacija reenice, prozodijska sredstva (raspored pauza, akcentovanje,

unoenje potrebne intonacije). Prozodijska sredstava posebno se ispoljavaju u umetnikoj interpretaciji, bilo teksta ili muzike, i odreuju njihov unutranji smisao - osnovnu
poruku. Tako prozodijska organizacija osigurava semantiku stranu saoptenja. Ima
osnova da se tvrdi da od mogunosti sluaoca (itaoca) koji prima poruku i interpretatora muzike, da u preradi sadraja pree sa povrinske na dubinsku sintaksu, a od ove
na najdublje nivoe semantikih zapisa - zavisi "dubina" razumevanja poruke ili umetniki nivo interpretacije.
Osobenosti govora na mlaem kolskom uzrastu
Da li su sa polaskom u kolu deca spremna za efikasnu govornu komunikaciju
kakvu kola zahteva? Masen (1984) umenje razgovaranja zasniva na sledeim vetinama: vetini sluanja, govorenja po redu, uzimanja u obzir iskustva, navika, interesa i
potreba sagovornika; uzdravanja od dominacije u razgovoru, ne prekidati sabesednika; osetiti kada tvoj iskaz nije shvaen, razjasniti izreeno; adekvatnoj proceni mnogoznanosti iskaza sabesednika; izazvati panju i umeno odravati komunikaciju pogledom i drugim neverbalnim sredstvima.
Dolaskom u kolu deca raspolau bogatim renikom da mogu da razumeju poruke uitelja. U jedinstvenom renikom fondu dece najobimniji je pasivni renik jer su u
njemu sve rei, one koje prepoznaje i razume ali ih aktivno ne koristi. Ispitivanja govornog razvoja kod uenika osnovne kole pokazuju da se sa kolskim uzrastom renik
znaajno uveava, kako pasivni renik tako i aktivan renik koji se koristi usmenom
govoru i pismenom izraavanju (V. Luki, 1972, tabela 14).
Tabela 14: Pasivni renik uenika osnovne kole
Uzrast
Selo
Grad
Ukupno

II
7980
8645
8370

III
11430
16226
14231

IV
16496
20748
18886

V
17689
25935
21679

VI
22610
27531
25137

VI
26068
30989
28595

VIII
30324
32319
31255

Pregledom tabele 14 nalazimo da postoje razlike izmeu seoske i gradske dece

koje se na mlaem kolskom uzrastu uveavaju, a pri kraju osnovnog kolovanja znatno smanjuju. Blia analiza ukazuje da postoje i vrlo velike individualne razlike u pasivnom reniku uenika na svim uzrastima.
Slika 38: Pregled uveanja fonda razliitih rei sa uzrastom

150

ta pokazuju ostali nalazi istraivanja dejeg govora u kolskom periodu? Za

uspenu komunikaciju u nastavi najznaajniji je aktivni pisani renik uenika osnovne
kole. U jednom obimnom ispitivanju kod nas na uzrastu uenika od II do VIII razreda
naeno je da se pisani renik sa uzrastom poveava sa blagim usporenjem izmeu IV i
V razreda i na kraju osnovne kole, kao i kod pasivnog renika. Da li je u ovim sluajevima usporavanja u pitanju stabilizacija jezikih shema na utrb razvoja renika, ili je
zastoj prouzrokovan drugim razvojnim problemima i aktivnostima ostaje da odgovor
daju naredna istraivanja. U tabeli 15 i na slici 38 dat je pregled nalaza istraivanja.
Tabela 15: Pregled ukupnog broja tekuih i razliitih rei i njihovog odnosa
1
Raz.
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
Zbir

2
N k.
33
42
41
41
42
42
42

3
N
949
1189
1195
1221
1226
1226
1141
8147

4
Uzrast
8;05
9;05
10;05
11;06
12;06
13;07
14;07

5
M
61.67
94.60
130.92
151.99
188.86
233.81
257.03
162.57

6
Opseg
255-9
349-17
479-15
574-21
693-17
867-28
851-25

7
Zbir t
58521
112486
156448
185578
231544
286648
293268
1324493

8
Opseg r
111-7
150-13
255-12
272-12
283-14
365-21
391-13

9
Zbir r
3398
5123
3852
5605
6043
7562
8703
14754

10
r/t
5.81
4.55
2.46
3.02
2.61
2.64
2.97

U osnovnoj koli najveu upotrebnu vrednost imale su rei: kua, ovek, sunce,
majka, voda, meso, ptica, reka i ruka; najree su upotrebljavane: potreba, poverenje,
zloin, napredak, svrha, verovanje, ... , koje su detetu dalje i apstraktne (S. Vasi,
1969).
Kolone u tabeli oznaavaju/sadre: (1) razred, (2) broj kola, (3) broj uenika, (4) proseni uzrast ispitanika, (5) prosean broj rei u pismenim sastavima, (6) opseg tekuih rei, (7) ukupan broj tekuih rei, (8) opseg razliitih rei, (9) ukupan broj razliitih rei, (10) % razliitih rei na svakom uzrastu u odnosu na ukupan broj tekuih
rei.

Prema nalazima V. Luki na uzrastu od II - VIII razreda najuestalija upotreba pripada glagolu jesam, zatim dolazi povratna zamenica sebe (se) i veznik u. Sa uzrastom
varira uestalost upotrebe pojedinih rei.
V. Luki (1972) nalazi da je u aktivnom reniku dece osnovne kole redosled upotrebne vrednosti rei sledei:
imenice

49%

151

glagoli
pridevi
prilozi
zamenice
brojevi
predlozi
veznici
rece
uzvici

30%
12%
4%
1%
1%
1%
0.5%
0.3%
0.2%

Koliko su renik udbenika, tampe, poezije i predavanja nastavnika saglasni u

pogledu zastupljenosti pojedinih vrsta rei u poreenju sa dejim pisanim i usmenim
renikom?
U tabeli 16 dati su nalazi Lj. Mioinovi (1972) o frekvenciji upotrebe pojedinih
vrsta rei u pojedinim situacijama.
Tabela 16: Frekvencija upotrebe pojedinih vrsta rei
Redni Vrste rei Renik
Renik
Renik
broj
udbetampe
poezije
nika
Imenice
1.
33.0
36.8
30.7
Glagoli
2.
24.0
15.7
18.8
Pridevi
3.
10.0
12.2
10.0
Predlozi
4.
10.0
11.1
9.3
Zamenice
5.
7.0
8.1
12.5
Sveze
6.
6.0
7.9
11.1
Prilozi
7.
5.0
4.3
4.1
Brojevi
8.
2.0
1.9
1.0
Rece
9.
2.0
1.4
1.8
Uzvici
10.
0.02
0.2
0.1

Pisani deji
renik

Usmeni
deji renik

49.0
30.0
12.0
1.0
1.0
0.5
4.0
1.0
0.3
0.2

38.2
25.7
3.1
9.0
8.8
7.2
4.1
3.4
0.3
0.0

Analiziran je udbenik poznavanja prirode i drutva za II razred osnovne kole i

renik uenika toga uzrasta. Nalazi ukazuju da postoji sklad kod upotrebe imenica,
glagola, reca i usklika; redosled i zastupljenost je poremeena kod prideva, predloga,
zamenica, sveza, priloga i brojeva i udaljena je od strukture dejeg jezika. Ako se
poredi deji aktivan renik II razreda, na jednu novu re, a njih je 5.64%, dolazi 17.8%
ponovljenih; u udbeniku poznavanja prirode i drutva analiza ukazuje na obrnut
odnos: na jednu novu re, kojih je 18.2%, dolazi 5.4% ponovljenih. Ova velika razlika u
redundantnosti aktivnog dejeg renika i renika udbenika ukazuje da prijem i obrada
informacija koje daje udbenik moe biti oteana kod jednog broja uenika.
S. Vasi je (1967) ispitivala razvoj artikulacije kod dece na uzrastu od 3 - 9
godina. Njeni nalazi ukazuju da je artikulacija kontinuiran i po tempu ravnomeran proces; to je proces koji dostie zrelost sa 8;0 godina i nema znaajnih razlika u razvoju
kod devojica i deaka. Redosled ovladavanja pojedinih grupa glasova je: vokali, plozivi, nazali, frikativi, afrikati, laterali. Najlaki glasovi za artikulisanje su plozivi i vokali, a
najtei afrikati i laterali. Uticaj uitelja na artikulaciju dece je uzajamno povezan sa ste152

penom indentifikacije deteta sa vaspitaem. Na uzorku ispitivane dece uestalost

govornih poremeaja iznosi 11.59%, a od toga su dve treine artikulaciona odstupanja:
distorzija (iskrivljavanje), supstitucija (zamena) i omisija (izostavljanje). Znatno ea
artikulaciona odstupanja su kod zvunih glasova. Manje odstupanja je naeno u inicijalnom nego u medijalnom i finalnom poloaju glasa.
Ispitujui akcentski sistem S. Vasi nalazi da deca dolaze u osnovnu kolu sa
jasno uoblienim akcentskim sistemom koji tei da se odri nepromenjen. Po pravilnosti upotrebe naa etiri knjievna akcenta redosled je sledei:
kratkosilazni akcent
dugosilazni akcent
dugouzlazni akcent
kratkouzlazni akcent.
Uenici ne prave greke u mestu akcenta tj. u intenzitetu, ve u kretanju a zatim
trajanju tona.
Poremeaji govora i pedagoke implikacije

Na usporen razvoj govora, da deca kasnije progovore najee utiu:

- zdravstveni problemi,
- dete nema adekvatan uzor za podraavanje, ili postojei uzor nije adekvatan za
podraavanje,
- retardiranost,
- smanjena potreba komunikacije i podraavanja odraslih kod blizanaca.
U poremeaje govora na ranom uzrastu ubrajaju se:
tepanje - radi se o poremeenoj artikulaciji, koja je najee posledica loeg
uenja;
greke - isputanje ili umetanje glasova, zamena mesta pojedinih glasova ili
slogova, umesto imena izgovara onomatopejsko podraavanje;
defekti:
- ukanje - obino se sastoji u zamenjivanju izvesnih glasova drugima: "s" sa
"", isputa se "r" a naglaava naredni samoglasnik; uzroci mogu biti pogreno uenje
koje je na ranom uzrastu podrano ili organski - deformacija nepca, vilica, zuba ili usana;
- nejasan govor - koji je ponekad posledica emocionalnih uzroka - uzbuenja,
zbunjenosti, straha; moe biti posledica nedovoljne pokretljivosti usana, vilice i jezika;
- zamuckivanje (manifestuje se kao ponavljanje prvog glasa ili cele rei, ponekad
se javlja zbog neslaganja u tempu miljenja i govora, ali najei uzroci su emocionalni
153

faktori na to ukazuje i uestalija pojava u krizi tree i sedme godine, ako je detetu prilagoavanje oteano; neka deca zamuckuju samo u izvesnim prilikama i pred izvesnim
osobama);
- mucanje (predstavlja najtei defekt govora u kome dolazi do blokade govora
zbog grenja miia govornih organa; ee je psiholokog porekla - zavisno, konfuzno, emocionalno nestabilno dete ili su u pitanju psiholoki razlozi i organske smetnje; u
prvom sluaju mana moe da se otkloni a u drugom da se ublai, to u najveoj meri
zavisi od stava okoline i vaspitaa).
Jedan broj poremeaja kod kolske dece javlja se kao psiholoki problem u
savlaivanju itanja i pisanja.
Osnovni uzroci takvih poremeaja su:
1. primarna nesposobnost uenja (organski faktori),
2. sekundarna nesposobnost uenja (nedostatak motivacije, pogreni vaspitni
postupci, anksioznost).
Najelementarnija tekoa je nesposobnost dekodiranja (slovo - glas, re - znaenje). Oko 10% dece ima tekoe u itanju i pisanju. Ako uitelj ima u razredu decu koja
ispoljavaju poremeaje govora najpre nastoji da sprei fiksaciju i poveanje problema
(stvaranjem tople klime, prihvatanjem uenika takvih kakvi jesu), a zatim e proceniti
da li i koliko moe sam da pomogne detetu ili je neophodna pomo strunjaka za ovu
oblast.
Kao najtei poremeaj koji se javlja kao primarna nesposobnost uenja strunjaci
navode disimboliju (dissimbolia - nesposobnost razumevanja simbola). Oblik disimbolije koji se ispoljava kao nesposbnost povezivanja slova - glasa je legastenija (legastenia). Disleksija (dyslexia) je tekoa u uenju itanja i nju mogu izazivati i primarni i
sekundarni uzroci. Disgrafija (disgrafia) je sporost i netanost u pisanju koju takoe
izazivaju i primarni i sekundarni faktori.
Naini otkrivanja poremeaja u koli

Praksa pokazuje da je za konanu dijagnozu najpovoljnije vreme drugo polugoe

u drugom razredu. Meutim, uitelji mogu preko manifestacija poremeaja u govornom
ponaanju da ih uoavaju od dolaska deteta u kolu na osnovu sledeih manifestacija
u toku uenja itanja i pisanja:
uenik ne uspostavlja vezu izmeu slova i glasa (itanje i pisanje);
zamena slova, znakova: r b, 6 9 (itanje);
premetanje slova: no - on, dok - kod (itanje);
gutanje slova (itanje);
umetanje slova (itanje);
154

 izostavljanje slova (pisanje);

uenik ne zna da proita ta je napisao (pisanje);
pisanje kao odraz u ogledalu (pisanje).
Kod jednog broja uenika javlja se funkcionalna nepismenost - nesposobnost
razumevanja teksta.
Uenik dostie pravu pismenost kada je sposobnost dekodiranja automatizovana,
kada automatski tee traenje i pronalaenje smisla proitanog, kad uz itanje tee
misaoni proces i vrednovanje (emocionalno doivljavanje) - kada se u proces itanja/pisanja ukljuuje itava linost.
Posebnu grupu poremeaja izazivaju povrede korteksa.
Afazija se odreuje kao bilo koji poremeaj sposobnosti potrebnih za formulisanje
ili razumevanje govornih simbola, koji je posledica organskih oteenja centralnog nervnog sistema. Senzorna afazija, slepilo za rei ili gluvoa za rei, je nesposobnost
razumevanja rei ili zaboravljanje znaenja rei. Motorna afazija je nesposobnost
izgovaranja rei. Agrafija je oblik motorne afazije koji se ispoljava kao smanjena sposobnost pisanja.
Agnozija je termin koji oznaava govorni poremeaj koji izaziva prekid primanja
govornih stimulusa. Vizuelna agnozija nastaje usled poremeaja u vizuelnotransmisionom mehanizmu; auditorna agnozija je prouzrokovana poremeajem u auditorno-transmisionom putu.
Slika 39: Nivo funkcija u centralnom nervnom sistemu (ulaz - integracija - izlaz)

Apraksije su prouzrokovane poremeajima motorno-transmisionih puteva. One

mogu uticati na smetnje u pisanju i na oralne smetnje. Slika 39 prikazuje shematski
model koncepcije nervnog funkcionisanja: ulaz - integracija - izlaz (Wepman, 1960).
155

Dvojezinost
Kao kriterijumi za odreivanje postojanja dvojezinosti i njen tip uzimaju se:
- vreme, uzrast uenja;
- simultano ili odvojeno uenje jezika i
- stepen vladanja, uestalost upotrebe.
Simultano usvajanje je lingvizam (bilingvizam). Uenje sa vremenskim razmakom
je glotizam (bi/poli/glotizam).
Jedan od osnovnih problema kod bilingvizma je mogunost interferencije jezika i
tetne posledice od toga. To se moe desiti ako dete od iste osobe (majke) ui oba
jezika. Nalazi istraivanja pokazuju da uspeh u uenju drugog jezika zavisi od motivacije deteta. Pokazalo se da drugi jezik uspenije ue deca koja ele da postanu prihvaeni lanovi druge jezike grupe (integrativna motivacija), nego ako je uenje drugog
jezika radi nekog odreenog cilja (instrumentalna motivacija). Psiholozi ukazuju da je
jedan od efekata integrativne motivacije manifestovan i u veim promenama linosti
deteta.
Problemi dvojezinosti su postali aktuelniji sa poveanjem broja dece koja sa roditeljima provode rano detinjstvo u drugim zemljama.

156

RAZVOJ MILJENJA
Miljenje je mentalna simbolika aktivnost kojom posredno saznajemo o stvarnosti uvianjem i otkrivanjem odnosa i veza potrebnih da se savlada aktuelna situacija adaptivni zadatak. Posebno je znaajno svojstvo miljenja njegova mogunost otkrivanja onih potrebnih veza i odnosa koji: (1) nisu dati u opaajima i (2) nisu deo prolog
iskustva, kojih nema u dugoronom pamenju.
Meutim, ova sposobnost i osnovne forme miljenja: apstrahovanje, poimanje,
zakljuivanje, suenje, zamiljanje, anticipacija ili zamiljanje unapred - postepeno se
formira i usavrava od roenja do odraslog doba.
Iz teorija psihikog razvoja videli smo da se istraivai ne slau kako i zato nastaju razvojne promene u miljenju - koji su mehanizmi razvojnih promena i koji su im
uzroci.
Bihevioristike teorije i razvoj miljenja tumae kao kvantitativan proces u kome
sve promene nastaju pod uticajem specifinog iskustva - uenja, u datim sredinskim
uslovima. Otuda po ovom shvatanju nema kvalitativnih razlika izmeu dejeg miljenja
i miljenja odraslih.
Po kognitivnim teorijama razvoj miljenja je proces koji se sastoji iz niza kvalitativnih promena: od elementarnih oblika miljenja do viih razvojnih stadijuma koji se
zavravaju dostizanjem pojmovnog - apstraktnog miljenja.
Prvi misaoni procesi javljaju se krajem prve godine sa poetnim manifestacijama
senzomotorne inteligencije. To je opaajno-praktino miljenje koje je neposredno
povezano sa predmetnim radnjama - senzomotorno miljenje. Valon (Valon, 1985)
takoe naglaava da su zaeci misaonih akata u dejoj akciji i da linija razvoja intelekta
vodi "od ina do misli".
Stadijumi razvoja miljenja prema Pijaeovoj teoriji
Senzomotorno miljenje

Pijae je, prikazujui razvoj u senzomotornom periodu, opisao detetovo napredovanje od spontanih pokreta i refleksa do steenih navika, i od steenih navika do inteligencije. Ovaj stadijum kognitivnog razvoja Pijae je podelio u est posebnih faza. Prva
157

faza traje do kraja prvog meseca i karakteriu je refleksne aktivnosti i "veba refleksa".
Druga faza, od 2. do 4. meseca sadri sve razvijenije oblike asimilacije to omoguava
formiranje prvih navika u ijoj osnovi su primarne krune reakcije: samopotkrepljujue
kruno ponavljanje aktivnosti (sisanje palca, drmusanje predmeta koji proizvodi zvuk).
U treoj fazi, od 4. do 8. meseca, pojavljuje se sekundarna kruna reakcija: ponavljanje
radnje koja ima prijatan ishod. Time to "proizvodi" takve promene ponavljanjem akcije
sekundarna kruna reakcija je prelaz izmeu navika i pravog inteligentnog ponaanja.
Prve tri faze, dakle, ine pripremu za pojavu senzomotorne inteligencije; etvrta faza,
od 8. do 12. meseca, oznaava poetak a peta razvoj senzomotorne inteligencije. Ako
je privlaan cilj u opaajnom polju dete u etvrtoj fazi zapoinje da "konstruie sredstvo" koordinacijom sekundarnih krunih reakcija da bi reilo problem. U toku pete faze,
koja poinje oko 11-12 meseca, dete moe samostalno da dosegne igraku (cilj), koja
se nalazi van dohvata ruke, na taj nain to privlai ebe (sluajno ili putem zamene)
na kome lei igraka. Ovu reakciju deteta Pijae svrstava u "traenje novih sredstava
putem diferencijacije poznatih shema". U estoj fazi dete postaje sposobno da pronae
nova sredstva interiorizovanim kombinacijama kojima se dolazi do uvianja odnosa
(insight). Umesto aktivnog isprobavanja dete koristi elementarne simbolike zamene
(motorne simbole) kojima se reprezentuje transformacija spoljanjih objekata.
Dete pored koga je poluotvorena kutija ibica u kojoj je jedna kocka pokuava najpre
materijalnom operacijom da otvori kutiju (reakcija pete faze), ali posle neuspeha, ono ispoljava
tu krajnje novu reakciju, reakciju prestanka delanja i paljivog ispitivanja situacije (tokom kojega
polako otvara i zatvara ruku, kao da imitira rezultat do koga treba da doe, tj. poveanje otvora
kutije): posle toga, iznenada, sputa prst u pukotinu i tako uspeva da otvori kutiju (Pijae, 1990
str. 16-17).

Tercijarna kruna reakcija dovodi do namernog i sistematskog ispitivanja svojstava predmeta to predstavlja pravu kognitivnu aktivnost. Dete otkriva zahteve sredine i
prema tome poinje da modifikuje svoje ponaanje. Kada se gestovnoj i glasovnoj signalizaciji predmeta i radnji pridrui korienje simbola onda akcija prelazi na unutranji
plan: dete razmilja pre radnje. Simbolika misao se manifestuje kroz odloenu imitaciju, simboliku igru i ukljuivanje govora u pokazivanje.
Preoperaciono (intuitivno) miljenje

Pojava simbolike (semiotike) funkcije koja pored jezika ukljuuje mentalne

predstave, odloeno podraavanje - oznaava razvoj novog stadijuma na kome dete
koristi simbole i nije vie ogranieno na radnju. U tom periodu se razvija govor, formiraju predstave, dolazi do "interiorizacije" radnje. To vodi razvoju sposobnosti anticipacije:
predvianju posledica svojih akcija i akcija predmeta. Oko etvrte godine poee mentalno razvrstavanje objekata to oznaava poetke klasifikacije. Meutim, intuitivnim
miljenjem dominiraju perceptivna iskustva. Pijae to ilustruje ogledom sa presipanjem
158

tenosti (perli) gde dete koje je ovladalo konstantnou percepcije ne moe da proiri
to saznanje na kolekciju objekata (slika 40).

Slika 40: Pribor za ispitivanje konzervacije koliine materije

U gornje dve ae se do pola sipa tenost (sok) sve dok se dete (ispitanik) ne saglasi da
u obe ae ima isto soka. Nakon toga se sok isputa u ae ispod (drugi red) i dete pita: "Da li u
obema aama ima isto soka da se pije?" Nakon odgovora tenost se isputa u ae na dnu
(koje su istog oblika i veliine kao prvi par na vrhu).

Nalazi eksperimenta pokazuju da dete staro 4-5 godina izjavljuje da je u drugom

redu vie soka u ai koja je uska i visoka - nadvladao je perceptivni efekat i dominacija centracije: obraanje panje samo na jednu karakteristiku ae. Do promene miljenja deteta ne dovodi ni ponavljanje ogleda.
Karakteristike preoperacinog miljenja su: dominacija elja, zavisnost od opaajnog iskustva, korienje vlastitog gledita (egocentrizam), u miljenju (objanjavanju)
ne koristi indukciju (od pojedinanog ka optem) i dedukciju (od opteg ka pojedinanom) - u miljenju dominira transdukcija: od pojedinanog ka pojedinanom, zbog ega
izostaje pravo objanjenje pojave.
Naputanje egocenrizma (decentracija) je mnogo tea i vremenski dua na planu reprezentacije nego na planu akcije (gde je trajala bar 18 meseci). Pijae navodi sledei primer: dete
e tek oko 4-5 godine znati da pokae svoju "desnu" i svoju "levu" ruku, iako ih moda razlikuje
ve od stadijuma akcije; ali iako zna da primeni ove pojmove na svoje telo, trebae mu jo dve
ili tri godine da shvati da je drvo vieno, pri odlasku, na desnoj strani puta, pri povratku sa leve
strane, ili da se desna ruka osobe koja sedi naspram deteta, nalazi naspram njegove leve ruke.
Jo mu vie vremena treba da prihvati da objekt B koji se nalazi izmeu A i C moe u isto vreme da bude desno od A i levo od C (Pijae, 1990).

Intuitivno miljenje dovodi do delimine akomodacije. Na primer: ako se u cev

stave bela, crna i uta kuglica dete e predvideti da e se na izlazu kuglice pojaviti
istim redosledom. Meutim, ako se cev obrne za 1800 ono to vie nije u stanju. U
prvom sluaju dete je uspelo jer interiorizovane slike opaaja i pokreta produavaju
senzomotorne sheme; u drugom sluaju deju intuiciju ograniava nedostatak reverzi159

bilnosti: da se pored anticipiranja nastavka akcije mogu rekonstruisati njena prethodna

stanja i ponititi transformacije vraanjem (u mislima) na poetak. Na ovom stupnju
dete obrazuje strukture kvalitativnog identiteta, ali u ovim preoperacionim funkcijama dete jo nije u stanju da uzme u obzir nekoliko aspekata situacije, jo nije dostiglo
logiku reverzibilnosti.
Konkretno-operaciono miljenje

Konkretne operacije su interiorizovane akcije koje su postale reverzibilne i one su

meusobno usklaene jer obrazuju sistem za koji u celini vae ista pravila. To je preduslov da nastanu logike operacije kojima se formiraju pojmovi konzervacije (materije
oko 7-8 godine, teine oko 9-10 godine i zapremine oko 11-12 godine), klase objekata i
odnosi meu njima.
Na stadijumu konkretnih operacija u ogledu presipanja tenosti (slika 40) dete od 7-8
godina rei e "isto je soka", "samo smo ga presipali", "nita nismo dodali ni oduzeli (prosti ili
zbirni identitet); "moemo vratiti kao to je bilo ranije" (reverzibilnost inverzijom); "aa je via ali
i ua, pa je to onda isto" (kompenzacija ili reverzibilnost reciprociteta odnosa).

Formiranje konzervacija detetu olakava shvatanje i primena dva vana logika

principa. Prvi je ekvivalentnost: ako je A = B, a B = C, onda je i A = C. Da bi se pokazala istinitost ovog logikog pravila nije neophodno provoditi merenje. Drugi princip
sastoji se u tome da dete shvata da objekti imaju nekoliko merljivih karakteristika koje
se mogu nalaziti u razliitim odnosima, i da na to treba obratiti panju (decentracija).
Sada dete shvata da se mnogi termini kao to su "vii" "krai", "tamniji", odnose ne
samo na karakteristike objekata ve i na uzajamne odnose meu njima. Poimanje
relativnosti odnosa omoguava detetu da istovremeno posmatra nekoliko objekata i
uporeuje ih meu sobom.
Konkretne operacije ine prelaz izmeu akcija i optijih logikih struktura (formalnih operacija) koje sadre kombinatoriku i strukturu "grupe" koja povezuje dva mogua
oblika reverzibilnosti. Nalazi pokazuju da se i konkretne operacije mogu koordinirati u
celovite strukture koje Pijae naziva "grupisanja" jer stvaraju postepena povezivanja i
sadre kompozicije direktnih operacija; primeri za ovakav konstruktivni proces grupisanja su: serijacija, klasifikacija, broj, prostor, vreme i brzina.
Serijacija (oko 7. godine) je sposobnost sreivanja objekata po nekom merljivom
parametru. U procesu serijacije koristi se sistematska metoda kojom se neorganizovani
elementi sreuju po rastuoj ili opadajuoj veliini: porede se dva po dva elementa,
najpre najmanji, a zatim najmanji od onih koji ostaju. Metoda je operacionalna jer se
primenjuje reverzibilnost putem reciprociteta: ma koji element unapred je shvaen kao
istovremeno vei od prethodnog i manji od sledeeg. Na istom uzrastu (7. ili 8. godina)
dete izvodi serijalne veze: dete sreuje ljudske figure po veliini i dodaje im odgovarajue tapove.
160

Serijacija pokazuje da je dete ovladalo principom tranzitivnosti, deduktivnom

kompozicijom, koja omoguava prohodnost odnosa bez ukazivanja na meru tih odnosa: ako je A > B, a B > C, onda (mora biti da) je A > C.
Klasifikacija (oko 8. godine) je mentalna operacija kojom se grupiu predmeti u
odreene klase prema datom kriterijumu, na primer: "Stavi zajedno ono to je isto".
Osnovni zahtevi klasifikacije sastoje se u utvrivanju intenzije (zajednike osobine svih
lanova klase) i ekstenzije (obuhvata klase). Na ovom stadijumu deca ve otkrivaju da
odreene karakteristike objekta mogu istovremeno pripadati u nekoliko kategorija, to
Pijae oznaava kao manipulaciju klasa i odnosa.
Meutim, konkretne operacije su jo uvek vezane za same objekte, moraju imati
predstavni i opaajni identitet, i zbog toga ne sagledavaju sve mogunosti transformacije. One se jo ne odnose na verbalno iskazane hipoteze. Dete na ovom stadijumu
ima tekoa da rei takav zadatak: "Edita je via od Suzane, Lili je nia od Suzane. Ko
je najvii?" Meutim, ako je problem zadan slikom na kojoj su tri devojice i postavi isto
pitanje - odgovor je detetu (smeno) lak.
Pojam broja je kod deteta u neposrednoj vezi sa stvaranjem serijacije i ukljuivanjem (inkluzijom) klasa. Broj je originalna nova sinteza koja se obrazuje u uskoj vezi sa
serijacijom i klasifikacijom; pojam broja nastaje kao sinteza redosleda nizanja sa inkluzijom (ukljuivanjem, obuhvatanjem): [{(1)1}]. Dakle, dete ui brojeve prema redosledu njihovog nizanja, a taj niz predstavlja prirodnu operacionu strukturu. (Prebrojavanje
je fizika akcija a sabiranje mentalna operacija koja ima sistem i pravila).
Merenje je prostorna operacija: sinteza deljenja i premetanja. Operacija merenja
nastaje oko 7. ili 8. godine i prethodi joj niz faza spontanog dejeg merenja.
Operacione strukture koje se tiu prostora su: topoloke operacije - konstruisanje
redosleda i konzervacije blizina; euklidovske strukture - operacione konstrukcije konzervacije duina, povrina i zapremina kao i izgraivanje sistema koordinata (horizontalnih i vertikalnih); projektivne strukture - transformacije perspektiva.
Operacije koje se tiu vremena obuhvataju operacije sreivanja: nizanje dogaaja prema njihovom redosledu; operacije deljenja i uklapanja: podele intervala vremena
(trajanja) i uklapanje manjih intervala u vee; vremenska metrika: odabiranje jednog
intervala kao jedinice i njegovom nanoenju na druge intervale (sinteza deljenja i premetanja).
Pojam brzine - dete (8. g) najpre poredi brzine dva pokretna tela i smatra da je
bre ono koje pretekne drugo (ne uzima u obzir preeni put). Na uzrastu od 10.-12.
godine pojam brzine se izgrauje u svom metrikom obliku povezivanjem vremena (trajanja) i preenog puta; metrike operacije se mogu odnositi i na jedno pokretno telo ija
je brzina odreena relacijom = s/t.

161

Formalno miljenje

Na ovom stadijumu razvoja (oko 11 - 12. godine) dete postaje sposobno da koristi
hipotetiko-deduktivno miljenje. To znai dete nije vie prinueno da rasuuje neposredno na konkretnim objektima ili manipuliui tim objektima ve je u stanju da na
osnovu znaenja rei na mentalnom planu operie i zamilja reenja - raznovrsne transformacije i uz to d logiku interpretaciju rezultata ovih ispitivanja. Glavna obeleja
formalnih operacija su kombinatorika i grupa dve reverzibilnosti (INRC). Kombinatorika
predstavlja generalizaciju operacija koje su steene u stadijumu konkretnih operacija,
jer se na ovom stadijumu pored kombinovanja objekata, kombinuju sudovi operacijama
hipotetiko-deduktivnog miljenja. Slino je i sa grupom dve reverzibilnosti (inverzija N i
reciprocitet R; I je direktna operacija ili "identina transformacija", a C je korelativna ili
dvojna transformacija, tj. inverz reciproka).

Slika 41: Klackalica koju treba dovesti u ravnoteu

Na primeru klackalice (slika 41) moe se ilustrovati obrazovanje operacione sheme grupe INRC (I/R = C/N: poveane teine prema smanjivanju udaljenosti jednako je poveanju udaljenosti prema smanjivanju teine).
Kritike nekih postavki i nalaza Pijaea

Mnogi istraivai su u svojim proverama Pijaeovih postavki doli do nalaza koji

se razlikuju od njegovih to je bio povod za dopune ili kritike stavova i zakljuka koji su
iz njih izvedeni. Posebno su naene razlike koje se odnose na detetov preoperacioni
stadijum miljenja, to stavlja pod sumnju Pijaeove zakljuke o kognitivnim mogunostima predkolskog deteta. Kao diskutabilna pitanja javljaju se shvatanja o egocentrinosti, mogunostima serijacije, klasifikacije i konzervacije koliine deteta ovog uzrasta.
Donaldson je sa saradnicima (1978) proveravala egocentrinost, zakljuak Pijaea da
deca do osme godine ne mogu da savladaju zadatak "tri brda" zbog centracije, nesposobnosti
da se stavi na poziciju drugog. U ovom eksperimentu pred dete stavljaju ukrtene pregrade (slika 42 a) i dve lutke: jedna - policajac, druga deak. U poetnom ogledu policajac je u poziciji da
"vidi" pregrade B i D; eksperimentator stavlja lutku deaka u pregradu A i pita dete da li ga policajac vidi; to se pitanje ponavlja i kad se lutka deaka premesti u pregrade C, B ili D. Zatim se

162

policajac premeta na poziciju da vidi pregrade A i B i od deteta trai da sakrije lutku deaka od
policajca.

Slika 42: Eksperimentalna provera egocentrinosti deteta

Nalazi pokazuju da to deca uspeno ine i vrlo retko gree. Zatim je u eksperimentu uveden i drugi policajac (videti sliku 42 b) ali i sada 90% ispitanika na uzrastu
od 3;6 do 5;0 godina reava zadatak. Donaldson zakljuuje da su deca ovog uzrasta
sposobna da uzmu u obzir taku gledanja drugoga ako dobro razumeju zadatak koji se
postavlja u problem situaciji.
Donaldson (1978) je ponovila i zadatke klasifikacije. U eksperimentu je estogodinjem
detetu pokazala etiri krave igrake od kojih su tri bile crne a jedna bela. Sve krave su leale
bono a eksperimentator je govorio detetu da one spavaju. Zatim detetu daje prvo pitanje po
uzoru na Pijaea: "Da li je ovde vie crnih krava ili krava?" Drugo, novo pitanje: "Kojih je krava
vie, crnih ili zaspalih?". Na prvo pitanje tano je odgovorilo 25% ispitanika. Na drugo pitanje
bilo je 50% tanih oodgovora. Preformulisano pitanje deca bolje razumeju i uspenija su u klasifikaciji, zakljuuje Donaldson.
Pijae je pokazao da deca na preoperaconom stadijumu ne uspevaju na zadacima serijacije, zato to nisu sposobna da shvate i primene pravilo tranzitivnosti. Ukazuje da su zadaci
serijacije teki deci i na nivou konkretnih operacija ako su dati u verbalnoj formulaciji. Deci od 45 godina su u ogledu saoptili tvrenja: 1. Piter je istog rasta kao Dejvid. 2. Dejvid je vii od
tebe. 3. Ti si istog rasta kao Don. Na pitanje: "Ko je vii, Piter ili Don?" posle prvog itanja
skoro sva deca su odgovorila netano. U ponovljenom ogledu eksperimentator vodi rauna da
dete zapamti zadatak u celini. Kada je nekoliko puta ponovio iskaze, i tek onda postavio pitanje, 75% dece je tano odgovorilo. Ovim se ukazuje da, pored nerazumevanja, i nedovoljno
zapameni podaci i instrukcija mogu da sakriju realne mogunosti deteta (Mussen et al., 1984).

163

Donaldson je (1978) ponovila ogled konzervacije koliine. U prvoj varijanti ogleda ila je
po shemi Pijaea: nakon saglasnosti deteta da u dva reda ima isto dugmia, u jednom redu
eksperimentator je poveao razmak izmeu dugmia. Na pitanje: "U kom redu je sada vie
dugmia?" deca, od 4-6 godina, samo u 16% sluajeva tvrde da je isto, ostali misle da je u
duem redu vie. Ovaj nalaz je istovetan kao i u ogledu Pijaea. U modifikovanoj varijanti ogleda sve se isto radi sem to dugmie, umesto eksperimentatora, razmie lutka medvedia. U tom
sluaju 63% dece smatra da je koliina dugmia ostala ista. Neznatna izmena u proceduri ogleda dovodi do rezultata koji otvara pitanje u kojim situacijama je i deci ovog uzrasta dostupno
operaciono miljenje.

Flejvel (Flavell, 1977) i Bruner smatraju da validnost Pijaeove teorije smanjuje

njegovo zanemarivanje dinamikih (emocionalnih i motivacionih) faktora linosti; kod
Pijaea ponaanje dece se pojaava rastom kognitivnih struktura koji se odvija procesom samoregulacije; nedostaje cilj kome dete tei.
Kulturno-istorijska teorija o razvoju miljenja

Ruski psiholozi, sledbenici uenja Vigotskog, smatraju da je prouavanje zakonitosti razvoja miljenja jedan od najvanijih zadataka razvojne psihologije. Posebnu
panju privlai razvoj miljenja na ranom dejem uzrastu kome ovi autori pridaju viestruki znaaj:
radi osvetljavanja razvojnih faza: opaajno-praktinog i opaajno-predstavnog
miljenja koji su bitni preduslovi za pojavu verbalnog (pojmovnog) miljenja;
prve faze miljenja utiu na ukupan intelektualni razvoj i formiranje mnogih sposobnosti u toku ivota; razvoj miljenja se moe podsticati i ako se nita ne uradi za
njegov razvoj u najranijem detinjstvu, kasnije se manje moe nadoknaditi proputeno.
Za sledbenike Vigotskog je karakteristino da, uz socijalni interakcionizam u
tumaenju razvoja psihikog ivota, pa i razvoju miljenja, prepoznaju i uvaavaju uticaj sazrevanja i individualnog uenja. Od roenja deteta poinju socijalne interakcije,
dete je od samog poetka razvoja "utkano u socijalno korito humano elaborirane sredine" (Vigotski). Dete je od poetka socijalno bie jer su njegove individualne akcije socijalno posredovane. U tom socijalnom odnosu javljaju se svi psihiki procesi koji su, pre
razvoja procesa interiorizacije, svojevrsna interpsihika tvorevina. Otuda za dete ljudska sredina nije samo uslov, ve izvor psihikog razvoja. Psihiki razvoj se odvija u
procesu aktivnosti i zavisi od uslova i prirode te aktivnosti. Najpre se javlja manipulativna delatnost (prva godina), zatim predmetna delatnost (od druge godine), igrovna aktivnost (predkolski uzrast), kolsko uenje ...
ta, prema ruskim psiholozima, predstavlja sam proces razvoja miljenja? O
prvim misaonim procesima moe se govoriti pri kraju prve godine kada dete uspeva da
rei konkretnu "problemsku situaciju", npr. da dohvati igraku sa dna kreveta, koja je
van domaaja ruke, privlaenjem pokrivaa. Poetni oblici miljenja imaju opaajno164

praktini karakter: dete reava probleme uz pomo praktinih radnji. aenko i Lavrentjeva (1998) ovu karakteristiku opaajno-praktinog miljenja u reavanju zadatka
saimaju sa "misliti - znai raditi". Ovo ilustruju primerom deteta koje uporno skakue i
pokuava da dohvati igraku sa ormana. Kada je odrasli sugerisao detetu da stane i
prvo razmisli, malian je, ne prekidajui pokuavanje, odgovorio: "Ne treba da mislim,
treba da dohvatim".
Prva intelektualna reenja deteta su primena ranije formiranih navika u novim
uslovima. Neto kasnije dete pronalazi nain reavanja nove problemske situacije:
nalazi sredstvo da doe do cilja. Ruski psiholozi istiu da deji nain reavanja problema pomou praktinih radnji sa predmetima sadri dve sutinske karakteristike po
kojima se miljenje malog deteta razlikuje od miljenja impanza; to su korienje ljudskih orua i govora.
Ovladavanje nainima korienja najprostijih ljudskih orua i njihova upotreba, pri
reavanju misaonih zadataka ili saznavanju svojstava okruenja, ne znai samo sticanje novih operacija ve i razvoj misaonih sposobnosti. Pri korienju sredstva da se
doe do cilja dete treba da savlada motornu vetinu upotrebe ljudskih orua. Da bi
formiralo operaciju sa oruem dete treba da otkrije nain njegove upotrebe. Kao primer
autori navode uenje korienja kaike: ovladavanje sistemom operacija da se puna
kaika u horizontalnom poloaju prinese do visine usta. Dete eksplicitno ili implicitno od
odraslog ui socijalno izgraene naine upotrebe orua.
Sa pojavom govora dolazi do kvalitativne promene intelektualne aktivnosti. Najpre
dete vie govori povodom zadatka nego o zadatku. Zatim se govor javlja kao objanjenje situacije, njime dete objanjava optu shemu aktivnosti u zadatku: to je neka vrsta
verbalnog bilansa radnje kojim se fiksira sam put reenja. U treoj fazi govor poinje da
prethodi radnji i ima funkciju planiranja; dete misli naglas to mu pomae da uvia nove
smisaone veze koje izlaze iz opaajnog polja, to omoguava reenje problema. Meutim, rei mogu imati funkciju planiranja samo ako za dete imaju odreeno znaenje,
ako su postale nosioci izvesnih generalizacija. U prvom detinjstvu govor odraslih utie
na razvoj opaajno-praktinog miljenja. Odrasli ukazuju detetu kako da rei praktian
problem ne samo praktinim pokazivanjem ve i putem govora. Npr. dete bez uspeha
pokuava da izvue igraku iz posude, jer ruka ne moe da proe kroz uzani otvor.
Kada je odrasli oznaio reenje reju "okreni", dete je odmah primenilo taj postupak ali
ga je i kasnije koristilo u slinim situacijama. Korisno je i da odrasli pita dete, kada je
samo nalo put do reenja, kako je to postiglo - dete e reju oznaiti naeno reenje,
fiksirati sam nain reenja.
U treoj godini, kada poinje da se formira znakovna ili simbolika funkcija saznanja, u intelektualnom razvoju deteta nastaje vaan preokret, koji je vidljiv i u simbolikoj igri deteta. Sada je dete u mogunosti da koristi jedan objekt u funkciji zamene
165

drugog. Pri tome se u aktivnosti umesto predmeta koristi njegova zamena. Na uzrastu
4-5 godine dete ve moe da reava zadatke na unutranjem, mentalnom planu, oslanjajui se na svoje vizuelne predstave predmeta. Nastajanjem opaajno-predstavnog
miljenje javlja se kvalitativno novi stupanj u razvoju dejeg miljenja. Reavanje
zadataka na predstavnom planu prua nove mogunosti. Predstave pruaju mogunost
preobraavanja predmeta na mentalnom planu; dete razvija sposobnost da na planu
predstava izdvaja, kombinuje i povezuje razliite delove i detalje predmeta. Tako na
predstavnom nivou moe nastati struktura, uoptena shema, koja reava problem.
Dete izdvaja i povezuje ona svojstva predmeta koja su vana za reavanje datog zadatka.
Koristei uopteno iskustvo dete moe rasuivati na verbalnom planu, da misaono pripremi i predvidi karakter budue radnje. Verbalno miljenje kod dece se javlja
na uzrastu 5-6 godine. To znai da se interiorizacijom spoljanjih akcija obrazuju opaajno-predstavne i verbalne, pojmovne forme miljenja.
Zaporoec i Minska (1967) su prouavali uslove i mehanizme prelaska sa opaajno praktinog na refleksivno miljenje (slika 43).
Slika 43: Zavisnost uspeha od naina reavanja problema

Iz prikaza na grafikonu vidimo da najvie uspeha imaju deca koja zadatak reavaju praktino (oznaka 1); tada 55% dece uzrasta 3-4 godine uspeva da nae pravilno
reenje, dok su na uzrastu 6-7 godine skoro sva deca uspena (96,3%). Sa uzrastom
raste uspenost reavanja zadataka na opaajno-predstavnom nivou (oznaka 2), uz
pomo crtea i slika Na verbalnom planu (oznaka 3) deca poinju uspeno da reavaju
zadatke tek na uzrastu 5-6 godine (15%). Ovim su autori potvrdili i razvojni redosled
pojedinih oblika miljenja: opaajno-praktino, opaajno-predstavno i verbalno miljenje.
Istraivanje je pokazalo da efikasnost reavanja zadataka zavisi od karaktera orijentacije i istraivanja uslova zadatka, koje su deca koristila. Naena su etiri tipa ove
166

aktivnosti: (a) "primitivno-haotian tip" - ne postoji reakcija orijentacije; (b) dete je orijentisano na cilj ali ne istrauje sredstvo; (v) vizuelno motorni tip - istrauje cilj i sredstvo; (g) vizuelni tip - dete pogledom ispituje odnose cilja i sredstva i nakon toga pristupa
praktinom reenju. Najefikasnija su, u svim tipovima zadataka i na svim uzrastima,
deca koja koriste vizuelni tip orijentacije i istraivanja. U zadacima koji angauju verbalno miljenje uspeh su imala samo deca koja koriste vizuelni tip orijentacije. Za njih
je potrebna orijentacija na planu predstava koje su povezane sa govorom. To potvruje
da je prelaz sa opaajno-praktinog na opaajno-predstavno i verbalno miljenje zavisan od razvoja aktivnosti orijentacije i istraivanja uslova zadatka - prelaza od motorne
na vizuelnu a zatim misaonu orijentaciju i istraivanje u problem situaciji.
Istraivanja Podakova

Podakov (1984) govori o uticaju elementarnih oblika miljenja na opti intelektualni razvoj deteta. U praenju tog procesa on trai odgovor na fundamentalno pitanje:
kako od intelektualno nerazvijenog odojeta, pred polazak u kolu imamo intelektualno
razvijeno dete? Osobenosti opaajno-praktinog miljenja sastoje se u vrstoj uzajamnoj povezanosti misaonih i praktinih radnji; nakon praktinog preobraavanja predmeta dete prelazi na misaonu analizu rezultata; dobijene informacije ukljuuje u sledeu
praktinu radnju koja daje nove informacije o predmetu. Opaajno-praktino miljenje
se razvija samo onoliko koliko se situacije realno preobraavaju pomou praktinih
radnji. Procesom morfolokog preobraavanja operativno se dolazi do osnovnih podataka o novom objektu; tako se ostvaruje glavna funkcija opaajno-praktinog miljenja:
da se dobiju poetne informacije o skrivenim svojstvima predmeta koja su nedostupna
opaanju.
I Podakov naglaava da unutranjim intelektualnim procesima prethodi spoljanja, predmetna delatnost. Krajem senzomotornog perioda spoljanja radnja se zamenjuju simbolikom - isprobavanjem u vidu interiorizovane radnje. Ona se interiorizacijom preobraava u psihiku delatnost, uoptava se i skrauje. Meutim, predmetna
delatnost koja protie u formi spoljanjih, istraivakih radnji nee odmah dovesti do
viih nivoa interiorizacije. Kod male dece nije odmah uspostavljen put "od ina do misli"
jer se najpre formiraju predstave. Misao o radnji dolazi na starijem uzrastu. Podakov
razlikuje dva tipa unutranjih radnji: (a) onu koja nastaje kao rezultat interiorizacije
modela spoljanje radnje i (b) onu koja regulie spoljanju radnju i formira se sa njom
istovremeno, ali nije rezultat interiorizacije - ona je uoptena unutranja shema spoljanje radnje. To je opaajno-predstavno miljenje koje daje unutranji plan radnje. Podakov ukazuje da je Galjperin zanemario u svom istraivanju ovaj momenat u formiranju materijalne radnje: formiranje potpuno tane predstave o radnji koja se vri i njenim
rezultatima. Galjperin poklanja panju materijalnoj radnji i glasnom govoru. Podakov
misli da glasni govor upravo opisuje taj predstavni plan. Ovaj drugi tip mentalne aktiv167

nosti: koji vri usmeravajuu funkciju, objedinjuje i strukturira spoljanje operacije u sistem - takoe se moe razvijati posredstvom spoljanje radnje, sa kojom je uzajamno
povezan. Ovaj nalaz ima sutinski znaaj za razradu problema intelektualnog vaspitanja jer je izuavanje osobenosti formiranja predstavnog plana radnje bitno za upoznavanje i podsticanje intelektualnog razvoja deteta. Minska (1954) nalazi da se opaajnopredstavno miljenje - unutranji plan radnje, pojavljuje kod dece od etvrte godine.
Ponomarev (1957) povezuje unutranji plan radnje sa nastankom govora, sa formiranjem "znaenjskih govornih modela".
Podakov ukazuje da socijalno iskustvo posreduje i u opaanju - preko sistema
senzornih etalona kojima dete ovladava preko verbalnih oznaka za oblike, boje, veliine ... U osnovi izgraivanja sistema senzornih etalona lee principi serijacije i klasifikacije, kojima dete u potpunosti ovladava tek u kolskom uzrastu. Meutim, i na ranijem uzrastu deca u elementarnoj formi poinju da ovladavaju ovim sistemima. Mlaoj
deci dostupan je perceptivni nain usvajanja, kasnije se javlja i intelektualni nain
koji u uoptenoj i posredovanoj formi odraava skrivene odnose izmeu predmeta. Sistem posredovanja zavisi od tipa sredstava koje dete primenjuje. Senzorni etaloni daju
jedan stepen posredovanosti a uvoenje mere drugi koji se oslanja na kvantitativnu
procenu (Obuhova, 1972). Novi metod pomae da se iza spoljanjeg oblika predmeta
vide njegova bitna skrivena svojstva, da se ovlada konzervacijom koliine. Obuhova
pokazuje da je organizovano uenje veih dometa od spontanog. Blie analize dejih
odgovora pokazuju da se u njima krije drugaiji sadraj nego to odrasli oekuju. Deca
uspenije otkrivaju svojstva predmeta od funkcionalnih veza izmeu objekata. U ogledima su deca koristila: (1) morfoloko preobraavanje predmeta i (2) funkcionalno preobraavanje predmeta. Prvi vid znaajan je za razvoj opaajno-praktinog miljenja,
drugi za razvoj opaajno-predstavnog miljenja. Za razvoj opaajno-predstavnog i pojmovnog miljenja korisna je primena modela i shema koji prikazuju skrivene osobine i
odnose predmeta. Pomou modela razvijana je kod dece orijentacija u prostoru.
Podakov posebno ispituje ulogu radnji traganja kao sredstva za formiranje predstava. Njima se vri funkcionalni preobraaj predmeta, to dovodi do otkrivanja funkcionalnih veza i zavisnosti izmeu predmeta. Pokazalo se da su radnje traganja, kao
svojevrsno eksperimentisanje, uslov za formiranje sposobnosti otkrivanja veza i odnosa izmeu predmeta. Kao osnovna sredstva saznajne delatnosti kod dece Podakov
izdvaja:
preobraavajue-reproduktivna sredstva - predstave i rei koje reprodukuju
svojstva i odnose predmeta;
klasifikaciona sredstva - u koje spadaju sredstva za identifikaciju izdvojenih
svojstva: senzorni etaloni, predpojmovi, pojmovi (u kolskom periodu).

168

Ono to dete zna i ume odreuje kako e ono gledati na stvarnost. Podakov
naglaava da dete uvek izdvaja vie objekata (informacija) nego to moe da "obradi"
uz pomo klasifikacionih sredstava kojima raspolae. Taj fenomen (ne)saznatog ima
dinamiko dejstvo na intelektualni razvoj. Specijalna obuka ubrzava ovladavanje sredstvima miljenja ove vrste.
Osobenosti i znaaj spontanog uenja
Podakov smatra da za psihiki razvoj predkolskog deteta odluujui znaaj imaju razliiti oblici komunikacije sa odraslima. U toku te interakcije spontano se prenose socijalna iskustva
koja utiu da se kod deteta formiraju dosta sloena znanja i umenja; u toku spontanog uenja
formiraju se uoptena znanja o dejoj okolini i bitnim odnosima u njoj. U procesu spontanog
uenja nastaje govor - dete ovladava "najfundamentalnijim sistemom opteljudskog iskustva".
Podakov zapaa da odrasli (posebno majka) u interakciji sa detetom, od poetka, govore
daleko vie nego to ono moe da shvati. Dolazi do sleda da ono to dete malo, samo delimino razume kasnije (mnogo kasnije) shvati u potpunosti. Od onoga to je dete shvatilo formira se
poetni (nedovoljno jasan) horizont znanja koji utie na usmerenost razvoja dejeg miljenja.
Ono to je samo delimino jasno poveava deju prijemivost i interesuje ga sve to to blie
objanjava. Meutim, u spontanom uenju, dok dete deo nejasnog prevodi u sistem jasnih znanja, pristiu nove informacije koje ulaze u domen nedovoljno shvaenog ... Otuda, smatra Podakov, pogrena su oekivanja da se kod deteta mogu "likvidirati" sva nejasna znanja.
Osim toga za predkolsko dete je karakteristian razvoj onih misaonih procesa koji odraavaju relativne granice izmeu pojedinih grupa pojava. Pri stvaranju "pojmova iz ivota" (kompleksa i predpojmova) dete izdvaja i uoptava one osobine predmeta koje su bitne za obavljanje
konkretne praktine ili igrovne aktivnosti. Tek pri formiranju pravih pojmova dete izdvaja osobine
koje izraavaju samu sutinu predmeta.

