UREDNIK

Vidak Peri

RECENZENTI

Milinko urovi, g e n e r a l - p u k o v n i k u penziji

akademik, Milorad Ehnei
a k a d e m i k . Metod Miku
dr Vuk Vinaver

Vee naunih i strunih radnika Instituta za savremenu istoriju u Beogradu na

svojoj sednici od 8. oktobra 1980. godine, na osnovu recenzija akademika
profesora dr Metoda Mikua i dr Vuka Vinavera, preporuilo je izdavanje ovog
dela

REDAKTOR, LEKTOR I RECISTRI

OPREMA.

MILUTIN SL'SOVIC

FR.ANJO KOMERlCKl.

pukovnik u penziji

a k a d e m s k i slikar

/3-

0Z6ZS/1

VELIMIR TERZI

SLOM
KRALJEVINE
JUGOSLAVIJE
1941

Uzroci i posledice poraza

i
N A R O D N A KNJIGA
BEOGRAD
PARTIZANSKA KNJIGA
LJUBLJANA - BEOGRAD
POBJEDA
TITOGRAD

Idi svojim putem,

a neka svet pria ta hoe
Karl Marks

PREDGOVOR

Proteklo je vie od 18 godina od pojave moje knjige Jugoslavija u aprilskom ratu

1941. U tom periodu nastojao sam da otkrijem to vie novih podataka iz
postojee literature i drugih izvora, da bi se na osnovu njih mogli svestranije
sagledati glavni uzroci i posledice tako brzog sloma Kraljevine Jugoslavije u
prolee 1941. godine. Pri tome sam pokuao da u najkraim potezima iznesem
neke korene poraza koji potiu jo iz vremena prvog svetskog rata i njegovog
zavretka, kada se pristupilo realizaciji ideje o ujedinjenju na nain koji nije
odgovarao interesima i tenjama naroda u novoj zajednikoj dravi stvorenoj
1918. god. No, iako se neki koreni sloma mogu nai i u idejama i zbivanjima jo
ranije, ipak sam najveu panju poklonio unutranjoj i spoljnoj politici
Kraljevine Jugoslavije od anlusa 1938. godine, kada je otpoeo buran razvoj, a
zatim i rasplet svetske, poglavito evropske situacije, tj. u periodu kada je dravna
kriza u Jugoslaviji, zapoeta 1918, uzimala sve ire razmere pretei opstanku
zemlje. Zbog toga e italac zapaziti da je sam opis toka ovog kratkotrajnog rata
potisnut u pozadinu, jer se iz njega ne mogu izvui neka dragocena iskustva u
pogledu planiranja i izvoenja operacija, sem pouka kako ne treba raditi u
budunosti. To znai da postoji prostorni nesklad izmeu opisa politikih
dogaaja koji su prethodili ovom ratu i priprema za rat, s jedne, i opisa toka
dogaaja u toku samog rata, s druge strane, jer sam smatrao da je najvanije
otkriti glavne uzroke poraza, a time i njegove posledice. Otuda i podnaslov ove
knjige Uzroci i posledice poraza.
Od plodne delatnosti Komunistike partije Jugoslavije pre rata izneo sam
uglavnom ono to se odnosilo na odbranu zemlje, na reavanje nacionalnog
pitanja i unutranju i spoljnu politiku, kao i mere koje su protiv njene delatnosti
preduzimane uglavnom od sirane merodavnih faktora u bivoj jugoslovenskoj
vojsci
Nikako ne smatram da sam u ovom radu izneo sve to je trebalo izneti,
niti mi je to bilo mogue, a moda sam iznosio i poneto to nije bilo potrebno,
ali je nesumnjivo da sam teio da bar priblino otkrijem istinu o najvanijim
dogaajima koji ine sutinu predratne jugoslovenske politike i aprilske drame.
Zato ni u ovom delu nije sve zavreno niti savreno, jer jo ima dogaaja koji
nisu mogli biti sasvim pouzdano objanjeni i osvetljeni - ostalo je jo mnogo toga
da se istrauje, otkriva, proverava i novim injenicama dopunjuje - i tu nema
kraja, tim pre to je neosporno da pored pregleda mnogobrojnih dokumenata
navedenih u ovom radu, postoje jo neki veoma vani izvori (arhive i razni
dokumenti) koji jo nisu dostupni istoriarima istraivaima kako u naoj zemlji,
tako i u inostranstvu, kao i dokumenti koje nisam uspeo da iskoristim ili
pronaem.

Prihvalajui se ovoga posla i kao suvremenik i kao uesnik u tome ralu,

svestan sam svoje moralno-politike odgovornosti u pogledu istinitosti, vernosti
i kritinosti prema literaturi i izvorima kojima sam raspolagao. U tim
petnaestogodinjim istraivakim naporima, preda mnom je hio stalno samo
jedan cilj - da najsavesnije i najobjektivnije iznesem istorijsku istinu. A da bi
slika o potresnoj aprilskoj drami bila to potpunija, o dogaajima na frontu i u
pozadini izneta su i neka seanja uesnika, oevidaca i stareina na raznim
dunostima, koja mogu doprineti istorijskoj istini i to samo ona koja su mi kao
suvremeniku i oevicu mnogih dogaaja izgledala objektivna. Zato sam nastojao
da ne preutkujem ni mnoge greke, nedostatke i zablude, kao ni paualne ocene
0 nekim dogaajima kojih svakako ima ponegde i u naoj posleratnoj
istoriografiji, a naroito u irim laikim krugovima. A poznato je da je traganje
za istinom mukotrpno i dugotrajno i da do objektivnog opisa dogaaja mogu
doi samo oni istoriari koji nisu optereeni predrasudama i koji se nee
povoditi za nekim trenutno vaeim rasprostranjenim gleditima i stavovima.
Pred takvim veoma osetljivim i sloenim zahtevima u obradi, ustezao sam
se da o navedenim dokumentima i gleditima mnogih pisaca svuda dajem svoje
ocene i objanjenja i da prema njima iznosim svoj stav, ostavljajui itaocima da
sami o tome donose svoj sud. Svoje celovito gledite o bitnim uzrocima poraza
izneo sam u odeljku Opti zakljuak, ali je na itaocima da ocene koliko sam u
tome uspeo. A radi detaljnijeg objanjenja nekih dogaaja i problema dodalo je
1 17 posebnih priloga.
Ovom prilikom izraavam duboku zahvalnost recenzentima: Milinku
uroviu. gene ral-p ukovniku JNA. akademiku dr Milorau Ekmeiu, profesoru
Univerziteta u Sarajevu, akademiku dr Metodu Mikuu, profesoru Univerziteta
u Ljubljani, i doktoru Vuku Vinaveru, naunom savetniku Instituta za
suvremenu istoriju u Beogradu, koji su mi svojim sugestijama i konkretnim
primedbama veoma mnogo pomogli da poboljam kvalitet ovog dela. Takoe
zahvaljujem istoriarima dr Petru Kaavendi i dr Miroljubu Vasiu, koji
su, na zahtev izdavaa, pregledali rukopis pred tampu i dali mi neke korisne
primedbe.
Posebnu, upravo izuzetnu zahvalnost, dugujem svome kolskom drugu iz
mladosti i intimnom prijatelju Milutinu Suoviu, pukovniku JNA u penziji, koji
je viegodinjim upornim zalaganjem saraivao u obradi ovog rukopisa, a
kasnije u njegovoj preradi i konanoj redakciji uloio veliki trud i ukazao mi
lime neizmerna pomo.
Na kraju, oseam obavezu da iskreno zahvalim dr Peri Damjanoviu,
direktoru Instituta za savremenu istoriju u Beogradu za znaajan doprinos radu
na tiaunoj oceni ovoga dela.
1. maj 1982. godine
u Beogradu

VELI MIR

TERZlC

UNUTRANJA POLITIKA
SITUACIJA

STVARANJE ZAJEDNIKE DRAVE

Stvaranje nove jugoslovenske dravne zajednice 1918. godine predstavlja jedan od najsudbonosnijih p e r i o d a nae novije istorije, jer tada, posle 13 vekova, otpoinje novo d o b a zajednikog ivota naih naroda. Iako su uoi proglaenja ujedinjenja postojala dva gledita: za centralistiko i federalistiko
u r e e n j e b u d u e drave, ipak su narodni zastupnici iz svih naih pokrajina i
oblasti odluili da se ujedinjenje sprovede to pre i da se osnuje drava sa centralistikim u r e e n j e m , s tim da ustavotvorna skuptina odredi konaan oblik vladavine. Meutim, o d m a h posle ujedinjenja izbili su mnogobrojni problemi i sukobi m e u klasama novostvorene drave, p o s e b n o izmeu vladajue buroazije i radnike klase, naroito zbog n e p r a v e d n o postavljenog nacionalnog pitanja. Ve tih d a n a prve radosti i velike nade naih ljudi p o t l e
su da se pretvaraju u velika razoaranja zbog naina na koji je ujedinjenje izvreno i apsolutistike vladavine prestolonaslednika Aleksandra Karaordevia. Ve prvih d a n a posle ujedinjenja, ambiciozni vrhovi p o b e d n i k e srbijanske buroazije, ostajui na pozicijama nenasitog klasnog egoizma i uskog
nacionalizma, poeli su zajedno sa vladaocem da zavode centralizam, da nemilosrdno gue revolucionarni radniki pokret i da ugnjetavaju nesrpske nacionalnosti, p o s e b n o Hrvate. Tako je nacionalno i socijalno pitanje ubrzo preraslo u p e r m a n e n t n u dravnu krizu, koja e trajati sve do aprilskog sloma
1941.
U v r e m e raanja nove jugoslovenske drave i n e p o s r e d n o posle toga, njeno dravno rukovodstvo imalo je na m e u n a r o d n o m i na u n u t r a n j e m planu
veoma m n o g o raznovrsnih tekoa, nevolja i p r o b l e m a koji su novu dravu
jako potresali tako da je njen poloaj bio veoma nestabilan, neizvestan pa i
kritian. Svi susedi, na elu sa Italijom, koji su imali teritorijalne pretenzije
na prigranine oblasti i pokrajine, bili su u stvari neprijatelji njenog nastajanja, a i p o b e d n i k e imperijalistike sile r a v n o d u n o su, pa ak i nepovoljno,
gledale na n j e n o stvaranje, odugovlaei m e u n a r o d n o priznanje i k o n a n o
odreivanje granica. One su bile s p r e m n e da rtvuju jugoslovenske interese
u pogaanju sa Italijom, dok je Vatikan inio k r a j n j e n a p o r e da spasi trulu
Austro-Ugarsku. Zato su predstavnici velikih sila u Parizu 13. I 1919. godine
delegate Kraljevine SHS (Pai, Trumbi i Vesni) priznali s a m o kao delegate

Srbije. Takav stav vidno je pogoravao i o n a k o v e o m a teko stanje dugotrajnim r a t o m o p u s t o e n e zemlje koja je u to v r e m e bila zahvaena r a d n i k i m
trajkovima, seljakim b u n a m a , bolestima i n e m a t i n o m , kao i a k c i j a m a separatista u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Nade i p o m o i nije n i o t k u d a bilo. Radilo
se biti ili ne biti, tj. da li e vekovne tenje i bezbrojne rtve i n e i z m e r n e p a t n j e
i s t r a d a n j a naih n a r o d a biti, najzad, krunisani u s p e n i m o s l o b o e n j e m i ujed i n j e n j e m , tj. da li e se ratni ciljevi Srbije, postavljeni 7. d e c e m b r a 1914. godine u Niu, i kasnije Krfskom d e k l a r a c i j o m 20. jula 1917. godine, kao i hrvatske tenje, realizovati s t v a r a n j e m zajednike nove drave ili nee doi do tog
velikog istorijskog ostvarenja.
U takvim n e p r e d v i e n i m p o r o a j n i m m u k a m a , r u k o v o d s t v o n o v e zajednike drave, o k r u e n o neprijateljima sa svih strana, m e u n a r o d n o jo nepriznato, u situaciji kad jo nisu bile o d r e e n e dravne granice i kad je stalno
pretilo izbijanje novog rata sa agresivnom Italijom, a bez p o d r k e i p o m o i
svojih d o j u e r a n j i h saveznika ( F r a n c u s k e i Engleske), moglo je da r a u n a
s a m o na s o p s t v e n e snage. Nalazei se t a k o na pragu haosa i anarhije, o n o je
inilo o g r o m n e n a p o r e da p r e b r o d i d u b o k u dravnu krizu, kako na spoljnopolitikom tako i na u n u t r a n j e m planu. U toj borbi za o p s t a n a k , d r a v n o rukovodstvo (iako u z d r m a n o g autoriteta), i pored svih p r e p r e k a , uspelo je da
odri novu dravu kao celinu sluei se i sredstvima nasilja, tj. u p o t r e b o m vojske i policije, to je imalo dalekosenih negativnih posledica za kasnije politiko-drutvene o d n o s e u zemlji.
Posle dugih, viemesenih pregovora, p o g a a n j a i ubeivanja, ipak su pob e d n i k e e v r o p s k e imperijalistike sile bile p r i n u e n e da iz sopstvenih rauna, a n a r o i t o pred o p a s n o u od uticaja o k t o b a r s k e revolucije, priznaju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), n a j p r e Velika Britanija 1, a F r a n c u s k a
5. j u n a 1919. godine, nadajui se da e ona u b u d u n o s t i , kao kapitalistika
drava, predstavljati b e d e m protiv n a d i r a n j a boljevizma ka j u g o i s t o k u Evrope i, istovremeno, z a j e d n o sa velikim p o b e d n i k i m silama biti u v a r status
quo-a na Balkanu protiv revandikacija p o b e d n i k i h drava. Zatim su zvanini
predstavnici nove jugoslovenske drave 28. j u n a iste g o d i n e potpisali m i r o v n i
ugovor 1 Treba istai da su Sjedinjene Amerike Drave priznale novu dravu
jo p o e t k o m f e b r u a r a 1919. godine.
Dr Ante Trumbi, za v r e m e prvog svetskog rata p r e d s e d n i k Jugoslovenskog o d b o r a u L o n d o n u , potpisnik Krfske deklaracije, prvi m i n i s t a r inostranih poslova Kraljevine S H S 1918. godine i lan nae delegacije na m i r o v n o j
konferenciji u Parizu 1919-1920. godine, kae: Naa drava nije imala na
konferenciji mira (u Parizu 1919-1920) n i j e d n o g pravog prijatelja, nigde pravu p o t p o r u . Mi s m o ipak uspeli, ali je to u prvom r e d u bio rezultat r a d a Srbije
i n j e n e vojske 2 .
Drug Tito je rekao: Ovde se ne radi o tome da li je trebalo doi do stvaranja
nove drave, odnosno do ujedinjenja. Ne, do ujedinjenja Junih Slovena je trebalo i moralo doi: to je bila ideja najnaprednijih ljudi u zemljama koje su se nazivale Juno-slovenskim. Radilo se o tome da se ostvari vjekovni san naroda koji
su se otresli austrougarskog ugnjetavanja, da budu nacionalno ravnopravni i
slobodni u novoj dravi.3.
Termin versajska tvorevina, koji se esto moe uti ak i danas, bio je
zloupotrebljavan sve do tzv. Splitskog p l e n u m a CK KPJ, koji je odran 9. i 10.

j u n a 1935. tj. p r e VII kongresa K o m i n t e r n e , na kojem je Blagoje Parovi istakao tezu da je faizam glavni neprijatelj ne s a m o r a d n i k e klase nego i svih
d e m o k r a t s k i h slojeva.
Na P l e n u m u je utvren i novi stav p r e m a dravnoj zajednici n a r o d a Jugoslavije. Naime, tada je KPJ prestala da poistoveuje dravnu zajednicu sa velikosrpskom hegemonijom i napustila tezu o neophodnosti razbijanja Jugoslavije ( p o d v u k a o V.T.).4
Na velikom n a u n o m skupu, koji je k r a j e m 1968. godine organizovala Jugoslovenska a k a d e m i j a znanosti u u m j e t n o s t i u Zagrebu p o v o d o m pedesetogodinjice stvaranja prve jugoslovenske drave, svi uesnici su se sloili da je
neodriva koncepcija o Jugoslaviji kao vetakoj versajskoj tvorevini.
. . . Komunistika partija Jugoslavije, koja se due v r e m e zalagala za razbijanje Kraljevine Jugoslavije kao tipine versajske tvorevine i t a m n i c e naroda, sada (tj. od 1935. godine - V.T.) zauzela je drukiji stav u pogledu nacionalnog pitanja i konstatovala da bi svako razbijanje Jugoslavije ilo samo u korist
faistikim
agresorima5.
U svom r e f e r a t u o frontu narodne slobode, Blagoje Parovi je na p l e n u m u
CK u Splitu 9. i 10. jula 1935. godine, analizirajui u n u t r a n j e politike o d n o s e
u Jugoslaviji i k a r a k t e r d r u t v e n i h s u p r o t n o s t i koje p r e o v l a u j u u tim odnosima, ukazao na to da ne treba suprostavljati pojam narod pojmu radnika klasa, j e r protiv vladajueg reima vladajue buroazije, d a n a s je cijeli narod (a
ne s a m o r a d n i k a klasa): i hrvatski, i srpski, i slovenaki, i n a c i o n a l n e manjine. Naa p r e d s t o j e a revolucija po svom k a r a k t e r u - jeste n a r o d n a revolucija...
Splitski p l e n u m je ukazao da isticanjem stava da pravo na s a m o o p r e deljenje ne m o r a znaiti i bezuslovno otcepljenje i da to p o k a z u j e d a j e u Partiji p o s t e p e n o naraslo saznanje o m o g u n o s t i reavanja nacionalnog pitanja
u sklopu jugoslovenske dravne zajednice, a ne njenim razbijanjem i stvaranjem patuljastih drava . . .
Pol it biro CK KPJ je 1935. ovako izloio n e p o s r e d n e zahteve Partije:
Mi nastavljamo svom snagom b o r b u protiv reima s r p s k o g ugnjetavanja
za s l o b o d u i prava ugnjetenih n a r o d a . . . p r a v o s a m o o p r e d e l j e n j a , sve do prava na odcepljenje.mi ne m e n j a m o . Ali ne smemo postaviti teite na otcepljenje,
nego potcrtavati da svaki narod ima pravo i treba da sam odlui o svojoj sudbini
(podvukao V.T.). Teite se, dakle, postavlja na pravo samoopredeljenja...
I u toku prvog svetskog rata za o s l o b o e n j e i u j e d i n j e n j e jugoslovenskihzemlja izvan Austro-Ugarske u zajedniku jugoslovensku dravu zalagali su
se i razvijali ivu p r o p a g a n d u vlada Kraljevine Srbije i e m i g r a n t i koji su za
v r e m e rata izbegli iz H a z b u r k e Monarhije. Karakteristino je da je Srbija u
prvim g o d i n a m a rata u dva navrata istupila sa zahtevom o s l o b o e n j a i ujed i n j e n j a jugoslovenskih zemalja i istakla d a j e to njen osnovni ratni cilj. Prvi
put je s r p s k a N a r o d n a s k u p t i n a 7. d e c e m b r a 1914. godine u Niu d o n e l a sledei zakljuak: . . . u v e r e n a u reenost celog srpskog n a r o d a da istraje u svetoj borbi za o d b r a n u svoga svetog ognjita i slobode, vlada Kraljevine s m a t r a
kao svoj najglavniji i u ovim s u d b o n o s n i m t r e n u c i m a jedini zadatak da obezbedi uspean zavretak ovog vojevanja koje je u t r e n u c i m a , kada je zapoeto,
postalo u j e d n o b o r b o m za o s l o b o e n j e i u j e d i n j e n j e sve nae n e s l o b o d n e brace Srba, Hrvata i Slovenaca . . . .

N a r o d n a s k u p t i n a je drugi put na svom zasedanju, t a k o e u Niu 23. avgusta 1915. godine (tj. u v r e m e kad je i Bugarska napala Srbiju), d o n e l a ovaj
zakljuak: .. . Poto je sasluala izjavu vlade-i o b a v e t e n j a d a t a u t a j n o j sjednici, n a r o d n a skuptina, odajui p o t u palim j u n a c i m a i ponavljajui svoju reenost da b o r b u za o s l o b o e n j e i u j e d i n j e n j e s r p s k o h r v a t s k o - s l o v e n a k o g naroda produi uz svoje Saveznike po c e n u rtava n e o p h o d n i h za o b e z b e e n j e
ivotnih interesa naeg naroda, o d o b r a v a vladinu politiku . . . 7 .
Odgovarajui na a d r e s u N a r o d n o g vijea, 1. d e c e m b r a 1918. godine, regent Aleksandar se obavezao: Da e ostati uvijek veran velikim u s t a v n i m i
p a r l a m e n t a r n i m i irokim d e m o k r a t s k i m naelima, zasnovanim na o p t e m
pravu glasanja. Ali, u p o s l e r a t n o j r e v o l u c i o n a r n o j situaciji, koja je posle okt o b a r s k e revolucije nastala u itavoj Evropi, predstavnici g r a a n s k i h stranaka u svim o n d a n j i m jugoslovenskim p o k r a j i n a m a nastojali su da o n e m o g u e
odluivanje r a d n i k a i seljaka i njihovo uee u vlasti, t a k o da su d e k l a r a c i j e
0 p a r l a m e n t a r n o j i d e m o k r a t s k o j vladavini bili s a m o p r a z n o slovo na p a p i r u
- i s t a prevara. Tako je 1. m a r t a 1919. godine, u k a z o m vlade Kraljevine SHS,
o d r e e n prvi jugoslovenski p a r l a m e n t , tj p r i v r e m e n o n a r o d n o predstavnitvo 8
Za v r e m e t r a j a n j a improvizirane i p r i v r e m e n e Drave Slovenaca, Hrvata
1 Srba, i vladavine N a r o d n o g vijea SHS u junoslovenskim z e m l j a m a bive
m o n a r h i j e predstavnici Koalicije (misli se na hrvatsko-srpsku koaliciju - V.T)
najvie su zagovarali da se to prije i to bre proglasi i ostvari u j e d i n j e n j e sa
Srbijom, dok su starevievci, a p o g o t o v o Stjepan Radi, bili u t o m e m n o g o
suzdrljiviji. Na k r a j u su u Sredinjem o d b o r u . 2 4 r n o v e m b r a , izglasali zakljuak o u j e d i n j e n j u Drave SHS sa Srbijom i C r n o m G o r o m u j e d i n s t v e n u dravu Slovenaca. Hrvata i Srba i odailju delegacije Vea u Beograd da taj zakljuak, p r e m a Naputku, t a m o p r o v e d e u ivot. Protiv toga zakljuka glasao
je j e d i n o p r e d s e d n i k Hrvatske p u k e seljake stranke S. Radi 9 .
Naroito, t r e b a istai d a j e N a r o d n o vijee u Zagrebu m a k s i m a l n o ubrzavalo rad na u j e d i n j e n j u sa Srbije m, nalazei se pod p r e t n j o m italijanske
o k u p a c i j e naih severo-zapadnih i zapadnih oblasti, kao i iz s t r a h a od revol u c i o n a r n o g vala, koji je posle O k t o b r a bio z; hvatio sve jugoslovenske zemlje,
p o s e b n o one teritorije koje su dotle b.le pod Austro-Ugarskom.
Na kraju t r e b a istai da se n e o p r a v d a n o rapostavlja 1. d e c e m b a r 1918. godine kada je prvi put stvorena na*.a ajedni.<a drava j e r je tada stvoren temelj za stvaranje nove Jugoslaviie posle p o b e d o n o s n o g n a r o d n o o s l o b o d i l a kog rata i revolucije. Isto tako, t . e b u im iti u - idu da su za s t v a r a n j e s t a r e drave poloili svoje ivote mnogi pripadnici svih naih n a r o d a . To zato je dolo do ujedinjenja na n e d e m o k r a t s k ' nain - sto nai n a r o d i nisu imali prilike
da se izjasne na p a r l a m e n t a r n u i izborima i oosle n e o p h o d n o g razmatranja
svih p r o b l e m a o d r u t v e n o m ur . e n j u nove drave - ima o p r a v d a n j a a k o se
objektivno proceni o n d a n j a un l t r a t j a i spoljna situacija. Naime, p r i m i i j e z a
prekid prvog svetskog rata sklcoljenc je l i . n o v e m b r a 1918. godine, tj. nepunih 20 d a n a do proglaenja ujedi ljenja. To znai da se m o r a l o utrkivati sa vrem e n o m i b l a g o v r e m e n o , u p r a v o to pre, staviti saveznike pred svren in, jer
su oni za v r e m e p r e g o v o r a u Ve -saju priznavali s a m o delegate Srbije k a o to
je ve navedeno. Sem toga saveznici su n e r a d o gledali na s t v a r a n j e j e d n e jake
drave na Balkanu, a imali su i d r u g e k o m b i n a c i j e na p r i m e r da se, p o r e d Ve-

like Srbije stvori i neka katolika drava kao naslednica Austro-Ugarske. Zato
su posle velikih natezanja, tek p o e t k o m j u n a 1919. godine priznali Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Z n a a j n o je i to to su saveznici p o d pritiskom
injenica (jugoslovenske trupe su drale znatan deo teritorije bive AustroUgarske), popustili i pored odlunog nastojanja Italije da se izvri Londonski
ugovor iz 1915. godine. Da li se u takvim uslovima s m e l o ekati da se sprovedu izbori i da se posle njih u skuptini reava nain stvaranja zajednike drave i oblik njenog u n u t r a n j e g u r e e n j a . Mislim da se nije smelo ekati. Zato
se u p o t p u n o s t i slaem s k o n s t a t a c i j o m Veselina uretia koji
je u Politici od 27. j u n a 1981. godine na strani 8. izmeu ostalog napisao:
.. .inimo n e p r a v d u naim najistaknutijim r e v o l u c i o n a r n i m predstavnicima iz godina u j e d i n j e n j a k a d a ih o k r i v l j u j e m o zbog unitarizma, odnosno zbog neslagledavanja federalistikih alternativa. Nije k o r e k t a n ni o d n o s
p r e m a progresivnim dijelovima nacionalnih buroazija, izniklih na talasu nar o d n o d e m o k r a t s k e revolucije j e r zapostavljamo injenicu da su oni sa unitar i z m o m i c e n t r a l i z m o m eljeli da prevaziu n e s p o r a z u m e i s u k o b e u budunosti, koji su bili neminovni k a k o zbog n e j e d n a k o g kulturno-istorijskog razvitka pojedinih naroda, t a k o i zbog nacionalno-teritorijalne s t r u k t u r e koja je
otvarala nepredvidive s u k o b e o k o razgranienja pomijeanih n a r o d a . Unitarizam se tada javljao i kao o d r e e n a e v r o p s k a i k a o d o m a a politika realnost. Alternativa mu je bila s v e s r p s k o ujedinjenje, a taj s m j e r su stimulisali
i veliki saveznici.
Dogaaji koji su slijedili pokazali su snagu ovih dilema, o p t e r e u j u i zajedniki ivot n e s p o r a z u m i m a i s u k o b i m a izmeu s r p s k o g i hrvatskog istorijskog prava na p u n o n a c i o n a l n o objedinjavanje. C r n o g o r s k o pravo u ovo
d o b a ni na kakav nain nije bilo s u p r o s t a v l j e n o s r p s k o m . Ostvarivanje slovenakog prava bilo je s k o p a n o s m e u n a r o d n i m p r o b l e m i m a , to je podsticalo jugosloveski imenitelj nacionalne hegemonizacije, k a o o p t u snagu nunu radi p o v r a t k a o t u e n i h dijelova m a t i c i . . . Isto tako, p o t p u n o prihvatam
sledei stav Predraga Matvejevia koji je izneo u intervjuu objavljenom u
NIN-u br. 1599 od 23. avgusta 1981. na strani 23:
. . . Pripisivati svakom jugoslavenskom o p r e d j e l j e n j u a priori tenju da
b u d e n a d n a c i o n a l n o ili elju da se n a m e t n e kao neki privilegovani status,
iako je ono, u stvari, p o n e k a d u vrlo nezavidnom poloaju; sumnjiiti jugoslovenstvo za unitarizam i kad nije ni n a j m a n j e unitaristiko itd. A u pitanju
su, zapravo, d r u g e stvari.
U uvodnom izlaganju na 21.sednici Predsednitva SKJ 1. d e c e m b r a 1971. godine drug Tito je naglasio:
Pored toga, rekao sam da se ne slaem da je stalno na jeziku taj unitarizam,
pa sam traio da se jedanput utvrdi o kakvom unitarizmu je rije. Ako se radi o unitarizmu versajske Jugoslavije, ja sam, razumije se, takode, najotrije protiv njega.
Ako se, pak, radi o ostacima dogmatskog, ja sam, naravno, isto tako protiv njega.
Ali, ako se radi o jedinstvu nae zemlje, o Jugoslaviji kao nedeljivoj cjelini - onda
sam ja za takav .unitarizam', za takvu jedinstvenu Jugoslaviju. A onda to nije unitarizam, nego jedinstvo - nae jedinstvo. <0 kakvom je unitarizmu rije, A'IM br.
1636 od 9. maja 1982; str. 12).
Oigledno je da se ovom preciznom tumaenju pojma unitarizam koje je
dao drug Tito ne moe nita dodati ni oduzeti.

Sto su n a d e naih n a r o d a izneverene posle u j e d i n j e n j a 1918. g o d i n e istorijska o d g o v o r n o s t p a d a na m o n a r h i j u i buroaziju, u p r v o m r e d u s r p s k u ,

koja je unitarizam pretvorila u hegemoniju. Prema tome, unitarizam u smislu
istinskog jedinstva i r a v n o p r a v n o s t i naih n a r o d a i n a r o d n o s t i ne t r e b a izjednaavati sa h e g e m o n i j o m .
NAPOMENE
'
B o g d a n Krizman, Pitanje meunarodnog priznanja jugoslovenske drave 1919.
torija XX veka, Zbornik radova. III. Beograd, 1962, str. 345 - 384.

godine.

Is-

1
Zapisnici sa s e d n i c a delegacija Kraljevine SHS, br. 253 od 30. j u n a 1920, str. 302. Institut
d r u t v e n i h n a u k a . B e o g r a d . 1960.
5

J o s i p Broz Tito, Politiki izveitaj na V kongresu KPJ 1948, Kultura, B e o g r a d , 1948. str.

4
Kolektiv a u t o r a : R o d o l j u b olakovi, P e r o Damjanovi, dr Sergije Dimitrijevi, K i r o Had i i Vasilev, Mito Hadi Vasilev, dr Dragoslav Jankovi. P e r o M o r a a . dr N a j d a n PaSi, J u l i j a n a
Viinac, Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije (PISKJ), irilino izdanje, B e o g r a d , 1963,
str. 216-217; g e n e r a l - m a j o r Fabijan Trgo. Komunistika partija Jugoslawe i odbrana zemlje (do
aprilskog rata 1941), Vojnoistorijski glasnik br. 2. B e o g r a d . 1971, str. 12.
5

Jugoslavija nije bila versajska tvorevina. .Gledita b r . 4 , april 1969. B e o g r a d str. 617-620.

' Dr D u i a n B i b e r . Kraljevinu Jugoslavija >ia raskru 1939. godine, Politika, 25. s e p t e m b a r 1971, B e o g r a d . Pregled istorije Sa u .-u kmmonsta Jugoslavije, iriliko izdanje. B e o g r a d . 1963.
str. 216-217
'
Siic F e r d o . Dokumenti o postanku Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca 1914-1918, Zagreb,
1920, str. 10; Dr Dragoslav Jankovi, Niika deklaracija (nastajanje programa jugoslavenskog ujedinjenja u Srbijil, Z b o r n i k r a d o v a , Istorija XX veka br. X. B e o g r a d , 1969.
8
Branislav Gligorijevi. Parlamentarni sistem u Kraljevini SHS 1919-1929. Zbornik radova. B e o g r a d . 1973, str. 365-388; T o d o r Stojkov, Vnutrania politika vladaiuih krugova u Jugoslaviji (1929-1939), Z b o r n i k r a d o v a , str. 389^10.

B o g d a n Krizman, Politiki ivot Jugoslavije 1914-1945 - Hrvatske stranke o ujedinjenju.

Istorija XX veka. Z b o r n i k r a d o v a . B e o g r a d . 1973.

DELATNOST GRAANSKIH
POLITIKIH STRANAKA-DOMINACIJA
SRPSKE BUROAZIJE
Prvi p a r l a m e n t a r n i izbori za Ustavotvornu skuptinu izvreni su dve godine
posle ujedinjenja, tj. 12. n o v e m b r a 1920. godine. Ove izbore je sprovodila koncentraciona vlada Kraljevine SHS, u kojoj su bile zastupljene etiri najjae politike partije: Demokratska (DS), Radikalna (RS), Hrvatska zajednica i Slovenska ljudska stranka (SLS). Prve dve stranke, koje su imale d o m i n a n t a n uticaj u vladi, u svojim p r o g r a m i m a usvojile su unitaristiku koncepciju nacionalnog pitanja, zalaui se za centralistiko dravno u r e e n j e sa monarhistikim oblikom vladavine. Na drugoj strani, Slovenska ljudska stranka i Hrvatska zajednica izjasnile su se za monarhistiki oblik vladavine, ali sa federalistikim dravnim u r e e n j e m u kojem bi Hrvati, o d n o s n o Slovenci, imali posebne vlade i predstavnike, uz postojanje j e d n o g centralnog parlamenta.
Na parlamentarnim izborima 1920. godine od 12,706.945 stanovnika upisano je 2,480.623 biraa, od kojih je glasalo 1,607.265, ili 64,95% biraa. Najvie glasova i poslanikih m a n d a t a dobile su Demokratska stranka (za 319.448 glasova 92 poslanika mandata) i Radikalna stranka (za 284.575 glasova 91 poslaniki mandat). Najvie biraa apstiniralo je u Srbiji - 43,67%, a n a j m a n j e u
Sloveniji-26,5%. Izabrano je u k u p n o 419 poslanika. Stranke koje su se borile
za federativno u r e e n j e dobile su sledei broj mandata: Komunistika partija
Jugoslavije (KPJ) za 198.730 glasova 59 mandata, Hrvatska republikanska seljaka stranka (HRSS) za 230.590 glasova 50 poslanika, Jugoslovenska muslim a n s k a organizacija (JMO) za 110.895 glasova 24 m a n d a t a i Slovenska ljudska
stranka (SLS), zajedno sa Bunjevcima, za 111.274 glasa 27 mandata. Ustavotvorna skuptina, izabrana 28. n o v e m b r a 1920. godine, izglasala je 28. juna
1921. godine Vidovdanski ustav prostom veinom. Pedeset poslanika HRSS
nije glasalo, jer ova stranka nije priznavala p r v o d e c e m b a r s k i akt ujedinjenja.
Za podneti tekst Ustava glasalo je 223 poslanika, 33 bilo je protiv, a 158 uzdralo se od glasanja. Nisu glasali ili su glasali protiv poslanici KPJ, HRSS,
SLS, Zemljoradnike stranke i drugi. Kasnije - 1. avgusta donet je Zakon o zatiti javne bezbednosti i poretka u dravi (skraeno Zakon o zatiti drave) kada
su komunistiki poslanici izbaeni iz Narodne skuptine. To je znailo svestrani progon komunista, tako da se KPJ morala povui u ilegalnost. Tim postupkom autoritet Narodne skuptine znatno je opao, jer je Zakon donet nez-

n a t n o m veinom glasova. Ovom Zakonu p r e t h o d i l a je a n t i k o m u n i s t i k a nar e d b a ministra u n u t r a n j i h poslova Milorada D r a k o v i a , tzv. Obznana od 30.
d e c e m b r a 1920. godine. Tom n a r e d b o m bilo je p r e d v i e n o : da se do d o n o e nja novog Ustava z a b r a n j u j e k o m u n i s t i k a i svaka slina p r o p a g a n d a i rad komunistikih organizacija, zatvaraju njihove prostorije, z a b r a n j u j u njihovi listovi i publikacije koje bi remetile mir u dravi, svi pozivi na generalni trajk,
manifestacije i d e m o n s t r a c i j e za v r e m e zasedanja Skuptine, p r e d v i a j u o t r e
m e r e protiv, p o t s t r e k a a n e r e d a itd. Prema tome, cilj Obznane bio je da se
buroazija i dinastija uvrste na vlasti i o n e m o g u i legalna aktivnost k o m u nista i r a d n i k e klase.
Prema Vidovdanskom ustavu, kralj je bio n e p r i k o s n o v e n a linost - nije
mu se moglo nita staviti u odgovornost, niti je m o g a o biti o p t u e n i suen
- za njegove p o s t u p k e odgovarala je vlada. I m a o je z a k o n o d a v n u , izvrnu i
s u d s k u vlast. Bez njegove p o t v r d e nije se mogao d o n e t i nijedan zakon, a u pogledu m e u n a r o d n i h o d n o s a i m a o je o d l u u j u u re. U stvari, kralj Aleksandar, kao apsolutni vladar, vladao je pod m a s k o m lanog p a r l a m e n t a r i z m a .
Sprovodio je nacionalni unitarizam (na principu: j e d a n narod, j e d n a drava)
na p o t p u n o p o g r e n o m gleditu o postojanju j e d n e j e d i n s t v e n e jugoslovenske nacije. Zvanini Beograd priznavao je s a m o plemenske razlike.
Desetog n o v e m b r a 1927. godine dolo je do stvaranja Seljako-demokratske koalicije (SDK), tj, izmeu Hrvatske seljake s t r a n k e (HSS, koja je to ime
dobila 1924. godine u m e s t o HRSS). To je bio tzv. blok Radi - Pribievi sa
politikom koncepcijom: Ui e m o samo u takvu vladu koja e znaiti prom j e n u d a n a n j e g politikog sistema u d u h u d e m o k r a t i j e , p a r l a m e n t a r i z m a i
ravnopravnosti 1 M e u t i m tom koalicijom s t r a n k e se nisu o d r e k l e svoje sam o s t a l n e partijske organizacije, j e r su se njihova s t r a n a k a vodstva spojila
radi zajednike politike akcije protiv centralistikog reima i b o r b e protiv
hegemonistikih e l e m e n a t a iz redova dvorske kamarile.
Poto je kralj Aleksandar, uz p o d r k u vlade i srbijanskih g r a a n s k i h partija, energino o d b i o zahtev SDK od 1. avgusta 1928. godine da se drava u r e d i
na f e d e r a t i v n o m principu, period od tada, pa i od a t e n t a t a na h r v a t s k e poslanike u N a r o d n o j skuptini, do kraja godine, predstavlja p o s e b n u e t a p u ustavne i dravne krize. U toj k r a j n j e n a p e t o j politikoj atmosferi, kada je n e r e e n o
nacionalno pitanje postalo centralni problem, neki prvaci HSS govorili su o nemogunosti zajednikog ivota sa Srbijom, o dva sveta, dve kulture, o obeleavanju granica izmeu Srbije i Hrvatske p u t e m koji je delio dva carstva
- istono i r i m s k o - o rastavi sa Srbijom, o p e r o n a l n o j uniji itd.
I velikosrpski separatisti u radikalskim k r u g o v i m a i d v o r s k o j kamarili
(koji su predviali m o g u n o s t Velike Srbije) saglaavali su se sa velikohrvatskim separatistikim e l e m e n t i m a koji su isto tako prieljkivali razbijanje drave, s a m o s n e t o d r u k i j e g a s p e k t a i s drugim pretenzijama, ali se u svojim
razbijakim t e n j a m a nisu bitno razlikovali. Treba imati u vidu d a j e vodstvo
SDK o d l u n o ustalo protiv k o m b i n a c i j e o amputaciji. Naime, p r e d s e d n i k
SDK Svetozar Pribievi je, p o v o d o m takvih glasina, u Politici od 7. s e p t e m bra 1928. godine, izmeu ostalog, napisao:
. . . Naa d r a v a je s t v o r e n a j e d n i m m e u n a r o d n i m u g o v o r o m u k o j e m je n a r o i t o naglaeno, da su i Srbi i Hrvati i Slovenci iz bive A u s t r o u g a r s k e m o n a r h i j e s v o j o m s l o b o d n o m
o d l u k o m reili svoje u j e d i n j e n j e sa S r b i j o m u j e d n u d r a v u i da je S r b i j a na to u j e d i n j e n j e

pristala. S t v a r a n j e nae d r a v e imala je d a k l e m e u n a r o d n i znaaj. Veliko je pitanje, da li

bi njeno rasturanje moglo da ostane unutranje pitanje ...

I drugi prvak, p r e d s e d n i k HSS, Vlatko Maek je 9. s e p t e m b r a (tj. dva

d a n a kasnije) na s t r a n a k o m z b o r u u Zapreiu k r a j Zagreba, d a o slinu izjavu:
. . . Kaem o t v o r e n o , ne i d e m o za lim da r u i m o dravu, ne i d e m o izvan dravnih granica. ali u n u t a r ovih g r a n i c a ove d r a v e m o r a biti Hrvat jedini g o s p o d a r na h r v a t s k o m teritoriju M o r a imati svoj s a b o r , svoju vladu, ali i u svim o s t a l i m p o s l o v i m a koji o s t a n u u dravi zajedniki, m o r a biti p u n a r a v n o p r a v n o s t , a ne da m a n j i n a vlada n a d v e i n o m k a o ovih
z a d n j i h 10 godina. To znaju i oni. I za to se javila trea s t r u j a i kae: Kad se H r v a t i m a ne da
da b u d u s n a m a , kad h o e imati svoje, p r o v e s t e m o a m p u t a c i j u . to to znai? Oduzet e m o
o n o to n a m se svidi - gde je hrvatski n a r o d najgui i n a j k o m p a k t n i j i , o d r e z a t e m o i n e k a
idu s milim Bogom, a o s t a l o bit e Velika Srbija. To je isto b r a o , kad n e t k o sa m n o m stvori
n e k a k v u z a j e d n i c u i d o n e s e svoj i m e t a k na kup. pa n a j e d n o m veli: Ako ti nije p r a v o idi!
D o b r o b r a t e , ja i d e m . ali d a j mi moje! O a m p u t a c i j i bi mogli govoriti Srbijanci, da su ovo
osvojili, ali nisu. Ali a k o su se p o k a j a l i - mi na alost m n o g o p u t a - k a e m , a k o su se pokajali,
mote biti rastava, ali amputacija ne moie biti. . . 2

U takvoj situaciji, posle neuspele audijencije dr Vlatka Maeka i Sveto/ a r a Pribievia 4. j a n u a r a 1929. godine, kralj Aleksandar je u k i n u o Ustav i 6.
januara zaveo diktaturu To je bio dravni u d a r kralju Aleksandra, tj. akt samovolje kojim su uniteni i najminimalniji ostaci b u r o a s k o g d e m o k r a t i z m a .
Nereeno nacionalno, a g r a r n o i r a d n i k o pitanje izazivalo je t o k o m dvadesetih godina nezadovoljstvo n a r o d a i nestabilnost drave, jaala je opozicija ne
s a m o KPJ nego i SDK koja je svodila b o r b u na kritiku velikosrpskog reima
i o d l u n o postavljala zahtev za reviziju Vidovdanskog ustava, t a k o da je predstavljala o p a s n o s t za velikosrpsku hegemoniju. Udar je izvren uz p o d r k u
k r u p n e buroazije, velikoposednika, vrhova vojske i priznatih crkava. Kraljevu p r o k l a m a c i j u za z a v o e n j e d i k t a t u r e vidi Prilog la.
U sastav vlade generala Petra ivkovia uli su predstavnici vojske, bankara, v e l e p o s e d n i k a i industrijalaca, s tim to je i dalje o b e z b e e n a prevlast
velikosrpske buroazije. Kralju je kao nosiocu vlasti u zemlji o b e z b e e n a
n e o g r a n i e n a izvrna, z a k o n o d a v n a i vojna vlast. Z a b r a n j e n e su sve politike
partije; sindikalne, n a c i o n a l n e i verske organizacije; zavedena je najstroa
cenzura; z a b r a n j e n a je u p o t r e b a nacionalnih i m e n a i a m b l e m a , uguene su i
p o s l e d n j e klice o p t i n s k e i o b l a s n e s a m o u p r a v n o s t i . Neto kasnije Kraljevina
SHS dobila je naziv Kraljevina Jugoslavija, p r o i r e n j e i d o p u n j e n Zakon o zatiti drave i uveden specijalni Dravni sud za zatitu drave u Beogradu. U
svom p r o g r a m u vlada generala Petra ivkovia, pored ostalog, obavila je ostv a r e n j e duhovnog jedinstva Jugoslavije, zavoenje reda i discipline i sprov o e n j e m e r a za s a n i r a n j e privrede, negirajui p o s t o j a n j e vie nacija u Jugoslaviji, proglasivi p o s t o j a n j e j e d n o g jugoslovenskog naroda, t j. da su svi dravljani Jugoslaveni, a u stvari p r o d u e n o je n a c i o n a l n o ugnjetavanje. Reim je
guio svaki d e m o k r a t s k i pokret, znatno pojaao p r o g o n r a d n i k e klase i njenih organizacija, p o h a p s i o i p o u b i j a o veliki b r o j partijskih i sindikalnih funkcionera, lanova KPJ i SKOJ-a itd 3 .
Izdvojeni poloaj kralja u ustavnom sistemu i njegova n a d r e e n o s t ostalim ustavnim iniocima - uz politike b o r b e u nerazvijenoj d r u t v e n o j sredini, u z d r m a n o j socijalnim s u k o b i m a i nacionalnim p o d e l a m a - pogodovali su
koncentraciji vlasti u njegovim r u k a m a , na osnovu ili m i m o ustavnih propisa,
e k s p r o p r i j a c i j o m prava d r u g i h nosilaca odluivanja.

Kralj Aleksandar je uticao na politiki ivot oslanjajui se i na s t r a n e sile,

n a r o i t o na F r a n c u s k u i Cehoslovaku, k a o i na finansijske krugove u zemlji
i van nje.
Regent je, n e p o s r e d n o posle ujedinjenja, d a v a n j e m miga Svetozaru Pribieviu, uticao da se ne stvori jedinstveni srpski politiki f r o n t udruivan j e m radikala i d e m o k r a t a u j e d n u s t r a n k u - jer bi taj snani politiki blok
m o g a o da ogranii njegovu m o - ne obazirui se na njihovu privrenost monarhiji i centralistiko-unitaristikom p r o g r a m u . Njegovom nastojanju naruku su ile i tenje vodstva Radikalne s t r a n k e da sauva svoju individualnost
i tradiciju, a na d r u g o j strani rezerve Hrvatsko-srpske koalicije u D e m o k r a t skoj stranci da ova s p a j a n j e m s r a d i k a l i m a ne ugrozi svoju j u g o s l o v e n s k u orijentaciju. Aleksandar je znao da s politike scene p o t i s n e Nikolu Paia snanog m a d a ve s t a r o g radikalskog vou, i s t o v r e m e n o i n e s p o s o b n o g da se
suprotstavi vladaru - ali se nije ustruavao da mu ponovo ukae poverenje i
d o v e d e ga na politiko p o p r i t e k a d a su to traili interesi m o n a r h i j e i s r p s k e
buroazije. Kao i radikalski voi, n a i z m e n i n o je p r i m e n j i v a o m e t o p r i n u d e
i psiholokog o m e k a v a n j a , u zavisnosti od toga ta je s m a t r a o korisnijim u
o d r e e n o m t r e n u t k u . H r v a t s k u opoziciju je plaio vetom p r o p a g a n d o m o
a m p u t a c i j i Hrvatske, politikim savezima s r p s k e buroazije s v r h o v i m a slovenakog i m u s l i m a n s k o g graanstva, te s hrvatskim disidentima, p o v r a t k o m
Habsburgovaca (koga se sam pribojavao), vojnim p r i t i s k o m i p o o t r a v a n j e m
policijskog reima. 3 .
Tako su u p e r i o d u od 1918-29. g o d i n e stvorena dva politika t a b o r a . Jedan, uglavnom sastavljen od srbijanskih graanskih partija, koji se zalagao za
dravni unitarizam i centralizam, i drugi tabor, u g l a v n o m preanski, kojeg
su obrazovale g r a a n s k e partije na elu sa HSS. Oba ova t a b o r a su bila u perm a n e n t n o m sukobu sve do aprilskog sloma 1941. godine.
U t r e n u t k u zavoenja d i k t a t u r e veina prvaka politikih s t r a n a k a nije se
solidarisala sa kraljevim reimom, a nije se ni suprotstavila.Srpske g r a a n s k e
partije su ve bile toliko razbijene i obezglavljene da nisu mogli- predstavljati
neku ozbiljniju opoziciju. Deo njihovih politiara p o d r a o je diktaturu, a
kasnije - posle d o n o e n j a oktroisanog Ustava 1931. godine uao u r e i m s k u
stranku, tzv. Jugoslovensku radikalno-seljaku demokratiju, koja je s l e d e e godine prerasla u Jugoslovensku nacionalnu stranku (JNS), u kojoj je taj d e o
politiara igrao vodeu ulogu, iako je ta stranka sluila kao p a r l a m e n t a r n a
kamuflaa Aleksandrove d i k t a t o r s k e politike. Oigledno, d i k t a t u r a se oslanjala na vojsku i na s r b i j a n s k e g r a a n s k e partije i bogate p r i v r e d n e krugove
u Srbiji i Hrvatskoj. (Kraljeva p r o k l a m a c i j a - Prilog lb).
Iako je diktatura formalno zavrena 1931. oktroisanim Ustavom, (v. Prilog
la i lb), ona je, de facto, trajala sve do 1935. tj. do stvaranja Udruene opozicije)
sa katastrofalnim posledicama, j e r nije uspela da rei nijedan jedini a k t u e l n i
p r o b l e m . Umesto da postigne n a c i o n a l n o jedinstvo, kralj Aleksandar je atomizirao s r b i j a n s k e politike stranke, liio ih njihove snage i p o v e a o snagu
i dejstvo s t r a n a k a u d r u g i m p o k r a j i n a m a . Na taj nain, nijedna s r b i j a n s k a politika stranka nije bila dovoljno jaka da predstavlja znaajniji d e o b i r a k o g
tela, j e r su se p o e p a l e u male g r u p e politiara sa v o d a m a bez veeg b r o j a pristalica. One su bile s p o s o b n e s a m o da se m e u s o b n o t a k m i e u t o m e ko e
se d o m o i vanijeg dravnog poloaja i da se p r e p i r u o k o toga da li Hrvate

treba potiniti ili se sa njima miriti. One nisu ni pomiljale da reavaju nacionalno pitanje u celini, a Makedoniju su s m a t r a l e kao koloniju pod nazivom
Juna Srbija, to je ostalo sve do n a r o d n o - o s l o b o d i l a k o g rata. Tako je nastalo znatno gore stanje nego to je ranije bilo. Kakvo je stanje bilo u Makedoniji uoi rata moe se videti iz Priloga 1.
U svom referatu, na sveanoj sednici CK KPJ 19. aprila 1959. godine, d r u g
Tito je, izmeu ostalog, rekao:
Monarhistika Jugoslavija bila je, k a o rijetko koja zemlja, p u n a unutranjh suprotnosti. U njoj se, od s a m o g njenog postanka, vodila p e r m a n e n t n a
b o r b a izmeu eksploatisane r a d n i k e klase, i m l a d e buroazije eljne brzog
bogaenja, izmeu n a c i o n a l n o ugnjetavanih n a r o d a i a n t i n a r o d n i h reima.
Nju su razdirale s u p r o t n o s t i koje su proizilazile i iz kapitalistike eksploatacije sela, iz feudalnih ostataka, iz b o r b e izmeu crkvenih vrhova, itd. Sve te
s u p r o t n o s t i pojaavale su se i produbljivale i usled b o r b e imperijalistikih zemalja za stvaranje sfera uticaja i o b e z b e e n j a pozicija u naoj zemlji za g r u b o
eksploatisanje naih bogatstava i r a d n i h masa. Te s u p r o t n o s t i su postojale od
samog poetka p o s t o j a n j a versajske Jugoslavije, da bi dostigle n a r o i t u estinu 1928. i 1929. godine, u v r e m e politike krize i e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e ,
u v r e m e veih p o t r e s a u kapitalistikom svetu, k a o to je bila velika e k o n o m ska kriza 1929. godine. 4
Glavna politika borba vodila se izmeu zvaninog beogradskog buroaskog centra, nosioca vlasti i ideologije unitarizma i centralizma, i zagrebakog
burloaskog centra, tada zastupnika federalnog ureenja driave.
Kao to je ranije istaknuto, Jugoslovenska n a c i o n a l n a s t r a n k a (JNS) bila
je i n s t r u m e n t kraljeve d i k t a t u r e i nosilac ideologije: centralizma, unitarizma,
intergalnog jugoslovenstva, kao m a s k e za h e g e m o n i j u i d o m i n a c i j u beogradskog b u r o a s k o g c e n t r a . Protiv kraljeve d i k t a t u r e istupili su s a m o neki ostaci
g r a a n s k i h partija s r b i j a n s k e buroazije, a n a r o i t o jak i organizovan otvor
pruila je S a m o s t a l n a d e m o k r a t s k a s t r a n k a p o d vodstvom Svetozara Pribievia.
Radikalno m e n j a n j e e s t o j a n u a r s k o g k u r s a nije dolazilo u obzir pod kraljem Aleksandrom. Pre svega, zato to bi j e d n a radikalna p r o m e n a znaila ist o v r e m e n o i priznavanje sopstvenog poraza. Ali, ve p r e m a r s e j s k o g atentata,
nastojalo se da se vladajua ekipa JNS proiri i ojaa g r u p a m a nekih politikih stranaka, koje su, inae, posle e s t o j a n u a r s k o g u d a r a bile z a b r a n j e n e , a
d e o njihovih vodstava zauzeo opoziciono d r a n j e p r e m a m o n a r h o - d i k t a t u r i .
U k o m b i n a c i j u za p r o i r e n j e vladajue ekipe dolazile su s a m o one g r a a n s k e
politike g r u p e koje su pokazivale sklonost da, uz n e b i t n e politike p r o m e n e
svojim u l a s k o m u vladajuu ekipu, d a d u politikom ivotu u zemlji privid demokratizacije. To su bili vodei krugovi Radikalne s t r a n k e (grupa o k o tzv.
Glavnog odbora, na elu sa A. Stan<>|i'uivm), Slovenaki klerikalci (dr A. Koroca) i bosanski Muslimani (dr M. Spahe).
Posle marseljskog atentata, kada je sa politike scene iznenada nestao
kralj Aleksandar, glavni p r o t a g o n i s t a e s t o j a n u a r s k o g kursa, p o t r e b a za modifikacijama n e p o p u l a r n o g reima bila je p o t r e b n a i lake izvodljiva.
Namesnitvo, u k o m e je o d l u u j u a linost bio knez Pavle, relativno brzo
je g u r n u l o sa politikog k o r m i l a najvei d e o vodeih ljudi iz JNS u pozadinu.
Sama ta injenica, m a d a se u pogledu politikog i socijalnog p o r e t k a u zemlji
nita bitno nije izmenilo, bila je. u stvari, priznanje n e u s p e h a d o t a d a n j e po-

litike i doivljena je kao satisfakcija u r e d o v i m a politikih snaga koje su zadrale opozicioni stav p r e m a e s t o j a n u a r s k o j politici i institucijama m o n a r ho-diktature. Cilj kneza Pavla i njegove najblie o k o l i n e bio je da se u opozicionim krugovima i irokim n a r o d n i m slojevima p r o b u d e n a d e da e sa novim ljudima i novim k o m b i n a c i j a m a doi do p o b o l j a n j a politikih i drutven o - e k o n o m s k i h prilika u zemlji.
Vlada B. Jevtia, koja je d e c e m b r a 1934. zamenila vladu n e p o p u l a r n o g N.
Uzunovia, m o r a l a je, m e u t i m , da p a d n e relativno brzo i neslavno. Ona je
p r a k t i n o bila prelaz od vlade JNS ka vladi S t o j a d i n o v i - K o r o e c - S p a h o , tj,
ka vladi Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). Vlada B. Jevtia je bila
n e u s p e a n p o k u a j da se sa d e l i m i n o novim linostima i novim p a r o l a m a
produi po s t a r o m e . Skuptinski izbori 5. m a j a 1935. bili su prilika da, u p r k o s
javnog glasanja i izbornih falsifikata, ipak d o e do izraaja raspoloenje birakog tela. Kao glavni k o n k u r e n t Jevtievoj i z b o r n o j listi istupila je koalicija
starih s t r a n a k a pod i m e n o m Udruena opozicija (UO).s Nosilac o p o z i c i o n e izb o r n e liste bio je dr V. Maek. Prema zvaninim i z b o r n i m rezultatima, vladina lista je dobila neto p r e k o milion i s e d a m s t o hiljada glasova, a Maekova
p r e k o milion i sto hiljada. Kad se u z m e u obzir i veliki b r o j biraa koji nije
hteo da glasa, o n d a itav rezultat p e t o m a j s k i h izbora u p u u j e na zakljuak da
je p o b e d a Jevtieve liste bila vrlo sumnjiva. Milionski b r o j glasova, dat za kand i d a t e opozicije, koju je podrala i KPJ, nije bio toliko o p r e d e l j e n j e za program u d r u e n i h opozicionih grupa, nego vie izraz nezadovoljstva n a r o d a politikim i socijalnim prilikama u zemlji.
P r o b l e m a t i n a izborna p o b e d a i t e r o r o r g a n a vlasti nad politikim protivnicima. n a r o i t o na h r v a t s k o m p o d r u j u , imali su za posledicu o p a s n o zao t r a v a n j e politikih o d n o s a u zemlji. Verbalna agitacija stiavanja politike napetosti, i m e je istupila Jevtieva vlada n a k o n svog obrazovanja, praktino se pokazala lanom i izvrgla se u oiglednu s u p r o t n o s t . Na taj nain sudbina Jevtieve vlade bila je zapeaena, a time i J u g o s l o v e n s k e n a c i o n a l n e
s t r a n k e (JNS).
Knez Pavle nije, m e u t i m , ni tada, a j o m a n j e kasnije, eleo da na vlasti
vidi p r e d s t a v n i k e U d r u e n e opozicije iz Srbije. Dva su razloga bila od presudnog znaaja: 1) s m a t r a o je da su redovi Udruene opozicije preplavljeni prip a d n i c i m a leviarskih s h v a t a n j a i 2) eleo je vezivanje za London, d o k su se
prvaci Udruene opozicije drali tradicionalnog o s l o n c a na Pariz.
Mandat za sastav nove vlade d o b i o je dr M. Stojadinovi 8 , do t a d a minist a r finansija u Jevtievoj vladi. Pored Stojadinovia, glavne linosti u vladi obrazovanoj k r a j e m j u n a 1935. bile su dr A. Koroec i dr M. Spaho. Jo p r e form i r a n j a vlade njih trojica su imali r e c e p t o novoj politikoj stranci, sa i m e
se u m e u v r e m e n u saglasio i prvi n a m e s n i k knez Pavle. Naime, u b r z o po njihovom dolasku na vlast, objavljeno je da su predstavnici triju starih s t r a n a k a
- Radikalne. Slovenske ljudske s t r a n k e i Jugoslovenske m u s l i m a n s k e organizacije - odluili da se ove tri stranke spoje i obrazuju jednu stranku pod imenom Jugoslavenska radikalna zajednica (JRZ). Kao to je JNS t r e b a l o da b u d e
m a s o v n a socijalno-politika osnovica ranijih vlada, poev od k o n c e p c i j a Petra ivkovia i B. Jevtia. t a k o je JRZ t r e b a l o da to o b e z b e d i vladi Stojadinov i - K o r o e c - S p a h o . Drugim reima, tvorevina kralja Aleksandra i j e d a n od
njegovih glavnih politikih i n s t r u m e n a t a bila je JNS, a za v r e m e kneza Pavla

i njegove vladavine to je imala da b u d e JRZ. S a m a injenica d a j e knez Pavle

o d g u r n u o JNS svedoi da se on u pogledu taktike o p r e d e l i o za d r u k i j u unutr a n j u politiku nego to je to bilo pod kraljem A l e k s a n d r o m 7 .
Izmeu JNS i JRZ bilo je i slinosti i razlika. Slinosti su se sastojale pre
svega u t o m e to su se o b e f o r m i r a l e na temelju o d r e d a b a o k t r o i s a n o g Ustava
od s e p t e m b r a 1931. i to su u b e stajale na p r i n c i p u n a c i o n a l n o g i dravnog
unitarizma. Isto tako, i jedna i d r u g a s t r a n k a f o r m i r a n e su odozgo, od vlasti,
uz obilno korienje d r a v n o g a p a r a t a . S d r u g e strane, m e u n j i m a postojale
su i dosta z n a a j n e razlike. Dok je JNS stvarana ne s a m o m i m o starih p r e d e s t o j a n u a r s k i h s t r a n a k a nego i protiv njih, sa n a m e r o m da im o t m e pristalice, da ih d o k r a j i (u e m u je imala v e o m a malo uspeha), JRZ je s t v o r e n a ujed i n j a v a n j e m p r i p a d n i k a tri stare p r e d e s t o j a n u a r s k e stranke, ija su vodstva
imala ak i opoziciono d r a n j e p r e m a e s t o j a n u a r s k o j diktaturi. U stvari, JRZ
kao nova reimska stranka, predstavljala je heterogenu politiku formaciju koja
je bila u slubi kneza Pavla.
Obrazovanje vlade S t o j a d i n o v i - K o r o e c - S p a h o i JRZ u stvari je trebalo
da ostavi utisak da e novi reim likvidirati sistem e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e ,
a time sprovesti i d e m o k r a t i z a c i j u politikog ivota u zemlji. Uostalom, s a m a
vlada je u tom smislu nastupila. Relativno brzo se, m e u t i m , p o k a z a l o da niti
je vlada Stojadinovia uinila o n o to je prilikom svog o b r a z o v a n j a proklamovala, niti je JRZ, kao stranka, postala o n o to se n j o m e elelo. Kao ilustracija neprincipijelnosti Stojadinovieve vlade i o n d a n j e N a r o d n e s k u p t i n e
moe posluiti okolnost d a j e Stojadinovieva vlada bila s p r e m n a da s a r a u j e
sa poslanicima izabranim na Jevtievoj listi na p e t o m a j s k i m i z b o r i m a - i z b o r i m a p r o v e d e n i m javnim glasanjem, uz t e r o r i falsifikovanje, d a j e veina poslanika izabranih na Jevtievoj listi podrala novu vladu, iako je Stojadinovi,
p o r e d kneza Pavla i g e n e r a l a P. ivkovia. bio j e d a n od glavnih a k t e r a koji je,
bez imalo sentimentalnosti, o b o r i o sa vlasti B. Jevtia.
Uprkos o b e a n j a o n o v o m i z b o r n o m z a k o n u i novim s l o b o d n i m izborima
sa tajnim glasanjem, Stojadinovieva vlada je saraivala sa P e t o m a j s k o m
s k u p t i n o m s k o r o tri i po godine, a izbore za novu N a r o d n u s k u p t i n u sprovela je p o e t k o m d e c e m b r a 1938. godine, ali po s t a r o m i z b o r n o m zakonu.
Knez Pavle je prihvatio ideju o fuziji radikala, SLS i JMO sa n a d o m da e
o b r a z o v a n j e JRZ naterati vodstvo HSS na p o p u t a n j e , da e se nai neki komp r o m i s izmeu vodstva JRZ i HSS i da e se n a k o n r e e n j a hrvatskog pitanja
i HSS uliti u JRZ. Na taj nain stvorio bi se iroki jedinstveni f r o n t graanskih
snaga protiv j a a n j a KPJ i n j e n o g uticaja u irokim n a r o d n i m slojevima. Napori injeni u tom pravcu nisu n i k a k o uspevali. Sef HSS, Vlatko Maek, iako
nije o d b i j a o razgovore sa knezom Pavlom ( n o v e m b r a 1936) i Stojadinoviem
(januara 1937), nije ni p o m i l j a o na r e e n j e hrvatskog pitanja bez p r o m e n e
o d r e d a b a O k t r o i s a n o g ustava od s e p t e m b r a 1931, na koje nisu pristajali ni
knez Pavle ni Stojadinovi. Tako JRZ, ne s a m o da nije uspela da u svoje okvire
uklopi i HSS, nego o n a n i k a d a ni je uspela da se konstituie u jedinstvenu, masovnu i stabilnu politiku organizaciju. U tom pogledu JRZ je doivela sudbinu slinu njenoj p r e t h o d n i c i - JNS. Ona je f o r m a l n o egzistirala k a o jedinstvena politika stranka, a u stvari su vodstva SLS i JMO iskoristila vlast da
ojaaju svoje organizacije i pozicije na p o d r u j u Slovenije, o d n o s n o Bosne i
Hercegovine, i pozicije izvesnog dela p r i p a d n i k a Radikalne s t a n k e u Srbiji i

izvan nje. Izmeu Glavnog o d b o r a RS i Stojadinovia, koji je urio da ojaa

svoje line pozicije u vladi i stranci (primajui u JRZ d i s i d e n t e iz d r u g i h stranaka - Acu Stanojevia, M. Trifunovia, dr Lazara Markovia i dr.), d o l o je
ve u jesen 1935. do sukoba, a d e c e m b r a iste godine i do o t v o r e n o g razlaza.
Prvaci Glavnog o d b o r a su raunali da e moi da o b o r e Stojadinovia i da e
na elo vlade doi n e k o od njih (htelo se da to b u d e Mia Trifunovi). To je
bilo novo d r o b l j e n j e u r e d o v i m a Radikalne s t r a n k e koje je zapoelo j o pred
kraj ivota njenog d u g o g o d i n j e g voe N. Paia.
Stojadinovi se ipak odrao na elu vlade, a p o s t a o je i p r e d s e d n i k JRZ,
zahvaljujui p o v e r e n j u kneza Pavla. Zbog toga ga nisu napustili ni efovi SLS
i JMO - Koroec i S p a h o - iako su to od njih traili lanovi Glavnog o d b o r a
radikala. Uz p o d r k u kneza Pavla i svojih p a r t n e r a iz vlade i JRZ, Stojadinovi
je u s p e o m a r t a 1936. da iz vlade i vojske izbaci svog glavnog k o n k u r e n t a , generala Petra ivkovia, koji je. povezan sa svojim privrenicima u vojsci i sa
p r v a c i m a o d b a e n e JNS, vie meseci intrigirao protiv Stojadinovia, pa i kneza Pavla, ciljajui na poloaj p r e d s e d n i k a vlade i p o v r a t a k na m e t o d e estoj a n u a r s k e d i k t a t u r e . Stojadinovi se o d r a o na vlasti, u stvari, dotle d o k je uivao p o v e r e n j e kneza Pavla i dok je JRZ mogla biti za njega privlaan instrument u u n u t r a n j o j politici. Meutim, Stojadinovi nije o p r a v d a o n a d e kneza
Pavla u pogledu k o m p r o m i s a sa Maekom. Pokazao se k a o n e p o d e s n a linost
da se s p o r a z u m e v a sa v o o m HSS i da svoje razgovore sa njim d o v e d e do obo s t r a n o prihvatljivog k o m p r o m i s a , iako su zaotravanje m e u n a r o d n e situacije i o p a s n o s t od r a t n o g konflikta u Evropi nametali p o t r e b u da se to hitnije
s r e d e u n u t r a n j e politike prilike u Jugoslaviji. U tom smislu, knezu Pavlu su
dolazile i sugestije iz V. Britanije, iju je spoljnu politiku u to v r e m e n a s t o j a o
da sledi.
Mada je Stojadinovieva politika pribliavanja faistikoj Italiji i nacistikoj N e m a k o j o d g o v a r a l a o n d a n j o j spoljno-politikoj orijentaciji V. Britanije i tenjama kneza Pavla, ipak je k o p i r a n j e izvesnih pojava i a t r i b u t a faistikih reima bila stvar s a m o Stojadinovia i njegovih t r a b a n a t a (odredi Zelenih koulja, s k a n d i r a n j e v o d a , . . . voda . . . i si.). To je, s j e d n e strane, poveavalo o g o r e n j e u irokim n a r o d n i m slojevima protiv vrhova JRZ i Stojadinovia lino, a s druge, izazivalo p o d o z r e n j e kneza Pavla o a m b i c i j a m a Stojadinovia, u s m e r e n i m ak i protiv s a m o g kneza.
Rezultati izbora za N a r o d n u s k u p t i n u d e c e m b r a 1938. godine d o p r i n e l i
su da poloaj M. Stojadinovia, i u vladi, i na elu JRZ, b u d e v e o m a poljuljan. 8 .
On je k a o nosilac vladine izborne liste, u k o n k u r e n c i j i sa o p o z i c i o n o m listom,
iji je nosilac o p e t bio Maek, p r o a o jo gore nego njegov p r e t h o d n i k B. Jevti na p e t o m a j s k i m izborima 1935. Naime, na d e c e m b a r s k i m i z b o r i m a 1938.
godine vladina lista dobila je 1,643.783. ili 54% glasova, Maekova lista
1,364 524 ili 44.90%, a Ljotieva lista 30.734 ili 1,01% glasova. Sem toga, t r e b a
imat i u vidu d a j e za vladinu listu, po direktivi iz Berlina (a po izjavi Herena),
glasalo i o k o 120 hiljada folksdojera, tj. jugoslovenskih g r a a n a n e m a k e narodnosti, t a k o d a j e Stojadinovi na ovim izborima p o b e d i o n e u b e d l j i v o m veinom. Kad se ima u vidu d a j e glasanje bilo javno i da su dravni slubenici,
iz s t r a h a da ne izgube slubu, morali dati svoje glasove za vladinu listu, o n d a
je jasno da je Stojadinovi, u stvari, doiveo n e u s p e h . Za u k l a n j a n j e Stojadinovia iz vlade moglo se, p o r e d ostalog, upotrebiti o b j a n j e n j e da iza sebe

n e m a p o t r e b n u socijalno-politiku osnovicu i da nije politiki kvalifikovan za

pregovore sa vodstvom HSS o k o reenja hrvatskog pitanja. Kada je Stojadinovi saoptio izborne rezultate knezu Pavlu (naglasivi pri t o m e d a j e vladina lista dobila 300 hiljada glasova vie nego Maek), knez o e v i d n o nije bio
zadovoljan, po priznanju s a m o g Stojadinovia posle rata.
U spoljno-politikom pogledu Stojadinovi je, uglavnom, s p r o v o d i o kneevu liniju, ije je s k r e t a n j e ka pribliavanju N e m a k o j i Italiji bilo u skladu
sa l o n d o n s k o m politikom. Tek o n d a kada se uvidelo i u L o n d o n u d a j e Stojadinovi isuvie d u b o k o zagazio u o d n o s i m a sa Osovinom Rim-Berlin, britanska vlada je, posle d e c e m b a r s k i h izbora 1938. godine, zahtevala da se taj
isti Stojadinovi (kojeg je 1935. godine predloila knezu da se postavi za premijera) ukloni sa dunosti p r e d s e d n i k a vlade. Poto su sasvim neoekivano,
nou izmeu 3. i 4. f e b r u a r a 1939. godine, pet ministara podneli ostavke Stojadinoviu, n a v o d n o zbog n e r e e n o g hrvatskog pitanja, Stojadinovi je sutradan, 4. f e b r u a r a , p o d n e o knezu n a m e s n i k u ostavku c e l o k u p n e vlade, koju je
ovaj r a d o prihvatio, i o d m a h poverio m a n d a t za sastav nove vlade Dragii
Cvetkoviu, d o t a d a n j e m ministru u vladi Stojadinovia.
Knezu Pavlu nije bilo teko da n a e s a r a d n i k e za o b a r a n j e Stojadinovia.
Naao ih je ne s a m o u glavnim p r e d s t a v n i c i m a SLS - Antonu Koroecu i JMO
- M e h m e d u Spahu, nego i u Dragii Cvetkoviu d o s k o r a najbliem Stojadinovievom saradniku. Tako se u poslednjoj deceniji ivota stare Jugoslavije
i po trei put ponovio sluaj da jedan p r e d s e d n i k vlade i i s t o v r e m e n o nosilac
vladine izborne liste posle pobede na izborima b u d e uklonjen sa vlasti. To
se dogodilo P. Zivkoviu ne d u g o posle n o v e m b a r s k i h izbora 1931, B. Jevtiu
posle p e t o m a j s k i h izbora 1935. i sada M. Stojadinoviu posle d e c e m b a r s k i h
izbora 1938. godine. To su oigledni dokazi d u b o k e krize u koju je sa monarho-diktaturom bio zapao drutveno-politiki ivot u s t a r o j Jugoslaviji.
Cvetkovi je sastavio vladu 5. f e b r u a r a 1939. godine sa specijalnom misijom, da sredi u n u t r a n j e prilike u zemlji i, pre svega, da rei hrvatsko pitanje - izjavio je Cvetkovi 10. m a r t a 1939, jer je njegova vlada na sednici 16.
f e b r u a r a kao osnovni zadatak postavila da pone razgovore o reenju hrvatskog pitanja sa voom HSS Maekom.
Padom Stojadinovia, o d n o s n o d o v o e n j e m Dragie Cvetkovia na vlast,
zakljuena je epoha samostalne vladavine JRZ, za koju je knez Pavle izgubio
svako interesovanje. Ona mu je bila p o t r e b n a dok je stajao na pozicijama ouvanja Ustava od 1931, a u prolee 1939, kada je u s p o r a z u m e v a n j u sa Maekom n a p u t a o tu poziciju, JR7 se sama po sebi gasila i u b r z o nestajala sa politiko-drutvene pozornice. 8
U pregovorima sa Maekom, Cvetkovi je istupao kao predstavnik - opunomoenik kneza Pavla, tj. krune, a ne kao predstavnik jugoslovenske vlade ili JRZ.
Tako se dogodilo da dravni poglavar graanske Jugoslavije knez Pavle, u ime
srpske buroazije, pregovara sa zagrebakim buroaskim centrom, odnosno sa
vrhovima hrvatske buroazije, o podeli vlasti.
Posle S p o r a z u m a Cvetkovi-Maek (26. avgusta 1939. godine) JRZ praktino je prestaia da postoji, iako nije u k i n u t a ili rasputena, a vlada Cvetkovi-Maek predstavljala je s p o j raznih buroaskih grupa, sa jedinstvenim ciljem: da se ouva vlast uz p o d r k u kneza Pavla i a u t o r i t e t a krune.
Predsednik vlade Cvetkovi bio je graanski politiar lokalnog znaaja,
bez ugleda u zemlji i inostranstvu, bez oslonca u nekoj jaoj politikoj grupi

i bez politike veze sa n e k o m od velikih sila. Svoj a u t o r i t e t c r p e o je iskljuivo

iz poloaja koji je i m a o i onih koji su ga drali na tom poloaju - kneza Pavla
i MaCcka Maek ga je podravao kao \ e o m a slabog politikog partnera, kao
p o g o d n u linost koja e mu obezbediti s p r o v o e n j e tenji hrvatske buroazije i o d r a v a n j e svoga uticaja u Hrvatskoj. Isto tako, hrvatska g r u p a u vladi
uglavnom je bila najvie zainteresovana za sprovoenje svoga politikog plana
i p r o g r a m a u Hrvatskoj i o b e z b e e n j e rastuih pozicija hrvatske burzoazije.
Ukoliko je u vladi bilo lica sa izraenim politikim p r o f i l o m , to su bili - izuzev
dr Maeka - m a h o m izraziti anglofili i lanovi s l o b o d n o g zidarstva. P r e m a
tome, knez Pavle je bio stvarni a u t o r i t e t koji je u s m e r a v a o politiku jugoslov e n s k e vlade.
O d m a h posle S p o r a z u m a Cvetkovi-Maek, Slovenska ljudska s t r a n k a i
Jugoslovenska m u s l i m a n s k a organizacija su se odvojile i. u sutini, protiv
Cvetkovia vodile svoju politiku na svome r e g i o n a l n o m podruju. Tako se u
p e r i o d u n a m e s n i t v a 1934.-1941. d o v r a v a o p r o c e s r a s p a d a n j a svih graanskih stranaka, sa izuzetkom HSS-a i SLS, koje su i dalje, sve do a p r i l s k o g sloma 1941. ostale jake, k o m p a k t n e i d o b r o organizovane politike s t r a n k e sa
jasnim planovima i p r o g r a m i m a .
U toku 1939. godine u n u t r a n j e nezadovoljstvo i spoljna o p a s n o s t sve vie
su rasli: strepnje, s l u t n j e i psiholoka napetost u zemlji d o m i n i r a l i su u svak o d n e v n o m ivotu - pitalo se: Sta e biti sutra? Diplomatije o b e j u r a t u j u i h
strana, p o s e b n o V. Britanije i Nemake, vodile su o g o r e n u b o r b u za pridobijanje Jugoslavije u kritinom p e r i o d u od jeseni 1940. do aprila 1941. godine.
U d v a d e s e t o g o d i n j e m p e r i o d u zajednikog ivota u novoj dravi bilo je
n u n o da se za polaznu taku u n u t r a n j e g u r e e n j a p r i m e n i usvojeno n a e l o
n a r o d n o g s a m o o p r e d e l j e n j a . Krfska Deklaracija j a s n o je p r e d v i a l a da e Ustav koji e d o n e t i Ustavotvorna s k u p t i n a biti osnova e l o m d r a v n o m ivotu,
izvor i u t o k a svih vlasti i p r a v a i da e se po n j e m u ureivati c e l o k u p n i dravni ivot. To se m o g l o videti i iz svih zakljuaka N a r o d n o g vijea u Zagrebu,
n a r o i t o iz njegove Adrese 1. d e c e m b r a 1918, kao i iz o d l u k a s r p s k e N a r o d n e
skuptinfe. Meutim, do toga nije dolo.
Gledajui u Srbiji p i j e m o n t jugoslovenstva i o t v o r e n o , i s k r e n o priznajui
n j e n o vodstvo i o d l u u j u u ulogu u velikom delu o s l o b o e n j a i u j e d i n j e n j a
naih n a r o d a u p r v o m svetskom ratu, s v a k o j e oekivao od srbijanskih vodeih politiara - od zvanine Srbije - re i miljenje o u n u t r a n j e m u r e e n j u
b u d u e zajednike drave, nadajui se da e to biti r a z u m n a , d a l e k o v i d n a i
realistika o d l u k a ( d o n e t a s h o d n o ranijim dogovorima). Meutim, vodstvo
p o b e d n i k e s r b i j a n s k e buroazije, na elu sa m o n a r h o m , u cilju o b e z b e e n j a
vlasti i dominacije, kao to s m o ve istakli, ne uzimajui u obzir nikakve napred navedene faktore, odluilo se za centralistiko i unitaristiko dravno
u r e e n j e - s u p r o t n o volji i tenji najveeg dela naih n a r o d a i, ne potujui
p r a v o n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e , p r o s t o je silom n a m e t n u l o veini takav
oblik dravnog u r e e n j a 1918-1921. godine. Time je bilo sve p o r e m e e n o , iznevereno, a u n a r o d u , u m e s t o p r v o b i t n o g velikog oduevljenja, u b r z o je nastalo r a z o a r e n j e i ogorenje, tako da kralj Aleksandar i kasnije knez-namesnik Pavle, kao n e o g r a n i e n i vlastodrci, ne shvatajui d u h novog d o b a , drei
se naela i m e t o d a s r e d n j o v e k o v m h vladara u vladanju Jugoslavijom, s n o s e
najveu istorijsk' o d g o v o r n o s t i - kao takvi - ne m o g u izbei najotriji sud
istorije.

