Znaaj vode za ivot biljaka

Kako biljka prima vodu?

Biljke koje ive u vodenoj sredini primaju vodu
celom svojom povrinom.
Kod kopnenih biljaka obino je samo koren u
dodiru sa vodom, pa je tokom evolucije postao
posebno prilagodjen za obavljanje te funkcije.
PITANJE:
1) Zato je koren, ponekad,
razvijeniji od nadzemnog
dela biljke ?

Kretanje vode iz zemljita u korenske dlaice odvija se

na osnovu osmoze, tj. difuzije kroz polupropustljive
bioloke membrane:

PITANJE: ta predstavljaju A, B, C, D i E na
crteu korenske dlaice ?

ta je sila usisavanja ?
To je sila kojom biljna elija upija vodu (iz
podloge ili druge ive elije)
Jednaka je razlici izmedju osmotskog pritiska
elijskog soka (OP) u vakuoli i zidnog pritiska
(ZP) (ili turgorovog pritiska ):
S = OP - ZP
Turgorov pritisak (TP) je pritisak elijskog
sadraja na zid, a zidni pritisak (ZP) je pritisak
zida na elijski sadraj
Pritisak zida jednak je po veliini turgorovom
pritisku, ali je suprotnog smera

Veliina sile usisavanja vode

PITANJA:
1. Kada je sila usisavanja biljne elije
najvea ? Kako izgleda biljka koja ima
maksimalnu snagu usisavanja vode ?
2. Kada je sila usisavanja minimalna ?
Kako u tom trenutku izgleda biljka ?

Kako se voda kree od korenske

dlaice do ksilema?
Kretanje vode od korenske dlake do
centralnog cilindra izazvano je veom
silom usisavanja elija unutranjih tkiva
korena od one u perifernim elijama
(korenskim dlaicama).
PITANJE: Koliko a) ima vode i b) koliki je
osmotski pritisak u vakuolama unutranjih
elija u odnosu na vakuole korenskih
dlaica ?

Popreni presek mladog korena

Popreni presek mladog korena

Kako se voda kree od korenske

dlaice do ksilema?

Kako se voda kree od korenske

dlaice do ksilema?

Kako se voda kree od korenske

dlaice do ksilema?

ta je korenov pritisak?
To je sila koja vodu potiskuje navie iz
parenhima korena u ksilem
Dokazi postojanja korenovog pritiska je pojava
kapi tenosti na:
- preseku stabla odmah iznad korena
(eksudacija),
- na preseenim granama vinove loze (pla ili
suzenje) i
- po obodu listova kod mladih zeljastih biljaka
(gutacija)

 ta je korenov pritisak?

ta je korenov pritisak ?
Problem : ksilemski elementi, traheje i traheide,
kao mrtve elije bez vakuole nemaju silu
usisavanja !!! Kako onda upijaju vodu iz ivih
elija korena ?
Reenje : Smatra se da ive parenhimske elije
korena aktivnim transportom prenose jone u
unutranjost ksilemskih sudova pa rastvor u
sudovima postaje koncentrovaniji od elijskog
soka u vakuolama parenhimskih elija. Ta
razlika omoguuje da voda osmotskim putem
prelazi iz parenhima u ksilemske sudove
korena i penje se u njima !!!

Dalje kretanje vode

kroz ksilemske
elemente
stabla u listove ?
Na taj tok vode
uglavnom utie sila
koja se razvija
usled transpiracije !

Transpiracija
To je pojava odavanja vode
u obliku vodene pare
u atmosferu preko
nadzemnih delova biljke
Intenzitet transpiracije
se meri koliinom vode
odate sa jedinice povrine
lista u jedinici vremena
(grami vode / dm2 / sat)
Vrste transpiracije:
1) kroz kutikulu lista
2) kroz otvore na stablu - lenticele
3) kroz stome - moe se delimino
regulisati

Gradja stominog aparata

Gradja stominog aparata

Stome su intercelulari u listovima biljaka
Stomin aparat ine:
1. elije zatvaraice pasuljastog oblika sa tankim
spoljanjim i debelim unutranjim zidovima
2. elije pomonice (susedne elije sa kojima se dodiruju
zatvaraice svojim tankim zidovima)
3. Intercelular ispod zatvaraica - stomina komora

Otvaranje i zatvaranje stoma regulie se promenom

turgorovog pritiska u zatvaraicama i pomonicama
Na svetlosti zatvaraice uzimaju jone kalijuma iz
okolnih pomonica to ima za posledicu porast njihove
sile usisavanja i otvaranje stoma
Kod veine biljaka stome su nou zatvorene

Stome


1.
3.
4.
6.

