QoS se odnosi na sposobnost mree da prui bolji servis (uslugu) za izabrani mreni saobraaj preko razliitih

osnovnih tehnologija ukljuujui

Frame Relay,
ATM,
Ethernet
802.3 mree,
SONET i
IP rutirane mree.

ta je QoS?
QoS osobine pruaju poboljane i predvidljive mrene servise pruanjem sledeih servisa:
- Rezervisanu propusnost (Rezervisanu brzinu prenosa) - bandwidth
- Poboljanje u pogledu osobine gubitka paketa (smanjena gubitka)
- Upravljanja i izbegavanja zaguenja
- Oblikovanja saobraaja
- Prioritiziranja saobraaja
* U mrei, cilj je da se prenose paketi od jedne take do druge, a osnovne karakteristike kojima se definie
kvalitet ovog prenosa su:
- Gubljenje paketa
- Kanjenje (u isporuci)
- Varijacije kanjenja koje se zovu jitter
Gubitak paketa
Gubitak paketa se odnosi na procenat paketa koji ne stie do odredita. Gubitak paketa potie od greaka u
mrei, oteenih paketa i naroito od zaguenih mrea. Mnogi paketi koji se gube u optimizovanim mreama
se namerno uklanjaju od strane mrenih ureaja, da bi se spreila zaguenja.
Za mnoge TCP/IP bazirane sabraajne tokove (TCP na treem sloju, a IP na drugom), kao to su servisi
vezani za udaljeno tampanje i udaljeni pristup datotekama, insistiranje na malom procentu gubitaka paketa
nema smisla, jer e TCP/IP mehanizam retransmisije obezbediti stizanje paketa kad-tad.
Meutim, za UDP saobraaj koji se koristi kod real-time aplikacija kao to je prenos slike i govora,
retransmisija nije ostvarljiva i gubitci se tee toleriu.
Kao orijentaciono pravilo, mrea sa visokom raspoloivou treba da ima manje od jednog procenta gubitaka
i za prenos govora, gubitci treba da su veoma bliski 0 procenata.
Kanjenje
Kanjenje se definie kao vreme koje je potrebno paketu da putuje od izvorita do odredita. Kanjenje se
sastoji iz fiksne i promenljive komponente kanjenja.
Fiksno kanjenje ukljuuje komponente kao to su serijalizacija, kodiranje i dekodiranje i propagaciona
kanjenja.
Promenljivo kanjenje je najee posledica zaguenja i ukljuuje pre svega vreme koje paketi provode u
mrenim baferima (prihvatnicima) dok ekaju na pristup prenosnom mediju.
Generalno, kanjenje kod bidirekcionih - dvosmernih saobraajnih tokova pravi mnogo vee probleme, jer se
u primeni kanjenja u svakom od smerova efektivno sabiraju.
Primer dvosmernog saobraaja su telnet sesije (pristup udaljenom hostu), gde se kanjenje za korisnika
iskazuje kao sporo prihvatanje unetih slova.
Primer je i govorni saobraaj gde ukupno kanjenje oteava normalnu konverzaciju, bez istovremenog prianja
sagovornika.
Pravilo projektovanja je da totalno vreme potrebno paketu da se prenese kroz mreu mora da bude manje od
150ms. (ITU G. 114 preporuke kau da ta kanjenja treba da su unutar granica od 150 ms za ine - zemaljske
komunikacione linije i unutar 250-300 ms za satelitske komunikacije.)