N a p o m e n a : K o n k r e t n a d e l a t n o s t vodeih politikih s t r a n a k a iznosie se u n a r e d n i m

o d e l j c i m a p r i l i k o m r a z m a t r a n j a p o j e d i n i h d r a v n i h i d r u t v e n i h p r o b l e m a , s tim t o e se
d e l a t n o s t H r v a t s k e seljake s t r a n k e i K o m u n i s t i k e p a r t i j e Jugoslavije, zbog n j i h o v e znaajne uloge, izneti i u p o s e b n i m o d e l j c i m a .

NAPOMENE

' Branislav Gligorijevi, n d.. str. 494: F e r d o Culinovi, Jugoslavija i z m e u dva rata, I. Zag r e b . 1961, str. 264, 278-291
' F e r d o Culinovi. n. d., str. 544-547
3

Mala e n c i k l o p e d i j a . 3. Prosveta. B e o g r a d . 1978. str. 710

3a

B r a n k o Petranovi, Istorija Jugoslavije 1945-1978. Nolit, B e o g r a d . 1970, str. 77-78.

4
Josip Broz Tito na s v e a n o j sednici CK KPJ od 19. aprila 1959 - J. B Tito, Socijalizam,
g o d i n a II. br. 2, B e o g r a d . 1959, s t r 4 i'5.
5
U d r u e n u opoziciju sainjavale su: SDS, HSS, D e m o k r a t s k a s t r a n k a (DS). J u g o s l o v e n s k a
m u s l i m a n s k a organizacija (JMO) i Z e m l j o r a d n i k a s t r a n k a (ZS). Posle izbora, U d r u e n u opoziciju n a p u s t i l a je JMO (koja je ula u JRZ). a aprila 1936. priia joj je N a r o d n a r a d i k a l n a s t r a n k a
INRS) sa glavnim o d b o r o m na elu Blok n a r o d n o g s p o r a z u m a (BNS) o b r a z o v a n je 1937 undine. T Stojkov. Opoziciju u vreme Sestojanuarske diktature 1929 - /935, Beugrad. 1969. str. 292
4
Dva d a n a p r e p a d a Jevtieve vlade, Stojadinovi je p o d n e o m e m o r a n d u m k n e / u Pavlu
o s t v a r a n j u nove politike s t r a n k e koju bi pomagali JLS, JMO i Aca Stanojevic, voda n e k a d a |ake
Radikalne stranke Cilj ove stranke bio je da tra/j Maekovu saradnju, da umanji unutra&nK tr
zavice, da zakae nove izbore i o r g a n i z u j e vladu koja bi
p r e d s t a v l j a l a m i l j e n j a i elje velike
veine n a r o d a , Stojadinovicev m e m o r a n d u m o o b r a z o v a n j u JRZ, 18. j u n a 1935. (Dokumenti u
arhivi Univerziteta Kolumbija u Njujorku - Skraeno UK; M e u t i m kasnije je S t o j a d i n o v i izneverio o v a j p r o g r a m s t r a n k e - p r i m . V.T.). Dr T o d o r Stojkov, n. d.. str. 320.
7

V Rezoluciji CK KPJ od decembra 1938. godine, i z m e u o s t a l o g kae se:

Snage na koje se o s l a n j a r e a k c i j a u Jugoslaviji i koje su u p o r i t e o s v a j a k i h p l a n o v a nem a k o g i italijanskog faizma jesu sledee- vlada Stojadinovia. Jugoslavenska radikalna zajednica ( p o d v u k a o V.T.), faistike organizacije f r a n k o v a c a u H r v a t s k o j , h o e r o v a c a (pristalica S.
H o e r e koji je za v r e m e S e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e bio ef k a b i n e t a p r e d s e d n i k a vlade Petra ivkovia - kasnije su po o r g a n u Borba prozvani borbai i zalagali se za j u g o s l o v e n s t v o centralistikog v e j i k o s r p s k o g tipa), n e m a k i h faista, r u s k i h b e l o g a r d e j a c a , k a o i j e d n a g r u p a trockistikih a g e n a t a faizma.
N a s u p r o t t o m e p r o t i v n a r o d n o m f r o n t u r e a k c i j e i r e i m a u Jugoslaviji stoji n a c i o n a l n i
f r o n t d e m o k r a t i j e koji se o k u p l j a o k o d e m o k r a t s k o g bloka s r p s k e U d r u e n e opozicije i Seliak o - d e m o k r a t s k e p a r t i j e u zemlji i sloga bi svaki p o k u a j s t v a r a n j a n a r o d n o g f r o n t a van log bloka izazvao c e p a n j e u t a b o r u d e m o k r a t i j e i t i m e p o m o g a o reakciji. Takvim se p o k u a j i m a m o r a
KP o d l u n o o p r e t i .
Ali demokratski blok moe da se suprotstavi frontu reakcije i da osigura pobedu demokratije i nezavisnosti zemlje s a m o u s l u a j u ako se pretvori u pravi demokratski narodni blok (podv u k a o V.T.) prikljuenjem svih stranaka i organizacije radnike klase i seljatva (AR 1941. ZD. I,
d o k , br. 29, str. 124-126). Za M a e k o v u listu 1938, glasali su svi p r i p a d n i c i u s t a k o g p o k r e t a , po
direktivi Pavelia.
3
U junu 1940. n e p o s r e d n o p o s l e a d m i n i s t r a t i v n i h izbora u H r v a t s k o j , p r e d s e d n i k vlade
Cvetkovi je izjavio da je z a d o v o l j a n rezultatima koje je postigla JRZ i p o t v r d i o da e se aktivnost ove v l a d a j u e s t r a n k e i u b u d u n o s t i zasnivati na politici s p o r a z u m a sa H r v a t i m a , nastojei
da p o s t i g n e saglasnost JRZ i SDS, t o ne zavisi toliko od njega koliko od voe S a m o s t a l n e dem o k r a t s k e s t r a n k e . . . ( A R 1941. ZD. I. dok. br. 231. str. 686: Documenti Diplomatici Italiani
(DDI). IX. 4. d o k 688.

DELATNOST HRVATSKE SELJAKE

STRANKE (HSS)*
Delatnost Hrvatske seljake stranke (HSS), od samog ujedinjenja 1918, bila
je u s m e r e n a prvenstveno na reavanje tzv. hrvatskog pitanja, koje je u unutranjoj politici d o m i n i r a l o za sve vreme postojanja p r e d r a t n e Jugoslavije. Zaj e d n o sa nereenim nacionalnim pitanjem ostalih n a r o d a i narodnosti, u vezi
sa socijalnim i e k o n o m s k i m i drugim problemima, o n o je potresalo celokupan ivot u zemlji i izazivalo p e r m a n e n t n u dravnu nestabilnost i stalne unutranje potrese koji su se negativno odraavali i na spoljnopolitiku situaciju
Jugoslavije.
U p e r m a n e n t n o m suparnitvu sa vladajuom velikosrpskom buroazijom, koja je uvek bila na pozicijama svojih egoistiko-nacionalnih interesa, ciljevi i tenje progresivnog dela HSS za pravedno reenje svih otvorenih pitanja bili su p o t p u n o opravdani. Meutim, metodi b o r b e esto su varirali u zavisnosti od o d n o s a snaga, stanja unutranjih prilika, spoljnopolitike situacije, pa i stanja, o d n o s n o stavova u n u t a r pojedinih politikih s t r u k t u r a u sam o m vodstvu HSS. Zbog toga su se progresivne i p r a v e d n e tenje ove stranke
i hrvatskog n a r o d a preplitale sa neopravdanim, reakcionarnim, a ponekad
ekstremistikim i neprijateljskim zahtevima i p o s t u p c i m a vodstva u pogledu
odravanja zajednike drave. Pri t o m e treba istai injenicu da se nijedan narod ili narodnost u p r e d r a t n o j Jugoslaviji ne moe i ne sme optuivati za takvo stanje, jer su svi bili rtve ne samo buroazije u celini ve i svoje sopstvene
buroazije kojoj su, u granicama mogunosti, pruale o t p o r n a r o d n e mase,
naroito ugnjetena i eksploatisana radnika klasa pod vodstvom KPJ. To znai da su povremeni, dui ili kratkotrajniji k o m p r o m i s i vrhova nacionalnih
buroazija bili stvarani iskljuivo u njihovom sopstvenom interesu.
Prva vlada u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) osnovana je tek
20. d e c e m b r a 1918, s tim to je regent Aleksandar o d l u n o o d b i o da Nikola
Pai b u d e p r e d s e d n i k vlade, tako d a j e prvi predsednik bio Stojan Proti, a
ministar spoljnih poslova Ante Trumbi, koji je u telegramu M. Trifkoviu,

* Napomena. Ovaj odeljak je Iznet z n a t n o opirnije zato Sto je delatnost ove r a n k e povezana sa aktivnou ostalih stranaka, tako da se jasnije mogu videti njihovi odnosi i dobili i t o v e m i j a slika o njihovoj m e u s o b n o j borbi ili
p r i v r e m e n o m saveznitvu - r a z u m e se iz islo politikih razloga - kada je to odgovaralo njihovim t r e n u t n i m i n t e r e s i m a

Ljubi Davidoviu, Svet. Pribieviu i Joi Smodlaki. prihvatajui resor, izmeu ostalog naveo: Nae je naelo jedan narod, jedna drava ( p o d v u e n o u originalu) o s n o v a n a na d e m o k r a t s k i m naelima s l o b o d e i jednakosti 1 .
Meutim, vladini krugovi pokazivali su se j e d n a k o politiki kratkovidi
p r e m a n a c i o n a l n o m , k a o to su bili preduzetni s o b z i r o m na socijalno pitanje.
Oni su se oslanjali na silu i uglavnom takvim sredstvima smatrali da e se osloboditi i j e d n o g i d r u g o g pitanja . . .2.
Kada je k o m a n d a n t zagrebakog peadijskog p u k a Tesli u j a n u a r u 1919.
godine p o k u a o da kratkim putem rijei n a c i o n a l n o pitanje svojom naredbom koju je zagrebaka t a m p a nazvala Kaznene o d r e d b e , j e r je uglavnom
predviala batinanje, kao n a j p o g o d n i j e sredstvo protiv raznih p r e s t u p a , dolo
je do p o j a a n e reakcije na d r u g o j strani, naroito federalistikog pokreta.
Zbog toga je u velikoj N a r o d n o j skuptini 3. f e b r u a r a 1919. godine u Zagrebu
vodstvo tog p o k r e t a (po n e k i m o b a v j e t e n j i m a uglavnom Stj. Radi) odluilo
da uputi Memorandum z a p a d n i m silama, p r v e n s t v e n o p r e d s e d n i k u SAD
Vilsonu (Wilson W o o d r o w ) da p o m o g n e do o s t v a r e n j a i priznanja Mirotvorne seljake neutralne ovjeanske republike Hrvatske ( p o d v u e n o u originalu) 3 .
Zbog sve veeg zaotravanja unutranje politike situacije i jaanja radnikog pokreta, n a r o i t o K o m u n i s t i k e partije Jugoslavije (KPJ) i pristalica
federalistikog u r e e n j a drave, Vesnieva vlada je nou izmeu 29. i 30. dec e m b r a 1920. godine d o n e l a poznatu Obznanu u p e r e n u protiv KPJ i svih
protivnika centralistikog u r e e n j a drave. Zatim je 28. j u n a 1921. godine, u
k r n j e m p a r l a m e n t u , d o n e t Vidovdanski ustav (glasalo je u k u p n o 258 poslanika, od kojih 223 za i 35 protiv), tj. sa neto vie od n a d p o l o v i n e veine. Poto je Ustavotvornu s k u p t i n u napustilo 59 poslanika KP, zatim predstavnici
Jugosloveskog k l u b a i poslanici tzv. N a r o d n o g kluba, dok su 59 poslanika iz
redova Radieve s t r a n k e i 2 poslanika Hrvatske s t r a n k e prava od poetka
apstinirali od svakog r a d a u Skuptini, j a s n o je da Vidovdanski ustav nije mogao {Predstavljati p o u z d a n o sredstvo za vladanje n o v o s t v o r e n o m d r a v o m i da
je nosio izrazito ozbiljne razloge i klice za kasnije n e s p o r a z u m e 4 .
Stanje se p o g o r a l o d o n o e n j e m tzv. Zakona o zatiti drave 1. avgusta
1921, kojim je sa n e z n a t n o m veinom glasova sankcionisana samovolja izvrne vlasti p r e m a svim tzv. antidravnim elementima, p r v e n s t v e n o p r e m a
k o m u n i s t i m a i federalistima. Tada je ( p o e t k o m avgusta iste godine) osnovan
Hrvatski blok od HRSS, Hrvatske zajednice i Hrvatske stranke prava sa izrazito federalistikim p r o g r a m o m 5 .
Kada su se, na inicijativu engleske vlade, Francuska, Italija, Belgija i Engleska, s p o r a z u m e l e da u prolee 1922. godine sazovu u enovi m e u n a r o d nu k o n f e r e n c i j u na kojoj e uestvovati delegati vlada svih evropskih drava
i Sovjetskog Saveza radi osiguranja m i r a u svijetu, vodstvo Hrvatskog bloka
( p o s e b n o Stj. Radi) odluilo je da na tu k o n f e r e n c i j u poalje svoje delegate
da bi se p r e d tim svjetskim f o r u m o m p o t a k l o hrvatsko pitanje i pourilo
njegovo rjeenje. Ovu m e u n a r o d n u k o n f e r e n c i j u u enovi iskoristilo je vodstvo Hrvatskog bloka, da hrvatskom pitanju d a d e svjetskopolitiki karakter 6 .
U Memorandumu Hrvatskog bloka, objavljenom 8. f e b r u a r a 1922. u beogradskom dnevniku Politika izmeu ostalog, citirano je:

U Z a g r e b u , p r i j e s t o l n i c i H r v a t s k e . 14. j a n u a r a 1922. g o d i n e . J a v n o m u m n i j e n j u civiliz o v a n o g svijeta, a s p e c i j a l n o d e l e g a t i m a e n o v s k e k o n f e r e n c i j e . . .

Politika nezavisnost H r v a t s k e nije p r a v n o nikad p r e k i d a n a , i u stvari H r v a t s k a je uvijek zauzimala m j e s t o j e d n e drave, koja je imala p o s e b n i svoj teritorij, svoj zasebni parlam e n t i svoju z a s e b n u vladu . . .
.. . Objava p o t p u n e nezavisnosti H r v a t s k e j e d n o g l a s n o m o d l u k o m h r v a t s k o g a parlam e n t a na d a n 29. X 1918. bila je. d a k l e , s a m o vrlo logina i vrlo p r i r o d n a p o s l j e d i c a vie n e g o
h i l j a d u g o d i n j e g a razvoja h r v a t s k e politike i k u l t u r e , tim vie t o je o b j a v l j u j u i nezavisnost
H r v a t s k e h r v a t s k i p a r l a m e n t izjavio elju, d a o s n u j e j e d n u z a j e d n i k u d r a v u s a Kraljevin o m S r b i j o m i C r n o m G o r o m pod u v j e t o m , da o obliku i u s t a v u te n o v e d r a v e d o n e s u odluku n a c i o n a l n e g r u p e , a n i k a k o p o j e d i n a n o glasanje .. . 7 .

Hrvatski blok, k o m e su prili i frankovci (predstavnici velikohrvatskog

ovinizma), u p r k o s pritiscima centralistike vlade, p o s t a j a o je sve agresivniji,
razvijajui svoju a n t i s r p s k u i antijugoslovensku politiku. U uvjetima j a a n j a
s u p r o t n o s t i izmeu tih protivnikih politikih s t r a n a pojavile su se u dravi
tri organizacije, koje su, u stvari, bile u d a r n i o d r e d i svojih s t r a n a k i h zatitnika. To su bile: Hanao Hrvatska nacionalistika organizacija - koja je
okupljala o m l a d i n c e iz buroaskih i s i t n o b u r o a s k i h redova, uglavnom frankovce, koji su, branei hrvatstvo, napadali sve to je bilo jugoslovensko, pos e b n o srpsko), Srnao (Srpska nacionalna organizacija, sa slinim stavovima
i z a d a c i m a k a o Hanao, s a m o to je branila srpstvo, n a p a d a l a sve to je bilo
jugoslovensko, a n a r o i t o hrvatsko) i Orjuna (Organizacija jugoslovenskih
nacionalista, k a o b o r b e n a organizacija radi fizikog likvidiranja protivdravnih elemenata, da bi spreila s p r o v o e n j e njihovih vladi nepoeljnih,
a dravi tetnih akcija, a njen politiki p r o g r a m bio je o d b r a n a integralnog
jugoslovenskog n a c i o n a l n o g unitarizma i postojeeg centralistiko-monarhistikog sistema 7 .
M e u t i m , ovaj M e m o r a n d u m nije u p u e n m e u n a r o d n o j konferenciji,
jer je Hrvatski blok f o r m u l i s a o jednu rezoluciju sa slinim zahtjevom, ali pomirljivijom r e d a k c i j o m , te ju je u p u t i o p r e d s j e d n i k u vlade Nikoli Paiu, sa
p r e d l o g o m da u sastav delegacije Kraljevine SHS za m e u n a r o d n u k o n f e r e n ciju u enovi b u d e u k l j u e n a i zasebna delegacija Hrvatske. U toj rezoluciji
od 25. f e b r u a r a 1922, izmeu ostalog, kae se:
. . . 1 1 isto v r i j e m e i z j a v l j u j e m o da se - zahtijevajui za h r v a t s k i n a r o d p r a v o na o v a k v o
m e d u n a r o d n o z a s t u p n i t v o - s m a t r a m o o v l a t e n i m izabrati o s o b e , koje e poi na konferenciju (u enevi - p r i m . V.T.) k a o izaslanici H r v a t s k e i h r v a t s k o g n a r o d a , u d e l e g a c i j u iz me u n a r o d n o p r i z n a t o g a p o d r u j a Srba, H r v a t a i S l o v e n a c a . A

Ovakav stav Hrvatskog bloka r a d i k a l s k o - d e m o k r a t s k a vlada proglasila je

separatistikim. Navedeni m e m o r a n d u m i objavljeni su u v r e m e k a d a se vlada
Kraljevine S H S borila s italijanskim imperijalizmom, koji je n a d i r a o p r e m a
Dalmaciji, ugroavajui u p r a v o hrvatsku teritoriju, to je svakako bilo negativno, ali se ne moe tvrditi d a j e Hrvatski blok time istupio separatistiki, j e r
se u o v o m p o s l e d n j e m m e m o r a n d u m u istie nunost o d r a n j a m e u n a r o d ne zajednice Srba, Hrvata i Slovenaca, j e r se ovde radilo o federalizmu o t r o
izraenom, na nain koji taktiki nije bio pravilan, a jo m a n j e opravdan.
Poto je na izborima od 18. m a r t a 1923. godine opozicija dobila veliki b r o j
m a n d a t a (naroito HRSS, koja je bila istupila iz Hrvatskog bloka) u vodstvu
N a r o d n e r a d i k a l n e s t r a n k e (NRS) i u d v o r s k o j kamarili nastupilo je zaprepaenje. Zato su za spas drave poeli p r e d u z i m a t i jo drastinije m e r e da bi
ouvali svoje m o n a r h i s t i k e , e k o n o m s k e pozicije. Govorilo se kako se s Hr-

vatima ne moe, da treba kidati, t a k o da o s t a n e Velika Srbija, ( p o d v u k a o V.T.)

U Zagrebu je t a m p a n a b r o u r a Amputacija sa k a r t o m o g r a n i c a m a Velike
Srbije. Ta granica bi t r e b a l a ii od Virovitice i G r u b i n o g polja do Siska, ukljuujui Karlovac, zatim K r k o m do mora, t a k o da bi Hrvatskoj pripalo Hrvatsko p r i m o r j e od Bakra do Rijeke, kao i Slovenija. J u g o i s t o n o od ove amp u t a c i o n e linije prostirala bi se Velika Srbija. (O ideji amputacije, kao separatistiko-ovinistikim a m b i c i j a m a velikosrpske buroazije, iji je protagonista bio i p r e d s e d n i k vlade Nikola Pai jo za v r e m e rata, bie jo govora
u kasnijem izlaganju). Nasuprot tome, vodstvo HRSS nije elelo da ide tom
separatistikom linijom. Stjepan Radi je na velikoj Zagrebakoj skuptini 15.
aprila 1923. godine, izmeu ostalog rekao:
.. Ali i u p r k o s toga, Hrvati i n a d a l j e hoe, ele i trae p r a v e d a n , i p o t e n s p o r a z u m
sa s r p s k i m n a r o d o m . Oni d r e da je taj s p o r a z u m o d m a h m o g u , ali ne vie niti s Paicem.
niti s r a d i k a l i m a . Hrvali e svaku s u r o v u silu sa s t r a n e Paia i radikala suzbiti s n a g o m svojega d u h a . n e o d o l j i v o m s n a g o m svoje seljake r e p u b l i k a n s k e i o v j e a n s k e politike. Neka
se t o j politici ne r u g a j u u B e o g r a d u , ier ce im d o s k o r a prisjesti njihov podrugljivi smijeh,
b u d u i da ce sada u nae m i r o t v o r n o r e p u b l i k a n s k o kolo j a v n u i o t v o r e n o stupiti t a k o e r
iumadinski i makedonski i crnogorski seljak ( p o d v u e n o u origninalu). Prelazimo p r e k o Paia. te e m o se pozdraviti s Davidoviem, a k o b u d e i m a o s r c a rijeili se Pribievia. Prelazimo r a v n o k s r p s k o m s e l j a k u - ali ne kao b r a t u , j e r je n e u m j e s n o govoriti o bratstvu, kad
n a m g o s p o d s k i Beograd prijeti krvlju i p o k o r i m a . n e g o k a o o v j e k u , r a d n i k u i m u e n i ku....5

Posle toga su se delegati N a r o d n e radikalne stranke, na p r e g o v o r i m a u

Zagrebu 12. i 13. aprila 1923. godine s vodstvom HRSS (na elu sa S. Radiem),
p r e d s t a v n i c i m a Slovenske ljudske s t r a n k e (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO) sporazumeli: da HRSS ne n a p u t a svoju d o t a d a n j u
politiku apstinencije b e o g r a d s k e N a r o d n e skuptine, tj. da ljudi iz te s t r a n k e
ostaju vjerni svojoj d o t a d a n j o j taktici, da u novu vladu uu predstavnici
SLS. JMO i Bunjevako-okake stranke, kao neki centrum izmeu radikala i opozicije, i da vlada nee sprovoditi o n e o d r e d b e Vidovdanskog ustava
koje predstavljaju d e o b u drave na oblasti. Sam S. Radi d a o je naziv ovom
s p o r a z u m u Markov protokol, jer je prvi potpisnik bio Marko Durii, kao
najstariji m e u n j i m a . ' 0
Bez obzira na s p o r a z u m p r e m a tzv. Markovom protokolu, centralistika r a d i k a l s k o - d e m o k r a t s k a vlada se o d l u n o suprotstavlja federalizmu
HRSS iz nacionalno-ideolokih i klasnih razloga, jer je federalizam za nju postao bauk. S d r u g e strane, HRSS je gajila n e p o v e r e n j e p r e m a Paievoj Radikalnoj stranci kako zbog n j e n o g p r o g r a m a , t a k o i zbog s a r a d n j e sa Pribieviem i D e m o k r a t s k o m s t r a n k o m bez saglasnosti sa HRSS. Radi toga je Radi
14. aprila 1923. na sednici poslanika HRSS u z a g r e b a k o m p r e d g r a u Borongaj o t r o istupio nazivajui m a g a r c e m Ljubu Jovanovia (sa kojim je ranije
vodio polemiku, small ajui ga mozgom Radikalske stranke, pa se zbog toga
pojavio i naziv Bororigajski magarac). 1 1 Ovaj Radiev govor izazvao je pravu
u z b u n u u Beogradu, tako da se vladina t a m p a estoko okomila na njega i
HRSS, kako zbog j e d n o s t r a n o g r a s k i d a n j a Markovog protokola, tako i zbog
u d a r a n j a protiv dinastije i povratka na neprihvatljive pozicije. U takvim uslovima, a i zbog opasnosti od hapenja, jer je j a v n o v r e a o kralja (naroito
kraljicu), Stjepan Radi je 21. jula 1923. godine p o b e g a o iz zemlje i u Beu.
Berlinu, Parizu i L o n d o n u p o k u a v a o da p o m o u inostranih sila ostvari svoj
politiki p r o g r a m - federalizam. Najzad je stigao i u Moskvu, traei oslonac

za reenje hrvatskog n a c i o n a l n o g pitanja. Tamo je u j u n u 1924. g o d i n e d a o izjavu o ulasku HRSS u Seljaku international u, Stoje po p o v r a t k u u z e m l j u 14.
jula iste godine o v a k o objasnio:
. . . U S e l j a k o j i n t e r n a c i o n a l i sam r e k a o d a j e Jugoslavija j e d a n vindl. Rijei Jugoslavija n e m a n i g d j e u Ustavu. To je ideja S l o v e n a c a i nas H r v a t a j o vie. a po d a n a n j e m Ustavu postoji s a m o Eshaezija. Kraljevina Srba, H r v a t a i Slovenaca- Mi k a o n a r o d ne s m i j e m o
dozvoliti, d a n a m s e n e t o n a m e e v e r s a j s k i m u g o v o r o m . T o t r e b a d a s e r a s i s t i . .

. . . Ja sam ve 8. prosinca 1920. g. kao i svuda i na svim z a s t u p n i k i m sjednicama naglasio, da p r i z n a j e m o granice drave S H S . . . U n a o j akciji n e m a
nita protiv Srba .. . 1 2
Poto je u m e u v r e m e n u 26. m a r t a 1924. Svetozar Pribievi sa 14 poslanika istupio iz D e m o k r a t s k e s t r a n k e i o b r a z o v a o Samostalnu demokratsku
stranku (SDS) radi u v a n j a n a r o d n o g i dravnog j e d i n s t v a u d u h u Vidovdanskog ustava, s u t r a d a n je obrazovana Pai-Pribievieva vlada (PP-vlada)
n a e l u s Nikolom Paiem i Svetozarom Pribieviem k a o m i n i s t r o m prosvete. Time je f e d e r a l i s t i m a zapretila o p a s n o s t od parcelacije Hrvatske (jer je
Vidovdanskim u s t a v o m bila p r e d v i e n a p o d e l a drave na 33 oblasti). Zato su
hrvatski poslanici (po o d o b r e n j u Stj. Radia) poeli da dolaze u Beograd, ali
je u N a r o d n o j skuptini do 20. m a r t a 1924. od 70 m a n d a t a H R S S n a m e r n o verifikovano s a m o 20, j e r bi u p r o t i v n o m , PP-vlada v e r i f i k o v a n j e m m a n d a t a
svih hrvatskih poslanika izgubila veinu u Skuptini. Zatim je 21. m a j a 1924.
o b r a z o v a n a d r u g a PP-vlada sa slinim sastavom k a o i prva, ali je i o n a odugovlaila verifikovanje m a n d a t a hrvatskih poslanika, t a k o da je tek 27. m a j a
verifikovala i ostale m a n d a t e HRSS. Da vlada ne bi ostala u manjini, p r e d s e d nik S k u p t i n e je istog d a n a zakljuio z a s e d a n j e p r e d s t a v n i t v a do 20. o k t o b r a
i tako p r o t i v p r a v n o p r o d u i o ivot ove vlade i o m o g u i o joj, da izbegne krizu
u koju je bila zapala. Zbog toga je vodstvo Opozicionog bloka (DS, JMO, SLS
i HRSS) 29. m a j a 1924. izdalo Proglas, u kojem je o t r o n a p a l o politiku
PP-vlade, t a k o d a j e 27. jula 1924. od p r e d s t a v n i k a ovog b l o k a i r a d i k a l s k o g
disidenta poslanika Nastasa Petrovia obrazovana Davidovieva vlada, u kojoj su bila p r e d v i e n a etiri ministar; ka mesta za p o s l a n i k e HRSS. Meutim,
iako je d o b i l a p o d r k u u Skuptini, dvorska k a m a r i l a i centralistiki politiari - uplaeni u l a s k o m hrvatskih p r e d s t a v r i k a u v l a d u - razvili su veliku
k a m p a n j u protiv Davidovieve vlade, t a k o d a j e 15. o k t o b r a 1924. p o d n e o ostavku sa sledeim obrazloenjem (k >jim je, u stvari, o s u d i o n e p o s r e d n o kraljevo m e a n j e u p a r l a m e n t a r n i ivot):
Vae Velianstvo! Poto mi je Vae Velianstvo izrazilo potrebu da dam ostavku ( p o d v u k a o V. T.) u cilju p r o i r e n j a vlade za p r o d u e n j e nae d a n a n j e p o l i t i k e m i r a . r e d a , z a k o n a ,
b o r b e protiv k o r u p c i j e do k o n a n o g s p o r a z u m a izmet u S r b a . H r v a t a i Slovenaca, s l o b o d a n
s a m d a Vam p o d n e s e m o s t a v k u svog ki.bineta

Tako je 6. n o v e m b r a 1924. o b r a z o v a n a trea PP-vlada koja nije imala

veinu, pa se nije ni pojavila pred S k u p t i n o m , ve je Ukazom od 10. novembra 1924. r a s p u t e n a , a za 8. f e b r u a r 1925. raspisani su novi izbori. M e u t i m ,
ta vlada je, u p r k o s svemu, p r e k o vog ministra u n u t r a n j i h poslova B o i d a r a
Maksimovia sprovodila otar ki rs protiv federalistikih antidravnih elemenata. Tako je o v a j ministar d o b i o n a d i m a k Boa Kundak, a njegov ozloglaeni reim reim kundaka. 1 3
S m a t r a j u i da se HRSS, u cilju s p r o v o e n j a svoje antidravne politike,
povezala s K o m u n i s t i k o m i n t e r n a c i o n a l o m s protivjugoslovenskim elemen-

tima u s u s e d n i m zemljama, n a r o i t o s U n u t r a n j o m m a k e d o n s k o m revoluc i o n a r n o m organizacijom (VMRO) u Bugarskoj, Pai - Pribievia vlada je

1. j a n u a r a 1925. godine, izmeu ostalog, d o n e l a sledee zakljuke:
1) da se o d m a h r a s t u r i HRSS, koja je s t u p a n j e m u S e l j a k u i n t e r n a c i o n a l u p o s t a l a sastavni d e o K o m u n i s t i k e i n t e r n a c i o n a l e ;
2) da se u b u d u e z a b r a n e svi zborovi - k o n f e r e n c i j e i svaki rad ove partije, k a o i izlaenje svih n j e n i h publikacija, knjiga i novina;
3) da se na HRSS n a j s t r o e p r i m e n e p r o p i s i l. 18 Z a k o n a o zaititi b e z b e d n o s t i i por e t k a u dravi;
4) da se o d m a h z a p l e n e sve arhive, novine, p u b l i k a c i j e i p r e p i s k a H R S S i
5) da se h i t n o p r e d u z m e krivini p o s t u p a k p r e m a vodstvu HRSS.

O d m a h posle toga sav policijski a p a r a t u dravi bio je stavljen u pokret,

t a k o da su u b r z o p o h a p e n i svi lanovi vodstva HRSS, izuzev S t j e p a n a Radia, ali je i on 5. ili 6. j a n u a r a 1925. godine p r o n a e n u svom skrovitu u Zagrebu i u h a p e n . ' 4
Meutim, i n t e r e s a n t n o je d a j e Okruni sud u Zagrebu o d b i o predlog dravnog tuioca za p o k r e t a n j e krivinog p o s t u p k a protiv HRSS zbog veleizdaje. Iako je S. Radi zadran u zatvoru, a HRSS i dalje ostala pod Obznanom,
ona je na izborima 8. f e b r u a r a 1925. dobila 67 m a n d a t a , dok je opozicija - i
p o r e d policijskog t e r o r a na izborima - dobila neto vie glasova nego vladin
centralistiki blok. To znai da je federalistiki blok o d n e o p o b e d u i p o s t a o
otporniji i stabilniji, u p r k o s svakog vladinog t e r o r a . ' 5
Vlada Pai - Pribievi i dalje je u N a r o d n o j skuptini sprovodila svoju
samovolju, Stjepan Radi je i dalje ostao u zatvoru, a pripadnici H R S S su i dalje bili pod u d a r o m vladinih m e r a i o r g a n a vlasti ne birajui sredstva. Pripadnici HRSS s m a t r a n i su k o m u n i s t i m a , ili njihovim bliskim e l e m e n t i m a , iako
su pripadnici HRSS dokazivali da su protivnici KPJ. U takvim p r i l i k a m a dolo
je do tenjih veza izmeu vodstva HRSS i onih opozicionih g r u p a koje su istupale protiv Pai - Pribievieve vlade, tj. D e m o k r a t s k a s t r a n k a (DS), JMO
i SLS. Tako je k r a j e m f e b r u a r a 1925. godine zakljueno da se p o v e d e zajec nika akcija i f o r m i r a n tzv. Blok narodnog sporazuma i seljake demokratije.
O t o m e je, u ime efova u d r u e n i h opozicionih grupa, 22. m a r t a 1925. godine
p r e d s e d n i k D e m o k r a t s k e s t r a n k e Ljuba Davidovi u Skuptini p r o i t a o izjavu da p a r l a m e n t a r n e stranke, koje su do sada bile u d r u e n e p o d nazivom
Opozicionog bloka osnivaju stalnu politiku zajednicu pod i m e n o m Blok narodnog sporazuma i seljake (ljudske) demokratije i n a s t u p a j u u N a r o d n o j
skuptini kao j e d n a celina u svim p i t a n j i m a u kojima se radi o z a j e d n i k o j politici ove zajednice.
Kao osnova r a d n o g p r o g r a m a Bloka uzima se deklaracija Davidovieve
vlade od 12. avgusta 1924. g o d i n e i p r o g r a m a t s k a naela koja su d e l i m i n o izraena u s a o p t e n j u p r e d s e d n i t v a HRSS od 24. s e p t e m b r a iste godine. No,
u p r k o s velike zaotrenosti izmeu vlade i opozicije, ipak nisu prestali pokuaji da izmeu njih d o e do neke d o d i r n e linije. Pored izjava nekolicine poslanika iz redova h r v a t s k e opozicije, i s vladine strane, o d n o s n o dvora, pokuavalo se da se uspostavi k o n t a k t sa zatvorenim p r e d s e d n i k o m H R S S Stjepanom Radiem. O t o m e je bivi radikalski poslanik Mita Dimitrijevi u svojoj
knjizi Mi i Hrvati, Beograd, 1939, str. 174 i dalje, d a o nekoliko p o d a t a k a o
t o m e k a k o je kralj Aleksandar o t p o e o akciju da se uspostavi k o n t a k t s zatvorenim Radiem i nagovori da izmeni politiki k u r s HRSS. S tim u vezi, do-

ao je predlog vodstva HRSS da kralj Aleksandar primi Pavla Radia u audijenciju, pa je pet d a n a pre audijencije Dimitrijevi, n a v o d n o , po drugi p u t posetio S t j e p a n a Radia u zatvoru. Prilikom posete S t j e p a n Radi je izjavio Dimitrijev ie u svoju s p r e m n o s t za s p o r a z u m s r e i m o m i izdiktirao direktivu potpredsedniku IIRSS Pavlu Radiu ta e u ime vodstva s t r a n k e i njegovo (Stjepanovo) ime reci u N a r o d n o j Skuptini. U toj o p i r n o j direktivi, izmeu ostalog, Stjepan Radi je naglasio:
Mi m o e m o izvriti d j e l o n a r o d n o g s p o r a z u m a u s k l a d u s o s j e a j i m a i i n t e r e s i m a i srp s k o g i h r v a t s k o g n a r o d a u j e d n o j monarhiji engleskog lipa. Li elji za t a k v o m m o n a r h i j o m
e n g l e s k o g tipa H R S S p r i z n a j e s a d a n j e s t a n j e i sa V i d o v d a n s k i m u s t a v o m k a o ve postojei
politiki fakt. sa d i n a s t i j o m K a r a o r e v i c a n a e l u , t a k o e k a o fakt koji mi b e z u s l o v n o priz n a j e m o i s kojim s m o se mi sloili k o n a n o . Taj nas fakt vee izvan svega, kao i j e d i n s t v o
d r a v e SHS. Ovo t e k s t u a l n o rei! Zatim je o n a r o d n o m j e d i n s t v u r e k a o : S m a t r a m o se k a o
tri n a r o d a . Hrvati, Srbi i Slovenci, koji h o e m o i s r c e m i svijeu da ivimo z a j e d n o , j e r s m o
u m e u n a r o d n o m p o g l e d u jedno i ne m o e m o ivjeti u m e u n a r o d n o m s k l o p u svaki za sebe
i o d v o j e n o j e d a n od d r u g o g a . Ovo n a r o i t o istaci i rei: Jedinstvo p r e k o noi ne s t v a r a se.
o n o je n e p r i r o d n o i mi ga ne o d o b r a v a m o . Ali n a je ideal, nas H r v a t a , t o s m o mi svi, nar o i t o u s e l j a k o m e l e m e n t u j e d n a n e r a z r i v n a cjelina, e t n i k a cjelina, sa j e d n i m istim priv r e d n i m i socijalnim i n t e r e s i m a
Ali mi s t o j i m o protiv c e n t r a l i z a c i j e . Jo t r e b a reci: Hrvati prvi put sad nali su se u j e d i n j e n i i s l o b o d n i u svojoj dravi i njihov n a c i o n a l n i o s j e a j
p o e o je svom s n a g o m da se razvija i on se ne m o e i n e d a uguiti i zbrisati. Istaci stav protiv
f r a n k o v a c a naih politikih p r o t i v n i k a j o iz v r e m e n a H a b s b u r k e M o n a r h i j e . Dalje je govorio o p o t r e b i revizije V i d o v d a n s k o g ustava na o s n o v u s p o r a z u m a n a r o d a s r p s k o g , hrvatskog, slovenakog. 1

Na osnovi ove direktive, Pavle Radi je ve 27. m a r t a , kao p r e d s j e d n i k Hrvatskog seljakog kluba, kao zamjenik p r e d s j e d n i k a Radia, u svoje ime, u
ime c j e l o k u p n o g vodstva i u ime samog p r e d s j e d n i k a S t j e p a n a Radia, u Nar o d n o j skuptini izjavio:
. . p r i z n a j e m o s v e u k u p n o politiko stanje, k a k o j e d a n a s p o V i d o v d a n s k o m ustavu
sa d i n a s t i j o m K a r a o r e v i a na elu . . . Ne s a m o po d a n a n j e m p o l i t i k o m ivotu, n e g o i po
n a e m p r o g r a m a t s k o m s h v a a n j u s m a t r a m o j e d i n s t v o d r a v e izvan svake s u m n j e
Mi to
jedinstvo, koje s e h o e stvoriti p r e k o noi. n e m o e m o o d o b r i t i zato. j e r j e o n o n e p r i r o d n o ,
j e r d o k postoji politika svijest h r v a t s k o g i s r p s k o g n a r o d a , o n d a je to politiki f a k a t s kojim
ljudi m o r a j u r a u n a t i Mislim da nije n i k a k v a nesrea, a k o b i s m o se mi s m a t r a l i i p o s e b n i m
narodima .
P o t r e b n o je. to p o t p u n o lojalno p r i z n a j e m , da ima j a k a realna baza. a to je Ustav .. . Priznajem, u m n o g i m s t v a r i m a je na Ustav vrlo d o b a r . No. n e g d j e bi se m o g a o da popravi
H R S S nije stupila e f e k t i v n o u Seljaku i n t e r n a c i o n a l u , izjavljujem da n i j e s m o imali
p r e m a n j o j i da n e m a m o p r e m a njoj nikakvih obaveza i n i k a k v i h o d n o s a , ta ce i n a Glavni
o d b o r ustanoviti p r v o m p r i l i k o m z a itavu s t r a n k u . .

Meutim, centralistiko dravno r u k o v o d s t v o s m a t r a l o je b e z n a a j n o m

ovu izjavu Pavla Radia, pa je N a r o d n a s k u p t i n a istog d a n a usvojila predlog
jednog radikalnog poslanika da August Kouti, Vlatko Maek, Josip Predavec, dr Juraj Krnjevi, Stjepan Radi i dr Stjepan Kouti po L 18 Zakona o
zatiti drave ne m o g u biti n a r o d n i poslanici, pa p r e m a t o m e N a r o d n a skuptina reava da se njihovi mandati ponite,18
U takvoj situaciji, p r e m a pisanju Mite Dimitrijevia, d v o r s k o g posrednika izmeu kralja i S t j e p a n a Radia, Pavle Radi je i m a o etiri audijencije kod
kralja koji je nastojao da vee HRSS sa radikalima u vladi. Posle toga, 2. aprila,
dolo je do s a s t a n k a izmeu Pavla Radia i Nikole Paia, ali nije dolo do
s p o r a z u m a zato to je kralj traio da Stjepan Radi o d u s t a n e od revizije Ustava, pa je Stjepan Radi sa vodstvom svoje stranke, koje je n a k n a d n o pritvoreno, ostao u zatvoru. 1 9

U novoj izjavi od 22. aprila 1925. (koja je s u t r a d a n objavljena u tampi, a

24. aprila p r e d a t a kralju) Stjepan Radi je. izmeu ostalog rekao:
. . . Mi u b u d u e n e e m o uiniti nita to bi otealo s p o r a / u m S r b a i Hrvata. Srbi i Hrvati se t o l i k o k o m p l e t i r a j u da m o r a j u ii z a j e d n o . Ako su Srbi bolji v o j s k o v o e i bolji diplomate, mi opet z n a d e m o graditi ceste i u r e i v a t i kole. Srbi su, r e c i m o , b o r c i a mi mirotvorci. Vano je i j e d n o i d r u g o . S a m o ve j e d n o m t r e b a poeti raditi. A mi to h o e m o i ne e m o da sa svoje s t r a n e p o s t a v l j a m o i n a j m a n j e t e k o e z a j e d n i k o m r a d u sa R a d i k a l n o m
s t r a n k o m . Zato mi sada i ne t r a i m o revizije Ustava, ve p r i h v a a m o gledite gosp. Paia.
n e k a se Ustav o p r o b a , na g o d i n u , dvije, tri i vie, pa n e k a se o n d a m i j e n j a p r e m a n a r o d n o j
p o t r e b i a k o s e t o p o k a e d a j e p o t r e b n o . M i n e p o s t a v l j a m o n i k a k v i h d r a v n o p r a v n i h zahtjeva i ne k a n i m o ih p o s t a v l j a t i . . . 2 0

Posle ove izjave nastalo je p o g a a n j e izmeu HRSS i N a r o d n e r a d i k a l n e

stranke, koje je s r e d i n o m jula zavreno s p o r a z u m o m , na osnovi kojeg je 18.
jula 1925. o b r a z o v a n a radikalsko-radievska Vlada narodnog sporazuma (u
kojoj je Stj. Radi dobio resor Ministarstva narodnog vaspitanja i p r o s v r u i
S u t r a d a n 19. jula 1925. S t j e p a n Radi je, p o t o je izaao iz zatvora, u p u t i o kralju Aleksandru sledei telegram:
Njegovom velianstvu kralju A l e k s a n d r u - B e o g r a d .
S l a v e n s k o m vidovitou, d r a v n i k o m o c j e n o m prilika i ljudi, m i r o m uzvienog roditelja, o d l u n o c u p l e m e n i t o g a z n a a j a svoga, a u s a v r e n o m s k l a d u sa sjajnim s l o b o d a r s k i m
i u s t a v n o - p a r l a m e n t a r n i m t r a d i c i j a m a d o m a K a r a o r a , pospjeili ste i osigurali ste n a r o d ni s p o r a z u m k a o veliko d j e l o n a r o d n o g izmirenja na s e l j a k o m o s n o v u r a d a i p o t e n j a , na
u s t a v n o m t e m e l j u zakonitosti, r a v n o p r a v n o s t i i s l o b o d e , a u tenji k vjenim i d e a l i m a ovjenosti, p r a v i c e i mira.
Da bog blagoslovi i poivi Vae velianstvo i na cijeli vladalaki d o m - S t j e p a n Radi. 2 '

Kad je neto kasnije kralj Aleksandar 15. avgusta d o a o u Zagreb, povod o m proslave 1000-godinjice hrvatskog kraljevstva, Stjepan Radi je u svom
politikom zanosu, pored ostalog, ispevao himnu koja je ovako poinjala:
Hrvatski sokol k Tebi leti,
Zvijezdo K a r a o r e v a d o m a .
Iznad oblaka, m u n j a i zvona
Pozdrav e Tebi donijeti
.. 22

Kao to se vidi, S t j e p a n Radi je i do tada, a i kasnije m e n j a o svoje stavove, p o n e k a d i u sasvim s u p r o t n o m pravcu. U to v r e m e HRSS p r o m e n i l a je
ime u Hrvatska seljaka stranka (HSS).
Uskoro posle toga p o n o v o su otpoela trvenja izmeu HSS i N a r o d n e radikalne s t r a n k e ne s a m o zato to hegemonistiki sistem nije prestajao, kako
je to sam Radi j e d n o m kvalifikovao reima: Mi n i s m o u vladi nego pri vladi, nego i zato to je Radi na raznim s k u p t i n a m a d r a o govore koji se nisu
sviali radikalima i to se k r a j e m m a r t a 1926. godine p r i d r u i o opoziciji koja
je u N a r o d n o j skuptini p o d n e l a interpelaciju zbog k o r u p c i o n a k i h poslova
R a d o m i r a Paia, sina p r e d s e d n i k a vlade Nikole Paia, to je 4. aprila dovelo
do pada Paieve vlade. Iako je uao i u novu vladu Nikole Uzunovia, opet
kao ministar prosvete, Stjepan Radi je, zbog protesta poslanika paievaca, posle n e k o l i k o d a n a ( u p r a v o 15. aprila) ispao iz d r u g e Uzunovieve vlade
u koju su uli neki disidenti iz vodstva HSS, ali su i oni 1. f e b r u a r a 1927. godine ispali iz vlade. 2 3
U borbi protiv c e n t r a l i z m a Radieva HSS je o t r o istupila protiv c e n t r a
oligarhije i k o r u p c i o n a k o g reima koji je spreavao d e m o k r a t s k o r e e n j e na-

c i o n a l n o g pitanja. Ta b o r b a je dobila n a r o i t o o t r e f o r m e ujesen 1927. godine, kada je o b r a z o v a n a Seljako-demokratska koalicija (SDK) od Radieve
HSS i Pribievieve SDS. Tako je d o t a d a n j i najvatreniji p o b o r n i k m o n a r h i j e
i centralizma, b e s k o m p r o m i s n i branilac jugoslovenskog n a c i o n a l n o g unitarizma, Svetozar Pribievi - kad je bio o d g u r n u t sa vlasti - p o s t a o j e d a n od
najodlunijih p r o t i v n i k a dvorske kamarile i centralizma. On je, z a j e d n o sa dot a d a n j i m svojim najveim p r o t i v n i k o m S t j e p a n o m Radiem organizovao
snanu politiku akciju za o b a r a n j e centralistikog reima i za uspostavljanje
federalizma. A t a d a je federalizam i m a o o d l u n o g p o b o r n i k a i u KPJ koja se
oslobodila od ranijih f r a k c i o n a k i h skretanja, to se vidi i iz n j e n e p o z n a t e Rezolucije o n a c i o n a l n o m pitanju iz 1926. godine. U toj Rezoluciji se, i z m e u ostalog kae:
. . . Imperijalistiki reim v l a d a j u e s r p s k e buroazije z a s n o v a n je na politici nacionalnog u g n j e t a v a n j a i e k o n o m s k o g iscrpljivanja n e s r p s k i h nacija . . . I m p e r i j a l i s t i k a politika
v l a d a j u e s r p s k e b u r o a z i j e izazvala je sasvim o p r a v d a n o silno n e z a d o v o l j s t v o k o d svih nes r p s k i h n a r o d a . I to n e z a d o v o l j s t v o d o l o je do izraaja u f o r m i r a n j u n a c i o n a l n i h p o k r e t a
u Hrvatskoj, Sloveniji. Makedoniji, Vojvodini i C r n o j Gori. Na elu svih tih p o k r e t a stoji j o
uvek buroazija, koja se t r u d i da i n a c i o n a l n o p i t a n j e iskoristi za j a a n j e svoga u t i c a j a u narodnim masama ....

Kao to se vidi, KPJ je postavljala nacionalno p i t a n j e na iroj i pravilnoj

osnovi, j e r je u Rezoluciji dalje istakla d a j e buroazija n e s p o s o b n a da nacionalnu b o r b u d o v e d e do kraja: ona izdaje n a c i o n a l n u b o r b u u o n o m t r e n u t k u ,
kad nacionalni p o k r e t masa zapreti da p o s t a n e o p a s n o s t za n j e n u klasnu vladavinu .. ..24
Posle izbora od 11. s e p t e m b r a 1927. u opoziciju protiv vlade Vukievia
istupile su HSS i S a m o s t a l n a d e m o k r a t s k a stranka, a ni radikali ni d e m o k r a t i
nisu se slagali sa njime.
U borbi o k o osvajanja e k o n o m s k i h interesa, a time i o b e z b e e n j a vlasti,
centralistiki krugovi su - u tenji da ugue federalistiku opoziciju - u s k o r o
preli na o t v o r e n e pretnje. U Politici od 7. m a j a 1928. godine j e d a n politiar
Radikalne s t r a n k e zapretio je S t j e p a n u Radiu da e se i sami g r a a n i ove
drave o b r a u n a t i sa njime k a k o znadu. Zbog toga je Svetozar Pribievi 8.
m a j a u N a r o d n o j skuptini rekao: Ovdje se, dakle, j a v n o prijeti j e d n o m parl a m e n t a r n o m voi, koji jo ima taj specijalni karakter, da predstavlja Hrvate,
da e se s njim fiziki obraunati. I to ini j e d n a linost, koja je bliska m i n i s t r u
finansija . . . Dananje s r b i j a n s k e s t r a n k e uzele su svu vlast u svoje r u k e i gnjave p r e a n s k e k r a j e v e na bezduan nain. Otjerali su sve Hrvate u opoziciju,
a od p r e a n s k i h ljudi uzimaju s a m o one, koji im k u l u e .. .. 2S
Na to je radikalski poslanik Punia Rai (sa jo 19 radikalskih poslanika)
19. j u n a 1928. godine, tj. uoi s a m o g atentata na S t j e p a n a Radia i h r v a t s k e
n a r o d n e poslanike u N a r o d n o j skuptini predloio:
. . . 1. Da se S t j e p a n Radi p r e g l e d a lekarski, te da se u t v r d i da l i j e u n o r m a l n o m stanju ili ne, j e r su mu d o s a d a n j i p o s t u p c i takvi, da izazivaju s u m n j u , da je n o r m a l a n .
2. Ako l e k a r s k i konzilium ne b u d e utvrdio, da je S t j e p a n Radi u m n o p o r e m e e n ,
o n d a t r a i m o d a s e kazni m a k s i m a l n o m k a z n o m , koju p r o p i s u j e Poslovnik N a r o d n e skuptine .. ,. 28

U nastavku d e b a t e u N a r o d n o j skuptini sledeeg dana, 20. j u n a 1928. godine, n a k o n pretnji radikalskog poslanika vojvode Luna Jovanovia, upuenih federalistikim opozicionim poslanicima SDK reima:

Pridite se m e n i a k o smijete! i T o m e Popovia: Ako va voda, a k o S t j e p a n Radi bruka hrvatski n a r o d i dalje p r o d u i s v r i j e a n j e m , ja vam j a m i m da e njegova glava p a s t i . . . ,
javio se radi linog o b j a n j e n j a poslanik P t n i a Rai. On je. b r a n e i interese s r p s k o g nar o d a . i n t e r e s e svoje o t a d b i n e r e k a o : . . . k a o S r b i n i n a r o d n i poslanik, kad vidim o p a s n o s t
p r e m a svojoj naciji i o t a d b i n i , ja o t v o r e n o k a e m , da u u p o t r e b i t i i d r u g o oruje, koje t r e b a
da zatiti i n t e r e s e s r p s t v a . . N a to je dr Ivan P e r n a r uzviknuo: Opljakali ste begove! A
Punia Rai je sa g o v o r n i c e r e k a o : Traim g o s p o d i n e p r e d s e d n i e , da ga kaznite ili u ja
da ga kaznim. Ko god bi o v d e p o k u a o da se stavi i z m e u m e n e i P e r n a r a p o g i n u e ...

Poto je p r e d s e d n i k S k u p t i n e p r e k i n u o s e d n i c u Punia Rai je izvrio

neuven zloin - u b i o je Pavla Radia i d r a Basarieka, a teko ranio S t j e p a n a
Radia i lake Ivana G r a n d u i Ivana Pernara. Od zadobijene r a n e Stjepan Radi je 8. avgusta 1928. u m r o u Zagrebu. 2 7
O Radievoj linosti, koja se odlikovala impulzivnou i esto beskomp r o m i s n o m neustraivou i govornitvom, a time p o s r e d n o i o delatnosti
njegove s t r a n k e do njegove smrti, n a v e e m o jo n e k o l i k o p o d a t a k a .
Karakteristino je d a j e S. Radi o d m a h posle atentata, ne verujui d a j e
u njega u m e a n i kralj Aleksandar (o e m u se u javnosti p o t a j n o govorilo), izjavio da sada postoji s a m o kralj i narod. On je n a p i s a o i p o r u k u koju je 3
d a n a posle atentata, 23. juna, na p o g r e b u rtava a t e n t a t a - Pavla Radia i u r e
Basarieka - u njegovo ime p r o i t a o Svetozar Pribievi, u kojoj naglaava da
HSS ima p o v e r e n j a u kralja i da v e r u j e da e srpsko-hrvatsko-slovenaki
narod i kralj d o n e t i r e e n j e t e k o m pitanju koje je p r o u z r o k o v a n o zloinom
u Skuptini, iako su tih d a n a predstavnici HSS i SDK j a v n o isticali da je u
atentat u Skuptini u m e a n m i n i s t a r d v o r a Dragomir Jankovi, a t a j n o su bacali s u m n j u i na kralja Aleksandra. 2 8
Meutim, suprotno ovome s a m o mesec d a n a kasnije (24. jula 1928. godine)
S. Radi je d a o sledeu izjavu d o p i s n i k u n o v i n a r s k e agencije Telegraf
union (Telegraph union) iz Berlina:
Hrvati su p o t e n o priznali d i n a s t i j u K a r a o r e v i a i j e d i n s t v e n u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Oni su se nadali da e im u s p e t i da se sa S r b i m a s p o r a z u m e j u i da e se
moi z a j e d n o iveti u Kraljevini Srba, H r v a t a i S l o v e n a c a (SHS) u b r a t s k o j slozi, u k o j o j e
svi n a r o d i i sva p l e m e n a , z d r u e n a u j e d n u n a c i o n a l n u dravu, imati sva p r a v a i p o t p u n o jedn a k u s l o b o d u . I s k u s t v o p o s l e d n j i h tri do etiri g o d i n e d e f i n i t i v n o je nas r a z u v e r i l o da sa srpskim s t r a n k a m a i sa s r p s k i m o d l u u j u i m politikim k r u g o v i m a m o e u o p t e d o i do kakvog p o t e n o g s p o r a z u m a . Ja sam ak u v e r e n da je to i u b u d u n o s t i n e m o g u e .
Hrvali i Srbi dva su r a z n o l i k a n a r o d a , raznolike p r i r o d e i raznolikih tradicija. Oni su
(misli na H r v a t e - V. T.) j e d n o m krvi. j e d n o m istorijom i k u l t u r o m vezani sa Z a p a d o m , dok
su Srbi vezani sa I s t o k o m . Hrvati su n a r o d e v r o p s k e k u l t u r e . Srbi istono-vizantijske. Ako
se u z m u u obzir stalni n a p o r i S r b a za a p s o l u t n o m h e g e m o n i j o m u dravi, koja se u t o m e sastoji da sva d r u g a p l e m e n a Kraljevine S.H.S. p o t i n e u k a t e g o r i j u politiki p o d r e e n i h elem e n a t a B e o g r a d u p o d nii nivo s r p s k e a d m i n i s t r a c i j e , o n d a e se r a z u m e t i z a t o Hrvati i za t o Srbi u H r v a t s k o j koji su bili sviknuti j e d n o j d r u g o j d r a v n o j a d m i n i s t r a c i j i i d r u g i m uslovima za dravni i javni p o r e d a k , da se oni ne mogu slotili sa Srbima u Srbiji i zato jugoslovensko drtava u dananjem svom obliku kao jedinstvena driavna zajednica ne moe postojati
i zato je ona osuena da se raspadne.
Zahtevi koji su usled t o g a n a e l n o politikog i m o r a l n o g razilaenja stavljeni od celok u p n o g g r a a n s t v a i n a r o d a u H r v a t s k o j i Dalmaciji jasni su i lojalni. Hrvati n e e stupiti ni
u kakve p r e g o v o r e i n e e voditi nikakve r a z g o v o r e sa S r b i j a n s k i m s t r a n k a m a koje potpomau vladu Velje Vukievia ili vladu koja bi d o l a n j e g o v o m p o t p o r o m . U tu S k u p t i n u , u
kojoj je izvreno o n a k o z l o i n a k o delo, n e e se Hrvati nikad .vratiti. Oni trae s t v a r a n j e
n e u t r a l n e vlade s a p o t p u n o i n t a k t i v n i m politikim l i n o s t i m a kbje n e p r i p a d a j u n i j e d n o j
s t r a n c i i koje u e l o m n a r o d u uivaju p o v e r e n j e i p o t o v a n j e .
Ova vlada imala bi taj zadatak da sprovede slobodne izbore za novu skuptinu, koja bi vlada onda trebala da sprovede reviziju ustava i da nanovo sagradi kralje\inu Srba, Hrvata i S/o-

venaca. da je reorganizira na novoj osnovi. Pri ovoi reorganizaciji drave Jugoslavije trae Hrvati potpuno odvajanje od Srbije t osnivanje potpuno samostalne drave Hrvatske koja bi sa Srbijom bila vezana s a m o personalnom unijom.
Srpski krali imao bi biti i kralj Hrvatske Ovo bi bila jedina veza, koja bi u budunosti vezala Hrvale sa Srbima.
U svima drugim pitanjima morala bi biti Hrvatska potpuno nezavisna. Trebala bi imati
svoj vlastiti parlament i svoju vlastitu upravu, svoju vlastitu vojsku itd. drugim reima: trebalo
bi da Hrvatska bude slobodna drava, slina Irskoj. Ovo potpuno odvajanje Hrvatske od Srbije
predstavi/a jednu mogunost za dalji zajedniki ivot Hrvata i Srba.
Vojvodini, Bakoj. Dalmaciji, Bosni i Hercegoxini i Slavoniji imalo bi se ustupiti pravo da
trae prisajedinjenje sa Hrvatskom ili sa Srbijom.
Ni za tednu taku nee Hrvati popustiti od ovih zahteva, koji predstavljaju minimum zahteva.
Na p i l a n j e da li se on ne boji vojnike d i k t a t u r e . Radi je o d g o v o r i o da se toga ne boji.
Vojnika d i k t a t u r a bila bi u stvari n a s t a v a k d a n a n j i h prilika i p o e t a k p o t p u n o g sloma.
Sto se tie t a l i j a n s k o g pitanja, mi m i s l i m o tia je s p o r a z u m sa Italijom sasvim m o g u uz
p o t p u n o o u v a n j e e k o n o m s k o g , k u l t u r n o g i s o c i j a l n o g i n t e r e s a n a r o d a u Dalmaciji. Mi Hrvati ne b o j i m o se Talijana i mi s m o u v e r e n i u to, da ne t r e b a imati nikakvih b o j a z n i r a d i Dalmacije i da Italijani n e m a j u z a p r a v o elju da je o s v o j e n e g o d sa n a m a ive u s p o r a z u m u
i u miru. 2 9

Ova izjava S t j e p a n a Radia, d a t a n e k o l i k o d a n a uoi njegove smrti, u

stvari predstavlja njegov politiki testament za njegove politike naslednike, na
k o m e su oni zasnivali itavu svoju politiku d e l a t n o s t sve do aprilskog sloma
Kraljevine Jugoslavije 1941.
Stjepan Radi je, istina, u s v o m e p o l i t i k o m d j e l o v a n j u varirao, m i j e n j a o p r o g r a m e ,
prelazio s jedne p o l i t i k e linije na d r u g u (od p r v o b i t n o g r e p u b l i k a n s t v a u m o n a r h i z a m nak o n p o m i r e n j a s d v o r o m I925.g itd), ali ipak mu se m o r a priznati, da je n e r i j e t k o n a g l a a v a o
p o t r e b u da H r v a t s k a o s t a n e u j u g o s l o v e n s k o m okviru .. - 30

U svome g o v o r u na sastanku 4. jula 1971. g o d i n e lanovima Izvrnog komiteta CK SKH i d r u g i m n a j o d g o v o r n i j i m politikim f u n k c i o n e r i m a , pored
ostalog, d r u g Tito je rekao:
. . . Dozvolili ste Matici (odnosi se na Maticu hrvatsku - p o d v u k a o V. T.)
da se pretvori u politiku oranizaciju do te m j e r e da ete sada to teko savladati. Prijela vas je, niste u stanju d a j e zauzdate. Maekovtina je tu preplavila.
Ja znam njihove metode. Znam Radia i Maekovce od prije rata. Radieva organizacija bila je kulaka oranizacija na vrhovima, a prema sitnom seljatvu bio
je demagog. On je mrzeo komuniste i nije zastupao interese radnike klase. Mi
smo mu nudili saradnju, ali s nama nije htio. To to je nastradao u Skuptini,
to je tragina stvar, ali se ne moe po tome ocjenjivati njegova politika .. ,3'
(Podvukao V. T.).
I pored Radieve smrti, HSS je ostala kompaktna', ali kad je ula u sastav
SDK. Pribievi, k a o drugi p r e d s e d n i k ove koalicije, poeo je da vri na nju
jak uticaj. Izmeu njega i Maeka, koji je izabran za Raievog naslednika, dolo je do r a z m i m o i l a e n j a u pogledu d i k t a t u r e . Maek je prilikom svojih audijencija kod kralja Aleksandra, pre 6. januara 1929. godine, p r v e n s t v e n o zahtevao u k i d a n j e Vidovdanskog ustava i c e l o k u p n o g u n u t r a n j e g ustrojstva
drave, a Pribievi je nastojao da SDK o b r a z u j e vladu koja bi sprovela nove
izbore. Maek je p r e d l a g a o kralju isto to i Radi p r e godinu dana, tj. da se
o b r a z u j e n e u t r a l n a vlada, na elu sa jednim g e n e r a l o m (izgleda da je bilo govora o generalu Petru ivkoviu, o k o m e je u svoje d o b a govorio i Radi), koja
bi pripremila teren za novi ustav radi priznavanja istorijskih oblasti, sprovo e n j a novog dravnog u r e e n j a i iskorenjivanja s t r a n a k e korupcije. 3 2

Izmeu 20. j u n a 1928. i 6. j a n u a r a 1929. kralj Aleksandar je konsultovao

efove s t r a n a k a kada mu je dr Maek p r e d a o svoje uvjete, sa kojima se sloio i Pribievi. Kralj je potraio savet p r o f e s o r a S l o b o d a n a Jovanovia, a ovaj
je - kada se u p o z n a o sa sadrajem optih i teritorijalnih uvjeta - r e k a o kralju
da je to isti dualizam, o n a k a v kakav je p o s t o j a o u Austro-Ugarskoj. Na to je
Aleksandar rekao: Ja to, k a o kralj Srba, Hrvata i Slovenaca, ne mogu da prihvatim. 3 3
Kad je uvidela da p r e k o svojih s t r a n a k a ne moe dalje da se o d u p i r e zahtevima Hrvatske, niti da odri dravnu celinu koja joj je bila nuna radi zadovoljavanja svojih interesa, s r p s k a buroazija je kralju Aleksandru pruila
p o t p o r u . Meutim, Svetozar Pribievi, p r e d s e d n i k S a m o s t a l n e d e m o k r a t s k e
stranke, ve se bio p o t p u n o raziao s kraljem u pogledu dravnog u r e e n j a .
Prilikom njegove prve audijencije jula 1928, tj. n e p o s r e d n o posle atentata u
Skuptini, kralj mu je, izmeu ostalog, rekao:
G o s p o d i n e Pribieviu, izgleda mi da g. Radi odlazi s u t r a u Zagreb. Molim Vas da mu
p r e d a t e m o j u p o r u k u , da sutra moe u Zagrebu da proklamuje rascep ( p o d v u k a o V.T.) Mi vi Se
ne m o e m o da o s t a n e m o z a j e d n o sa H r v a t i m a . Neu da i m a m nikakav rat s H r v a t i m a . Poto
ne m o e m o da o s t a n e m o z a j e d n o , bolje je da se r a z d v o j i m o . Bolje je da se r a s t a n e m o u miru,
kao v e d s k a i N o r v e k a Ako Radi p r i m a m o j p r e d l o g , on m o e s u t r a da p r o k l a m u j e otcepljenje. Mi e m o o t u d a p o v u i t r u p e , a o s l a v i e m o t a m o s a m o n e k o l i k o j e d i n i c a na granici,
da ne m o e da se kae da s m o te k r a j e v e ostavili Italijanima. Pa k a d t a m o b u d e u r e e n a na
r o d n a o d b r a n a , povui c e m o i te j e d i n i c e . . .
Vidite, g o s p o d i n e Pribieviu, Vi n e e t e da p r i z n a t e da je n a j b o l j e da se o d v o j i m o od
Hrvata. Sa o n i m t o e n a m ostati, i m a e m o b a r v r s t u d r a v u I m o j p o k o j n i o t a c mi je e s t o
govorio, da se sa H r v a t i m a ne m o e m o s p o r a z u m e t i , da su to vekovni neprijatelji S r b a i da
s n j i m a ne m o e m o voditi z a j e d n i k u politiku .. , 34

O razgovoru kralja Aleksandra sa Pribieviem prilikom njegove d r u g e

audijencije 4. j a n u a r a 1429. godine, kao i o razgovoru kralja Aleksandra sa
Vlatkom Maekom prilikom njegove audijencije 4. i 5. j a n u a r a iste godine
moe se videti iz sledee Maekove interpretacije:
.
P r e d s e d n i k k r a l j e v s k o g s u d a je 3. j a n u a r a 1929. g o d i n e t e l e g r a m o m pozvao Pribicevica i m e n e lino na k o n s u l t a c i j u sa k r a l j e m A l e k s a n d r o m . ..
.. Nas dvojica s m o se dogovorili p r e n e g o s m o odluili da p r i h v a t i m o poziv. Stigli s m o
u B e o g r a d 4. j a n u a r a . Istog j u t r a ja s a m p r i m l j e n kod Kralja, d o k je Pribieviu red bio posle
p o d n e Moj i n t e r v j u je t r a j a o n e p u n a pola asa, iako je to b i o m o j prvi r a z g o v o r sa k r a l j e m
A l e k s a n d r o m . Predstavio sam s e s a u o b i a j e n i m p o z d r a v o m , p r e n o s e i m u m o j e miljenje
i rekavi mu da stav ljam s e b e na n j e g o v o r a s p o l a g a n j e . Za uzvrat, on je p o n u d i o stolicu i,
bez uvoda, p i t a o m e d a m u o b j a s n i m t a n e u z r o k e n e z a d o v o l j s t v a H r v a t a s a r e i m o m . Htio
je da sazna da li ima m o g u n o s t i da se p o s t i g n e n j i h o v a s a r a d n j a u p o g l e d u o s t v a r e n j a bolje
i m i r n i j e d r a v e . Ja sam mu d e t a l j n o iznio sve p o t e k o e koje su Hrvati imali protiv r e i m a
poevi od 1918. g o d i n e Naglasio s a m mu glavni uzrok p o t e k o a , navodei da d r a v n a politika ne s a m o da je r e a v a n a bez Hrvata, ve im je ista kodila i ila na t e t u njihovih prava
i interesa. Pi i n c i p i j e l n o su greili oni u Srbiji koji su smatrali Jugoslaviju k a o u v e a n u Srbiju,
vie n e g o k a o n o v u drav u s a s t a v l j e n u od vie dravica. Ja sam mu o n d a n a v e o istorijske rei
s t a r o g m a a r s k o g d r a v n i k a F e r e n c a Deaka (Deak Ferenc) u p u e n e F r a n c u J o s i f u (Franz
Joseph): ukoliko je koul ja z a k o p a n a na p o g r e a n nain, s a m o vam p r e o s t a j e da je o t k o p a t e i z a k o p a t e prav im n a i n o m Da bi Jugoslavija postala v r a p o t r e b n o se vratiti unazad na 1918. g o d i n u i p o e t i sve iz p o e t k a , ovoga p u t a sa p r a v i m p r e d s t a v n i k o m H r v a t a koji
t r e b a biti uzet u obzir. Kralj je s l u a o u tiini sve t o s a m i m a o da k a e m , p r i p i s u j u i n e t o
u svojoj beleniti. Kada s a m zavrio, o n d a mi je "milostivo r e k a o da ga m o g u napustiti. Posle toga p o a o s a m na r u a k Pribicevicevoj kui kod n j e g o v e p o r o d i c e , gdje s a m ga s a e k a o
d o k se i on ne vrati. Kada se v r a t i o bio je u z r u j a n i ljut na kralja i r e k a o mi da se o d m a h

p o s v a a o sa njim. Priao mu je neshvatljivo na politiku situaciju, istiui mu da n e m a vie

s l o b o d n o g v r e m e n a od 20 m i n u t a da r a z g o v a r a s a m n o m k a o p r e d s t a v n i k o m H r v a t a , a i m a o
je v r e m e n a s a t i m a razgovarati sa m a n j i m l i n o s t i m a iz S r b i j e Na o d g o v o r Pribievica. k r a l j
je s a m o z a v r n u o r u k a v e svoje u n i f o r m e p o k a z u j u i svoje vene i d o d a o k a o p r i m j e d b u nem o g u e m i j e o d b i t i m o j u krv, n a t o mu je Pribievi r e k a o m o r a t e se o p r e d e l i t i da li hoete da b u d e t e kralj S r b a s a m o ili Hrvata t a k o d e . Ukoliko bi ovo d r u g o bio va izbor, o n d a
d o i t e u Z a g r e b da r e i m o h r v a t s k a p i t a n j a na licu mjesta
Poslije ovoga Pribievi mi je r e k a o da se o k r e n u o i o t i a o iz k r a l j e v s k e k a n c e l a r i j e , zat\ a r a j u i v r a t a j a k o za s o b o m , ne p r o g o v a r a j u i nita. Poslije m o g r a z g o v o r a sa Pribievicem
p o a o s a m p r e k o Save b r o d o m za 2U;mun. Tu sam p o s e t i o s t a r o g p r i j a t e l j a S c k u l u Drljevia,
imajui n a m j e r u da p r o d u i m vozom za Z a g r e b isto vee.
Sat v r e m e n a p r i j e m o g odlaska. P r e d s e d n i k k r a l j e v s k o g s u d a p o z v a o m e j e t e l e f o n o m
da d o e m idueg j u t r a kod kralja. Na n a e m d r u g o m s a s t a n k u 5. j a n u a r a A l e k s a n d a r me je
pitao d a m u o b j a s n i m m o j u k o n c e p c i j u r e o r g a n i z o v a n e Jugoslavije. J a sam t o o d m a h u r a d i o .
R e k a o sam mu da p o s t a j a n j e Jugoslavije zavisi na z a s n i v a n j u istinski f e d e r a l n e baze koja bi
sadrala 7 f e d e r a l n i h jedinica u s k l a d u sa istorijskim g r a n i c a m a , k a o t o su p o s t a j a l e 1918.
godine: 1. Slovenija. 2. H r v a t s k a . Slavonija i Dalmacija: 3. B o s n a i Hercegovina; 4. C r n a
Gora; 5. Srbija; 6. Vojvodina (juni dio M a a r s k e ) : 7. M a k e d o n i j a . Sve o n e t r e b a da i m a j u
svoje p o s e b n e vlade i p a r l a m e n t e za n j i h o v e a u t o n m n e stvari. C e n t r a l n a vlada i p a r l a m e n t
e p r e u z e t i vlast nad svim o p t i m s t v a r i m a , povezujui razliite n a r o d e u o d n o s u na s t r a n e
zemlje k a o j e d n u p r e d s t a v l j a j u u dravu. Na kraljevu p r i m e d b u u vezi m o g u i h o d s t u p a n j a
i z m e u z a k o n a i u j e d i n j e n j a ja sam o d g o v o r i o da ne v j e r u j e m u t a k v e svae, j e r bi svi aut o n o m n i zakoni bili o d o b r e n i o d s t r a n e kralja. A l e k s a n d a r nije i m a o nita d a kae n a m o j e
p o s l e d n j e rijei, n e g o mi je zahvalio na vane informacije, d o d a j u i o d l u n o budi s i g u r a n
da s a m t a n o u v e r e n da stvari ne m o g u ii na ovaj nain. Uzet u ih u svoje r u k e i s u g u r a n
sam da ja m o g u uiniti k r a j svim n e s l a g a n j i m a . Sa o v o m n e j a s n o m nagovijesti d o p u s t i o je
da o d e m . Kada s a m d o a o do kola. j e d a n od njegovih sluga p o t r a o je z a m n o m i r e e da k r a l j
eli da se v r a t i m za m o m e n a t . Kada s a m p o n o v o u a o u n j e g o v u k a n c e l a r i j u n a a o s a m ga
d v e n o g e u d a l j e n o g od vrata. O d m a h s a m mislio da ima n e t o da mi ree, ali da se ne m o e
p r i b r a t i d a p r o g o v o r i . P o g l e d a o s a m g a iekujui n e k o l i k o s e k u n d i , o n d a m i j e d n o s t a v n o
r e e ja s a m s a m o eleo da Vam kaem da ne elim Vau slubu ni d a n a vie - s l o b o d n i
ste nastaviti put za Zagreb.
Vae v e l i a n s t v o to je bila m o j a n a m j e r a i ja u s t v a r n o uzeti prvi s l o b o d n i b r o d za
Z e m u n , a o d a t l e sledei voz za Zagreb. U r e d u , kralj r e e p o s l e p r e d a h a , o n d a d o d a d e :
k o n s u l t o v a c u se sa p r o f e s o r o m S l o b o d a n o m J o v a n o v i e m . p o z n a t i m s p e c i j a l i s t o m za organizovanje drave, p r e m a vaim i z n e s e n i m p r e d l o z i m a . 3 5

