9

Primena PDJ u generisanju proracunskih mreza

3 Vrste proracunskih
mreza

Proracunske oblasti se dele na 2 grupe:

Prosto povezane oblasti
Visestruko povezane oblasti

3.1 Prosto povezane oblasti

Karakteristika ovakvih oblasti je da u njima nema supljina. Bilo koja zatvorena kriva
linija, upotpunosti utopljena u oblast, se moze stegnuti u tacku.
Najjednostavniji oblik prevodenja iz fizicke u proracunsku oblast predstavlja region definisan sa 4 linije koji je u proracunskoj oblasti predstavljen kao pravougaonik uz jednoznacnu
transformaciju. Primer takvog prevodenja predstavlja dvodimenziona zakrivljena cev.

Slika 3.1: Prosto povezana oblast

Zidovi cevi, od tacke A do tacke B, i od tacke C do tacke D, predstavljaju specificne vrednosti
u proracunskoj oblasti. Odgovarajuce tacke na liniji AB i CD, povezane odgovarajucom
linijom, c e imati iste vrednosti za i , a razlicite vrednosti za (1 na liniji AB i max na
liniji CD). Takode, proizvoljna tacka (i,j) ima vrednosti i i j u proracunskoj oblasti, a njoj
odgovara tacka x=x(i , j ) i y=y(i , j ) u fizickoj oblasti.

10

Primena PDJ u generisanju proracunskih mreza

Najbolji nacin prevodenja iz fizicke u proracunsku oblast je ocuvanje opsteg oblika tela
kako bi se greske pri proracunu svele na minimum.

Slika 3.2: Prosto povezana oblast L oblika - zadrzan oblik

Na slici 3.2 prikazano je nepravilno telo L oblika koje je u proracunsku oblast prevedeno
zadrzavajuci svoj opsti oblik. Koordinate tacaka D i E u fizickoj oblasti su definisane kao
0
0
granicni uslovi na vertikalnoj liniji D E u proracunskoj oblasti

Slika 3.3: Prosto povezana oblast L oblika - promenjen oblik

Na slici 3.3 prikazano je isto telo koje je preslikano u proracunsku oblast u vidu pravilnog
pravougaonika. U ovom slucaju, diskontinuitet nagiba u tackama A i D u fizickoj oblasti se
desava na linijama = const. (A i D) u proracunskoj oblasti.

11

Primena PDJ u generisanju proracunskih mreza

je telo komPreslikavanje iz fizicke u proracunsku oblast ne mora biti jednoznacno. Sto

plikovanije to postoji veci broj mogucnosti za preslikavanje. Na primeru tela na slici 3.4 prikazane su 3 mogucnosti generisanja proracunske oblasti.

Slika 3.4: Oblast strujanja fluida sa preprekom

Ukoliko telo predstavlja oblast strujanja viskoznog fluida, pri c emu je AG mesto ulaska, a FE
oblast izlaska fluida iz fizicke oblasti. BCD predstavlja neku vrstu prepreke oko koje se vrsi
strujanje fluida. Tacke B i D su mesta stagnacije, a tacka C mesto maksimalne brzine. Pri
ovakvoj konfiguraciji, u proracunskoj oblasti, izbocina se ispravlja i uzima kao granica.

Slika 3.5: Prva mogucnost

Druga mogucnost je prikazana na slici 3.6. Tacke B i D su svedene na jednu tacku u proracunskoj
oblasti. Ovakva mreza omogucava da veci broj tacaka bude grupisan u blizini BCD oblasti, ali
sa manjim ukupnim brojem tacaka nego u prethodnom slucaju. Ovakav vid mreze je dobar u
slucaju da fluid ulazi kroz oblast GF, a izlazi kroz oblasti AB i DE.

