UNIVERZITET U BEOGRADU

Fakultet organizacionih nauka

ZAVRNI (MASTER) RAD

DOMETI ISTRAIVANJA O POKAZATELJIMA KVALITETA

UPRAVLJANJA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI

Mentor:

Student:

Prof. dr Danica Lei Cvetkovi

Stefan Zari
Broj indeksa: 3617/2013

Beograd, 2014. godine

Komisija koja je pregledala rad

kandidata Stefana (Mileta) Zaria pod naslovom
Dometi istraivanja o pokazateljima kvaliteta upravljanja u prehrambenoj
industriji i odobrila odbranu:

Mentor: dr Danica Lei Cvetkovi, vanredni profesor FON-a

_____________________________
lan: dr Jasmina Omerbegovi Bijelovi, redovni profesor FON-a
_____________________________
lan: dr Ivana Mijatovi, docent FON-a
_____________________________

APSTRAKT
Pokazatelji kvaliteta upravljanja u savremenom poslovanju od velike su koristi, ne samo za
menadment preduzea u kom se kvalitet upravljanja posmatra, ve i za sva preduzea koja
posluju u istoj oblasti poslovanja. Kako je prehrambena industrija, jedna od najznaajnijih
delatnosti preraivake industrije, i industrije u irem, optem smislu, tako su istraivanja o
pokazateljima kvaliteta veoma znaajna, kako za preduzea iz ove oblasti, tako i za krajnje
korisnike, tj. potroae.
U ovom radu prikazani su osnovni pojmovi vezani za prehrambenu industriju, kao i za naine
povezivanja preduzea iz prehrambene industrije, kao to su lanci, mree i klasteri. Nakon toga,
u radu su predstavljene osnovne performanse upravljanja koje se posmatraju, a zatim i
pokazatelji kvaliteta upravljanja. Svi rezultati iz analiza o pokazateljima kvaliteta su dobijeni iz
istraivanja koja su sprovedena u razliitim dravama, tj. u razliitim privrednim sistemima, a
poznato je da svaki privredni sistem ima svoje specifine karakteristike, te e na taj nain i
posmatranje rezultata analiza o pokazateljima kvaliteta upravljanja biti od velike koristi da se
bolje uoe i prepoznaju neke opte, ali i specifine karakteristike preduzea iz tih, razliitih
sistema. Osnovni pokazatelji kvaliteta upravljanja su posmatrani kroz: Lanac informacija,
Standardi i kvalitet, Isporuka i pakovanje, Redukcija gubitaka, Uticaj 3 PL na kvalitet
upravljanja, kao i Uticaj savremenih tehnologija na kvalitet upravljanja. U zavrnom delu rada
prikazana su zakljuna razmatranja, kao i preporuke menadmentu preduzea iz prehrambene
industrije o koracima koje moraju preduzimaju ako ele da kvalitet upravljanja bude na
najviem nivou i time se postigne konkurentnost na svakom tritu.
Kljune rei: prehrambena industrija, povezanost preduzea, pokazatelji kvaliteta upravljanja.

II

ABSTRACT
Indicators of quality management in modern business are of great benefit, not only for the
management of the company in which quality management is watching, but for all companies
operating in the same field og business. As the food industry, one of the most important
activities of the manufacturing industry and in the broader, general sense, so the research on
quality indicators is very important, for companies in this field of business, and for end
users, ie. consumers.

In this work presents the basic concepts related to the food industry, as well as ways to connect
companies from the food industry, such as chain, network and clusters. After that, it was
presented the basic performance management that are observed, then the indicators of quality
management. All results from analysis of quality indicators were obtained from research that
was conducted in different countries, ie. in different economic systems, and it is known that
every economic systems has it is own specific characteristics, and in this manner and observing
the results of the analysis of the indicators of the quality of management will be of great use to
better observe and recognize some general, but the specific characteristics of these enterprises,
different systems. Basic indicators of the quality of management was viewed through: Chain of
Information, Standard and quality, Delivery and packaging, Reduction of losses, Influence 3 PL
on the qulity of management, and the Influence of modern technology on quality management.
In the final part of the work, presented concluding remarks and recommendations to the
management of companies in the food industry about their steps to must take, if they want
quality management be at the highest level and thus to achieve in each market competitiveness.

Keywords: food industry, the association of enterprises, management quality indicators.

III

CURRICULUM VITAE
Adresa: Spasovdanska 2

Stefan Zari

Datum roenja: 24.03.1990.

Mobilni telefon: 062/215-860
E-mail: stefanzaric1990@yahoo.com

OBRAZOVANJE:
2009. godine zavrio I ekonomsku kolu, smer: ekonomski tehniar
2009. 2013. zavrio Poslovni fakultet Univerziteta Singidunum, smer:
Marketing menadment i trgovina.

RADNO ISKUSTVO:

Datum: od 25.06.2012. do 24.08.2012.

Naziv preduzea: Banca Intesa
Rad na promociji usluga m bankinga, sa osnovnim zadatkom da se to vei
broj korisnika banke upozna sa novim nainom funkcionisanja i izvravanja
transakcija, putem mobilnog telefona. Za izuzetan rezultat, nagraen od
strane Banca Intesa.

Datum: od 22.03.2013. do 24.05.2013.

Naziv preduzea: Delta motors BMW
Obavljajui funkciju asistenta prodajnog menadera za polovna vozila,
svakodnevno stupao u kontakt sa potencijalnim kupcima i ostvario izuzetne
rezultate, a pritom, unapredio komunikacione sposobnosti.
OSTALE SPOSOBNOSTI:

Engleski jezik-srednji nivo, panski jezik-poetni nivo

MS office, Internet

Vozaka dozvola B kategorije

IV

SADRAJ
1. UVOD ............................................................................................................... 1
2. PREHRAMBENA INDUSTRIJA .................................................................... 4
2.1

Lanci i mree preduzea u prehrambenoj industriji ............................... 11

2.2

Klasteri preduzea u prehrambenoj industriji ........................................ 16

3. KLJUNE PERFORMANSE UPRAVLJANJA ........................................... 22

4. POKAZATELJI KVALITETA UPRAVLJANJA ......................................... 31
4.1

Lanac informacija kao pokazatelj kvaliteta upravljanja......................... 34

4.2

Standardi i kvalitet i njihov uticaj na kvalitet upravljanja ..................... 38

4.3

Isporuka i pakovanje proizvoda i uticaj na kvalitet upravljanja ............ 50

4.4

Redukcija gubitaka i uticaj na kvalitet upravljanja ................................ 57

4.5

Uticaj 3 PL na kvalitet upravljanja ......................................................... 63

4.6

Uticaj savremenih tehnologija na kvalitet upravljanja ........................... 69

5. ZAKLJUAK ................................................................................................. 75
LITERATURA ...................................................................................................... 81

Lista slika:
1. Slika 1: ematski prikaz lanca snabdevanja u sektoru prehrambene industrije.................12
2. Slika 2: Model proirenog lanca snabdevanja....................................................................12
3. Slika 3: Generiki prikaz lanca snabdevanja u prehrambenoj industriji u SAD................13
4. Slika 4: Generiki lanac snabdevanja u prehrambenoj industriji u UK............................ 15
5. Slika 5: Uticaj drave na poboljanje klastera...................................................................18
6. Slika 6: Organizaciona mapa Klastera Pekos....................................................................20
7. Slika 7: Kalifornijski klaster proizvoaa vina.................................................................20
8. Slika 8: Efikasnost lanca snabdevanja u korleaciji sa vrednosti partnerstva....................24
9. Slika 9: Konceptualni okvir indikatora performansi upravljanja lanacem snabdevanja u
sektoru poljoprivredno prehrambene proizvodnje.........................................................25
10. Slika 10: Informaciona infrastruktura za praenje/pronalaenje kapaciteta u mlinsko
pekarskoj industriji...........................................................................................................35
11. Slika 11: Fokus kvaliteta na pojedine nivoe.....................................................................37
12. Slika 12: Kljuni elementi GFSI skupa standarda............................................................44
13. Slika 13: Prihvaenost standarda za proizvoae, distributere i procesore koje prihvataju
trgovinski lanci................................................................................................................46
14. Slika 14: Lanac snabdevanja ananasa na relaciji Gana Holandija avionom..................51
15. Slika 15: Lanac snabdevanja ananasa na relaciji Gana Holandija brodom...................53
16. Slika 16: Nivo zaliha u distribucionom centru nakon promene u upravljanju.................60
17. Slika 17: Klasifikacija aktivnosti uz primenu Internet tehnologije..................................70

Lista tabela:
1. Tabela 1: Broj zaposlenih i struktura u MSPP sektoru i velikim preduzeima u RS u 2012.
godini .................................................................................................................................. 6
2. Tabela 2: Udeo grane Proizvodnja prehrambenih proizvoda prema pokazateljima u odnosu
na ukupnu aktivnost preraivake industrije u RS u 2012. godini.......................................6
3. Tabela 3: Karakteristike poljoprivredno prehrambene industrije Holandije u 2004.
godini................................................................................................................................... 7
4. Tabela 4: Vrednost prodaje prehrambenih proizvoda po kategorijama
u UK u 1999. godini............................................................................................................9
5. Tabela 5: Preduzea iz prehrambene industrije prema broju zaposlenih u UK za 2001.
godinu.................................................................................................................................. 9

VI

6. Tabela 6: Izvrene akvizicije preduzea prehrambene industrije UK od strane stranih

preduzea..........................................................................................................................10
7. Tabela 7: Lanci snabdevanja u prehrambenoj industriji UK u pogledu dodate vrednosti i
broja zaposlenih u 2002. godini...................................................................................... 15
8. Tabela 8: Definicije i pokazatelji performansi upravljanja u lancima snabdevanja u sektoru
poljoprivredno prehrambene industrije........................................................................28
9. Tabela 9: Primer rizinih kategorija sirovina za snabdevae..........................................39
10. Tabela 10: Primeri rizinih kategorija pakovanja...........................................................39
11. Tabela 11: Struktura preduzea po dravama i delatnosti u 2006. godini .....................47
12. Tabela 12: Struktura i opis preduzea prema stepenu zadovoljstva IFS sistemom........48
13. Tabela 13: Analiza avio transporta ananasa na relaciji Gana Holandija.....................52
14. Tabela 14: Analiza brodskog transporta ananasa na relaciji Gana Holandija.............54
15. Tabela 15: Nivo gubitaka proizvoda u prehrambenom lancu snabdevanja...................57
16. Tabela 16: Rezultati istraivanja nakon promene naina upravljanja............................59
17. Tabela 17: Trokovi transporta proizvoda prehrambene industrije
u UK za 2005. godinu.................................................................................................. .60
18. Tabela 18: Smanjenje trokova transporta korienjem transportnih sredstava sa viim
EURO standardom........................................................................................................ 61
19. Tabela 19: Preduzea logistiki provajderi u sektoru prehrambene industrije
u UK za 2002. godinu....................................................................................................64
20. Tabela 20: Znaaj IKT i elektornskog poslovanja u sektoru prehrambene industrije
u 2006. Godini........................................................................................................... ..73

Lista grafikona:
1. Grafikon 1: Izvoz ivinskog mesa iz Holandije za 2005. godinu ..................................8
2. Grafikon 2: Procenat aktivnosti logistikih provajdera u maloprodajnim lancima
u UK za 2000. godinu...................................................................................................65

VII

1. UVOD
Upravljanje preduzeima iz prehrambene industrije u savremenom poslovanju
izuzetno je zahtevno, jer pored toga to se mora upravljati resursima preduzea, kao to su
osnovna, obrtna i finansijska sredstva i zaposleni, tako je neophodno i dobro upravljati i svim
odnosima sa uesnicima na tritu, kao to su dobavljai i kupci, ali i nadlenim dravnim
institucijama, investitorima, bankama i dr. Tek kada se upravljanjem obezbedi da se sa svim
pomenutim uesnicima obezbedi jaka, partnerska veza, moe se smatrati da se upravljanjem
postigao eljeni cilj.
Prehrambena industrija, predstavlja jedan od sektora preraivake industrije i to onaj koji se
smatra najznaajnijim po mnogo pokazatelja, kao to je broj zaposlenih, udeo u ukupnoj
industrijskoj proizvodnji, udeo u ukupnom uvozu, izvozu, dodata vrednost i dr. Kako
prehrambenu industriju, tj. taj sektor privrede karakterie veliki broj preduzea koja u njemu
posluju, tako je i broj zaposlenih u tom sektoru izuzetno visok, a sektor prehrambene
industrije je veoma znaajan i za privredni sistem jedne drave. Sama injenica da u
prehrambenoj industriji posluje veliki broj preduzea, razliite veliine, tako je neophodno
rei da upravljanje preduzeima u ovom sektoru industrije mora biti na visokom nivou
efikasnosti, efektivnosti i rentabilnosti, kako bi preduzea imala bolji poloaj na tritu u
odnosu na konkurenciju, a sa druge strane, kako bi i izvozni potencijal preduzea bio na
viem nivou.
Neophodnost povezivanja sa ostalim uesnicima, tj. sa drugim preduzeima iz iste ili razliite
delatnosti, dovodi do stvaranja lanaca snabdevanja ili klastera. Povezivanje sa uesnicima se
ostvaruje na razliite naine, zavisno od toga ta je cilj povezivanja. Pored toga to stvaranje
lanaca snabdevanja ima veze sa ostalim trinim uesnicima, takoe, ima veze i sa
unutranjom organizacijom u okviru jednog preduzea, to je preduslov za povezivanje sa
drugim uesnicima na tritu. U lancima snabdevanja posmatraju se razliiti aspekti, u smislu
da se detektuje koje su to aktivnosti najznaajnije, tj. na koji nain upravljanjem se mogu
poboljati neke performanse, kako bi i celo preduzee poslovalo efikasnije i produktivnije.
Postoji nekoliko definicija, razliitih autora, koje objanjavaju pojam lanca snabdevanja, tj.
koje daju predstavu o tome ta predstavlja lanac snabdevanja za jedno preduzee.
1

Mentzer (2001), u [20, str. 22] daje definicju lanaca snabdevanja:

Upravljanje lancima snabdevanja predstavlja strategijsku i sistematinu koordinaciju
tradicionalnih poslovnih funkcija u okviru odreene organizacije i izvan nje u okviru lanca
snabdevanja, u cilju poboljanja dugoronih performansi individualnih organizacija i lanca
snabdevanja kao celine.
Iz pomenute definicije prepoznaje se ve, gore pomenuto da je lanac snabdevanja pre svega
vezan za unutranju organizaciju, a i sam autor pomenuo je koordinaciju poslovnih funkcija
van same organizacije, to se smatra povezivanjem sa ostalim uesnicima na tritu.
to se tie samog upravljanja, upravljanje lancima snabdevanja, znaajno se razlikuje od
tradicionalnog naina upravljanja, a neke od osnovnih peformansi koje se posmatraju i koje su
posmatrane u ovom radu su: trokovi, proizvodnja, skladitenje, transport, isporuka, cena i
ostali elementi [6].
U ovom radu, razmatrana su dosadanja istraivanja koja su obavljena u razliitim privrednim
sistemima, na temu analize pokazatelja kvaliteta upravljanja u preduzeima koja posluju u
prehrambenoj industriji. Tu je konkretno istraivano do kojih rezultata se dolo, posmatrajui
nekoliko kljunih oblast. Sve posmatrane oblasti i rezultati do kojih se dolo u istraivanjima,
pruaju uvid u to kako se u razliitim privrednim sistemima posmatra upravljanje, kako se
ono unapreuje i da li postoje, i koliko su znaajne, promene koje se deavaju kada se nain
upravljanja promeni, tj. kada se sprovedu korektivne mere. Pored upravljanja koje je
posmatrano u privrednim sistemima, takoe, posmatran je i uticaj drave i njenih nadlenih
institucija na poslovanje, a naroito kada je u pitanju potovanje meunarodnih standarda, kao
i naini isporuke na druga trita.

U drugom delu rada, predstavljena je prehrambena industrija, kako kroz definicije, tako i kroz
razliite podatke iz razliitih privrednih sistema/drava, a u istom delu je predstavljeno i kako
se stvaraju lanci i mree preduzea u okviru prehrambene industrije, kao i na koji nain i kada
se kreiraju klasteri, kao nain povezivanja preduzea. U treem delu rada predstavljene su
kljune performanse upravljanja, a naroito performanse kod kojih se stvara kompetitivna
prednost, kao to su: trokovi, proizvodnja, skladitenje, transport, isporuka i cena.
Nakon toga, u etvrtom delu rada, prikazani su rezultati istraivanja koja su sprovedena, a iji
dometi su u ovom radu i analizirani.
2

Istraivanja se tiu 6 kljunih aspekata i to: lanac informacija i njegov uticaj na kvalitet
upravljanja, usaglaenost sa meunarodnim i nacionalnim standardima i upravljanje
kvalitetom, isporuka i pakovanje, redukcija gubitaka kao pokazatelj kvaliteta upravljanja,
uticaj 3 PL (outsourcing a) na kvalitet upravljanja, kao i uticaj savremenih tehnologija na
kvalitet upravljanja u preduzeima.
Na kraju rada, u njegovom petom delu, prikazana su zakljuna razmatranja i preporuke
menadmentu preduzea iz prehrambene industrije, koji su to koraci i na koji nain mogu
dovesti nivo upravljanja na najvii nivo, kako u samoj organizaciji, tako i u koordinaciji sa
drugim uesnicima na tritu, koji bi implicirao poveanju efikasnosti i kvaliteta upravljanja,
ali i proizvoda prehrambene industrije.

2. PREHRAMBENA INDUSTRIJA
Preraivaka industrija u svakom privrednom sistemu deli se na razliite
delatnosti/sektore, a sektor koji se smatra najznaajnijim je prehrambena industrija. Za svaki
sektor preraivake industrije najznaajnije je kolika je sirovinska osnova (baza) za svaku od
njih i sa kojim drugim sektorima ili granama ima najuu saradnju [10]. Prehrambena
industrija ima neraskidive veze sa poljoprivredom, ali i sa mainskom i hemijskom
industrijom, kao i sa proizvdonjom elektrine energije i drugih energenata koji se koriste u
proizvodnji, a u savremenom poslovanju i sa softverskom industrijom.

Poljoprivreda, kao jedna od najstarijih delatnosti, direktno je povezana sa prehrambenom

industrijom i u tom lancu, prehrambena industrija se smatra sledeom karikom do krajnjeg
potroaa. Razlog je to veina proizvoda biljnog i ivotinjskog porekla koje plasira
poljoprivredna proizvodnja mora dalje da se obrauje, a to je upravo delatnost prehrambene
industrije.
Povezanost sa mainskom industrijom ogleda se u tome da je u procesu proizvodnje u
prehrambenoj industriji neophodno korienje nekoliko ili nekoliko desetina razliitih tipova
opreme, zavisno od toga koja je konkretna delatnost preduzea i koji proces je neophodno
izvriti. Svu opremu, ukljuujui alate i postrojenja mainska industrija proizvodi za potrebe
preduzea iz prehrambene industrije.
Hemijska industrija je u vezi sa prehrambenom industrijom, naroito u samom proizvodnom
procesu, kada se proizvodi hemijske industrije koriste za konzervisanje, zatitu hrane od
spoljnih uticaja, ali i kao glavni sastojci u proizvodnji veine proizvoda, a proizvodi hemijske
industrije su naroito znaajni i u samom poslovanju, jer se proizvodi koriste za odravanje,
ienje i slino, to je u prehrambenoj industriji to znaajnije nego u bilo kojoj drugoj
delatnosti.
U savremenom poslovanju, gde je broj tehnolokih inovacija sve vei i gde se radi na
racionalizaciji resursa i poveanju produktivnosti, proizvodnja softvera je izuzetno znaajna,
jer se razliiti softveri/programski paketi koriste u proizvodnim pogonima, putem kojih se sa
jedne strane, smanjuje broj zaposlenih radnika, poveava produktivnost, obezbeuje bolji

kvalitet proizvoda, a sa druge strane, menadmentu se prua laki uvid i u stanje nedovrene
proizvodnje, kao i samog proizvodnog toka.
Od sredine XX veka, pa sve do njegove poslednje dekade, proizvoai su bili uglavnom
okrenuti lokalnom tritu i nije bilo mnogo primera uspenog plasiranja proizvoda na stranim
tritima, a naroito ako se u razmatranje uzimaju komunistiki voene drave.
Od kraja XX veka i u XXI veku, dolo je do velikih promena u prehrambenoj industriji.
Proces globalizacije, tj. u ovom konkretnom sluaju, urbanizacije, doveo je do migracija
velikog broja stanovnika u vee gradove, iji je broj poeo da raste, kao i strategije preduzea
koje su postale okrenute krajnjem kupcu, tj. potroau, prvo u zapadnoj Evropi i SAD-u, a
potom i irom Sveta, doveli su do brzog razvoja prehrambene industrije i to uz naglaen
proces koncetracije i centralizacije proizvodnje i kapitala. Kako je osnovni preduslov
ovekovog opstanka, proizvodnja hrane, u svetskim okvirima poprimila je sve odlike
globalizacije, u smislu da je prehrambena industrija postala vaan segment meunarodne
saradnje, ali i to da prehrambena industrija uslovljava internacionalizaciju

proizvodnje,

otvorenost trita, konkurentnost, visok kvalitet proizvoda, inovativnost i drugo. [10]

Postoji nekoliko aspekata sa kojih se prehrambena industrija posmatra, a to su pokazatelji

pomou kojih se analizira stanje u sektoru prehrambene industrije, tj. posmatraju se rezultati
koje taj sektor ostvaruje u odreenom vremenskom periodu. Posmatraju se pokazatelji kao to
su: broj preduzea, broj zaposlenih u okviru sektora, dodata vrednost, vrednost izvoza,
vrednost uvoza, rast proizvodnje i slino. Kada se svi ovi pokazatelji izraunaju i analiziraju,
vre se procene budueg stanja sektora u odreenoj dravi, tj. predvia se trend razvoja ovog
sektora industrije. Na osnovu istraivanja koja su sprovedena u razliitim privrednim
sistemima/dravama, dobie se uvid u to koliko je prehrambena industrija znaajna u tim
sistemima i koliko zaposlenih je u njima angaovano, kao i kolika vrednost se ostvaruje,
zavisno od drave. U istraivanjima postoje i podaci, koliko su multinacionalne kompanije
izdvajale sredstava za kupovinu lokalnih kompanija koje posluju u sektoru prehrambene
industrije.

Sektor prehrambene industrije u Republici Srbiji je veoma organizovan i kompleksan, a u

ovom sektoru privrede posluje veliki broj preduzea i uposlen je veliki broj radnika, to se
moe videti u tabeli 1, na kojoj je prikazan broj zaposlenih u sektoru MSPP (Mala i srednja
preduzea i preduzetnici), ali i broj zaposlenih u sektoru velikih preduzea.
5

Tabela 1. Broj zaposlenih i struktura u MSPP sektoru i velikim preduzeima u RS u 2012.

godini, izvor: [44]
SEKTOR

MSPP

BROJ
ZAPOSLENIH

VELIKA
PREDUZEA

782.026

UKUPNO

420.019
1.202.045

Iz navedene tabele, moe se zakljuiti, da je veliki broj zaposlenih u Republici Srbiji, upravo
zaposlen u sektoru prehrambene industrije, bilo u sektoru MSPP (Mala i srednja preduzea i
preduzetnici), bilo u velikim preduzeima. Pored ovog znaajnog pokazatelja, pokazatelji kao
to su broj preduzea, promet, bruto dodata vrednost, uee u uvozu i izvozu, bie
predstavljeno samo za sektor MSPP prehrambene industrije u Republici Srbiji u tabeli 2.
Tabela 2. Udeo grane Proizvodnja prehrambenih proizvoda prema pokazateljima u odnosu
na ukupnu aktivnost preraivake industrije u RS u 2012. godini, Izvor: [44]
Grana

Broj zaposlenih

Promet

BDV

Izvoz

Uvoz

25,9%

30,5%

23,3%

22,5%

10,5%

Proizvodnja
prehrambenih
proizvoda
Iz tabele 2, analizom podataka moe se zakljuiti koliki je udeo grane proizvodnja
prehrambenih proizvoda u ukupnoj aktivnosti preraivake industrije, ali samo u sektoru
MSPP, pa se po ovim posmatranim pokazateljima moe zakljuiti da je udeo ove grane
preraivake industrije u ukupnoj aktivnosti preraivake industrije izuzetno znaajan, tj.
pokazuje da je 25,9% zaposlenih upoljen upravo u ovoj grani, da 30,5% prometa, 23,3%
bruto dodate vrednosti pripada ovoj grani, a kao znaajni pokazatelji sui

uee u

izvozu/uvozu, gde ovoj grani pripada 22,5%, odnosno 10,5%.

Analizom svih pokazatelja za koje postoje relevantni podaci, moe se zakljuiti da je sektor
prehrambene industrije u privrednom sistemu Srbije izuzetno znaajan, po svim pokazateljima
koji su analizirani.