Uticaji spoljanje sredine na intenzitet

transpiracije :
Svetlost
2. Koliina vode u biljci
Zasienost vazduha vodenom parom
Temperatura vazduha 5. Brzina vetra
Koncentracija CO2 u biljci

Znaaj transpiracije:
- ona deluje kao pumpa koja omoguava da se
protok vode neprekidno odvija od korena do
lista
- biljka se hladi isparavanjem vode kroz stome

PITANJA
1. Koji biljni organi sadre najvie vode, a
koji najmanje ?
2. ta omoguava kretanje vode iz
zemljita u koren ?
3. ta su to gutacija i eksudacija ? Na koju
pojavu ukazuju ?
4. Kakve oblike transpiracije poznaje ?
5. ta utie na intenzitet transpiracije ?
6. Kakav znaaj ima transpiracija za biljku ?

Provera znanja
1. ta su stome ?

2. Kako se regulie otvaranje i zatvaranje stoma ?

3. Kojim veliinama moe da se okarakterie sila
transpiracije ?
4. Kakav je znaaj transpiracije za biljku ?

1. Intenzitet transpiracije, produktivnost transpiracije,

koeficijent transpiracije.

2. Promenom turgorovog pritiska u elijama zatvaraicama

i elijama pomonicama.
3. Crpka koja omoguava da se protok vode od korena do
lista neprekidno odvija i voda iz korena izvue kroz
mrtve ksilemske elemente sve do listova. Biljka se
hladi isparavanjem vode kroz stome.

4. Intercelulari u listovima biljaka.

5. Kako nastaje korenov pritisak ?

6. ta su eksudacija i gutacija ?
7. Na osnovu ega se voda kree iz zemljita u
korenske dlaice ?
8. ta omoguava kretanje vode od korenske
dlake kroz elije tkiva korena do ksilemskih
elemenata korena ?
9. Od ega zavisi otvaranje i zatvaranje stoma ?

1. Kapljice tenosti na preseku stabla odmah iznad

korena. Izluivanje vode u kapima sa oboda
listova

2. Tako to parenhimske elije korena prenose jone

do ksilemskih elemenata korena protiv gradijenta
koncentracije.
3. Rastua sila usisavanja.
4. Na osnovu osmoze tj. difuzije kroz polupropustljive
bioloke membrane.
5. Od svetlosti, koliine vode u biljci, od temperature,
koncentracije ugljen-dioksida i drugih faktora
spoljanje sredine.

Fotosinteza
Fotosinteza je proces u kojem biljke
sintetiu organska jedinjenja (hranu) iz
neorganskih jedinjenja (ugljen-dioksida i
vode) pomou Suneve energije !
Opta jednaina fotosinteze :
svetlost

6CO2 + 6H2O

C6H12O6 + 6O2
hlorofil

Glukoza

Fotosintetiki pigmenti

Apsorbuju odredjene talasne duine

vidljivog dela spektra izmedju 380nm i
760nm !
Tri grupe pigmenata: 1) hlorofili
2) karotenoidi
3) fikobilini

Molekul hlorofila
Hlorofil je sloen molekul
graen od porfirinskog
prstena sa atomom Mg u
centru i alkohola metanola
i fitola koji su vezani za
prsten estarskim vezama
Svi fotosintetiari imaju
hlorofil a
Biljke imaju hlorofil a i
hlorofil b
Karotenoidi (karoteni i
ksantofili) su pomoni
pigmenti u fotosintezi
Fikobilini se nalaze kod
prokariota

Fotosintetiki pigmenti
1. Hlorofili imaju dve zone apsorpcije: u
plavom i crvenom delu spektra. Zelenu
svetlost ne apsorbuju ve je proputaju
i zato su zelene boje!
2. Karotenoidi apsorbuju svetlost u
ljubiastom i plavom delu spektra
3. Fikobilini apsorbuju zelenu, utu i
narandastu svetlost

