PRVI KOLOKVIJUM

1. Kako je definisan antropoloski status? Definisan je antropolokim osobinama I

antropolokim sposobnostima. Antropoloke osobine su crte linosti, zdravstvene osobine
i gradja tela) dok antropoloske sposobnosti odredjuju motorike, funkcionalne
sposobnosti i inteligencija.
2. Kako se menja antropoloski status (kroz koje procese)? Menja se kroz rast I razvoj,
usled delovanja okoline i usled delovanja kineziolokih transformacijonih stimulusa.
3. Osnovne kinezioloske transformacije? To je nastavna disciplina koja prouava
najefikasnije trenane procese pomou kojih je mogue unaprediti ili odravati na
dostignutom nivou funkcionalne I motorike sposobnosti I morfoloke dimenzije ljudskih
bia nezavisno od uzrasta, pola I nivoa predhodno steenih motorikih znanja.
4.Sta je cilj kinezioloskog transformacionog delovanja? Cilj je poboljati ili odravati
motorike i funkcionalne sposobnosti i morfoloke osobine.
5. Koje su vrste kinezioloskih transformacionih procesa? Postoje opti I specifini (za
odredjeni sport).
6. Pocetno inicijalno stanje? Stanje subjekta u poetnoj fazi rada od koga zavisi
kinezioloki transformacioni proces.
7. Trenazni operatori ili kinezioloski stimulusi? Faktori koji omoguavaju menjanje
vebaa od poetnog stanja, preko prelaznog, do finalnog.
8. Superkompenzacija? Fenomen postizanja veeg nivoa treniranosti od predhodnog
sprovedenog treninga i adekvatnog oporavka.
9. Faze superkompenzacije? Subkompenzacija (tada trening dovodi do pretreniranosti),
kompenzacija (tada trening dovodi do odravanja treniranosti) i superkompenzacija ( tada
trening dovodi do razvoja treniranosti).
10. Sta cini cas vezbanja, koje karakteristike ima da bi bio transformacioni
operator? Treba da ima transformacioni karakter. Da tano odredjenim stimulusima
delujemo na vebaa. Izbor, redosled i nain izvodjenja vebi, veliina trenanog
optereenja.
Cas fizickog vaspitanja se moze smatrati transformacionim operatorom samo ako se zna:
izbor, redosled I nacin izvodjenja vezbi, organizacija trenazne jedinice I velicina
trenaznog opterecenja u svakoj pojedinoj vezbi.
11. Podela kinezioloskih sadrzaja? Konvencionalni (odredjeni pravilima) i
nekonvencionalni (nema pravila).
12. Karakteristike nekonvencionalnih? Zanimljiva su jer nemaju pravila.

13. Koja su to nekonvencionalna kinezioloska znanja? Prirodni oblici kretanja, opta

motorika znanja, radno manipulativna motorika znanja.
14. Biotiska motoricka znanja? Biotika motorika znanja su prirodni oblici kretanja.
Savladavanje prostora, prepreka. Manipulisanje objektima.
To su prirodni oblici kretanja koji obuhvataju one motoricke programe pomocu kojih je
moguce: savladati proctor, prepreke, otpore razlicitih spoljasnjih objekata I manipulisati
obejktima.
15. BMZ za svaladavanje prostora su? Valjanja, puzanja, hodanja i tranja.
16. Koje su karakteristike hodanja i trcanja? To su visoko efikasna motorika znanja.
Potreban je dovoljan nivo snage i koordinacije i ravnotee.
Preduslovi za hodanje I trcanje su dovoljan nivo snage I dovoljan nivo koordinacije I
ravnoteze.
17. Na kojim nivoima mogu biti usvojena motoricka znanja? Na nivou grubog
motorikog programa i na nivou preciznog motorikog programa.
18. Grubi motoricki program- karakteristike? Neefikasan i prestorno I vremenski
neracionalan.
19. BMZ za savladavanje prepreka? Preskoci, naskoci, saskoci, penjanja i povlaenja.
20. BMZ za savladavanje otpora? Dizanja, noenja, guranja, vuenja, upiranja i visovi.
21. Karakteristike vucenja? Manje koordinacijski, a vie energetski zahtevno.
22. BMZ za manipulisanje objektima su? Hvatanja, dodavanja i bacanja, vodjenja,
ongliranja.
23. Opsta kinezioloska motoricka znanja? Nekonvencionalna grupa motorikih znanja.
Njom se bavimo u OKT 2
Nisu dogovorena sto ne znaci da su potpuno bez pravila, pravila postoje I ona su
vezana za maksimalnu efikasnost. Nastala su na osnovu zelje I potrebe za maksimalnim
efektom kinezioloskih transformacija. Nisu nastala bioloskim razvojem,a struktuirana sun
a osnovu njihove efikasnosti na: vezbe aerobne I anaerobne izdrzljivosti, vezbe snage,
brazine, ravnoteze, preciznosti I fleksibilnosti.
24. Koje su metode rada u OKT? Metode uenja I usavravanja I metode vebanja
(treniranja).
25. Metode ucenja i usavrsavanja i koje su metode? Skup metodikih postupaka
kojima se ostvaruju uslovi da se neko novo motoriko znanje naui ili ve postojee
usavri. Postoje sitnetika, analitika i kombinovana metoda.