Prehrambena

industrija

Kraljevine

Holandije

sa

svim

svojim

karakteristikama

specifinostima, takoe, ostvaruje izuzetno znaajne rezultate u ukupnim privrednim

aktivnostima.
Ono to je znaajno napomenuti je i posebna specifinost kako se analizira privredna
aktivnost u ovoj dravi je i to da se holandski sektor poljoprivredne prehrambene industrije
posmatra sa dva aspekta, u zavisnosti od porekla sirovina koje se koriste pa se deli na:
procesiranje, isporuku i distribuciju proizvoda koji su bazirani na domaim sirovinama i na
procesiranje, isporuku i distribuciju proizvoda koji su bazirani na sirovinama koje su uvezene
iz druge drave [33].
Sektor poljoprivredno prehrambene industrije Holandije ostvaruje rezultate koji su izuzetno
znaajni, ne samo za tu dravu, ve i za Evropsku uniju, ija je Holandija punopravni lan.
Udeo u ukupnoj
SEKTOR

privrednoj
aktivnosti

Broj

Udeo u broju

Dodata vrednost

zaposlenih

zaposlenih

(u milijardama )

651.000

10,1%

40,4

Poljoprivredno
prehrambena

9,3%

proizvodnja

Tabela 3. Karakteristike poljoprivredno prehrambene industrije Holandije za 2004. godinu,

izvor: [3]
Iz prikazane tabele 3, moe se zakljuiti da udeo poljoprivredno prehrambenog sektora u
ukupnoj privrednoj aktivnosti Holandije iznosi 9,3%, a da je udeo u broju ukupno zaposlenih
10,1%. Izraeno u broju zaposlenih, to je oko 651.000. to se tie dodate vrednosti, ona je u
posmatranoj godini iznosila 40,4 milijarde . Po ovim pokazateljima, moe se zakljuiti da je
veliki broj ljudi zaposlen u ovom sektoru industrije, naroito ako se zna da je Holandija
visoko razvijena drava, sa visokim standardom i da je trenutno na 11. poziciji prema
pokazateljima Meunarodnog monetarnog fonda, prema vrednosti bruto domaeg proizvoda
(GDP Gross Domestic Product) [48].
Izvoz koji se ostvaruje u ovom sektoru privrede je izuzetno znaajan, ali ne postoji dostupno
istraivanje koje daje ukupne rezultate, ve se samo analiziralo gde je vren izvoz, tj. koje
7

drave ili regioni su glavni partneri u izvozu poljoprivredno prehrambenih proizvoda. Kako
bi se imao uvid u koje drave se vri izvoz iz Holandije, posmatran je primer izvoza ivinskog
mesa i proizvoda od ivinskog mesa, to je i prikazano na grafikonu 1.

Ostale drave van

EU
Afrike drave
6%
7%
Hong Kong
1%
Rusija
5%

Udeo u izvozu

Nemaka
31%

Ukrajina
3%

Ostale drave iz EU
16%

Francuska
6%
Belgija i
Luksemburg
8%

Ujedinjeno
Kraljevstvo
19%

Grafikon 1. Izvoz ivinskog mesa iz Holandije za 2005. godinu, izvor: [47]

Analizirajui ukupan izvoz ivinskog mesa i posmatrajui sve ostale delatnosti u okviru
poljoprivredno prehrambenog sektora industrije, moe se zakljuiti da ova delatnost
oslikava izvoz poljoprivredno prehrambenih proizvoda u druge drave i regione, te se ovo
moe smatrati modelom izvoza proizvoda iz tog sektora. Kao to se moe videti na
prikazanom grafikonu 1, Nemaka je glavni spoljno-tgovinski partner, prilikom izvoza
proizvoda i uestvuje sa 31%, sledi Ujedinjeno Kraljevstvo sa 19%, a ostale drave iz EU
doprinose sa 16%. Zatim slede ostale drave i regioni, koji se smatraju znaajnim
spoljnotrgovinskim partnerima, prilikom izvoza. Namee se zakljuak da je lanstvo u
Evropskoj uniji od izuzetnog znaaja za Holandiju, jer se ak 66%, konkretno, ivinskog
mesa, izvozi u drave koje su lanice Evropske unije.
Klasifikacija prehrambene industrije Ujedinjenog Kraljevstva ima slinu klasifikaciju prema
delatnosti kao i prehrambena industrija u Republici Srbiji, s tim to se u prehrambenu
industriju UK a, ubraja i proizvodnja voa, povra i krompira. Podaci koji govore o
proizvodnji u prehrambenoj industriji UK a, nisu dostupni, ali su dostupni podaci o prodaji
prehrambenih proizvoda, koji su predstavljeni u tabeli 4.
8

Tabela 4. Vrednost prodaje prehrambenih proizvoda po kategorijama u UK u 1999. godini,

izvor: [5]
KATEGORIJA

Vrednost prodaje (u milijardama )

Meso i proizvodi od mesa

9,4

Riba

1,53

Mleni proizvodi i sladoled

6,1

Proizvodnja itarica i proizvoda od

9,63

itarica
Voe, povre i krompir

3,6

Prehrambeni proizvodi (eer, kakao, kafa

7,85

i aj)
Proizvodnja pia

7,4

Iz prikazanih rezultata, moe se zakljuiti da prodaja, a u isto vreme i proizvodnja u sektoru

prehrambene industrije UK a, ostvaruje znaajne rezultate, jer ukupna vrednost prodaje
iznosi preko 45 milijardi . Pored ovog pokazatelja, koji prikazuje prodaju prehrambenih
proizvoda, neophodno je prikazati strukturu i broj preduzea koja posluju u ovom sektoru
privrede UK a, a iz istraivanja dobili smo rezultate koji prikazuju strukuturu i broj
preduzea zavisno od toga koliki broj radnika je zaposleno u njima, to je i prikazano u tabeli
5.
Tabela 5. Preduzea iz prehrambene industrije prema broju zaposlenih u UK za 2001. godinu,
izvor: [5]
BROJ ZAPOSLENIH

BROJ PREDUZEA

19

6.070

10 19

1.725

20 49

1.180

50 99

600

100 199

495

200 499

455

500 999

130

> 1000

45

10.700
9

Iz prikazane tabele, moe se zakljuiti da 10.700 preduzea privreuje u sektoru prehrambene

industrije u UK u, a analizirajui strukturu, neophodno je napomenuti da najvei broj
preduzea zapoljava izmeu 1 i 9 radnika, i njih je 6.070, dok je najmanji broj preduzea
koja zapoljavaju vie od 1000 radnika, a takvih preduzea je 45.
Jo jedan vaan pokazatelj, kada se posmatra prehrambena industrija je i vrednost akvizicija
koje su izvrene u odreenom privrednom sistemu, jer to pokazuje i atraktivnost odreenog
trita, kao i atraktivnost odreenih preduzea, ili konkretno, njihovih brendova. Vrednost
akvizicija koje su izvrene u UK u je znaajna, a u tabeli 6. bie predstavljene samo
odreene, izvrene akvizicije koje imaju visoku vrednost, a izvrene su, naravno, u sektoru
prehrambene industrije.
Tabela 6. Izvrene akvizicije preduzea prehrambene industrije UK od strane stranih
preduzea, izvor: [5]
Preduzee za
akviziciju

Preuzee kupac

Grana prehrambene

Vrednost akvizicije

industrije

(u milijardama $)

Grickalice/bezalkoholna

14,39

Quaker Oats

PepsiCo

Ralston Purina

Nestl

Earthgrains

Sara Lee

Pekarska industrija

2,8

IBP

Tyson

Mesna industrija

2,7

Kamps

Barilla

Pekarska industrija

1,61

pia
Hrana za kune
ljubimce

10,7

Iz ove tabele, moe se zakljuiti da je prehrambena industrija UK a i to u vie oblasti

proizvodnje, veoma atraktivna za ulaganja stranih preduzea, kao i da je vrednost akvizicija
koje su izvrene veoma visoka. To dodatno ukazuje da je trite UK a, kao i mogunost
izvoza ne samo u drave EU, ve i ire, veoma atraktivan podsticaj za preduzea iz razliitih
drava.
Prehrambena industrija, zakljuuje se, predstavlja jedan od najznaajnijih sektora industrije
uopte za svaki privredni sistem/dravu. Iz istraivanja koja su sprovedena u Republici Srbiji,
Kraljevini Holandiji i Ujedinjenom Kraljevstvu, blie se stekla slika o vrednosti pokazatelja,
koji idu u prilog tvrdnji da je sektor prehrambene industrije jedan od najznaajnijih.
10

Pokazatelji kao to su broj zaposlenih, broj preduzea, dodata vrednost, vrednost prodaje,
vrednost izvoza i uvoza, struktura izvoza, kao i vrednost izvrenih akvizicija, pruili su nam
jasniju sliku o vanosti ovog sektora industrije, te se moe zakljuiti da je upravljanje u ovom
sektoru industrije od velikog znaaja, ne samo za preduzea individualno, ve i za ceo
privredni sistem jedne drave. Iz tog razloga i zakonska regulativa i aktivnosti dravnih
institucija u svakoj dravi, mora biti na visokom nivou, kako bi i ceo ovaj sektor privrede
ostvarivao bolje rezultate, kako na domaem, tako i na tritu drugih drava.

2.1 Lanci i mree preduzea u prehrambenoj industriji

Preduzea koja posluju u prehrambenoj industriji, nezavisno od privrednog
sistema/drave u kojoj se posmatraju, moraju imati razgranatu mreu ne samo dobavljaa, ve
i distributera i prodavaca sa kojima sarauju. Ta neophodnost, proistie iz potrebe preduzea
da na tritu ostvaruju bolje rezultate, a to se postie partnerskim odnosima sa drugim
preduzeima iz iste delatnosti ili iz delatnosti koja uestvuje u odreenom procesu u
proizvodnji. Preduzea iz sektora prehrambene industrije kreiraju lance snabdevanja ili mree
sa drugim preduzeima, ime poveavaju svoju ansu za uspeh na tritu, dolazi do
diverzifikacije proizvodnog asortimana, a u isto vreme je i kvalitet proizvoda na viem nivou.
Postoji nekoliko razliitih naina za kreiranje lanaca snabdevanja i mrea sa drugim
preduzeima, te u praksi postoji primer kada proizvoa bira samo 2 ili 3 preduzea sa kojima
e biti u partnerskim odnosima, a to su farmeri ili distributeri [9].
Stvaranje takvog lanca snabdevanja je karakteristian za preduzea iz sektora prehrambene
industrije, jer je inae bio sluaj da se preduzea proizvoai oslanjaju na jednog farmera i
jednog distributera.
Na slici 1. prikazan je jedan lanac snabdevanja u kom se se zapaa, da jedan proizvoa kao
svoje partnere u lancu snabdevanja bira 3 farmera iz grupe farmera koji su prisutni na tritu,
a u narednom koraku bira 2 distributera iz grupe distributera koji posluju na odreenom
tritu, tako se proizvoa nalazi u centru lanca snabdevanja, jer se nalazi izmeu farmera
koji obezbeuju sirovinsku osnovu za proizvodnju i distributera koji posreduju izmeu
proizvoaa i prodavaca, tj. krajnjih potroaa. Distributeri koji imaju partnerski odnos sa
proizvoaem, dalje sami biraju prodavce sa kojima e imati partnerski odnos pa i oni biraju
nekoliko prodavaca iz grupe svih prodavaca koji posluju na odreenom tritu.
11

STEJKH-OLDERI

PRODAVCI

DISTRIBUTERI

PROIZVOAI

FARMERI

Slika 1. ematski prikaz lanca snabdevanja u sektoru prehrambene industrije, izvor: [13]
Ovaj ematski prikaz predstavlja jedan osnovni model, jednostavnog lanca snabdevanja u
prehrambenoj inudtsriji, gde su uesnici iskljuivo farmeri, proizvoai, distributeri i krajnji
prodavci.
Sa druge strane, postoji i proireni lanac snabdevanja koji ukljuuje mnogo vie uesnika.
Takav lanac snabdevanja obuhvata i dizajniranje, istraivanja trita, logistike i finansijske
provajdere, poslovne kupce, kao i krajnjeg korisnika, tj. potroaa [7]. Ovakav model lanca
snabdevanja je karakteristian za preduzea koja su lideri na tritima i koja imaju partnerske
odnose sa velikim brojem uesnika na tritu, sa zajednikim ciljem, da se zadovolji potreba
krajnjeg korisnika/kupca.

Dizajn

Istraivanje

proizvoda

trita

Proizvoai

Proizvoai

sirovina

Distributeri

Prodavci

Logistiki

Finansijski

Poslovni

provajderi

provajderi

kupci

Slika 2. Model proirenog lanca snabdevanja, izvor: [7]

12

Krajnji
potroai

Na slici 2, a u proirenom lancu snabdevanja, prikazane su i veze koje se kreiraju izmeu

uesnika u njemu. Sve veze koje se uspostavljaju u ovakvom modelu lanca snabdevanja su
povratne veze, a polazna taka su i u ovom modelu proizvoai sirovina, a na kraju celog
lanca su, naravno, krajnji potroai. U prethodnom modelu (slika 1), koji predstavlja osnovni
model lanca snabdevanja, zanemarena je uloga dizajna proizvoda, istraivanja trita,
logistikih i finansijskih provajdera, kao i poslovnih kupaca. Iz tog razloga je ovaj model
potpuniji.
U sprovedenim istraivanjima koja su obavljena u Sjedinjenim Amerikim Dravama,
analizirajui iskljuivo sektor prehrambene industrije, zakljueno je da veliki broj malih i
preduzea srednje veliine ulazi u partnerske odnose, lance snabdevanja sa drugim lokalnim
ili regionalnim preduzeima. Cilj ovakvog udruivanja je zajedniki nastup na tritu, jer
partnerstva sa drugim preduzeima daju mogunost da se zadovolje potrebe nekoliko trinih
segmenata [27][35].
Autor Stock daje svoje vienje lancaca snabdevanja u prehrambenoj industriji u SAD [5, str.
212]: Kretanje proizvoda u lancu snabdevanja u prehrambenoj industriji, moe imati jedan ili
vie razliitih puteva. U nekim sluajevima, prehrambeni proizvodi mogu ii direktno do
krajnjeg potroaa, kao to je sluaj kada se proizvodi prodaju na pijacama ili na prodajnim
tandovima. U drugim sluajevima, prehrambeni proizvodi ne idu direktno do krajnjeg
potroaa, ve idu od proizvoaa do prodavaca na malo.
U analizi sektora prehrambene industrije u SAD, kreiran je generiki lanac snabdevanja, koji
je prikazan na slici 3.
Farmeri, ribari i mrestilita i ostali provajderi

Proizvoai ili procesori

Veleprodavci, distributeri, agenti ili brokeri

Institucije, prodavci, kole i Vlada

Potroai
Slika 3. Generiki prikaz lanca snabdevanja u prehrambenoj industriji u SAD, izvor: [5]
13

Sa slike 3, a iz prikazanog lanca snabdevanja, izdvaja se nekoliko nivoa, na kojima se

nalaze odreeni trini uesnici, a svaki od navedenih uesnika ima svoje mesto u lancu
snabdevanja, tj. ima svoju ulogu koju obavlja u odreenom lancu snabdevanja. Pored ovih pet
uesnika (Farmeri, ribari, mrestilita i ostali provajderi, Proizvoai ili procesori,
Veleprodavci, distributeri, agenti ili brokeri, Institucije, prodavci, kole i Vlada i Potroai),
neophodno je naglasiti da postoji i esti uesnik u lancima snabdevanja u ovom privrednom
sistemu, a to su logistiki provajderi, ija je uloga veoma znaajna u savremenom lancu
snabdevanja, a to potvruje i istraivanje, koje prikazuje da u SAD postoji 800.000 preduzea
koja se bave transportom ili skladitenjem i da je godinji prihod ovih preduzea vei od 350
milijardi $ [5].
Sa druge strane, u Ujedinjenom Kraljevstvu lanci snabdevanja i partnerstva izmeu
preduzea, ne zasnivaju se samo na zajednikom nastupu na tritu i na boljim odnosnima
izmeu farmera, proizvoaa i distributera, ve su u ovom privrednom sistemu prepoznali 6
kljunih faktora za razvoj modernih lanaca snabdevanja, a to su [5]:
1) Kvalitet;
2) Tehnologije;
3) Logistika;
4) Informacione tehnologije;
5) Regulatorni okvir i
6) Potroai.
Svaki od faktora koji su navedeni smatra se znaajnim, jer je sektor prehrambene industrije
veoma kompleksan, dinamian, a jedan od najkritinijih elemenata je vreme, kako
proizvodnje, tako i distribucije i na kraju, korienja samih proizvoda.
Iz istraivanja u ovom privrednom sistemu, kreiran je lanac snabdevanja koji u najveem
broju sluajeva kreiraju preduzea iz prehrambene industrije.
Ovakav generiki lanac snabdevanja prikazuje sve veze koje se uspostavljaju izmeu uesnika
u lancu i vano je napomenuti da u ovom lancu snabdevanja nisu ukljuene aktivnosti
izvoza/uvoza, ve je samo prikazan tok proizvoda u lancu snabdevanja koji ima za cilj
snabdevanje u okviru nacionalnog trita. Generiki lanac snabdevanja prikazan je na slici 4,
na kojoj se vide svi uesnici i veze koje se usposatvljaju izmeu njih.
14

Potroai

Snabdevai

Trgovci

Veleprodavci

Proizvoai

Farmeri poljoprivredni proizvoai

Tok proizvoda

Slika 4. Generiki lanac snabdevanja u prehrambenoj industriji u UK, izvor: [5]

Koliko je umreavanje preduzea u sektoru prehrambene industrije u UK vano, govore i
pokazatelji kao to su dodata vrednost i zaposlenost u okviru lanaca snabdevanja. Pokazatelji i
njihova vrednost prikazani su po uesnicima u lancima snabdevanja u tabeli 7, tj. koliko svaki
od uesnika ostvaruje dodate vrednosti i koji broj radnika zapoljava. Treba napomenuti da se
vrednosti ovih pokazatelja menja iz godine u godinu i da je primetan rast dodate vrednosti
naroito kod trgovaca i proizvoaa, a da pad dodate vrednosti belee farmeri i ostali
proizvoai. to se tie zaposlenosti, trgovci i snabdevai belee znaajan rast, dok se pad
zaposlenosti primeuje kod veleprodavaca [39].

Tabela 7. Lanci snabdevanja u prehrambenoj industriji UK u pogledu dodate vrednosti i broja

zaposlenih u 2002. godini, izvor: [39]
Uesnik u lancu snabdevanja

Dodata vrednost
(u milijardama )

Broj zaposlenih

TRGOVCI

17

1.110.000

SNABDEVAI

13,8

1.254.000

VELETRGOVCI

5,5

192.000

PROIZVOAI

19,9

476.000

FARMERI

6,6

557.000

15

Analizom vrednosti ovih pokazatelja, jo jednom se potvruje znaaj lanaca snabdevanja i

njihovo stvaranje u prehrambenoj industriji, tj. umreavanja preduzea u okviru ovog sektora.
Kao to se moe videti, iz razliitih primera umreavanja, postoji nekoliko naina da se kreira
lanac snabdevanja, tj. postoji osnovni, jednostavni model umreavanja, gde proizvoa bira
distributere i farmere iz grupe distributera i farmera koji su prisutni na tritu, a distributer
dalje bira prodavce koji proizvode dalje distribuiraju krajnjim potroaima.
Postoji i model proirenog lanca snabdevanja, koji pored ve pomenutih uesnika iz osnovnog
modela, obuhvata jo neke uesnike, kao to su logistiki i finansijski provajderi, poslovni
kupci, ali i neke aktivnosti kao to su dizajn proizvoda ili istraivanje trita.
Iz istraivanja koja su sprovedena u sektoru prehrambene industrije u Sjedinjenim Amerikim
Dravama i Ujedinjenom Kraljevstvu, kreirani su generiki modeli lanaca snabdevanja u tom
sektoru, kao model po kom se preduzea iz tih drava umreavaju. I jedan i drugi model
imaju svoje karakteristike i specifinosti, a za lance snabdevanja u sektoru prehrambene
industrije u UK analizirani su i podaci o pokazateljima i to: dodata vrednost i broj zaposlenih,
ije su vrednosti kategorizovane prema uesnicima u lancima snabdevanja.

2.2 Klasteri preduzea u prehrambenoj industriji

Klasteri u prehrambenoj industriji predstavljaju potpuno nov nain razmiljanja o
povezivanju preduzea iz srodnih grana, naroito na lokalnom ili regionalnom nivou. O
ovome govori i Porter u [25, str. 202], koji ih definie, Klaster je grupa meusobno
povezanih kompanija i odgovarajuih institucija lociranih u blizini, koje se bave odreenom
delatnou, a povezuju ih zajednike karakteristike i komplementarnost.
Klasteri ukljuuju proizvoae, dobavljae sirovina, maina i usluga, finansijske institucije i
preduzea iz srodne delatnosti. Pored ovih uesnika, u klastere su ukljueni i distributivni
kanali i kupci, kao i proizvoai komplementarnih proizvoda, strukovna udruenja, dravne i
druge institucije, agencije za standardizaciju, institucije i agencije za istraivanja, kao i
institucije strune podrke.

16

Postoji jo nekoliko definicija klastera, razliitih autora i organizacija, koje blie definiu
pojam klastera, a za svaki privredni sistem klasteri su znaajan model umreavanja preduzea,
naroito na lokalnom nivou.

Evropska komisija daje svoju definiciju klastera [26]:

Klasteri su grupe nezavisnih preduzea i istraivakih organizacija koje posluju unutar
odreenog sektora i regiona, a koje su dizajnirane da stimuliu inovativne aktivnosti,
promoviui intezivnu saradnju, zajedniko korienje kapaciteta, razmenu znanja,
informacija i ekspertize, a prouzrokujui transfer tehnologija i kretanje mrenog povezivanja
izmeu svih aktera unutar klastera.
Zajedniko za sve definicije klastera, jeste da oni predstavljaju povezivanje preduzea iz
odreenog sektora privrede na odreenom geografskom prostoru. Veze koje se stvaraju u
klasteru imaju za cilj da se povea produktivnost, konkurentnost, uvoenje novih inovacija,
tehnoloko prelivanje, edukacija, trening i zajednika istraivanja povezanih preduzea, tj.
uesnika u klasteru. Pored uesnika u klasteru koji imaju zajedniki cilj, neophodno je
naglasiti i uticaj drave na stvaranje i poloaj klastera u jednom privrednom sistemu. Pored
toga to su znaajni za inovativnost odreenog sektora privrede, dobro organizovani klasteri
su jedan od bitnih koraka ka razvijenijoj privredi, naroito iz razloga to su klasteri lokalno
orijentisani, pa uspeno kreiranje klastera na odreenom podruju moe obezbediti porast
broja zaposlenih, nivoa obrazovanja, tehnoloku razvijenost i drugih relevantnih pokazatelja.
Na slici 5, prikazan je uticaj drave na poboljanje klastera, koje se ogleda u kreiranju
regulative koja e podsticati inovacije to pogoduje klasterima, sponzorisanje foruma za
povezivanje uesnika klastera, razvoj programa za edukaciju i obuku uesnika klastera.
Pored toga, dravne institucije vre i osnivanje lokalnih zona slobodne trgovine, podsticanje
izvoza, privlaenje stranih investicija i druge aktivnosti koje pomau da se klasteri bre
razvijaju, to u isto vreme znai i razvoj jedinica lokalne samouprave.

17

Slika 5. Uticaj drave na poboljanje klastera, izvor: [25]

Klasteri se mogu definisati na razliite naine, pa u zavisnosti od klasifikacije postoji

nekoliko vrsta klastera. Najznaajniji klasteri su industrijski klasteri, koje sainjavaju
uesnici, aktivnosti i resursi koji za cilj imaju razvoj, proizvodnju i prodaju proizvoda ili
usluga, ne samo u urbanim zonama, ve im je cilj da obuhvate iri opseg svog delovanja.
U Republici Srbiji postoji preko 20 klastera, a najvei broj klastera je organizovan u
sektorima turizma, poljoprivrede i prehrambene industrije. Najuspeniji klaster u Srbiji je
Automobilski klaster, koji obuhvata 22 preduzea i 5 naunih institucija i u kom je zaposleno
8.100 ljudi. Klasteri se mogu podeliti i po fazama razvoja u kojima se nalaze, tako da se
Klaster proizvoaa prehrambenih proizvoda POLUX nalazi u prvoj fazi razvoja, to znai
da nadleno Ministarstvo podrava razvoj klastera putem Javnih poziva za podrku [4].
Navedeni klaster, osnovan je sa ciljem da se mala i srednja preduzea i preduzetnici iz sektora
prehrambene industrije udrue radi podizanja efektivnosti poslovanja, konkurentnosti
proizvoda, kao i boljeg plasmana proizvoda i podsticanje izvoza. Klaster POLUX, sa seditem
u Kikindi, okuplja 13 proizvoaa, ali ne samo prehrambenih proizvoda, ve i proizvoaa iz
18

sektora proizvodnje obue i hemijske industrije [50]. Ukljuivanje u klaster preduzea iz

drugih sektora privrede nije karakteristino za klastere u drugim privrednim sistemima.