Hloroplasti
Organele u kojima su smeteni fotosintetiki
pigmenti
Kod razliitih vrsta se razlikuju po obliku, veliini i
broju
Njihova graa je otkrivena tek upotrebom
elektronskog mikroskopa

Svetla faza fotosinteze

Odigrava se u
tilakoidima hloroplasta
Vri pretvaranje
svetlosne u hemijsku
energiju ATP-a
Svetla faza obuhvata:
- oksidaciju vode do O2 koji se
oslobaa iz biljke,
- redukciju NADP u NADPH2
(2H potiu iz vode!),
- fosforilaciju ADP u ATP
( ADP + P + hem.E = ATP )

Svetla faza fotosinteze

Tamna faza fotosinteze (Kalvinov ciklus)

Sutina: od CO2, koji ulazi

u elije lista preko stoma,
obrazuju se eeri fruktoza i
saharoza, a zatim i polisaharid
skrob uz pomo ATP i
NADPH2 koji su nastali u
svetloj fazi fotosinteze

Tri kljuna procesa:

1.

Karboksilacija - vezivanje
CO2 za ribulozu-1,5-bifosfat
Redukcija 3-fosfo-glicerinske
kiseline uz pomo ATP i
NADPH2
Nastaju eeri i vri se
regeneracija ribuloze-1,5bifosfata ime se zatvara ciklus

2.

3.

Svetla i tamna faza fotosinteze (primarne-1 i

sekundarne-2 reakcije)

Tok asimilata (= organske materije stvorene u

fotosintezi): kroz floem u oba pravca, navie u
vrne pupoljke i nanie u podzemno stablo i koren

Spoljanji inioci koji utiu na fotosintezu:

- intenzitet svetlosti i koncentracija CO2
- fotosintezu ograniava onaj inilac koji je u
manjku !

Intenzitet fotosinteze se moe meriti koliinom

usvojenog CO2 ili osloboenog O2 u jedinici
vremena na jedinicu povrine lista

Proverite svoje znanje!

Kakva je razlika izmedju autotrofne i
heterotrofne ishrane ?
Kojim putevima se u biljci prenose asimilati
(ta su asimilati?) ?
Kako se biljka snabdeva vodom i
ugljendioksidom koji su potrebni za proces
fotosinteze?
Koju ulogu imaju biljni pigmenti u procesu
fotosinteze ?
Iz kojeg jedinjenja potie kiseonik koji se
oslobadja u procesu fotosinteze ?
Navedi proizvode svetle faze fotosinteze.

 Kako se izraava intenzitet fotosinteze ?

U kojoj reakciji nastaje ATP, a u kojoj se troi ?
Koji faktori spoljne sredine utiu na intenzitet
fotosinteze i kako ?
U kojoj fazi fotosinteze uestvuje voda, a u
kojoj ugljendioksid?
Navedi kljune reakcije tamne faze .
Koji molekuli su proizvodi tamne faze
fotosinteze ?
ta su uloge fotosistema I i II ?
Gde se odigrava svetla, a gde tamna faza
fotosinteze?

Disanje
Oksidacija organskih jedinjenja uz
oslobadjanje energije koja je potrebna za
ivot biljke
Pod disanjem biljaka podrazumeva se
samo elijsko disanje
Najee se koriste ugljeni hidrati i masti
Opta jednaina predstavlja disanje kao
oksidaciju glukoze do CO2 i redukciju
kiseonika do H2O :
C6H12O6 + 6 O2

6 CO2 + 6 H2O + energija

1.
2.
3.
4.

Procesi oksidacije glukoze su

lokalizovani u citoplazmi,
mitohondrijama i delom u plastidima
(masti sferozomi i glioksizomi)
Bez obzira na supstrat, uvek se
razlikuju sledei uzastopni biohemijski
procesi u disanju
priprema organskog jedinjenja
(supstrata) za razlaganje
oksidativna degradacija supstrata
oksidacija koenzima
oksidativna fosforilacija (sinteza ATP-a)

Glikoliza

Dve faze aerobnog disanja:

1) glikoliza i 2) Krebsov ciklus
Glikoliza je anaerobna faza
Odigrava se u citosolu
Pre poetka glikolize razlae se skrob do glukoze
Zatim se glukoza aktivira (Fru-1,6-BP) i tek tada poinje
glikoliza
Proizvodi (po jednom molekulu glukoze) su:
1) dva molekula pirogrodjane kiseline (3C)
2) ATP
3) redukovani NAD (NADH + H+)

Glikoliza

Fermentacija (vrenje)
Anaerobna razgradnja PGK :
1) mleno-kiselinsko vrenje (bakterije iz
roda Lactobacillus), ili
2) alkoholno vrenje (kvasci iz roda
Saccharomyces )

Krebsov ciklus
(otkriven 1937)

Razgradnja PGK kod aerobnih organizama

U mitohondrijama
Pre KC-a, PGK (3C) i koenzim A (CoA)
reaguju i daju acetil-CoA (2C) koji se jedini sa
oksalosiretnom kiselinom i nastaje limunska
kiselina
Prvi intermedijer KC-a je limunska kiselina
(ciklus limunske kisline, ciklus trikarboksilne
kiseline)

Krebsov ciklus
(otkriven 1937)

Proizvodi (po jednom molekulu acetil-CoA) su:

1) dva molekula CO2
2) redukovani koenzimi bogati energijom
( NADH+H+ i FADH2 )
KC obezbedjuje mnogo vie energije nego
fermentacija
U KC-u nastaju organske kiseline od kojih se
sintetiu aminokiseline

Oksidacija masti
- oksidacija masnih kiselina
Pripremna faza: neutralne masti i ulja, pod dejstvom
enzima lipaze, razlau se do glicerola i masnih
kiselina koje ulaze u proces -oksidacije
-oksidacija se sastoji u stupnjevitom razlaganju masnih
kiselina putem odvajanju C2 fragmenata u obliku acetilCoA (npr. od C16 masne kiseline nastaju 8 molekula
acetil-CoA)
Proces izgleda kao spirala i odigrava se u mitohondrijama
Acetil-fragmenti masnih kiselina ulaze u Krebsov ciklus i
razlau se do CO2 i H2O uz oslobadjanje hemijske
energije koja se pakuje u molekule ATP-a

Glioksilatni ciklus i glukoneogeneza

GC je modifikacija Krebsovog ciklusa; odigrava
se u glioksizomima
U njemu se razlaganjem limunske kiseline
proizvode ilibarna kiselina i glioksilat koji zatvara
ciklus
ilibarna kiselina ide u mitohondrije gde nastaje
jabuna kiselina koja izlazi u citoplazmu i
oksiduje se u pirogrodjanu kiselinu
PGK reverznom (obratnom) glikolizom daje
fruktozu i glukozu od kojih nastaje saharoza
Proces stvaranja eera od masti zove se
glukoneogeneza (biljkama su eeri pogodniji
izvor energije za rastenje i razvie)

Uticaj spoljanjih inilaca na disanje

1. Temperatura porast temperature u opsegu od 040o ubrzava disanje (2-3 puta za porast
temperature od 10o); temperatura iznad 45o
negativno deluje na enzime koji uestvuju u disanju
2. Voda disanje je intenzivnije u mladim listovima i
organima koji sadre dosta vode i rastu
3. Koncentracija kiseonika
4. Koncentracija CO2

Proveri svoje znanje !

Definii proces disanja i napii sumarnu jednainu.
Kako nastaje pirogrodjana kiselina ?
Gde i u kakvim uslovima se odigrava glikoliza ? Koje
prozvode daje ?
4. ta je vrenje ? U kakvim uslovima tee ? Koje
proizvode daje ?
5. Gde i u kakvim uslovima se odvija Krebsov ciklus?
6. Koje proizvode daje Krebsov ciklus ?
7. ta je elektron-transportni lanac ?
8. Koji molekul je poslednji lan elektron-transportnog
lanca? ta on prima i ta od njega nastaje ?
9. Spoljanji inioci koji utiu na disanje ?
10. Kako se izraava intenzitet disanja ?
1.
2.
3.