Dr Ferdo C u l i n o v i k o n s t a t o v a o je:
1 u r a d i k a l n i m politikim k r u g o v i m a , a - k a k o su i n j e n i c e p o k a z a l e - i u s a m o m dvoru. pojavila se i stala isticati i ideja o t o m e da se H r v a t s k a amputira od o s t a l e drave, o i t o
zbog f e d e r a l i s t i k o g stava veine n j e n i h politikih p r e d s t a v n i k a u S k u p t i n i . Federalistiki
politiari iz H r v a t s k e o n e m o g u i v a l i su. dakle, c e n t r a l i s t i k o j oligarhiji n e s m e t a n o v r e n j e
d r a v n e vlasti, i stoga, d a k l e , t r e b a H r v a t s k u amputirati . . . Ta m i s a o o amputaciji . . . se
javlja u s a m o m d v o r u . Ima p o d a t a k a , iz kojih se d a d e zakljuiti, da je i s a m k r a l j A l e k s a n d a r
i s t a k a o m o g u n o s t amputacije H r v a t s k e . . Kralj A l e k s a n d a r K a r a o r e v i p o k a z i v a o j e
jo za v r i j e m e p r v o g svjetskog r a t a s l a b o p r i k r i v e n i svoj velikosrpski stav .. . 3 e

Meutim, kralj Aleksandar je 6. j a n u a r a 1929. godine svojom Proklamacijom objavio nepovredivost jugoslovenskog n a c i o n a l n o g u n i t a r i z m a i zaveo
tzv. estojanuarsku diktaturu, raspustio Skuptinu i odluio da p r e s t a n e vanost listava od 28, j u n a 1921. g. (v. Prilog la). Za p r e d s e d n i k a vlade postavio
je generala Petra ivkovia, a Z a k o n o m od 3. o k t o b r a 1929. regulisano je: . . .
Slubeni naziv drave Srba, Hrvata i Slovenaca je: Kraljevina Jugoslavija . . .
Posle toga nastaje p r o g a n j a n j e ne s a m o separatista vel i k o h r v a t s k e politike
organizacije Hanao, koji su z a j e d n o sa velikohrvaiskim separatistikim elem e n t i m a u inostranstvu produili da a g u u j u /a uspostavu nezavisne drave
Hrvatske, nego i svih drugih opozicionara, a naroito komunista Samo u razdoblju od 192y. do 1931. godine ubijeni su mnogi komunistiki prvaci: uro

Dakovi, Paja Marganovi, Josip Debeljak, Risto Samardic, Bracan Bracanovi. Pero Popovi-Aga, Mijo Oreki i dr. 3 7
Lijevo, n a p r e d n o krilo HSS nije bilo odluan protivnik Jugoslavije. Jedan
d e o vodstva s t r a n k e s m a t r a o je d a j e ostanak Hrvata u g r a n i c a m a Jugoslavije
mogu a k o se drava temeljito p r e u r e d i u pravcu federacije ili k o n f e d e r a c i j e
i time se o b e z b e d e interesi h r v a t s k e buroazije. (Takvo stanovite z a s t u p a o
je i dr Ante Paveli-Zubar, koji je 1918, kao p o t p r e s e d n i k N a r o d n o g vijea, postigao s p o r a z u m sa s r p s k o m vladom o stvaranju zajednike drave). Meutim. sada su HSS i hrvatska buroazija bili izigrani. Naime, oni su se nadali
da e vlada g e n e r a l a ivkovia omoguiti p r e u r e e n j e drave na federalistikom principu, koji bi hrvatskoj buroaziji d a o a u t o n o m n i s a b o r u Zagrebu i
hrvatsku zemaljsku vladu. Umesto toga, u novom reimu, koji je p o t e n c i r a o
centralizam, srpski d e o vlade predstavljao je s k u p istaknutih politiara srpskih g r a a n s k i h partija sa kojima je HSS odbijala svaku s a r a d n j u . U stvari,
estojanuarski reim je predstavljao novo izdanje vladavine s r p s k e buroazije
(s tim to je kralj za tu vladavinu p r e u z e o o d g o v o r n o s t na sebe i i s t o v r e m e n o
zaloio svoj lini autoritet), bez obzira to je u tu vladu ulo i nekoliko lanova
HSS. U o b r a z o v a n j u takve vlade vidnu ulogu imala je jugoslovenska masonerija, a i velike sile, kojima je bilo stalo da se odri dravna celina Jugoslavije. 3 8
Kasnije, oktroisanim Ustavom od 3. septembra 1931. godine sankcionisan
je olicijelni jugoslovenski nacionalni unitarizam kao o p r a v d a n j e c e n t r a l i z m a
p o t r e b n o g d v o r u i h e g e m o n i s t i k i m e l e m e n t i m a o k o njega. Tada je d e k r e t o m
proglaeno da u Kraljevini Jugoslaviji postoji s a m o je'dan n a r o d jugoslovenske nacionalnosti. Iako se u ovom oktorisanom Ustavu ne govori o jugoslovenstvu, ipak se iz niza njegovih o d r e d a b a vidi takav nacionalno-unitaristiki
stav p r e m a n a c i o n a l n o m pitanju. Ali, u v o e n j e m p s e u d o p a r l a m e n t a r i z m a sa
N a r o d n o m s k u p t i n o m i S e n a t o m , tj. o b n o v o m politiko-stranakog ivota,
stvorene su nove m o g u n o s t i za akciju i od strane opozicije protiv centralizma. Naime, d v o r je p o l o v i n o m d e c e m b r a 1931. godine f o r m i r a o tzv. Jugo slovensku radikalno-seljaku demokratiju, kao vladinu stranku, o k u p l j a n j e m politikih ljudi iz svih ranijih g r a a n s k i h politikih stranaka, p o s e b n o iz Radikalne, D e m o k r a t s k e i HSS, a n a s u p r o t njoj razvija se i opozicija. Iako je Sel j a k o - d e m o k r a t s k a koalicija bila z a b r a n j e n a od 6. j a n u a r a 1929. godine, ona
je i dalje delovala, a njena aktivnost se naroito ispoljavala p o d uslovima policijskih p r o g o n a federalistikih antidravnih elemenata.
Obnavljajui svoj rad, Izvrni o d b o r ove koalicije sastao se od 5. do 7. nov e m b r a 1932. godine u Z a g r e b u i tom prilikom je usvojena rezolucija (njen nacrt p r i p r e m i o je Ante T r u m b i ) poznata pod i m e n o m Zagrebake p u n k t a c i j e
S e l j a k o - d e m o k r a t s k e koalicije. U ovom politikom m a n i f e s t u o t r o se osu u j e s r b i j a n s k a hegemonija, istie zahtev d a j e vraanje na 1918. godinu kao
ishodniku taku p r e k a p o t r e b a da se povede o d l u n a i to bolje organi*ovana b o r b a protiv te hegemonije, da se pristupi n o v o m u r e e n j u dravne zajednice u kojoj e biti iskljuena prevlast j e d n o g ili vie njenih lanova nad
ostalima, t a k o da b u d e j e d n a asocijacija interesa, zasnovana na s l o b o d n o j volji njenih lanova, i da svaki lan u svojoj zemlji, kao i da svi, udrueni u zaj e d n i k o m s a r a i v a n j u na poslovima opteg interesa zajednice - koji e se
s p o r a z u m n o utvrditi - b u d u mogli osigurati p o s e b n e i s k u p n e interese, te zajamiti n a p r e d a k i procvat m o r a l n o g i materijalnog ivota n a r o d a srpskog.

naroda hrvatskog i naroda slovenakog. Posebni interesi inojezinih manjina

p o t p u n o e se zajamiti. 3 9
Punktacije su izazvale naroit odjek zato to se S e l j a k o - d e m o k r a t s k a
koalicija u njima prvi put sasvim jasno i o d r e e n o izjasnila za federaciju, a
centralistika vlada ih je uzela kao povod za p o o t r e n j e svojih represalija protiv federalista u svim p r e a n s k i m krajevima. 4 0
U ostalim opozicionim krugovima taj politiki m a n i f e s t ukazivao je na
k o n s t r u k t i v n u s t r a n u politike preanske SDK i vladi izbijao iz r u k u njen
d o t a d a n j i politiki adut d a j e preanska opozicija, n a v o d n o , listom separatistika i antidravna. Posle objavljivanja Punktacija u r e d o v i m a drugih opozicionih krugova poeli su se javljati glasovi o p o t r e b i r a z m a t r a n j a njihove osnovanosti. S m a t r a j u i da se Punktacijama u d a r a na osnove n j e n e
politike i da je takav p o s t u p a k SDK u s u p r o t n o s t i s p o s t o j e i m d r u t v e n i m
p o r e t k o m , tako da n a m e e p o t r e b u krivinog g o n j e n j a protiv njihovih autora. Vladu je p o d s t a k l a na otar istup protiv opozicije zbog sve jae delatnosti
iz inostranstva p o t a k n u t i h separatistikih velikohrvatskih e l e m e n a t a . 4 '
U nizu m e r a koje je Srkieva vlada p r e d u z e a protiv svojih p r o t i v n i k a
p o v o d o m zagrebakih Punktacija treba istai p r o c e s protiv Vlatka Maeka
koji je p o e o 31. j a n u a r a 1933. (kada je zatvoren i d e p o r t o v a n u ajnie), to
je dalo p o v o d a opoziciji, naroito velikohrvatskim separatistikim elementima. da p r o n o s e glasove k a k o vlada progoni Hrvate s v a k o m prilikom. A kad
je Maek, p o v o d o m optunice dravnog tuioca 13. aprila 1933. zatvoren u
Beogradu, opozicija je organizovala v e o m a j a k u a n t i r e i m s k u d e m o n s t r a c i j u
angaovanjem velikog b r o j a istaknutih pravnika za njegovu o d b r a n u i upuivanjem velikog broja pozdravnih t e l e g r a m a koji su, u stvari, bili p r o t e s t protiv reima. Posle Maekove o s u d e na tri godine strogog zatvora na osnovu Zak o n a o zatiti 29. aprila 1933. vlada je protiv sebe izazvala novi talas p r o t e s t a .
Tako se pokazalo da je d o t r a j a l a Srkieva politika j a k e ruke i da je Maekova p o p u l a r n o s t sve vie rasla. Takvo stanje nisu mogle p r o m e n i t i ni tri
vlade Nikole Uzunovia u toku 1934. godine. 4 2
Ni prva vlada Bogoljuba Jevtia za vreme Namesnitva, posle pogibije
kralja Aleksandra u Marseju 9. o k t o b r a 1934. godine nije uspela da otkloni dotadanju zaotrenost i nepomirljivost s u p r o t n o s t i s o b z i r o m na o s n o v n a pitanja drave, j e r je i ona, posle prvih u m i r u j u i h izjava iznetih u Deklaraciji
od 3. j a n u a r a 1935. pred N a r o d n o m s k u p t i n o m , produila s ranijim politikim k u r s o m bezobzirnosti protiv svih antidravnih k o m u n i s t a i hrvatskih
federalista. Razuml jivo je da na takvim o s n o v a m a nije mogla nai zajedniki
jezik s opozicionim e l e m e n t i m a ni u pogledu socijalnog, ni u p o g l e d u nacionalnog pitanja, jer je u p o t p u n o s t i ostala na starim t e m e l j i m a kraljeve politike, tj. na p r o d u a v a n j u otrog nacionalno-unitaristikog i centralistikog
politikog kursa - u stvari na o s n o v a m a koje su istakli e s t o j a n u a r s k a diktatura i oktroisani Ustav. Pored p r o g o n a komunista, Jevtieva vlada se o k o m i l a
na s t u d e n t e n a r o i t o posle studentskih d e m o n s t r a c i j a 6. j a n u a r a i 1. f e b r u a r a
1935. godine, kao i na hrvatske federaliste, n a r o i t o k r a j e m 1934. p o s l e marsejskog a t e n t a t a i p o e t k o m 1935. kada su velikohrvatski separatistiki elementi izveli nekoliko d e m o n s t r a t i v n i h ispada. Tom prilikom vlada je sprovodila t e r o r protiv m n o t v a g r a a n a i time postigla ba o n o to su f r a n k o v a k i
elementi eleli da izazovu svojim ispadima. I ne s a m o to, a n d a r m e r i j a i po-

lici ja razvile su svoju samovolju i o k r u t n o s t i zlostavljanje g r a a n a i seljaka

i na ostalim delovima Hrvatske gde nije bilo f r a n k o v a k i h ispada. Takvo pos t u p a n j e a n d a r m e r i j e izazivalo je na svim s t r a n a m a u zemlji d u b o k o ogoren j e - i u srbijanskim opozicionim krugov ima javno je osuivana takva samovolja vladinih o r g a n a koji su se izdigli iznad zakona k a k o se tada govorilo
u tim redovima. Po Hrvatskoj i ostalim preanskim krajevima opozicija se
prikupljala i sve otvorenije pretila Jevtievoj vladi, traei da p o d n e s e ostavku. Uoavajui o p a d a n j e b r o j a svojih pristalica i naglo j a a n j e opozicije i njene politike aktivnosti, vlada je pribegla izborima da bi pojaala svoje pozicije, nadajui se da e dobiti veinu samim lim to e izbore sprovoditi javnim
glasanjem, uz pretnje, nasilja i falsifikate, kao i uz p r i m e n u izbornog zakona
od 10. s e p t e m b r a 1931. sa i z m e n a m a od 24. m a r t a 1933. godine, koji opoziciju
dovodi u n e r a v n o p r a v a n poloaj. Tako je dolo do p e t o m a j s k i h izbora 1935.
godine. 4 3
Prema slubenim statistikim p o d a c i m a , lista Bogoljuba Jevtia na petoinajskim izborima dobila je 1,746.982 ili 60.6% od u k u p n o g broja glasaa, a lista Udruene opozicije (s dr M a e k o m na elu) 1.076.345 ili 37,4%, t a k o da je
lista Bogoljuba Jevtia, p r e m a r e a k c i o n a r n o m I z b o r n o m z a k o n u za najvei
broj glasova, dobila tri p e t i n e m a n d a t a . Meutim, kad se ima u vidu pod kak\ im uslovima su vreni izbori, o n d a se moe j a s n o zakljuiti da reim na ovim
izborima nije postigao cilj koji je eleo, ve je, u stvari, p o r e t r p e o k r u p a n poraz, tim p r e to je o g r o m n a veina, glasaa, naroito u svim n a c i o n a l n o ugnjetenim krajevima, glasala protiv p r o d u e n j a ugnjetake politike jugoslovenske vlade. 4 4
U Rezoluciji CK KPJ od j u n a 1935. kae se d a j e i poslije o d b i j a n j a zajednikog i s t u p a n j a od s t r a n e socijalne d e m o k r a t i j e i opozicije, s a m o s t a l n a lista r a d n i k e klase mogla i trebala biti istaknuta. Neisticanjem liste, neostvar e n j e m dovoljnog broja radniko-seljakih k a n d i d a t a po srezovima i nedovoljnim javnim i s t u p a n j e m r a d n i k e klase, oteano je bilo proletarijatu da u
ovim izborima istupi pred najirim n a r o d n i m m a s a m a kao ozbiljan pretendent na r u k o v o d e u ulogu u n a r o d n o j b o r b i protiv velikosrpskog faizma . ..
Kurs partije na s a m o s t a l n o i s t u p a n j e r a d n i k e klase na osnovi najire primjene taktike b o r b e n o g s p o r a z u m a bio je a p s o l u t n o pravilan . . .
K o m u n i s t i k a partija bila je p r i n u e n a da na tim izborima ima tek podr e e n u ulogu ili, k a k o je r e e n o u p o m e n u t o j Rezoluciji, da se lanovima KPJ
stvori neka prirepaka orijentacija na klipsanje za Ujedinjenom opozicijom
i za socijai-demokratskim v o a m a .. . 45
P r e m a tome, j a s n o se vidi da su i vlada i g r a a n s k a opozicija i tom prilikom imale j e d n a k stav p r e m a k o m u n i s t i m a , jer su ih njihovi klasni interesi
i dalje upuivali da nastavljaju svoj neprijateljski stav, ne elei sa n j i m a nikakvu bliu politiku s a r a d n j u .
Do p e t o m a j s k i h izbora (1935) Maek je vodio politiku o t r e distance prema s l u b e n o m Beogradu, a u praksi i p r e m a opozicionom, zbog propalih pokuaja da se usaglase gledita opozicionih g r u p a u Srbiji i Hrvatskoj, odbacujui bilo kakvu s a r a d n j u sa B e o g r a d o m . Govorei o razvoju politike situacije u Hrvatskoj posle 1935. dr Ljubo Boban istie:
'Dogodilo se luko da je Hrvatska seljaka stranka izgubila svoju stranaku fizionomiju i
stvarno se pretvorila u jedan pokret, sastavljen od vie komponenata, ona se pretvorila u tzv. Hr-

vatski narodni pokret. (, P o d v u k a o V. T.) H r v a t s k a seljaka s t r a n k a , s t i c a j e m okolnosti, nalazila

se na elu ovog p o k r e t a , koji je d a k l e p r e v a z i a o d i m e n z i j e r a n i j e H S S i u o p e s t r a n a k e dimenzije . . .
elei da se p r e d s t a v i k a o politiki izraz cijele H r v a t s k e , da se u o d n o s u na B e o g r a d
i m a j u t o jae pozicije, vodstvo HSS prihvatilo j e pod svoje o r g a n i z a c i o n e f o r m e sve o n e politike k o m p o n e n t e , koje su bilo s kojih pozicija zauzimale negativan stav p r e m a r e i m u i
imale isti globalni cilj: r j e e n j e h r v a t s k o g pitanja. Nalazei se p r e d p r i o r i t e t n i m z a d a t k o m ,
n a c i o n a l n i m p i t a n j e m , v o d s t v o H S S nije elelo da se o b r a u n a v a sa s t v a r n i m p r o t i v n i k i m
politikim k o m p o n e n t a m a a k o su o n e m o g l e biti k o r i e n e u politikoj b o r b i za o s t v a r e n j e
p r i o r i t e t n o g cilja. Suradnju sa frankovakim elementima diktirali su i klasni interesi vodstva
HSS. Na taj nain se Hrvatska seljaka stranka opteretila ustakim pokretom kao jednim neugodnim partnerom. Frankovaki element formirao se u tzv. Hrvatskom narodnom pokretu kao
njegovo desno krilo. ( P o d v u k a o V. T.). Ukoliko se h r v a t s k o p i t a n j e odugovlailo, u t o l i k o je
ovo krilo d o b i j a l o jai u t j e c a j . N j e g o v o m j a a n j u p r i d o n o s i o je i vanjsko-politiki razvoj, osobito j a a n j e N j e m a k e i Italije, za koje je o v o krilo i vezivalo o s t v a r i v a n j e svojih ciljeva. Djelujui u o k v i r u HSS, o n o se spolja pojavljivalo k a o njen sastavni dio, pa su o t u d . s p o l j a gled a n o . identificiralo s a H r v a t s k o m s e l j a k o m s t r a n k o m . 4 6

Pokuaji opozicionih s t r a n a k a u Srbiji da se s p o r a z u m e j u sa SDK posle

Zagrebakih punktacija propali su zato to je SDK zahtevala da se opozicija
u Srbiji kao celina izjasni u prilog gledita koja su o d r a v n o m u r e e n j u izneta
u Zagrebakim p u n k t a c i j a m a , a opozicione s t r a n k e u Srbiji nisu uspevale
da f o r m u l i u takvo zajedniko gledite, sada - u uslovima kada je vlada sprovodila nasilje i k a d a je njen uticaj p o e o naglo da opada, tj. posle raspisivanja
p e t o m a j s k i h izbora d o l o je do intenzivnijih k o n t a k a t a vodstava opozicionih
s t r a n a k a - D e m o k r a t s k e i Zemljoradnike s t r a n k e i SDK - radi d o n o e n j a zaj e d n i k e liste, pa su postigli s p o r a z u m da na izbore p o d n e s u zajedniku listu
Udruene opozicije, s tim da nosilac k o n d i d a t s k e liste b u d e p r e d s e d n i k SDK,
o d n o s n o HSS, Vlatko Maek. Radikalna stranka, JMO i SLS su p r e g o v a r a l e
sa p r e d s e d n i k o m vlade B. Jevtiem o ueu na vladinoj listi, a u isto v r e m e
su. na inicijativu s t r a n a k a Udruene opozicije, sa njima voeni pregovori da
se p r i d r u e Udruenoj opoziciji. Poto su ovi pregovori propali, Radikalna
s t r a n k a i SLS su odluile da apstiniraju, a JMO je prila listi Udruene opozicije 4 7 .
Unutranji politiki razlozi za zajedniku akciju opozicije protiv vlade
Milana Stojadinovia nametali su se uglavnom zbog sve otrijeg pritiska reima protiv svih njegovih politikih protivnika. Samovolja i n e o d g o v o r n o s t
o r g a n a vlasti, na elu s Milanom Stojadinoviem. ispoljavala se sve oiglednije. Policijski a p a r a t p o s t u p a o je sve surovije sa p r o t i v n i c i m a reima. Opozicija se nalazila u sve g o r e m poloaju, j e r je Stojadinovi svojim faistikim
m e t o d a m a p r o g o n i o svoje protivnike, sve tenje povezujui Kraljevinu Jugoslaviju sa silama Osovine. U takvim uslovima, za r u e n j e njegovog reima bilo
je p o t r e b n o da se organizuje j e d n a m a s o v n a opoziciona politika organizacija
- n a r o d n i front - koja e prinuditi i kneza Pavla i Stojadinovia da p r e k i n u
p r o t i v n a r o d n u u n u t r a n j u i spoljnu politiku. S takvim p l a n o m n a j p r e je istupila KPJ i jo 1935. p o k r e n u l a tzv. Jedinstvenu radniku partiju, sa ciljem da
iegalizuje svoj politiki rad i o k u p i ire n a r o d n e mase. O t o m e je na Drugom
kongresu KPH (21. do 25. n o v e m b r a 1948.) reeno:
. . . Traei legalne f o r m e politikog rada partija organizira 1935. Jedinstvenu r a d n i k u partiju, koja se kasnije proirila u Stranku radnog naroda.
Oko S t r a n k e r a d n o g n a r o d a - za razliku od Jedinstvene r a d n i k e partije
- okupljali su se ne s a m o radnici, nego i d e m o k r a t s k i raspoloeni g r a a n i i

seljaci, koji su p o d uticajem nae partije otpadali od HSS i ostalih graanskih

politikih stranaka.
S t r a n k a radnog n a r o d a imala je m n o g o iru p l a t f o r m u od Jedinstvene
radnike partije . . 4 8
U avgustu 1935. Politbiro CK KPJ je istakao: . . . Treba ujediniti b o r b u
raznih slojeva n a r o d a u m o a n i jedinstven p o k r e t u Frontu narodne slobode...
O zadacima ovog f r o n t a kae se:
. . . Fronta n a r o d n e s l o b o d e je istinski i bratski savez sviju protivnika
estojanuarskog reima, a nije nikakav manevar. Organizacije i stranke, koje
ulaze u FNS, treba zajedniki da izrade p l a t f o r m u zahtjeva i zajedniki utvrde
zadae FNS. Komunisti predlau i zauzee se za to, da FNS prihvati ove tri
glavne zadae:
1. u n i t e n j e e s t o j a n u a r s k o g reima;
2. r a v n o p r a v n o s t m e u n a r o d i m a Jugoslavije;
3. s p r e a v a n j e da se tereti krize p r e b a c e na lea n a r o d a i poboljanje poloaja irokih n a r o d n i h slojeva na r a u n bogataa.
Sline apele upuivala je KPJ i kasnije. Tako je CK KPJ na P l e n u m u aprila
1936. pozivao na u d r u e n j e svih slobodarskih snaga u zemlji da se o b r a z u j e
Narodni front, ali graanski politiari nisu hteli ni da uju /a zajedniku politiku akciju sa k o m u n i s t i m a , s m a t r a j u i ih svojini primarnim neprijateljem. 4 9
Posle p e t o m a j s k i h izbora. Udruena opozicija je bojkotovala N a r o d n u
skuptinu, ali se s t r a n k e nisu mogle tenje povezati i usaglasiti svoja gledita,
iako je ujesen 1935. f o r m i r a n Radni o d b o r opozicije sa tim ciljem. Poto je odb o r Radikalne stranke r a s k i n u o veze sa JRZ, t a k o da su se radikali p o e t k o m
1936. godine pridruili s t r a n k a m a Udruene opozicije i uli u njen Radni odbor, itava 1936. godina je prola u m e u s o b n o m n a g a a n j u Radikalne, Dem o k r a t s k e i Z e m l j o r a d n i k e stranke, s jedne, i SDK sa ovim s t r a n k a m a , s druge strane. K r a j e m d e c e m b r a 1936. g o d i n e knez Pavle je i n d i f e r e n t n o primio
m e m o r a n d u m ovih triju srbijanskih stranaka, u k o j e m su bili izneti osnovni
pogledi i sugestije za reavanje otvorenih pitanja.
Posle n e u s p e h a razgovora sa Stojadinoviem s r e d i n o m j a n u a r a 1937. u
Breicama, Maek je p o k u a o da pojaa veze sa Udruenom opozicijom. Posle dueg pregovaranja, na osnovi n a c r t a Z e m l j o r a d n i k e s t r a n k e uz korekcije ostalih stranaka, kao i na zahtev Maeka, efovi s t r a n a k a obrazovali su
tzv. Blok narodnog sporazuma (BNS) i 8. oktobra potpisali Sporazum.
Tim S p o r a z u m o m je bilo p r e d v i e n o da e se o b r a z o v a t i k o n c e n t r a c i o n a vlada od
onih s t r a n a k a koje imaju . k o r e n j a u n a r o d u ' i da e ta vlada, u saglasnosti s K r u n o m , proglasiti p r i v r e m e n i Osnovni zakon kojim se u k i d a postojei Ustav. U o v o m O s n o v n o m zakonu. u k o j e m e biti s a d r a n i o s n o v n i principi koji su van s p o r a i vredeti do d o n o e n j a novog
Ustava, li principi bie i n k o r p o r i r a n i u n o v o m Ustavu i to: Jugoslavija je n a s l j e d n a , u s t a v n a
i p a r l a m e n t a r n a m o n a r h i j a , u kojoj vlada kralj Petar II iz d i n a s t i j e K a r a o r e v i c a . a do njegova p u n o l j e t s t v a k r a l j e v s k u vlast vrit ce n a m j e s n i t v o : g r a a n s k e i politike s l o b o d e i parl a m e n t a r n a vladavina m o r a j u biti z a g a r a n t o v a n e . Istoga d a n a k a d a vlada stupi n a u p r a v u
proglasit e se novi izborni z a k o n i raspisati izbori za U s t a v o t v o r n u s k u p t i n u . Novi Ustav
d o n i j e t e se s a m o p r i s t a n k o m veine Slovenaca, veine H r v a t a i veine S r b a u Ustavotvornoj skuptini. 5 0

S p r o v o e n j e ovog S p o r a z u m a zavisilo je najvie od kneza Pavla, koji je

p r e m a n j e m u od s a m o g poetka imao negativan stav, a njegovom sprovode-

nju su se protivili Stojadinovi, Koroec i Spaho. Prilikom audijencije kod

kneza Pavla, k r a j e m j u n a 1938, Maek je p o n o v o zahtevao da se raspiu izbori
za Ustavotvornu s k u p t i n u i predloio knezu da prihvati S p o r a z u m od 8. okt o b r a 1937. godine, ali je knez odgovorio da sam o t o m e ne moe d o n e t i odluku, da to zavisi od stava d r u g a dva namesnika, d a j e Srbija protiv Sporazuma opozicije i da je poloaj Stojadinovieve vlade stabilan. Maek je r e k a o da
druga dvojica n a m j e s n i k a ne znae nita, niti e postojati a k o bi se prihvatio
i realizirao S p o r a z u m opozicije. 1 Stojadinovi je o d b a c i o S p o r a z u m kao
bazu za s p o r a z u m s Maekom. 5 1
Prilikom p o s e t e Maeka Beogradu, predstavnici Bloka S p o r a z u m a su 15.
avgusta 1938. godine doneli novu Rezoluciju kojom je p o t v r e n a vernost Spor a z u m u od 8. o k t o b r a 1937. i p o n o v o naglaena p o t r e b a n e o d l o n o g u k i d a n j a
Ustava. Posle dolaska u Beograd, Maek je traio da ga primi knez Pavle da
bi ga obavestio o stavu opozicije p r e m a Stojadinovievoj vladi. Posle izvesnog
oklevanja, knez Pavle g a j e ipak p r i m i o u d v o r s k o m vozu na p u t u od Zidanog
Mosta do Zagreba 9. o k t o b r a 1938. godine. (Maek je zbog tog o d u g o v l a e n j a
bio o d u s t a o od audijencije). U svojim Memoarima Maek je naveo d a j e knez
Pavle tom prilikom n a m e r n o izbegavao da razgovara o politikim pitanjima,
m a d a je. s u p r o t n o tome, u j e d n o m razgovoru sa M. T u p a n j a n i n o m , u m a r t u
1939. godine, izjavio d a j e s knezom Pavlom tada razgovarao o t e r i t o r i j a l n o m
a s p e k t u hrvatskog pitanja. 5 2
U Rezoluciji od 15. avgusta 1938. godine na kraju se kae:
.
Jedino u n a r o d n o m reimu i jedino u slonom zalaganju Srba i Hrvata drava moe
nai i m o r a l n u i politiku i vojniku snagu, dovoljnu, da odoli k u n j a m a , koje o d a s v u d navaljuju . . . Kada su ova dva n a r o d a (srpski i hrvatski - p r i m V. T.), svaki za s e b e u raznim
v r e m e n i m a i u n e j e d n a k o j b o r b i , pokazali toliko ivotne snage, j a s n o je. da o n i z a j e d n o m o g u
imati d o v o l j n o s n a g e da u s v a k o m s l u a j u protiv s v a k o g a b r a n e i o d b r a n e svoju s l o b o d u i
svoju s a m o s t a l n o s t .
P o t r e b n o j e stoga, d a s e o d s t r a n e sve z a p r e k e , koje s p r e a v a j u s l o b o d n u o r g a n i z a c i j u
n a r o d a u slozi, u j e d n o j u r e e n o j d r a v n o j zajednici.
Zato p o z i v a m o sve S r b e i Hrvate, da zbiju svoje r e d o v e , te da se j e d n o m o d l u n o m , ustr a j n o m i n e p o k o l e b l j i v o m b o r b o m ukloni ova n e n a r o d n a i n a m e t n u t a v l a d a v i n a . . .
S a m o z a j e d n i k a volja i p u n a s o l i d a r n o s t i S r b a i H r v a t a j a m s t v o su bolje b u d u nosti nae d r a v n e z a j e d n i c e . 5 3

Iz ove, kao i iz Rezolucije od 8. o k t o b r a 1937. godine, i p o r e d m a n j k a v o s t i

njihovog sadraja, n a r o i t o u pogledu isticanja p r a v a s a m o dva n a r o d a - srpskog i hrvatskog - i zadravanja m o n a r h i s t i k o g sistema vladavine - vidi se
konstruktivan stav Maeka, o d n o s n o vodstva HSS i SDK i vodstva s t r a n a k a
Udruene opozicije u Srbiji da se o t v o r e n a p i t a n j a reavaju s p o r a z u m i m a .
U letku Radnom narodu grada i sela, od 10. s e p t e m b r a 1939. godine. Inicijativni o d b o r za s t v a r a n j e Stranke radnog n a r o d a Hrvatske (za ta se zalagala KPJ - p r i m . V. T.), izmeu ostalog kae se:

Sav radni narod svesrdno je pozdravio i temeljna naela Bloka opozicije (to je b i o tzv.
Blok n a r o d n o g s p o r a z u m a , i z m e u SDK i U d r u e n e opozicije, koji je izneo svoj opozicioni
stav p r e m a S t o j a d i n o v i e v o j vladi - V. T.). utvrena na Konferenciji u Zagrebu 8. listopada
1937. godine ( p o d v u e n o u originalu), znajui da su s m e r n i c e u t o m a k t u d o b r e i p o u z d a n e
za razvitak u n u t r a n j i h politikih prilika u s m j e r u n a c i o n a l n e r a v n o p r a v n o s t i i d e m o k r a c i je .
Radni n a r o d je zahtevao da t radnika klasa preko svog samostalnog politikog pokreta
bude ukljuena u Blok narodnog sporazuma kao rai'nopravan politiki faktor ( p o d v u e n o u
originalu) M e u t i m , s t r a n k e Bloka opozicije odbijale su o v a j zahtjev, a ni s a m taj Blok nikad
nije u s p e o da iz s t r a n a k a koje su ga sastavljale stvori j e d i n s t v e n i i b o r b e n i blok s j e d i n s t v e nim m i n i m a l n i m p r o g r a m o m za o i v o t v o r e n j e s v e a n o p o t p i s a n i h s m j e r n i c a o r e e n j u na-

rodno-politikih p i t a n j a . . P r o c e s c i j e p a n j a Bloka opozicije u b r z a n je posle izbora od II

dec. 1938.
Mjesto d a velika n a r o d n a p o b j e d a b u d e p o d s t r e k z a izvojevanje k o n a n e p o b j e d e ,
mjesto da ona bude uvod u zajedniku i jedinstvenu b o r b u za oivotvorenje pravilno postavljenih s m j e r n i c a , k a k o su to z a h t j e v a l e najire n a r o d n e m a s e u i t a v o j zemlji, vodstva stran a k a Bloka su se sve vie u d a l j a v a l a j e d n o od d r u g i h , ne vodei r a u n a da se time u d a l j u j u
i od n a r o d a . To d o k a z u j e i ulazak p r v a k a b e o g r a d s k e U d r u e n e opozicije u S t o j a d i n o v i e v u
s k u p t i n u . Kad je d o l o do prvih razgovora dr M a e k a i p r e d s e d n i k a vlade Drag. Cvetkovia
jaz izmeu veeg dela s r b i j a n s k e U d r u e n e opozicije i S c l j a k o - d e m o k r a t s k e koalicije prob u d i o se jo vie i jasnije, z a h v a l j u j u i m e u s o b n o j b o r b i za vlast i d v o l i n o s t i vodstava pojedinih opozicionih s t r a n a k a . 5 4

Posle dolaska Hitlera na vlast u N e m a k o j 1933. godine, Maek i vodstvo

HSS su se p o s e b n o zalagali da zainteresuju Rim i Berlin za h r v a t s k o pitanje.
Jedan d o b a r d e o vodstva i uticajnih ljudi HSS-a, n a r o i t o u krugovima omladine, postaje, m e u t i m , vrlo impresioniran! d o l a s k o m Hitlera na vlast u
Nemakoj, te se utjecaj faizma na vrhove HSS od toga d o b a sve vie i vie
pojaavao. Ostali dio tjera sve vie logika d o g a a j a t a k o e r da p o s t a n e rezerva n j e m a k e i talijanske imperijalistike politike na Balkanu. 5 5 (Detaljnije
o p o k u a j i m a za reavanje hrvatskog pitanja p o m o u inostranih sila bie izneto u sledeem odeljku Hrvatsko pitanje kao m e u n a r o d n i problem).
NAPOMENE
'
2

F e r d o Culinovi. Jugoslavija izmeu dva rala. I, Zagreb, 1961. str. 172-173.

Isto, str. 178.

3
Isto, s t r 179-180. Izgleda d a j e to bio prvi p o k u a j da se h r v a t s k o p i t a n j e postavi k a o me u n a r o d n i p r o b l e m ( s a m o j e d o tog v r e m e n a S . Radi k u p i o p o t p i s e radi o b r a a n j a m i r o v n o j
k o n f e r e n c i j i u Parizu koja je p o e l a 18. j a n u a r a 1919 P o e t k o m f e b r u a r a iste g o d i n e j e d i n o su
SAD priznale n o v o n a s t a l u d r a v u S H S - v ideti F. Culinovi, isto, str. 298 i 202). P o v o d o m ovog
Memoranduma F. Culinovi je u cit. d e l u na str. 180 d a o sledei k o m e n t a r : Takav a p e l na inostr a n s t v o nije .. bio p o s l e d n j i u k r u g o v i m a o k o S t j e p a n a Radia. Teko je nai o p r a v d a n j e za takvo t r a e n j e p o m o i sa s t r a n e , ali je j o tee o d o b r i t i taj apel a k o se iznosi d a j e on u p u e n na
svog a d r e s a t a n a v o d n o p r e k o t a l i j a n s k e vojne misije u Ljubljani, a d a j e Vilsonu (Wilson Woodrow) izgleda ve bilo poznato, k a k o je Stj. Radi i m a o veze s talijanskim p i j u n i m a u Trstu
Cak je dr Ante T r u m b i c izjavio kako u o v a k v i m a k t u vidi n e t o s r a m o t n o , s m i j e n o , to ne bi
n a p r a v i l o ni j e d n o dijete. Zatim Culinovi kae d je u n a j m a n j u r u k u t e t n o po i n t e r e s n a r o d a
jugoslovenskih kraieva. a p r v e n s t v e n o hrvatskih, da se Radi za o s l o b o e n j e H r v a t s k e od srpskog j a r m a o b r a a o talijanskim i r e d e n t i s t i k i m k r u g o v i m a , iji su o r u a n i o d r e d i prijetili sam o m Karlovcu, d o k NU Rijeku ve zahvatili, k a k o bi k a s n i j e p r e k o i n s c e n i r a n e D a n u n c i j a d e pripremili njenu skoru aneksiju Italiji...
4
5

Isto, str. 315, 319-320, 336, 344. 348. 351.

Isto. str. 364. 367, 372-373.

' Isto. sir. 381

7
11
a

Dr F e r d o Culinovi, Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958. str. 65.

F. Culinovi. Jugoslavija izmeu dva rata, 1. Zagreb, 1961, str. 388-389.
F. Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata, I. str. 404. 412-416.

Isto.
,0

Isto.

"

F Culinovi, Slom stare Jugoslavije, str. 69. i Jugoslavija izmeu dva rata. 1. str. 419121.

12

F. Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata, I, str. 422-i 436 i Slom stare Jugoslavije, str. 70.

F. Culinovi. Jugoslavija izmeu dva rata. I, str. 424-434.

14

F. Culinovi. n. d.. str. 442-443.

'

"
18

F. Culinovi, Slom stare Jugoslavije, str. 72-74.

F. Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata, I. str. 459-460 i 464467.

17
F. Culinovi. Slom stare Jugoslavije, str. 72-74; Jugoslavija izmeu dva rata. I, str.
471-474; Stenografske beleke Narodne skuptine Kraljevine Srba, Hrvala i Slovenaca, V a n r e d a n
saziv za 1925. godinu, B e o g r a d , str. 230-232. Od tada je HRSS dobila ime H r v a t s k a seljaka
s t r a n k a (HSS).
18

Stenografske beleke.

. str. 234.

19
Mita Dimitrijevi, Prvi kontakt (pismomI izmeu kralja Aleksandra
B e o g r a d , 1939, str. 15: F Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata, I, str. 475.
20
2

i Stjepana

Radia,

List H r v a t s k o pravo, 6. avgust 1925, Zagreb; F Culinovi. n. d., str. 475-476.

' F. Culinovi, n. d., str. 477-478.

22

23

Josip Horvat. Politika povijest Hrvatske 1918-1929. Zagreb, 1938, str. 397.
F. Culinovi. n. d.. str 481-485.

24
Istorijski arhiv KPJ. II. B e o g r a d . 1950; dr F. Culinovi. Slom stare Jugoslavije, str. 75-76;
Pregled istorije SKJ. str. 136-137, 113 i 116
25

Stenografske beleke Narodne skuptine SHS sa s e d n i c e od 8. m a j a

28

Stenografske beleke Narodne skuptine SHS od

27

Stenografske beleke Narodne skuptine SHS od 20. j u n a

79-80.

juna

1928.
1928; F. Culinovi, n.d., str.

28

Istorija graanskih partija Jugoslavije (IGPJ), II. SUP. B e o g r a d . 1952, str. 4 7 - 4 8 .

29

Politika. 30. juli 1928, str. 3, B e o g r a d .

30

F. Culinovi, Slom stare Jugoslavije, str. 67-68.

31

Sta je Tito letos rekao hrvatskim rukovodiocima. Politika. 9. m a j 1972. B e o g r a d , str. 9.

32

IGPJ. str, 48-49. Enciklopedija Jugoslavije. ', Leksikografski zavod, Zagreb, 1968, str. 14.

33

Kota Pavlovi,
1969, str. 52-53.
77.

19

1928.

Razgovori sa

Slobodanom Jovanoviem

1941-1945,

Vindzor,

Kanada,

34

Svetozar Pribievi. Diktatura kralja Aleksandra, d r u g o izdanje. B e o g r a d 1953, str. 73 i

35

Vlatko Maek. In the Strugle for Freedom. New York. 36, 1957, str. 121-124.

36

F. Culinovi, n.d., str. 82.

37

F. Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata. II, Zagreb. 1961, s t r 9, 13, 17.

38

IGPJ, str. 50-53.

39

Novosti, z a g r e b a k i d n e v n i k od 8. n o v e m b r a 1932. g o d i n e .

40
F. Culinovi. Slom stare Jugoslavije,
Beograd. 1949. str. 115 i dalje.
4

'

str. 86; Ivan Ribar. Politiki zapisi. II. Prosveta,

F e r d o Culinovi. Jugoslavija izmeu dva rata. 11, Zagreb. 1961. str. 58.

42

Isto, str. 59-60.

43

Isto, str. 74-76, 83-84, 86.

44

Isto, str. 89.

45

Istorijski arhiv CK KPJ, II. Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919-1937.

44

Dr L j u b o B o b a n . Sporazum Cvetkovi-Maek, B e o g r a d . 1965, str. 266-267.

47

Isto, str. 17 i 19.

48

Drugi kongres KPH. Zagreb, 1948, str. 101-102.

49

Istorijski arhiv CK KPJ, II

50

Dr L j u b o B o b a n . n. d., str. 21-24: F. Culinovi, Slom stare Jugoslavije

"

str. 368 i 392.

str. 87-88.

Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetkovi-Maek, str. 25-26.

52

Isto, str. 26-27.

53

Isto, str. 398-399.

54

.Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata. I, (AR 1941, ZD. I). Vojnoistorijski institut JNA,
B e o g r a d . 1969. dok. 85, str. 331-333; AVII, reg. br. 12/3-2, kutija (k.) 6.
65

Drugi k o n g r e s KPH, . . . str.

HRVATSKO PITANJE
KAO M E U N A R O D N I P R O B L E M
Jo 3. f e b r u a r a 1919. godine, na Velikoj n a r o d n o j skuptini (saboru), odlueno je da se uputi Memorandum zapadnim silama, prvenstveno predsedniku SAD Vilsonu, da p o m o g n e do ostvarenja i priznanja Mirotvorne seljake
neutralne ovjeanske republike Hrvatske, vodstvo Hrvatskog bloka je u
prolee 1922. godine odluilo da na M e u n a r o d n u konferenciju u enovi poalje svoje delegate da pred tim f o r u m o m hrvatskom pitanju d a d e svjetskopolitiki karakter, a predsednik Hrvatske republikanske seljake stranke
Stjepan Radi je jula 1923. godine pobegao iz zemlje i u Beu, Berlinu, Parizu
i Londonu pokuavao da p o m o u inostranih sila rei hrvatsko pitanje, i kad
je. najzad, stigao u Moskvu, on je u junu 1924. godine d a o izjavu o ulasku svoje
stranke u Seljaku internacionalu, zbog ega je po povratku u zemlju poetkom januara 1925. godine bio p r o n a e n i uhapen, a zatim - posle putanja
iz zatvora i odricanja republikanskog p r o g r a m a - uao u Paievu vladu.
Posle krvoprolia u Narodnoj skuptini juna 1928. godine, vodstvo HSS donelo je odluku da, paralelno sa pregovorima s kraljem Aleksandrom, iznese hrvatsko pitanje kao meunarodni problem. (Podvukao V. T.). Ono, u t o m cilju
krajem 1928. godine, upuuje u inostranstvo dr Antu Trumbia,' dr Vlatka
Maeka, dr Juraja Krnjevia, a ve u januaru 1929. godine, posle proglaenja
monarho-diktature, dr Antu Pavelia, sa zadatkom da m e u n a r o d n e politike faktore u glavnim politikim centrima Evrope zainteresuju za u n u t r a n j u
politiko-dravnu krizu Kraljevine SHS i da se vodstvu HSS, kao legitimnom
predstavniku hrvatskog naroda, ukae pomo i p o d r k a u ostvarenju postavljenih politikih ciljeva pred vladajuim krugovima u Beogradu, da bi se reilo hrvatsko pitanje. Tu, u stvari, razlikujemo tri perioda njegove spoljnopolitike aktivnosti. Prvi period obuhvata vreme od 1928. do 1935. godine, drugi
od 1935 godine do dolaska Cvetkovia za predsednika vlade 1939. godine, i
trei period od poetka drugog svetskog rata pa do 10. aprila 1941. godine,
tj. do proglaenja Nezavisne Drave Hrvatske (NDH).
U prvom periodu spoljnopolitike aktivnosti HSS vidno su zapaene misije u glavnim evropskim politikim centrima, i to: Trumbia u Beu, Parizu
i Londonu, Krnjevia u Berlinu na Konferenciji I n t e r p a r l a m e n t a r n e unije,
dra Vladka Maeka u Beu i Pragu, dra Antii Pavelia u Beu i Rimu, kao i
politikih emigranata: Krnjevia, Koutia, Pereca i drugih.

T r u m b i e v a misija u Beu, Parizu i Londonu uoi proglaenja sestojan u a r s k e d i k t a t u r e ( o k t o b r a - d e c e m b r a 1928. godine), imala je za cilj da pokua t a m o n j e politike krugove angairati protiv s r p s k e hegemonije. 2
T r u m b i je u Beu posetio kancelara I. Sajpela (Sajpel Ignac), a zatim J.
obera (Schober), koji su mu savetovali u m e r e n o s t u zahtevima p r e m a Beogradu, s tim da se o d r e k n e n a m e r e o otcepljenju Hrvatske i traenja p o d r k e
od Italije. Prilikom bavljenja u Beu, T r u m b i se povezao sa g r u p o m bivih
a u s t r o u g a r s k i h oficira - Hrvata (general S. Sarkoti, 3 potpukovnik Perevi
i drugi), koji su bili zagrieni neprijatelji nove jugoslovenske drave i ve kao
takvi ukljueni u m e u n a r o d n u zaveru za razbijanje Kraljevine SHS. Da su
ovi ljudi u Beu bili njegovi verni saradnici vidi se i po t o m e to su oni bili
glavni punkt za vezu, p r e k o kojega je ila njegova pota za Zagreb Paveliu i
Maeku, i o b r a t n o . 4
T r u m b i je iz Bea poslao izvetaj Maeku i p i s m o Paveliu. On u pismu
Maeku istie d a j e sa zadovoljstvom u p o z n a o Pavelieve ovdanje prijatelje,
nae d o b r e i o t m e n e Hrvate. 5
Posle Bea, posetio je Pariz i London, gde je najdue boravio i sastajao
se sa m n o g i m f r a n c u s k i m i d r u g i m d i p l o m a t s k i m predstavnicima. I pored
ive politike aktivnosti od mesec d a n a u Parizu, T r u m b i nije naiao na eljenu p o m o i r a z u m e v a n j e zvanine Francuske, koja je bila saveznik drave
SHS i glavni garant njenog teritorijalnog integriteta. Iz Pariza je b e z u s p e n o
p o k u a o da se p r e k o p u n k t a u Beu povee sa zvaninim krugovima Nemake. Ali tu vezu su p r e k o Bea uspostavili sa Rimom i Berlinom Sarkoti i njegov bliski saradnik dr Ante Paveli. Za v r e m e svog b o r a v k a u Parizu T r u m b i
je s a m o u s p e o da nagovori parike b a n k a r e da ne d a j u zajam Kraljevini SHS,
kojeg je kralj Aleksandar traio prilikom posete f r a n c u s k o j prestonici.
Krajem avgusta 1928. godine, k a d a se u Berlinu odravala XXV konferencija I n t e r p a r l a m e n t a r n e unije, vodstvo SHS uputilo je Juraja Krnjevia da na
licu mesta tumai hrvatsko pitanje. Vraajui se p r e k o Bea u Zagreb, u
Beu je i m a o sastanak sa izaslanikom m a a r s k e vlade g r o f o m Aporom (Apor
Gabor b a r o n ) - sastanak koji je ranije, iz Zagreba, dr Ante Paveli p r i p r e m i o
p r e k o m a a r s k o g konzulata. Tada je Maeku o b e a n o da Hrvatska moe raunati na p o m o Maarske. 6
U o k t o b r u 1930. Maek je. pod izgovorom da ide na leenje u Karlove
Vari, u stvari p l a n i r a o da se s r e t n e sa e m i g r a n t i m a i izvesnim politikim linostima zemalja kroz koje e proi i u kojima e boraviti, da bi ih zainteresovao za h r v a t s k o pitanje. Tako se u Beu sastao sa g e n e r a l o m Sarkotiem
( p r e d s t a v n i k o m g r u p e Sarkoti - Perevi - Perec), a zatim i sa Krnjeviem
i Koutiem, koji su 9. o k t o b r a u tom cilju doputovali u Be. Maek je p r e k o
Sarkotia o b e z b e d i o sastanak, u m e s t o sa austrijskim k a n c e l a r o m (kako je
Maek eleo), sa bivim kancelarom Sajpelom (Saipel Ignac). Na Sajpelovo pitanje: Da li bi Hrvati za sluaj nezavisne Hrvatske, uli u uu vezu sa Austrijom i Maarskom?, Maek je na ovo neprijatno pitanje, po Trumbicevim
belekama, neto odgovorio, da. a k o bi bila konstelacija, za to bi moglo biti.
Ali je idejno protiv toga.
Na sastanku, 9. o k t o b r a , sa Krnjeviem i Koutiem. Krnjevi je izvestio
Maeka d a j e p r e d a o M e m o r a n d u m f r a n c u s k o m ministru inostranih poslova
A. Brijanu (Brian Aristide) sa ciljem da se pri organizaciji evropskog p o r e t k a
m o r a voditi r a u n a i o srpsko-hrvatskim odnosima.

Pored nekoliko politikih s u s r e l a u Karlovim Varima i Pragu. Maek se

sastao i sa S. Duiem. p r i p a d n i k o m Sarkotieve e m i g r a n t s k e grupe, a zatim
i sa M. Hodom, predsednikom Agrarne stranke, kao i sa predstavnicima agrarnih s t r a n a k a S r e d n j e Evrope. U povratku, u Linu, p o n o v o se sastao sa Kouiicem i Krnjeviem, a posle izleta u Salzburg na poziv im se p r i d r u i o Keman iz Pariza i Ante Paveli iz Verone, pratei Maeka do Vilaha. Prema t o m e
moe se zakljuiti da je cil j ov og Maekovog politikog p u t o v a n j a u inostranslvo bio da o v a k o podeli uloge svojim sagovornicima, da: Paveli vodi politiku sa Talijanima. Kouti izmeu Italije i V. Britanije. Krnjevi se dri Engleza, a Keman da legalno odrava vezu sa Francuzima. 7
Di T o d o r Stojkov pie:
t d i p l o m a t s k i m m a a r s k i m d o k u m e n t i m a iz toga v r e m e n a navodi se da je h r v a t s k o
o p o z i c i o n o v o d s t v o i m a l o k o n t a k t e i sa nali|anski>m vladom, da je Maek traio od Musolinija (Mussolini B e n i t o ) novac i o r u j e i da je Musolini n a v o d n o s p r e m a n , u sluaju ozbiljnog p o k r e t a u H r v a t s k o j da i n t e r v e n i e i prizna nezavisnu H r v a t s k u d r a v u
, 8
K r a j e m d e c e m b r a 1928 u Z a g r e b u su se sreli vodei politiari SDK. Maek i Pribie vic. sa b r i t a n s k i m p o s l a n i k o m u B e o g r a d u V K e n a r d o n i ( K e n n a r d H o w a r d Wiliam
prilikom otvaranja britanske izlobe - prim V T J Do susreta je dolo u jeku v e o m a zategn u t e politike situacije. Tom prilikom Macek |e b r i t a n s k o m p o s l a n i k u izloio plan p r e u r e e n j a drave p o d e l o r n na s e d a m l e d e r a l n i h jedinica, i to: 1. Slovenija. 2 H r v a t s k a sa Slavonijom i d e l o m B o s n e i s e v e r n o m Dalmacijom. 3 Banal. Baka i d e o Srerna (Vojvodina). 4
d e o B o s n e H e r c e g o v i n e i june Dalmacije. 5 Srbija. 6. M a k e d o n i j a , 7. C i n a G o r a sa Sanda k o m i Nov i Pazar) i najjunijim d e l o m J a d r a n s k o g p r i m o r j a P o r e d te v a r i j a n t e . Maek je za
p r e u r e e n j e d r a v e izmislio i p o d e l u d r a v e na sesi l e d e r a l n i h jedinica ili s a m o na d v a d e l a
sa c e n t r i m a u B e o g r a d u i Zagrebu. H r v a t s k o m delu p r i p a l e bi s l e d e e oblasti: Slovenija,
H r v a t s k a s.i Slavonijom, cela Dalmacija, cela Bosna i H e r c e g o v i n a i d e o S r e m a i B a k e
Posle razgovora sa M a e k o m , K e n a r d se s a s t a o sa J P r e d a v e c o r n i Sv Pribicevicem. Pribievi je bio d a l e k o u m e r e n i j i od Maeka istakavi p o t r e b u ire a d m i n i s t r a t i v n e a u t o n o m i je . . .
Na k r a j u s u s r e t a sa K e n a r d o n i Maek je izneo svoje gledite na o d n o s sa s u s e d m m
d r a v a m a On se izjasnio, u k o l i k o bi d o l o do rata protiv Italije, pa Beograd n a r e d i o hrvatsk o m vodstvu da p o v e d e rezerviste u rat, ovi ne bi posluali Na p i t a n j e i z n e n a e n o g Kenarda, da li je to miljenje i d r u g i h voda SDK Macek je o d g o v o r i o da su svi Hrvati u t o m pogledu ledinstveni. 9

Zvanini krugovi u Beogradu o t r o su reagovali na n a v e d e n e politike

misije prvaka HSS u inostranstvu i na njihove k o n t a k t e sa nekim i n o s t r a n i m
d i p l o m a t s k i m p r e d s t a v n i c i m a u zemlji, i to u 1928. godini, kada je u n u t r a n j a
politika kriza u Kraljevini S H S bila dostigla v r h u n a c . Velikosrpska buroazija, na elu sa kraljem, zavela je apsolutistiki reim u zemlji, a u v o e n j e m
oktroisanog Ustava, 3. s e p t e m b r a 1931. u sutini se nije nita p r o m e n i l o , jer
je i dalje ostao n a j k r u i centralizam, b r e m e n i t n a c i o n a l n i m bespravijem. Zato
je razumljivo to su se narodi Jugoslavije, koji su teili za s l o b o d o m i nacion a l n o m r a v n o p r a v n o u , oduprli d e s p o t s k o j vladavini kralja Aleksandra i
njegove d v o r s k e k l i k e ' 0 .
Posle e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e hrvatski buroaski politiari nisu vie
hteli nita da tra.e od b e o g r a d s k e vladajue grupe, ve su prekinuli sve veze
sa Beogradom. Najizraziiiji predstavnik hrvatske buroazije, dr Vlatko Maek. koristei n e r e e n o nacionalno pitanje i m n o g e d r u g e u n u t r a n j e suprotnosti i slabosti centralistike drave, p r e d u z e o je v e o m a iroku i s v e s t r a n u
politiku aktivnost za razbijanje jugoslovenske dravne zajednice i stvaranja
s a m o s t a l n e Hrvatske. Ogoren na beogradsku v l a d a j u u g r u p u . Maek je
tada izjavio: Nema s p o r a z u m a , n e m a izmirenja i u ime HSS o t v o r e n o traio
da se sve zemlje s one strane Drine. Save i Dunava, koje d a n a s sainjavaju

deo Kraljevine Jugoslavije, v r a t e u stanje 1918. godine kakvo je o n o nastalo

s l o m o m Austro-Ugarske Monarhije, s tim da granica nove Velike Hrvatske
b u d e na liniji: Kolor - Drina - S o m b o r " I n t e r e s a n t n o je da je i 1932. u Kupincu, dopisniku Le Petit Parisien. R u b o u ( R o u b u n d Louis), ponovio: Granica bi ila pored Kotora na Jadran, ostavljajui p r e d r a t n u Srbiju i Crnu
Goru. popela bi se do S. Mitrovice, prelazei p r e k o Uzica i Valjeva, pa bi se
spustila k Vukovaru, ostavljajui S o m b o r u j e d n o m t a b o r u , Osijek u drugom.' 2 On je u razgovoru sa britanskim parlamentarcirna, objavljenom u
Manchester Guardian-u - od 30. L\ 1932, pored ostalog, izjavio: Nema smisla ubiti j e d n o g bogatog ujaka od koga o e k u j e t e nasledstvo, kad znate da e,
ako ga ostavile s a m o m sebi. s k o r o umreti p r i r o d n o m s m r u . Jugoslavija je
kao ovek koji boluje od neizleive bolesti, koji sigurno m o r a umreti. Ta s m r t
oslobodie Hrvate.' 3
U d r u g o m peridu od 1935. godine, kada su poeli pregovori vodstva HSS
sa knezom Pavlom, Francuska i V. Britanija, iako nisu bile zadovoljne spoljnopolitikom orijentacijom Stojadinovieve vlade zbog njenog pribliavanja
Nemakoj. o n e su ipak teile da odre status quo u Jugoslaviji. Njima tada nikako nije o d g o v a r a o ma kakav zaplet na Balkanu, tim p r e to je njihov poloaj
u tom p r o s t o r u sve vie slabio ukoliko se poveavao pritisak N e m a k e . Zbog
loga o n e nisu podravale zahteve HSS u pogledu u n u t r a n j e g u r e e n j a Jugoslavije. bez obzira to su u nekim sluajevima njihove vlade s m a t r a l e da su zahtevi HSS opravdani. I Parizu su d e l o m vie podravali opoziciju koja je bila
u p e r e n a protiv Stpjadinov ievog spoljnopolitikog kursa, a poznato je d a j e
Francuska, s vojnikog gledita, s m a t r a l a d a j e unitaristiko u r e e n j e u Jugoslaviji najbolja garancija za njenu vojniku stabilnost.' 4
S d r u g e strane, V. Britanija je s m a n j e nervoze pratila Stojadinovievu
politiku pribliavanja osovinskim silama, a njena slubena politika se u odnosu na Jugoslav iju znatnim d e l o m rukovodila istim razlozima kojima se rukovodila i f r a n c u s k a slubena politika. Maek je oigledno bio nezadovoljan
takvim stavom, pa je u j e d n o m intervjuu Dejli Telegrafu (Daily Telegraph"), n o v e m b r a 1935. godine, izrazio n a d u da britanska politika u odnosu
na Hrvatsku nee slediti politiku koju je u tom pogledu vodila Francuska. On
je lom prilikom rekao:
Ali ne v e r u j e m o da ce p r o s v e c e n a b r i t a n s k a >poljna politika uiniti iste g r e k e zbog
kojih je F r a n c u s k a izgubila ljubav koju su Hrvati n e k a d a p r e m a njoj gajili, ij, da b r i t a n s k a
spuljna politika n e e p o d r a t i agresivne m e r e kojima je cilj da p r i k r i v a j u n e z a d o v o l j s t v o sau n j a v a i u c i laZnu l a s a d u jedinstva J u g o s l o v c n s k a u n u t r a n j a polilika dola je na m r t v u tacku i tu ne moZe biti p o p r a v k e sve d o t l e d o k se nai zahtevi, koji se ne m o g u m e n j a l i , p o t p u n o
ne zadovolje Da li je Velika Britanija svesna da H r v a t s k u ne i n i e r e s u j u k o n c e s i j e na p a r e ?
Mi Iraimo takvo p o t p u n o p r i z n a v a n j e n a c i o n a l n o g s u v e r e n i t e t a da s u t r a n j a b e o g r a d s k a
v lada b u d e u n e m o g u n o s t i da o d u z m e o n o t o bi bila e v e n t u a l n o s p r e m n a tia da d a n a n j a
heogradska vlada-.'5

I s britanske s t r a n e se sve vie naglaavalo da je p o t r e b n a u n u t r a n j a

konsolidacija Jugoslavije, s obzirom na sve vee zaotravanje m e u n a r o d n i h
odnosa, savetujui i vladi i Maeku u m e r e n o s t i p o p u s t l j i v o s t . ' 6
Za v r e m e pregovora za re menje hrvatskog pitanja sa knezom Pavlom, njegovim m a n d a t o r o m i zvaninim predstavnicima jugoslovenske vlade, naroito k r a j e m 1936. i u toku 1939. godine, sve do potpisivanja S p o r a z u m a , vodstvo
HSS je p a r a l e l n o ispoljavalo svoju veliku aktivnost i na d r u g o m koloseku.
p r e g o v a r a n j e m sa p r e d s t a v n i c i m a stranih sila - Italije, N e m a k e i Maarske,
s j e d n e , i Francuske i V. Britanije, s d r u g e strane, da bi p o m o u njih ostvarilo

svoj cilj. Aktivnost u tim n a p o r i m a oscilirala je i zavisila ne s a m o od s t e p e n a

saglasnosti ili nesaglasnosti sa p r e d s t a v n i c i m a jugoslovenske vlade, nego i od
razvoja spoljno-politike situacije. Ukoliko su pozicije jugoslovenske vlade na
u n u t r a n j e m i spoljnopolitikom planu bile slabije, utoliko su zahtevi vodstva HSS p r e m a njoj bili vei i odluniji, a aktivnost p r e m a i n o s t r a n s t v u intenzivnija. prelazei granice koje bi se mogle tolerisati, bez obzira na opravdanost nekih zahteva i tvrdoglavu u p o r n o s t zvaninih jugoslovenskih krugova da opravdane zahteve ne usvoje. Ta aktivnost je esto imala razbijaki i nepi i|jtel|ski k a u i k t e r u o d n o s u na dravnu zajednicu.
Vodstv o HSS teilo je da hrvatsko pitanje prikae kao m e u n a r o d n i problem koji treba p o s m a t r a t i kroz stav velikih sila p r e m a Jugoslaviji u celini i
p r e m a h r v a t s k o m pitanju, j e r su o n e na njega razliito gledale s o b z i r o m na
svoje sopstvene interese. Aktivnost A. Koutia bila je p r v e n s t v e n o orijentisana p r e m a Italiji i Nemakoj. Ustaka emigracija i emigracija HSS nalazile
su se u stalnom, jaem ili slabijem s u k o b u oko uticaja nafiseljenike i o k o toga
ko od njih predstavlja hrvatski narod pred i n o s t r a n s t v o m . Dok je Krnjevi bio
u jaoj konfrontaciji s Paveliem, vodstvo HSS se interesovalo za k o n t a k t e s
Italijom i N e m a k o m . Tako je Musolini (Mussolini Benito) u j u l u 1936. godine
primio Koutia. izgleda kao Maekovog izaslanika. Na Musolinijevo pitanje
kakav je p r o g r a m HSS, Kouti je. p r e m a reima Trumbia, odgovorio:
I) H r v a t s k a k a o n e z a v i s n a drava,
2) a k o se to ne m o e postii o n d a o b r a z o v a n j e f e d e r a c i j e u P o d u n a v l j u u koju bi ule
Austrija, M a a r s k a i H r v a t s k a b a r e m sa Slavonijom i,
3) a k o bi se m o r a l o o s t a t i u Jugoslaviji, o n d a a u t o n o m n a H r v a t s k a , ali s v a k a k o sa obalom J a d r a n s k o g m o r a . H r v a t s k a s v a k a k o m o r a dobiti svoj individualitet. Koji bi oblik imala
P o d u n a v s k a f e d e r a c i j a , da li s a m o e k o n o m s k i , to je p i t a n j e s p o r a z u m a . U s v a k o m s l u a j u Hrvatskoj ima da o s t a n e m o r e Kouti u to v r e m e nije d o b i o n e k u j a u p o d r k u , j e r se Mu
solini p r i p r e m a o z a k o r e n i t u p r o m e n u d o t a d a n j e politike p r e m a Jugoslaviji, o d u s t a j u i o d
toga d a radi n a n j e n o m r a z b i j a n j u ' 7 .