U okviru sektora prehrambene industrije u Srbiji, organizovano je i nekoliko klastera i

udruenja, koji se nalaze na nultoj fazi razvoja, tj. organizovani su samoinicijativno, bez
podrke Vlade Srbije, ali veina ima podrku razvojnih i obrazovnih institucija i nevladinih
organizacija. Kao primer prikazujemo Klaster Pekos, koji predstavlja mreu preduzea za
proizvodnju pekarskih proizvoda i obrazovnih institucija zaduenih za podrku rada i razvoja
klastera [46]. Pored toga to nemaju podrku Vlade, kako se ovaj klaster nalazi na nultoj fazi
razvoja, nemaju dovoljno mogunosti izvoza svojih proizvoda, ve su okrenuti iskljuivo
domaem tritu, konkretno tritu Novog Sada. Iz organizacione mape Klastera Pekos, na
slici 6, prikazani su, sa jedne strane proizvoai, koji su uglavnom samostalne zanatske
radnje, a sa druge strane sve institucije i agencije koje im pruaju podrku, pa tako u oblasti
marketinga i razvoja, podrku i strunu pomo dobijaju od Grupe za razvojne projekte
Rumenka, podrku menadmentu prua Meuoptinsko udruenje zanatlija Novog Sada.
Razvojne i obrazovne institucije koje pruaju podrku i daju strunu pomo ovom klasteru su
Institut za prehrambenu tehnologiju Novi Sad, Agencija za uvoenje sistema kvaliteta Quo
Vadis Novi Sad i Zavod za zdravstvenu zatitu radnika Novi Sad.
Znaaj ovakvih klastera, koji su lokalno organizovani i okupljaju iskljuivo lokalne zanatske
radnje, ali i mala i srednja preduzea, imaju znatan uticaj na razvoj lokalnih samouprava, jer
ukoliko se odreeni klaster organizuje, on kao jedna organizaciona celina moe distribuirati
proizvode na druga lokalna trita u okviru jedne drave ili regiona, i na taj nain, porastom
obima proizvodnje, smanjuje se broj nezaposlenih u toj lokalnoj samoupravi, a u isto vreme i
lokalna samouprava e biti daleko atraktivnija za investicije, da li od domaih ili stranih
investitora.

Klasteri koji su organizovani u Republici Srbiji su uglavnom u prvoj fazi razvoja ili u drugoj
uz pomo i podrku Vlade Srbije, a lokalno orijentisani klasteri su uglavnom, u nultoj fazi
razvoja, to je oteavajua okolnost, s obzirom da imaju ograniene mogunosti irenja na
druga, lokalna trita, a mogunost izvoza gotovo da i ne postoji.

19

Slika 6. Organizaciona mapa Klastera Pekos, izvor: [46]

Model idealnog klastera sree se ne samo u literaturi i istraivanjima, ve i u praksi, pa je
takav jedan klaster prikazan na slici 7.

Slika 7. Kalifornijski klaster proizvoaa vina, izvor: [25]

20

Proizvodnja vina se svrstava u sektor prehrambene industrije, kao jedna od grana, te je ovaj
model klastera relevantan za posmatranje klastera koji se organizuju upravo u tom sektoru,
bez razlike koja grana je u pitanju. Funkcionalnost i efektivnost klastera koji se zasniva na
ovom modelu je na visokom nivou, a pored onih osnovnih uesnika, a to su uzgajivai groa
i vinarije, tj. proizvodni pogoni, obuhvata jo i dravne agencije i proizvoae svih
neophodnih sirovina i proizvoda koji se koriste u proizvodnji vina. Pored toga, vidljiva je
povezanost sa Poljoprivrednim klasterom sa jedne, i Turistikim i Prehrambenim klasterom sa
druge strane. Moe se zakljuiti da je Kalifornijski klaster proizvoaa vina zasnovan na
saradnji sa Poljoprivrednim klasterom koji obuhvata tehnologiju navodnjavanja, opremu za
berbu groa, neophodne hemijske preparate, kao i okote, a sa druge strane se zasniva na
Prehrambenom klasteru iji je jedan od lanova, kao i na Turistikom klasteru koji ima za cilj
poveanja broja turista koji e putem turistikih aranmana poseivati brojne vinarije u ovom
podruju.

21

3. KLJUNE PERFORMANSE UPRAVLJANJA

Kljune performanse upravljanja u preduzeima koja posluju u sektoru prehrambene
industrije ima svoje specifinosti i karakteristike koje su svojstvene samo tom sektoru
privrede. Upravljanje preduzeem obuhvata itav niz aktivnosti koje je neophodno obaviti,
kako bi se ostvario krajnji cilj osnivanja preduzea. Sve aktivnosti koje se obavljaju mogu biti
analizirane putem pokazatelja, ijom bi analizom menadment preduzea dobio uvid u
uspenost ostvarivanja svojih ciljeva. Pored toga to se performanse upravljanja posmatraju za
jedno, pojedinano preduzee, performanse upravljanja se mogu posmatrati i u okviru
udruenog delovanja preduzea sa svojim partnerima, bilo u obliku lanaca, mrea ili klastera.
Uglavnom, kada je re o analizi performansi upravljanja gde su preduzea udruena u obliku
lanaca, naroito se posmatraju odnosi koji se ostvaruju izmeu uesnika u tom lancu, a pre
svega se posmatra unutranja integracija u okviru jednog preduzea.
Odnosi koji se kreiraju unutar samog preduzea i njihova integracija posmatra se kroz odnose
izmeu interne integracije i performansi [8]. Interna integracija obuhvata prepoznavanje
znaaja razliitih funkcionalnih podruja u okviru jednog preduzea i kreiranje integrisanog
sistema koji e izvravati sve procese. Kako bi se proces integracije izvrio na efikasan nain,
neophodno je otkloniti sve funkcionalne barijere koje se javljaju u razliitim funkcionalnim
podruijima, i to po principu decentralizacije i specijalizacije. Kada se otklone sve barijere
koje postoje izmeu funkcionalnih podruja, tada se kreira integrisani sistem u okviru jednog
preduzea i to preduzee e, kao jedan integrisani sistem bolje funkcionisati ne samo interno,
ve e biti daleko efikasnije i u irem okruenju, tj. u nekom lancu ili mrei u kom se nalazi.
Jo jedan odnos koji se posmatra je odnos izmeu potroaa i proizvoaa/snabdevaa i
uticaj na performanse [8]. Ovaj odnos se uspostavlja direktno na tritu i znatan je iz razloga
to e proizvoai najtanije informacije o svojim proizvodima, ali i potrebama dobiti
direktno od potroaa. Kada dobiju potrebne informacije, proizvoai mogu reagovati
razvojem, selekcijom i implementacijom strategija kako bi odgovorili na potrebe koje postoje
kod potroai. Ovaj odnos koji se uspostavlja izmeu potroaa i proizvoaa, bitan je za
jedno preduzee, a kada se radi o integrisanom lancu snabdevanja, veoma je bitno kakve
odnose sa potroaima imaju ostali uesnici u tom lancu.

22

Ukoliko ostali uesnici u lancu imaju bliske odnose sa potroaima, to moe biti od koristi za
ceo jedan lanac snabdevanja.
Razlog je taj, to uesnici u lancu vre razmenu informacija o proizvodima, procesima,
planiranju i kapacitetima, kao i pomoi uesnika u lancu kako bi proizvoa razvio svoje
proizvodne planove i proizveo odreeni obim proizvodnje u predvienom vremenu.

Sa druge strane, kada se posmatra priroda samih lanaca snabdevanja, odnosi koji se
uspostavljaju, a koji imaju uticaj na performanse, posmatraju se sa vie apsekata, pa se
posmatraju odnosi u samim lancima snabdevanja, ali se posmatraju i odnosi sa dravom,
nadlenim institucijama i zakonskom regulativom za odreenu oblast.

Karakteristike lanaca snabdevanja, koje imaju veze sa performansama funkcionisanja i

upravljanja su [19]:

Zajednike inovacije;

Fokus na potroaa;

Visok kvalitet autputa;

Najbolja svetska praksa;

Kontinuirano poboljanje;

Fleksibilni komercijalni okviri;

Objektivno merenje performansi;

Poboljanje predvianja poslovanja;

Koordinisani procesi;

Otvorena komunikacija izmeu uesnika i

Dvosmerni tok informacija.

Kada se posmatra lanac vrednosti sa svih aspekata koji su nabrojani, uviamo da se fokus
stavlja na sve delove poslovanja i odnosa koji se uspostavljaju izmeu svih uesnika u lancu
snabdevanja, i jasno su i precizno definisani, a svaki od ovih aspekata, tj. njihovim
poboljaljem i dovoenjem na vii nivo i performanse upravljanja i funkcionisanja e biti na
viem nivou, to se moe dokazati i putem pokazatelja.

23

Uticaj vrstih partnerskih odnosa koji imaju veliku vrednost u korelaciji sa efikasnou lanaca
snabdevanja, dokazan je i u istraivanju koje je sprovedeno u vie od 80 preduzea iz
privatnog ili javnog sektora, koji su uesnici nekog lanca vrednosti [34].

Na slici 8. prikazana je efikasnost lanaca snabdevanja, u odnosu na vrednost partnerstva, pa se

zakljuuje da je istraivanjem utvreno da je efikasnost lanca snabdevanja na viem nivou,
ukoliko je vrednost partnerstva na viem nivou, to direktno znai da ukoliko se stvore bolji
odnosi izmeu partnera, uesnika u lancu snabdevanja, utoliko e i efikasnost lanca

Vrednost partnerstva

snabdevanja biti vea.

Efikasnost lanca snabdevanja

Slika 8. Efikasnost lanca snabdevanja u korleaciji sa vrednosti partnerstva, izvor: [34]

Sagledavajui odnose koji vladaju ili u okviru jednog preduzea, kao to je interna integracija,
ili odnosi preduzea sa drugim uesnicima u oblicima udruenog delovanja, konkretno u
lancima snabdevanja, moe se zakljuiti da svi odnosi koji se uspostavljaju ili u okviru jednog
preduzea ili odnosi preduzea sa drugim uesnicima/partnerima, znatni su kada se u
razmatranje uzimaju performanse upravljanja. Kao dokaz toga je i rezultat istraivanja, koji
nam pokazuje da je vrednost partnerstva izmeu lanova, znaajan za efikasnost lanaca
snabdevanja, pa tako efikasnost lanaca snabdevanja proporcionalno raste sa poveanjem
vrednosti partnerstva.

U ovom delu rada prikazane su i performanse upravljanja u sektoru prehrambene industrije,

tj. elementi koji imaju uticaj na performanse upravljanja, a mogu se podeliti u etiri grupe, i to
[23]:
24

1) Efikasnost;
2) Fleksibilnost;
3) Osetljivost i
4) Kvalitet hrane/proizvoda.
U okviru svake navedene grupe, postoji po nekoliko pokazatelja koji su znaajni, a zajedniko
za sve etiri grupe je da imaju direktan uticaj na performanse, tj. performanse se upravo na
njima i zasnivaju. Sagledavanje performansi i svih grupa elemenata, karakteristian je,
iskljuivo, za lance snabdevanja koji se kreiraju u okviru sektora prehrambene industrije.
Karakteristika ovakvog sagledavanja performansi je i ta da se posmatra etvrta grupa
elemenata, a to je Kvalitet proizvoda/hrane, to naravno, nije odlika bilo kog drugog sektora
industrije. U okviru te grupe elemenata koji se tiu kvaliteta, postoji 2 odvojene grupe, a to su
Kvalitet proizvoda i Kvalitet procesa.
Prikaz elemenata koji ine odvojenu grupu, koja ima uticaj na performanse, prua slika 9., na
kojoj su prikazani kluni elemnti i podelemnti.

PERFORMANSE

EFIKASNOST

TROKOVI
-Trokovi proizvodnje
-Distribucioni
trokovi
-Transakcioni
trokovi
PROFIT
POVRAAJ
INVESTICIJA
ZALIHE

OSETLJIVOST

FLEKSIBILNOST

STOPA
POPUNJENOSTI
KANJENJE
PROIZVODA
VREME ODZIVA
POTROAIMA
GREKE U
PEDICIJI

ZADOVOLJSTVO
KUPACA
OBIM
FLEKSIBILNOSTI
PRILAGODLJIVOS
T ISPORUKA
-BROJ:
-Neisporuene robe
-Neuspene prodaje
-Kasnih porudbina

KVALITET
PROIZVODA

KVALITET
PROIZVODA
-ulne osobine i rok
trajanja
-Bezbednost proizvoda
i zdravlje
-Pouzdanost proizvoda
i pogodnost
KVALITET
PROCESA
-Proizvodni sistem
-Aspekt zatite ivotne
sredine
-Marketing

Slika 9. Konceptualni okvir indikatora performansi upravljanja lanacem snabdevanja u

sektoru poljoprivredno prehrambene proizvodnje, izvor: [16]
25

Na slici 9. prikazani su elementi koji imaju uticaj na performanse, tj. u okviru pojedinanih
elemenata, koji se to pokazatelji izraunavaju kako bi se dobio precizniji rezultat performani
upravljanja u datom lancu snabdevanja. Prilikom izraunavanja svih nabrojanih elemenata,
prikaz rezultata pomae menadmentu da izvri korektivne mere u odreenom trenutku i za
odreene aktivnosti ili skup aktivnosti, a naroito je vano iz razloga to se iz ovih elemenata
izdvajaju pokazatelji i performanse koje direktno na tritu stvaraju kompetitivnu prednost.
Na taj nain se prepoznaje nekoliko osnovnih performansi [2]:

Cena cena zavisi od trokova proizvodnje koji su prikazani u skupu elemenata

Efikasnost, a cena je jedan od elemenata koji stvara kompetitivnu prednost na tritu.

Profit profit je takoe, prikazan u skupu elemenata kao i trokovi i za jedan lanac
snabdevanja je znatan pokazatelj, jer ukoliko se ne ostvaruje predvieni profit,
menadment uesnika u lancu snabdevanja mora izvriti kontrolu svih transakcija i
analaizu aktivnosti, kako bi se utvrdilo iz kog razloga je stanje takvo i pristupilo
korektivnim merama.

Zalihe u ovom skupu elemenata u okviru Efikasnosti, uzimaju se u obzir

skladitenje, osiguranje, oteenja i gubici, a dobrim upravljanjem zaliha i
osiguravanjem celokupne proizvodnje i proizvoda, stie se kompetitivna prednost na
tritu.

Zadovoljstvo kupaca ovaj element spada u grupu Fleksibilnost i jedan je od

najopipljivijih elemenata iz razloga to se radi o zadovoljstvu kupaca proizvodima,
kao i o percepciji kupaca o proizvodima koje nude proizvoai. Proizvoai i
proizvodi o kojima potroai/kupci imaju pozitivan stav, imaju kompetitivnu prednost
na tritu u odnosu na konkurenciju, o kojoj kupci nemaju percepciju na tom nivou.

Neisporueni proizvodi, kanjenje porudbina takoe, opipljivi element, jer

ukoliko jedan lanac snabdevanja, tj. uesnici u njemu dovedu transport proizvoda i
obradu porudbina na visok nivo, stei e kompetitivnu prednost na tritu u odnosu
na proizvoae/prodavce, koji kasne pri isporuci ili vre obradu porudbina sporo i
neefikasno.

26

Greke u pediciji element iz skupa Osetljivost, jeste jo jedan opipljiv element koji
se oslanja na prethodni koji se tie neisporuenih proizvoda, jer ukoliko se u lancu
snabdevanja izmeu uesnika pedicija organizuje na takav nain da ne dolazi do
greaka, oekivano je da se stvori kompetitivna prednost, dok, ukoliko uesnici u
lancu snabdevanja nemaju dobro razgranatu mreu pedicije i ukoliko ona nije
efikasna, mogu u svoj lanac prikljuiti i specijalizovano preduzee, koje se bavi
iskljuivo pedicijom, tj. outsource ovanjem se mogu postii bolji rezultati.

Kvalitet proizvoda ovaj element je od izuzetnog znaaja i svrstava se u grupu

Kvalitet proizvoda/hrane i predstavlja element koji je veoma opipljiv i rizian, jer ne
postoji nita vanije za potroae od toga koliko je odreen proizvod prehrambene
industrije bezbedan i kvalitetan za upotrebu, tj. za ishranu.

Iz tog razloga, proizvoai koji potuju nacionalne i meunarodne standarde koji se odnose na
proizvodnju hrane, ispunjavaju sve standarde kvaliteta, stiu mogunost da ostvare
kompetitivnu prednost na tritu, a ako ne to, sasvim sigurno stiu mogunost da ravnopravno
sa liderima na tritu uestvuju na tritu i da se konkurentskim nadmetanjem prikau
potroaima kao proizvoai koji proizvode sigurne, kvalitetne proizvode/hranu, koja je u
skladu sa nacionalnim i meunarodnim standardima.

U tabeli 8. prikazani su svi elementi/performanse, koje imaju uticaj na prethodno navedene

kompetitivne prednosti, a elementi su prikazani uz odgovarajuu definiciju i nain merenja, tj.
izraunavanja.

27

Tabela 8. Definicije i pokazatelji performansi upravljanja u lancima snabdevanja u sektoru

poljoprivredno prehrambene industrije, izvor: [2]
ELEMENT
Trokovi
proizvodnje/Distribucioni
trokovi

Transakcioni trokovi

Profit

Povraaj investicija

Zalihe

Zadovoljstvo kupaca

Obim fleksibilnosti

DEFINICIJA
EFIKASNOST
Kombinovani trokovi radne
snage i sirovina u
proizvodnji, ukljuujui i
trokove transporta i trokove
rukovanja proizvodima.
Drugi novani izdaci, koji se
tiu trokova istraivanja,
pregovaranja, kao i trokovi
izvrenja.
Pozitivan rezultat na
investicije ili iz poslovanja,
nakon oduzimanja svih
trokova.
Predstavlja pokazatelj
profitabilnosti i meri koliko
efikasno odreeno preduzee
koristi kapital za stvaranje
profita.
Robne zalihe sirovina,
nedovrene proizvodnje i
gotovih proizvoda koji jo
nisu prodati.
FLEKSIBILNOST
Stepen do kog su kupci
zadovoljni proizvodima i
uslugama.
Sposobnost promene izlaznih
nivoa proizvedenih
proizvoda.

Sposobnost da se promene
planirani rokovi isporuka.
Prilagodljivost isporuka

Neisporuena roba

Neuspena prodaja

Situacija kada poruene robe

nema na zalihama, ali kada je
kupac spreman da saeka.
Situacija kada robe nema na
zalihama i kada kupac nije
spreman da saeka novi
kontigent.
28

NAIN MERENJA
Fiksni + Varijabilni trokovi

Trokovi istraivanja +
Trokovi pregovaranja i
zakljuenja ugovora +
Trokovi izvrenja
Ukupan prihod Ukupan
rashod

Neto profit/Ukupna aktiva

Trokovi skladitenja +
Trokovi uvanja zaliha +
Trokovi osiguranja zaliha
Procenat zadovoljnih kupaca
u odnosu na nezadovoljne
kupce.
Izraunavanje varijanse
potranje i maksimalnih i
minimalnih nivoa obima
proizvodnje u odreenom
periodu vremena.
Odnos izmeu razlike
vremenskog perioda kada
isporuka moe biti izvrena i
najranijeg vremenskog
perioda kada isporuka moe
biti izvrena.
Odnos broja neisporuenih
porudbina i ukupnog broja
porudbina.
Odnos neuspenih prodaja i
ukupnog broja prodaja.

Stopa popunjenosti

Kanjenje proizvoda

OSETLJIVOST
Procenat jedinica porudbine
koje se izvravaju po
ukupnom broju porudbina.
Vreme koje protekne izmeu
predvienog roka isporuke.

Stvarna popunjenost
porudbinama u odnosu na
ciljnu popunjenost
porudbinama.
Datum isporuke Datum
dospea

Vreme koje protekne izmeu Razlika vremena kreiranja

kreiranja porudbine i
porudbine i njenog
Vreme odziva potroaima
dostave proizvoda
izvrenja.
potroaima.
Ukupno vreme koje je
Iznos vremena za
potrebno da se proizvede
proizvodnju jedne jedinice.
Vreme ekanja
jedna jedinica proizvoda.
Registrovane albe kupaca na Ukupan broj primljenih albi
albe potroaa
proizvode.
kupaca na proizvode.
Pogrene isporuke proizvoda. Procenat pogrenih isporuka.
Greke u pediciji
KVALITET PROIZVODA/HRANE
Obuhvata izgled, ukus, boju, Procenat oteenja proizvoda,
veliinu proizvoda koji se
skale boje i veliine, procenat
isporuuju potroaima, kao i suve materije u proizvodima i
rok trajanja upakovanih
procenat eera, razlika
izmeu vremena proizvodnje
ulne osobine i rok trajanja proizvoda bez uticaja na
kvalitet i izgled proizvoda.
i pakovanja proizvoda i
odreivanje take u kojoj
proizvod nee moi bezbedno
da se koristi.
Kvalitet proizvoda i
Analiza nutritivne vrednosti i
nutritivne vrednosti u svakom laboratorijska analiza
Bezbednost proizvoda i
od njih, provera prisustva
proizvoda u skladu sa
zdravlje
patogenih organizama ili
sertifikatima i standardima.
hemijskih sredstava u njima.
Odnosi se na usklaenost i
Broj albi.
pouzdanost proizvoda, koje
mora biti u skladu sa onim
Pouzdanost proizvoda i
to je napisano na deklaraciji
pogodnost
samog proizvoda. Opis
proizvoda i deklaracija mora
biti jasna i razumljiva.
Mogunost praenja istorije
Dostupnost informacija o
proizvoda u jednom
proizvodima, upotreba bar
proizvodnom pogonu,
kodova, standardizacija
Sledljivost
njegove lokacije pomou
sistema kvaliteta.
razliitih obeleja i naina
identifikacije.
Standardizovani uslovi
Merenje relativne vlanosti
potrebni za skladitenje i
vazduha i temperature u
Uslovi skladitenja i
transport sa optimalnim
skladitima i transportnim
transporta
uslovima za ouvanje
sredstvima u skladu sa
kvaliteta.
standardima.
29

Uslovi rada

Obuhvata radno okruenje,

higijenske uslove rada u
skladu sa standardima i
propisima.
Odnosi se na korienje
energije, vode, pesticida, kao
i na odnos prema reickliranju.

Zatita ivotne sredine

Marketing

Obuhvata promociju
proizvoda i direktan kontakt
sa kupcima (etikete, cene,
brendiranje), otvaranje
korisnikog servisa za
dodatne informacije kupcima
i kontakt sa kupcima pre, za
vreme i nakon kupovine,
demonstracija proizvoda.

Usklaenost sa standardima i
propisima.
Korienja energenata po m2,
upotreba vode po m2
navodnjene povrine, iznos i
uestalost upotrebe pesticida
u skladu sa standardima,
procenat upotrebe
recikliranih materijala.
Poveanje broja kupaca i
prodaje u odnosu na trokove
promocije i demonstracije
proizvoda, odnos utroenih
resursa za pokretanje
korisnikog servisa i rasta
prodaje.

U tabeli 8. prikazane su definicije i obrasci za izraunavanje svih elemenata koji utiu na

performanse upravljanja, te se moe zakljuiti da analizu svih elemenata menadment mora
da obavlja periodino, u utvrenim rokovima, ali i svakodnevno u poslovanju.
Razlog je taj to se radi o sektoru poljoprivredno prehrambene proizvodnje, u kojoj se svaki
proizvod mora kontrolisati od samog ulaza sirovina u proizvodni proces, pa sve do upotrebe
proizvoda od strane krajnjeg potroaa.
Neophodno je kroz poslovanje, analizirajui sve performanse, obezbediti sniavanje trokova,
to dovodi do niih prodajnih cena, obezbeivanje optimalnih uslova skladitenja i transporta,
potovanje rokova isporuke proizvoda potroaima, poveanje nivoa fleksibilnosti isporuka,
smanjenje broja neuspenih prodaja, smanjenje vremena ekanja potroaa i obrade
porudbina, smanjenje broja albi potroaa i greaka u isporukama, poveanje nivoa
kvaliteta proizvoda i procesa, usaglaenost sa standardima i propisima, opredeljenost na
zatitu ivotne sredine, a svi ovi elementi doprinose ostvarivanju profita, koji e biti na viem
nivou, kao i drugih pokazatelja uspenosti, kao to je povraaj investiranih sredstava.

30

4. POKAZATELJI KVALITETA UPRAVLJANJA

Upravljanje preduzeem moe se posmatrati sa vie aspekata, a u savremenom
poslovanju, naroito je vano analizirati upravljanje nekim od oblika udruenog delovanja
preduzea, kao to su lanci snabdevanja. U lancima snabdevanja prisutno je nekoliko ili
nekoliko desetina uesnika, koji svako u svom domenu poslovanja doprinosi ostvarivanju
krajnjeg cilja itavog lanca snabdevanja.

