Miljenje i inteligencija

osoba oteenog sluha

Prof. dr V. Radoman

FASPER
11/27/2014

Definicije
Miljenje
je cilju usmerena mentalna aktivnost preteno simbolikog karaktera preko koje
se dolazi do novih saznanja

Inteligencija (lat. Intelegere-pronalaenje,uvianje meuveza)

Sposobnost uspostavljanja i pronalaenja veza meu pojavama. Relacione je
prirode, bavi se meuvezama
Sposobnost apstraktnog miljenja
Sposobnost uspenog reavanja problema
Sposobnost snalaenja u novim situacijama

11/27/2014

Danas u
surdopsihologiji

Ne postoji jedinstven i usaglaen

odgovor na pitanje o prirodi i nivou
intelektualnih sposobnosti i miljenja
gluvih
Javljaju se razliiti i kontradiktorni
zakljuci o intelektualnim
sposobnostima i miljenju gluvih

Mnogi autori

Dovode u vezu razvoj miljenja i razvoj

govora (jezika) tako da razmatranje tog
odnosa postaje vano za razreavanje
surdopsiholokog pitanja :
IMA LI DEFICITARNI JEZIK GLUVIH
KAO POSLEDICU I DEFICIT U
NJIHOVOM MILJENJU I
INTELEKTUALNOM
FUNKCIONISANJU?

Hipoteze o odnosu miljenja i

jezika (govora)
1.poistoveivanje
2.povezanost
3.nezavisnost
2. a) miljenje prethodi jeziku i determinie ga
b) jezik prethodi miljenju i determinie ga
c) jezik i miljenje su u interakciji

11/27/2014

1. Poistoveivanje jezika i
miljenja

11/27/2014

John Watson i bihejvioristi: miljenje je

pounutreni,subaudibilni govor.
Eksperimentalne potvrde: Thorson,Max

1. Poistoveivanje

11/27/2014

Poremeaj koji postoji u jeziku gluvih

istovremeno je prisutan i u njihovom
miljenju
Miljenje gluvih deficitno

2. Hipoteza o povezanosti
jezika i miljenja
2a Miljenje gluvih se razvija nezavisno
od jezika jer razvoj miljenja prethodi
jezikom razvoju
2b. Jeziki poremeaj kod gluvih dovodi
do poremeaja njihovog miljenja
2c.
Poremeaj jezika utie na
poremeaj miljenja zbog interakcije

11/27/2014

2b i 2c govore u prilog deficitnog

miljenja gluvih
8

2.Povezanost

2b.Jezik je primaran i determinie milj.

SAPIR-VORFOVA HIPOTEZA
E.Sapir
Jezika zona je jedini poznat put koji vodi ka
miljenju
B. L. Whorf
Jezik kojim ovek govori odreuje njegovo
opaanje i tumaenje sveta.

11/27/2014

2b.Bendamin Li Vorf:
Smatra da gramatika nije puko sredstvo
putem koga se izraavaju ideje ve
sredstvo za oblikovanje ideja .
Gramatika je program i vodi mentalne
aktivnosti, analize utisaka i njihove
sinteze.
Mi analiziramo du linija koje su zasekli
nai maternji jezici(Jezik misao i stvarnost)
11/27/2014

10

Reperkusija ovog shvatanja

o miljenju kod gluvih

11/27/2014

Jeziki poremeaj kod gluvih dovodi do

poremeaja njihovog miljenja

11

2c.Jezik i miljenje su u
interakciji
Jezik utie na miljenje i miljenje
paralelno utie na jezik
Teorija Merilin Shatc:
jezik i kognitivni razvoj napreduju
paralelno i utiu jedan na drugi
Jedna faza u teoriji L.S.Vigotskog o
ranom razvoju je interakcionistika
11/27/2014

12

Reperkusija ovog shvatanja

o miljenju kod gluvih

11/27/2014

Poto u interaktivnom odnosu jezika i

miljenja postoji smer uticaja jezika na
miljenje onda i deficit jezika utie na
deficit miljenja
Iz ovog proizilazi da i kod gluvih koji
imaju deficitan govor i jezik dolazi do
deficita u miljenju

13

3. Nezavisnost jezika i
miljenja

11/27/2014

Dokazi o postojanju miljenja bez

govora (jezika) :
Smith-ov eksperiment sa otrovom
kurare ,sluaj Antoni, reavanje
problema kod majmuna,gospodin
Ballard itd.

14

Reperkusija ovog shvatanja

o miljenju gluvih
Jeziki deficit gluvih nije povezan sa
njihovim miljenjem tako da se
miljenje gluvih moe neometano
razvijati

11/27/2014

15

Dosledno izvedeno iz 3
hipoteze i primenjeno na
gluve i njihov jeziki defict:

11/27/2014

1.