12

Primena PDJ u generisanju proracunskih mreza

Slika 3.6: Druga mogucnost

Ukoliko su tacke G i F tacke u slobodnom strujanju fluida, na koje ne utice izbocina BCD, tada
je preslikavanje prikazano na slici 3.7 najbolje resenje. U ovom slucaju koordinate izbocine su
u proracunskoj oblasti uzete kao donja granica( = 1).

Slika 3.7: Treca mogucnost

3.2 Visestruko
povezane oblasti

Visestruko povezane oblasti su oblasti sa supljinama. Za njih ne vazi pravilo o stezanju

krive linije u tacku, jer se krive linije, koje obuhvataju supljinu, ne mogu stegnuti u tacku.
Postoje 2 mogucnosti za resavanje ovakvih problema:
Prva mogucnost je da se zadrzi nacin povezivanja u proracunskoj oblasti kao sto je u
fizickoj. To se postize korisc enjem ploca u jednom, i proreza u drugom slucaju.
Prilikom proracuna, tacke unutar ploce u transformisanoj oblasti se preskacu. Kod ovakvog tipa konfiguracije uvode se takozvane specijalne tacke koje odgovaraju tackama na
ivicama ploce transformisane oblasti.

13

Primena PDJ u generisanju proracunskih mreza

Slika 3.8: Visestruko povezane oblasti - ploca

Korisc enje konfiguracije proreza zahteva da se specijalne tacke A i B u unutrasnjosti

fizicke oblasti, koje ogranicavaju prorez, tretiraju na poseban nacin. Tacke na obodu
proreza sa gornje strane imaju svog para u vidu tacke na obodu proreza sa donje strane.
Svaki par tacaka se spaja u jednu koordinatu u proracunskoj oblasti.

Slika 3.9: Visestruko povezane oblasti - prorez

Druga mogucnost je uvodenje specijalnih rezova koji omogucavaju prevodenje u prosto

povezane oblasti, a zatim se vrsi preslikavanje na proracunsku oblast
Uvedeni rezovi se ne nalaze na granici fizickog problema, ali postaju granica proracunske
oblasti. Na rezovima se ne zadaju granicni uslovi vec se oni moraju tretirati, kao deo
proracunske oblasti. Na taj nacin se vrsi pretvaranje u prosto-povezanu oblast, koja se
u daljem radu preslikava na pravougaonik. Deo granice pravougaonika c e pripasti rezovima, c ije tacke pripadaju proracunskoj oblasti te se na taj nacin moraju programski i
tretirati. Rezovi formiraju dvojne tacke sa istim vrednostima nepoznate funkcije.

14

Primena PDJ u generisanju proracunskih mreza

Slika 3.10: O tip mreze

Na slici 3.10 prikazano je telo elipsastog oblika sa okolinom koje predstavlja fizicku ravan. Na slici je prikazana proracunska oblast u vidu pravougaonika. Rez kroz okolinu
kruga je nacinjen po AI (CD). U proracunskoj ravni taj rez predstavlja = 1 i = N .
Vrednosti nepoznate funkcije su istovetne u odgovarajucim tackama duzi. Duz granica se
ne zadaju nikakvi uslovi, vec se u tim tackama primenjuje aproksimacija parcijalne difirencijalne jednacine. Dobra strana ovakve mreze je veliki broj tacaka po granici supljine.
Granicni uslovi se zadaju samo na donjoj i gornjoj liniji pravougaonika. Ovakav tip mreze
se naziva O mreza.

15

Primena PDJ u generisanju proracunskih mreza

Slika 3.11: C tip mreze

Drugi, veoma c esto primenjivani tip mreze je takozvani C tip mreze. Karakteristika ovakve mreze je da se na jednoj stranici pravougaonika preslikava i supljina i rez. Po tim
duzima se ne zadaju granicni uslovi vec se one moraju tretirati kao tacke koje pripadaju
unutracnjosti proracunske oblasti. Ovaj tip mreze ima nesto manje tacaka po supljini od
prethodnog tipa. Situacija se komplikuje ukoliko u proracunskoj oblasti ima vise supljina.