Za razliku od osnovnih performansi upravljanja, koje su predstavljene u ovom radu,

pokazatelje kvaliteta upravljanja u nastavku rada posmatramo i analiziramo putem
istraivanja koja su vrena u vie privrednih sistema/drava, a po odreenim aspektima koji su
znaajan pokazatelj kvaliteta upravljanja, dok ispunjavanje, tj. dovoenje na vii nivo
efikasnosti svakog od tih aspekata, doprinosi i ostvarivanju boljih rezultata itavog lanca
snabdevanja i boljeg poloaja na tritu.
Istraivanja koja su sprovedena, i na osnovu kojih e se uoiti njihov domet, odnose se na est
kljunih aspekata:
1) Lanac informacija u okviru jednog lanca snabdevanja, pored razmene resursa,
razliitih roba ili usluga, neprestano se vri i razmena informacija. U savremenom
poslovanju, za jedno preduzee ili jedan lanac preduzea, informacije, pored ljudskih,
predstavljaju najvredniji resurs, jer se smatra da na tritu mogu biti najuspeniji,
samo oni koji poseduju prave i relevantne informacije;
2) Standardi i kvalitet kada se govori o propisanim standardima kvaliteta i uopte
kvalitetu, uglavnom se posmatraju iskljuivo standardi vezani za proizvodnju
proizvoda i kvalitet samih proizvoda, a ono to je takoe vano, je i usaglaenost sa
propisanim standardima vezanih za kvalitet procesa. Kvalitet procesa je samo jedna
karika u lancu itavog proizvodnog/poslovnog procesa, te je usaglaenost i sa ovim
standardima znatan pokazatelj menadmentu sa jedne strane, a potroaima sa druge
strane, radi njihove bolje, pozitivnije percepcije odreenog preduzea ili proizvoda.
Pored toga to usaglaenost sa standardima ima znaaj za preduzee, usaglaenost sa
svim propisanim standardima, bilo nacionalnim ili meunarodnim, naroito je bitno u
sektoru prehrambene industrije.
31

Upravo u tom sektoru bezbednost proizvoda/hrane i uticaj proizvoda na zdravlje ljudi

od najveeg znaaja. Ovo svakako vai i za sve druge sektore industrije, ali je u
sektoru prehrambene industrije to najosetljiviji faktor;
3) Isporuka i pakovanje pored usaglaenosti sa propisanim standardima i svim
elementima koji ukazuju na kvalitet, isporuka i pakovanje prehrambenih proizvoda,
takoe je osetljiv i rizian segment u ovom sektoru industrije. Isporuka prehrambenih
proizvoda mora da se vri odgovarajuim prevoznim sredstvima u kojima e proizvodi
imati optimalne uslove, to se tie vlanosti i temperature, a takoe, pre same
isporuke, i skladitenje proizvoda mora biti u skladu sa tim. Zavisno od toga, na koje
trite se izvoze proizvodi, zavisi i kojim transportnim sredstvom e oni biti isporueni
na to trite, pa se tako prepoznaje nekoliko vidova transporta, koje moe biti
obavljeno: drumski, avionski, brodski ili inski. Pored procesa isporuke i pakovanje
prehrambenih proizvoda mora biti standardizovano, gde se mora voditi rauna da
samo pakovanje nema hemijske elemente ili neka druga svojstva koja utiu sa jedne
strane, na kvalitet, a sa druge strane, na bezbednost prehrambenih proizvoda.
4) Redukcija gubitaka ovaj element odnosi se na to, kako preduzea, tj. lanci
snabdevanja, analiziraju gubitke koji nastaju u nekoj od aktivnosti koju obavljaju, bilo
da je u pitanju skladitenje, transport, kart u proizvodnji i drugi gubici koji nastaju u
svakodnevnom poslovanju. Pored toga to analiziraju sa svoje strane kako da smanje
gubitke, analizira se i sa ireg aspekta posmatranja, pa je tako znaajno za preduzea,
da posmatraju kakvu tetu nanose irem okruenju, na primer, koliko tetnih gasova
emituje korienje odreenog transportnog sredstva i kako se ono moe smanjiti
upotrebom nekog drugog, to emo iz sporvedenih istraivanja i videti. Ono to je
znaajno kod redukcije gubitaka je to da svaki uesnik u lancu snabdevanja mora biti
objektivan u analizi sopstvenih aktivnosti koje obavlja, jer samo na taj nain moe se
doi do rezultata koji prikazuju realno stanje, a na osnovu tih rezultata vre se
korektivne mere, kako bi gubici bili redukovani, tj. smanjeni.
5) Uticaj 3 PL (outsourcnig-a) na kvalitet upravljanja u jednom lancu snabdevanja,
dunosti svakog od uesnika su precizno delegirane, te ne postoji nijedan segment
poslovanja koji nije dodeljen, odreenom uesniku. Kada se vri analiza trokova
svake od aktivnosti, menadment moe utvrditi da obavljanje odreenih aktivnosti
treba prepustiti odreenom, specijalizovanom preduzeu, koje se bavi iskljuivo tim
32

aktivnostima i koje te aktivnosti moe izvriti na efikasniji, bri i na kraju krajeva,

povoljniji nain.
Outsoruce-ovanjem odreenih aktivnosti, postiu se bolji rezultati u odreenoj
aktivnosti, a kako to utie na kvalitet upravljanja u lancima snabdevanja,
analiziraemo iz obavljenih istraivanja. Vano je rei da je korienje usluga 3 PL
(logistikih provajdera), od znaaja za preduzea koje posluju na jednom nacionalnom
tritu, a jo vie, za preduzea koja su izvozno orijentisana.
6) Uticaj savremenih tehnologija na kvalitet upravljanja primena Interneta i drugih
savremenih tehnologija u upravljanju lancima snabdevanja je trend koji je prisutan ve
dui niz godina, u preduzeima koja posluju u razvijenim dravama. Velike promene
koje su nastale primenom Interneta u upravljanju lancima snabdevanja, dovele su do
velikih promena i u samom upravljanju preduzeima, jer korienje Interneta zahteva
tehnoloke i strukturne promene u samim preduzeima, kako bi jedan organizacioni
sistem/preduzee, mogao da se ukljui u te savremene tokove. Kada jedno preduzee
prihvati i usvoji sve neophodne elemente, koje zahteva takav nain poslovanja, moe
se ukljuiti u lance snabdevanja kojima e biti rukovoeno elektronski, to dovodi do
vee efikasnosti lanaca snabdevanja, bilo po pitanju saradnje, planiranja, razmene
informacija i drugih aktivnosti koje se obavljaju u koordinaciji sa svim uesnicima u
lancima snabdevanja.
Svih est aspekata, svaki u svom domenu, ukazuju na kvalitet upravljanja u odreenom lancu
snabdevanja, a konkretno i u svakom preduzeu. Istraivanja koja su sprovoena u razliitim
privrednim sistemima/dravama, pruaju nam konkretne primere i rezultate, kako odreene
promene u samom menadmentu, u samom preduzeu i u lancima snabdevanja, doprinose
podizanju nivoa kvaliteta upravljanja u preduzeima i lancima snabdevanja, u sektoru
prehrambene industrije, a u nekim privrednim sistemima se to posmatra i kao sektor
poljoprivredno - prehrambene industrije.
Dometi istraivanja koja su sprovedena u razliitim privrednim sistemima, pruaju
informacije, iz kojih e se doneti zakljuci o tome kako i na koji nain preduzea iz sektora
prehrambene industrije mogu upravljati sopstvenom organizacijom, kao i lancima
snabdevanja, na takav nain koji e im obezbediti efikasniji lanac informacija, vii nivo
kvaliteta proizvoda/hrane, uz usaglaenost sa nacionalnim i meunarodnim standardima
33

proizvodnog procesa i kvaliteta proizvoda, bolji, efikasniji i bezbedniji nain isporuke i

pakovanja, na koji nain mogu vriti redukciju gubitaka koji nastaju u razliitim aktivnostima
u poslovanju, ali i na koji nain mogu iskoristiti logistike provajdere, koji doprinose
poveanju efikasnosti i sniavanju trokova u odreenim poslovnim aktivnostima, kao i na
koji nain mogu i moraju primeniti Internet u upravljanju lancima snabdevanja, koji dalje
doprinosi poveanju nivoa efikasnosti, povezanosti i saradnje izmeu svih uesnika u lancu
snabdevanja. Treba skrenuti panju da odreeni aspekti na drugaiji nain mogu ili ne mogu
biti implementirani u razliitim privrednim sistemima/drava. Razlog je taj to svaki privredni
sistem ima svoje karakteristike i specifinosti, uglavnom, zavisno od stepena privrednog i
tehnolokog razvoja, te je preduzeima lake ili tee da odreene elemente implementiraju u
obavljanje svojih aktivnosti i procesa.

4.1 Lanac informacija kao pokazatelj kvaliteta upravljanja

U poslovnim procesima koji se obavljaju u jednom preduzeu, kao i u poslovnim
procesima i svakodnevnim aktivnostima koje se obavljaju u udruenom delovanju preduzea,
kao na primeru lanca snabdevanja, informacije koje se razmenjuju, kao i njihov tok od
znaaja su ne samo za preduzea, pojedinane uesnike u lancu snabdevanja, ve su od
znaaja za lanac snabdevanja, kao jednu organizacionu celinu. U poslovanju, upravljanje
informacijama se vri na nekoliko razliitih nivoa/slojeva, koji odgovaraju razliitim nivoima
upravljanja. Informacije se mogu posmatrati od onih informacijama o transakcijama, na
najniem nivou, pa do upravljakih informacija na najviem nivou [23].
Uspostavljanje informacione infrastrukture i strukture u jednom preduzeu i u lancima
snabdevanja, u savremenom poslovanju, pod uticajem Interneta, od velike je vanosti, ne
samo za tok informacija izmeu uesnika, ve je od vanosti i za upravljanje u okviru
organizacija.

Elektronsko poslovanje i digitalna razmena informacija o poslovnim transakcijama, prisutna

je u sektoru poljoprivredno prehrambene industrije ve dui niz godina [23].
Sa te strane, elektronsko poslovanje i digitalna razmena informacija izmeu uesnika u
lancima snabdevanja nije komplikovana, koliko je komplikovano uspostaviti informacionu
infrastrukturu za praenje/pronalaenje kapaciteta i osiguranje kvaliteta. To predstavlja
mnogo kompleksniji i zahtevniji zadatak.
34

Obezbediti informacionu infrastrukturu za praenje/pronalaenje kapaciteta, predstavlja

uspostavljanje jednog potpuno novog sistema za razmenu informacija, a pre svega, mora se
obezbediti dostupnost informacija od samog izvora informacija, koje su relevantne [23]. U
prehrambenoj industriji, tradicionalni ERP sistem, koji se primenjuje u veini preduzea i
lanaca snabdevanja, ne moe da prui dovoljno informacija o svim, pojedinanim
proizvodima ili njihovim, odreenim delovima.
Ovo je jedan od razloga, iz kog se stvaraju novi, savremeniji softveri, koji e pruiti daleko
bolji i efikasniji sistem monitoringa svih proizvoda ili njihovih delova u bilo kom trenutku i u
bilo kom delu organizacije da se nalaze. U lancu snabdevanja, a u razmeni informacija
izmeu partnera u njima, jako je teko pratiti sve tokove proizvoda, naroito kada su uesnici,
vertikalno povezani.
U novom modelu, kada se obezbedi informaciona infrastruktura za praenje i pronalaenje
kapaciteta, upravljanje u preduzeima uesnicima u lancu snabdevanja, podie se na vii
nivo, jer se razmena informacija vri na svim nivoima, a u poljoprivredno prehrambenoj
industriji, razmena informacija poinje od farmi, preko drugih uesnika, koji obezbeuju
sirovine, do proizvoaa, kao i dobavljaa i distributera.

Proizvodnja

Distributeri
Trgovina

Farme
Pekare
Mlinovi
Dobavljai

Slika 10. Informaciona infrastruktura za praenje/pronalaenje kapaciteta u mlinsko

pekarskoj industriji, izvor: [23]
35

Na slici 10. prikazano je kako izgleda informaciona infrastrukra u kojoj je ukljueno

praenje/pronalaenje kapaicteta i to na primeru mlinsko pekarske industrije, koja se,
naravno, svrstava u sektor prehrambene industrije. Jasno se prikazuje i uoava, da je
povezanost i razmena informacija, koju predstavlja takasta struktura, dovedena na najvii
nivo, jer se vidi, da je prisutna i postojana povezanost izmeu svih uesnika u ovoj
proizvodnji, a moe se posmatrati i kao lanac snabdevanja.
to se tie upravljanja i uticaja lanca informacija u ovakvom obliku, na upravljanje
preduzeem i lancem snabdevanja, moe se zakljuiti da povezanost u ovakvoj informacionoj
infrastrukturi, olakava upravljanje svim aktivnostima i efikasnije je praenje proizvoda ili
sirovina koje se koriste u proizvodnom procesu.
Pored obezbeivanja informacione infrastrukture, neophodno je i raditi na obezbeivanju
kvaliteta informacija koje se razmenjuju u okviru lanca snabdevanja i u okviru jedne
organizacione celine/preduzea, a u pitanju je kvalitet informacija, koje se tiu kvaliteta
proizvoda koji se plasiraju na trite, tj. sakupljaju se i klasifikuju sve informacije iji su izvor
potroai, a u vezi sa proizvodima i stepenom njihovog zadovoljstva. U prehrambenoj
industriji, jedan od najopipljivijih i najrizinijih elemenata, jeste upravo usaglaenost sa
standardima vezanih za procese ili za kvalitet proizvoda, pa u okviru jednog preduzea postoji
i nekoliko standarda, sa kojima moraju biti usaglaeni.
Miksom standarda sa kojima postoji usaglaenost, kompleksno je i zahtevno organizovati i
kontrolisati, pa se u tu svrhu mora kreirati lanac informacija koji e objediniti sve tokove
informacija i u kom e se obezbediti neophodan kvalitet. Ovakav model lanca informacija,
prvi put je uspostavljen u Nemakoj i Holandiji, u okviru QS i IKB sistema, koji se
primenjuju u prehrambenoj industriji [12]. Ovi sistemi koji se koriste prate tok informacija
kroz itav lanac snabdevanja od dobavljaa do krajnjih potroaa.
Na slici 11, uoava se povezanost razliitih sistema kvaliteta, koji se odnose na odreene
organizacione celine ili na aspekte kvaliteta za koje se posmatraju. Uoava se, takoe, i
povezanost i isprepletanost svih sistema kvaliteta, sa svim aspektima kvaliteta koji se
posmatraju, a pored toga to ove strelice povezuju te sve elemente, takoe, oznaavaju i tok
informacija koji je neophodno uspostaviti.
36

ASPEKT KVALITETA
Sistem

Upravljanje preduzeem

kvaliteta A

Upravljanje procesima
Sistem
kvaliteta B

Procesna organizacija

Sistem

Karakteristike proizvoda

kvaliteta C

Slika 11. Fokus kvaliteta na pojedine nivoe, izvor: [23]

Najbolja praksa u prehrambenoj industriji je sadrana upravo u sistemima QS u Nemakoj i
IKF u Holandiji, a pored njih primenjuje se i sistem IFS, a uticaj na kvalitet upravljanja je
znaajan, jer je istraivanjem utvreno da se razliiti sistemi kvaliteta u okruenju, u kom je
lanac informacija infrastrukturno izmenjen prema tim potrebama, prua vii nivo efikasnost,
kako lanca informacija, tako i preduzea, i na kraju, lanca snabdevanja u kom uestvuju
meusobno povezana preduzea.

Informacije u savremenom poslovanju, predstavljaju jedan od najvrednijih resursa, te

relevantne informacije u pravom trenutku, su od koristi za preduzea uopte, ali i za razliite
oblike udruenog delovanja preduzea, kao to su lanci snabdevanja. Meutim, informacije i
njihova razmena zahtevaju kompleksno organizovanje lanca informacija u okviru jednog
preduzea kao organizacione celine, a zatim i upravljanje lancem informacija u okviru lanca
snabdevanja.
Na prikazanim slikama i iz navedenih primera moe se zakljuiti da je neophodno pre svega
uspostaviti jednu potpuno novu infrastrukturu koja e podrati novi model lanca informacija,
koji e povezati sve organizacione delove, svih uesnika u lancu snabdevanja. Na taj nain,
sve informacije vezane za poslovne aktivnosti ili informacije o proizvodima ili sirovinama,
bie dostupne svim uesnicima u lancu snabdevanja, to, naravno, poveava kvalitet
upravljanja, jer je dostupnost informacija u svakom trenutku poslovanja znaajno, jer se samo
na taj nain mogu preduzimati koraci u poslovanju, koji vode ka ostvarivanja ciljeva. Pored
toga to utie na kvalitet upravljanja, neophodno je napomenuti da kreiranje novog,
savremenog lanca informacija implicira i ka veoj usaglaenosti sa propisanim standardima
37

kvaliteta procesa i samih proizvoda. Najbolji primeri u kreiranju lanca informacija u

prehrambenoj industriji dolaze iz nemakog QS sistema i holandskog IKF sistema.

4.2 Standardi i kvalitet i njihov uticaj na kvalitet upravljanja

Propisani nacionalni i meunarodni standardi, koji se odnose kako na proizvode, tako i
na procese, imaju veliki uticaj na kvalitet upravljanja u preduzeima pojedinano, ali i u
lancima snabdevanja. U sektoru prehrambene industrije, broj propisanih standarda je veliki i
za svako preduzee koje eli da bude lider na tritu u okviru jednog privrednog sistema ili na
regionalnom nivou, neophodno je da sve svoje aktivnosti usaglasi sa propisanim nacionalnim
ili meunarodnim standardima. Pre nego to postane konkurent na tritu, svaki organizacioni
sistem, u bilo kom obliku organizovanja, mora da izvri strukturalne promene, kako bi
usaglaenost sa standardima bilo na najviem nivou, to je u proizvodnji hrane neophodno.

Postoji i nekoliko desetina standarda koji se moraju primenjivati u sektoru prehrambene

industrije, zavisno od konkretne delatnosti, tj. tipa proizvoda koji se proizvode. U odreenim
privrednim sistemima/dravama, sektor prehrambene proizvodnje se svrstava, zajedno sa
poljoprivredom, pa se to smatra sektorom poljoprivredno prehrambene industrije, a
karakteristika ovog sektora je da se standardi koji su propisani odnose i na proizvodnju
gotovih proizvoda/hrane, ali i direktno na proizvodnju sirovina, tj. prati se ceo lanac
proizvodnje, svi procesi od farmera do krajnjeg potroaa.

Standardi koji se primenjuju u gotovo svim evropskim, ali i svetskim privrednim sistemima su
univerzalni i svako preduzee koje se bavi proizvodnjom prehrambenih proizvoda, mora svoje
procese i proizvode usaglasiti sa tim standardima.
Kada se posmatra usaglaenost sa standardima u lancima snabdevanja, obino se odnose na
snabdevae sirovinama i na pakovanje proizvoda. U te dve razliite aktivnosti proizvodi i
procesi koji se obavljaju svrstavaju se u jednu od tri grupe, zavisno od rizika koji se javlja i to:
nizak rizik, rizik srednjeg nivoa i visoki rizik.

38

Tabela 9. Primer rizinih kategorija sirovina za snabdevae, izvor: [36]

Visok rizik

Srednji rizik

Nizak rizik

Jaja u tenom obliku

Sueno povre

eer za vlane meavine

Mleko u prahu

Sueno bilje

So

Zaini

Orasi, bademi i dr.

Iz tabele 9. moe se zakljuiti da zavisno od snabdevaa sirovina, postoje 3 kategorije u koje

su svrstane sirovine koje sa sobom nose odreeni nivo rizika u proizvodnji, a to je rizik koji se
mora prevazii, iz razloga bezbednosti gotovih proizvoda prehrambene industrije.
Pored toga, kao to je ve navedeno, i u pakovanju proizvoda postoje tri nivoa rizika, koji su
prikazani u tabeli 10.
Rizine kategorije pakovanja, pre svega zavise od toga da li postoji direktan kontakt sa
proizvodima/hranom ili ne i kolika je brzina proizvodnih linija. Upravljanje i snabdevanjem i
pakovanjem zahteva strogu kontrolu ovih aktivnosti. Ona se vri zbog bezbednosti hrane, jer
ukoliko se desi da je bilo koji rizik prisutan i da je dolo do greke u snabdevanju ili
pakovanju, mora se momentalno obustaviti dalja proizvodnja, jer hrana u tom sluaju nee biti
bezbedna.
Tabela 10. Primeri rizinih kategorija pakovanja, izvor: [36]
Visok rizik

Srednji rizik
Sa kontaktom, ali

Sa kontaktom uz
Kontakt sa hranom

uz minimalni

visok inherentni

inherentni rizik ili

rizik

mala brzina linija

Spojnice za plastine

Staklene tegle

flae

Sterilisane konzerve i

Formirane tacne za

aseptino punjene

slatkie

posude
Pokloni za decu do 3

godine starosti

39

Nizak rizik
Bez kontakta sa
malom brzinom
linija

Dostavni karton

Prikazni karton

Pakovanje izvan
proizvodne linije

Kako bi se obezbedile sirovine koje sa sobom nee nositi pomenute rizike, neophodno je
odrediti snabdevae u lancu snabdevanja, koji e proizvoaima dostavljati samo bezbedne
sirovine ili poluproizvode, koji nee sa sobom nositi rizik pri daljoj proizvodnji.
Iz istraivanja koja su sprovedena, zakljueno je da postoje 4 kljuna faktora pri izboru
snabdevaa [31]:
1)

Struktura upravljanja i kompetentnost;

2)

Finansijska situacija;

3)

Vlasnitvo nad preduzeem i

4)

Poslovni ugled preduzea.

Ovo su osnovni uslovi pri izboru snabdevaa, a postoji nekoliko uslova koji su neophodni da
bi se odreeni snabdeva izdvojio po kvalitetu i bezbednosti sirovina koje dostavlja
proizvoau, a to su [31]:
1)

Proizvodni kapaciteti;

2)

Sistem obezbeenja kvaliteta;

3)

Tehnike mogunosti i kapaciteti;

4)

HACCP sistem (Analiza opasnosti i kritine kontorlne take) i

5)

Otvorenost i prihvatanje procena i inspekcija.

Kada se ispune svi uslovi vezani za snabdevae, pristupa se daljoj razradi i kontroli svih
standarda kvaliteta, kako onih vezanih za procese, tako i onih vezanih za proizvode. Kada se
ispune svi uslovi u jednom lancu snabdevanja i kada su proizvodi koji se distriburaju do
proizvoaa sigurni, bezbedni i kvalitetni, upravljanje jednim preduzeem ili lancem
snabdevanja po pitanju snabdevaa sirovinama moe se kvantifikovati putem pokazatelja
[23]:
1)

Performanse sirovina u proizvodnoj liniji;

2)

Visok kvalitet u pogledu bezbednosti hrane;

3)

Konzistentnost isporuenih sirovina;

4)

Fleksibilnost u ispunjavanju rokova i uslova isporuke i

5)

Potencijal rasta tranje.

Na osnovu ovih pokazatelja koje menadment proizvoaa kvantifikuje i prema kojima se

upravlja po pitanju snabdevaa, a prema poverenju koje se odreenom snabdevau sirovina
daje, mogu se podeliti u 3 osnovne grupe [19]:
40

1)

Visok nivo poverenja snabdevau snabdeva je prethodno ocenjen i formalno

prihvaen, snabdevanje sirovinama odgovara dogovorenim specifikacijama i
optim uslovima, sa pouzdanim isporukama i brzim, pozitivnim odgovorom
prilikom odstupanja u isporuci;

2)

Srednji nivo poverenja snabdevau snabdeva je prethodno ocenjen i

formalno odobren, snabdevanje sirovinama odstupa od dogovorenih specifikacija
i optih uslova, ali je prisutna pozitivna reakcija na primedbe, i pristupljeno je
korektivnim merama;

3)

Nizak nivo poverenja snabdevau to su uglavnom snabdevai koji ne

ispunjavaju zahteve proizvoaa ili su izgubili poverenje u toku poslovanja, a
ovde se ubrajaju i snabdevai koji ne ispunjavaju uslove, ali su proizvoai iz
nekih razloga prinueni da sarauju sa njima.