Primanje i funkcija mineralnih

elemenata
1) Hemijski sastav biljke:

u suvoj biljnoj supstanci ima: 45% C,

45% O, 6% H, 1,5% N, 2,5% mineralnih elemenata

mineralni elementi su oni hemijski elementi koji ulaze u

sastav mineralnih (neorganskih) soli koje biljka upija iz
podloge

hemijska analiza pepela kojom se odredjuju mineralni

elementi pokazuje da biljka sadri gotovo sve
elemente koji se nalaze u tlu na kojem ivi

 metod vodenih kultura slui da se utvrdi kako

nedostatak svakog pojedinog elementa utie na
rastenje i razvie biljke
Knopov kompletni rastvor: Ca(NO3)2, KNO3,
KH2PO4, MgSO4, FeCl3

esencijalni (neophodni) elementi:

C, O, H, N, S, P, K, Ca, Mg, Fe,
Mn, Zn, Cu, B, Cl, Mo i Ni

 Makrometaboliki elementi (iznad 0,001% suve

supstance): C, H, O, N, S, P, K, Mg, Ca

Mikrometaboliki elementi (ispod 0,001%):

Fe, Cu, Mn, Zn, B, Mo, Cl
Uloge pojedinih elemenata:
- ulaze u sastav organskih jedinjenja:
C, H, O, N, P, S
- sastojci enzima ili njihovi aktivatori: mikroelementi

2) Primanje mineralnih jona

koren upija mineralne soli u obliku anjona
(NO3-, H2PO4-, SO4--) i katjona (NH4+, K+,
Ca++, Mg++, Fe++)
kroz plazmalemu lako prolaze CO2, O2, H2O i
to putem difuzije = pasivni transport
joni prvo ispunjavaju sve pore u elijskim
zidovima, a zatim se prenose kroz membranu
pomou posebnih proteina ugradjenih u
membranu
proteini membrane koji vre prenos troe
energiju za svoj rad koju dobijaju iz ATP-a =
aktivni transport
joni koji udju u elije korena prenose se do
traheja i traheida, a sila transpiracije vue dalje
vodu u kojoj su rastvoreni joni sve do listova,
cvetova i plodova

3) Kruenje azota u prirodi

u zemljitu je azot prisutan u dva oblika:
- organski azot (redukovani oblik: NH2)
- neorganski azot (NO3-, NH4+)
biljke ne mogu neposredno da koriste
neorganski azot pa vre bioloku redukciju
nitrata (u listovima pomou NADPH2)
poremeaji izazvani nedostatkom azota:
- u poetku usporeno rastenje
- kasnije, pri veem nedostatku azota javljaju
se karakteristini simptomi sitni listovi,
cvetovi, plodovi, hloroza, antocijan umesto
hlorofila

Kruenje azota u prirodi

 Fiksacija elementarnog azota

- redukcija elementarnog azota N2 u NH4+ pomou enzima
nitrogenaze
- slobodni azotofiksatori (Azotobacter,
Clostridium, Anabaena, Nostoc)
- simbiontski azotofiksatori (Rhizobium); plodored

4) Primanje i funkcija ostalih neophodnih

elemenata:
1.

Sumpor - sastojak aminokiselina, vitamina i drugih

organskih jedinjenja
- biljka ga upija u vidu sulfatnih jona
- nedostatak S se retko javlja: biljka je zakrljala, prvo
mlai listovi gube hlorofil
- SO2 u vazduhu u veoj koncentraciji oteuje biljke
2. Fosfor - sastojak fosfolipida, ATP, NAD i NADP,
fosforilisanih eera i drugih jedinjenja
- biljka ga upija u obliku fodfatnih jona
- posledice nedostatka P: male biljke, listovi
tamnozeleni, propadanje (nekroza) raznih organa

3. Magnezijum - sastavni deo molekula hlorofila

- nedostatak: hloroza najpre u starijim listovima
4. Kalijum - slobodan, pokretljiv jon znaajan za
otvaranje i zatvaranje stoma i pokrete biljaka
- nedostatak: stariji listovi povijeni i suvi po ivici
koja je uto-mrke boje
5. Kalcijum - odrava grau membrane i
hromozoma, daje gustinu citoplazmi i druge
uoge
- nedostatak: boni korenovi i korenske dlaice
se ne razvijaju, koren je mrk i sluzav, listovi mali,
uvijeni bez hlorofila (hlorotini)

Proveri svoje znanje !