Odlike razvoja dejeg miljenja

Izmeu dejeg miljenja i miljenja odraslih postoje kvalitativne razlike u pogledu

sadraja, strukture i naina funkcionisanja. Nalazi istraivaa daju uvid u prirodu promena koje se dogaaju u toku intelektualnog razvoja iz kojih moemo da zakljuimo da
se miljenje razvija:
OD VEZANOSTI ZA NEPOSREDNO ISKUSTVO KA ZAMENI STVARNOSTI
SIMBOLIKIM PREDSTAVNICIMA SVE VEE APSTRAKTNOSTI

Prema Pijaeovoj teoriji u toku itave prve godine kognitivni razvoj se sastoji u
koordinisanju jednostavnih motornih akata sa perceptivnim podacima. Do 10 meseca
za dete realno postoji samo ono to je u njegovom vidnom polju. Senzomotorno povezivanje u poetku je sluajno; krajem prve godine javlja se razlikovanje izmeu cilja i
sredstva ali dete"konstruie sredstvo" koordinacijom motornih radnji sa opaajima i ta
vezanost za neposredno dato iskustvo odlikuje kognitivni razvoj na poetku druge
169

godine. Oko 18. meseca dete postaje sposobno da pronae nova sredstva interiorizovanim kombinacijama pa umesto aktivnog isprobavanja koristi elementarne simbolike
zamene (motorne simbole) kojima reprezentuje transformacije spoljanjih objekata.
Kada se gestovnoj i glasovnoj signalizaciji predmeta i radnji pridrui korienje simbola,
onda akcija prelazi na unutranji plan: dete razmilja pre radnje (interna reprezentacija). Prema Pijaeu prvo nastaju motorni simboli, zatim deji "privatni znakovi" kojima
oznaava aktivnosti i objekte i na kraju dete usvaja i koristi dogovorene znake sredine:
rei i pojmove.
Vigotski ovu odliku razvoja miljenja objanjava procesom interiorizacije: dete
najpre ui spoljanje, konkretne akcije a zatim ih interiorizuje - zamenjuje simbolikim
unutranjim radnjama. Za razliku od Pijaea, koji govori o privatnim dejim simbolima u
prelaznoj fazi, Vigotski istie da se kognitivni razvoj odvija interiorizacijom spoljanjih,
socijalnih simbola. Galjperin je ovaj postulat Vigotskog o interiorizaciji primenio i potvrdio u etapnom formiranju umnih radnji.
Bruner tok kognitivnog razvoja prikazuje uenjem o akcionoj (motornoj), ikonikoj
(predstavnoj) i simbolikoj reprezentaciji (rei - pojmovi), to je najznaajnije dostignue u razvoju ljudskog miljenja.
Ve pri analizi prvog principa razvoja miljenja ponovo su dole do izraaja razlike u gleditima Pijaea i Vigotskog. Njihovi teorijski sistemi se razlikuju u pristupu izuavanju dejeg psihikog razvoja, to je saeto prikazano u tabeli 17.
Tabela 17: ta analiziraju Pijae i Vigotski u psihikom razvoju deteta
Pijae

Vigotski

GENEZU LOGIKE

GENEZU POETNIH SOCIJALNIH ODNOSA

ODNOS DETETA PREMA STVARIMA, FIZIKOJ REALNOSTI

ODNOS DETETA SA DRUGIM OVEKOM, SOCIJALNIM OKRUENJEM

KOGNICIJU KOJA "BOJI" SVE OSTALO

ZAJEDNIKE AKTIVNOSTI OBOGAENE AFEKTIVNIM ZNAENJIMA

Ova dva teorijska sistema najvie se razlikuju po pitanju inilaca psihikog razvoja. Meutim, ova dva teorijska sistema se sagledavaju i kao komplementarni, sadopunjavajui u sagledavanju ranog saznajnog razvoja: "Dok nam Pijae otkriva sliku jednog individualnog sistema ponaanja, Vigotski definie uslove za njihov nastanak i razvoj" (Mateji-urii, 1994).
OD EGOCENTRINOG KA SOCIJALIZOVANOM MILJENJU

U Pijaeovoj teoriji egocentrizam je jedan od osnovnih pojmova. Egocentrizam

deteta je shvaen kao konfuzija, nerazlikovanje unutranjeg i spoljanjeg (subjektivnog
i objektivnog). Prema Pijaeu kognitivni i socijalni razvoj deteta sutinski je vezan za
prevazilaenje egocentrizma. Na svakom stadijumu ispoljava se na poseban nain i u
toj formi naputa, prevazilazi pri kraju stadijuma. U prvoj godini, do osmog meseca,
170

dete je nesposobno da razlikuje sebe od okoline, predmet od njegovog opaaja (sve

oko njega je "ono" ili "kao ono"). Sa uspostavljanjem shema postojanog objekta dolazi
do naputanja egocentrizma na akcionom planu. Meutim, u sledeem stadijumu egocentrizam se javlja kao nerazlikovanje simbola od simbolizovanog a osnovni oblici ispoljavanja su: realizam, animizam, artificijelizam i prekauzalnost (snovi su u sobi, imena
su vezana za imenovane stvari, objekti imaju svojstva ivih bia). Dete nije svesno gledita drugih, javlja se logiki egocentrizam: kao to ono misli - misle i svi ostali, pa zato
ne osea potrebu da svoje stanovite objanjava. Na poetku stadijuma konkretnih
operacija dete ne razlikuje misli, konstrukcije mentalnih akcija, od opaajnih datosti. Na
stupnju formalnih operacija adolescent "konstruie svet" po svojoj meri uveren da bi on
svima odgovarao. Prekretnice za preobraavanje egocentrine misli u socijalizovanu
su stadijumi konkretnih i formalnih operacija kada je osnovni faktor redukcije egocentrizma sukob miljenja deteta sa miljenjem odraslih (proces socijalizacije).
Egocentrini govor - deji monolog, glasan govor koji prati i usmerava deju igru i
aktivnosti uoavaju i Pijae i Vigotski. Dok Pijae ovaj oblik smatra prelaznim od individualnog na socijalni, Vigotski ukazuje da je monolog stvaranje plana, sredstvo miljenja, da ima socijalno poreklo i da interiorizacijom prelazi u unutranji (individualni)
govor. U prilog svome stanovitu Vigotski navodi da se egocentrini govor poveava
kada se dete suoi sa teim zadatkom.
Kritike Pijaeovih postavki o egocentrizmu (deje percepcije) koje daje Donaldson
ve smo naveli (str. 168-169).
Eksperimentalne provere razvoja kauzalnih odnosa kod dece ukazuju da miljenje
treba izuavati kao proces i ne poistoveivati ga sa dejom sposobnou verbalnog
izraavanja. Ako se tako pristupi onda nalaenje pravilnih objanjenja slede razvojnim
redom: na planu delatnosti, na planu opaajne datosti pa tek na verbalnom planu.
OD KONKRETNOG KA APSTRAKTNOM MILJENJU

Valon je ovaj princip razvoja saeto izrazio reima "od ina do misli". Sa ovom
linijom razvoja intelekta saglasni su razvojni psiholozi i enevske i moskovske kole. U
senzomotornom periodu miljenje je potpuno vezano za neposrednu stvarnost (manipulisanje objektima). Dakle, unutranjim intelektualnim procesima prethodi spoljanja,
predmetna delatnost. Krajem senzomotornog perioda spoljanje radnje se zamenjuju
simbolikim - isprobavanjem u vidu interiorizovanih radnji. Meutim, predmetna delatnost koja protie u formi spoljanjih, istraivakih radnji nee odmah dovesti do viih
nivoa interiorizacije. Podakov istie da kod male dece nije odmah uspostavljen put
"od ina do misli" jer se najpre formiraju predstave. Misao o radnji dolazi na starijem
uzrastu. Zaporoec i Minska su potvrdili redosled i vreme razvoja pojedinih oblika miljenja: opaajno-praktino, opaajno-predstavno i verbalno miljenje (v. sliku 43). Davidov ukazuje na uzajamni i povratni uticaj pojedinih oblika miljenja: pojmovno miljenje
171

se razvija iz niih oblika ali i usmerava praktine radnje na informacije koje vode uvianju bitnih odnosa i veza neophodnih za reenje zadatka.
Prelazni period, sa konkretnog na apstraktno miljenje, je doba puberteta. Sa
pojavom formalnih operacija javlja se sposobnost korienja apstraktnih pojmova. To
dovodi do kvalitativnih promena kako na planu intelektualnog razvoja tako i funkcionisanju celokupne linosti. Princip "od konkretnog ka apstraktnog" prepoznatljiv je u socijalnom razvoju, sticanju socijalnog iskustva, moralnom suenju i drugim oblastima razvoja.
OD USMERENOSTI NA JEDAN ASPEKT STVARNOSTI
KA ISTOVREMENOM ZAHVATANJU VIE ASPEKATA

U periodu ranog detinjstva dominira usmerenost na jedan aspekt predmeta, pojave (centracija) i dete misaono istie samo kriterijum ili dimenziju na koju je usmereno.
To mu onemoguava da uvidi pravu prirodu pojave jer nije sposobno da se u mislima
"decentrira": stavi na drugo stanovite i uporedi sa prvim. Pijae je ovu zakonitost utvrdio u vizuelnoj oblasti (v. primer (ne)konzervacije koliine, slika 40). Istraivanja su
vrena i u auditivnoj oblasti. Vie istraivaa koji su pratili muziki razvoj deteta, na
istom uzrastu, nalazi pojavu centrarcije na samo jedan muziki aspekt: na ritam, melodiju ili tembr - koji u datom trenutku prevlada.
Vigotski ukazuje na ovu pojavu pri ispitivanju procesa razvoja pojma kod deteta.
Ako istovremeno treba da uzme u obzir vie svojstava predmeta dete predkolskog
uzrasta ne moe ispravno da klasifikuje predmete. To je razlog to deca ovog uzrasta
ne razumeju mogunost da jedan predmet moe istovremeno pripadati u nekoliko klasa (viestruka klasifikacija).
Nakon 7. godine dete postepeno prevladava centraciju jer dostie fazu reverzibilnosti koja mu omoguava da se stavi i na drugo stanovite ("decentrira"). Reverzibilne
operacije ine sr principa konzervacije, nepromenljivosti jedne odreene dimenzije
objekta uprkos promena neke druge dimenzije, to omoguava razvoj i stabilizovanje
pojmova u dejem miljenju.
OD UPOTREBE SPOLJANJIH SIMBOLA KA UNUTRANJIM
SIMBOLIMA

Razvoj dejeg miljenja tee od upotrebe simbolike motorne radnje i glasnog

govora ka unutranjim simbolima (predstavama, interiorizovanom - unutranjem govoru
i verbalnom miljenju). Vigotski itav razvoj verbalnog miljenja tumai kao postepenu
interiorizaciju govora koji pored komunikativne dobija signifikativnu funkciju.
I Bruner smatra da je deji saznajni razvoj olakan posredstvom konvencionalnog
sistema simbola - prenesenog i interiorizovanog jezikog znaenja.
I u socijalnom razvoju dolazi do izraaja ovaj aspekt razvoja miljenja: u promeni
kriterijuma na osnovu kojih se biraju vrnjaci za druenje (od spoljanjih svojstava do
razmiljanja o vrednostima linosti) ili u odnosu prema autoritetu (od nespornog poti172

njavanja do odnosa uzajamnosti i dobrovoljnog saraivanja). U moralnom razvoju

zapaamo da dete najpre poinje da se ponaa u skladu sa posledicama koje je njegovo ponaanje izazvalo u spoljanjoj sredini, dok se na starijem uzrastu (adolescenciji)
razvija stabilno unutranje oseanje pravde i dunosti.
OD SPOLJANJE AKTIVNOSTI I MANIPULISANJA PREDMETIMA
KA POJMOVIMA I ODNOSIMA MEU NJIMA

Psihiki razvoj se odvija u procesu aktivnosti i zavisi od uslova i prirode te aktivnosti. Najpre se javlja manipulativna delatnost (prva godina), zatim predmetna delatnost (druga godina), igrovna aktivnost (predkolski uzrast), kolsko uenje ... Oblici
reprezentacije se usavravaju i sve vie oslobaaju konkretnosti (sheme, predstave,
pojmovi). Govor postaje osnova za razvoj verbalnog miljenja.
Meutim, ako postoji saglasnost da se razvoj odvija u procesu aktivnosti, neslaganja nastaju kod tumaenja koji je faktori podstiu i reguliu.
enevska i moskovska kola se slau da logike operacije imaju svoje korene u
praktinim, materijalnim radnjama, koje se kroz proces interiorizacije transformiu u
mentalne operacije. Postoji saglasnost rezultata kada se pojave prate u slinim uslovima - u spontanom razvoju deteta. Razlike se pojavljuju u shvatanjima ove dve kole po
pitanjima: faktora razvoja i mogunosti ubrzavanja razvoja obuavanjem (v. poglavlje
"Uenje i razvoj", str 124).
Bruner je na poziciji interakcionistikog pristupa: kognitivni razvoj deteta je rezultat meudejstva biolokih potencijala i socijalnog iskustva. mit (Schmidt, 1992) razvija
predstavu o detetu kao "animal educandum-u", govori o interakciji vaspita-vaspitanik i
istie uzajamni formativni uticaj izmeu vaspitaa i vaspitanika
OD PRIRODNIH REFLEKSA, PREKO STEENIH NAVIKA
KA SLOENIM INTELEKTUALNIM RADNJAMA

Ovu karakteristiku razvoja dejeg miljenja Pijae prikazuje u stadijumima kognitivnog razvoja (od senzomotorne faze do formalnih operacija) a Vigotski i njegovi sledbenici kroz razvojne faze miljenja (od opaajno-praktinog do pojmovnog, apstraktnog
miljenja) - o emu je izneto detaljnije razmatranje u prvom delu ovog poglavlja.
I Pijae i Vigotski u svojim teorijama razvoja govore o metakognitivnim sposobnostima koje se javljaju na zrelim stupnjevima razvoja miljenja kada su formirani sistemi pojmova. Metakognitivne sposobnosti omoguavaju upoznavanje samog sebe kao
saznajnog bia; to su sposobnosti vieg reda koje imaju regulativnu, kontrolnu i posredujuu funkciju. Oba autora ukazuju da razvoj metakognicije pripada kvalitativno viem
stupnju razvoja kognicije kada dolazi do "osveivanja" - pod im podrazumevaju akt
kognicije u kome intelektualne operacije postaju predmet intelektualne analize, i "ovladavanja" - voljne kontrole: upravljanja, voenja i procene kognitivnih aktivnosti. Meutim, ono to vai za razvoj ukupnog procesa miljenja: da se moe podsticati, i ako se
173

nita ne uradi za njegov razvoj u najranijem detinjstvu, kasnije se manje moe nadoknaditi proputeno - to isto vai i za razvoj metakognicije. Kod deteta treba razvijati proces saznavanja, podsticati razvoj metakognicije (svesti o sopstvenom procesu saznavanja) i metamemorije (svesti o sopstvenom procesu pamenja).
Neke funkcije metakognicije podrobno je ispitao i opisao Flejvel (Flavell, 1977):
postavljanje problema i odreivanje moguih puteva reavanja;
znanje o tome koji je kognitivni proces neophodan za reenje problema (poznavanje zahteva zadatka i vetina izbora odgovarajue strategije);
aktiviranje kognitivnih procesa i metoda reavanja (saznavanja);
fleksibilnost u traganju za reenjem (odustajanje od neefikasnih u korist novih,
boljih modela reenja);
kontrola panje (zadravanje panje na tekom zadatku);
kontrola procesa reavanja zadatka, otklanjanje protivurenosti;
poverenje u mogunosti vlastitog miljenja, uporno traganje za uspenim modelom reenja;
stremljenje ka elegantnom reenju, najbrem i najsavrenijem reenju.
Uenici kod kojih su dobro organizovane funkcije metakognicije planski i svrhovito
reavaju saznajne zadatke, bolje koriste i razvijaju svoje sposobnosti miljenja.

174

Pojam uzronosti
Pijae je ispitivao kako deca shvataju i objanjavaju prirodne pojave, tumae nastale promene. Na osnovu toga tvrdi da postoji razlika u pogledu funkcionisanja dejeg
miljenja i u pogledu logike (logiki egocentrizam) kojom deca dolaze do tih shvatanja,
u poreenju sa miljenjem odraslih. Pratei razvoj shvatanja kauzalnih odnosa Pijae
nalazi sedamnaest oblika ispoljavanja dejih objanjenja:
1. motivacioni uzrok - psiholoka kauzalnost: sve to se deava prouzrokovao je
ovek;
2. finalizam - "reka tee da bi stigla u jezero";
3. fenomenalizam - "kamen tone zato to je crn";
4. participacija - "senke u sobi se stvaraju zbog senki napolju";
5. magijska uzronost - desie se ono to ja (neko) pomisli (kae);
6. moralna uzronost - amac pliva da se ljudi ne udave;
7. artificijelizam - prirodne pojave i objekte stvara ovek;
8. animizam - predmeti su ivi, imaju unutranje "motore" koji im daju snagu;
9. dinamika uzronost - odbaen je animizam ali predmeti i dalje imaju neku unutranju snagu;
10. reagovanje okoline - predstavlja prvo deje fiziko objanjenje u traenju
odgovora "kako" (pedale pokreu bicikl);
11. mehanika uzronost - (7-8 godina) odbacuje se dinamizam i okolina, uzrok je
spoljanje dejstvo (oblake goni vetar);
12. uzronost nastajanja - rasta tela jednih iz drugih (oblaci su nastali iz dima);
175

13. spajanje elemenata - stvari ne rastu ve nastaju od sitnih delova (sunce od

oblaka koji se kotrljaju);
14. sheme kondenzacije, zgunjavanja - kamen je nabijena zemlja;
15. objanjavanje atomskim sastavom - kamen je od zrnaca peska;
16. prostorno objanjenje - (9-10 godina) vode ima vie jer je podie zapremina
potopljenog tela;
17. objanjenje posredstvom logike dedukcije - (10-11 godina) to je prava uzronost, deca tano odgovaraju zato je u spojnim sudovima nivo vode isti.
Mnogi autori su u svojim ispitivanjima proveravali Pijaeove zakljuke. Meu njima su zapaena istraivanja M. Joviia (1974) koji je ukazao da je bitan sadraj miljenja - ta deca objanjavaju i koliko je to pojava koja je bliska dejem iskustvu. Pravilna objanjenja dete najpre nalazi u predmetnoj delatnosti, zatim za pojavno (perceptivno) date situacije i objekte, pa tek onda za ono to je verbalno dato. Jovii je utvrdio
stupnjeve u razvoju kauzalnosti:
- odsustvo bilo kakvog shvatanja uzronosti (do 4. godine);
- dete navodi uzrok - bez objanjenja kako deluje (4 i 5 godina);
- shvatanje kauzalnih odnosa - kako uzrok izaziva posledicu, ali od 5-8 godine
odgovori su esto netani i zasnivaju se na ulno-konkretnom obliku eksplikativnog
principa; od 8. godine objanjenja su sve tanija i ne oslanjaju se samo na pojavno
dato ve je shvatanje uzrono-posledinih veza zasnovano na fizikim uzrocima i simbolikim komponentama.

176

RAZVOJ POJMOVA
Proces formiranja pojmova kod dece
Kako se razvijaju pojmovi? Kako svet bebe, kojim dominiraju opaaji, sa uzrastom
postaje pojmovni svet odraslih? Ako pojam predstavlja simboliku zamenu za bitnu
zajedniku karakteristiku svih pojedinanih sluajeva, ako sa pojmovima dete dosee
sutinu, bit saznatog - onda je zaista izuzetno znaajno znati kad i kako se on formira.
Istraivanja ukazuju da je razvoj pojmova jedan unutranji proces. Taj proces eksperimentator pokuava da "iznese napolje", nastojei da ga pri tome ne poremeti i izmeni,
da bi ga verno opisao i objasnio. Jedan broj istraivanja usmeren je da otkriva i opisuje
etape kroz koje dete prolazi u procesu formiranja pojmova; drugi se blie bave otkrivanjem "strategija" koje dete u tom procesu koristi. Ovde e najpre biti prikazani istraivaki pristupi i nalazi Vigotskog i Brunera.
Naini ispitivanja pojmova kod dece
Vigotski za ispitivanje formiranja pojmova kod dece koristi metod dvojne stimulacije. On smatra da se jedino praenjem istorije neke pojave mogu obezbediti informacije o toku njenog razvoja. Za razliku od S R metoda, gde se uvodi stimulus i prati reakcija - Vigotski uvodi stimuluse-objekte i oekuje da se tokom konstruktivne delatnosti (subjekta) u reavanju problema neki od njih preobraze u stimuluse-sredstva koji
dovode do reenja. Postupak je pogodan za ispitivanje razvojnih procesa jer se njime
stvaraju uslovi pod kojima ispitanik, tokom radnji koje od njega zahteva eksperimentator, ini psihike procese ukljuene u tu radnju eksplicitnim. "Otkrili smo da se tim nainom tokom eksperimenta moe da vaspostavi i menja proces formiranja najviih oblika
ponaanja, umesto da se istrauje na datom razvojnom stupnju ve oblikovana funkcija
..." (Vigotski, 1996). Tako posmatranje procesa dolaenja do reenja predstavlja ekvivalent zavisne varijable; cilj posmatranja nije ishod radnji, ve sled radnji koje vode
takvom ishodu.
Metod dvojne stimulacije primenjen je i u eksperimentu u kome je praeno formiranje pojmova. Kao stimuluse-objekte uveo je trodimenzionalne figure (slika 44) koje se
razlikuju po obliku (osnova figure u obliku kruga, polukruga, trougla, trapeza, estougla), visini (visoke i niske), irini (iroke i uske) i boji (uta, zelena, crvena, crna, bela).
Na osnovi svake figure napisan je naziv: mur, sev, lag ili fik. Za nazive, kao stimulusesredstva, su uzete rei bez smisla jer za njih nije vezano nikakvo iskustvo ispitanika.
177

Po prvobitnoj zamisli eksperimenta subjektima je postavljan zadatak da izvre

uoptavanje figura po grupama odlika (visini, irini, obliku i boji) uz oekivanje da besmislene rei na njihovoj osnovi postanu stimulusi-sredstava. U toku izvoenja eksperimenta pojavio se nepredvien rezultat - da uoptavanje figura uz pomo stimulusasredstva ispitanik pretvara u drugi zadatak: da se otkrije znaenje tih naziva putem
izbora samih geometrijskih figura. Tako su se stimulusi-sredstva pretvorili u nosioce
odreenih znaenja. Vigotski je u konanoj verziji eksperimenta pretvorio stimuluseznake u zavisno promenljive veliine, prouavao problem uoptavanja znaenja rei a
time i formiranja pojmova.

Slika 44: Geometrijske figure koriene u eksperimentu

Eksperiment je izvoen po standardizovanom postupku. Pred ispitanika se stave

sve figure, bez ikakvog reda, sa nazivima sa donje strane (da se ne mogu videti). Ispitaniku se kae da se sve figure mogu svrstati u etiri grupe, a svaka grupa ima svoje
mesto na tabli sa etiri polja i da figure iste grupe imaju isti naziv. Eksperimentator
otkriva (okree) jednu od figura i na njenom dnu se moe proitati naziv. Ispitaniku se
predlae da na mesto gde je odloena ta figura, na isto mesto stavi sve figure na kojima je, po njegovoj pretpostavci napisana ista re. Posle svakog ispitanikovog pokuaja
da rei zadatak, eksperimentator proverava tanost reenja - okree figuru, koja nosi ili
istovetan naziv kao figura koja je prethodno otkrivena, iako je slina sa njom po jednim
178

a razliita po drugim svojstvima, ili je obeleena drugom rei, iako lii na prethodnu po
nekim a razlikuje se po drugim svojstvima. Ovim postupkom nastavlja se reavanje
zadatka koji je u svim fazama eksperimenta isti. Ista re stavljena je na one figure koje
se tiu istog opteg eksperimentalnog pojma oznaenog reju. U toku reavanja zadataka vodi se protokol (zapisnik) o tome po kojim svojstvima ispitanik klasifikuje predmete u grupe, ta izdvaja kao bitno za pripadnost grupi. Na taj nain i re koja je napisana
na figuri dobija znaenje jer oznaava klasu figura sa tano odreenim svojstvima.
(Subjekt dolazi do reenja ako uvidi da su boja i oblik irelevantna obeleja, a relevantni
su visina i irina; figure koje imaju re lag imaju dva bitna svojstva: visok i irok; mur:
visok i uzak; fik: nizak i irok; sev: nizak i uzak). Meutim, ova znaenja rei e imati
kod deteta ako se formira pojam, ali dok se on ne formira ono moe razvrstavati figure
po drugim, nebitnim svojstvima. (U protokolu se belei tok reavanja zadatka i kako
subjekt, na kraju ogleda, svojim reima objanjava koje figure je stavljao u odgovarajue grupe).
Ovim eksperimentom su obuhvaeni ispitanici razliitog uzrasta i njegovi nalazi
posluili su Vigotskom da zakljui da pojmovi, a zajedno sa njima i znaenje rei, prolaze u svom razvoju nekoliko stupnjeva. Pri tome je utvreno da znak (re) i u procesu
uoptavanja posreduje menjajui ulogu u razliitim razvojnim etapama. Opta zakonitost koju Vigotski otkriva je "da razvoj procesa koji kasnije izazivaju formiranje pojmova
poinje u najranijem detinjstvu, ali tek u pubertetu sazrevaju, uobliavaju se i razvijaju
one intelektualne funkcije koje u osobenom spoju ine psihiku osnovu formiranja pojmova" (Vigotski, 1996).
Prvi stupanj (mlai predkolski uzrast) razvoja pojmova su sinkreti. U toj etapi re
za dete nema sutinsko znaenje. U njoj dolazi do izraaja sklonost deteta da, pri grupisanju figura, nedostatak uoenih objektivnih veza zameni preobiljem subjektivnih
veza koje shvata kao veze meu stvarima. Dete u ogledu povezuje figure po njihovoj
prostornoj blizini ili nekom drugom sluajnom utisku. Otuda sinkrete odlikuje "nepovezana povezanost" i znaenje rei obuhvata jednu neuoblienu gomilu predmeta, neureeni skup: "hrpu".
Drugi stupanj u razvoju pojmova ine kompleksi. Miljenje u kompleksima uzima
u obzir stvarna, objektivna svojstva predmeta. Kompleksi se javljaju u nekoliko razliitih
oblika. Slinost ovih oblika je to se objekti u njima spajaju na osnovu neposrednog
ulnog iskustva, ali ipak "svojevrsnim faktikim vezama". U procesu nastajanja kompleksa bilo koja veza moe privui izvestan element u komleks samo ako je stvarno tu,
to je i osnovna odlika formiranja kompleksa.
Vigotski navodi pet osnovnih vidova, vrsta kompleksa: asocijativni kompleks koji
se zasniva na bilo kojoj asocijativnoj vezi sa bilo kojim svojstvom koje dete zapaa na
predmetu koji u eksperimentu predstavlja jezgro budueg kompleksa; zbirka (kolekcija)
179

nastaje uzajamnim dopunjavanjem po obelejima koje dete smatra razlogom povezivanja predmeta (po boji, obliku); lanani kompleks odlikuje spajanje predmeta preko
pojedinih karika, tako da su dva susedna elementa u lancu povezana na osnovu razliitih obeleja, na primer: dete spaja prvu i drugu figuru po boji, drugu i treu po obliku ...;
difuzni kompleks nastaje kada dete spaja predmete na osnovu neodreenih, difuznih
veza tako da se moe neogranieno proirivati.
Pseudopojam je oznaen kao najdominantniji oblik kompleksnog miljenja u
predkolskom uzrastu. Po spoljanjim odlikama uoptavanja to je pojam, ali po tipu
procesa koji dovode do uoptavnja to je kompleks. Dete vri grupisanje najee pod
uticajem verbalnog oznaavanja odraslih, ne ume verbalno da iskae pravilo grupisanja (nije apstrahovalo bitno svojstvo), ne vri proirivanje formirane klase novim lanovima (nema transfera, ekstenzije klase). Dete moe objediniti u istu grupu sve trouglove, nezavisno od njihove boje, veliine, ... Specijalna analiza pokazuje da ta grupa nije
nastala na osnovu apstraktnog obeleja "trougao", ve na osnovu stvarnih opaajnih
veza ("trougaonosti"). Vigotski pored funkcionalnog znaaja pseudopojmova u sporazumevanju sa odraslima, ovaj oblik kompleksnog miljenja smatra karikom koja spaja
komplekse i pojmove, on istie: "To je most izgraen izmeu konkretnog, opaajnopredstavnog i apstraktnog miljenja deteta".
Trei stupanj u razvoju pojmova kod dece je pravi pojam. On se formira kada se
niz apstrahovanih svojstava ponova sintetizuje, i kada tako dobijena apstraktna sinteza
postane osnovni vid miljenja. Subjekt koji je u ogledu otkrio znaenje naziva, ispoljio
pojmovno grupisanje, ume da eksplicira merila razvrstavanja, moe da pronae nove
elemente za datu grupu (ekstenzija klase). Pri formiranju pojmova presudnu ulogu ima
re. Re je znak, oznaka za opte svojstvo na osnovu koga je izvreno grupisanje. Re
moe da slui za razne intelektualne operacije - to je osnovna razlika izmeu kompleksa i pojmova. Dete, dakle stie do miljenja u pojmovima; postoji hijerarhija pojmova
po optosti. Ali pogreno bi bilo misliti da se pojmovi javljaju tek poto su kompleksi
postigli zavretak sa pseudopojmovima. Vigotski naglaava da nema takve hijerarhije,
da razni razvojni oblici postoje uporedo, pa i kad se ovlada pravim pojmovima. Postojanje pojma i svest o tom pojmu ne podudaraju se i postoji neslaganje izmeu sposobnosti da se pojam stvori i sposobnosti da se on definie. Upotreba optih rei moe
doi pre nego ovladavanje apstraktnim miljenjem - dete upotrebljava iste rei kao
odrasli. U stvaranju pojmova uestvuju sve elementarne intelektualne funkcije u naroitom spoju, pri emu je sredinji trenutak cele te operacije funkcionalna upotreba rei
kao sredstva voljnog usmeravanja panje, uoptavajua apstrakcija: izdvajanja pojedinih bitnih obeleja, njihovog sintetizovanja i simbolizovanja pomou znaka, rei sa signifikativnom funkcijom. Na ovo se nadovezuje uspostavljanje veza meu pojmovima,
odreivanje njihovog mesta u sistemu pojmova.

180

U opisanom eksperimentu dvojne stimulacije prikazano je formiranje pojmova gde

se uoptavanje vri polazei od konkretne situacije, to se mora razlikovati od vieg
stupnja uoptavnja u razvitku apstraktnih pojmova. Vigotski u svom daljem istraivakom radu razdvaja spontane, svakodnevne i naune pojmove. Spontani pojmovi su
"uoptavanja stvari". Otuda i za pojmove formirane u opisanom eksperimentu moe se
rei da su iz kategorije spontanih pojmova. Nauni pojmovi se formiraju "uoptavanjem misli", refleksivnom apstrakcijom*.
Po Brunerovoj teoriji kognitivni razvoj odvija se u interakciji organizma i sredine i
njegov tok zavisi od karakteristika organizma, to odreuje naine i mogunosti delovanja i reprezentovanja - "konstruisanja modela realnosti". Oblici interakcije i naini
reprezentovanja su: akcioni, ikoniki i simboliki. Oni se javljaju navedenim redosledom
ali ih Bruner ne oznaava kao stupnjeve; njegov model podrazumeva uzajamno postojanje i preplitanje sva tri naina interakcije i reprezentovanja. Ovo nije univerzalni
model jer kognitivni razvoj zavisi od date kulture i uslova u kojima se deca razvijaju - da
li su u sredini koja obezbeuje sistematsko kolovanje.
Posebnu panju posveuje izuavanju formiranja pojmova kod dece kolskog
uzrasta. Bruner odreuje kategorije i pojmove kao oblike kognicije pomou kojih se
ovek prilagoava sredini. Pratei proces formiranja pojmova proveravao je u kojoj
meri se razliiti sistemi reprezentovanja manifestuju u izboru kriterijuma grupisanja i u
razliitim nivoima optosti klase. Brunerova oekivanja su slina nalazima Vigotskog:
akcione reprezentacija ograniava strukturu grupisanja na zajedniku ulogu uporeivanih predmeta u nekoj akciji, ne postoji stvarni kriterij za klasifikovanje (sinkret); ikonika
- na perceptivnu slinost i konkretne veze (komleks); i tek simbolika reprezentacija
pretpostavlja izdvajanje bitnih obeleja i pravo, pojmovno grupisanje.
Ikoniki stupanj i perceptivna merila grupisanja dominiraju do 7. godine. Period od
7 do 9-10. godine oznaen je kao prelazni. U njemu se dete postepeno oslobaa
dominacije perceptivnog i pomera na funkcionalno grupisanje i grupisanje po nadreenosti. Meutim, sa porastom teine zadatka este su regresije na kompleksivno grupisanje. Od 9-10 godine dete se pridrava jedinstvenog kriterijuma grupisanja predmeta:
na osnovu apstrahovanog, relevantnog obeleja; pojam eksplicitno definie, jasno je
odreen obim klase, mogunost ukljuivanja novih lanova u klasu (ekstenzija klase).
Bruner je u svojim eksperimentima nastojao da proces sticanja pojmova eksternalizuje ("iznese napolje") da bi mogao da ga posmatra. Njega ne zadovoljava samo
iskaz subjekta; on analizira i nain na koji subjekt dolazi do odluke kako da definie
klasu - interesuje se za strategiju (strukturu odluke, izabrani kriterijski obrazac). Pri
formiranju pojma ne ue se samo svojstva primera i neprimera pojma, ve i pravilo koje
se moe primeniti na nove sluajeve. Za Brunera pojmovi su u osnovi pravila pomou
* O ovome vie videti u "Kulturno-istorijska teorija Vigotskog ", str. 73.

181

kojih se vri grupisanje vrednosti svojstva kako bi se odredili pozitivni i negativni primeri
pojma. Kao primere razliitih vrsta pravila on navodi: konjuktivne, disjunktivne i relacione pojmove.
Pri postavljanju eksperimentalnih zahteva Bruner polazi od pretpostavke da je za
sticanje pojma vano razlikovanje izmeu definiuih i kritrijumskih svojstava. Od ispitanika oekuje da izdvoji i da se koristi definiuim svojstvima pozitivnih primera pojma.
Ova svojstva slue kao kriterijum za procenu identiteta i ekvivalentnosti. U eksperimentu su date kartice u kojima se variraju po tri: oblika, boje, broja i okvira na karticama
(slika 45). Ispitaniku se pokae jedna kartica bez ukazivanja na ta da obrati panju i
prati kako on otkriva pojam (ili ono to koristi umesto pojma).
U eksperimentu se koristi kartice sa etiri svojstva (oblik, boja, broj i okvir); svako od njih
ima tri vrednosti: oblik (kvadrat, krug, krst), boja (zelena, crvena, crna), broj (jedan, dva, tri) i
okvir (jedna, dve i tri linije). Svaka kartica sadri sva etiri atributa; za variranje svih kombinacija
vrednosti atributa bila je potrebna 81 kartica (3x3x3x 3) . Ako se ispitaniku pokae jedna kartica
koja je pozitivan primer onda je njegov zadatak da nae bitne atribute pojma birajui jednu po
jednu karticu a eksperimentator mu saoptava da li je izabrao pozitivan ili negativan primer.
Slika 45: Kartice koje su Bruner i sar. koristili u eksperimentu (prazne figure su zelene boje, osenene su crvene a popunjene crne boje)

182

Naene su etiri strategije:

1. usmeravanje na jedno svojstvo, konzervativno fokusiranje;
2. usmeravanje na vie atributa, poigravanje svojstvima fokusa;
3. sukcesivno ispitivanje, isprobavanje samo jedne hipoteze;
4. simultano ispitivanje kartica je najtee jer zahteva procenu svih mogunosti,
donoenje prave odluke ta proveravati, izdvajanje bitnih a eliminisanje nebitnih atributa - dok se ne "rei problem"; zbog sloenosti i teine retko se koristi.
Brunerov saradnik Olson je naao da se deca razliitog uzrasta (3, 5, 7 i 9 godina) razlikuju u strategijama. Najmlai (3 g) koriste strategiju traganja (pokuavanja);
petogodinjaci koriste strategiju uzajamnog sparivanja; sedmogodinjaci vre selekciju
informacija, to zahteva sposobnost sastavljanja mape informacija, lociranje informacija i korienje informacija.
Primer za "konzervativno fokusiranje":
183

1.

Tri crvena krsta, dva okvira

fokus kartica.

2.

Dva crvena krsta, dva okvira

1. izbor: eliminisati "broj figura" kao bitan atribut.

3.

Tri zelena krsta, dva okvira

2. izbor: ostaviti "crveno" kao bitan atribut.

4.

Tri crvena kruga, dva okvira

3. izbor: ostaviti "krst" kao bitan atribut.

5.

Tri crvena krsta, jedan okvir

4. izbor: eliminisati "broj okvira" kao bitan atribut.

Pojam: crveni krstovi.

Ispitivanje pojmova postupkom definisanja

Postupak definisanja primenjen je u Bine-Simonovoj skali. U skali iz 1908. i 1911.
zadaci definisanja se nalaze u estoj (definicije upotrebe) i devetoj godini (definicije
vieg reda). U NBS (Novoj beogradskoj reviziji Bine-Simonove skala, 1976) subtestovi
definicija se nalaze u petoj i devetoj godini. Milinkovi i sar. (1976) nalaze da na prvom
uzrastu deca najvie daju definicije upotrebe a na drugom opisne definicije i logike
definicije.
U predkolskom uzrastu autori nalaze nekoliko oblika definisanja. Na uzrastu tree godine jo je Vigotski ukazao da je re kod deteta u funkciji pokazivanja na odreeni
predmet, i zato on ove pojmove shvata kao "verbalni gest pokazivanja" deteta. Ove
nalaze potvruje Ljublinska (1965) koja takoe u treoj godini nalazi pokazne ili ostenzivne definicije; u petoj godini preovlauje upotrebna, funkcionalna definicija dok pri
kraju predkolskog uzrasta deca daju i opisne definicije.
Primenjujui postupak definisanja Mioinovi (1972) na uzrastu drugog razreda
osnovne kole (8-9 godina) nalazi: definicije upotrebe (15,2%), opisne definicije (3.5%),
nepotpune logike definicije (7.7%) i logike definicije (4.4%).
Vigotski (1996, str. 87) ukazuje na istraivanja iji nalazi pokazuju da sa uzrastom
opada definisanje pojmova pomou cilja i funkcije a raste definisanje pomou logikih
veza (slika 46).
Slika 46: Promene naina definisanje pojmova sa uzrastom

184

Postupkom definisanja izdvojeni su sledei oblici definisanja:

pokazna, ostenzivna definicija (trea godina);
definicija upotrebe (peta godina);
opisna definicija (esta/sedma godina);
logika definicija (osma/devete godina i nadalje).
Samo etvrti oblik, logiko definisanje, ukazuje da je kod deteta formiran pravi
pojam koji je sredstvo sve dominantnijeg oblika misaone aktivnosti deteta - logikog
miljenja. Meutim, pri analizi nalaza dobijenih postupkom definisanja treba uvaavati
injenicu na koju je ukazao Vigotski a potvrdili su je i drugi istraivai: formiranje pojma
ide ispred mogunosti njegovog odreivanja verbalnim iskazom. Dete primenjuje re
kao pojam a definie re kao kompleks.
I Masen (1984) istie da se razvoj pojmova kree u tri smera:
- Sadraj pojmova poinje da odgovara onome to u taj pojam ukljuuje veina
odraslih.
- Deca sa uzrastom sve bolje operiu pojmovima.
- Deca naue da odreuju i opisuju jedan pojam pomou drugih pojmova.
Ukratko: pojmovi ne dobijaju konanu formu sa usvajanjem - oni su dinamian
sistem koji se stalno razvija.
Dostignuti nivo razvoja pojmova na poetku kolovanja
Kod dece koja u sedmoj godini polaze u osnovnu kolu postoji razvijena sposobnost nalaenja zajednikog svojstva predmeta i doslednog pridravanja tog svojstva pri
klasifikovanju. Takoe su sposobna da shvate logike odnose izmeu klasa, njihovu
hijerarhijsku organizaciju i one odnose koji iz toga proizilaze (nadreene, uporedne,
podreene klase). Sa polaskom u kolu dete je jo uvek pod velikim uticajem percepti185

vnih podataka. Ruski psiholozi nalaze da u strukturi znanja, steenih u pojedinim razredima, znanja koja nisu perceptivne prirode ine kod uenika I razreda svega 10%,
kod II 15%, kod III 20%, i IV 25%. U starijim razredima dete sve vie otkriva neperceptiva svojstva koja ine sutinu stvari i pojava, sve vie postaje sposobno ali i svesno da
skrivena i bitna svojstva koja se ne mogu "videti" - mogu se "uvideti".
Interesantnu teoriju uenja i razvoja pojmova u kolskim uslovima daje Klausmajer (Klausmeier et al., 1980). Otkrivanje i testiranje principa uenja i razvoja pojmova
vri u longitudinalnim studijama sa kolskom decom. On prihvata shvatanje da su pojmovi osnovni pokretai intelektualnog razvoja deteta; oni zauzimaju centralno mesto u
razvoju kognitivnih struktura i miljenja. Pojam je istovremeno i mentalni konstrukt
pojedinca i drutveno prihvatljivo znaenje rei. Po teorijskom okviru autora razvoj
pojmova, od najranije manifestacije do zrelog razumevanja, prolazi etiri nivoa: konkretni nivo, nivo identiteta, nivo klasifikovanja i formalni nivo. Za uenje pojma neophodni
su unutranji uslovi (dostignuti nivo razvoja mentalnih operacija) i spoljanji uslovi (za
kolsko dete - odgovarajui kvalitet nastave). Da bi napredovalo na vii nivo dete mora
da ovlada prethodnim nivoom. Od dostignutog nivoa zavisi i mogunost i nain
korienja pojma. Pojmovi konkretnog nivoa i nivoa identiteta mogu se koristiti za reavanje jednostavnih problema koji zahtevaju povezivanje perceptivnih podataka. Pojmovi vieg nivoa, na nivou klasifikovanja i formalnom nivou, mogu se koristiti za razumevanje pravila i principa i za reavanje problema (v. tabelu 18).
O dostignutom konkretnom nivou zakljuuje se na osnovu dejeg prepoznavanja predmeta. Mentalne operacije ukljuene na ovom nivou su: obraanje panje na
predmet, njegovo razlikovanje od drugih predmeta, pamenje predstave o njemu.

Tabela 18: Nivoi pojmova, ekstenzija i korienje

186

Na nivou identiteta dete je u stanju da prepozna predmet u izmenjenim uslovima. Uz mentalne operacije prethodnog nivoa (obraanje panje, razlikovanje i pamenje) javlja se nova kognitivna operacija: dete moe da prepoznaje odlike pojedinih predmeta kao ekvivalentne.
Na poetnom nivou klasivikacije dete ukljuuje i generalizaciju, tano klasifikuje
sluajeve kao pozitivne ili negativne primere pojma, ali jo ne moe na eksplicitan
nain da iskae osnovu svoje klasifikacije. Na viem nivou klasifikacije javlja se: dosledno razvrstavanje (i prema manje oiglednim svojstvima), konzervacija klasa, znanje o
lanovima multiple klase, horizontalno klasifikovanje, eksplicitno navoenje osnova
klasifikacije.
Na formalnom nivou dete moe da navede ime pojma i da razlikuje i imenuje
njegove definiue odlike; moe da razlikuje prave primere i neprimere toga pojma i da
verbalno iskae osnove svoje klasifikacije. Na ovom nivou dete pojmove moe da
usvaja induktivnim i deduktivnim putem.
Klausmajer svoje nalaze sintetizuje kroz sledee principe:
razvoj pojmova je stadijalan i invarijantnog redosleda;
u dostizanju pojedinih nivoa javlja se princip heterohronije:
- razlike u brzini prelaska na vie nivoe kod dece istog uzrasta,
- razliita brzina za razliite pojmove kod istog deteta (bri je
tempo kod pojmova sa "opaljivim" svojstvima);
pojmovi vieg nivoa imaju veu transfernu vrednost (za razumevanje odnosa,
pravila, reavanje problema);
znanje imena i definiuih svojstva pojma olakava sticanje i korienje tog
pojma.
187

Ovo ukazuje da i nastava u kojoj se stiu nauni pojmovi mora biti individualizovana i usklaena sa razvojnim nivoom uenika. Uenike motivisati, stvoriti kod njih
nameru i cilj da usvoje pojam jer od toga zavisi usredsreivanje panje na relevantne
atribute pojma. Autor se zalae za kombinovanje induktivnih i deduktivnih operacija.
Znanje imena pojma i njegovih definiuih svojstva olakava ueniku operacije klasifikovanja, da postavlja i testira hipoteze, izvede osnovno pravilo za grupu, naui strategiju izdvajanja (ne)primera. Pri svemu tome nastavnik daje definiciju pojma u kojoj su
sadrana bitna svojstva i niz primera i neprimera pojma; posle svake samostalne aktivnosti i odgovora uenika nastavnik daje povratne informacije.
Iz svega napred iznetog moe se zakljuiti da je razvoj pojmova u stvari razvoj
samog miljenja. I razvoj pojmova je proces koji poinje u ranom detinjstvu, dostie u
adolescenciji vie, zrelije forme i nastavlja se u odraslom dobu. Autori se slau da se i
pojmovi, kao i miljenje, razvijaju po principima: "od konkretnog ka apstraktnom" i "od
pojavnog ka sutinskom". U procesu formiranja pojmova velika uloga rei: imena pojma. Bez znakova i rei nema pojmova. Meutim, dete pojam pre formira i koristi nego
to je u stanju da ga definie. Istraivanja formiranja pojmova ukazuju da dete ne prima
gotove pojmove pasivno, ono je aktivan inilac, to stalno mora da ima na umu i roditelj
i nastavnik i pisac udbenika. Pri usvajanju pojmova nuno je uvek ukazivati na sutinu. Ali najvei problem je u tome to su bitne odlike najee skrivene, nisu "opaljive".
Tek ako vaspita ima na umu sve "unutranje" i "spoljanje" faktore: procese formiranja
pojma, faze kroz koje taj proces prolazi, odlike koje dete koristi u formiranju pojma i
intelektualni stupanj na kome se dete nalazi, i ako je nivo motivacije za uenje pojma, i
deteta i vaspitaa, zadovoljavajui - moemo oekivati najpovoljnije ishode.

RAZVOJ INTELIGENCIJE
Razliita shvatanja o prirodi i strukturi inteligencije
Pojam inteligencije

Inteligencija je sposobnost snalaenja u novim situacijama ili problem situacijama

u kojima za reenje nije dovoljno staro iskustvo; do reenja dolazi uvianjem bitnih
odnosa i veza u datoj situaciji i konstruisanjem sredstava reenja. Ovo odreenje je
samo pokuaj da se iz brojnih definicija inteligencije izdvoji ono to im je zajedniko.
Tarner (Turner, 1977) prikazuje razliite pristupe u odreivanju pojma inteligencije
i autore grupie po kriteriju kako definiu pojam inteligencije. Po tome osnovu ona izdvaja etiri shvatanja koja inteligenciju odreuju kao:

188

 produkt ili postignue: testiranja, miljenja, intelektualnih procesa (Galton, Binet,

Burt);
svojstvo intelekta koje poseduje pojedinac: koje odreuje njegov naine mentalnog funkcionisanja (Spearman, Thurstone, Guilford);
proces: koji posreduje izmeu organizma i sredine; dispozicija, (Ryly, Piaget,
Wertheimer);
evaluativnu dimenziju: suenje (Jensen, Hudson).
Ivi i saradnici (1976) ukazuju da od poetka ovoga veka postoje dve osnovne
linije istraivanja inteligencije:
eksperimentalna: teorijski pristup koji pokuava da odredi ta je inteligencija, koji
su procesi i oblici njenog funkcionisanja;
psihometrijska: merenje inteligencije, prouavanje individualnih razlika i testiranje, izrada i usavravanje mernih instrumenata.
Jo od Bineovog doba otvorene su dileme o inteligenciji, kao to su: jedna opta
ili vie nezavisnih sposobnosti; proste (ulne, motorne) i sloene (vie mentalne) funkcije kao pokazatelji sposobnosti; verbalna i neverbalna priroda inteligencije; odnos
izmeu pamenja (znanja) i inteligencije; pitanje steenosti i uroenosti inteligencije.
I savremeni pristupi izuavanju inteligencije jo uvek pokuavaju da, uz nove, razree ove stare dileme. Najvei broj autora savremenih istraivanja inteligencije moe
se svrstati u psihometrijski, eksperimentalni, kognitivni, razvojni ili bioloki pristup.
Meutim, jedan broj autora vidi perspektivu u kombinovanim pristupima: eksperimentalno-kognitivnom, kognitivno-razvojnom, kognitivno-informacionom pristupu (Stankov,
1991; Baucal, 1998).

Struktura inteligencije

O prirodi mentalne organizacije linosti i strukturi inteligencije prve su pokuale da

daju odgovor faktorske teorije sposobnosti.
Engleski psiholog Spirman (Spearman, 1904) je, primenjujui postupak faktorske
analize, prvi dao dvofaktorsku teoriju inteligencije. Uspeh u reavanju problem situacije
zavisi od dve grupe faktora:
opteg, generalnog faktora inteligencije (g) koji utie na mentalno funkcionisanje
u svim situacijama;

189

 specifinih faktora (s) koji dolaze do izraaja u reavanju odreenih problema ili
obavljanju odreenih poslova. Kasnije je, na osnovu meusobne povezanosti, ove
specifine faktore Spirman grupisao u verbalne, numerike, perceptivne i druge.
FAKTORSKA ANALIZA - korelaciona analiza kojom se skorovi raznovrsnih testova
stavljaju u meusobne odnose i izdvajaju faktori - koji su u osnovi razliitih psihikih aktivnosti.
Faktorskom analizom otkriva se struktura sposobnosti, struktura linosti - u faktorskim teorijama.

Ameriki psiholog Terston (Thurstone, 1938) je primenio multifaktorsku analizu i

izdvojio sedam primarnih sposobnosti koje su nesvodive na faktor "g". Dajemo kratak
prikaz tih faktora:
S - spacijalna (prostorna) sposobnost (brzo i precizno predstavljanje, zamiljanje
ili vizuelizacija odnosa u prostoru);
P - perceptivni faktor (brzo i tano opaanje prisutnih podataka, vidna diskriminacija);
N - numeriki faktor (brzo, lako i uspeno operisanje brojevima u raunskim operacijama);
V - verbalni faktor (sposobnost razumevanja rei i jezika uopte, shvatanje napisanog i verbalno zakljuivanje);
W - verbalna fluentnost (sposobnost brzog produkovanja rei, bogatstvo renika,
lako pronalaenje rei da se izrazi misao ili rei koje poinju na isto slovo);
M - faktor pamenja, memorije (kapacitet neposrednog pamenja, radne memorije, lako zadravanje i meusobno povezivanje utisaka);
R (I) - sposobnost rezonovanja ili faktor induktivnog zakljuivanja (shvatanje
odnosa meu datim podacima i pronalaenje opteg principa, pravila).
Terston je konstruisao bateriju testova za ispitivanje primarnih sposobnosti. Dobijeni intelektualni profil bio je "upotrebljiviji" za profesionalno usmeravanje i selekciju
nego nalaz o "g" faktoru.
Tendencija koju je zapoeo Terston kulminira u multidimenzionalnom pristupu
strukturi intelekta Gilforda (Guilford, 1965, 1979). On u svoj model strukture intelekta
uvodi tri dimenzije: operacije (kognicija, memorija, divergentno miljenje, konvergentno
miljenje i evaluacija), sadraje (ponaajni, semantiki, simboliki i figuralni) i produkte
(jedinice, klase, relacije, sistemi, transformacije i implikacije), to daje 150 posebnih i
nezavisnih sposobnosti oveka (slika 47).
Gilford je nastojao da sposobnosti date u modelu empirijski pronae i faktorskim
postupcima dokae. Pri tome je naao da grupni faktori nisu meusobno povezani i
zakljuio da inteligenciju ne moemo analizirati kao jednu sposobnost.
Slika 47: Gilfordov model strukture intelekta

190

Katel je (Cattell, 1963, 1971) dao teoriju dva opta faktora: fluidne (gf) i kristalizovane (gc) inteligencije. Fludna inteligencija je opta sposobnost opaanja odnosa,
povezana sa neuralnim razvojem modane kore i nezavisna je od drugih specifinih
sposobnosti. U toku sticanja iskustva iz fluidne inteligencije se, pod uticajem motivacije
i sredinskih faktora, razvija kristalizovana inteligencija koja se ispoljavanje kao visoko
organizovana vetina rasuivanja u niz oblasti. Nastavljajui Katelov rad Horn (Horn,
1991) dolazi do zakljuka da je i gc, a ne samo gf, rezultat genetskih faktora, ali da razliite grupe gena utiu na njihov razvoj. Druga dopuna teoriji je da se i gf i gc razvijaju
pod uticajem obrazovanja i uenja. Meutim, kristalizovana inteligencija je uglavnom
zavisna od kolovanja dok je fludna inteligencija pod uticajem individualnog uenja linosti u svakodnevnim ivotnim situacijama i pre kolovanja, a kasnije u vankolskom
angaovanju linosti.
Osnovna razlika izmeu psihometrijskog pristupa i Pijaeovog uenja je: za statistiki pristup inteligencija je samo jedan produkt mentalnog funkcionisanja; za razvojni
pristup inteligencija je mehanizam individualnog razvoja. To je za D. Tarner (1977)
razlog da najvie prihvata Pijaeov kognitivno-razvojni pristup koji shvata inteligenciju
(invarijantnu funkciju) kao adaptaciju na sredinu pri emu se stvaraju i/ili kvalitativno
menjaju kognitivne (promenljive) strukture i u zavrnom stadijumu kognitivnog razvoja
dostie se formalno operaciona inteligencija.
Shvatanja o razvoju inteligencije

Razvojnu psihologiju inteligencije u ovom veku posebno su privlaili problemi

poetka, brzine i toka razvoja inteligencije, determinante razvoja i doba dostizanja intelektualne zrelosti.

191

Poeci inteligencije

Koji oblici dejeg ponaanja se mogu smatrati ispoljavanjem ove funkcije - inteligencije? Na osnovu longitudinalnog prouavanja razvoja inteligencije Nensi Bejli ukazuje da se ne moe sa sigurnou zakljuiti kroz kakve oblike ponaanja se, u prve tri
godine, ispoljava ova funkcija. Statistika istraivanja nisu nala znaajnu povezanost
izmeu ponaanja na ranom uzrastu i kasnijih ponaanja; do 20. meseca uspeh deteta
objanjava "senzomotorna ivost", od 20. do 40. meseca dominira faktor "perzistencije"
a posle 48. meseca faktor "manipulacije simbolima". Ne moe se govoriti o postojanju
iste sposobnosti na svim uzrastima. Intelektualne funkcije koje ispituju testovi najsrodnije su izmeu susednih uzrasta; to su deca starija to tanije moemo, prema naenom IQ, predviati budue rezultate (tabela 19).
Tabela 19: Koeficijenti korelacije izmeu mera IQ na raznim uzrastima

Uzrasti (poreenja)
r sa IQ u 10 god.
r sa IQ u 18 god.

Uzrasti (u godinama)
2
3
4
6
.37 .36
.66
.76
.31 .35
.42
.61

7
.78
.71

8
.88
.70

9
.90
.76

10
.70

12
.87
.76

Pijae u svojoj teoriji govori o poecima razvoja inteligencije u senzomotornom

periodu. etvrta faza ovog perioda, od 8.-12. meseca, oznaava poetak a peta faza
(12.-18. m) razvoj senzomotorne inteligencije. Kao kriterije koji slue kao merila poetaka intelektualnih inova Pijae koristi:
razlikovanje sredstva od cilja (neku prepreku treba savladati na putu do cilja);
pojava intencionalnosti (postojanje namere da se doe do cilja);
svrsishodna koordinacija vie shema radnji i nastajanje novog sloenijeg ponaanja koje reava problem situaciju.
Pijae: "Shemom radnje emo nazvati ono u jednoj radnji to se moe prenositi, uoptavati i diferencirati sa jedne situacije na drugu ili, drugim reima, ono to je zajedniko u razliitim
ponavljanjima i primenama jedne radnje" (1990, str. 14).

Problem situacija postavlja vee zahteve detetu, ali i dete u veoj meri ispoljava
senzomotornu inteligenciju, u sluajevima:
- kad postoji vei stepen novine situacije;
- kad je vea, tea prepreka koju treba savladati i
- kad treba, pri tome, udruiti vie shema radnji u novo ponaanje.
Na osnovu briljivog posmatranja i analiziranja ponaanja deteta u spontanim i
eksperimentalnim problem situacijama Pijae je pratio rane manifestacije inteligencije i
njeno preobraavanje u sloenije oblike.
192

Razvojne promene

Psihometrijski pristup je naiao na tekoe ne samo kod odreivanja poetaka

razvoja inteligencije, ve i kod praenja njenog kontinuiranog preobraavanja sa uzrastom. Osnovni problem je kako prikazati razvoj inteligencije kao jedne te iste funkcije
kada ona u pojedinim razvojnim periodima ima razliite manifestacije.
Teorije stadijuma su pokuaj da se konstantnim redosledom kvalitativno razliitih
razvojnih faza opie preobraaj inteligencije.
Pijae, kao to smo ve isticali, postulira etiri glavna stadijuma u razvoju inteligencije. Problem prelaska iz jednog u drugi stadijum Pijae objanjava dostizanjem
celovitih struktura koje obeleavaju stadijume, kada se kao posledica toka razvoja javlja nunost prelaska u novi stadijum. Pijae kod stadijuma inteligencije otkriva: (1) na
senzomotornom nivou - praktine grupe premetanja, (2) na preoperacionom nivou kvalitativne identitete, (3) na nivou konkretnih operacija - strukture grupisanja, (4) na
nivou formalnih operacija - strukture grupa. Stadijumi su obeleeni uzastopnim strukturama koje ne zamenjuju jedna drugu, ve se uklapaju jedne u druge. Redosled stadijuma je konstantan i sekvencijalan. Meutim, kritiari ukazuju da je ovim Pijae dao
teoriju stadijima razvoja logiko-matematikog miljenja. Razvoj kauzaliteta ili razvoj
pamenja, kako i sama enevska kola istie, ima svoje razvojne faze.
Vigotski u svojoj teoriji opisuje stadijalni razvoj pojmova (sinkreti, kompleksi, pojmovi). I ove faze su nune, konstantne i daju nove razvojne strukture.
Bruner je razvio teoriju stadijuma reprezentovanja informacija: akcioni, ikoniki i
simboliki. I ovi stadijumi se javljaju po utvrenom redosledu i imaju sopstvene zakonitosti funkcionisanja, to Bruner u svojim empirijskim istraivanjima nastoji da dokae.
Meutim, problem je to nijedan dosada konstruisani razvojni test nije osetljiv na
merenje ovih stadijalnih preobraaja inteligencije. Razvojni psiholozi pokuavaju da
izrade takav merni instrument koji bi registrovao te promene.
U razvojnoj psihologiji inteligencije zapaeno je uenje o procesu diferencijacije
kao osnovnom procesu preobraavanja inteligencije. Garet i Bert ukazuju da se u procesu diferencijacije iz optijih, globalnih sposobnosti tokom uzrasta izdvajaju sve specifinije sposobnosti (tabela 20). Bert smatra da se to moe dovesti u vezu sa promenama koje se deavaju u korteksu: diferencijacijom i specijalizacijom korteksa sa uzrastom.
Tabela 20: Procentualna zastupljenost optih i posebnih faktora na razliitim uzrastima
(Burt, 1954; prema Ivi i dr., 1976)
Faktor
Opti
Verbalni
Aritmetiki

Uzrast (u godinama)
8
10
52.1
35.6
7.3
9.3
3.1
3.0

193

12
27.8
10.7
13.4

Manuelni

2.5

5.9

6.5

Tempo intelektualnog razvoja

U Bine-Simonovu skalu ugraena je linearnost brzine razvoja. Na toj osnovi Bine

je odreivao mentalni uzrast a tern kasnije dao formulu za izraunavanje kolinika
inteligencije (IQ = MU/HU100).
Nalazi pokazuju da razliite primarne sposobnosti imaju razliitu brzinu razvoja.
Tempo razvoja zavisi i od nivoa sposobnosti: kod zaostalih je najsporiji i najranije dostie zavretak, kod obdarenih je najbri i najkasnije dostie maksimum.
Intelektualna zrelost

Prema ranijim nalazima transverzalnih ispitivanja zakljueno je da se intelektualna

zrelost dostie izmeu 16. i 25. godine, zatim do 50 godina mere inteligencije sporo
opadaju, nakon toga bre a u poznoj starosti jo ubrzanije opadaju. Meutim, u novijim
longitudinalnim ispitivanjima prethodni nalazi nisu potvreni (slika 48).
Nalazi ovih studija nisu nali opadanje inteligencije sa godinama; zakljueno je da
su u ranijim, transverzalnim studijama, zanemarene razlike meu generacijama, da su
zadaci testova prilagoeniji mlaim osobama i da se, sa uzrastom, menja motivacija
postignua (Smiljani, 1974, 1975). Kod nadprosenih i intelektualno aktivnih osoba
naen je porast inteligencije i posle 50. godine.
Slika 48: Uzrasne promene primarnih sposobnosti merenih u transverzalnom i longitudinalnom
ispitivanju (T skorovi)
a. Rezonovanje (R)

b. Verbalna fluentnost (W)

inioci razvoja i individualne razlike

I na razvoj intelekta u toku ontogeneze deluju tri inioca: naslee - bioloki,

genetski plan, sredina - posebno socijalna sredina, odreen drutveni i kulturni okvir u
kome se odvija razvoj i aktivnost pojedinca - putem koje se ostvaruje razvoj.
Efekti pojedinih inilaca se ne mogu direktno meriti ve o tome doznajemo posredno, praenjem razvoja inteligencije (zavisne promenljive) kod ispitanika razliitog ili
194

istovetnog genotipa, koji su odgajani u razliitim ili istovetnim uslovima (nezavisno

promenljive). Ivi i saradnici (1976) navode podatke 56 studija koje su pratile povezanost rezultata na testovima kod parova razliitog srodstva, kada rastu odvojeno ili zajedno (slika 49).
Uporeivanje rezultata parova bez srodstva ukazuje da nema pozitivne korelacije;
kako stepen srodstva raste - poveava se i korelacija koja je kod identinih blizanaca
veoma visoka (oko 0.90). Ovi empirijski nalazi potvruju ulogu naslea: da razvoj inteligencije zavisi od karakteristika organske osnove, pre svega korteksa.
Meutim, kako nije sporno da interakcija faktora ini osnovu razvoja inteligencije,
mnogi psiholozi su miljenja da je, umesto istraivanja udela faktora u razvoju inteligencije, daleko vanije otkrivati kako deluju naslee, socijalno-kulturni faktori i aktivnost
pojedinca, kako u toj interakciji faktora u toku ontogeneze nastaju individualne razlike u
razvoju.