Kada se u jednom lancu snabdevanja uspostave takvi odnosi, da su kod proizvoaa u

poslovanju prisutni samo snabdevai sa visokim nivoom poverenja, moe se rei da je
upravljanje tim segmentom poslovanja uspeno i na taj nain se ne vodi rauna samo o
odnosima izmeu uesnika u lancu snabdevanja, ve i o visokom nivou kvaliteta proizvoda,
koji su bezbedni i sigurni za upotrebu krajnjih potroaa. Pored toga, nezavisno od proizvoda,
kada proizvoa u svom poslovanju ima saradnju sa snabdevaima sa visokim nivoom
poverenja, to e automatski znaiti da ne dolazi do zastoja ili prekida u proizvodnji.
Takvi snabdevai svoje isporuke vre na vreme i retko dolazi do situacija u kojima se
odreena isporuka odlae ili otkazuje. Za upravljanje preduzeem, to je od izuzetnog znaaja,
jer potovanje rokova isporuke snabdevaa dalje implicira do potovanja roka isporuke
proizvoaa ka krajnjim potroaima.
U ovom delu rada prikazan je uticaj standarda i kvaliteta na upravljanje preduzeem i lancem
snabdevanja, ali samo sa aspekta snabdevanja sirovinama i delimino pakovanjem, takoe,
analizirali smo kakvi sve snabdevai postoje i po kojim pokazateljima se oni biraju i po kom
osnovu im se daje odreeni nivo poverenja. U nastavku ovog dela, prikazani su standardi
kvaliteta procesa i proizvoda sa kojima mora postojati usaglaenost, a na osnovu istraivanja
predstavlja se koji sistemi kvaliteta su prisutni u pojedinim evropskim dravama, tj. u
njihovim najznaajnim preduzeima iz poljoprivredno prehrambenog sektora.

41

Svaki sistem kvaliteta u odreenom privrednom sistemu, koji se vezuje za poljoprivredno

prehrambeni sektor industrije obuhvata nekoliko meunarodnih i nekoliko nacionalnih
standarda sa kojima mora postojati usaglaenost. Usaglaenost sa tim standardima, i uopte sa
sistemom kvaliteta obuhvata velike promene u nainu organizovanja, upravljanja i kontrole u
jednom preduzeu ili u lancu snabdevanja.

Postoje dva osnovna standarda, koji su prisutni u svakom sistemu kvaliteta, nezavisno od
drave za koju se posmatraju, a to su HACCP sistem (Hazard Analysis and Critical Control
Points Analiza opasnosti i kritine kontolne take) i ISO standard 22000 (Sistem za
bezbednost hrane).
Koncept sistema HACCP obuhvata i od centralnog je znaaja za veinu procena i sertifikaciju
dobavljaa, a obuhvata i standardizaciju aktivnosti i uslova u proizvodnji prehrambenih
proizvoda. HACCP sistem je izgraen od 7 kljunih principa [43]:

Princip 1 Sprovesti analizu opasnosti

Moraju se identifikovati opasnosti u postrojenjima za preradu u kojima se proizvodi
hrana, a nakon toga, ukoliko postoje opasnosti moraju se spreiti, eliminisati ili svesti
na prihvatljiv nivo.

Princip 2 Identifikovanje kritinih kontrolnih taaka

Kritina kontrolna taka je taka, korak ili procedura u proizvodnji hrane, koji se
kontrolie i koji je od sutinskog znaaja da se sprei ili eliminie opasnost ili da se
svede na prihvatljiv nivo.

Princip 3 Uspostaviti kritine granice za svaku kritinu kontrolnu taku

Kritina granica je maksimalna ili minimalna vrednost na koje fiziki, bioloki ili
hemijski rizik mora biti kontorlisan, kako bi se napravila razlika izmeu prihvatljivog i
neprihvatljivog.

Princip 4 Uspostaviti kritine zahteve za monitoring kontrolnih taaka

Moraju se obavljati efektivne aktivnosti nadgledanja, jer su one neophodne kako bi se
pratio svaki proces i osigurala kontrola vezana za kritine kontrolne take. To je
uglavnom i uopteno uslov da svaki postupak praenja i njena uestalost bude
navedena u HACCP planu.
42

Princip 5 Uspostaviti korektivne mere

To su mere, koje se moraju preduzeti kada se praenjem utvrdi da kritika kontrolna
taka nije pod kontrolom.

Princip 6 Uspostaviti voenje procedura po rezultatima

Regulacija proizvodnje hrane po svim propisima i HACCP sistemu, mora da sadri
dokumentaciju koja se tie i koja prati odravanje postrojenja za proizvodnju, a sve
mora biti navedeno u HACCP planu. Pored HACCP plana, obavezna je i evidencija
dokumentovanja praenja kritinih kontrolnih taaka, kritinih granica, aktivnosti
verifikacije i odstupanje od preraivakih procesa.

Princip 7 Validacija HACCP sistema

Validacija HACCP planova osigurava da postrojenja za preradu urade ono to je
predvieno da rade i da su u stanju da obezbede proizvodnju bezbednih
proizvoda/hrane.

U HACCP planu, jasno su prikazani ciljevi koji se tiu svih taaka, tj. svih procesa koji se
obavljaju u proizvodnji prehrambenih proizvoda. Ti ciljevi se pre svega odnose na
spreavanje opasnosti bilo koje vrste (fizika, bioloka ili hemijska) u bilo kom procesu u
proizvodnji.
ISO standard 22000 predstavlja meunarodni standard za upravljanje bezbednou hrane, a
razvijen je kao odogovor na potrebu da postoji svetski standard, koji podrava nezavisna,
meunarodna organizacija, koja bi podstakla usklaenost nacionalnih i privatnih standard za
upravljanje bezbednou hrane [38]. Za razvoj pomenutog standarda, organizovana je radna
grupa, iji su lanovi pristupili izradi standarda, koja je obuhvatila 23 nacionalna standarda i
standarde drugih organizacija u vezi sa bezbednou hrane.
U izradu ovog standarda bili su ukljueni lanovi iz sledeih drava: Japan, Sjedinjene
Amerike Drave, Australija, Kanada, Koreja, Malta, Belgija, Grka, Ujedinjeno Kraljevstvo,
Nemaka, Francuska, Holandija, Tajland, Italija, vedska, Danska, vajcarska i Republika
Irska. Organizacije koje su bile ukljuenu u izradu standarda su: Codex, CIAA i WFSO.

Na osnovu standarda ISO 22000, kreiran je i skup standarda pod nazivom GFSI (Global
Food Safety Initiative Globalna Prehrambena Inicijativa Sigurnosti). Na osnovu ovog
43

standarda kreirani su nacionalni sistemi kvaliteta, kao to su britanski sistem kvaliteta (BRC),
holandski model HACCP sistema, kao i meunarodni standardi hrane. Pored toga to
obuhvata ISO standard 22000, ovaj skup standarda obuhvata i najbolju praksu, kao i sisteme
za upravljanje bezbednosti hrane.
Na slici 12. su prikazani kljuni elementi GFSI modela (standarda).

HACCP

Sistem za
upravljanje
bezbednou
hrane

Najbolja
praksa

GFSI
Slika 12. Kljuni elementi GFSI skupa standarda, izvor: [37]
Pored ovog skupa standarda, koji se moe primenjivati na globalnom nivou, kao to je i skup
standarda IFS (International Food Standard Internacionalni standard za hranu), koji se tie
revizije standarda u okviru poslovanja maloprodavaca i trgovaca na veliko, u bilo kom
privrednom sistemu/dravi, postoje i standardi, koji imaju potpunu usklaenost sa
meunarodnim standardima i nadovezuju se na njih, ali su ipak nacionalizovani, pa se tako u
evropskoj praksi sreu dva modela [33]:

BRC (British Retail Consortium Standard Standardi britanskih maloprodajnih

konzorcijuma) ovaj skup standarda u primeni je u Velikoj Britaniji i tie se
snabdevaa koji vre distribuciju brendiranih proizvoda maloprodajnim lancima.
Sertifikovanje se odnosi na proizvode i uslove u kojima se procesi odvijaju. BRC skup
standarda, oslanja se na HACCP sistem standarda, tanije na HACCP plan koji
obuhvata proizvodne procese, osoblje i zatitu ivotne sredine.
44

Dutch HACCP (Holandski model HACCP sistema) ovaj modifikovani sistem

HACCP sistema standarda odlikuje se menadmentom standarda u sektorima
preraivake industrije, distribucije i logistike.

Prema istraivanjima, koja su sprovedena u evropskim dravama, gde je posmatrano sa kojim

skupom standarda postoji usaglaenost u prehrambenoj industriji i maloprodajnim lancima.
Rezultati do kojih se dolo, gde je za svaku od 8 drava, posmatrano 2 3 maloprodajna
lanca, koji u okviru svoje delatnosti i obuhvataju proizvodnju trgovakih marki, kao i
distribuciju i logistiku, pokazuju da je za svaku od njih karakteristian poseban skup
standarda sa kojima postoji usaglaenost, a bitno je napomenuti da su posmatrana preduzea
lideri na tritu, to pokazuje da je usaglaenost sa standardima omoguilo upravljanje, koje ih
je dovelo na taj nivo.
Pored toga, istraivanje prua i konkretne podatke o tome koji je to skup standarda koji se
zahteva od proizvoaa, distributera i procesora. To pokazuje da mora da postoji usaglaenost
sa odreenim skupom standarda, da bi trgovinski lanci uopte i uspostavili saradnju sa
odreenim proizvoaima, distributerima ili procesorima. Uglavnom zakljuuje se da su u
ovim, posmatranim, evropskim dravama, tj. u poslovanju trgovinskih lanaca, prihvaeni
standardi IFS, GFSI, a u nekim trgovinskim lancima postoj i usaglaenost sa skupom
standarda BRC.
Na slici 13. prikazane su evropske drave: Ujedinjeno Kraljevstvo, vedska, Nemaka,
Holandija, Italija, Belgija, Francuska i vajcarska, kao i maloprodajni lanci koji u njima
posluju, sa prikazanim standardima, sa kojima postoji usaglaenost u maloprodajnim lancima
u njihovom poslovanju, a to su, takoe, standardi sa kojima mora postojati usaglaenost i od
strane partnera, koji posluju sa njima.
U poslednjih nekoliko godina vrena su istraivanja u evropskim dravama, u sektoru
prehrambene industrije, u kojima je analizirano koliki je stepen implementacije standarda i
skupa standarda u poslovanje samih preduzea. Istraivanje koje je sprovedeno, obuhvatilo je
389 preduzea u kojima postoji usaglaensot sa ISF (Internacionalni standard za hranu).

45

vedska

Ujedinjeno Kraljevstvo

ICA (Ahold): GFSI skup standarda

Tesco: Usaglaenost sa BRC skupom standarda i IFS.

Axel Johnson i Coop Norden: Nema

Sainsburys: BRC skup standarda

podataka

ASDA/Wal Mart: BRC skup standarda

Nemaka
Metro: IFS skup standarda je prihvaen, ali u
individualnom korienju primenjuje se i BRC.
Rewe: IFS skup standarda je prihvaen, ali prihvaen
je i skup standarda GFSI.
Holandija

Edeka: IFS skup standarda je prihvaen, a prihvaen

Albert Heijn: GFSI skup standarda

je i skup standarda GFSI.

Laurus: GFSI skup standarda

Makro (Metro): Preferira se IFS, ali prihvaen
je i BRC

Belgija
Carrefour: GFSI skup standarda

vajcarska

Delhaize: GFSI skup standarda

Migros: GFSI skup standarda

Colruyt: GFSI skup standarda

Coop: GFSI skup standarda

Francuska

Italija

Carrefour France: IFS skup standarda

Coop Italia: IFS skup standarda

Intermarch: IFS skup standarda

Carreforur Italy: IFS skup standarda

Metro France: IFS skup standarda

Auchan: IFS skup standarda

Slika 13. Prihvaenost standarda za proizvoae, distributere i procesore koje prihvataju

trgovinski lanci, izvor: [49]
U tabeli 11. prikazane su drave i delatnosti, koje su obuhvaene ovim istraivanjem.
Najvie su zastupljena preduzea iz Nemake i to sa 55%, slede Francuska, Italija i Austrija,
dok prema delatnosti najveu zastupljenost imaju preduzea iz prehrambene industrije
(ukljuujui i proizvodnju pia) sa 20,7%, a slede preduzea koja posluju u poljoprivrednoj
proizvodnji, industriji mesa, proizvodnji suenih proizvoda i mlenoj industriji. Jo jedan
rezultat ovog istraivanja je i taj, da je prosean broj zaposlenih u posmatranim preduzeima
346.

46

Tabela 11. Struktura preduzea po dravama i delatnosti u 2006. godini, izvor: [29]
Drava

Delatnost

Prehrambena
Nemaka

industrija

55

(ukljuujui

20,7

proizvodnju pia)
Francuska

9,3

Poljoprivreda

16,1

Italija

6,9

Industrija mesa

13,2

Austrija

6,4

Proizvodnja suenih
proizvoda
Mlena industrija

12,9
12,1

Menadment preduzea koja su posmatrana u ovom istraivanju, usaglasili su svoju

organizaciju i upravljanje, prema potrebama koje se navode u sistemu standarda IFS. Prema
rezultatima istraivanja, od ukupnog broja preduzea 74,6% preduzea, generalno su
zadovoljni sa primenom IFS sistema. Meutim, sa druge strane, samo 32,7% preduzea bi
implementiralo IFS standard, da ne postoje zahtevi maloprodajnih lanaca. Od ukupnog broja
preduzea 70,6% smatraju da prednosti IFS sistema, prevazila njegove mane, a ak 82,2%
smatra da je usaglaenost sa IFS sistemom korisno za dnevne promene koje se deavaju u
biznisu koji funkcionie po principu dan za dan [29].
Ono to je znaajno za upravljanje preduzeima i lancima snabdevanja, a gde se prikazuje
uticaj standarda i kvaliteta, u ovom istraivanju dobijeni su rezultati koji prikazuju znaaj
implementacije i usaglaenosti sa standardima, bilo onim na nacionalnom ili meunarodnom
nivou.
Od ukupnog broja ispitanih, 51,3% smatra da je im je usaglaenost sa standardima poboljala
i razvila odnose sa krajnjim potroaima, a 56,2% smatra da je usaglaenost i primena IFS
sistema doprinela da doe do poveanja nivoa bezbednosti hrane. Ono to se u preduzeima
smatra je to da je vreme provedeno u procesu sertifikacije najvei troak kod primene IFS
sistema. Od ukupnog broja analiziranih preduzea, 44,8% se izjasnilo da su u procesu
sertifikacije sa IFS sistemom morali da angauju dodatni broj radnika.

47

U jo jednom delu istraivanja koje je sprovedeno, preduzea su klasifikovana u 3 klastera i to

prema stepenu zadovoljstva i zainteresovanosti za IFS sistemom standarda, a klasteri su
prikazani u tabeli 12.
Tabela 12. Struktura i opis preduzea prema stepenu zadovoljstva IFS sistemom, izvor: [29]
KLASTER

OPIS
Preduzea koja su se izjasnila kao nezainteresovana,

Nezainteresovani

29,1

smatraju da je usaglaenost sa IFS sistemom

znaajna i dobra, ali ne vide previe prednosti
primene.
Ova grupa preduzea ima veoma pozitivan stav o
primeni IFS sistema. Oni korisnost primene IFS

Zadovoljni

40,7

sistema sagledavaju kroz bolje upravljanje

sredstvima i kroz bolje odnose sa krajnjim
potroaima.
Ova grupa preduzea je sertifikovana, ali ne vide

Nezadovoljni

30,2

nikakve pozitivne efekte sa aspekta bezbednosti

hrane, upravljanja preduzeem ili odnosa sa
potroaima.

Prema ovom istraivanju, utvreno je da 40,7% preduzea (Zadovoljni), smatra da je IFS

sistem standarda efikasan i neophodan kako u upravljanju sredstvima preduzea, tako i u
poboljavanju odnosa sa krajnjim potroaima/kupcima, a ostvaruje se i vii nivo bezbednosti
hrane. U ovu grupu preduzea svrstavaju se preduzea koja su izvrila potpunu
implementaciju IFS sistema standarda, tako to su i svoje upravljaku strukturu prilagodila
tom skupu standarda, a i samu proizvodnju i proizvodne procese izvravaju u skladu sa IFS
sistemom. Sa druge strane, 30,2% preduzea (Nezadovoljni), imaju izvrenu sertfikaciju, ali
ne vide pozitivne efekte primene IFS sistema ni sa aspekta bezbednosti hrane, upravljanja
preduzeem ili odnosa sa potroaima.
Kod ove, druge grupe preduzea uglavnom se analizira koji je razlog za njihovo
nezadovoljstvo, pa im se iz tog razloga prikazuju rezultati upravljanja preduzea koja su
oznaena kao Zadovoljna, kako bi im se prikazalo da se efikasnom i organizacijski praenom
primenom, mogu ostvariti bolji rezultati i po pitanju upravljanja i bezbednosti hrane, ali i da
se razvijaju odnosi sa kupcima. Treu grupu ini 29,1% preduzea (Nezainteresovani) i to su
48

preduzea koja su takoe sertifikovana za IFS sistem, smatraju da je primena i usaglaenost sa

ovim sistemom standarda dobra i korisna, ali u svom poslovanju ne vide mnogo prednosti od
primene ovog skupa standarda. I kod ove grupe preduzea, mora se raditi na efikasnijoj
implementaciji, iako imaju izvren proces sertifikacije, oigledno je da dolazi do problema u
primeni.
U ovom delu rada, prikazani su nacionalni i meunarodni standardi koji se primenjuju i sa
kojima mora postojati usaglaenost u sektoru poljoprivredno prehrambene industrije. Pored
toga, analiziran je i nain na koji se biraju snabdevai u lancima snabdevanja, tj. koji su to
faktori i pokazatelji koji se posmatraju. Iz istraivanja koja su sprovedena i iji domet se
analizira, dolo se do informacija o tome koji standardi su u primeni u odreenim evropskim
dravama i kako se maloprodajni lanci odnose prema primeni standarda. Naime,
maloprodajnim lancima se upravljaju na taj nain da, nijedno preduzee koje je proizvoa,
distributer ili proizvoa, ne moe biti njihov partner u lancu snabdevanja, ukoliko nije
usaglasilo svoje poslovanje i kvalitet sa odreenim sistemom, tj. skupom standarda, bilo da je
u pitanju HACCP, ISO 22000, BRC, GFSI ili IFS. Nakon toga, iz drugog istraivanja,
analizirano je kako se preduzea razvrstavaju u 3 kategorije, zavisno od stepena zadovoljstva i
zainteresovanosti za primenom odreenog standarda, u ovom sluaju IFS sistema standarda.
Znaajno je to kako standardi i kvalitet utiu na upravljanje i na kvalitet upravljanja, kako u
preduzeu, tako i u bilo kom obliku udruenog delovanja, a moe se zakljuiti da primena bilo
kog sistema kvaliteta ili standarda, zahteva velike promene u samom preduzeu, i po pitanju
organizacione strukture, strukture zaposlenih, ali i kreiranju odnosa sa drugim uesnicima na
tritu, tj. sa drugim uesnicima u lancima snabdevanja, kao i razvoj odnosa sa krajnjim
potroaima/kupcima.
Pozitivna strana primene standarda je ta da se nakon usaglaavanja sa standardima po svim
elementima, ostvaruje vea produktivnost i efikasnost poslovanja, odnosi sa partnerima i
kupcima su bolji i vri, a nivo bezbednosti hrane koja se proizvodi je na viem nivou.
Sa strane upravljanja, primenom standarda omoguuje se vii nivo efikasnosti upravljanja,
laka kontrola partnera u lancima snabdevanja (naroito ako se posmatra preduzee
proizvoa), bolja kontrola zaliha i kvaliteta sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda.
Oteavajue okolnosti koje sa sobom nosi primena standarda i sistema kvaliteta predstavljaju
sve modifikacije koje moraju da se izvre u proizvodnim pogonima, kako bi bili usaglaeni sa
49

zahtevima odreenih standarda i sistema kvaliteta, ali najvei troak je troak vremena koje je
potrebno da bi odreeni standard ili sistem kvaliteta proao kroz proces sertifikacije. Pored
toga, iz istraivanja smo uoili da je u veini preduzea, prilikom sertifikacije odreenog
standarda, bilo neophodno angaovati dodatan broj radnika.
Generalan zakljuak je taj, da primena standarda i sistema kvaliteta u odreenom preduzeu
ima mnogo prednosti i da je za svako preduzee, naroito u sektoru poljoprivredno
prehrambene industrije, neophodno da bude usaglaeno sa nizom standarda, jer samo na taj
nain mogu obezbediti kvalitet i bezbednost hrane koja e biti na nivou koji je neophodan, da
preduzee ima konkurentsku poziciju na tritu, a u najboljem sluaju i lidersku poziciju na
tritu.

4.3 Isporuka i pakovanje proizvoda i uticaj na kvalitet upravljanja

Isporuka i pakovanje proizvoda iz sektora prehrambene industrije, znaajno je koliko i
sama proizvodnja. Standardi kvaliteta u proizvodnji, sa kojima mora postojati usaglaenost,
prenose se i u daljim procesima, tj. u isporuci i pakovanju proizvoda. Isporuka hrane, tj.
proizvoda prehrambene industrije, mora biti vrena odgovarajuim transportnim sredstvima, u
posebnim uslovima, kako bi se ouvao kvalitet i bezbednost tih proizvoda. Uglavnom se
proizvodi/hrana uvaju u posebnim komorama u kojima je neophodno postojanje rashladnih
ureaja, a zavisno od tipa proizvoda, na njima se vri hlaenje ili zamrzavanje [19].
Kako bi se odrala temperatura, koja je za odreene proizvode preporuena i obavezna, koristi
se nekoliko naina, kao to

su: kretanje vazduha, vlanost vazduha, potapanje, led,

niskotemperaturni sistem i vakuum.

Prema istraivanjima, proizvodi prehrambene industrije u svetskim okvirima, prevoze se
drumskim saobraajem u preko 400.000 kontejnera (prikolica), a od ovih sistema oekuje se
da odre temperaturu i optimalnu mikroklimu tokom transporta, koja e obezbediti odravanje
nivoa bezbednosti proizvoda na visokom nivou, visok kvalitet proizvoda, kao i predvieni rok
trajanja proizvoda [42]. Ovakav vid transporta je iroko prihvaen u prehrambenoj industriji i
koristi se nacionalnom, regionalnom, pa i kontinentalnom nivou (naroito Evropa).

50

Sa druge strane, tip transporta koji se koristi interkontinentalno, jeste transport morskim
putem, tj. brodovima. Ono to je utvreno istraivanjima, jeste da je ovaj vid postao takoe
bezbedan, jer se u kontejnerima u kojima se vri transport mogu biti omogueni klimatski
uslovi, koji e sauvati kvalitet i bezbednost proizvoda. Uglavnom se ovim putem distribuira
svee voe i povre iz udaljenih krajeva, a sa udaljenih trita Australije i Novog Zelanda,
potrebno je oko 40 dana, da se proizvodi nau na tritima SAD, Evrope ili Japana [1].
Trei tip transporta, a drugi tip kada su u pitanju udaljena podruja, jeste avio prevoz, koji je
najskuplji od svih vrsta transporta, ali svakako, na udaljenim tritima i najbri.
Svake godine u svetskim okvirima, belei se rast transporta kvarljivih proizvoda izmeu
udaljenih podruja i to po stopi od 10 12% [30]. Odreene vrste proizvoda, mogu se
transportovati komercijalnim letovima, dok se druga grupa proizvoda moe transportovati
iskljuivo specijalnim, kargo letovima.
Primer kako se vri transport iz udaljenih podruja prikazan je na slikama 14. i 15., koje
prikazuju ceo tok transporta sveeg ananasa iz Gane do Holandije gde se prerauje ili prodaje
u sveem stanju [19]. Postoje dva naina da se izvri transport i koji procesi e se gde obaviti,
pa se tako razlikuju aero i prekookeanski, brodski transport, pa emo nakon prikaza oba tipa
transporta, sagledati i rezultate i cenu kotanja jednog i drugog modela transporta.

Skladite ananasa u
Proces obrade

Gani

Aerodrom Akra - Gana

Aerdrom

Lanac malorpodajnih

Amsterdam

objekata celo trite

Maloprodavci

Maloprodaja uvoznika

Slika 14. Lanac snabdevanja ananasa na relaciji Gana Holandija avionom, izvor: [19]
Na slici 14, prikazano je kako se drumskim saobraajem proizvodi (ananas), transportuju do
pogona u kom se vri obrada ananasa, a zatim i do aerodroma u Akri iz kog se avionom vri
51

transport do Amsterdama. Nakon toga, drumskim saobraajem se transport vri do

maloprodavca uvoznika, koji dalje iz svog skladita distribuira proizvode do drugih
malorpodavaca, koji dalje proizvode distribuiraju do lanaca malorpodajnih objekata, tj.
proizvodi su dostupni na celom tritu, bilo gradskom ili regionalnom, pa i nacionalnom. Ono
to je vano za ovaj proces, to je posmatrati temperaturu koja se odrava prilikom transporta,
kao i trokove i vreme trajanja tokom svih aktivnosti vezanih za transport proizvoda.
Tabela 13. Analiza avio transporta ananasa na relaciji Gana Holandija, izvor: [19]
Redni
broj

Aktivnost

Vreme trajanja

Temperatura

Trokovi

(h)

(C)

(eurocenti)
2 po kg

1.

Plantae Proizvoa

25

2.

Skladite proizvoaa

44

3.

Skladite u obradi

4.

Skladite aerodrom

0,5

5.

6.
7.