U razgovoru je p o k r e n u t o i pitanje ustake emigracije. P r e m a Koutievom kazivanju. T r u m b i je zapisao d a j e Musolini postavio p i t a n j e Koutiu
ta e s ustaama? Nervozni su i nemirni, svaaju se izmeu sebe i trae posao ili da se vrate kui u Hrvatsku, nalaze se na o t o c i m a Lipari pa i na Stromboli. Kouti mu je odgovorio da ih nikako ne treba predavati Beogradu, jer
bi to bila izdaja. Ako se m o r a j u vratiti kui, o n d a uputiti s a m o n e p o z n a t e da
ne bi vlada imala razloga da ih progoni, a bie zadovoljna da na strani ima
m a n j e e m i g r a n a t a za atentate. Ako ostale ustae ne mogu ostati u Italiji, najbolje je da se poalju na rad u Belgiju ili Junu Ameriku. 1 8
Prema nekim p o d a c i m a , Maeku su s r e d i n o m 1936. godine dolazile por u k e od ustake emigracije, pa i od samog Pavelia i njegovog ueg kruga. Pored ostalog, ti k o n t a k t i su omoguili Maeku da ima uvid u ciljeve i planove
ustake emigracije i na neki nain kontrolu nad n j o m . Meutim, njegovi
kontakti s tom e m i g r a c i j o m ili su paralelno s k o n f r o n t a c i j o m p r e m a njoj. U
to v r e m e Maeku je dola p o r u k a i od strane M. Lorkovia sa ciljevima i planovima ustake emigracije. U poruci se tvrdilo kako e Italija pruiti p u n u
p o d r k u ustakoj o r u a n o j akciji u Jugoslaviji bez ikakvih teritorijalnih zahteva ili drugih protivusluga i najavljivao napad u toku 1936, a n a j d a l j e 1937. godine. Prema tom planu, ustake o r u a n e g r u p e upale bi na vie m e s t a u Hrvatsku. posle ega bi dolo do opteg ustanka i proglaenja nezavisne drave.
U poruci je dalje stajalo da Paveli priznaje da Maek u zemlji d o b r o radi, da
mu se priznaje vodstvo, da Paveli ne n a m e r a v a da zavodi d i k t a t u r u ili fai-

zam nego e Maek biti na elu kad Hrvatska b u d e svoja. Za Pribievia je

r e e n o d a j e neprijatelj hrvatskog n..roda, kao i u p o e t k u . Njega slijedi Krnjevi, ali Kouti ne.Lorkovi je p o r u i o da se p o r u k a u ime Pavelia saopti
Maeku i T r u m b i u , a o t o m e je V. Koak obavestio Maeka. T r u m b i je o
t o m e zapisao:
Kad mu je p o e o davali izvjee, bio je M(aek) n e k a k o n e r a s p o l o e n , pa k a d a je spom e n u o Pavelia prvi put ili f r a n k o v c e , o n d a je s r d i t o p l a n u o : ,To su fakini, to je bogaa, n e k a
idu sa svojih 20.000 glasova, ja ih ne trebam!' M e u t i m , kad mu je kazivao k a k o P(aveli) priznaje da d o b r o radi kod kue, da je on voda n a r o d a i slino, p o k a z i v a o je da mu je drago . . .'
K r a j e m jula ili p o e t k o m a v g u s t a iste g o d i n e bivi a u s t r o u g a r s k i m a j o r u penziji Sabljak p r e n e o je Paveiicevu p o r u k u M a e k u i u p i t a o ga:
Za svaki s l u a j da se ne bi mogla postii p o t p u n a d r a v n a s a m o s t a l n o s t H r v a t s k e , da
li p r i h v a a t e k o m b i n a c i j u podunavske federacije, u koju bi i H r v a t s k a ula k a o s l o b o d n a drava?. Maek je o d g o v o r i o : Prihvaam, ali s a m o pod u v j e t o m da H r v a t s k a u e u tu kombinaciju k a o s a m o s t a l n a drava Maek je p o t v r d i o da bi mu bila n a j s i m p a t i n i j a kombinacija s Austrijom zato to se o n e k a o s u s e d n e z e m l j e e k o n o m s k i u p o t p u n j u j u , t o i z m e u
njih n e m a nikakvih s p o r o v a , t o p o s t o j e i istorijske veze. Maek je j o d o d a o : N e m a m nita
protiv toga da i Srbija u e u tu p o d u n a v s k u k o n f e d e r a c i j u , ali n i k a k o s n a m a . n e g o ona posebno, a Hrvatska posebno.
Na p i t a n j e Kakvo e biti d r a n j e u H r v a t s k o j u sluaju da vojska b u d e mobilizirana?,
Maek je o d g o v o r i o da nije d a o nikakve u p u t e , ali iz r a z g o v o r a sa s e l j a c i m a zna da su svi
seljaci r e v o l u c i o n a r n i , po s v o m r a s p o l o e n j u , ali svaki na svoj nain. T r e b a n a r o d u p r e p u s titi. A na pitanje: Ako B e o g r a d na vae z a h t e v e ne popusti, n e g o nastavi k a o i do sada? .Maek je o d g o v o r i o : Mi e m o ih. umciglovati (opkoliti, zahvaliti sa svih strana - V.T.). Evo na
p r i m j e r . Vojvodinu s m o posve osvojili. Sad r a d i m o da i ostale k r a j e v e i d e j n o i politiki, a
o s o b i t o p u t e m Sloge o s v o j i m o . Tu s m o ve postigli z n a t n e u s p j e h e . Na pr. u B e o g r a d u narod ve vie ivio Maek! Mi k o l a b o r i r a m o i sa d r o m Drag. J o v a n o v i e m , koji je vie c r v e n
nego crn, ali to je naa t a k t i k a . ' 0

U j e s e n 1936. godine Maek je vodio u m e r e n i j u politiku p r e m a Stojadinovievoj vladi, pa je zbog njegovih s u s r e t a sa knezom Pavlom i Stojadinovi e m nastupilo nezadovoljstvo ustake emigracije, a n a r o i t o zbog njegove
sporazumake politike i priznanja granica drave i dinastije. Njegova audijencija kod kneza Pavla Karaordevia, koji je o d m a h p o a o u L o n d o n i u nov e m b r u to iskazao kao d o k a z k a k o se drava s r e u j e i Hrvati p o s t a j u dobri,
sve je to njih (Lorkovi, B. Jeli, A. Artukovi i dr. e m i g r a n t i u Berlinu - V.
T.) uvjerilo d Maek je p r i p r a v a n pokorit se Beogradu, to ih ispunjava upravo bijesom. Tu je Jeli prvi put prasnuo, ali strano. 2 '
Posle zakljuenja italijansko-jugoslovenskog p a k t a o prijateljstvu 25.
m a r t a 1937. godine ustaka delatnost u Italiji bila je o n e m o g u e n a .
Ali, slijedei svoju p r a k s u k o n t a k t i r a n j a i i n f o r m i r a n j a na svim s t r a n a m a . Maek na e l n o takvu p r a k s u nije n a p u s t i o ni n a k o n t a l i j a n s k o - j u g o s l o v e n s k o g pakta. On je. pri t o m ,
z a s t u p a o i r o k u lepezu r e e n j a koja po svojoj irini ostavljaju m o g u n o s t za k o n t a k t e na vie
s t r a n a . T a k o je s r e d i n o m r u j n a T r u m b i z a p i s a o da je r a z g o v a r a o s M a e k o m . p o v o d o m
m o g a p u t o v a n j a u V e n e c i j u ' . . . za sluaj kakva s u s r e t a u Italiji, koji stav i r e b a drati.
S tim u vezi T r u m b i je zapisao: O d n o s n o Italije i s t a k a o je ovo: Mi t r a i m o s l o b o d n u
Hrvatsku. Ovo s t a n j e ne p r i z n a j e m o i n e e m o se prilagodit. Ideal je da d o b i j e m o nezavisnu
dravu. To je naa najvia elja, ali ne zavisi s a m o od n a s n e g o od d o g a a j a . Ako ne m o e m o
nezavisnost p u n u , a o n d a h o e m o da b u d e m o g o s p o d a r i u svojoj kuci u najglavnijim pitan j i m a n a r o d n o g ivota, a u o n i m a koji bi bili zajedniki da i m a m o u d j e l a
Dakle i nezavisnu d r a v u Hrvatsku, k a o v a j c a r s k a . p o d u n a v s k u k o n f e d e r a c i j u ili j u g o s ( l o v e n s k u ) federaciju, sve to zavisi ne s a m o od nas n e g o i od d o g a a j a . 2 2

Jo p o e t k o m m a r t a 1937. Maek se sastao sa Krnjeviem u Gracu (Graz),

a pre toga se iz emigracije bio vratio Kouti, ali se o cilju sastanka sa Krnjeviem m n o g o nagaalo. Zna se d a j e Krnjevi u julu 1937. godine posetio Lon-

don s a n a m e r o m d a britanskim vlastima p r e d a m e m o r a n d u m kao t o g a j e

ve p r e d a o f r a n c u s k o m ministru inostranih poslova Delbosu (Delbos Yvon).
Uspeo je s a m o da ga primi vojvotkinja od Atola (Atholl). Izgleda da je cilj njegove p o s e t e bio da b r i t a n s k a vlada pritiskom na Beograd prinudi kneza Pavla
i Stojadinovia da postignu sporazum sa Maekom, ali da do toga nije dolo
zbog loga to je Udruena opozicija pourila da sa njim postigne s p o r a z u m .
T r u m b i je zapisao: Nita oekivati od Francuske ni Engleske . . . Francuzi
ine ljepe lice Hrvatima! (Delbos pozivlje Krnjevia na razgovore!) s a m o zato
da time prijete Beogradu. Englezi pak dre se uvijek rezervirano u pitanju
u n u t r a n j i h prilika u d r u g i m dravama. 2 3
S r e d i n o m januara 1938. Maek se u f r a n c u s k o m konzulatu u Z a g r e b u sastao sa f r a n c u s k i m poslanikom u B e o g r a d u Brierom (Brugere R a y m o n d ) sa
kojim je razgovarao o u n u t r a n j o j i spoljnoj politici Jugoslavije. Na Brierovo
p i t a n j e o p r o b l e m u u r e e n j a Podunavlja i o t o m e kakav je bio poloaj Hrvata
u Austro-Ugarskoj Monarhiji, Maek je odgovorio da je
u Monarhiji p o s t a j a l a p r a v n a sigurnost i d o b r a a d m i n i s t r a c i j a m i nije bilo r a v n o p r a v nosti n a r o d a Zbog loga njeni n a r o d i nisu imali interesa da je b r a n e i m o r a l a je p r o p a s t i .
I a k o ce se d o g o d i t i i sa Jugoslavijom, a k o Srbi b u d u ustrajali k a o do sada. Hrvati h o e da
b u d u s u v e r e n i u svojoj kui. bilo to u Jugoslaviji ili izvan nje. Mi s m o svi j e d n o g a m i l j e n j a
o tome.
Na p i t a n j e k a k o gleda na o d n o s e sa Nernakom i na anSlus ( p r i k l j u e n j e - Anschluss)
Austrije N e m a k o j . Maek je o d g o v o r i o : - S r p s k i n a r o d ima sve zahvaliti F r a n c u s k o j ,
zato
n e o d o b r a v a s a d a n j u S t o j a d i n o v i c e v u politiku prilaZenja N e m a k o j Hrvatski n a r o d ima d o
sada m a l o zahvaliti F r a n c u s k o | . ali on vidi u N e m a k o j svoju n e p o s r e d n u i veliku p o g i b e l j . . .
Hrvati su viSe protiv Anslusa a Srbi (proti) r e s t a u r a c i j i H a b s b u r g o v a c a . . . 90o H r v a t a nije
z a d o v o l j n o i eli da ide van s a d a n i e d r a v e radi prilika u k o j i m a ivi Ali da postoji n a d a da
se te prilike m o g u izmjeniti i Hrvali zadovoljiti 2 *

Posle anlusa Maek je u intervjuu vajcarskom listu Neue Z r c h e r Zeitung, izmeu ostalog izjavio: Zbog n j e m a k e o p a s n o s t i mi s m o vie nego
ikad s p r e m n i da se s p o r a z u m j e m o sa S r b i m a . . . Ljuto se varaju u B e o g r a d u
a k o misle da ce nas n j e m a k a opasnost primorati da se definitivno prilagod i m o postojeoj situaciji. 2 5
Iako je vodstvo HSS s m a t r a l o d a j e anlusom pojaan Stojadinoviev poloaj. a pogoran poloaj opozicije, ipak je Maek s m a t r a o da je Stojadinovieva prednost p r i v r e m e n a . O razgovoru s njim T r u m b i je zapisao: Maek
je iskazao o t v o r e n o k a k o on. i p o r e d politike Stojadinovia sa Berlinom, ne
dri da je na poloaj ojaan pae misli da ima m n o g o razloga nadati se da
e nae pitanje dobiti i sa meunarodnog gledita na vanosti. 2 6
Posle anlusa j e d a n Maekov e m i s a r posetio je j e d n o g f u n k c i o n e r a u nernakom Ministarstvu inostranih poslova, interesujui se da li bi n e m a k a
vlada bila s p r e m n a da p o t p o m o g n e pokret za nezavisnom h r v a t s k o m dravom, o e m u je Ministarstvo inostranih poslova o d m a h obavestilo jugoslovensku vladu. Nemaki poslanik u B e o g r a d u fon H e r e n pisao je Ministarstvu
inostranih poslova u Berlinu da Maekove izjave listu Neue Z r c h e r Zeitung-u stoje o e v i d n o u vezi s n e u s p e h o m ranijih s o n d i r a n j a u vezi s pribliavanjem Hrvata osovini Berlin - Rim. Pri tom je n a r o i t o k a r a k t e r i s t i n o
kako Maek pokuava da prikrije slabljenje svojih separatistikih ciljeva usled delovanja anlusa pod p a r o l o m n e m a k e o p a s n o s t i . . , 27
Poetkom 1938. j e d a n poverenik. iji su izvelaji uvek bili tani. izvestio
je: d a j e dr Andres po nalogu Maeka bio kod m a a r s k o g konzula, koji d a n a s
ili sutra p u t u j e u Petu da i n f o r m i e vladu o p r i l i k a m a u Jugoslaviji. Andres

je. to sigurnu znam, r e k a o konzulu, da s m o se mi razoarali u politici na demokracijama, pa moli konzula da p r e n e s e p o r u k u dr Maeka: da se ieli prikljuiti politici Rim - Berlin ( p o d v u k a o V. T.), k a o i m a a r s k o j revizionistikoj
politici, ali da pre toga eli znati uvjete koje Maari trae od Hrvata. Konzul
je o b e a o da e doneti m o d a l i t e t e s p o r a z u m a i zajednike akcije . ... Delegat
Ministarstva u n u t r a n j i h poslova Bankovi, u svom izvetaju od 2. j a n u a r a
1939. iz Bea. govori da je ustaki emigrant Perevi dolazio u Grac i Be i
jednom svom prijatelju izjavio da su Maari posle izbora konsullovali i Maeka o zajednikoj saradnji na reviziji granica i o d c e p l j e n j a Hrvatske. Meutim. Maek je ovom m a a r s k o m izaslaniku, navodno, izjavio da bi to bilo nemogue, j e r se Nemaka i Italija, kao i d r u g e z a p a d n e zemlje, protive slabljenju i razbijanju Jugoslavije. Zbog toga on eli da dobije a u t o n o m a n poloaj
Hrvatske u okviru Jugoslavije, a da na p o t p u n o o d v a j a n j e Hrvatske od Jugoslavije moe pomiljati s a m o u m o m e n t u kada za to b u d u povoljne m e u n a r o d n e okolnosti. Dalje je Perev i izjavio da e Maek pred verifikacionu debatu sazvati svoje poslanike izabrane na d e c e m b a r s k i m izborima koji e hrvatsko pitanje postavili na legalnu osnovu i ovlastiti Maeka za p r e g o v o r e s
Beogradom, zbog ega se Maek raziao s Paveliem, iako u osnovi vodi istu
politiku. 2 8
Maek je p r e k o m a a r s k o g konzula u Zagrebu d o b i o gledite m a a r s k o g
ministra inostranih poslova Kalmana Kanje (Kaiman de Kanva), o uticaju prisajedinjenja Austrije Nemakoj. On je izmeu ostalog, rekao:
Ako bi se .. o s i g u r a o n u r . o n d a bi se n a s t o j a l o da se s p r o v e d e miroljubiva revizijo
parikih m i r o v n i h ugovora. Ako to ne uspiie t e k o ce se moi zaprijeiti rat Dakle: mir ili
:
ral. L p r v o m ce se sluaju m e d u razlinim t e r i t o r i j a l n i m p i t a n j i m a n a m e t n u t i i hrvatsku pila n/e. pod p r e t p o s t a v k o m da h r v a t s k o vodstvo ne poini g r i j e k u da se kak v im s p o r a z u m o m
sa B e o g r a d o m s amo o d r e k n e svojih zahtjeva
H r v a t s k o p i t a n j e m o r a i dalje vrijediti kao
meunarodnu pitanje, a ne k a o u n u l a r n i e piianie Jugoslavije .. ni p o d kojim u.slovom ne naputali n a c i o n a l n e zahtjeve, biti jako n a c i o n a l n o , a nikada i n t e r n a c i o n a l n o o b o j e n , j e r s koje
se god s t r a n e o e k i v a o s p a s Hrvala, p o m a e se s a m o onim narodnim pokretima koji su iako
nacionalnu obiljeeni. Dakle, nikakva n a r o d n a f r o n t a , nikakve o p e n i t e fraze o m e u n a r o d nim d e m o k r a c i j a m a , n e g o p r a v o i s l o b o d a za Hrvate
Dalje je Kanja g o v o r i o o t o m e da f r a n c u s k a vlada ne zasluuje ni n a j n e z n a t n i j e poverenje, j e r joj je cilj da h r v a t s k o p i t a n j e p r e o b r a t i u opsti j u g o s l o v e n s k o - d e m o k r a t s k i f r o n t ,
da bi p o m o u Hrvata sruila b e o g r a d s k u vladu l a k o da m e s t o nje d o d e vlada n a k l o n j e n a
F r a n c u s k o j i Cehoslovakoj. a zalim bi o d m a h n a p u s t i l a Hrvate. Zato bi bilo poeljno da se
K r n j e vic u d a d u u p u t s t v a da ne p r u a p o v o d a da se o n j e m u govori, jer ga s m a t r a j u za pou z d a n i k a f r a n c u s k o g n a r o d n o g f r o n t a , a njegove veze sa B l u m o m (Blum Leon) i d r u g o v i m a
bacaju s a m o loe svetio na stav h r v a t s k o g p o k r e t a . J 8 a

Posle anlusa britanski konzul u Zagrebu Rap n a j p r e je razgovarao sa Koutiem, a zatim dva puta s Andresom, interesujui se o raspoloenju i gleditima vodstva HSS. jer je Andresa s m a t r a o kao Maekovog savetnika za spoljnopolitika pitanja. Rap je p r e p o r u i o Andresu umereniju politiku i zblienje s B e o g r a d o m zbog opasnosti od Velike Nemake, poto postoji povoljno
raspoloenje kod kneza Pavla i Stojadinovia za s p o r a z u m e v a n j i , n a p o m i n j u i da
kod M a e k o v e o k o l i n e postoji n e s l a g a n j e s n j e g o v o m o k o l i n o m i k a o p r i m e r n a v e o
Trumbia
U o p i r n i j e m r a z g o v o r u o p o s l e d i c a m a a n l u s a T r u m b i je M a e k u o b j a s n i o
svoje gledite, na koga da se mi Hrvati u z m o g n e m o kuati oslonili se a k o Srbija nastavi svoju
h e g e m o n i j u o v a k o d e s t r u k t i v n o za nas i d o d e j e d n o g d a n a do razlaza ili r a s p a d a Jugoslavije
. O N j e m a k o j m o r a m o voditi r a u n a .. jer n a m a je na granici, na vratu sa sv im svojim
t e r e t o m gravitirajuci p r e m a jugu
Zalim je izneo m i l j e n j e da se t r e b a orijentirati p r e m a osovini Rim - L o n d o n koja bi
ila p r e k o Pariza .
Najprije m o r a m o r a u n a t i s Italijom
a mi Hrvati malen i oslabljen

n a r o d m o r a m o nastojati da u skladu s Italijom u d e s i m o i t o bolje b u d e se m o g l o n a u bud u n o s t . . . Ali Italija n e m a snage, nije d o v o l j n o j a k a da to ostvari. Zato je p o t r e b a s v a k a k o
da se z a u z m e i Engleska koja bi dala d o v o l j n o snage a koju bi slijedila i F r a n c u s k a . . . Rap
(Rapp T. C.) je izlagao o t o m e k a k o je nastala nova situacija n a k o n anlusa. Iz svega toga t o
je Englez z a t o o p r e z n o iznio proizlazi j a s n o da n a m on s a v j e t u j e da se pribliimo dananjoj
vladi, da napustimo pasivnost kao tetnu za nas. To je o b r a z l a g a o p o g l a v i t o time t o je anlusom p o s t a o ugroen i poloaj Jugoslavije i time u g r o e n i o p o s t a n a k ne s a m o S l o v e n a c a i
S r b a n e g o i H r v a l a i lo ne s a m o od N j e m a k e n e g o i od Italije .. V 9

U v e o m a o p i r n o m razgovoru u b r i t a n s k o m konzulatu u Zagrebu Trumbi je na p r e p o r u k u konzula Rapa da se treba s p o r a z u m e v a t i sa Srbijom, izm e u ostalog, rekao:
. N'i a n l u s ni nita d r u g o ne m o e d a n a s vie posluiti da svoje i n t e r e s e r t v u j e m o
za s o l i d a r n o s t i n t e r e s a sa S r b i j o m , za koju je iskustvo d o s a d a n j e z a j e d n i c e d o k a z a l o i uvjerilo i p o s l e d n j e g n a e g o v j e k a da u B e o g r a d u ne postoji nimalo, n e g o da o v d j e postoji na
a p s o l u t a n nain s a m o s h v a t a n i e p o s e b n i h s r b i j a n s k i h i n t e r e s a u z r t v o v a n j e b e z o b z i r n o naih h r v a t s k i h i n t e r e s a m o r a l n i h i m a t e r i j a l n i h sve do n a e istrage. 3 0

I Krnjevi je p o k u a v a o da zainteresuje Forin ofis (Foreign Office) za reavanje hrvatskog pitanja. Poto je s r e d i n o m m a r t a 1938. godine d o p u t o v a o
u London, on je, na p r e p o r u k u Vikema Stida (Steed Wicham), bio p r i m l j e n
od strane erila, ali ga u Forin ofisu nisu hteli primiti, ak ni na p r e p o r u k u
vojvotkinje od Atola i lorda Roberta Sesila (Cecil Robert) lana Gornjeg
d o m a V. Britanije. 3 '
Posle b o r a v k a u Londonu, Krnjevi se u Zenevi s u s r e o s Janikoviem
koji je nosio Maekovu p o r u k u . Prenosei T r u m b i u razgovor sa Krnjeviem.
J a n i k o v i mu je r e k a o da je Krnjevieva opa p r i m j e d b a :
Kolika razlika u susretljivosti od zadnjega p u t a i sada. Prije z a k o p a n o s t , rezervisanost, s o b i n o m o g r a d o m o n e p a a n j u u t u d e u n u t r a n j e stvari! Sad p r i m a n j e , ispitivanje,
veliko z a n i m a n j e i t r a e n j e ak i M e m o r a n d u m a , bez r e z e r v e o u n u t r a n j i m p i t a n j i m a . To
je posljedica anlusa, to se o i t o vidi. Svi istiu k a k o je N j e m a k a jaka. Radi se na t o m e da
se s p o r a z u m e Engleska, F r a n c u s k a . Italija, k a k o bi zaokruile N j e m a k u i o g r a n i i l e n j e n u
daljnju ekspanzivnost.
Zato je Krnjevi. i z m e u ostalog, p o r u i o Maeku da ne s t u p a ni u k a k a v d o d i r sa Stoj a d i n o v i e m i n j e g o v o m v l a d o m , da n a s t u p i o d l u n o i o t r o a k o se s l u a j n o s a s t a n e sa knezom Pavlom, da se na svaki nain p o b i j a puku f r o n t u , jer je to k o m u n i s t i k i izum, da treba stupiti u akciju, j e r se vanjski svijet zanima za h r v a t s k o p i t a n j e i da se kroz etiri t j e d n a
sazove tzv. H r v a t s k o n a r o d n o zastupstvo, koje e izraditi rezoluciju, da bi je zatim Maek
predloio na j a v n o m z b o r u u Z a g r e b u (dvijesto do t r i s t o tisua ljudi), gdje bi bila p r i h v a e n a
aklamacijom.
On dalje p r e p o r u u j e da se u rezoluciji h r v a t s k o p i t a n j e istakne o d l u n o i stvarno
i da niko. osim h r v a t s k o g n a r o d n o g zastupstva, n e m a p r a v a da govori u ime h r v a t s k o g nar o d a , da se o d r e d e linije h r v a t s k e vanjske politike, o s o b i t o i m a j u i o b z i r a na s t a n j e stvor e n o u s r e d n j o j Evropi poslije anlusa i da se n i k a k o ne smije zauzimati stav p r o t i v Njemake. iako je o n a u p r i j a t e l j s t v u s B e o g r a d o m , n e g o s n j o m t r e b a traiti veze, a isto t a k o
i s Italijom. 3 2

Sporazum u Minhenu i kriza oko Cehoslovake uticali su na u n u t r a n j e

prilike u Jugoslaviji, u prvom redu zbog hrvatskog pitanja. U to v r e m e vrene
su p r e d i z b o r n e p r i p r e m e u Jugoslaviji, pa je vodstvo HSS u p r e d i z b o r n o j agitaciji ukazivalo na m e u n a r o d n e d o g a a j e i p o u k e iz razvoja krize u Cehoslovakoj. Tako je Politiki vjesnik 5. n o v e m b r a 1938. godine, izmeu ostalog, pisao da e se izjaloviti Stojadinovieva n a d a da e mu N e m a k a omoguiti polovino r e e n j e hrvatskog pitanja i da e se jako prevariti i bit e
iznenaen brzinom d o g a a j a isto onako, kako je Prag bio iznenaen u poslednjih nekoliko tjedna.
Politiki vjesnik je dalje nastavio:

Ne b u d e li B e o g r a d p r i s t u p i o r j e a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a na osnovi h r v a t s k i h zahtjeva i zadovoljio ih u n j i h o v o j cjelosti i p o t p u n o , zadovoljit e ih p o d p r i t i s k o m vanjskih dog a a j a p o d m n o g o teim u v j e t i m a i o k o l n o s t i m a . Cim d o d e do bilo kakvog izmirenja i z m e u
4 velesile, h r v a t s k o p i t a n j e i sva d r u g a n e r i j e e n a p i t a n j a u vezi sa z a h t j e v i m a M a a r s k e , Bug a r s k e i Albanije d o i e na tapet. B e o g r a d n e e imati u p o r i t e ni kod j e d n e velesile, da bi
m o g a o sprijeiti da ta p i t a n j a ne d o u na t a p e t i ne b u d u r i j e e n a t e m e l j i t o u smislu pravednih hrvatskih zahtjeva kao i zahtjeva drugih naroda u ovoj d r a v i . . . .

Ovakvih i slinih pretnji bilo je mnogo. A Hrvatski dnevnik je prikljuenje S u d e t a N e m a k o j t u m a i o kao o s t v a r e n j e naela o s a m o o p r e d e l j e n j u
naroda33.
Jo 29. o k t o b r a 1938. godine Maek je u svom s t a n u u Zagrebu p r i m i o ing.
Karnelutija, (Carnelutti Amadeo) d o p i s n i k a Hrvatskog dnevnika, zvaninog o r g a n a HSS, i u d u e m razgovoru izneo mu svoje poglede na r e e n j e hrvatskog pitanja i p r e k o njega stupio u d o d i r s italijanskim m i n i s t r o m inostranih poslova, g r o f o m anom (Ciano Galeazzo) da bi se hrvatsko pitanje reilo p o m o u Italije. U tom razgovoru (kojem - p r e m a Karnelutijevoj izjavi nije prisustvovalo tree lice), nazvanom Promemoria, Maek je rekao:
U s a d a n j e m p o l i t i k o m u s t r o j s t v u Kraljevine Jugoslavije hrvatski n a r o d se osjea politiki i p r i v r e d n o n e s l o b o d n i m , p o d v l a d a v i n o m Srba, p o t l a e n , iskoriavan i razbijen i rasp a r a n na r a z n e b a n o v i n e , te stoga za svoj s l o b o d a n i n e o m e t a n razvitak p r e d o i m a ima d v a
cilja.
PRVI UI CIU ( p o d v u k a o V. T.):
U j e d i n j e n j e svih o n i h oblasti u g r a n i c a m a Jugoslavije, p o d s k i p t r o m d i n a s t i j e K a r a o r evia, na k o j i m a ive p r e t e n o Hrvati, bez o b z i r a na religiju (katolici i m u s l i m a n i ) . Ove pok r a j i n e bi bile u k o n f e d e r a t i v n o m o d n o s u sa o s t a l i m o b l a s t i m a Jugoslavije, sa s o p s t v e n i m
p a r l a m e n t o m , s o p s t v e n i m z a k o n o d a v s t v o m i finansijama, i sa d r a v o m Jugoslavijom bi imale z a j e d n i k o s a m o sledee: dinastiju, vojsku, c a r i n s k e granice, p o t u , s p o l j n u politiku i nekoliko d r a v n o - f i n a n s i j s k i h u s t a n o v a , k a o t o su m o n o p o l , takse, p o r e z e itd.
Teritorija p o k r a j i n e H r v a t s k e bi o b u h v a t a l a bivu H r v a t s k u i Slavoniju. Dalmaciju bez
italijanske t e r i t o r i j e o k o Z a d r a i Rijeke, d a l j e d e l o v e V r b a s k e i Drinske b a n o v i n e z a p a d n o
od linije r. V r b a s - r. Neretva. Ovde se misli na m i n i m a l n i p r o s t o r .
a oblasti i s t o n o od r. Vrbasa i Neretve bio bi p r e d v i e n plebiscit kojim bi se tamonje s t a n o v n i t v o s l o b o d n o izjasnilo da li eli ili ne eli da p r i p a d n e provinciji Hrvatskoj. Dr
Maek je o v d e naglasio da on ne r e f l e k t i r a na grad i o k r u g Sarajevo.
P r i p a d n o s t d e l o v a V r b a s k e b a n o v i n e provinciji H r v a t s k o j je istorijska, e t n o g r a f s k a , a
p r i v r e d n a . . . od o d l u u j u e g znaaja. Ovde se nalazi k o l e v k a h r v a t s k i h kraljeva i h r v a t s k e
kraljevine.
Hrvati m u s l i m a n s k e veroispovesti. izuzimajui inteligenciju, jo nisu d o v o l j n o svesni
i n a p r e d n i da bi mogli da s h v a t e veliinu i o b i m h r v a t s k o g .. i u j e d i n j e n j e h r v a t s k i h oblasti
sa s o p s t v e n i m p a r l a m e n t o m u Zagrebu, te stoga t r e b a cela ova oblast z a p a d n o od linije Vrbas - N e r e t v a da b u d e bez plebiscita d o d e l j e n a Hrvatskoj. Na alost. Hrvati m u s l i m a n s k e
vere j o ni d a n a s n e m a j u z d r a v e politike svesti i stoga se j o uvek m o g u da nazivaju Turcima, p o t o kod njih v e r a ima p r e d n o s t nad politikim o s j e a j e m .
IDEALNI

CIU

Idealni cilj hrvatskog naroda je slobodna hrvatska republika u napred navedenim graniIpodvukao V.T.).
Ako se p o k a e da . . . n a p r e d a k ove nezavisne d r a v e nije mogu, ili da je nepoeljan
s o b z i r o m na i n t e r e s e z a p a d n i h sila. o n d a h r v a t s k i n a r o d p r i s t a j e na z a j e d n i c u sa z e m l j a m a
K r u n e sv. S t e v a n a ( M a a r s k o m ) .
Ova z a j e d n i c a bi se mogla da proiri i na R e p u b l i k u Poljsku, u k o l i k o bi se uspostavile
z a j e d n i k e granice i z m e u nezavisnih d r a v a Slovaka i Rusina (Malorusa), i kad bi ove m a l e
d r a v e stupile u g r u p u d r a v a K r u n e Sv. S t e v a n a i R e p u b l i k e Poljske. (Ovo su sline ideje
koje je r a n i j e z a s t u p a o S t j e p a n Radi - prim. V T).
cama

O/'S 7/1 r,LEDIST A ( p o d v u k a o \ I )

Hrvatski n a r o d je d a l e k o od k o m u n i / m a . Veinu n a r o d a i n e seljaci koji ne m o g u da
b u d u k o m u n i s t i , a i stoga jer:
1) d u b o k o je religiozan i s t r o g o se pridrava katolike vjere,
2) p o r o d i c u s m a t r a o s n o v n i m n a e l o m l)udskog ivota.
3) n j e m u je d u b o k o u s a e n a ljubav p r e m a svujoi g r u d i koju o b r a d u j e i koja ga h r a n i
i na k o j o j je on p o s e d n i k svoje zemlje, svoga d o m a i imovine.
P o t p u n o j e t e n d e n c i o z n o pokazivati hrvatski n a r o d k o m u n i s t i k i m . Ovo j e kleveta
koja ima za cilj da se h r v a t s k o m n a r o d u sprei da d o d e do svoje s l o b o d n e p o k r a j i n e , svoje
slobodne drave.
H r v a t s k a inteligencija n e m a nikakvih o d n o s a sa k o m u n i s t i m a , nil i ce ih pak imati. O n a
ce u slobodi naci svoj ideal politikog i p r i v r e d n o g ivota. H r v a t s k a nacija n e m a p r o l e t a r i lata l velikim g r a d o v i m a radnitvo, iji se b r o j u p o r e e n j u sa b r o j e m seljaka i i n t e l i g e n c i j e
p o t p u n o gubi lei ciljevima i idealima ostalog h r v a t s k o g n a r o d a
D e m o k r a t i j a je p o t r e b n a da bi h r v a t s k o m s e l j a t v u bio o t v o r e n put za u e e u upravljanju svojom d o m o v i n o m .
S i m p a t i j e hrv a t s k o g n a r o d a p r e m a Italiji su velike, o n e p o l i u i/ s a z n a n j a da s a m o Iialija moe da s p a s e hrvatski n a r o d u p o l i t i k o m i p r i v r e d n o m p o g l e d u i o v o s a z n a n j e je dub o k o u s a e n o u sve n a r o d n e slojeve
Znajui da je voda m o d e r n e Italije Musolini stvarni a r b i t a r n e u t r a l n i h i i s t o n o e v r o p s kih drava. elj3 je dr M a e k a da ga zamoli za p o m o za p o s t i z a n j e ciljeva h r v a t s k o g n a r o d a ,
pri e m u bi mu on svoje tenje i ciljeve istinito izneo.
Dr Maek o s u u j e p i s a n j e dr Krnjevia kojega on k a r a k l e r i e k a o p a t r i o t u koji iznalazi nain k o p bi m o g a o da elje h r v a t s k o g n a r o d a ne o d v e d e do ispunienia. Dr Krnjevi
bio je o s a m g o d i n a u i n o s t r a n s i v u i put kojim je on t a m o p o a o ne o d g o v a r a ideologiji hrvatskog n a c i o n a l n o g p o k r e t a .
Gornji r a z g o v o r p o e o je u 9,30 i t r a j a o je do 10,30 asova.
Zagreb. 29 o k t o b r a 1938. g o d i n e . "

Posle d e c e m b a r s k i h i / b o r a 1938, uoi o t v a r a n j a skuptine, u Zagrebu su

se 15. i 16. j a n u a r a 1939. sastali izabrani poslanici HSS, pod nazivom tzv. Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva. Na tom sastanku izdala je sledea Deklaracija,
koja je u p u e n a v l a d a m a velikih sila:
H r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i t v o , k a o j e d i n o l e g i t i m n o p r e d s t a v n i t v o h r v a t s k o g nar o d a . i z a b r a n o I I d e c e m b r a 1938. d o l o je d a n a s . 15 j a n u a r a 1939. godine, u glavni g r a d Zag r e b na s a v e t o v a n j e p o d p r e d s e d n i t v o m dr Vlatka Maeka. Posle izvetaja p o s l a n i k a razm o t r e n a je s v e s t r a n o politika situacija i n a r o d n o p r e d s t a v n i t v o h r v a t s k e d o l o je do sledeih zakljuaka:
Svetski rat je zavren u s v a j a n j e m p r i n c i p a s a m o o p r e d e l j e n j a svih n a r o d a . H r v a t s k i narod m e u t i m izuzimajui t o p r i n c i p i j e l n o p r a v o o p r e d e l j e n j a svakog n a r o d a , n e m a jo svote h r v a t s k o d r a v n o pravo, koje mu se i p r e rata de ture p r i z n a v a l o i k o j e g a se on nije n i k a d a
o d r e k a o A to p r a v o znai da on b u d e g o s p o d a r na svojoj teritoriji.
U m e u v r e m e n u p r e n e b r e g l o se to p r a v o h r v a t s k o g n a r o d a p o d v a l a m a i silom. To je
usledilo d v a d e s e t g o d i n j o m b o r b o m h r v a t s k o g n a r o d a za o s t v a r e n j e toga prava, i z b o g loga
on o d b a c u j c t r a j n i m o t p o r o m ne s a m o nasilnu d r a v n u moc. ve i o s t a l e s r p s k e politike
faktore
Prvo laza te boi be zavrila se u b i s l v o m hrvatskih p o s l a n i k a 'i b e o g r a d s k o j S k u p t i n i
na d a n 20 juna 1928. g o d i n e . Meu u b i j e n i m a n a a o se i voda i uitelj h r v a t s k o g n a r o d a , lino S t j e p a n Radi
Poto se videlo da to sve nije m o g l o da s l o m i j e elju h r v a t s k o g n a r o d a , z a v e d e n a je 6.
j a n u a r a 1129 g o d i n e d i k t a t u r a Ta d i k t a t u r a traje jo i d a n a s sa r a z l i k o m t o se apsolutistika golotinja h o e d a p r i k r i j e k r a j n j e p r o v i d n i m velom p a r l a m e n t a r i z m a .
I m e u v r e m e n u je i s r p s k i n a r o d n a j p i e van S r b i | e - a zalim i u s a m o j Srbiji - u video
da je ivot u | e d n o j d r a v n o j zajednici sa H r v a t i m a jedino m o g u a k o se u takvoj zajednici
h r v a t s k o m n a r o d u d a d n e p u n a s l o b o d a i p o t p u n o d a v a n j e prava, k a o i j e m s t v o isto k a o i
srpskom narodu.
Vlastodrac, u m e s t o da o\ u situaciiu e p a v r s t o r u k a m a da bi najtei p r o b l e m Jugoslavije resio na z a d o v o l j s t v o Hrvala i Srba, u korist i o u v a n j a d r a v n e z a j e d n i c e , p r e d u z i m a
sve da produi h e g e m o n i j u nad h r v a t s k i m n a r o d o m , u p r k o s i elje s a m i h S r b a

I/ uh razloga su izbori od 11, d e c e m b r a r a s p i s a n i po t a k v o m Z a k o n u za koji je tadanji

i sadanji m i n i s t a r p r e d s e d n i k 1935. godine s l u b e n o izjavio da t a j Zakon p r e d a j e izbore policiji u r u k e Na o s n o v u d o k a z a je u t v r e n o da su ovi izbori s p r o v e d e n i p o m o u t e r o r a , prevare. k o r u p c i j e i falsifikata Z a t o se oni koji su dobili veinu, s t o je o b j a v l j e n o na d a n 10. jan u a r a 1939 g o d i n e u B e o g r a d u , ne m o g u s m a t r a t i n a r o d n i m z a s t u p n i c i m a (predstavnicima). J e d n o takvo s a s t a v l i e n o n a r o d n o p r e d s t a v n i t v o nije nita d r u g o n e g o j e d a n p o k u a j
vie da se prisilni apsolutistiki reim p r i k r i j e p o d o g r t a e m p a r l a m e n t a r i z m a i da se l a k o
i d a l j e odri Zbog toga h r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i t v o o d b i j a s v a k u s a r a d n j u sa takvim
jednim p r i v i d n i m p r e d s t a v n i t v o m .
H r v a t s k o n a r o d n o p r e d s t a v n i t v o ne m o e da prizna z a k o n i t i m takav nasilni i s t r a n i
reim koji ne o d g o v a r a h r v a t s k o m n a r o d u Hrvatski n a r o d n i s k u p (sabor) o b j a v l j u j e sve
u g o v o r e i o b a v e z e n i t a v n i m i n e o b a v e z n i m koje n e o d g o v o r n i reimi z a k l j u e ili p r e u z m u ,
k a o i a k o to uini u ime h r v a t s k o g n a r o d a .
Hrvatski n a r o d je p r u i o m n o g o d o k a z a da eli da se politika p i t a n j a na prijateljski
nain ree. i to po c e n u najveih rtava. Ali p r i r o d n o je i r a z u m l j i v o da j e d a n civilizovani narod n e e veito i m i r n o da p o d n o s i da mu se o d u z i m a p r a v o b i v s t v o v a n j a i s l o b o d e i da mu
se nasilno o t k a z u j e p r a v o da o d r e d u j e svoju s u d b i n u u s l o b o d n o j zajednici s l o b o d n i h naroda.
Hrvatski n a r o d je pri svim izborima, k a o i u svim m a n i f e s t a c i j a m a svog n a c i o n a l n o g
ivoia uvek n a g l a a v a o svoje neizbrisivo p r a v o na s a m o o p r e d e l j e n j e i to ini i o v o m prilik o m p r e k o svoga legitimnog p r e d s t a v n i t v a
H r v a t s k o n a c i o n a l n o p r e d s t a v n i t v o i s p u n j a v a j u i svoju d u n o s t , s k r e e p a n j u svih
o d g o v o r n i h f a k t o r a k a k o ove d r a v n e z a j e d n i c e t a k o i svih e v r o p s k i h drava, n a r o i t o velikih sila, na n e o d r i v o s t i o p a s n o s t s a d a n j e g s t a n j a Princip prava i s l o b o d e k a o i savesti
i d u n o s t i nalaze da se u i n t e r e s u m i r a p r e d u z m u t a k v e m e r e p u t e m kojih ce bili o s i g u r a n o
sprovoenje prava samoopredeljenja hrvatskog naroda.
Hrvatski n a r o d se n a d a da n e e biti prisiljen da p r i s t u p i s a m o o d b r a n i u svojoj osnovanoj tenji da ivi u p r a v i n o m miru. U s u p r o t n o m sluaju h r v a t s k o n a r o d n o predstavnitvo o d b a c u j e od sebe, u ime h r v a t s k o g n a r o d a , s v a k u o d g o v o r n o s t za d o g a a j e koje bi mogli
da n a s t a n u u o v o m d e l u E v r o p e bez njegove krivice.
H r v a t s k o n a c i o n a l n o p r e d s t a v n i t v o d a j e s v o m e p r e d s e d n i k u i voi h r v a t s k o g n a r o d a ,
dr Vlatku M a e k u . n e o g r a n i e n o p o v e r e n j e i p o t p u n o s l o b o d n e r u k e , da on u svoje ime sve
p o t r e b n o p r e d u z m e d a b i s e ostvarilo p r a v o s a m o o p r e d e l j e n j a h r v a t s k o g n a r o d a - . 3 6

Tom prilikom Maek je odrao govor, u kojem je. izmeu ostalog, rekao:
Prilike su vanjske takve, da je u interesu hrv latskog) i srpskog naroda, da naemo rjeenje u granicama drave I p o d v u k a o V T.) Blokovi vode b o r b u za g o s p o d s t v o u svijetu Mali
n a r o d i sluze kao sitni n o v a c kojim se izravnjavaju rauni To n a m n a j b o l j e p o k a z u j e p r i m j e r
C e h o s l o v a k e . . Za s p o r a z u m t r e b a dvojica R e k a o sam u B e o g r a d u : Mi h o e m o da ostan e m o , da se z a j e d n i k i b o r i m o . \u a k o Vam nije stalo. Vi e l e vie izgubiti nego mi
Mor a m o p r e m a l o m e tu n a u b o r b u udesiti i voditi u dva pravca, i to: prvo. o b z i r o m na unutr a n j e prilike i. d r u g o , o b z i r o m na vanjske prilike Sto se tie prvoga, t r e b a d r a n savez sa
svima o n i m a t o je svijesno i p o t e n o , to h o e da srui d i k t a t o r s k u vlast. U p o g l e d u drugoga. i r e b a hvatati veze na sve s i r a n e da se u z m o g n e hrv (atsko) pitanje rijeiti na zadovoljstvo hrv (atskog) n a r o d a
3e

P r e m a j e d n o j s a u v a n o j zabeleci iz taba Firerovog (Fhrer) z a m e n i k a

vidi se da je 12. f e b r u a r a tog f u n k c i o n e r a posetio jedan izaslanik sa Maekovim p u n o m o j e m .
l/aslanik je izjavio k a k o je Versajskim ugov o r o m hrvatski n a r o d , koji je u r a t u bio saveznik N e m a k e . p r e d a n Srbiji i ve 20 g o d i n a vodi b o r b u protiv svoga p o r o b l j a v a n j a . Pob e d a naela o p r a v u n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e p r i k l j u e n j e m Austrije i S u d e l a N e m a k o j
pojaala je s n a g u i h r v a t s k o m p o k r e t u i p o v e a l a n a c i o n a l n u svest d r u g i h u g n j e t e n i h nar o d a u Jugoslaviji, to je d o v e l o do a k u t n e krize koja se oituje: u r e z u l t a t i m a p a r l a m e n t a r nih izbora u d e c e m b r u 1938. k a d a je 98o Hi v ata d a l o svoj glas za ideju nezavisne d r a v e
H r v a t s k e - ; r e v o l u c i o n a r n i m p o i a v a m a n a t e r i t o r i j a l n a n a s t a n j e n i m H r v a t i m a ; rezoluciji o d
15 j a n u a r a 1939. u kojot H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o istie p r a v o na s a m o o p r e d e l j e n j e i
h r v a t s k o d r a v n o p r a v o k a o o s n o v u za r e e n j e h r v a t s k o g p n a n | a i skree p a n j u velikim silama na neodriv p o l o a j H r v a t s k e
H r v a t s k o p i t a n j e se ne m o e vie odlagati i hrvatski
n a r o d trai o d l u n a dela: 400.000 l a n o v a H r v a t s k e seljake zatite s p r e m n o je da siupi u
b o r b u za u s p o s t a v l j a n j e . h r v a t s k e nezavisne drave'
U s k l a d u s o d l u k o m H r v a t s k o g na-

r o d n o g z a s t u p n i t v a od 15. sijenja 1939 Maek moli p o m o N e m a k e , izjavljujui da e .nezavisna h r v a t s k a d r a v a biti s p r e m n a da za vjeita v r e m e n a n a j t j e n j e s u r a u j e na v o j n o m ,

p r i v r e d n o m i p o l i t i k o m p l a n u ' s N e m a k o m i s p r e m n a je p r i s t u p i t i Osovini i p a k t u protiv
K o m i n t e r n e , a k o bi n e m a k a vlada bila voljna: pruiti H r v a t i m a m o r a l n u p o m o u p r e d s t o jeoj b o r b i za o s l o b o e n j e : z a j e d n o sa Italijom preuzeti ulogu a r b i t r a u m o m e n t u k a d a borl>.i b u d e u o d l u i iiiiKni la/i I,ik\ > r j e e n j e , kae se na k r a j u beleke, znailo bi uspostavljanje mira u ovom djelu jugoistone E v r o p e i iskljuenje uticaja koji u ovaj p r o s t o r d o l a z e sa
m i a u e -<io n sve u i n i c u su In v.iiskog n a r o d a , d r u g i h n a r o d a Jugoslavije, k a o i s a m e Nemake.
S p o m e n u t i f u n k c i o n e r d o s t a v i o je zabiljeku o tim r a z g o v o r i m a M i n i s t a r s t v u v a n j s k i h
poslova, s m o l b o m da b u d e d o s t a v l j e n a fon R i b e n t r o p u , a s a m je u r a z g o v o r u bio rezervisan. 3 7

Evo ta je o t o m e izjavio Nojhauzen (Neuhasen Franz) posle rata:

O d m a h posle u s p o s t a v l j a n j a p r o t e k t o r a t a N e m a k e n a d e h o s l o v a k o m , ing. Kouti
iz Zagreba traio je da mu o m o g u i m da p r e g o v a r a sa m n o m u ime M a e k a . Predloio je da
se p r e g o v o r i vode u Beu. O d b i o sam to i r e k a o da u za neki d a n s v a k a k o o t p u t o v a t i avion o m za Berlin, ali da se u Beu n e u zaustaviti. Dan p o s l e m o g d o i a s k a u Berlin javio mi se
u hotelu Kaiserhof ing Kouti, koji je t a k o e r stigao u Berlin bez m o g a z n a n j a . Razgovor
i z m e u m e n e i Koutia vodio se u etiri oka. O b j a s n i o mi je da r a z g o v a r a u ime M a e k a
i z a m o l i o me da mu u d e s i m s a s t a n a k sa G e r i n g o m ( G o e r i n g H e r m a n n ) i H i t l e r o m , j e r e on
u ime M a e k a zamoliti N e m a k u da uspostavi p r o t e k t o r a t n a d H r v a t s k o m , s tim da ovo pren e s e m dalje i u d e s i m d a l j n j e s a s t a n k e .

Odgovorio sam da mu ne m o g u dati nikakove izjave po tom predlogu, ali

da u se postarati da mu u s k o r o d o n e s e m odgovor da li postoje m o g u n o s t i
za ovakove pregovore. O d m a h zatim otiao sam kod Geringa i izvestio ga o
tome. On je maui glavom rekao: Mi na ovo ne mislimo - sasvim iskljueno! Zatim je d o d a o da e kroz sat otii kod Hitlera da ga izvesti o tome.
P o p o d n e istoga d a n a Gering m i j e r e k a o da soptim Koutiu: Nemaka
n e m a nikakvih planova ni n a m j e r a protiv integriteta prijateljske Jugoslavije.
O d b i o je svaku diskusiju po predlogu Maeka o d n . njegovog predstavnika.
Ovaj odgovor p r e n e o sam ing. Koutiu, kojeg niko nije p r i m i o i koji je zatim
o t p u t o v a o natrag. 3 8
R i b e n t r o p ( R i b b e n t r o p Joachim) je 20. m a r t a 1939. p o t v r d i o Canu da su
u Berlinu
po prilici p r e m j e s e c d a n a bili Maekovi o p u n o m o e n i c i da bi ispitali stav N e m a k e
p r e m a h r v a t s k o m p i t a n j u . R i b e n t r o p je u p i s m u n a v e o da se 12. f e b r u a r a n a v o d n o j e d a n Maekov o p u n o m o e n i k o b r a t i o j e d n o m f u n k c i o n e r u iz t a b a Firerovog z a m e n i k a , s m o l b o m
da trai n e m a k u p o m o u r e e n j u h r v a t s k o g p i t a n j a i da je ta m o l b a d o s t a v l j e n a R i b e n t r o pu. II toj molbi je n a v e d e n o : H r v a t s k o p i t a n j e ne m o e se vie o d g a a t i i h r v a t s k i n a r o d zahtjeva o d l u n a djela. 400.000 n a o r u a n i h lanova H r v a t s k e seljake zatite s p r e m n o j e d a
stupi u b o r b u za u s p o s t a v l j a n j e nezavisne h r v a t s k e drave. Pregovori s B e o g r a d o m o rje a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a ne p r u a j u n i k a k a v izgled i p o r e d svih n a s t o j a n j a koja se u t o m
p r a v c u p r e d u z i m a j u s e n g l e s k e s t r a n e .. . 3aa

Trei period od dolaska Cvetkovia za p r e d s e d n i k a vlade k a r a k t e r i e se

u p o r e d n i m p r e g o v a r a n j e m sa Cvetkoviem i sa m e u n a r o d n i m f a k t o r i m a , o
e m u e biti govora u sledeem odeljku.
Pad Stojadinovieve vlade 4. f e b r u a r a 1939. izazvao je p r e k r e t n i c u u italijansko-jugoslovenskim o d n o s i m a ; nastalo je u b r z a n o zahlaenje, nepoverenje i p o s t e p e n o udaljavanje od ranije sklopljenih s p o r a z u m a . To n e p o v e r e n j e
je d o p r i n e l o p o n o v n o j orijentaciji sila Osovine za razbijanje Jugoslavije, u
sklopu opte osvajake politike, uz p o d r k u M a a r s k e i Bugarske. Zato je hrvatsko pitanje p o n o v o iskrslo u prvi plan. Vesti o zaotravanju o d n o s a u Hrvatskoj izazvale su sve veu z a b r i n u t o s t u Rimu. Musolini je izdao n a r e e n j e
da se izvesne jedinice k o n c e n t r i u o k o Venecije (Venezia) radi u p a d a u Hr-

vaisku u sluaju da t a m o izbije p o b u n a 3 9 . Ako bi to Nemci spreavali, bio je

s p r e m a n da prihvati b o r b u . Poto su dogaaji mogli nastupiti svakog trenutka, p o k u a o je da p o v e d e p r e g o v o r e sa Maekom. Sem toga, put A. Koutia,
prvog p r e d s e d n i k a HSS, u Prag polovinom m a r t a i j e d n o g dela Maekovih
pristalica u Berlin, u isto vreme, u posetu Geringu (koji ih je u p u t i o na Italijane. a k o ne ele da pregovaraju sa j u g o s l o v e n s k o m vladom - V.T.) izazvao
je surevnjivost i n e p o v e r e n j e izmeu N e m a k e i Italije, iako je N e m a k a zvanino obavestila Italiju da n e m a nikakvih aspiracija p r e m a Hrvatskoj i da Jugoslavija p o t p u n o p o t p a d a pod italijansku sferu uticaja. 4 0
Posle pada Stojadinovieve vlade, nova Cvetkovieva vlada izjavila je da
joj je osnovni zadatak reavanje hrvatskog pitanja, t a k o da je u o d n o s u na hrvatsko pitanje nastala nova u n u t r a n j a situacija, a na njega su se odnosili i
novi dogaaji u m e u n a r o d n i m o d n o s i m a . Tako je Politiki vjesnik, istiui
publicitet koji je u svjetskoj tampi davan h r v a t s k o m pitanju p o v o d o m p a d a
Stojadinovieve vlade, pisao d a j e time dola do jasnoga izraaja injenica,
da je hrvatsko pitanje doista meunarodno pitanje i da ga beogradski vlastodrci
ne mogu rjeavati ili prelaziti preko njega, kako ih je volja. Dalje je ovaj list pisao da e se m e u n a r o d n i k a r a k t e r hrvatskog pitanja sve vie pojaavati bez
obzira na mogue pravce razvoja m e u n a r o d n i h o d n o s a 4 1 .
Pad Stojadinovieve vlade i ulazak nemakih t r u p a u Prag 15. marta izazvali su zabrinutost i u Italiji. O t o m e ministar inostranih poslova ano 17.
m a r t a 1939. pie: Due (Duce) je izvanredno z a b r i n u t i potiten. Prvi put ga
vidim u ovakvom raspoloenju. Cak u t r e n u c i m a anlusa sauvao je veu prisebnost. Obuzima ga hrvatski problem ( p o d v u k a o V.T.): Boji se da Maek proglasi nezavisnost i stavi se pod n e m a k u zatitu. U tom sluaju n e m a izbora
- kae on - osim ovih: ili ispaliti prvi hitac protiv Nemake, ili e nas smrviti
revolucija, koju e podii sami faisti: nitko ne bi m o g a o podnijeti da vidi kukasti kri na Jadranu. 4 2
U prolee 1939. ba kad su pregovori sa Cvetkoviem zapali u krizu, Maek je p r e k o svojih a g n a t a p r e g o v a r a o sa vladom Italije o r e e n j u hrvatskog
pitanja, elei u j e d n o da zaplai vladu u Beogradu o t c e p l j e n j e m Hrvatske i
razbijanjem Jugoslavije. U izjavi datoj dopisniku Asoijated presa (Associated Press) 21. m a r t a 1939. Maek je, izmeu ostalog, rekao:
Ovo p i t a n j e moe se b r z o reiti. T r e b a uvidjeti da je za H r v a t s k u prilino s v e j e d n o da
li e ovo p i t a n j e biti s t a v l j e n o na d n e v n i red od A m e r i k a n a c a ili od Hitlera

Za v r e m e svog b o r a v k a u Rimu Gering je 15. aprila 1939. u ime Hitlera

estitao Musoliniju za u p a d italijanskih t r u p a u Albaniju. On je t o m prilikom
obavestio Musolinija da je o d b i o da primi nekog Maekovog e m i s a r a i da ga
je u p u t i o u Rim, poto je s m a t r a o da Jugoslavija s t o p r o c e n t n o ulazi u interesnu sferu Italije. Iako je alio za Stojadinoviem, koji je bio bolji p a r t n e r
Osovine od njegovog b e z n a a j n o g naslednika (Cvetkovia), Gering je ipak verovao da e Jugoslavija ostati d o b r o n a m e r n o neutralna. On je tom prilikom
izjavio:
Jugoslavija moZe iveti s a m o o n d a a k o se p o v e e sa d r u g a dva s u s e d a - Italijom i Nem a k o m . Osovina s a m a po sebi ima i n t e r e s da se stvari m i r n o razvijaju u Jugoslaviji. I sluaju r a t a N e m a k e s a Z a p a d o m , o e k u j e m o b l a g o n a k l o n u n e u t r a l n o s t Jugoslavije. 4 3
O p r e g o v o r i m a sa N e m a k o m Kren kae: Dio vocstva s m a t r a o je da je s t v a r z a p a d n i h
sila izgubljena i da t r e b a s v a k a k o stati na s t r a n u N e m a k e i uiniti neki a r a n m a n s Nemakom. T a k o su se iziaavali i na t o m e insistirali dr P e r n a r i dr A n d r e s . .
Kren navodi da je veza sa n e m a k o m v l a d o m o d r a v a n a p r e k o Dolanskog. koji je bio
istaknuti lan HSS. ali u j e d n o i agent n e m a k e o b a v e t a j n e slube. Kren kae da je Dolanski

dovodio u vezu predstavnike Nemaca s lanovima vodstva, a jednom je r e k a o da sledeih

d a n a ide u N e m a k u . te da je od dr P e r n a r a d o b i o m n o g o loga sto una t a m o posvravati.
Naglaavao |e da s \ e to n a m a donosi, govori i predlae, ini po d o b i v e n i m u p u t i m a od voslva. On je i m a o z a d a u da vostvo Sto l e n j e povee sa N e m c i m a .. . Maek je i s a m preg o v a r a o s N e m c i m a O t o m poslu je Dolanski p u t o v a o k a o kurir u N e m a k u te p o s r e d o v a o
0 d o d i r u s N e m c i m a Maeku. Koutiu i P e r n a r u u cilju v o d e n j a politikih r a z g o v o r a i pregovora. 4 3 *

J a n k o Torti, jedan od bliskih Maekovih s a r a d n i k a (za v r e m e NDH ministar u Pavelicevoj vladi) odravao je u ime vostva HSS tajnu vezu sa nem a k i m agentima. O t o m e dr Vladimir idovec kae da je cilj n e m a k e politike bio u t o m e da se s p o r a z u m e sa HSS-om, da je on sa z n a n j e m i odobr e n j e m dr Maeka jo u godini 1940, a pogotovu ona prva tri m e s e c a 1941.
godine, vodio p r e g o v o r e s Nemcima da su oni ba tim p r e g o v o r i m a pridavali najvee znaenje.' 1 4
N e m a k i inenjer Derfler ( D r f l e r Michel koji se p r i v i d n o bavio p r i v r e d n i m p i t a n j i m a
u Jugoslaviji, p o s e b n o u H r v a t s k o j - p r i m V.T), u s v o m izvetaju V r h o v n o j k o m a n d i Verm a h t a od 7. nov e m b r a 1940. g o d i n e n a v e o je da njegov rad nailazi na p o d r k u hrv a t s k o g ruk o v o d s t v a i njegovih v o d e i h ljudi, s k o j i m a stoji u s r d a n i m i p r i j a t e l j s k i m o d n o s i m a , a isto
1 na p o d r k u n a d l e n i h m i n i s t a t a da je p r i l i k o m p o s l e d n j e g j e s e n j e g s a j m a - i m a o ast da
u svojoj kui p o z d r a v i v o d e e linosti jugoslovenske delagacije. m i n i s l t a t r g o v i n e A n d r e s a .
s e n a t o r a i p o t p r e d s e d n i k a HSS in Koutia i u r e d n i k a - H r v a t s k o g d n e v n i k a . Tom prilikom saglasili su se o m n o g i m p r i v r e d n i m i e k o n o m s k i m p r o b l e m i m a u H r v a t s k o j . Na p u l u
/a Beogi ad, na poziv m i n i s t r a A n d r e s a , vozio se z a j e d n o sa njim i n j e g o v i m m i n i s t a r s k i m kolegama u vladinim s a l o n s k i m kolima i l o m prilikom k o n s t a t o v a o njihovu b e z u s l o v n u orijentaciju na N e m a k u
S u t r a d a n su mu ministri saoptili da su sa r a z g o v o r i m a upoznali
kneza Pavla koji je bio z a d o v o l j a n i p r i m i o ga u a u d i j e n c i j u , i m e su ministri, n a r o i t o Hrvati,
ocenili ne s a m o k a o o d a v a n j e p r i z n a n j a n j e m u (Derfleru), n e g o k a o i svoj u s p e h u izgradnji
z a j e d n i k e j u g o s l o v e n s k e d r a v e u t e s n o j p o v e z a n o s t i sa N e m a k o m 4 5

Meutim, Maek se o b r a a o za p o m o i z a p a d n i m d e m o k r a t i j a m a , npr.

k r a j e m m a r t a 1939. godine poslao je Jukica kod Krnjevia sa i n s t r u k c i j a m a
da se b r i t a n s k o j i f r a n c u s k o j vladi ukae na hitnost reavanja hrvatskog pitanja da bi te vlade uticale na krieza Pavla. Tako je u razgovoru sa F. Nikolsom
(Nichols Philip) u Forin ofisu 30. m a r t a Krnjevi istakao da kao glavni tajnik
HSS ima pravo da govori u iine c e l o k u p n o g hrvatskog n a r o d a ; da i on i njegova stranka veruju u uzdravanje od u p o t r e b e sile kako u d o m a i m tako i
u m e u n a r o d n i m poslov ima, pa su zbog toga r e d o v n o odbijali m n o g e p o n u d e
od italijanske i n e m a k e vlade da ce podrati njihovu stvar; da njegovi zemljaci, Hrvati, ne ive s a m o u Hrvatskoj ve po itavoj d a l m a t i n s k o j obali; da
Hrvati u p o t p u n o s t i shvataju o p a s n o s t od p r o m e n e s t a t u s kvoa na Sredozemlju i da bi Italijani mogli lako pokuati da z a u z m u d a l m a t i n s k u o b a l u a k o bi
engleska i f r a n c u s k a snaga oslabila u lom p o d r u j u . Nikols mu je o d g o v o r i o
da britanska vlada n i k a k o ne n a m e r a v a da intervenie o k o hrvatskog pitanja,
da je od p r v o r a z r e d n e vanosti da Jugoslavija b u d e iznutra u j e d i n j e n a da ne
bi dolo do intervenci je bilo koje od diktatorskih sila, to p o t v r u j u i p o n u d e
Nemake i Italije da ne interveniu i da bi bilo d o b r o da Hrvati pokau t o
veu pomirljivost k a k o bi dolo do reenja. Posle Londona Krnjevi i Juki
su otputovali u Pariz, gde su s panjom sasluali Krnjevieva izlaganja, ali se
ne s p o m i n j e s kim se Krnjevi sastao. 4 8
Dok je bila u neizvesnosti u pogledu stava jugoslovenske vlade u vezi s
o k u p a c i j o m Albanije, italijanska vlada se ivo interesovala za Maekovu inicijativu da se p o m o u italijanske vojske razbije Jugoslavija. Stoga je ano
r a d o primio M a e k o v e agente, B o m b e l e s a (Bombelles Josip markiz de) i
Karnelutija. On je, na Maekov zahtev, doveo B o m b e l e s a u vezu s Paveliem.

Meutim, p o t u j e Cinear-Markovi ponizno primio svren in u Albaniji, Italijani su reili da t r e n u t n o ne p r e d u / i m a j u nita to bi tada oslabilo Jugoslaviju. tako da je Cano 2. maja u tom smislu i ubavestiu Maeka. 4 7
Kad je Namesnitvo odbilo pripremljeni sporazum od 27. aprila 1939. Hrvatsko n a r o d n o zastupstvo je na sednici od 8. maja donelo Rezoluciju da se
hrvatsko pitanje postavi kao meunarodni problem.*1*
Meutim. Musolini je ovlastio Cana da ojaa Maekov pokret. Kad se posle dva d a n a Karneluti vratio iz Zagreba s Maekovom p o r u k u m da ce odbaciti sporazum s Beogradom i pripremiti pobunu, Canoje s njim 26. maja 1939.
sainio sledei ugovor, kojeg je nemaki generalni konzul Kae (Kasche Siegfried) 31. maja 1941. iz Zagreba uputio Ministarstvu inostranih p o s l o v a u Berlin, a koji u prevodu glasi:
P a r a l e l n o sa a k t i v n o u za r e a v a n j e h r v a t s k o g p i t a n j a k a o m e u n a r o d n o g p r o b l e m a
Maek je vodio p r e g o v o r e sa C v e t k o v i c e m i kao rezultat tih p r e g o v o r a , bio je postignut spor a z u m 2t> aprila, ali ga je N a m e s n i t v o s u t r a d a n o d b i l o Zhog loga se 8. m a j a u Z a g r e b u sa
stalo H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o , ko|e )e izdalo rezoluciju u kojoj je, kao i u rezoluciji od
15. januara, izraena p o t r e b a i n t e r v e n c i j e velikih sila u r e a v a n j u h r v a t s k o g pitania. jer je
- h r v a t s k i n a r o d n e p r a v e d n o i bez svoje k r i v n j e i protiv svoje volje iskljuen iz svake m e u narodne suradnje
-4e

Poto poseta kneza Pavla Rimu polovinom maja, p r e m a anovim reima,

nije dala zadovoljavajue rezultate, jer Beograd nije preuzeo nikakvu obavezu
o pristupanju Osovini, Karneluti je 18. maja saoptio Canu Maekovu poruku,
u kojoj je bilo reeno da on n e m a namjere da se sporazumeva s Beogradom,
da eli da nastavi akciju za otcepljenje Hrvatske i da se obavezuje da ce. na
zahtev Italije, u roku od 6 meseci podii ustanak i zatraiti italijansku pomo,
zato moli zajam od 10 miliona dinara. 4 9
Cano je odgodio odgovor do povratka iz Berlina. A poto je u Berlinu stekao utisak da s nemake strane ne bi bilo veih p r e p r e k a eventualnoj italijanskoj akciji p r e m a Jugoslaviji, i s obzirom na Maekovu p o r u k u da eli nastaviti akciju za otcepljenje Hrv atske, Rim je p r o m e n i o ono dranje u odnosu
na Jugoslaviju koje je Cano zauzeo u razgovoru sa Bombelesom od 2. maja,
pa je Musolini 24. maja - kad je dobio Canov izvetaj o putu u Berlin - ovlastio
Cana da Maekov pokret p o d u p r e novanim sredstvima. 5 0
Kad se 26. maja vratio iz Zagreba, Karneluti je saoptio Canu da je Maek
jo odlunije s p r e m a n za p r i p r e m a n j e ustanka. Tom prilikom formulisan je
nacrt sporazuma izmeu Italije i Maeka koji je predviao podizanje ustanka
u Hrvatskoj i italijansku intervenciju. Zapisnik je poslat u Zagreb da ga Maek
potpie. 5 1 Tekst s p o r a z u m a glasi:
1 da bi hrvatski p o k r e t p o s t i g a o cilj koji je sebi postavio, p o t r e b a n mu je p e r i o d od
4-6 m e s e c i
P o s r e d s t v o m D k a i n c l u t i i a u t v r e n o je da e H r v a t s k a seljaka s t r a n k a u sluaju konflikta traiti d a s e s m e s t a o k u p i r a c e l o k u p n a teritorija ije o s l o b o e n j e o n a eli.
2. Po z a v r e t k u p r i p r e m a koje t r e b a da d o v e d u do u n u t r a n j e g u s t a n k a na h r v a t s k o j
teritoriji, d r Maek c e u p u t n i m o l b u Italiji d a p r e d u z m e vojnu i n t e r v e n c i j u .
? N e p o s r e d n o po o k u p a c i j i o b r a z o v a e se vlada sa dr M a e k o m k a o p r e d s e d n i k o m i l e d n i m italijanskim n a r n e s n i k o m
4 H r v a t s k a e biti s l o b o d n a drava p o v e z a n a sa l i a h | o m u n u t a i u t v r e n i h g r a n i c a
^ Ministarstvo rata i m i n i s t a r s t v o spoljnih poslova bie z a j e d n i k o sa Italijom
6 Italija ce da ima | e a n garnizon i j e d n o g n a m e s n i k a u s l o b o d n o j h r v a t s k o j dravi
7 U v r e m e posle o k u p a c i j e , koja ce se jo d e t a l j n i j e utv rdili. o d l u i e se o p i t a n j u mogunosti tedne p e r s o n a l n e u n i j e sa ltali|om

8. Kraljevska italijanska vlada ce dr Maeku, u cilju organizacije u n u t r a n j e g ustanka. dati zajam u visini od 20 miliona d i n a r a . (U C a n o v o m Diario, str. 106, stoji 21 milion dinara).

Potpisao:
u ime italijanske vlade
Cano

Potpisao:
za dr Maeka
ing. Carnelutti 5 2

Original se nalazi kod Anfusoa (Anfuso Filippo).

N a p o m e n a : S. Kae u s p r o v o d n o m a k t u od 31. m a j a 1941. n a p o m i n j e da poglavnik Paveli t a k o e p o s e d u j e p u n o m o j e koje j e d r Maek d a o italijanskom Jevrejinu i n e n j e r u
Karnelutiju, koji je po nalogu dr Maeka p r e g o v a r a o sa m i n i s t r o m s p o l j n i h poslova g r o f o m
Canom u pogledu pomenutog sporazuma.

Povodom ovog sporazuma, ano je napisao:

Musolini je sav o b u z e t milju da na k o m a d e razbije Jugoslaviju i prisjedini H r v a t s k u .
S m a t r a da je p o d u h v a t d o s t a lak i. k a k o stvari sada stoje, s m a t r a m da ima p r a v o . U isto vreme mislim na bolje o r g a n i z o v a n j e k o s o v s k i h Albanaca koji bi mogli p r e d s t a v l j a t i no u bok
Beogradu.53

Musolini je o d o b r i o ovaj plan i za nekoliko d a n a je trebalo da o t p o n e

isplata novca u Cirihu (Zrich). Meutim, Maek je o d b i o da p o t p i e protokol, s o b j a n j e n j e m da ponovo vodi pregovore s Beogradom i da treba da izvede naisto jo neke take protokola.
Pre zakljuenja ovog ugovora, Maek je odravao vezu sa Canom i preko
svoga drugog poverenika - markiza Bombellesa koji se predstavio Canu da
govori u ime ustaa, opisujui surovo ponaanje Srba p r e m a Hrvatima i izraavajui elju da Hrvatska postane a u t o n o m n a kraljevina kojom bi upravljao
italijanski princ. Da bi ga iskoristio. Cano g a j e povezao sa Paveliem, koga
je Italija smatrala najefikasnijim svojim p r o p a g a t o r o m m e u Hrvatima. Italijanski planovi o ruenju Jugoslavije bili su povrni - sastojali su se od iredentistikog p o d b a d a n j a albanske manjine u Jugoslaviji do davanja novane
p o t p o r e Maeku i njegovom separatistikom pokretu. 5 4
Bombeles je stalno podsticao Italijane da Italija preduhitri n e m a k u intervenciju u Hrvatskoj, pa je Cano stvarno pomiljao o slanju t r u p a - s l u a j u i
savet ovog poverljivog oveka, da preko njega utre put do Maeka. Meutim, anove nade su propale kad g a j e Paveli obavestio d a j e n e m a k a obavetajna sluba utvrdila d a j e Bombeles beogradski pijun 5 5 . Tada je na pozornicu stupio Karneluti koji se prijavio Canu u velikoj tajnosti kao Maekov
specijalni izaslanik. I on je upozoravao Cana da bi Hrvati, iako su antinemaki
orijentisani, traili p o m o od Nemake ako Italija odbaci njihov apel, i molio
ga da intervenie da im Beograd da iru samoupravu, u protivnom oni bi se
pobunili protiv Beograda i apelovali na Italiju za pomo. Karneluti je r e k a o
da bi Hrvati obrazovali hrvatsku republiku koja bi bila povezana sa Italijom
e k o n o m s k o m i carinskom unijom, a zatim se sjedinila sa njom. Musolini se
saglasio sa tim i r e k a o Canu da pomae Hrvate u izvoenju ovih planova. 5 6
Meutim, Maek je posle rata tu stvar drukije predstavio. On kae:
U m a r t u 1939 p o s e t i o me K a r n e l u l i graevinski p o d u z e t n i k iz Z a g r e b a , koga C a n o
s p o m i n j e u svom Dnevniku. U p r k o s njegovog italijanskog p o r e k l a (njegov o t a c n e k a d a je bio
italijanski konzul u Z a g r e b u ) K a r n e l u t i je bio p o t p u n o Hrvat, tavie lan S e l j a k e s t r a n k e
Izjavio mi je da je p r i j a t e l j ili r o a k (zaboravio sam to) Dina Alfijerija (Dino Alfieri), zamenika m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova, s kojim je n e d a v n o razgovarao. Alnjeri ga je o b a s u o pitanjima o hrvatskim stvarima kao > o mojoj linosti. Polo u se u s k o r o opet sastati, doda'

je Karneluti, eleo je da sazna da Ii |a imam n e t o p o s e b n o za njega da p r e n e s e Altijeriju. Nisam imao n i k a k v u p o r u k u , ali s a m molio K a r n e l u t i j a da ispila kod Alfijerija da li je s t v a r n o
p o s t o j a o tajni C a n o - Stojadinoviev s p o r a z u m On je o b e a o da e to pokuati, ali nikada
nije d o a o da mi kae ta je s a z n a o a k o je ita saznao, a ja ga o t o m e nisam pitao. 5 7

U izjavi Hoptneru, Maek je priznao da je Karneluti doao da ga vidi uskoro posle Canovog povratka iz Beograda (22. januara 1939, tj. n e p o s r e d n o
posle Rezolucije hrvatskog zastupstva od 15. j a n a u a r a - prim. V.T.). Mada italijanskog porekla (imao je jednog brata u italijanskoj d i p l o m a t s k o j slubi),
Karneluti se smatrao Hrvatom. On je biolan Hrvatske seljake stranke i dopisnik Hrvatskog dnevnika, slubenih novina. Na svome putu za Trst da
vidi jednog roaka, italijanskog ministra propagande Alfijerija, Karneluti se
zaustavio da pita Maeka da li bi mogao uiniti togod za hrvatsku stvar. Maek je rekao da bi mogao. Mogao bi da sazna ta se desilo izmeu Stojadinovia i ana. Karneluti je prihvatio misiju i traio pismeno ovlaenje. Pismo
koje mu je Maek dao govorilo je samo d a j e donosilac pisma lan HSS, i nita
vie. Ovaj sastanak bio je u martu 1939. i Maek nije video Karnelutija ponov o
do maja 1939. godine. 5 8
Postavlja se pitanje kako je mogue da Karneluti, prilikom ovog novog
susreta u maju nije nita rekao Maeku i da ga ovaj nije pitao. Pa o e m u su
onda razgovarali? Oigledno je da je Karnelutijeva misija uspela - d o n e o je
koncept ugovora.
I za Ugovor Maek - Cano od 26. maja 1939. Maek ima drukiju interpretaciju, koja se ne slae sa Canovom u Dnevniku. On kae da mu je Karneluti
d o n e o da potpie ugovor koji je bio otkucan na maini na hrvatskom jeziku
i da nije imao nikakav potpis, a nije bilo ni pomena o nekoj italijanskoj subvenciji za njegov pokret niti ikakve izjave koja bi ga obavezivala da digne pobunu. Umesto toga. sporazum je predviao da bi, u sluaju italijansko-jugoslovenskog rata, Hrvati pozvali italijansku vojsku da im p o m o g n e protiv Beograda. Oni bi tada proglasili Hrvatsku nezavisnom dravom vezanu za Italiju
personalnom unijom i zajednikim ministarstv ima n a r o d n e o d b r a n e . Karneluti je rekao Maeku da moe promeniti svaku taku ovog d o k u m e n t a izuzev
jedne, pitanje personalne unije sa Italijom.
Maekova reakcija na sve ovo bila je brza. On je rekao Karnelutiju da ga
je poslao u Italiju da prikupi informacije, a ne da ulazi u pregovore ma kakve
vrste. Sa ovim, on savi m e m o r a n d u m (ugovor - prim. V.T.), stavi ga u dep
i napusti sobu. 5 9
Karneluti je obavestio Cana da Maek nije potvrdio ugovor zato to je obnovio pregovore s Beogradom i to eli da sa Canom razjasni neke take, a
Bombeles - koji jo nije bio otkriven kao pijun - rekao je Canu d a j e Maek
to mogao odbiti zbog drugih obaveza ili zato to je d e m o k r a t a i to eli da izbegne svako sporazumevanje sa faizmom 6 0 . Kad se Maek vratio sa o d m o r a
iz Slovenije, u Zagrebu su profaistiki elementi ve aputali kako je propustio priliku da oslobodi Hrvatsku. 6 1
Hoptner. meutim, pretpostav lja da je Karnelutijeva misija u Rimu bila
onakva kakvu je on (Karneluti) opisao, s obzirom na otvorenu Maekovu pretnju da e traiti stranu pomo u borbi Hrvatske za samoupravu. Ipak, on je
najvie eleo da postigne autonomiju za svoj narod, prvenstveno u granicama
jugoslovenske drave, ali da nije bio ni protiv toga da upotrebi druga sredstva
da zatiti svoje Hrvate. 6 2

Po svemu izgleda da je Maek s m a t r a o da je dovoljan potpis njegovog

o p u n o m o e n i k a Karnelutija i da bi njegov potpis m o g a o da b u d e nezgodan
ako bi iskrsla neka o p a s n a situacija: s d r u g e strane, Cano je eleo da vidi i Maekov potpis da bi bio sigurniji u izvrenju ovog dalekosenog d o k u m e n t a .
Ova p r e t p o s t a v k a moe se potkrepiti sledeim i n j e n i c a m a :
1) N e o s p o r n o je, jer i sam Maek priznaje, da je slao B o m b e l e s a i K a r n e l u t i j a u Italiju
sa p i s m i m a - i radi informacija, da je Karneluti (koji se o s e a o H r v a t o m ) i m a o brata
u italijanskoj d i p l o m a t s k o j slubi i da se s a s t a j a o i sa italijanskim m i n i s t r o m p r o p a g a n d e Alfijerijem* 3 . N e u b e d l j i v o je da su ti d u g o t r a j n i p r e g o v o r i i o d n o s i bili n a i v n o g k a r a k t e r a kad
s e zna d a j e Maek o t v o r e n o p r e t i o B e o g r a d u s t r a n o m i n t e r v e n c i j o m ;
2) Polovinom m a r t a , kad je N e m a k a proglasila p r o t e k t o r a t nad t e k o m i S l o v a k o m .
prvi p o t p r e d s e d n i k H S S A. Kouti iao je u Prag zbog linih razloga, a u stvari da vidi na
koji bi nain i H r v a t s k a mogla p o s t a t i n e m a k i p r o t e k t o r a t . U isto v r e m e j e d a n d e o Maekovih pristalica p o k u a o je da se s a s t a n e sa G e r i n g o m . ali ih on nije primio, ve r e k a o i n j i m a
i Canu da t r e b a da p r e g o v a r a j u sa Itali|om a k o n e c e sa s v o j o m vladom, jer Jugoslavija pot p u n o p o t p a d a pod italijansku sferu uticaja; 6 4
3) Posle o k u p a c i j e Albanije. 7. aprila 1939. C a n o je r a d o p r i m i o M a e k o v e a g e n t e Bombelesa i K a r n e l u t i j a da bi iskoristio Maekovu inicijativu da se p o m o u italijanske vojske
razbile Jugoslavija, a na Maekov zahtev povezao je B o m b e l e s a sa Pavelicem; 6 5
4) Ugovor od 26 m a j a p r i p r e m a se u v r e m e kad p r e g o v o r i sa C v e t k o v i e m d o l a z e u
krizu (kad je 28. a p r i l a N a m e s n i t v o o d b i l o p r i p r e m l j e n i s p o r a z u m Maek - Cvetkovi). jer
je u s k o r o posle toga Maek S m a j a i p r e k o t a m p e o b j a v i o da su p r e g o v o r i p r e k i n u l i , okrivljuiuci kneza Pav la. a vec tri d a n a kasnije. 8. maja. H r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o je d o n e l o
Rezoluciju u kojoj se trai i n t e r v e n c i j a s t r a n i h sila. v e r o v a t n o u nadi da e Italija intcrvenisaii kad se vec radi na s p o r a z u m u o t o m e .
5) Iako Maek tvrdi da je u g o v o r ( m e m o r a n d u m ) bio napisan na h r v a t s k o m jeziku,
ipak se ne m o e p o s u m n j a t i da je original koji se nalazio kod A n f u s o a bio n a p i s a n i na italijanskom jeziku, j e r je pisan u Rimu i t a m o potpisan, tim p r e t o su ga i Nemci preveli na
n e m a k i jezik i dostavili n e m a k o m Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova

Dok je Karneluti radio u Rimu drugi Maekovi izaslanici Krnjevi i Juki

produili su svoju aktivnost u Berlinu i Parizu, sa z a d a t k o m da ukazuju na hitnost reavanja hrvatskog pitanja time to bi britanska i f r a n c u s k a vlada vrili
svoj uticaj na kneza Pavla. Pri t o m e su u razgovoru sa britanskim i f r a n c u s k i m
politiarima izjavljivali da i Hrvati i Srbi ele sporazum, da Hrvati n e m a j u nam e r e da se o b r a a j u inostranstvu za p o t p o r u i d a j e c e o n a r o d za prijateljstvo
sa zapadnim d e m o k r a t i j a m a . Svuda su njihova izlaganja p r i m a n a sa interesovanjem, a u L o n d o n u su primani k o r e k t n o i prijateljski, ali im je stavljeno do
znanja da V. Britanija ne eli da se mea u hrvatsko-srpski spor. 6 6
Za v r e m e p r e g o v o r a sa Cvetkoviem o reavanju hrvatskog pitanja, Maek je 1. avgusta 1939. godine d a o o p i r n u izjavu dopisniku a m e r i k e agencije
Asoiated Pres (Associated Press), koju je u celini objavila a m e r i k a
tampa. Istovremeno, najugledniji ameriki list Njujork Tajms (The New
York Times) u svom broju od 2. avgusta iste godine p r e n e o je ovu izjavu, koja
glasi:
Maek je za o t c e p l j e n j e H r v a t s k e uz p o m o Ra|ha a k o Srbi b u d u u p o r n i .
Kupinec, I avgust. - Dr Vladimir Maek. vod Hrvata, z a p r e t i o je d a n a s da o t c e p i Hrvatsku od Jugoslav ije - ak i a k o bi to v e r o v a t n o znailo svetski rat' - u k o l i k o njegov n a r o d
ne d o b i j e hitno p o t p u n u a u t o n o m i j u . Dr Maek je n e d v o s m i s l e n o izjavio da e H r v a t s k a da
se otcepi od Jugoslavije a k o se ne udovolji njegovim z a h t e v i m a za a u t o n o m i j o m . Upitan da
li bi takav gest z n a i o revoluciju, on je odgovorio: .To bi znailo jo vie - to bi v e r o v a t n o
izazvalu svetski rat'
Seljaki vod je p r i z n a o da bi v e r o v a t n o d o l o do p r o t e k t o r a t a nad H r v a t i m a . Ta je izjava usledila na p i t a n j e da li s m a t r a da bi Nezavisna H r v a t s k a mogla da o p s t a n e od Srbije.
U pogledu uloge koju bi N e m a k a . s c v e r o z a p a d m sused Jugoslavije, " k a k o su nacisti pripojili Austriju, m o g l a da o d i g r a p r i l i k o m oleepljelija Hrvatski di VI.nek je izjavio: ,U r e d u

- neka bude Nemaka

p u s t i m o je n e k a di Je i z a v e d e red. Neko m o r a zavesti r e d u Jugoslaviji Ako Beograd nije u s t a n j u da z a v e d e red u Jugoslaviji. N e m a k a to m o e Postoji izvesna slinost izmeu naeg sluaja i C e h o s i o v a k e Isti e l e m e n t i se p o j a v l j u j u u o b e zemlje.
N a d a m se da j o i m a \ r e m e n a da se s p a s e m o . ali se bojim da nije suvie d o c k a n . Kad bi zavisilo s a m o o n a m a . H r v a t s k a bi imala svoju nezavisnost vec o d a v n o ' .
Dr Maek je r e k a o da p o s t o j e velike p o t e k o e na p u t u za s p o r a z u m ' u p o g l e d u njegovih zahteva i b a t a krivicu na o n o to on naziva . B e o g r a d s k a klika' koja se m e a u t o " .