Jeziki deficit kod gluvih dovodi do

deficita miljenja

2.

dva suprotstavljena shvatanja

3.

Jeziki deficit gluvih nije povezan

sa njihovim miljenjem

16

Problem:

11/27/2014

Kao to i u psihologiji miljenja nije

razreen problem odnosa miljenja i
jezika tako on nije razreen ni u
surdopsihologiji tj. problem uticaja
deficitnog jezika gluvih na njihovo
miljenje

17

Zakljuak:
U oblasti miljenja i inteligencije gluvih
postoji ozbiljna kontroverza ,
neusaglaeni i protivreni nalazi i
shvatanja

11/27/2014

18

Dva suprotna stanovita:

11/27/2014

1. Gluvoa i verbalna insuficijencija

praeni su intelektualnom
insuficijencijom
(Pintner , Oleron i dr.)
2. Iako su verbalno insuficijentni njihova
inteligencija je normalno razvijena
(Furth)

19

Relevantne teorije
kognitivnog razvoja
Piget-ova teorija o stupnjevima ili
fazama intelektualnog razvoja
(senzomotorna, konkretne operacije,
formalne operacije)
Podrazumeva rast i razvoj inteligencije i
miljenja od konkretnog do apstraktnog
Kognitivni razvoj je pod uticajem
maturacije
Ne pridaje presudnu ulogu jeziku

Kogn. teorija L.S.Vigotskog

11/27/2014

Razvojna socijalna teorija (kulturno isto)

Rani uzrast: predverbalna misao i
predintelektualni govor
Oko 2god: dolazi do interakcije kada se
predverbalna misao i predintelektualni
govor spajaju i nastaje verbalno
miljenje i racionalni govor
Do 7god. Jezik od spoljanje funkcije
zadobija i unutranju (usmeravajuu )
Poduavanje i kogn. razvoj organ.povez21

Vigotski :vie psihike

funkcije
Socijalnog su porekla kako u
ontogenezi tako i u filogenezi
Formirane su tokom istorije razvoja
oveanstva-nastanak duguju dru.razv
U ontogenezi nastaju kao produkt
razmene sa drutvenom sredinom
Prvo se javlja kao funkcija drutv.pona
tj. interpsihika , a zatim kao intrapsihika
funkcija

Teorija L.S. Vigotskog

Miljenje je organizovano pomou

simbola koji su najee verbalni. Oni
postaju sredstvo za organizovanje
miljenja mada su prvobitno bili
socijalnog porekla, nastali iz potrebe za
komuniciranjem sa drugim ljudima.
Ovakvo shvatanje Vigotskog otvara
mogunost razmatranja uloge gesta tj.
znakovnog govora kao simbola putem
kojih operie misao gluvog oveka.

Prva psiholoka
istraivanja

Imala metodoloki nedovoljno

usavrene i nestandardizovane
procedure
Bavila su se ispitivanjem senzomotornih
funkcija, pamenjem i verbalnim
deficitom gluvih

Istorijat psihol. istraivanja

______________________nestandardiz.
Greenberger,1889g. Percepcija boja,oblika,graenje kockama,br.
Teylor,1897g. verbalno izraavanje gluve dece
Mott ,1899g. Percepcija,pamenje, motorika,telesna snaga
Smith,1903g.neposredno i odloeno pamenje
____________________standardiz.mat.
Mc.Millan&Bruner,1906g. Percepcija,pamenje
brojeva,motorika

____________________prvi psihol. Test

Rudolf Pintner,1915 ,istraivanje pomou BSS
Naao zaostajanje od 4,5god. MU

11/27/2014

25

Rudolf Pintner

Otac surdopsihologije
Primenio Godarovu verziju BSS na
uzorku od 22 ispitanika prosenog
uzrasta od 12,5.Otpala su 4 ispitanika
kao netestabina a preostalih 18
pokazalo je zaostajanje MU od 4,6 god.
Samo 1 gluvi ispitanik nije zaostajao u
odnosu na svoj KU

TESTOVI INTELIGENCIJE
za gluve

11/27/2014

Pintner Patersonova skala 1917g.

Pintnerov neverbalni mentalni test 1920
HNTLA
SON
Test sposobnosti Ontario kole (Amos)
Brown-ov ikaki test,1947g.
Borelli-Oleron manipulat. skala, 1954g.
Smith-Johnson neverb.manip.sk.1978g.
27

Istraivanja IQ-a gluvih

PINTER PATERSONOVA PERFORMANS

SKALA POKAZALA ZAOSTAJANJE GLUVIH
OD 2 GOD.MENTALNOG UZRASTA U
ODNOSU NA UJUE.
VERNONOVA ANALIZA (69g.) OKO 50
NEZAVISNIH ISTRAIVANJA DONELA
ZAKLJUAK O SUTINSKI ISTOJ
DISTRIBUCIJI NEVERBALNOG IQ GLUVIH I
NAGLUVIH KAO I U REDOVNOJ
POPULACIJI

11/27/2014

28

Ottem (1980.g.)

