UNIVERZITET U SARAJEVU

FAKULTET SPORTA I TJELESNOG ODGOJA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: KONDICIONA

TEMA:

PRIPREMA

IZDRLJIVOST I VRSTE IZDRLJIVOSTI

STUDENT: Semir Mei

MENTOR:

Prof.dr. Izet Rao,

ass. Mr. Haris Ali

UVOD

Izdrljivost:
Podrazumjeva motoriku sposobnost dueg izvravanja odreenog
kretanja,bez smanjenja efikasnosti,odnosno dueg sprovoenja aktivnosti
nesmanjenim intenzitetom.

CILJ RADA

U ovom radu na temu izdrljivost i vrste izdrljivosti objasniu pojam

izdrljivost,vrste, te na koji nain se ova osobina moe poboljati.

METOD RADA

Poto smo u uvodu kazali ta je to izdrljivost zato moemo prei na dalja

objanjenja na istu temu.
Koeficijent uroenosti kod izdrljivosti kree se izmeu 70 i 80, mogunost
razvoja postoji,ali ne u velikoj mjeri.Ona se ustvari temelji na efikasnosti
funkcionisanja regulacionih mehanizama koji se manifestuju u:
- ENERGETSKIM REZERVAMA (adenozintrifosfat,kreatinfosfat,
glikogen i kiseonik) i
- FUNKCIONALNOM KVALITETU ENERGETSKIH
POTENCIJALA (energetskih procesa)
Poto se izdrljivost manifestuje na razliitim nivoima eksploatacije energetskih
struktura,postoji tzv:
- ANAEROBNA LAKTATNA (u trajanju 3-5 minuta),koja je odgovorna
za izvravanje kretnih struktura submaksimalnim intenzitetom,a unjenoj
se osnovi nalaze mehanizmi za regulaciju veliine kiseonikog duga i
koncentracije laktata u krvi,
- ANAEROBNA ALAKTATNA (u trajanju 15-20 sekundi),koja je
odgovorna za izvrenje kretnih struktura maksimalnog intenziteta,u ijoj
se fiziolokoj osnovi nalaze mehanizmi za regulaciju velike koliine
kiseonikog duga i minimalne koliine laktata u krvi, i
- AEROBNA (u trajanju od 5 minuta do nekoliko sati), koja je odgovorna
za izvravanje kretnih struktura umjerenog intenziteta u duem
vremenskom periodu, u ijoj se osnovi nalaze mehanizmi za regulaciju i
stvaranje energije iz glukoze i slobodnih masnih kiselina.

Razvoj izdrljivosti se karakterie dugotrajnim optereenjima na nivou

frekvencije pulsa od 140-170 otkucaja u minuti, pri emu nije dovoljno da se
optereenje u trenanom procesu osnovne izdrljivosti organizuje iskljuivo
preko ekstenziteta,ve je potrebno pridravati se pojedinih efektivnih zona
intenziteta.
Kod premalog optereenja ne dolazi do razvijanja uspjenosti, dok kod
prevelikog intenziteta se blokira izmjena masnih materija kao osnovni izvor
energije za razvoj osnovne izdrljivosti i jae se aktivira razmjena ugljenih
hidrata.
Trenane metode su se u dosadanjoj praksi pokazale efikasne iskljuivo u
sluajevima kada dovode do adaptacije cirkulacijske i miine adaptacije.
Kada se radi o razvoju izdrljivosti, gotovo u svim sportskim aktivnostima
najee se koriste razne atletske trkae discipline, poto se one oznaavaju kao
tipian ciklini trenani rad.Pored cirkulacijske i miine adaptacije, jedna od
veoma vanih karakteristika trkaih disciplina je ritam u kome se smjenjuju
miine kontrakcije i relaksacije.
Trening za razvijanje brzine treba izvoditi tempom koji je priblian najboljem
uinku trkaa za odreenu dionicu. Klju uspjenog anaerobnog treninga je
odravanje visokog kvaliteta tranja.U repetitivnom tranju nebi trebalo
dozvoliti da uinak trkaa padne ispod 85-90% od njegovog najboljeg rezultata
za odreenu dionicu.

Vrste izdrljivosti

Izdrljivost se, prema nainu posamtranja, u svojim pojavnim foramama moe

podijeliti u razliite grupe:
- Pod aspektom udjela muskulature razlikujemo : opu i lokalnu izdrljivost;

- Pod aspektom specifinosti vrste sporta: opu i specijalnu izdrljivost

- Pod aspektom muskalarnog spremanja energije: aerobna i anaerobna
izdrljivost

- Pod aspektom naina rada muskulature: dinamiku i statiku izdrljivost

- Pod aspektom motorikih formi naprezanja koja sudjeluju
razlikujemo:Izdrljivost snage,izdrljivost elastinosti ,izdrljivost pri sprintu i
brzinsku izdrljivost

- Pod aspektom vremenskog trajanja razlikujemo: kratkotrajnu ,

srednjetrajnu i dugotrajnu

Za nogometae je prije svega znaajna opa i specijalna, odnosno aerobna i

anaerobna izdrljivost.

Periodi odmora mogu biti aktivni, kada trka dogira prije poetka sljedeeg
tranja ili pasivni, kod kojih trka sjedi u intervalu izmau dva tranja.
Ova vrsta treninga se esto sree pod nazivom:
- INTERVALNO TRANJE, ija je svrha razvijanje anaerobnih sistema i
- REPETITIVNO TRANJE, sa ciljem razvijanja aerobnog sistema

Od toga koliko e trajati period rada i odmora zavisi kolike e promjene u

organizmu biti, s obzirom da je za organizam vanije trajanje perioda rada od
trajanja pauze.

-to je period rada i odmora dui promjene frekvencije srca i koncentracije

laktata su vee.Konkretno periodi rada mogu trajati 5, 10 ili 30 sekundi , zatim
1, 2 ili 3 minuta a periodi odmora isto toliko, odnosno krae ili due.
Produenje perioda odmora u odnosu na period rada, smanjie ukupno izvren
rad,a nee znatnije uticati na osjeaj zamora ili na fizioloke promjene.

ZAKLJUAK

Izdrljivost je veoma bitna za svakog ovjeka.

Nikada ovjek nemoe znati kakvu e mu zamku
ivot napraviti a da bi je savladao mora biti
spreman kako fiziki tako i psihiki a izdrljiv je
onaj koji vjeruje u svoje mogunosti.

LITERATURA
1. Tehnologija sporta i sportskog treninga: dr. Julijan Malacko, prof.dr
Izet Rao
2. Izdrljivost nogometaa: prof. dr. Izet Rao i saradnici