O karakteru Maekovih pregovora za reenje hrvatskog pitanja kao me u n a r o d n o g problema u naoj literaturi postoji nekoliko ocena koje se, uglavnom, slau i u pojedinostima razlikuju. Naveemo neke:
Viktor Novak u svom delu Magnum Crimen, izmeu ostalog kae:
M e m o a r i g r o f a Ciana s v a k a k o ne o s v j e t l j u j u s a m o p r e g o v o r e i razgovore, p r i j e d l o g e
i z a k l j u e n j a i z m e u Ciana i M a e k a u 1939. n e g o o n a b a c a j u iz ove p e r s p e k t i v e i sva osvjetljenja na d o g a a j e od s a m o g s p o r a z u m a od 24. avgusta (26 avgusta
VT.) 1939. do 25
m a r t a , a o n d a n a r o i t o od 25. m a r t a do 6 aprila 1941. k a o i Maekov stav u v r i j e m e o k u p a cije Sv a k a k o p a d a u oi z a s t o j u p r e g o v o r i m a sa B e o g r a d o m od m a j a do avgusta, i u u r b a n a
akcija Karnelutija kod g r o f a Ciana! N e m a s u m n j e da sa svega toga nije jo d i g n u t a itav a zavjesa. ali ve i o v o to je slijedilo, u b r z o poslije s p o r a z u m a o b a n o v i n i H r v a t s k o j , uveliko govori. p o s r e d n i m j e z i k o m ne s a m o o kolebljivosti dr Maeka. n e g o o p r a v o m j a n u s o v s k o m
liku p r e p r e d e n o g fikala, koji ide ka istom cil|u. k a o i Paveli. s a m o kroz e t a p e i d r u g i m sredstvima i m e t o d a m a Jer. i z m e u Pavelia i Maeka u tim njihov im n a s t o j a n j i m a n e m a nikak
ve razlike Naprotiv, oni se d o p u n j u j u i o n d a kad su razlini, k a o i o n d a kad su isti.' 8

Meutim, ovakvo kategoi ic ko u p o r e e n j e Maeka sa Paveliem nije tano, jer je Maek vie puta pokuav ao da rei hrvatsko pitanje i u okviru jugoslovenske zajednice.
Dr Ferdo Culinovi je 1958. godine postavio pitanje da li se moe sumnjati u o n o to Cano pie, pa odgovara:
Naprotiv, m n o g e i n j e n i c e p o k a z u j u da ove a n o v e biljeke o d g o v a r a j u istini. Na to
u k a z u j u i poslije r a l a p r o n a e n i tajni arhivi faistikog Rima. P r e o s t a j e j e d i n o o d g o v o r na
pitanje da li su Karneluti i B o m b e l e s zaista bili Maekovi emisari: nisu li se oni m o d a krivo
predstav Ijali' Na to p i t a n j e d a j u o d g o v o r ne s a m o t a d a n j e o p c e prilike u Hrvatskoj, k a o i
o t p r i j e vec poznat Maekov stav p r e m a c e n t r a l i z m u i h e g e m o n i s t i m a o k o d v o r s k e kamarile,
n e g o i okolnost da ima v e o m a m a l o v j e r o j a t n o s t i da bi se Karneluti i B o m b e l e s usudili da
na tai nain varaiu faistiku vladu u Rimu .
Preostaje. dakle, zakl/uak, da anovt navodi
zaista odgovaraju istim (podv u e n o u originalu) To znai da su v e l i k o h r v a t s k i separatistiki
e l e m e n t i (i u vodstvu HSS) traili . o s l o b o e n j e ' H r v a t s k e na taj nain t o su joj p r i p r e m a l i
talijanski p r o t e k t o r a t 1 A to je po prilici ba o n o . t o je laistiki Rim elio i o s t v a r i o (iako
p r i v r e m e n o ! ) za t/v Nezavisne drav e Hrv a t s k e p o s r e d s t v o m sv og d r u g o g a g e n t a - Ante Pavelia. Naprijed n a v e d e n a O k r u n i c a .hrvatskog n a r o d n o g p o k r e t a ' (tzv. S t r o g o poverljiva
o k r u n i c a iz 1939. godine. ko|a ima slinosti sa ciljev ima tzv m a s o v n o g p o k r e t a 1971. g o d i n e
- V.T.) o d a j e d a k l e i po t o m e svoj pravi izvor 6 9

Za postavku d a j e Maek u pregovorima sa Canom bezrezervno eleo italijansku intervenciju i da je to bio njegov primarni cilj tvrdi Nikola B Milovanovic. On, izmeu ostalog, kae:
Od n a v e d e n e M a e k o v e izjave listu .Dejli E k s p r e s (Dailv E x p r e s s od 10. aprila
1934
V.T.) do ove n a g o d b e n j e g o v o g tajnog izaslanika Karnelutija sa C a n o m ( p r i p r e m l j e n
ugovor od 26 m a j a 1939 - V T ) nije p r o l o ili m e s e c i po d a n a . Pa ipak to vrlo k r a t k o v r e m e
bilo je, kao to se vidi, d o v o l j n o da se Maek u b o r b i /a vlasi spusti rta pozicije t o t a l n o g izd a j n i k a h r v a t s k o g n a r o d a , s p r e m n o g da njegovu s u d b i n u p r e d a na milost i n e m i l o s t faistiko! Italiji. Njegovo b u s a n j e p r e d svetom da se bori za i n t e r e s e h r v a t s k o g n a r o d a - koji je,
kao i d r u g i n a r o d i Jugoslavi|e. i m a o zaista p r a v o da se bori za svoju s l o b o d u , n a c i o n a l n u ravn o p r a v n o s t i socijalnu p r a v d u - p o k a z a l o se. u sivari. kao prljava b o r b a h r v a t s k e b u r o a s k e
g r u p e , k o j o j je Maek bio na elu za vlast i zadobijanie e k o n o m s k i h pozicija, m a k a r i po
c e n u s t r a n o g p o r o b l j a v a n j a . Maekov se stav. dakle, u sutini vec lada p o k l a p a o sa stavom
zloglasnog n e p r i j a t e l j a i izdajnika h r v a t s k o g n a r o d a b u d u e g kvislinga i t e k o g r a t n o g zloinca Ante Pavelia . 7 0

No, N. Milovanovi priznaje d a j e dopisnik Dejli Ekspresa (Dailv Express) napisao:

Dr Maek m i j e r e k a o da su n e t a n e sve vesti o t o m e da su Nemci ili Italijani p o n u d i l i
n e k u p o m o Dr Maek i d a l j e vodi p r e g o v o r e koji m o g u d o v e s t i do a u t o n o m i j e H r v a t s k e
i do s r e i v a n j a prilika u J u g o s l a v i j i .
Na p i t a n j e k a k o bi d r a n j e z a u z e o da mu se o b r a t e
diktatori? Maek je o d g o v o r i o : -Ako b u d e d o a o Musolini i r e k a o : .Sluajte vi, Hrvati, ja
u u p o t r e b i t i svoj u t i c a j d a vas p o m o g n e m d a d o b i j e t e a u t o n o m i j u ' m i e m o reci: Bravo
Musolini!' Ako b u d e d o a o Hitler sa istom p o n u d o m mi e m o reci: B r a v o Hitler!' a a k o Cemb e r l e n ( C h a m b e r l a i n Neville) b u d e r e k a o : .aljem jednu veliku e s k a d r u u J a d r a n s k o m o r e
i save t u j e m S r b i m a da vam d a j u a u t o n o m i j u ' , mi e m o o n d a uzviknuti
Bravo Cemberlen!'
O n o t o mi t r a i m o to je a u t o n o m i j a , ali a u t o n o m i j a u g r a n i c a m a , a ne van g r a n i c a jugoslovenske d r a v e . , 0 a

Prema tome, ova izjava ne moe se okarakterisati kao izdaja - V. T.

Slino miljenje o kontaktima Maeka sa grofom anom dao je Nikola
Milovanovi u svojoj knjizi Od nuirseljskog atentata do Trojnog pakta, a najotrija
osuda Maeka izneta je u Predgovoru prevoda Dnevnik grofa ana.7}
Meutim, ako se u celini posmatraju napori HSS i njenog p r e d s e d n i k a
Vlatka Maeka za reavanje hrvatskog pitanja kao m e u n a r o d n o g problema,
izgleda mi da su najispravniji sledei zakljuci dr Ljuba Bobana:
1) kontakti s Rimom nisu bili izolirana, usamljena i jedina akcija vodstva HSS na m e u n a r o d n o m planu. Oni su bili sastavni dio ire aktivnosti
u s m j e r e n e u raznim pravcima i p r e m a totalitarnim silama i p r e m a zapadnim
demokracijama;
2) cilj vanjskopolitike aktivnosti vodstva HSS. pored ostalog, bio je i u
t o m e da se iskoritava antagonizam zainteresiranih zemalja oko Jugoslavije
i Hrvatske s ciljem da se postigne vea sigurnost pred opasnostima izvana i
radi jaanja pozicija u sukobima s Beogradom. Maek je nastojao da na vanjskopolitikom planu razbije izolaciju u kojoj se nalazila HSS, to joj je slabilo
pozicije u u n u t r a n j o j politici. Nastojanja da se HSS p r e m a vani izolira bilo
je j e d n o od vanih obiljeja Stojadinovieve vanjske politike;
3) kontaktiranja na m e u n a r o d n o m planu sluila su Maeku kao orijentacija u toku p r i p r e m a i u toku pregovora s Cvetkoviem i imala su utjecaja
na njegove zahtjeve, stavove i taktiku. Iako se vodstvo HSS stvarno p r e m a
vani nalazilo u izolaciji. Maek je ipak pridavao p o s e b n u vanost vanjskopolitikom faktoru, vjerujui da e razvoj m e u n a r o d n i h o d n o s a primorati i zainteresirane sile i vladajue krugove u Jugoslaviji da se zaloe za sporazum
o hrvatskom pitanju:
4). .. Pokuaji k o n t a k a t a predstavnika HSS s Berlinom jasno su otkrivali
injenicu d a j e Hrvatska u nadlenosti Rima. Utvrditi to to stvarno znai,
na to je sve s p r e m a n Rim. i kakvi su njegovi ciljevi p r e m a Hrvatskoj, svakako
je bilo vano za Maekovu orijentaciju, kako za odnose p r e m a Rimu tako i za
odnose prema Beogradu;
5) . . . Karneluti je s prijedlogom za talijansku intervenciju d o a o u trenutku prekida pregovora zbog odbijanja kneza Pavla da potvrdi sporazum od
27. travnja. Nakon toga . . . rezolucija Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva 8. svibnja n a p a d n o je naglaavala m e u n a r o d n i aspekt hrvatskog pitanja, u formi
koja je trebala znaiti o p o m e n u i vladajuim krugov ima u Beogradu i zainteresiranim zemljama .. . Nekoliko dana posle rezolucije od 8. svibn ja Karneluti se pojavljuje kod Cana .. , 72
Dalje Boban, s pravom, kae da Maekove kontakte s Rimom treba posmatrati kao jedan isjeak iz cjelokupne aktivnosti vodstva HSS u inozem-

stvu, koja je na razliitim m j e s t i m a i u razliitim m o m e n t i m a imala i razliite

metode, taktike ciljeve i svrhu, pa p r e m a t o m e razliite m o g u e rezultate i
posledice . . . Isto t a k o . . . aktivnost u inozemstvu imala je u p r v o m redu za
cilj postizanje vrih pozicija u o d n o s i m a s B e o g r a d o m . 7 3
Meutim, i pored ispravnosti n a p r e d navedenih konstatacija, po svemu
izgleda da je krajnji strategijski najvie eljeni cilj, cilj d e s n o g krila HSS, pa
i s a m o g Maeka, bio da se uspostavi nezavisna Hrvatska, n a r o i t o u onim periodima kada je u n u t r a n j a i spoljnopolitika situacija Jugoslavije bila najtea
i kada su jugoslovenski vladajui krugovi tvrdoglavo i bezobzirno odbijali da
udovolje o p r a v d a n i m zahtevima hrvatskog n a r o d a da d o b i j e istinsku s l o b o d u
i r a v n o p r a v n o s t u dravnoj zajednici. Do toga k r a j n j e g cilja p o k u a v a l o se da
se d o e mirnim, p a r l a m e n t a r n i m p u t e m , p r e k o to ire a u t o n o m i j e do potpunog otcepljenja u p o g o d n o m t r e n u t k u , ne prezajui ni od p r i h v a t a n j a strane
intervencije. Da su koreni takvih tenji u o n o v r e m e bili v e o m a jaki pokazali
su i nedavni dogaaji u eri tzv. m a s o v n o g pokreta, kojeg su, na alost, bili prihvatili i neki revolucionari-uesnici NOR-a, iako su s m e r n i c e tog p o k r e t a liile na Strogo poverljivu tajnu okrunicu HSS iz 1939. godine, a u p o n e e m u
je i prevazile, ali u negativnom smislu.

NAPOMENE
' Dr Arne T r u m b i . bivi p r e d s e d n i k J u g o s l o v e n s k o g o d b o r a u L o n d o n u za v r e m e p r v o g
svetskog rala, p o t p i s n i k Krfskc d e k l a r a c i j e (7. jula 1917j o s t v a r a n j u z a j e d n i k e d r a v e Srba, Hrvata i Slovenaca, prvi m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Kraljevine SHS, izabran je 1927. g o d i n e za poslanika na lisli hrvatskih f e d e r a l i s t a . Posle pogibije p o s l a n i k a H r v a t s k e seljake s t r a n k e u Nar o d n o j s k u p t i n i j u n a 1928. T r u m b i je z a j e d n o sa Antom Paveliem preSao u poslaniki klub
HSS
2
Dr B o g d a n Krizman. Trumbieva misija u inozemstvu uoi proglaenja Sestojanuarske diktature, Historijski pregled b r o j 3, Zagreb. 1962, str. 176.
3
S t j e p a n b a r o n Sarkoti, n e g d a n j i zloglasni zemaljski poglavar Bosne i H e r c e g o v i n e u
p e r i o d u posle prvog svetskog r a t a . n e p r e k i d n o je s a n j a o u o b n o v i A u s t r o - u g a r s k e m o n a r h i j e .
Zato je bio o g o r e n i n e p r i j a t e l j nove j u g o s l o v e n s k e drave i z m e u dva svetska rata. On je odravao stalnu vezu sa o p o z i c i o n i m k r u g o v i m a Zagreba. Kod njega su u Beu e s t o svraali najvii r u k o v o d i o c i vodstva HSS i u s t a k o g p o k r e t a k a o T r u m b i . Maek, Paveli, Kouti. Krnjevi i d r u g i i sa n j i m a se d o g o v a r a l i o s v o m e politic k o m p l a n u i p r o g r a m u u cilju s t v a r a n j a velike
samostalne drave Hrvatske.
*
Dr T o d o r Stojkov, O spoljnopolitikoj aktivnosti vodstva Seljako-demokratske koalicije
uoi estojanuarske diktature. Institut d r u t v e n i h n a u k a . Beograd 1968, str. 312.
s
Dr B o g d a n Krizman. Trumbieva misija u inozemstvu,
diktature. Historijski pregled b r o j 3/1962. Zagreb, str. 180.
6

uoi proglaenja

estojanuarske

Dr T o d o r Stojkov. n. d. str. 245.

Lj B o b a n , Maek i politika Hrvatske seljake stranke od 1928-1941. godine, I knjiga Libern Zagreb. 1974, str. 52-53.
8

Dr T o d o r Stojkov, n. d.. str. 245.

Dr T o d o r Stojkov, n d.. str. 327-328

,0

F Culinovi. Slom stare Jugoslavije, k o l s k a knjiga. Z a g r e b . 1958, str. 85.

" Dr T o d o r Stojkov. n. d str. 328.

,J
M. Glojnari. Voa govori. Dantea. Zagreb, 1936,str. 1 6 1
s t ove knjige i l i . j a n u a r a 1936. d a o saglasnost z a t a m p a n j e .

Maek

je lino p r e g l e d a o tek

13
M Glojnari. n. d.. s t r 143; AVII. reg. br. 1/3, 1.0.10, str. 58. P o z n a t o je da su, p o s l e potpisivanja s p o r a z u m a Cvetkovi - Maek u avgustu 1939, i prvaci H S S j a v n o izrazili svoje neg o d o v a n j e zbog g r a n i c a B a n o v i n e Hrvatske, zbog toga to o n a nije p o s t a v l j e n a na Drini (videti
dela M. Glojnaria Voa govori i Borba Hrvala, k a o i ilegalni list vodstva H S S Politiki dnevnik
iz p e r i o d a 1938-1941).
14
L j u b o B o b a n . Oko Maekovih pregowra s grofom Canom. Istorija XX veka, Z b o r n i k radova. VI. B e o g r a d . 1964, str. 311-312.

' Daily Telegraph, 12 XI 1935.. Zbirka Stojadinovi. F-3; Lj. B o b a n . n. d., str. 312.
,8

Lj. B o b a n , n. d., str. 313.

" L j u b o B o b a n , Maek i politika Hrvdtske seljake stranke 1928-1941. godine. I knjiga. Liber. Zagreb. 1974, str. 392 i 402.
18
Isto, s t r 402. P r e m a M a e k u . T r u m b i je z a p i s a o d a j e Musolini p o s t a v i o p i t a n j e Sla e
s u s t a a m a k a o da ih ne m o e vie drati, pa e ih vratiti kui ili poslati n e k a m o u J u n u Ameriku, a da je Kouti i n t e r v e n i s a o da ih n i k a k o ne t r e b a vraati kui, j e r ih t a m o e k a j u vjeala.
,9

Isto. sir. 403.

20

Isto. str. 404-405.

21

Zbirka T r u m b i . p r i m , od 26. XI 1936. o r a z g o v o r u s D. V r a n e i e m ; Lj. B o b a n . n . d . , s t r .

407-408.
22

Lj. B o b a n . Maek i politika HSS. I, str. 414.

23

Isto. str. 418-420.

24

Isto. s t r 416-417; K r i z m a n . Dnevnik. 31. 1 1938.

25

Neue Z r c h e r Zeitung. 15. m a j 1938.

* Lj. B o b a n . n. d str. 422.

27
2

Isto. str. 423-424.

" Zbirka S t o j a d i n o v i , F-34. 8. X 1938; Lj

28

28

B o b a n , Oko Maekovih pregovora. . ..str. 322.

Lj. B o b a n , Maek i politika HSS. 1 , . . . str. 426-427.

Lj B o b a n . Maek i politika HSS. I

str. 430-431.

o Isto. str. 433.

3

' Isto. str. 435.

32

Isto, str. 437-438.

33

Politiki vjesnik 4 n o v e m b r a 1938. g o d i n e

34

Prevod u AVII, m i k r o f i l m L o n d o n - I I , s n i m a k 305240, 31

m a j a 1941.

36
Diplomatski a r h i v S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h p o s l o v a Jugoslavije (DASIP). m i k r o f i l m
T-120/1327. serija 2481. s n i m a k br. D517706-517707.

36

Lj. B o b a n , Oko Maekovih pregovora .

., str. 323.

37

Lj. B o b a n . Maek i politika HSS, 2, sir. 80-81.

N o j h a u z e n o v a izjava 15. m a j a 1949. p r e d Dravnom k o m i s i j o m za u t v r i v a n j e zloina
o k u p a t o r a i njegovih p o m a g a a (DKUZO) u B e o g r a d u .
38

38

Lj. B o b a n , n.d.. str. 336-337; DGFP. D. VI. dok. 64, p r i m 1.

Dne\~nik grofa Cana. 19. m a r t 1939, Zagreb, 1948, str. 54-55.

40

Documents on German Foreign Policy fDGFP) D. VI. dok. 205; J a c o b B. H o p t n e r . Yugoslavia in crisis 1934-1941, New York a n d L o n d o n . 1962 - p r e v o d : Jugoslavija u krizi 1941, t a m p a n
irilicom 1964. u Z a p a d n o j N e m a k o j , str. 194-195. (i u b u d u e e se navoditi s t r a n e p r e m a o v o m
prevodu).
4
' P o l i t i k i vjesnik 10. f e b r u a r 1939. godine.
42

Lj. B o b a n , Oko Maekovih pregovora

don, 1947. str. 58.
43
431
44

. str. 328. p r i m 59; Ciano's Diary 1939-1943, Lon-

Nimherski proces ( f r a n c u s k o izdanje) XXIX. str. 53; DGFP. D. VI, dok. 248.
AVII. reg. br

1/3-580 - izjava Krena.

AVII, reg. br. 1/3-580. str. 106.

45

Aprilski rat, Zbornik d o k u m e n a t a . I knjiga. Vojnoistorijski institut, B e o g r a d . 1969 (AR

1941. ZD. I), d o k . 299. str. 891-894; AVII. m i k r o f i l m NAV - N - T - 77. reg br. 1312/525-529.
48

Lj. B o b a n , n. d., str. 90-32 i 95.

47

Dnevnik grofa Cana. str. 73.

47>
G. Ciano. Diario 1939-1940. 1. Rizzoli Editore. Milano. Roma. 1950. str. 93; Lj. B o b a n .
n.d.. str. 342.
48

Lj

B o b a n . Oko Maekovih pregovora, str. 342.

49

G. Ciano. Diario 1939-1940, I. Rizzoli Editore. Milano. Roma. 1950. str 93; Lj. B o b a n , n.
d.. str. 342.
50

Ciano. Diario. str. 105; Lj. Boban, n. d.. str. 342.

81

Lj. Boban, n. d.. str. 342-343.

52

Prevod sa n e m a k o g , kopija Pol IV 345 g Rs. N e m a k o poslanstvo. Pol 2 N' 3-A 37/41
Prilog 2 - p r e d m e t : Odnosi izmeu d r a Maeka i Italije; Lj. Boban. Maek t politika HSS. 2, str.
I l l ; C i m o . Diario. str. 106.
83

Ciano. Diario, str. 106; Lj. B o b a n . Oko Maekovih pregovora, str. 343, prim. 119.

54

H o p t n e r , n. d-, str. 197

56
Ciano Galleazzo, Ciano's Diarv 1939-1943, London, str. 247. Walter Hagen, Die Geheime
Front. Wien. 1950, str. 209-210. H o p t n e r . n. d., str. 197-198.
88

Ciano. Ciano s Diary, 1939-1943, str 51. H o p t n e r . n. d., str. 198.

" V l a t k o Maek. In Struggle for Freedom. New York, 1957, str. 187
58

Maek - H o p t n e r u ; H o p t n e r . n. d., str. 198-199

69

Maek - H o p t n e r u ; H o p t n e r . str 200

80

Ciano's Diary, 1939-1943, str 96-97; H o p t n e r , n. d, str. 200.

61

Maek - H o p t n e r u ; H o p t n e r . n. d., str. 201.

82

H o p t n e r , n. d., str. 201.

83

H o p t n e r . n. d., str. 198-199; Maek - H o p t n e r u .

K a k o s u tekli tajni p r e g o v o r i i z m e u Maeka, o d n o s n o n j e g o v i h o p u n o m o e n i k a B o m b e la i Karnelutija, i g r o f a Cana, n a r o i t o u p e r i o d u p r e k i d a p r e g o v o r a o p o s t i z a n j u s p o r a z u m a sa
p r e d s e d n i k o m vlade C v e t k o v i e m , moe se j a s n o videli iz Dnevnika grofa Cana, od 9, 19. 21.i 30.
m a r t a . 5. aprila, 2, 18, 24. i 31. maja, 22. avgusta, 20. s e p t e m b r a i 12. o k t o b r a 1939. godine, str.
4849, 54-55, 59, 62. 73.78, 80, 82-83, 105, 119, 126 i 21. 22. i 23. j a n u a r a . 9. aprila, 10. m a j a . 5. jula
i 6. i 7. avgusta 1940. godine, str. 148. 170, 196, 200 i 202.
64

DGFP. D, VI, d o k , 205, H o p t n e r , n. d., str. 194-195.

66

Dnevnik grofa Cana, Zagreb. 1948. str. 73.

86

Lj. Boban. Oko Maekovih pregovora

87

Milan Stojadinovi. Ni ral ni pak

88

Viktor Novak, Magnum crimen, Zagreb. 1948. sir

89

Dr F e r d o Culinovi. Slom stare Jugoslavije, kolska knjiga, Zagreb, 1958, str. 105-106.

70

Nikola Milovanovi, Od marseljskog atentata do Trojnog pakta. Zagreb, 1963, str. 105-106.

708

, str

350-351

-Otokar KerSovani. Rijeka, 1970. str. 584-585.

Isto, str. 189-190.

71

Dnevnik grofa Cana, Zagreb, 1948, str. 10

72

Lj. B o b a n , Maek i politika HSS. 2. str

73

Lj. B o b a n , n. d., str. 118.

117-118.

487.

PREGOVORI VODSTVA HSS

SA K R A L J E V S K O M V L A D O M ZA
R E A V A N J E H R V A T S K O G PITANJA
SPORAZUM CVETKOVI-MACEK
Kao s t o j e ve navedeno, hrvatsko pitanje potie jo od 1918. godine. Za njegovo reavanje, kao i za reavanje nacionalnog pitanja u irem smislu, u okviru nove zajednice i ostalih problema koji su potresali tu zajednicu od samog
poetka pa sve do aprilskog rata, istinski se zalagala samo Komunistika partija Jugoslavije. Istina, u tim n a p o r i m a bilo je lutanja, nesporazuma, nerazumevanja i sukoba, dok je vodstvo HSS, koje je bilo najvie tangirano i zainteresovano, u toj borbi primenjivalo razne taktike, m e t o d e i sredstva. Ono je
do estojanuarske diktature prvenstveno pokuavalo da ga rei ustavnim-legalnim putem, a kad u t o m e nije uspevalo - postavljalo g a j e kao m e u n a r o d n i
problem, ponekad i na nain koji je dovodio u pitanje i opstanak dravne zajednice. Glavna p r e p r e k a na tom putu bila je dinastija u sprezi sa vladajuom
velikosrpskom i nekim delovima ostalih nacionalnih buroazija. NTa njegovo
reavanje. o d n o s n o nereavanje imali su znatnog uticaja i spoljnopolitiki
faktori i dogaaji.
Jo 1932. godine kralj Aleksandar je Gvidu Kapiu (Cappi Guido Malagola)
izjavio: Hrvatsko pitanje postoji. Ono ne treba ni da se porie ni da se krije,
ali ono nije s m r t o n o s n a bolest za nau zemlju. Mi smo u stanju da ga kontroliemo. Mi raspolaemo svima sredstvima da bismo mogli to postii. Kad kaem sva sredstva, kaem da sam raspoloen i reen da ih sva u p o t r e b i m za dob r o zemlje. 1
Konstatujui da su Jugoslaviju pred drugi svetski rat pritiskivali mnogi
teki problemi. H o p t n e r kae da su u njoj postojali Hrvati, koji su, po gleditu Srba, bili jedna krajnje buna nacionalna grupa, koja se nije mogla lako
asimilovati i iji su politiki zahtevi dovodili u opasnost bezbednost drave.
Postojale su, takoe, i druge nacionalne manjine, koje su udele za priznanjem i svojim pokrajinskim zahtevima stvarale nesklad, koji je nekad bio glavno obeleje vienacionalne dvojne monarhije (Austro-Ugarske - V.T). Bilo je
tu i nezadovoljnih suseda - Italija, Maarska i Bugarska - koje su traile teritorije na tetu J u g o s l a v i j e . . .2 Ovome pojednostavljenom gleditu treba
dodali da su vladajui krugovi Jugoslavije sve to znali, ali su ostajali i gluvi
i slepi, s a m o da bi sauvali svoje uske klasne interese. Pa ipak, bilo je nekih
pokuaja sa obe strane - kneza Pavla i njegove vlade i Maeka, n a j p r e interniranog, a zatim putenog iz zatvora, da se hrvatsko pitanje p o k r e n e s mrtve

take. Naime, o d m a h posle smrti kralja Aleksandra, dok se Maek nalazio u

zatvoru, Maekov lekar Luj Saler, k o m e je Maek izneo svoje poglede, p r e n e o
je te poglede (bez Maekovog znanja) n a m e s n i k u R a d e n k u Stankoviu, a ovaj,
svakako, knezu Pavlu (tako d a j e na taj nain ostvaren prvi. ali p o s r e d a n kontakt izmeu kneza i Mae k a). Maek je bio odluan, pisao je dr Saler (Shaller
Lujo), u svome uverenju da Hrvatska moe postojati samo kao deo Jugoslavije.
Ako ne bi bila deo Kraljevine, Hrvati bi bili samo sluge slugu. ( P o d v u k a o V.
T). Maek je r e k a o da bi voleo da uestvuje u optim izborima. Lino, priznao
je, on je voleo politiku kralja Aleksandra izjutra 6. j a n u a r a 1929, ali nije voleo
politiku ljudi koji su uli u vladu to posle p o d n e 3 Treba imati u vidu da je
Maek d a o ovu izjav u dok je jo bio u zatvoru, tj. pod psiholokim i fizikim
pritiskom svoga politikog protivnika, kojeg je trebalo m a l o omekati.
Susreti izmeu kneza Pavla (koji se koliko-toliko zalagao za r e e n j e hrvatskog pitanja, svakako s a m o polovino) i Maeka nastavili su se poev od
1935, kada je Maek na izborima bio ef opozicije, zatim 1936, k a d a g a j e knez
pozvao na razgovor na B r d o kod Kranja, i kasnije r e d o v n o u toku 1937. i 1938.
godine. U tim nezvaninim razgovorima Maek je u p o r n o zahtevao p r o m e n u
Ustava i f e d e r a t i v n o u r e e n j e drave, a knez je to odbijao. Knez je p r e d l a g a o
Maeku da razgovara sa p r e d s e d n i k o m vlade Stojadinoviem i da p o k u a postii delimino r e e n j e hrvatskog pitanja. Tako je u j a n u a r u 1937. dolo do sastanka izmeu Stojadinovia i Maeka u Breicama. Poto tada nije zakljuen
nikakav s p o r a z u m , j e r Maek nije h t e o da ue u vladu (svakako zato to Stojadinovi nije h t e o da prihvati njegove zahteve i uslove - V. T.), knez Pavle je
nastavio k o n t a k t e sa njim u nadi da e ga e v e n t u a l n o ubediti da u e u vladu. 4
U tim razgovorima Stojadinovi se drao instrukcija koje mu je knez Pavle p r e t h o d n o dao: Sa Maekom moete voditi razgovore o svemu, ali s a m o
pod uslovom da se Ustav ne m e n j a niti da se zavodi f e d e r a t i v n o u r e e n j e drave 5 . U duem, prilino s r d a n o m razgovoru, u kojem su r a z m o t r e n a spoljno-politika i u n u t r a n j a politika pitanja, bilo je najvie saglasnosti i pitanjima jugoslovenske spoljne politike, a u pogledu u n u t r a n j i h o d n o s a saglasili
su se da bi t r e b a l o to pre raspisati o p t e izbore, ali svakako ne sa ovim izb o r n i m zakonom, p r i m e t i o je Maek, sa im se Stojadinovi saglasio. Sem
toga, na Stojadinoviev predlog da se hrvatska emigracija vrati u zemlju, Maek se saglasio, s tim da t a m o o s t a n e Krnjevi, a u pogledu K o n k o r d a t a , Maek je izjavio: Mene to pitanje ne interesuje, ali Vam u n a p r e d m o g u rei ovo:
ako Vi b u d e t e zastupali Konkordat, ja u biti protiv njega . . . 6 Ipak, do optih
izbora dolo je tek u d e c e m b r u 1938, tj. s k o r o dve godine posle ovog razgovora i po s t a r o m i z b o r n o m zakonu, s a m o je Stojadinovi u n o v e m b r u iste godine o d o b r i o svom ministru Cvetkoviu da sondira teren za j e d a n sporazum sa Hrvatima, i to s a m o zato to je knez Pavle bio za ovu misiju, 7 j e r je
Cvetkovi jo pred kraj leta 1937. izvetavao d a j e u m o g u n o s t i da dva vana
Maekova s a r a d n i k a - P e r n a r a i Koutia - ubedi d a j e d o l o v r e m e da Maek
e n e r g i n o radi za s p o r a z u m . Ako bi o b e strane inile u s t u p k e i o m o g u i l e dogovor, one bi zadale smrtni u d a r a c svima onim raznoraznim e l e m e n t i m a ,
koji ele da koriste svaku priliku za ruenje poretka 8 .
Krajem j a n u a r a 1938, o k o tri meseca posle Maekovog s p o r a z u m a sa tri
opozicione s t r a n k e da zajedniki r a d e na novom Ustavu Jugoslavije, Cvetkovi je od Pernara i Koutia saznao da Maek s m a t r a da njegov s p o r a z u m sa
opozicijom nije u s p e o i da jedino on i Knez Pavle mogu da ree hrvatski pro-

blem. Zato je Maek u avgustu 1938, kao gost opozicije, posetio Beograd, gde
g a j e doekalo oko 100.000 ljudi. Mada je to bila Maekova ideja, njegovi prijatelji su smatrali da e iz te posete drugi d e o opozicije izvui vee koristi
nego Maek, ali se Cvetkovi trudio da ubedi Pernara u nunost sklapanja
sporazuma kojim se Hrvatima obeava da e se, uz nove izbore, ak i s postojeim Ustavom, putem saradnje u novoj Skuptini reavati njihovi zahtevi.9
U toku 1938, zbog poznatih dogaaja - anlusa, Minhenskog s p o r a z u m a
i ehoslovake krize - hrvatsko pitanje postaje sve aktuelnije ne s a m o za Jugoslaviju, nego i za njene susede i velike sile. Tako je jugoslovenski poslanik
u Rimu B. Hristi jo 29. m a j a 1938. obavestio Stojadinovia da mu je Musolini prilikom ispraaja Hitlera (koji je posetio Italiju od 3. do 9. maja 1938),
pored ostalog, rekao: Hrvati sada ne mogu nita da uine, i da ga je Cano
uveravao da maarski revizionistiki planovi nee uspeti, jer to ne odgovara
ni politici nemakih odgovornih f a k t o r a ' 0 . U izvetaju 2. odeljenja Abvera
(Abwehr) od 26. o k t o b r a 1938. o uticaju ehoslovake krize na Jugoslaviju
kae se da
postoji bojazan da e M a a r s k a p o n o v o p o k r e n u t i h r v a t s k o p i t a n j e i gaji se n a d a da
e N e m a k a uticali na M a a r s k u u p r a v c u u z d r t l j i v o s t i . . . V e r u j e se da e S t o j a d i n o v i dobiti u p e a t l j i v u p o b e d u na izborima, m a d a e Hrvali p o k u a t i sve da u s p e j u . Postoji p o s e b n a
bojazan o d m a k e d o n s k o g p i t a n j a . . . "

Ukoliko se bliio poetak drugog svetskog rata, vodstvo HSS-a je sve vie
naglaavalo meunarodni karakter hrvatskog pitanja i upuivalo stalne pretnje
Beogradu. U svemu t o m e se koristilo progresivnim pogoranjem spoljno-politike situacije Jugoslavije, naroito usled ekspanzije osovinskih sila ka Jugoistoku. Pred anlus Maek je uputio apel zapadnim d e m o k r a t i j a m a , u kojem je naglasio d a j e Stojadinovi izdao Hrvate i Slovence, tako da hrvatsko
pitanje p o p r i m a karakter m e u n a r o d n o g p i t a n j a ' 2 . U organu HSS Hrvatski
dnevnik br. 866 od 4. X 1938. i br. 948 od 21. XII 1938, pozdravljene su minhenske odluke, o d n o s n o prikljuenje sudetskih oblasti Nemakoj, istiui da
su Hitler i Musolini priznali princip s a m o o p r e d e l j e n j a n a r o d a i d a j e Nemaka - ostvarujui svoje elje za jedinstvo nemakog naroda - priznala naelo
narodnog s a m o o p r e d e l j e n j a i zaustavila se na etikoj granici. U t o m e se svakako vidi analogija i tenja da se takvo reenje postigne i u okviru Jugoslavije.
Meutim, posle anlusa n e m a k a vlada je izdala instrukcije svima konzulatima u Jugoslaviji da se ne uputaju u neko ukljuenje hrvatske politike u politiku Osovine B e r l i n - R i m . ' 3
Dr Ljubo Boban je konstatovao:
U toku izborne k a m p a n j e za d e c e m b a r s k e izbore, vodstvo HSS naglaeno je isticalo vanjskopolitiki faktor i hrvatsko pitanje prikazivalo kao meunarodno pitanje. Pri t o m e su se imale u vidu p o u k e iz dogaaja u Cehoslovakoj.
Na zboru HSS u Zagrebu, Maek je nastavio: Ako s bilo koga razloga to ne
bi uspjelo, vjerujte da hrvatska stvar ni o n d a nije propala, jer e m o mi Hrvati
nai drugoga puta i naina, da d o e m o do svoje slobode .. .'*
Kad je u d e c e m b r u 1938. dolo do izbora, na kojima je Stojadinovi dobio
mravu pobedu, ili bolje rei p r e t r p e o poraz,' 5 i pored toga to je Cvetkovi
od svojih ljudi u HSS saznao d a j e Maek bio d u b o k o razoaran ogranienim
uspehom opozicije, i da su Maekovi saradnici radili u pomirljivom d u h u da
poprave atosferu za razgovore, ' 6 Cvetkovi je ocenio d a j e dolo vreme da
pone pregovore sa Maekom, pa je kao m a n d a t o r kneza Pavla o t p u t o v a o u

Zagreb, ali mu je 22. d e c e m b r a , tj. istog d a n a kad je trebalo da se sastane sa

Maekom, Stojadinovi n a r e d i o da se vrati u Beograd. Poto je saznao da je
Stojadinovi u vladu u m e s t o ministra u n u t r a n j i h poslova A. Koroca postavio svog o d a n o g prijatelja, u p r a v n i k a grada Beograda Milana Aimovica,
Cvetkovi se v ratio, a Aimovi je tvrdio knezu Pavlu da Stojadinovi n e m a
diktatorskih ambicija. 1 7
L zbirci Dokumenti o Jugoslaviji - Srpsko-hn-atsko pitanje i putevi sporazuma t a m p a n o j u Parizu. Cvetkovi pie:
Poslaniki izbori d e c e m b r a I 9 3 8 . s u pokazali d a i r o k e n a r o d n e m a s e t r a e p r o m e n u
u t a d a n j e m s i s t e m u u n u t r a n j e u p r a v e i r e e n j e j e d n o g ud najvanijih p i t a n j a . . . r e e n j e
tzv. h r v a t s k o g p i t a n j a .. Dr Milan Stojadinovi .. nije h t e o da izvue zakliuke iz objavljenih izbora, ve je p r i p r e m a n j e m novih m e r a . p r e k o Finansijskog z a k o n a za b u d e t s k u 1939.
h t e o ( p r o t u u s t a v n i m p u t e m i nasilnim m e r a m a ) da p r o d u i i o b e z b e d i svoju d o t a d a n j u \ lad a u n u . U to v r e m e , po o v l a e n j u N a m e s n i t v a . s t u p i o s a m u k o n t a k t sa izvesnim h r v a t s k i m
politikim k r u g o v i m a , u cil|u t r a e n j a j e d n o g m i r n o g i p r a v e d n o g r e e n j a s r p s k o - h r v a t s k i h
o d n o s a D e c e m b r a 1938. na lini zahtev kneza Namesnika,.-otputovao s a m u Z a g r e b , radi priv o e n j a u d e l o ove zamisli.
Dr S t o j a d i n o v i je z n a o za m o j odlazak, za misiiu koju m i j e knez Namesnik d a o . Odobravajui p r i v i d n o ovu m o j u misiju, on je u dui. m e u t i m , bio p r o t i v a n ovim n a s t o j a n j i m a .
On je jo uvek s m a t r a o , da se s a m o o t r i m m e r a m a , a ne s p o r a z u m o m , m o e reiti o \ a j t a k o
v a / a n , u n u t r a n j i , politiki p r o b l e m . 1 8

Meutim, p r e d s e d n i k vlade M. Stojadinovi d r u k i j e opisuje te dogaaje:

O d m a h posle izbora, k a d a su Maekovi poslanici odluili da ne d o l a z e u Beograd i da
sazovu svoj istorijski hrvatski S a b o r u Zagrebu, knez Pavle ne s a m o da nije p o k a z i v a o nikak
ve z n a k e n e g o d o v a n j a usled ove s e p a r a t i s t i k e pojave, n e g o se u r i o da hvala vezu sa dr Ma
e k o m Slinu n a m e r u i m a o je i Dragia Cvetkovi, m i n i s t a r s o c i j a l n e politike u m o j o j Vladi
Pod izgovorom n e k o g r e s o r n o g posla, on je o t i a o u Zagreb, da s t u p i u vezu sa dr Maekom
Ovaj se, pak. n a j e n e r g i n i j e u s p r o t i v i o bilo k a k v o m s a s t a n k u , uz p o r u k u : .Ako Cvetkovic dolazi k a o m i n i s t a r n e k a se vrati natrag, a a k o eli da r a z g o v a r a k a o s r b i j a n s k i politiar o n d a n e k a n a j p r e p o d n e s e o s t a v k u u Vladi . . O n d a je p o s e t i o dr Maurania, lana
JNS. k a o i Koula. da se kod njega o b a v e s t i o p r i l i k a m a u Z a g r e b u . Cim sam s a z n a o za ovo
vri janje o d s t r a n e j e d n o g l a n a m o j e Vlade, o d m a h sam m u n e r e d i o . p r e k o b a n a Ruica, d a
se s m e s t a vrati u B e o g r a d i da ne p o k u a v a da vodi bilo k a k v e politike r a z g o v o r e o t o m e
Z n a o sam da je brzoplet i p o v r a n , pa s a m ga na o v a j nain u p o z o r i o na o s n o v a n r e d da ne
petlja nita sam. na svoju ruku. 1 9

Bilo kako bilo, Cvetkovi je sa veim ili m a n j i m p r e k i d i m a i uspesinia nastavio pregovore sa Maekom, naroito posle p a d a Stojadinovia. Meutim,
p o e t k o m j a n u a r a 1939, Maek je traio otcepljenje svih hrvatskih oblasti od
Jugoslav ije, traei za novu veliku Hrvatsku staru a u s t r i j s k u granicu na Drini,
to je svakako otealo pregovore. Naime, pitanje p r i p a d n o s t i Bosne i Hercegovine u p r e g o v o r i m a Cvetkovi-Maek javilo se kao jedan od najvanijih
p r o b l e m a , jer je velikohrvatska buroazija, traei hrvatski ivotni prostor,
traila granicu na Drini, tj. staru austrijsku granicu p r e m a Srbiji i Crnoj Gori
iz 1914. - pre p o e t k a prvog svetskog rata. No, posle dugih pogaanja, ovo pitanje je ostalo da se definitivno kasnije rei, uz priguen revolt i o g o r e n j e prvaka HSS-a, vrhova katolikog klera, f r a n k o v a c a i ustaa. 2 0
Na p o r u k u kneza Pavla od januara 1939, u p u e n u Maeku, u kojoj je knez
Pavle naglasio p o t r e b u za s k l a p a n j e sporazuma, Maek, izgleda, nije negativno reagovao kao ranije, dok je Cvetkovi 2. f e b r u a r a saznao da je Maek
o d o b r i o o b r a z o v a n j e o d b o r a za p r o u a v a n j e srpsko-hrvatskog s p o r a z u m a .
Sem toga, saznao je da je s p r e m a n i da ue u vladu sa m l a i m ljudima iz svoje
stranke i da u k o a l i c i o n o m kabinetu radi s novom S k u p t i n o m i z a b r a n o m u
d e c e m b r u s tim da se novi izbori odre do jeseni 1939. Maek se, po Cvetko-

vievim reima, najlepe izraavao, imao najvee p o v e r e n j e u kneza Pavla i

sve polagao na njegovu re. 2 1 Tako je Cvetkovi u to vreme, pred pad Stojadinovieve vlade, a jo vie posle pada, imao d o b r e izglede za pregovore.
U izvetaju nertiakog p o v e r e n i k a od 11. j a n u a r a 1939. o razgovoru sa
knezom Pavlom kae se da su se knez Pavle i p r e d s e d n i k vlade Cvetkovi optimistiki izraavali o ishodu srpsko-hrvatskog s p o r a z u m a i da je do ovog sporazumevanja dolo pod pritiskom spoljnopolitikih dogaaja. Naglasili su da
postoji jo dosta tekoa, ali se nadaju da e se otkloniti i da su zadovoljni do
sada postignutim rezultatima. Podstaknut sa hrvatske strane, knez je ispoljio
s p r e m n o s t da u s k o r o i zvanino poseti Zagreb. 2 2
Kao to je ve navedeno, ukoliko se vie pogoravala spoljnopolitika situacija Jugoslavije i sve oiglednije ispoljavala ekspanzija sila Osovine p r e m a
Jugoslaviji u prolee 1939. (naroito posle Hitlerovog govora od 10. j a n u a r a
te godine u kojem je istakao princip s a m o o p r e d e l j e n j a n a r o d a - posle otcepljen ja Slovake, kada je Kouti iao u Prag i Bratislavu da se o l o m e uveri
na licu mesta), vodstvo HSS-a je jo vie pojaalo pritisak n a z v a n i n i Beograd, stalno istiui d a e hrvatsko pitanje biti izneto na m e u n a r o d n u pozornicu. U tom cilju je 15. i 16. januara 1939. odran sastanak hrvatskih n a r o d n i h
zastupnika izabranih na d e c e m b a r s k i m izborima 1938. U Rezoluciji koju su
tom prilikom doneli p r e d v i e n o je da se ne ide u Skuptinu u Beograd i da
se uputi poziv velikim silama za p o m o u reavanju hrvatskog pitanja. Oni su
konstatovali da hrvatsko n a r o d n o zastupstvo ima m n o g o vie n a d e u Osovinu
Rim-Berlin nego u Pariz i London. Na taj nain su hrvatsko pitanje postavili
kao m e u n a r o d n i p r o b l e m u igri velikih sila uoi drugog svetskog rata. 2 3
(Ova Rezolucija izneta je u celini u p r e t h o d n o m odeljku Hrvatsko pitanje kao
meunarodni
problem).
Ova d v o s t r u k a akcija vodstva HSS - pregovori na u n u t r a n j e m i angaovanje inostranstva na s p o l j n j e m planu - verovatno je nastala kao posledica
nestrpljenja posle izbora, od kojih se oekivalo d a e o p o z i c i j a o d n e t i p o b e d u
i brzo doneti novi Ustav koji bi p r e d v i d e o novo ustrojstvo drave, vraajui
se na polaznu osnovu iz 1918. Osim toga, Maek je, posle p o s e t e Cana Belju
i Beogradu u j a n u a r u 1939. izjavio da je Zagreb b r u j a o od pria, da su se Stojadinovi i Cano sporazumeli na tetu hrvatskih interesa. 2 4
Poto je p o s t e p e n o dolo do politikog sukoba izmeu Cvetkovica, Koroca (koga je Stojadinovi optuio za n e u s p e h u izborima i uklonio iz vlade)
i Stojadinovia, pa i sumnji kneza Pavla u Stojadinovievu politiku, Stojadinovieva vlada je pala 4. f e b r u a r a 1939. A tada nastaje neka vrsta prekretnice
u politici jugoslovenske vlade na unutranjem planu, prvenstveno u pogledu ubrzanja reavanja hrvatskog pitanja, dok su jugoslovenski m e r o d a v n i faktori
verbalno izjavljivali da se p a d o m vlade nije i nee nita menjati u spoljnoj politici Jugoslavije. Naime, Cvetkovi je potvrdio n e m a k o m poslaniku u Beogradu fon H e r e n u (Viktor von Heeren) d a e nastaviti prijateljstvo svoje zemlje
p r e m a Nemakoj, da e se truditi da jaa nemako-jugoslovenske o d n o s e i
obavestio ga da e novi ministar inostranih poslova biti dotadanji poslanik
u Berlinu Cincar-Markovic. Meutim, Heren je alio Stojadinov iev pad i slutio da ce u novoj vlasti znatan uticaj imati Hrvati i Srbi leviari. pa je zakljuio da e biti korisno za Nemaku a k o p o m o g n e Hrvatima, jer oni imaju
jake k u l t u r n e veze s N e m a k o m i boje se italijanskog p r o d o r a u jugoslovenske poslove. 2 5 Povodom p a d a Stojadinovieve vlade poverljivi organ HSS
Politiki vjesnik je k o n s t a t o v a o da je time dola do jasnog izraaja inje-

nica da je h r v a t s k o pitanje doista m e u n a r o d n o p i t a n j e i da ga beogradski

vlastodrci ne m o g u rjeavati ili prelaziti p r e k o njega k a k o im je volja . . .
Konano u sluaju p o o t r a v a n j a sukoba izmeu velesila hrvatsko pitanje igrae veliku ulogu i u k o m b i n a c i j a m a njihova o b a t a b o r a , a Beograd e biti
o s u e n voditi politiku vazalne drave sve dotle dok h r v a t s k o pitanje ne b u d e
r j e e n o kao to t r e b a biti rijeeno. 2 6
U svojoj izjavi u N a r o d n o j skuptini 10. m a r t a 1939. godine, Cvetkovi je
o h r v a t s k o m pitanju, izmeu ostalog, rekao:
Deklaracija Kraljevske vlade (koja je o b j a v l j e n a 16. f e b r u a r a - V. T.) j a s n o je obrazloila
novu o r i j e n t a c i j u n a e u n u t r a n j e politike: o d l u n o i b r z o p r i s t u p i t i r e a v a n j u svega onoga,
to d a n a s o b u h v a t a p o j a m H r v a t s k o g p i t a n j a . . . Ovo j e iedan o d i z v a n r e d n o vanih problema i n j e g o v o m r e a v a n j u ima se pristupiti u punoj ozbiljnosti i punoj iskrenosti ( p o d v u k a o
V.T.). Ovo je j e d a n p r o b l e m koji se ne m o e reiti j e d n i m p o t e z o m p e r a , a ne m o e se reiti
n i j e d n o s t r a n i m a k t o m , ve s a m o p u t e m z a j e d n i k o g politikog d o g o v o r a .
Analizujui s a d a n j e s t a n j e u k o m e se i o v o vano p i t a n j e nalazi, mi m o e m o , a mislim
da se s tim slau i n a a b r a a Hrvati, p r e svega k o n s t a t o v a t i da je u p r v o m r e d u p o t r e b n o
stvoriti bolje m e u s o b n e o d n o s e i vee p o v e r e n j e . G r u b e g r e k e , u i n j e n e usled p o g r e n o g
s h v a t a n j a ovoga p r o b l e m a , m o r a j u s e ispravljati.
Ovo i s p r a v l j a n j e ima se izvriti t o pre. O n o ima da o s i g u r a da se stvori p u n a prijateljska a t m o s f e r a u k o j o j ce se p r e g o v o r i moi m n o g o lake voditi i sa m n o g o v e i m izgledima
na u s p e h . .
Bilo bi sasvim n e u p u t n o ve o v d e sada objavljivati g r a n i c e tog b u d u e g , e l j e n o g spor a z u m a . O n e e se p o k a z a t i s a m e s o b o m , k a d a se b u d e p r i s t u p i l o r a z g o v o r i m a i p r e g o v o r i m a i z m e u m e r o d a v n i h inilaca.
Ima stvari koje su izvan diskusije, ima stvari koje m o g u biti p r e d m e t d i s k u s i j a . Ovde
nije s a d a m e s t o , a ni m o m e n a t , da u k a z u j e m o na sve detalje; to e biti u i n j e n o u p r a v o vreme. Glavno je da vam m o g u m i r n o rei. a ja vas m o l i m da to p r i m i t e sa p o v e r e n j e m , vi a i
c e l a zemlja, da e Kraljevska vlada, ne suavajui g r a n i c e ovih r a z g o v o r a , svima s n a g a m a nastojati da se sva pitanja, koja t a n g i r a j u r e e n j e ovog p r o b l e m a , izvedu na istinu i da se pogledi i interesi svakoga j a s n o o p r e d e l e .
Kad je re o s p o r a z u m u , o n d a s v a k a k o ne m o e biti rei o d i k t o v a n j u j e d n e volje Ovaj
p r e d u s l o v m o r a j u p o t e n o i lojalno ispuniti o b e p r e g o v a r a k e s t r a n e .
Vano je za sve nas. da se j e d n o m za svagda o d b a c e sve p r e d r a s u d e iz prolosti, da se
r a u n a sa s t v a r n i m i n j e n i c a m a i da se radi iskreno, o d l u n o i brzo. Razum m o r a da vlada
nad o s e a n j i m a .
Ako su izvesni krajevi nae d o m o v i n e (bez n j i h o v e krivice i volje), u p r o l o s t i geografski i k u l t u r n o bili p o d v o j e n i , u t a k v o m e ivotu razvijali i svoj p o s e b n i n a r o d n i individualitet,
pa se posle 20 g o d i n a z a j e d n i k o g ivota i d a n a s t a k o o s e a j u , o n d a t r e b a r a u n a t i sa lim
i n j e n i c a m a i traiti t a k v o r e e n j e . koje e u okviru ove d r a v e realizovati n j i h o v e p o g l e d e
i o m o g u i t i n o r m a l a n i z a j e d n i k i ivot.
R e e n j e u s v a k o m sluaju m o r a biti t a k v o da H r v a t i m a stvori i f o r m a l n u i s t v a r n u ravn o p r a v n o s t u g r a n i c a m a o v e d r a v n e zajednice, koju oni ni j e d n i m svojim p o l i t i k i m a k t o m
nisu porekli. S a m o t a k o m o e m o uvrstiti Jugoslaviju, n j e n u u n u t r a n j u snagu, a p r e k o toga
i n j e n u o t p o r n o s t i presti u m e u n a r o d n o m ivotu.
Ako se do o v a k v o g s h v a t a n j a i rezultata, posle 20 g o d i n a naeg z a j e d n i k o g ivota ne
d o e . m o r a l n u o d g o v o r n o s t p r e d n a r o d o m i i s t o r i j o m n o s i e oni koji svojim u s k i m i jedn o s t r a n i m s h v a t a n j e m o n e m o g u e o v o veliko d e l o k o n s o l i d a c i j e i u n u t r a n j e g m i r a . . .
Kraljevska vlada s m a t r a da se nova o r i e n t a c i j a n a e u n u t r a n j e politike ne m o e zamisliti bez novih politikih z a k o n a koji bi o m o g u i l i n o r m a l i z o v a n j e n a e g p o l i t i k o g ivo2
ta. '

U o d n o s u na vladinu deklaraciju Maek je izjavio da u njoj ima izvesnih

e l e m e n a t a po kojima se razlikuje od deklaracija p r e t h o d n i h vlada. Meutim,
u izjavi u r e d n i k u Hrvatskog dnevnika on je rekao:
Nema niega n o v o g a u o v o j deklaraciji to nije bilo r e e n o
Ona p o m i n j e , istina, hrvatski p r o b l e m , ali nejeae na koji nain bi
t o je najvanije, u o v o j d e k l a r a c i j i n e m a o n i h b a n a l n i h fraza o
dinstvu. Bilo bi zaista p o g r e n o s m a t r a t i ovo k a o korak u n a p r e d ,
o v o j e d a n polu-obrt n a d o b r u s i r a n u . 2 '

u izjavama r a n i j i h vlada.
se on i m a o reiti. Ali o n o
nacionalnom i driavnom jeali ja ipak nalazim da je

Posle toga u i n o s t r a n o j i d o m a o j t a m p i uestali su glasovi da se Maek

o d r e k a o revizije Ustava i da je s p r e m a n na s p o r a z u m i bez toga. Iako Maek
u tom m o m e n t u stvarno nije p o m i l j a o na reviziju Ustava, Hrvatski dnevnik je u p o r n o d e m a n t o v a o te glasine, ali su se u Hrvatskom dnevniku nalazili i napisi u kojima se govorilo o s p r e m n o s t i vodstva HSS da se prihvati
i d r u k i j a p r o c e d u r a za s p o r a z u m . Osvrui se na pisanje b e o g r a d s k o g lista
Vreme d a j e Maek o d u s t a o od zahteva za u k i d a n j e Ustava kao p r e t h o d n i m
uslovom za s p o r a z u m , Hrvatski dnevnik je pisao:
Poznato je m e u t i m , da p r e d s j e d n i k dr Maek nije u t o m e smislu u o p e d a v a o nikakvih izjava, te da je stoga n e u m j e s n o govoriti o o d u s t a j a n j u od bilo ega .. . 2S

I opozicija u Srbiji i opozicija u Hrvatskoj s m a t r a l a je d a j e Deklaracija

u m n o g o e m u n e p o t p u n a - nije nita rekla o sutini hrvatskog p i t a n j a i nije
nita r e e n o na koji nain misli vlada da prie izvrenju svoga zadatka, tj. koje
se p r e t h o d n e m e r e p r e d v i a j u koje je vlada nagovestila i u k o m v r e m e n u e
se one preduzeti. U debati o b u d e t u Ministarstva u n u t r a n j i h poslova Cvetkovi je 10. m a r t a jo j e d n o m p o t v r d i o gledite izneseno u Deklaraciji o vanosti i hitnosti reavanja hrvatskog pitanja, k a o i odlunost vlade da t o m poslu stvarno prie. Cvetkovi je izjavio da vlada ovom pitanju p o k l a n j a svoju
naroitu panju i s m a t r a da je to jedan od izvanredno vanih p r o b l e m a i
njegovom reavanju ima se pristupiti u p u n o j ozbiljnosti i p u n o j iskrenosti.
Vlada je time j o j e d n o m potvrdila svoju specijalnu misiju. 3 0
Osvrui se na ovu Cvetkovievu izjavu, Hrvatski dnevnik od 12. m a r t a
zakljuio je: Nakon j u e r a n j e g govora Dragie Cvetkovia stav hrvatskog
n a r o d n o g vodstva ostaje isti koji je bio i n a k o n vladine Deklaracije od 16. februara, j e r se predsjednik dr Maek ravna s a m o p r e m a d j e l i m a i p r e m a garancijama koje za d j e l i m a stoje. A u tom p r o m j e n e nema. Maek je s m a t r a o da
vlada n e m a p o t r e b n o g autoriteta, ni m o r a l n o g ni stvarnog, pa nije u stanju da
ulazi u t a k e o d g o v o r a n p o s a o k a o to je zakljuenje s p o r a z u m a HSS, da n e m a
p o t r e b n u snagu ni u n a r o d u , ni p r e m a kruni. Za Maeka je bilo p r v e n s t v e n o
pitanje koliko e se u tom pitanju angaovati kruna. Za njegov stav bilo je pres u d n o da li e knez Pavle celu stvar p r e n e t i na vladu i njoj prepustiti odgovornost ili e sve drati u svojim r u k a m a , pri e m u bi vlada bila s a m o paravan
iza koga bi se pravili a r a n m a n i izmeu Maeka i krune. U prvom sluaju, Maek nije i m a o m n o g o ta da o e k u j e od vlade, pa nije eleo da s takvom vlad o m ulazi u pregovore, a u d r u g o m sluaju bio je s p r e m a n da p r e g o v a r a s
knezom Pavlom. Hrvatski dnevnik je naglaavao p o t r e b u da se to hitnije
pristupi stvarnim k o r a c i m a za postizanje s p o r a z u m a i da se prihvati svaka
p r o c e d u r a koja se pokae n a j p o g o d n i j o m za postizanje o n o g to se eli, j e r je
sigurno da se d a n a s vie ne smije izgubiti ni j e d a n as. 3 '
Rezervisanost vodstva HSS p r e m a Cvetkovievoj vladi nastala je zbog
toga to nije znala prave n a m e r e kneza Pavla. Posle p r e k i d a k o n t a k t a izmeu
kneza i Maeka u j a n u a r u , kontakti su obnovljeni polovinom m a r t a p r e k o Subaia. Naime, p o e t k o m m a r t a n e m a k i konzul u Zagrebu Frojnd (Freundt
Alfred) je izvetavao da je Maek nedavno p r e k o Subaia u p u t i o knezu
Pavlu m e m o r a n d u m , izraen od pravnih strunjaka, u kojem je r a z m o t r e n a
m o g u n o s t da se s p o r a z u m postigne na o s n o v u l. 116 Ustava, koji bi t a k o form a l n o ostao i dalje u p o t p u n o s t i na snazi. Po izjavi moga pouzdanika, jednog
od najbliih suradnika L' Maeka. zapisao je dalje Frojnd, knez Pavle je d a o
ovaj m e m o r a n d u m na pVouavanje pravnim strunjacima koji su ga pozitivno

ocenili. 3 2 Izgleda da je Snbai ponovo bio kod kneza Pavla 16. marta i doneo mu etvrti Maekov predlog o teritorijalnom razgranienju, po kojemu
su bili poveani Maekov i zahtevi. Tome se usprotivio knez Pavle pa je dolo
do prekida pregovora. Naime, knez Pavle se alio J. Jovanoviu na tekoe u
svojim pregovorima s Maekom: Mnogo trai. etiri godine razgovaram s
njim, ali ja ne mogu na federativnoj bazi. Staje federativna baza. Kad mu je
Jovanovi p r e p o r u i o da pregovore s Maekom prepusti Udruenoj opoziciji,
knez Pavle je odgovorio: Ja u. ali teko .. . Maek je teak pregovara . . . ne
vidi daleko, nee da razume dravne interese . . . on gleda uske lokalne .. .
Na Jovanovievu p r i m e d b u : Ne on je vod nezadovoljnog n a r o d a hrvatskog . . . kao Gandi. Knez Pav le je dodao: Narod bi popustio, ali on tvrda Slovenaka glava nee . . . sitan, mali, lokalan . . . mozak. 3 3
Posle poslednjeg kontakta s Maekom p r e k o Subaia, knez Pavle je odluio da se pov ue iz prvog plana u kome se do tada nalazio zato to se nije
slagao s Maekovim zahlevima, te je radije p r e n e o pregovore na predsednika
v lade Cv etkov ia koji je, posle zavretka budetske debate, mogao da se preorijentie na osnovni zadatak pregovora, kako je to knez Pavle bio zamislio
od samog poetka. Kad je Maek obaveten o predstojeem dolasku Cvetkovia u Zagreb, Maek je na ovu poruku uputio Subaiu da prenese knezu
Pavlu da ne moe pregovarati s Cvetkoviem ako dolazi kao predstavnik
Srba, ve samo ako dolazi kao m a n d a t o r krune. Poto je knez Pavle dolazio
kao m a n d a t o r krune, Cvetkoviu je bio otvoren put u Zagreb. 3 4
Prvi susret Cvetkovia i Maeka 2. aprila imao je s a m o kurtoazni karakter. U toku sledea dva dana, 3. i 4. aprila politiki razgovori tekli su povoljno
- razmatrana su sva pitanja koja se odnose na poloaj Hrvala u dravi i nastojalo se da se udovolji svim njihovim opravdanim tenjama, kako bi se uspostavilo p u n o poverenje Srba, Hrvata i Slovenaca u svim manifestacijama
njihovog zajednikog ivota. Posle razgovora Cvetkovi je rekao: Zasad ide
vrlo dobro! Hrvatski dnevnik od 6. aprila pisao je da se oekuje da e nastavak pregovora znaiti d o n o e n j e odluka bez zavlaenja. a Politiki vjesnik br. II. mart-april, 10. april 1939. s m a t r a o je da se ne treba zanositi pretjeranim optimizmom, ali ipak treba konstatirali da je to prvi razgovor vode
hrvatskog naroda s predsjednikom beogradske vlade, koji je dobio ozbiljan karakter.
Samo tri dana posle Maekovih razgovora s Cvetkoviem, tj. 7. aprila italijanske trupe ule su u Albaniju, to je jugoslovenska vlada primila kao svren in, svakako i zato to nije reeno hrvatsko pitanje, iako je knez Pavle bio
svestan da je time pogoran spoljnopolitiki poloaj Jugoslavije, pa je raunao da na osnovu toga moe iznuditi koncesije od Maeka. Zato je p r e k o Koutia. koji je doao u Beograd avionom koji mu je poslao u Karlovac, poruio
Maeku da zbog o p a s n e m e u n a r o d n e situacije o d m a h poalje svoje predstavnike u vladu. No, i Maek je u tome v ideo mogunost da iznudi koncesije
od kneza Pavla. Tri dana posle ove kneeve p o r u k e Politiki vjesnik je, izmeu ostalog, pisao:
S u d b o n o s n i d o g a a j i u Evropi i n e p r e s t a n a r a t n a o p a s n o s t stvorili su veliko uzbuenu: ne s a m u u politikim krugovima, n e g o i u svim n a r o d i m a E v r o p e Naroito je veliko uzbuenje nastalo u onim zemljama kore nisu iznutra sreene i u kojima narodi nisu zadovoljni
l Jugoslaviji u z b u e n j e dostie veliki s t e p e n
Ali u m j e s t o da krugovi v l a s i r o d r a e a u
B e o g r a d u i/ loga p o v u k u p i a v i l a n zakljuak i u b r z a n i m t e m p o m rijee h r v a t s k o pitanje na
zadovoljstvo Hrvala, a bez obzira na l o r m a l n o s t i i sitne s u k o b e politikih f a k t o r a i s t r a n a k a ,
oni nisu
ini se
iz teke s u d b i n e Ceho-Slovake nita nauili 5 5

Rezultat koji se m o g a o nazreli iz k o m i n i k e a od 4. aprila o razgovorima

izmeu Maeka i Cvetkovia izazvao je nezadovoljstvo Udruene opozicije
(UO) zato to se pokazalo da Maek n e o d s t u p n o zahteva da se n a j p r e utvrdi
teritorijalni obim Hrvatske i njene kompetencije, a Udruena opozicija je upravo eljela da se ta pitanja odloe za n a k n a d n o s p o r a z u m e v a n j e . S. Jovanovi
je istakao da nain k a k o je Maek postavio hrvatsko pitanje u razgovorima
sa knezom Pavlom znai u isto v r e m e i postavljanje srpskog pitanja. Spreiti
dr Maeka a k o se moe da ne ide tim p u t e m , ali ne spreiti nita to bi moglo
da zaotri o d n o s e izmeu Srba i Hrvata. S d r u g e strane. Maek je traio prekid p r e g o v o r a da bi od opozicije traio o b j a n j e n j e o o n o m e to se naelno
dogovorio s Cvetkoviem, tj. o teritoriji i k o m p e t e n c i j a m a , pa je poslao Koutia u Beograd, a i vodstvo Udruene opozicije trailo je da o d m a h d o e delegat HSS. Tako su odrane tri k o n f e r e n c i j e Koutia s p r e d s t a v n i c i m a UO i
JNS. Kouti im je p o d n i o i n f o r m a c i j u da su razgovori imali informativni karakter. da se raspravljalo o svemu, pa i o teritorijalnim p i t a n j i m a i o kompetencijama, d a j e Cvetkovi izjavio kako ne govori u ime JRZ ve kao predsednik vlade i m a n d a t o r k r u n e i da Maek eli da s p o r a z u m postigne s Udruenom opozicijom, tako da bi se n a j p r e postigla saglasnost o teritorijalnim gran i c a m a i k o m p e t e n c i j a m a , o n d a bi knezu Pavlu m o g a o da p o d n e s e predlog:
Ja sam se s p o r a z u m e o s UO i s p r e m a n sam da sa n j o m u e m u vladu i sprovedeni reenje. Zatim je Kouti izjavio da Maek ne moe ulaziti u vladu koja
ne bi imala ve gotovo r e e n j e hrvatskog pitanja, j e r nee da vlada radi vlad a n j a ve m o r a n a r o d u da da o n o to je o b e a o - vladu ali koja ima da izvede r e e n j e - inae ne. 3 6 Ali, knez Pavle nije eleo da s k l a p a n j e s p o r a z u m a
i njegovo izvoenje poveri s t r a n k a m a Udruene opozicije iz vie razloga.
Prvo, zato to bi bilo n e p o v o l j n o p r i m l j e n o u Berlinu i Rimu, jer bi Udruena
opozicija mogla izmeniti d o t a d a n j u spoljnopolitiku orijentaciju Jugoslavije
na njihovu tetu; drugo, zato to je i sam knez Pavle bio protiv ma kakve demokratizacije politikog ivota, pored ostalog, i zato to su N e m a k a i Italija
p o t p o m a g a l e autoritativni reim u Jugoslaviji - on je u j e d n o m razgovoru sa
J. Jovanoviem rekao: Slobode, slobode . . . , ali nee to N e m a k a i Italija, one
bi da njih d a m protestovale o d m a h . 3 7 A knez Pavle je bio k r a j n j e rezervisan
p r e m a U d r u e n o j opoziciji u velikoj meri u p r a v o zato to su p a r o l e N a r o d n o g
f r o n t a p r i h v a t a n e u m a s a m a , pa je s t r a h o v a o da bi dolazak Udruene opozicije na vlast m o g a o dovesti do jaeg irenja leviarskih tendencija, naroito
s obzii om na r a s p o l o e n j e i tenje omladine. Trei razlog to je knez Pavle bio
protiv p r e g o v o r a Udruene opozicije i HSS sastojao se u t o m e to je s m a t r a o
da s p o r a z u m t r e b a to pre zakljuiti i da se m o r a pristati na p r o c e d u r u koju
je Maek traio, tj, s p o r a z u m o teritoriji i k o m p e t e n c i j a m a Hrvatske, pa se u
celoj stvari u p u n o j meri angaovao i sve p r e u z e o u svoje ruke, j e r je s m a t r a o
ne s a m o da Udruena opozicija moe biti p r e p r e k a za o s t v a r e n j e ovog plana,
nego i da nije u stanju zbog svoje heterogenosti, razjedinjenosti i neodlunosti
da zadovolji o b a zahteva - brzinu u izvoenju s p o r a z u m a i s p o r a z u m pod uslovima koje Maek postavlja. Iako je Maek vie eleo da u pregovore b u d e
u k l j u e n a Udruena opozicija nego da ih vodi s a m o JRZ, on se nije hteo suvie
angaovati i vezati za Udruenu opoziciju da ne bi d o v e o u pitanje svoje odnose s d r u g i m p a r t n e r o m za pregovore - Cvetkoviem i knezom Pavlom, jer
je i m a o u vidu stav kneza Pavla p r e m a UO i d r a n j e samog vodstva njenih stranaka p r e m a HSS. 3 8

Poto je knez Pavle d a o garancije da e se ozbiljno pristupiti k o n k r e t n i m

r a s p r a v a m a , a Maek uinio koncesiju da ne insistira na o b a v e z n o uee Udruene opozicije u pregovorima, bio je p r i p r e m l j e n drugi Cvetkoviev put u
Zagreb, gde je stigao 15. aprila. U prvim razgovorima p o s t i g n u t a je naelna saglasnost; Cvetkovi je p o n u d i o spajanje Savske i P r i m o r s k e banov ine i grada
Dubrovnika s o k o l i n o m , s tim da se izve s ne k o r e k t u r e izvre prilikom konanog p r e u r e e n j a drave. Maek je predloio:
1) razgranienje p r e m a isiorijskim j e d i n i c a m a u smislu rezolucije SDK
od 1. avgusta 1928;
2) Hrvatska u ovim granicama: Savska banovina do Sida, srezovi Brko,
Gradaac i Derventa, zatim Savom do Une, Unom do ua Sane, S a n o m do Jajca, Zenice, Visokog, odatle na granicu P r i m o r s k e banov ine, zatim Dubrovnik
do Herceg-Novog. s tim da takvo razgranienje dolazi u obzir u sluaju da preostali delovi Bosne i Vojvodine b u d u zasebne jedinice, a a k o ne bi bile zasebne jedinice, o n d a
3) granica izmeu Hrvatske i Srbije ila bi od Subotice p r a v o m linijom
na Ilok i Savu, zatim do Bosne, Bosnom do pod Sarajevo i odatle na granicu
Primorske banovine i do Herceg-Novog. 3 9
Posle sastanka C v e t k o v i a s a Korocem i S p a h o m 16. aprila u Rogakoj
Slatini, Cvetkovi se s u t r a d a n ponovo sastao sa Maekom. Tom pr ilikom tekoe su nastale zbog Maekovih zahteva kojim su traene teritorije p r e k o
Savske i P r i m o r s k e b a n o v i n e i Dubrovnika o e m u je o d m a h p o s t i g n u t a saglasnost. a najvie se sporilo o k o dela Bosanske krajine, tzv. Turske Hrvatske koju je Maek traio Postignuta je saglasnost da se na Hrvatsku sa pojedinih ministarstava p r e n e s u o d r e e n e k o m p e t e n c i j e i da se o b r a z u j e vlada
koja e imati zadatak da sporazum sprovodi u ivot i izvri p r i p r e m e za kon a n o p r e u r e e n j e zemlje, ali se nije raspravljalo o s a m i m k o m p e t e n c i j a m a .
Poto nije postignut s p o r a z u m o teritorijama, ekalo se da Cvetkovi d o n e s e
odgovor na Maekove predloge. 4 0
Posle Cvetkovievog odlaska iz Zagreba, Maek je p o n o v o o d l u i o da pokua da UO i JNS dobije o d o b r e n j e da s Cvetkov iem moe razgovarati i u ime
ovih stranaka, pa su u tom cilju u Beograd poslati samostalni d e m o k r a t i Vild e r i Kosanovic. Oni su u ime Meeka i SDK u celini traili da UO i JNS prihvate Maekov predlog o razgranienju i da ga ovlaste za razgovore s Cvetkoviem. Meutim, svi predstavnici ovih s t r a n a k a odbili su da udu sa Dragiom u rad o k o d e o b e zemlje, a pogotovo na nain na koji je dr Maek izloio
stvari u .diktandu' koji je Maek p r e d a o Vilderu da UO i JNS saopti - usmeno. U o d g o v o r u oni su naglasili da reavanje hrvatskog pitanja, zadovoljavajui p o t r e b e Hrvata za svojstven r a v n o p r a v a n razvoj u zajednici, ini organski d e o opteg p r e u r e e n j a naeg dravnog i n a r o d n o g ivota; da se to pitanje moe resiti s a m o kao delo pravih predstavnika n a r o d a srpskog, hrvatskog i slovenakog u zajednici sa K r u n o m . . da se predstavnici UO i JNS ne
mogu izjanjavati o radu u k o m e ne sudeluju aktivno i na iji tok i rezultate
n e m a j u uticaja i da ponavljaiu predlog koji su izneli M a e k o v o m delegatu
Koutiu: da se u ovom s u d b o n o s n o m asu uini apel na Kneza n a m e s n i k a
da uzme inicijativu za sastanak takvog f o r u m a i za takav nain reavanja 4 1
Cvetkovi je 22. aprila i po trei put d o a o u Zagreb sa o d g o v o r o m na Maekov predlog o razgranienju, pa je istog d a n a postigao sa M a e k o m sledee:
1) Na osnov u p a r a g r a f a 116. Ustava o d m a h izvriti s p a j a n j e Savske i Prim o r s k e banov ine s g r a d o m i k o t a r o m Dubrovnik u j e d n u jedinicu pod ime-

num Banovina Hrvatska. Definitivan pak opseg Banovine Hrvatske odredit

ce se o d l u k o m n a r o d a p u t e m glasanja u preostalim dijelovima Bosne i Hercegovine, Dalmacije, te Srijema i Vojvodine.
2)Izvriti o d m a h p r e n o s k o m p e t e n c i j a s Centralne vlasti na Banovinu Hrvatsku tako, da opa nadlenost ostaje zajednikoj c e n t r a l n o j vlasti za poslove vanjske politike, n a r o d n e o b r a n e i vrhovne dravne uprave; poseban po
loaj Hrvatske zagarantirat ce se ustavnom o d r e d b o m - u g o v o r o m .
3) Radi definitivnog p r e u r e e n j a drave sastavlja se zajednika vlada,
koja ima p r i p r e m i t i i provesti nov o u r e e n j e dravne zajednice. U novostvorenim j e d i n i c a m a bit e osiguran pun reciprocitet Srba i Hrvata i p u n a ravnopravnost vjeroispovjesti na bazi p r o p o r c i o n a l n o g sudjelovanja kroz ustanove. M o m e n a t kada e se to privesti u djelo, odredit e se s p o r a z u m n o s mjerodavnim faktorima. 4 2
U javnosti nije d a t o nikakvo s a o p t e n j e o rezultatima razgovora, s a m o je
posle sastanka Cvetkovica i Maeka sutradan, 23. aprila, s a o p t e n o da ce se
opet sastati za dva do tri d a n a . 4 3
Poto se Cvetkovi 26. aprila vratio u Zagreb s o d g o v o r o m da Namesnitvo ne prihvata stilizaciju sporazuma, naroito na o d r e d b e o plebiscitu u delu
Dalmacije (Boka Kotorska) i Vojvodine, Maek je d a o koncesiju na taj nain
to je ta| d e o s p o r a z u m a formulisan ovako: Definitivni pak opseg Banov ine
Hrvatske odredit e se o d l u k o m n a r o d a p u t e m glasovanja u preostalim dijelovima Bosne i Hercegovine, te Srijema. 4 4
Posle s a s t a n k a od 27. aprila u kominikeu za javnost r e e n o je:
Konani razgovori izmeu g. Dragi se Cvetkovica. p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g vea i g.
dr Vlatka Maeka, p r e d s j e d n i k a H r v a t s k e s e l j a k e s t r a n k e i Seljako d e m o k r a t s k e kaolictje o rcseniu h r v a t s k o g p i t a n j a zavreni su d a n a s u Z a g r e b u . Delinitivna ce se o d l u k a donijeti u n a j k r a e m v r e m e n u . 4 6