Analizirao 51 istraivanje (1917-1975g.)

sa neverbalnim materijalom na gluvoj
deci i odraslima
Ispitivana je sposobnost diskriminativnog uenja,asocijativnog uenja,
pamenje,uenje pravila,klasifikacija,
Pijaeovi zadaci
Otem je zakljuio da gluvi imaju tekoe
kada treba da uzmu u obzir vie od
jedne dimenzije.

Otemov zakljuak:

Uspenost gluvih bila je jednaka kao

kod ujuih kada je za reenje
problema trebalo uzeti u obzir samo
jednu dimenziju stimulusa (npr.broj), a
kad je zadatak zahtevao reenje
pomou dve ili vie dimenzija (trajanje i
broj), gluvi su mnogo slabije reavali
zadatke zbog tendencije centriranja na
samo jedan aspekt zadatka

Analiza istraivakih
nalaza o miljenju gluvih

Izvrena je na osnovu metodolokog

kriterijuma tj. na osnovu istraivake
metode/postupka kojim su nalazi
dobijeni
Prvo je uraena analiza IQ rezultata
gluvih dobijena pomou testova
inteligencije

Istraivanje IQ kod OSOS

putem testova
inteligencije

11/27/2014

32

Istraivanje verbalnog IQ
gluvih testovima

11/27/2014

Sva istraivanja putem verbalnih

testova inteligencije pokazala su
zaostajanje gluvih ,a u manjoj meri
nagluvih izraeno u verbalnim IQ
vrednostima u poreenju sa verbalnim
IQ-om ujuih vrnjaka
BSS, WB i WISC verbalna skala itd.
Bolton (1976) proseno zaostajanje
gluvih 5-15 IQ poena
33

Myklebust-ovo istraivanje

11/27/2014

Upotrebio WB verbalnu skalu

Uzorak: 14-20god sa dubokom gluvo.
Dobio prosean verbalni IQ=65,5
Ispitanici su bili inferiorni na svih 5
subtestova verbalne skale ali je sa
poveanjem uzrasta na nekim
subtestovima dolo do progresa
(subtestovi : Informisanost i Opte
shvatanje)
34

Verbalna nteligencija
nagluvih
Njihovi verbalni IQ rezultati pokazuju
blago zaostajanje od 5 do 8 IQ poena
Pintner i Lev 1939g. su uporedili
uzorak od 1100 nagluve i ujue dece
koja su pohaala O..razrede od 5-8
sa oteenjem sluha od 10-40db
Proseno zaostajanje iznosilo je 5 IQ
poena (podgrupa sa ot. sl. 25-40db
zaostajala je 8 IQ poena)

11/27/2014

35

Neverbalni IQ (WB skala)

11/27/2014

Myklebust (1964)
Primenio neverbalnu WB skalu
Uzorak 85 gluvih internat. aka 14-20g.
Dobijen prsean manipulativni IQ
Subtestovna analiza pokazala najvei
uspeh na subtestu Sklapanja figura i
Kosovim kockama a najslabiji na
subtestu ifra
36

Savi/ivkovi: WB skala

11/27/2014

-Gluvi uenici VI VII i VIII razreda O..

prosean manipulativni IQ= 85,14
-Gluvi adolescenti srednjokolci
prosean manipulativni IQ=92,18
-Gluvi odrasli, prosean manipulativni
IQ= 94,67

37

REVISK (Hrnjica, Radoman)

11/27/2014

Zaostajanje gluvih od 7-16g. na svim

subtestovima manipulativne skale osim
na subtestu Dopuna slika
Prosean IQ=90,62 statistiki znaajno
je zaostajao za kontrolnom grupom
ujuih (prosean IQ= 102,45) ali se
kretao u granicama proseka

38

Rezultati gluvih na
neverbalnim testovima

11/27/2014

Jedna grupa empirijskih nalaza

prikupljenih razliitim neverbalnim
testovima konstatuje deficit neverbalne
inteligencije gluvih posebno dece
(Oleron,Anderson,Savi,Radoman)
Druga grupa konstatovala je normalno
razvijenu neverbalnu inteligenciju
(Myklebust, Bolton, Goetzinger )

39

Rezultati IQ nagluvih na
neverbalnim testovima

11/27/2014

Pokazali jednako razvijene IQ kao i kod

ujuih vrnjaka kada njihovo
oteenje sluha nije bilo veliko
( Pintner 1939g.)