Slika 49: Grafiki prikaz korelacija rezultata na testovima inteligencije parova ispitanika
razliitog stepena srodstva

Mnoge studije koje se bave ispitivanjem delovanja sredine na intelektualni razvoj

posebno istiu:
znaaj govora, iji razvoj u predkolskom uzrastu zavisi od (ne)povoljnog govornog obrasca u porodinoj sredini;
znaaj kolovanja (Bruner, Vigotski).
195

Nalazi o uticaju socijalne sredine, posebno porodice i kole, mogu se objasniti

naelom interiorizacije (Vigotski). Nalaze psihologa o uticaju kolovanja na intelektualni
razvoj, Snou (Snow, 1988) formulie u sasvim odreeno teorijsko shvatanje: "Obrazovanje je prvenstveno program razvoja sposobnosti. Inteligencija je i primarna sposobnost za uenje u procesu obrazovanja i primarni produkt uenja u procesu obrazovanja".
I u novijim radovima ruskih psihologa ukazuje se da je detinjstvo do polaska u
kolu najvaniji period razvoja jer se u njemu formiraju opteljudske sposobnosti. Venger (1998)* kae da se razvojni psiholozi sve vie okreu tom periodu jer se u toku i
ishodima njegovog razvoja "krije tajna" uspeha i neuspeha u kolskom dobu.
Inteligencija i pol - su bili nezaobilazno pitanje studija koje su ispitivale uticaj polnih razlika na psihiki razvoj. Analizom svih dostupnih radova ustanovljeno je da se u
preadolescenciji, bez posebnog tretmana, kod mladia bre razvijaju perceptivne (P) i
spacijalne sposobnosti (S), a kod devojaka verbalne sposobnosti (V); u oba sluaja te
nastale razlike se zadravaju i u kasnijem periodu. Meutim, na prosenim merama
inteligencije nema znaajne razlike izmeu polova (Maccoby & Jaclin, 1977). I u studijama kod nas nisu naeni uticaji polnih razlika na razvoj inteligencije (Ivi i sar., 1976).
Individualne razlike u intelektualnom razvoju se esto prikazuju klasifikovanjem
ispitanika prema koliniku inteligencije (tabela 21).
Tabela 19: Klasifikacija ispitanika prema visini umnog kolinika
Kategorije
Vrlo visoka inteligencija
Visoka inteligencija
Visok prosek
Prosena inteligencija
Nizak prosek
Granina inteligencija
Mentalna zaostalost: - blaga
- umerena
- teka
- potpuna

IQ
130 i vie
120 - 129
110 - 119
90 - 110
80 - 89
70 - 79
55 - 69
40 - 54
25 - 39
ispod 25

Mentalna zaostalost obuhvata kategorije koje imaju umni kolinik nii od 70. Uzroci
umne zaostalosti mogu biti: organski (genetski i/ili teratogeni faktori), socijalni (izolacija), psiholoki (emocionalne blokade). Osobe sa blagom umnom zaostalou naue, uz tekoe, da itaju i piu; obue se da rade jednostavne poslove, nisu upadljivog ponaanja; zapoinju izgradnju
operacionog miljenja ali ostaju na nivou konkretnih operacija. Osobe sa umerenom zaostalou naue da se samostalno hrane i odevaju ali ne dostiu opismenjavanje; mogu da ovladaju
praktinim repetitivnim poslovima i uz pomo okoline brinu o sebi. Teka umna zaostalost
*
Venger, L.A. (1998): Predgovor knjizi: Psihiki razvoj predkolske dece, autiri - aenko & Lavrentjeva, Zavod
za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.

196

ograniava sve oblike uenja; ovakve osobe, uz specijalno vebanje, naue elementarni govor i
navike kojima zadovoljavaju osnovne potrebe. Osobe sa umerenom i tekom umnom zaostalou ostaju na preoperacionom miljenju (kompleksivnom, ireverzibilnom). Potpuna umna zaostalost zahteva stalnu brigu i nadzor takvih osoba; one ostaju u okviru senzomotornog nivoa
razvoja.
Problemi merenja inteligencije u razvoju

Golton je, jo pre uvoenja Bine-Simonove skale, predloio da se individualne

razlike na testu inteligencije odreuju pomou normi: klasifikovanjem rezultata za grupu
istog uzrasta i odreivanjem relativnog poloaja pojedinca u grupi, na osnovu njegovog
skora, na skali percentila, standardnih skorova - odnosno na skali normi kako je ona
data.
Bine je uveo drugaiji princip procenjivanja inteligencije: utvrivanjem razvojnog
stupnja (mentalnog uzrasta), na kom stepenu razvoja je inteligencija pojedinca. tern
je pojmu mentalni uzrast dodao pojam hronoloki uzrast i dao formulu za dobijanje
kolinika inteligencije (IQ = MU/HU 100).
Meutim, posle poetnog oduevljenja sa IQ kao sigurnom individualnom konstantom (nepromenljivom tokom ivota), kao merom inteligencije pojedinca koja pokazuje njegov razvojni stupanj i brzinu intelektualnog razvoja, usledila su osporavanja kritiara. Osporeno je da se mentalni uzrast, kao statistika mera, moe smatrati razvojnim stupnjem. Ni shvatanje o nepromenljivosti IQ tokom ivota nije potvreno u longitudinalnim studijama; do kolebanja dovode bioloki, socijalni i psiholoki faktori (videti
tabelu 19).
Veksler je bio jedan od najotrijih kritiara IQ; dokazivao je da je to obian psihometrijski skor. On uvodi "devijacioni umni kolinik" (DUQ), ime se vraa na prvi - Goltonov princip: odreivanje relativnog poloaja pojedinca u grupi istog uzrasta.
Teorije stadijuma, koje smo prethodno prikazali (Pijae, Vigotski, Bruner), su
pokuaj da se konstantnim redosledom kvalitativno razliitih razvojnih faza opie razvoj
inteligencije. Razvojni psiholozi pokuavaju da, uvaavajui teorije stadijuma, izrade
merni instrument koji bi utvrivao na kom je stadijumu intelektualnog razvoja ispitanik i
koji je tempo njegovog razvoja. Ovi pokuaji su na liniji realizacije Bineovog principa u
novim, povoljnijim, okolnostima kada su stadijumi razvoja jasnije opisani.

197

RAZVOJ EMOCIJA
Emocionalni razvoj je jedan od vanih procesa u razvoju linosti koji se odvija pod
uticajem faktora sazrevanja i socijalnog uenja.
Emocionalne reakcije prate sve nae doivljaje. Moemo rei da su emocionalne
reakcije psihiki procesi kojim vrednujemo saznato, izraavamo subjektivni odnos
prema dogaajima, osobama i vlastitim postupcima. Pored subjektivnog (emocionalnog) doivljaja ove procese odlikuju organske promene i emocionalno ponaanje. Ove
psiholoke i fizioloke promene su u meusobnoj vezi. Kao dispozicije za ustaljene
naine reagovanja emocije ine sloenu strukturu linosti koja se naziva temperament.
Emocije su sastavni deo svih sloenih dinamikih dispozicija linosti: motiva, stavova,
vrednosti (vrednosnih orijentacija) i interesovanja.
Pre analize nalaza razvojnih psihologa o emocionalnom razvoju kod dece,
naveemo koji se osnovni pojmovi koriste pri opisu emocionalnih reakcija.
Mogue je razlikovati vie tipova emocionalnih reakcija:
AFEKTIVNI TON - je najjednostavnija emocionalna reakcija izraena kao doivljaj prijatnosti ili neprijatnosti; ova osnovna emocionalna reakcija prati sve nae doivljaje (kognitivne,
konativne), pa i sloenije emocionalne reakcije.
OSEANJA ili emocije su vie izdiferencirani subjektivni aktuelni doivljaji (radost,
alost, strah, ljutnja).
SENTIMENT - je kompleksna dispozicija, sloena emocija, trajni afektivni i konativni
odnos prema neemu (drugoj osobi, nekom objektu, apstraktnoj ideji). Sentiment se odreuje
198

kako objektom tako i centralnim afektivnim odnosom izmeu linosti i tog objekta. Od stavova
ga razlikuje priroda i to, za razliku od stavova, sentiment ne zahteva racionalno obrazloenje.
Sloenost sentimenta ilustruju oseanja prema drugima (na pr. sentiment ljubavi majke prema
detetu izaziva strah ili ljutnju u sluaju ugroenosti deteta, zavisno od toga da li opasnost jo
traje ili je prola).
AFEKAT - je vrlo intenzivno i relativno kratkotrajno emocionalno stanje praeno izrazitim
telesnim promenama i burnim reakcijama (bes, panini strah). Afekat esto dovodi do "suenja
svesti" to ima za posledicu neobuzdano a ponekad i neuraunljivo ponaanje.
RASPOLOENJE - je prijatno ili neprijatno emocionalno stanje, koje due traje i malog
je intenziteta. Dominirajua raspoloenja su psihika stanja karakteristina za odreene tipove
linosti i temperamenta.
Psiholoke teorije razvoja emocija

Jesu li emocije uroene ili se ue? Ako je i razvoj emocija pod uticajem sazrevanja i uenja, kakva je uloga ovih inioca na javljanje emocija? Kakve su karakteristike
dejih emocija? Ovo su samo neka od pitanja na koja psiholozi pokuavaju da nau
prave odgovore. Na njih su davani razliiti odgovori u istoriji psiholoke misli.
Jedno od najstarijih objanjenja emocija nalazimo kod grkog filozofa i lekara
Hipokrata koji daje prvu klasifikaciju temperamenta na etiri osnovna tipa. On temperament - ustaljeno emocionalno reagovanje pojedinca, dovodi u vezu sa dominacijom,
preovlaujuim uticajem jedne od etiri vrste telesnih tenosti, to su: kod kolerika (uta
u), sangvinika (krv), melanholika (crna u) i flegmatika (sluz - flegma). Ova tipologija
i danas se koristi, uz osavremenjeno objanjenje da organsku osnovu temperamenta
ine nervni sistem i endokrini sistem. Ajezenk je (1965) uspostavio analogiju izmeu
svojih nalaza, Jungovog modela linosti i Hipokratove tipologije (v. sliku 50).
Znaajan doprinos objanjenju prirode emocija nalazimo kod Aristotela. On prvi
otvara probleme odnosa emocionalnog iskustva i telesnih promena pri emocijama, njihovoj uzrono-posledinoj vezi; o usklaivanju emocionalnog reagovanja sa intelektualnim procesima - koji su i u savremenoj nauci jo aktuelni.
Slika 50: Ajzenkov opis temperamenata*

* Na slici 50 slova u manjem krugu oznaavaju: M - melanholik, K - kolerik, F - flegmatik i S - sangvinik.

199

Kod introspekcionista (druga polovina XIX veka) Tiener je smatrao da se emocionalni doivljaj moe svesti na afektivne elemente prijatnosti i neprijatnosti. Meutim,
Vunt prikazuje emocionalni doivljaj kao kompleksan proces; on daje trodimenzionalnu
teoriju emocija - oseanja sadre: prijatnost/neprijatnost, napetost/oputenost i uzbuenost/ smirenost.
Predstavnici instinktivistike teorije emocija su Mek Dugal i Frojd. Mek Dugal
(1908, 1932) zastupa gledite da objekat koji izaziva instinkt uvek izaziva i emociju.
Emocije deli na primarne (radost, alost, ...) i izvedene - "kompleksna oseanja". Sentimenti su primer trajnih i organizovanih emocionalnih tendencija koje su grupisane oko
nekog objekta.
Sentimenti ukljuuju nekoliko emocija, na primer: sentiment ljubavi izaziva nenost (u
prisustvu voljenog bia), strah (ako je ono u opasnosti), ljutnju (kada je ugroeno), tugu (ako je
izgubljeno), radost (kada se vraa), zahvalnost (ako mu dobro ini).

Frojd smatra da emocije za oveka imaju veliki znaaj; i sam postupak psihoanalize je zasnovan na emocionalnom transferu. U prvobitnoj koncepciji psihoanalitike
teorije istie da "afektivni naboj" nose dva instinkta: ljubavi i mrnje; oni su psihiki
izraz instinktivne energije koja mora da se redukuje, a smanjenje tenzije se doivljava
kao emocija ili afekt. U kasnijoj verziji psihoanalitike teorije emocija je: iskustvo autonomnih ekscitacija koje izaziva nesvesna ideja. Princip zadovoljstva se koristi inervacijom autonomnog sistema, kao kanalom rastereenja instinktivne tenzije, dok princip
realnosti usmerava redukciju ka motornom sistemu. Afekat postaje alternativa akciji
koja izaziva zadovoljstvo, i javlja se kada akcija nije mogua. Meutim, kada akcija

200

uopte nije mogua onda se emocija doivljava sa posebnim varijacijama neprijatnosti:

kao nemoan bes, osujeena ljubav ili bespomoan strah.
U psihoanalitikoj teoriji posebno mesto zauzima pojam anksioznosti koja nije
odraz nekog instinkta, ona izvire iz ega kada on opazi neku opasnost, a naroito kada
preti opasnost raspada ugroenog ega i/ili sistema odnosa sa realnou. Kumulirana
anksioznost takoe mora da se redukuje i postaje pokreta mehanizama odbrane linosti ili dinamiki centar neuroze.
Deji psiholozi psihoanalitike orijentacije (Isaacs, S. 1932) smatraju da i novoroene doivljava duboka oseanja (strah, gnev, ljubav, mrnju), ali ovo gledite nije
izvedeno iz empirijskih nalaza.
Bihevioristi (Votson; Skiner) emocije prikazuju kao reagovanje na spoljanje drai.
Neki od oblika ponaanja obuhvaenih emocijom su uslovljeni a neki su posledica evolucionih i razvojnih promena. Votson je prvi eksperimentalno ispitivao emocije kod
novoroeneta i zakljuio da su tri emocionalne reakcije: strah, gnev i ljubav uroene,
a sve ostale se stiu uenjem. Pri tome on detaljno opisuje bezuslovne drai koje ih
izazivaju i manifestacije ovih reakcija. Prikazao je i kako se uslovljavanjem stiu nove
emocionalne reakcije.
Ameriki psiholog erman (1928) nakon serije izvedenih eksperimenata, i briljive
analize magnetoskopske reprodukcije podataka, daje genetiku teoriju emocija. Po
ovoj teoriji kod novoroeneta emocije jo nisu izdiferencirane; javljaju se samo pozitivne i negativne emocionalne reakcije. K. Brides (Bridges, 1932) je, proveravajui
ermanove tvrdnje, dopunila ovu teoriju nalazima da su emocionalne reakcije kod
novoroeneta jo neizdiferencirane. Kod novoroeneta se moe uoiti samo jedno
opte neizdiferencirano emocionalno stanje koje Brides naziva optim uzbuenjem
(excitement), koje se javlja bilo da dete reaguje na pozitivne ili negativne stimuluse.
Ona je ustanovila da postoji odreeni redosled u emocionalnom razvoju koji se odvija
pod uticajem sazrevanja i sredine. Ove nalaze, koji su nastali kao rezultat kroskulturalne studije razvoja emocija, prihvataju i savremeni razvojni psiholozi (v. sliku 54).
Fizioloke teorije emocija

Fizioloke teorije pokuavaju da objasne kako nastaju emocije. Prema eringtonu (1906) u tom prilazu postoje tri teorijske mogunosti:
kada stimulus deluje prvo nastaje psihiki deo emocije a njegov neuralni korelat
ekscitira telesne promene (posebno efektora);
da isti stimulus istovremeno ekscitira svest i nervni centar koji kontrolie telesne
promene (efektore);
da stimulus deluje prvo na centar koji kontrolie telesne promene (efektore) a
doivljaj tih promena je emocija.
201

Pre prvih fiziolokih teorija opteprihvaeno, laiko gledite, je bilo saglasno prvoj
mogunosti. Smatrano je da su telesne promene organski izraz emocionalnog iskustva.
Prva fizioloka teorija emocija, Dems-Langeova teorija, izaziva veliku panju jer
polazi od tree mogunosti. Ameriki psiholog Dems (1984) i danski lekar i psiholog
Lange (1985), nezavisno jedan od drugog, postavljaju teoriju da opaena pojava direktno izaziva telesne reakcije a emocija je na doivljaj tih telesnih promena (videti sliku
51).

Slika 51: Prikaz Dems-Langeove teorije

Brojne provere tanosti ove teorije usmerile su istraivae na izuavanje fiziolokih procesa pri emocijama.
Meutim, iako nije dokazano da su fizioloke promene bit emocije, prihvaena je
ideja da su telesne promene vane za doivljaj emocija, odnosno da one nisu samo
rezultat (posledica) tog doivljaja telesnih promena.
Druga fizioloka teorija, Kenon-Bardova teorija, oslanja se na eksperimentalne
nalaze neurofiziologije tridesetih godina XX veka. Kako nastaju emocije po ovoj teoriji?
Kenon i Bard istiu da je diencefalon, posebno talamus a ne korteks, centar emotivnog
ivota (v. sliku 52). Rana verzija njihove teorije nosi naziv talamina teorija. Ovi autori
veruju da putevi (1) i (2) dovode do nastanka percepcije. Preko puta (3) korteks inhibitorno deluje na talamus. Ali to se deava samo pri normalnim percepcijama koje informiu o uobiajenim pojavama; tada put (3) funkcionie i spreava talamine procese.
Meutim, kada stigne alarmantan stimulus on pokree orijentacionu reakciju, to izaziva
prekid puta (3) to dovodi do nastanka talaminih procesa koji deluju (put 4) na autonomni nervni sistem (uglavnom simpatikom inervacijom) i endokrini sistem (v. sliku
55). Sloaj ovih funkcija dovodi do fiziolokih promena koje karakteriu emocije. Kada
iz talamusa stigne povratna informacija u korteks (put 5) nastaje kompletna emocija.

202

Poto su noviji nalazi ukazivali na aktiviranje centara u hipotalamusu (koji pri nastanku emocija menjaju ritam disanja, rada srca, krvnog pritiska, temperature tela, i dr.) to se naputa naziv talamina teorija a primarna uloga daje hipotalamusu.
Meutim, ve etrdesetih godina, EEG zapisi pokazuju da pri emocijama nastaje
aktivacija korteksa, a ne koenje - to se ne uklapa u prethodnu teoriju. Lindsli (1950)
to objanjava funkcijom retikularne formacije: nicanje emocije bi bilo regulisano uzlaznim aktivirajuim retikularnim sistemom a njen dalji tok se odvija po Kenon-Bardovoj
shemi.

Slika 52: Prikaz Kenon-Bardove teorije

Meklin (MacLean, 1955) koristi neurofizioloke nalaze Papeca o angaovanju, u

emocijama, limbikog dela velikog mozga koji regulie rad visceralnih organa. Procesi
imaju kruni tok: zapoinju u limbikom mozgu (hipokampusu), preko hipotalamusa
inerviu visceralne organe a povratne informacije o izmenjenom stanju visceruma preko talamusa ponovo dospevaju u limbiki mozak. Limbiki mozak informacije iz visceruma interpretira jezikom emocija. U poreenju sa mladim korteksom - limbiki mozak
"snimanje" unutranjih procesa ostvaruje jednostavnijim nervnim mehanizmima nego
to je jezik komunikacije sa spoljanou (opaaji, pojmovi, govor), koji stvara i koristi
neokorteks. Poloaj ovog sistema omoguava da se mnoge spoljanje informacije
vezuju za unutranju visceralnu reakciju. Meklinova integracija ovih nalaza u objanjenje emocija dobija naziv: teorija "visceralnog mozga".
Najnovija neurofizioloka istraivanja sve vie potkrepljuju teoriju da postoji "emocionalni mozak", ali neurolog Ledu (LeDoux, 1993) kljunu ulogu pridaje amigdali, centru limbikog sistema, a manju hipokampusu. Goleman (Goleman, 1997) smatra da
otkria o uzajamnom dejstvu modanih struktura, koje utiu na nicanje i tok emocionalne reakcije, dozvoljavaju da govorimo o emocionalnom umu - koji on povezuje sa delovanjem amigdale i meusobnim dejstvom amigdale i neokorteksa, centra racionalnog
uma (v. sliku 53).
203

Slika 53: Prikaz uloge amigdale u emocionalnom procesu (prema Golemanu, 1998)

Leduovi nalazi ukazuju da vizuelni (auditivni, ...) signal putuje od receptora do

talamusa gde se prevodi na jezik mozga. Vei deo poruke prosleuje se do vizuelnog
(auditivnog, ...) korteksa gde se analizira i tumai njeno znaenje i priprema odgovor;
ako je odgovor emocionalan, signal se alje amigdali da bi se aktivirali emocionalni
centri. Manji deo signala koji je primio talamus ide direktno do amigdale, brzom transmisijom, omoguavajui neposrednu, ali manje preciznu, emocionalnu reakciju ("prekognitivnu emociju"). To znai da amigdala (psiholoki, emotivni straar) moe da
pokrene emocionalni odgovor pre nego to racionalni mozak u potpunosti registruje ta
se dogaa. Tada ona upravlja veim delom mozga, ukljuujui i racionalni mozak.
Uestalost ovakvih "ispada", koji savremenom oveku vie odmau nego to
pomau, zavisi od sadejstva prefrontalnog korteksa (njegovog levog renja) i limbikog
sistema; i noviji neuroloki nalazi potvruju Lurijinu pretpostavku da je ovaj deo neokorteksa odgovoran za samokontrolu i smirivanje emocionalnih reakcija. To sadejstvo uz
pomo refleksije daje sporiji put emocija ali je njegovo razvijanje put ka "emocionalnoj
pismenosti", razvoju emocionalne inteligencije, istie Goleman.
Tok razvoja i faktori razvoja emocija

Da li novoroene doivljava emocije? Novoroene reaguje na spoljanje uticaje

i na zbivanja u svom organizmu. Ono drugaije reaguje kada pokazuje da je gladno,
kad ima greve ili kolike, kad mu je hladno - nego ako je sito i naspavano. U ispoljenim
aktivnostima (senzomotronim, plakanju, ...) su i zaeci emocionalnog reagovanja.
Slika 54: Diferencijacija emocija u prve dve godine (prema K Brides)

204

U kroskulturalnoj studiji K. Brides je posmatrala veliki broj dece i utvrdila redosled javljanja emocija u prve dve godine (slika 54). Ona je ustanovila da se emocije razvijaju po principu diferencijacije i istovetnosti razvojnog redosleda. Nakon roenja kod
deteta se moe uoiti samo jedno opte neizdiferencirano emocionalno stanje koje Brides naziva optim uzbuenjem, koje se javlja bilo da dete reaguje na pozitivne ili
negativne stimuluse. Iz te sposobnosti za uzbuivanjem nakon tri meseca se izdvajaju
dve osnovne emocionalne reakcije: prijatnost (zadovoljstvo) i neprijatnost (uznemirenost).
Do estog meseca iz neprijatnosti se diferenciraju tri emocije: gnev, gaenje i
strah. Neto kasnije, od devetog meseca, iz prijatnosti se izdvajaju oduevljenje i
naklonost prema odraslima - koja se oko trinaestog meseca diferencira i na naklonost prema deci. Oko polovine druge godine dete moe reagovati ljubomorom a
dvadeset prvog meseca u stanju je da ispolji radost. Razvoj emocija povezan je sa
ukupnim razvojem deteta. Tako je poetno razlikovanje sebe, svog fizikog Ja, od okoline uslov da se pojavi oduevljenje i naklonost; uporedo sa daljim razvojem samosvesti i pojma o sebi diferenciraju se ljubomora, stid, ponos i krivica.
Emocije se razvijaju pod uticajem sazrevanja i uenja i razvojni psiholozi danas
vie istrauju uzajamno dejstvo oba faktora, nego to tragaju za odgovorom koji od njih
znaajnije utie.
Istraivanja koja potvruju ulogu sazrevanja najee su bila primenjena kod
dece u prvom detinjstvu. Ve u prvim danima ivota u ponaanju dece primeuju se
oigledne razlike. One se ispoljavaju u nivou aktivnosti, osetljivosti (razdraljivosti),
(ne)pravilnosti hranjenja i spavanja, postojanosti panje, u spremnosti prilagoavanja
na nove uslove. Razliite organske osnove, razliita svojstva nervnog i endokrinog sistema, dovode i do razlika u ispoljavanju temperamenta kod dece odmah nakon roenja. Masen i saradnici (1984) navode empirijske nalaze (Thomas & Chess, 1977) na
osnovu kojih su ispitana deca klasifikovana na: (a) spokojne (75%), to su bodra deca
205

sa pravilnim ritmom hranjenja i spavanja, prilagodljiva; (b) decu sa potekoama

(10%), ako su neurednog ritma sna i hranjenja, poviene uzbudljivosti; (v) usporene
(15%), relativno neaktivnu decu, sporu u prilagoavanju novinama ali kad ih upoznaju
postaju aktivnija. Longitudinalnim praenjem iste dece istraivai su utvrdili postojanost
temperamenta: i u sedmoj godini deca druge grupe, sa potekoama, imala su vie
emocionalnih problema nego druge dve grupe.
Gudinaf je (1932) na devojici koja je od roenja bila slepa i gluva ustanovila isti
redosled javljanja i izraavanja primarnih emocija, kao kod normalne dece. Ovo potvruje ulogu sazrevanja, poto je ovde iskljuen faktor uenja.
I nalazi da se emocije razvijaju istim redosledom u razliitim socijalnim sredinama
ukazuju na njihovu zavisnost od procesa sazrevanja (K. Brides).
O uenju emocija, naglaenije od ostalih psiholokih kola, govore bihevioristi.
Oni smatraju da su samo primarne emocije uroene, ali se i one dalje razvijaju uenjem - koje njihovo nastajanje povezuje sa razliitim objektima i situacijama. Votson je
izveo prve eksperimente stvaranja emocije straha kod dece uslovljavanjem.
Emocije se ue identifikacijom (poistoveivanjem) i podraavanjem (imitacijom),
to potvruju primeri identinog emocionalnog reagovanja deteta i majke na iste objekte i situacije. U emocionalnom razvoju predkolske dece ui se i kontrola vlastitih emocija i prepoznavanje emocija drugih. Decu treba od ranog detinjstva uiti da energiju
emocija usmeravaju na socijalizovan nain (kroz igru i druge korisne aktivnosti); time
se smanjuju emocionalni ispadi i/ili potreba za koenjem i potiskivanjem emocija. Razvojni psiholozi ukazuju da je za emocionalni razvoj deteta bitno da ono od ranog uzrasta doivljava da je okrueno ljubavlju i brigom svojih najbliih. Roditelji koji pohvalama
reaguju na odreeno ponaanje ili postignue daju detetu emocionalni podsticaj da se
u tom smeru razvija. Emocije dece su najee vezane za konkretne situacije i zbivanja pa se preko malih "dela" deteta, ije hvaljenje/kuenje izaziva oseanja ponosa/stida, krivice ili samopotovanja, utie da se stvaraju afektivne osobine linosti koje
pomau detetu da izgradi realniju sliku o sebi, bolje razume sebe i druge. Meutim, i
vaspitai e bolje razumeti i usmeravati ponaanje dece ako poznaju zakonitosti psihofizikog razvoja na pojedinim uzrastima.
Pojavu nepotpune kontrole emocija u ranom detinjstvu neuropsiholozi dovode u vezu
sa dostignutom funkcionalnom zrelou korteksa: sa razvojem eonog dela korteksa poveava
se uticaj viih struktura korteksa na subkortikalne centre (levog renja prefrontalnog korteksa na
limbiki sistem). To utie da procesi ekscitacije (razdraenja) i inhibicije (koenja) postaju sve
uravnoteeniji; na predkolskom uzrastu dominantniji su prvi procesi. Poveani uticaj neokorteksa dovodi do jaanja autonomnih voljnih ponaanja i bolje kontrole emocija.
Karakteristike dejih emocija

206

Opravdano je govoriti o karakteristikama dejih emocija jer se one bitno razlikuju

od emocija kod odraslih. Te razlike su uoljive u nainu njihovog javljanja, izraavanja,
intenzitetu, uestalisti i duini trajanja. Utvreno je da deca reaguju neposredno na sve
promene: stimulacije iz organizma i okoline; emocionalne reakcije su uoljive po spoljanjim manifestacijama: ekspresiji i pokretima tela. Najranije manifestacije su pla i
globalne senzomotorne aktivnosti, pokreti celog tela. Nalazi pokazuju da emocionalne
reakcije zahvataju snano angaovanje miia - spoljanje pokrete, dok reakcije visceralnog sistema nisu registrovane; pri intenzivnim dejim emocionalnim reakcijama nije
izmerena ni pojava psihogalvanskog refleksa. Deje emocije su intenzivne i kratko traju. Kako se smenjuje stimulacija, menja se i pozitivno/negativno emocionalno reagovanje. Sve ove odlike i neposredno deje reagovanje, bez emocionalne kontrole, koje se
bitno razlikuje od naina emocionalnog reagovanja odraslih, neuropsiholozi objanjavaju injenicom da na ovom uzrastu potkorni centri, koji se angauju pri emocionalnim
reakcijama, nisu jo pod kontrolom neokorteksa - otuda dominacija procesa ekscitacije
(razdraenja) nad procesima inhibicije (koenja).
Do promena u emocionalnom izraavanju kod dece, pri kraju predkolskog uzrasta i na poetku kolovanja, dolazi pod uticajem kako procesa socijalizacije deteta tako i
zbog razvoja eonog dela korteksa - poveanjem njegove funkcionalne zrelosti poveava se uticaj viih struktura korteksa centre (levog renja prefrontalnog korteksa) na
subkortikalne strukture (limbiki sistem). Te promene se ogledaju u porastu emocionalne kontrole, posebno onih oblika izraavanja emocija koje odrasli ne odobravaju.
Meutim, sa uveavanjem kognitivne obrade informacija, na koje se emocionalno reaguje, fizioloke reakcije se pomeraju prema visceralnim organima; postupno poinju da
se smanjuju razlike izmeu opisanog dejeg/ odraslog emocionalnog reagovanja (u
nainu javljanja, izraavanja, intenzitetu, uestalisti i duini trajanja emocija).
Vrste emocija
Primarne emocije

Emocije koje se prve diferenciraju su osnovne ili primarne emocije: gnev, strah,
radost i tuga. One se javljaju kod dece svih kultura i odravaju tokom itavog ivota ali
se nain njihovog javljanja i ispoljavanja menja pod uticajem uenja. Prve tri najee
poveavaju tenziju i podstiu na aktivnost, dok je tuga emocija niske tenzije i aktiviteta.
Gnev i radost sadre tenju ka cilju, dok je strah emocija izbegavanja, beanja od opasnosti.
Ljutnja se javlja kada neka prepreka (fizika ili socijalna) spreava aktivnost ili
postizanje nekog cilja, to dovodi do osujeenja (frustracije); od vanosti cilja, trajanja
osujeenja i nivoa tenzije emocija gneva se javlja u rasponu: od blage ljutnje do stanja
besa. Ljutnja moe biti praena direktnom ili pomerenom agresijom. Sa uzrastom fizi-

207

ke agresivne reakcije opadaju a verbalne rastu; meutim, zbog nepovoljnih posledica

koje ove reakcije izazivaju dete ui da kontrolie ispoljavanje ove emocije.
Strah se javlja u situaciji (stvarnoj ili anticipiranoj) koja preti integritetu organizma
(linosti). Strah izazivaju neoekivane promene, jer smanjuju kontrolu nad situacijom, a
uveava ga neizvesnost (sumnja) da se opasnost moe izbei ili savladati. Strah prate
intenzivne promene u organizmu i ponaanju (promene u radu vitalnih organa, bledilo,
znojenje, drhtavica, bekstvo, skrivanje ili agresija). I ova emocija se moe javiti u irokom rasponu: od manjeg straha do afekta uasa (doivljaj nesree sa stranim posledicama uz oseanje da se na nju ne moe uticati). Opaanje straha kod drugih esto
izaziva paniku ("emocionalnu zarazu"), ak i kad posmatra nezna kakva to opasnost
preti. Strah koji ispoljava majka prenosi se i na dete koje to opaa.
U kolskoj situaciji javlja se trema: strah od javnog nastupa, strah od ispita. Psiholozi ukazuju da postoje fizioloki efekti treme (povien stepen tenzije), psiholoki aspekti treme (opaanje predstojee situacije kao "opasne" i "ugroavajue", to uveava
strepnju) i komponente treme koje se ispoljavaju u ponaanju (izbegavanju aktivnosti
uenja, izbegavanje ispita, javnog nastupa). Razreenje problema treme zahteva upravo obrnuto ponaanje: pojaavanje uenja i uvebavanje odgovora, repertoara ponaanja, koje zahteva "ugroavajua" situacija.
Radost se javlja nakon postizanja eljenog cilja. Intenzitet radosti zavisi od vrednosti dostignutog cilja, nivoa nakupljene tenzije u toku motivisane aktivnosti i trenutka u
kome se se cilj postie a tenzija smanjuje. (Laka pobeda u igri izaziva umerenu radost,
dok neizvesna pobeda, dostignuta nakon preokreta u poslednjem trenutku, izaziva
ushienje).
Tuga nastaje nakon gubitka neega emu smo teili ili objekta koji smo voleli i
cenili. Kod dece se tuga razvija kasnije od ostalih primarnih emocija zbog sloenosti
situacionog sklopa u kojoj se ova emocija javlja; tuga zahteva shvatanje gubitka i posledica do kojih on dovodi. I ova emocija se moe javljati u rasponu od umerenog intenziteta do najsnanijeg oajanja zbog gubitka.
Gaenje ili odvratnost je primarna emocija koju izazivaju razliiti objekti kad ih
vidimo, pomiriemo, okusimo ili dodirnemo; karakteriu je neprijatno ulno i motorno
stanje: telesne senzacije koje nastaju usled muke, tendencije ka povraanju i drugim
gastrikim reakcijama; gaenje je povezano sa snanom tendencijom izbegavanja.
Slika 55: Fizioloka osnova emocija i motiva

208

Sloene emocije

Sa uzrastom dolazi do stabilnijeg povezivanja emocija sa drugim psihikim procesima: kognitivnim i konativnim. Njihov razvoj je povezan sa procesom socijalizacije i
interiorizacijom standarda vrednovanja. One se esto, kao sastavne komponente,
mogu vezivati za interesovanja, stavove, vrednosti ili pojedine crte linosti.
U ovu grupu spadaju emocije koje se odnose na samoocenu: oseanja uspeh
i neuspeha, ponosa, srama, krivice i kajanja.
Oseanje uspeha prati subjektivnu samoocenu da je rezultat povoljan; nepovoljan
ishod izaziva oseanje neuspeha; obe ove emocije su povezane sa sopstvenim nivoom
aspiracije i motivom postignua; to je razlog to se zadovoljstvo zbog uspeha i nezadovoljstvo zbog neuspeha razvrstavaju u intelektualne emocije.
Oseanje ponosa javlja se uz doivljaj relativno visoke vrednosti svoje linosti ili
svoje uloge; obrnuto, oseanje srama javlja se uz svest o sopstvenim nedostacima ili
nedolinim postupcima. Ove emocionalne reakcije mogu da se kod deteta jave tek kad
209

se formira psihiko Ja (trea godina); najpre se koriste spoljanji socijalni standardi za

vrednovanje ponaanja a kasnije se samoocena vri na osnovu interiorizovanih standarda o ispravnom/ pogrenom.
Oseanje krivice javlja se kod osobe koja doivljava da se ogreila o moralne
norme ponaanja; prati je "gria savesti". Psihoanalitiari je tumae kao oblik samokanjavanja koji se javlja zbog nesvesnih, potisnutih doivljaja koji nisu bili usaglaeni
sa superegom. Kajanje je neprijatna emocija koja se javlja kad se seamo naeg
ponaanja zbog koga nam je "nemirna savest". Intenzitet ove emocije, vezane za ranija
iskustva, uveava svest o nemoi da se ravi postupci isprave.
Emocije koje se odnose na druge ljude su: ljubav, ljubomora, mrnja, prezir,
zavist, saaljenje, divljenje, strahopotovanje. Kre i Krafild daju "mapu" emocionalnih
odnosa prema drugim ljudima; to su kompleksne dispozicije - sentimenti: trajni afektivni
i konativni odnosi prema poznanicima (slika 56).
Slika 56: Prikaz emocionalnih odnosa prema drugima (prema: Kre i Krafild, 1973)

Ljubav je sentiment koji sadri oseanje naklonosti, nenosti i privrenosti prema

osobi koja nas privlai, sa kojom se nae Ja u velikoj meri identifikuje. Kod dece se
naklonost za odrasle (majku) javlja u prvoj godini, a za drugu decu poetkom druge
godine. Uspeh osobe prema kojoj gajimo naklonost, a procenjena je kao superiornija
od nas, izaziva oseanje divljenja; neuspeh osobe, koja nam je simpatina, a procenjena kao inferiornija od nas, izaziva oseanje saaljenja (v. sliku 56).
Mrnja je sentiment u ijoj su strukturi oseanja nenaklonosti, averzije i odvratnosti. Meutim, da su to jedine komponente one bi dovele do reakcije izbegavanja
objekta mrnje. injenice ukazuju da je to emocija koja u sebi sadri i tenju za pristupanjem objektu mrnje sa destruktivnim namerama. Sledea njena odlika je relativna
trajnost, jer mrzimo samo psiholoki blisku osobu (koja je u naem ivotnom prostoru).
210

Kre i Krafild smatraju da se najintenzivnije mrzi osoba koja je slinih sposobnosti kao
to su nae, slina po mnogim drugim osobinama ali se od nas razlikuje po nekim kritinim negativnim osobinama i uz to "opasno" ugroava nae ciljeve. Isti autori ukazuju
da superiornija osoba, koja je objekt nenaklonosti, izaziva oseanje zlobe, a inferiornija
prezir i omalovaavanje.
Ljubomora je sentiment koji se javlja kao reakcija na realnu ili zamiljenu opasnost da e voljeni objekt biti izgubljen jer se pojavio rival kome je upuena naklonost
voljene osobe. Kod dece se javlja polovinom druge godine. Jedna od situacija koja izaziva ljubomoru je novoroena beba (brat ili sestra), kada se obino panja roditelja
premeta na novoroene. Ljubomorno dete reaguje otvoreno (fizika ili verbalna
agresija) ili prikriveno (regresija, strahovi, mucanje, enureza); skrivene reakcije su
nesvesne. Frojd je opisao ljubomoru na odnos izmeu majke i oca (Edipov kopleks,
Elektra kompleks). Ljubomora se manifestuje kao gnev, mrnja, teskoba, oseanje
potitenosti, srama, da od voljene osobe dolazi prezir i odbojnost. Produena ljubomora je jedan od simptoma emocionalne nezrelosti. Masen i saradnici (1984) savetuju
roditeljima da u periodu dolaska prinove ne zanemaruju stariju decu. I roditeljima i nastavnicima se sugerie da izbegavaju situacije koje su pogodan okvir za pojavu ljubomore.
Zavist je negativna emocija koja se kod linosti javlja u situaciji kada opaa da
njoj psiholoki bliska osoba poseduje ili ostvaruje neto za ime i sama udi. Intenzitet
zavisti uveavaju inioci koji smanjuju njene anse: ako je u pitanju redak objekt, ako je
nepravedno steen, ako se radi o osobi koja ima centralno mesto u njenom ivotnom
prostoru.
Od emocija vezanih za procenjivanje izdvajamo estetska oseanja. Estetskom
emocijom je obuhvaen kompleks emocionalnih doivljaja lepog koje izaziva objekt ili
situacija koju posmatramo ili smo posmatrali. Nalazi ukazuju da je estetski ukus vaspitljiv i da se standardi lepog i runog menjaju, meutim, individualni estetski doivljaj
esto zavisi i od trenutnog psihofizikog stanja.
U psihologiji muzike ispitivano je afektivno reagovanje dece preko sledeih reaktivnih potencijala: sposobnosti estetskog procenjivanja, preferencija i muzikog ukusa.
Nalazi pokazuju da je uoavanje estetskog znaenja muzike najvii vid muzikalnosti;
uoeno je da se na uzrastu 8-11 godine znaajno uveava sposobnost estetskog procenjivanja. Sa uzrastom se postepeno ostvaruje spoj kognitivnog i afektivnog; sredina i
obrazovanje mogu znaajno da ubrzaju proces razvoja estetskog procenjivanja. Sistem
podsticaja treba obezbediti u kritinim periodima detetovog razvoja: temelji preferencija, estetskog procenjivanja i estetskog ukusa postavljaju se u predkolskom periodu.
Pedagoke implikacije saznanja o emocionalnom razvoju

211

Goleman (1998) smatra da dolazi vreme kada e kole uiti decu "emocionalnoj
pismenosti". To je preduslov da se razviju komponente emocionalne inteligencije. On
svoju studiju poinje citirajui Aristotela: "Svako se moe razljutiti - to je lako. Ali, naljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog valjanog razloga i na pravi
nain - to nije lako". Aristotelov izazov se nalazi u usklaivanju emocionalnog ivota sa
intelektualnim; problem nije u emocionalnosti ve u tome kako emocije ukljuiti u reavanje problema i dostizanje vrednosti, umesto da se deava obrnuta pojava. Goleman
kae da je osnovna razlika izmeu uspenih i neuspenih uenika u tome to prve, u
dobroj meri, na uenje pokree intrinsika, unutranja motivacija (doivljaj prijatnosti pri
aktivnostima i rezultatima uenja); kod neuspenih je unutranja motivacija ukljuena
samo pri aktivnostima koje nisu kolsko uenje.
Goleman definie emocionalnu inteligenciju oslanjajui se na Gardnerovu (Gardner,
1993) kategoriju personalne inteligencije, odnosno na podruja koja izdvaja Salovej (Salovey,
1990), a to su:
samosvest - prepoznavanje emocije u trenutku kada se ispoljava;
upravljanje emocijama - sposobnost savladavanja i upravljanje emocijama;
samomotivacija - emocionalna samokontrola, upravljanje emocijama koje vode nekom
cilju;
empatija - prepoznavanje emocija kod drugih;
umee odravanja meusobnih odnosa, vetina razumevanja tuih emocija.

Blok (Block, J. 1995) za emocionalnu inteligenciju radije koristi termin "prilagodljivost ega": samoodreivanje, kontrola impulsa, oseanje sopstvene vrednosti i socijalna
inteligencija.
Goleman ukazuje da programi koji podstiu emocionalno uenje mogu da ponu,
ako su dobro osmiljeni, ve u drugoj godini (empatija, emocionalna samoregulacija).
Tokom predkolskog uzrasta mora se uvaavati emocionalni "raspored" razvoja (tempo
sazrevanja neokorteksa i stepen njegove interakcije sa potkornim centrima). Emocionalne lekcije treba davati po spiralnom sistemu: na nain koji odgovara dostignutom
dejem razvoju.
Na primer, svest o oseanju skromnosti javlja se u petoj godini (pre toga se deca "hvaliu").

Polazak u osnovnu kolu je znaajan trenutak dejeg prilagoavanja uz pomo

razvijajue emocionalne inteligencije. U kolama, koje primenjuju program emocionalnog razvoja, deca u poetnim razredima ue o samosvesti, prijateljstvu (druenju),
donoenju odluka; od etvrtog razreda da budu empatina i kontroliu svoje nagone.
Za razvijanje samokontrole, obuzdavanje impulsivnog reagovanja i ljutnje, koristi se
postupak "signalno svetlo":
212

Crveno

1. Stani, smiri se i razmisli pre nego to odreaguje.

2. Iznesi svoj problem i reci kako se osea.

uto

3. Postigni pozitivan rezultat.

4. Razmisli o moguim reenjima.
5. Unapred razmiljaj o posledicama.
6. Kreni i pokuaj da ostvari najbolji plan.

Zeleno

Nain na koji se vetine formiraju i atmosfera u kojoj se stie emocionalna pismenost - su kljune, od najvee vanosti. To znai da za realizaciju programa razvoja
emocionalne inteligencije vaspitai moraju biti posebno edukovani. Uz to moraju da
uvide i uvae injenicu da su kognitivna, afektivna i konativna svojstva uenika i preduslovi i produkti uspenog kolskog uenja.

SOCIJALNI RAZVOJ
Kognitivni, socijalni i emocionalni razvoj su glavni aspekti razvoja na ranom uzrastu i javljaju se kao jedinstveni i meusobno zavisni procesi.
213

Bolbi (Bowlby, 1969) smatra da je kod sve dece od roenja prisutna primarna potreba za afektivnim vezivanjem; novoroene ima utemeljena ponaanja: gukanje,
osmehivanje, privijanje - kojima pridobija one koji se o njemu brinu i koji mu uzvraaju
nenou i milovanjem. Ozbiljnije naruavanje procesa emocionalnog vezivanja stvara
probleme ije se posledice oseaju i u narednim periodima socijalnog razvoja deteta.
Ispitivanja pokazuju da je za razvoj privrenosti najvanija sposobnost majke
(odraslog) da se neposredno odazove na signale deteta: pogled, osmeh, pla ili vokalizaciju. Objekti privrenosti su i majke i oevi podjednako ako sa panjom, toplinom i
ljubavlju brinu o deci. Majke su sklone emocionalnom kontaktu (negovanju), a oevi
kontaktu uz fiziku aktivnost s detetom (igri).
Masen i saradnici navode eksperimentalne nalaze o socijalnom i emocionalnom
razvoju dece koja borave u predkolskim ustanovama. Rezultati ukazuju da to nije
negativno uticalo na ukupan razvoj i da su deca koja su boravila u jaslama, pet dana u
nedelji u toku 26 meseci, razvila i snanu privrenost prema roditeljima. Ovi nalazi su
bili od znaaja za prilike u SAD gde je dominantno porodino vaspitanje i gde vlada
uverenje da je grupno vaspitanje u predkolskim ustanovama tetno.
Za ocenu afektivne vezanosti koriena je metoda M. Ejsvort (Ainsworth, 1978).
Eksperimenat se sastoji iz sedam epizoda koje traju po tri minuta (tabela 22). Sistematski su posmatrane reakcije deteta u neoekivanim situacijama. Kao kljune epizode
javljaju se trea (dete je sa neznancem) i peta (dete je samo). Kao pokazatelj deje
privrenosti uzimaju se reakcije deteta posle odlaska majke i ponaanje posle njenog
vraanja.
Tabela 22: Epizode Ejsvortovog ogleda
R. b.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Epizode
Majka i dete ulaze u sobu
Majci i detetu pridruuje se nepoznati
Majka izlazi iz sobe
Majka se vraa u sobu, nepoznati izlazi
Majka izlazi
Nepoznati se vraa
Majka se vraa, nepoznati odlazi

Prisutni u prostoriji
Majka i dete
Majka, dete i nepoznati
Dete i nepoznati
Majka i dete
Samo dete
Dete i nepoznati
Majka i dete

Na osnovu rezultata posmatranja deca su podeljena u tri grupe:

"pouzdano privreni" - umerene reakcije na neoekivane situacije (70-75%);
"indiferentni" - nisu reagovali, obratili panju na odvajanje (15-20%);
"preosetljivi" - koji snano reaguju i grevito se privijaju uz majku pri povratku ili
je ljutito odgurnu (10%).

214

Razlike u ponaanju se tumae ne samo prethodnom istorijom razvoja dece, uenjem, ve i uroenim razlikama u karakteristikama organske osnove (dispozicijama za
temperament) - to vodi individualnim razlikama kako u fiziolokim tako i psihikim
svojstvima dece.
Pojava privrenosti u prvoj godini ivota ini osnovu socijalizacije. Autori se zalau za olakavanje procesa identifikacije roditelj dete, time to e roditelji biti blagonakloni, paljivi, sa valjanim povratnim informacijama detetu ("Ne udaraj - mamu boli!")
- kako bi roditelji postali prihvatljivi modeli za dete.
Sticanje socijalnog iskustva

Kakve predstave imaju deca o socijalnim odnosima i ljudima iz svoje okoline?

Kako se ta shvatanja menjaju sa uzrastom?
Sticanje socijalnog iskustva povezano je sa kognitivnim razvojem. Masen smatra
da i razvoj socijalnog miljenja ima svoje stadije; osnovne tendencije toga razvoja su:
od spoljanjih svojstava osobe do razmiljanja o vrednostima linosti i uzrocima
njenog ponaanja;
od uproenog do kompleksnog shvatanja povoda; od jednog svojstva do ireg
poimanja svih povoda;
od jednosmernog ka elastinom miljenju;
od konkretnog ka apstraktnom miljenju;
od nepovezanog i nedoslednog ka strukturiranom i svrhovitom miljenju.
Deca razlikuju ljude od fizike okoline. Osnovna svojstva za to razlikovanje je to
se ljudi sami kreu i ispoljavaju oseanja. Trogodinje dete odgovara da tvrdnja "devojica je ogorena" ima smisla a "vrata su ogorena" - nema smisla.
Poimanje odnosa sa drugima i tue take gledanja stie se u komunikaciji.
Najraniji znaci empatije kod dece naeni su u drugoj godini. Veruje se da slinost
osoba ili poloaja pomae u saivljavanju (isti pol, uzrast). Empatija se vaspitanjem,
tumaenjem oseanja drugih, moe podsticati. Deca koja ne umeju da se postave na
gledite drugih imaju problema u komunikaciji. Nalazi ukazuju da sistematska obuka i u
drugim socijalnim vetinama pomae uspenijem uspostavljanju meuodnosa.
Empatija ili uivljavanje je stavljanje u poziciju druge osobe i zahvaljujui tome razumevanje oseanja i potreba druge osobe, kao i mogunosti predvianja ta e drugi uraditi u pojedinim situacijama. Empatija, dakle, sadri: emocionalno, kognitivno i konativno uivljavanje.
Otuda je razvoj sposobnosti uivljavanja bitan uslov socijalnog i ukupnog razvoja linosti deteta.
Razvoj komunikacije

215

Komunikacija i interakcija su nuan uslov dejeg razvoja. Komunikacija je interakcija putem znakova: neverbalnih (izraza lica, pogleda, mimike, pantomime, gestova) i
verbalnih. Komunikacija se takoe razvija i menja i ima razne oblike. U prvoj godini
dominira afektivna komunikacija; od 2.-3. godine gestovna komunikacija; u 4. i 5. godini
saznajna komunikacija; od 6. i 7. socijalna komunikacija. Komunikacija je sloena delatnost koja obuhvata ne samo razmenu poruka izmeu uesnika, ve i niz drugih pojava
kao to su: odnos prema partneru u komunikaciji, potom kako se on opaa, procenjuje,
koje potrebe komunikacije zadovoljava, koji motivi pokreu aktera komunikacije, kojim
se sredstvima ostvaruje komunikacija i kakav je sadraj poruka koje se prenose. Za
uspeno obavljanje komunikacije vana je razvijenost i usvojenost nekih vetina, ili
normi meusobnog ponaanja u procesu komuniciranja. Komunikacija deteta sa socijalnom sredinom je nuan uslov normalnog razvoja. Ali i sama komunikacija se razvija i
menja.
Afektivna komunikacija - je primarna potreba za afektivnim vezivanjem; dete
nakon roenja pored fiziolokih potreba ima i potrebe za emocionalnim odnosom i kontaktom sa odraslima; ona se ispoljava kao potreba za ljubavlju, iskazanom na adekvatan nain (da mu se odrasli obraa, uzima ga, miluje, ...). Dete ak ispoljava inicijativu
u traenju kontakta. Razvojni psiholozi to oznaavaju kao uroenu, primarnu socijalnost deteta. Znakovi kojima dete komunicira su ekspresivno-mimika sredstva (osmeh,
pogled, pokreti ruku, nogu, tela, vokalizacija). Oni izraavaju emocionalna stanja, izvode dete iz "fizioloke introverzije". Uspena komunikacija ima povoljno dejstvo na fiziki
i psihiki razvoj odojeta (bre se formira kategorija objekta kod dece koja su uspostavila stabilnu emocionalnu vezu). Dete formira umenje dvosmerne komunikacije: primaoca i poiljaoca poruke.
Gestovna komunikacija - ispoljava se kao potreba za saradnjom u zajednikoj
aktivnosti (nege, hranjenja, kupanja, oblaenja, igre) sa odraslima. Dakle, ova komunikacija ima posredujuu ulogu i ima intelektualna a ne samo emocionalna znaenja.
Radnje poinju da dobijaju smisao koji im pridaju odrasli, one su informativni deo delatnosti: poinje "konverzacija radnjama"; gestovi, pokreti, privlaenje i udaljavanje predmeta, osoba ... ukazuju na ono to dete "saoptava" ali su istovremeno i sredstvo
kojima dete regulie i sopstveno ponaanje. U tome je osnovna razlika afektivne i simbolike komunikacije.
U toku afektivne i gestovne komunikacije poinje razvoj govora - simbolikog sistema za koji one i steene predmetne radnje ine osnovu. Razvojem govora poinje
razlikovanje znaka od oznaenog.
Saznajnu komunikaciju - pokree deja potreba za saznavanjem ali i potreba za
uvaavanjem od odraslih i njihovom pohvalom; njenu dominaciju oznaava pojavljivanje velikog broja dejih pitanja. Dete je veoma radoznalo i tu svoju elju za znanjem
216

moe zadovoljiti u komunikaciji sa odraslim. Odrasli se sada pojavljuje pred detetom u

svojstvu "erudite sposobnog da razrei sve nedoumice deteta, da d nune podatke,
da obezbedi neophodne informacije" (Lisina, 1986). Dete trai odgovor i slua objanjenja ako su ona u skladu sa njegovom radoznalou. Kako detetu odgovarati? Razvojni psiholozi kau da je najbolje da odrasla osoba, kojoj dete postavlja pitanja, daje
takve odgovore koji e izazivati novo pitanje deteta. Dete je usredsreeno na ono to
ga interesuje a ne na odraslog koji mu tu pojavu objanjava; dete je u stanju da ui po
programu koji samo odreuje, a program odraslog je uspean ako se uklapa u deji
program (Vigotski). Kod ovog oblika komunikacije izraena je potreba deteta za uvaavanjem, cenjenjem; bez tog preduslova dete ne moe realizovati svoju elju za saznavanjem.
Socijalna komunikacija - se javlja pri kraju predkolskog uzrasta. I za nju je
karakteristina velika deja radoznalost ali se ovoga puta pitanja dece odnose na socijalne pojave, na svet ljudi i njihovih odnosa, prava, dunosti i obaveza. Dete kao da prvi
put otkriva odraslog u veem broju svojstava i funkcija. Dolazi do znatno dubljeg i diferenciranijeg opaanja i procenjivanja odraslih ljudi. Dete postaje svesno da odrasli
moe imati razliite funkcije i da su neka specifina ponaanja vezana upravo za te
funkcije. Dominantan motiv kod ovoga oblika komunikacije je usmerenje deteta na partnera, socijalne uloge i odnose. Linosni motivi u samoj komunikaciji dobijaju svoje
konano zadovoljenje. Dok se ranije radilo o tome da dete aktivno uestvuje u komunikaciji (najee sa poznatima, prema kojima postoje i jake emocionalne veze) sada
dete, zahvaljujui ukupnom razvoju, postaje svesno tih odnosa. Menja se, znai, odnos
prema odraslom. Usled toga dete je u stanju da se usredsredi na odraslog i na sama
objanjenja odraslog: ono je u stanju ne samo da gleda, ve i da vidi, ne samo da slua, nego i da uje, ono moe da sledi instrukcije odraslih. Ta promena odnosa prema
odraslom omoguava detetu da se usredsredi na zadatak, da ga prihvati i da ne reaguje na zbivanja u okolini. Kod deteta sa ovim oblikom komunikacije snano je izraena
potreba za uzajamnim razumevanjem i empatijom, i kao posledica toga, adekvatnije
reagovanje na pohvale i prekore odraslih. Pohvale ga vesele, one su mu prijatne. Prekori ga, naravno, ljute ali ono prihvata da uskladi svoju aktivnost sa primedbama odraslih. Vano mu je da postigne sa odraslima "zajednitvo pogleda i ocena" (Lisina, 1986).
Otuda ruski autori govore o komunikativnoj zrelosti za polazak u kolu. Ta se zrelost ispoljava u odnosu "prema odraslom kao uitelju, sa jedne strane, i sopstvenom
poloaju uenika, sa druge strane" (Smirnova, 1980). To faktiki znai da dete sa ovakvom komunikacijom shvata uslovnost situacije i da se ponaa na nov nain, tj. kao
uenik. Orijentacija na partnera u komunikaciji omoguava praenje onoga to se izlae, objanjava, pa usled toga i prihvatanje zadataka i cilja uenja, a ne samo predmetnog sadraja zadatka. Dalje, dete je u stanju da se ne ponaa impulsivno i reaguje na
neposrednu situaciju, ve da uzme u obzir ire okolnosti, tj. specifinost situacije, ono
217

uvaava funkciju i ulogu uitelja i svoju ulogu uenika. Njegovo je ponaanje uslovljeno
ukupnim kontekstom i podreeno je cilju (voljno-kontekstna komunikacija). Dete se orijentie ne samo na neposredne odnose sa odraslima, ne samo na trenutnu situaciju,
ve i na svesno prihvaene zadatke, norme, pravila. Shvatajui uslovnost situacija dete
u samoocenu unosi povratne informacije, razlikuje pojedine (vaspitne) postupke od
opteg stava vaspitaa prema sebi. Ponaanja se intelektualizuju, postaju shvaena, a
ta shvaenost (ili svest o ...) omoguava pojavu voljnosti funkcija i ponaanja.
Deje predstave o drugima

Razvoj samosvesti, ja-koncepta, ima odluujuu ulogu i za graenje odnosa sa

drugima i za predstave o drugima. Do sedme godine dominiraju spoljanje odlike,
odnosno spoljanja taka gledanja - kako nas drugi opisuju. U predpubertetu opisivanje
sebe prelazi sa spoljanjih svojstava na psiholoka: oseanja i misli. Adolescent ve
izdvaja postojana psiholoka svojstva linosti u celini i opisuje razmiljanja o sebi u
sadanjosti i budunosti.
Analogno opisu sebe deca vide odlike drugih. Do sedme godine opisuju druge po
fizikom izgledu i ponaanju. Posle osme godine javljaju se ubeenja, vrednovanja
odnosa prema drugima. Izmeu 12-14 godine u opisu je prisutno shvatanje raznolikosti, (ne)postojanosti ovih ili onih svojstava linosti.
Kako deca shvataju motive ponaanja drugih? Da li na ponaanje utiu postojane
crte linosti i/ili nastala situacija?
Petogodinjaci najvei znaaj pridaju situaciji. Nalazi ukazuju da sve do puberteta
nije dovoljno formirano razumevanje psiholoke strukture linosti. Meutim, izmeu 612 godina deca poinju da shvataju da okolina sudi po njihovom ponaanju. Poinju da
vre socijalna poreenja i otkrivaju razlike i slinosti.
Drugovi i druenje

Izmeu pete godine i puberteta predstave o druenju i kriterijumi izbora druga

prolaze nekoliko faza:
Od pete do sedme godine drug je onaj sa kojim se dete igra, ee via, koji blizu stanuje, iz istog je razreda, sa kojim deli slatkie; veze lako nastaju i lako se prekidaju.
Izmeu osme i jedanaeste godine drugovi se pomau, dele iste interese, a uslov
za prijateljstvo je uzajamno poverenje.
Posle dvanaeste godine drug je onaj koji nas razume, sa kojim se dele skrivene
misli ali koji ume da uva tajnu; druenje je u funkciji reavanja psiholokih problema:
usamljenosti, potitenosti, zaljubljenosti, ...