Sutradan, 28. aprila. Hrvatski dnevnik je, odajui priznanje Cvetkoviu,

istakao d a j e prvi sluaj od kako postoji ova zajednica, da se predsjednik jedne vlade naao na istom t e r e n u s p r e d s t a v n i k o m hrvatskog n a r o d a u ovako
vanoj i k r u p n o j stvari .. . Kad je d o a o na elo vlade izjavio je da nee taktizirati i da e se ozbiljno prihvatiti posla .. . 45
Posle u s p e n o zavrenih razgovora Maek je oekivao poziv kod kneza
Pavla, pa su i b u d u i ministri bili s p r e m n i za put. Prema i n f o r m a c i j a m a nemakog poslanstva u Beogradu, navodno, bilo je d o g o v o r e n o da u vlad u uu
6 predstavnika SDK (4 iz HSS i 2 iz SDS) za resore: trgovine, pravde, socijalnog staranja, graevina i fizikog vaspitanja, s tim da j e d a n ministar bez
portfelja u isto v r e m e b u d e i ban Banovine Hrvatske. Maeku je, navodno,
bilo p o n u e n o p r e d s e d n i t v o vlade, a Cvetkovi bi zadrao r e s o r u n u t r a n j i h
poslova, a k o bi Maek prihvatio poloaj p r e d s e d n i k a vlade. 4 6
Kako od Cvetkovica nisu stizale nikakve vesti. Maek je u p u t i o Subaia
u Beograd da ispila u e m u je stvar. Subai se zadrao tri d a n a u Beogradu,
gde se sastao sa knezom Pavlom i Cvetkoviem, kada mu je Cvetkovi konano izjav io da Namesni >tvo nije prihvatilo s p o r a z u m o n a k o k a k o je bio formulisan 27. aprila, ali da bi se mogla nai neka d r u g a osnova. Posle povratka u
Zagreb 4. maja uvee, Subai je, posle referisanja vodstvu HSS o svom putu
u Beograd, d o b i o zadatak od Maeka da uputi pismo Cvetkoviu da Maek
s m a t r a da je Namesnitvo odbilo s p o r a z u m od 27. aprila, pa je u specijalnom
izdanju Hrvatskog dnevnika od 5. maja to i p o t v r e n o . Meutim, Cvetkovi

je s u t r a d a n izjavio n o v i n a r i m a da se obostrani predloi, koji su izneti u toku

poslednjih d a n a izmeu njega i Maeka, jo uvek nalaze na p r o u a v a n j u , a to
znai da s p o r a z u m nije o d b a e n , ve da se i dalje prouava. Po s v e m u izgleda
da je Namesnitvo o d b i l o s p o r a z u m ne s a m o zato to se nije sloilo sa plebiscitom kako e se odrediti obim teritorije Banovine Hrvatske, nego i zbog protivljenja svih faktora, politikih, vojnih i drugih i onih na vlasti i onih u opoziciji.
Oko pitanja teritorijalnog razgranienja i koncesija Maeka u Bosni energino se suprotstavljao M. Spaho, kao i sve politike s t r a n k e koje su okupljale
Srbe. Sem toga, vojni krugovi su se suprotstavljali f e d e r a t i v n o j organizaciji
drave, j e r su smatrali da to slabi o d b r a m b e n u m o i s p o s o b n o s t zemlje. Prema pisanju lista Njus Hronikl (News Cronicle) vii oficiri su knezu Pavlu
o t v o r e n o stavili do znanja da se ne slau sa s p o r a z u m o m u smislu Maekovih
zahteva, j e r se time slabi o d b r a m b e n a sposobnost i da u tom sluaju skidaju
sa sebe o d g o v o r n o s t za o d b r a n u zemlje. 4 7 Na pitanje dr Lj. Bobana, da li je
kao naelnik G e n e r a l t a b a bio obaveten o p r e g o v o r i m a Cvetkovi-Maek,
general Simovi je odgovorio da u toku p r e g o v o r a nije bio obavetavan i da
od Glavnog g e n e r a l t a b a nije traeno miljenje u nekoj zvaninoj formi.
Cvetkovi me je o t o m e privatno pitao. Bio sam protiv toga da se e p a Bosna. da Brko, Mostar, Travnik i neki drugi delovi idu u sastav Banovine Hrvatske (Izjava od 23. j u n a 1939). 48
Jedan od razloga to je Namesnitvo o d b i l o s p o r a z u m od 27. aprila svakako je bio i spoljnopolitiki faktor. Naime, o k u p a c i j e ehoslovake i Albanije uticale su na kneza Pavla da pouri s k l a p a n j e s p o r a z u m a sa Maekom,
jer je Maek m o g a o da koristi takvu situaciju za vrenje pritiska na jugoslovensku vladu, a N e m a k a i Italija da ga p o m o g n u a k o bi Jugoslavija ispoljila
neprijateljstvo p r e m a njima, tim pre to su i Berlin i Rim gajili n e p o v e r e n j e
p r e m a Jugoslaviji posle Stojadinovievog pada. Meutim, poto se situacija
stiala posle p o s e t e Veneciji i Berlinu Cincar Markovia koji je uverio vlade
N e m a k e i Italije da e Jugoslavija nastaviti prijateljsku politiku p r e m a silama Osovine, nije se m o r a l o uriti sa s k l a p a n j e m sporazuma, tim p r e to je
knez Pavle prilikom p r e d s t o j e e g puta u Berlin i Rim eleo da ispita njihov
stav p r e m a Jugoslaviji. Na osnovu rezultata svoje p o s e t e on je m o g a o da odredi svoj stav p r e m a Maeku i koliko se moe poputati Hrvatskoj seljakoj
stranci, tj. bre i vie a k o d o d e do u v e r e n j a d a je nepovoljan m e u n a r o d n i poloaj Jugoslavije i o b r a t n o da ne p o p u t a a k o je situacija povoljna. S d r u g e
strane, Maek je m o g a o oekivati da e osovinske sile prilikom p o s e t e kneza
Pavla pokuati da trae nove koncesi je od Jugoslavije i da e a n t a g o n i z a m Nemake i Italije o k o Jugoslav ije biti jo vie p o d s t a k n u t tako da e i N e m a k a
i Italija nastojati da j e d n a d r u g o j oslabe pozicije p r e m a Jugoslaviji, pa bi se
moglo oekivati da e p o d u p i r a t i reenje hrvatskog pitanja kao j e d n e od glavnih tekoa Jugoslavije koja je moe dovesti u zavisnost od n e k e od sila Osovine.
Poto je Namesnitvo odbilo s p o r a z u m od 27. aprila, posle Maekovog izvetaja o toku p r e g o v o r a sa Cvetkoviem, Hrv atsko n a r o d n o zastupstvo je na
sednici 8. m a j a d o n e l o Rezoluciju u kojoj je - kao to je ve n a v e d e n o u
p r e t h o d n o m odeljku - zapreeno da e se hrvatsko pitanje postaviti kao meunarodni problem, zato to je hrvatski narod n e o p r a v d a n o i bez svoje krivice
i protiv svoje volje iskljuen od svake m e u n a r o d n e s a r a d n j e i to Jugoslavija
nije ni do d a n a s obezbedila r a v n o p r a v n o s t Srba, Hrvata i Slovenaca. Na kraju

je Hrvatsko n a r o d n o zastupstvo od jbrilo Maekov rad i ovlastilo ga da u

ime njegovo p r e m a daljem d r a n j u s r p s k o g n a r o d a i p r e m a politikoj situaciji u Evropi donosi p o t r e b n e odluke i p r e d u z i m a sve akcije u u n u t r a n j o j i
spoljnoj politici. 4 9
Britanski poslanik u B e o g r a d u Kambel (Campbell Sir Roland), u svom
izvetaju od 8. m a j a 1939, na osnovu prispelih i n f o r m a c i j a o p r e k i d u razgovora Cvetkovic-Maek. izmeu ostalog, kae da je Maek, iako je p r e t h o d n o
izjavio knezu Pavlu s p r e m n o s t za p r e g o v o r e na bazi postojeeg Ustava, pokuao da postavlja nove uslove koje knez nije m o g a o da prihvati, v e j e zatraio
od Cvetkovia da uini to moe; da je do tog n a v o d n o g s p o r a z u m a izmeu
Cvetkovia i Maeka dolo pod uslovima koji nisu bili poznati javnosti i da
je Maek nekoliko d a n a kasnije u p u t i o p i s m o - sa ijom je sadrinom upoznao t a m p u 5. m a j a - kojim je obavestio D. Cvetkovia da, s o b z i r o m da su
u m e u v r e m e n u primljeni novi predloi iz Beograda, m o r a da pretpostavi da
je Namesnitvo odbacilo s p o r a z u m koji je izmeu njih postignut. Kampbel
dalje kae: Ova u d n a situacija dovela je do, k a k o izgleda, novog zastoja,
iako Cvetkovi s m a t r a da pregovori nisu prekinuti. Meutim, knez Pavle mu
je, u razgovoru 8. maja, r e k a o d a j e ogoren to je Maek objavio pismo upu e n o Cvetkoviu, j e r se s t e k a o utisak da je on (knez) jedina p r e p r e k a . Do sada
postignuti s p o r a z u m je s a m o j e d n a e t a p a u pregovorima. Zahtevi Maeka da
se u Bosni i Hercegovini odri plebiscit bili su neprihvatljivi, pa se na to odgovorilo p r o t i v p r e d l o g o m da se plebiscit odri u r o k u od godinu d a n a u etrnaest o d r e e n i h srezova, r e k a o je knez. Kampbel pretpostavlja da je do
p r e k i d a dolo bilo zato t o je Cvetkovi p r e k o r a i o svoja ovlaenja, bilo zato
to je knez bio nezadovoljan p r e g o v o r i m a u Zagrebu. Knez mu je n a p o m e n u o
i to da su ga patrijarh, vojni savetnici i mnogi zvanini i privatni krugovi upozorili da bi p r e d a v a n j e Hrvatskoj velikih srezova koji nisu iskljuivo hrvatski
izazvalo neto nalik na revoluciju u Srbiji . . .
Zatim Kampbel naglaava da. po njegovom miljenju, krivicu za zastoj u
pregovorima, uglavnom, snosi hrvatska strana, iako gaji znatne simpatije
p r e m a Hrvatima, sa kojima se nije uvek p r a v e d n o postupalo. injenica da
problemi nisu mogli da se rese tokom proteklih godina moe se isto toliko objasniti reenou Srba da ouvaju svoj dominantni poloaj u dravi koliko i
tvrdoglavim karakteristikama Hrvala ( p o d v u k a o V.T.). Krivica za sadanji orsokak m o r a se, ipak. po m o m miljenju, pripisati dr Maeku, koji se pod ozbiljnim o k o l n o s t i m a t r e n u t k a p o n e o otprilike kao seljak koji p r e g o v a r a o
prodaji j u t r a zemlje. U zakljuku Kampbel, uglavnom, kae da n i e m u ne bi
vodilo a k o bi se r e e n j e m hrvatskog p r o b l e m a stvorio srpski p r o b l e m , j e r bi
se u zemlji izazvao jo obziljniji i opasniji rascep nego to d a n a s postoji . . .
Da su Srbi ispoljili u prolosti vee r a z u m e v a n j e p r o b l e m a i veu s p r e m n o s t
da ga ree na p r a v e d n o j osnovi, on sigurno ne bi nikad d o b i o t a k o a k u t a n oblik kakav ima danas. To vie nije svaa izmeu dva o g r a n k a iste rase: to je preraslo u p o b u n u naroda, koji sebe naziva p o s e b n o m nacijom, protiv o m r a e n e
vladavine Beograda. Ovom izvetaju Kampbel je priloio i prevod Rezolucije
koju su hrvatski poslanici usvojili 8. maja, posle o d b i j a n j a Namesnitva da
odobri p o m e n u t i nacrt s p o r a z u m a od 27. aprila. 5 0
Analizirajui ovaj izvetaj, analitiari Forin ofisa su uglavnom doli do zakljuka, da pored kulturnih, istorijskih i e k o n o m s k i h i drugih razlika izmeu
Srba i Hrvata, kao razlog za n e u s p e h u p r e g o v o r i m a navode i sledee:

 Hrvatski zahtev za f e d e r a t i v n i m u r e e n j e m ili vrlo i r o k o m a u t o n o m i j o m zasniva se

na velikom b r o j u albi, koje se m o g u rezimirati kao n e z a d o v o l j s t v o zbog v lasli S r b a nad srezov ima n a s t a n j e n i m H r v a t i m a . Tv rdi se d a j e u hrvatskim srezov ima. iako n o m i n a l n o postoji
izvesna a u t o n o m i j a , a d m i n i s t r a c i j a u r u k a m a Srba Policija, iji su oficiri u g l a v n o m Srbi. igra
n e p o t r e b n u ulogu u oploi administraciji. Cenzura, p o t p u n o u r u k a m a s l u b e n i k a koje postavlja Beograd, s p r e a v a bilo kakav oblik politike diskusije K o m a n d n i k a d a r u vojsci sainjavaju s k o r o iskljuivo Srbi
Isto se t a k o tvrdi da se Hrvatska, k a o bogatija, vie oporezuje d o k se na Srbiju, koja je s i r o m a n i j a , troi vie novca, a to je d o v e l o do pritubi da
h r v a t s k a i n d u s t r i j a i p o l j o p r i v r e d a t r p e e k o n o m s k u lelu zbog povlaivanja njihovih srpskih k o n k u r e n a t a . Sem toga. postoji s v e o p t e n e z a d o v o l j s t v o i z b o r n i m z a k o n o d a v s t v o m .
Za Maeka se kae da n e m a p o t p u n u vlast nad e l o m naciiom, s o b z i r o m da je p r i n u e n
da trai zlatnu s r e d i n u u politici izmeu f r a n k o v a c a , e k s t r e m n i h s e p a r a t i s t a , s j e d n e s t r a n e ,
i h r v a t s k i h i n t e l e k t u a l a c a , koji su s p r e m n i da idu d a l e k o u u s t u p c i m a da bi se d o l o do spor a z u m a s B e o g r a d o m , s d r u g e s t r a n e Predstavnici Srba m o r a j u isto t a k o da vode r a u n a o
s n a n i m n a c i o n a l i s t i k i m o s e c a n | i m a vojske i p r a v o s l a v n e c i k v e . 5 '

Cini se da su K a m p b e l o v e konstatacije i prednji zakljuci analitiara Forin ofisa u osnovi bili objektivni i tani.
Tih dana je Politiki vjesnik pisao:
d a se od sviju drava u Evropi nalazi d a n a s Jugoslavija u n a j o p a s n i j e m i najizloenijem m j e s t u i poloaju zbog n e r i j e e n o g h r v a t s k o g pitanja, jer nerjeeno hrvatsko pitanje moi
e posluiti kao najbolja poluga da se otvori prodor na njezinom tijelu, ( p o d v u e n o u originalu)
Mi Hrvati ne s n o s i m o za lo nikakvu o d g o v o r n o s t ni krivicu i m o e m o m i r n e d u e ekali. jer e se h r v a t s k o p i t a n j e m o r a t i rijeiti u s k o r o v r i j e m e uz s l o b o d a n p r i s t a n a k Beogr a d a ili protiv njegove volje Ukoliko e se o n o m o r a t i rjeavati m e u n a r o d n o m p o m o i . Hrvati za to n e e snositi n i k a k v e krivnje.

To je bilo u stilu politike vodstva HSS da se stalno operie sa spoljnopolitikom o p a s n o u kao a r g u m e n t o m kojim se moe pretiti vladi i kruni i iznuditi koncesije. 5 2
Posle odbijanja Namesnitva da prihvati s p o r a z u m od 27. aprila i s e d n i c e
Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva i njegove Rezolucije, Maek je d o n e o o d l u k u
da nastavi ranije zapoete p r e g o v o r e sa Canom. O p r e g o v o r i m a p r e k o Karnelutija i ugov o r a od 26. m a j a o p i r n o je izneto u p r e t h o d n o m odeljku Hrvatsko pitanje kao meunarodni problem, pa se ovde nee ponavljati.
Uoi sastanka Hrvatskog n a r o d n o g predstavnitva, vodstvo Udruene
opozicije odralo je 7. m a j a sastanak na kojem je o d l u e n o da ubrilovi i
K r a m e r o t p u t u j u u Zagreb da Maeku skrenu panju da se na p r e d s t o j e e m
sastanku Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva ne d o n e s u p r e o t r e i s u d b o n o s n e
o d l u k e i da prenesu zakljuak UO na kojoj osnovi je s p r e m n a na s p o r a z u m
sa Maekom, naime, da razgranienje ide otprilike u s k o m p r u g o m i na Brko,
s tim da se ispravi u pogledu Donje Neretve u korist Srba, a u pogledu kompetencija da se d o g o v o r e Srbi i Hrvati. Vodstvo UO bilo je s p r e m n o da se, i
p r e obrazovanja K o n c e n t r a c i o n e vlade, na K r u n s k o m savetu d o n e s u zakljuci u pogledu teritorija i k o m p e t e n c i j a , tj. da se s p r o v e d e p r o c e d u r a priblino
o n a k o kako je Maek traio. Nakon krae diskusije, Maek je u naelu prihvatio Cubrilovievo i K i a m e r o v o izlaganje, s tim da bi t r e b a l o da se to p r e sastanu delegati pojedinih g r u p a koje su uestvovale na izbornoj listi opozicije
i p r o n a u osnovu za dalji rad. S d r u g e strane, Maek se s m a t r a obaveznim
- kae se u izvetaju Gavrilovia i K r a m e r a - da se o d n o s sa opozicijom pretvori u jednu vrsto povezanu zajednicu izvan koje niko nee. pa ni on, dr Maek, moi da vodi ma kakve p o s e b n e akcije ili pravi n e k e aranmane. Ali nep o v e r e n j e izmeu UO i SDK bilo je ve toliko da je bilo jasno da od sporaz u m a nee biti nita. Naime, neki lanovi su se izjasnili protiv bilo kakvog daljeg rasrpavljanja s Maekom. neki da Maek m o r a p r e t h o d n o odbiti dalje

razgovore sa k r u n o m onakvi kakvu su do tada vodeni, neki su se zalagali da

se ide u Zagreb na pregovore, pa je Hrvatski dnevnik pisao da je dranje
Udruene opozicije bilo u tolikoj mjeri indiferentno ili mlitavo, da je to mogao svako opaziti, da se ona pokazala p o t p u n o jedinstvenom, ali na alost
u indiferentnosti. 5 3
Meutim, ni Maek ni Cvetkovi nisu smatrali da je odbijanjem sporazuma od strane Namesnitva definitivno prekinuta mogunost da njih dvojica
dovedu sporazum do kraja. Tako je Cvetkovi. posle povratka kneza Pavla iz
Rima, p r i p r e m i o teren za nove susrete sa Maekom, ali nije urio, oekujui
kneevu posetu Berlinu p o e t k o m juna. L svojoj usmenoj poruci preko ubrilovica, Cvetkovi je predloio Maeku da se obrazuju etiri teritorijalne jedinice:
I) Dravska banovina. 2) Savska i Primorska banovina i kotar Dubrov nik.
3) Vrbaska, Drinska i Zelska banovina, 4) Vardarska, Moravska i Dunavska
banovina sa seditem u Niu, s tim da banovine p r e m a Ustavu iz 1931. godine
i dalje ostanu na snazi, da kompetencije za sve banovine budu iste, da se uz
pokrajinske vlade nalaze kraljevski namesnici (u Hrvatskoj to bi bio Maek)
i da se centralni parlament bira na celoj teritoriji.
Cvetkovi i Maek bili su u vezi i preko L. Markovica. a verovatno je da
se Cvetkovi poetkom juna sastao sa ubaiem u Karlovcu i preko njega
poslao p o r u k u Maeku. Iz Cvetkovieve izjave novinama Dr Maek i ja nismo se rastali, ve je nastao, kao to sam vam rekao, mali zastoj u interesu opte stvari, moe se zakljuiti da se mogu oekivati nov i susreti izmeu njega
i Maeka, a i sam Maek je, posle zavrene posete kneza Pavla Berlinu, oekivao skori sastanak sa Cvetkoviem. 5 4
Kao to je u p r e t h o d n o m odeljku istaknuto, Maek nije hteo da potpie
pripremljeni ugovor sa Canom od 26. maja, pre svega zato to su italijanski
zahtevi u tom ugovoru preterani, a i zato to nije znao kako e se odvijati pregovori sa Cvetkoviem. pa je preko Karnelutija poruio Canu da treba izvesti
naisto neke take o o d n o s i m a Italije i Hrvatske. To znai da je Maek osigurao otvorena vrata za ponovni kontakt sa Canom. ako bi zapeli pregovori
sa Cvetkoviem. Sem toga, Maek je u toku maja mogao da ispita da li je Rim
preuzeo kakve obaveze p r e m a knezu Pavlu i kakav ce stav zauzeti knez Pavle
p r e m a vodstvu HSS 5 5 . U svakom sluaju, Maek nije eleo da prekida kontakt
ni sa j e d n o m pregovarakom stranom.
Posle prekida pregovora i Rezolucije Hrvatskog narodnog zastupstva od
8. maja. Stojadinovieva grupa je stupila u otvorenu akciju protiv Cvetkovieve
vlade i protiv sporazuma. Stojadinovi je smatrao d a j e sporazum izmeu \Lieka i Cvetkovica definitivno propao,a raunajui na podrku Berlina i Rima,
nadao se da opet moe doci na vlast i da e i knez Pavle biti p r i m o r a n da trai
njegovu vrstu ruku. Zato su Stojadinovievi saradnici stupili u akciju za pridobijanje poslanika JRZ i u tom cilju 12. juna predali Senatu i Skuptini interpelaciju zbog n a v o d n o protivrenih izjava Cvetkovia i Maeka u ogledu
prekida pregovora, pa su poslanici traili tana obavetenja. Konstatujui poznala fakta o sporazumu od 27. aprila u interpelaciji se zakljuivalo da se od
priznanja hrvatskog n a r o d n o g individualiteta, dolo do priznavanja posebne
hrvatske teritorije, kojoj se priznaje poseban poloaj i vlast - protivno Ustavu,
koji poznaje samo jednu i nedeljivu Kraljevinu Jugoslaviju. Zatim se u interpelaciji postavilo nekoliko pitanja Cvetkoviu, m e d u kojima: da li je uopte
mogu sporazum posle Rezolucije Hrvatskog n a r o d n o g zastuptva od 8.

maja? da ne misli gospodin p r e d s e d n i k d a j e svako povlaenje granica hrvatske teritorije u d a n a n j i m prilikama u stvari povlaenje m o g u e dravne granice, sa svim tekim posledicama, da li mu je poznato da je Maek u govoru
8. m a j a krivicu za o t k l a n j a n j e s p o r a z u m a p r e b a c i o na mesto, koje ni u kom
sluaju ne bi smelo biti u v u e n o u d n e v n u politiku diskusiju (misli se na Namesnitvo, o d n o s n o kneza Pavla - V.T.), a time oslobodio predsednika Kraljevske vlade svake odgovornosti?, itd. 5 6
Oslanjajui se na p u n u p o d r k u slovenakog i m u s l i m a n s k o g dela JRZ,
Cvetkovi je eleo da ide do kraja u likvidaciji Stojadinovievih pozicija. Poto je na sednici p r e d s e d n i t v a i ueg klupskog o d b o r a , zbog zvanine p r e d a j e
interpelacije, zakljueno da se p l e n u m u kluba p r e p o r u i iskljuivanje Stojadinovia i 19 poslanika JRZ, Cvetkovi je nastojao da se Stojadinovi ukloni
i sa poloaja efa JRZ, to je i s p r o v e d e n o 12. jula na sednici ueg i ireg Glavnog odbora JRZ. naroito zbog toga to je 20 senatora i 80 poslanika Stojadinovieevih pristalica potpisalo proglas, u kojem se isticalo da bi svaka upotreba i p r i m e n a naela p o d v a j a n j a u u n u t r a n j e m d r a v n o m ivotu bila za dravu tetna i opasna, d a j e Cvetkovi s Maekom vodio p r e g o v o r e na nain
koji dovodi u pitanje postojee temelje dravnog u r e e n j a , da se ne s m e reavanjem hrvatskog pitanja otvoriti s r p s k o pitanje, j e r bi time bila poljuljana
i sama osnova na kojoj ova drava poiva i d a j e doao t r e n u t a k da se o k u p e
svi oni koji su voljni da se zaloe za o u v a n j e jedinstvene drave. Tako je na
m e s t o Stojadinovia za p r e d s e d n i k a stranke d o a o Cvetkovi, za p o t p r e s e d nika D. Kulenovi (jer je S p a h o umro), s tim to je Koroec na t o m poloaju
ostao od osnivanja JRZ. 57
S d r u g e strane, samostalni d e m o k r a t i su stalno u toku p r e g o v o r a nastojali da d o e do s p o r a z u m a izmeu Maeka, UO i JNS, n a r o i t o k a d a je dolo
do p r e k i d a p r e g o v o r a izmeu Maeka i Cvetkovia. P o e t k o m juna, kad se
ve p r i p r e m a o novi susret Cvetkovia i Maeka, Budisavljevi je izradio jedan nacrt za d r a v n o p r e u r e e n j e , kao k o m p r o m i s n o reenje koje bi prihvatila HSS i opozicija u Srbiji. Predlogom je bilo p r e d v i e n o a se o b r a z u j u tri
jedinice:
1) Slovenija koja bi o b u h v a t a l a Dravsku banovinu;
2) Hrvatska u koju bi ule Savska, P r i m o r s k a i Vrbaska banovina, s tim
to u Hrvatsku ne bi ulazio Dubrovnik, kao ni jedan d e o S r e m a i d e o Vrbaske
banovine, i to bi u ovom okviru bila osigurana izvesna s a m o u p r a v a za Dalmaciju i Vrbasku banovinu, da bi se spreio ultraplemenski k a r a k t e r vlasti
u centru - Zagreba i
3) Srbija koja bi o b u h v a t a l a preostalih pet banovina. Dok je Maek prihvatio ovaj predlog, vie radi toga da se ne koi inicijativa samostalaca, nego
iz uverenja da e ova inicijativa dovesti do kakvog rezultata, dotle je vodstvo
UO i JNS s m a t r a l o da se p r e d l o g o m u Hrvatsku u k l j u u j e vie teritorije nego
to je to sadrano u Cvetkovievom predlogu i da se ne moe raspravljati o
teritorijalnom pitanju dok se ne utvrdi karakter drave - o n o to je zajedniko, j e r je sutastveno pitanje u k o m p e t e n c i j a m a , u o s p o s o b l j a v a n j u drave
za ivot, a ne u t e r i t o r i j i . . . Tako vie nije dolazilo u obzir da bi Maek prekidao svoje veze sa Cvetkoviem i orijentisao se i na Udruenu opoziciju. 5 8
U takvoj situaciji Cvetkovi i Maek bili su u n e p r e k i d n i m k o n t a k t i m a
p r e k o posrednika, pa, p o t o su izvrene p r i p r e m e , moglo se oekivati da e
doi i do d i r e k t n o g susreta, do kojeg je i dolo k r a j e m juna. Posle toga Cvetkovi je izjavio n o v i n a r i m a da su sve stvari na d o b r o m putu i da se stvari

razvijaju odlino. Tako je italijanski poslanik u B e o g r a d u Indeli 22. j u n a izvestio da mu je Cvetkovi izjavio da su u k l o n j e n e sve o s n o v n e s m e t n j e i da
je s p o r a z u m na vidiku. Indeli (Indelli Mario) je dalje izvestio da se govori o
p r e d s t o j e e m sastanku izmeu Cvetkovia i Maeka, da jo nisu poznate osnovne linije s p o r a z u m a , ali da se ini d a j e Maek o d u s t a o od niza svojih poetnih zahteva. 5 9
Cvetkovi i Maek su se k o n a n o dogovorili u pogledu teritorijalnog razgranienja, a posao oko razrade pitanja p r e n o s a k o m p e t e n c i j a prepustili su
s t r u n j a c i m a - po tri sa svake strane, koji su radili u Rogakoj Slatini. Dok
su Maekovi predstavnici nastojali da to vie osiguraju za Banovinu Hrvatsku, Cvetkovievi predstavnici teili su da to vie o s t a n e u nadlenosti centralne vlasti. Zbog ovih nesuglasica rad pravnih s t r u n j a k a odvijao se sporo,
pa se nije ni moglo oekivati da e poslovi ui u zavrnu fazu p r e p o v r a t k a
kneza Pavla iz privatne posete L o n d o n u (od 16. jula do 4 avgusta). U meuvr e m e n u , dolo je do dva nova susreta izmeu Cvetkovia i Maeka, 13. i 27.
jula, u Vukovoj Gorici. No, k r a j e m jula opet je dolo do zastoja. Naime pravni
strunjaci su se u toku j u n a i jula bili u svemu saglasili, ali su pregovori opet
prekinuti zato to su se razili na pitanju a n d a r m e r i j e koju su Hrvati d u g o
smatrali k a o prvoklasan i n s t r u m e n t srpske hegemonije, pa su hteli d a j e izdvoje ispod zajednike nadlenosti Ministarstva vojske i m o r n a r i c e , a srpski
pregovarai na to nisu hteli da pristanu. Maekova reakcija je bila p r e t n j a
o t c e p l j e n j e m . Ako Beograd ne moe da zavede red u zemlji, N e m a k a moe,
r e k a o je on s t r a n o j tampi. On je video slinost izmeu h r v a t s k e i eke situacije. 6 0
Novi zastoj u p r e g o v o r i m a zbog neslaganja o k o statusa a n d a r m e r i j e pokrenut je sa mrtve take daleko manje zbog elje za kompromisom nego zbog
opasnosti rata koji se pribliavao i sve vie pretio da ugrozi opstanak Jugoslavije.
Imajui u vidu elini pakt izmeu Nemake i Italije od 22. maja 1939. i glasove da e Nemaka i Sovjetski Savez zakljuiti pakt o nenapadanju, primorali
su pregovarae da sednu za okrugli sto i nastave pregovore.
Poto se p r e k o Krnjevia (koji se p o e t k o m avgusta nalazio u Zenevi)
uverio da je rat neizbean, Maek je zakljuio da bi i za njega i njegovu s t r a n k u
bilo nezgodno a k o bi d o p r i n e o razjedinjavanju zemlje - a k o bi o s t a o u opoziciji p r e m a vladi u v r e m e kad bi n e m a k e a r m i j e izvrile agresiju. Zato je sa
Cvetkoviem, uz p o m o s t r u n j a k a n a e n o p r i v r e m e n o reenje p i t a n j a and a r m e r i j e , tj. da o s t a n e u nadlenosti Ministarstva vojske i m o r n a r i c e , s tim
da kontrolu njenih s v a k o d n e v n i h delatnosti na teritoriji Banovine vri ban
Hrvatske. Prilikom susreta s Cvetkoviem u vozu u Zidanom Mostu, Maek
je izrazio elju da se zakljui p r i v r e m e n i sporazum koji se kasnije moe revidirati, pa je o d l u e n o da se z a j e d n o sa pravnim s t r u n j a c i m a sastanu u Bojakovini k r a j Zagreba, gde su i odrani sastanci od 16. do 17. avgusta. Ali, na
zavrnoj sednici u Bojakovini p o n o v o je izbio s p o r o k o razgranienja, koji
je pretio da p o n o v o d o e do p r e k i d a pregovora. Naime, iako je pitanje granica bilo r e e n o ranije, sada je Cvetkovi traio da se Mostar ne prikljui Banovini Hrvatskoj, No, posle otrog protivljenja Suteja, Cvetkovi je o d u s t a o
od svog zahteva.
I n t e r e s a n t n o je da je Sutej 23. f e b r u a r a 1963. godine izjavio dr Ljubu Bobanu da je Maek uoi zakljuenja S p o r a z u m a r e k a o d o p i s n i k u lista Njuskronkl (News Cronicl) Harisonu da bi Hrvati, da sporazum nije postignut
u p o s l e d n j e m asu bili p r i m o r a n i ii svojim putem i da u sluaju rata ne bi

preostalo nita d r u g o nego da zauzmu dranje d i j a m e t r a l n o s u p r o t n o onome Beograda. 6 0 "

Iz Maekovog intervjua Njus kroniklu od 16. avgusta 1939, N. B. Milovanovi u n. d., na str. 208, kae da je Maek, p o r e d ostalog, izjavio:
. O s n o v n i razlog s a d a n j e t e k e situacije lei u t o m e to se ne m o e m o s p o r a z u m e t i
da r a d i m o sa j e d n i m p a r l a m e n t o m i j e d n i m s e n a t o m koji su, k a o t o je to s l u a j sa s a d a n j i m
p a r l a m e n t o m i S e n a t o m , izabrani p u t e m nasilja i falsifikata. Na alost, b e o g r a d s k a klika, u
ijim se r u k a m a d a n a s nalazi v r h o v n a vlast u Jugoslaviji, o d b i l a je da n a m d o p u s t i i n a j m a n j e
u e s t v o v a n j e u n j e n o j d i k t a t o r s k o j vlasti. Ta klika bi p r e pristala da d o d e do r a s p a r a v a n j a
Jugoslavije i da Srbija p o s t a n e j e d n a m a l a b a l k a n s k a drava, n e g o t o bi pristala da sa n a m a
podeli d i k t a t o r s k u vlast koju je u z u r p i r a l a ..

Poto je Cvetkovi o d u s t a o od zahteva da Mostar ne ue u B a n o v i n u Hrvatsku, na s a s t a n k u s t r u n j a k a u Banskim dvorima, S p o r a z u m je 20. avgusta

d o b i o k o n a n u f o r m u . Poto je Maek 22. avgusta obaveten d a j e knez Pavle
bez rezervi prihvatio Sporazum, Cvetkovi i Maek su 24. avgusta primljeni
u audijenciju na Brdu, gde je istog d a n a trebalo da se postigne i s p o r a z u m o
o b r a z o v a n j u vlade, pa je uvee tog d a n a izdato s a o p t e n j e d a j e knez Pavle prihvatio predlog s p o r a z u m a kojeg su mu podneli Maek i Cvetkovi. Poto je
s u t r a d a n Cvetkovi sazvao s e d n i c u vlade u B e o g r a d u i na njoj p o d n e o ostavku, 26. avgusta je objavljen S p o r a z u m i o b r a z o v a n a vlada u kojoj je SDK dobila 6 m a n d a t a (HSS - 5 i 1 iz SDS). B. Cubrilovi iz Z e m l j o r a d n i k e stranke,
L. Markovi i B. Maksimovi iz Radikalne stranke, dok su ostale p o r t f e l j e dobili predstavnici JRZ ili v a n s t r a n a k e linosti. 6 '
Ovaj S p o r a z u m glasi:
S m a t r a j u i d a j e Jugoslavija najbolji j e m a c nezavisnosti i n a p r e t k a S r b a . H r v a t a i Slovenaca; u cilju Sto p o u z d a n i j e g i p o t p u n i j e g o u v a n j a j a v n i h i n t e r e s a . P r e d s e d n i k k r a l j e v s k e
v lade Dragia Cvetkovi i P r e d s e d n i k H r v a t s k e seljake s t r a n k e i Seljake d e m o k r a t s k e koalicije dr Vlatko Maek, prilazei r e a v a n j u h r v a t s k o g p i t a n j a , posle duih v e a n j a . sloili su
se u s l e d e e m :
I P o t r e b n o je o b r a z o v a t i z a j e d n i k u vladu. Ova vlada ce po p r i s t a n k u m e r o d a v n i h faktora. a na o s n o v u l a n a 116 Ustava, izvriti o b r a z o v a n j e b a n o v i n e H r v a t s k e , na nju sa drave
p r e n e t i o d g o v a r a j u e nadlenosti i d o n e t i politike z a k o n e . Ona e. u saglasnosti sa merod a v n i m f a k t o r i m a , p r i p r e m i t i sve t o j e p o t r e b n o z a p r e u r e e n j e d r a v n e z a j e d n i c e .
II Savska i P r i m o r s k a b a n o v i n a , k a o i srezovi D u b r o v n i k . Sid, Ilok. B r k o (Derventa),
G r a d a a c , Travnik i Fojnica, spojie se u j e d n u jedinicu koja e se zvati B a n o v i n a H r v a t s k a .
Definitivni o p s e g B a n o v i n e H r v a t s k e o d r e d i e s e p r i l i k o m p r e u r e e n j a drave; pri
t o m e ce se voditi r a u n a o e k o n o m s k i m , g e o g r a f s k i m i politikim o k o l n o s t i m a .
Tom p r i l i k o m izdvojice se iz g o r e n a v e d e n i h srezova. koji su p r i p o j e n i Banovini Hrvatskoj. o p t i n c i sela, koja n e m a j u h r v a t s k u veinu.
III U novim j e d i n i c a m a k a o i u dravi bie o b e z b e e n a r a v n o p r a v n o s t S r b a , H r v a t a i
Slovenaca, k a o i j e d n a k o p o s t u p a n j e u p o g l e d u njihovog u e a u v r e n j u j a v n e slube. Isto
t a k o bie o b e z b e e n a r a v n o p r a v n o s t u s v o j e n i h i p r i z n a t i h veroispovesti. U s t a v o m e se zajemiti j e d n a k a o s n o v n a g r a a n s k a i politika prava.
IV P r e n e c e se u n a d l e n o s t B a n o v i n e H r v a t s k e poslovi p o l j o p r i v r e d e , t r g o v i n e i ind u s t r i j e , u m a i r u d n i k a , graevina, socijalne politike, n a r o d n o g zdravlja, fizikog vaspilanja. pravde, p r o s v e t e i u n u t r a n j e u p r a v e :
Svi ostali poslovi ostaju u nadlenosti d r a v n e vlasti na c e l o j d r a v n o j teritoriji.
Isto tako o s t a j u u n a d l e n o s t i d r a v n e vlasti i poslovi koji su od o s o b i t o g z n a a j a po
o p t e d r a v n e i n t e r e s e , kao Sto su s t a r a n j e o d r a v n o j b e z b e d n o s t i . s u z b i j a n j e a n t i d r a v n e
i r a z o r n e p r o p a g a n d e , v r e n j e policijske o b a v e t a j n e slube i o s i g u r a n j e j a v n o g r e d a i mira;
za d a v a n j e d r a v l j a n s t v a n a d l e n a je Banovina, osim d r a v l j a n s t v a izuzetnim p u t e m i oduzimanja dravljanstva,
r u d a r s k o z a k o n o d a v s t v o i d r a v n a r u d a r s k a p r e d u z e a . Pri d a v a n j u r u d a r s k i h koncesija koje i n t e r e s u j u n a r o d n u o d b r a n u p o s t u p i e B a n o v i n a s p o r a z u m n o s a v o j n o m u p r a v o m .
Ako ne bi d o l o do s p o r a z u m a , o d l u u j e Ministarski savet.

i z g r a d n j a i o d r a v a n j e d r a v n i h s a o b r a a j n i h s r e d s t a v a i ostalih d r a v n i h o b j e k a t a ;
poslovi vera;
m e d u n a r o d n i pravni s a o b r a a j , s tim da se p r a v n a p o m o u v a n p a r n i k i m s t v a r i m a
vri d i r e k t n o p r e k o sudova; s p o l j n a trgovina, k a o i trgovina i z m e u b a n o v i n a i ostalih delova d r a v e ( j e d i n s t v o c a r i n s k o g i trgovinskog p o d r u j a ) ; z a k o n o d a v s t v o o m e r a m a i tegovima, o zatiti i n d u s t r i j s k e svojine, o poslovima p r i v a t n o g o s i g u r a n j a i o s i g u r a v a j u i m d r u t vima;
m e n i n o pravo, e k o v n o pravo, t r g o v a k o p r a v o , s t e a j n o pravo, o b l i g a c i o n o pravo,
p o m o r s k o pravo, a u t o r s k o pravo;
p r o p i s i v a n j e kazni za p o v r e d u p r o p i s a o p r e d m e t i m a iz n a d l e n o s t i drave;
p o s t a v l j a n j e p u t e m z a k o n a o p t i h naela p r o s v e t n e politike, k a o i o s n o v n i h n a e l a o
lokalnim s a m o u p r a v a m a ;
opta naela radnikog prava i osiguranja, kao i opta naela vodnog prava.
U cilju o s i g u r a n j a n a r o d n e o d b r a n e o b e z b e d i c c se v o j n o j u p r a v i p o t r e b a n u t i c a j u oblasti p r o i z v o d n j e i s a o b r a a j a .
Vlada e pristupiti i p r e n o e n j u nadlenosti sa d r a v e na B a n o v i n u H r v a t s k u o d m a h
posle o b r a z o v a n j a te Banovine
Banovini Hrvatskoj, da bi m o g l a u s p e n o svravati p o s l o v e svoje nadlenosti, ima se
obezbediti potrebna finansijska samostalnost.
Definitivne k o m p e t e n c i j e B a n o v i n e H r v a t s k e o d r e d i e s e p r i l i k o m p r e u r e e n j a drave.
V Z a k o n o d a v n u vlast u s t v a r i m a iz nadlenosti B a n o v i n e H r v a t s k e vre Kralj i S a b o r
zajedniki.
S a b o r sastavljaju zastupnici, koje n a r o d s l o b o d n o bira o p l i m , j e d n a k i m , n e p o s r e d n i m
i tajnim g l a s a n j e m , sa p r e d s t a v n i t v o m m a n j i n a .
U p r a v n u vlast u s t v a r i m a iz. nadlenosti B a n o v i n e H r v a t s k e vri Kralj p r e k o Bana.
B a n a B a n o v i n e H r v a t s k e i m e n u j e i razreava Kralj.
Ban je o d g o v o r a n Kralju i S a b o r u .
Svaki p i s m e n i in Kraljevske vlasti u p o s l o v i m a B a n o v i n e H r v a t s k e p r e m a p o t p i s u j e
Ban i snosi o d g o v o r n o s t za isti.
S u d s k u vlast u Banovini H r v a t s k o j vre sudovi. Njihove p r e s u d e i reenia izriu se i
izvravaju u ime Kralja, na o s n o v u zakona.
Dravi se o b e z b e u j e n a d z o r nad izvrenjem Ustava i d r a v n i h z a k o n a od s t r a n e banovinskih vlasti.
Za r e e n j e s p o r o v a n a d l e n o s t i i z m e u d r a v e i B a n o v i n e i za o c e n u u s t a v n o s t i z a k o n a
o s n o v a e se Ustavni sud.
VI Opseg nadlenosti i poloai B a n o v i n e H r v a t s k e bie z a g a r a n t o v a n i i n a r o i t o m ust a v n o m o d r e d b o m , koja se n e e moi m e n j a t i bez p r i s t a n k a ove Banovine.
VII Vlada e d o n e t i nove p r o p i s e o t a m p i , o u d r u e n j i m a , z b o r o v i m a i d o g o v o r i m a ,
o izboru n a r o d n i h p o s l a n i k a , k a o i o d r u g i m s t v a r i m a , u k o l i k o je to p o t r e b n o za s p r o v o e nje sporazuma.'*

Na osnovu ovog s p o r a z u m a kraljevski namesnici su istog d a n a (26. avgusta) u ime Kralja doneli:
1) U r e d b u o Banovini H r v a t s k o j , k o j o m je p r e d v i e n o : o b r a z o v a n j e B a n o v i n e Hrvatske. p r e n o e n j e n a d l e n o s t i na B a n o v i n u H r v a t s k u , organizacija vlasti u Banovini Hrvatskoj,
u p r a v n i sud i n a d z o r ,
2) U r e d b u o politikim z a k o n i m a kojim se ukida Zakon o i z b o r u n a r o d n i h p o s l a n i k a
za N a r o d n u s k u p t i n u od 10. s e p t e m b r a 1931. g o d i n e i o v l a u j e Ministarski savet da d o n e s e
U r e d b u o izboru n a r o d n i h p o s l a n i k a za N a r o d n u s k u p t i n u i da n a r e d b a m a sa z a k o n s k o m
s n a g o m izmeni Zakon o t a m p i . Z a k o n o u d r u e n j i m a , z b o r o v i m a i d o g o v o r i m a k a o i ostale
politike zakone;
3) U r e d b u o p r e n o e n j u p r o p i s ? U r e d b e o Banov ini H r v a t s k o j na o s t a l e b a n o v i n e koj o m je p r e d v i e n o da se propisi N a r e d b e o Banovini H r v a t s k o j m o g u kraljevim n a r e d b a m a
proiriti i na o s t a l e b a n o v i n e , s tim to se t o m p r i l i k o m b a n o v i n e m o g u spajali i njihov teritorijalni o b i m m e n j a t i : ' 3
4) Ukaz o p r e s t a n k u m a n d a t a s e n a t o r a , s tim t o e se izbor s e n a t o r a izvriti po propisima Z a k o n a o izboru s e n a t o r a , i Ukaz o r a s p u t a n j u N a r o d n e s k u p t i n e od 11. s e p t e m b r a
1931 godine, s tim t o ce se izbor n a r o d n i h p o s l a n i k a za novu e t v o r o g o d i n j u periodu
n a k n a d n o o d r e d i t i kraljevim u k a z o m , k a o i k a d a e biti sazvana N a r o d n a skuptina.* 4

I n t e r e s a n t n o je da je bio p r i p r e m l j e n i Nacrt n a r e d b e k o j o m je bilo predvieno da vlada s p o r a z u m a izvri organizaciju Srpske zemlje (nov t e r m i n V.T). U prvom o d e l j k u i l. 1 bilo je p r e d v i e n o Banovine Vrbaska, Drinska,
Dunavska, Zetska i V a r d a r s k a spajaju se u j e d n o pod zajednikim i m e n o m
Srpske zemlje, ije je sedite u Skoplju. Dosadanje b a n o v i n e se p r e t v a r a j u u
oblasti, zadravajui svoje nazive i svoja sedita. U d r u g o m o d e l j k u regulisano je p r e n o e n j e nadlenosti na Srpske zemlje, u t r e e m organizacija vlasti
Srpske zemlje, u e t v r t o m oblasti i njihovo u r e e n j e i u p e t o m odeljku
sporovi o nadlenosti (izmeu drave i S r p s k e zemlje, kao i izmeu Srpske
zemlje i b a n o v i n a - V. T.), nadzor i saradnja. Nacrt je u p r v o m delu sadravao,
uglavnom, iste o d r e d b e koje se nalaze u Uredbi o Banovini Hrvatskoj, a u drugom su n o r m i r a n i organizacija i rad s a m o u p r a v n i h oblasti.
Meutim, sasvim je sigurno da ovaj nacrt nije izraen u d o g o v o r u i spor a z u m n o s vodstvom HSS, jer je p r e d v i a o r e e n j e protiv kojeg je HSS u p r a v o
o t v o r e n o istupala, pa nikad nije stupio na snagu. 6 5
Da je S p o r a z u m Cvetkovi-Maek zaista bio "prva e t a p a " sporazumevanja o d n o s n o n e s p o r a z u m e v a n j a i da je stajao "na staklenim n o g a m a " moe se
videti iz govora predsednika HSS Vlatka Maeka kojeg je odrao na sednici
Hrvatskog n a r o d n o g zastupstva s a m o tri d a n a posle sklapanja s p o r a z u m a , tj.
29. avgusta 1939. godine. On je t o m prilikom, izmeu ostalog, rekao:
Sazvao s a m vas za d a n a s , da vam poloim r a u n o s v o m u r a d u , o d k a d a s m o se zadnji
p u t vidjeli. Vi z n a t e svi, da s m o se posljednji put bili sastali pod d o s t a t m u r n i m o b z o r j e m .
S p o r a z u m , koji je u glavnim c r t a m a bio zakljuen s a m o i z m e u m e n e i p r e d s j e d n i k a vlade
Dragie Cvetkovia, nije bio o d o b r e n , i izgledalo je. da e m o mi Hrvati traiti d r u g e p u t e v e .
Sto nam. p r i z n a j e m , ne bi bilo lako.
Kasnije su se prilike ipak p r o m i j e n i l e u toliko, da je s a s t a v l j e n a p o s e b n a a n k e t a strunjaka, koji su nastojali to d j e l o s p o r a z u m a staviti u f o r m u l u , koja e biti prihvatljiva i za n a s
i za Srbe.
Drao sam, d a j e p a m e t n o i cilju s h o d n o , d a n a i n i m o z a s a d a b a r e m j e d a n d j e l o m i a n
s p o r a z u m , tj. o n o u e m u s m o se sloili, da to p r o v e d e m o o d m a h , a u e m u se sloili nismo,
da to o s t a v i m o za kasnije.
Kod s p o r a z u m e v a n j a i u o p e kod o d r e i v a n j a p o l o a j a h r v a t s k o g n a r o d a u d r a v n o j
zajednici Jugoslaviji od vanosti su dvije stvari: prva je stvar hrvatski n a r o d n i teritorij.
Svaki n a r o d m o r a k a o b i t n u o z n a k u svoga bivstva imati svoj n a r o d n i teritorij. Zato je
bila m e n i p r v a m i s a o , da o s i g u r a m hrvatski n a r o d n i teritorij, koji ima da i nosi o n o ime. t o
mu p r i p a d a , a to je ime H r v a t s k a .
Mi se n i s m o mogli niti u teritoriju sloiti i zato s m o u s p o r a z u m u uzeli Savsku i Prim o r s k u b a n o v i n u , te prikljuili k t o m e teritoriju grad i k o t a r D u b r o v n i k , h r v a t s k e k o t a r e
iz Bosne: Travnik, Fojnicu, Brko, G r a d a a c , D e r v e n t u , a iz Slavonije Ilok i Sid.
Tim nije p i t a n j e h r v a t s k o g t e r i t o r i j a r i j e e n o definitivno, j e r s m o stavili u s p o r a z u m naroitu klauzulu, da e se definitivni o b s e g B a n o v i n e H r v a t s k e ustanoviti, kad se b u d e preu r e i v a l a itava d r a v n a z a j e d n i c a . A to je posve n a r a v n o . J e r p o s v e d r u k i j e e izgledati dotini t e r i t o r i j B a n o v i n e Hrvatske, b u d e li u n o v o p r e u r e e n o j d r a v n o j zajednici r e c i m o i aut o n o m n a Vojvodina ili ne b u d e , d r u k i j e b u d e ii i a u t o n o m n a B o s n a ili ne b u d e , i t. d . . . .
I mi s m o to p i t a n j e ostavili o t v o r e n o .
Drugo t o je vano jest, da n a r o d m o r a imati na s v o m e p o d r u j u vlast u svojoj ruci. 1
to se tie te vlasti, to m o g u rei, da s m o mi Hrvati g o t o v o p o t p u n o g o s p o d a r i u svojoj domovini, koja se zove H r v a t s k a . U k o m p e t e n c i j u b a n o v i n e H r v a t s k e p r e n o s i t e se s a d a brzim
t e m p o m , a za to t r e b a da se p o b r i n u Hrvati, koji su u z a j e d n i k o m m i n i s t a r s t v u , - svi poslovi
osim poslova vanjskih, vojske, eljeznice i pota, te n e k i h d r u g i h m a n j i h sitnica.
I ta k o m p e t e n c i j a nije jo definitivna, i ta k o m p e t e n c i j a e se p r i g o d o m p r e u r e e n j a
p o t p u n o urediti. N a r o i t o nije d e f i n i t i v n a k o m p e t e n c i j a u p o g l e d u financija, j e r ta za s a d a
j o nije o d r e e n a t o n o . H r v a t s k a financijalna s a m o s t a l n o s t ima se z a g a r a n t i r a t i i bit e za86
garantirana

U ovom govoru jasno se naziru neke ideje koje su iznete u ve s p o m e n u toj Strogo poverljivoj okrunici (Prilog 2), kao naglaavanje ime drave Hr-

vatska, dravna zajednica, traenje novih prava, nezadovoljstvo postignutim

itd. Osvrui se na polugodinjicu S p o r a z u m a , Hrvatski dnevnik je pisao da
je jo sve u razvoju, p r e v i r a n j u i sukobljavanju raznih tendencija, pa nastavlja;
Kad H r v a t s k a d o b i j e svoj p r i r o d n i opseg, k a d a se k o n a n o i p r a v e d n o rijei p i t a n j e
njezinih f u n k c i j a i k a d a u njezin ivot zahvati Sabor, tek e se t a d a u p u n o j p u n o j m j e r i osjetiti plodovi d o s a d a n j e b o r b e h r v a t s k o g n a r o d a i s a d a n j i h n a p o r a p r e d s j e d n i k a dr Maeka. d a p o s t i g n e m o o n o , t o jo n e m a m o 8 7

Ve p o v o d o m godinjice Hrvatski dnevnik napisao je:

Ali taj S p o r a z u m p r e d s t a v l j a s a m o p o e t a k u r e i v a n j a o d n o s a izmeu naih d v a j u nar o d a . On je . . . tek prva k a r i k a u lancu historijskog razvoja tih o d n o a j a n a k o n 1 p r o s i n c a
1918. k a d a je sve bilo p o s t a v l j e n o na g l a v u "

Isti dnevnik je, p o v o d o m dvogodinjice f o r m i r a n j a Cvetkovieve vlade,

napisao:
Taj je s p o r a z u m p r o g l a e n k a o d j e l o d r a v n e nude, i t r e b a ga t a k o p r o t u m a i t i . Njime jo nije r i j e e n o h r v a t s k o p i t a n j e . O s t a o je j o itav niz p r o b l e m a koje t r e b a rijeiti. Zato
je taj s p o r a z u m u H r v a t s k o j i p r i m l j e n k a o uvod u r j e e n j e h r v a t s k o g pitanja. Osim toga, taj
s p o r a z u m j o nije u cijelosti p r a v e d a n , j e r H r v a t s k a ni d a n a s n e m a svojega S a b o r a , pa p r e m a
l o m e ne moe ni svoju u n u t r a n j u organizaciju p r o v e s t i o n a k o k a k o bi je p r o v e l a kad bi laj
saziv bio sazvan .. 8 9

Dakle, opet na liniji Strogo poverljive okrunice izdate posle zakljuenja

Sporazuma.
Da nije dolo do p o b o l j a n j a o d n o s a ni posle vie od j e d n e godine posle
zakljuenja S p o r a z u m a vidi se iz izvetaja n e m a k o g a m b a s a d o r a u Italiji Ulriha fon Hasela (Hassell Ulrich von) od 16. n o v e m b r a 1940. godine. Boravei
slubeno u B e o g r a d u i Zagrebu radi ispitivanja uslova za n e m a k o - j u g o s l o vensku p r i v r e d n u saradnju d o b i o je, p o r e d ostalog, i utiske o u n u t r a n j e p o litikom poloaju Jugoslavije, koje je dosta objektivno i istinito izneo u pomen u t o m izvetaju. On, uglavnom, k o n s t a t u j e da je Cvetkovieva vlada slaba i
n e h o m o g e n a , da u njoj Srbi i slovenaki svetenik Koroec i p o t p r e d s e d n i k
Maek idu svojim sopstvenim putem, da su srpski i hrvatski ministri potpuno uzdrljivi jedni p r e m a drugima, d a j e uticaj isto srpski n a s t r o j e n e generalske klike vei nego ikad ranije, d a j e najgora duboka provalija koja deli
Srbe i Hrvate, da vrlo esto u Hrvatskoj ne haju za n a r e e n j a iz Beograda
i da se Hrvati razvijaju k a o drava u dravi. Hasel dalje kae da je knez Pavle
uvideo da je kruta nepopustljivost kralja Aleksandra i kasnije Stojadinovia
p r e m a Hrvatima bila opasna, pa im je d a o a u t o n o m i j u i ima p o v e r e n j a u njihovo s a d a n j e vodstvo da je v e r n o Jugoslaviji, tako da radije radi sa njima
nego sa Srbima.
To p r i z n a j u i Maek i njegovi ljudi i prilino su zadovoljni C v e t k o v i e m ( p o t o ga
s m a t r a j u slabiem), ali istinski vrsta i iskrena veza za jugoslovensku driavu ne postoji (podv u k a o V. T . ) . . . Ve s u m n j a u r a s n u istovetnost i u osnovi razliite k u l t u r e i i n j e n i c a da istorijski nisu n i k a d a p r i p a d a l i j e d n i d r u g i m a , p o j a a n a p r e p o t e n c i j o m i g r e k a m a Srba. nag o n e o b a dela drave uvek p o n o v o u m e u s o b n u s u p r o t n o s t . Na h r v a t s k o j s t r a n i t a k o e
nisu zadovoljni s g r a n i c a m a i z m e u S r b a i Hrvata. Maek k a o d a n a n j i voa H r v a t a saglasio
se sa z a j e d n i k o m d r a v o m , ali bez topline i vrstine. On je, t a k o e , zbog ulaska u vladu izg u b i o na t e r e n u u o d n o s u na separatiste.

Dalje Hasel kae da su Srbi, Hrvati i Slovenci, zbog s t r a h o v a n j a od italijanskih pretenzija, jedinstveni u elji da N e m a k a zatiti Jugoslaviju od italij a n s k o g n a p a d a i da bi Hrvati u svakom sluaju gotovo j e d n o g l a s n o pretpostavili prikljuenje Nemakoj, npr. kao Slovaka, svakom povezivanju s Itali-

j o m i da nije mali b r o j onih koji bi ovakvo r e e n j e vie voleli nego nastavljanje

veza s B e o g r a d o m 7 0 .
Kao to se vidi, ovaj S p o r a z u m je postignut s a m o pet d a n a p r e izbijanja
d r u g o g svetskog rata 1. s e p t e m b r a 1939. i tri d a n a posle potpisivanja Pakta
o n e n a p a d a n j u izmeu N e m a k e i Sovjetskog Saveza. O p r e n o e n j u kompetencija i s p r o v o e n j u S p o r a z u m a nee se izlagati, ve e se u s l e d e e m odeljku izneti n e k e o c e n e i njegovi rezultati.

NAPOMENE
1
Beleke o razgovoru kralja Aleksandra sa Cvidom Malagola Kapi.
m e n t a u arhivi Univerziteta K o l u m b i j a u N j u j o r k u - UK).
2

H o p t n e r , n. d.. str. 41.

H o p t n e r . n. d., str. 186-187.

4
Dr Lujo S a l e r - d r u R a d e n k u S t a n k o v i u . 21. o k t o b r a 1934
186-187.

I3. a p r i l a 1932 (doku-

(UK); H o p t n e r , n. d.. str.

Milan M. Stojadinovi. \ ' i rat ni pakt. Rijeka 1970. str. 466.

Isto. str. 466170.

Cvetkovi-Hoptneru.

Cvetkovi-knezu Pavlu. 7. avgusta 1937. (UK): H o p t n e r . n. d. str. 188.

Cvetkovi-knezu Pavlu. 30. j a n u a r a i 7. avgusta 1938. (UK); H o p t n e r . n. d., str. 189.

10

H o p t n e r , n. d., str.

188.

Ar 1941. ZD. I, d o k . 9. str. 33: AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 1 1 7 - 1 1 8 .

" AR 1941. ZD. I. d o k . 24, str. 66 AVII. film NAV-N-T-77, reg. br. 1291/1426-27.
12
Ljubo B o b a n . Oko Maekovth pregovora s grofom Canom, Istorija XX veka. Z b o r n i k rad o v a VI, B e o g r a d . 1964. str. 304-305.

ta Lj. B o b a n , n. d., str. 315.

14

Lj. B o b a n , n. d., str. 318; - H r v a t s k i d n e v n i k , br. 930, 5. XII 1938.

16

Rezultati s k u p t i n s k i h izbora ( d e c e m b r a 1938 - V. T.) pokazali su, bez o b z i r a na skandalozni Izborni z a k o n i na fiziki i m o r a l n i t e r o r vlade, d u b o k o n e z a d o v o l j s t v o n a r o d n i h m a s a
sa p r o t u n a c i o n a l n o m i r e a k c i o n a r n o m p o l i t i k o m vlade S t o j a d i n o v i a (Iz Rezolucije CK KPJ
od d e c e m b r a 1938) - Arhiv za r a d n i k i p o k r e t - ARP, reg. br. 7631/III, 4-1. 1938: AR 1941. ZD.
I. d o k . 29. s t r 127
,e

H o p t n e r . n. d, str. 189.

17

H o p t n e r . n d, str. 190.

18

Sporazum Cvetkovi - Maek, feljton NIN br. 1075, 15. avgust 1971, str. 60.

19

Isto, str. 60: Milan Stojadinovi, Ali rat ni pakt. Rijeka, 1970, str. 511.

20

F e r d o Culinovi. Jugoslavija izmeu dva rata. II

21

H o p t n e r . n. d., str. 190; Cvetkovi - knezu Pavlu 2. f e b r u a r a 1939. (UK).

str

142-143.

22

AR 1941, ZD. I d o k . 30. str. 135: AVII, film NAV-N-T-77. reg. br. 1291/406-408.

23

O t o m e govori i S t o j a d i n o v i u n a v e d e n o j knjizi na str 511, nazivajui s a s t a n a k hrvatskih z a s t u p n i k a istorijskim h r v a t s k i m S a b o r o m u Z a g r e b u O Rezoluciji se u istom smislu izjanjavju H o p t n e r na str. 194 i 195 svog dela. zatim Auswrtiges Ami, dok. 13. kao i Foreign Relations
of the Untied Stales 1934-1941. Washington. Governement Printing Office (FRUS). 11939). d o k 82.
24

H o p t n e r , n. d., str. 198; Maek - H o p t n e r u .

28

DGFP, D, V. d o k . 310. 311 i 385; Lj. B o b a n , n. d. str. 327.

' Lj. B o b a n . n. d., str. 333.

27

S t e n o g r a f s k e beleke N a r o d n e s k u p t i n e . 1939. I. 76; dr Lj. B o b a n , Sporazum Cvetkovi-Maiek, B e o g r a d . 1965, str. 121.

28
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 123; D. Cvetkovi, Srpsko-hnatsko pitanje i putevi sporazuma, str
20; Hrvatski d n e v n i k br. 105 od 18. f e b r u a r a 1939.
25

Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 125; Hrvatski dnevnik br. 106. od 19 f e b r u a r a 1939.

30 Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 127-128.

3

' Isto, str. 129-131.

32

Politisches Archiv des Ausvrtigen Amtes, Pol. IV. 61 Bd. 2, 3. III 1939; dr Lj. B o b a n . n. d.,

str. 139.
33

Zbirka J. Jo\<aruM, beleke od 16 m a n a 1939; Dr L) Boban. n. d., str. 139-140, prim. 5.

34

Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 140.

35

-Politiki vjesnik br. 11. m a r t - a p r i l 1939, 10 april 1939. Dr lj B o b a n . n. d., str. 146-147.

38

Dr Lj. B o b a n . n. d., str. 148-150.

37

Zbirka J. Jovanovi, b e l e k a od 16. m a r t a 1939.

38

Dr Lj. B o b a n . n. d., str. 153-154.

39

H i n k o Krizman. Dnevnik. 16. I 1939; dr Lj. B o b a n . n d., s t r 159.

40
4

D r Lj. B o b a n , n. d., str. 159-160.

' Isto. str. 161-162; H i n k o Krizman. Dnevnik, beleka od 21. aprila 1939.

42

M. Glojnaric, Borba Hrvata. Zagreb. 1940. d r u g o izdanje, str. 281; dr Lj. B o b a n . n. d., str

43

Politika br. 11098 od 24 aprila 1939.

44

M Glojnari. n. d., str. 282; dr Lj. B o b a n , n d., str. 163-164.

45

. H r v a t s k i dnevnik br. 1072 od 28. aprila 1939.

163.

48
H. Krizman. Dnevnik. 28. april 1939; Politisches Archiv des Auswrtiges Amies. Pol. IV. 61
Bd. 2. 26. april 1939; dr Lj. B o b a n . n. d., str. 165 i 164
47
Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 165-166; News Cronicle od I. m a j a 1939; Pester Loyd od 9.
m a j a 1939

48

Dr Lj. B o b a n . n. d.. str. 166, prim. 114.

49

Isto. str. 167-168.

50
Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima, U vrtlogu
pitanja. N'in br. 1123. od 16. jula 1972 B e o g r a d , str. 58; H o p t n e r . n. d str. 212.

hrvatskog

51

Filis Oti. isto, str. 56; H o p t n e r . n. d., str. 214.

82

"Politiki vjesnik br. 12. m a j 1939; dr Lj. B o b a n . n. d., str. 168.

63

Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 173-176.

54

Politika br. 11139 od 7. j u n a i br. 11142 od 10. j u n a 1939. dr Lj. B o b a n , n. d., str.

176-177.
65

Dr Lj. B o b a n , n. d.. str. 179-180.

58

Isto. str. 180-181.

87
Zbirka XL Stojadinovi, F13. zapisnik od 27. j u n a 1939; isto, F-37 - Proglas l a n o v i m a
i prijateljima JRZ, Politika 10. jula 1939; dr Lj B o b a n , n. d.. str. 183-185.
58

A V I I . r e g . b r . 22, 1/6; H. Krizman, Dnevnik. 10. j u n i 1939. dr Lj. B o b a n , n. d., str. 185-188.

59

Lj. B o b a n , n. d str. 188; DDI. 8 XII. d o k . 255. P r e m a Politici br. 11220 od 27. a v g u s t a
1939, do s u s r e t a je d o l o 27. j u n a . a Maek u n. d., str. 190, s e m o v o g s a s t a n k a 27. j u n a s p o m i n j e
i s a s t a n a k 3. jula u S u b a i e v o j kui u V u k o v o j Gorici k a d a je r a d p r e n e t na p r a v n e s t r u n j a k e .
80
Dr. Lj. B o b a n , n. d. str. 188-189; Politika br. 11220 od 27 a v g u s t a 1939; New York Times. 2. avgust 1939; V. Maek, n. d., str. 191-192. U izvetaju n e m a k o g v o j n o g a t a e a u Beogr a d u od 21. jula 1939. godine, i z m e u ostalog, se kae: Za p r o t i v n i k a s u d b i n a je S t o j a d i n o v i u
d o d e l i l a h r v a t s k o g vou Maeka. m a d a on to za prvi m a h nije eleo. Ovaj je t a d a u s p e o b a r to
d a S t o j a d i n o v i a o b o r i , t i m e to j e izbacio p a r o l u d a j e s p r e m a n d a p r e g o v a r a s a svakim Srbin o m . s a m o ne sa S t o j a d i n o v i e m . Niko ne zna ta u stvari Maek hoe. On je seljaki \ .p.' i in
tikapitalist i p r o p a g i r a a u t o n o m n u H r v a t s k u po m o g u n o s t i sa p r i k l j u e n j e m II.
S r e m a i Bosne, p r i z n a v a j u i s r p s k u dinastiju, a u p r k o s t o m e i sve to pod paroloi
kurtalisati
se B e o g r a d a . (AR 1941. ZD. I. d o k 65. str. 267-268; AVII, m i k r o f i l m VW
1291 /1397-1422).80a
81

Dr Lj. B o b a n , n. d.. str. 189, p r i m . 202.

Dr Lj. B o b a n . n. d.. str. 189-190; V. Maek. n. d.. str. 191-192.

62

Dr L j u b o B o b a n , S p o r a z u m Cvetkovi-Maek. str. 403^04; Politika br. 11220, 27. avI I

I 1'
m t n o je da Hrvatski d n e v n i k nije d o n e o tekst S p o r a z u m a kad je 26. avgusta
objavljen, n a v o d n o Ja ce se objaviti kad se d o b i j e a u t e n t i a n tekst, iako je bio a u t e n t i a n . Me'iiiMu II K .. ..u. navodi u svom Dnevniku od 28. avgusta da ga list nije o b j a v i o valjda radi
uvoda, u k o m e sv kaze da M(aek) i C(vetkovi) p r a v e s p o r a z u m . j e r s m a t r a j u d a j e Jugoslavija
najbolji jamac nezavisnosti i n a p r e t k a Srba, Hrvata i Slovenaca. (Lj. B o b a n , n. d s t r 298, p r i m
48).
83
Slubene novine br. 194 od 26. avgusta 1939. i N a r o d n e novine br. 196 od 30. avgusta 1939.
84

N a r o d n e novine br. 201 od 5. s e p t e m b r a i Politika br. 11220 od 27. a v g u s t a 1939.

85

Dr Lj B o b a n . n. d.. str. 412-418 i 314.

88

Isto. str.409-410; M. Glojnari, n. d.. str. 347-350.

87

Hrvatski d n e v n i k br 1372 od 25. f e b r u a r a 1940

88

Hrvatski dnevnik br. 1549 od 22. avgusta 1940.

89

Hrvatski dnevnik br. 1718 od 8. f e b r u a r a 1941.

Dr Lj. B o b a n , n. d., str. 298-299; dr Zivko Avramovski, Izvetaji Ulriha f o n Hasela u po e t k u n o v e m b r a 1940. godine, Historijski pregled br. 2/1973, Zagreb, str. 137.

O C E N E I REZULTATI SPORAZUMA C V E T K O V I - M A E K

Sporazum Cvetkovi-Maek je u sutini k o m p r o m i s o podeli vlasti izmeu vrhova srbijanske i hrvatske buroazije, koji je nastao kao plod d u g o t r a j n i h pregovora i natezanja i kao rezultat koji je neumoljivo nametala opasna i zabrinjavajua m e u n a r o d n a situacija n e p o s r e d n o uoi izbijanja drugog svetskog
rata. U tom iscrpljujuem pregovaranju svaka strana je nastojala da to vie
zatiti svoje interese, ne otkrivajui sve svoje karte i ciljeve koje e kasnije pokuati da ostvari, u t r e n u t k u kada se ukau pogodni uslovi. Zato su i posle
sporazuma ostali nereeni mnogi problemi koji e stalno optereivati unutranju politiku situaciju Jugoslavije sa svim negativnim r e p e r k u s i j a m a i na
njene spoljno-politike odnose, kao i na p r i p r e m e za o d b r a n u zemlje. Zbog
toga je p r i r o d n o to su mnogi unutranji i spoljni faktori razliito gledali, reagovali i predviali posledice i rezultate Sporazuma. Sama injenica da je zapostavljeno reavanje nacionalnog pitanja u celini p o t v r u j e konstataciju da
se taj sloeni p r o b l e m nije mogao reiti u kapitalistiko-buroaskom sistemu
p r e d r a t n e Jugoslavije.
U daljem izlaganju iznee se nedostaci S p o r a z u m a i razna o p r a v d a n a i
neopravdana miljenja i tendencije.
Da bi se to jasnije sagledao kontinuitet u r a z m a t r a n j u ovog pitanja naveemo hronolokim r e d o m nekoliko karakteristinih d o k u m e n a t a , razume
se, u najsaetijem obliku, bez obzira da li ti izvori potiu iz nae ili strane dokumentacije, ostavljajui itaocima da ocenjuju njihovu ispravnost o d n o s n o
verodostojnost.
Posle Sporazuma, u novoj vladi Dragie Cvetkovia, Maek je p o s t a o potpredsednik, a dr Juraj utej, dr Ivan Andres, dr Boria Smoljan i dr Josip Torbar postali su ministri. Dr Ivan Subai postavljen je za bana Banovine Hrvatske. U u s t a n o v a m a Banovine Hrvatske primili su vane dunosti Maekovi
saradnici i pristalice, od kojih su neki kasnije postali ustae (na p r i m e r in.
Ivica Frkovi, dr Vladimir Koak, dr Vladimir ipu i drugi). U Banskoj upravi i u aparatu vlasti u Banovini Hrvatskoj bilo je toliko m n o g o ustakih elemenata da su u d a n i m a kapitulacije Kraljevine Jugoslavije i stvaranja NDH
vrlo brzo i bez tekoa preuzeli vlast i sve ustanove. Iz politikih razloga, vie
radi u m i r e n j a vladajuih krugova u Beogradu, u h a p e n e su neke ustae (dr

Oranic, dr Lorkovi i drugi), ali su puleni i/ logora ve 8. aprila 1941. godine.'

Sporazum sa Cvetkoviem odgov u ao je gotovo svim velikim silama sem
Italiji. N e m a k o j \ ladi bilo je stalo da se odri Jugoslavija koja je ve bila postala p o d r u j e n e m a k e e k o n o m s k e eksploatacije. Pored toga to je privredna s a r a d n j a izmeu N e m a k e i Jugoslavije bivala sve vea, n e m a k a vlada je
s n e p o v e r e n j e m gledala na italijanske pretenzije u Jugoslaviji i na elom Balkanu. Zato, svakako, treba podvui da je s p o r a / u m Cvetkovi-Maek sklopljeni po eljama i sugestijama Berlina. Posebno su Nemci insistirali da d o e
do ovoga S p o r a z u m a radi lakeg e k o n o m s k o g i politikog p r o d i r a n j a u Jugoslaviju, do kojega je dolo tek posle posete kneza Pavla Hitleru u prolee 1939.
Ne t r e b a isticati da su i vlade zapadnih zemalja ( p o s e b n o V. Britanije i
Francuske) bile zainteresovane da se sklopi s p o r a z u m i da se ouva celokupnost Jugoslavije. U tom smislu su ulagale p o s e b n e n a p o r e u Beogradu, naroito britanska vlada.
Prema n e k i m p o d a c i m a , za Maeka i vodstvo HSS Sporazum sa vladom
Dragie Cvetkovia predstavljao je samo poetnu etapu u tenji da se stvori zasebna drava Hrvatska ( p o d v u k a o V.T.). Na primer, Vladimir Kren, u svojoj izjavi za v r e m e istrage, kazao je:
Nakon S p o r a z u m a Maek-Cvetkovic. Dolan.ski n a m je s a o p i o da je Maek izjavio da
je to tek p o e t a k i da su daljnji ciljevi vodstva HSS-a p r o i r e n j e S p o r a z u m a te n a s t a v a k politike o s l a n j a n j a na Osovinu. Da bi se to m o g l o izvesti n a i p o t r e b n i j e je to bolje organizovati
koja e se p o s t e p e n o n a o r u a v a t i koliko je m o g u e i n a b a v k o m o r u j a od NjemacZatitu,
a
*Maek i K e m f e l j a su izjavljivali u p o v e r l j i v o m k r u g u da je B a n o v i n a s a m o poetak,
a poslije kad se v r s t o organizira i postavi na noge, te kad se Zatita jo bolje u r e d i i ojaa,
t a d a e se p u c a t i s velikim k a n o n i m a i sve r a s k i n u t i sa S r b i m a .
.. Oni su s m a t r a l i da je o b r a z o v a n j e B a n o v i n e H r v a t s k e s a m o p r e l a z n a e t a p a u akciji
oko okupljanja hrvatskih zemalja . .
Maek je r e k a o Babicu da je S p o r a z u m s a m o prva e t a p a i provizorij i da e se nastaviti
u t o m smislu te da Jugoslavija n e e d u g o biti, jer HSS i m a d e u svom p r o g r a m u k a o krajnji
cilj o t c e p l j e n j e i s t v a r a n j e p o s e b n e h r v a t s k e d r a v e .. . Kod p r o i r e n j a S p o r a z u m a s v a k a k o
ce vojska d o i na red i n a j p r i j e e se traiti da s v a t k o slui u svom k r a j u i da u H r v a t s k o j
b u d e s t a r e i n s k o o s o b l j e s a s t a v l j e n o s a m o od Hrvata, kao i da se i m a d e b r o j n a ekvivalenca
oficira i p o d o f i c i r a p r e m a o s t a l i m n a r o d n o s t i m a u v o j s c i . .