26. Osobine sinteticke metode? Primenjuje se u sluajevima kada se motoriko znanje

ui u celini-najzastupljenije kod jednostavnih struktura pokreta.
Koristi se kod ucenja motorickih zadataka niskog kompleksiteta-jednostavne structure
pokreta. Ponekad se I kompleksni motoricki zadaci uce primenom sinteticke metode I to
su motoricki zadaci koji su sastavljeni od veceg broja vec poznatih delova koji se trebaju
nauciti na nivou grubog motorickog programa.
27. Osobine analiticke metode? Rastavljanje motorikog zadatka na sastavne delove.
Primenjuje se uglavnum kada se ue kompleksni motoriki zadaci.
28. Metode vezbanja? Koriste se kada je znanje ve naueno, pa ga treba upotrebiti u
cilju transformacija ili u odravanju nekih dimenzija antropoloskog statusa. Ako se
upotrebi metod vezbanja, a znanje nije nauceno, onda dolazi do neadekvatnog uticaja I
povreda.
29. Podela metoda vezbanja? Dele se prema uslovima u kojima se vebanje odvija i
dinamike promene fiziolokog optereenja tokom vebanja.
30. Sta je volumen opterecenja? Ukupna koliina rada postignuta na pojedinom
treningu ili odredjenom broju treninga.
31. Sta je krivulja razvoja? Krivulja razvoja je indikator adaptacije odredjene
kinezioloke transformacije. Opisuje veliinu promena pojedinih dimenzija
antropolokog statusa, pod uticajem trenane aktivnosti.

DRUGI KOLOKVIJUM
1. Sta je Antropometrija? Antropometrija je metod merenja morfolokih karakteristika
ljudskog tela i njegovih segmenata.
Skup metoda I rezultata merenja koja se mogu izvesti na zivom coveku ili na kosturu I
koja omogucavaju kvantitativno odredjivanje njegovih morfoloskih osobina.
2. Morfoloske dimenzije? Dimenzije tela fiziki merljive
Dimenzije koje opisuju gradju ljudskog tela. Dele se na: longitudinalnu I transverzalnu
dimenzionalnost, voluminoznost tela I potkozno mason tkivo.
3. Definicija funkcionalnih sposobnosti?
Sposobnosti odgovorne za transport I iskoriscenje energije u ljudskom organizmu. Dele
se na aerobne I anaerobne.
4. Voluminoznost (transformacija)? Kolicina mase, direktno utice na motoricku I
funkcionalnu uspesnost.
Visoko intezivni transformacioni stimulusi, kvalitetan oporavak, kvalitetna ishrana. Zbog
superkompenzacije.

5. Potkozno masno tkivo? Koliina masnog tkiva u ukupnoj masi ljudskog tela.
Skladiti se u obliku triglicerida.
Moze se menjati primenom kinezioloskih stimulusa.
6. Aerobne funkcionalne sposobnosti? Sposobnost sistema za transport i iskoristenje
kiseonika da dopremi i u biohemijskim procesima za proizvodnju energije iskoristi
kiseonik u cilju obavljanja misicnog rada.
7. Sta odredjuje aerobnoim fs? (trening)? Stalno se upotrebljava mala kolicina misicne
mase, stalno se menjaju misicne grupe I misici koji izvode rad, upotrebljava se relativno
velika kolicina misicne mase, ali se svaki pojedini misic iskoristava sa malim postotkom
od ukupnog moguceg akitiviteta.
8. Anaerobne funkcionalne sposobnosti? Sposobnost organizma da iskoristi glikolitike
izvore u anaerobnoj proizvodnji energije za obavljanje miinog rada I da efikasno vri
toleranciju na biohemijske promene koje pri tome nastaju u miinoj eliji.
9. Trening anaerobnih funkcionalnih sposobnosti,najvaznije? Trening kapaciteta
energetskih skladita I trening tolerancije na obavljanje ove vrste rada. Najvaznije
je:Dozirati opterecenje, dobro razmisliti, opet dozirati opterecenje.
10. Kinezioloski program za razvoj fizickih sposobnosti? Klasine i savremene
monostrukturalne cikline aktivnosti i polistrukturalne cikline aktivnosti.
11. Polustrukturalne ciklicne aktivnosti? Vie vrsti kretanja ali da u celini ine jedan
ciklus kretanja.
12. Metode rada u razvoju funkcionalih sposobnosti? Kontinuirana, diskontinuirana i
intervalna metoda.
13. Pubertet? U pubertetu ne treba gledati da li se FS razvijaju same od sebe ili ne.
Postoji 1 dodatni problem, a to je prirodni porast telesne mase I masnog tkiva. FS treba
razvijati u pubertetu primenjujuci one aktivnosti koje deca najvise preferiraju, ne treba
forsirati duge treninge vec teziti zadovoljavanju interesa dece, a istovremeno raditi I ono
sto klinci zele.
14. Motoricke sposobnoti? Sposobnosti koje odredjuju potencijal osobe u izvodjenju
motorikih manifestacija tj. Jednostavnih I slozenih voljnih kretnji koje se izvode
delovanjem skeletnog misica.
15. Koodrinacija? Sposobnost efikasnog izvodjenja kompleksinh motorikih zadataka u
vremenu i prostoru uz racionalnu potronju energije.
Sposobnost vremenski I prostorno efikasnog I energetski racionalnog izodjenja
kompleksnih motorickih zadataka.