Skladitenje na
aerodromu AKR
Avio prevoz
Skladitenje na
aerodromu AMS

52 po paleti (780
kg) po danu
52 po paleti (320
kg) po danu
4 po kg
100 po paleti

4,5

(320 kg) po danu

+ 2,5 po kg

102 po kg

15 po kg

5 po kg

20

Aerodrom
8.

Maloprodaja
uvoznika

9.

10.

11.

12.

Skladite uvoznika
Skladite
Maloprodavci
Usputna stajanja
Maloprodavci
Objekti

52

52 po paleti (320
kg) po danu
5 po kg
52 po paleti (320
kg) po danu
5 po kg

U tabeli 13, jasno se vidi koliko iznose trokovi po kilogramu i po danu transporta ili
skladitenja, a svi iznosi izraeni su u euro centima. To je bitno za upravljanje ovakvim
lancem snabdevanja, tj. ovakvim nainom transporta, jer samo preduzee koje obezbedi
krajnjim potroaima kvalitetne, bezbedne i svee proizvode, moe da se pozicionira u svesti
potroaa kao pouzdano preduzee. Pored praenja trokova, radi bezbednosti i kvaliteta
proizvoda, neophodno je pratiti i temperaturu prilikom transporta, kao i vremensku skalu,
koliko se gde proizvodi zadravaju.

Upravljanje ovakvim lancem snabdevanja, veoma je komplikovano i uglavnom u njemu

uestvuju logistiki provajderi, naroito kada je u pitanju uvoz proizvoda iz drava koje su
udaljene, te je efikasnije i povoljnije, da se preduzea uvoznici, odlue na saradnju sa
lokalnim preduzeem, koje e izvriti procese obrade proizvoda (u ovom sluaju ananasa),
kao i transporta od skladita do aerodroma.
Sa druge strane, transport iz udaljenih podruja, u ovom sluaju Gane, moe se izvriti i
brodom, pa je na slici 15, prikazan model transporta koristei tu vrstu transporta, tj. takav
model lanca snabdevanja, a u tabeli 14, nakon toga, prikazani su i trokovi, vreme, kao i
klimatski uslovi vezani za takav vid transporta.

Skladite ananasa u

Luka - Akra

Gani

Luka Antverpen

Lanac malorpodajnih

Maloprodaja
Proces obrade

uvoznika

objekata celo

Maloprodavci

trite

Slika 15. Lanac snabdevanja ananasa na relaciji Gana Holandija brodom, izvor: [19]
Na slici 15, prikazano je kako se drumskim saobraajem ananas prevozi od skladita
proizvoaa u Gani do luke Akra iz koje se brodom proizvodi prevoze do luke u Antverpenu,
a nakon toga, drumskim saobraajem od luke do postrojenja za preradu i obradu, pa zatim i do
maloprodavca uvoznika, drugih maloprodavaca i do drugih objekata iz lanaca maloprodaje.
53

Ovakav vid transporta je daleko povoljniji, a glavna mana ovakvog transporta je vreme, jer
transport brodom traje mnogostruko due od trajanja jednog avionskog leta na ovoj relaciji.
Analiza trokova, klimatskih uslova i trajanja pojedinih aktivnosti bie prikazana u tabeli, a
po aktivnostima koje se obavljaju.
Tabela 14. Analiza brodskog transporta ananasa na relaciji Gana Holandija, izvor: [19]
Redni
broj

Aktivnost

Vreme trajanja

Temperatura

Trokovi

(h)

(C)

(eurocenti)

1.

Plantae Proizvoa

25

2 po kg

2.

Skladite luka AKR

25

3.

Prevoz brodom

288

19 po kg

4.

Skladite luka ANT

24

9,33

19

5.

6.

7.

Luka Maloprodaja
uvoznika
Maloprodaja
uvoznika
Skladite u obradi

52 po paleti (780
kg) po danu
5 po kg
52 po paleti (780
kg) po danu
52 po paleti
(320 kg) po danu

Maloprodaja
8.

uvoznika

5 po kg

maloprodajni objekti
9.

Skladitenje u
maloprodaji

52 po paleti (320
kg) po danu

U tabeli 14, analiziraju se trokovi koji nastaju prilikom brodskog transporta ananasa na
relaciji Gana Holandija, kao i temperatura, tj. mikroklima u kojima se proizvodi
transportuju, kao i vreme trajanja pojedinih aktivnosti.
Iz prikazana dva primera transporta na udaljenim podrujima, uticaj izbora transporta u
ovakvom lancu snabdevanja, utie na kvalitet upravljanja na takav nain da preduzea moraju
biti jako dobro upuena u sve prepreke koje se javljaju u bilo kom nainu transporta, a takoe,
moraju vriti stalnu analizu trokova, kao i uslova u kojima se odreeni proizvodi
54

transportuju. Isporuka, tj. transport utie na kvalitet upravljanja, jer samo oni proizvoai i
samo onaj lanac snabdevanja u kom se vodi rauna o transportu i isporukama, uopte, moe
imati konkurentski poloaj na tritu.
Pored toga, menadment preduzea vri i uporednu analizu razliitih tipova transporta, ne
samo sa stanovita vremena koje je potrebno da se transport izvri, ve i sa stanovita zatite
ivotne sredine.

To daje jednu potpuno novu dimenziju u upravljanju i sagledavanju poslovanja i svih

aktivnosti u poslovanju, u ovom sluaju, sa aspekta transporta. Na osnovu istraivanja, a na
ovom konkretnom primeru, gde se vri uporedna analiza razliitih vrsta transporta, zakljuuje
se da u avio transportu u navedenom primeru, 70% trokova se odnosi na sam transport, tj. na
cenu prevoza avionom, ali proizvodi na kvalitetu gube samo 5,9%, dok kod prevoza brodom
proizvodi gube i do 10,6% na kvalitetu. Sa druge strane, to je znaajno za odreena
preduzea, emisija tetnih gasova prilikom transporta avionom iznosi 5.638 kg CO2, dok kod
transporta brodom ova vrednost iznosi 1.059 kg CO2 [19].
Moe se zakljuiti da preduzea, kao svoju prednost i radi bolje percepcije kod krajnjih
potroaa, mogu iskoristiti ove podatke, kako bi prikazali da su oni zapravo preduzee, koje
vodi rauna o zatiti ivotne sredine, to je veoma znaajno za imid svakog preduzea, a
miljenje i stav potroaa, ali i javnosti o takvom preduzeu bie pozitivnije.
Sa aspekta posmatranja trokova, menadment preduzea mora da se opredeli da li eli da
proizvode distribuira potroaima u kraem vremenskom roku ili po nioj ceni. Prilikom
transporta avionom, trokovi logistike na nedeljnom nivou iznose 1.192 , dok su trokovi
logistike, kada je u pitanju transport brodom 793 , na nedeljnom nivou [19].

Pakovanje prehrambenih proizvoda, obavlja se ili u samom proizvodnom procesu ili putem
logistikih provajdera, tj. van same proizvodne linije. Pakovanje proizvoda predstavlja
aktivnost, kojom se vri dodatno obezbeivanje kvaliteta i bezbednosti proizvoda, pre nego
to oni stignu do krajnjih potroaa, ali i prilikom same upotrebe od strane potroaa. Iz
razliitih istraivanja, razlikuju se dve vrste pakovanja i sistema pakovanja, a to su:

Aktivno pakovanje [19] definie se kao ambalaa u kojoj postoje pomoni sastojci
koji su ukljueni u odreeni deo ambalae ili u celu ambalau, a imaju za cilj da
55

poboljaju perfromanse pakovanja i proizvoda u njima. Ti pomoni sastojci, pomau u

ouvanju proizvoda i pakovanja od spoljnih uticaja, bilo da su u pitanju mehaniki
uticaji ili mikro bioloki. Pored toga aktivno pakovanje se zasniva i na tome, da
proizvodi koji moraju imati specifine klimatske uslove, s toga i pakovanje mora biti
odgovarajue, tj. ono koje titi od toplote, vlage i drugih spoljnih uticaja.

Inteligentno pakovanje [11] iako ne postoji opteprihvaena definicija, smatra se

da su inteligenta pakovanja ona koje prevazilaze standardne materijale koji se koriste,
kao i tehnologije u tampanju barkodova i etiketa. Uglavnom se definiu kao
pakovanja, kod kojih se koriste modifikovani materijali koji pruaju zatitu proizvoda.
Na taj nain se produuje rok trajanja proizvoda, kao i spreavanje mikroba da utiu
na kvalitet i bezbednost proizvoda.
Na ovakvom tipu pakovanja, koriste se nove tehnologije kao to su indikatori
temperature, RFID sistem (Radio Frequency Identification Identifikacija putem
radio frekvencije), kao i posebni sistemi tampanja holograma, logoa i drugih
elemenata klasinog etiketiranja proizvoda.

Ova dva naina i modela pakovanja, utiu na kvalitet proizvoda i aktivno pakovanje se ve
smatra prevazienim modelom, jer je istraivanjem proizvoda na razliitim tritima uoeno
da su liderski proizvodi na tritu uglavnom usaglaeni sa drugim, inteligentnim modelom
pakovanja. to se tie uticaja na kvalitet upravljanja, sa aspekta pakovanja, koristei bilo
aktivan ili inteligentan model pakovanja, moramo naglasiti da samo savremeni nain
pakovanja obezbeuje bezbednost i kvalitet proizvoda, koje potroai prepoznaju na tritu i
kojima e biti lojalni. U istraivanjima iji nas domet zanima, prilikom izrade ovog rada,
naglaava se da pakovanje proizvoda ima uticaj na [21]:

Proizvodnju prehrambenih proizvoda i snabdevanje;

Maloprodaju prehrambenih proizvoda i

Svest potroaa o prehrambenim proizvodima/hrani.

Sva tri aspekta posmatranja, nesumljivo utiu na kvalitet upravljanja i samo su jo jedna
potvrda da pakovanje i nain pakovanja imaju uticaj na kvalitet upravljanja u preduzeima i
lancima snabdevanja, a takoe, imaju znatan uticaj i na rezultate koje na tritu ostvaruju
pojedinana preduzea i lanci snabdevanja kao organizacione celine.
56

4.4 Redukcija gubitaka i uticaj na kvalitet upravljanja

Upravljanje u jednoj organizacionoj celini, bilo da je preduzee ili lanac snabdevanja,
kao i u bilo kom drugom obliku udruenog delovanja preduzea, obuhvata i aktivnost
praenja, analize i kontrole trokova, tj. gubitaka, koji nastaju u poslovanju. Cilj upravljanja u
bilo kojoj organizaciji je redukcija gubitaka koji nastaju u bilo kojoj aktivnosti koja se
izvrava, bilo da je re o gubicima u proizvodnji, logistici, transportu, zalihama ili vremenu
koje je potrebno. Takoe, u savremenom poslovanju, drutveno odgovorna preduzea vode
rauna i rade na redukciji, smanjivanju emisije tetnih gasova, koji nastaju u procesima
proizvodnje, ali i transporta. Na pojedinim primerima se sree situacija, da se trokovi
transporta poveavaju, ali se emitovanje tetnih gasova smanjuje, to govori o drutvenoj
odgovornosti preduzea i zatiti ivotne sredine istog.
U lancima snabdevanja u sektoru prehrambene industrije, a iz istraivanja, prepoznaju se
take gde dolazi do gubitaka u proizvodnji, tj. do gubiataka proizvoda, a take su: farme proizvoai, maloprodavci i domainstva. U jednom istraivanju u Velikoj Britaniji, rezultat u
gubicima proizvoda u sektoru prehrambene industrije, pokazuje da 30% svih kupljenih
proizvoda/hrane se baca, od ega je polovina jestiva, a godinji iznos baene/gubitaka ovih
proizvoda iznosi 10 milijardi i predstavlja 20% domaeg otpada, za ije je unitenje
nadlenim institucijama potrebna 1 milijarda , na godinjem nivou [19].
Prikazano je, da u pojedinim takama, delovima lanca snabdevanja dolazi do gubitaka
proizvoda/hrane, to je prikazano u tabeli 15., a koja je kreirana na osnovu istraivanja u
Velikoj Britaniji.

Tabela 15. Nivo gubitaka proizvoda u prehrambenom lancu snabdevanja, izvor: [19]
Deo lanca snabdevanja

Ukupni gubici hrane (%)

Farme/Proizvoai

18

Malorpodaja

5,6

Domainstva

14

Kao to je prikazano u tabeli 15, moe se primetiti da najvei gubitak proizvoda/hrane nastaje
upravo kod proizvoaa prehrambenih proizvoda (18%), a proizvoai moraju da utiu na to,
57

jer uglavnom ovi gubici nastaju kod skladitenja, tj. kada se proizvodi uvaju na zalihama i
dolazi do situacija da dolazi do isteka roka trajanja ili je nivo bezbednosti proizvoda za
korienje ispod potrebnog nivoa.
Redukcija gubitaka proizvoda/hrane je znaajna za lance snabdevanja i preduzea u njima, jer
je neophodno dobro upravljati zalihama, po razliitim principima, na taj nain da se proizvodi
to je mogue krae zadravaju u skladitima, a to ima veze i sa obimom proizvodnje, tj. sa
usklaenou obima proizvodnje i tranje na tritu.
Pored gubitaka proizvoda, u dostupnim istraivanjima, koja su sprovedena, analiziraju se i
trokovi koji nastaju izmeu proizvoaa i malorpodavca. Oni ne obuhvataju samo trokove
skladitenja, ve i pokazatelje vezane za usluge, koje nastaju na strani maloprodavca, pa se svi
trokovi i usluge analizirani u istraivanju, mogu podeliti u dve grupe [32]:
1) TROKOVI

Trokovi vezani za prosean nivo zaliha u distributivnim centrima i

maloprodajnim objektima;

Trokovi vezani za sve relevantne procese u svim nivoima lanca snabdevanja;

Trokovi otpisa proizvoda i neophodne redukcije cena.

2) USLUGE

Broj proizvoda kojih nema na stanju u malorpodajnim objektima;

Broj proputenih prodaja, prouzrokovanih nedostatkom proizvoda na zalihama;

Pouzdanost isporuke proizvoaa ka distribucionim centrima maloprodaje;

Prosena sveina preostalih proizvoda na zalihama;

Stepen korienja/popunjenosti prevoznika;

Asortiman proizvoda.

Istraivanje koje je sprovedeno po ovim kriterijumima, trokovima i uslugama, pokazalo je

koji se rezultati dobijaju, na koji nain se odreene usluge, u ovom sluaju vezane za
proizvode, kao to su sveina proizvoda i vreme koje provode u distribucionim centrima
maloprodavaca mogu dovesti na vii nivo, ukoliko se upravljanje u tim kategorijama obavlja
efikasnije i racionalnije (tabela 16.). U samom upravljanju promenjeno je to, da se vri bra
isporuka proizvoda od proizvoaa ka maloprodavcima i poveanje stepena efikasnosti
isporuka na 100% [32].
58

Tabela 16. Rezultati istraivanja nakon promene naina upravljanja, izvor: [32]
Promena nakon uspostavljanja novog naina

Pokazatelj performansi

upravljanja
Smanjen za 55% (proseno vreme proizvoda na

Nivo zaliha u distribucionim centrima

zalihama 1,9 dana)

Poveana na 3,8 dana

Sveina proizvoda u distribucionim centrima

Smanjen za 38% (proseno vreme proizvoda na

Nivo zaliha u maloprodajnim objektima

zalihama 4,2 dana)

Sveina proizvoda u maloprodajnim

Poveana na 5 dana

objektima za potroae

Promena u upravljanju zalihama kod maloprodavaca prehrambenih proizvoda, dovela je do

znaajnog smanjenja nivoa zaliha, kako u distribucionim centrima, tako i u maloprodajnim
objektima, a pored toga, sveina proizvoda je poveana i u jednom i u drugom sluaju, to je i
prikazano u tabeli 16. Moe se zakljuiti iz prethodnog istraivanja, da je upravljanje, tj.
redukcija trokova i kod nivoa zaliha i drugih pokazatelja veoma bitna za poslovanje, jer se na
taj nain ne smanjuju samo trokovi dranja proizvoda na zalihama, ve se poveava i u ovom
konkretnom primeru/istraivanju, sveina proizvoda, jer samo takvi proizvodi moraju biti
dostupni krajnjim potroaima, i sa aspetka kvaliteta, ali i bezbednosti upotrebe samih
proizvoda od strane istih.
Promena u upravljanju zalihama, kod ovog maloprodavca, izvrena je u saradnji sa ostalim
uesnicima u lancu snabdevanja, kao to su proizvoai, transportna preduzea, ali i
distributeri. Rezultat koji je dobijen, pokazuje koliko je znaajna ta promena u upravljanju.
Promena u upravljanju prikazana je na slici 16., gde se vidi kako se promenilo stanje na
zalihama, nakon promene modela upravljanja njima.

Na slici 16., prikazano je kako je stari koncept/model upravljanja zalihama uticao na to da

zalihe budu na visokom nivou, dok je primenom novog koncepta upravljanja zalihama, dolo
do smanjivanja nivoa zaliha, koje su u manjoj ili veoj meri bile u ravnotei sa ciljanim
nivoom zaliha. Putem ovog istraivanja, prikazano je kako redukcija gubitaka u vezi sa
zalihama, utie na kvalitet upravljanja itavim poslovanjem jednog preduzea, tj. lanca
59

snabdevanja u irem smislu. Kvalitet upravljanja ogleda se u smanjenju trokova skladitenja,

ali i poveanju kvaliteta i bezbednosti proizvoda.

Nivo zaliha u distribucionom centru maloprodavca

Kvantitet

Poetna taka promene upravljanja

Ciljani
nivo
zaliha

Stari koncept

Novi koncept

Dani

Slika 16. Nivo zaliha u distribucionom centru nakon promene u upravljanju, izvor: [32]
to se tie distribucije proizvoda u sektoru prehrambene industrije, posmatraju se trokovi na
celokupnom, nacionalnom nivou, a istraivanje koje je sprovedeno u Ujedinjenom
Kraljevstvu, obuhvata nekoliko kategorija trokova koji se posmatraju. Pored toga, izvrena je
uporedna analiza sa tim istraivanjem, a to je kako promena transportnog sredstva utie na
smanjenje trokova koji nastaju.
Na nacionalnom nivou, trokovi koji nastaju korienjem transportnih sredstava za prevoz
proizvoda sektora prehrambene industrije, bie prikazani u tabeli 17.
Tabela 17. Trokovi transporta proizvoda prehrambene industrije u UK za 2005. godinu,
izvor: [45]

Nesree

Segment

Milioni
Trokovi

Kvalitet
vazduha

Zakrenost

CO2

Infrastruktura

Buka

Ukupno

356

143

783

175

381

39

1.877

19

42

20

100

60

Iz istraivanja je utvreno da trokovi transporta proizvoda prehrambene industrije u

Ujedinjenom Kraljevstvu, na godinjem nivou iznose 1.877 miliona . Smanjenje ovih
trokova je mogue, ukoliko bi preduzea pristupila redukciji trokova transporta, a takoe, i
u situaciji kada bi se za prevoz proizvoda koristila druga transportna sredstva, koja emituju
manje tetnih gasova. U prilog tome govori i istraivanje koje je sprovedeno u preduzeima,
koja su promenila transportna sredstva tako to koriste ona sa viim EURO standard, koji
svoje rezultate prikazuje kroz smanjen nivo emisije tetnih gasova pri sagorevanju. U tabeli
18., prikazana su tri scenarija, a to su: nizak, srednji i visok, zavisno od toga koliko je
preduzee stavilo u upotrebu novih, savremenijih kamiona.
Tabela 18. Smanjenje trokova transporta korienjem transportnih sredstava sa viim EURO
standardom, izvor: [19]
Kvalitet vazduha

CO2 uteda

Ukupna uteda

uteda (mil )

(mil )

(mil )

Nizak

49,8

0,6

50,4

Srednji

65,3

0,6

66

Visok

76,3

0,7

76,9

Scenario

Kada bi se uteda koja je ostvarena samo u toj promeni, tj. promenom transportnih sredstava,
zamenom za savremenije kamione, prikazala u odnosu na ukupne iznose trokova, to bi
izgledalo [19]:

NIZAK uteda od 50,4 miliona , u odnosu na ukupan iznos trokova transporta

prehrambenih proizvoda na nacionalnom nivou Ujedninjenog Kraljevstva, znaio bi
smanjenje od 2,7%.

SREDNJI uteda od 66 miliona , u odnosu na ukupan iznos trokova transporta

prehrambenih proizvoda na nacionalnom nivou Ujedinjenog Kraljevstva, znaio bi
smanjenje od 3,5%.

VISOK uteda od 76,9 miliona , u odnosu na ukupan iznos trokova transporta

prehrambenih proizvoda na nacionalnom nivou Ujedinjenog Kraljevstva, znaio bi
smanjenje od 4,1%.

Iz navedenih istraivanja, prikazano je kako samom promenom transportnih sredstava, tj.

korienjem transportnih sredstava koja zadovoljavaju vii EURO standard, se ostvaruje
61

znaajna uteda na nacionalnom nivou, a na nivou jednog preduzea, svakako se smanjuju

trokovi goriva, trokovi odravanja, a za svest potroaa proizvoda odreenog preduzea, od
velike je vanosti i podatak da koriste transportna sredstva koja emituju manje tetnih gasova
i tako rade na ouvanju ivotne sredine.
Iz svih dostupnih istraivanja, prikazano je kako se i na koji nain vri redukcija gubitaka i
kakav uticaj ta aktivnost ima na poslovanje. Prvo su analizirani gubici samih proizvoda koji
nastaju kod proizvoaa/farmera, maloprodavaca ili u domainstvima, a analizirano je da na
nacionalnom nivou ti gubici iznose oko 10 milijardi . Iz svega navedenog jasno je da se ti
gubici smanjuju usklaenim odnosom izmeu obima proizvodnje i tranje na tritu za
odreenim proizvodima, a to znai da je neophodno da preduzea prate tranju na tritu, na
koju bi adekvatno odgovorili odgovarajuim obimom proizvodnje. U drugom istraivanju,
posmatrani su trokovi i usluge, koje nastaju na strani maloprodavaca, a tiu se nivoa zaliha i
svih usluga koje utiu na kvalitet i bezbednost (sveinu) proizvoda, koji se nude krajnjim
potroaima. Kada su maloprodavci pristupili novom konceptu upravljanja zalihama, rezultati
koji su dobijeni prikazali su da je bilo dosta prostora za bolje kvalitetnije i racionalnije
upravljanje zalihama. Na kraju, prikazano je istraivanje koje se odnosi na trokove transporta
proizvoda prehrambene industrije na nivou Ujedinjenog Kraljevstva, u kom podaci pokazuju
da ukupni trokovi iznose 1.877 miliona . Daljim istraivanjem prikazano je kako korienje
transportnih sredstava sa viim EURO standardom utie na smanjenje trokova.
Prikazano je kolika je uteda u smislu kvaliteta vazduha, emisije CO2, kao i koliko uznosi
uteda na nacionalnom nivou, samo jednom promenom, tj. korienjem savremenijih
transportnih sredstava, a u tom sluaju kamiona.
Uticaj redukcije gubitaka ima veliki uticaj na kvalitet upravljanja u preduzeima i lancima
snabdevanja, jer samo preduzee koje permanentno prati i analizira gubitke koji nastaju u
poslovanju i na njih adekvatno odgovori, korektivnim merama, moe smanjiti gubitke na
prihvatljiv nivo, koji e sa jedne strane smanjiti trokove koji nastaju u poslovanju, a sa druge
strane, poveati efikasnost, produktivnost, smanjiti nivo zaliha, poveati bezbednost i kvalitet
proizvoda i na kraju doprineti u ouvanju ivotne sredine smanjenim nivoom emisije tetnih
gasova, bilo u proizvodnji ili transportu svojih proizvoda.