U ranije s p o m e n u t o j Strogo poverljivoj okrunici, koja se p r i p i s u j e Ma e k o v o m vodstvu HSS, navodi se. izmeu ostalog, i sledee: da je Uredba o
Banovini Hrvatskoj s a m o prvi taktiki cilj iza koga se prikrivaju n a m e r e za
definitivno razbijanje Jugoslavije: d a j e o v o m Uredbom sruen sam temelj Jugoslavije, p o t o je razbijena dravna cjelina na dva djela, a beogradski faktori
odstupili su od ideje jugoslovenskog jedinstva, tako d a j e time izgubljeno opr a v d a n j e za p o s t o j a n j e jugoslovenske drave; da treba izbjegavati rijei Hrvatska Banovina, ve se sluiti rijeima Hrvatska, hrvatska vlada, hrvatski narod itd; da m e u n a r o d n a situacija ide u korist Hrvata, j e r se rui sistem Versaja, a Jugoslavija je vetaka tvorevina toga sistema; da e hrvatsko vodstvo
znati balansirati izmeu Osovine i d e m o k r a t i j e , j e r ima ljudi i za j e d n o i za
drugo; da je glavno da se srui Jugoslavija; da ih uveliko p o m a e katolika
crkva koja stoji na b r a n i k u Hrvatske. N a p r e d izneti podaci istiu p r a v o lice
hrvatskog s e p a r a t i z m a u Hrvatskoj, jer je hrvatsko n a c i o n a l n o pitanje postalo
sredstvo za razbijanje jugoslovenske drave uz p o d r k u sila Osovine . . . itd. 3
- Videti Prilog 2.
Posle S p o r a z u m a Cvetkovi-Maek i obrazovanja Banovine Hrvatske,
vodstvo HSS je u vie prilika 1939. i 1940. izjavljivalo d a j e to s a m o prva eta-

pa, da b o r b a nije zavrena i da ona tek poinje, da Hrvatska nee da b u d e

a m p u t i r a n a , da nece da b u d e invalid - aludirajui na granicu na Drini, poto
o d l u k o m o o b r a z o v a n j u Banovine Hrvatske nije u d o v o l j e n o velikohrvatskim
ekspanzionistima da dobiju granicu Austro-Ugarske iz 1914. p r e m a Srbiji i Crnoj Gori. 4
U Izvetaju nemakog poverenika u Jugoslaviji od 31. avgusta, izmeu ostalog, kae se d a j e o b r a z o v a n j e m vlade Cvetkovi-Maek i i s t o v r e m e n i m objavljivanjem S p o r a z u m a bar privremeno reen glavni p r o b l e m jugoslovenske d r a v e . . . r e e n j e za koje se svakako ve d a n a s ne moe rei d a j e konano, ve se m o r a s m a t r a t i kao p r o v i z o r n o . . . O p r a v n o j osnovi S p o r a z u m a
moe se rei da o n a za Hrvate, u o d n o s u na njihove p r v o b i t n e zahteve, znai
znatan k o m p o r o m i s . Stvaranje Hrvatske banovine sa irokim s a m o u p r a v n i m
pravima n e s u m n j i v o predstavlja uspeh, iako su teritorijalne granice m a l o zadovoljavajue. Oni su se morali odrei plebiscita u Bosni i zadovoljiti se prip a j a n j e m etiri b o s a n s k a granina sreza u Hrvatskoj banov ini, ali m o g u smatrati u s p e h o m to su uspeli da svojoj Banovini pripoje i Dubrovnik koji im je
osporavan. U p r a k t i n o m s p r o v o e n j u S p o r a z u m a mogu nastati z n a t n e tekoe, n a r o i t o u pogledu podele poloaja. Hrvati, posle d v a d e s e t o g o d i n j e
opozicije, dolaze u Beograd takorei gladni kao kurjaci, pa sada t r e b a da
o b e z b e d e svojim pristalicama poloaje i beneficije, a Srbi nee lako napustiti poloaje koje su tako d u g o drali. 5
Posle izbijanja d r u g o g svetskog rata i p o v o d o m zakljuenja S p o r a z u m a
Cvetkovi-Maek Centralni komitet KPJ izdao je u s e p t e m b r u 1939. godine
Proglas, u k o j e m se, pored o c e n e k a r a k t e r a rata koji je o t p o e o , kae da su
u takvom m e u n a r o d n o m poloaju velikosrpski hegemonisti bili p r i m o r a n i
n a r o d n o m b o r b o m da p o p u s t e zahtevima hrvatskog i drugih n a r o d a Jugoslavije zakljuenjem S p o r a z u m a Cvetkovi-Maek. Taj uspeh b o r b e t r e b a da
zbije jo vie r a d n e mase u u g n j e t e n e n a r o d e u borbi za demokratsko oivotvorenje i produbljenje sporazuma ( p o d v u e n o u originalu). Ali se ne s m e ni
asa zaboraviti da velikosrpski hegemonisti nisu d o t u e n i i da e oni i dalje
pokuavati da s p r e e razvoj n a r o d n e b o r b e i zadovoljenje zahteva r a d n i h
masa, oslanjajui se na n a j r e a k c i o n a r n i j e e l e m e n t e buroazije u g n j e t e n i h naroda. I ve u ovom t r e n u t k u r e a k c i o n a r n i vojni krugovi i e s t o j a n u a r s k i i stojadinovievski d e o vlade, na elu sa Cvetkoviem. iskoriavaju r a t n u psihozu da smiljenom mobilizacijom o m e t u s p r o v o e n j e d e m o k r a t i z a c i j e zemlje.
I s t o v r e m e n o oni se p r i p r e m a j u da g u r n u n a r o d e Jugoslavije u imperijalistiki
rat, ili da u p o t r e b e njihovu snagu za intervenciju protiv r a s t u e n e m a k e revolucije, u t r e n u t k u kada slom Hitlerovog faizma p o s t a n e oigledan. Sporazum Cvetkovi-Maek ne o b u h v a t a d e m o k r a t s k o reenje svih pitanja za koje
su se narodi Jugoslavije borili, pa ak ni p o t p u n o reenje hrvatskog pitanja;
on je stvaran od j e d n o g dela hrvatskog n a r o d a sa velikosrpskim hegemonistima, i zato ni hrvatski n a r o d n e m a stvarne garancije za oivotvorenje ovog
Sporazuma. Velikosrpski hegemonisti hoe da o m e t u jedinstvo hrvatskog nar o d a sa ostalim ugnjetenim n a r o d i m a , sa r a d n i k o m klasom cele Jugoslavije
i r a d n i m n a r o d o m Srbije - da bi mogli da slome rastuu n a r o d n u b o r b u i da,
za njih u p o g o d n o m t r e n u t k u , i ovaj Sporazum o d b a c e . Da bi se onemoguile
sve ove protivnarodne zavere velikosrpskih hegemonista i njihovih agenata, potrebno je da narodi Jugoslavije u zajednikoj borbi osiguraju demokratsko oivotvorenje i proirenje Sporazuma na ostale ugnjetene narode, to je jedina

stvarna garancija i za punu pobedu hrvatske oslobodilake borbe ( p o d v u e n o

u originalu). 5 "
Kao to se vidi, u poetku se oekivalo da e se S p o r a z u m o m ostvariti neki
rezultati i pravilno procenjivalo da ga treba proiriti i poboljavati zbog ozbiljnih
nedostataka, ali pada u oi da se za sve nedostatke okrivljavala samo velikosrpska buroazija. Ocena da su se reakcionarni vojni krugovi i estojanuarski i sto
jadinovievski deo vlade, na elu sa Cvetkoviem. pripremili da gurnu narode
Jugoslavije u imperijalistiki rat 5 b nije bila realna, jer je i njihova osnovna tenja,
sve do marta 1941. godine, bila da Jugoslavija ostane neutralna i da izbegne uee u ratu. U Valterovom izvetaju od 26. s e p t e m b r a 1939. godine o situaciji u Jugoslaviji, izmeu ostalog, kae se:
. .. Blok svih opozicionih s t r a n a k a na d e c e m b a r s k i m s k u p t i n s k i m izb o r i m a 1938. godine, koji su sprovedeni na osnovu starog a r h i r e a k c i o n a r n o g
izbornog zakona, d o b i o je mali b r o j m a n d a t a , ali veinu glasova. Sve je to srpskoj buroaziji pokazalo da o n a ne moe i dalje odravati svoj m o n o p o l vlasti i svoju vladavinu sredstvima t e r o r a i oslanjajui se na spoljne snage i bilo
je uzrok pada Stojadinovieve vlade.
Stojadinovievu vladu smijenila je Cvetkovieva vlada, koja je isprva nastavila staru politiku, ali je u isto vrijeme poela p r e g o v o r e s H r v a t i m a o mirnom rjeenju hrvatskog pitanja s m i n i m a l n i m u s t u p c i m a s r p s k o g kapitala.
Vladajue klase Srbije i Hrvatske, kao i cijele Jugoslavije, bojei se da se
drava ne r a s p a d n e u n o v o m imperijalistikom ratu i da time o n e ne izgube
svoju klasnu dominaciju, postigle su s p o r a z u m o pitanju a u t o n o m i j e Hrvatske. Da bi tako ojaala svoju vladavinu i politiku vlast, k r u p n a buroazija Jugoslavije. p o t o je rijeila protivurjenosti u svojoj sredini, m o r a l a je da uini
neke u s t u p k e n a c i o n a l n o m p o k r e t u Hrvata i p o k r e t u za d e m o k r a t i j u i ravnopravnost nacija koji se irio po cijeloj zemlji: Hrvatskoj je bila d a t a pokrajinska a u t o n o m i j a ; s t v o r e n a je nova vlada Cvetkovia-Maeka s d e m o k r a t s k i jim sastavom, koja je poela da ukida m n o g e r e a k c i o n a r n e z a k o n e ranijeg
d i k t a t o r s k o g profaistikog reima.
Meutim, k o m p r o m i s n o rjeenje hrvatskog pitanja i izvjesna f o r m a l n a
demokratizacija reima nisu ni izdaleka doveli o n a c i o n a l n o g jedinstva Jugoslavije niti do zadovoljenja stvarnih interesa radnih m a s a n a r o d a Jugoslavije. Udovoljavanje zahtjevu hrvatskog n a r o d a za a u t o n o m i j o m Hrvatske ne
rjeava seljako pitanje u toj zemlji (mali posjedi, veliki porezi), a hrvatski seljaci su oekivali rjeenje tog pitanja. Vlada Cvetkovia-Maeka ak nije ni pokuala da rijei pitanje nacionalne ravnopravnosti d r u g i h nacionalnosti u Jugoslaviji. iako se pojaao p o k r e t za a u t o n o m i j u Slovenije i Crne Gore. za ravn o p r a v n o s t stanovnitva Makedonije, Bosne, Vojvodine itd. N a r o d u nisu vraeni d e m o k r a t s k a prava i slobode. Radnika klasa, seljatvo i d r u g e r a d n e
mase nalaze se u v a n r e d n o tekoj e k o n o m s k o j situaciji, to izaziva veliko nezadovoljstvo u najirim m a s a m a seljatva i novo jaanje trajkakog p o k r e t a
radnika.
Vlada Cvetkovia Maeka je izraz k o m p r o m i s n o g s p o r a z u m a izmeu
srpske, hrvatske i slovenake buroazije o zajednikoj eksploataciji zemlje.
Ona se oslanja na dvije najmasovnije s t r a n k e u zemlji - na s t r a n k e Cvetkovia
i Maeka, kao i na srpsku Zemljoradniku stranku. Kao desna opozicija prema vladi ostale su faistike g r u p e Stojadinovia, Ljotia, H o e r e i frankovaca u Hrvatskoj. Sve ove g r u p e vode b o r b u protiv demokratizacije zemlje i
protiv bratstva n a r o d a Jugoslavije. Lijevu opoziciju ine d e m o k r a t s k e stran-

ke: Ace Stanojevia, Davidovica, slovenaka opozicija i socijaldemokrati. Ove

s t r a n k e su imale rezervisan stav p r e m a s p o r a z u m u o h r v a t s k o m pitanju zato
s t o j e on zakljuen bez njihovog uea. Komunistika partija pozdravlja sporazum kao korak naprijed k postizanju nacionalne ravnopravnosti u zemlji, ali
ne vidi da je sadanja vlada spremna du izmijeni reakcionarni kurs prema radnikoj klasi i da obnovi demokratska prava i slobode naroda. ( P o d v u k a o V. T.).
Sadanja vlada e tek pod d e m o k r a t s k i m pritiskom n a r o d n i h m a s a biti
p r i n u e n a da tim m a s a m a uini izvjesne ustupke. Meutim, m o e se oekivati da e o n a u o d n o s u na r a d n i k u klasu pokuati da nastavi r e a k c i o n a r n u
Stojadinovievu politiku, o e m u svjedoe represalije protiv klasnih sindikata i p o d r k a razbijakim sindikatima vladinih s t r a n a k a (JUGORAS, HRS),
n e o b u h v a t a n j e k o m u n i s t a sada d a t o m a m n e s t i j o m i drugo.
Spoljna politika vlade Cvetkovia-Maeka, za razliku od Stojadinovieve politike, nije politika potinjavanja zahtjevima Njemake i Italije. Ona je proklamovala politiku neutralnosti. U odnosu na SSSR sadanja vlada nije preduzela nita za uspostavljanje veza s njim. Ona e biti prinuena da uspostavi odnose sa
SSSR samo pod snanim pritiskom najirih narodnih masa, koje odavno zahtijevaju najtjenje zbliavanje sa SSSR-omA Podvukao V. T.).
Realna je o p a s n o s t da imperijalisti u v u k u Jugoslaviju u novi imperijalistiki rat. U s a m o j Jugoslaviji postoje o t v o r e n e a g e n t u r e obiju zaraenih imperijalistikih strana. Njemaki agenti su g r u p e Stojadinovia, Ljotia, Hoere, frankovci, n j e m a k i K u l t u r b u n d . A buroazija, zbijena o k o s a d a n j e vlade,
ne predstavlja garantiju n e u t r a l n o s t i Jugoslavije. U vladi ima prijatelja i Italije, i Engleske i Francuske. Pod vladinom p a r o l o m o m i r u i neutralnosti, koja
je p o p u l a r n a u n a r o d u , buroazija koristi sadanju situaciju da bi na r a t n o j trgovini sa zaraenim s t r a n a m a stekla veliku dobit. Polazei od svojih egoistikih klasnih interesa, o n a uvijek moe da uvue zemlju u rat, bilo na j e d n o j ili
na d r u g o j strani. Rat n e p o s r e d n o prijeti n a r o d i m a Jugoslavije, bez obzira na
zvanino proklamovanu neutralnost. 5 ''
Inicijativni odbor za stvaranje Stranke radnog narodu Hrvatkse u letku od
10. s e p t e m b r a 1939. godine, izmeu ostalog k o n s t a t u j e d a j e s p o r a z u m Cvetkovi-Maek, uza sve njegove nedostatke, nejasnoe i p r i v r e m e n o s t i , j e d a n
pozitivni d o p r i n o s rjeavanju naih u n u t r a n j i h narodno-politikih problema, da on treba da poslui t e m e l j e m za izgraivanje zajednike dravne organizacije p u t e m n a r o d a i njegovih nedvojbenih predstavnika, ali naglauje
i to, da put i nain za postizavanje ovog s p o r a z u m a nisu imali d e m o k r a t s k e
oblike i karakter, to za s p r o v o e n j e u ivot s a m o g s p o r a z u m a moe imati tekih p o s l j e d i c a . . .
. . . Inicijativni o d b o r prihvaa izjavu vlade Cvetkovi-Maek o neutralnosti i smatra, da e se ta n e u t r a l n o s t moi zaista iskreno d o s l j e d n o provoditi
s a m o a k o na elo zemlje b u d e postavljena vlada proizila iz s l o b o d n o provedenih izbora. Oni s m a t r a j u , d a j e nuno uvrstiti i proiriti Balkanski s p o r a
zum, sklopiti savez svih balkanskih zemalja za o d b r a n u njihove nezavisnosti,
osiguravi p o t p o r u najveeg p o b o r n i k a mira, Sovjetske Unije .. .6
Predsednik bugarske vlade Kjoseivanov, prema izve'laju iialijanskog poslanika u Sofiji od 13. s e p t e m b r a 1939. godine, s m a t r a o je d a j e S p o r a z u m Cvetkovi-Maek k o b a n po u n u t r a n j e jedinstvo Jugoslavije, jer predstavlja s a m o
j e d n u etapu za dalje u s p o r a v a n j e tenji za jedinstvom, tako da Maek, s obzirom na to. jedva m o r a da prikrije svoje n a m e r e . Vrlo velika ovlaenja bana,
gotovo j e d n a k a koja ima ef j e d n e drave, ipak ne bi bila dovoljna za dekla-

raciju za p o t p u n u nezavisnost Hrvatske, ali je S p o r a z u m o m z a g a r a n t o v a n o

uee u c e n t r a l n o j vlasti i Skuptini u izvesnoj nesrazmeri u korist Hrvata,
dok su Srbi iskljueni iz u p r a v e Banovine i hrvatskog Sabora. To bi u Srbiji
moglo da izazove veliku reakciju, pa ak i dravni udar. Predsednik dalje prim e u j e n e p o v e r e n j e srpskog G e n e r a l t a b a p r e m a Hrvatima i nezadovoljstvo Hrvata zbog u p u i v a n j a hrvatskih jedinica u Makedoniju, koje bi bile zam e n j e n e j e d i n i c a m a iz m a k e d o n s k i h srezova. Najzad, italijanski poslanik
upozorava ana da treba voditi r a u n a i o a n t i s r p s k i m oseajima Bugara i o
t o m e da su vesti o o b i m u jugoslovenskih vojnih m e r a p r e m a b u g a r s k o j
granici p r e t e r a n e ? Meutim, S p o r a z u m je sklopljen sa ciljem da se srpski
i hrvatski n a r o d koliko toliko zblie zato to se oekivalo da e u s k o r o
izbiti rat, kao to se stvarno i desilo n e p u n u nedelju d a n a posle potpisivanja
Sporazuma. 7
Povodom mobilizacije i rekvizicije koje je jugoslovenska vlada sprovela
posle izbijanja drugog svetskog rata na teritoriji Hrvatske, dr J. Krnjevi je 13.
septembra izdao Okrunicu hrvatskim poslanicima da prisustvuju sednicama
kotarskih organizacija HSS 17. septembra (podvukao V.T.), s lim da objasne
politiku situaciju i p o t r e b u da se hrvatski obveznici odazivaju mobilizaciji
koja se sprovodi bez o b / u .i na n e d o s t a t k e i p r o p u s t e koje su injene. U toj Okrunici on navodi o g o r e n j e koje je mobilizacija izazvala u Hrvatskoj, optuujui faiste, velikosi bc. pu cak i komuniste, kako u narod u b a c u j u razne lane glasine i k a k o su mobilizacija i rekvizicija s p r o v e d e n i po zastarelom srp s k o m Zakonu vojnom, po k o j e m u se u d a n a n j e d o b a mobilizacija u s p e n o
sprovesti ne moe .. .
Vodstvo h r v a t s k o g n a r o d a , k a o i cijeli hrvatski n a r o d (su) o d l u n o za o u v a n j e m i r a i neutralnosti u k o l i k o do n j e g a stoji, te da ce i u b u d u e initi da r a t n i p l a m e n ne zahvati nau domovinu. Poloaj t o ga zauzima p r e d s j e d n i k dr Maek, o m o g u u j e n a m da u istom smislu
d j e l u j e m o i na s l u b e n u politiku Jugoslavije Kako je vec prije javljeno i sada B e o g r a d s k a
v lada o d l u n o je naglasila svoju n e u t r a l n o s t , d o s l o v n o je r e k a o Krnjevi. zavravajui svoju
O k r u n i c u ,Uz h r v a t s k i seljaki pozdrav

Meutim, ton kojim je pisana ova o k r u n i c a i dogaaji koji su je izazvali

(pobune, n e r e d i i nedisciplina mobilisanih jedinica, kao i o t p o r obveznika da
se odazovu mobilizaciji i davalaca stoke i vozila da ispune svoje obaveze), kao
i d r u g e o p t u b e iznete u njoj ne daju dokaz o objektivnosti dr Krnjevia, iako
je S p o r a z u m Cvetkovi-Maek n e d a v n o bio potpisan. Do sazivanja kotarskih
organizacija HSS dolo je na interv enciju ministra vojske kod dr Maeka i ministra u n u t r a n j i h poslova, n a r o i t o posle izvetaja p o t p u k o v n i k a Bojovia o
alosi om stanju u 41. i 17. pe. puku posle aktiviranja, kada je dolazilo ne
s a m o do nediscipline u najveem m o g u e m stepenu nego i do otvorenih neprijateljskih a k a t a u p e r e n i h protiv Jugoslavije. Pri t o m e Krnjevi o p t u u j e Fkomuniste, iako oni nikada ni u jednom pitanju nisu imali isti stav sa faistima,
niti su se sa njima nali na zajednikoj platformi, pa ni u pitanju mobilizacije.
Krnjevi n e m a pravo da Zakon o mobilizaciji proglaava zastarelim s r p s k i m
zakonom, k a d a je taj zakon izglasan u Skuptini. No d r u g o je pitanje da li je
bio savremen.? 9
U Izvetaju italijanskog poslanika u Beogradu Canu od 27. s e p t e m b r a kae
se da jugoslovenska vlada, kojom rukovodi knez. Pavle, Zivi od d a n a s do sutra, bez o d r e e n o g p r o g r a m a ; zauzeta s v a k o d n e v n i m poslovima, ona nije
s p o s o b n a da, sa n a j m a n j o m m o g u o m o p a s n o u po Srbe, primeni S p o r a z u m
sa Hrvatima, j e r ni jedna s t r a n a nije zadovoljna, to predstavlja o p a s a n pri-

m e r za d r u g e p o k r a j i n e u zemlji. Knez Pavle je proigrao sve svoje k a r t e (ukljuivi kao najglavniju o n u sa Stojadinoviem) na s p o r a z u m u sa Hrvatima,
ubrzao ga je i zakl juio poznatim S p o r a z u m o m , koji je, u stvari, p r e d s t a v l j a o
d i s k r e t n u predaju, naroito zbog hitnog nastojanja Engleza i Francuza, koji
su ga ubedili u o p a s n o s t j e d n o g k o m b i n o v a n o g nemako-italijanskog dejstva
u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i italijansko-bugarskog dejstva u Makedoniji . . .'0
Ujedinjena studentska omladina, u svom letku od 17. o k t o b r a 1939. zalagala se protiv rata. za r a v n o p r a v n o s t i slobodu svih n a r o d a , za prava i bolji
ivot m l a d e generacije, za mir, d e m o k r a t i j u , a m n e s t i j u politikih o s u e n i k a ,
ukidanje Zakona o zatiti drave, savez sa SSSR itd, a zatim istie da Sporazum Cvetkovi-Maek, ni po nainu kojim se do njega dolo, ni po svojoj sadrim, ne o d g o v a r a zahtevima i raspoloenju najveeg dela n a r o d n i h masa
koje su se g o d i n a m a najiskrenije borile za n a r o d n i s p o r a z u m . Ali, taj Sporazum ipak predstavlja korak n a p r e d na putu p r e u r e e n j a drave i konsolidacije o d n o s a m e u naim n a r o d i m a . Vlada Cvetkovi-Maek izjavila je d a j e
dola na vlast da rei hrvatsko pitanje i da livkidira teke n e p r a v d e diktatorskih reima koje su n a r o d i m a ove zemlje uinjene za p o s l e d n j i h 10 godina.
Zato je potrebno nastavili borbu na ostvarenju i proirenju Sporazuma i ispunjavanju svih demokratskih narodnih zahteva ( p o d v u e n o u o r i g i n a l u ) . . . n
Nemaki poslanik u Beogradu poslao je u Berlin izvetaj nemakog Generalnog konzulata u Zagrebu Pov. Ansl. IC br. 10066 od 14. n o v e m b r a 1939, u
kojem se, pored ostalog, kae:
S u p r o t n o s t i i z m e u H r v a t a i S r b a su k a o i do s a d a vrlo o t r e . S e a n j e na t e r o r kojim je hrvatski p o k r e t r a n i j e suzbijan jo je ivo u h r v a t s k o m n a r o d u . Ova z a t e g n u t o s t k o b n o
se odrazila na vojnu g o t o v o s t Jugoslavije. Mobilizacijske m e r e o t k r i l e su a l o s n u sliku d u h a
i d r a n j a vojske. Vlasti se ne u s u u j u da n e k i m r e z e r v n i m j e d i n i c a m a d a j u o r u j e u r u k e . Ned o v o l j n a briga za z b r i n j a v a n j e t r u p a dovela je m o r a l i r a s p o l o e n j e h r v a t s k i h r e z e r v i s t a na
nultu laku Zbog toga je d o l o do p o z n a t i h p o b u n a .
Slav H r v a t a p r e m a N e m a k o j nije jedinstven. Inteligencija, s l o b o d n i zidari i liberali naginiu z a p a d n i m silama, a lime i t a m p a i p r o p a g a n d a . Seljatvo je o d u e v l j e n o s o c i j a l n i m prilikama u N e m a k o j i n a g i n j e nacionalsocijalizmu. S t r a h od u p u i v a n j a u F r a n c u s k u za borbu protiv N e m a k e . t a k o e je d o p r i n e o izbijanju p o b u n a .

Izvetaju Generalnog konzulata poslanik dodaje da je p r e m a njegovom

shvatanju u n j e m u p r o p u t e n o da se na osnovu hrvatsko-srpske s u p r o t n o s t i
izvuku znaajni zakljuci u pogledu u d a r n e snage j u g o s l o v e n s k e vojske i daljeg razvoja u n u t r a n j e situacije u Jugoslaviji.
Jugoslovenska vojska nije ni u k o j e m sluaju p o d e s n a za ofanzivu. H r v a t s k o r u k o v o d stvo ima sve i n t e r e s e u t o m e da d o p r i n e s e o b u s t a v l j a n j u mobilizacijskih m e r a . O n o je zbog
loga za n e u t r a l n u politiku vlade.' 2
. . . Ali na f r a n k o v c e i k l e r o f a i s t e Maek nije p u c a o , m a k a r da su oni svakim d a l j n j i m
d a n o m Banov ine H r v a t s k e , postajali sve nasrtljiviji, sve to o t v o r e n i j i u n a p a d a j i m a na Jugoslaviju. pa i na s a m u B a n o v i n u Hrvatsku. Kad su p o e t k o m o k t o b r a 1939. f r a n k o v a k i i klerofaistiki studenti, p o t p o m o g n u t i o s j e t n o od s t r a n e p r o u s t a k i h e l e m e n a t a s ulice, napali
Ijeviarske s t u d e n t e i n e k o l i c i n u njih tee ranili, policija nije i n i e r v e n i s a l a protiv n a p a d a a ;
reimski listovi u Z a g r e b u ( m a e k o v s k i .Hrvatski d n e v n i k ' i f r a n k o v a k i .Hrvatski n a r o d )
n a j o t r i j e su napali rtve, a n a p a d a e su uzeli o t v o r e n o u o d b r a n u . (Maek je p r e c u t n o o d o b rio p u c a n j e policije i na s t u d e n t e - d e m o n s t r a n t e u d e c e m b r u 1939. g o d i n e u B e o g r a d u ) .
Pronisrpski ispadi ( p o d v u e n o u originalu) na p o d r u j u B a n o v i n e H r v a t s k e sve su se
vie mnoili. Ustaki i klerofaistiki e l e m e n t i postajali su p o t k r a j 1939. sve r a s p o j a s a n i j i . Sovinizam je izbijao na m n o g o m j e s t a p o t p u n o n e k a n j e n o . Nisu bila rijetka ni z l o s t a v l j a n j a politikih p r o t i v n i k a . U n e k i m m j e s t i m a ( k a o na pr. u Gospiu) p r o u l o se zimi 1939. o sastavljanju .crne liste', na kojoj su n a v o d n o bili p o p i s a n i protivnici n o v o g reima ( B a n o v i n e Hrvatske). o d n o s n o lica - .koja t r e b a usmrtiti'. Moda su takve glasine bile s a m o izmiljotina.

ali vec i s a m o p r o n o e n j e vijesti o t o m e r a z o t k r i v a l o je kakva je a t m o s f e r a vladala u Banovini Hrvatskoj.' 3

Nemaki poverenik u Jugoslaviji, u svom v e o m a o p i r n o m izvetaju od 25.

novembra 1939. godine o u n u t r a n j o j politikoj situaciji u Jugoslaviji, izmeu
ostalog, kae da
d v a d e s e t o g o d i n j a z a t e g n u t o s t i n e p o v e r e n j e izmeu S r b a i Hrvata o m e t a s p r o v o e nje S p o r a z u m a i da u p o g l e d u n j e g o v o g t u m a e n j a p o s t o j e velike razlike i z m e u B e o g r a d a
i Zagreba. Usred ove potpuno pomuene situacije u odnosima izmeu Zagreba i Beograda,
prasnula je bomba muslimanskog voe (Dafera) Kulenovia. koji je 6 n o v e m b r a p r e d predstavnicima j u g o s l o v e n s k e t a m p e izneo zahtev da se jedna posebna administrativna ledinica.
Banovina Bosne i Hercego\ine mora stvoriti' ( p o d v u e n o u originalu).
Poto su i Slovenci postavili zahtev za s t v a r a n j e njihove b a n o v i n e , a k a k o bi i C r n o g o r c i
mogli traiti osnivanje svoje - p e t e b a n o v i n e , s tim da sve b a n o v i n e zahtevaju da se ispuni
njihove p o s e b n e elje, to bi ilo na tetu ideje o jugoslovcnsk.it d r a n , jer b a n o v i n e - uau
r e n e u sebe ne bi bile e k o n o m s k e ili geografske, ve e t n i k e u i m c e A p o t o na o r a n i c a m a
Jugoslavije d e l u j u razne snage iz Italije, M a a r s k e i B u g a r s k e , rida bi. u n e d o s t a t k u oseanja jugoslovenske dravnosti, u p r a v o u ovim p o g r a n u n i m p o k r a j i n a m a , mogla da n a r a s t u
ccntrilugalna nastojanja Zatim se u izvetaju naglaava S tili razloga, dakle, u Beogradu
se nastop da se obrazovan/e drugih banovina becuslovno sprei' (podvueno u originalu) Iznosei i m n o g e d r u g e s p o r n e p r o b l e m e , n e m a k i poslanik k o n s t a t u j e da su Hrvati m n o g o
postigli S p o r a z u m o m , ali da su ipak n e z a d o v o l j n i i n e r a s p o l o e n i p r e m a B e o g r a d u , uglavnom. iz dva razloga:
1) to h r v a t s k u opoziciju s n a n o p o d r a v a j u iz i n o s t r a n s t v a , kako sa engleske strane,
tako i italijanske ( p o d v u e n o u originalu), i
2) postojanje jake unutranje hnatske opozicije prema Vlaeku (podvueno u originalu).
Ovde je re o h r v a t s k o j n a c i o n a l i s t i k o j grupi koju ideoloki vodi Paveli (iz i n o s t r a n s t v a
p r i m V T ) Ta g r u p a trai s t v a r n o p o t p u n u nezavisnost po m o g u e s t v u i s a m o s t a l n u hrvatsku dravu
. T r e b a k o n s t a t o v a t i da Paveli u H r v a t s k o j n a r o i t o kod m l a d e g e n e r a c i j e ima
vrlo m n o g o svojih pristalica. Za n e r a s p o l o e n j e h r v a t s k e o m l a d i n e k a r a k t e r i s t i a n je rez.ullat s t u d e n t s k i h izbora na P r a v n o m i E k o n o m s k o m f a k u l t e t u u Zagrebu, na k o j i m a su Ma e k o v e pristalice dobile 254 glasa, leva opozicija 100 glasova, a hrvatski nacionalisti (Paveliieva grupa) 325 glasova ( p o d v u k a o V. T); ova p o s l e d n j a g r u p a bila bi p r e m a t o m e najjaa
partija Kada je rezultat tih izbora objav ljen, p r e d u n i v e r z i t e t s k o m z g r a d o m u Z a g r e b u m a s a
od vie hiljada ljudi pevala je h r v a t s k u h i m n u i p r i r e e n o je veselje . . "

U Treem otvorenom pismu bosansko-hercegovake studentske omladine

od 1 d e c e m b r a 1939. godine, u kojem se zalae za slobodu, d e m o k r a t i j u i ravn o p r a v n o s t naroda, kao i za a u t o n o m i j u Bosne i Hercegovine, uglavnom se
za Sporazum Cvetkovi-Maek slino kae kao i u letku Ujedinjene studentske o m l a d i n e (koji je ve naveden - V. T.), naime, da taj Sporazum.nije potpuno i konano resio hrvatsko pitanje, jer njegovo reenje nije mogue bez demokratije u celoj zemlji, da nema garantije za odranje tog Sporazuma dok se
ne zadovolje opravdani zahtevi drugih naroda i pokrajina za demokratskim preureenjem itave zemlje. . . Zato Sporazum Cvetkovi-Maek znai samo poetak i jedan korak naprijed. . , ' 5 ( p o d v u k a o V. T.).
Meutim, b o s a n s k o - h e r c e g o v a k a o m l a d i n a traila je a u t o n o m i j u drukijeg tipa od a u t o n o m i j e koju je traio Dafer Kulenovi. jer je iza pisma stud e n t s k e o m l a d i n e stajala KPJ.
V izvetaju i talijanskog poslanika u Beogradu Canu od 6. d e c e m b r a 1939,
kae se da su na izborima 3. i 4. decembra na Zagrebakom univerzitetu pobedili
komunisti na Medicinskom fakultetu, a frankovci na svim ostalim fakultetima.
( p o d v u k a o V. T.). Liste Maekove HSS svuda su ostale u manjini. U opoziciji
p r e m a Maeku se ire dve e k s t r e m i s t i k e s t r u j e - f r a n k o v a k i nacionalisti
m e u u n i v e r z i t e t s k o m o m l a d i n o m i komunisti m e u r a d n i k o m klasom.
F r a n k o v a k i nacionalistiki p o k r e t bolje s e p r i l a g o a v a n e p o m i r l j i v o m m e n t a l i t e t u
h r v a t s k e o m l a d i n e koja je - sad kad je h r v a t s k o p i t a n j e u s m e r e n o p r e m a nizbrdici na k o j o j

e ga bili vrlo t e k o zaustaviti - neosetljiva p r e m a t o r m a l n o m i n e i s k r e n o m M a e k o v u jedinstvu, f r a n c u s k o - e n g l e s k o m pokroviteljstvu i p r e m a d e m o k r a t s k i m s t r a n k a m a , na koje se,

u stvari, o s l a n j a voda h r v a t s k i h seljaka S e k r e t a r Maekove s t r a n k e Krnjevi stigao je iz Lond o n a z a d o j e n b r i t a n s k i m p r i n c i p i m a . . . Dalje se kae da se u o m l a d i n s k i m k r u g o v i m a u
Hrvatskoj, ne s a m o u g r u p i B u d a k a . Pavelievog z a m e n i k a . o t v o r e n o govori o i t a l i j a n s k o m
.pokroviteljstvu nad H r v a t s k o m koja bi t r e b a l o da se p r o s t i r e do Drine, p r i r o d n e g r a n i c e izm e u Istoka i Zapada, i z m e u katolikog h n c a n s t v a i pravoslavlja i t u r s k o g svela - i, ujedno, p o d o k r i l j e m italijanske dinastije, nad Slovenijom i M a a r s k o m ' . Dalje se kae da frank o v a k e ideje privlae n e k e delove H S S i m a s e .u m n o g o veoj m e r i nego o p r e z n i m a n e v r i
i p o s t o j e a d e l a t n o s t vodstva ove s t r a n k e koja je sad p r e u z e l a o d g o v o r n o s t za n o v o h r v a t s k o
d r a n j e p r e m a Beogradu". Zato se, u p o r e d o s a j a a n j e m s i m p a t i j e p r e m a Maarskoj, .prime u j e jaa o r i j e n t a c i j a s a m o g M a e k a p r e m a Rimu'. Mada je s t r a h od N e m a k e j o uvek preovlaujuci. u o d g o v o r n i m h r v a t s k i m k r u g o v i m a postoji z a b r i n u t o s t zbog snage i d i n a m i nosti Italije . . . , s

U lanku Pokuaj velike prevare naroda, t a m p a n o m u Proleter-u, organu CK KPJ, br. 1-2 ( j a n u a r - f e b r u a r 1940), iznet je stav CK KPJ p r e m a Sporaz u m u Cvetkovi-Maek i politici njihove vlade. U l a n k u se, izmeu ostalog,
kae:
. . . Narodi Jugoslavije su se borili g o d i n a m a na elu sa r a d n . k l a s o m i KP da d o e do
istinski d e m o k r a t s k o g i n a r o d n o g s p o r a z u m a izmeu n a r o d a Jugoslavije. Srpska i hrvatska
kurtoazija su se sporazumele meu sohom za spas zajednikih gospodarskih interesa od moguih revolucionarnih potresa. Sporazum Uaek-Cvetkovic se tako ispoljio kao prevara radnih
masa i ugnjetenih naroda,
( p o d v u e n o u originalu)
. . Buroazija se n a d a l a da e s p o r a z u m o m izmeu s e b e i d a v a n j e m s l o b o d a svim bur.
p a r t i j a m a uspjeti da p r e v a r i n a r o d e u n j i h o v o j b o r b i za nac. s l o b o d u . Naprotiv, n a c b o r b a
se jo vie zaotrava Drugi na najglavniji zadatak jeste stati na elo porobljenog slovenskog,
makedonskog i crnogorskog naroda, na elo hrvatskog naroda, ija je rtac. oslobodilaka borba
sada dobila svoj novi sutinski oblik: borba za socijalne zahtjeve seljatva, za zemlju, za istinsku
narodnu demokratiju, za potpuno nac. osloboenje.. . ( p o d v u e n o u originalu). Govorei o
pljaki seljaka, d u g o v i m a , p o r e s k i m t e r e t i m a , skupoi, k o n c e n t r a c i o n i m l o g o r i m a , politici
n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a Slovenije, M a k e d o n i j e i Crne G o r e i o izigravanju b o r b e h r v a t s k o g
seljatva, u l a n k u se, d a l j e kae: U s v e m u t o m e b i j e d n u i k l e v e t n i k u ulogu igraju voi HSS
i SDS. Oni ispod ita p r o t u r a j u glasove da su protiv konc. logora, da su za s l o b o d e r a d n i h
masa, da su protiv r a t a itd. - ali da t a k o h o e princ Pavle. S a m i m tim ta g o s p o d a p r i z n a j u
da su se slizali sa z a k l e t i m i p r o v j e r e n i m n e p r i j a t e l j i m a n a r o d a .
B o r b a protiv svih tih d v o l i n j a k a koji su za glavnu svoju u l o g u uzeli p r e v a r u r a d n i k i h ,
seljakih i n a c i o n a l n o p o r o b l j e n i h m a s a d e m o k r a t s k i m p a r o l a m a - moe se u s p j e n o voditi
s a m o p r e k o k o n k r e t n i h akcija . . . "

O n e d o s l e d n i m stavovima dr Maeka i vodstva HSS p r e m a S p o r a z u m u ,

u n u t r a n j o j i s p o l j n u j politici Jugoslavije i orijentaciji HSS moe se videti iz
nekoliko d o k u m e n a t a :
Iz Izvetaju italijanskog generalnog konzula u Zagrebu od 18. j a n u a r a 1940.
vidi se da HSS u p o t p u n o s t i o d o b r a v a lojalne i iskrene izjave p r e d s e d n i k a
Maeka. hrvatskih ministara i vlasti, kao i vodstva HSS u vezi sa p o s e t o m kneza Pavla (Zagrebu - prim. V. T.); da e Maek i k r e n o slediti sadanju unutranju politiku upravljaa, jer su mu d a t a uveravanja da e proiriti k o m p e t e n ciju i teritorijalno p o v e a n j e Banovine Hrvatske (dakle revizija S p o r a z u m a V. T.); da e Hrvati i s k r e n o i v e r n o slediti Beograd i u pogledu spoljne politike
Srba zato to o d g o v a r a hrvatskim n a m e r a m a - obezbeuje prijateljstvo francusko-engleskih d e m o k r a t i j a , saradnju jedne susedne zemlje (Italije) i obezbedenje od ekspanzionistikih tenji druge susedne zemlje ( N e m a k e - p o d v u k a o
V. T ). Maek je rekao: Ako budem pogreio u spoljnopolitikim procenama,
posledice u snositi lino ja, a ne hrvatski narod koji, sticajem okolnosti - to je
dobro - dri dva gvozda u vatri. Hrvatski narod e uvek nai izlaz u politici
Pavelia ( p o d v u k a o V. T.). 18

U Izvetaju italijanskog konzula u Zagrebu Canu od 8. maja 1940. govori se

o inicijativi nekih poslanika HSS za zbliavanje sa Nemakom, e m u se usprotivio predsednik Nezavisne d e m o k r a t s k e stranke ministar Budisavljevi:
t : n e j a s n o m p r e d l o g u p r e d v i d e n o je da se u o k v i r u Seljake s t r a n k e o b r a / u j e j e d n a
.tolerisana' g e r m a n o f i l s k a s t r u j a k a o s r e d s t v o z a k o r e k t u r u a n g l o - f r a n k o f i l s k o g stava Stranke i sa t e n d e n c i j o m da se o b e z b e d i p o d r k a lokalnih n e m a k i h e l e m e n a t a i i n t e r e s a , da se
p r i v u e g r u p a h r v a t s k i h n a c i o n a l i s t a p r o n e m a k i h t e n d e n c i j a , k a o i da se oslabi n a j j a a nacionalistika s t r u j a koju p o d r a v a dr Paveli . . . Kasnije bi se politikoj s t r u j i sa p r o n e m a k o m o r i j e n t a c i j o m d a o o t v o r e n i j i i slubeniji p e a t od s t r a n e Seljake s t r a n k e i D e m o k r a t sko-seljake koalicije (i, e v e n t u a l n o , u d r a v n i m okvirima), sa ciljem da se p r i k l a d n i m pril a g o d a v a n j e m koje n a m e u b u d u e o k o l n o s t i s a u v a hrvatski integritet i s t r a n k a na vlasti.
U vezi s ovim p r i i a g o d a v a n j e m r a z m o t r i o bi se m o g u i razvitak u smislu f o r m i r a n j a jugoslovenske d r a v n e f e d e r a c i j e (Slovenci, Hrvati, Srbi i Bugari) kao n e o p h o d n o g u z a j a m n o g
n a s t a v k a e k o n o m s k i h o d n o s a sa N e m a k o m . ..
Nikakva o d l u k a nije d o n e s e n a . . O i g l e d n o je da je p r e d l o e n o zbliavanje u supr o t n o s t i sa o r i j e n t a c i j o m p r v a k a Seljake s t r a n k e koji stoje na liniji D e m o k r a t s k e d r a v e i
zbog loga su u osnovi protivni zbliavanju sa N e m a k o m . . . ' 9

U vreme kad se privodila kraju prva faza velike n e m a k e ofanzive u Belgiji, Holandiji i Francuskoj, Maek se veto prilagoava novoj situaciji. U
svom Izvetaju od 27'. maja 1940, italijanski poslanik u Beogradu, izmeu ostalog, kae:
.. P o t p r e d s e d n i k M i n i s t a r s k o g saveta Maek s t a r i j e i poznati voda H r v a t s k e stranke . . V e o m a lukav i s p r e m a n za duge staze. P r v e n s t v e n o i. m o g l o bi se rei, iskljuivo zauzet h r v a t s k i m p r o b l e m i m a , a n a r o i t o o n i h koji se njega tiu. P r e d u z i m a nagle p o t e z e u
s p o l j n o j politici kad mu izgleda da se p o d u d a r a j u sa h r v a t s k i m i n t e r e s i m a , a d r u g i nek se
snalaze k a k o znaju. Sve u s v e m u , on u vladi p r e d s t a v l j a b o m b u sa a k t i v i r a n i m u p a l j a e m
M e u t i m , o p a s n o s t je d u g o t r a j n a Pre n e k o l i k o meseci je izgledalo da eksplozija moe usledili svakog asa Maek d a n a s p r e d s t a v l j a n e k u vrstu vestalke koja dri u p a l j e n u b u k t i n j u
i preti. M e u t i m , spoljni d o g a a j i su d a n a s jai od njega . . . 20

Da ne bi p r e k i n u o kontinuitet svojih o d n o s a sa Italijom, tzv. Hrvatski nacionalni komitet je 10. j u n a 1940. godine (tj. na dan kada je Italija objavila rat
Francuskoj i Velikoj Britaniji) uputio Apel Canu za p o m o i podrku Italije
pri stvaranju Nezavisne drave Hrvatske, koji d a j e m o u Prilogu 3. 21
O r i j e n t a c i | a p r e m a N e m a k o j rasla je sve vie. n a r o i t o posle p o b e d o n o s n e d r u g e faze
n e m a k i h o p e r a c i j a i kapitulacije F r a n c u s k e u j u n u 1940 godine, a protusrpski ispadi (podv u e n o u originalu) na p o d r u j u B a n o v i n e H r v a t s k e sve su se vie m n o i l i . . . S r e d i n o m j u n a
1940. o s n o v a n a je u Zagrebu H r v a t s k a nacionalsocijalistika stranka ( p o d v u e n o u originalu), o k o koje su se stali o k u p l j a t i faistiki p r o o s o v i n s k i e l e m e n t i . Iz te s r e d i n e p r o t u r a l e
su se s v a k o j a k e a l a r m a n t n e vijesti protiv Kraljevine Jugoslavije, a velialo se Osovinu. Odatle se p r e n o s i l o sve glasnije k a k o nacistika N j e m a k a i faistika Italija t r e b a da d o n e s u Hrv a t s k o j p u n o o s l o b o e n j e i da tek s te s t r a n e t r e b a iekivati n a p r e d a k Hrvatske, itd. Faizam se tu slavio k a o nova vjera i t o m e s l i n o . "

Vec u avgustu, kada je Nemaka bila na vrhuncu moi, a prikljuila joj

se i Italija objavom rata poraenoj Francuskoj u junu 1940, nemaki poslanik
u Beogradu je 30. avgusta iste godine obavestio Vrhovnu k o m a n d u Vermahta
da e beki jesenji sajam posetiti najblii saradnici hrvatskog voe i potpredsednika vlade Maeka, ministar trgovine Andres i potpredsednik HSS A. Kouti, da bi se u razgovoru sa e m i n e n t n i m nemakim linostima obavestili o
n e m a k o m slavu p r e m a hrvatskom p r o b l e m u i o italijanskoj politici p r e m a
Hrvatskoj. . . . Obojica se u poslednje vreme pokazuju kao izrazito prijateljski raspoloeni prema N e m a k o j . . . verovatno e isticati hrvatsku zaslugu za
ouvanje jugoslovenske neutralnosti i kao dokaz za to sluie im prijateljski
stav hrvatskog rukovodstva p r e m a Nemakoj. To je s a m o utoliko tano to

estoka n e n a k l o n o s t Hrvata da se b o r e za jugoslovenske interese predstavlja

u s a m o j vladi zaista j a k u garanciju protivu svake r a t n e politike. Inae krug
o k o Maeka jo i d a n a s izbegava jasnu, p r e m a Osovini prijateljski n a k l o n j e n u
politiku i tei da zadobije prijateljstvo N e m a k e koje bi posluilo s a m o kao
zatita od Italije .. . 2 3
U svom p i s m u od avgusta 1940. godine Centralni komitet KPJ, n a p o m i n j u i da se navrila godina od k a k o su predstavnici s r p s k e i h r v a t s k e buroazije
26. avgusta prole godine sklopili tzv. Sporazum Cvetkovi-Maek, istie da
su komunisti od s a m o g p o e t k a izraavali svoju s u m n j u u to da e taj Sporazum d o n e t i koristi h r v a t s k o m n a r o d u , jer je stvoren bez uea n a r o d a , kao
k o m p r o m i s izmeu srpske i hrvatske gospode, da je to neka vrsta primirja,
pa i saveza s r p s k e i h r v a t s k e buroazije u borbi protiv n a r o d a , radi podele
vlasti. Meutim, ta samozvana n a r o d n a vlada u toku 1940. godine uinila
je takva dela koja n a d m a u j u i dela p r e t h o d n i k a Stojadinovia, Jevtia itd.
Umesto s l o b o d e i d e m o k r a t i j e , zabranila je r a d n i k u t a m p u , stvorila koncentracione logore za o n e koji su joj izgledali opasni, prevarila je n a r o d d a c e ispraviti ranije n e p r a v d e i u m e s t o toga zavodi r e f o r m e po uzoru na italijanski
faizam i n e m a k i nacional-socijalizam. Ta vlada preti da zabrani d e l o v a n j e
klasnog sindikalnog pokreta, ona ispoljava neprijateljsko dranje p r e m a SSSR,
iako je uspostavila d i p l o m a t s k e i trgovake odnose; o n a s a m a die c e n e ivotnim n a m i r n i c a m a p u t e m raznih u r e d a b a , liferujui te n a m i r n i c e u neogranienim koliinama Italiji i Nemakoj, guei radnike trajkove. Hrvatska gosp o d a prevarila su hrvatski n a r o d . . . o t k a k o u Hrvatskoj vladaju hrvatska gospoda. hrvatski radni narod grada i sela nije vidio nikakva d o b r a . . . Hrvatska
g o s p o d a su kroz 20 godina b o r b e hrvatskog n a r o d a protiv velikosrpske hegemonije i ugnjetavanja stalno d e m a g o k i trubili da oni vode hrvatski narod
u b o r b u za nacionalnu r a v n o p r a v n o s t i slobodu . . . A ta je hrvatski n a r o d vidio u toku ove godine, o t k a k o vladaju hrvatska g o s p o d a ? Umjesto s l o b o d e i
d e m o k r a t i j e , hrvatska su g o s p o d a o d m a h poeli m a j m u n i s a t i talijanskim faistima i n j e m a k i m nacional-socijalistima, stvarajui u n i f o r m i s a n e organizacije pod nazivom Seljake zatite i Graanske zatite da p o m o u tih etnika teroriziraju n a r o d na selu i u gradu i da se p o m o u njih odre na vlasti . . .
U Dalmaciji i u m n o g i m d r u g i m krajevima obilazili su od kue do kue andari i zatitnici (pripadnici Zatite - V. T.) prije izbora, pretei zatvorom i
k o n c e n t r a c i o n i m logorima, mobilizacijom i batinama, a k o seljaci nee glasati
za liste HSS. U Omiu su plaali glasove 250-300 din .. , 2 4 itd.
Dok su bili u opoziciji HSS-ovci su n a p a d a l i korupcionatvo . b e o g r a d s k e arije'.
Osuivali su svoje politike p r o l i v n i k e za pljaku n a r o d n e i m o v i n e i z g r t a n j e kapitala zloup o t r e b o m drav ne v lasti. A k a d a su, p o s l e S p o r a z u m a C v e t k o v i - M a e k , s a m i doli na vlast,
m n o g i od tih r a n i j e o g o r e n i h p o b o r n i k a protiv k o r u p c i o n a t v a upali su i s a m i u to. U javnosti na p o d r u c i u B a n o v i n e H r v a t s k e nije se moglo sakriti k a k o su m n o g i .poslovni ljudi'
o t p o e l i da sve vie i s k o r i c a v a j u svoje politike veze s vladom, k a k o su se i neki lanovi iz
s a m o g vodstva HSS bogatili tskoriavajui svoj politiki poloaj. Bilo je p o z n a t o da su se
pri t o m e slali sve jae isticati p o n e k i ljudi o k o s a m o g Maeka. Pokazalo se da i z m e u s t a r i h
i novih k o r u p c i o n a a n e m a n i k a k v e b i t n e razlike. 2 6

Stab Primorske armijske oblasti, u svom m e s e n o m izvetaju od 3. oktobra 1940. godine o situaciji na teritoriji ove oblasti, izmeu ostalog, kae da
-Pavelicevska akci|a uzima sve vie m a h a , u b a c u j u i razne letke i b r o u r e , u k o j i m a se
iznose a l a r m a n t n e vesti i g o v o r i o s i g u r n o m i s k o r o m o s t v a r e n j u h r v a t s k e d r a v e uz p o t p o r u
sila Osovine Pavelievci n a p a d a j u vojsku i u c r n i m b o j a m a iznose s t a n j e u n j o j t a k o da e
u d a n o m m o m e n t u , ne s a m o o r g a n i r a z n i h vlasti, ve i svi vojnici sa o r u j e m stupiti na nji-

hovu s t r a n u Pa ipak za p r o t i v d r a v n e a k t e vlasti p r e k r i o c e k a n j a v a j u sa po 5 do 10 d a n a

zatvora ili n o v a n o i na l o m e se s a m o o s t a j e , d o k se ova p r o t i v d r a v n a akcija sve vie i r i . . .
j e r s e d o s a d a nije k o n k r e t n o nita ozbiljnije p r e d u z i m a l o d a s e o v o m e zlu s t a n e n a p u t . . .
S d r u g e s t r a n e , ne m o e se govoriti ni da HSS n e t o k o n s t r u k t i v n o radi. I o n a sa svoje s t r a n e
u r a z n i m govorima, d o a p t a v a n j i m a i u n o v i n s k i m l a n c i m a p o m i n j e sve veu nezavisnost
H r v a t s k e i p r o i r e n j e H r v a t s k o g teritorija, istie i n d i v i d u a l n o s t H r v a t s k o g n a r o d a , osniva
organizacije .Hrvatskog j u n a k a ' (organizacija s r e d n j o k o l s k e o m l a d i n e u Hrvatskoj). Osnovali su je i n j o m e rukovodili e k s t r e m n i krugovi k a t o l i k o g klera koji u p r o g r a m u ima .ostv a r e n j e Starevievih k o n c e p c i j a ' (ovo isto g o v o r e i pavelievci), vrSi i dalje p r e m e t a n j e nacionalista i p r o g o n i s o k o l e na s v a k o m k o r a k u .. . Na s o k o l e su se o k o m i l i i f r a n k o v c i i
HSS . .. Hrvati j u g o s l o v e n s k e o r i j e n t a c i j e i Srbi svakim d a n o m doivljavaju r a z n a ikaniranja . . . S v a k o d n e v n i su s u k o b i i i z m e u pristalica HSS, n e k e organizacije su r a s p u t e n e i u
n j i m a se s p r o v o d i reorganizacija, a s v e m u l o m e je uzrok r a z o a r a n j e l a n o v a partije zbog
n e i s p u n j a v a n j a d e m a g o k i h o b e a n j a vodstva iz v r e m e n a o p o z i c i o n e b o r b e . L'sled toga prelaze n j i h o v e pristalice u p a v e l i e v c e i k o m u n i s t e . . 2 8

Uoi rata, u p r e d v e e r j u s u k o b a dva imperijalistika bloka, Maek je vodio politiku ljuljake. lavirajui izmeu njih i nastojei da se ne zameri ni
j e d n o j ni d r u g o j strani; zato je i m a o stalno svoje ljude i kod j e d n i h i kod drugih. Do p o e t k a d r u g o g svetskog rata vie se oslanjao na zapadni blok, a posle
Hitlerovog p o b e d o n o s n o g p o h o d a po Evropi 1939/40, na sile Osovine kojima
ostaje p o t p u n o privren sve do 1943. kada je bila oigledna p o b e d a antihitlerovske koalicije. Zato se opet brzo p r i k l a n j a anglo s a k s o n s k o m bloku, oekujui da ce - pod njegovim okriljem - preuzeti vlast u NDH u m e s t o Pavelia.
Takav je bio put izdaje Maeka i njegove g r u p e o k u p l j e n e u vodstvu s t r a n k e
HSS i povezane sa klerofaistima, f r a n k o v c i m a , u s t a a m a i d r u g i m teroristikim organizacijama.
Kada se r a t n a o p a s n o s t sve vie pribliavala Jugoslaviji, pravci HSS - Maek, Kouti i drugi - davali su izjave iz kojih se moglo jasno videti da kapitalistika klasa Hrvatske, u sluaju r a t n e opasnosti, nee braniti integritet jugoslovenske drave. 2 7
Protestvujui protiv poziva obveznika na vebu 1939, Kouti je pred skupom hrvatskih zastupnika 8. svibnja 1939. izjavio:
Nije h r v a t s k o n a r o d n o z a s t u p s t v o p i t a n o k a m o sinovi H r v a t s k o g n a r o d a i m a j u ii.
gdje imaju sluiti, koliko sluiti, k a k o imaju p u k u nositi, n e g o se i m a j u k a o r o b l j e pozvati,
kao s t o k u ima ih se vui t a m o u k a s a r n e , o b u i ih. n a o r u a t i i slati b o g zna k a m o . Hrvatski
n a r o d , m e u t i m , d o v o l j n o je zrio i d o v o l j n o svjestan svojih n a r o d n i h prava, da o d l u n o odbije ovakav p o s t u p a k i o v a k v o ponienje. Na t o m e s k u p u Kouti. Maek i u t e j ponovili
su svoj zahtev za g r a n i c o m na Drini, uz b u r n o o d o b r a v a n j e i pljesak svih p r i s u t n i h poslanika. 2 8 1 dalje: Posve je razumljivo, da bi h r v a t s k i n a r o d u t a k v o j situaciji u v a o s a m o svoju
kou. Jer. b u d i m o iskreni, m o g u li naa b r a a (misli na s r p s k i n a r o d - p r i m e d b a V. T.) sa kojom s m o tolika zla doivjeli, apelirali na n a e b r a t s t v o u asu, k a d a im voda d o e do grla?
Ne! O n d a n e k a s v a t k o p o v u e k o n s e k v e n c e .
H r v a t s k a je prije 20 godina izgubila svoju slob o d u u g r e v i m a Evrope. O n a u grevima te iste Evrope, m o r a s a d a dobiti o p e t svoju slo29
bodu.

Prema Hoptneru:
S p o r a z u m C v e t k o v i - M a e k od 26. a v g u s t a 1939. g o d i n e tek t o je bio p o e o svoj rad
na s m i r i v a n j u . Razdor i z m e u S r b a i H r v a t a t r a j a o je d v a d e s e t g o d i n a i m a l o je o d g o v o r n i h
lanova j u g o s l o v e n s k o g d r u t v a mislilo da bi S p o r a z u m m o g a o p o p r a v i t i t e t e za v r e m e man j e o d jedne generacije. T r e b a l o b i n a j m a n j e toliko v r e m e n a d a p r o e d a s e h r v a t s k e n a d e
u s e p a r a t i z a m i s r p s k e c e n t r a l i s t i k e tradicije p r e o b r a z e u naviku na k o n s t r u k t i v a n zajedniki rad za j e d n u u j e d i n j e n u Jugoslaviju Sada. g o t o v o p r e k o n o , p u i n j e g o v e posledice
p r o u z r o k o v a t i su r a s c e p d a l e k o veih r a z m e r a n e g o t o je ikad ranije p o s t o j a o . 3 0 I dalje:
K r a t k o t r a j n o p o l i t i k o j e d i n s t v o Jugoslavije, p o s t i g n u t o u s r p s k o - h r v a t s k o m Sporazumu od 1939. nije moglo da izdri udar osovinske invazije. Namesnistvo je tek bilo poelo
da vri o n o to je m o n a r h i j a t r e b a l o da uini m n o g o g o d i n a ranije - u i e d i n j e n j e n a r o d a u

okviru d e m o k r a t s k i h u s t a n o v a . T r e b a l o je j o j e d n a g e n e r a c i j a da p r o d e u m i r u da bi se izg r a d i l a d e m o k r a t s k a d r a v a i uvrstile veze izmeu m o n a r h i j e i n a r o d a . T r e b a l o je u n a j m a nju r u k u da d o e j e d n a nova g e n e r a c i j a patriota, koji bi se s m a t r a l i J u g o s l o v e n i m a . a ne Srbima, H r v a t i m a ili Slovencima; bilo ih je suvie m a l o koji su mislili o celini, a suvie m n o g o
koji su mislili o d e l o v i m a . Od svoga p o e t k a , j u g o s l o v e n s k a drava bila je o m e t a n a u s v o m e
razvoju od ljudi o g r a n i e n i h p o g l e d a i lienih p o t r e b n e gipkosti, koji nisu pokazivali n i k a k v e
sposobnosti da rade zajedno za opte dobro.3'

Iako u ovim k o n s t a t a c i j a m a ima dosta istine, ipak treba primetiti da

H o p t n e r ne shvata pravilno reavanje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji.
Dr Ljubo Boban, na kraju svoje knjige Sporazum Cvetkovi-Maek, pravilno je konstatovao:
. .. O c j e n j u j u c i to ( S p o r a z u m C v e t k o v i - M a e k - p r i m . V. T.) k a o prvi k o r a k ka razb i j a n j u h e g e m o n i s t i k o g sistema. KPJ j e ukazivala n a p o t r e b u d a s e t a j s i s t e m razbije d o kraja i da se pozitivne t e n d e n c i j e S p o r a z u m a p r o i r e i na d r u g e n a r o d e Jugoslavije. M e u t i m ,
u b r z o s e p o k a z a l o d a S p o r a z u m o d njegovih a k t e r a nije bio p r v e n s t v e n o t a k o z a m i l j e n , ve
da je on. zbog o k o l n o s t i u kojima je do njega dolo, bio sklopljen iz d r u g i h m o t i v a i i m a o
d r u g e ciljeve. Pokazalo se da su i h r v a t s k a i s r p s k a buroazija (pa i o n a koja u S p o r a z u m u
nije uestvovala, ali g a j e ipak na svoj nain o d o b r a v a l a ) sklopile k o m p r o m i s da bi se mogle
sigurnije postaviti u o p a s n o s t i m a k o j e su nailazile za Jugoslaviju i b u r o a s k i p o r e d a k u n j o j
S r p s k a buroazija stupila je u k o m p r o m i s da bi, koliko je to u n o v o j situaciji bilo m o g u e
vie, ipak o u v a l a h e g e i n o n i s t i k e pozicije, a k o ne vie toliko u o d n o s u na H r v a t s k u , a o n d a
u o d n o s u na ostali d i o drave. I d o k je s r p s k a buroazija sklopila S p o r a z u m da bi o u v a l a
pozicije, h r v a t s k a j e t o uinila d a b i pozicije stekla . . . "

U Pregledu istorije Saveza komunista Jugoslavije o S p o r a z u m u se, izmeu

ostalog, kae:
. .. S p o r a z u m o m C v e t k o v i - M a e k nije bilo r e e n o n i j e d n o s u t i n s k o p i t a n j e politikog ivota u Jugoslaviji. S t v a r a n j e m B a n o v i n e H r v a t s k e nije se ni u e m u p o b o l j a o p o l o a j
h r v a t s k o g n a r o d a . H r v a t s k i n a r o d i, p r e svega, m a s e r a d n o g seljatva, mogli su se na o s n o v u
vlastitog iskustva uveriti da je taj S p o r a z u m bio u i n t e r e s u s a m o h r v a t s k e buroazije, a da
je i p r i v r e d n i i politiki poloaj r a d n i h ljudi p o s t a o j o tei. V o d s t v o H r v a t s k e s e l j a k e stranke nije i s p u n i l o ni jedan od m n o g o b r o j n i h z a h t e v a koje je dugi niz g o d i n a isticalo u s v o m e
p r o g r a m u i o k o kojih je o k u p l j a l o m a s e h r v a t s k o g n a r o d a . B a n o v i n a H r v a t s k a je svojim
r e a k c i o n a r n i m m e r a m a ila i d a l j e od vlade Milana Stojadinovia. Sve je to u b r z a l o p r o c e s
d i f e r e n c i r a n j a u s a m o j H r v a t s k o j s e l j a k o j s t r a n c i i p r o c e s t r e n j e n j a r a d n i h slojeva Hrvatske. S d r u g e s t r a n e , b u r o a s k e o p o z i c i o n e p a r t i j e u Srbiji, koje su r a n i j e s H S S s a i n j a v a l e
U d r u e n u opoziciju, nale su se posle S p o r a z u m a C v e t k o v i - M a e k u n e z a v i d n o m poloaju.
V l a d a j u o j koaliciji s r p s k e i h r v a t s k e buroazije o n e nisu bile p o t r e b n e k a o p a r t n e r i u vlasti;
bez o d r e e n i h i smelijih k o n c e p c i j a u u n u t r a n j o j i s p o l j n o j politici, te p a r t i j e su gubile uticai na m a s e r a s p o l o e n e za b o r b u . Pokazalo se da su n j i h o v e d e m o k r a t s k e krilatice o men j a n j u Ustava i o sazivanju U s t a v o t v o r n e s k u p t i n e , o socijalnim i e k o n o m s k i m p r a v i m a nar o d a - o b i n a d e m a g o g i j a . U takvim u s l o v i m a su n a j a k t i v n i j e u tim s t r a n k a m a p o s t a l e o n e
s n a g e koje se u sutini n i k a d a nisu o d r i c a l e u n i t a r i z m a i v e l i k o s r p s k e h e g e m o n i j e i koje su
posle S p o r a z u m a C v e t k o v i - M a e k i s t u p a l e sa ovinistikih pozicija, b r a n e i u g r o e n o Srpstvo i zovuci Srbe na o k u p da b r a n e srpsku B o s n u i H e r c e g o v i n u i Vojvodinu od hrvatske opasnosti. Njihova vodstva r a s p a d a l a su se na g r u p e i k l u b o v e sa sve m a n j i m uticajem u narodu..
Takva politika k r e t a n j a u zemlji u b r z o su pokazala da je s a m o K o m u n i s t i k a partija
ostala i dalje d o s l e d n a svom r e v o l u c i o n a r n o - d e m o k r a t s k o m i a n t i f a i s t i k o m p r o g r a m u .
N a r o d n e m a s e su se sve vie na s v o m vlastitom p o l i t i k o m iskustvu u v e r a v a l e da je KPJ je13
d i n a istinski d e m o k r a t s k a politika s n a g a u zemlji.