218

Odnos prema autoritetu

Nalazi ukazuju da deca mlaeg uzrasta uglavnom nisu svesna uloge autoriteta.
Zatim dolazi stadijum potinjavanja autoritetu. Na starijem uzrastu javlja se kompleksnije razmiljanje o autoritetu i dobrovoljnom saraivanju.
U eksperimentu je od dece traeno da odgovore da li deak treba da poslua
majku i raspremi sobu pre nego to poe da se igra sa drugovima koji ga zovu (Mussen et al., 1984).
Na uzrastu od 4 godine deca ne razlikuju nareenja kao instrukcije koje dolaze
spolja. Saveti starijih i njihove sopstvene elje se podudaraju.
Poev od 5-6 godine deca smatraju da linost koja se slui autoritetom ima nesporno pravo (nadmonost po poloaju, fizika snaga).
Oko 8. godine javlja se kompleksnije razmiljanje, ime poinju da niu odnosi
uzajamnosti. Osoba koja koristi autoritet zasluuje poslunost deteta ukoliko mu pomae i pomagae ubudue.
U 9. godini deca smatraju da potinjavanje autoritetu sleduje dobrovoljno, jer
odnose shvataju kao saradnju. Osoba koja koristi autoritet snosi odgovornost za
uspeh.
U 11-12 godini nivo rasuivanja je jo sloeniji: autoritet je opravdano koristiti u
cilju saradnje i samo saglasno sa onima koji se potinjavaju. Dakle, autoritet prihvataju
uz uslov da ta osoba poseduje sposobnosti, znanja i ako to zahteva situacija.
U trenutku zavravanja osnovne kole dete uvia da je postalo lan socijalne grupe i identifikuje sebe sa svojim polom. Empatija i samokontrola su postale znaajne
crte linosti.
Polni identitet

Polni identitet najpre oznaava poimanje i prihvatanje svoje polne pripadnosti i

uloge. U jednoj linosti ne moraju se muke i enske osobine, kako su klasifikovane u
danoj kulturi, meusobno iskljuivati. ena sa razvijenim polnim identitetom moe biti
nena majka, supruga a baviti se "mukom" profesijom. Takoe mukarac moe biti
nezavisna linost koja je blage naravi.
Razvoj polnog identiteta

Polni identitet se najranije javlja na uzrastu od 1;6 do 3;0 godine, ali uz znanje o
polnoj pripadnosti ostaje nejasno, ogranieno poimanje polnih razlika od strane deteta.
Ono jo ne shvata da je pol postojan, da ga ne odreuju spoljna obeleja (odelo) ili vrsta posla kojim se neko bavi. U ispitivanju su deci pokazivane gole muke i enske lutke. Mala deca su smatrala da enska figura postaje deak kad je obuku u muko odelo

219

i, obratno, da muka figura postaje devojica kad joj obuku haljinu. Pravo poimanje
polnih razlika zapoinje sa 5-6 godina.
Zapaeno je da deca veoma rano znaju o socijalnim oekivanjima u odnosu na
odreeni pol. Sa tri godine deca ve biraju "prigodne" igre i igrake; sa 4-5 godina razlikuju tipine poslove mukaraca i ena. Devojice preferiraju posao negovateljice ili
uiteljice, a deaci policajaca ili pilota. Formiraju se stavovi o polnim stereotipijama:
mukarac treba da bude krupniji, buniji, nezavisniji, pametniji;
ene: sitnije, tie, vaspitanije, poslunije, saoseajnije.
Meutim, sutinsko shvatanje mukih i enskih crta dolazi tek kasnije.
Usvajanje polne uloge

Diferencijacija ponaanja polova zapaa se takoe vrlo rano. U ispitivanju dece

mlaeg uzrasta (1;6 - 3 g) igrake su klasifikovane prema stereotipima odraslih na
muke i enske i neutralne. Nalazi ukazuju da deca ve biraju "svoje" igrake, posebno
deaci. Na mlaem kolskom uzrastu, 7-11 godina, u izboru zanimanja zapaa se da
su prvaci kategoriniji u zadravanju stereotipnih uloga, nego etvrtaci. Porast fleksibilnosti se dovodi u vezu sa odreenijim poimanjem pola sa uzrastom.
U ispitivanju psiholokih polnih karakteristika jedan broj osoba oba pola ispoljava
androgena svojstva: spaja u sebi i muke i enske psiholoke osobine. Ispitivanja su vrena
instrumentom koji sadri skale za vrednovanje maskulinih i femininih osobina. Androgeni imaju
visoke skorove na obe skale.

Autori razliitih teorijskih usmerenja razliito objanjavaju formiranje polnih stereotipija.

Predstavnici psihoanalize smatraju da se polne stereotipije usvajaju identifikacijom sa roditeljem istog pola (u 4-5 godini).
Bihevioristi smatraju da one nastaju socijalnim uenjem, instrumentalnim uslovljavanjem i opservacionim uenjem. U porodici i predkolskoj ustanovi potkrepljuju se
ponaanja odgovarajueg pola.
Kognitivisti rano uenje polnih uloga povezuju sa promenama u kognitivnoj sferi.
Deca sa vie panje posmatraju ponaanja koja se uklapaju u polni stereotip.
O prikladnom polnom ponaanju deca ue imitacijom modela. To potvruju empirijski nalazi. U eksperimentalnom ispitivanju, pri izboru neutralnih predmeta, deca se
odluuju za objekte koje su veinom birali pripadnici njihovog pola. U svakodnevnom
ivotu te informacije deca dobijaju svuda oko sebe.
Shvatanje mukih i enskih polnih uloga kod nas je istraivala V. Smiljani. Ona
ukazuje da se shvatanje tih uloga menja sa drutvenim i ekonomskim promenama. Da
220

li postoje razlozi za postojanje psiholokih polnih razlika? Da li uloge polova i shvatanje

o polovima kreu ka androgenoj fuziji?
Pregled nalaza istraivanja ukazuje da razlike izmeu ponaanja mukaraca i
ena nisu iskljuivo bioloki odreene. Za objanjenje nastajanja psiholokih polnih
razlika treba ukljuiti socijalni kontekst. Uloga pola u pojedinim kulturama je razliita
zbog razliite socijalizacije. Mogu se izdvojiti sledei faktori:
razlike u socijalizaciji muke i enske dece;
konformisanje deaka i devojica u skladu sa socijalnim pritiskom;
dejstvo oekivanja u ponaanju mukaraca i ena;
vrdnosni sistem i stavovi, koji esto dovode do pristrasnosti istraivaa.
Ulogu socijalizacije potvruju i antropoloki nalazi. Kritini period za usvajanje
polne uloge je do tree godine. U emu su bitne razlike u gajenju muke i enske dece
koje dovode do usvajanja polnih uloga?
Autor odgovara da je to (to je razliito) u socijalnoj kognitivnoj i emocionalnoj
atmosferi koja okruuje dete u porodici i drutvu. Neki od inilaca iz nae sredine su:
Razliito vrednovanje muke i enske dece:
- u narodnim poslovicama i umotvorinama eksplicitno se kae da je mukarac
vredniji;
- superiornost muke uloge u narodnim obiajima i obredima (esnicu lomi muko
dete, vraa se samo za dobijanje mukog deteta, ...);
- dobiti po svaku cenu muko dete (zato mlada u krilu dri nakone - deaka);
- odravanje uverenja da je lake biti muko.
elja za dominacijom mukaraca (dok jedni smatraju da je ona motivisana ekonomskim razlozima - nasleivanjem imovine, psihoanalitiari nalaze psiholoku komponentu: da je ona proizala iz zavisti mukarca to ena ima najveu stvaralaku
snagu - raanje deteta).
Razliita oekivanja za ponaanje mukarca i ene - u svakoj sredini postoje
stavovi o poeljnim mukim i enskim osobinama koji modeluju ponaanje deaka i
devojica.
Ispitivanja kod nas pokazuju da su poeljne muke osobine: ambicioznost, energinost, odlunost, samouverenost, hrabrost, otrina, samoinicijativa, ...; poeljne enske osobine: vernost, poslunost, paljivost, privrenost, skromnost, strpljivost, nenost, finoa, ...
Ispitivanja u SAD (Kagan, 1964) nalaze da su poeljne muke osobine: da bude
agresivan kada ga neko napada, nezavisan i odluan kad reava probleme, da bude
seksualno agresivan, da potiskuje i kontrolie jake emocije, ...; poeljne enske osobi221

ne: da se uzdrava od agresivnog ponaanja, da ne pokazuje otvoreno seksualne potrebe, da bude pasivna, nena, da sa drugima odrava uravnoteene emocionalne
odnose.

222

RAZVOJ MORALNOSTI
U svakom drutvu postoje merila za pojedine vrste ponaanja. Svako drutvo
proklamuje svoj moral kao bitan uslov drutvenog i individualnog opstanka i razvoja. Pri
tome u nekim segmentima ponaanja drutvo moe biti strogo, iznad deklarisanih zahteva, u drugim oblastima moe biti veoma tolerantno. Slina dinamika postoji i u ponaanju pojedinca.
Treba istai da moralnost ini zavrnu sekvencu u razvoju linosti adolescenta, ne
samo sa vrednosnog ve i sa psiholokog stanovita. I ne samo da se javlja kao sekvenca koja zahteva dui period za dostizanje relativne zrelosti, razvoj moralnosti se za razliku od drugih psiholokih dimenzija, protee u duboku starost. Meutim, valja
naglasiti da raspadanje linosti ide u suprotnom smeru - od zadnjih instanci razvoja (a
to znai da je moralnost prva ugroena; slino je i kod razvoja korteksa: neokorteks
poslednji dostie zrelost a u sluaju bolesti obino je prvi ugroen).
U teorijama psihikog razvoja nalazimo razliita shvatanja razvoja moralnosti.
Psihoanalitika teorija
Psihoanalitiko shvatanje razvoja moralnosti istie da novoroene nije ni moralno ni nemoralno - tek sa kasnijim razvojem doi e do obrazovanja nadja (superega),
sloja linosti iji se sadraji sastoje od etikih i estetskih normi. Po psihoanalitikoj teoriji itav psihiki ivot se zasniva na energiji libida koja se investira na mnogo naina, a
vode je princip zadovoljstva i princip realnosti. U poetku dominira hedonistiki princip
a sa razvojem sve se vie uvaavaju realne okolnosti. Dakle, pokretai su pobude
voene prvim (hedonistikim) a izvrenje je usmereno drugim principom (realnosti). U
ovoj dinamici funkcioniu i razvijaju se id, ego i superego. Bioloki deo - id, pokree
motive; psiholoki deo - ego, izvrava samo deo zahteva. Neke ne dostie zato to su
objektivno neostvarivi a druge "cenzurie", odbacuje superego, socijalni sloj linosti.
Analitiari kau da se ego nalazi izmeu dva mona gospodara: ida i superega. Normalno stanje je kad se sva tri dela linosti nalaze u stanju dinamike uravnoteenosti.
Ego do izvesne mere moe "preruavati" zahteve ili "omekavati" norme superega - da
bi ih realizovao. Meutim, jae konflikte, ugroenost ega prati oseanje nesigurnosti,
anksioznosti, strepnje od dezintegracije linosti.
Kako se razvija superego? Na poetku razvoja dete je "neutralno" u odnosu na
moralnost. Sa razvojem najpre se javlja primarni narcizam, a pri jaem investiranju libida na objekte javlja se i "sekundarni" narcizam, u obliku "ego ideala" koji sadri i mnoge socijalne vrednosti. Dete "ulazi" u obrasce ponaanja i identifikacijom sa roditeljima.
Uz identifikaciju Frojd uoava razvoj Edipovog (Elektra) kompleksa. Kroz njegovo razreavanje raa se superego koji upravlja moralnim ponaanjem pojedinca. Anksioznost
prati i sve docnije sukobe linosti sa svojim superegom jer to ona doivljava kao pretnju
223

sopstvenom integritetu. Frojd je dao klasino tumaenje razvoja moralnosti ali e neopsihoanaliza manje naglaavati ulogu ida a vie ega i superega, tj. uenja i podraavanja.
Bihevioristiko shvatanje
Bihevioristika teorija razvoja moralnosti polazi od uenja moralnosti (slino ostalim ponaanjima) putem uslovljavanja i operantnog uenja, putem potkrepljenja - kanjavanja. Objektivista, dakle, smatra da kroz stalno procenjivanje dejeg ponaanja, i
odgovarajuim odnosom prema pojedinim oblicima ponaanja (nagraivanje ili kanjavanje) - vodi put razvoja moralnosti. Meutim, to dalje znai da je moralno vaspitanje
prvenstveno spoljni proces a unutranji procesi se svode na poznate mehanizme uenja. Dakle, moralna naela bie "ugraena" u linost nagraivanjem i kanjavanjem,
bez obzira na prirodu tih naela. Meutim, ako je ovo uenje u stanju da objasni jednostavnije vidove moralnosti, kod tumaenja sloenih, univerzalnih ljudskih forme moralnosti nailazi na ozbiljne tekoe.
Kognitivno-razvojna teorija
Kognitivno-razvojna shvatanja prvi daje Pijae analizirajui moralna suenja kod
dece. On polazi od pretpostavke o meusobnoj uslovljenosti celokupnog psihikog
ivota. Istovremeno Pijae smatra da uzajamnost odnosa ljudi predstavlja jedan od
glavnih izvora moralnosti. Iz odnosa deteta sa odraslima razvija se moralna heteronomija koja se zasniva na prinudi (do 7 - 8 godine). Odnosi su jednosmerni, dete potuje
autoritet starijih; tu je i moralni realizam: dete smatra normativno ponaanje objektivno
datim. Ukratko, to je:
autoritarna moralnost - biti dobar znai biti posluan, moral je dunost koja proizilazi iz potovanja (ljubavi i straha) prema roditeljima; zapovesti su neprikosnovene;
dete potuje slovo, a ne duh normativa, rigidno prihvata pravila; merila dobrih i
ravih postupaka ne spori; krivica se "iskupljuje" kaznom;
objektivizacija odgovornosti - vaan je objektivni in ponaanja a ne subjektivna
namera, motiv; krivica se zasniva na na veliini objektivne tete.
Uoljivo je da je razvoj moralnosti uslovljen ukupnim, posebno kognitivnim razvojem, ali i obrazovno-vaspitnim uticajem. Ako roditelji naglaavaju nameru u ponaanju deca i pre 7 - 8 godine shvate subjektivnu odgovornost. U prelaznoj fazi ona znaju da
je lo postupak izvren namerno - loiji od sluajnog (zato predkolsko dete eksploatie izgovor da se neto "desilo sluajno", da bi izbeglo posledice kazne za prekraj).
Druga, zrelija faza moralnosti poinje oko 10-te godine i njena osnovna odlika i
tekovina je razvoj autonomije u moralnom rasuivanju, dete shvata recipronost i
uzvratnost pravde. Biti dobar ne znai vie biti posluan, ve pravedan a pravednost je
dvosmerna. Gubi se moralni realizam, normativi ponaanja se shvataju kao unutranja
224

obeleja ljudi. Pravila se mogu menjati ako se veina o tome dogovori. Razvija se uvianje optih posledica nemoralnog ponaanja. Sada laganje nije loe samo zbog kanjavanja, krivice - ve zbog mogunosti gubljenja poverenja. Kod prestupa vie nije
panja samo na kazni krivca ve na otklanjanju tete i obeteenju rtve.
Shvatanje Kolberga*, koji u analizi razvoja moralnosti polazi od uenja Pijaea,
izloeno je u poglavlju o teorijama psihikog razvoja i treba ga uzeti kao sastavni deo
ovog poglavlja.
Humanistika teorija
Humanistiko shvatanje razvoja moralnosti povezano je sa razvojem samoaktualizacije i vrednosnog sistema linosti. Autori ove orijentacije smatraju da nisu samo
vani formalni principi morala, ve koliko oni uvaavaju ovekovo unutranje bie, koliko potuju bitne vrednosti oveka. Oni zameraju to se u moralnom razvoju legalizuje
ono to "jeste" a ne ono to "treba" u ovekovom moralnom razvoju. Humanisti autoritarnom pristupu suprotstavljaju samoaktualizaciju.
Oigledno je da se ovde radi o dugotrajnom kompleksnom procesu razvoja (socijalizacije) linosti pa se nijedno izloeno shvatanje ne moe prihvatiti kao ono koje je u
potpunosti obuhvatilo i objasnilo razvoj moralnosti.
I kod razvoja moralnosti moe se govoriti o sazrevanju i uenju. Pijae (1960) istie: "Svekolika moralnost sastoji se iz sistema pravila, a sutinu moralnosti treba traiti
u potovanju koje jedna linost trai za ta pravila". I kod razvoja moralnosti odigrava se
proces interiorizacije, na ta ukazuju istraivai koji tragaju za unutranjim regulatorima
moralnog ponaanja, kao to su: moralna svest, vrednosti, moralno suenje. Njihovi
nalazi potvruju da je ispravno stanovite da se moralnost sastoji iz sistema pravila, a
da se sutina moralnosti moe odrediti posredstvom oseanja, suenja i ponaanja
linosti. Pri tome istraivai ne zanemaruju i druge relevantne inioce, posebno se vodi
rauna o spoljanjim iniocima i okolnostima, pa se uz primenu multivarijantne analize
dobijaju sve validniji podaci.
Razvoj moralnih vrednosti dece i adolescenata
Novoroene reaguje u skladu sa stepenom (ne)zadovoljenja svojih osnovnih potreba. Neki autori to oznaavaju "nultom" fazom moralnosti - norme mu ne znae nita.
U prvom detinjstvu preovlauje hedonizam - dete tei da ini ono to mu priinjava zadovoljstvo; meutim, okolina reaguje prihvatanjem (nagraivanjem) ili neprihvatanjem (kanjavanjem) njegovih postupaka to postepeno dovodi da se dete pri kraju
ovog perioda ponaa u skladu sa nekim optim normama sredine. Ali ono jo nema
razvijeno unutranje oseanje dunosti, a bez moralne svesti nema ni grie savesti.

* Kolbergova teorija moralnog razvoja (str. 71-73).

225

Dete u toku ranog detinjstva obogauje obrasce ponaanja koji se uklapaju u zahteve sredine ali tek pri kraju ovog perioda poinju da se razvijaju pojmovi "dobar" postupak i "rav" postupak. Meutim, mnoge "dobre" ili "rave" postupke nee smo primetiti ili izdvojiti - ono ih tako shvata tek kad mu na to neko drugi posebno skrene panju.
Polazak u kolu i potreba prilagoavanja normama ponaanja u novoj sredini
oznaava prekretnicu u socijalizaciji deteta. Dete se jo vie uklapa u grupne norme
ponaanja u koli i grupi vrnjaka. Oko desete godine poinje da shvata principe koji
lee u osnovi standarda ponaanja. Prvo se javlja verbalno razumevanje tih principa a
zatim se razvija sve snanije unutranje oseanje pravde i dunosti.
Vrednosti se odreuju kao sloene dinamike strukture koje se formiraju i menjaju u socijalnoj komunikaciji i izraavaju (pr)ocenu subjekta o svemu saznatom. U skladu s tim su reakcije, pa su vrednosti izvor motivacije linosti. S obzirom da je odreenja
pojma "vrednosti" jo uvek predmet rasprave, ukazujemo kako je njihovo formiranje
koncipirano u taksonomiji za afektivno podruje (Krathwohl et al. 1964). Na grafikom
prikazu (slika 57) ilustrovani su ciljevi i znaenja pojmova u taksonomiji.
Slika 57: Ilustracija optih pojmova taksonomije za afektivno podruje (Krathwohl et al. 1964)

Autori daju hijerarhijski model vrednosti: primanje, reagovanje, vrednovanje,

organizacija i karakterizacija. To je prikaz procesa interiorizacije vrednosti, gde razvoj
tee po principu: od konkretnog ka apstraktnom. Pri tome se od poetnih oblika reagovanja, preko usmerene panje, interesovanja za saznato, procenjivanja, miljenja, stavova - stie do vrednovanja i usvajanja vrednosti koje se konceptualizuju, organizuju u
sistem i na vrhu ine ivotnu filozofiju linosti.
Bitan atribut vrednosti je poeljnost ("usvajanje", "preferiranje" i "pristajanje uz
vrednosti"). Vrednosti imaju integrativnu funkciju jer formirani sistem vrednosti ima fun226

kciju "opteg usmeravanja", to predstavlja osnovu doslednosti ponaanja linosti.

Autori nisu propustili ni priliku da vaspitaima ukau na znaajan element vrednosti:
njihovu funkciju u prilagoavanju gde slue kao orijentiri, kriterijumi i standardi u ivotu
linosti, njenoj interakciji sa okolinom.
Shvatanja koja pod vrednosnim orijentacijama podrazumevaju smernice, uverenja
i ciljeve koji reguliu aktivnosti linosti su pogodan okvir za tumaenje nalaza istraivanja razvoja moralnih vrednosti.
Dobri i ravi postupci
U empirijskom istraivanju provedenom na uzrastu uenika osnovne i srednje
kole (Popovi i Mioinovi, 1977) od ispitanika je traeno da sami izaberu svoj "dobar"
ili "rav" postupak (doivljaj) i navedu razloge za takav izbor.
Rezultati istraivanja pokazuju da se na vrhu liste dobrih postupaka nalazi pruanje fiziko materijalne pomoi drugima (tabela 23, slika 58).
Tabela 23: Lista dobrih postupaka
M
%
37
7
18
3
10
6
3
7
3
2

Postupak
Fiziko-materijalna pomo
Psiholoko-socijalna pomo
Uspeh u koli
Posedovanje pozitivnih osobina linosti
Bavljenje sportom, hobijem
Izvravanje naloga roditelja
Pomo i nega ivotinja
Vraanje izgubljenih stvari
Sticanje znanja i vetina
Potovanje reda u koli i kui

Rang
1
4
2
7
4
6
9
5
8
10

%
34
17
16
6
6
6
4
2
2
2

Rang
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

Slika 58: Prikaz uestalosti navoenja dobrih postupaka (M i )*

U grafikonu brojevi dobrih postupaka oznaavaju: 1. fiziko-materijalna pomo, 2. psiholoko-socijalna pomo,

3. uspeh u koli, 4. posedovanje pozitivnih osobina linosti, 5. bavljenje sportom, hobijem, 6. izvrenje naloga
roditelja, 7. pomo i nega ivotinja, 8. vraanje izgubljene stvari, 9. sticanje znanja, 10. potovanje reda u kui i
koli.

227

Nalazi istraivanja ukazuju da se sa uzrastom menja shvatanje o vrednostima

pojedinih dobrih postupaka. Dok je u sedmoj godini pruanje fiziko-materijalne pomoi
najbolji postupak za 53.9% deaka i 51.2% devojica, u sedamnaestoj godini on taj
status ima samo kod 13.4% mladia i 12.0% devojaka (slika 59 a i b).
Obrnuta pojava je naena kod pruanja psiholoko-socijalne pomoi drugima.
Kod deaka to je u 7. godini najbolji postupak za 5% a u 17. godini za 17,5%; kod
devojaka u 7. godini za 5% a u 17. godini za 33,3%. Ovi podaci istovremeno potvruju
da se kod devojica ranije razvijaju i pojedine psiholoke karakteristike linosti.
Slika 59: Prikaz promena vrednovanja dobrih postupaka sa uzrastom

a. Uenici

b. Uenice

Na vrhu liste ravih postupaka nalazi se verbalna agresija za uenice i fizika

agresija za uenike (tabela 24, slika 60). Meu ravim postupcima slede: izazivanje
materijalne tete (deaci), neuspeh u koli (deaci i devojice), laganje (devojice).
Tabela 24: Lista ravih postupaka
M
%
12
20
5
9
12
9
6
5
4
3
2
3
2
2

Postupak
Verbalna agresija
Fizika agresija
Laganje
Neuspeh u koli
Izazivanje materijalne tete
Neizvravanje naloga roditelja
Kraa
Krenje reda u koli i kui
Posedovanje negativnih osobina linosti
Uskraivanje fiziko-materijalne pomoi
Odavanje tajne
Uskraivanje psiholoko-socijalne pomoi
Muenje ivotinja
Prestanak bavljenja omiljenom aktivnou

228

Rang
3
1
7
4
2
5
6
8
9
10
13
11
12
14

%
19
11
10
9
8
6
6
6
4
4
3
3
2
2

Rang
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14

Sa uzrastom se menjaju i shvatanja o ravim postupcima, posebno o verbalnoj i

fizikoj agresiji. Dok u 7. godini verbalnu agresiju samo 4,5% deaka smatra najloijim
postupkom, u 17. godini ona je na vrhu liste za 26,9% mladia; istovremeno u 7. godini
verbalna agresije je najloiji postupak za 3,7% devojica a u 15. godini za 30,4% i 17.
godini za 23,1% devojaka. Kod vrednovanja fizike agresije situacija je obrnuta: 53,9%
deaka u 7. godine izdvaja je kao najloiji postupak a u 17 godini 13,4%; kod devojica
u 7. godini fiziku agresiju izdvaja na prvo mesto 26,2% a u 17. godini samo 0,9% (slika 61).

Slika 60: Prikaz uestalosti navoenja ravih postupaka (M i )*

U grafikonu brojevi ravih postupaka oznaavaju: 1. verbalna agresija, 2. fizika agresija, 3. laganje, 4.
neuspeh u koli, 5. izazivanje materijalne tete, 6. neizvravanje naloga roditelja, 7. kraa, 8. krenje reda
u koli i kui, 9. posedovanje negativnih osobina linosti, 10. uskraivanje fiziko-materijalne pomoi, 11.
odavanje tajne, 12. uskraivanje psiholoko-socijalne pomoi, 13. muenje ivotinja, 14. prestanak bavljenja omiljenom aktivnou

Slika

61: Prikaz promena ocena ravih postupaka sa uzrastom (M i )

a. Uenici

b. Uenice

229

Razlozi dobrih i ravih postupaka

Najee navoen motiv ili dobar razlog karakteristian za ponaanje na mlaem
uzrastu je briga o drugima, zatim dolazi potovanje autoriteta starijih i iskustvo dobre
posledice po sebe. Dobri razlozi za starije uzraste su: zadovoljstvo sobom, predvianje
dobrih posledica po sebe, uzvratnost, uvianje na osnovu stavljanja na tue mesto,
ponaanje u skladu sa uzorom i prihvatanje optih normi (slika 62).
Slika 62: Lista razloga dobrog ponaanja (M i )*

U grafikonu brojevi razloga dobrog ponaanja oznaavaju: 1. briga o drugima, 2. zadovoljstvo sobom, 3. predvianje dobrih posledica po sebe, 4. potovanje autoriteta starijih, 5. uzvratnost, 6. iskustvo dobre posledice po sebe, 7.
uvianje na osnovu stavljanja na tue mesto, 8. prihvatanje optih normi, 9. ponaanje u skladu s uzorom, 10. izbegavanje oseanja krivice.

Postupci su svrstani u rave zbog sledeih razloga (slika 63):

- nepotovan autoritet starijeg, vrednosti razbijenog predmeta, iskustva loe posledice po sebe (mlai uzrast);
- nebrige o drugima, nezadovoljstva sobom, neuzvratnosti, odstupanja od uzora,
uvianja na osnovu stavljanja na tue mesto, oseanja krivice, krenja optih normi
(stariji uzrast).
Slika 63: Lista razloga ravog ponaanja (M i )*

U grafikonu brojevi razloga ravog ponaanja oznaavaju: 1. nepotovanje autoriteta starijih, 2. nebriga o drugima, 3. iskustvo loe posledice po sebe, 4. nezadovoljstvo sobom, 5. predvianje loe posledice po sebe, 6. oseanje
krivice, 7. neuzvratnost, 8. odstupanje od uzora, 9. vrednost razbijenog predmeta, 10. uvianje na osnovu stavljanja
na tue mesto, 11. krenje optih normi.

230

Autori smatraju da se fizika agresija konvertuje u verbalnu agresiju - za isti

pokretaki motiv promenio se nain pranjenja. Kod drugih se dogaa inverzija - dok
sa uzrastom opada navoenje kolskog uspeh kao dobrog dela, raste navoenje kolskog neuspeha kao ravog dela (Popovi i Mioinovi, 1977, str. 162-163).
U celini gledano nalazi otkrivaju tri perioda u razvoju moralnosti: od 7-9 godina
(dominiraju konkretna dela, heteronomna moralnost); 11-13 godina (period promena,
smena kriterijuma vrednovanja; 15-17 godina (dominiraju unutranji razlozi, nastaje
apstraktna autonomna moralnost). Moglo bi se rei da su nalazi i zakljuci ovog istraivanja u skladu sa Pijaeovom i Kolbergovom teorijom moralnosti.

231

RAZVOJ LINOSTI
Linost je jedinstvena organizacija osobina koja je u stalnom razvoju i dinamikoj
promeni. Razvoj se odvija pod uzajamnim uticajem faktora naslea, sredine i aktivnosti
pojedinca. Olport naglaava da je linost "dinamika organizacija onih psihofizikih sistema unutar individue koji odreuju njeno karakteristino ponaanje i njen karakteristian nain miljenja" - njenu jedinstvenu podeenost prema svojoj sredini.
Razvoj linosti zahteva da se potencijali deteta razvijaju (diferencijacija) i da se
skladno ukljue u celovitu organizaciju koju nazivamo linost (integracija). U procesu
nastajanja linost se stalno menja ali se menjaju i zahtevi koje joj postavlja sredina. U
toj interakciji dete je aktivan uesnik koji je sposoban da do izvesne mere bira ta e iz
sredine usvojiti - najpre zato to je osetljivije na neke drai nego na druge, a sa razvojem stie sposobnost da to sve vie ini svesno i voljno.
Poeci razvoja linosti
Za dete u prvoj godini ivota (novoroene i odoje) se ne moe rei da je linost
koja ima "karakteristinu organizaciju psihofizikih sistema", za malo dete moemo rei
da ima "potencijalnu linost", da je "psiholoko bie" koje ve ima dispozicije i karakteristike koje ine njegove individualne osobine koje e dalje da se razvijaju. Najpre se
ispoljavaju razlike u temperamentu beba: po nainu reagovanja na drai iz okoline, po
nainu sisanja, po svojstvima plaa, po ispoljenom stepenu energije. Eli Montegju
kae: "Biti ovek nije status sa, ve prema kome se neko raa. Mora se nauiti da se
bude ovek" (A. Montagu, 1950, prema: mit, 1992, str. 24).
Skoro sve poznate teorije psihikog razvoja, uz naglaavanje razliitih faktora,
istiu znaaj prvog detinjstva za ukupan razvoj, a posebno razvoj linosti (v. teorije psihikog razvoja - Frojdovo i Eriksonovo uenje). Ako su odlike novoroeneta i odojeta
takve da u najveem stepenu zavise od brige i nege odraslih, onda je najpovoljnije da
taj problem prve godine bude razreen tako da dete ima pouzdan oslonac u "integritetu
drugog" (Olport), da preko odgovarajue nege, preko afektivnog vezivanja - kao primarne potrebe - stekne bazino poverenje (Erikson), to e biti najbolja osnova za
uspostavljanje normalnog toka psihikog razvoja, da se ostvari preduslov da se u kasnijim godinama razvije dobro integrisana linost, samoaktualizovana linost, zrela linost.
Razvoj svesti o sebi
U prvoj godini dete uspostavlja afektivnu komunikaciju sa osobama u svojoj okolini; ponaa se na "senzomotoran" nain, ali ne izdvaja sebe iz okoline jer jo nije formirano oseanje sebe. Sa ovladavanjem kategorijom objekta, u 8. mesecu, dete poinje
da razlikuje sebe od okoline. Time dete poinje da izlazi iz stanja neizdiferenciranosti
232

"ja" od fizike okoline i ljudi. Najpre dete izdvaja ono to se nalazi van njega ili "ne-ja":
predmete okoline i druge osobe. Identitet drugih prethodi samosvesti. Dete od 8 meseci plae kada se pojavi strana osoba a, nasuprot tome, pojava poznatih lica izaziva
pozitivne socijalne reakcije: osmehivanje i radosno gukanje. Ovakvo diferencirano reagovanje prema razliitim osobama nije samo pouzdan znak afektivnog vezivanja, privrenosti deteta za osobe koje se najvie bave njime. Dok Frojd ovo naziva afektivnim
"izborom objekta", Hartman i Rapaport pojavljivanje ovih "objekatskih" odnosa opisuju
kao uzajamne: stvaranje "ja" diferenciranog od osobe drugog i stvaranje drugog koji
postaje objekt afektivnosti. Za Pijaea stvaranje "objekatskih" odnosa je u uskoj vezi sa
nastajanjem sheme postojanog objekta, a ta afektivna decentracija je u uzajamnoj vezi
sa saznajnom decentracijom. Pijae u tom kontekstu tumai pojam "hospitalizacije",
reakcije deteta na odvajanje od majke ili osobe koja ga neguje. Odvajanjem se izaziva
odsustvo faktora koji ima glavnu ulogu u razvoju; dete reaguje na "nedostatak podsticajnih meudejstava, naime ta meudejstva mogu da se vezuju za majku, no, ne samo
za osobu koja je majka, ve za jedan, ukoliko je stvoren, poseban nain optenja
izmeu jedne takve osobe sa svim svojim osobinama i deteta, pak, sa svojim" (Pijae &
Inhelder, 1990).
Olport veruje da je prvi vid samosaznanja deteta oseanje telesnog ja. Malo dete
pored organskih senzacija iz unutranjih organa, miia, zglobova - kada od 8. meseca
pone da puzi, u dodiru i sudaru sa vrstim predmetima, saznaje za granice svoga tela.
Tako se telo prvo izdvaja i to "telesno oseanje ostaje doivotna kotva za nau svest o
sebi" (Olport, 1991). Razvojni psiholozi preporuuju roditeljima da uz pomo ogledala
dovode dete u priliku da posmatra sebe; pored toga dete treba podsticati da imitira
pokrete nevidljivih delova tela: usta, oiju, lica.
Jedan od najvanijih oslonaca samosvesti je lino ime. Tokom druge godine ubrzano se razvija govor i drugi se detetu stalno obraaju njegovim imenom. I samo dete
poinje sebe da oslovljava svojim imenom, Tek krajem druge godine dete poinje da
upotrebljava linu zamenicu "ja". Ali i tada, po nalazima ruskih psihologa, poetna upotreba zamenice je sa glagolskim oblikom, kao da je u pitanju imenica: "Ja spava". Tek u
narednoj, treoj godini, lina zamenica Ja se pravilno upotrebljava, to je jedan od vanih znakova pojave psihikog ja - oseanja trajnog identiteta sebe.
Jedan od vanih inilaca pojave samosvesti, formiranja linosti sa odreenim
osobinama i slikom o samom sebi, jeste odnos drugih ljudi prema detetu. Deje oseanje sebe je proizvod ponaanja drugih prema njemu - drugi su ogledalo koje pomae
detetu da shvati da je odreenih odlika, da je roditeljima sin ili ki, druga deca u porodici se prema njemu odnose kao prema bratu ili sestri a nepoznate osobe kao prema
strancu. Vigotski (1966) kae: "Prema tome moemo rei da mi postajemo "mi" kroz
druge i da ovo pravilo ne vai samo za linost kao celinu, ve i za razvoj svake pojedine funkcije".
233

Trei aspekt svesti o sebi je potreba za autonomijom i tenja deteta da preuredi

socijalne odnose sa odraslima, to se javlja u treoj godini. Dete je svesno svojih postignua i demonstrira ih odraslima. Javlja se samocenjenje i ponos. Ako odrasli ne primeuju te deje tenje javlja se izraeniji negativizam. Vigotski to naziva krizom tree
godine. Dete se opire svemu to od njega trae odrasli. Razlog je to svaki predlog
odraslih dete tumai kao ugroavanje njegovog identiteta. Psiholog Levi navodi primer
deteta, sa izraenim negativizmom u treoj godini, koje je svako jutro odlazilo do kue
svoje bake da joj, bez ikakvog povoda, objavi: "Bako, ja neu!"
Na uzrastu izmeu etvrte i este godine javljaju se jo dva aspekta samosvesti:
proirenje sebe i slika o sebi. Izmeu tree i etvrte godine dete tei da se takmii i
nadmaa druge - javlja se potreba za samopotovanjem i pohvalama. Uz to se javlja i
oseanje posedovanja, vlasnitva. Doivljaj vlastitosti se prenosi sa svog tela i sebe i
na svoja odela, igrake, bliske osobe. Dete voli da kae: "Moja mama ... moj tata ... moj
auti ..."
U interakciji sa okolinom dete saznaje kakvo je ono, ta roditelji oekuju od njega i
poredi to sa svojim ponaanjem. Na taj nain se stvara poetna, rudimentirana slika o
sebi - jer dete jo ne zamilja kakvo bi i ta bi elelo da bude.
Pred polazak u kolu javlja se kriza sedme godine - iji je ishod da dete postaje
svesno svoje socijalne uloge, javlja se socijalno ja. Meutim, po miljenju ruskih psihologa, taj nivo samoocene i ocene uloga drugih je slian spontanim pojmovima. A to
znai da nema jo dubljih uoptavanja, kritike samoocene - vie je u pitanju samooseanje, intuitivno saznanje. Ali i to je dovoljno za preuzimanje uloge aka u sedmoj
godini, odnosno za shvatanje uloge uitelja.
U periodu posle este godine, a posebno sa polaskom u kolu, dete postaje svesno svoje sposobnosti miljenja, da misli o miljenju (refleksija). Otuda Olport ovaj
aspekt samosvesti naziva "ja kao razumni reavalac".
Poslednji aspekt u razvoju samosvesti vezan je za funkcionisanje formalnog miljenja, za dalekosene namere i udaljene ciljeve, i zato Olport to naziva "samosvojnim
tenjama". Ovaj aspekt samosvesti je osnova integriteta linosti. U toj fazi linost je
svesna svojih mogunosti i osposobljena je za autonomiju u odnosima sa drugim ljudima.
Formirano samosaznanje, Ja linosti, je subjektivni entitet koji omoguuje integraciju opaanja, oseanja i misli o vlastitoj linosti. Ono omoguuje:
samoposmatranje,
zauzimanje distance u odnosu na sebe i svoje impulse,
formiranje pojma o sebi.

234

Meu najvanije izvore stabilnosti "Ja oseanja" dolaze odnosi drugih ljudi prema
nama. Posle konflikta veina ima doivljaj konfuzije vlastite linosti. Takoe i nagla
popularnost moe voditi konfuziji u doivljavanju vlastite linosti i neodgovarajueg
ponaanja.
Ako je osoba u realnom ivotnom prostoru onda e JA biti najizraeniji deo tog
prostora. Meutim, egocentrini imaju JA blie centru nego refleksivni, koji imaju JA
kao posmatraa. U jednom momentu mi smo svesni samo dela ivotnog prostora koji
obuhvatamo pojmom psiholoka situacija.
Nalazi o verodostojnosti opaanja sebe ukazuju da se najtanije opaa telesno ja.
Neto manje tano opaamo kome "tipu" ljudi pripadamo po sposobnostima, navikama,
stavovima ... kakav nam je status u grupi, kako nas drugi vrednuju. Inteligencija se
doivljava sutinskijim delom JA, nego radne navike (marljivost). Svoje stavove i vrednosne orijentacije vie vrednujemo od znanja steenih u koli.
Kad nastane kriza, kad linost izgubi imovinu, dragu osobu, socijalni status - jedni
se uz pridravanje vrednosti i uverenja vraaju u ravnoteu, a kod drugih ostaje samo
strast za osvetom.
Idealno ja, predstava koju ovek ima o sebi u buduem vremenu, kad ostvari bitne ciljeve, je znaajan aspekt slike o sebi. Otuda i ima najvii nivo u hijerarhiji ovekovog JA, Meutim, tek realna slika o sebi omoguuje oveku da se priblii idealu samoaktualizacije. Ako ovek razvije potencijale koje ima i dobije priliku da ih primeni - produktivan je, zadovoljan je, kreativan je; ako nema prilike da ih iskoristi - frustriran je u
znatno veoj meri nego ovek koji i nije razvio svoje potencijale.
Za funkcionisanje linosti i njenu motivaciju vano je da distanca izmeu "idealnog ja" i "realnog ja" bude u zoni narednog razvitka - da su ciljevi ostvarljivi uz ulaganje
napora i reavanje date problem situacije. Takve osobe odlikuje formiran identitet i
dobar integritet linosti.
Pojam identiteta se odreuje kao jedinstvo linosti u toku jednog vremenskog
perioda; kao karakteristike linosti bilo da su u planu jasne svesnosti, na njenoj periferiji
ili pak u predelu nesvesnog.
Pod pojmom integriteta linosti se podrazumeva jedinstvena organizacija osobina linosti; proces tokom koga se organska, psiholoka i socijalna svojstva kombinuju
na viem nivou: integritet se ispoljava kroz radnu efikasnost i zadovoljstvo sobom.
Prema Olportu najiri pojam je organizam, on obuhvata linost a u njoj se odigrava svesno doivljavanje - svest, a ono ega smo neposredno svesni o sebi je JA.
inioci razvoja linosti

235

I razvoj linosti se odvija u interakciji faktora naslea, sredine i aktivnosti pojedinca. Poto je ve bilo rei o ovim faktorima ovde izdvajamo neke od nalaza koji govore o
uticaju pojedinih socijalnih inilaca.
Uticaj porodine sredine

Pek i saradnici izdvajaju dimenzije porodine dinamike prema njihovom stepenu

povezanosti sa razvojem linosti:
Dimenzija
uzajamno poverenje
konzistencija
demokratinost
blagost/grubost

r
0.64
0.58
0.26
0.16

Dete koje raste u neharmoninoj porodici u nepovoljnoj je situaciji jer nema prilike
da se identifikuje i razvija po uzoru na roditelja, nema realne nagrade za oblike ponaanja koji se razvijaju uz podrku i odobravanje, nema ni dosledne kazne za prekraje
moralnog kodeksa.
Masen i saradnici (1984) dolaze do dve osnovne dimenzije porodinih odnosa:
prihvatanje - odbacivanje i autonomija - kontrola (slika 64).
Njihovi nalazi ukazuju da su deca najbolje napredovala ako se roditelji i dete
nalaze u toplim uzajamnim odnosima, kada se kao osnovna sredstva vaspitanja pojavljuju panja i podsticanje i objanjavanje postupaka.

Slika 64: Shema klasifikacije ponaanja roditelja

Masen i saradnici analiziraju i rezultate ispitivanja drugih autora o efektima razliitih modela ponaanja roditelja na socijalizaciju dece. Nalazi pokazuju da demokratski
236

stil ponaanja roditelja (1. model ponaanja roditelja) utie na formiranje socijalno zrelog ponaanja deteta (1. model ponaanja deteta). Roditelji koji su sledili ovaj model
ponaanja sakupili su najvei broj poena po sva etiri ispitivana obeleja: kontrola,
zahtevanje zrelosti, nivo optenja i blagonaklonost. Oni su se odnosili prema svojoj
deci neno, toplo i sa razumevanjem, blagonaklono i puno su sa njima optili, kontrolisali decu da usvoje ponaanja koja oni podravaju, ali da ih svesno prihvate (videti sliku 65).
Drugi model ine roditelji zapovednikog, autokratskog stila - ija deca su nedovoljno samouverena, povuena i nepoverljiva (2. model). Trei model oznaava popustljivo ponaanje roditelja, to za posledicu ima nizak nivo socijalnog razvoja deteta - jer
ova su deca ispoljila najmanju samouverenost, najnii nivo kontrole i zrelosti ponaanja
(3. model).

Slika 65: Uporedni pregled ponaanja roditelja/dece (prema: Baumrind, 1973)

Autori na sledei nain odreuju sadraje ponaanja roditelja kod ispitivanih obeleja:
kontrola: uticanje na postupke deteta da se u ponaanju pridrava prihvaenog
kodeksa;
zahtevi zrelosti: vrenje pritiska da postupci deteta budu visokog socijalnog i
emocionalnog nivoa;
nivo optenja: roditelji se slue objanjavanjem svojih stavova da bi dobili eljeno ponaanje deteta;
blagonaklonost: roditelj je zainteresovan, topao, saosea i raduje se sa detetom.
Meusobni odnosi dece
Masen i saradnici (1984) naglaavaju da porodina socijalizacija ne zavisi samo
od meusobnih odnosa roditelja i deteta. Nalazi pokazuju da je uticaj roene brae i
sestara veoma veliki, posebno na decu uzrasta od 2 - 10 godina. Braa i sestre uspostavljaju odreene norme ponaanja, predstavljaju modele za podraavanje, daju savete
koji se prihvataju i igraju dopunsku ulogu u razvijanju i usavravanju navika optenja.
237

Oni meusobno poveravaju svoje tajne i pruaju jedno drugom podrku u periodu
emocionalnih stresova. Ali u tim odnosima ima i konfliktnih situacija iz kojih se izlazi sa
iskustvima kako treba reavati sporove.
Formiranje linosti deteta zavisi od uzajamnih odnosa koji nisu jednaki za svu
decu: prvene, srednje dete, najmlae dete. Roenjem novog deteta menja se porodina struktura i karakter meudejstava u uzajamnim odnosima njenih lanova.
Roditelji se najvie bave prvencem, poklanjaju mu najvie panje, uporno ga
podstiu, ee razgovaraju s njim - ali i vie zahtevaju i oekuju od njega. Prvencu je
najee model za podraavanje roditelj a kasnije uitelj, dok su za ostalu decu uzori
roditelj i stariji brat ili sestra. Prvene u poreenju sa ostalom decom ima jai motiv
postignua, tenje je vezano za porodicu i ume da sarauje, savesnije je, odgovornije,
manje je agresivno i lako prua pomo drugima.
Mlaoj deci (drugom, treem ...) roditelji se obraaju drugaije nego prvencu njihov odnos i nain vaspitanja su pod uticajem prethodno steenog iskustva. Mlaa
deca su u situaciji da moraju da uzimaju u obzir interese i elje starije dece, da bi optila i slagala se sa njima. U odnosima sa starijom decom mlaa stiu neophodne socijalne vetine i ona su, otuda, u odnosima sa vrnjacima socijalno prilagoenija, komunikativnija, nego prvenci.
Sa roenjem drugog deteta privilegije starijeg brata ili sestre prestaju ili se ograniavaju. Starije dete mora sada da se bori za panju roditelja, ali ne samo njih, jer i okolina u veoj meri obraa panju na mlae dete.
Odnosi roditelja sa svakim detetom, posebno majke, odraavaju se na odnose
izmeu dece. Longitudinalne studije pokazuju da se poetni odnosi starije dece prema
mlaoj stabilno odravaju. Starije dete koje pokazuje (ne)prihvatanje mlaeg u prve tri
nedelje od njegovog roenja, pokazuje socijalno (ne)poeljno ponaanje i kada ono
napuni 14 meseci. To ukazuje na vanost pripremanja i prilagoavanja starijeg deteta
pre i neposredno posle roenja mlaeg.
Odnosi brae i sestara na predkolskom uzrastu odlikuju se time to starije stremi
vostvu, bilo da su u pitanju korisne akcije ili neposlunost. Starija braa odravaju
svoje prvenstvo, ee nego devojice, koristei fiziku snagu; starije sestre su vie
sklone objanjavanju, ispoljavanju razumevanja. Deaci koji rastu uz starijeg brata u
veoj meri ispoljavaju interesovanja svoga pola, nego devojice koje rastu uz stariju
sestru. Devojice koje imaju starijeg brata su astoljubivije, agresivnije, sa vie maskulinih crta, ali bolje reavaju i testove inteligencije, nego vrnjakinje koje su rasle uz starije sestre. Devojice, starije sestre, su bolje u ulozi "uitelja", pokazuju vie empatije,
raspolau sa vie povratnih informacija. Ako je vie dece u porodici mlaa deca za
obuavanje radije trae pomo starije sestre, nego starijeg brata (Mussen et al., 1984).
Nepotpuna porodica
238

Posebni problemi nastaju kada doe do raspada porodine zajednice: razvoda,

smrti jednog od roditelja, dueg odvajanja od kue. Jedna treina amerikih porodica
postaje nepotpuna pre nego to deca napune 18 godina ivota (Mussen et al., 1984). U
razvedenim brakovima deca uglavnom ostaju sa majkom (u 90% sluajeva), koja dobija decu na staranje. Meutim, uporedo sa porastom broja razvoda, raste i broj ponovnog ulaenja u brak razvedenih osoba. To esto dovodi do sloenog seta porodinih
odnosa u koje ne ulaze samo ouh i maeha, deca iz prethodnih brakova, ve i babe,
dede ...
Nalazi ukazuju da osobenosti razvoja linosti u nepotpunoj porodici zavise od
pola i uzrasta deteta, razloga koji su doveli do raspada porodice, odnosa majke-oca, od
toga da li u porodici ima jo dece, roaka koji u nekoj meri mogu da zamene oca ili
majku.
Deaci sa mnogo vie posledica proivljavaju odsustvo oca nego devojice.
Deaci koji se razvijaju bez oca pokazuju znakove zaostajanja u socijalnom, emocionalnom i kognitivnom razvoju. Takvi deaci ispoljavaju manje maskulinih crta, manju
samostalnost a vie su nemirni i agresivni nego vrnjaci iz potpune porodice.
Osobine devojica koje rastu samo uz majku malo se po emu razlikuju od vrnjakinja iz potpunih porodica. Meutim, ove devojice manje su uspene na testovima
kognitivnih sposobnosti. I deaci i devojice koje rastu samo sa majkom imaju razvijenije verbalne sposobnosti nego numerike.
Nalazi ukazuju da na decu i na njihov razvoj negativno utiu konflikti roditelja koji
su prethodili razvodu ili se nastavljaju posle razvoda - oko podele imovine, poretka
vianja dece ... Longitudinalna ispitivanja su pratila da li su vee negativne posledice
za decu ako ive u potpunoj porodici sa roditeljskim "kavgama" ili u nepotpunoj porodici, nakon razvoda. Nalazi ukazuju da su negativnije posledice po razvoj deteta izazvale
dve godine ivota u "potpunoj" porodici sa konfliktima roditelja.
Kako deca reaguju na pojavu ouha ili maehe, u novom braku roditelja? Ispitivanja pokazuju da deca na uzrastu od 9-13 godina najburnije (negativno) reaguju na
ponovni brak roditelja. Meutim, ako su deca mlaa ili starija od ovog uzrasta, lake se
prilagoavaju i stiu se povoljniji uslovi za razvoj u porodici sa novim uspenim brakom, nego u nepotpunoj porodici. Ponovo udate majke bile su nenije, odreenije u
zahtevima prema sinovima, nego razvedene majke koje nisu "preudesile" svoju sudbinu. Novi brak nije samo prilika da se ublae materijalne tekoe, ve da se prevlada
samoa, dobije podrka za reavanje problema i odvoji vie snage i vremena za decu.
Ali, nije svaki novi brak uspean. U jednom broju sluajeva on je jo vie komplikovao
odnose, posebno kad se udrue dva nezrela partnera sa decom iz prethodnih brakova
(Mussen et al., 1984).
Uticaj vrnjaka
239

Vrnjaci imaju znaajan uticaj na razvoj linosti i ponaanje deteta i adolescenta.

Pri ovome se posebno misli na vrnjake sa kojima se dete drui. Grupa vrnjaka je
manje odreena socijalna grupa od porodice i otuda je istraivaima tee da steknu
uvid u njihove odnose. Zato i postoji vea razlika autora u proceni uticaja vrnjaka na
razvoj linosti. Dok jedni smatraju da su vrnjaci u periodu adolescencije uticajniji faktor
od porodice, drugi misle da vrnjaci samo pojaavaju i kristalizuju ve ranije ispoljene
tendencije u ponaanju koje je dete steklo u porodici. Ukljuivanje u grupu vrnjaka
smatra se prvim ozbiljnijim testom relativne zrelosti linosti na odreenom uzrastu.
Istovremeno doprinos vrnjaka nije samo stvaranje optimalnih uslova za samoocenu;
optenje i zajednika delatnost sa vrnjacima dozvoljava da se vrednuju i usvoje ili
odbace odgovarajui postupci, ovlada vetinama koordiniranja svojih radnji sa akcijama drugih. Na taj nain formiraju se realni stavovi prema sebi, prema drutvu, prema
koli, seksu i suprotnom polu. Meutim, deca koja do ukljuivanja u grupu vrnjaka
nisu postigla potreban stepen zrelosti imaju tekoa u prilagoavanju na grupne norme.
U kolskom uzrastu krug drugova poinje da se uveava a privrenost postaje
stabilnija. U sve veoj meri druenja su orijentisana na dostizanja zajednikog cilja.
Optenje postaje uspenije zbog toga to deca poinju da shvataju motive postupanja
vrnjaka, to doprinosi stvaranju uzajamnog razumevanja.
Na mlaem kolskom uzrastu (6-8 godina) obrazuju se neformalne grupe sa
odreenim pravilima ponaanja ali one nisu trajne. U periodu odrastanja (10-14 godina)
grupe vrnjaka postaju stabilnije, odnosi se sada zasnivaju na strogim pravilima, veu
ulogu igra slinost interesa. Na ovom uzrastu mladi se vie drue meusobno nego sa
odraslima. Adolescent sam trai i bira prijatelja. Nov kvalitet odnosa ini uzajamno
razumevanje i, to je posebno vano, potovanje razlika meu linostima. Odanost
postaje sastavni deo prijateljstva, to je samo jedan vid uzajamnog razumevanja. Intimnost je sledea znaajna odlika novog kvaliteta odnosa. Ona je uslov za poverenje,
oseanje prihvaenosti i spremnosti za pruanje podrke. Ako se posumnja u poverenje onda je veza znatno ugroena ali se ne kida odmah, kao u detinjstvu, ve se razgovara o nesporazumu i esto prevazilaze smetnje. Devojke su ee spremne da se
povere nego mladii. Kroz ovakve procese druenja ostvaruju se vane funkcije prijateljstva:
dogovorno vrednovanje - uzajamno poveravanje radi dobijanja komentara i evaluacije, bez rizika od konflikta - kao kad se doivljaj poveri roditelju;
graenje principa bliskih prijateljskih veza: - meusobnog potovanja, - poverenja, - zainteresovanosti za ono to se prijatelju deava;
princip individuacije - osamostaljivanja, ali ostajanja u vezi sa prijateljem, bez
potrebe udaljavanja, kao pri individuaciji u porodici.
240

Razvoj druenja u adolescenciji prema Danfiju (Danphy, 1963) prolazi kroz pet
stadijuma (slika 66):
- izolovane grupe lanova istog pola,
- poetak interakcije grupa istog pola,
- poetak formiranja heteroseksualnih grupa,
- povezane heteroseksualne grupe,
- parovi.

5. stadijum: parovi
4. stadijum: povezane heteroseksualne grupe
3. stadijum: poetak formiranja heteroseksualnih
grupa
2. stadijum: poetak inerakcije grupa istog pola
1. stadijum: izolovane grupe lanova istog pola

Slika 66: Stadijumi razvoja grupnog ivota u adolescenciji (prema: Dunphy, 1963)

Uticaj kole

kola je znaajan integriui faktor socijalizacije kao drutvenog procesa u kome

deca i adolescenti dostiu drutvene norme i pravila ponaanja u drutvu, osnovne
principe uzajamnih odnosa meu ljudima. U koli deca naue da osim linih postoje i
interesi njihove grupe, ali i jo iri interesi, o kojima moraju voditi rauna kad postavljaju
neke zahteve.

241

kola moe znaajno da stabilizuje oseanje sigurnosti ali je preduslov za to da

dete bude prihvaeno od nastavnika i vrnjaka i da je uspeno u koli. Kada dete nije
prihvaeno i kada doivljava neuspeh u koli, kumulativno se pogorava slika o sebi,
javlja se emocionalna nestabilnost, agresivnost ili povlaenje. Takvi uenici ne realizuju
intelektualne i druge potencijale i zaostaju u ukupnom razvoju linosti.
U narednom prilogu dajemo uporedni pregled razliitih metoda podsticanja uenika u
koli (Mussen et al., 1984):
Efektivno podsticanje uitelj uenik

Neefektivno podsticanje uitelj uenik

1. Ostvaruje se stalno.

1. Ostvaruje se od sluaja do sluaja.

2. Pohvala se saoptava im je zasluena.

2. Pohvala se saoptava uopteno.

3. Nastavnik pokazuje zainteresovanost za

3. Nastavnik poklanja minimalnu formalnu

uspeh uenika.

panju uspehu uenika.

4. Nastavnik podstie dostizanje odreenih

rezultata.

4. Nastavnik podstie uee u radu uopte.

5. Rezultate saoptava vrednujui ih po

znaaju.

5. Daje uenicima obavetenja o rezultatima ne istiui njihovu vrednost.

6. Usmerava uenike na vetine organizovanja uenja u cilju postizanja boljih rezultata.

6. Usmerava uenike na takmienje dajui

rezultate svih i mogunost uporeivanja.

7. Nastavnik daje uporedni pregled prolih i

sadanjih dostignua konkretnog uenika.

7. Dostignue uenika ocenjuje se u odnosu

na uspeh drugih.

8. Podsticaj konkretnom ueniku srazmeran

je njegovom uloenom naporu.

8. Podsticaji ne zavise od uloenog napora

uenika.

9. Povezuje dostignuti uspeh sa uloenim

naporom, ukazujui da takav uspeh moe biti dos-

9. Povezuje postignuti rezultat samo sa

postojanjem sposobnosti ili povoljnih okolnosti.

tizan i ubudue.
10. Utie na motivacionu sferu oslanjajui

10. Oslanja se na spoljanju motivaciju:

se na unutranju motivaciju: interesovanja, radoz-

pohvalu, pobedu u takmienju, dobijenu ocenu ili

nalost, zadovoljstvo koje prati

nagradu.

proces uenja i

reavanja zadataka.
11. Skree panju uenika na to da pove-

11. Skree panju uenika na to da njegovo

anje uspenosti zavisi od realizacije potencijalnih

napredovanje u uenju zavisi od truda nastavnika.

mogunosti uenika.
12. Doprinosi da se pojavi zainteresovanost
za nove aktivnosti, kada je prethodno uraeno.

12. Prisiljava uenika na proces uenja, to

ga udaljava od prihvatanja neophodnosti postojanog rada.