Jitter
Varijacije kanjenja ili jitter su razlike u vremenima kanjenja konsekutivnih - odgovarajuih paketa u toku.
esto se jitter bafer koristi za poravnavanje vremena pristizanja, ali postoje trenutni i totalni limiti u pogledu
mogunosti baferisanja.
Bilo koji tip baferisanja uveden sa ciljem smanjenja jittera direktno poveava ukupno kanjenje u mrei.
Opte je pravilo da saobraaj koji trai malo kanjenje takoe zahteva i minimalne varijacije u kanjenju.
Pravilo projektovanja je da govorni saobraaj ne moe da se ostvaruje sa vie od 30 ms jitter-a. Viak jitter-a
kod prenosa slike (video streaming) izaziva iskidane pokrete, gubitak kvaliteta slike ili ak gubitak video slike.
Konstacija!!!
Pojaavanje ili priguenje signala, um i smetnje, mogu uzrokovati jitter i smanjiti kvalitet signala!
Pravilo za interaktivni govorni saobraaj -jitter treba da bude manji od 30 ms.
Veliki jitter kod prenosa slike (video streaming) izaziva iskidane pokrete, gubitak kvaliteta slike ili ak gubitak
video slike
http://www.youtube.com/watch?v=4ZQZcpbn8PA
http://www.youtube.com/watch?v=QRISX32CFNI & feature=related
Propusnost
* Neodgovarajua propusnost izaziva poveanje kanjenja paketa, jer paketi provode vie vremena u redovima
ekanja (baferima) mrenih ureaja.
* U jako zaguenim mreama neodgovarajua propusnost dovodi do gubitka paketa jer se redovi ekanja
(baferi) prepune.
* Nemogue je ispuniti QoS zahteve ako LAN and WAN komunikacioni kanali imaju nedovoljnu propusnost.
Dodavanje propusnosti poznato kao over-provisioning (predimenzioniranje mree), nee uvek reiti problem
QoS.
* Verovatnoa zaguenja predimenzionirane mree je mala.
QoS zahtevi za aplikacije
- Razliiti QoS zahtevi u pogledu koliine gubitaka, kanjenja i jittera koji se mogu tolerisati
- Prepoznavanje ovih razlika je kljuni element u projektovanju i konfigurisanju mree koja isporuuje
odgovarajui QoS.
- Nije neophodno da se radi overprovisioning propusnosti, jer deo saobraaja moe da tolerie nie nivoe
QoS. Umesto toga, treba koristiti provereni model prioriteta kojim se deli u nekoliko klasa servisa kao to je:
- Gold (Mission-Critical) - npr. Transakcioni i poslovni softver
- Silver (Guaranteed-Bandwidth) - Streaming video, poruke and
- intraneti (VPN)
- Bronze (Best-Effort i Default klasa) - Internet pretraivanje, e-mail
- Less-than-Best-Effort (Opciono; dozvoljeni vei gubitci) - FTP, back-up i aplikacije
(Napster, KaZaa)
QoS zahtevi za govor
Gubitci izazivaju seckanja i preskakanja govora.
Standardni kodek algoritmi mogu da koriguju do 30 ms izgubljenih paketa govora.
Cisco Voice over IP (VoIP) tehnologija koristi odbirke u periodu od 20ms govora kao podatke unutar VoIP
paketa.
Samo jedan Real Time Transport (RTP) paket sme da bude izgubljen u prozoru rada kodeka.
Ako se dva sukcesivna paketa izgube, prozor od 30 ms za korekcije se prevazilazi i kvalitet govora se
degradira.
Kanjenje izaziva degradaciju kvaliteta, ako je kanjenje iznad 200 ms.
Ako kanjenje govora sa kraja na kraju postaje suvie veliko, konverzacija izgleda kao razgovor preko
satelitskog linka ili CB radija.
ITU standard za VoIP, G.114, definie da je 150 ms kanjenja na jednu stranu u budetu je prihvatljivo za
visok kvalitet govora.