40

Istraivanja inteligencije i
miljenja OSOS drugaijim
tehnikama

11/27/2014

Faktorsko analitike studije

Eksperimentalne studije
Sistematske neeksperimentalne studije
(opservacione studije)

41

Faktorske studije
Treacy-ovo (1952) istraivanje:
Terstonov test primarnih mental. spos.
Uzorak: 30 gluve i 36 nagluve dece iz
dnevne kole
Gluvi su bili inferiorni na V i R faktoru

11/27/2014

42

Faktorski raspored
Gluvi su bili najslabiji na V faktoru i
R faktoru i ti rezultati su bili statistiki
znaajno razliiti od rezultata nagluvih
Nagluvi su oigledno stekli veu verbalnu
sposobnost pa su bolje reavali testove
otkrivanja verbalnog znaenja (V) i
rezonovanja (R).
R faktor- rezonovanje moda takoe
zahteva implicitno verbalno-simboliku
sposobnost
43

11/27/2014

IQ rezultati Tresijeve studije

Rezultati: prosean IQ gluvih=94,70 a

nagluvih=97,25
to je bilo neto ispod proseka ali u
granicama normalnog opsega

11/27/2014

44

Eksperimentalne studije

11/27/2014

Oleron je zadavao stimulus karte koje je

trebalo klasifikovati po obliku veliini i
broju
Uzorak 24 gluva i 24 ujua deteta
Samo 6 gluvih i 15 ujuih ispitanika
uspeno je izvrilo zadatak
Zakljuak: gluva deca misle preteno
konkretno a ne u pojmovima klasa
45

Furth Hans

Istraivao razumevanje pojmova:

istovetan,simetrian i suprotan
Uzorak 180 gluvih i 180 ujuih 7-12g.
Rezultati pokazali dobro razumevanje
pojmova istovetan i simetrian a
znaajno zaostajanje u razumevanju
pojma suprotan kao i problem
transfera tog pojma (pogledati slike na
str. 120 i 121 u Surdopsihologiji)

Furth: konzervacija
Konzervacija teine (glinene kuglice)
Uzorak 22gluva deteta ,8god .
22 ujua deteta od 8g. i 6g.
Rezultati: gluvi osmogodinjaci imali su
sline rezultate kao ujui estogodi.
Zaostajanje je iznosilo 1,7 g.

Furth: konzervacija koliine

tenosti

Uzorak : 22 gluva deteta 8-10g. (1S)

20

12-14g.( 43%)
preko 16g. (100%)

Rezultat: zaostajanje od 5 god.

Tek na uzrastu od 16 godina gluvi su
uspeno reavali zadatke konzervacije
koliine

Rezultati istraivanja
opservacijom

11/27/2014

Furtov opis inteligentnog ponaanja

petogodinjeg gluvog deaka u
prirodnim uslovima.
Navod iz Surdopsihologije
str.br. 124

49

Apstraktno miljenje
kod gluvih

Mc Andrews: miljenje gluvih mnogo blie

konkretnom za razliku od miljenja slepih i
neometenih.
Oleron: gluvi inferiorni u dedukciji pri kojoj nisu
svi elementi perceptivno vidljivi a nephodni su
za reenje
Myklebust: uspeh na subtestu analize (ikaki
neverbalni test) koji trai dedukciju na osnovu
nevidljivih elemenata
Wright: inferiorni na Vel testu apstrak. rezon.

Apstraktno miljenje i
jezik
Silverman 1967g.
Gluvi i ujui dobili apstraktne
problem-zadatke
Gluvi znaajno zaostajali
Kontrolisana sposobnost itanja
Gluvi sa dobrom sposobnou itanja
imali bolje apstraktno miljenje

Best-ovo istraivanje
(1970g)

Razliiti kognitivni testovi

Uzorak 3 grupe gluve dece 1 gr.ujue
Uspenost reavanja testa rasla sa
bolje razvijenim jezikom
Najbolja grupa ujuih,zatim grupa
gluvih sa najvie razvijenim oralnim i
manuelnim jezikom, najloija grupa
gluvih sa slabim jezikom
Bestov zakljuak:G i prolaze kroz iste
kognitivne razvojne faze ali G kasne

Radoman :

11/27/2014

Odreeni aspekti intelektualnog

funkcionisanja i miljenja su pogoeni
usled oteenja sluha i jezika to
govori o selektivnoj pogoenosti nekih
aspekata intelektualnog funkcionisanja
pri emu neki drugi aspekti ostaju
intaktni.
Ovo je vrlo kompleksna problematika i jo
uvek oblast sporova i kontroverzi koja ostaje
otvorena i u kojoj je potrebno dalje pomno
istraivati u budunosti

53