16. Agilnost? Sposobnost efikasne promene pravca i/ili smera kretanja celog tela.
Zavisi od brzine, morfoloske gradje I eksplozivne snage.
17. Brzina ucenja novih motorickih sposobnosti? Sposobnost efikasnog usvajanja i
svladavanja nepoznatih motorikih zadataka koji u osnovi imaju energetski, prostorno i
vremenski najracionalnije izvodjenje motorikog zadatka.
18. Brzina pojedinacnog pokreta? Sposobnost maksimalnog, jednokratnog
savladavanja puta u jedinici vremena, to je odredjeno savladavanjem relativno male
mase.
19. Brzina frekvencije pokreta? Sposobnost maksimalnog, viekratnog savladavanja
puta u jedinici vremena, to je odredjeno savladavanjem relativno male mase.
20. Podela ishrane (7)? Ugljeni hidrati, masti, proteini, vlakna, vitamini, minerali, voda
21. Explozivna snaga trening definicija? Sposobnost maksimalnog nadraaja
maksimalnog broja motornih jedinica u jedinici vremena.
Trening: Trening snage sa maksimalnim I submaksimalnim optereenjem (1-3
ponavljanja), trening sa forsiranim ponavljanjima- podizanje tegova uz pomo
partnera.
22. Repetitivna snaga trening definicija? Sposobnost ponovljenog nadraaja
miinih jedinica koja je odradjena medijalnim i submaksimalnim optereenjem
rezultujuci ponavljanje odredjenog kretanja. Zavisi od koliine aktivnih miinih
jedinica.
Trening: Izvodjenje repetitivnih manifestacije do otkaza i preko otkaza. Razmotriti
uticaj morfoloske gradje na repetitivne manifestacije i uticaj siregistikih miinih
grupa. Bolje je razvijati nakon polnog sazrevanja.
23. Voda,dehidracija? Bitne funkcije: termoregulacija, probava i apsorpcija hrane,
izbacivanje tetnih materija, popunjava volume krvi, uestvuje u proizvodnji energije,
podmazuje zglobove, sredstvo za otapanje
ini 60-70% ukupne telesne teine. Ima udela u krvi, bubrezima, misicima, mozgu, jetri
kostima, zubima i ocima. Gubi se filtracijum krvi u bubrezima, znojenjem malo disanjem.
Potrebe sportiste za vodom zavisi od inteziteta treninga, vrste sporta, trajanjem
Dehidratacija-stanje kada se izgubi 1% telesne mase znojenjem.
Postoji akutna I hronina dehidratacija.
Znakovi dehidratacije su suva usta I koza, neraspolozenje, umor, glavobolje, pospanost,
gubitak apetita
Na dehidraciju utiu Bolesti, alkoholna pia, napici bogati kofeinom
Loe utie na sportske performance.
24. Aminokiseline? Osnovno strukturni elementi proteina. Ima ih oko 22. Slue za
izgradnju proteina u ljudskom organizmu. Neke aminokiseline proizvodi organizam

(neesencijalne-alanin, glutamin, tirozin), a neke organizam ne moze da proizvede

(esencijalne-valin, leucin, triptofan)
Kompletni proteini-sastav esencijalnih aminokiselina koji zadovoljavaju potrebe
organizma.
Nekompletni proteini- sastav esencijalnih aminokiselina koji ne zadovoljavaju sve
potrebe organizma.
25. Podela vitamina,vlakna? Vitamine delimo na rastvorljive u vodi (hidrosolibilni
vitamin-B1, B2, B3, B6, B12, pantotenska kiselina, biotin, folna kiselina, kolin, vitamin
C) I na one rastvoriljive u mastima (liposolubilni vitamini-A, D, E, K)
Vlakna:
Pomau u uklanjanju materija iz naeg tela, u apsorpciji hranljivih materija, usporavaju
probavu UH, dobar rad probavnog sistema, otputaju trigliceride, kontrola telesne teine.
Prevencija sranih bolesti I raka debelog creva.
Izgradjena su od celuloze, pa ih nalazimo u biljkama, zobenim pahuljicama, smedjem
pirinu.
26. Reorganizacija stereotipa kretanja? Sposobnost efikasnog prilagodjavanja
motorikih programa koji su ve usvojeni u novonastalim i nepoznatim uslovima
izvodjenja.