242

DEJA IGRA
Osobenosti igre kao delatnosti
"Igra je ozbiljno zanimanje"
aenko i Lavrentjeva

Igra je aktivnost koja najpotpunije ostvaruje psihofiziki razvoj deteta. Igra se po

svojim osobenostima razlikuje od svih ostalih aktivnosti. Ona proizilazi iz unutranje
potrebe deteta - odlikuje je spontana, slobodna i originalna aktivnost deteta. Karakteristike, smisao, vrednosti i sutina igrovne aktivnosti sadrane su u odreenjima igre
autora koji su je izuavali.
"Igra predstavlja zonu narednog razvitka deteta. U igri je dete uvek vie od svog
prosenog uzrasta, za glavu vie od samog sebe. Igra u kondezovanom vidu sadri u
sebi, kao u fokusu lupe, sve tendencije razvoja" (Vigotski, 1996).
"Igra se moe definisati kao dobrovoljna i esto spontana aktivnost najrazvijenijih
ivotinjskih organizama i oveka, kojoj nije svrha podmirivanje ivotnih potreba, ve
rekreacija, uenje, troenje vika energije" (Furlan, 1981).
"Igra je voljna aktivnost koja se vri bez krajnjeg cilja i, u celini, sa uivanjem ili
oekivanjem uivanja. (U izvesnim elementima u igri moe da se ne uiva)" (Ingli i
Ingli, 1972).
Razvojni psiholozi posveuju veu panju igri tek od tridesetih godina ovoga veka.
Igra je privukla panju ne samo zato to je ona dominantna aktivnost deteta, ve zato
to je povezana sa fizikim razvojem, razvojem intelekta, motiva, procenjivanjem vrednosti, emocionalnim razvojem i razvojem linih osobina.
Igra doprinosi tome da u procesu socijalizacije deteta budu ravnomerno zastupljene aktivnosti ponavljanja obrazaca odraslih i njihovo menjanje - jer bi u suprotnom
ponaanje bilo stereotipno ili haotino. Uei nametnute obrasce ponaanja dete ovladava postupcima koje e ponavljati, meutim, uvodei u njih odreene promene dete
razvija sopstveni odnos prema realnosti i uobliava svoju individualnost. U igri dete
podraava odrasle ali na svoj sopstveni nain u kome standardne obrasce ponaanja
"igra" na nain koji proizilazi iz njegovog bia - i kako mu obino nije doputeno u
odnosima sa odraslima. Otuda i znaaj igre za deji stvaralaki odnos prema ivotnoj
sredini.
Teorije igre
243

Rane teorije prikazuju igru kao razonodu, rekreaciju, aktivnost u kojoj se troi
"viak" energije (Spenser, iler). Meutim, ovakvo odreenje igrovne aktivnosti vie se
odnosi na igru odraslih. Stenli Hol je pokuao da na igru primeni princip da je "ontogeneza rekapitulacija filogeneze". Meutim, analiza igre uloga pokazuje da u njoj deca
"proigravaju" aktivnosti i uloge osoba iz svoje okoline, a ne, za savremeni ivot, "nekorisne delatnosti predaka".
Po teoriji K. Grosa igra, pre svega, predstavlja prvu pripremu za ozbiljan ivot.
Gros smatra da ima isto toliko igara koliko ima i nagona (npr. lov, borba, ljubav i dr.).
Gros i njegovi sledbenici u teoriju unose dopunu: da dete u igri usavrava i fiksira
novosteene funkcije. Polazei od ove najoptije karakteristike Gros je naziva teorijom
treninga ili samovaspitanja.
Po shvatanju Klapareda igra je aktivnost u kojoj dete ispoljava tenje za sveobuhvatnim razvojem. Najbitniju odliku igre Klapared vidi u fikciji. Aktivnosti koje nisu
mogue u stvarnom ivotu dete skree u fikciju koja mu "prua mogunost da za trenutak ostane pri onome to ga najivlje interesuje i onda kada to ne moe postii ako se
oda ozbiljnoj delatnosti" (Claparde, 1916).
Prema Pijaeovom shvatanju "sutina igre je asimilacija ili primat asimilacije nad
akomodacijom". Pijae smatra da je detetu za njegovu afektivnu i intelektualnu ravnoteu neophodno da "raspolae delom aktivnosti ija se motivacija ne sastoji u prilagoavanju stvarnosti, ve naprotiv, u asimilovanju te stvarnosti u sebe, bez prinuda i kazni". Pijae, dakle, igru izuava kao razvojni fenomen u sklopu opteg, a posebno kognitivnog razvoja. On razlikuje etiri kategorije igre, to su: (a) funkcionalna igra ili "igra
vebe" koja je prvobitni oblik igre koji se javlja na senzomotornom nivou; (b) simbolika
igra koja dostie svoj vrhunac izmeu 2-3 i 5-6 godine i ona je jedan oblik reprezentacije u preoperacionom miljenju; (v) igra sa pravilima zamenjuje simboliku igru i ona
napreduje u skladu sa socijalizacijom deteta; (g) uporedo sa simbolikom igrom razvijaju se konstrukcione igre, koje su na poetku razvoja proete ludikim simbolizmom ali
kasnije tee da predstavljaju prave adaptacije ili reenja problema i zato ih tada i oznaavaju kao stvaralake igre (Pijae, 1990).
Teorija igre ruskih psihologa povezana je sa uenjem Vigotskog, kulturnoistorijskom teorijom razvoja. Razradili su je Leontijev, Zaporoec, Elkonjin i brojni drugi
autori. Ovo shvatanje se moe ilustrovati sledeim tezama:
igra je u svojim osnovnim oblicima istorijska pojava; nastala je sa izmenom
poloaja deteta u sistemu drutvenih odnosa;
igra se moe povezati sa alomorfnim razvojem: dete je od poetka ivota okrueno predmetima koje je stvorio ovek; ti predmeti i pomagala imaju razraen nain
upotrebe i ovladavanja i to dete ui u zajednikim aktivnostima sa odraslima a zatim u
igrama uloga koje su socijalna pojava po svojoj prirodi, poreklu i sadraju;
244

 igra je povezana sa osnovnim procesom razvoja u predkolskom uzrastu: motivacionim, stavljanjem u poziciju suigraa, razvija (samo)kontrolu ponaanja;
Vigotski smatra da se igra uloga kree ka igri s pravilima i razvoju unutranjih
psihikih procesa.
Prema Elkonjinu razvijeni oblik igre uloga sadri:
a. sadraj i sie;
b. ulogu s pravilima;
v. igrovnu aktivnost koja ima uslovni, uopten i saet karakter;
g. igrovne predmete koji uslovno zamenjuju realne predmete;
d. razvijen sistem realnih odnosa meu uesnicima i igrakama.
Psihoanaliza ne pridaje poseban znaaj igri. Frojd igru koristi za otkrivanje unutranjih konflikta - jer polazi od svoje osnovne teze da je svako ponaanje odreeno
impulsima ida i ega. Igra se koristi i kao terapeutsko sredstvo. Po psihoanalitikoj teoriji
dete pribegava igri jer u njoj vlada "princip zadovoljstva" a u stvarnosti "princip realnosti" pa id pre moe da ispuni elje u igri. Dete u igri moe da ponavlja i neprijatne doivljaje sa tenjom da redukuje tenziju aktivnim ovladavanjem konfliktnom situacijom,
odnosno anksioznou. Igra ima kreativnu funkciju u nastojanju deteta da stvori svoj
sopstveni svet u kome su objekti rasporeeni na nov nain. U igri se aktivira organizam
i sama ta igrovna aktivnost detetu priinjava zadovoljstvo. Prema psihoanalitiarima u
dejoj simbolikoj igri veza izmeu znaka i oznaenog za dete ostaje skrivena, u dubljim nesvesnim slojevima.
Neobiheviorista Berlajn igru povezuje sa radoznalou, manipulacijom i eksploracijom - a tada su motivacione komponente unutranje (intrizine) i nisu izvedene iz
homeostazikih i socijalnih potreba, ve "ponaanja i aktivnosti manipulacije i eksploracije same sebe i potkrepljuju" ali istovremeno razvijaju iskustvo i sposobnosti za adaptivno ponaanje.
Etoloki pristup je usmeren da odredi bioloki znaaj igre u filogenezi i ontogenezi. Za etologe je igra samo na prvi pogled "nesvrsishodna". injenica da se ona javlja
kod mladunadi koja ne nasleuju gotove obrasce ponaanja moe biti dovedena u
vezu sa potrebom da se ti obrasci ue: istrauju, isprobavaju i konstruiu u nova sloenija ponaanja - u najmanje rizinoj situaciji kakva je igra. I etolozi povezuju igru sa potrebom zadovoljenja radoznalosti, manipulacije i eksploracije - ali i socijalnom organizacijom ivota.
Odlike igre

ta je igra? Ivi (1981) daje pet osnovnih obeleja igre:

245

 aktivnost koja se ispoljava u vidljivom praktinom ponaanju koje se moe objektivno posmatrati;
samostalnost - za razliku od ostalih praktinih aktivnosti u igri odrasli daju detetu
punu samostalnost;
autotelinost - igra poseduje vlastite izvore motivacije, igra se izvodi sama radi
sebe, dete je vie usmereno na proces igre nego na rezultat igrovne aktivnosti (motiv
deteta koje slae kocke je vie da gradi kulu nego da napravi kulu);
divergentnost - svojstvo koje ukazuje da se igrovna aktivnost moe razvijati u
razliitim smerovima - dete moe isprobavati igrake i igrovnu situaciju, a moe u igri
probati kombinacije u kojima dolaze do izraaja njegove razliite mogunosti; ovo svojstvo ini igru fleksibilnim i kreativnim ponaanjem; u igri s pravilima moe biti vie
reenja ali ona se dele na pravilna i nepravilna;
ekspresivnost - je svojstvo koje ukazuje da u igri dete izraava unutranje potrebe; igra pokazuje ono to dete doivljava u tom trenutku, jer igra angauje celokupnu
deju linost;
fikcija - imaginativnost, stvaranje iluzornog plana, to je obeleje simbolike igre.

Oblici igre

Sa razvojnim uzrastom se menjaju razvojni oblici igre. U prvoj godini, u funkcionalnoj igri, preovlauju aktivnosti dejih funkcija a ne karakteristike materijala ili izraajnost igraaka. Odlike funkcionalne igre su:
- do 6 m pokreti tela;
- od 6 m do kraja prve godine funkcionalna igra rukama;
- na poetku druge godine, posebno kad prohoda dete "istrauje" okolinu, veba
hvatanje i bacanje predmeta;
- u periodu 1;6 godine do 2;0 godine dete pokazuje interesovanje za igrake i
drugu decu; javlja se recepcijska igra i igra mate i dramatizacije - igre uloga (3;0 g);
- u 4 godine poinje stvaralaka igra i igra u grupi od 2-3 dece;
- u 5 godini dete privlai graenje i oblikovanje i igra van kue;
- u periodu 6 - 8 godine preovlauju stvaralake igre i igre s pravilima, sportske
igre, receptivne i izvoake igre.
Sa uzrastom se smanjuje broj igara i ukupno vreme provedeno u igri. Na to utiu
razvojne karakteristike ali i raspoloivo vreme, jer poinje kolsko doba. Meutim, sa
uzrastom se poveava vreme provedeno u specijalnoj igri. Na to utiu promene u motivaciji, pojava preferencije odreenih igara.
246

Sa uzrastom i pojavom igre sa pravilima igra se, iako je u poetnim oblicima bila
neformalna aktivnost, sve vie formalizuje - od spontane igre postaje aktivnost sa krutim pravilima.
Didaktike igre smiljaju odrasli (vaspitai) radi njihovog formativnog uticaja.
Karakteristike ovih igara su to se u njima stvaraju potrebni uslova za primenu razliitih
znanja, reavanje problema koji podstiu intelektualni razvoj, pomau socijalizaciji
deteta. Otuda ove igre imaju element uenja. Osnovne njihove komponente su:
sadraj (zadatak: uporeivanje i izbor, pamenje i reprodukovanje, biranje predmeta po zadanoj oznaci, konstruisanje);
cilj (razvijanje opaanja, razvijanje govora, miljenja, snalaljivosti);
pravilo igre (podela uloga, nain reavanja i redosled reavanja problema)
aktivnost igre (organizacija aktivnosti u kojoj se detetu preputa da rei i uradi
ono za ta je sposobno - zadre afilijativne karakteristike igre i postignu razvojni efekti).
Tradicionalne igre imaju slinosti sa didaktikim igrama po svojim razvojnim efektima. To su obino grupne igre, koriste prirodan materijal (igrake esto prave sama
deca), imaju osmiljena pravila, zahtevaju (razvijaju): spretnost, snalaljivost, okretnost, samostalnost, govornu vetinu, panju, matu, istrajnost, uvaavanje partnera.
Stare igre imaju izvanrednu vaspitnu vrednost, to je bio razlog da nai razvojni psiholozi provedu akciju njihovog sakupljanja, beleenja i reafirmisanja, uvoenjem u repertoar dejih igara u predkolskim ustanovama.

Deje igrake

Razvoj igre se odvija u skladu sa razvojem sposobnosti deteta. Osnovu deje igre
ine igrake, koje igri daju ideju i sadrinu. Igraka je svaki predmet kojim se dete igra.
Igraka je vie od sredstva igre; dete igrake personofikuje - pa je ona njegov verni
pratilac i pravi drug u igri. Igrake se obino klasifikuju po njihovoj osnovnoj funkciji, po
zahtevima uzrasta i za razliite vrste igre.
Po funkciji igrake se mogu razvrstati u:
- igrake za razgibavanje i razvijanje spretnosti;
- igrake za milovanje;
- igrake i sredstva za igru uloga;
- igrake za konstrukciju;
- igrake za drutvene igre;
- prigodne igrake koje deca sama prave.

247

Igrake treba da budu usklaene razvojnom stupnju. Pri tome dobra igraka treba
da je: bezopasna, skladnog oblika, funkcionalna, postojana, sadrajna, prigodno obojena, primerene veliine, da zadovoljava higijenske i estetske zahteve. Igrake podstiu
razvoj ako nude razne mogunosti za igru, ako zahtevaju od deteta kretanje, spretnosti, posmatranje, uporeivanje, samostalno uobliavanje, zajedniku igru i saradnju.
Deje igrake su onoliko dobre koliko pomau ukupan razvoj i razvoj kreativnosti linosti. Dete ne treba pretrpati igrakama - javie se zasienost.
Uzrast i igrake

- prva godina: sopstveno telo, igrake ivih boja koje proizvode zvuk, plivaju ... ;
- druga godina: kolica, zvune igrake, kocke, pesak i pribor, jednostavne slikovnice;
- trea godina: automobili, tricikl, konj za ljuljanje, materijal za oblikovanje, igrake
od gume, delovi odee za igre uloga, pribor za crtanje, slikovnice ... ;
- 4 - 7 godine: bicikl, mehanizovane igrake, plastelin, materijal za graenje, crtanje, lutke, pribor za igre uloga, sanke, skije ...
- kolsko doba: lopte, muziki instrumenti, komponente za konstruisanje, aparati,
zbirke, TV, video, raunar ...
Igra kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo

U igri se ispoljava detetov unutranji psiholoki svet. Meutim, psiholoki mehanizmi deteta ukljueni u igru mogu biti ispoljeni simboliki - otuda potreba da ih tumai
strunjak.
Dete u igri moe da "abreaguje" svoje strepnje i agresiju, pa je igra i terapeutsko
sredstvo ako je, opet, usmeravaju strunjaci. Terapija igrom moe biti pojedinana i
grupna, sa primenom aktivnog ili pasivnog postupka. U procesu igre strunjak dobija
uvid u izvore, uzroke koji su doveli do smetnji. Nakon toga kroz razne situacijama igrovnih aktivnosti nastoji da dovede dete do izlaza iz tekoa.

248

DEJI CRTE
Crtanje je, kao i igra, jedna od najznaajnijih potreba deteta i jedna od osnovnih
formi dejeg izraavanja. I razvoj crtanja povezan je sa dejim ukupnim, a posebno
intelektualnim razvojem.
Prema Pijaeu crte je oblik semiotike (simbolike) funkcije koji se nalazi na pola
puta izmeu simbolike igre i mentalne slike. Kao i simboliku igru crtanje odlikuje
autotelizam a sa mentalnom slikom crte deli napor imitacije stvarnosti.
U aktivnosti crtanja mogu se izdvojiti odreene razvojne faze, koje su u skladu sa
ukupnim psihikim razvojem deteta.
Stadijumi razvoja dejeg crtanja
krabanje (2 - 3 g)

U drugoj godini dete ve poinje sa krabanjem. To je motorna aktivnost i desnom

i levom rukom koju pobuuje rezultat: olovka ili bojica ostavlja tragove na hartiji to
privlai deju panju i ono se, u stvari, tako igra (slika 67).
Slika 67: krabanje

"Produkti" krabanja nemaju oblika, nepravilni su i bez sadrine - ponekad se

moe dogoditi da dete sluajno postigne crte - da "nakrabano" na neto lii ("sluajni
realizam"). Dete saoptava ta je nacrtalo, iako to to ono imenuje drugi esto "ne
vide" (slika 68).
Slika 68: "Sluajni realizam"

249

U jednom ogledu deci je dato shematski nacrtano lice oveka (slika 69 A) i od

dece traeno da reprodukuju crte. Rezultat crtanja deca od 16 meseci bila je "krabotina". Na uzrastu od 20 meseci dete uspeva da nacrta zatvorenu krivu, ali nacrtano ne
lii na krug. Dete od dve godine pokuava da nacrta krug a dete od 30 meseci uspeva
da nacrta lice koje ima oi, nos i usta (slika 69 B).
Slika 69: Crtei (po uzoru) dece razliitog uzrasta (prema: Mussen et al., 1984)

Simboliko crtanje (3 - 7 g)

Na ovom uzrastu dete ve govori o svojoj nameri da e neto da nacrta. Dete crta
predmete onako kako ih doivljava - u likovnom izrazu povezani su delovi koji u stvarnosti ne idu zajedno. Simboliko crtanje odlikuje:
intelektualni realizam - dete crta prema seanju, shematizovano, crte prua
konceptualna svojstva modela, ono to prema njemu osea a zanemaruje trenutno
opaanje. Na primer, dete e ako traimo od njega da nas nacrta napraviti crte koji je
na stadijumu "glavonoca" - krug predstavlja glavu a iz njega su povuene dve tanke
crte koje oznaavaju noge (nema vrata, ruku i trupa, slika 70 a); tek kasnije se pojavljuju oi, zatim se, sa uzrastom, diferenciraju ostali delovi (videti u prilog norme koje daje
Gudinaf);
250

 veliine i boje zavise od dejeg raspoloenja a ne od stvarnih svojstava predmeta u stvarnosti; na crteu se istie ono to je za dete znaajno;
nacrtani modeli su bez vizuelne perspektive i sa "rendgenskim" nainom prikazivanja: lice vieno iz profila ima i drugo oko, konjaniku se noga vidi kroz konja, haljine
i zidovi su "providni" ... (slika 70 b).
Vizuelni realizam (8 - 9 g)

Sad je profil dobro nacrtan, skriveni delovi se ne vide iza zaklona; objekti se u
zadnjem planu postepeno smanjuju. Meutim, realistiko crtanje se postupno razvija.
Crte je dinamian ali nedovoljno strukturiran. U prvom planu je novo saznanje. Dete
dinamike aktivnosti prikazuje sledom slika - stripom. Jo povremeno dominira emocionalni faktor - vee dimenzije privlanijih objekata, produena ruka koja neto treba da
dohvati ... Povremeno se javi i "rendgenski" nain prikazivanja. Ali u crteu se pojavljuje reverzibilnost - dvojna socijalna i prostorna perspektiva.
Slika 70: Deje simboliko crtanje

Realistiki crte (od 10 g)

Izmeu 9 - 10 godine crtei imaju logiki smisao; realne slike prikazane su iz razliitih uglova, u razliitim meusobnim odnosima. Pijae ukazuje na nalaze da deca od
9 - 10 godina mogu da unapred oznae horizontalni nivo vode u bokalu koji se naginje
u razliitim pravcima, to ukazuje na sklad izmeu razvoja crtea i intelektualnog razvoja. Objektu se pristupa analitiki i prikazuje se "kakav jeste" sa perspektivom i dubinom - ime se potpuno ovladava izmeu 12 - 14 godine.
Vigotski istie da odrasli u svim fazama treba da podstiu deje crtanje, jer kroz tu
aktivnost ono dolazi do novih saznanja i doivljavanja. To initi u skladu sa dejim stupnjem razvoja (uenje o aktuelnoj - narednoj zoni razvitka, v. sliku 71).). Za prevazilaenje tekoa, ali i za dodatni rad sa talentovanim, dragocena je pomo likovnog
pedagoga.
Slika 71: Crte darovitog uenika (8. g, prema: Kornilovu, 1933)

251

Crte kao dijagnostiko i terapijsko sredstvo

Kao i igrovna aktivnost i crtanje moe posluiti kao dijagnostiko sredstvo za upoznavanje deteta: (a) linosti i (b) stepena intelektualnog razvoja; crtanje se koristi i kao
terapijsko sredstvo.
Kao primer dijagnostikog sredstva navodimo Gudinaf test crtanja "ljudske figure" (norme za period 3 - 12 godina): glavonoac (3 g), glavonoac sa oima (4 g), plus trup i noge (5 6 g), pojavljuju se ruke (7 g), ui i stopala (7 g), delovi povezani u celinu (8 g), eir (8 g), na
crteu figure razlikuje se pol (9 g), nacrtan je prirodan oblik prstiju (10 g), detalji na odei (11 g),
osoba ima tap, torbu i druge predmete (11 - 12 g).

ADOLESCENCIJA
Psihologija adolescencije, nauno prouavanje razvoja psihikog ivota u prelaznom periodu od detinjstva do odraslog doba, konstituisana je u ovom, dvadesetom
veku. To znai da adolescencija koja obuhvata: predpubertet, pubertet i kasnu adolescenciju nastaje tek u modernom drutvu. Sve do poetka 20. veka adolescencija nije
bila formalno definisana kao poseban period. Stenli Hol je 1904 publikovao prvu studiju
o adolescenciji. Ranije je preovlaivalo shvatanje da sa pubertetom prestaje detinjstvo
a poinjao period odraslosti.
Savremena razvojna psihologija ne shvata adolescenciju kao artefakt; ona ne prihvata ni stav da je to "period bura i oluja", ve o adolescenciji govori kao o periodu
odrastanja - kako fizikog tako i psihikog. Pri tome se uzima u obzir kulturno-istorijski
kontekst i uvaavaju individualne specifinosti razvoja svakog pojedinca.
Mladi danas ranije bioloki sazrevaju, to se dovodi u vezu sa porastom zdravstvenog i ukupnog standarda ivljenja, ali znatno kasnije ulaze u period odraslosti zbog
produene pripreme za zahteve svakodnevnog i profesionalnog ivota.
Razdoblje puberteta odlikuje intenzivan fiziki razvoj i dostizanje polne zrelosti.
Adolescencija obuhvata i dostizanje ostalih vidova zrelosti - to je period svih razvojnih
promena kojima se prelazi od detinjstva do odraslosti. Lake je odrediti poetak adolescencije, po vidljivim telesnim promenama, nego gornju granicu - koju odreuje dostizanje relativne psiholoke zrelosti: intelektualne, emocionalne, socijalne i psihoseksualne zrelosti.
252

Razvojni zadaci adolescencije su:

uspostavljanje novih odnosa sa vrnjacima oba pola;
prihvatanje svog izgleda i uloge pola;
preuzimanje ostalih "uloga";
formiranje linog identiteta;
izgraivanje emocionalne nezavisnosti;
sticanje ekonomske nezavisnosti;
razvijanje intelektualnih vetina;
profesionalno opredeljenje;
postizanje vetina komuniciranja; socijalno odgovorno ponaanje;
pripremanje za brak i porodine obaveze;
stvaranje nove slike o sebi koja ukljuuje nastale promene;
stvaranje vlastitog pogleda na svet i sistema vrednosti.
Promene u adolescenciji
Fiziki razvoj

Uz nagle telesne promene (visine i teine), javljanje primarnih i sekundarnih polnih karakteristika - menja se slika o svome fizikom izgledu (fiziko Ja), to dovodi do
do opteg (ne)prihvatanja sebe i (ne)zadovoljstva sobom. Devojke su osetljivije na
(ne)povoljnu sliku o sebi. Posebno reaguju na svojstva koja su atipina za vlastiti pol.
Postoje vremenske razlike poetka i zavretka faze puberteta kod devojica i
deaka. Prosek za devojice je 12-14 godina a za deake 13-15 godina. Razvojni psiholozi posebno analiziraju posledice ranog/kasnog poetka puberteta na psihiki
razvoj, posebno socijalni razvoj.
Deaci koji rano sazrevaju imaju poetne prednosti u socijalnim odnosima i kontaktima, ali zbog preranog ulaska u odraslost kasnije mogu biti rigidniji ako se jave potrebe prilagoavanja - tada ele da zadre status uspenosti bez osetljivosti na socijalni
kontekst.
Deaci koji kasno sazrevaju imaju poetne probleme adaptacije ali postepeno
sazrevanje ih dovodi na vii nivo socijabilnosti.
Devojice koje rano sazrevaju mogu razliito reagovati. Formirana fizika privlanost moe ih uvesti u socijalne odnose karakteristine za neto starije devojke, ali e
zato preskoiti neka vana iskustva koja se stiu u druenju sa vrnjacima. Ove okolnosti utiu na uspostavljanje odnosa sa osobama suprotnog pola sa nedovoljno razvijenom psihikom zrelou.

253

Devojice koje kasne u razvoju takoe gube blisku vezu sa vrnjacima i mogu da
brinu o tome zato zaostaju i da li e biti sve u redu sa njima. Smiruje ih informacija da
u tom periodu svako ima svoj individualni tempo razvoja i da su i raniji ili kasniji, i bri ili
sporiji razvoj u granicama normalnosti.
Socijalni razvoj

U adolescenciji dolazi do znaajnih promena u svim oblastima socijalnog ivota: u

porodici, kontaktu sa vrnjacima, kontaktu sa kolom i drugim institucijama - gde od
posrednih odnosa preko porodice adolescent prelazi na direktnu komunikaciju (polaganje prijemnih ispita, upis, prvo glasanje, ...). Kakva je priroda tih promena u socijalnim
odnosima?
Odnosi u porodici se menjaju ali meusobni uticaj ostaje i veina adolescenata
zadrava bliske odnose, uestvuje u porodinim aktivnostima i planovima, deli sistem
vrednosti, gradi sline moralne stavove. To sve potvruje da roditelji na (in)direktan
nain utiu na razvoj mladih.
ta se menja u odnosima roditelji - adolescent? Menja se kvalitet odnosa. Od
deje poslunosti interakcija se sve vie zasniva na recipronosti. Roditelji koji primeuju da njihovo dete ne menja samo fiziki izgled, nego i da poseduju sve razvijenije
intelektualne sposobnosti (miljenja, zakljuivanja), i to uvaavaju u komunikaciji - obino nemaju problema u odnosima. Ali roditelj je taj koji treba da primeti promene kod
svog deteta i njegova nastojanja da u odnose, interakciju unese vie dogovaranja,
uea u odluivanju. Praktino u tom periodu treba da se dogaa obostrana socijalizacija, da se menjaju i prilagoavaju i roditelji, jer to je preduslov da ne nastanu problemi u odnosima.
Adolescent je u komunikaciji sa roditeljima selektivan: o nekim temama razgovara
sa ocem, o drugima sa majkom, a o nekima ni sa jednim od roditelja. Oevi su vie u
toku kolskog ivota i planova za budunost. Majke su neposrednije ukljuene u socijalni i emocionalni ivot dece. Ali ni jedan ni drugi roditelj nema sve informacije - nekada zato to ih ne trai potujui privatnost, a drugi put zato to adolescent "cenzurie"
informacije.
Kvalitativna novina je da adolescent postepeno naputa deja nerealna gledanja i
vrednovanja roditelja - da je to osoba koja moe da uradi sve ono to je njemu nedostupno, a namesto toga formira se realnija slika - sa vrlinama i manama svakog od roditelja. Ova transformacija se bre odvija u odnosima sa majkom, jer u veini sluajeva
deca sa njom vie i opte u vezi sa svakodnevnim problemima. Otac i dalje vai kao
autoritet koji postavlja odreena oekivanja pred dete.
Adolescent se postepeno odvaja od porodice, oslobaa stanja zavisnosti, ali nastoji da ostane u vezi sa roditeljima. Meutim, potreba za osamostaljivanjem moe u
pubertetu biti, naroito u prvoj fazi, ispoljena u formi otre diferencijacije od roditelja
254

kroz negativizam i kritiki stav. U drugoj fazi adolescent praktikuje, "uvebava" tu svoju
nezavisnu poziciju. Veernji izlasci, za koje se "izborio", svakodnevno se praktikuju
iako nema posebnog plana o njihovom sadraju. Tada su novosteene veze sa vrnjacima neka vrsta zamene za smanjene emocionalne veze sa porodicom. Meutim, kad
se formira oseanje nezavisnosti javlja se bojazan od potpunog kidanja veze sa roditeljima, javlja se potreba za vrim osloncem u svojoj kui. Tada poinje trea faza koja
je u znaku ponovnog pribliavanja sa roditeljima, ali i njen poetak i tempo zavise od
subjektivnog doivljaja adolescenta da je dobio sopstvenu autonomnost. To se pre javlja u porodicama gde su se roditelji prilagodili nastalim promenama, shvatili da je umesto zahtevanja automatske poslunosti deteta potrebno dogovaranje. Dakle, nova bliskost uslovljena je dobrovoljnom saradnjom i oekivanom slobodom odluivanja svih
uesnika komunikacije. To je uslov i da u zadnjoj fazi osamostaljivanja adolescent gradi identitet koji obuhvata sva prethodna iskustva kao bazu za nezavisnost i individualnost. Uz oseanje nezavisnosti prihvaeno je i oslanjanje na roditelje jer to adolescentu
vie ne ugroava vienje samog sebe kao samostalne linosti.
Istraivan je i uticaj kole na socijalizaciju adolescenata. Naeno je da adolescenti koji se identifikuju sa kolom bez veih problema prihvataju svet odraslih, sami dostiu relativnu psiholoku zrelost i ulaze u mlae odraslo doba. U suprotnom, ako izostane ta identifikacija, obino nastaju vei problemi u prilagoavanju koli, drutvu i zahtevima odraslog doba.
Odnosi sa vrnjacima

Na ovom razvojnom uzrastu odnosi sa vrnjacima dobijaju sloenije forme. Nov

kvalitet je tenja bliskom prijateljstvu, odanosti uz uzajamno potovanje razlika meu
linostima. Druenje sa vrnjacima omoguuje aktivnu ulogu u razvoju. Prijatelju se
izlau svoje ideje, ocene i shvatanja o sebi i svetu oko sebe, zauzimaju stavovi u odnosu na budunost - to dovodi do otvorene i simetrine komunikacije radi dobijanja
emocionalne podrke i povratnih informacija: komentara, primedbi, kritikih ocena - radi
testiranja novonastalih vrednosti i nove slike o sebi. Na taj nain se lake shvata sopstvena linost, modifikuje sopstveno ponaanje, stie vetina ophoenja sa drugima osposobljava za samostalno kompetentno funkcionisanje. (Vie detalja o ulozi vrnjaka
videti u poglavlju o razvoju linosti, str. 247-248).
Kognitivni razvoj

Kvalitativni skok u intelektualnom razvoju je dostizanje stadijuma formalnih operacija na uzrastu 11-12 godine. Pojavljuje se hipotetiko-deduktivno miljenje koje omoguava anticipaciju dogaaja, da se razmilja o sopstvenim procesima miljenja (metakognicija), da se javi vii nivo sistema pojmova koji proiruju mogunosti apstraktnog
miljenja. Pri usvajanju informacija odigrava se dvosmerna interakcija izmeu kognitivnih struktura i novih konceptualnih sadraja. Adolescent ulazi u novo uenje s postoje255

im kognitivnim operacijama, a zavisno od domena znanja i zadatka razvie se kognitivna ponaanja (procedure i strategije reavanja zadataka) koje povratno utiu na
menjanje kognitivnih struktura, njihovu koordinaciju i povezivanje u sloeniji sistem.
Time se sve vie uveava kompetentnost adolescenta i od njega se mogu oekivati
sve sloeniji produkti miljenja.
Ove kognitivne promene utiu na ukupan razvoj adolescenta. One ozbiljno utiu
na uzajamne odnose adolescenta sa roditeljima, vrnjacima, na javljanje novih crta
karaktera, na razvoj samosaznanja ali i na kritiki odnos prema sebi i okolini. Sve postaje predmet razmiljanja, analize i samoanalize. Ali mnoge njihove "plodotvorne" teorije o mogunostima preureivanja postojeih odnosa u opticaju su samo u razmiljanjima. Meutim, iako adolescent pribegava intelektualizmu, esto zbog potrebe da izbegne sukobe i nemir, pri svemu tome on se ui da apstraktno misli, postavlja probleme,
formulie i proverava hipoteze - anticipira budua deavanja.
Moralni razvoj

Prema Pijaeovom shvatanju moralnosti u adolescenciji se javlja autonomna

moralnost koja se zasniva na uzajamnom potovanju i recipronosti.
Kolbergovi nalazi ukazuju da adolescent u veoj meri ulazi u konvencionalni i postkonvencionalni nivo razvoja moralnosti. Meutim, veina ostaje na konvencionalnom
nivou, treem i etvrtom stadijumu. U 16 godini 23% adolescenata je u treem a 33% u
etvrtom stadijumu; istovremeno na postkonvencionalnom nivou je 25% adolescenata u petom stadijumu 19% i estom stadijumu 6% (Kolberg, 1976, videti sliku 14, str. 75).
Ispitivanje moralnog ponaanja adolescenata ukazuje da je veza izmeu moralnih
stavova i ponaanja vrlo sloena i esto u raskoraku. Postupci ispitivanja doslednosti u
moralnom ponaanju su: otpor na iskuenje, altruizam. oseanje krivice i poslunosti
(da li moralno rasuivanje podlee uticaju autoriteta).
Formiranje identiteta

Jedan od osnovnih psihosocijalnih zadataka razvoja u adolescenciji je formiranje

identiteta. Poetak adolescencije je u znaku nastojanja da se otkrije vlastita priroda, a
kraj oznaava formiranje oseanja identiteta. Meutim, u odeljku o razvoju linosti ukazano je da formiranje identiteta zapoinje u detinjstvu, intenzivira u adolescenciji a nastavlja do kasne odraslosti. Na pitanje zato je period adolescencije u znaku formiranja
linog identiteta psiholozi odgovaraju da je to u skladu sa nastalim fiziolokim i psiholokim promenama koje zahtevaju redefinisanje slike o sebi i vlastitom mestu i odnosu
na sredinu.
Proces formiranja identiteta ukljuuje evaluaciju osobina, ubeenja, stavova,
motiva, sistema vrednosti, stila ponaanja, ranijih uzora ali i sadanjih uzora, usmerenja i elja. Identitet obuhvata i kognitivne i afektivne komponente od kojih su kljuni faktori samorazumevanje i samopotovanje. Taj proces vodi integraciji razliitih aspekata
256

sebe u jedan jedinstven doivljaj sebe. Smer razvoja je od fizikih ("povrinskih") ka

psiholokim ("dubinskim") svojstvima linosti. U skladu sa tim se menja samoposmatranje i socijalna percepcija. to je struktura identiteta razvijenija to je osoba svesnija
svoje jedinstvenosti (osobenosti) ali i slinosti sa drugima. Osobe slabog identiteta imaju potrebu da se stalno "ogledaju" u drugima, da na osnovu reakcija drugih sebe procenjuju. Formiranje identiteta olakavaju povoljna klima u porodici, bliski odnosi sa oba
roditelja. Posebno je znaajno da je roditelj istog pola poeljan model identifikacije
koga uvaava i drugi roditelj. Istovremeno i stepen zrelosti postignute nezavisnosti od
porodice je i faktor postizanja i indikator ostvarenja linog identiteta.
Istraivai ukazuju da je proces formiranja identiteta jedinstven za svaku osobu.
Ima pokuaja da se, na osnovu nalaza istraivanja, klasifikuju adolescenti prema nivou
formiranog identiteta (Marcia, 1966). Izdvojene su etiri kategorije:
postignut identitet (konano formiran identitet linim izborom);
odloeno formiranje identiteta (jo nije proao period krize i osoba traga za
konanim izborom);
zakljuen identitet (izbor je izvren bez kriznog perioda ali pod uticajem drugih);
difuzija identiteta (osoba se nije opredelila, niti pokuava da doe do izbora.
Stabilnost postignutog identiteta poveava se sa uzrastom. Studenti prve godine
pokazuju vea kolebanja nego oni koji su u zavrnoj godini. Koje su manifestacije postignutog identiteta? Karakterie ih visoko samopotovanje, otporne su na stres, manje
konformistine, sposobnije da izraavaju svoju naklonost, sigurnije u svoja ivotna
opredeljenja, vieg motiva postignua (Kapor-Stanulovi, 1988).

257

ODRASLO DOBA
Psihologija odraslog doba se bavi izuavanjem razvoja psihikog ivota u prvim
postadolescentnim fazama. U okviru savremene razvojne psihologije pokrenuta su
pitanja o razvoju sposobnosti prilagoavanja u odraslom dobu na uveane profesionalne, porodine i drutvene zahteve. U srednjoj i poznoj zrelosti treba utvrditi izvore,
uzroke i uslove razvojnih promena kod odraslih, koje nisu vie pokrenute organskim
sazrevanjem i razvojem. Zatim, da li se i koliko sposobnosti prilagoavanja odraslih
mogu objasniti promenama unutar pojedinih psihikih funkcija i/ili promenama u interakciji psihikih funkcija?
Ova pitanja su pokrenuta tek u novije vreme pa se moe rei da je psihologija
odraslog doba najmanje razvijena, manje razvijena od gerontopsihologije. Interesovanje za psihologiju odraslog doba poveano je sa javljanjem andragokih problema koji
trae precizan odgovor na brojna pitanja: kakve su sposobnosti i motivacija za uenje
kod odraslih, ta je specifino za procese socijalizacije i adaptacije na promene, kod
sebe i svoje okoline, u odraslom dobu. Tada se pokazalo da saznanja o psihikom
ivotu koja prua opta psihologija nisu dovoljna da objasne mogunosti i ponaanja
odraslih i da sistematskim istraivanjima treba utvrditi karakteristike i dinamiku razvoja
u ovom ivotnom dobu.
Rana zrelost

258

To je period izmeu 20 i 30 godina. U psihofizikom smislu rana zrelost predstavlja punu zrelost. Tada osoba dostie maksimalan razvoj fizikih, intelektualnih i emocionalnih karakteristika.
Osnovni razvojni zadaci su:
zavravanje kolovanja;
zapoljavanje i prilagoavanje na radnu ulogu;
uspostavljanje ekonomske nezavisnosti;
izbor branog partnera i uspostavljanje brane zajednice;
stabilizacija odnosa na poslu i u braku;
poetak brige za decu.
Iz razvojnih zadataka se vidi da je rana zrelost prihvatanje zahteva odraslog doba
i prilagoavanje na njih. Karakteristike ponaanja odraslih zavise od dostignute relativne psiholoke zrelosti u koju su ukljueni razliiti aspekti zrelosti - od fizike do moralne
zrelosti (Hurlock, 1959; Ananqev, 1977).
Fiziki razvoj, i strukturalno i funkcionalno, dostie nivo zrelosti oko dvadesetih
godina. U veini kultura osoba se tada smatra i pravno zrela (punoletna). Promene u
fizikom razvoju utiu na promene u psihikom razvoju (emocionalne reakcije postaju
stabilnije, menja se slika o sebi i ponaanje prema osobama suprotnog pola, menjaju
se stavovi, interesovanja i vrednosne orijentacije).
I intelektualni razvoj dostie nivo zrelosti oko dvadesetih godina. Kao kriterijume
odreivanja intelektualne zrelosti E. Harlok istie:
zrelost interesovanja (intelektualno zrela osoba uspeva da se decentrira i da sa
problema vezanih za sebe usmeri interesovanja na svet oko sebe, nastoji da ga razume),
zrelost stavova (samostalnost i fleksibilnost u formiranju i menjanju stavova),
odsustvo predrasuda i sujevernih uverenja i
realnost samoprocene (svog izgleda, sposobnosti, socijalnog statusa).
Emocionalna zrelost se manifestuje kroz emocionalnu samokontrolu, emocionalnu stabilnost, prihvatanje posledica za uraeno i sposobnost uspostavljanja dubljih
emocionalnih odnosa.
Socijalna zrelost se ispoljava kroz samostalan i kritiki pristup u interakciji sa drugima (uzajamnost i usaglaavanje zahteva, potreba, posledica).
Psihoseksualna zrelost se odlikuje ulaskom u fazu intimnosti (izborom partnera,
uspostavljanjem stabilnije i dublje veze sa osobom suprotnog pola) bez izrazitih tenji
ka dominaciji ili potinjavanju.

259

Dostizanje moralne zrelosti je meuzavisnoj vezi sa intelektualnim i socijalnim

razvojem. Zrela moralnost je potovanje duha normi, oseanje za pravdu, uzajamno
potovanje, a uzajamnost zavisi od sposobnosti stavljanja na tue mesto.
Svi aspekti zrelosti ine jedinstvenu celinu - zrelost linosti: stepen postignute
ravnotee izmeu identiteta i integriteta linosti.
Srednja zrelost

To je period izmeu 30 i 50-60 godina. Visok nivo funkcionisanja postignut u prethodnoj etapi razvoja odrava se i ak poboljava poveanom motivacijom i iskustvom
koje nadoknauje poetak opadanja fizikih i drugih funkcija.
Osnovni zadaci su:
uspostavljanje i odravanje ekonomskog standarda porodice;
ukljuivanje u uu socijalnu grupu roaka i prijatelja;
ukljuivanje u ire grupe i prihvatanje vee drutvene odgovornosti preko novih
uloga;
pomaganje deci da se razviju u zdrave i zrele osobe;
prihvatanje i prilagoavanje na fizioloke promene i slabljenje organizma;
prilagoavanje na probleme starenja kod vlastitih roditelja;
pronalaenje kreativnih naina korienja slobodnog vremena.
O razvojnim promenama u odraslom dobu nema mnogo sistematskih istraivanja.
Furlan (1981) ukazuje da o osobinama odraslih vie govorimo na osnovu opte prihvaenih shvatanja da je to doba "stabilnosti i staloenosti, da se u to vreme u ljudi ne
menjaju ni radne sposobnosti ni mentalni kapaciteti". Ako se pri kraju tog perioda
kapaciteti neto i smanje, to se kompenzira veim iskustvom, racionalnijim izborom
poslova i zadataka.
ulna osetljivost i opaaji odraslih znaajnije se menjaju posle 40 godine, posebno vida i sluha. Nalazi istraivanja pokazuju da do perioda od 40 godina 10% osoba
ima probleme sa vidom, a do 60 godina 30%. Osobe preko 40 godina nisu u stanju da
uju zvukove u rasponu normalnog sluha (oscilacije izmeu 16 i 16000). Meutim, tu
postoje velike individualne razlike, npr. kod muziara nisu naeni problemi opaanja
visine tonova do duboke starosti.
Nalazi pokazuju da postoje velike individualne razlike u promeni psihomotornih
sposobnosti sa uzrastom. Vreme reakcije u periodu od 20 do 60 godine opada za 1020%. Izvesno smanjenje brzine u navedenom periodu javlja se i kod lokomotornih vetina, vetina obavljanja raznih poslova, vetina komuniciranja. Meutim, ako je korienje ovih vetina primereno mogunostima osobe - onda odrasli pokazuju veu tanost i
uspenost u njima, nego adolescenti.
260

Ispitivanja sposobnosti uenja i pamenja ne nalaze bitnije smanjenje uspenosti

odraslih. Posle 40 godine dolazi do manjih promena u sposobnosti neposrednog pamenja (brzini obrade informacija), dok kod dugoronog pamenja nema razlika. Longitudinalna ispitivanja ne nalaze ni znaajne promene inteligencije.
Motivacioni profil odrasle osobe je "preduslov i produkt" uspenosti u braku i poslu. Psiholozi humanisti smatraju da odraslo doba - u kome osoba realnije opaa stvarnost, sebe i druge, imaju razvijeno oseanje za zajednicu - prua mogunosti za razvoj
viih motiva usmerenih ka samoaktualizaciji. Ako je ta potreba osujeena onda su
aktuelni problemi prilagoavanje tekoama. Od poloaja i uloga pojedinca zavisi i proces socijalizacije - dostignuti stepen (ne)zadovoljstva drugima i sobom. Veina istraivanja potvruje da je osnovna karakteristika emocionalnog razvoja odraslih povezana
sa realnim stavom prema ivotu i ivotnim iskustvima. Od ivotnog bilansa zavisi i ukupan razvoj linosti. Prema Eriksonu ako je osoba uspena onda e u odraslom dobu
dostii vrline koje nastaju u fazama intimnosti, stvaralatva i dobrog integriteta. Meutim, esti su i drugaiji ishodi. Zato najdui, najproduktivniji i najkreativniji period - odraslo doba, treba istraivati pa da razvojna psihologija ima dovoljno naunih podataka za
objanjenja i predvianja i usmeravanja razvoja ovog doba (Ananqev, 1977 str. 336).

STARAKO DOBA
Psihologija starakog doba - gerontopsihologija prouava starenje kao proces i
psihike promene u starosti. U ovom periodu javljaju se promene u ponaanju koje su
posledica regresivnih, degenerativnih organskih funkcija. Otuda su osnovni problemi u
podrujima kojima se bavi gerontopsihologija: otkrivanje uzrasta kada znaajnije poinju da opadaju organske i/ili psihike funkcije; otkrivanje povezanosti opadanja psihikih sa organskim promenama i promenama uslova i naina ivota; otkrivanje prave prirode fenomena starenja i u skladu s tim saznanjima redefinisanje uloge stare osobe:
sadraja aktivnosti, statusa, odnosa sa mlaim generacijama.
Starako doba poinje sa 60-70-tim godinama i traje do kraja ivota. U ovom
periodu dolazi do promena u ponaanju koje su posledica opadanja fizike snage,
brzine, zdravlja i mogunosti organizma da se prilagoava promenama. Svi ovi gubici i
brzina i elastinost reagovanja mogu se donekle nadoknaivati kumuliranim iskustvom
i ekonomskom i drutvenom moi.
Moderna shvatanja gerontopsihologije prebacuju teite sa biolokog uzroka
opadanja sposobnosti u starosti na socijalne faktore. Drutveno definisana uloga starih
261

u modernom drutvu propisuje smanjenje ili prestanak aktivnosti, telesne i socijalne,

to dovodi do stvarnog slabljenja sposobnosti i do ubrzanja procesa degeneracije i
zavisnosti od okoline. Istovremeno, od starih se oekuje niz novih prilagoavanja uz
oteane materijalne, emocionalne i socijalne uslove.
Osnovni zadaci ovog doba su:
prilagoavanje na smanjenu fiziku snagu;
prilagoavanje na naputanje radne aktivnosti;
prilagoavanje na manju ekonomsku obezbeenost;
prilagoavanje na smrt branog partnera;
uspostavljanje novih socijalnih veza sa penzionerima;
odravanje kontakta sa irom socijalnom zajednicom;
odravanje zadovoljavajue brige za vlastite potrebe.
Noviji nalazi ukazuju da svega 10% starih ulazi u pravu senilnost ili nemo i nesposobnost koja je posledica promene nervnog sistema, prvenstveno mozga. Neaktivnost i socijalna izolacija smatraju se danas glavnim uzrocima negativnog psihofizikog
razvoja u starosti. To znai kreativnost i fizika aktivnost, kao i angaovanost u porodici
i socijalnoj zajednici prolongiraju posledice starenja daleko iza prosenog veka ljudi.
Porast opteg standarda pomera granicu prosenog ivota ljudi i populacija starih je
sve vea, to pred drutvo postavlja nove zadatke. To u prvom redu zahteva redefiniciju uloge starih ljudi. To sigurno ne treba da budu neaktivnost i izolacija - i stare drutvo
mora edukovati kako svrsishodno da upotrebe svoje slobodno vreme.
U ovom dobu dolazi do znaajnijeg slabljenja ulne osetljivosti. Najvie je ispitivan
vid, jer je to ulo preko koga ovek prima najvie informacija. Ustanovljeno je da do
slabljenja otrine vida dolazi zbog promena (smanjenja) zenice i promena onog soiva
(smanjene sposobnosti akomodacije). Posledice starenja odraavaju se i na sposobnost adaptacije ula vida na mrak. U toku starenja neznatno se smanjuje sposobnost
razlikovanja boja. Kod ula sluha karakteristino je smanjenje sposobnosti za zvuke
odreenih raspona oscilacija (npr. posle 65 godina osobe imaju tekoe da uju zvuke
iznad 10 000 oscilacija). Nalazi pokazuju da se i kod ostalih ula u poznim godinama
javlja opadanje osetljivosti ali se u tome javljaju velike individualne razlike.
Starenjem se usporava celokupno ponaanje osobe - opada brzina reakcije, to
je povezano sa promenama u ulnoj osetljivosti i centralnom nervnom sistemu. Kod
psihomotornih vetina brzina tih regresivnih promene bre raste posle 70. godine.
Stare osobe moraju da prilagode tempo obrade informacija u procesu uenja i
pamenja. Zbog promena ulne osetljivosti, brzine reakcija i nervnog sistema potrebno
je srazmerno due vreme za uenje i pamenje, pa da efekti budu zadovoljavajui.

262

Longitudinalne studije razvoja sposobnosti ukazuju da se sa uzrastom deavaju

kvantitativne i kvalitativne promene. Meutim, ovaj postupak praenja korigovao je
ranije nalaze o relativno brzom opadanju. Naeno je da brzina opadanja zavisi od vrste
sposobnosti, nivoa sposobnosti, nivoa obrazovanja i poslova kojima se osobe bave
(koliko esto, aktivno i kontinuirano angauju odreene sposobnosti). Kako se menjaju
pojedine vrste sposobnosti pokazuju nalazi psihologa Majlsa (tabela 25).
Tabela 25: Promene kognitivnih sposobnosti sa starenjem (prema: Miles, W.R.)*
Sposobnosti
Motorne sposobnosti
Mehaniko pamenje
Brzina reagovanja
Uenje lavirinta
Uporeivanje i rasuivanje
Vizuelna tanost
*

!0-17
92
90
87
95
72
100

18-19
100
100
100
100
100
95

Uzrast
30-49
98
98
98
92
100
93

50-59
88
79
79
83
87
76

70-89
70
71
71
55
69
46

Podaci u tabeli su izraeni u procentima.

Majls nalazi da je najsporije i najmanje opadanje sposobnosti kod nadprosenih

koji su aktivni do/i u periodu starosti. Ovi nalazi potvreni su i u drugim istraivanjima.
Kod osoba niih sposobnosti i nie aktivnosti opadanje se javlja najranije i znatno je
bre.
Dosadanja istraivanja pokazuju da je stvaralaka produkcija zavisna od oblasti
stvaralatva, uzrasta i individualnih karakteristika. Neki nalazi ukazuju da je najvie
velikih ostvarenja i u nauci i u pronalazatvu i umetnikoj produkciji izmeu 20 i 50
godina. Meutim, kod najistaknutijih naunika i umetnika najee nema opadanja
stvaralatva, posebno kvaliteta produkcija, sa starenjem.
Nalazi dobijeni u razliitim kulturnim sredinama o problemima starih su slini:
ukazuju da neaktivnost i socijalna izolacija ubrzavaju negativne psihofizike promene u
starosti. Meutim, istovremeno se, zahvaljujui porastu opteg i zdravstvenog standarda, produuju prosene godine ivota i uveava populacija osoba u starakom dobu.
To drutvu namee potrebu organizovanog pristupa problemima koje donosi starenje.
Osmiljavanje i realizovanje takvih programa bie delotvornije ako se zasniva na poznavanju psihologije starenja.

263

LITERATURA
, ..(1977): , : .
Andrilovi, V. (1986): Metode i tehnike istraivanja u psihologiji odgoja i obrazovanja, Zagreb: kolska knjiga.
Andrilovi, V. i udina, M. (1986): Osnovi ope i razvojne psihologije, Zagreb: kolska knjiga.
, .. , .. (., 1986): , :
.
, . (1989): , : .
, . (1998): : - , : .
Braine, M.D.S. (1963): The Ontogeny of English Phrase Structure the First Phase, Language, 39.
, . (1994): , : .
, . (1999): I , : .
, . (2000): II , : .
Bruner, J.S. & Greenfield, P.M. (1969): , , 1.
, . (1982): , : .
, . (1985): , : .
, . (1997): , : .
, .. (1977): , : .

264

, .. (1996): , , :

, . (1980): , : .
, Y. (1978): , : .
(1983): , : .
, .. , .. (1998): , :
.
, . (1984): , : .
, . (1994): , : .
, . (1988): , : .
, .. (1981): , : .
, . (1980): , : .
, . , .. (., 1967): , :
.
, . . (1989): , : .
, . . (1976): , : .
, . (1978): animal symbolicum, : .
, . . (1983): , : .
, .. , .. (1872): , :
.
, .. (1976): XX , : .
, . (1974): , :
.
, ..(1990): , , : .
, .. , ... (1987): , : .
Kohlbrg, L. (1976): The Development of Chidrens Orientations Tonjard a Moral Order: Seljuence in the Development of Moral Thought, : Neubauer, M.D. (Ed.), The Process of Child Development, New York: A
Meridian Book, pp. 143-163
, .. (1991): , :
, . , . (1973): , : .
, . (1980): , : .
, . (1981): , : .
Leve, R. (1980): Childhood, the study of development, New York: Pergamon Press.
, . (1970):
, : .
, .. (1982): , : .
, . (1963): , :
-, . (1994): , : .
, . (1978): , : .
-, . (1988): , : .

265

Mussen, P.H. (Ed.) (1969): , : " ".

Musen P.H., Conger J.J., Kagan J. & Huston A.C. (1984): Child development and personality, Nenj York: Harper
&Ronj, Publishers, Inc.
, . (1963): , : .
, . , . (1975): , : .
, . (1984): , : .
Piaget, J. (19760: Piagets Theory, : Neybauer, M.D. (Ed.), The Process of Child Develoment, New York: A
Meridian Book, pp. 164-212.
, . , . (1977): , : .
, . , . (1990): , : .
, .. (1979, .): , : "".
, .. (1984): , : .
, , . (1977): , : .
Roberts, T.B. (Ed.) (1975): Four Psychologies Applied to Education, New York: John Wiley & Sons.
Skinner, B.F. (1957): Verbal Biheviour, Nenj York: Appleton-Century-Grafts.
, . (1979): , : .
, . (1989): , , .
, . (1991): , , 3-4, . 13-24.
, . (1979): , : .
Turner, J. (1977): Pschicology For the Classroom, London: Methuen.
, . (1981): , : .
, . (1989): , , .
, . (1979): , :
, . (1981): , :
, . (1986): , :
.
, . (1991): , , 3-4, . 25-48
Chomsky, N.: (1972): , : .
, ... (1992): , : Piccadilly Books Co.
*** (1981), , , : .
*** (1973), , 6, , : .

266

Prof. Dr Aleksa Brkovi

RENIK
PSIHOLOKIH POJMOVA

a
AGNOZIJA - nesposobnost tumaenja ulnih utisaka (vizuelnih, taktilnih i auditivnih) koja nastaje kao
posledica povrede korteksa. Gubi se mogunost prepoznavanja i identifikovanja ranije poznatih objekata
i svojih delova tela.
AGRAFIJA - oblik motorne afazije koji se ispoljava kao smanjena sposobnost pisanja.
AGRESIJA - napad na prepreku koja je na putu do cilja. Agresija moe biti stvarna i zamiljena, verbalna i fizika, na pravu prepreku ili pomerena na drugi objekt.
AGRESIVNOST - tendencija ka agresiji. Agresivnost ima za cilj da nanese psihiku ili fiziku povredu.
ADAPTACIJA - (Pijae) ravnotea asimilacije i akomodacije, opti oblik psiholoke ravnotee.
ADOLESCENCIJA - razvojna faza izmeu detinjstva i odraslog doba; faza u kojoj pojedinac postie
fiziku i (relativnu) psiholoku zrelost (intelektualnu, emocionalnu, socijalnu, psihoseksualnu i moralnu
267

zrelost). Poetak adolescencije se lake odreuje - preko specifinih fiziolokih kriterijuma, dok se kraj,
granica izmeu adolescencije i odraslog doba, moe samo priblino odrediti. Konvencionalne granice
adolescencije najee se vezuju za uzrast od 12-13 do 21-22 godine.
AKOMODACIJA - (Pijae) promena kognitivnih struktura; da se preudese strukture kako bi mogle da
se primene u danoj problem situaciji; da se ponaanje organizma uskladi sa sredinom.
AKTIVAN RENIK - skup rei kojima se sluimo u vlastitom govornom komuniciranju - izraavanju.
Aktivan renik je znatno manji od pasivnog renika, skupa rei koje razumemo (posedujemo) ali ne upotrebljavamo.
AKCELERACIJA - ubrzanje, ubrzano napredovanje; razvojna: dostizanje vieg stepena razvoja u nekoj
funkciji, u odnosu na vrnjake; vaspitna: ubrzano napredovanje darovitih uenika koje moe biti izraeno: kao napredovanje u kolskim razredima (na primer: dva razreda za jednu kolsku godinu) ili kao vii
stepen postignua u nekoj oblasti, ustanovljen standardnim merilima.
ALGORITAM - propis, sistem pravila i operacija ijim izvravanjem se sigurno dolazi do cilja, tanog
reenja. Algoritamski model miljenja odlikuje determinisanost (propis), masovnost (primena na sve
zadatke iste klase) i rezultativnost (propis garantuje pravilnost i istovetnost reenja).
ALGORITMIZACIJA UENJA - pristup uenju u kome su postupci traenja reenja poreani u logiki niz ili algoritam. Uspenost svake etape u tom uenju zavisi od uspenosti prethodne etape.
ALEKSIJA - oblik senzorne afazije koji se ispoljava kao gubitak sposobnosti itanja rei, iako je neoteeno vienje i/ili inteligencija.
ALOMORFNI RAZVOJ - razvoj spoljnjih oslonaca mentalnih funkcija: tehnikih sredstava, pomagala i
instrumenata - koji uveavaju efikasnost reavanja problema.
AMBIVALENCIJA - psihiko stanje linosti u kome se istovremeno doivljavaju dvostruki, opreni
odnosi prema drugim osobama, aktuelnoj situaciji ili vlastitoj linosti; na primer: afektivni odnos (ljubav
i mrnja), motivaciono stanje (privlaenje i odbijanje, prihvatanje i odbacivanje).
AMNEZIJA - gubitak pamenja, nesposobnost da se prepozna ili javi seanje na prola iskustva. Moe
se javiti kao posledica povrede korteksa ali i kao posledica potiskivanja. Zavisno od vremena, mesta,
obima ili tipa iskustva amnezija dobija i specifian naziv.
ANALIZA - proces rastavljanja celine na delove. Analizom se objekt miljenja rastavlja na jednostavnije
delove.
ANALIZA VARIJANSE - metoda testiranja znaajnosti razlika (izraene kao varijansa) naenih u zavisnoj promenljivoj, kad se ona izloi uticaju jedne ili vie eksperimentalnih promenljivih. F odnos predstavlja odnos izmeu meugrupne i unutargrupne varijanse.
ANALIZA KOVARIJANSE - metoda statistike kontrole zavisnih varijabli. Analiza kovarijanse definie se kao srednja vrednost unakrsnih proizvoda devijacije, to postie proirenjem analize varijanse "prilagoavanjem" srednjih vrednosti kvadrata devijacija uzimanjem u obzir korelacija izmeu rezultata poetnog i zavrnog testiranja.
ANALIZA KRITERIJUMA - faktorska analiza koja ukljuuje kriterijsku varijablu u testovnu matricu
koja se faktorizuje.
ANALOGIJA - objanjavanje i/ili reavanje problema uporeivanjem neeg sa neim drugim slinim.