U odnosu na varijacije kanjenja, unutar IP telefonskih ureaja postoje adaptivni jitter baferi. Ovi baferi
obino kompenzuju od 20 do 50 ms jitter-a.
QoS zahtevi za video
Streaming video aplikacije imaju relaksirane QoS zahteve, jer su oni neosetljivi na kanjenje.Video moe da
dozvoli nekoliko sekundi za pamenje u baferima i zbog toga je krajnje neosetljivo zbog baferinga unutar
aplikacija.
Distribucija video datoteka je veoma slina FTP saobraaju ali mogu da imaju kljuni uticaj na performanse
mree, jer su datoteke ogromne (reda gigabajta).
Prenos video datoteka se moe ograniiti na sate u kojima je mrea manje optereena ili se moe tretirati kao
less-than- best-effort saobraaj.
Kada se razmatraju QoS potrebe za video konferencije, osnovni zahtevi su veoma slini zahtevima za govor.
Gubitci ne bi trebalo da budu vei od 1 %, kanjenje na jednu stranu ne treba da bude vie od 150-200 ms i
srednji jitter ne bi smeo da bude vei od 30 ms.
Zbog naglih promena saobraaja, minimalni garantovani propusni opseg treba da bude za 20% vei od
nominalnog za video konferenciju. To znai da 384 Kbps video konferencija zahteva 460 Kbps garantovanog
prioritetnog propusnog opsega.
QoS modeli
Postoje tri modela servisa
- Best-effort
- Integrated
- Differentiated
Izabrani QoS model mora da usaglaen sa QoS zahtevima koje mrea podrava i integracijom raznovrsnih
mrenih aplikaija.
Best effort servis
Best-effort (najbolji pokuaj) je model servisa kod koga aplikacija kad god eli, u bilo kojoj koliini, bez
prethodnog traenja dozvole ili iformisanja mree.
Za best-effort servis, mrea isporuuje pakete ako moe, bez ikakvih garancija u pogledu pouzdanosti, granica
kanjenja ili propusnosti.
FIFO redovi u mrei implementiraju best-effort servis. FIFO je osnovni (predodreeni) metod za redove
ekanja za LAN i WAN interfejse na svievima i ruterima.
Best-effort servis je odgovarajui za irok dijapazon mrenih aplikacija kao to su generalno prenosi datoteka,
e-mail i Web pretraivanje.
Integrated services: IntServ
Kod ovog modela aplikacija zahteva specifinu vrstu servisa od mree pre slanja podataka. Zahtev se
ostvaruje odgovarajuom eksplicitnom signalizacijom.
Aplikacija obavetava mreu o svom profilu saobraaja i zahteva posebnu vrstu servisa koja obuhvata zahteve
u pogledu propusnosti i kanjenja.
Oekuje se da aplikacija alje podatke tek poto dobije potvrdu od mree. Takoe se oekuje da se alju
podaci koji ulaze u okvire opisane u profilu saobraaja.
Mrea obavlja kontrolu pristupa, baziranu na informacijama iz aplikacije i raspoloivim mrenim resursima.
Takoe se posveuje ispunjenju QoS zahteva aplikacije, sve dok se potuje specifikacija profila saobraaja.
Mrea ispunjava obaveze odravanjem per-flow stanja i sprovoenjem klasifikacije paketa, politike i
inteligentnog upravljanja redovima, na osnovu tog stanja.
IntServ model doputa aplikacijama koriste IETF Resource Reservation Protocol (RSVP), koji se moe
koristiti od strane aplikacija da ruterima signaliziraju svoje zahteve za QoS.
Differentiated services: DiffServ
Diferencirani servisi ili Differentiated Services ili DiffServ arhitektura je novi standard koji je proizaao iz

IETF (Internet Engineering task force). Ova arhitektura zahteva da se svaki paket klasifikuje pri ulasku u
mreu. Klasifikacija se ostvaruje preko zaglavlja IP paketa, korienjem bilo IP precedence (deo ToS polja)
ili poeljnije preko Differential Services Code Point (DSCP) polja - novija implementacija ToS.
Ovo obuhvata prva tri ili est bita od polja u Type of Service (ToS) polja. Klasifikacija se moe takoe
sprovesti kroz Layer 2 frame u formi Class of Service (CoS) polja ukljuenih u ISL (Inter-Switch Link
Protocol) i 802.lQ polja.
Jednom kada su paketi klasifikovani na ivici mree preko pristupnih svieva ili graninih rutera, mrea koristi
klasifikaciju da bi odluila kako da saobraaj rea u redove ekanja, oblikuje i sprovodi politiku
Za razliku od IntServ modela, DiffServ ne zahteva da mrene aplikacije budu svesne QoS, osim polazne
klasifikacije.
Osnovne aktivnosti na obezbeivanju QoS:
- Identifikacija saobraajnih tokova koji treba da budu podvrgnuti QoS mehanizmima
- Obeleavanje saobraaja
- Merenje saobraaja
- Ograniavanje saobraaja