62

4.5 Uticaj 3 PL na kvalitet upravljanja

Aktivnosti kao to su skladitenje, transport, distribucija do distribucionih centara,
maloprodajnih objekata ili do krajnjih potroaa direktno, obavlja se u svakom preduzeu i u
svakom lancu snabdevanja u sektoru prehrambene industrije. Preduzea analiziraju i
kontroliu trokove koji nastaju u svim aktivnostima, a takoe, i u ovim, navedenim
aktivnostima. Prilikom analize trokove, menadment preduzea utvruje koja je vrednost
trokova koji nastaju u ovim aktivnostima, te pristupaju korektivnim merama, u smislu
smanjenja trokova, a kao druga opcija javlja se outsource ing, tj. oslanjanje na 3 PL
(logistike provajdere). Logistiki provajderi predstavljaju specijalizovana preduzea koja se
bave odreenim aktivnostima u oblasti skladitenja, transporta, distribucije ili uvoza/izvoza,
na odreenom lokalnom, nacionalnom ili regionalnom podruju. Preduzea preputaju
obavljanje odreenih aktivnosti iz domena logistike, eksternim preduzeima, logistikim
provajderima, koje specijalizovano i tradicionalno obavljaju te aktivnosti [15].
Ova preduzea nisu karakteristina samo za sektor prehrambene industrije, ve posluju u
gotovo svim sektorima preraivake industrije, kao i u sektoru usluga, zavisno od toga koju
delatnost/aktivnost obavljaju.
Iz istraivanja koja su sprovedena, zakljuuje se da je uee logistikih provajdera u sektoru
prehrambene industrije, veoma vano za funckionisanje tog sektora industrije, a istraivanje
koje je sprovedeno u Ujedinjenom Kraljevstvu to i dokazuje.
Analiza preduzea koja su logistiki provajderi i koja uestvuju u sektoru prehrambene
industrije, u pomenutom istraivanju, obuhvatilo je 9 najveih preduzea i posmatran je
njihov promet, broj zaposlenih, kapacitet skladita, kao i broj vozila koje poseduju.
Iz tabele 19, moe se uoiti koliko su logistiki provajderi znaajni u sektoru prehrambene
industrije, jer samo kada se uzme u obzir da neka preduzea imaju preko 1.000 vozila ili
preko 1.000.000 m2 skladinog prostora, jasno je koliko su ova preduzea razvijena i
specijalizovana u svojim delatnostima, a nasluuje se koliki je njihov znaaj za
preduzea/proizvoae koji nemaju razvijen sistem transporta, a skladini prostor im je
ogranien. Ne samo to doprinosi smanjenju trokova, korienje logistikih provajdera u
odreenim aktivnostima, takoe, doprinosi i kvalitetnijoj i bezbednijoj isporuci proizvoda do
distribucionih centara, maloprodajnih objekata ili do krajnjih potroaa/kupaca. Logistiki
63

provajderi u velikoj meri olakavaju posao menadmentu, jer ukoliko menadment utvrdi da
je kvalitet i bezbednost proizvoda na visokom nivou, uz nie trokove koji nastaju u
aktivnostima transporta i skladitenja, menadment preduzea ili jedan lanac snabdevanja u
potpunosti e prepustiti obavljanje tih aktivnosti logistikim provajderima, koji to rade na
kvalitetniji, bezbedniji, ali to je najvanije, na nain koji stvara manje trokova. Prepoznaje
se jo nekoliko benefita od korienja usluga logistikih provajdera u sektoru prehrambene
industrije.
Tabela 19. Preduzea logistiki provajderi u sektoru prehrambene industrije u UK za 2002.
godinu, izvor: [5]
Preduzee

Promet
(milioni )

Zaposlenih

Skladini
prostor (m2)

Broj vozila

Christian Salvesen

830

16.000

1.396.000

2.130

Exel

4.500

60.000

Frigoscandia

550

1.19 miliona m3

350

Gist

231

4.500

532

Hays

1.000

14.000

1.035.000

1.200

NFT Distribution

100

1.520

50.000

500

TDG

530

8.500

1.000.000

2.150

Tibbet & Britten

1.970

36.200

1.457.000

1.448

Wincanton

770

16.000

826.000

3.900

Kada se jedno konkretno preduzee ili itav lanac snabdevanja povee sa logistikim
provajderom, koji obavlja aktivnosti transporta, obezbeuje se sigurnost vremena isporuke, na
taj nain, da menadment ne mora da strepi da li e odreeni proizvodi biti na raspolaganju
potroaima u dogovorenom roku ili ne.
Pored toga, kada se vri povezivanje sa logistikim provajderima koji se bave aktivnostima
skladitenja, skladitenje poluproizvoda i gotovih proizvoda se vri u objektima/skladitima,
koji su namenjeni upravo tim vrstama proizvoda, te se ne mora voditi rauna o tome da li e
se odrati kvalitet proizvoda, da li e proizvodi biti bezbedni za korienje, a logistiki
provajderi, takoe, vre i voenja stanja zaliha i kontrolu istih, te se retko u praksi deava da
proizvodima istekne rok upotrebe i da se onda to posmatra kao troak, tj. kao gubici
proizvoda.
64

Znaaj logistikih provajdera ne implicira se samo na proizvoae i lance snabdevanja, ve

direktno i na maloprodajne lance, koji u veoj ili manjoj meri koriste usluge ovih preduzea u
aktivnostima skladitenja i transporta. U istraivanju koje je sprovedeno, posmatrano je u
kojoj meri (u kom procentu), odreeni maloprodajni lanci u Ujedinjenom Kraljevstvu koriste
usluge logistikih provajdera, to je prikazano na grafikonu 2.

Procenat aktivnosti logistikih provajdera (%)

80%
70%
60%
50%
40%

Skladitenje

30%

Transport

20%
10%
0%
Iceland

Sainsbury

Safeway

Tesco

Waitrose

Preduzee

Grafikon 2. Procenat aktivnosti logistikih provajdera u maloprodajnim lancima u UK za

2000. godinu, izvor: [17]
Na grafikonu 2, primeuje se da procenat aktivnosti logistikih provajdera u domenu
skladitenja i transporta, zavisi od maloprodajnog lanca koji se posmatra. Apsolutni lider u
ovoj kategoriji, a prema istraivanju je maloprodajni lanac Iceland , koji preputa po 75%
aktivnosti logistikim provajderima sa aspekta skladitenja i transporta, dok je najpoznatiji
maloprodajni lanac Tesco, prepustio svega 30% aktivnosti logistikim provajderima.
Prikazano je koliki znaaj imaju logistiki provajderi i za maloprodajne lance koji u svom
asortimanu imaju proizvode prehrambene industrije, jer je kroz istraivanje prikazano da se 5
najveih maloprodajnih lanaca u veoj ili manjoj meri oslanja na usluge logistikih
provajdera, a naroito u onim aktivnostima, koje su i posmatrane, a to su skladitenje i
transport.
65

U jo jednom istraivanju koje analizira istu oblast, prikazano je da je aktivnost transporta

proizvoda sektora prehrambene industrije Ujedinjenog Kraljevstva u 1991. godini bio poveren
logistikim provajderima u obimu od 48% ukupnog transporta, a da je u 2001. godini,
vrednost tog pokazatelja bila na nivou od 61% [40].
Veina istraivanja pokazuje da je glavni razlog zato se preduzea odluuju za udruivanje
sa logistikim provajderima smanjenje trokova, a prema nekim autorima, oslanjanje na
logistike provajdere ne predstavlja strateki model koji se posmatra dugorono, ve se
preduzea oslanjaju na logistike provajdere iskljuivo zbog pronalaenja modela za
smanjenje trokova u kratkom roku [18]. Korienje usluga logistikih provajdera je naroito
znaajno za proizvodna preduzea iz sektora prehrambene industrije, koja imaju veliki broj
krajnjih potroaa na razliitim mestima na lokalnom ili nacionalnom nivou i veoma je teko
da ne dolazi do prekoraenja vremena u isporukama i do odravanja visokog nivoa
bezbednosti i kvaliteta proizvoda prilikom same isporuke, a prednost koja se stie
korienjem usluga logistikih provajdera je ta da oni mogu efikasnije da obavljaju isporuke,
odravajui visok nivo bezbednosti i kvaliteta proizvoda, kao i to da isporuke budu
blagovremene, bez prekoraenja rokova isporuke, a takoe, popunjenost kapaciteta
transportnih sredstava, to je od velikog znaaja, je kod logistikih provajdera na viem nivou,
nego da sami proizvoai organizuju transport proizvoda.
Iz istraivanja koja su sprovedena u domenu korienja usluga logistikih provajdera od
strane preduzea iz sektora prehrambene industrije, uoeno je 5 osnovnih strategija/taaka u
kojima se preduzea odluuju na korienje usluga logistikih provajdera i to [5]:
1) Taka najma usluga transporta proizvoai prehrambenih proizvoda, sa aspekta
transporta uvek zahtevaju najmanje trokove koji nastaju u toj aktivnosti, kako ne bi
bili u situaciji da poveavaju cenu kotanja, tj. kako bi trina cela bila na nivou cena
konkurentskih proizvoda. Velika proizvodna preduzea, koja imaju razgranatu
distibutivnu mreu, moraju posedovati skladita i transportna sredstva na odreenim
mestima, kako bi sam proces distribucije protekao bre i efikasnije.
S obzirom da izgradnja adekvatnog skladinog prostora i nabavka transportnih
sredsatava iziskuje znaajna novana sredstva, ak i veliki proizvoai se odluuju da
te aktivnosti prepuste specijalizovanim preduzeima u tim oblastima, a to su logistiki
66

provajderi. Prvo iz razloga to, te aktivnosti logistiki provajderi obavljaju kvalitetnije,

bre i efikasnije, a sa druge strane, trokovi logistike, tj. cena koju proizvoai moraju
platiti logistikim provajderima je daleko ispod cene izgradnje skladinog prostora i
nabavke transportnih sredstava. Takoe, trokovi logistike koje snosi proizvoa,
posmatraju se na mesenom nivou i za proizvoaa je veoma vano da nema
investicione trokove, koje bi imao u sluaju da sam obavlja aktivnosti skladitenja i
transporta, ve viak finansijskih sredstava moe preusmeriti u druge delove
poslovanja.
2) Ugovaranje operacija distribucije operacije distribucije od strane logistikih
provajdera zapoinju ugovaranjem svih elemenata, tj. operacija koje e obavljati u
odreenom vremenskom roku. Karakteristika sektora prehrambene industrije je taj, da
preduzea pre svega usvajaju koncept po kom e oni prekinuti sve operacije vezane za
distribuciju svojih proizvoda, tako da logistiki provajderi kreu u obavljanje operacija
distribucije od nule. Ova strategija je naroito karakteristina za preduzea koja
fundamentalno menjaju svoj logistiki sistem, tj. prilikom restrukturiranja.
3) Sistem otkupa ovakva strategija se vezuje za logistike provajdere koji
predstavljaju velika preduzea, koja pored obavljanja razliitih aktivnosti iz domena
transporta, skladitenja i distribucije, takoe rade i na otkupu gotovih proizvoda od
proizvoaa, tako da oni raspolau celokupnim ili odreenim delom asortimana. Ova
strategija se zasniva samo na srednjeronom ili dugoronom nivou, a prethodi joj
dobra i uspena saradnja izmeu preduzea (proizvoaa i logistikog provajdera).
4) Zajedniko ulaganje strategija zajednikog ulaganja proizvoaa i logistikog
provajdera, omoguuje proizvoau da zadri direktnu umeanost u logistici i da
komercijalizuju strunost svojih menadera koji dui niz godina obavljaju aktivnosti
vezane za logistiku.
U zajednikom ulaganju sa logistikim provajderima, kreira se nova distribuciona
mrea koja ne samo da koristi tom preduzeu, ve moe pruati podrku i drugim
preduzeima na tritu iz iste delatnosti, a u tu grupu spadaju i moda, konkurentska
preduzea.

67

5) Sistem razdvajanja neka preduzea iz sektora prehrambene industrije, efikasno

konvertuju svoj logistiki sistem u mreu sistema logistikih provajdera, na taj nain
to se logistiki sistem pre svega smatra profitnim centrom za to preduzee.
Nakon toga, logistiki sistem dobija slobodu da obavlja aktivnosti i za druga
preduzea u saradnji sa logistikim provajderom. Ova strategija se smatra strategijom
diversifikacije u odnosu na outsource ing, i zahteva od preduzea koja sprovode ovu
strategiju da zaposleni, tj. menadment poseduje osnovna znanja o logistici i
logistikim procesima.
Uticaj logistikih provajdera (3 PL) na kvalitet upravljanja u preduzeima i lancima
snabdevanja u sektoru prehrambene industrije ima veliki znaaj, jer preduzea trokove
logistikih aktivnosti posmatraju kao tekue trokove, dok uopte nemaju investicione
aktivnosti, tj. ulaganje kapitala u izgradnju skladita, u nabavku transportnih sredstava i druge
neophodne elemente koji se koriste u aktivnostima logistike. Ta sredstva koja bi iskoristili u
tu svrhu, mogu koristiti u svrhu razvoja tehnologije, tj. da kapital ulau u osnovnu delatnost
koja kreira novu vrednost i koja donosi odreenu stopu profita, a sa druge strane, ulaganjem u
razvoj ostvaruje se bolja pozicija na tritu, tj. daje se bolji odgovor na tranju za odreenim
proizvoda iz asortimana ili se razvijaju potpuno novi proizvodi, koji e zadovoljiti novu,
nastalu tranju. Pored toga, saradnjom sa logistikim provajderima, bezbednost i kvalitet
hrane tokom skladitenja, transporta i distribucije ne dovodi se u pitanje, jer skladini prostori
i transportna sredstva logistikih provajdera odgovaraju zahtevima tih proizvoda. U praksi,
retko dolazi do situacije da odreeni proizvodi tokom distribucije izgube na kvalitetu ili da
postanu nebezbedni za korienje, a pored toga, retke su i situacije u kojima logistiki
provajderi kasne prilikom isporuka, tako da nema gubitaka po osnovu neiskorienih ansi za
prodaju ili samih, gubitaka proizvoda. Kao to smo videli iz navedenih istraivanja, postoji 5
strategija/taaka u kojima se pristupa saradnji sa logistikim provajderima, a najzanimljivija
je strategija koja obuhvata to, da preduzea proizvoai ceo ili deo asortimana prodaju
direktno logistikim provajderima, koji e dalje nezavisno od proizvoaa te proizvode
distribuirati na trite (sistem otkupa).
Pored toga, u ovom delu rada, a iz prikazanog istraivanja koje je sprovedeno u privrednom
sistemu, tj. sektoru prehrambene industrije u Ujedinjenom Kraljevstvu, u kom su analizirana
preduzea logistiki provajderi, u kojima je predstavljen njihov godinji promet, broj
zaposlenih, kao i skladini kapaciteti i broj vozila koja koriste, moe se zakljuiti da su u
68

pitanju velika preduzea, sa znaajnim prometom, brojem zaposlenih, ali i kapacitetima.

Drugo istraivanje tie se uea logistikih provajdera u aktivnostima skladitenja i
transporta u maloprodajnim lancima u Ujedinjenom Kraljevstvu, koje je takoe dokaz, da su
logistiki provajderi vana karika u lancu snabdevanja, jer u odreenim maloprodajnim
lancima, njihovo uee u pomenutim aktivnostima iznosi i 75%.

4.6 Uticaj savremenih tehnologija na kvalitet upravljanja

Savremene tehnologije, a tu se najpre misli na Internet tehnologije, predstavljaju jednu
od najbre razvijanih tehnologija u modernom okruenju, koja je donela velike promene u
gotovo svim sferama poslovanja. Promene koje je Internet tehnologija donela primeuju se u
funkcionisanju svih privrednih subjekata, nezavisno od delatnosti i veliine. Primena Interneta
u preduzeima stvorila je tzv. digitalni nervni sistem [24]. Osnovne odlike ovakvog sistema su
pravovremena detekcija i identifikacija svih problema i dogaaja u poslovnom okruenju koje
su relevantne za poslovanje, a prepoznavanje promena pomae preduzeima da donose
efikasne i efektivne poslovne odluke.
Vaan pokazatelj za svaku organizaciju/preduzee je stepen ukljuenosti u elektronsko
poslovanje, tj. prihvatanje takvog, novog modela poslovanja, koji se oslanja na Internet
tehnologiju. U zavisnosti od stepena ukljuenosti i stepena sloenosti aktivnosti koje se
obavljaju uz primenu Internet tehnologije, razlikuje se nekoliko razliitih aktivnosti sa niskim
ili visokim stepenom sloenosti i ukljuenosti preduzea.
U zavisnosti od nivoa ukljuenosti preduzea u obavljanje odreene aktivnosti, koja se u
savremenom poslovanju obavlja uz primenu Internet tehnologije, nakon to je preduzee
prihvatilo odreene standarde u obavljanju aktivnosti, odreuje se i stepen ukljuenosti
preduzea u tim modernim, savremenim tokovima. U zavisnosti od toga preduzea mogu biti
na niskom stepenu ukljuenosti u aktivnostima koje zahtevaju nizak stepen sloenosti.
Tako se preduzea odluuju da koriste samo e-mail ili vebsajtove u svom poslovanju, a to
predstavlja nizak stepen ukljuenosti preduzea, a te aktivnosti se smatraju onim, koje
zahtevaju nizak stepen sloenosti, po pitanju korienja.

69

Sa druge strane visok stepen sloenosti predstavljaju aktivnosti kao to su Primena Interneta u
upravljanju lancima snabdevanja (E SCM), elektronska nabavka ili upravljanje odnosa sa
potroaima primenom Interneta (E CRM). Stepen ukljuenosti u pojedine aktivnosti, kao i
stepen sloenosti aktivnosti, prikazani su na slici 17.

Visok

E CRM

Platforme
saradnje

E trite
Stepen

lancem

E nabavka

ukljuenosti

E upravljanje

snabdevanja
E bankarstvo

Ekstranet
Vebsajtovi

E fakturisanje

E-pristup
E mail

Intranet

Nizak
Nizak

Stepen sloenosti

Visok

Slika 17. Klasifikacija aktivnosti uz primenu Internet tehnologije, izvor: [5]

Uticaj Internet tehnologije na upravljanje u lancima snabdevanja ogleda se u etiri osnovne
grupe promena, koje su se dogodile primenom te savremene tehnologije [14]:
1) Razmena informacija primena Internet tehnologije, dovela je do situacije u kojoj se
razmena informacija izmeu uesnika u lancima snabdevanja obavlja bre, a u obzir se
ne uzima samo prenos informacija izmeu partnera, ve i prenos informacija sa trita,
berzi, informacije izmeu preduzea i krajnjih potroaa/kupaca, a pod razmenom
informacija podrazumeva se i brzina naruivanja proizvoda i obrada nardubina,
svakodnevna korespondencija sa dobavljaima i dr.
2) Razmena znanja znanje u savremenom poslovnom svetu predstavlja najznaajniji i
najvredniji resurs preduzea, a razmena znanja se vri izmeu preduzea bez obzira da
li su poslovni partneri ili rivali na tritu. Danas je ovaj vid razmene izuzetno znaajan
i ne postoji preduzee koje svoje zaposlene ne motivie da ue, unapreuju svoja
znanja, to implicira efikasnijem i produktivnijem obavljanju poslovnih zadataka. To
70

uenje se zasniva na saradnji sa drugim preduzeima iz srodne delatnosti, nezavisno

od toga da li su partnerska ili rivalska preduzea.
3) E-trgovina primena Internet tehnologije u poslovanju dovela je do pojave
elektronske trgovine, tj. do obavljanja svih tradicionalnih poslovnih aktivnosti
korienjem Interneta. U lancima snabdevanja, primena Internet tehnologije implicira
stvaranjem vrih veza izmeu uesnika u lancima snabdevanja i bre i efikasnije
obavljanje aktivnosti/transakcija u njima.
4) Nove strukture lanaca snabdevanja primena Internet tehnologije nije dovela samo
do promena naina obavljanja aktivnosti u preduzeima i lancima snabdevanja, ve i
do promena u organizacionoj strukturi u preduzeima i lancima snabdevanja.
Kolaboracija je postala dominantni model u upravljanju lancima snabdevanja [22]. Na
taj nain mogu je uvid u svakom trenutku u stanje svih parcijalnih delova lanaca
snabdevanja, izvravanje transakcija je efikasnije i bre, a odnosi izmeu uesnika u
lancima snabdevanja su vri, kvalitetniji i sa visokim stepenom lojalnosti.
Drugi teoretiari i kroz druga istraivanja utvrene su neke druge promene, koje su nastale
primenom Interneta u upravljanju lancima snabdevanja, pa se pored ove etiri prikazane,
prepoznaje jo etiri grupe promena, a to su [28]:
1) Dizajn proizvoda i procesa veliki izbor proizvoda na tritu, tj. prisustvo velikog
broja proizvoaa, navelo je preduzea na primenu Interneta, radi kreiranja vrih
odnosa sa krajnjim potroaima/kupcima, a sve iz razloga kako bi u najkraem roku
dobili informacije o potroakim eljama i potrebama i kako bi u najkraem
vremenskom roku odgovorili na iste. Neophodno je da se stvore intezivni i zdravi
odnosi sa kupcima, jer su upravo oni ti koji obezbeuju opstanak preduzea na tritu
i ostvarivanje profita. Pored toga, tj. odnosa sa kupcima, Internet pomae i u stvaranju
intezivnijih odnosa sa ostalim uesnicima u lancima snabdevanja, tako da je nastao
jedan novi proces povezivanja, u realnom vremenu, obrada transakcija traje svega
nekoliko sekundi, a to svakako utie na trokove, tj. oni su u velikoj meri nii nego
kada je u pitanju tradicionalno izvravanje transakcija.
2) E trite i razmena u tradicionalnom poslovanju, tj. u lancu snabdevanja koji je
funkcionisao po tom principu, svaka poslovna aktivnost morala je da proe kroz
71

proces ugovaranja, pa se na odgovor druge strane ekalo i nekoliko dana, a sam

proces ugovaranja trajao je izuzetno dugo (u odnosu na savremeno poslovanje), te je
Internet doveo do promene i sa tog aspekta, jer je poslovanje uz primenu Internet
tehnologije postalo interaktivno i brzo i proces ugovaranja se sada svodi na poslovnu
korespondenciju putem e maila, a to ne traje due od nekoliko minuta.
Takoe, preduzea/proizvoai su bili vezani za jednog ili svega nekoliko partnera u
lancima snabdevanja, a u savremenom poslovanju, primenom Interneta, mogu
ostvariti saradnju i kontakt sa partnerima koji su geografski udaljeni i sa kojima ranije
nije bilo mogue uspostaviti bilo kakav oblik kontakta i saradnje. Dakle, danas
preduzea svoje proizvode mogu plasirati na bilo koje trite uz saradnju sa
partnerima, u kratkom vremenskom roku.
3) Planiranje saradnje u tradicionalnom nainu poslovanja, informacije o tritu,
potrebama potroaa ili o proizvodima, smatrali su se vlasnitvom preduzea, i
uglavnom je bilo nemogue doi do tih informacija. U savremenom poslovanju, uz
primenu Interneta, razmena informacija izmeu preduzea je oekivana aktivnost i
vri se konstantno, a razmena se vri kroz virtuelni lanac snabdevanja, to stvara
mogunost za ostvarivanje saradnje na viem nivou, a komunikacija, tj. razmena
informacija koja se vri je dvosmerna.
Informacije koje se razmenjuju izmeu partnera u lancima snabdevanja, odnose se na
trite, proizvode, zalihe, distribuciju, potrebe krajnjih potroaa/kupaca, a razmena
dvosmerna razmena tih informacija je neophodna, kako bi partneri u lancima
snabdevanja mogli da donose odluke na zajednikom nivou.
4) Upravljanje izvravanjem porudbina kupaca krajnji potroai/kupci imaju
pristup informacijama o proizvodima i direktno mogu napraviti porudbinu odreenih
proizvoda. To je samo prvi korak u obavljanju aktivnosti, koje imaju cilj da se
porueni proizvod dostavi do kupca. Preduzee pre svega obrauje porudbinu, vri
pregled stanja na zalihama gde utvruje da li traenog proizvoda ima na stanju,
organizuje transport proizvoda od skladita do maloprodajnog objekta ili na adresu
kupca direktno. Ovo predstavlja kompleksnu aktivnost, koju preduzee mora izvriti
na najefikasniji i najefektivniji nain. Kako preduzea ne bi imala ni jednu taku u
kojoj se stvara problem u svim tim aktivnostima, moraju imati visok stepen saradnje
72

sa ostalim uesnicima u lancima snabdevanja. Upravo se tu javlja promena, koju je

primena Interneta unela u poslovanje, jer se u savremenom poslovanju na porudbinu
kupca odgovara u roku od 24 sata, da li je proizvod dostupan i kada e im biti
isporuen. Postoje i preduzea, koja posluju u okviru efikasnih i potpuno
osavremenjenih lanaca snabdevanja, koji poseduju integrisane i koordinirane
informacione sisteme koji se tiu stanja zaliha i Web prezentacije, tako da
potencijalni kupac odmah ima uvid u to da li je i koliko jedinica odreenog, traenog
proizvoda dostupno na stanju preduzea/prodavca.
U ovom delu, prikazane su dve grupe promena koje su nastale u preduzeima i lancima
snabdevanja primenom Internet tehnologije. Moe se zakljuiti da su nastale promene,
promenile i nain funkcionisanja lanaca snabdevanja i preduzea u njima, a takoe, promenio
se i nain upravljanja, to je dovelo do poveanja kvaliteta upravljanja. Savremena Internet
tehnologija, olakala je proces upravljanja i podigla kvalitet, u smislu da je dostupnost i
razmena informacija na znatno viem nivou nego ranije, tj. da menadment moe da donosi
brze odluke na osnovu relevantnih informacija koje poseduju, to olakava proces upravljanja
i anse da su te odluke pogrene su minimizirane.
Istraivanje koje je sporvedeno na nivou Evropske unije, prikazuje u kojoj meri su preduzea
iz sektora prehrambene industrije prihvatila obavljanje pojedinih aktivnosti uz korienje
savremenih tehnologija, to je predstavljeno u tabeli 20, uz objanjenje svakog pokazatelja
koji je u njoj prikazan.
Tabela 20. Znaaj IKT i elektornskog poslovanja u sektoru prehrambene industrije u 2006.
godini, izvor: [41]

Sektor

Prehrambena
industrija

Enabavka

E dizajn

logistika

marketing

(ULS*)

planiranje

i prodaja

IKT** u

Percepcija

inovacijama

znaaja
IKT

Legenda:
- prihvaeno samo u nekim sektorima

- iznad prosenog znaaja/difuzije

- ispod prosenog znaaja/difuzije

*ULS Upravljanje lancima snabdevanja

- prosean znaaj/difuzija

**IKT Informacione i komunikacione tehnologije

73

U tabeli 20. se prikazuje koliko je u kojoj aktivnosti prihvaeno korienje Internet

tehnologija, kao i Informacionih i komunikacionih tehnologija, te se analizom zakljuuje da je
najvea prihvaenost u domenu E logistike, tj. u upravljanju lancima snabdevanja, gde se
znaaj ovih tehnologija smatra iznad prosenim, dok se u sektoru E marketinga i prodaje,
znaaj svodi na ispod prosean i primenjen je samo u pojedinim sektorima.
Uticaj savremenih tehnologija na kvalitet upravljanja, belei se u sektoru prehrambene
industrije gde su preduzea u veoj ili manjoj meri uvela takav nain obavljanja razliitih
aktivnosti, a najvei benefiti su bolji i vri odnosi sa partnerima u lancima snabdevanja i
krajnjim potroaima/kupcima, a zavisno od aktivnosti koja se obavlja, preduzea su postala
produktivnija, bra, efikasnija, uz znatno nie trokove koji nastaju u obavljanju odreenih
aktivnosti. Kvalitet upravljanja se uz primenu Internet tehnologije, dovodi na vii nivo, pre
svega iz razloga dostupnosti relevantnih informacija, kao i zbog dvosmerne komunikacije, a
menadmentu je primenom Interneta olakano upravljanje, jer se sve transakcije mogu obaviti
u roku od nekoliko sekundi, donosei prave odluke na osnovu relevantnih informacija.