268

ANDROGENIJA od lat. andros - muki, gynes - enski) - oznaava osobe (oba pola) koje su uspenu
spojile u sebe i u svom ponaanju kako tradicionalno muke, tako i tradicionalno enske psiholoke karakteristike.
ANIMIZAM - tendencija kod dece da stvari smatraju ivima i obdarene voljom.
ANKETA - istraivaka tehnika kojom se pomou upitnika, intervjua ili skale procene prikupljaju podaci
na uzorku ispitanika.
ANKSIOZNOST - doivljaj strepnje, teskobe, u kome uzrok nije jasno opaen kao u strahu. esto je
pokree anticipacija budue opasnosti i zla. Anksioznost je pokreta odbrambenih mehanizama i dinamiki centar neuroza.
ANTICIPACIJA - primanje / reagovanje unapred, pre nego to se dobije prava dra - reagovanje na signale koji "najavljuju" (ne) oekivano.
APRAKSIJA - nesposobnost da se izvede nameran pokret (izuzev govora) koja je posledica povrede
korteksa, a forma apraksije zavisi od mesta povrede.
APSTRAKTNO MILJENJE - oblik miljenja u kome se kao komponente kojima se reava problem
koriste simboli (apstraktni pojmovi).
APCISA - horizontalna osnovna linija jednog grafikona (obeleava se sa ("x")
ARITMETIKA SREDINA - (M) srednja vrednost, najee koriena mera centralne tendencije. Dobija se kada se aritmetiki zbir svih pojedinanih vrednosti podeli sa brojem sluajeva.
ARTIFICIJELIZAM - tendencija kod dece da smatraju da su prirodne pojave prouzrokovali ljudi (na
primer, ljudi su napravili planine, reke,...).
ARHETIP - (Jung) naziv za nasleene modele koji su reprezentanti kolektivnog nesvesnog iskustva;
filogenetski engrami prolosti (praslike). Po Jungu arhetipovi su apriorni organizatori iskustva koji se
javljaju u snovima, halucinacijama, tvorevinama kulture i umetnosti. Najpoznatiji arhetipovi su: persona
- predstavlja javnu linost, usvojenu ulogu nastalu pod uticajem drutvenih zahteva; anima - enska
svojstva u prirodi mukarca; animus - muke premise u psihi ene; senka - tamne strane ljudske prirode,
animalni deo koji uzrokuje individualno i svetsko zlo, eli i ini sve ono to ego odbacuje; nadsvest - arhetip koji integrie sve sisteme linosti.
ASIMILACIJA - (Pijaeova teorija) postojee kognitivne strukture se primenjuju na nove podatke, u
novoj situaciji i ostaju nepromenjene; asimilacija spoljanjeg sveta u ve obrazovane strukture.
ASOCIJACIJA - funkcionalna povezanost izmeu psihikih pojava, uspostavljena u toku iskustva - prisustvo jedne tei da izazove drugu.
ASOCIJACIONIZAM - psiholoka kola; klasini asocijacionizam uzima za predmet izuavanja pojave
svesti, introspekciju za metodu, a elementi koji asociranjem izgrauju sloeni duhovni ivot su oseti i
njihove "kopije" predstave; moderni asocijacionizam za predmet izuavanja uzima ponaanje organizma,
objektivno posmatranje za metodu, a elementi koji se asociraju su drai i odgovori (S-R).
ASTENIKI TIP - tip telesne konstitucije; osobenosti: visoka mrava osoba. Kremer u svojoj tipologiji
ovaj telesni tip povezuje sa izoidnim tendencijama.
ATRIBUCIJA - teorija motivacije koja ukazuje da kod linosti postoji generalizovano oekivanje koji
uzroci, spoljanji ili unutranji, presudnije utiu na njeno ponaanje i postignue. U takso-nomiji uzroci
se razvrstavaju i prema dimenzijama: stabilnosti (stabilan / nestabilan), mesta (unutranji / spoljanji) i
kontrole (pod kontrolom / van kontrole).
269

AUTIZAM - tendencija povlaenja u svet fantazije i simbolike a gubitak kontakta sa realnou.

AUTISTINO DETE - (deja psihoza), bolesno stanje u kome je, u manjoj ili veoj meri, izgubljen
kontakt sa realnou, dete se povuklo u sebe, smanjen je ili prekinut prijem povratnih informacija iz okoline; izvori autizma potiu iz celokupne linosti - njene saznajne, afektivne i konativne sfere; javljaju se
smetnje govora, neadekvatne reakcije na spoljanje stimuluse, manirizam i druge reakcije koje ukazuju
da je realnost odbaena i na subjektivnom planu izopaena.
AUTORITARNA ATMOSFERA - socijalna atmosfera koja nastaje u grupi u kojoj je primenjen autoritativan nain voenja.
AUTORITARNO (RUKO) VOENJE - nain voenja u kome rukovodilac, nastavnik ili roditelj sam
odreuje smernice, planove i donosi odluke, ne obrazlae svoje postupke i ne obzire se na miljenja grupe.
AFAZIJA - poremeaj govora koji je posledica povrede korteksa. Senzorna afazija (slepilo za rei ili
gluvoa za rei) je nesposobnost razumevanja rei ili zaboravljanje znaenja rei. Motorna afazija je nesposobnost izgovaranja rei.
AFEKAT - vrlo intenzivno i relativno kratkotrajno emocionalno stanje praeno izrazitim telesnim promenama i burnim reakcijama. Afekat esto dovodi do "suenja svesti" to ima za posledicu neobuzdano
a ponekad i neuraunljivo ponaanje.
AFEKTIVNA VEZANOST - bliska emocionalna veza roditelja i deteta koju pokree primarna potreba
(R. Zazo). Nastaje u ranom detinjstvu, u prvih est meseci, kao posledica interakcije deteta i roditelja.
Afektivna vezanost je bioloko i interindividualno ponaanje.
AFEKTIVNI TON - doivljaj prijatnosti ili neprijatnosti pri emocionalnom stanju.
AFEKTIVNO UENJE - razvijanje odnosa privlaenja ili odbijanja - formiranje sudova, interesovanja,
stavova i vrednosti. Ono odreuje optu usmerenost i sistem vrednosti pojedinca.
AFILIJATIVNA POTREBA - potreba za udruivanjem sa drugim radi saradnje, druenja, ljubavi.
AFILIJACIJA - Tenja pojedinca za udruivanjem, da bude u drutvu drugih ljudi."AHA!" DOIVLJAJ - afektivni doivljaj koji prati iznenadno uvianje ili reenje problema, kako tanog tako i pogrenog.

b
BEZUSLOVNA DRA - prirodna dra koja bez ikakvog uslova, vebanja odmah izaziva reakciju.
BEZUSLOVNA REAKCIJA - uroena reakcija koju bezuslovna, prirodna dra izaziva bez ikakvog
uenja.
BESMISLENI SLOG - verbalni materijal za eksperimente u kojima se ispituje proces uenja i pamenja
(Ebinghaus), a sastavljen je sluajnim udruivanjem suglasnika - samoglasnika - suglasnika; slogovi bez
smisla (znaenja) eliminiu faktor iskustva.
BILINGVIZAM - uenje dva jezika u isto vreme. Kod dece koju ista osoba ui oba jezika moe biti
emocionalnih smetnji, ako su oba jezika podjednako savladana, ako se javi konflikt kojim jezikom da se
komunicira.
BINOKULARAN - gledanje sa dva (oba) oka. Binokularno gledanje najznaajniji je faktor opaanja
dubine.
270

BIOLOKO NASLEE - (hereditet) celokupnost uticaja prenetih genima od predaka na potomka, koji
ine naslednu determinaciju razvoja (uz uticaj faktora sredine i aktivnosti pojedinca i njihovu interakciju).
BIORITAM - periodino menjanje, povienje i snienje fizike, intelektualne i emocionalne aktivnosti
pojedinca, pod uticajem interakcije spoljanjih i unutranjih faktora u pojedinim vremenskim ciklusima.
BIT - (binary digit) merna jedinica iznosa informacije (bit = log2 k, gde je k broj alternativa); bit je onaj
iznos koji, kad se stavi u odreeni skup poznatog broja alternativnih ishoda za neki dogaaj, smanjuje
alternative za jednu polovinu.
BIHEVIORIZAM - psiholoka kola koja odbacuje svesne doivljaje kao predmet a introspekciju kao
metodu psihologije; prihvata ponaanje kao predmet a objektivno posmatranje kao metodu psihologije;
uvodi S-R emu psiholokih problema i zakona.
BLIZANCI - identini: razvijaju se podelom jednog oploenog jajeta ili zigota; fraternalni: razvijaju se
iz dva posebno oploena jajeta. Identini su uvek istog pola i pretpostavlja se da imaju isto bioloko naslee (hereditet), dok fraternalni blizanci nisu blii od obine brae i sestara.
BUDNOST - neuralna: neurofizioloko stanje visoke spremnosti za diskriminaciju i reagovanje na stimuluse; lina osobina da ovek brzo obrati panju na izloene ideje i sredinske promene.

c
CEFALOKAUDALNOST - psihofiziki princip razvoja koji ukazuje da se rast i razvojne funkcije miia kreu u smeru od "glave prema repu".
CENTRACIJA - nemogunost deteta da se u toku miljenja istovremeno usmeri na vie od jedne karakteristike predmeta.
CNS - centralni nervni sistem.
CIRKULARNA REAKCIJA - kruna reakcija, jedan ciklus ponaanja (reakcija) koji je dra za sopstveno ponavljanje.
CRTE LINOSTI - relativno trajne dispozicije ili osobine linosti koje omoguavaju da se objasni /
predvidi relativna doslednost u ponaanju. Termin crta se ee koristi za afektivno-konativnu oblast a za
kognitivnu - sposobnosti.

ITANJE - kognitivna sposobnost koju ini opaanje, razumevanje i povezivanje pisanih simbola i sistema simbola i shvatanje njihovih poruka; proces itanja sadri dve glavne faze: (a) fiksacione pauze,
mirovanje oiju pri emu se obuhvata odreen broj znakova koje treba dekodirati - tada se odvija itanje:
(b) pokrete oiju sa jednog dela na drugi deo teksta, sa reda na red, pri emu se znakovi ne opaaju i ne
razumeju. U nastavi itanja mogu se javiti specifine tekoe u itanju - nesposobnost razumevanja simbola, nemogunost povezivanja simbola sa onim to on predstavlja (slova sa glasom, rei sa predmetom);
najei oblik, koji uslovljavaju primarni i/ili sekundarni uzroci, je disleksija, a najtei oblik, koji izaziva
organski nedostatak, je legastenija.
ITANJE - VIZUELNO - odvija se uz uee vida i centralnih modanih procesa, a bez zaetaka motornih pokreta govornih organa, to doprinosi i brem itanju i boljem razumevanju.

271

ITANJE - KREATIVNO - da uenik upotrebi svoje iskustvo kad tumai ili kritikuje tekst. Ako uenik
ima sopstveno originalno miljenje o tekstu koji je proitao to je znak da ita kreativno. Kreativno itanje
se podstie ako se od uenika trai da dv naslov proitanom tekstu, da nastavi priu prema svojoj zamisli, da iznese svoj doivljaj o proitanom, da otkrije implicitno obuhvaena znaenja - pieve namere i
emocionalna stanja koja su indirektno izraena u tekstu.
ITANJE - KRITIKO - evaluacija teksta koji se ita. Uenik je ovladao kritikim itanjem ako je u
stanju da o proitanom tekstu iznese svoje sopstvene ocene. Da bi se razvijalo kritiko itanje treba podsticati uenike da saoptavaju svoje sudove i naine doivljavanja proitanog.
ITANJE - FLEKSIBILNO - podeavanje brzine itanja prema tekstu koji se ita, cilju i zadacima itanja. Cilj itanja moe biti: traenje odreenih injenica, pronalaenje redosleda zbivanja ili pronalaenje glavne ideje, poruke teksta.
ITANJE - FUNKCIONALNO - upoznavanje izvora iz kojih se mogu dobiti podaci, upoznavanje knjige i njenih delova, nalaenje i pravilno tumaenje tabela, grafikona i drugih ilustracija. Funkcionalno itanje zavisi od optih znanja kako pronai knjigu u biblioteci ili pojam u enciklopediji ili reniku.
ITLJIVOST - kvalitet pisanog teksta koji omoguava lako itanje i razumevanje; psiholoke mere itljivosti teksta su: brzina itanja, broj regresivnih pokreta, itanje kratko izloenih materijala, itanje na
daljinu, posredno itanje i itanje pri smanjivanju osvetljenja. Faktori itljivosti su: to vei kontrast slova i osnove, optimalna duina reda (105 mm), optimalna veliina i oblik slova.
ULNE ILUZIJE - ulne obmane, pogreno opaanje spoljanjih objekata; jedan broj iluzija zavisi od
rasporeda drai, druge su centralnog porekla, pod uticajem psiholokih faktora, kao: oekivanja, prethodna znanja, oseanja. Najee su iluzije ula vida.

d
DARVINOV REFLEKS - refleks hvatanja, ako se nekim predmetom odgovarajue veliine dotakne
dlan novoroeneta ono e vrsto uhvatiti taj predmet.
DAROVITO DETE - obdareno dete, dete koje ima visok stepen nekog specijalnog talenta; obdarene
odlikuje i veoma visoka opta intelektualna sposobnost. Darovitim se smatra dete koje ima specifinu
strukturu linosti koja mu omoguava da u jednom ili vie podruja stvaralatva konstantno ostvaruje
nadprosene rezultate.
DVOSMERNA KOMUNIKACIJA - komunikacija izmeu izvora i primaoca informacija koja se ostvaruje uz pomo povratnih informacija.
DEDUKTIVNO ZAKLJUIVANJE - nain razmiljanja koji polazi od premisa ili propozicija iz kojih
se izvodi validan zakljuak; dedukcijom utvrujemo da ono to vai uopte - vai i u pojedinanim sluajevima.
DEKODIRANJE - prevoenje simbola u ono to oni znae; proces pri kome primalac prevodi signale u
poruke.
DEMOKRATSKI NAIN (RUKO) VOENJA - odlikuje stil voenja u kome svi lanovi grupe donose odluku i dele odgovornost za realizaciju. Demokratski voa razjanjava ciljeve, predlae reenja, razmatra zakljuke i dogovara se sa grupom ("mi..."), podstie samoinicijativu.

272

DESURGENCIJA (F-, Katel) - izvorna crta koja se manifestuje zaplaenim, pesimistikim, brinim,
utljivim, trezvenim, osamljenim ponaanjem.
DETERMINIRAJUA TENDENCIJA - opta usmerenost linosti koja je rezultat prihvatanja cilja da
se rei neki zadatak (problem); pri reavanju zadatka angauju se svi psihiki procesi, ali determinirajua
tendencija posebno usmerava i strukturira misaone operacije.
DETINJSTVO - period od roenja do puberteta (rane adolescencije).
DECENTRACIJA - mehanizam prevladavanja egocentrizma linosti; mogunost deteta da se u toku
miljenja usmeri istovremeno na vie karakteristika predmeta (dostie se oko 7. godine).
DEJA PSIHOLOGIJA - psiholoka disciplina koja se bavi istraivanjem i prouavanjem dejeg psihikog razvoja; savremenu deju psihologiju karakterie nastojanje da otkrije zakonitosti psihikog razvoja
dece, a osnovni cilj je objanjavanje tog razvoja.
DIVERGENTNO MILJENJE - sposobnost nalaenja vie odgovora koji zadovoljavaju dani uslov ili
informaciju; originalnost i fluentnost ideja.
DIMENZIJE - svaki merljiv obim ili veliina, svaka karakteristika na osnovu koje se neki dogaaj, doivljaj ili crta moe staviti u kvantitativnu seriju.
DINAMIKA PSIHOLOGIJA - psiholoka disciplina koja se bavi motivacijom ovekovog ponaanja,
uzrono posledinim odnosima; kada se govori o dinamikim aspektima linosti uvode se motivi, emocije, stavovi i drugi pokretai aktivnosti linosti.
DIREKCIJA - usmerenost misaonog toka, model traganja koji omoguuje i odreuje kombinovanje datih elemenata ili starih iskustava u novu celinu - sredstvo kojim se reava problem.
DISKRETNI MOTORNI ZADACI - motorne navike, sastoje se od odvojenih reakcija, ponaanja - na
osnovu kojih zakljuujemo da je dolo do relativno trajnih promena u organizmu u toku uenja.
DISKRIMINATIVNOST - svojstvo koje omoguava da se predmeti ili dogaaji razlikuju od nekih drugih; merna odlika instrumenta koja ukazuje kolike se male razlike meu merenim veliinama mogu
otkriti.
DISIMBOLIJA - nesposobnost razumevanja simbola, koja proizilazi iz nemogunosti da se povee simbol sa onim to predstavlja (slova sa glasom, rei sa predmetom - disleksija, disgrafija; broja sa koliinom - diskalkulija), koja je najee posledica organskih oteenja (primarni uzrok).
DISPOZICIJA - organizovan i trajan deo celokupne psiholoke i psihofizioloke organizacije na osnovu
koje e neko lice relativno dosledno se ponaati uprkos varijacije uslova; nasleene organske - nervne i
druge strukture, koje su osnova nekog razvoja i/ili delovanja.
DISCIPLINA - (u koli) oblici prihvatljivog ponaanja koji ne ometaju nastavni proces, a koji istovremeno znae usmerenost panje na sadraje rada u koli; samodisciplina - je sposobnost linosti da se ne
angauje u aktivnostima koje su nesaglasne sa usvojenim ciljevima.
DISTINKCIJA - svojstvo koje ini mogunom diskriminaciju izmeu bilo koje dve pojedinosti.
DISTRIBUCIJA - (stat.) - sistematsko grupisanje podataka u klase ili kategorije, prema uestalosti javljanja vrednosti.
DIFERENCIJACIJA - psihofizika pravilnost u razvoju: odnosi se na suavanje od masovnih, simultanih sklopova mnogih odgovora na nekoliko kontrolisanih odgovora; ponaanje je najpre generalizovano
a sa razvojem se diferenciraju specifini pokreti.
273

DNK - dezoksiribonukleinska kiselina, strukturalna komponenta gena koja je nosilac koda naslea,
"pamenja vrste".
DOKIMOLOGIJA - nauka koja identifikuje i prouava faktore koji utiu na ocene i postupak ocenjivanja.
DOMINANTNOST - nametanje, tendencija ka potvivanju i prevlasti u odnosu na druge; kontrolisati
sredinu, uticati na ponaanje drugih ili upravljati njima sugestijom, ubeivanjem ili vostvom.
DOSADA - psiholoko stanje u koje linost zapada pod uticajem retke ili jednoline stimulacije, koje
prati uznemirenost, neugodnost, tenja da se situacija promeni.
DUGORONO PAMENJE - jedna od glavnih funkcija u sistemu pamenja: skladite obraenih informacija, pojmova i pravila, motornih vetina.

d
DEMS-LANGEOVA TEORIJA EMOCIJA - oba autora, nezavisno jedan od drugog, su iznela shvatanje da telesne promene nisu samo pratilac emocija, niti su njihova posledica - ve su njihov uzrok;
emocija, po njima, nije nita drugo do doivljaj telesnih promena, svest o tim promenama je - skup oseanja koja su eho tih promena.

e
EBINGHAUSOVA KRIVA - krivulja toka zaboravljanja materijala koji je potpuno nauen; ona ukazuje
da je zaboravljanje najvee neposredno posle uenja a sa vremenom opadanje preostalog je sve sporije.
EVALUACIJA - kritiko procenjivanje, odreivanje relativne vanosti neega u pojmovima jednog standarda.
EGZISTENCIJALISTIKA PSIHO-LOGIJA - psiholoki pravac koji odlikuje idiografski pristup, da
se prouava konkretna, celovita linost, onakva kakva egzistira u stvarnosti, pri emu se koristi fenomenoloka metoda.
EGO - (psihoanalit.) - psiholoka komponenta linosti, sistem saznajnih procesa: opaanje, miljenje,
planiranje i odluivanje. Ego posreduje izmeu ida (bioloke komponente linosti) i superega (socijalne
komponente linosti).
EGO IDEAL - (psihoanalit.) - deo ega tesno povezan sa superegom - predstavlja zbir pozitivnih identifikacija sa roditeljima, od kojih proistiu svesno eljeni standardi izvrsnosti, onoga to neko istinski eli da
bude.
EGOIZAM - pojava kada je vlastiti interes osnova motivacije, ponaanja. Ova vrednosna orijentacija
linosti suprotna je tendencija od altruizma.
EGOCENTRIZAM - poznavanje i priznavanje iskljuivo vlastitih potreba, period nerazlikovanja vlastitog bia i okoline, svoga stanovita od tueg - otuda ponaanjem upravljaju sopstveni interesi.
EGOCENTRINI GOVOR - deji monolog, glasan govor koji prati i usmerava deju igru i aktivnosti.
Dok Pijae ovaj oblik smatra prelaznim od individualnog na socijalni, Vigotski ukazuje da je monolog
stvaranje plana, sredstvo miljenja, da ima socijalno poreklo i da prelazi u unutranji govor, interiorizuje
se.

274

EDIPOV KOMPLEKS - psihoanalitiko uenje da deak upravlja erotska oseanja ka majci, a devojica ka ocu (Elektra kompleks). Frojd smatra da su fiksacija libida na toj fazi razvoja i potisnute elje - kod
odrasle linosti uzrok svih neuroza.
EDUKACIJA - poeljne i progresivne promene linosti koje su posledica obuke i uenja.
EKLEKTICIZAM - pristup da se u graenju neorginalnog sistema uzimaju kompatibilni delovi iz razliitih izvora; na taj nain se kombinuju u skladnu celinu svi validni delovi (elementi).
EKOLOKA PSIHOLOGIJA - interdisciplinarna oblast koja se bavi psiholokim aspektima interakcije
oveka i sredine, posebno istraujui posledice ekoloke krize na psihiki ivot i problem kako da ovek
motivie da uvaava ekoloke zakonitosti.
EKSPERIMENT - metoda psiholokog istraivanja uzrono-posledine veze izmeu ispitivane pojave
(zavisne varijable) i uvedenih uslova (nzavisne varijable) i kontrolisanih uslova (kontrolne varijable).
EKSPERIMENTALNA PSIHOLOGIJA - ispitivanje psihikih pojava korienjem eksperimentalne
metode i/ili tehnika koje otkrivaju empirijske podatke i uzrono posledine veze.
EKSTERIORIZACIJA - proces prelaska od unutranje psihike delatnosti na spoljanju aktivnost (ponaanje), na primer prelaz od unutranjeg na spoljanji govor.
EKSTRAVERZIJA - orijentacija linosti ka spoljanjem svetu, otvorenost, srdanost, lako ukljuivanje
u drutvo, bezbrinost.
EKSTRAPOLACIJA - odreivanje vrednosti jedne promenljive izvan njenog opsega, na osnovu zakljuivanja iz varijacija te promenljive unutar poznatog opsega; u psihologiji ekstrapolacija ima ogranienu
vrednost - ne moe se bez rezerve prihvatiti da uslovi u laboratoriji simuliraju situaciju u porodici ili koli; problemi nastaju i pri ekstrapolisanju nalaza na relaciji odrasli - dete, ivotinja - dete, dete - dete razliitih kultura.
EKSTRINZINA MOTIVACIJA - spoljanja motivacija, tenja da se aktivnou postigne nagrada ili
izbegne kazna koja dolazi spolja.
EKSTRASENZORNA PERCEPCIJA - odgovor na neki spoljni dogaaj koji se ne pojavljuje ni pred
jednim poznatim ulom.
ELABORACIJA - umenost da se u detalje razvije originalna ideja reenja.
EMBRION - organizam u poetnoj fazi prenatalnog razvoja, od privrivanja ovuma za zid materice pa
do kraja drugog meseca od zaea.
EMOCIJE - psihiki procesi kojim vrednujemo saznato, izraavamo subjektivni odnos prema dogaajima, osobama i vlastitim postupcima. Pored subjektivnog (emocionalnog) doivljaja ove procese odlikuju
organske promene i emocionalno ponaanje.
EMOCIONALNA STABILNOST - karakteristika linosti koja reaguje suzdrano, postojano, odmereno, koja je visoke samokontrole i snanog ega.
EMOCIONALNI RAZVOJ - jedan od vanih procesa u razvoju linosti koji se odvija pod uticajem
faktora sazrevanja i socijalnog uenja.
EMPATIJA - uivljavanje, stavljanje u poziciju druge osobe i zahvaljujui tome razumevanje oseanja i
potreba druge osobe, kao i mogunost predvianja ta e drugi uraditi u pojedinim situacijama.

275

EMPIRIZAM - shvatanje da je iskustvo jedini faktor razvoja i jedini izvor znanja (ovek je samo proizvod svoje okoline i prilika u kojima ivi).
ENGRAM - kod, nervni model, mnemika shema, mnemogram - organska promena u nervnoj eliji kojom se objanjava retencija.
EPIGENEZA - termin je preuzet iz embriologije i njime se oznaava javljanje u toku razvoja svojstava i
pojava koje nisu sadrane u prethodnoj etapi razvoja. Erikson "epigenezom" naziva osam stadija razvoja
u ontogenezi; on smatra da je pojavljivanje pojedinih stadija razvoja determinisano naelom epigeneze:
stadiji se javljaju po planu i svaki ima "kritino vreme" nastajanja u kome se energija u njega investira, a
to je preduslovljeno kodom sazrevanja.
EPISTEMOLOGIJA - teorija saznanja, prouavanje (filozofski) porekla, prirode i granica ljudskog saznanja.
EPIFENOMEN - pojava koja prati neki drugi dogaaj a da nije s njim u kauzalnoj vezi.
EPIFENOMENALIZAM - (metafiz.) - doktrina da su mentalne aktivnosti samo nusprodukti nervnih
procesa.
ERGONOMIJA - interdisciplinarno prouavanje oveka u proizvodnoj aktivnosti i optimizacijom odnosa ovek-maina u psihikom i fizikom pogledu. U sklopu ergonomije koriste se saznanja inenjerske
psihologije, fiziologije i higijene rada, antropologije, organizacije rada, kibernetike, tehnikog dizajna,
te-orije sistema, automatskog upravljanja i dr.
ESTETSKA ORIJENTACIJA - vrednosna orijentacija u kojoj je traenje i stvaranje lepog osnovni ivotni cilj.
ETNOLOGIJA - nauka koja izuava etnike grupe, njihovo poreklo, obiaje i kulturu.
ETNOPSIHOLOGIJA - ogranak socijalne psihologije koji izuava uticaj etnosa na proces i forme socijalizacije; produkti materijalne kulture i psiholoke karakteristike etnosa su inioci i rezultat tog procesa.
ETOLOGIJA - u prvobitnom znaenju nauka o etici; u savremenoj upotrebi ovaj termin oznaava nauku
o biolokim osnovama i obrascima ponaanja koji su rezultat prilagoavanja uslovima odreene sredine.
EUGENIKA - primena genetike radi poboljanja uroenih osobina rase ili soja posebno ljudi; poveanjem razmnoavanja pogodnih ili spreavanjem razmnoavanja nepogodnih naslednih svojstava.
EUFORIJA - oseanje poviene prijatnosti i poleta, koje se esto javlja bez vidljivog objektivnog povoda.
EFEKTOR - izvrni organ, organ koji odgovara na naredbe (podraaje) iz nervnog sistema; efektori kod
oveka su miii i lezde.
EFIKASNOST - uspenost (intelektualna, kognitivna, radna, obrazovna, socijalna). Spoljanji kriterij
efikasnosti je uspeh u ivotu. Unutranji kriterij je vezan za stepen oslobaanja latentnih sposobnosti koji se izvodi iz razlike potencijalnih sposobnosti i realizovanih sposobnosti.

f
FAKTORSKA ANALIZA - korelaciona analiza kojom se skorovi raznovrsnih testova stavljaju u meusobne odnose i izdvajaju faktori - koji su u osnovi razliitih psihikih aktivnosti. Faktorskom analizom
otkriva se struktura sposobnosti, struktura linosti - u faktorskim teorijama.

276

FAKTORSKO-ANALITIKA TEORIJE LINOSTI - teorije koje se zasnivaju na faktorskoj analizi

(R. Katel). Po Katelu faktori nastaju inerakcijom faktora naslea i sredine; faktori se mogu grupisati u
dinamike, sposobnosti i temperament.
FANTAZIJA - (v. IMAGINACIJA)
FENOTIP - skup vidljivih struktura, stanja, funkcija ostvarenih iz genotipa (skupa naslednih karakteristika).
FETUS - (v. PRENATALNI PERIOD)
FIZIOGNOMIJA - procenjivanje strukture, prirode linosti na osnovu izgleda i pojedinih crta lica. Psiholoka ispitivanja uglavnom nisu potvrdila uenje fiziognomije.
FIZIOLOKA PSIHOLOGIJA - grana psihologije koja se bavi odnosima fiziolokog, posebno centralnog nervnog sistema i endokrinog sistema, i pojava psihikog ivota.
FIZIKI RAZVOJ - razvoj tkiva i organa koji se progresivno odvija u prvih 20 godina; faze ubrzanog
razvoja su na poetku ranog detinjstva i u predpubertetu. U osnovi telesnog razvoja su: osifikacija, rast
miia i mijelinizacija. Spolja se taj razvoj uoava preko promena telesne visine, telesne teine i promene
telesnih proporcija.
FIZIKO ISKUSTVO - (Pijae) iskustvo koje nastaje empirijskom apstrakcijom, izvlaenjem iz samog
objekta apstrakcijom jednih a zanemarivanjem drugih, nebitnih, svojstava. Za sticanje fizikog iskustva u
procesu nastave dovoljno je obezbediti potreban materijal (princip oiglednosti) i podsticati uenike da
otkrivaju svojstva predmeta.
FIKSACIJA - uvrivanje i kasnija nepromenljivost stanja ili funkcije.
FILOGENEZA - poreklo i evolucija vrste; filogenetski se odnosi na ono to je nasleeno u vrsti ili varijetetu.
FLEGMATIK - tip temperamenta koji odlikuju spore, retke i slabe reakcije; slabih je oseanja ali je vedar i optimista; Ajzenk istie da se flegmatian temperament dobija kombinacijom stabilnosti i introverzije i ini ga sledei sindrom crta: pasivnost, briljivost, misaonost, miroljubivost, kontrolisanost, pouzdanost, ravnodunost i mirnoa.
FLEKSIBILNOST - prilagodljivist, spremnost na promene, nalaenje alternativnih mogunosti.
FLUENTNOST - brz tok rei - verbalna fluentnost, brz tok ideja; kod Terstona je fluentnost jedan od
primarnih intelektualnih faktora (W); fluentnost je pozitivno povezana sa razvojem divergentnog i kreativnog miljenja.
FLUIDNA INTELIGENCIJA - (R. Katel) jedan od faktora inteligencije koji je presudno odreen naslednim faktorom, ali se ta inteligencija "investira" u sticanje iskustva i razvoj drugog intelektualnog faktora - kristalizovane inteligencije; fludna inteligencija opada sa starenjem.
FOBIJA - preteran i, sa neutralnog stanovita, bezrazloan strah od nekih spoljnjih situacija, objekata ili
sopstvenih unutranjih stanja. Fobije su specifian oblik anksioznog stanja. Od vie desetina fobija najee se pominju: klaustrofobija (strah od zatvorenih prostora), agorafobija (strah od otvorenog prostora), aktrofobija (strah od visine), aglofobija (strah od bola), tanatofobija (strah od smrti), glasofobija
(strah od govora).
FONEM - glas u govoru (jeziku) koji ima funkciju semantikog razlikovanja.

277

FORMALNE OPERACIJE - javljaju se u etvrtom stadijumu intelektualnog razvoja koji poinje u pubertetu; to su logike operacije sa apstraktnim pojmovima i simbolima, u zamiljenim i hipotetikim situacijama. One omoguavaju refleksiju: miljenje o sopstvenom miljenju.
FRENOLOGIJA - doktrina, uenje da mentalne sposobnosti zavise od veliine, sa njima povezanih,
oblasti mozga, a to se moe odrediti po razvijenosti lobanje koja obuhvata tu oblast. Ovo uenje se oslanja na ideju o lokalizaciji kognitivnih, afektivnih i konativnih funkcija. Istraivanja psihologije su opovrgla uenje frenologa.
FRUSTRACIJA - (frustratio = osujeenost) stanje koje nastaje ometanjem i osujeenjem zadovoljenja
motiva; frustracija menja motivaciono i/ili afektivno stanje, mogu je pratiti: nesigurnost, anksioznost,
napetost, agresivnost, regresija, apatija; vrste i intenzitet reakcija zavisi kako od vrste potreba ije zadovoljenje je osujeeno tako i od prepreka koje do toga dovode, odnosno karakteristika linosti koja je frustrirana.
FRUSTRACIONA TOLERANCIJA - sposobnost linosti, snaga ega da u stanju frustracije ne menja
prethodno razvijeno ponaanje; izostaju agresija, regresija, fiksacija na frustraciju. Otpornost, tolerancija
su u naelu ea pojava kod dobro integrisane linosti, ali uz to i linosti koja ima optimalno iskustvo sa
frustracionim situacijama.
FUNKCIONALNA PSIHOLOGIJA - psiholoka kola koja odreuje mentalne pojave kao procese ili
aktivnosti; otuda i kao osnovni predmet psihologije istiu funkcionalnu prirodu svih psihikih operacija i
njihove uloge kako u odnosu sa sredinom, tako i obezbeivanju skladnog funkcionisanja celog organizma. Danas se pojavljuje u kibernetikim nainima miljenja u psihologiji.
FUNKCIONALNA AUTONOMIJA MOTIVA - (Olport) mehanizam sticanja novih motiva; pojava da
jedan obrazac ponaanja postane nezavisan od dinamikog izvora (primarnog motiva) od koga je vodio
poreklo, i nastavi da samostalno podstie na aktivnost.

g
GAENJE - redukcija i prestanak uslovnog odgovora ako uslovnu dra ne prati bezuslovna dra.
GENERALIZACIJA - (a) pojava pri uslovljavanju da dolazi do izazivanja uslovne reakcije draima
koje su sline uslovnoj drai. (b) uoptavanje, proces povezivanja bitnih osobina razliitih objekata miljenja u jednu celinu - pojam.
GENERALNI FAKTOR (g) - faktor koji se izdvaja u testovima sposobnosti pri faktorskoj analizi; zajedniki koren inteligentnog ponaanja.
GENETSKA MATRICA - genetski paket u hromozomima, struktura naslednih komponenata; razlikuju
se muka i enska genetska matrica.
GENI - elementarne nasledne estice, sastoje se od molekulskih lanaca DNK, dezoksiribonukleinske kiseline, koji prenose nasledne osobine, programiraju i vode razvoj organizma od zaea pa nadalje.
GENOTIP - skup naslednih karakteristika nekog organizma; skup naslednih faktora koji imaju uzrono
dejstvo na razvoj.
GERONTOLOGIJA - nauka koja se bavi prouavanjem starih osoba.
GERONTOPSIHOLOGIJA - psihologija starosti, bavi se prouavanjem psihikih promena kod osoba u
starakom dobu.

278

GETALTISTIKA PSIHOLOGIJA - psiholoka kola koja istie celovitost doivljaja; u opaanju

celine, getalti su primarno dati i nesvodivi su na sumu elemenata.
GLOBALNA METODA - metoda uenja celina gradiva; njeno korienje se usklauje sa karakteristikama gradiva i karakteristikama linosti koja ui.
GNEV - primarna emocija izazvana ometanjem, pretnjom ili povredom koju prati otvorena ili prikrivena
agresija kojom se redukuje napetost.
GOVOR - sredstvo komunikacije meu ljudima upotrebom konvencionalnih glasovnih simbola za oznaavanje predmeta, pojava i odnosa; govor ima i signifikativnu funkciju: rei su nosioci pojmova, uopteno odraavanje stvarnosti.
GOVORNO MILJENJE - sutinska karakteristika rei jeste njeno znaenje; uei govor dete usvaja i
prve oblike miljenja - interiorizacijom govorne aktivnosti (v. ETAPNO FORMIRANJE UMNIH RADNJI).
GRADIJENT CILJA - promena privlanosti ili odbojnosti cilja sa promenom (psiholoke) udaljenosti
cilja.
GRAFOLOGIJA - svako ispitivanje rukopisa; disciplina koja prema karakteristikama rukopisa pokuava
da odredi karakteristike linosti.
GRUPA - skup od dve ili vie osoba sa uzajamnim zavisnim odnosima i zajednikim normama, verovanjima i vrednostima - koje reguliu njihova uzajamna ponaanja.
GRUPNA DINAMIKA - pojam oznaava sloene odnose u grupi u kojoj na ponaanje utiu povratne
informacije; nain kako se grupa obrazuje i funkcionie.
GUDINAFOV TEST - test inteligencije. Koristi se kod dece. Od subjekata se trai da nacrtaju ljudsku
figuru a zatim sadraj figure boduje i odreuje mentalni uzrast.

h
HABITUACIJA - navikavanje, proces kojim se organizam ui da zanemari stimulaciju koja se ponavlja.
Habituacija je bitan preduslov za selektivnu panju - usmeravanje na vane i nove stimuluse a zanemarivanje poznatih i nevanih. U stanju habituacije repetitivne stimuluse mozak prati na niem, nesvesnom
nivou, i reaguje na male promene u stimulaciji.
HALO-EFEKAT - tendencija pri (pr) ocenjivanju ili donoenju miljenja da se bude pod uticajem jedne
druge karakteristike ili opteg utiska o toj linosti, to dovodi do pogrene generalizacije.
HALUCINACIJA - privienje, prihvatanje ulne imaginacije kao stvarnog opaanja, lani opaaj - koji
nije proizaao iz ulne stimulacije ve je centralnog porekla a praen je subjektivnim uverenjem da je
realan. Javlja se u svim ulnim modalitetima, obino kod duevnih oboljenja, ali ponekad i kod zdravih
osoba.
HEDONIZAM - psiholoka doktrina da je osnovni pokreta ljudi tenja za uivanjem, odnosno averzija
prema patnji, bolu, neugodnostima. Hedonistiko shvatanje je u osnovi psihoanalize (princip zadovoljstva) i biheviorizma (princip potkrepljenja).
HETERONOMIJA - individualna ili kolektivna podreenost normama, zakonima i principima, potrebama koje su van samog Ja, koja izaziva nesamostalnost u donoenju odluka i njihovom sprovoenju.

279

HEURISTIKE STRATEGIJE - samostalno razlaganje problema na potprobleme sa kojima je lake

operisati i doi do otkria i glavnog problema; heuristika strategija razvija kreativno miljenje jer izbor
operacija i njihov redosled preputa onom ko ui reavanjem problema, ime razvija samostalni misaoni
rad, pronalazatvo.
HIJERARHIJA MOTIVA - najpoznatija je ona koju daje Maslov u svome uenju: najosnovnije su fizioloke potrebe, ouvanje telesnog integriteta (sigurnost), potreba za afektivnom vezom, potreba za uvaavanjem i potovanjem i na kraju potreba za samoaktuelizacijom. U naelu vii nivo se ne javlja dok se
ne zadovolji nii motiv, meutim, u praksi linosti nije uvek tako.
HIPERMNEZIJE - pojmom se oznaava fenomen izuzetnog pamenja, moe se odnositi na obim i/ili
vremensku duinu pamenja; navode se primeri osoba koje su suoene sa opasnou za ivot imale hipermnezije - brzi protok u svesti "line istorije", tj. javili su im se davno zaboravljeni sadraji kojih se
nisu seali u normalnim situacijama.
HIPNOZA - izmenjeno stanje svesti u kome je pojedinac poveane prijemivosti za sugestije hipnotizera
i pokazuje veliku reaktivnost - izvrava sugerisano, u okviru vlastitog fiziolokog i psiholokog repertoara ponaanja, ali neke od tih mogunosti postaju izvrne tek u hipnotikom stanju (anestezija, paraliza,
amnezija, stanje u miiima, i dr.). Uvoenje u hipnotiko stanje odigrava se preko unutranjih procesa,
otuda je za hipnozu bitnija uloga subjekta (da je on prihvata i moe da ue u hipnotiki set); hipnotizer
igra ulogu spoljanjeg stimulusa. Ovaj fenomen se najee tumai sa pozicija refleksologije i psihoanalitikog uenja, ali je jo nedovoljno razjanjen.
HIPOMNEZIJA - pojava smanjene sposobnosti zapamivanja novih informacija i/ili korienja starih
doivljaja; uzroci su povrede, bolest, skleroze, psiholoke traume.
HORMIKA PSIHOLOGIJA - (v. SVRSISHODNA PSIHOLOGIJA)
HOLISTIKA PSIHOLOGIJA - skup psiholokih kola (personalistika, holistika, organizmika),
koje polaze od shvatanja da organizam, i u fiziolokom i u psiholokom smislu, moe da funkcionie samo kao celina; otuda i ponaanje se moe objasniti ako je polazna taka celina, totalitet, a ne pojedinani
nezavisni elementi.
HOMEOSTAZA - odravanje stalnih odnosa ili ravnotee u telesnim procesima i automatska aktivnost
organizma za uspostavljanjem ravnotee, kad se poremeti.
HOSPITALIZACIJA - reakcija deteta na odvajanje od blinjih. Posledice hospitalizacije su vee to je
dete mlae i/ili ako dugo traje. Ove injenice uvaavaju savremene deje bolnice pa smetaju dete na leenje zajedno sa majkom.
HUMANISTIKA PSIHOLOGIJA - obuhvata nekoliko uenja kojima je zajedniko: nain miljenja i
humanistika (vrednosna) orijentacija. Najvei deo psihologa je sa anglosaksonskog podruja (Maslov i
dr.) koji smatraju da je problem psihologije kako objanjenje tako i razumevanje realno postojeeg i u
osnovi zdravog i kreativnog pojedinca - osnovni je problem da ovek ostvari svoje potencijale, da postane ono to jeste. Ovom uenju pridruuje se i jedan broj psihologa sa dalekog istoka, koji naglaavaju
vie ulogu tela (bioenergetika, meditacija).

i
IGRA - aktivnost koja se vri sa uivanjem ili oekivanjem uivanja; u igri moe biti podele uloga i odreenih pravila izvoenja; svrha igre je rekreacija, uenje, troenje vika energije, takmienje.

280

ID - ono, prema psihoanalitikoj teoriji to je bioloka komponenta linosti, koja nije strukturirana ni organizovana i uvek je u podsvesti ali je izvor osnovnih i instinktivnih energija koje tee da neposredno
dovedu do zadovoljenja primitivnih potreba (princip zadovoljstva).
IDENTITET - jedinstvo linosti u toku jednog vremenskog perioda; karakteristike linosti bilo da su u
planu jasne svesnosti, na njenoj periferiji ili pak u predelima nesvesnog.
IDENTIFIKACIJA - poistoveivanje, sebe sa nekim licem ili grupom. Moe biti razvojna (primarna
identifikacija sa roditeljima) i odbrambena - mehanizam odbrane (sekundarna identifikacija).
IDIOGRAFSKI - individualni pristup u ispitivanju; koji prikazuje ono to je individualno; opis onoga
to se samo jednom desi i vie se ne ponavlja.
IKONIKO PAMENJE - senzorno pamenje, kratkotrajno zadravanje reprezentanata u senzornom
registru, u ovom sluaju vidnih doivljaja u vizuelnom registru dok se ikone ne kodiraju u operativnom
pamenju, ili se gube (za nekoliko desetina milisekundi).
ILUZIJA - pogreno opaanje predmeta i pojava; spoljanji stimulusi postoje ali je percepcija iskrivljena,
pogrena - zbog sklopa drai i/ili unutranjih stanja, inilaca.
IMAGINACIJA - mata, fantazija, proces zamiljanja, rekombinovanje delova prolog iskustva.
INVENTARI LINOSTI - upitnik zatvorenog tipa sa veim brojem pitanja ili tvrdnji kojima se ispituje
odreeno svojstvo linosti.
INDIVIDUA - pojedinaan, jedinstven organizam; znaenje naglaava distinktivnost pojedinanog od
grupe i od sredine.
INDIVIDUALIZACIJA - uzimanje u obzir, u vaspitno-obrazovnom procesu, individualnih osobina i
potreba i u skladu s tim podeavanje vaspitnog procesa i/ili nastave.
INDIVIDUALNE RAZLIKE - razlike koje su karakteristine za pojedince razliitih kategorija; distinktivna svojstva.
INDUKTIVNO MILJENJE - misaoni tok koji polazi od pojedinanog i posebnog a u zakljuku se
izvodi opti stav; indukcija je postupak generalizacije.
INDUSTRIJSKA PSIHOLOGIJA - najrazvijeniji deo psihologije rada koja se bavi psiholokim pitanjima rada u industriji, sa ciljem da se poboljaju uslovi rada i povea uinak.
INENJERSKA PSIHOLOGIJA - prouavanje sistema ovek maina; psihologija operatora.
INKUBACIJA - stadijum stvaralakog miljenja u kome se "svesno" ne radi na problemu, meutim,
iznenadno javljanje ideje reenja u toku perioda inkubacije ukazuje da se i u njoj odvija reavanje problema - iako to nije opaljivo.
INSPIRACIJA - iluminacija, iznenadno uvianje reenja problema, otkrivanje, osvetljavanje bitnih odnosa i veza - shvatanje reenja (v. "AHA" DOIVLJAJ).
INSTRUMENTALNO UENJE - oblik uenja reavanja problema putem pokuaja i pogreaka u kome
se postepeno uvruje ona reakcija koja dovodi do cilja, zadovoljenja potrebe, reenja problema.
INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE - uenje koje zavisi od posledica koje prate odreena spontana reagovanja. Ponaanja koja su nagraena tee da se ponove, kanjena reakcija se inhibira. Uenje se
odvija i bez namere subjekta.

281

INTEGRITET - jedinstvena organizacija osobina linosti; proces tokom koga se organska, psiholoka i
socijalna svojstva kombinuju i organizuju u kompleksnu celinu na viem nivou: dobar integritet se ispoljava kroz radnu efikasnost i zadovoljstvo sobom.
INTELEKT - najee se odnosi na inteligenciju, na sposobnosti reavanja problema miljenjem; kognitivni procesi zakljuivanja, suenja, poimanja.
INTELIGENCIJA - sposobnost snalaenja u problem situacijama (novim situacijama) u kojima za reenje nije dovoljno staro iskustvo; do reenja dolazi uvianjem bitnih odnosa i veza i konstruisanjem sredstva reenja.
INTENCIONALNO UENJE - namerno uenje, orijentacija da se odreeno gradivo naui.
INTERVJU - istraivaka tehnika u kojoj se usmerenim razgovorom prikupljaju informacije u svrhu
naune analize, savetovanja, dijagnoze i dr. - od ega zavisi i nain voenja razgovora. Pored odgovora u
toku intervjua mogu se pratiti i neverbalne reakcije ispitanika.
INTERESOVANJE - pozitivan stav koji ima dinamiko dejstvo, pokree ponaanje linosti; tendencija
ka angaovanju u jednoj aktivnosti jedino iz zadovoljstva od angaovanja u njoj.
INTERPOLACIJA - umetanje jednog ili vie lanova izmeu dve vrednosti nekog niza, pod uslovom da
oni sadre sve osobine podataka niza i na taj nain ga dopunjuju.
INTERFERENCIJA - inhibicija u uenju, uzajamno ometanje razliitih tragova, slabljenje tragova i
smanjivanje nivoa upotrebljivosti.
INTERIORIZACIJA - pounutranjavanje, formiranje unutranjih psihikih struktura usvajanjem, unoenjem socijalnih odnosa i struktura (normi i vrednosti, govora). Ovo je kljuni pojam kulturno-istorijske
teorije psihikih pojava koju je dao Vigotski: svaka funkcija u kulturnom razvoju deteta pojavljuje se na
sceni dva puta, na dva plana: najpre na socijalnom, a potom na psiholokom, najpre meu ljudima kao
inter psiholoka kategorija, a zatim unutar deteta kao intrapsihika kategorija (unutranji govor).
INTRIZIKA MOTIVACIJA - unutranja motivacija u kojoj se zadovoljenje postie u samoj aktivnosti; uivanju u samoj aktivnosti.
INTROVERZIJA - okrenutost linosti unutra ka samoj sebi; svojstva itrovertnog tipa linosti su: rezervisan, ne vezuje se, kritian, blage naravi, visoke osetljivosti.
INTROSPEKCIJA - samoposmatranje, opaanje vlastitih doivljaja i stanja. Introspekcija moe biti
eksperimentalna i neeksperimentalna metoda istraivanja psihikih doivljaja.
INHIBICIJA - zadravanje ili zaustavljanje jednog procesa da pone ili da se nastavi; hipotetiko nervno
stanje ili proces koji dovodi do spreavanja.

j
JA - psiholoki deo linosti, svest o sebi; sve to je jedno lice sklono da nazove moje; doivljaj samog
sebe (fizikih, socijalnih, emocionalnih komponenti).
JA-KONCEPT - slika o sebi koja obuhvata stavove, samoocenu sebe, vrednosni sistem, ukljuuje kognitivnu, socijalnu i emocionalnu komponentu; u samooceni osoba zauzima poloaj subjekta u odnosu na
sopstvenu linost koja je tada objekt posmatranja i procene.
JAVNO MNJENJE - mnjenje, miljenje, stav populacije ili grupe ljudi o nekom dogaaju, osobi, aktuelnom pitanju; opti trend miljenja koje podrava grupa.
282

JEDINSTVO - funkcionlno: svi delovi nekog sistema rade kao celina, ne ometajui jedan drugog; celina:
stanje takve slinosti svojstava da sva pripadaju istoj kategoriji.
JEDINSTVEN - unikatan, sklop karakteristika koji osobu, predmet ili dogaaj ini jedinim u vrsti ili
klasi; idiosinkratian.
JEDINE - jedino dete u porodici; ta okolnost utie na status i razvoj jedineta, strukturu linosti i ponaanje.
JEZIK - sistem znakova, verbalnih ili neverbalnih, kojima se predstavljaju odreena znaenja, kao i sistem pravila kojima se upravlja upotrebom znakova u komunikaciji; govorno (verbalno) ponaanje.

k
KAZNA - svaka neprijatna posledica pretrpljena zbog prethodnog postupka (ponaanja); naruavanje
integriteta organizma linosti zbog nekog njenog prethodnog postupka koji po oceni drugih nije u skladu
sa normama ponaanja.
KARAKTER - vrednovana linost, aspekt linosti kojim se oznaavaju moralne i konativne osobine;
integrisan sistem crta linosti koje oveku omoguavaju da se ponaa, uprkos preprekama, na relativno
dosledan nain.
KATARZA - otklanjanje tenzije i anksioznosti emocionalnim rastereenjem (izlivom) saoptavanjem
problema i konflikta; ienje emocija suoavanjem sa uzrocima tekoa.
KIBERNETIKA - nauka o upravljanju; kibernetika naglaava kontrolne mehanizme (povratne sprege),
teoriju informacija i teoriju komunikacija; primena u psihologiji zasniva se na pretpostavci da se psiholoki i fizioloki procesi mogu posmatrati kao procesi razmene informacija uz rad samoregulacionih i kontrolnih mehanizama.
KIBERNETIKA PSIHOLOGIJA - smer u psihologiji koji se bavi simulacijom psihikih procesa radi
njihovog izuavanja. Na primer, pomou "vetake inteligencije" simuliraju se procesi miljenja.
KLASIFIKACIJA - mentalna operacija kojom se vri grupisanje neega u uzajamno iskljuive klase ili
kategorije, prema datim kriterijima; u poetnim oblicima kod dece se javlja oko 4. godine, a zahtevi klasifikacije su: (a) uvianje zajednikih osobina svih lanova klase (intenzija) i (b) uvianje obuhvata klase
(ekstenzija).
KLINIKA PSIHOLOGIJA - grana psihologije koja se bavi dijagnostikom, savetovanjem i leenjem
(terapijom) psihikog poremeaja; klinika psihologija primenjuje metode i saznanja ostalih psiholokih
disciplina.
KOGNITIVNA TEORIJA UENJA - teorija koja za uenje postulira centralne modane procese kao
intermedijatore; naueno je rezultat procesa saznanja, vie jedna kognitivna struktura nego jedan odgovor. Uenje nastaje kao rezultat uvianja, vienja stvari iz novih uglova, to dovodi do razvoja novih saznajnih struktura.
KOGNITIVNI STIL - saznajni stil, nain kako pojedinac upoznaje okolinu i u njoj deluje; nain kako
obrauje i upotrebljava informacije; sticanje znanja specifinim nainom opaanja, pamenja, miljenja i
reavanja problema; dispozicije koje uslovljavaju reakcije oveka na veliki broj kognitivnih zadataka sa
slinim oblicima ponaanja. Neki od kognitivnih stilova: preferencija senzornih modaliteta (vizuelna,
auditivna, psihomotorna); zavisnost/nezavisnost od polja, impulsivnost / refleksivnost, rigidnost / fleksibilnost panje, konceptualni / perceptualni stil, kognitivna kompleksivnost / simplifikativnost, i dr.

283

KOGNICIJA - saznanje. Opti pojam za proces kojim pojedinac postaje svestan unutranje i spoljanje
realnosti i stie znanja o njima. Kognitivni ili saznajni procesi su opaanje, uenje, pamenje i miljenje.
KOD - znak kojim se neki sadraj moe preneti i nedvosmisleno opisati. Kodovi se prouavaju i koriste u
teoriji informacija.
KODIRANJE - proces kojim se jedna poruka prevodi u signal, ili signal u poruku; u procesu uenja kodiranje znai obradu i oznaavanje informacije, pretvaranje u oblik saznanja pogodan za kasniju upotrebu; dekodiranje u upotrebi saznanje pretvara u prikladnu informaciju. Kodiranje moe biti psiholoko
(nova kognitivna struktura, pojam) i fizioloko (promene u nervnim strukturama).
KOEFICIJENT INTELIGENCIJE - odnos izmeu mentalnog uzrasta, odreenog rezultatom u testu
inteligencije, i kalendarskog uzrasta pojedinca izraenog mesecima starosti (IQ = MU/KU 100). Zasniva se na pretpostavci o postojanju odnosa izmeu mentalnog i kalendarskog uzrasta i uverenju da se taj
odnos moe utvrditi.
KOEFICIJENT KORELACIJE - (r indeks) broj koji pokazuje stepen povezanosti varijabli. Potpuno
slaganje izmeu njih izraeno je sa +1. 00; potpuno neslaganje izmeu njih izraeno je sa -1. 00; potpuno
odsustvo povezanosti ili potpuna nezavisnost varijabli izraena je sa 0. 00.
KOEFICIJENT OBRAZOVANJA - indeks koji pokazuje odnos izmeu obrazovnog uzrasta, rezultata
na testu znanja, i kalendarskog uzrasta (OK= OU/KU 100).
KOEFICIJENT POSTIGNUA - indeks koji pokazuje odnos izmeu obrazovnog uzrasta - rezultata na
testu znanja, i mentalnog uzrasta - rezultata na testovima inteligencije (KP = OU/MU 100).
KOLERIK - tip temperamenta, Hipokrat ga prikazuje kao linost sa brzim i intenzivnim reakcijama koje
due traju; plahovit ovek - sklon ljutnji. Prema Ajzenkovoj teoriji crte kolerika ine: osetljivost, uznemirenost, agresivnost, razdraljivost, promenljivost, impulsivnost, optimizam i aktivnost.
KOMPENZACIJA - (meh. odbrane) nadoknada, nastojanje da se prevlada neuspeh ili nedostatak pojaanom aktivnou u drugom podruju gde se postie uspeh (substitucija) ili slinom podruju gde se javio neuspeh (nadkompenzacija).
KOMPLEKS - (psihoanalit.) uzajamno povezani sklop, viedimenzionalno iskustvo; sklop emocionalno
povezanih misli, delimino ili potpuno potisnut i nesvesne prirode - koji se smatra uzrokom psihoneuroze i neprilagoenog ponaanja (Edipov, Elektra, Kain, Dijana kompleks i dr.).
KOMPETICIJA - takmienje, nadmetanje u neemu, dostizanje nekih ciljeva i/ili vrednosti u utakmici
sa drugima; suparnitvo, esto znai raditi protiv uspeha svog rivala koliko i na svom vlastitom uspehu.
KOMPETENTNOST (MERODAVNOST) - sposobnost za neku vrstu posla, delatnosti; stanje u kome je
neko sposoban da bira (odluuje), otuda je i zakonski odgovoran za svoje akcije.
KOMUNIKACIJA - prenoenje i/ili primanje informacija, signala ili poruka posredstvom gestova, rei
ili drugih simbola, od jednog do drugog organizma. U psihologiji se govori o komunikaciji, interakciji
ljudi; kod dece se najpre javlja afektivna komunikacija, pa gestovna i saznajna komunikacija.
KONACIJA - jedna od tri osnovne dimenzije psihikog sa optim znaenjem voljnog, namernog u ponaanju; dimenzija namere i htenja u mentalnoj i motornoj operaciji.
KONVERZIJA - obrtanje: stavova, verovanja, sistema vrednosti; prevoenje psihikih sukoba u telesne
simptome.

284

KONVERGENTNO MILJENJE - sposobnost nalaenja jednog odgovora koji zadovoljava dati uslov
ili informaciju.
KONZERVACIJA - nepromenjenost; u razvojnoj psihologiji oznaava dostignuti razvoj sposobnosti da
se shvati da je materija zadrala masu ako je promenila oblik (oko 7. godine). Obrazovanje pojmova
konzervacije za Pijaea je merilo pojave konkretnih operacija (ovladavanje reverzibilnou). Nalazi ukazuju da deca ovladavaju konzervacijom sledeim redosledom: materija, teina, zapremina.
KONKRETNA OPERACIJA - period razvoja inteligencije koji poinje oko 6-7 godine i zavrava se na
poetku puberteta. Odlikuje ga pojava reverzibilnosti i razvoj kauzalnih odnosa, razvoj konzervacije, ispravno formiranje pojmova - ali je miljenje konkretno, ogranieno na konkretnu realnost i prisutnu sadanjost.
KONKRETNI POJAM - pojam koji se odnosi na objekt iz konkretne stvarnosti.
KONKRETNO MILJENJE - miljenje koje se preteno koristi opaajima i predstavama kao simbolima kojima operie.
KONOTACIJA - dodatno znaenje rei. Konotacija podrazumeva ne samo apstraktna ve i emocionalna
svojstva vezana za rei (termine).
KONTEKST - okolina, sredina u kojoj se neto javlja. Znaenje rei, smisao poruke moe potpuno razumeti samo u okviru celine (okoline) u kojoj se javlja.
KONTINUIRANA VETINA - optiji oblik vetine da se izvode operacije u nekoj oblasti. Razvija se
kao jedinstven program sa vie modaliteta koji su prilagodljivi novim okolnostima.
KONTROLA EMOCIJA - socijalizacija izraavanja emocija, socijalna okolina stvara kod deteta navike
da neke emocije prikrije, smanji njihov intenzitet izraavanja ili da ih izraava na socijalno prihvatljiv
nain.
KONTROLNA VARIJABLA - (v. VARIJABLA)
KONTROLNI MEHANIZAM - unutranja reprezentacija zahteva situacije. Omoguuje procenu i svojih i tuih aktivnosti. Ue znaenje je kriterijski obrazac za samoprocenu.
KONSTANTNOST OPAAJA - stalnost opaaja; tendencija da se objekat (njegova veliina, svetlina,
oblik), opaa na ustaljen nain iako se menjaju sklopovi spoljanjih drai. Na pr. sto je okrugao bez obzira na ugao pod kojim se gleda - menja sklop drai na mrenjai oka. Pojava konstantnosti zavisi od iskustva, od odnosa izmeu delova u jednom sklopu drai, od cilja posmatranja: stalnost ostaje ako je posmatra orijentisan na objekt a smanjuje se ako je orijentisan na drai.
KONFLIKT - sukob dva ili vie neudruivih procesa ili stanja priblino jednake snage. Obuhvata saznajne funkcije, motivaciju i emocije. Konflikti se javljaju u tri osnovna oblika: (a) dvostruko privlaenje,
(b) dvostruko odbijanje (izbegavanje) i (v) privlaenje - odbijanje.
KONFORMIZAM - saobraavanje, prilagoavanje standardima, stavovima, miljenju grupe (sredine),
uprkos drugaijem (poetnom) vlastitom stanovitu; preterano prilagoavanje koje najee dovodi do
gubljenja autonomije linosti.
KONCENTRACIJA - usmeravanje panje na jedan ogranien predmet ili aspekt predmeta; usredsreivanje psiholokih procesa u jednu taku.
KORTEKS - modana kora koja je centar svesnih psihikih doivljaja.