1. Koji hemijski elementi su esencijalni za
biljku ?
2. Na osnovu ega se dele na makro- i
mikroelemente ?
3. Kako joni ulaze u biljnu eliju ?
4. Kakav znaaj ima azot za biljku ?
5. U kom obliku ga biljka upija iz zemljita ?
6. Koje su posledice nedostatka azota ?

Razvie biljaka
1. ivotni ciklus biljaka
Ontogeneza: vegetativna i reproduktivna faza
Vegetativna faza: razvie embriona, klijanje
semena, juvenilni period i razvie vegetativnih
organa

Reproduktivna faza: zrelost biljke (adultni

period), razvie cveta, opraivanje i oplodjenje,
razvie ploda i semena, starenje i smrt jedinke

 Jednogodinje, dvogodinje i viegodinje

biljke
Monokarpne i polikarpne biljke

2. Biljni hormoni
Uskladjuju procese rastenja i razvia biljaka
sa sezonskim promenama u spoljanjoj
sredini
Pet osnovnih grupa razliitih po gradji i
funkcijama: 1) auksini
2) giberelini
3) citokinini
4) apscisinska kiselina
5) etilen

1) Auksini prvi otkriveni biljni hormoni

 Utie na izduivanje elija

Stvara se u mladim tkivima
U stablu se kree od vrha prema bazi
organa
Po hemijskoj strukturi je indol-siretna
kiselina

 Druge funkcije auksina:

- indukuje razvie adventivnih korenova
- utie na deobu i diferencijaciju elija
- utie na razvie ploda
- utie na opadanje listova i plodova
- sintetiki auksini se primenjuju za:
oiljavanje reznica, kao totalni i herbicidi
sa selektivnim dejstvom, kao defolijanti i
desikanti

Dejstvo auksina na oiljavanje

2) Giberelini otkriveni istovremeno kada i

auksini
- organska ciklina jedinjenja

 Stimuliu izduivanje stabla

 Sintetiu se u vrhovima stabla i korena,

mladim listovima i nezrelim semenima
Druge funkcije: stimuliu klijanje semena
nekih itarica koja sadre skrob
Primena u praksi: kod konoplje, u
vinogradarstvu

3) Citokinini stimuliu elijske deobe

-

po hemijskoj strukturi to su derivati

adenina
nalaze se u endospermu nekih semena
druge funkcije: utiu na kretanje org.
materija ka mladim listovima i plodovima,
usporavaju starenje listova
primena u praksi: za vegetativno
razmnoavanje biljaka

Dejstvo citokinina i auksina na

organogenezu

4) Apscisinska kiselina
-

deluje kada biljka prelazi iz faze aktivnog

rasta u fazu mirovanja inhibitorni
hormon
utie na opadanje listova, plodova,
stvaranje uspavanih pupoljaka, spreava
klijanje semena
utie na zatvaranje stoma pri naglom
gubitku vode

5) Etilen jedini biljni hormon u gasovitom

stanju
- proizvode ga tkiva koja stare
- izaziva opadanje listova, sazrevanje
plodova, utie na sazrevanje nezrelih
plodova
- deluje u veoma malim koncentracijama
(jedan deo na milion dlova vazduha)

Klijanje i dormancija semena

Gradja semena:
1) semenjaa
2) tkivo za magaciniranje
(endosperm ili kotiledoni skrob, proteini,
ulja)
3) klica (zaeci korena i stabla)

Graa semena

 Osnovni preduslovi za klijanje semena

veine biljaka:
- prisustvo vode
- prisustvo kiseonika i
- povoljna spoljanja temperatura (25-30o C )
Imbibicija (bubrenje semena), aktivacija
enzima, intenziviranje disanja i proizvodnje
ATP-a, koreni probija semenjau kraj
klijanja i poetak razvia vegetativnih
organa

 Dormancija semena seme ne klija iako postoje

povoljni spoljanji uslovi (uspavano seme)
To je ekoloka adaptacija koja omoguava da seme
klija u pravom trenutku i na pravom mestu
Uzroci dormancije:
1) prisustvo inhibitornih hormona u semenu
2) nedostatak perioda dejstva niske temperature
3) odsustvo svetlosti (fotoblastina semena zahtevaju
svetlost za klijanje)