74

5. ZAKLJUAK
U ovom radu detaljnije je prikazan sektor prehrambene industrije, kao jednog od
sektora preraivake industrije. Pored osnovne karakteristike, da je to sektor preraivake
industrije koji ima najiru sirovinsku bazu, takoe, detaljnije je prikazano i funkcionisanje tog
sektora industrije u razliitim dravama, odnosno u razliitim privrednim sistemima.
Iz istraivanja koja su imala za cilj analizu sektora prehrambene industrije, dobijeni rezultati
pokazuju znaaj sektora prehrambene industrije, te o tome govori i podatak da je broj
zaposlenih u Republici Srbiji u ovom sektoru 1.202.045 zaposlenih, a da udeo grane ovog
sektora u ukupnoj aktivnosti preraivake industrije, kada se posmatraju mala i srednja
preduzea i preduzetnici, sa aspekta prometa iznosi ak 30,5%. Jo jedan vaan pokazatelj je i
taj da ovaj sektor u Republici Srbiji uestvuje u izvozu 22,5%.
Istraivanja koja su sprovedena u Kraljevini Holandiji, pokazuju da je udeo sektora
poljoporivredno prehrambene proizvodnje u ukupnoj privrednoj delatnosti 9,3%, a da je
broj zaposlenih u ovom sektoru 651.000. To, takoe, govori o znaaju ovog sektora u jednom
razvijenom privrednom sistemu. Jo jedan znaajan podatak, kada se posmatra izvoz
Kraljevine Holandije i to konkretno ivinskog mesa u odreene drave i regione, je i injenica
koliko je vano da je jedna drava punopravni lan Evropske unije, jer se izvoz Holandije
zasniva na izvozu u ostale drave lanice Evropske unije i u ovom sluaju, te drave imaju
udeo od 66%.
Iz dostupnih istraivanja, koja se tiu analize sektora prehrambene industrije u Ujedinjenom
Kraljevstvu, posmatrana je prodaja prehrambenih proizvoda, tako da vrednost prodaje
prehrambenih proizvoda na nivou Ujedinjenog Kraljevstva iznosi 45 milijardi ., na
godinjem nivou, a pored toga znaajan je i podatak da je broj preduzea koja posluju u ovom
sektoru industrije 10.700. Koliko je sektor prehrambene industrije znaajan u Ujedinjenom
Kraljevstvu, pokazuju i podaci koji prikazuju vrednost izvrenih akvizicija, tj. koje su iznose
strana preduzea bila spremna da izdvoje za preuzimanje preduzea iz Ujedinjenog
Kraljevstva u sektoru prehrambene industrije, a iznosi su prikazani u milijardama amerikih
dolara ($). To dodatno govori o atraktivnosti ne samo ovih preduzea, ve i o atraktivnosti
itavog sektora prehrambene industrije, jer se vrednost akvizicija kree od 14,39 milijardi $,
do 1,61 milijarde $.
75

Takoe, u drugom delu rada, prikazani su i oblici udruenog delovanja preduzea, kao to su
mree, lanci i klasteri, u sektoru prehrambene industrije. U ovom delu, prikazani su
jednostavni i proireni model lanca snabdevanja, po kom funkcionie povezivanje preduzea,
radi zajednikog obavljanja razliitih aktivnosti, sa zajednikim ciljem. Kako bismo bolje
shvatili razliite modele lanaca snabdevanja, prikazali smo primere generikih lanaca
snabdevanja u sektoru prehrambene industrije u Sjedinjenim Amerikim Dravama i sektoru
prehrambene industrije u Ujedinjenom Kraljevstvu.
U prilog tome da su lanci snabdevanja znaajni za preduzea i itav privredni sistem, govori i
podatak iz istraivanja, koje je sprovedeno u Ujedinjenom Kraljevstvu, da dodata vrednost u
lancima snabdevanja u ovom privrednom sistemu, u sektoru prehrambene industrije iznosi
62,8 milijardi , na godinjem nivou, kao i to da je u lancima snabdevanja 3.589.000
zaposlenih.
Sa druge strane, objanjen je i pojam klastera, koji predstavlja jedan od modela meusobnog
povezivanja preduzea iz srodnih delatnosti, koje karakterie zajednika komplementarnost.
Prikazano je po kojim osnovama drava ima uticaj na organizovanje i funkcionisanje klastera.
Pored toga, izvrili smo analizu klastera kao organizovanja preduzea u Republici Srbiji, a
prikazan je i primer jednog klastera Pekos, koji obuhvata proizvoae pekarskih proizvoda,
kao i obrazovne i strune institucije, koje uestvuju u njemu. Klaster Pekos je mrea tih
preduzea i institucija, koji je organizovan na nivou grada Novog Sada i za sada, nema
podrku dravnih organa Republike Srbije, te je izvozna aktivnost ovog klastera i dalje
nemogua.
Jo jedan klaster, tj. njegov ematski prikaz je i Kalifornijski klaster proizvoaa vina, koji
predstavlja najbolji model klastera, koji je uraen po stvarnom, realnom modelu, a prikazao
ga je poznati teoretiar Majkl Porter.
U treem delu rada prikazane su osnovne performanse upravljanja, koje se pre svega
zasnivaju na odnosima koji se uspostavljaju, pa su tako prikazani odnosi izmeu interne
integracije i performansi i odnosi izmeu potroaa i proizvoaa/snabdevaa i uticaj na
performanse. Pored toga, iz istraivanja koja su sprovedena, prikazana je i korelacija izmeu
efikasnosti lanca snabdevanja i vrednosti partnerstava, to nam pokazuje kako vrednost
partnerstava utie na efikasnost lanaca snabdevanja izmeu partnera koji su ukljueni u iste.
76

Iz razloga znaaja lanaca snabdevanja za privredne sisteme i preduzea uesnike u lancima

snabdevanja, prikazane su i osnovne grupe performansi koje se posmatraju u analizi lanaca
snabdevanja.
Svi elementi koji imaju uticaj na performanse upravljanja mogu se podeliti u etiri grupe, i to:
1) Efikasnost;
2) Fleksibilnost;
3) Osetljivost i
4) Kvalitet hrane/proizvoda.

Svaki od ovih elementa koji imaju uticaj na performanse upravljanja, ali i u tabeli, gde su
prikazani i podelementi, sa definicijom svakog pojedinano, kao i sa nainom izraunavanja
svakog od njih. Ovi pokazatelji, dali su nam mogunost da posmatramo svaku od
performansi, koja se tie elemenata, pokazatelja, putem kojih preduzea mogu ostvariti
kompetitivnu prednost na tritu, kao to su: cena, profit, isporuke, pakovanje, distribucija,
kvalitet proizvoda, greke u pediciji i dr.
U etvrtom delu rada, prikazani su osnovni pokazatelji i uticaj odreenih aktivnosti na kvalitet
upravljanja u preduzeima, ali i lancima snabdevanja, te je tako predstavljen uticaj est
aspekata, a to su: Lanac informacija, Standardi i kvalitet, Isporuka i pakovanje, Redukcija
gubitaka, Uticaj 3 PL i Uticaj savremenih tehnologija.
Za svaki od ovih aspekata sprovedena istraivanja su nam u veoj ili manjoj meri pomogla da
sagledamo znaaj ovih aktivnosti na kvalitet upravljanja, a u ovom delu rada su, za svaki od
aspekata data zakljuna razmatranja i preporuke menadmentu preduzea, na koji nain mogu
podii kvalitet upravljanja na vii nivo, upravljajui i koristei uticaj ovih elemenata.
1) Lanac informacija da bi jedno preduzee koristilo lanac informacija na nain u
kom on doprinosi podizanju kvaliteta upravljanja, neophodno je da se u okviru
preduzea izvre infratstrukturne i organizacione reforme, kako bi lanac informacija
mogao da funkcionie. Iz sprovedenih istraivanja, dokazano je da je lanac
informacija, kao integralni deo lanca snabdevanja veoma znaajan, jer se dvosmerna
razmena informacija vri svakodnevno, a ova aktivnost je u savremenom poslovanju
neophodna.
77

Pored toga to se mora obezbediti infrastruktura za primenu modela lanca informacija,

za preduzea je neophodno da uspostave kvalitetne, vrste i lojalne odnose sa ostalim
uesnicima u lancu snabdevanja. Menadment preduzea mora vriti konstantno
usavravanje odnosa sa partnerima u lancu snabdevanja, ali i sa krajnjim potroaima,
jer samo na taj nain mogu dobiti relevantne informacije koje su im neophodne
prilikom donoenja odluka. Uticaj lanca informacija na kvalitet upravljanja je veliki,
jer lanac informacija ima za cilj da obezbedi neophodne i tane informacije, kako bi
mogli da donose odluke koje se zasnivaju na injenicama, tj. kako te odluke ne bi bile
pogrene i zasnovane na netanim podacima. Najbolji primeri lanca informacija
dolaze iz nemakog QS sistema i holandskog IKF sistema kvaliteta.
2) Standardi i kvalitet usaglaenost sa standardima i sistemima kvaliteta u sektoru
prehrambene industrije, u preduzeima se podrazumeva i neophodno je da postoji
usaglaenost ne samo po pitanju standarda vezanih za proizvode, ve i onih vezanih za
procese. Standardi i sistemi kvaliteta, ne odnose se samo na to da se mora neto
promeniti i standardizovati u samom proizvodnom procesu, ve se i cela organizacija i
organizaciona struktura mora promeniti i uskladiti sa, takvim, novim nainom
poslovanja i obavljanja aktivnosti. Uticaj standarda i kvaliteta na kvalitet upravljanja,
ogleda se u tome da se samo primenom i usaglaenou sa standardima i sistemima
kvaliteta, moe obezbediti efikasna, kvalitetna i bezbedna proizvodnja, to se implicira
i na proizvode koji predstavljaju autpute iz tog procesa. Menadment preduzea,
dakle, mora uskladiti svoje aktivnosti sa standardima i sistemima kvaliteta, a pored
toga, moraju vriti povezivanje sa ostalim uesnicima u okviru lanaca snabdevanja, sa
preduzeima koja ispunjavaju iste uslove, tj. koja su usaglaena, takoe, sa
standardima i sistemima kvaliteta, koji se primenjuju u sektoru prehrambene
industrije, a to su: HACCP, ISO 22000, GFSI ili IFS.
3) Isporuka i pakovanje isporuka, tj. skladitenje, transport i distribucija proizvoda
zahtevaju kompleksne i rizine odluke, koje menadment donosi u vezi sa tim
aktivnostima. U savremenom poslovanju, naravno, vodi se rauna o trokovima koji
nastaju u svakoj od ovih aktivnosti, a pored toga, moraju se pratiti i podaci o
temperaturi i uslovima u kojima se proizvodi transportuju, kao i o trajanju samog
transporta i skladitenja. Sa druge strane, u savremenom poslovanju, drutveno
odgovorna preduzea sve vie vode rauna o zatiti ivotne sredine, pa pored ovih
elemenata, analiziraju i emisiju tetnih gasova koji nastaju prilikom transporta i vre
78

izbor transportnih sredstava na taj nain to biraju transportna sredstva, koja u manjoj
meri zagauju ivotnu sredinu.
Odluke koje se odnose na izbor naina transporta, predstavljaju kompleksne odluke za
menadment preduzea, a kvalitet upravljanja se podie na vii nivo u trenutku kada
preduzea ostvare saradnju sa pouzdanim partnerima u lancima snabdevanja, koji
obavljaju te aktivnosti. Preporuka menadmentu preduzea je ta, da prilikom izbora
partnera, moraju sagledati nekoliko aspekata, a to je kvalitet transporta, kanjenje u
isporukama, ouvanje kvaliteta i bezbednosti proizvoda/hrane. Sa druge strane
pakovanje proizvoda se u savremenom poslovanju deli u 2 osnovne grupe i to: aktivno
i inteligentno.
4) Redukcija gubitaka menadment preduzea svakodnevno vri analizu trokova i
gubitaka koji nastaju u svim aktivnostima poslovanja, a iz istraivanja koja su
sprovedena, prikazani su gubici proizvoda, ali i gubici koji nastaju prilikom transporta,
distribucije, gubici na zalihama u distribucionim centrima i dr. Za menadment
preduzea neophodno je da prate gubitke koji nastaju u bilo kojoj aktivnosti
poslovanja i da deluju koretkivnim merama, kada se ustanovi da gubici prevazilaze
neke vrednosti koje su prihvatljive. Uticaj redukcije gubitaka na kvalitet upravljanja,
ogleda se u spremnosti menadmenta da odgovori na povean nivo gubitaka u bilo
kojoj sferi poslovanja, pa je preporuka menadmentu da stalno prati gubitke i da to
vei broj njih eliminie, naravno koliko je to u njihovom domenu poslovanja, a sa
druge strane, da izborom adekvatnih partnera u lancu snabdevanja, izbegnu gubitke
koji nastaju prilikom transporta, skladitenja i distribucije.
5) Uticaj 3 PL (outsource-inga) logistiki provajderi su u veoj ili manjoj meri
preuzeli obavljanje odreenih aktivnosti, kao to su skladitenje i transport i njihov
udeo je u tim aktivnostima izuzetno veliki. Uticaj 3 PL na kvalitet upravljanja, vezuje
se za to na koji nain proizvodna preduzea biraju partnere, tj. ostale uesnike u lancu
snabdevanja, a za menadment preduzea je vano da odrede taku u kojoj im je
efikasnije i produktivnije da koriste usluge logistikih provajdera sa jedne strane, a sa
druge strane, da odrede taku u kojoj logistiki provajderi odreene aktivnosti
obavljaju sa niim trokovima nego samo proizvodno preduzee.

79

6) Uticaj savremenih tehnologija primena Internet tehnologije i IKT (Informacione i

komunikacione tehnologije), dovele su do promena ne samo u nainu izvravanja
transakcija i aktivnosti, ve su uslovila i promene u nainu organizovanja preduzea, a
i lanaca snabdevanja. Uglavnom se njihov uticaj ogleda u stvaranju vrih odnosa sa
partnerima i potroaima (e CRM), ali i sa aspekta razmena ne samo informacija,
ve i znanja.
Menadment preduzea u savremenom poslovanju i okruenju, moraju prilagoditi
svoju organizacionu strukturu kako bi uli u taj, savremeni sistem, savremeni lanac
snabdevanja i kako bi u njemu pronali svoje mesto i ostvarivali ciljeve koje su
unapred postavili. Za jedno preduzee iz oblasti sektora prehrambene industrije,
veoma je vano da to vei broj svojih aktivnosti zasnuje na primeni Internet
tehnologije i IKT, kako bi bili dostupni veem broju uesnika na tritu (potencijalni
partneri u lancima snabdevanja), ali i krajnjim potroaima/kupcima.
Dostupna istraivanja koriena u ovom radu, imala su razliite analize iz iste sfere
interesovanja, a to je sektor prehrambene industrije, a u ovom radu su predstavljeni dometi
istraivanja koja su obavljena u razliitim privrednim sistemima/dravama, a koja su nam
pomogla da bolje razumemo kako se posmatra uticaj razliitih elemenata na kvalitet
upravljanja i kako i u kom privrednom sistemu funkcionie svaki od tih elemenata, tj. koje su
im osnovne karakteristike. Vano je napomenuti, da uticaj svih analiziranih elemenata na
kvalitet upravljanja postoji u veoj ili manjoj meri, zavsino od toga koliko je preduzee ili
lanac snabdevanja ukljuen u savremene tokove. Jasno je, da preduzea iz sektora
prehrambene industrije mogu opstati i biti konkurentni na tritu, samo ako svoje poslovanje,
tj. obavljanje svih aktivnosti usaglase sa savremenim nainom poslovanja.

80

LITERATURA
[1] Addams, G. R., Controlled atmosphere containers, Refrigeration for Food and People,
Brizbejn Australija, str. 244, 1988.
[2] Aramyan, L., Lansink, A., Van der Vorst, J. & Van Kooten, O., Performance
measurement in agri food supply chain: a case study, Supply Chain Management: An
International Journal, 12(4), str. 306 309, 2007.
[3] Berkhout, P. & Van Bruchem, C., Landbouw Economich bericht 2006, LEI, Hag, str.
215, 2006.
[4] Bokovi, G. & Kostadinovi, I., Klasteri malih i srednjih preduzea Klju
ekonomskog razvoja, kola biznisa, Ni, 4, str. 64 65, 2009.
[5] Bourlakis, A. M. & Weightman, P., editori, Food Supply Chain Management, Blackwell
Publishing, Ames (Ajova SAD), str. 2 - 10, 32 48, 99 115, 165 178, 212 231,
2004.
[6] Cooper, M. C. & Ellram, L. M., Characteristics of SCM and the implications for
purchasing and logistics strategy, The International Journal of Logistics Management,
2(4), str. 13 24, 1993.
[7] El Sayed, H., Supply Chain Key Perfromance Indicators Analysis, IJAIEM, 2(1), str.
202, 2013.
[8] Flynn, B., Huo, B. & Zhao, X., The impact of supply chain integration on performance:
A contingency and configuration approach, JOM, str. 60, 2010.
[9] Hakansson, H. & Shehota, I., Developing relationships in Business Networks, Routledge,
London, str. 18 20, 1995.
[10] Ili, M., Vujii, M. & Mii, V., Mala i srednja preduzea prehrambene industrije i
preduzetnitvo u funkciji razvoja seoskih podruja, Ekonomski horizonti, Ekonomski
fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, str. 90 93, 2006.
[11] Kerry, J. P. & Butler, P., editori, Smart Packaging Technologies for Fast Moving
Consumer Goods, John Wiley & Sons, str. 4 7, 2008.
[12] Krieger, S. & Schiefer, G., Quality management schemes in Europe and beyond, EAAE,
Univerzitet u Bonu (Bon Nemaka), str. 35 50, 2004.
[13] Lazzarini, S. G., Chaddad, F. R. & Cook, M. L., Integrating supply chain and network
analyses, Journal on Chain and Network Science, 1, str. 7 22, 2001.
[14] Lee, H. L., Aligning supply chain strategies with product uncertainties, California
Management Review, 44(3), str. 105 119, 2002.
81

[15] Lieb, R. C., Millen, R. A. & Wassenhove, L. V., Third party logistics services: a
comparison of experienced American and European manufacturers, International Journal
of Physical Distribution and Logistics Management, 23(6), str. 35 44, 1993.
[16] Lunning, P. A., Marcelis, W. J. & Jongen, W. F. M., Food quality management: a techno
managerial approach, Wageningen Pers, Vageningen - Holandija, 2002.
[17] Marchant, C., McKinnon, A. C. & Patel, T., Retail Logistics 2000, Institute of Grocery
Distribution, Votford UK, 2000.
[18] McIvor, R., A practical framework for understanding the outsourcing process, Supply
Chain Management, 5(1), str. 22 36, 2000.
[19] Mena, C. & Stevens, G., editori, Delivering performance in food supply chains,
Woodhead Publishing Limited, Kembrid, str. 19 35, 62 83, 225 242, 303 328,
329 346, 405 415, 416 431, 460 477, 2010.
[20] Mentzer, J. T., Defining Supply Chain Management, Journal of Business Logistics, str.
22, 2001.
[21] Ohlsson, T. & Bengtsson, N., editori, Minimal Processing Technologies in the Food
Industry, Woodhead Publishing, Kembrid, 1, str. 169, 2002.
[22] Omerbegovi Bijelovi, J. i grupa autora, Osnove operacionog menadmenta, FON,
Beograd, str. 129, 2010.
[23] Ondersteijn, C., editor, Quantifying the agri food supply chain, Springer, Dodreht
Holandija, str. 15 25, 39 66, 136 146, 161 190, 2006.
[24] Pantovi, V., Savremeno poslovanje i Internet tehnologije Uvod u digitalnu ekonomiju,
Energoprojekt InGraf, Beograd, str. 303, 2002.
[25] Porter, M., O konkurenciji, FEFA, Beograd, str. 202 204, 253, 2008.
[26] Rapaji, S., Unapreenje menadmenta lanca snabdevanja kroz klastere, Montenegrin
Journal of Economics, Podgorica Crna Gora, 2010.
[27] Rogers, R. T., Structural change in US food manufacturing, 1958 1997, Agribusiness,
17, str. 3 32, 2001.
[28] Ross, D. F., Introduction to e SCM, NY: St. Lucie Press, Njujork, str. 11 13, 2003.
[29] Schulze, H., Albersmeier, F., Gawron, J. C., Spiller, A. & Theuvsen, L., Heterogeneity in
the evaluation of quality assurance systems: IFS in European agribusiness, International
Food and Agribusiness Management Review, 11(3), str. 99 139, 2008.
[30] Stera, A. C., Long distance refrigerated transport into the third millennium, 20th
International Congress of Refrigeration, Brizbejn Australija, str. 736, 1999.
[31] Stier, R. F., As strong as your weakest link, Food Engineering, 78(10), str. 22, 2006.
82

[32] Van der Vorst, J., Beulens, A., De Wit, W. & Van Beek, P., Supply Chain Management
in Food Chains: Improving Performance by Reducing Uncertainty, Wageningen
Agricultural University, Vageningen Holandija, 6(5), str. 228 229, 492 496, 1998.
[33] Van Plaggenhoef, W., Integration and self regulation of quality management in Dutch
agri food supply chains, International chains and networks series, 4, str. 23 30, 37
57, 77 81, 2007.
[34] Wilding, R. & Humphries, A. S., Understanding collaborative supply chain realtionship
through the application of the Williamson organisational failure framework,
International Journal of Physical Distribution & Logistics Management, 36(4), str. 209,
2006.
[35] Wrigley, N., The consolidation wave in US food retailing: a European perspective,
Agribusiness, 17, str. 489 513, 2001.
[36] CFA, Best Practice Guidelines for the Prouction of Chilled Food, Chilled Food
Association, 4, 2006.
[37] CIES (a), The Global Food Safety Initiative GFSI Guidance Document, 5, 2007.
[38] CIES (b), What is ISO 22000, GFSI Technical Committee, 2007.
[39] DEFRA, Strategy for Sustainable Farming and Food, Department of Environment, Food
and Rural Affairs, London, 2002.
[40] DFT, Transport of Goods by Road in Great Britain, Department of Transport, Transport
statistics, London, 2002.
[41] E Business Watch, The European e Business Report, A portrait of e business in 10
sectors of the EU economy, European Commission, 2007.
[42] GAC, Refrigerated transport: whats new?, International Journal of Refrigeration, 25,
2002.
[43] HACCP, Hazard Analysis and Critical Control Points, 2008.
[44] Izvetaj o malim i srednjim preduzeima i preduzetnitvu za 2012. godinu, Ministarstvo
privrede Republike Srbije, Beograd, str. 24 26, 2013.
[45] NERA, Costs Imposed By Foreign Registered Lorries on Britains Roads, NERA,
London, 2005.
[46] Obrazac II, Dispozicija projekta, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Beograd,
2007.
[47] PVE, Livestock, Meat and Eggs in the Netherlands 2006, PVE, Zoetermer, str. 56, 2006.
[48] www.imf.org, pristrupano dana: 27.10.2014.
[49] www.isacert.nl, pristupano dana 15.10.2014.
[50] www.klasterpolux.rs, pristupano dana: 20.10.2014.
83