285

KOHEZIVNOST GRUPE - oseanje pripadnosti lanova jedne grupe; stepen privlanosti jedne grupe
za svakog od njenih lanova i meusobne privlanosti lanova grupe. Ukoliko je kohezivnost vea zahtevi u pogledu komformisanja lanova grupe sa nekim standardima su izraeniji.
KRATKORONO PAMENJE - jedna od glavnih funkcija u sistemu pamenja. U njemu se obrauju
informacije i iz njega skladite u dugoronom pamenju. Ima funkciju da prilikom seanja zadri informaciju iz dugoronog pamenja radi upotrebe. Opseg kratkoronog (neposrednog, operativnog) pamenja je 7 elemenata (u proseku).
KREATIVNO MILJENJE - oblik miljenja koji dovodi do otkrivanja povezanosti pojava na nov i
originalan nain, to dovodi do stvaranja novih produkata (reenja problema, proizvoda). Kreativno miljenje prolazi kroz etiri faze: preparaciju, inkubaciju, iluminaciju i verifikaciju.
KREATIVNOST - sposobnost da se stvore nova reenja problema, nov nain umetnikog izraza - koji su
drutveno korisni produkti; u irem znaenju: ostvarenje reenja, izraza, proizvoda koji su novi za individuu (a ne i za druge).
KREATIVNA IMAGINACIJA - novi sklop ili sekvenca slika ili ideja koje omoguavaju uvianje novih relacija, stvaranje novih pojmova, reenje problema. Stvaralako zamiljanje zavisi od strukture linosti i naina njenog funkcionisanja.
KREATIVNI STAV - tenja ka orginalnosti, radoznalo i istraivako prilaenje reavanju problema u
kome se ispoljava nekonvencionalno i nekomformistiko ponaanje - prilaz problemu na neuobiajen i
neoekivan nain. To dovodi do stvaranja originalnih ideja reenja. Otuda je razvijanje kreativnog stava
u osnovi razvijanja stavralakih sposobnosti linosti.
KRIVULJA ZABORAVLJANJA - (v. EBIGHAUSOVA KRIVA)
KRIVULJA NORMALNE RASPODELE - Gausova kriva, zvonastog oblika prema kojoj je mogue
odrediti procenat odreene veliine u pojedinim delovima krive. Prilikom merenja kod gotovo svih osobina ljudi dobijaju se normalne raspodele.
KRIVULJA UENJA / NAPREDOVANJA - grafiki prikaz odnosa izmeu vremena uenja i koliine
nauenog, koji pokazuje brzinu i tok napredovanja procesa uenja i vebanja. Napredovanje uenja se
ispoljava: (a) u porastu koliine nauenog, (b) smanjenju vremena potrebnog za izvoenje ili novo uenje i (v) smanjenju broja greaka. Oblik krivulje zavisi od jedinica koje se unose na apcisu i ordinatu i od
vrste uenog materijala. Opti tipovi krivulja su: (a) ispupena (negativnog ubrzanja - ako se ui lako
gradivo i/ili ako postoji pozitivan transfer), (b) izdubljena (pozitivnog ubrzanja - karakteristina za uenje tekog gradiva i/ili ako nema transfera), (v) kombinovana - sa jednim ili drugim poetkom
/nastavkom.
KRIZA - RAZVOJNA (v. RAZVOJNA KRIZA)
KRITERIJ - merilo, polazite u proceni; objekt poreenja, standard.
KRITERIJSKI TEST - test u kome se rezultat pojedinca ocenjuje prema unapred postavljenom kriteriju
(traenom procentu uspenosti). Ocenjivanje pojedinca ne zavisi od rezultata drugih, ve od toga da li je
dostignut kriterij ili nije.
KRITINI PERIOD - je invarijanta ontogeneze i oznaava optimalni raspon vremena u kome se organizam odlikuje poveanom senzitivnou na odreene spoljne i/ili unutranje faktore, iji uticaji upravo
na datoj taki razvoja, a ne na nekoj drugoj, ostavljaju naroito znaajne, nepovoljne posledice. Kritini
periodi kod ljudske vrste imaju znaajnu praktinu - pedagoku vanost, optimalan razvoj e se dogoditi
ako podsticaji iz okoline dou blagovremeno.

286

KULTURNO-ISTORIJSKA TEORIJA RAZVOJA - teorija Vigotskog kojom objanjava razvoj viih

psihikih funkcija. Svaka via psihika funkcija javlja se dva puta: (a) kao spoljna socijalno-simbolika
(interpsihika) i (b) kao individualni proces (intrapsihika). Pretvaranje znakova u psihike strukture vri
se interiorizacijom. U tim procesima vri se i socijalizacija deteta. Iz ove teorije vodi uenje o etapnom
formiranju umnih radnji.

l
LABORATORIJSKI EKSPERIMENT - istraivanje se obavlja u laboratoriji uz strogu kontrolu uslova
ali i vii stepen artificijelnosti situacije.
LA KOD DECE - laljivost, osobina dejeg ponaanja koja nije prirodan deo razvoja ve se javlja, po
pravilu, u porodicama gde dete nema dobar status. La se javlja u situacijama kada treba izbei kaznu.
Promena ponaanja deteta podrazumeva i promenu ponaanja roditelja.
LATERALIZACIJA - razvoj dominantne upotrebe leve ili desne strane tela (ruke, noge, oka), to se
ustaljuje oko 4. godine. Lateralizacija se ispoljava u funkcionaloj asimetriji leve i desne modane hemisfere. Meutim, lateralnost nije iskljuivo fizioloki fenomen - utiu psiholoki i socijalni faktori, to ovaj
fenomen ini jo sloenijim.
LEVORUKOST - tenja da se vie koristi leva ruka, leva strana tela; levatvo, dominantna upotreba leve
ruke.
LEGASTENIJA - nesposobnost povezivanja slova s glasom koja izaziva tekoe u itanju i pisanju. To
je najtei oblik disleksije kome je, najee, uzrok organske prirode.
LIBIDO - (psihoanal.) oznaava osnovnu psihiku energiju. Libido se razvija prolazei odreene faze:
oralnu, analnu, falusnu, latencije i genitalnu. U svakoj fazi postoji mogunost da doe do zastoja u razvoju - fiksacije. Psihiki poremeaji mogu se povezati sa nepravilnostima u razvoju libida. Dok Frojd libido
povezuje sa seksualnim nagonom za Junga libido predstavlja optu mentalnu energiju, to je kasnije prihvaeno i od ostalih psihoanalitiara.
LIDERSTVO - vostvo; osobine ili umenja karakteristina za vou ili za funkciju voenja; akcija koja
utie na grupu u njenim stremljenjima ka cilju ili zadovoljavajuoj meusobnoj interakciji.
LIMBIKI SISTEM - deo mozga (srednji donji potkorni) za koji se pretpostavlja da ima ulogu u emocionalnim procesima i uestvuje u regulaciji odnosa prema realnosti. Limbiki sistem ima brojnih veza s
novim korteksom i retikularnom formacijom.
LINOST - jedinstvena organizacija osobina, koja je u stalnom razvoju i dinamikoj promeni, koja odreuje karakteristian i relativno dosledan nain ponaanja osobe. Razvoj se odvija pod uzajamnim uticajem faktora naslea, sredine i aktivnosti pojedinca. Olport naglaava da je linost "dinamika organizacija onih psihofizikih sistema unutar individue koji odreuju njeno karakteristino ponaanje i njen karakteristian nain miljenja" - njenu jedinstvenu podeenost prema svojoj sredini.
LOBOTOMIJA - hirurko presecanje nervnih vlakana koja povezuju frontalne renjeve sa talamusom;
primenjuje se radi saniranja ponaanja kod teih mentalnih poremeaja.
LOGIKO MILJENJE - zasniva se na odredbama rei i njihovim znaenjima definisanim pojmovima
i logikim zakonima; to je najrazvijeniji tip miljenja - analiza i sinteza mogu se ostvarti i operacionalizovati samo u jeziko-logikim kategorijama.
LOGOPEDIJA - nauno izuavanje i leenje poremeaja govora.

287

LOKALIZACIJA PSIHIKIH FUNKCIJA - samo su jednostavne senzorne i motorne funkcije precizno lokalizovane u mozgu, u sloenim ponaanjima integrisani su razliiti delovi mozga. Ni sam korteks
nije dovoljan za obavljanje sloenih psihikih funkcija. Naunici su razvili koncept o labilnom sistemu
sa mnogo karika u stalnoj dinamikoj interakciji - oteenje jedne dovodi do niza lananih posledica.
LOKOMOCIJA - pokretanje u prostoru; premetanje jednog organizma u prostoru sopstvenim pokretima.
LONGITUDINALNI PRISTUP - uzduno istraivanje, praenje subjekta kroz razliite periode i prikupljanje kontinuiranih podataka o razvoju ispitivanih pojava. Osim tekoa u odravanju uzorka ostaje
problem adekvatnosti instrumenta sa promenom uzrasta.
LOKUS KONTROLE - mesto kontrole; generalizovano oekivanje linosti koji e uzroci, unutranji ili
spoljanji, presudno uticati na njeno ponaanje i/ili postignue. "Unutranji" veruju da su sami odgovorni
za svoje ponaanje dok "spoljanji" ne prihvataju odgovornost jer veruju da na njih utiu spoljanji uzroci koji su van njihove kontrole.

lj
LJUBAV - sentiment: oseanje naklonosti, nenosti i privrenosti prema nekome ili neemu.
LJUBOMORA - stav ili sentiment koji je reakcija na realnu ili zamiljenu opasnost da e voljeni objekt
biti izgubljen jer se pojavio rival kome je upuena naklonost voljene osobe. Manifestuje se kao gnev,
mrnja, teskoba, oseanje potitenosti, srama, da od voljene osobe dolazi prezir i odbojnost.

m
MALADAPTACIJA - loe prilagoavanje, neuspean odgovor na zahtev sloenih uslova situacije; neuspeno bioloko prilagoavanje - organizam koji nije uspeo da razvije karakteristike korisne za interakciju sa sredinom.
MATURACIJA - promene u organizmu i njegovoj funkciji koje su prevashodno rezultat delovanja faktora naslea (genetskog koda) i zbog toga se manifestuju kod svih pripadnika iste vrste na isti nain i priblino u isto vreme.
MATA - (v. IMAGINACIJA)
MEDIJANA - Md - pedeseti percentil, vrednost koja deli sve sluajeve u rangovanoj distribuciji na polovinu.
MEDIJATOR - (teorija komunik.) sistem u kome se kombinuju funkcije destinacije i izvora, koji se
umeu izmeu prijemnika i predajnika.
MEDICINSKA PSIHOLOGIJA - psihologija za medicinske radnike; disciplina koja se bavi svim psiholokim problemima u okviru zdravstva.
MELANHOLIK - tip temperamenta koji retko, intenzivno reaguje, preovlauju neprijatna oseanja tuge
i zabrinutosti; melanholinu osobu odlikuje: potitenost, uznemirenost, rigidnost, uzdranost, pesimizam,
rezervisanost, nedrutvenost i mirnoa.
MEMORIJA - pamenje, opta funkcija oivljavanja i ponovnog preivljavanja prolog iskustva; govori
se o etiri faze memorije: (a) uenje ili memorizovanje, (b) retencija, (v) prepoznavanje ili rekognicija i
(g) seanje ili reprodukcija. Savremena psihologija govori o senzornom pamenju, neposrednom (opreativnom) pamenju i dugoronom sistemu pamenja. U psihologiji muzike se mentalno predstavljanje
288

muzikih struktura vezuje za funkcije: (a) tonske memorije - prepoznavanje i reprodukovanje izolovanih
tonova; (b) muzike memorije - davanje odgovora o onome to se ulo: harmonijska, melodijska i/ili ritmika celina.
MENTALNA ZAOSTALOST - pojam obino oznaava sve oblike subnormalnosti intelektualnog razvoja. Razlikuje se granina zaostalost (IQ 70-80), blaga zaostalost (IQ 55-69), umerena zaostalost (IQ
40-54), teka zaostalost (IQ 25-39, potpuna zaostalost (IQ ispod 25).
MENTALNA ZRELOST - zreli nivo funkcionisanja svih vanijih sposobnosti, ili svih funkcija ponaanja; prosean nivo sposobnosti odraslih.
MENTALNA KONDICIJA - efekat dueg sistematskog uenja kojim se poboljava psihofiziko stanje
za uenje. ine je osposobljenost za efikasnu organizaciju uenja, aktivno osmiljeno uenje, kreativan
pristup u obradi i upotrebi sadraja uenja i sve bolje poznavanje vlastitog sistema pamenja. Linost sa
dobrom mentalnom kondicijom moe da se due vreme bavi sloenim intelektualnim radom.
MENTALNA HIGIJENA - nauka koja primenom psiholokih principa pomae da se postigne i odri
zadovoljavajue prilagoavanje na ivotne probleme - radi ouvanja mentalnog zdravlja. Usmerena je i
na pojedinca i na drutvo ukazujui koji su to optimalni naini reavanja problema koji ne ugroavaju
i/ili poboljavaju mentalno zdravlje oveka.
MENTALNI KAPACITET - potencijalna sposobnost mentalne prirode.
MENTALNI RAZVOJ - progresivne promene u mentalnoj organizaciji od zaea do smrti individue.
Posledica je zrenja, uenja i aktivnosti pojedinca. Uticaji sva tri faktora se prepliu (interakcionistika
teorija).
MENTALNI UZRAST - rezultat na testu; sposobnost izvoenja mentalnih operacija koje se smatraju
standardnim za odreeni uzrast.
MENTALNO ZDRAVLJE - deo opteg zdravlja koji se pozitivno definie kao: dobro integrisana linost koja ima usklaen odnos sa okolinom, tei stvaralakoj egzistenciji (samoaktuelizaciji), uspeno
funkcionie uprkos tekoama.
MERNE KARAKTERISTIKE TESTA - su valjanost: sadrajna, dijagnostika, prediktivna, objektivnost, pouzdanost i osetljivost.
METAKOGNITIVNE SPOSOBNOSTI - sposobnosti koje omoguavaju upoznavanje samog sebe kao
saznajnog bia; sposobnosti vieg reda koje imaju regulativnu, kontrolnu i posredujuu funkciju.
METAKOGNICIJA - znanje o sopstvenoj kogniciji koje kao jezgro ima proces formiranja naunih pojmova. Po Vigotskom u toku kognitivnog razvoja dolazi do "osveivanja" - pod im podrazumeva akt
kognicije u kome intelektualne operacije postaju predmet intelektualne analize, i "ovladavanja" - voljne
kontrole: upravljanja, voenja i procene kognitivnih aktivnosti.
METAMEMORIJA - znanje o sadraju vlastitog sistema dugoronog pamenja, kao i znanje kako se
razliiti sadraji (informacije) transponuju / reprodukuju na relaciji kratkorono-dugorono pamenje.
Metamemorija se razvija sa uzrastom i najvea je u zreloj dobi.
METODE PSIHOLOGIJE - nain istraivanja psiholokih problema koji prolazi kroz odreene etape
ili faze: formulisanje problema, izrada projekta istraivanja, sprovoenje istraivanja, obrada podataka,
analiza i tumaenje podataka. Prema nainu istraivanja mogu biti eksperimentalne i neeksperimentalne,
a prema predmetu istraivanja dele se na objektivne i subjektivne metode.

289

METODE UENJA - najee su prouavane i procenjivane sledee metode: globalna - partitivna metoda (uenje u celini ili po delovima), vremenski raspodeljeno ili koncentrisano uenje, aktivno ili pasivno uenje. Empirijski nalazi ukazuju da su uspenije metode aktivnog uenja i vremenski raspodeljenog
uenja, dok primena globalne ili partitivne metode (ili njihove kombinacije) zavisi od gradiva (vrste i
teine) i osobina linosti koja ui (uzrasta i sposobnosti).
METODOLOGIJA - sistematsko i logiko izuavanje i formulisanje principa i metoda; nain izbora i
definisanja problema, principa, obrada i interpretacija podataka.
MEHANIKO UENJE - uenje napamet, memorisanje materijala onako kako je dat; rutinsko uenje
bez razumevanja koje zahteva vei broj ponavljanja do uspenog reprodukovanja.
MEHANIZMI ODBRANE - mentalne strukture koje odreuju ponaanje i deluju nesvesno; javljaju se
kao reakcije na povienu anksioznost (stvorenu konfliktima, frustracijama) i slue da se redukuje napetost i "popravi" slika o sebi. Javljaju se u razliitim oblicima. Jedna od klasifikacija (Kameron) ih deli na:
(a) mehanizme u kojima je ponaanje usmereno na problem, ali je nain reavanja nerealan (identifikacija, kompenzacija, racionalizacija, projekcija, reakciona formacija) i (b) mehanizme u kojima je reakcija u
sutini bekstvo od problema (izolacija, negativizam, regresija, represija, sanjarenje, insulacija).
MILJENJE - mentalna simbolika aktivnost kojom posredno saznajemo o stvarnosti uvianjem i otkrivanjem (bitnih) odnosa i veza; osnovne forme miljenja su apstrahovanje, poimanje, zakljuivanje, suenje, zamiljanje, seanje (anticipacija, zamiljanje unapred).
MLADOST - (v. ADOLESCENCIJA)
MNEMOGRAM - trag pamenja, engram, nervni model - hipotetiki konstrukt koji opisuje promene
nastale u nervnom sistemu kao posledica uenja. Pretpostavlja se da promene nastaju u strukturi RNK u
nervnim elijama mozga.
MNEMOTEHNIKA - tehnika zapamivanja. Obino se koristi za uenje nepovezanih sadraja i sadraja
bez smisla. Sistem postupaka moe se primeniti na koncentraciju i prijem informacija, strukturisanje
gradiva ("osmiljavanje"), razvijanje asocijativnih shema i naina reprodukcije.
MNJENJE - iskazano miljenje o neemu; obino se smatra da je ono zasnovano na odgovarajuim saznanjima, da je lieno pristrasnosti i otvoreno za dalje razmatranje, ponovnu evaluaciju. Meutim, kako se
mnjenje vie vezuje za kognitivne a stav za emocionalne procese - i veina mnjenja su izrazi elja i
strukture linosti, vie nego to onaj ije je mnjenje i pretpostavlja. Ispitivanja pokazuju da iza promena
mnjenja stoje i promene stavova i drugih nekognitivnih dimenzija linosti. Skup mnjenja koja su uzeta
kao uzorak mnjenja neke socijalne grupe predstavlja javno mnjenje.
MOD - (stat.) najea vrednost ili klasa vrednosti u jednoj seriji; vrh ili vrhovi u jednoj krivulji distribucije.
MODEL - uzor, ono to treba kopirati, idealan ili savren oblik neega ili kopija uzora; na pr. u kibernetikoj psihologiji model pamenja: prijem, prenos, obrada i upotreba informacija (senzorno, operativno i
dugorono pamenje).
MODELOVANJE - opservacijsko uenje. A. Bandura je identifikovao posebnu vrstu socijalnog uenja
koje se zasniva na posmatranju tueg ponaanja, gde se bez namere uenja dogaa transfer ponaanja.
Modelovanje nije samo podraavanje, ono obuhvata: (a) preko opservacije sticanje novog sklopa ponaanjaa esto sa odloenim reprodukovanjem, (b) pojaavanje ili slabljenje ranije nauenog ponaanja, u
zavisnosti od toga da li se nagrauju ili kanjavaju takve akcije kod modela. Ukratko, ovde se ui i bez
"metode vlastite koe".

290

MODELOVANJE PROCESA UENJA - odvija se kao: (a) modelovanje strukture sadraja koji treba
da budu naueni u skladu sa strukturom saznanja savremene nauke u toj disciplini i psiholokim preduslovima uenja tih sadraja, (b) modelovanje strukture postupka uenja i razvoja odgovarajuih mentalnih
operacija za tu naunu oblast. Oba modela su uzajamno povezana - pri oblikovanju jednog mora se anticipirati onaj drugi.
MODANI TALASI - spontana aktivnost, elektrino pranjenje elija mozga, posebno u cerebralnom
korteksu. Tehnikom EEG mogu se registrovati talasi a grafiki prikaz je elektroencefalogram. Prema karakteristikama talasa razlikuju se: Alfa (mentalna neaktivnost), Beta (mentalna aktivnost), Delta (san ili
oboljenje), Theta (emocionalna stanja), Gama, Kappa (nedovoljno proueni). EEG slui u dijagnostici
povreda i tumora mozga.
MOLARAN - molarizam, metodoloka orijentacija ka istraivanju krupnih psiholokih jedinica; odnosi
se na ono to je relativno veliko i neanalizovano.
MOLEKULARAN - molekularizam, metodoloka orijentacija ka istraivanju najmanjih jedinica ponaanja; karakterie ono to je relativno malo, ili to je proizvod podrobne analize.
MONOTONIJA - monotona situacija: retki i jednolini stimulusi; subjektivni doivljaj monotone situacije je dosada: uznemirenost, emocionalna neugodnost, elja za promenom situacije. Na pojavu i manifestacije monotonije pored spolja-njih stimulusa utiu i karakteristike linosti.
MORAL - skup obiaja i merila ponaanja; lina merila linosti o ponaanju kao dobrom ili ravom koja
su najee nastala u toku socijalizacije, preuzeta od osoba i grupa sa kojima se individua identifikuje.
MORALNI KODEKS - definisana grupa pravila koja su prihvaena u datom drutvu, pisana ili nepisana. Njihovo krenje dovodi do sankcija grupe kojoj pojedinac pripada.
MORALNI RAZVOJ - je povezan sa razvojem celokupne linosti i menja se paralelno sa promenama
standarda u intelektualnom razvoju. Pijae govori o: (a) premoralnom stadiju (jo nema pravila), (b) heteronomnom stadiju (4-8 god. kada se pravila izjednauju sa poslunou) i (v) autonomnom stadiju (812 god. gde se razmatra cilj i posledica sleenja pravila). Kolberg daje jo razueniju klasifikaciju sa tri
nivoa, a na svakom po dva stadija moralnog razvoja: I. prekonvencionalni nivo: (1) poslunost i orijentacija kaznom i (2) instrumentalno - realistika orijentacija - dete razlikuje dobre radnje od loih prema
njihovim posledicama; II. konvencionalni nivo: (3) interpersonalno slaganje - dobro je ono ponaanje
koje se dopada drugima, (4) orijentacija zakonom i redom - ispravno je ponaanje koje je u skladu sa
pravilima i zahtevima autoriteta; III. postkonvencionalni nivo - autonomni nivo u kome se postupci ocenjuju kao dobri ili ravi prema posledicama koje se tiu prava drugih: (5) orijentacija prema drutvenoj
dobrobiti i (6) orijentacija prema univerzalnim etikim normama - ovek je cilj a ne sredstvo, potuj njegovu linost i dostojanstvo.
MORALNOST - svojstvo linosti, vladanje u odnosu na moralni kodeks i kriterije ponaanja sredine;
moral ima svoju manifestaciju (preko ponaanja) i unutranju (posebno intencionalnu) dimenziju.
MOTIV - unutranji faktor koji pokree, usmerava i integrie ponaanje linosti. Izvori motiva su potrebe
- organske ili psiholoke.
MOTIVACIJA - aktivnost pokrenuta unutranjim faktorima (motivima) koji je integriu i usmeravaju
(ka cilju) da bi se zadovoljila potreba; pojam motivacije obuhvata sve ono to dinamiki odreuje neko
ponaanje, ima regulativnu (usmerava i kontrolie) i integrativnu funkciju (integrie sve procese ka odreenom cilju).

291

MOTIVACIONI CIKLUS - oznaava ponavljanje tri glavna stanja u motivacionim procesima: (a) potreba, (b) aktivnost (ka cilju), (v) redukcija potrebe (nakon dostizanja cilja). Posle izvesnog vremena
normalne ivotne aktivnosti ponovo se javlja potreba i zapoinje novi motivacioni ciklus.
MOTIV POSTIGNUA - tenja da se uloi vei napor kako bi se dostiglo neto to se u datoj kulturi
visoko vrednuje i obezbeuje presti; orijentacija ka postignuu se postie angaovanjem ega, uenik
bira cilj koji smatra znaajnim i korisnim, dok je oekivanje da e ga dostii reprezentovano pomou subjektivne verovatnoe uspeha - a ona je povezana sa samoocenom sposobnosti, oseanjem kompetentnosti, samodeterminacije i procenom teine zadataka. Uenika sa razvijenim motivom postignua privlae
tei zadaci.
MOTORIKA - miini pokreti koji su posledica eferentne nervne aktivnosti.
MOTORNA VETINA - kompleks koordiniranih pokreta koji se izvode ekonomino i tano. Razvija se
kao jedinstven program sa vie modaliteta koji su prilagodljivi novim uslovima. Uenje i izvravanje vetina ukljuuje senzornu kontrolu, posebno kinestetskih oseta, kako o zahtevima situacije tako i o uincima izvrenih pokreta (na osnovu povratnih informacija). Tri su osnovne faze u razvoju motorne vetine: kognitivna (analiza zadatka i plan akcije), asocijativna (uvebavaju se, povezuju i uvruju tani
sklopovi ponaanja) i autonomna (poveava se brzina i tanost).
MOTORNA NAVIKA - dobro nauena motorna radnja koja se automatski, s lakoom i stereotipno moe ponavljati u slinim situacijama (oblaenje, pokretanje neke poluge, iskljuivanje prekidaa).
MOTORNI REPERTOAR - ini motorne navike i motorne vetine. Neki autori prve oznaavaju kao
diskretne, a druge kao kontinuirane zadatke.
MRNJA - sentiment, trajna dispozicija koja sem oseanja odbojnosti, netrpeljivosti, odvratnosti i dr. u
svojoj sri ima tenju (elju) da se objekat mrnje uniti (fiziki i/ili psihiki).
MUZIKE SPOSOBNOSTI - mogu biti opte i specifine; one obrazuju sistem sloene dinamike povezanosti koji je hijerarhijski organizovan: senzornog nivoa (sposobnost slune diskriminacije, percepcija visine tonova); asocijativnog nivoa (muzika memorija); relacioni nivo (fluidne i kristalizovane muzike sposobnosti); muziki talenat ukljuuje pored senzornih sposobnosti i kvaliteta muziko predstavljanje, matu i pamenje, muziku inteligenciju (muziko miljenje), oseanje i muziko izvoenje.
MULTIVARIJANTNO ISTRAIVANJE - statistika procena istovremenog uticaja vie varijabli, na
pr. faktorskom analizom se otkriva ta je u razliitim ponaanjima zajedniko te se tako odreuju (ekstrahuju) temeljni faktori ponaanja.
MUTACIJA - nagla i trajna promena osobina (prirode) jednog gena. Uvedene promene u nasleivanju
mogu biti neprimetne, male ili znatne (oigledne) u menjanju osobina roda ili vrste.
MUCANJE - govorna mana, poremeaj ritma (zastajkivanje, ponavljanje slogova ili glasova, gr govornih organa); uzrok mucavosti nije jasno odreen - vezuje se za emocionalne uzroke i organske faktore.

n
NAVIKA - steena reakcija ije se ispoljavanje, usled ponovljenog izvoenja, skoro automatizovalo (v.
MOTORNA NAVIKA); nervozne navike javljaju se u situacijama tenzije i svrha im je da je redukuju;
senzorne navike oznaavaju steeni obrazac opaanja; navike se mogu odnositi i na sloenije dinamike
stereotipe: jezike, miljenje, i dr.
NAGON - svesno doivljena potreba koja pokree na aktivnost da se ponovo uspostavi poremeena ravnotea.
292

NAGRADA - u instrumentalnom i operantnom uenju to je stimulus ili objekt koji ima znaaj za organizam u datom motivacionom stanju - koji prua zadovoljstvo to se stie posle uspeno izvrenog zadatka.
Nagraeni akt ili odgovor se ui, uvruje (v. ZAKON EFEKTA).
NARCIZAM - samozaljubljenost, samodopadanje; za nekog se kae da je narcisoidan ako je toliko opsednut samim sobom da ga to spreava da se interesuje za druge (termin izveden iz imena Narcis - linosti
iz grke legende).
NASLEE - (gen.) celokupnost uticaja, bioloki prenetih od roditelja na potomstvo genetskom matricom
(definisani hromozomima, genima i DNK).
NASTAVA - najorganizovaniji vid obrazovanja i vaspitanja. Osnovni zadaci nastave su: (a) sticanje znanja, umenja i navika, (b) razvijanje sposobnosti, (v) razvijanje osobina linosti. Pouavanje (nastavnika) i
uenje (uenika) dve su strane jedinstvenog procesa nastave u kome se ostvaruju navedeni zadaci.
NATIVIZAM - uenje da je faktor naslea jedini, ili bar odluujui, inilac u toku razvoja struktura ili
funkcija jednog organizma.
NEGATIVIZAM - tvrdoglavost, prkos, otpor, dosledno odbijanje da se uradi kako je predloeno - bez
oiglednog objektivnog razloga. Javlja se kod dece u 3. godini i u pubertetu (u oba sluaja je izraz tenje
za samostalnom pozicijom linosti i u funkciji je formiranja slike o sebi). Aktivan negativizam: radi suprotno od predloenog ili nareenog; pasivni negativizam: ne radi ono to je normalno, uobiajeno ili se
oekuje; u oba sluaja sam od sebe prolazi ako nije suzbijan represivnim merama.
NEGACIJA - mehanizam odbrane kojim se Ja brani od opasnosti; negiranje ili odbacivanje opasnosti od
linosti koja nee (ne moe) da se suoi sa realnou (na primer: prirodom svoje bolesti).
NEDISCIPLINA - ne potovanje propisanog reda (u koli), oblici neprihvatljivog ponaanja u koli
(agresivnost, neposlunost, krae, i dr.); ponaanje koje ometa nastavni proces (nemir, bavljenje onim to
nije u vezi s nastavom, ukljuivanje i drugih u te akcije); uzroci nediscipline su u detetu i okolini: kolskoj, porodinoj.
NEDONOE - fetalna beba (novoroene), roena nakon sedam meseci, koja zahteva specijalnu negu
(inkubator) da bi uspeno nastavila proces razvoja van uterusa. Ona se i izgledom i po teini razlikuje od
donesenog deteta (roenog nakon devet meseci). Uz pravilnu negu nedonoe se razvija ak neto bre
nego da je ostalo u uterusu majke. Zdravo nedonoe nema posledica prevremenog poroaja ako se samo
u poetku specijalno neguje a kasnije gaji bez prezatiivanja, kao i normalno roena deca.
NEZAVISNOST - linosti: tenja ka autonomiji, nezavisnost u miljenju i suenju, stav samopouzdanja;
tenja ka nezavisnosti izraena je u adolescenciji; logika: istinitost jedne propozicije ne zavisi od istinitosti drugih propozicija.
NENAMERNA PANJA - usmerenost mentalne aktivnosti na odreene drai, situacije, koje svojim
karakteristikama - intenzitetom, iznenadnom pojavom - izazivaju akt panje.
NEOFROJDIZAM - sinonim za neopsihoanalizu koju razvijaju Frojdovi sledbenici koji, iako sebe smatraju njegovim uenicima, znatno modifikuju ortodoksno psihoanalitiko gledite dajui veu ulogu egu i
spoljnim uticajima. (v. PSIHOANALIZA).
NEPOSREDNO PAMENJE - (v. KRATKORONO PAMENJE)
NERVNI SISTEM - svi organi koji se sastoje od nervnog tkiva (neurona) i koji su funkcionalno povezani u organizmu. Strukturalno je podeljen na centralni i periferni nervni sistem; funkcionalno je podeljen
na autonomni i somatski. Nervni sistem je najvanija osnova psihikog ivota i ima tri glavne funkcije:

293

(a) regulaciju i usklaivanje rada pojedinih organa i organizma u celini, (b) uspostavljanje veze organizma sa okolinom, i (v) obradu, povezivanje i upotrebu primljenih informacija.
NESVESNA MOTIVACIJA - motivacija o kojoj se zakljuuje na osnovu ispoljenog ponaanja neke
linosti koja ni sama nije svesna porekla svojih potreba i elja.
NESVESNO - zajedniki naziv za nesvesne psihike aktivnosti; kolektivno nesvesno (Jung): deo nesvesnog koji je nasleen i koji je zajedniki svim lanovima vrste; lino nesvesno: onaj deo nesvesnog koji se
razvija kao rezultat linog iskustva i ispoljava izvan kontrole rezonovanja (u snovima, intuiciji, emocionalnim reakcijama).
NEUROZA - blai poremeaj u psihikom funkcionisanju pri kome je smanjena sposobnost prilagoavanja ali i neurotiar tano ocenjuje da ima tekoa; dinamiko jezgro neuroze je anksioznost a najee
reakcije su: opsesivno-kompulzivne reakcije (prisilne misli i radnje), fobine reakcije (snaan strah od
objekata i/ili situacija koje ne predstavljaju realnu opasnost), histerine reakcije (fiziki simptomi bez
organskog uzroka), neurotska depresija (jaka i dugotrajna tuga neprimerena povodu); neurotini simptomi umanjuju socijalnu i radnu efikasnost.
NEUROLINGVISTIKA - psiholoka disciplina koja se bavi ispitivanjem govora i njegovih neurofiziolokih mehanizama; istrauje i posledice oteenja CNS na govor. Njen razvoj vezan je za napredak u
neuropsihologiji i radove Lurije i njegovih sledbenika.
NEURON - osnovna strukturalna jedinica nervnog sistema; nervna elija sa svim svojim delovima: telo
elije iz koga polaze vlakna dendrit i akson (neurit). Mesto na kome se sastaju akson i dendrit drugog
neurona je sinapsa. Neuroni mogu biti senzorni (koji je u dodiru sa receptorom), vezivni i motorni (koji
se zavrava u efektoru).
NEUROPSIHOLOGIJA - grana psihologije koja se bavi pruavanjem fiziolokih osnova viih psihikih
funkcija, posebno fiziolokim mehanizmima oteenja (zbog bolesti, povreda, i sl.) i psihikih funkcija.
NEUROTIZAM - tendencija neurotskog ponaanja koje se moe (neuroza) i ne mora izraziti.
NEUSPEH - subjektivno oseanje koje prati rezultat ili subjektivnu ocenu neke delatnosti kojom linost
nije zadovoljna.
NIVO ASPIRACIJE - nivo tenji, rezultat to ga pojedinac na osnovu poznavanja svog uspeha/neuspeha
u nekom poslu predvia kao svoj sledei rezultat u toj oblasti zadataka; postavljeni subjektivni kriterijum
za stepen dostignua u nekoj uoj oblasti; postavljeni nivo zavisi od prethodnih rezultata i osobina linosti (slike o sebi); standard na osnovu koga jedno lice procenjuje svoje dostignue (izvoenje) kao uspeh
ili neuspeh - da li je na visini onog to oekuje od sebe.
NOMOTETSKI - prilaz ili postupak kojim se otkrivaju opti zakoni, opte osobine, opti pojmovi; psiholozi nomotetske orijentacije bave se osobinama koje se mogu generalizovati, ponaanje objanjavaju
optim terminima, u istraivanju koriste eksperiment i kvantitativne postupke radi utvrivanja optih
tendencija kod pojava koje ispituju.
NONKONFORMIZAM - tendencija da se ne prihvati miljenje veine i postupa na svoj nain. Empirijski nalazi pokazuju da osobe koje su u stanju da ouvaju nezavisnost, i pored pritiska, odlikuje: visoka
inteligencija, originalnost, snaga ega, samopouzdanje, odsustvo anksioznosti, tolerantnost, odgovornost.
Ruski autori nonkonformizam esto oznaavaju kao sinonim sa negativizmom.
NORMATIVNI TEST - test u kome se pojedinani rezultat ocenjuje prema normi izraunatoj za grupu tako da taj rezultat ili moe biti prosean, iznad proseka ili ispod proseka, to ini individualni rezultat
relativnim, zavisnim od rezultata lanova grupe.

294

NOVOROENE - dete na uzrastu do mesec dana posle roenja; dete ovladava disanjem, varenjem i
regulacijom toplote; na ovom uzrastu ispoljavaju se uroeni refleksi a zapoinje senzomotorni period.
NULTA HIPOTEZA - primenjuje se u statistikom zakljuivanju gde se polazi od hipoteze da izmeu
merenih varijabli ne postoji razlika (da je jednaka 0); ako se nulta hipoteza moe da dokae kao pogrena, njena kontradiktornost se dokazuje kao tana - odnosno da izmerene razlike nisu sluajne, ve proizvod delovanja odreenih faktora.
NUMERIKI FAKTOR - (N) sposobnost da se tano i brzo manipulie brojevima (aritmetiki raun).

o
OBDARENO DETE - (v. DAROVITO DETE)
OBJEKTIVNOST - merna karakteristka testa koja ukazuje u kolikoj meri je rezultat nezavisan od ispitivaa. Ako ispitivai koriste isto uputstvo za rad (primenu), adekvatno utvrene norme i ako razliiti ispitivai dolaze do jednakih rezultata merei istu varijablu - znai da je postupak merenja objektivan.
OBRADA INFORMACIJA - proces analize informacija u kratkoronom pamenju iji ishod zavisi od
perceptivnih i misaonih procesa sa kojima je neka informacija bila razmatrana. U namernom uenju informaciju treba razumeti (kodirati), izabrati (transferno dejstvo) ili formirati reakciju, odgovor i zapamtiti
(transponovati u dugorono pamenje).
OVUM - jaje, enska polna elija; faza ovuma: 10-14 dana nakon zaea kada se oploena elija delenjem poinje razmnoavati (do prirastanja za zid materice kada poinje faza embriona).
ODMOR - namerno prekidanje aktivnosti s ciljem da se zaustave i odstrane negativni uticaji umora.
Vreme, broj i trajanje odmora zavisi od vrste rada. Odmor treba zapoeti im doe do opadanja uinka.
Aktivan odmor je promena a ne prestanak aktivnosti. Pasivan odmor je prekid aktivnosti: sedenje, leanje, spavanje.
ODNOS - relacija, ono to stvara vezu izmeu dve stvari; srodnost, neto to je zajedniko za nezavisne
jedinice; uoavanje relacija predstavlja osnovu inteligencije.
OKVIR REFERENCIJE - sistem standarda ili vrednosti, obino samo implicitnih, na koje se oslanja i
poziva neki sistem tvrdnji, ili neka pojedinana tvrdnja. U datom okviru iskazi i tvrdnje se prihvataju kao
ve dokazani i slue kao posredan dokaz za nove tvrdnje koje se pozivaju na taj okvir referencije.
OMETENOST U RAZVOJU - pojava da jedan broj dece zaostaje od brzine, nivoa i kvaliteta razvojnog
toka koji prolazi veina iz generacije. Ta grupa nije jedinstvena ni po oblicima ni po uzrocima ometenosti. Uzroci mogu biti bioloki (oteenja organske prirode), socijalni (kulturno-obrazovna deprivacija) ili
viestruko, interaktivno delovati. Oblici ometenosti: mentalna retardiranost, telesna hendikepiranost (invalidnost), poremeaji sluha, vida i govora, poremeaji u ponaanju.
ONO - (v. ID).
ONTOGENEZA - ivotna istorija individue; postanak i razvoj nekog organizma od zaea do kraja ivota; podrazumeva i nastanak nekog organa i njegovih funkcija.
OPAAJ - percepcija, saznajna funkcija zasnovana na ulnim podacima kojim se uspostavlja odnos sa
realnou (spoljanjom i unutranjom). Opaaj je svest o predmetu u celini, sklop organizovanih informacija o dogaaju. Opaaj nastaje prijemom i obradom ulnih nadraaja pri emu vanu ulogu igra ranije iskustvo. Taj dogaaj je prvenstveno kognitivan ali u nastajanju opaaja uestvuju i afektivni i konativni procesi - pa je opaaj sloaj kogntivnih, afektvnih i konativnih iskustava.
295

OPAANJE - saznajni proces kojim postajemo svesni predmeta, pojava, dogaaja, u naoj okolini ili u
nama samima - prvenstveno preko ula. Pri opaanju je obino angaovano vie od jednog ula to doprinosi da slika bude realnija ali postojana.
OPERANTNO UENJE - (v. INSTRUMENTALNO UENJE)
OPERANTNO USLOVLJAVANJE - (v. INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE)
OPERATIVNO PAMENJE - (v. KRATKORONO PAMENJE)
OPERACIJA - delanje; u psihologiji moe biti empirijska i logiko-matematika; poseduje odgovarajuu strukturu unutar koje se promene izvode; logiko-matematika: menja odnose meu simbolima prema
pravilima logike i matematike, izvodi se na mentalnom planu i poseduje strukturu izvoenja i odnosi se
na promenu i uvianje odnosa to dovodi do novog saznanja (reenja) - konstruktivnog je karaktera.
OPERACIONALIZACIJA CILJA - jasno formulisanje rezultata kojima se smera, identifikovanje relevantnih varijabli i njihovo odreivanje u kvantitativnim pojmovima, merenje njihovih promena u datoj
situaciji uz utvrivanje kako te varijable meusobno deluju; operacionalizacija cilja u nastavi znai navoenje ta uenici nakon realizacije odreenog programa treba da ovladaju i pokau da znaju.
OPISNO OCENJIVANJE - kvalitativna analiza i razvrstavanje u opisne kategorije - ta neko zna/ne
zna.
OPOZICIJA PALCA - u psihomotornom razvoju ruke i prstiju izmeu 36. i 60. nedelje palac razvija
elastiniju pokretljivost od ostalih prstiju ruke i na kraju se javlja ljudski nain hvatanja prstima: suprotstavljanje, opozicija palca svim ostalim prstima.
OPONAANJE - imitacija, podraavanje, ono to je uraeno po ugledu na model.
OPSERVACIJA - posmatranje; ako se vodi po pravilima metodologije prikupljanja podataka onda je re
o sistematskom posmatranju (v. SISTEMATSKO POSMATRANJE).
OPSESIJA - misao, ideja koja progoni linost i koje ona ne moe da se oslobodi; protiv opsesije, kojoj se
ne zna razlog javljanja, linost se bori odbrambenim ritualima koji menjaju njeno ponaanje i nastaje opsesivna neuroza.
OPTA PSIHOLOGIJA - generalna psihologija, koja prouava osnovne psiholoke funkcije normalnog
odraslog oveka: opaanje, uenje, pamenje, zaboravljanje, miljenje, emocije, motivaciju i linost.
ORALNI KARAKTER - karakteristike linosti koje odraavaju njene doivljaje iz njene oralne faze (jer
je ostala fiksirana ili regredirana na tu fazu); odlike su: oralni erotizam, optimizam/pesimizam, euforija/depresija, govorljivost, pohlepa, zavisnost, pasivnost, sklonost ka jelu i puenju, ispunjavanje elja sanjarenjem.
ORGANIZACIJA LINOSTI - integracija linosti, proces objedinjavanja ili stanje objedinjenosti delova u celinu - iji je rezultat unutranja doslednost i svoenje unutranjih sukoba na najmanju meru. Takvu linost odlikuje dobar integritet i konvergentni procesi u razvoju i ponaanju.
ORDINATA - vertikalna osa u koordinantnom sistemu (obeleava se sa "y").
ORIGINALAN - izvorni, neobini i retki odgovori, reenja, ponaanja, produkcije.
ORIGINALNOST - izvornost, osobenost, samostalnost, prvobitnost.
ORIJENTACIONI REFLEKS (REAKCIJA) - izazivaju ga nove i potencijalno vane drai; manifestuje
se inhibiranjem refleksa koji su se upravo odvijali uz usmeravanje organizma i saznajnih funkcija prema
296

izvorima drai; u poetku je generalizovana reakcija koju ini sistem bezuslovnih refleksa: okretanje glave, irenje modanih krvnih sudova a skupljanje perifernih, poveanje tonusa miia, promena psihogalvanskog refleksa, i aktivnosti korteksa a tek kasnije reakcija moe biti specifina ili generalizovana reakcija prestaje (ako je procena da situacija nema znaaja, nije nova, nije opasna). Ruski psiholozi smatraju
da iz njega proizilazi radoznalost, da je vaan za neposredan odnos sa realnou, da ima udela u procesu
uenja i stvaranju individualnih razlika u sposobnostima i da je znaajan za nauno i drugo stvaralatvo
oveka.
ORTOGENEZA - doktrina da jedan organizam ima normalan tok razvoja kojim ide ako ga ne spree
neke jake promene sredine; linost ima jake intrinsike pokretae za zdrav i normalan razvoj i ponaanje,
ako nije pod uticajem snanih deformiuih sila spolja.
OSET - oset je svest o prisustvu drai i njenim osobinama to je ishod centralnih procesa; oset je subjektivni doivljaj svojstava okoline (kvalitet, intenzitet, trajanje) koji nastaje delovanjem fizikih procesa
(energija) na ulne organe u kojima se stvaraju impulsi koji se nervnim vlaknima prenose u modane
centre gde se pristigle informacije obrauju i tumai njihovo znaenje.
OSETLJIVOST (v. DISKRIMINATIVNOST)
OSETLJIVOST ZA PROBLEME - sposobnost da se problem zapazi - da se otkrije u emu je problem.
OSEANJE (NE) ADEKVATNOSTI - oseanje (ne) odgovarajueg psiholokog stanja za odreenu
aktivnost koja je u toku ili predstoji. Oseanje adekvatnosti odlikuje: staloenost, samouverenost, kompetentnost, smirenost, optimizam, zadovoljstvo sobom. Oseanje neadekvatnosti javlja se u irem rasponu. Ono je est simptom depresivnog stanja kada se linost ne osea kompetentnom da izvri bilo ta to
zahteva napor ili sposobnost.
OSEANJE ZAVISNOSTI - psiholoka zavisnost, vezanost - emocionalne i kognitivne prirode - koja
ako doe do prekida veze, stvara oseanje odbaenosti ili naputenosti u emocionalnoj sferi, ili oseanje
nesigurnosti u saznajnim funkcijama. Razvija se u detinjstvu ali ostaje kasnije menjajui se po sadraju i
stepenu. Najee se tumai pojmovima identifikacije (psihoanalitiari) ili sekundarnog potkrepljenja
(bihejvioristi) (v. ZAVISNOST).
OSEANJE IDENTITETA - znanje osobe ko je ona - Ja-oseanje; oseanje sopstvene istovetnosti bez
obzira na promene koje se uoavaju u sebi.
OSEANJE INFERIORNOSTI - oseanje manje vrednosti, tendencija ka nepovoljnom samoocenjivanju, bilo da je na osnovu injeninog stanja opravdano ili ne. Posledica toga doivljaja je oseanje potitenosti ili stida. Ovo oseanje moe pokrenuti kompenzacione mehanizme koji vode dostizanju superiornosti i okreu linost prema pozitivnim vrednostima budunosti.
OSEANJE INTEGRITETA - opaanje svoje linosti, svoga selfa, kao stabilne strukture koja je odvojena od drugih i dosledna, ali ne samo tokom kraeg perioda, ve tokom vremena (v. INTEGRITET).
OSEANJE KRIVICE - oseanje linosti da se ogreila o norme ponaanja - koje esto nije obrazloeno ili je nerelevantno vezano za neke dogaaje. Osoba sklona oseanju krivice je bojaljiva, samoprekorna, nesigurna, sumnjiava, depresivna. Psihoanalitiari je tumae kao oblik samokanjavanja koji se
javlja zbog nesvesnih, potisnutih doivljaja koji nisu bili usaglaeni sa superegom.
OSIFIKACIJA - razvoj kotanog tkiva iz hrskaviavog - koji se zavrava u adolescenciji.
OCENJIVANJE (OCENA) - procena, koja je sastavni deo institucionalnih sistema (kola), i razvrstavanje u kvalitativne kategorije a zatim pretvaranje tih kategorija u kvantitativne vrednosti (ocene) koje su
dogovoreni nazivi tih kvalitativnih kategorija i nije ih opravdano sabirati, deliti i sl. jer su one tranzitivne, nema ekvidistance izmeu stupnjeva (na pr. ocena dva ne oznaava dva puta manje znanja od ocene
297

etiri). Proces ocenjivanja je u dananjoj kulturi bitan uslov napredovanja pojedinca otuda i potreba za
usavravanjem ocenjivanja pouzdanim i doslednim kriterijima.

p
PANJA - usmerenost ulne i mentalne aktivnosti na odreene drai (spoljanje ili unutranje) koja dovodi do selektivnog izbora i poveane svesti o jednom ogranienom delu opaajnog polja.
PAMENJE - proces uvanja prolog iskustva - zadravanje fiziolokih reprezentanata (kodova, tragova) i ema ponaanja, steenih uenjem. Razlikuju se tri stupnja pamenja: senzorno, kratkorono i dugorono pamenje.
PEDAGOKA INVERZIJA - termin kojim se oznaava zamena uloga: roditelj/dete, nastavnik/uenik.
Tada se dogaa da potkrepljenje kontroliu dete ili uenik, i tada oni postaju "vaspitai".
PEDAGOKA PSIHOLOGIJA - psiholoka disciplina koja prouava psiholoku stranu procesa vaspitanja i obrazovanja, posebno uslove od kojih zavisi uspenost uenja i razvoja. Otuda se sve ee govori
o psihologiji vaspitanja i obrazovanja, kao adekvatnijem nazivu za ovo podruje.
PERIODIZACIJA - podela celokupnog razvoja na razdoblja, periode, prema nekom usvojenom kriteriju
ili kombinaciji kriterija: psiholokim, pedagokim, prema karakteristinom fizikom stepenu razvoja i
drutveno definisanoj ulozi. Glavna razvojna razdoblja, koja odlikuju posebne zakonitosti promena, su:
detinjstvo, adolescencija, odraslo doba i starost.
PERCEPCIJA - (v. OPAANJE)
PERSONALISTIKA TEORIJA - njeni autori zastupaju opte uenje da je linost jedinstvena, neponovljiva celina - crte u linosti ine specifian sloaj i zato ova teorija metodoloki ima idiografski prilaz.
PISANI GOVOR - razlikuje se od usmenog ne samo po korienju slova za zapisivanje ve i po sintaksi
i stilu. Pisani govor mora biti briljivo ureen da drugi u proitanom nau poruku pisca - a to znai da
pisana govorna komunikacija zahteva veu elaboriranost od usmene.
PLATO - zaravan, deo krivulje uenja koji pokazuje zastoj u napredovanju koji nastaje zbog: (a) potrebe
da se uz nie mentalne strukture ukljue vie strukture, (b) pada u motivaciji. Plato je oekivana pojava u
uenju i on se nastavkom aktivnosti uz adekvatne mere moe vie puta otkloniti, sve dok ne doe do
"plafona", fizioloke granice u uenju i napredovanju.
POVRATNA INFORMACIJA - obavetenje organizmu ili maini o njegovom stanju ili uinku. Jedna
je od osnovnih pretpostavki regulisanja ponaanja. Povratna informacija kod organizma nazvana je biofidbek, za razliku od one kod maine - fidbek (povratna sprega).
PODSTICAJ - insentiv, privlani objekt ili drutveni sadraj koji pojedinca pobuuje na odreenu aktivnost, budi latentan motiv. Motivacija koja nastaje na taj nain zove se insentivna motivacija i ona se naroito koristi u psihologiji reklame.
POJAM - koncept, mentalni sadraj o optim svojstvima vie od jedne pojave; reprezentovanje apstrahovanih atributa. Pojam predstavlja simboliku zamenu za bitnu zajedniku karakteristiku svih pojedinanih sluajeva.
POISTOVEIVANJE - (v. IDENTIFIKACIJA)
POJAM O SEBI - (v. JA - KONCEPT)
298

POKUAJI I POGREKE - (v. INSTRUMENTALNO UENJE)

POLNA ULOGA - diferencijacija ponaanja, statusa, prava i obaveza, stavova, u zavisnosti od polne
pripadnosti, za koje se u nekom drutvu smatra da dolie vie jednom polu nego drugom. Ta uloga se ui
putem obiaja, propisa, primera (modela). Meutim, u savremenim drutvenim odnosima se uloge znaajno menjaju, uz emancipaciju ena. Istie se da ne postoji ni jedan akt, osim poroaja i dojenja, koji ne
bi predstavljao i deo muke uloge, a takoe ni jedan akt koji ne bi bio deo enske uloge.
PONAVLJANJE - repeticija, uzastopno vrenje jedne iste mentalne ili radne operacije. Najpoznatije je
kod uenja novog ili ponovnog uenja i osveavanja nauenog gradiva. Obino ponavljanje je svesno
zadravanje informacija u obliku u kome je primljena. Integracijsko ponavljanje znai da se nova informacija ugrauje u postojee strukture i izaziva transformacije - stvaranje novih kognivnih struktura. Obino ponavljanje se odvija po kriterijumu repetitivnosti a integracijsko sadri inovaciju (kreaciju).
PONAANJE - delatnost organizma. Termin se danas koristi mnogo ire nego kod klasinog biheviorizma i sem spoljanjeg ponaanja znai i odgovor u datoj situaciji, jeziko ponaanje, i dr.
POSTIGNUE - dostignue, uspeh u izvesnoj oblasti; stepen ili nivo uspeha dostignutog u nekoj oblasti
znanja.
POTISKIVANJE - represija, odreenih psiholokih sadraja u nesvesno linosti, spreavanje odreenih
psiholokih sadraja da ponovo dou u svest. Potiskivanje ima centralno mesto u dubinskoj psihologiji i
u vezi je sa mnogim mehanizmima odbrane linosti, ali je i samo mehanizam odbrane, posebno protiv
strahova i oseanja krivice.
POTKREPLJENJE - uspostavljanje odnosa izmeu dve aktivnosti, dva dogaaja A i B - u kojoj B uvruje/inhibra A, jer je B nagrada/kazna (pozitivno/negativno potkrepljenje), odnosno smanjenje/poveanje tenzije, i sl. Razlikujemo primarno potkrepljenje (zadovoljenje osnovnih potreba na koje
se reaguje bez uenja) i sekundarno potkrepljenje (zadovoljenje vie, tipino ljudske potrebe koja je nauena, steena).
POTREBA - manjak ili viak neega, zbog ega nastaje stanje napetosti i spremnosti na aktivnost. Potrebe se dele na primarne (unutranje, uroene), sekundarne (steene, izvedene), organske (manjak ili viak
materija), psiholoke (socijalne, intelektualne). Potrebe su izvori motiva i postoje nezavisno od toga da li
ih svesno doivljavamo.
POTINJAVANJE - biti pod kontrolom drugog lica, podlegati tuem miljenju, biti pod uticajem vrnjaka, raditi po uputstvima drugih, prihvatiti vostvo i sugestije.
POUZDANOST - relijabilnost, doslednost, merna karakteristika testa ili drugog postupka, koji se ogleda
u istoj i slinoj vrednosti rezultata dva uzastopna merenja iste veliine. Doslednost mere ukazuje da nema uticaja nekontrolisanih faktora - to omoguuje dalji rad i upotrebu mera (rezultata).
POUNUTRANJAVANJE - (v. INTERIORIZACIJA)
POUAVANJE - nastavnikova delatnost koja se sastoji u neposrednom pruanju pomoi ueniku u procesu nastave i uenja sa krajnjim ciljem da, kod uenika podstakne i razvije proces samovaspitanja i samoobrazovanja.
POHVALA - izraz iskrenog odobravanja ili priznanja linosti njenih dela ili proizvoda.
PREDIKATIVNA VALIDNOST - stepen uspenog predvianja ponaanja i postignua u nekoj oblasti
na osnovu rezultata (skorova) testa; osobina mernog procesa koja dozvoljava da se dobijeni skorovi mogu da koriste za predvianje neke druge varijable; mera za empirijsku validnost; korelacija je mera validnosti sa kojom se druge varijable mogu predviati.
299

PREDRASUDA - stav ili sentiment, povoljno ili nepovoljno verovanje, koje pojedinca ini sklonim da
opaa, misli, dela na nain koji je u skladu sa predrasudom. Otuda su kod predrasuda emocionalna i delatna komponenta veoma izraene, dok je kognitivna komponenta nedovoljno razvijena, u drugom planu.
PREDSTAVA - mentalna slika predmeta ili dogaaja razvijena na osnovu prolog ulnog iskustva i imaginacije. Predstave se dele prema ulnom poreklu: vidne, slune, i dr.
PRENATALNI PERIOD - period pre roenja (traje 10 lunarnih meseci) - od zaea do roenja; deli se
na tri faze: (a) ovum (prve dve nedelje), (b) embrion (do kraja drugog meseca), (v) fetus (od kraja drugog
meseca do roenja), na kraju perioda organizam je sposoban za samostalno disanje, hranjenje, izluivanje, termoregulaciju.
PRENAUENOST (overlearning) oznaava nastavak uenja (vebanja) i kad se ueno izvodi bez greke, kad je repertoar ponaanja razvijen u celini. Efekti su da na tako (pre) naueni materijal manje utiu
faktori zaboravljanja.
PREOPERACIONA FAZA - razvojni period miljenja, od 18 meseci do 7. godine, koji odlikuje razvoj
simbolikih funkcija, razvoj jezika, ali period odlikuje ireverzibilnost miljenja i predkauzalnost; umesto
pojmova dete raspolae kategorijama vremena, prostora, shvata jednine i mnoine, razvija se stvaralaka
igra.
PREOPTEREENOST - veliki broj i predugo trajanje kolskih aktivnosti, to ide na raun odmora i
rekreacije, odnosno dovodi do umora u koli.
PREPARACIJA - faza stvaralakog miljenja, sastoji se u pripremi za reavanje problema - upoznavanju sa problemom i prikupljanje podataka. U njoj dolazi do traenja ideje reenja i prvih pokuaja koji,
kod teih problema, obino nisu uspeni. Ako u ovoj fazi doe do reenja onda je ovo i jedina faza reavanja.
PREPOZNAVANJE - svesnost da je neki objekt, sadraj koji sada opaamo ve ranije doivljen; svesnost znaenja nekog simbola: prepoznavanje rei.
PRILAGOAVANJE - proces promena u samom sebi ili u svojoj sredini da bi se postigla relativna prilagoenost; sposobnost prilagoavanja u dati socijalni kontekst zavisi od strukture linosti i od datih socijalnih uslova. Pri tome su od osobina linosti posebno znaajne socijalna percepcija, socijalna inteligencija, motivaciona struktura i sistem vrednosti linosti.
PRIMARNE EMOCIJE - osnovne emocije koje se javljaju u ranom detinjstvu kod dece u svim kulturama i odravaju se tokom itavog ivota. One su po pravilu povezane sa tenjom ka cilju i visokim stepenom tenzije, optim oseanjem prijatnosti i neprijatnosti. To su: strah, gnev, radost i alost.
PRIRODNI EKSPERIMENT - je postavljen u prirodnim uslovima. U pedagokoj psihologiji ogledi se
vre za vreme normalnog kolskog rada - u eksperimentalnu grupu se uvodi i eksperimentalni faktor, dok
se u kontrolnoj grupi nastava odvija na raniji nain. Zavisna varijabla je obino uspeh u uenju ili promene u nekim osobinama linosti.
PROAKTIVNA INHIBICIJA - pojava da naueno gradivo koi uenje sledeeg slinog gradiva (negativan transfer). to su gradivo ili aktivnost bolje naueni manje podleu interferenciji (v. INTERFERENCIJA).
PROBLEM - zadatak, situacija koja trai reenje. Problem se moe javiti kod linosti u psiholokoj sferi
- sa brojnim varijacijama, to zavisi od psiholokog konteksta. U nauci termin se odnosi na definiciju
predmeta istraivanja.