Deoba, rastenje i diferenciranje

elija i biljnih organa
1. Rastenje biljke se zasniva na rastenju elija u
odredjenim zonama:
koren i stablo rastu vrhom (apikalno ili vrno
rastenje) - zone izduivanja korena i stabla
nalaze se 2-3 mm od vrha
list raste osnovom lisne ploe kod monokotila i
celom povrinom lista kod dikotila.
2. Tokom rastenja elije prolaze kroz tri faze:
1) deoba elija
2) rastenje ili izduivanje elija
3) diferencijacija elija

Korelativne pojave kod biljaka

Korelacije
Apikalna dominacija: apsolutna suncokret
se ne grana, graak, izraena etinari
Hormonska kontrola: - auksin (inhibitor)
- citokinini
- giberelini
Primena u vrtlarskoj praksi i hortikulturi

Formativni efekti svetlosti

Etiolman (etiolirane biljke one koje rastu u
mraku i u prizemnom spratu gustih, tamnih
uma)
Fotomorfogeneza formativno (regulatorno)
dejstvo svetlosti u procesima rastenja i
razvia
Uticaj svetlosti na klijanje semena (primer
cariino drvo - Paulownia tomentosa)

 Svetlocrvena svetlost podstie klijanje

semena, a tamnocrvena koi klijanje
Dokaz: klijaju samo ona semena koja su
poslednji put pre prenoenja u mrak
osvetljena svetlocrvenom svetlou
Fitohrom pigment u dva oblika:
1) P660 (neaktivan) i 2) P730 ( aktivan)

 Fizioloki aktivni fitohrom zapoinje

reakcije koje dovode do klijanja semena
Aktivna forma fitohroma se uvek nalazi u
odredjenoj proporciji prema neaktivnoj u
zavisnosti od zastupljenosti svetlo- i
tamnocrvene svetlosti u dnevnoj svetlosti
Tako biljke razlikuju svetlost i mrak,
mere duinu dana i odredjuju godinje
doba

Reproduktivna faza razvia

1.

2.

Cvetanje: kod veine biljaka nastupa kad biljka

dostigne odreen broj internodija ili listova
Kod nekih biljaka cvetanje je uslovljeno odreenim
temperaturnim ili svetlosnim reimom u toku
vegetativne faze (vernalizacija i fotoperiodizam)
Opraivanje i klijanje polenovog zrna,
oploenje i
razvie ploda i semena
Plodnik hormonima stimulie rastenje polenove cevi
Polen podstie rastenje plodnika jer sadri hormon
auksin
Seme nastalo posle oploenja podstie rastenje ploda
pomou hormona koje stvara

Uticaj hormona koje stvaraju embrion i

endosperm semena na rastenje ploda

indol-siretna kiselina = auksin

Starenje biljke

Pokreti kod biljaka

1. Biljke privrene za podlogu reaguju na drai
iz spoljanje sredine pokreui pojedine
svoje delove. Takvi pokreti su:
1) tropizmi i 2) nastije i izvode se rastenjem.
2. Taksije (lokomotorni pokreti = kretanje kao
kod ivotinja) su promene mesta u prostoru
cele biljke pod uticajem neke drai:
1) fototaksije i 2) hemotaksije
Ovakve pokrete izvode jednoelijske alge ili
neki slobodni stupnjevi razvia (zoospore algi i
spermatozoidi paprati i golosemenica Gingko i
Cycas).

 Tropizmi:
1) fototropizam
(rastenje biljke prema izvoru svetlosti)

2) geotropizam (rastenje korena

u smeru Zemljine tee, a stabla u
suprotnom smeru)

Nastije: 1) fotonastije
2) termonastije

Seizmonastije
(dra dodira, tj.
potres, izaziva
priljubljivanje
listia uz osovinu
lista)

Proverite svoje znanje!

1. ta je ivotni ciklus biljaka i koje faze ga ine?
2. Koliko moe trajati ivotni ciklus biljaka?
3. Kakvu ulogu u ivotu biljke imaju biljni hormoni
i koje su osnovne grupe fitohormona?
4. Navedi glavna dejstva i praktinu primenu
svake hormonske grupe.
5. Kako rastu biljne elije, a kako organi?
6. Koji uslovi omoguuju klijanje semena?
7. ta sve podrazumeva reproduktivna faza
razvia biljaka?
8. ta je uzrok pokreta kod biljaka i koje osnovne
vrste pokreta razlikujemo?