300

PROBLEM DETE - dete koje, u porodici ili koli, kri norme ponaanja, i uz to ne pokazuje uobiajenu
osetljivost na vaspitne mere to namee potrebu za posebnim tretmanom u vaspitanju i obrazovanju. Meutim, ovde su esto u pitanju problemi odraslih u odnosu sa decom, kako u porodici tako i u koli - to
se mora imati u vidu pri razmatranju ovog problema.
PROBLEMSKO UENJE - uenje koje zahteva od uenika postavljanje problema / zadatka ili da zadat
problem samostalnom misaonom aktivnou zapone reavanje, otkrije ono to nedostaje da se rei problem, potrai informacije i otkrije reenje. Ovaj oblik uenja razvija refleksivne vetine, motivaciju za
stvaralaki rad - unutranju motivaciju. Osnovna ogranienja ire primene u kolama su to ovaj pristup
uenju zahteva edukovanje nastavnika za ovaj rad i odgovarajuu strukturu uenika / studenata u grupi.
PROVERAVANJE - u nastavi prikupljanje podataka (ispitivanjem, procenom) o tome koliko i kako se
uenici/nastavnici pribliavaju postavljenim ciljevima.
PRODUKTIVNO MILJENJE - (v. KREATIVNO MILJENJE)
PROGRAMIRANO UENJE - posebno organizovano uenje, u kome je odreeno ta i kako e se uiti, i u kome se pravilno smenjuju primanje i obrada informacija. Kod linearnog programiranja teorijsku
osnovu ine principi operantnog uenja. Programirano uenje se provodi pomou posebnih programiranih udbenika i programiranih maina (kompjutera). Danas se programi uvode u okviru celovitog nastavnog procesa samo za oblasti gde su oni najefikasniji.
PROJEKTIVNE TEHNIKE - postupak za otkrivanje karakteristinih naina ponaanja jedne linosti
(njenih stavova, motiva ili dinamikih crta) na osnovu njenih odgovora/ponaanja na relativno nestrukturiranu, dvosmislenu ili nejasnu situaciju koju sadri projektivni materijal (nedovrene reenice, prie,
Rorahov test ili TAT).
PROJEKCIJA - u psihologiji linosti: proces nesvesnog pripisivanja vlastitih (ne) poeljnih osobina,
stavova, elja, oseanja - drugima; proces opaanja objektivnih drai u skladu sa linim eljama, strahovanjima ili oekivanjima - posebno u situacijama kada drai nisu dovoljno strukturirane (na tome se zasnivaju projektivne tehnike.
PROKSIMODISTALNOST - pravac razvoja koji je karakteristian za ljudsko bie - progresivni razvoj
tee od centralnog dela (kimenog stuba) ka periferiji. Na primer: prvo se razvija kontrola pokreta ramena, lakta, aka, prstiju,...
POFESIONALNA ORIJENTACIJA - informisanje, savetovanje i usmeravanje pojedinca radi realnog i
zrelog donoenja odluke o izboru zanimanja. Ona se sastoji od programa putem kojih se mladi upoznaju
sa zahtevima zanimanja, kola ili fakulteta, svojim sposobnostima i drugim relevantnim faktorima za racionalno donoenje odluke. - kombinacija
PROFESIONALNA SELEKCIJA - izbor onog kandidata za koga, na osnovu zahteva zanimanja i profila osobina, postoji najvea verovatnoa za uspeh u kolovanju i/ili poslu.
PROFESIONALNI RAZVOJ - kontinuiran proces sazrevanja profesionalne odluke u skladu sa elementima od kojih zavisi verovatnost uspeha u izabranom zanimanju: (a) vlastitih osobina, (b) zahteva zanimanja, (v) optih drutvenih uslova.
PSIHIKI IVOT - ine psihiki procesi (intelektualni: opaanje, uenje, pamenje i miljenje; emocionalni: oseanja; konativni ili voljni: motivacija i voljne radnje); psihike osobine: relativno trajne odlike
pojedinca (navike, sposobnosti, temperament, karakter); psihika stanja: kada jedan doivljajni kvalitet
privremeno ili relativno trajno daje ton psihikom ivotu.
PSIHOANALIZA - je naziv za uenje, doktrinu koju je zasnovao S. Frojd a modifikovali brojni sledbenici - iji su osnovni pojmovi, za tumaenje ponaanja linosti, nesvesna motivacija, konflikti i simboli301

zam. Praktini zadatak psihoanalize je psihoterapija - otkrivanje konflikta i nesvesnih motiva kako bi se
odstranio uzrok poremeaja ponaanja.
PSIHODRAMA - vrsta grupne terapije kod koje pacijent glumi situacije koje su dovele do oboljenja i
ponovo ih svesno i emocionalno doivljava. Publika i drugi glumci su sastavni deo tog postupka i nakon
odigravanja sluaja zajedno ga analiziraju.
PSIHOGALVANSKI REFLEKS - elektrine reakcije na koi koje otkriva galvanometar - smanjenje
elektrinog otpora na povrini koe usled poveanog znojenja pod uticajem emocionalnog stanja.
PSIHOZE - ozbiljni psihiki poremeaji koji imaju karakteristino poreklo, tok i simptome. Osnovna
odlika im je delimino ili potpuno gubljenje dodira sa realnou (halucinacije). Dele se na organske (na
pr. senilnost) i funkcionalne psihoze (na pr. izofrenija, manino-depresivne psihoze, paranoidna stanja).
PSIHOLINGVISTIKA - psihologija jezika i govora; izuavanje odnosa izmeu komunikacija ili poruka
i karakteristika lica koja opte; obuhvata procese kodiranja i dekodiranja znakova i simbola.
PSIHOLOGIJA - nauka koja se bavi sistematskim izuavanjem psihikog ivota na osnovu prouavanja
ponaanja i neposrednog iskustva o mentalnim sadrajima linosti.
PSIHOLOGIJA POUAVANJA - je deo pedagoke psihologije koji se bavi psiholokom stranom procesa pouavanja - uvoenja uenika u proces saznavanja sa ciljem da efekti uenja budu odreene promene u njihovom ponaanju - istraivakom uenju, od reproduktivnog prema produktivnom, kreativnom uenju, a tei ka samopouavanju kao krajnjem cilju.
PSIHOLOKA SITUACIJA okolnosti koja utie na linost, koja moe da potraje tokom nekog perioda
a moe da bude i trenutna; u kontekstu, u dinamikoj interakciji, mogu da budu prole i sadanje, unutranje i spoljanje, realne i imaginarne determinante.
PSIHOLOKE POLNE RAZLIKE - razlike koje se javljaju izvan primarnih i sekundarnih polnih karakteristika. Nalazi ukazuju da o tim razlikama postoji mnogo stereotipija, neverifikovanih hipoteza i jedan mali broj potvrenih razlika: enski pol pokazuje bolje rezultate u izvoenju operacija u jezikom
simbolikom sistemu; muki pol pokazuje bolje rezultate u zadacima koji zahtevaju angaovanje neverbalnog simbolikog sistema - u prostornim i matematikim relacijama. To se manifestuje u kolskom
uenju. Devojke su bolje u jezikim disciplinama a mladii u matematikim i prirodnim naukama.
PSIHOMETRIJA - psiholoka disciplina koja se bavi pitanjima razvoja i primene postupaka merenja
psihikih procesa i osobina.
PSIHOMOTORNE SPOSOBNOSTI - sposobnosti izvoenja miinih pokreta (motornih radnji) koji
zahtevaju brzinu, preciznost i koordinaciju: spretnost prstiju, spretnost ruku, mirnoa ruku / tremor, koordinacija pokreta delova tela, senzomotorna koordinacija, sposobnost odravanja ravnotee.
PSIHOMOTORNI RAZVOJ - obuhvata razvoj koordinacije pokreta glave i trupa, razvoj senzomotorike, razvoj hvatanja, razvoj hoda i razvoj lateralnosti.
PSIHOMOTORNI REPERTOAR - repertoar ponaanja koji ine motorne navike (diskretni zadaci) i
motorne vetine (kontinuirani zadaci) koji su deo dugoronog pamenja (v. REPERTOAR PONAANJA).
PSIHOPATA - osoba koja je zbog poremeaja ponaanja u stalnom sukobu sa socijalnom sredinom normama ponaanja i moralom. Kod takve osobe ne postoji ili je ogranien uvid da vre prestup.
PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA - poremeaj funkcije nekog organa pod dejstvom psihikih faktora,
intenzivnog i trajnog emocionalnog stanja/reagovanja. Dominiraju dva objanjenja nastanka psihosomat302

skog poremeaja: (a) uslovljavanjem (vieg reda) zamenom signala koji pokree funkciju organa i (b)
psihoanalitiko tumaenje, da se radi o mehanizmu prebacivanja psihike tenzije u fizioloke funkcije
(abreakciji).
PSIHOFIZIKA - nauna oblast koja se bavi izuavanjem odnosa izmeu drai i oseta (odnos energije
drai i intenziteta oseta). Veber/Fehnerov zakon: intenzitet oseta jednak je logaritmu intenziteta drai.
PSIHOFIZIKE METODE - eksperimentalne metode za odreivanje osetljivosti ulnih organa na spoljanje drai: metoda granica, metoda konstantnih podraaja i metoda srednje greke.
PUBERTET - rana adolescencija kada se javljaju sekundarne polne karakteristike i dostie polna zrelost.
Pored karakteristinih telesnih promena odlikuju ga i psiholoke promene: negativizam, emocionalna
preosetljivost, kritiki stav, tekoe u radu i uenju. Ovaj period odlikuje pojaana tenja za druenjem
sa vrnjacima, razvoj karakternih osobina i apstraktnog miljenja.

r
RAD - usmerena svesna aktivnost, koja zahteva odreene telesne i mentalne operacije, kojima se postiu
unapred postavljeni ciljevi ili izvrenje nekog psiholokog zadatka.
RADNA KULTURA - termin oznaava pozitivan odnos prema radu (voleti raditi) i razvijene navike i
sposobnosti za uspenu organizaciju i praktinu realizaciju zadataka (umeti raditi).
RADNA NAVIKA - kod uenika/studenata najee se dele na navike vremena i navike mesta uenja.
Navike vremena uenici stiu uz pomo pravljenja plana rada za uenje. Ustaljeno vreme rada olakava
poetak rada. Navika mesta olakava rad jer omoguava stvaranje optimalnih uslova ureivanjem radnog
mesta.
RADOZNALOST - tenja ka ispitivanju novog ili preispitivanju poznatog; tenja da se dobije informacija. Pozitivno korelira sa inteligencijom i kreativnou linosti.
RAZVOJ - se u najirem smislu rei shvata kao promena u karakteristikama organizma i ponaanju i
vrste i pojedinca. Kod ljudske vrste ontogenetski razvoj je bitno drugaiji od ivotinjskog - gde svaka
jedinka razvija svoj bioloki repertoar i svaka generacija poinje "od poetka", dok kod ljudi na individualni razvoj utie ne samo bioloki plan ve i socijalno iskustvo koje se kumulira i svaka generacija zna
vie od prethodne.
RAZVOJNA KRIZA - javlja se u momentu "socijalnog prelaza", kada je ravnotea naruena zbog pojave novih potreba i reorganizacije motivacione sfere linosti. Nijedan psihofiziki ili socijalno-psiholoki
dogaaj u kome najee dolazi do razvojne krize (prelazak iz jedne razvojne faze u drugu, polazak u
kolu, poetak polne zrelosti, stupanje u brak ... ) ne moe biti shvaen ako se ne dovede u vezu sa: (a)
hronolokim uzrastom osobe, (b) grupnom pripadnou pojedinca i (v) vremenom zbivanja tog dogaaja
(kulturno-istorijskom varijablom).
RAZVOJNA RAZDOBLJA - (v. PERIODIZACIJA)
RAZVOJNA PSIHOLOGIJA - prouava razvoj psihikog ivota ivih bia u toku njihove evolucije
(filogeneza) i ispituje razvoj savremenog oveka od zaea do smrti (ontogeneza). Pri tome ona nastoji
da opie pojave razvoja, kako razvoj tee i da objasni fenomenologiju razvoja - utvrdi pravilnosti i zakonitosti pojedinih razvojnih razdoblja.
RAZREDNA KLIMA - najee analizirane dimenzije razredne klime su: (a) socijalna atmosfera koju
stvara nastavnik kao rukovodilac, (b) razredne interakcije koje zavise od odreenih oblika komunikacije,

303

(v) atmosfera kooperacije (saradnje) ili kompeticije (takmienja) i (g) emocionalna atmosfera u razredu
(sentimentalna, topla, hladna). Razrednu klimu odreuju i meusobni odnosi samih uenika.
RANO DETINJSTVO - neki autori pod ranim detinjstvom oznaavaju drugu i treu godinu ivota (to
drugi nazivaju prvim detinjstvom) koje karakterie poetak hodanja, govora, sticanje navika higijene odnosno javljanje odlika ljudske vrste; ee se pod ranim detinjstvom podrazumeva itav period do polaska u kolu (od druge do sedme godine) koji drugi oznaavaju kao predkolsko doba.
RASEJANOST - obuhvata razne oblike fluktuacije panje: od one koju uzrokuje visoka koncentracija
panje na specifine sadraje, usled ega je panja za sve drugo povrna - do fluktuacije panje kod hiperaktivnosti, nedostatka interesovanja, kod retardiranih i dr.
RASPOLOENJE - prijatno ili neprijatno emocionalno stanje, koje due traje i malog je intenziteta.
Dominirajua raspoloenja su karakteristina za odreene tipove linosti i temperamenta.
REPREZENTATIVNI UZORAK - onaj uzorak koji tano odraava svaku relevantnu ili zahtevanu karakteristiku populacije.
RACIONALIZACIJA - kao mehanizam odbrane linosti ima dve funkcije: (a) da opravda neko ponaanje, neuspeh i (b) da sakrije pravu motivaciju ponaanja (od samog sebe). U oba sluaja linost to ini
nesvesno, pravi razlozi su potisnuti, i linost veruje da se rukovodi stvarnim razlozima. Racionalizacija u
kojoj se nedostignuti cilj omalovaava nazvana je "kiselo groe", a u drugom sluaju, kada se velia
beznaajan uspeh dat je naziv "slatki limun".
REAKCIONA FORMACIJA - uspostavljanje crte ili stalnog oblika ponaanja koje je direktno suprotno
snanoj nesvesnoj (potisnutoj) tendenciji; navodi se kao mehanizam odbrane ali i istie da je trajnija i
obuhvata veu oblast linosti nego odbrambene reakcije.
REALISTIKO MILJENJE - koristi se za reavanje problema pomou logikog razmatranja i zakljuivanja.
REVERZIBILNOST - povratnost nekih odnosa i/ili procesa. Reverzibilni psiholoki procesi javljaju se
u 6/7 godini - mogunost praenja procesa obrnutim redosledom. Reverzibilne operacije dostiu se tek sa
punom formalizacijom miljenja.
REGRESIJA - se javlja kao samostalan mehanizam odbrane ili u sklopu drugih mehanizama linosti.
Regresija je vraanje ponaanja na razvojno nii, primitivniji nivo. Javlja se kao reakcija na neuspeh, frustraciju. Tekoe strukturisanja i restrukturisanja linosti mogu biti praene regresijom i tada ona slui
kao predah linosti koja nastoji da se prilagodi, reorganizuje na novim osnovama.
REDUNDANTNOST - (redundatia = obilje) u teoriji informacija oznaava viak signala; u nastavi, predavanju je to ono to nije novo, to se od ranije zna, a pomae shvatanju novog, transformisanju u vlastite kognitivne strukture. Predavanje ili tekst u kome nema ponavljanja poznatog teko se saima i teko
ui.
REM - oznaka za brze pokrete oiju pri spavanju (rapid eye movemente). Ako probudimo spavaa koji
mie oima obino izvetava da je sanjao. Meutim, ima snova i bez pokreta oiju.
REMINISCENCIJA - u savremenoj psihologiji termin se koristi da oznai pojavu poboljane reprodukcije, bogatijeg seanja, posle protoka nekog vremena i nekorienja uenog materijala. To spontano poboljanje seanja pripisuje se prestanku delovanja nekih faktora (emocionalnih, inhibitornih) a delimino
ostaje neobjanjeno.
REPERTOAR PONAANJA - reakcije (odgovori) koji su funkcionalno povezani i mogu se grupisati u
smisaonu i funkcionalnu celinu. Repertoari ili programi ponaanja mogu biti misaono-verbalni i psiho304

motorni. Oni se ue, razvijaju i primenjuju u skladu sa zahtevima situacije. Ako se u nekoj novoj situaciji
mogu primeniti "gotovi programi" onda se dogaa transfer.
REPRESIJA - (v. POTISKIVANJE)
REPRODUKTIVNO UENJE - uenje napamet, bez razumevanja gradiva, isto zapamivanje materijala onako kako je dat i reprodukovanje u datom obliku. Obino zahteva veliki broj ponavljanja. Podlono je brzom zaboravljanju.
RESPONDENTNA AKTIVNOST - oznaava reakciju ili odgovor uenika na primljenu informaciju.
Ako bi intenzitet tih reakcija (angaovanje) reali po progresiji imamo: podvlaenje teksta, beleenje,
izrada pregleda, samostalno prepriavanje, diskusija, suprotstavljanje miljenja, reavanje problema.
RETENCIJA - (v. ZADRAVANJE)
RETIKULARNA FORMACIJA - splet neurona u modanom stablu. Uzlazni "stub" prima impulse iz
receptora i alje ih u korteks a silazni prima impulse iz kore velikog mozga. Smatra se da retikularna
formacija deluje na budnost, regulaciju sna, da koi ili ubrzava senzorne i motorne impulse i modifikuje
voljne i refleksne pokrete. Neke njene sloene funkcije jo nisu istraene.
RETROAKTIVNA INHIBICIJA - koenje unatrag, pojava da novo naueno gradivo utie na zaboravljanje ranije (prethodno) nauenog gradiva, oteava upotrebu pre nauenog. Retroaktivna inhibicija je
manja ako je prethodno dobro naueno, ako se uzastopno ue to razliitija gradiva, ako se pravi razmak
izmeu uenja. Najmanja je ako posle uenja sledi odmor spavanjem (v. INTERFE-RENCIJA).
RETROGRADNA AMNEZIJA - je gubljenje sposobnosti pamenja i seanja onih dogaaja koji su se
odigrali neposredno pre oteenja ili oka, gubitka svesti. Ako je psihogenog porekla i ima odbrambenu
funkciju - brani integritet linosti od izrazito dezintegrirajuih sadraja.
REFERENTNA GRUPA - grupa koja slui kao model, obrazac ponaanja (po vrednosnim orijentacijama, ciljevima, normama, standardima) i kao oslonac u proceni drugih. Uticaj referentne grupe ide izvan
ovog okvira - preko procesa identifikacije linosti proiruje se na proces socijalizacije, na razvoj linosti.
REFLEKS - vrlo prost akt koji je odgovor organizma, posredstvom nervnog sistema, na stimulus. Odigrava se automatski, bez voljne kontrole. Ako se posebno ne navede vrsta misli se na uroene reflekse
(bezuslovne reflekse).
REFLEKSI NOVOROENETA - su uroene reakcije koje mu obezbeuju preivljavanje (disanje,
sisanje, gutanje, kijanje, povraanje). Drugi su karakteristini samo za ovo razdoblje (refleks hvatanja Darvinov refleks, refleks Babinskog, hodanja, plivanja, grljenja - Moroov refleks).
REFLEKSIVNA APSTRAKCIJA - (Pijae) izvlaenje saznanja iz misaone operacije koja se vri na
objektima. (Vigotski) in svesti usredsreen na samu delatnost svesti. Samo poimanje unutranje psihike delatnosti oznaeno je kao refleksivna vetina, refleksivna apstrakcija, kontrola vlastitog miljenja.
REFLEKSOLOGIJA - psiholoki pravac, doktrina prema kojoj se svako ponaanje moe objasniti pomou refleksa (posebno uslovnih refleksa) i njihovih kombinacija.
REFRAKTORNA FAZA - vremenski period za koji je nervno vlakno koje je provelo impuls neosetljivo
za sledeu stimulaciju, provoenje novog impulsa (traje jedan hiljaditi deo sekunde).
RECEPTIVNA AKTIVNOST - aktivnost primanja informacija itanjem, sluanjem koje su manjeg
intenziteta angaovanja jer ostavljaju primaoca pasivnim.

305

RECEPTOR - ulni organ, specijalizovan organ za otkrivanje promena u okolini i samom organizmu;
osnovna klasifikacija vri se prema ulnom modalitetu ili smetaju i funkciji (interoceptori, eksteroceptori).
RE - najmanja jezika jedinica koja je nosilac samostalnog znaenja i moe da stoji samostalno (na pr.
imenice i zamenice). Rei se izuavaju u okviru morfologije (sastav), fonetike (glasovi), sintakse (reenine strukture), leksike (struktura renika) i semantike (znaenja).
REAVANJE PROBLEMA - proces razreenja situacije koju postavlja neki problem; nalaenje odgovora koji zadovoljava zahteve situacije (v. PROBLEMSKO UENJE).
RIGIDNOST - krutost, termin se koristi da oznai pojavu nespremnosti ili nesposobnosti subjekta da se
prilagodi novim okolnostima, bilo u kognitivnom, afektivnom ili konativnom podruju.
RNK - ribonukleinska kiselina; psiholozi je povezuju sa procesima uenja i pamenja, jer se menja u tom
procesu - to daje povoda da se povezuje sa njenim ueem u kodiranju zapamenog.
ROBOTIZACIJA - psiholoki aspekt: izrada robota i manipulatora vri se po mentalnim modelima, analogno ovekovim nainima funkcionisanja. Robot sadri tri podsistema: za prijem informacija, planiranje
i prepoznavanje (klasifikacija) i izvrenje aktivnosti. Meutim, robotizacija ima povratno dejstvo i na
psiholoka istraivanja jer daje empirijski materijal o modelima psiholoki analognih procesa.
RUKOVOENJE - voenje grupe da bi se postigao unapred postavljen cilj, rezultat. Voa svojim delanjem modifikuje, usmerava i kontrolie stavove ili akcije lanova grupe (v. AUTORITATIVNO / DEMOKRATSKO (RUKO) VOENJE).

s
SAVESNOST - procenjivanje sopstvene linosti - namera i delatnosti sa vrednosne i moralne strane i
pridravanje pravila; to je jedan od manifestnih oblika moralnosti oveka - snage superega.
SAMOAKTUALIZACIJA - termin koji potie iz humanistike psihologije (Maslov) i njime se ukazuje
na proces ostvarenja ukupnih razvojnih potencijala, sposobnosti i talenta, razumevanje i prihvatanje samog sebe, usklaivanje egzistencije sa datom realnou; osnovni smisao samoaktualizacije jeste kreativni razvoj linosti primeren vlastitim mogunostima - stanje koje je rezultat ovih procesa.
SAMOOCENA - kako subjekt vidi sebe sama - vrednovanje ili procena svojih linih kvaliteta ili crta,
vrednosti vlastite linosti. Slika o sebi nastaje na osnovu reakcija i procena okoline, na osnovu uporeivanja sebe sa drugima, da bi se od tog okvira Ja - drugi (interpsihike kategorije) prelo na vii nivo Ja-Ja
(intrapsihiku kategoriju) koja ukljuuje samopoznavanje i emocionalno-vrednosni odnos prema sebi.
SAMOPOSMATRANJE - (v. INTROSPEKCIJA)
SAMOPOTOVANJE - jedna od dimenzija Ja-koncepta i integriteta linosti; ine ga kognitivni i afektivni sadraji o svome Jastvu - akademskom Ja, fizikom Ja, socijalnom Ja i emocionalnom Ja - i samoocena da se Ja i kao subjekt i kao objekt nalazi u okviru uvaenih standarda. Za humanistiku psihologiju
to je jedan od aspekata samoaktualizacije.
SAMOSVEST - svesnost sopstvenog Ja; znanje o sebi kao jedinstvenoj i osobenoj linosti; uz ovo se
znanje pridruuju samoocene - kako sebe doivljavamo i kakve tenje imamo u vezi sa znanjem o sebi
kao osobi.
SANGVINIK - tip temperamenta koji odlikuju brze a slabe reakcije koje kratko traju, sklon je vedrom
raspoloenju. Ajzenk ga u svojoj teoriji linosti opisuje kao temperament koji je kombinacija ekstraverzi306

je i stabilnosti, sa sledeim crtama: drutvenost, komunikativnost, govorljivost, odgovornost, spokojstvo,

veselost, bezbrinost i superiornost.
SEMANTIKA - nauka o znaenjima rei i drugih simbola; lingvistika semantika bavi se znaenjima sa
psiholokog (subjektivnog) stanovita znaenja; opta semantika prouava ljudske odgovore na simbole i
znakove.
SEMANTIKI DIFERENCIJAL - bipolarna skala za ispitivanje i merenje znaenja. Ispitaniku se nudi
pojam, simboliki sadraj, i skala sa, obino, sedam stupnjeva od kojih je srednji neutralan, a po tri levo i
desno negativno / pozitivno opisuju gradijent odnosa. Ispitanik na skali belei intenzitet svog odnosa
(kognitivnog, afektivnog i konativnog). Osnovni metodoloki problem je izbor pojmova i prideva od kojih se prave polarizovane skale jer taj izbor treba da obezbedi reprezentativni uzorak predmeta ispitivanja. U obradi podataka, da bi se prikazao viedimenzionalni semantiki prostor, koristi se trodimnzionalni koordinantni sistem na kome se prikazuju tri semantike diferencijacije: evaluacija (procena), potencija (snaga) i aktivitet.
SENZORNE SPOSOBNOSTI - ulne sposobnosti, koje su klasifikovane prema pojedinim ulnim modalitetima: vid na blizinu, irina vidnog polja, razlikovanje boja, razlikovanje tonova, otrina sluha, itd.).
SENTIMENT - kompleksna dispozicija, sloena emocija, trajni afektivni i konativni odnos prema neemu (drugoj osobi, nekom objektu, apstraktnoj ideji). Sentiment se odreuje kako objektom tako i centralnim afektivnim odnosom izmeu linosti i tog objekta. Od stavova ga razlikuje priroda i to, za razliku od stavova, sentiment ne zahteva racionalno obrazloenje. Sloenost sentimenta ilustruju oseanja
prema drugima (na pr. sentiment ljubavi majke prema detetu izaziva strah ili ljutnji u sluaju ugroenosti
deteta, zavisno od toga da li opasnost jo traje ili je prola).
SINTEZA - spajanje delova u celinu; celina koja je nastala spajanjem delova; psiholoka sinteza obavlja
fuziju: potpuno sjedinjavanje gde se delovi ne mogu vie identifikovati. U jedinstvenu celinu mogu biti
sintetizovani kognitivni, afektivni i konativni sadraji. Miljenje u obliku sinteze poinje da se razvija u
periodu konkretnih operacija (ime se prevazilazi sinkretizam), a u punoj meri se oblikuje u periodu formalnih operacija. Kreativna sinteza je kombinacija elemenata koji daju novi sadraj, sloeniji od proste
sume prethodnih elemenata.
SISTEM VREDNOSTI - skup vrednosti u samoj strukturi linosti koje je ona usvojila i u kojima procesi
vrednovanja imaju svoje izvore, koji joj obezbeuju unutranju doslednost. U sluaju poremeaja linosti
ili drutva dolazi i do promena u vrednosnom sistemu.
SKALE PROCENE - psiholoka lestvica merenja u kojoj je ovek "instrument". U vaspitnoobrazovnom radu najee se koriste verbalne, numerike i grafike skale radi procene: karakteristika
linosti, smera i intenziteta stavova, stepena pogodnosti ili sposobnosti za neki posao, estetskih preferencija i kolskih ocena. Predmet procene mogu biti tue i vlastite osobine. Procenjiva treba da bude kompetentan (da poznaje ono to procenjuje) i uveban (da je osetljiv i poznaje mogue izvore greaka u procenjivanju).
SOCIJALIZACIJA - proces prenoenja normi, vrednosti i obrazaca ponaanja i razvoja kod linosti
funkcija neophodnih za aktivno i pasivno uestvovanje u drutvenim odnosima. Traje itavog ivota ali
su detinjstvo i adolescencija najvaniji periodi. Odvija se spontano (dete raste u datoj socijalnoj sredini i
izloeno je uticaju uzora) i namerno (vaspitanjem) u porodici i drutvenim institucijama. Za objanjenje
procesa socijalizacije kao dvosmernog procesa v. INTERIORIZACIJA i PEDAGOKA INVERZIJA.
SOCIJALNA POELJNOST - pojava da se kod izbora odgovora ponuenih u upitniku, inventaru linosti, introspektivnom saoptenju - mogu birati socijalno prihvatljiviji odgovori, umesto onih koji blie
opisuju linost a nisu socijalno poeljni (prema proceni ispitanika).

307

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA - psiholoka disciplina koja prouava uticaj socijalnih faktora na razvoj
linosti, kao i ulogu psiholokih faktora u socijalnim zbivanjima. Posebno se bavi pitanjima socijalizacije, opaanja i ocenjivanja drugih, razliitim oblicima interakcije meu ljudima - ukratko: prouavanjem
ponaanja i doivljavanja pojedinca u socijalnim situacijama.
SOCIOGRAM - grafiki prikaz rezultata sociometrijskog ispitivanja - struktura grupe i odnosi u njoj
(konkretne interakcije).
SOCIOMETRIJSKI POSTUPAK - tehnika za ispitivanje dinamike i strukture male grupe. Ona se zasniva na dva glavna odnosa meu pojedincima u grupi: izboru i odbijanju. Sociometrijski kriterij na kome
se zasnivaju izbori i odbijanja je zajedniko uee u nekoj od osnovnih aktivnosti grupe. Ovim postupkom se moe ispitati: a. sociometrijski status pojedinca u grupi (da li je vie biran ili odbijen), b. unutargrupni odnosi, (v) stepen integrisanosti ili kohezivnosti grupe.
SPOSOBNOSTI - osobine pojedinca koje omoguavaju da se neposredno izvedu telesne i/ili mentalne
operacije sa uspenim ishodom u datoj situaciji. Sposobnost podrazumeva izvrnu mogunost, da se zadatak, operacija za reenje zadatka, moe obaviti sada, ako su dati potrebni uslovi - nije potrebno dodatno vebanje. Pojedinci se prema sposobnostima znatno razlikuju - to se vidi iz razlika u nivou i kvalitetu
koji postiu u istim aktivnostima. Dele se na opte i specifine sposobnosti (v. INTELIGENCIJA i
STRUKTURA SPOSOBNOSTI).
STAVOVI - jedno postojano mentalno i/ili neuralno stanje da se pozitivno ili negativno reaguje prema
odreenim situacijama, objektima i osobama. Stavovi se ue (stiu) i teko se menjaju (relativno su trajni). Imaju uticaj na kognitivne procese (selektivnost u opaanju) i na ponaanje (direktivno i dinamiko
dejstvo). Imaju i niz drugih psiholokih funkcija: da se pojedinac lake prilagodi standardima grupe i dostigne odreene ciljeve (utilitarni); esto pomau linosti da razrei unutranje sukobe (ego-odbrana).
STARAKO DOBA - period koji poinje 60-tih godina i traje do kraja ivota. U njemu dolazi do promena ponaanja koje su posledica opadanja fizike snage, brzine i mogunosti organizma da se prilagoava promenama. Meutim, ovi gubici se najee nadoknauju akumuliranim iskustvom i ekonomskom
i drutvenom moi. Savremena gerontopsihologija ukazuje da je znatan broj tekoa u prilagoavanju
starih osoba u socijalnim, a ne biolokim uzrocima.
STVARALAKO MILJENJE - (v. KREATIVNO MILJENJE)
STRAH - primarna emocija koja se javlja u situaciji (stvarnoj ili anticipiranoj) koja preti integritetu organizma (linosti) - koju prate intenzivne promene u organizmu i ponaanju (promene u radu vitalnih organa, bledilo, znojenje, drhtavica, bekstvo, skrivanje ili agresija).
STRUKTURA SPOSOBNOSTI - pod ovim pojmom najee se govori o strukturi intelektualnih sposobnosti, meutim, pod njim se mogu podrazumevati i sve sposobnosti koje psihologija razlikuje: telesne, senzorne, psihomotorne i intelektualne sposobnosti.
SUBLIMACIJA - kao odbrambeni mehanizam linosti sastoji se u transformisanju energije sa drutveno
neprihvatljivih ili neostvarivih - na drutveno prihvatljive i ostvarive motive (ponaanja, ciljeve). Sublimacija i znai oplemenjivanje, uzviavanje, pretvaranje neega u vii oblik. Otuda mehanizam sublimacije, ne retko, moe biti doveden u vezu sa intelektualnim, umetnikim, etikim, politikim i kulturnim
razvojem linosti.
SUPEREGO - nad-ja, socijalni sloj u strukturi linosti koji se sastoji od moralnih, estetskih i drugih
obrazaca i normi. Periodizacija razvoja superega ukazuje na tri faze: (a) period koji odlikuje slepo prihvatanje roditeljskih zabrana (do 6/7 godine), (b) faza heteronomnog morala, razvoj ego-ideala, identifikacije (do oko 12. godine), i (v) faza koju odlikuje autonomna moralnost (posle 12. godine).

308


ELDONOVA TIPOLOGIJA - zasnovana je na telesnoj konstituciji i po tom kriteriju svi ljudi se mogu
svrstati u tri telesna tipa: endomorfni, mezomorfni i ektomorfni. Svaki telesni tip ima poseban sklop osobina linosti: viscerotonini (endomorfni), somatotonini (mezomorfni) i cerebrotonini (ektomorfni).
KOLSKI USPEH - (v. USPEH)
KOLSKO UENJE - primanje, obrada i upotreba informacija u namernom i sistematskom uenju,
koje je obino uspenije ako se obavlja u stanju kada postoji spremnost uenika za tu aktivnost, kada
postoji odgovarajua motivacija. Na kolsko uenje utiu i drugi brojni faktori: fizioloki faktori, karakteristike gradiva, psiholoki faktori (osobine linosti, motivacija, sposobnosti, mentalna kondicija),
mikro-klimatski uslovi, organizacioni faktori i metode uenja.

t
TAKMIENJE - tenja dva ili vie lica da se u istoj delatnosti bude superiorniji, bolji od konkurenata.
Empirijski nalazi pokazuju da takmienje razvija meusobnu agresivnost i rivalitet, poveava osetljivost
za opaanje onog to je suprotno od interesa rivala, a cilj moe postati smanjivanje izgleda i uinka drugih. U optimalnim okvirima, takmienja za grupu i sa ravnopravnim protivnicima, razvoj takmiarskog
duha doprinosi razvoju linosti.
TAKSONOMIJA - klasifikacija podataka ili skup principa na osnovu kojih se klasifikuju, sreuju podaci. U psihologiji su poznate taksonomije ciljeva vaspitanja i obrazovanja za kognitivno (Bloom), afektivno (Krathwol) i psihomotorno podruje (Harrow).
TAT - projektivni test, tehnika za ispitivanje motiva, potreba, stavova, kon-flikta. ini ga 30 crno/belih
fotografija (slika) koje predstavljaju neku od tipinih individualnih ili socijalnih situacija. Od ispitanika
se zahteva da o svakoj slici kae svoju priu. Na taj nain se linost projektuje a ispitiva zatim vri obradu (ocenjivanje) i interpretaciju podataka.
TENJA - opti izraz za usmerenost ponaanja koja proizilazi iz nagona i motiva; ona nije, kao elja,
usmerena ka odreenom objektu ve ka nekoj vrsti objekata i situacija.
TELESNE OSOBINE - kao karak-teristike linosti utiu na ponaanje i linost indirektno - preko vlastitog miljenja o sopstvenom izgledu ili povratnih informacija od drugih, to se kumulira u samoocenu telesnih osobina - fiziko Ja.
TELEOLOGIJA - uenje koje ukazuje da svako ponaanje ima svrhu; teleoloko je ono to je u vezi sa
ciljevima i svrhama.
TEMPO RAZVOJA - pojam oznaava individualne razlike u brzini razvoja pojedinih funkcija, koje se
moraju uzimati u obzir pri istraivanju.
TEMPERAMENT - jedna od osnovnih crta, karakteristika linosti koja se odreuje najee kao dispozicija za emocionalno reagovanje (nain, brzina, snaga i trajanje) a u irem smislu i kao osobina koja pokazuje i karakteristian nain ispoljavanja svih ostalih aktivnosti. Prvu tipologiju temperamenta dao je
Hipokrat koji je verovao da na ponaanje utie preovlaujue dejstvo telesnih sokova (krvi, ute i crne
ui i sluzi) - otuda i nazivi etiri temperamenta: sangvinik, kolerik, melanholik i flegmatik.
TENTATIVAN - probni, prethodni, eksperimentalani, privremeni.

309

TEORIJA ETAPNOG FORMIRANJA UMNIH RADNJI - pojam je vezan za sledbenike uenja Vigotskog (Galjperin i dr.) koji razvijaju model uenja koji prolazi kroz est etapa: (a) motivisanje da se
savladaju predviene operacije, (b) stvaranje orijentacione eme osnovne aktivnosti, (v) izvoenje operacije u materijalnom (materijalizovanom) obliku, (g) izvoenje operacije uz glasan govor, opis aktivnsoti,
(d) izvoenje operacije uz govor u sebi (unutranji govor), () u zavrnoj etapi interiorizovana operacija
se izvodi na mentalnom planu, sve saetije i uoptenije, automatski. Ruski psiholozi posebno ukazuju da
se ovom metodom planski i sistematski vodi uenje i razvoj.
TEORIJA IGRE - matematiki model koji se koristi u istraivanju konfliktnih situacija i procesa ili procesa i mehanizama donoenja odluka. Pri tome se uzima u obzir interakcija vie relevantnih varijabli i
izraunava optimalan ishod.
TEST - merni instrument sastavljen od niza zadataka (problema), sistematski odabranih, pomou kojih se
na objektivan nain, na uzorku ponaanja, ispituju (mere) sposobnosti, osobine linosti ili znanje pojedinca. Da bi test bio standardizovan merni instrument potrebno je da poseduje merne karakteristike: validnost, pouzdanost, osetljivost i objektivnost, da ima standardizovano uputstvo za zadavanje i ocenjivanje
i norme za vrednovanje dobijenih podataka
TEORIJE RAZVOJA - teorija o psihikom razvoju ima veoma mnogo, a tome treba dodati da o razvoju
govore i teorije linosti. Psihoanalitika teorija razvoj deli na faze polazei prvenstveno od psihoseksualnog razvoja, ali kako prouava i razvoj linosti iz toga proizilaze odreene sugestije i za vaspitanje i
obrazovanje. Sledbenici psihoanalize dali su i teoriju psihosocijalnog razvoja deteta - gde se posebno
istie Eriksonova periodizacija koja daje razvojne zadatke za osam faza koji mogu imati pozitivne/ negativne ishode i posledice. Pijaeova teorija govori o stadijalnosti intelektualnog razvoja, Kolbergova o
stadijalnosti moralnog razvoja, Vigotski daje kulturno-istorijsku teoriju razvoja koja kao klju za razumevanje psihikog razvoja uzima uenje, vaspitanje i obrazovanje - proces interiorizacije. Iz ovog uenja
proizala je teorija etapnog formiranja umnih radnji. Navedene i druge teorije razvoja sve vie uvaavaju
drutvenu prirodu oveka i ukazuju da su vaspitanje i psihiki razvoj meusobno povezani i zavisni.
TEORIJE UENJA - postoji vie prilaza problemima uenja. Prvu grupu teorija ine one koje uenje
objanjavaju specifinim asocijacijama (uslovljavanjem, operantnim uenjem, zakonom efekta). Druge
vide uenje kao optu i celovitu promenu strukture (getalta). Kognitivna teorija naglaava da je uenje
proces saznanja a ne sticanje novih odgovora (reakcija). Po ovoj teoriji uvianje je osnova procesa uenja (ime se pribliava getalt teoriji). Kulturno - istorijski prilaz govori o procesima interiorizacije/eksteriorizacije, i iz njega proizilazi teorija etapnog formiranja umnih radnji.
TESTIRANJE HIPOTEZE - proveravanje radne hipoteze i dobijanje povratnih informacija; u psihometriji nulta hipoteza se proverava kao definisana i operacionalizovana pretpostavka koja se testira pomou
statistiko-matematikih modela opisa i zakljuivanja.
TIPOLOGIJA LINOSTI - klasifikovanje pojedinaca na osnovu dominantnih osobina ili oblika ponaanja u tipove. Tipologije su najee bile zasnovane na psihikim osobinama i telesnoj konstituciji. Najstarija je Hipokratova tipologija temperamenta koja u osnovi razvrstava pojedince prema dimenzijama:
emocionalnost / neemocionalnost, promenljivost / nepromenljivost. Pavlov je te dve dimenzije spojio u
jedinstvenu dimenziju stimulacija / inhibicija. Jung svoju tipologiju razvija du dimenzije ekstravertnost
/ introvertnost. Meutim, u savremenoj psihologiji ee se koristi pojam sindromni tip linosti - u kome
se povezano javlja vie osobina, ali ni jedna nije posebno dominantna.
TOLERANCIJA DVOSMISLENOSTI - prihvatanje alternativnih mogunosti, injenice da je situacija
ili funkcija objekta dvosmislena; osoba sa niskom tolerancijom dvosmislenosti se pokazuje u tenji da
sve vidi kao crno/belo; linost sklona kreativnosti pokazuje toleranciju dvosmislenosti.
TOLERANCIJA FRUSTRACIJE - (v. FRUSTRACIONA TOLERANCIJA)
310

TONSKA MEMORIJA - (v. MEMORIJA)

TOPOLOKA PSIHOLOGIJA - (K. Levin) opis i klasifikacija psiholokih fenomena polazi od topologije linosti; ova psihologija se bavi dinamikim odnosima u okviru strukture linosti, polja ponaanja,
kao i meusobnim dinamikim odnosima. Linost se sastoji iz senzomotornog dela koji odrava vezu
izmeu okoline i unutranjeg dela linosti (motivacije, emocija, s jedne, i stavova, miljenja i ponaanja,
s druge strane).
TRAG - (v. ENGRAM)
TRANZITIVNOST - jedna od osobina logikog odnosa elemenata skupa; ukazuje na pravac prohodnosti
odnosa. Na primer: ako A stoji u odreenom odnosu sa B a B stoji u istom takvom odnosu sa V, onda A
stoji u istom takvom odnosu prema V. Za razliku od fizikih kvaliteta koji su tranzitivni, psihiki kvaliteti ili aktivnosti ne moraju nuno da budu tranzitivni.
TRANSFER - prenos, dejstvo ranijeg uenja (vebanja) na kasnije uenje i kasnije aktivnosti. Moe biti
pozitivan, poboljavati novo uenje i negativan (interferencija), ometati uenje nove aktivnosti. Ako su
poboljanja u kognitivnoj operaciji govorimo o transferu uenja. Ako su operacije afektivno-konativne,
govorimo o transferu emocionalnih odnosa. Ako se prenosi uvebanost s jedne strane tela na drugu govorimo o bilateralnom transferu. Transfer ima veliki znaaj za vaspitno-obrazovni proces jer se na pretpostavci da e se transfer dogaati zasniva kolovanje.
TRANSVERZALNI PRISTUP - horizontalni presek, istraivanje psihikih pojava (zavisnih varijabli)
na ispitanicima razliitog uzrasta i na osnovu dobijenih podataka utvruje veza uzrasta sa tim pojavama.
Postupak je ekonomian i prikladan za ispitivanje optih zakonitosti psihikog razvoja. Ogranienja postupka su pojave generacijskih razlika meu subjektima koji se porede, to se pokazalo kao nedostatak pri
ispitivanju intelektualnog razvoja.

u
UVERAVANJE - ubeivanje, proces kojim se postie da neko drugi prihvati razloge i dokaze za neku
tvrdnju, predlog; ubeenje se zasniva na racionalnoj argumentaciji ali i emocionalnom odnosu.
UVID - shvatanje bitnih elemenata u problem situaciji, uoavanje relacija izmeu dva ili vie elemenata
situacije, to su i bitne odredbe inteligencije.
UVIANJE - nagla reorganizacija svesti, proces pomou koga smisao, znaenje, sklop, situacija ili upotreba nekog predmeta postaju jasni; za iznenadno uvianje koristi se termin inspiracija ili iluminacija;
getaltisti njime oznaavaju smisaono uenje u kome su misaoni procesi konstruktivnog karaktera, u onoj
meri koliko to situacija zahteva.
UZOR - model, ono to treba kopirati; mala kopija stvarne stvari.
UZORAK - deo populacije koji po svojim svojstvima i obelejima moe da predstavlja osobine populacije u celini. Tako e zakljuci do kojih se dolo na osnovu uzorka biti valjani za celu populaciju. Populacija moe da se odnosi na ljude, predmete, dogaaje, operacije, i dr. to je uzorak reprezentativniji, to su
i zakljuci valjaniji. Zbog toga je primena metoda za izbor uzorka vaan sastavni deo svakog istraivanja.
UZRAST - u psihologiji se najee uzima kao hronoloki uzrast, vreme od roenja pa do odreenog
trenutka; starost; razliiti uzrasti odreeni su periodizacijom (v. MENTALNI UZRAST).
UZROK - pojava koja prethodi, proizvodi posledicu (efekat).

311

UMENJE - umenost, ovladavanje aktivnostima koje su potrebne i kao samostalne i za ovladavanje i

izvoenje drugih aktivnosti; bazina obrazovna umenja su: itanje, pisanje, sabiranje, oduzimanje, pravopis, i dr.
UMNI RAD - intelektualni rad, pojam se koristi da oznai psihonervnu aktivnost koja se najveim delom
zbiva u korteksu. Za to vreme hemijska energija se pretvara u bioelektrinu.
UMOR - predstavlja reverzibilno pogoranje spremnosti ili mogunosti za rad odreene vrste koje nastaje
zbog same aktivnosti. Kao psiholoki fenomen umor je veoma kompleksan doivljaj: nelagodnosti, bezvoljnosti, iscrpljenosti, koji podstie da se aktivnost prekine ili promeni.
UNUTRANJA EFIKASNOST - vaspitno-obrazovnog procesa: izraena je uspehom uenika koji pokazuje u kom stepenu su ostvareni ciljevi nastave (kolski uspeh se najee izraava prosenom ocenom
uenika). Meutim, efikasnost nastave se proverava i preko spoljanje uspenosti - iznosa transfera, nivoa uspenosti u nastavku kolovanja i na poslu.
UOPTAVANJE - (v. GENERALIZACIJA)
UPITNIK - tehnika psiholokog istraivanja u kojoj se pitanja i odgovori daju pismeno; sistem pitanja
sastavlja se po odreenim principima i uz proveru mernih karakteristika instrumenta; upitnik moe biti
otvorenog tipa (slobodni odgovori) i zatvorenog tipa (izbor od ponuenih odgovora)
USLOVLJAVANJE - jednostavni oblik uenja koji dovodi do stvaranja uslovnog odgovora (reakcije);
procesom klasinog uslovljavanja dolazi do povezivanja neke reakcije sa stimulusom koji je ranije nije
izazivao, ali se ponavljano javljao, istovremeno ili neto pre, sa stimulusom koji izaziva tu reakciju.
UTISKIVANJE - (impriting) utampavanje, vrsta ranog uenja koju odlikuje brzo sticanje a sporo gaenje (zaboravljanje); mehanizam je bioloki vaan jer omoguava mladunetu zapamivanje i identifikaciju roditelja. (Utiskivanje je opisao K. Lorenc navodei da je sluajnou bio jedini objekt koji su videli
tek izlegli paii to je dovelo do utiskivanja i aktivnosti upornog praenja naunika kao "majke").
UENJE - saznajni proces koji dovodi do relativno trajnog menjanja ponaanja pojedinca pod uticajem
njegove prethodne aktivnosti.
USPEH - u pojmu uspeha sadrano je i subjektivno oseanje koje prati rezultat, subjektivna samoocena
da je rezultat povoljan, jer se to povezuje sa nivoom aspiracije; uspenost se odnosi na efikasnost, odnos
uloenog rada prema ishodima, rezultatima.
USPRAVNI HOD - ljudska odlika; uspravan hod se smatra kljunom fazom u evoluciji, razvoju oveka;
prohodavanje predstavlja prekretnicu u dejem razvoju jer ima znaajne psiholoke posledice. Hod nastaje kao rezultat sazrevanja u prvih 60 nedelja ivota, obuavanje ne ubrzava prohodavanje; tek od nastanka senzitivnog perioda obuavanje daje efekte.
UTEDA - "uteda" u vremenu ili broju ponavljanja na osnovu koje se odreuje mera zadravanja (retencije), odnosno stepen zaboravljanja, kada se primenjuje metoda utede koja se zasniva na ponovnom
uenju nakon protoka vremena. Na osnovu razlika u vremenu uenja ili broju ponavljanja izmeu originalnog i ponovnog uenja odreuje se iznos zadranog/zaboravljenog (na pr. ako je originalno uenje
zahtevalo 10 ponavljanja, a ponovljeno samo 4, to znai da je 40% bilo zaboravljeno a 60% "uteda").
UENIKI STIL - (v. KOGNITIVNI STIL)
UENJE PUTEM POUAVANJA - pouavanje je navoenje uenika na uenje bilo koje vrste, a sa
ciljem da se kod njih izazovu promene u ponaanju.

v
312

VALIDNOST - valjanost, svojstvo koje ukazuje da je proces zakljuivanja ispravan. Test (instrument) je
valjan ako zaista meri ono emu je namenjen.
VARIJABLA - promenljiva, kontrolna: relevantni faktor, pojava koju eksperimentator ne uvodi jer ona
ve postoji i mora se kontrolisati da se ne bi njen uticaj pripisao eksperimentalnom faktoru; zavisna: pojava koja se u eksperimentu posmatra i meri da bi se odredilo koji su uslovi povezani sa tim promenama;
nezavisna: ona se u eksperimentu varira (uvodi, izvodi) da bi se videlo koliko i kako utie na ispitivanu
pojavu (zavisnu varijablu).
VASPITANJE - najiri pedagoki pojam koji obuhvata proces i uslove ali i rezultate formiranja linosti u
socijalnoj sredini, najee uz njeno aktivno uee. Vaspitanje je deo ireg procesa razvijanja pojedinca
kao drutvenog bia - namerna socijalizacija.
VEBA - ponovljeno izvoenje jedne radnje u cilju uenja, uz poznavanje naina izvoenja i pojaanje
tih reakcija.
VERBALNI FAKTOR - sposobnost da se uspeno reavaju problemi koji obuhvataju verbalne simbole.
VERBALVNO UENJE - uenje da se verbalno odgovara na verbalne stimuluse; javlja se u dva osnovna oblika: (a) memorisanje, mehaniko uenje i (b) uenje sa razumevanjem, uvianjem odnosa.
VETINA - odreeni sled operacija koji se skladno izvodi; razlikujemo motorne i verbalne vetine. Vetinu odlikuje fleksibilnost da se moe ispoljiti ne samo u nauenim ve i u izmenjenim uslovima.
VIZUELAN - pripada vienju, iskustvo koje pripada ulu vida.
VIZUELIZACIJA - sposobnost za vizuelno zamiljanje; vizuelna prezentacija predmeta i dogaaja.
VLASTITOST - svest o sebi, struktura koja objedinjuje sve aspekte linosti u jednu celinu, otuda je
ovom pojmu blizak pojam integritet linosti.
VOKALIZACIJA - glasovni fenomen u prelingvistikoj fazi razvoja govora koji poinje sa 2/3 mesecom a posebno je izraen oko 8/10 meseca. Vokalizacija poinje sa osnovnim vokalima a zatim se kombinuju vokali sa konsonantima. Ova predveba audio-artikulacionih procesa je polazna osnova za razvoj
jezika i govora jer se preko sistema povratne sprege govorna aktivnost usmerava i suava na okvira fonema maternjeg jezika. Na vokalizaciju utiu sazrevanje i sredina.
VOLJA - sposobnost da se izvri izbor i da se zapone namerna aktivnost; sposobnost za kontrolisanje
nekih impulsa i oslobaanje drugih.
VOLJNA RADNJA - namerna akcija, aktivnost kojoj prethodi preferencija i izbor cilja.
VREDNOVANJE - evaluacija, merenje i ocena postignua vaspitno-obrazovnih ciljeva - koja uzima u
obzir uslove koji su (ne)povoljno delovali na rezultate.
VREDNOSNE ORIJENTACIJE - sloene dinamike strukture koje se formiraju i menjaju u socijalnoj
komunikaciji i izraavaju (pr)ocenu subjekta o svemu saznatom. U skladu s tim su reakcije, pa su vrednosti izvor motivacije linosti.
VREME REAKCIJE - interval izmeu stimulusa i poetka reagovanja subjekta. Vreme reakcije zavisi
od vrste i kompleksnosti signala, s jedne, i karakteristika subjekta, sa druge strane.
VRNJAK - pojam koji se u uem znaenju upotrebljava za oznaku jednakosti u godinama; u irem znaenju znai jednak (ne samo u godinama).

z
313

ZABORAVLJANJE - gubljenje sposobnosti da se neeg setimo, da neto prepoznamo ili uinimo; pojava da tragovi pamenja nisu dostupni pa se gubi, privremeno ili trajno, neto to je ranije naueno.
ZAVISNOST - obim u kome se lanovi jedne grupe oslanjaju jedni na druge u obrazovanju svojih pojmova o (drutvenoj) stvarnosti; odsutna individualnost, nezavisnost.
ZAVISNOST OD POLJA - kognitivni stil: koliko linost u proceni nejasne situacije zavisi od opaajnog
polja. Zavisni su manje uspeni u analitikoj obradi polja, manje fleksibilni i sporiji u zakljuivanju, vie
se orijentiu na druge kao izvore informacija.
ZADATAK - zahtev koji izvriocu postavlja neko drugi ili on sam. Zadatak ukljuuje cilj, uslove (dato i
zadato). Kada zadatak prihvatimo i reavamo on postaje logiko-psiholoka kategorija.
ZADRAVANJE - retencija onog to je prethodno naueno, pa su steene reakcije ili znanja pristupana
u kasnijoj prilici.
ZAKON EFEKTA - uenje, uvrivanje reakcije koja je nagraena, dovodi do cilja, zadovoljenja motiva; izbegavanje reakcija koje su kanjene.
ZNAK - simbol koji predstavlja zamenu za neto drugo. ovek posebno koristi znakove u procesu miljenja (predstave, rei, pojmove).
ZNANJE - poznavanje i razumevanje injenica, odnosa, pravila, metoda, i dr. (pojedinca ili kulture).
ZNAAJNI DRUGI - osobe koje su uzor, prama kojima su usmerena pozitivna oekivanja, od kojih
dolaze povratne informacije o naem ponaanju.
ZNAENJE REI - signifikantna funkcija govora: rei su nosioci pojmova - uopteno odraavanje
stvarnosti.
ZONA NAREDNOG RAZVITKA - pojam kojim Vigotski oznaava preduslov da obuka, uenje vodi
za sobom razvoj; uenje moe da budi i razvija ceo niz funkcija koje se nalaze u zoni narednog razvitka
ako se deci daju zadaci takve teine koji su izazov, nov problem i koje ono moe da rei uz malu pomo i
podrku - umesto da se daju zadaci koje reava bez iije pomoi (zona aktuelnog razvitka).
ZOOPSIHOLOGIJA - sistematsko prouavanje psihikog ivota ivotinja u filogenetskom i ontogenetskom pristupu.
ZRELOST - pojam koji se koristi u vie znaenja: (a) kao najsavreniji oblik ponaanja kojim se zavrava dobro usmeren razvojni proces; (b) relativna zrelost - kao ponaanje koje je zrelo u odnosu na uzrast;
(v) kao bioloka spremnost organizma za novo ponaanje; (g) zrelost kao pripremljenost ili gotovost koja
ukljuuje sazrevanje i potrebno iskustvo; (d) kao status odraslog, priblino izmeu 21. i 65. godine ivota.
ZRELOST LINOSTI - stepen postignute ravnotee izmeu identiteta i integriteta jedne linosti; pojam
oznaava stepen ostvarenog sklada izmeu razvojnih potencijala i postignua i uspenosti integracije u
drutvenu sredinu voenjem rauna o osnovnim normama i vrednostima sredine kojoj linost pripada.
ZRENJE - sazrevanje, one razvojne promene koje podstie faktor naslea; proces postizanja zrelosti koji
prati princip istovetnosti razvojnog reda.

ELJA - o elji je re kada se uz doivljaj potrebe (nagon) javi predstava o privlanom cilju koji moe
da zadovolji datu potrebu.
314

ENEVSKA KOLA - (Pijae) - zastupa tezu da je uenje subordinirano razvoju i moe menjati svoje
mehanizme u zavisnosti od odreenog nivoa razvoja; razvoj se odvija po sopstvenim zakonitostima bioloke i socijalne prirode.
IVOTNA FILOZOFIJA - obuhvata osnovne ciljeve ivota i tenju ka ostvarenju tih ciljeva. Ona odreuje misaone tokove i karakteristine oblike ponaanja i u njenoj osnovi se nalazi vrednosni sistem linosti.
IVOTNI PROSTOR - oznaava ukupno shvatanje sveta pojedinca u kome on postoji i u kome se ponaa. U ivotnom prostoru i zamiljene pojave imaju bar jednaku vanost kao i stvarne.
IVOTNI PUT - pojam kojim se oznaava mnotvo razliitih tendencija i linija razvoja jedne iste linosti u interakciji sa sredinom koja je okruuje. Polazei od viedimenzionalnosti ivotnog puta ruski psiholog Kon odreuje razvojnu psihologiju kao nauku koja prouava "individuu koja se razvija u svetu koji
se menja".
IVOTNI CIKLUS - je pojam kojim se oznaava ciklino kretanje fiziolokih promena u ivotu pojedinca: roenje, rast, sazrevanje, starenje, smrt. Pojam ne ukljuuje socijalne interakcije i individualne
varijacije linosti.
IVOTNO DOBA - starost, hronoloki uzrast.

315