U n a v e d e n o j oceni se za stanje u Jugoslaviji s p r a v o m o p t u u j u i hrvatska,

i srpska buroazija, i sve b u r o a s k e partije, a p r e m a n a v e d e n i m d o k u m e n t i ma j a s n o se vidi da su i srpska i hrvatska buroazija bile n e i s k r e n e j e d n a prema drugoj, ak i n e p o s r e d n o posle zakljuenja S p o r a z u m a avgusta 1939. godine, bez obzira na o b o s t r a n e izjave o saradnji i lojalnosti u vladi Cvetko-

vi-Maek. P r e m a d o g a a j i m a koji su se odigravali u Hrvatskoj Banovini posle S p o r a z u m a sve do aprilskog rata, u s a m o m ratu i posle njega, m o e se utvrditi d a j e dvolino dranje vodstva HSS bilo oiglednije. To p o t v r u j e i ve
p o m e n u t a i u Prilogu 2 data Strogo poverljiva okrunica vodstva HSS iz 1939,
n e p o s r e d n o posle S p o r a z u m a , iako se p o n e g d e pokuava da se o s p o r i autentino n j e n o postojanje. U stvari, ta Okrunica je predstavljala o s n o v n u platf o r m u za razbijanje .Jugoslavije koju su sprovodili ovinistiki, r e a k c i o n a r n i
i separatistiki krugovi, n a r o i t o u Hrvatskoj Banovini. Karakteristino je da
su dogaaji u toku 1971. g o d i n e u Hrvatskoj do 21. sednice Predsednitva SKJ
j a s n o pokazali da su ciljevi te p l a t f o r m e bili p o t p u n o slini, pa ak u pone e m u i prevazieni u p o k u a j i m a za izvoenje k o n t r a r e v o l u c i j e p u t e m tzv.
masovnog pokreta (u Okrunici - n a r o d n o g pokreta) O t o m e je u Vjesniku
u srijedu br. 1029, Zagreb, 19. 1 1972, novinar D. S. na str. 8 - 1 0 izvrio temeljito u p o r e e n j e o n o g a to se p r e d v i a l o u toj Okrunici sa o n i m to se dogaalo u toku 1971. godine i to je t r e b a l o jo uraditi. U svom lanku Nepromijenjena sr nacionalizma - ovinistike i separatistike tendencije u svjetlu
Izvatka iz jedne strogo povjerljive okrunice hrvatskoga narodnog pokreta iz
1939. g. izmeu ostalog se kae:
Z a p a n j u j u a slinosl o s n o v n i h a n t i j u g o s l a v e n s k i h i s e p a r a t i s t i k i h teza j e d n o g a dok u m e n t a iz 1939. g o d i n e i teza koje su se. sve d o n e d a v n o , m o g l e uli od g l a s n o g o v o r n i k a tzv.
m a s o v n o g p o k r e t a p o k a z u j u , u n a t o p o t p u n o razliitim p o v i j e s n i m u v j e t i m a u k o j i m a se
javljaju, d a j e h r v a t s k i n a c i o n a l i z a m i ovinizam, k a o i nacionalizam i ovinizam u bilo k o j e m
n a r o d u , p o j a v a koja je o p a s n a za j e d i n s t v o naih n a r o d a , k a o i za s a m o p s t a n a k h r v a t s k o g a
naroda.34

Za svoju h r o n i k u Anatomija zavjere, a u t o r o r e Liina, u m e s e n i c i m a

zagrebakog Fokusa br. 9, 10, 11, 12, za 1981. i br. 1 za 1982, a nastavlja se
dalje, v e o m a o p i r n o iznosi politiku situaciju u SR Hrvatskoj 1971. godine
(koristei se novinskim l a n c i m a iz jugoslavenske i i n o z e m n e t a m p e , suds k o m i d r u g o m d o k u m e n t a c i j o m iz tog v r e m e n a , l a n c i m a iz nacionalistikih
glasila i listova antijugoslavenske faistike emigracije u Z a p a d n o j Evropi i
nekim p r e k o m o r s k i m zemljama, te knjigama Nacije i m e u n a c i o n a l n i odnosi Stipe Suvara i ideje m a s o v n o g p o k r e t a u HrvatskojIvana Peria, a osobito izvjetajem o stanju u SKH u o d n o s u na p r o d o r nacionalizma u njegove
redove, koji je prihvaen na 28. sjednici CK SKH. 8. svibnja 1972. godine. Autor se t a k o e r koristio i d r u g i m p r i s t u p a n i m d o k u m e n t i m a to govore o
borbi protiv nacionalistikih, ovinistikih, separatistikih i kontrarevolucionarnih e l e m e n a t a u zemlji). Iz te o b i m n e h r o n i k e ovde se iznosi s a m o poetni
d e o iz br. 9181, pod naslovom Masovni pokret u slijepoj ulici izdaje, koji na
str. 30 i 31 glasi:
Snana i agresivna eskalacija nacionalizma u SR Hrvatskoj u poetku sed a m d e s e t i h godina i p o k u a j nasilnog i n a u g u r i r a n j a ideologije a m o r f n o g a
masovnog pokreta u njezin drutveno-politiki, e k o n o m s k i , k u l t u r n i i javni
ivot imali su sva poznata obiljeja organizirane k o n t r a r e v o l u c i j e krajnji cilj
koje je bio izazivanje g r a a n s k o g rata u zemlji i razbijanje socijalistike, sam o u p r a v n e i n e s v r s t a n e Jugoslavije.
U sprezi s h r v a t s k o m faistikom emigracijom i d r u g i m neprijateljskim
e l e m e n t i m a u zemlji, nacionalistike snage, o k u p l j e n e u Matici hrvatskoj kao
jezgri masovnog pokreta i p o t p o m o g n u t e i o h r a b r e n e od frakcijske skupine u r u k o v o d s t v u SK Hrvatske, p o k r e n u l i su iroku zavjeru protiv nacionalnog interesa, s l o b o d e i nezavisnosti hrvatskog n a r o d a i njegove b o r b e za vlas-

titi socijalistiki progres, nudei mu restauraciju g r a a n s k o g a klasnog drutva i na toj idejnoj osnovi rjeavanje n a c i o n a l n o g pitanja i reformu drutveno-politikih i e k o n o m s k i h odnosa. Bio je to z a p r a v o otvoreni poziv na
d e s t r u k c i j u koji je t r e b a o stvoriti sve uvjete za politiki i privredni kaos u
zemlji, p r e t p o s t a v k e za njihovo nacionalistiko-separatistike k o n c e p c i j e i,
naposljetku, za njihov dolazak na vlast.
Propagirajui tezu o hrvatskoj n a c i o n a l n o j dravnosti, koja je z a p r a v o vodila dezintegraciji federacije, i zalaui se za neogranieni i nedjeljivi nacionalni suverenitet, dakle za nacionalnu iskljuivost i netrpeljivost p r e m a drugim n a r o d i m a i n a r o d n o s t i m a , hrvatski su nacionalisti, kao i prije e t r d e s e t
godina, bezobzirno izdali interese svojeg n a r o d a , pokuavi se jo j e d n o m poigrati njegovom s u d b i n o m i njegovom historijskom svijeu o s a m o o d r e i v a nju i s l o b o d n o m u i r a v n o p r a v n o m u mjestu u socijalistikoj zajednici n a r o d a
i n a r o d n o s t i Jugoslavije.
Koristei se politikom taktikom p o s t u p n o g n a s t u p a n j a hrvatski je nacionalizam n a s t o j a o uspostaviti totalitarnu d r u t v e n u klimu i u takvoj atmosferi nacionalistikog t e r o r a i histerije omoguiti n e s m e t a n i p r o d o r sebi svojstvene ideologije, koja je ila ne s a m o za tim da devalvira i negira tekovine
revolucije i p o r a t n o g a socijalistikog razvitka, nego i bila na liniji razbijanja
integriteta Jugoslavije. Stanovite realne tekoe, p r o b l e m e , zastoje i kolebanja u razvitku s a m o u p r a v l j a n j a , ali i u m e u n a c i o n a l n i m o d n o s i m a , nacionalisti su vjeto i smiljeno koristili za p r o p a g i r a n j e svojih politikih teza od kojih su glavne bile: da se Hrvatsku dugi niz godina sistematski i smiljeno ekonomski pljaka i da, zbog toga to se koi njen privredni razvoj i rast. o n a sve
vie e k o n o m s k i stagnira i u o d n o s u na d r u g e r e p u b l i k e i p o k r a j i n e neprest a n o nazaduje; d a j e Jugoslavija (shvaena kao s k u p saveznih institucija i kao
dravna zajednica uope) t a m n i c a Hrvatske u kojoj se gui svaki osjeaj hrvatstva; da se progoni i dekroatizira hrvatski jezik i k u l t u r a o p e n i t o i, k a o
v r h u n a c svega, da su Srbi u Hrvatskoj vladajui n a r o d koji je silom n a m e t n u o
svoju d o m i n a c i j u .
U sklopu takve politike taktike hrvatskog nacionalizma pojavio se i zahtjev za p r e b r o j a v a n j e m na n a c i o n a l n o j osnovi: p o k r e n u t a je n e v i e n a haranga protiv Srba u Hrvatskoj, a d r u g e se n a r o d e i n a r o d n o s t i pokualo, po identinom receptu, svesti na g r a a n e drugog reda. Takvo agresivno n a s t u p a n j e
hrvatskog nacionalizma, o p t u b e za politiku d o m i n a c i j u Srba u H r v a t s k o j i
sijanje netrpeljivosti i m r n j e p r e m a s r p s k o m n a r o d u , ali i d r u g i m n a r o d i m a
i n a r o d n o s t i m a (to je najgori nain vrijeanja vlastite nacije) o d m a h su iskoristili srpski nacionalisti i, traei organizacijski oslonac u SKD Prosvjeta
(po uzoru na svoj hrvatski p a n d a n u Matici hrvatskoj), pozvali na okup. Ubrzo su se pojavili razliiti proetniki elementi, pojedini predstavnici tradicionalistike inteligencije srpske n a r o d n o s t i u Hrvatskoj, koji zagovaraju specific ni nacionalistiki separatizam . . .
Prema tome, i ovo je j e d a n od dokaza d a j e Strogo poverljiva o k r u n i c a
iz 1939 godine posluila kao osnov na p l a t f o r m a m a s o v n o g p o k r e t a 1971, tim
pre to je, u stvari, potekla iz redova HSS .i zduno p r i h v a e n a od ustaa, kriara. frankovaca i klerikalskih elemenata.
1/ ovoga i poslednjih d o g a a j a na Kosovu, i to u eri izgradnje socijalizma,
moe se izvui zakljuak da su nacionalizam, ovinizam i s e p a r a t i z a m u svim
s r e d i n a m a najopasniji predstavnici k o n t r a r e v o l u c i j e i da se u k o r e n u mogu
suzbijati i o n e m o g u i t i m a k s i m a l n o m b u d n o u i d o s l e d n i m s p r o v o e n j e m

naeg Ustava o p o t p u n o j r a v n o p r a v n o s t i svih naih n a r o d a i narodnosti, uz

n e p r e k i d n o razvijanje jugoslovenskog patriotizma i zajednitva.
U cirkularu Tri godinjice, n a p i s a n o m k r a j e m avgusta 1940.i objavljenom pod
naslovom Komunike CK KPJ i u Proleteru br. 7 - 8 za a v g u s t - s e p t e m b a r
1940, izmeu ostalog, kae se:
I
Pod konac avgusta i p o e t k o m s e p t e m b r a ove godine p a d a j u godinjice k r u p n i h politikih dogaaja. Dvadeset treeg avgusta navrilo se ravno godinu d a n a o t k a k o je stvoren pakt o nenap a d a n j u izmeu Sovjetskog Saveza i Njemake. Prvog s e p t e m b r a pada godinjica drugog imperijalistikog rata. a 26. augusta navrila se godina o t k a k o je sklopljen takozvani s p o r a z u m Srba
i Hrvata...
U
Trea godinjica koja se navrila ov ih d a n a jeste tzv. s p o r a z u m koji su stvorili Cvetkovic-Maek. tj. p r e d s t a v n i c i s r p s k e i h r v a t s k e buroazije 26. a u g u s t a prole godine. Mi k o m u nisti s m o ve o d m a h t a d a izraavali svoju s u m n j u u to da e taj s p o r a z u m d o n i j e t i koristi
h r v a t s k o m n a r o d u , jer je bio s t v o r e n bez uea n a r o d a , j e r je taj s p o r a z u m znaio k o m p r o mis i z m e u s r p s k e i h r v a t s k e g o s p o d e , znaio je n e k e vrste ne s a m o p r i m i r j a n e g o i saveza
m e d u s r p s k o m i h r v a t s k o m b u r o a z i j o m u b o r b i protiv r a d n o g n a r o d a , z n a i o je p o d j e l u
vlasti i p l j a k e m e u s r p s k o m i h r v a t s k o m g o s p o d o m . Na alost, naa se s u m n j a odvie b r z o
obistinila; rezultati su p o r a z n i za sve o n e koji su od toga s p o r a z u m a oekivali n e t o koristi
za n a r o d . Vlada C v e t k o v i - M a e k koja je sebi s n e p r a v o m n a d j e l a ime n a r o d n a vlada, izvrila je u t o k u ove g o d i n e takvih djela koja n a d m a u j u i d j e l a n j e n i h p r e t h o d n i k a Stojadinovia. Jevtia itd
1) U m j e s t o s l o b o d e i d e m o k r a c i j e , o k o j o j su s t a l n o govorili s a d a n j i vlastodrci dok
su bili u opoziciji, oni su, im su doli na vlast zabranili svu radniku tampu, stvorili su
k o n c e n t r a c i o n e logore i bacili u njih sve o n e koji su im izgledali opasni.
2) Pojaali su t e r o r protiv r a d n o g n a r o d a , koji je d i g a o svoj glas protiv r a t a i protiv skupoe. Vlada C v e t k o v i - M a e k prolila je n a r o d n u krv u zimu 1939/40. na u l i c a m a B e o g r a d a ,
Zagreba. Splita. P o d g o r i c e i na m n o g i m d r u g i m m j e s t i m a u zemlji.
3) Vlada C v e t k o v i c - M a e k prevarila je n a r o d : o n a ne misli da izvri o b e a n j a d a t a nar o d u pri d o l a s k u na vlast, a to su: da ispravi n e p r a v d e koje su n a n e s e n e n a r o d u od prolih
reima, d a d a d e n a r o d u n j e g o v a d e m o k r a t s k a p r a v a i p o b o l j a e k o n o m s k o s t a n j e Naprotiv,
vlada C v e t k o v i c - M a e k stvara n e k e r e f o r m e po u z o r u talijanskog faizma i n j e m a k o g nacionalsocijalizma.
4) Vlada C v e t k o v i - M a e k ugrabila je sve institucije klasrtom s i n d i k a l n o m p o k r e t u i
d a l a ih u r u k e svojim p o s l o d a v a k i m s i n d i k a l n i m o r g a n i z a c i j a m a i prijeti da p o t p u n o zabrani d j e l o v a n j e k l a s n o g s i n d i k a l n o g p o k r e t a .
5) Vlada C v e t k o v i - M a e k je. d o d u e , pod p r i t i s k o m n a r o d a priznala SSSR i uspostavila d i p l o m a t s k e i t r g o v i n s k e o d n o s e , ali o n a na d j e l u p o k a z u j e svoje n e p r i j a t e l j s k o d r a n j e
p r e m a zemlji socijalizma, j e r ne dozvoljava i p o t a j n o n a r e u j e da se z a b r a n j u j u knjige o
SSSR-u. a B a n o v i n a H r v a t s k a i p o p Koroec z a b r a n i e s t v a r a n j e d r u t a v a p r i j a t e l j a Sovjetsk g Saveza, d o i m ve p o s t o j e o d a v n o i s l o b o d n o se o r g a n i z u j u d r u t v a p r i j a t e l j a Njemake. Italije. Engleske itd.
6) Vlada C v e t k o v i - M a e k die s a m a cijene ivotnim n a m i r n i c a m a p u t e m raznih ured a b a . s a m a s t v a r a s k u p o u liferujuci n e o g r a n i e n e koliine tih n a m i r n i c a Italiji i N j e m a k o j ,
a gui r a d n i k e t r a j k o v e , koji se vode radi poviica m i z e r n i h plata r a d n i k a
7) Vlada C v e t k o v i - M a e k d o k a z a l a je svim svojim p o s t u p c i m a da je o n a p r o t u n a r o d na vlada i da ne vodi r a u n a o i n t e r e s i m a n a r o d a
H r v a t s k a g o s p o d a p r e v a r i l a su hrvatski n a r o d , a u p r v o m r e d u hrvatski seljaki n a r o d .
U t o k u o v e godine, o t k a k o u H r v a t s k o j vlada h r v a t s k a g o s p o d a , hrvatski r a d n i n a r o d g r a d a
i sela nije vidio n i k a k v a d o b r a . Koristi od s p o r a z u m a i d v a d e s e t o g o d i n j e b o r b e h r v a t s k o g
n a r o d a v u k u s a m o h r v a t s k a g o s p o d a . Naprotiv, n a g r b a u h r v a t s k o m seljaku, r a d n i k u , zanatliji itd. n a m e t n u t i su novi teki tereti u o b l i k u p o s e b n i h n a m e t a i prireza. Poveale su se
razne d a e i stvorile nove k o j e p o g a a j u s i r o m a n e seljake, r a d n i k e i g r a a n e S t v o r e n je j o
m n o g o vei a d m i n i s t r a t i v n i a p a r a t raznih inovnika, o d j e l n i h p r e d s t o j n i k a itd., koji v u k u
m a s n e plate i zbog ega se isisava p o s l j e d n j a k a p krvi iz uljavih r u k u seljatva i ostalog radnog n a r o d a H r v a t s k e .
H r v a t s k a g o s p o d a su k r o z 20 g o d i n a b o r b e h r v a t s k o g n a r o d a protiv v e l i k o s r p s k e heg e m o n i j e i u g n j e t a v a n j a s t a l n o d e m a g o k i trubili da oni v o d e h r v a t s k i n a r o d u b o r b u za na-

c i o n a l n u r a v n o p r a v n o s t i s l o b o d u , da se b o r e za d e m o k r a t i z a c i j u , za bolji ivot s e l j a k o g i
o s t a l o g r a d n o g n a r o d a , da se b o r e za s l o b o d n e i tajne i z b o r e itd. A S t a j e h r v a t s k i n a r o d vidio
u toku ove g o d i n e o t k a k o vlada h r v a t s k a g o s p o d a ? I) U m j e s t o s l o b o d e i d e m o k r a c i j e hrvatska su g o s p o d a o d m a h p o e l i m a j m u n i s a t i talijanskim faistima i n j e m a k i m nacionalsocijalistima s t v a r a j u i u n i f o r m i s a n e organizacije pod nazivom Seljake zatite i G r a a n s k e
zatite, da p o m o u tih e t n i k a teroriziraju n a r o d na selu i u g r a d u i da se p o m o u njih o d r e
na vlasti. 2) U m j e s t o p o b o l j a n j a ivota seljatva i radnitva, u t o k u ove g o d i n e v i d i m o sve
veu bijedu na selu, i u m n o g i m k r a j e v i m a H r v a t s k e vec d a n a s vlada glad m e u seljacima.
U m j e s t o p o b o l j a n j a ivota r a d n i k a , h r v a t s k a g o s p o d a s u d o n i j e l a n a j r e a k c i o n a r n i j u u r e d b u
u kojoj se z a b r a n j u j u trajkovi, a r a d n i c i se p r e p u t a j u p o t p u n o na milost i n e m i l o s t poslod a v a c a i policije. 3) U m j e s t o s l o b o d n i h i tajnih izbora, h r v a t s k a su g o s p o d a u p r v o m r e d u
liila prava glasa o m l a d i n u do 24 godine, d a k l e p o t p u n o zrele ljude, koji su ve i v o j n u dunost izvrili. Ovim svojim a k t o m nadmaili su i n a j r e a k c i o n a r n i j e i z b o r n e z a k o n e u svijetu.
U m j e s t o t a j n o g glasanja, h r v a t s k a su g o s p o d a vrili ove g o d i n e izbore javno, pri e m u su
u p o t r e b l j a v a l i n a j r e a k c i o n a r n i j e m e t o d e , k o j i m a su n a d m a i l i i m e t o d e Pere ivkovia. Jevtia. pa i s a m o g g r o f a K u e n - H e d e r v a r i j a iz d o b a p o k o j n e Austrije. U Dalmaciji i m n o g i m d r u gim krajevima obilazili su od kuce do kuce andari i zatitnici prije izbora prijetei se zat v o r o m . k o n c e n t r a c i o n i m logorima, mobilizacijom i b a t i n a m a a k o seljaci n e e glasati za listu HSS. U O m i u su plaali glasove 250 do 30 din., dovlaili i n e m o n e s t a r c e u a u t o m o bilima na biralite itd.
H r v a t s k o m n a r o d u je d a n a s ve p o t p u n o sinulo p r e d o i m a Gnjev n a r o d a je velik i hrvatska g o s p o d a s e n a d a izbjei t o m e gnjevu p o m o u raznih r e a k c i o n a r n i h u r e d a b a . Nova
u r e d b a o k o t a r s k i m s a m o u p r a v a m a j a s n o p o k a z u j e d a s e h o e p o t p u n o uguiti a u t o n o m i j a
o p i n a . U o d b o r e , kae se u u r e d b i , m o g u biti birani s a m o d o b r i g o s p o d a r i (itaj kulaci). Pom o u tih k o t a r s k i h kulakih p a r l a m e n a t a t r e b a da se dri u p o t i n j e n o s t i s i r o m a n o seljatvo. Sef takvih k o t a r s k i h , kulakih s a m o u p r a v a je k o t a r s k i naelnik (sreski poglavar). Zapravo to su s a m o p o m o n i o r g a n i vlasti, kao t o su i andari, policija. Zatita itd da se h r v a t s k a
izdajnika g o s p o d a s p a s e od n a r o d n o g gnjeva, odri na vlasti i da i d a l j e terorizira i pljaka
hrvatski n a r o d .
Teror, b e s p r a v l j e r a d n i k e klase, u b i j a n j a p o u l i c a m a r a d n i k i h b o r a c a , k o n c e n t r a c i o ni logori i t a m n i c e , t e r o r nad seljacima p o m o u ne s a m o a n d a r a nego i H r v a t s k e seljake
zatite, p l j a k a seljaka u ime n e k e seljake d e m o k r a c i j e , k a k o h r v a t s k a g o s p o d a d r s k o naziva tu svoju tvorevinu; r a s p i r i v a n j e m r n j e u n a r o d u , r a s p i r i v a n j e n a c i o n a l n o g ovinizma,
s t r a n o s i r o m a t v o , b i j e d a i glad koja k a o avet prijeti i r o k i m n a r o d n i m slojevima, evo. to
su rezultati g o d i n j i c e s p o r a z u m a . . 34

Napadajui vladu Cvetkovi-Maek, Mitar Baki u svom referatu (o radu

u vojsci) na Petoj zemaljskoj konferenciji 19-23. oktobra 1940, izmeu ostalog,
kae da
Reim C v e t k o v i c - M a e k - K o r o e c s p r o v o d i j e d n u p r o t u n a r o d n u d e f e t i s t i k u i kapit u l a n t s k u politiku, k a d a o t i m a r a d n i m m a s a m a politika prava i s l o b o d e , k a d a n a s i l j e m i
ubujanj'^m, t e k o n c e n t r a c i o n i m logorima gui o p r a v d a n u n a r o d n u b o r b u , k a d a r a z n i m reakc i o n a r n i m u r e d b a m a koi i gui e k o n o m s k u b o r b u r a d n i k e klase i ostalih r a d n i h m a s a , . . .
Kada p r e p u t a vojnike r e i m u oficirskih ikana (toga je zaista bilo. ali je t u a vojnika, bila
n a j s t r o e z a b r a n j e n a t a k o da su takvi oficiri sudski k a n j a v a n i ili n a j m a n j e sa 30 d a n a strogog pritvora, s a m o a k o se vojnik alio - V. T.)
kada dozvoljava a n t i s o v j e t s k u h a j k u i kamp a n j u . kada p r o d u u j e sistem n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a m a k e d o n s k o g , slovenskog, c r n o g o r s k o g i d r u g i h n a r o d a u Jugoslaviji. Kada p r o v o d i d i k t a t u r u n a j c r n j e g policijskog nasilja
nad n a r o d i m a Jugoslavije, k a d a jo p o s e b i c e u H r v a t s k o j - h r v a t s k a g o s p o d a , koja su zasjela
u v r h o v e HSS-a na itavoj liniji, izdaju ciljeve j u n a k e i i s t r a j n e 20-godinje b o r b e h r v a t s k i h
n a r o d n i h m a s a . . . 3S

U Rezolucijt Pete zemaljske konferencije KPJ od 23. o k t o b r a 1940. godine

ovako je ocenjen Sporazum Cvetkovi-Maek;... Takozvani S p o r a z u m izmeu srpske i hrvatske g o s p o d e u jesen 1939. g. bio je sporazum za d a l j n j e izrabljivanje r a d n i h masa i nacionalno ugnjetavanje n a r o d a Jugoslavije (Rezolucija Kl). Dalje se k o n s t a t u j e da tim S p o r a z u m o m nije r e e n o h r v a t s k o pitanje, ve su se j o vie otvorili prohtjevi hrvatske buroazije, da isto t a k o nije
zadovoljen ni j e d a n veliki dio srpske buroazije, t a k o da p o d m u k l a m e u sobna b o r b a sve jae izbija n a j a v u i da se nacionalni ovinizam r a s p i r u j e sa

j e d n e i d r u g e strane. Hrvatska buroazija p o k a z u j e iste ugnjetavake tendencije p r e m a d r u g i m n a r o d i m a Jugoslavije kao i srpska: pretenzije hrvatske
buroazije p r e m a Bosni, Vojvodini, pa ak i p r e m a Sloveniji, to j a s n o potvr u j u . . . Hrvatska g o s p o d a nisu rijeila ni j e d n o pitanje koje titi seljake, pa
se gnjev hrvatskih seljakih masa iri protiv vlastite hrvatske g o s p o d e Uslijed prevage HSS-a nad seljatvom i nezadovoljstva koja iz toga slijede, poja
ala se o p a s n o s t d e m a g o k e p r o p a g a n d e inostranih a g e n a t a f r a n k o v a c a
m e u seljacima, osobito u Lici, d j e l o m i n o u Zagorju itd., koji o b m a n j u j u seljake raznim o b e a n j i m a . Intenzivniji rad k o m u n i s t a na selu o n e m o g u i e
ovu tetnu p r o t i v n a r o d n u p r o p a g a n d u u Hrvatskoj i r a s k r i n k a e je pred seljacima .. . 36
Drug Edvard Kardelj je, izmeu ostalog, rekao:
. .. S p o r a z u m je o h r a b r i o jugoslovensku buroaziju za otriji k u r s protiv
d e m o k r a t s k i h tenji i n a r o i t o protiv r a d n i k o g p o k r e t a . Buroazija s e j e oseala vre u sedlu i svi njeni glavni centri, k a k o u Beogradu, tako i u Zagrebu
i Ljubljani, pojaanim s n a g a m a su rigali vatru protiv r a d n i k o g p o k r e t a i dem o k r a t s k i h tenji masa. Punili su se zatvori i k o n c e n t r a c i o n i logori, a ekon o m s k i i socijalni tereti su rasli, jer su svi tereti poveanih r a s h o d a za vojsku
bili p r e b a e n i na leda r a d n i h ljudi.
U t o m e a n t i - d e m o k r a t s k o m kursu .novi' vlastodrci u Banovini Hrvatskoj nisu ba nita zaostajali za vlaajuim krugovima u Beogradu. Nekadanje d e m o k r a t s k e fraze bile su zaboravljene. Karakteristino je d a j e u p r a v o
a u t o n o m n a Banovina H r v a t s k a sa . d e m o k r a t s k o m ' H r v a t s k o m seljakom
s t r a n k o m na elu, bila jedina p o k r a j i n a Jugoslavije u kojoj su politiki zatvorenici sve do o k u p a c i j e ostali u kaznionicama i k o n c e n t r a c i o n i m logorima i
da su ih HSS-ovske vlasti direktno predale u ruke ustakih i okupatorskih delata. Banovina Hrvatska je time jasno pokazala u ijem je interesu bila stvorena. Ona se u j e d n o p o s t a r a l a za kontinuitet svoje i ustake politike, svoga i
ustakog t e r o r a protiv r a d n i k o g p o k r e t a i d e m o k r a t s k i h tenji naroda. 3 7
A evo ta je d r u g Tito u svom lanku Situation in Jugoslavien, objavljenom u listu Die Welt 1940. godine, izmeu ostalog, napisao:
Vlada Cvetkovi-Maek koja je dola na k o r m i l o avgusta prole (1939)
godine poslije takozvanog S p o r a z u m a izmeu Hrvala i Srba, nije odrala obeanja koja je dala n a r o d u . Ova vlada je nastavila r e a k c i o n a r n u politiku svojih p r e t h o d n i k a , tj. politiku n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a i p r o g o n a r a d n i k e klase. Sporazum od prole g o d i n e izmeu Cvetkovia i Maeka u osnovi je sporazumijevanje s r p s k e i h r v a t s k e buroazije . . .
Kako izgledaju sada ta s l o b o d a i d e m o k r a t i j a , p o t o je postignuta autonomija? J e d a n primjer: prije S p o r a z u m a itava opozicija, ukljuujui i Hrvate, isticala je kao glavni zahtjev s l o b o d n e izbore i t a j n o izborno pravo. Vostvo Hrvatske seljake s t r a n k e raspisalo je u maju (1940. godine - prim, red.)
optinske izbore, pri e m u je o d u z e t o pravo glasa svim m l a d i m b i r a i m a ispod 24 godine . . . Hrvatska seljaka s t r a n k a doivjela je na ovim izborima veliki neuspjeh, iako je stalno naglaavala da ovi izbori n e m a j u politiki karakter i da su s a m o k o m u n a l n e prirode. Radnike i seljake liste, pod raznim
imenima, dobile su veliki b r o j glasova, a u nekim o p t i n a m a su p o t p u n o pobijedile, iako su izbori bili raspisani s a m o na selu, a ne i u gradu.
Reakcionarno vostvo Hrvatske seljake stranke oduevljava se uvoenjem
totalitarnog sistema i sve njene mjere slue ovom cilju. Oni to sa cinizmom na-

zh'aju seljaka demokratija. ( p o d v u k a o V. T.). Jo prole godine, o d m a h poto

su preuzeli vlast, nisu imali nita hitnije, nego da osnuju, z a j e d n o sa svojim
s r p s k i m p a r t n e r i m a , k o n c e n t r a c i o n e logore u koje su strpali veliki b r o j kom u n i s t a i sindikalnih f u n k c i o n e r a . Oni su uguili c j e l o k u p n u r a d n i k u tampu, oduzeli r a d n i c i m a njihove institucije: Radniku k o m o r u su predali HRSu, tj. organizaciji koju su sami osnovali da bi unitili klasne sindikate. Oni su
donijeli r e a k c i o n a r n u Uredbu o regulisanju sporova izmeu r a d n i k a i poslodavaca . . .
to se tie u n u t r a n j e konsolidacije, koja je poslije S p o r a z u m a oekivana, takoe nisu postignuti nikakvi rezultati. Sve ei su sukobi izmeu srpske i h r v a t s k e buroazije zbog teritorijalnih pitanja. Hrvati trae prikljuenje Hrvatskoj i drugih oblasti Bosne i Vojvodine. Srpska buroazija, m e u tim, ukljuujui i opoziciju - Radikale, D e m o k r a t e , Jugoslovensku n a r o d n u
partiju - miljenja je da su Hrvati ak p r e m n o g o dobili i o t v o r e n o istupa protiv daljeg p o p u t a n j a Hrvatima.
Srpska buroazija proirila je parolu Srbi ujedinite se. Hrvatska buroazija sa svoje s t r a n e huka sve vie narod na n a c i o n a l n u mrnju. Sve ovo
p o t v r u j e da o n e k o j trajnoj konsolidaciji ne moe biti ni govora. Naprotiv,
radi se o t o m e koja e buroazija - s r p s k a ili hrvatska - sebi obezbijediti vie
zeml je za eksploataciju. Poto je i apetit hrvatske buroazije o g r o m a n , moemo oekivati teke s u k o b e izmeu dva buroaska t a b o r a .
0 nekoj demokratizaciji ne moe biti rijei. Naprotiv, reakcija je svakog
d a n a sve gora. Sadanji vlastodrci izjan javaju se o t v o r e n o za jedan totalitarni k o r p o r a t i v n i sistem po uzoru na Italiju i Njemaku, pri e m u im p o m a e
gotovo itava tampa.
Navedenim jezgrovitim i pravilnim o c e n a m a S p o r a z u m a i njegovim rezultatima koje su dali drugovi Tito i Kardelj oigledno nije p o t r e b a n nikakav
komentar.
Ako b i s m o bacili m a k a r i letimian pogled unazad na o n o to se d o g a a l o
u toku prvog svetskog rata (a i ranije) naroito izmeu dva rata i u toku drugog svetskog rata, mogli bismo doi do zakljuka da je u politikoj b o r b i nacionalno pitanje bilo glavni k a m e n spoticanja i razdora izmeu nacionalnih
buroazija Kraljevine Jugoslavije. Poto je poznato da buroazija - zbog svog
usko klasnog k a r a k t e r a - nikad ne moe pravilno reiti n a c i o n a l n o pitanje,
j e r svaka buroazija strogo uva svoje interese, o n d a nije u d o to je s t a r a Jugoslavija bila u n e p r e k i d n o j krizi - krizi koja se p o n e k a d graniila sa raspad o m . Sto do toga nije ranije dolo, v e r o v a t n o su bili o d l u u j u i spoljno-politiki faktori. Zaslepljenost nacionalnih buroazija bila je toliko snana da,
recimo, velikosrpska se nije mogla odrei svoje h e g e m o n i j e niti ispuniti mnog o b r o j n e o p r a v d a n e zahteve irokih n a r o d n i h masa irom zemlje, a da velik o h r v a t s k a buroazija esto nije birala sredstva da ostvari svoje klasne interese, sredstva koja su se graniila sa izdajstvom, ako se ima u vidu esto postavljanje hrvatskog pitanja kao m e u n a r o d n i p r o b l e m . O b r a a n j e stranim
silama i veze sa politikim e k s t r e m n i m neprijateljski c r i j e n t i s a n i m emigrantima u tim z e m l j a m a ne moe se niim opravdati.
NAPOMENE
1 O slavu v o d s t v a HSS p r e m a u s t a a m a /a v r e m e B a n o v i n e H r v a t s k e i n t e r e s a n t n o je navesti miljenje dr P e r n a r a . j e d n o g od i s t a k n u t i h p r v a k a HSS: -Mi s m o bili oni koji s m o njih (us-

t a i e ) prije r a t a mogli p o l p u n o o n e m o g u i t i , ali s m o ih odravali k a o n e k u r e z e r v u za s l u a j pob j e d e Nijemaca. Mi s m o ih mogli o n e m o g u i l i j e r su bili u m a n j i n i i b r o j a n o n e z n a t n i , no ipak

to n i s m o uinili. T a k o bi sada (ovo je dr Peri ar govorio u leto 1941, tj. za v r e m e NDH - p r i m .
V. T.) bila n j i h o v a d u n o s t da n a s ne o n e m o g u a v a j u i da nas s m a t r a j u r e z e r v o m . T a k o se vodi
politika i to je patriotizam. ( I z j a v a Sinia na procesu Kvaterniku, AVII, reg. br. 3 / 1 - 1 - 5 8 0 , str.
85).
2

AVII, reg. br. 1/580, str. 61 b, 6 l c , k. 1. O. 10; Izjava V. K r e n a u istrazi.

F e r d o Culinovi. Slom stare Jugoslavije.

., str. 97-102; Jugoslavija izmeu dva rata. II. str.

160-161.

* M Glojnari. Borba Hrvala. Zagreb. 1940, str. 339. 355 i 358.

5
6:1

AR 1941, ZD, 1, dok. 80. str. 315-317; AVII, m i k r o f i l m NAV-N-T-77, reg. br. 1291/506-14.
AR 1941, ZD. I. d o k 107. str. 376-377; AVII. F-17. reg. br. 59/4, K. 76

5b
Josip Broz Tito, Sabrana djela, knjiga V-l. Izdavaki c e n t a r Komunist, B e o g r a d : Beogradski izdavako-grafiki zavod. B e o g r a d ; Izdavako k n j i a r s k o p r e d u z e c e Napred, Zagreb,
Beograd 1978, str. 2 0 - 2 1 .

AR 1941, ZD, 1. dok. 85, str. 333 i 335; AVII, reg. br. 12 2-3. k 6.

7
AR 1941. ZD. I. dok. 90. str. 344-345; Italijanska d i p l o m a t s k a d o k u m e n t a , serija IX. sveska I (/ Documenti diplomatici italiani) DDI. IX. I, d o k 192.
8

AR 1941, ZD, I, d o k . 91. str. 345-348; AVII, reg. br 19/1

Isto. str. 346; AR 1941. ZD. I. d o k . 89, str. 341-343; AVII. reg. br 4 3 / 1 , k. 12.

,u

AR 1941, ZD, I. dok. 103 str. 368-369; DDI. IX. I, d o k . 421.

" AR 1941. ZD, I. dok. 121. str. 402-407; AVII. F-17. reg. br. 6 2 / . k. 76.
12

AVII. m i k r o f i l m . NAV-N-T-77. reg. br. 1291. str 452-53.

13

Dr F e r d o Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata.

14

AR 1941, ZD. I. dok. 139. str. 466-469; AVII. Film, N A V - N - T - 7 7 reg. br. 1291/438-42.

18

AR 1941, ZD, I, dok. 145, str. 485^*98; AVII. reg. br. 2 5 / 1 5 - 2 , k. 95. V

,8

AR 1941, ZD, I. dok. 146, str. 499-501; DDI, IX, 2. dok. 496.

II, Zagreb, 1961, str. 158.

17

AR 1941, ZD. I. dok. 163. str. 540-544; Arhiva istorije radnikog pokreta Jugoslavije. 1940.
(AIRPJ), br. 171/1, 2-1(40).
,9

AR 1941, ZD, I. d o k 169, str. 553-554; DDI, IX. 3. d o k . 166.

,a

AR 1941. ZD. I. d o k . 208. str. 626-627: DDI. IX. 4. d o k 335.

20

AR 1941. ZD. I. d o k . 222. str. 656-657. DDI, IX, 4, d o k 608.

21

AR 1941. ZD, 1, dok. 237. str. 698-700; DDI, IX. 4. dok. 848

22

Dr F e r d o Culinovi, n. d., str. 158.

23

AR 1941, ZD, I, d o k . 264, str. 770-771; AVII. film NAV-N-T-77. reg. br 1314/580-81.

24
AR 1941. ZD. 1. d o k . 265, str. 771-775; AIRPJ. reg. br 14539/11. 1-8, 1941, - P r o l e t e r , avg u s t - s e p t e m b a r 1940, br. 7 - 8 .
25

M. Glojnari. Borba Hrvata. Zagreb, 1940, str. 34.

28

AR 1941, ZD. I, d o k . 275. str. 804-806; AVII. F-17, reg. br. 2 6 / 4 - 4 , k 11.
v
M. Glojnari. n d , str. 34.

17
28

Isto, str. 295.

29
Isto, str. 364 (Istina, ove izjave su d a v a n e p r e p o t p i s i v a n j a S p o r a z u m a C v e t k o v i - M a e k - V . T.).
10

H o p t n e r . n. d.. str. 397.

"

Isto. str. 410.

32

Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetkovi-Maek,

33

PISKJ. lat. izdanje, str 264

34

Vjesnik u s r i j e d u , br. 1029, 19 I 1972, Zagreb, str. 8

34 a

J o s i p Broz Tito. Sabrana djela. Knjiga V

. .str. 395-396.

. ., str. 159. 161-164.

31

AR 1941. ZD. I. d o k . 281. str. 829; AIRPJ. reg. br. 1940/14-8

38

Isto, str. 839-840

37
E. Kardelj, Razvo/ slovenakog nacionalnog pitanja. Komunist t r e e izdanje, Beograd,
IV73, str. XXI i XXII

DELATNOST
K O M U N I S T I K E PARTIJE
JUGOSLAVIJE
a ) D E L A T N O S T D O A P R I L S K O G RATA 1941. G O D I N E

Komunistika partija Jugoslavije osnovana je na Kongresu ujedinjenja 20. aprila 1919. godine od revolucionarnih socijalistikih organizacija radnike klase svih naih naroda. Tada su bili obrazovani i Savez klasnih sindikata Jugoslavije i Savez komunistike omladine Jugoslavije (SKOJ). Komunistika partija je ubrzo zadobila uticaj u n a r o d u i postala b r o j n o jaka, tako d a j e sledee
godine imala oko 60.000 lanova, dok su sindikati imali oko 300.000 organizovanih radnika. Na optinskim izborima u Hrvatskoj, u m a r t u 1920, KPJ je
dobila znatan broj o d b o r n i k a u mnogim optinama, a u Zagrebu, Osijeku, Dugoj Resi, Crikvenici i veinu odbornika. Ona je na istim izborima u avgustu
odnela veliku p o b e d u u Beogradu. Kragujevcu, Sapcu, Valjevu, Uicu, Leskovcu, Pirotu, Skoplju, Kumanovu, Velesu, Prilepu, akovici, Petrovcu na
m o r u i Rijeci Crnojevia. Na izborima za Ustavotvornu skuptinu, 28. novembra 1920. godine, i pored surovog terora i progona njenih lanova, dobila je
59 poslanikih mandata, tako d a j e po svojoj snazi predstavljala treu stranku
u zemlji i u Skuptini. Meutim, vlada Kraljevine HSS, nou izmeu 29. i 30.
d e c e m b r a 1920. godine, pod izgovorom da KPJ p r i p r e m a prevrat, objavila je
naredbu, tzv. Obznanu, kojom se zabranjuje komunistika propaganda, obustavlja rad komunistikih organizacija i zatvaraju njihove prostorije; zabranjuje se komunistika t a m p a i svi drugi komunistiki spisi; nastali su novi progoni, hapenja i zlostavljanja komunista.
Obznana je iznenadila rukovodstvo KPJ koje se bilo orijentisalo na parlamentarnu borbu, raunajui da p a r l a m e n t a r n i m putem moe naterati buroasku vladu da povue Obznanu. Zato je reim lako. ne nailazei na ozbiljan
otpor, razbio partijske i sindikalne organizacije, ali komunistiki pokret nije
bio uniten .. . 1
U svom predavanju sluaocima Politike kole SKJ u Kumrovcu 26. i 27.
marta 1977. godine, drug Tito je rekao:
. . . Vi znate d a j e 1920. godine dolo do Obznane i zabrane Komunistike
partije. Mi smo imali tada 59 poslanika u Parlamentu i, razumije se, reim je
- to bio velikosrpski reim - vidio opasnost koja mu prijeti, i to ba od Komunistike partije. Znatan broj poslanika, meu kojima gotovo cijeli Izvrni

o d b o r Partije, o t j e r a n je na robiju, ime su r e a k c i o n a r i obezglavili nau Partiju.

Mi nikada n i s m o imali prilike da b u d e m o legalna partija. Preko 20 i vie
godina naa Partija je bila u d u b o k o j ilegalnosti. U takvim uslovima bilo je teko raditi, i to nas je kotalo velikih rtava. Malo je takvih partija bilo. I ba
zato to s m o se kalili u takvim uslovima kakvi su bili u Jugoslaviji, naa Komunistika partija eliila je m n o g e kadrove. Mnogi su od njih pali u borbi
protiv klasnog neprijatelja i t o k o m oslobodilakog rata .. , 2
U Rezoluciji o politikoj situaciji, koja je d o n e t a na P l e n u m u C e n t r a l n o g
partijskog vea, o d r a n o m od 1. do 6. aprila 1921. godine, izloene su dotadanje slabosti Partije i prihvaen je poseban Pravilnik o njenom organizacionom izgraivanju u novim uslovima. U pogledu n a c i o n a l n o g pitanja, u rezoluciji je u k a z a n o na hegemonistike tenje k r u p n e s r p s k e bruoazije i u isto
v r e m e na tenje ,za s a m o s t a l n o u hrvatske i slovenake sitne buroazije i seljatva'. Plenum je utvrdio da se u sklopu seljakih partija o b r a z u j e brojnije
levo krilo koje .pokazuje tendenciju da p o s t a n e ma i p r i v r e m e n o j e d n a jaka
opoziciona seljaka partija'. Zato je dunost KPJ da i n d i r e k t n o p o m a e form i r a n j e i p o j a a n j e levog krila u seljakim partijama, taktiki ga iskoriava
u borbi protiv reakcije kapitalistiko monarhistikih klika. 3
Prilikom izglasavanja Vidovdanskog ustava, 28. juna 1921, poslanici KP
su, u znak protesta, napustili Ustavotvornu skuptinu.
S u t r a d a n posle izglasavanja Vidovdanskog ustava, tj. 29. j u n a 1921. godine, kada se regent Aleksandar, posle polaganja zakletve na Ustav u Ustavotv o r n o j skuptini, kolima vraao ka Terazijama da izvri s m o t r u trupa, k o m u nista Spasoje Stejic Bao bacio je sa treeg sprata zgrade Ministarstva graevina j e d n u b o m b u , koja se u letu zakaila za n e k e ice i pala iza regentovih
kola, ali mu nije nanela nikakvu povredu. Nepovoljne prilike u zemlji za radniku klasu i pojaani policijski reim izazivali su ve i o n a k o veliko nezadovoljstvo k o m u n i s t a . Zato su njihove pojedine grupice prihvatile ideju o primeni individualnog t e r o r a kao odgovor na policijske p r o g o n e od s t r a n e reima. Tako je, na primer, u Bijeljini u m a r t u 1921. f o r m i r a n a j e d n a g r u p a mladih k o m u n i s t a (tzv. Crvena pravda, m e u kojima su, p o r e d ostaliji, bili Rod o l j u b Colakovi i Alija Alijagi. Alijagi je 21. jula 1921. godine prilikom izvrenog a t e n t a t a ubio Milorada Drakovia ministra u n u t r a n j i h poslova,
tvorca Obznane od 30. d e c e m b r a 1920. Reim je iskoristio takve teroristike
akcije p r i p a d n i k a KP, da se svom estinom o k o m i na r u k o v o d s t v o partije,
tako d a j e vlada o d m a h izdala r e a k c i o n a r n u Uredbu o radu i redu, a N a r o d n a
s k u p t i n a je 1. avgusta 1921. godine donela tzv. Zakon o zatiti javne bezbednosti i poretka u dravi. Opta ofanziva buroazije, zapoeta Obznanom, prerasla je - d o n o e n j e m ovog Zakona - u organizovano nasilje nad revolucion a r n i m radnikim p o k r e t o m .
Hapenja su nanela teak udarac z a b r a n j e n o j Partiji: zaustavljen je proces stvaranja ilegalnih organizacija, p r e k i n u t e su gotovo sve veze izmeu centralnog partijskog rukovodstva i pokrajinskih rukovodstava; paralisana je
bila svaka akcija jugoslovenske d e m o k r a t s k e javnosti protiv v a n r e d n i h antiradnikih zakona. 3 j
U uslovima bezobzirnog t e r o r a reima posle d o n o e n j a Zakona o zatiti
drave, kada je policija - posle r a s p u t a n j a Kluba k o m u n i s t i k i h poslanika uhapsila nekoliko k o m u n i s t i k i h poslanika i veinu lanova Izvrnog o d b o r a
KPJ, d e o r u k o v o d e i h k o m u n i s t a izbegao je u inostranstvo. Tako su postojala

dva partijska r u k o v o d s t v a - j e d n o u B e o g r a d u i d r u g o u Beu. Da bi se otklonio s u k o b izmeu njih Izvrni komitet K o m i n t e r n e se saglasio da se sazove
Prva konferencija KPJ, koja je o d r a n a u Beu od 3. do 17. jula 1922. godine
u prisustvu 22 delegata i p r e d s t a v n i k a K o m i n t e r n e i Komunistike omladinske internacionale. Na ovoj Konferenciji,kojoj nisu prisustvovali delegati Makedonije, Crne Gore, Dalmacije i Vojvodine, na s a m o m p o e t k u izbio je s u k o b
m e u delegatima o n j e n o m k a r a k t e r u i njenim glavnim zadacima. Neki delegati su smatrali d a j e njen prvi zadatak da ispita uzroke poraza Partije i utvrdi o d g o v o r n o s t za politiku koja je v o e n a 1920-1921. godine, da bi se otklonile s m e t n j e koje su koile n j e n o obnavljanje. Meutim, najodgovorniji ljudi za politiku Partije od 1921. do 1922. godine, prvenstveno Sima Markovi,
pokuavali su da skinu s d n e v n o g r e d a pitanje o uzrocima poraza i da pred
partijskim lanstvom i K o m i n t e r n o m prikau stvar tako kao da je KPJ vodila
pravilnu politiku i da nije razbijena pod uticajem neprijatelja nego da se s a m o
u redu povukla. Takvim stavovima e n e r g i n o su se suprotstavljali aktivisti
KPJ u zemlji, koji su - radei u vrlo tekim uslovima na o b n a v l j a n j u partijskih
organizacija i uspostavljanju pokidanih veza s m a s a m a - s h v a t a l i ta je znailo
ranije z a n e m a r i v a n j e izgraivanja ilegalnog a p a r a t a i tekoe koje su proisticale iz organizacione s t r u k t u r e Partije, koja nije odgovarala novim, ilegalnim uslovima borbe. Raspravljajui 12 d a n a o verifikaciji m a n d a t a , neki protivnici shvatanja Sime Markovia napustili su Konferenciju, a on je o b e z b e d i o
veinu prilikom izglasavanja Rezolucije i izbora novog Centralnog partijskog
vea. Tako je Prva konferencija KPJ zavrila rad bez ikakvih stvarnih rezultata. 3b
Iako se KPJ poela oporavljati posle u d a r a c a koji su joj naneti u toku
1920. i 1921. godine, ipak su izgraivanje ilegalne partije i n j e n o povezivanje
s m a s a m a ili vrlo sporo, ne s a m o zbog objektivnih okolnosti ( o p a d a n j e rev o l u c i o n a r n o g talasa u Evropi i veoma veliki pritisak reima na HRSS i progon drugih nacionalnooslobodilakih p o k r e t a u Jugoslaviji), ve i zato to je
Partija bila uska i sektaki zaaurena, nije imala svoju iroku politiku platf o r m u koja bi bila o k r e n u t a ne s a m o r a d n i k o j klasi nego i svima onim snagama u Jugoslaviji koje su bile protiv velikosrpske hegemonije. Zato su mnogi aktivisti traili izlaz iz takve situacije stvaranjem j e d n e legalne r a d n i k e
partije kojom bi rukovodila KPJ. Iako je r u k o v o d s t v o KPJ, izabrano na Prvoj
konferenciji (odranoj od 3. do 17. jula 1922. u Beu) bilo protiv toga, ipak je
na P l e n u m u Centralnog partijskog vea KPJ s r e d i n o m d e c e m b r a 1922. pobedilo shvatanje da treba stvoriti takvu partiju, a sa tim se saglasila i Kominterna. Tako je. i pored p o k u a j a policije da sprei odravanje, izborna konferencija o d r a n a 13. i 14. j a n u a r a 1923. Na ovoj konferenciji o s n o v a n a je Nezavisna
radnika partija Jugoslavije (NRPJ), koja je bila organizovana na istim principima kao i KPJ u legalnom periodu. Novo r u k o v o d s t v o je iznelo pred lanstv o
osnovna politika pitanja o kojima Partija treba da zauzme stav i izgradi politiku liniju. Tako je ve k r a j e m maja 1923. poela p r e k o t a m p e javna diskusija o nacionalnom pitanju, pa je ve u junu zakazana Zemaljska konferencija NRPJ t a k o se u partijskoj tampi razvila diskusija o svim pitanjima dnevnog reda Konferencije. 4
Na Drugoj konferenciji KPJ, koja je o d r a n a u Beu od 9. do 12. m a j a 1923.
(u prisustvu 34 delegata iz. zemlje i 4 iz emigracije i 2 p r e d s t a v n i k a Kominterne i I p r e d s t a v n i k a Komunistike o m l a d i n s k e internacionale) dolo je do otre rasprave izmeu pristalica Sime Markovia i opozicije u Partiji o uzrocima

neslaganja. Nastojanjem opozicije prihvaen je stav o izgraivanju takve partije koja e u ilegalnim uslovima biti s p o s o b n a da se povee s r a d n i k o m klasom i ostalim r a d n i m ljudima g r a d a i sela, da ih p r e d v o d i u b o r b i i da t a k o
izrasta u partiju masa.
U pogledu n a c i o n a l n o g pitanja Partija je na ovoj Konferenciji n a p u s t i l a
svoj stav o nacionalnom jedinstvu. Iako se nisu p o m i n j a l e nacije Jugoslavije
nego s a m o plemena, ipak se govorilo o Jugoslovenima kao naciji koja se nalazi u p r o c e s u stvaranja, m a d a je uinjen prvi korak - n a p u t e n a je velikos r p s k a krilatica o n a r o d n o m jedinstvu. Meutim, M a k e d o n c i se nisu tretirali ak ni kao p l e m e ve s a m o kao m a k e d o n s k o stanovnitvo. Na ovoj
Konferenciji se raspravljalo o selu i s i n d i k a l n o m p o k r e t u , a i z a b r a n o je i novo
rukovodstvo, veinom od d o t a d a n j i h lanova opozicije, koje je svojim stavom na Konferenciji i posle Konferencije p r i m o r a l o pristalice Sime Markovia da o t v o r e n o iznesu svoj stav o najvanijim idejnim i politikim p i t a n j i m a
i da ih o n e m o g u i da sve s u k o b e u KPJ svode na s u k o b linosti i nepoverljivost jednih p r e m a d r u g i m a .
Ova Konferencija je znaajna po t o m e to su na njoj postavljena p i t a n j a
od sutinskog znaaja za izgraivanje Partije i njen rad. 5
Tadanje slabosti u radu mnogih komunistikih partija, koje su u veoj
ili m a n j o j meri patile od sektatva, n a r o i t o u pogledu b o r b e za jedinstveni
front proletarijata ili u pogledu njihovog o d n o s a p r e m a saveznicima r a d n i k e
klase, ispoljavale su se i u r a d u KPJ, j e r su svi vaniji dogaaji u ivotu zemlje
tekli m i m o nje. zato to nije imala snage da na njih utie, b u d u i izolovana
od masa, pa ak nije imala vrstu vezu ni sa r a d n i k o m klasom. Tada su se
u Partiji pojavile dve struje: desnica i levica, koje su se sukobljavale u pogledu
razliitih stavova o sutinskim pitanjima partijske politike: n a c i o n a l n o m , seljakom, o r g a n i z a c i o n o m i sindikalnom. U t o m e su dolazili do izraaja i lini
m o m e n t i , p o n e k a d do te m e r e d a j e s u k o b izgledao kao s u k o b linosti, a ne
kao naelna borba.
Kao rezultat teorijske diskusije i u o p t a v a n j a steenih iskustava u Beogr a d u je p o e t k o m januara 1924. o d r a n a Trea konferencija KPJ na kojoj je nacionalno pitanje postavljeno kao najvaniji p r o b l e m . Glavni t e o r e t i a r desnice Sima Markovi z a s t u p a o je gledite da je n a c i o n a l n o pitanje u Jugoslaviji
pitanje k o n k u r e n t s k e b o r b e izmeu srpske, hrvatske i slovenake buroazije.
On je tvrdio da se n a c i o n a l n o pitanje u Jugoslaviji svodi na u s t a v n o p i t a n j e
i p r e d l a g a o da se KPJ zalae za p o k r a j i n s k e a u t o n o m i j e . U Rezoluciji koju je
usvojila Trea k o n f e r e n c i j a p r i h v a e n o je gledite levice, o d b a c u j u i p o g l e d e
Sime Markovia kao meavinu velikosrpskih i s o c i j a l d e m o k r a t s k i h shvatanja. I s t a k n u t o je da se drava Srba. Hrvata i Slovenaca ne moe s m a t r a t i kao
h o m o g e n a nacionalna drava s neto nacionalnih m a n j i n a , nego kao drava
u kojoj vladajua klasa j e d n e (srpske) nacije ugnjetava ostale nacije. Rezolucija. dakle, govori s a m o o trima nacijama u Jugoslaviji, zapostavljajui nacionalni k a r a k t e r b o r b e M a k e d o n a c a i Crnogoraca protiv v e l i k o s r p s k e hegemonije, to je njen najvei n e d o s t a t a k . U o d l u k a m a K o n f e r e n c i j e o nacionalnom, seljakom, o r g a n i z a c i o n o m i sindikalnom pitanju uglavnom je zauzet
pravilan stav o o s n o v n i m p i t a n j i m a strategije i taktike.
Na V Kongresu Kominterne (17. juna do 8. jula 1924.) p o t v r e n i su stavovi
Tree k o n f e r e n c i j e o n a c i o n a l n o m pitanju, s tim to je o d b a e n o stanovite
da s t v a r a n j e Jugoslavije lei u pravcu istorijskog p r o g r e s a i da je u interesu
klasne b o r b e proletarijata, ali s tim da se zajednika drava m o r a zasnivati

na osnovi d o b r o v o l j n o g saveza i p o t p u n e ravnopravnosti, i istakla da se parola s a m o o p r e d e l j e n j a mora izraziti u f o r m i izdvajanja Hrvatske, Slovenije
i Makedonije iz sastava Jugoslavije, j e r je Jugoslavija iskljuivo tvorevina
z a p a d n o e v r o p s k o g imperijalizma, i da je treba razbiti. (Takav stav Komint e r n e i, naroito, njegova docnija razrada u Rezoluciji IV kongresa KPJ 1928.
doprineli su d a j e Partija lutala sve dok na p l e n a r n o j sednici CK KPJ u Splitu
1935. nije p o d r o b n o p r e t r e s l a svoj nacionalni p r o g r a m i o d l u n o se izjasnila
za stav u pogledu Jugoslavije k a o zajednike drave koji je u sutini bio sadran u Rezoluciji Tree k o n f e r e n c i j e KPJ) 6
Posle Tree konferencije, KPJ je postigla izvesne uspehe, ali je aktivnost
mnogih k o m u n i s t a z n a t n o spreavala frakcijska b o r b a i u vrhovima Partije
koja se nastavljala, a s p o r o o s l o b a a n j e od sektatva gotovo je paralisalo rad
partijske i sindikalne organizacije, to je oteavalo da se Partija bre povezuje
s r a d n i k o m klasom i n a c i o n a l n o ugnjetenim i seljakim m a s a m a . U takvoj
situaciji Izvrni komitet Komunistike internacionale d o n e o je u aprilu 1925.
godine o d l u k u da se odri k o n g r e s KPJ na kojem e se reiti da se rasprave
sva s p o r n a pitanja izmeu desnice i levice. Takoe je o d l u e n o da se radi prip r e m e k o n g r e s a o b r a z u j e p r i v r e m e n i Centralni komitet. Tako je na Treem
kongresu KP], koji je odran od 17. do 22. m a j a 1926. godine u Beu, antifrakcijsko raspoloenje lanova Partije i SKOJ-a ispoljeno u stavu delegata na
Kongresu. Pod pritiskom takvog raspoloenja delegata i pod pritiskom Kom i n t e r n e predstavnici obeju frakcija morali su priznati svoje politike greke
i u n o e n j e linih m o m e n a t a u sukob. Kongres je j e d n o g l a s n o usvojio Rezoluciju o izvetaju CK, u kojoj su istaknute greke u njegovom radu. nepravilne
politike p r o c e n e politike situacije u Jugoslaviji, pogreni stavovi d e s n e
frakcije u n a c i o n a l n o m , seljakom i sindikalnom pitanju. U vezi s nacionalnim pitanjem na Treem kongresu se prvi put govorilo o m a k e d o n s k o j naciji
i n j e n o m pravu na s a m o o p r e d e l j e n j e , ali na osnovi p r o g r a m a Unutranje mak e d o n s k e r e v o l u c i o n a r n e organizacije (VMRO), s t v o r e n e na inicijativu Balkanske k o m u n i s t i k e federacije koja je okupljala p o r e d k o m u n i s t a i borbenih m a k e d o n s k i h nacionalista i izvesne velikobugarske e l e m e n t e . U pogledu
nacionalnog p i t a n j a Kongres je o d r e d i o sledeu politiku KPJ: Partija m o r a
da se bori pritiv svih oblika n a c i o n a l n o g ugnjetavanja, da povezuje b o r b u radnike klase s b o r b o m ugnjetenih nacija, naroito seljakih masa, koje ine
glavnu snagu n a c i o n a l n o g p o k r e t a . S a m o t a k o se moe u s p e n o suzbijati uticaj buroazije u nacionalnim p o k r e t i m a , j e r je ona, zbog svojih klasnih interesa, uvek s p r e m n a na s p o r a z u m i k o m p r o m i s s velikosrpskim hegemonistima. Privlaei na svoju s t r a n u sve d e m o k r a t s k e e l e m e n t e . Partija treba da
stalno jaa zajedniki f r o n t svih ugnjetenih i da zajednikom b o r b o m slomi
velikosrpsku h e g e m o n i j u . . .
elei da potvrdi izmirenje frakcija, Kongres je izabrao Centralni komitet u koji su uli pripadnici obeju frakcija i oni aktivisti Partije koji nisu pripadali ni levici ni desnici. 7
Na o v o m Kongresu su ispravljeni neki nedostaci Rezolucije koja je doneta na III konferenciji KP (odranoj p o e t k o m j a n u a r a 1924. godine), u kojoj
je najkrupniji nedostatak bio u t o m e to ne priznaje p o s t o j a n j e m a k e d o n s k e
i c r n o g o r s k e nacije i to u o n d a n j i m m e u n a r o d n i m uslovima povezuje borbu za n a c i o n a l n u r a v n o p r a v n o s t u Jugoslaviji s o b r a z o v a n j e m federativne
radniko-seljake r e p u b l i k e na Balkanu i u Podunavlju.

lako je na III kongresu prihvatila sve njegove odluke, pa i o d l u k u o likvidaciji frakcija, desnica je i dalje ostala kao k o m p a k t n a g r u p a o k o Sime Markovia, koji je, koristei se poloajem s e k r e t a r a Partije, s p r o v o d i o svoju politiku.
Leva frakcija je u rani jem p e r i o d u ulagala m n o g o n a p o r a da se KPJ izgradi kao r e v o l u c i o n a r n a partija novog tipa. s p o s o b n a da i u uslovima ilegalnosti
p o s t a n e p r e d v o d n i k m a s a u borbi protiv kapitalizma; ona je d o p r i n c l a da Partija izgradi svoje naelne stavove o stutinskim p i t a n j i m a partijske politike.
Zbog toga je leva frakcija, kao borac protiv o p o r t u n i z m a , bila progresivna pojava u KPJ.
Najjae u p o r i t e antifrakcijske struje u Partiji bila je 1927-1928. g o d i n e
zagrebaka partijska organizacija. Kao lan, a zatim kao s e k r e t a r Mesnog komiteta Partije, u njoj je radio Josip Broz i borio se protiv politike ostalih lanova Komiteta vezanih za levu ili desnu frakciju. U takvoj situaciji, on je reio
da pitanje frakcionatva iznese na m e s n o j konferenciji z a g r e b a k e partijske
organizacije.
Osma partijska konferencija zagrebake organizacije o d r a n a je n o u izmeu 25. i 26. f e b r u a r a 1928. godine. Posle izvetaja politikog s e k r e t a r a Mesnog
komiteta, organizacioni s e k r e t a r Mesnog k o m i t e t a Josip Broz p o d n e o je poseban izvetaj zato to je taj izvetaj pretjeran, netaan i povran, iako i sam
- kako je r e k a o - kao organizacioni s e k r e t a r snosi d e o o d g o v o r n o s t i za rad
Komiteta. Posle njegovog ubedljivog izlaganja, veina delegata g a j e podrala, osudila f r a k c i o n a t v o i d o n e l a zakljuak da ce mjesna organizacija i dalje
s jo jaom energijom povesti b o r b u protiv oportunizma. 7
N e p o s r e d n o pred etvrti kongres, koji je odran p o e t k o m n o v e m b r a
1928. u Drezdenu. o d r a n e su pokrajinske, oblasne i o k r u n e k o n f e r e n c i j e u
Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Makedoniji, Vojvodini, Crnoj Gori, Srbiji i Hrvatskoj, na kojima su izabrana 22 delegata za Kongres. U to v r e m e je KPJ imala 2034 lana, organizovana u 365 elija, sa 25 okrunih i 83 m e s n a komiteta.
Glavnu panju IV k o n g r e s poklonio je oceni politike situacije u Jugoslaviji, perspektivi b o r b e protiv velikosrpske h e g e m o n i j e i likvidaciji frakcijske b o r b e kao uslova za uspean rad Partije. Posle otre kritike greaka i slabosti obeju frakcija. Kongres je z a d a o ozbiljan u d a r a c frakcijama. On je ovlastio CK KPJ da p r o s t o m veinom iskljui iz Centralnog k o m i t e t a svakog njegovog lana ili k a n d i d a t a koji bi p o k u a o da obnovi frakcijsku b o r b u i da svakog b u d u e g f r a k c i o n a a iskljui iz redova Partije.
Kongres je, polazei od ve ranije usvojenog naela o pravu svakog naroda na s a m o o p r e d e l j e n j e ukljuujui i otcepljenje, kao i stava K o m i n t e r n e ,
u prvi plan istakao pogrean k u r s razbijanja Jugoslavije i stvaranja samostalnih drav a: Hrvatske, Slovenije. Makedonije i Crne Gore. To je znailo slabljenje pozicija r a d n i k o g p o k r e t a i ostalih d e m o k r a t s k i h snaga Jugoslavije u
v r e m e kada je o p a s n o s t od imeprijalistikih sila po nezavisnost Jugoslavije
bila sve oevidnija. Osim toga, Kongres je reenje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji povezivao s p o b e d o n o s n o m revolucijom u ostalim balkanskim zemljama, to irokim slojevima ugnjetenih nacija u Jugoslaviji n i k a k o nije moglo
otvoriti perspektivu n e p o s r e d n o g o s l o b o e n j a ispod j a r m a velikosrpske hegemonije. Zbog toga takva parola i nije mogla imati privlanu snagu za nacionalno ugnjetene, na p r v o m m e s t u seljake mase. 8
Diktatura kralja Aleksandra od 6. j a n u a r a 1929. godine najvie se o k o m i l a
na Komunistiku partiju. Komunisti su masovno hapeni, osuivani i ubijani

Tada je kraljevska vlada primenjivala najdrastinije

c i o n a r n o g p o k r e t a u zemlji. Poloaj r a d n i k e klase
Rukovodstvo K o m u n i s t i k e partije Jugoslavije
n u a r s k e d i k t a t u r e odgovorilo pozivom na o r u a n u
Centralni komitet KPJ u p u t i o tih dana, kae se:

m e r e za guenje revolupostojao je sve tei.

je na u v o e n j e estojab o r b u . U p i s m u koje je

.
. Jedini izlaz iz ove krize za radniku klasu i seljatvo jeste oruana borba, g r a a n s k i
rat protiv vladavine h e g e m o n i s t i k e s r b i j a n s k e buroazije Nikakve p a r l a m e n t a r n e i d e m o k r a t s k e k o m b i n a c i j e , nikakve vlade, njihovi izbori i pacifistiko o e k i v a n j e nisu u m o g u n o s t i
da u d o v o l j e ma i j e d n o m od o s n o v n i h zahteva r a d n i k e klase, seljatva i u g n j e t e n i h n a r o d a .
Za radni narod, osim oruane borbe, drugog izlaza nema. . ..

U d u h u tih stanova CK KPJ je, u f e b r u a r u 1929, izdao proglas kojim je radnike i seljake pozvao na o r u a n u r e v o l u c i o n a r n u b o r b u , na r u e n j e krvavog
apsolutistikog reima a za vlast radnika i seljaka. -Takav kurs rukovodstva
KPJ bio je pogrean, jer nisu bili sazreli uslovi za oruanu borbu, a parola o ustanku delovala je sektaki pa i avanturistiki. Naime, u borbi protiv policije pali
su istaknuti rukovodioci KPJ: uro akovi, Nikola Heimovi, Bracan Bracanovi, Marko Maanovi, Marijan Baruh, Rista S a m a r d i - R i n d a , Boo Vid a c - V u k . s e d a m s e k r e t a r a SKOJ-a i mnogi drugi. T a m n i c e su bile p u n e kom u n i s t a i n a p r e d n i h ljudi, o s u e n i h na viegodinju robiju.
U p e r i o d u 1931-1932. otpoeli su veliki nemiri i d e m o n s t r a c i j e i r o m
zemlje. Naroito su bile b u r n e s t u d e n t s k e d e m o n s t r a c i j e (proglas s t u d e n a t a
Beogradskog univerziteta 10. j a n u a r a 1932, proglas s t u d e n a t a Ljubljanskog,
Zagrebakog i Beogradskog univerziteta od 19. f e b r u a r a iste godine). Manifestacije n a r o d n o g revolta u gradovima i selima sve vie su rasle p o s e b n o u
Srbiji. Crnoj Gori, Bosni i Hrvatskoj. G r a a n s k a opoziciona vodstva podravala su d e m o n s t r a c i j e . Tako teka i n a p e t a politika situacija u prvoj polovini
1932. zabrinjavala je reimske i opozicione g r a a n s k e politiare koji su strahovali od tekih iznenadnih d o g a a j a koji mogu da uslede. 8 *
Teke posledice do kojih je dovela avanturistika politika r u k o v o d s t v a
KPJ posle 6. j a n u a r a 1929. godine svuda su se oseale. Pune etiri godine nepovezane partijske organizacije i pojedina r u k o v o d s t v a kao i pojedini lanovi
KPJ i SKOJ-a bili su p r e p u t e n i sami sebi, tako da su, na osnovi svog s k u p o
plaenog iskustva, poeli da se prilagoavaju stvarnim uslovima pod kojima
je ivela i borila se radnika klasa i ostale r a d n e m a s e Jugoslavije. Takvi napori 1933. i 1934. poeli su da daju zapaenije rezultate
Mnoge partijske organizacije ostvarile su znatan uticaj u sindikalnim i d r u g i m radnikim organizacijama, tako d a j e u t o m p e r i o d u organizovan veliki broj trajkova. Meutim. napori pojedinih partijskih r u k o v o d s t a v a da s a r a d n j o m sa socijaldem o k r a t s k i m v o a m a stvore akciono jedinstvo r a d n i k e klase i p o k r e n u i organizuju b o r b u za p o b o l j a n j e ivotnih uslova u p o r e d o s b o r b o m protiv faizma i imperijalistikog rata. nisu doneli rezultate. Neto ivlji rad komunista osetio se na selu i njihovo vee i n t e r e s o v a n j c za n a c i o n a l n o pitanje, posle
p o b e d e faizma u Nemakoj, n a r o i t o 1934. godine, p o j a a n a je antifaistika
delatnost KPJ, jer je - p o r e d sve uspenijih antifaistikih akcija, naroito stud e n t s k e o m l a d i n e - o s n o v a n o vie k o m i t e t a za b o r b u pritiv rata i faizma, razvijajui u tom cilju s a r a d n j u sa susednim k o m u n i s t i k i m partijama.
P r i v r e m e n o r u k o v o d s t v o Partije, koje je p o e t k o m 1934. d o b i l o naziv CK
KPJ, p o s t e p e n o je sve vie uspostavljalo vezu s partijskim r u k o v o d s t v i m a u
zemlji. U avgustu 1934, posle izlaska s robije i odlaska u Be, Josip Broz je
t a m o k o o p t i r a n za lana Politbiroa CK, a zatim se vratio u zemlju. CK KPJ je

u j u n u 1934. godine d o n e o o d l u k u da se odri k o n f e r e n c i j a k r a j e m g o d i n e i

da s p r o v o e n j e p r i p r e m a za n j e n o odravanje izvre Blagoje Parovi i Josip
Broz. 9
etvrta zemaljska konferencija KP] odrana je 24. i 25. d e c e m b r a 1934. u
Ljubljani. Period od IV kongresa do IV zemaljske konferencije, koji je obuhvatio est godina, o c e n j e n je kao najtei u istoriji Partije. Odravanje ovakve
k o n f e r e n c i j e u zemlji u uslovima t e r o r a i p r o g o n a koji nisu prestajali pokazalo je da se Partija uglavnom oporavila od tekih u d a r a c a koje joj je n a n e o
reim d i k t a t u r e .
Konferenciji je prisustvovalo 11 delegata. Ona je r a z m a t r a l a sva o s n o v n a
pitanja ivota i delatnosti Partije i d o n e l a p o s e b n e rezolucije: o r a d u u sindikatima, na selu i m e u n a c i o n a l n o ugnjetenim m a s a m a , m e u o m l a d i n o m , o
partijskoj tampi i literaturi i o borbi protiv imperijalistikog rata.
Na Konferenciji su jo vie dole do izraaja sve o n e pozitivne t e n d e n c i j e
koje su se ispoljavale u politikoj aktivnosti Partije i u p r o c e s u n j e n o g organizacionog o b n a v l j a n j a i jaanja u poslednjih nekoliko godina.
Istiui da se kriza reima d i k t a t u r e p r o d u b l j u j e , K o n f e r e n c i j a je utvrdila
da se u krilu jugoslovenske vladajue buroazije javljaju sve brojnije snage
koje izlaze iz krize vide u osloncu na faistike drave i u o p t e u vezivanju Jugoslavije za p o j e d i n e imperijalistike sile. Zbog toga je Konferencija zahtevala odluniju aktivnost Partije u borbi protiv faizma u o p t e i p o s e b n o protiv
kolebljive politike jugoslovenskog reima. U tom pogledu, iako n e d o v o l j n o
jasno, ona je postavila kao zadatak da se radi na stvaranju antifaistikog
fronta. Ukazano je i na p o t r e b u organizovanijeg rada Partije u vojsci. Jo je
vie istaknuta orijentacija Partije na organizovanje i p r e d v o e n j e akcija radnike klase, r a d n o g seljatva i n a c i o n a l n o ugnjetenih masa u borbi za ispunjenje svakodnevnih njihovih zahteva i na zadatak povezivanja e k o n o m s k i h zahteva r a d n i k e klase s politikom b o r b o m protiv reima. Ukazano je na zao s t a j a n j e partijske aktivnosti na selu i m e u o m l a d i n o m , na neiskoriene
mogunosti jaanja uticaja Partije na r a d n o seljatvo i na to da se jo ne shvata znaaj obnavljanja i j a a n j a Skoja i proirivanja njegovog rada u svim legalnim o m l a d i n s k i m organizacijama. Osvetljavajui raznovrsne oblike nacionalnog ugnjetavanja, Konferencija je istakla da ugnjeteni narodi ne mogu oekivati o s l o b o e n j e u osloncu na faistike sile (to su u posljednje v r e m e sve
vie propagirale razne separatistike struje), ve d a j e b o r b a za reenje nacionalnog pitanja d e o b o r b e za r e v o l u c i o n a r n o p r e u r e e n j e jugoslovenskog
drutva. Da bi jo vie istakla stav Partije da u g n j e t e n e nacije mogu ostvariti
nacionalna prava j e d i n o u r e v o l u c i o n a r n o j borbi pod r u k o v o d s t v o m radnike klase i da bi Partija jo odlunije pola p u t e m stvaranja jedinstva r a d n i k e
klase i n a c i o n a l n o ugnjetenih masa, Konferencija je d o n e l a o d l u k u o stvaranju u sklopu KPJ k o m u n i s t i k i h partija Hrvatske i Slovenije, a u najblioj budunosti i K o m u n i s t i k e partije Makedonije.
U p r i p r e m a m a Konferencije, a i na s a m o j Konferenciji izvrena je kritika analiza aktivnosti Partije i njenog rukovodstva u p e r i o d u od IV kongresa.
Naroito su ozbiljno i i s c r p n o analizirane g r u b e politike greke i sektaka
zastranjivanja k a r a k t e r i s t i n a za period 1929-1931.
Ova Konferencija, na kojoj je izabran Centralni komitet od 12 lanova i
9 kandidata, oznaila je zavretak p r o c e s a organizacionog obnavljanja Partije
posle u d a r a c a koje je p r e t r p e l a pod reimom d i k t a t u r e . 9

Tarifne i t r a j k a k e akcije r a d n i k e klase uzele su 1935. i 1936. godine ir o k e r a z m e r e i pod uticajem Partije primale sve vie k a r a k t e r politikih borbi
protiv reima. U p o r e e n j u sa 1934. godinom, broj trajkova je 1935. bio dvaput vei - p r e k o 140 trajkova, a ve 1936. je taj b r o j p o r a s t a o na p r e k o 400.
Jaanje jedinstva r a d n i k e klase ispoljavalo se i u jaanju uloge sindikata
i u p o r a s t u broja sindikalno organizovanih radnika. Broj lanova URSS je
s a m o u 1936. godini p o r a s t a o od 30.000 na 54.000, a b r o j saveza ulanjenih u
URS poveao se od 17 na 35. Uticaj k o m u n i s t a u s i n d i k a t i m a bio je u stalnom
porastu.
Sa t r a j k a k i m a k c i j a m a su se ispreplitali drugi oblici n a r o d n e b o r b e
protiv u n u t r a n j e i spoljne politike reima, protiv faizma, za mir. Rukovodei tim b o r b a m a Partija se povezivala s n a r o d n i m m a s a m a , uvodila ih u politiki ivot i stvarala jedinstveni r e v o l u c i o n a r n i pokret. Takav k a r a k t e r je
i m a o politiki miting o k o 10.000 r a d n i k a Slovenije u Celju, 7 lula 1935. koji
je organizovao PK KPJ za Sloveniju prilikom sleta radnikih drutava Svoboda. Veliki odjek je i m a o z b o r u Kragujevcu od 25. avgusta 1935. na k o m e se
okupilo o k o 45.000 ljudi iz m n o g i h mesta Srbije. Mimo volje voa iz Udruene
opozicije i u p r k o s o r g a n i m a vlasti, narod je, p r e d v o e n k o m u n i s t i m a , omoguio da na zboru govore predstavnici Partije. Ovaj zbor se p r e t v o r i o u j e d n u
od najveih antireimskih i antifaistikih manifestacija. Takvi su zborovi odrani u vie mesta u Crnoj Gori (Niki, Bar. abljak, Virpazar itd.). Na tim
zborovima d o m i n i r a l i su stavovi i parole KPJ. a na n e k i m a su birani i odbori
Fronta n a r o d n e slobode. Prilikom odravanja tih zborova dolazilo je do suk o b a n a r o d a s policijom i a n d a r m e r i j o m , pa je bilo i rtava (u Sinju 15. avgusta 1935, L j u t o m e r u 1. s e p t e m b r a iste godine itd.)
U to v r e m e protiv vlade i njene politike izvedeno je i nekoliko zamanih
d e m o n s t r a c i j a , poev od s t u d e n t s k i h u Beogradu, j a n u a r a i f e b r u a r a 1935
(kada je p o g i n u o s t u d e n t Mirko Srzentic), i onih koje su ubrzo izbile u Nikiu, Podgorici, Cetinju i Ulcinju, p r e k o p o b u n e seljaka u Sibinju kod Slavonskog Broda, seljakJ/u n e m i r a u umadiji i oko Bora, u Dalmaciji o k o Makarske, velikog z b o r a u Kragujevcu, radnikih sletova, akcija o m l a d i n e u srednjim kolama, velikog zbora na Belvederu kod Cetinja i mnogih d r u g i h demonstracija. Ti dogaaji su bili jasan d o k a z uspona r e v o l u c i o n a r n o g p o k r e t a
u zemlji i r u k o v o d e e uloge K o m u n i s t i k e partije. 9 b
Posle VII kongresa K o m i n t e r n e 1935, k a d a je usvojena linija n a r o d n i h
frontova, poelo se shvatati da u sklopu o d b r a n e d e m o k r a t s k i h s l o b o d a i dem o k r a t i j e uopte, koje je faizam p o e o ugroavati na svim linijama, t r e b a
menjati gledita i o postojeim o d n o s i m a koji vladaju u svetu, pa u tom smislu
i o ranijim zahtevima za revizijom Versajskog sistema. Dok se do tada smatralo da je o p r a v d a n o podravati reviziju versajskog sistema, sad se poelo
shvatati da bi to ilo u korist agresivnih faistikih sila, a da n e p r a v d e , koje
su pojedinim n a r o d i m a n a n e t e tim s i s t e m o m ili na d r u g e naine, u uslovima
s t v o r e n i m n a k o n prvog svetskog rata, treba ispravljati mirnim putem.
U vezi s tim i KPJ je poela u d r u k i j o j svetlosti da gleda i na Jugoslaviju
kao dravni okvir n a r o d a koje ona obuhvata. Izmeu ostalog, tada je prevazieno s h v a t a n j e o Jugoslaviji kao nekoj vetakoj tvorevini, a postavilo se i
pitanje o d b r a n e njenog n a c i o n a l n o g integriteta, tj. stalo se na gledite o mogunosti reavanja nacionalnog pitanja pojedinih njenih ugnjetenih n a r o d a u
njenim okvirima. Jer, svako izdvajanje i stvaranje malih dravica ilo bi nar u k u faistikoj agresiji. Naravno, pri t o m e se nije s m e l o negirati ili zapostav-

ljati o s n o v n o p r a v o svakog n a r o d a na s a m o o p r e d e l j e n j e do oteepljenja. Meutim, o n o to je bilo bitno novo u politici KPJ u oblasti nacionalnog pitanja
jeste njen stav p r e m a Jugoslaviji kao d r a v n o j zajednici, nezavisno od karaktera njenog reima, za iju se p r o m e n u treba boriti. Tada se n a p u t a i parola
0 b a l k a n s k o j ili iroj federaciji i uvidelo se d a j e najvanije traiti r e e n j e u
okviru d a l e realnosti.
Da bi se potovala ova naela, koja je trebalo da izrazi j e d n a n a r o d n o f rontovska p l a t f o r m a sainjena u dogovoru s pojedinim p r e d s t a v n i c i m a Udruene opozicije, Tito je naglaavao da u platformi m o r a j a s n o i nedvosmisleno doci do izraza rijeenost da e se pravo s a m o o p r e d j e l j e n j a svih naih naroda potovati, tj. ne s a m o pravo Srba, Hrvata i Slovenaca nego i M a k e d o n a c a
1 Crnogoraca, a isto t a k o pravo n a r o d a u Vojvodini i Bosni i Hercegovini da
o d l u e o tome da li da sauva svoju regionalnu s a m o s t a l n o s t u federativno)
dravi. T a k o d e t r e b a istaci prava n a r o d n i h manjina: Nijemaca, Madara i Albanaca na ravnopravnost. 1 0
Na plenumu u Splitu koji je odran 9. i 10. jula 1935. godine p o s e b n u je
panju izazvao Paroviev referat o frontu n a r o d n e slobode u k o j e m je d a o
o c e n u politikih prilika u Evropi i izneo o s n o v n e postavke za dalji rad KPJ
u naoj zemlji. Jer, kako kae Parovi, faizam je glavni neprijatelj ne samo
radnike klase nego i svih demokratskih slojeva.
Splitski plenum je uinio i znaajan korak ka pravilnijem postavljanju i reavanju nacionalnog pitanja. Isticanje stava da pravo na samoopredeljenje ne
znai i hezulsovno otcepljenje. pokazuje da je u Partiji preovladalo miljenje da
se nacionalno pitanje moe reiti u sklopu jugoslovenske dravne zajednice, a ne
njenim
razbijanjem.,0j
Komunistika partija poela je ozbiljno da se oporavlja od tekih udaraca koje joj je zadala d i k t a t u r a . Tada je imala o k o 3000 lanova, a SKOJ o k o
2000. Vlada je i dalje v rila p r o g o n e k o m u n i s t a i njihovih simpatizera, j e r je
k r a j e m 1935. i u toku 1936. godine od n a v e d e n o g broja partijskog lanstva
u h a p e n a gotovo treina i blizu 1000 antifaista. Policiju)t na najsuroviji nain muila u h a p e n e komuniste, k a k o bi otkrila celokupWu organizaciju Kom u n i s t i k e partije. Uz to je i s a m a Partija patila od sektatva, izvesne uaurenosti i nekih pogrenih stavova rukovodeih f o r u m a .
Brojno jak revolucionarni pokret u zemlji zahtevao je da ima takvo vodstvo koje bi bilo s p o s o b n o da o k o sebe okupi itavo lanstvo i t e s n o povee
partijske kadrove. Komunistika partija je dobila takvo r u k o v o d s t v o tek krajem 1936, kada je d r u g Tito poeo da radi na o k u p l j a n j u snaga p a r t i j e i stvaranju novog Centralnog komiteta, koji e n e p o s r e d n o rukovoditi revolucionarnim pokretom.
UPismu za Srbiju poetkom novembra 1936. godine, o stavovima koje bi
radnika partija morala da zastupa u oblasti meunacionalnih odnosa, Tito je
izmeu ostalog, rekao:
Treba samo znali ta je najblii zadatak i cilj takve radnike partije. Cilj je da radnika
klasa u okviru takve partije istupa kao jedinstveni i snaan politiki faktor u politikom ivotu.. . Vano je da se nade takvo rjeenie. odnosno platforma, na osnovu koje nee hiti pogoeni
ih zapostavljeni ni socijalni, ni nacionalni imeresi. bilo koje grupe radnika, ukoliko nije u suprotnosti sa interesima radnike klase kao cjeline. Takva platfonna bila je predloena sa strane
levo g krila radnika, ali je kod pregovora bila doputena jedna principijelna greka po nacional
nom pitanju. Ljeviari stoje neodstupno na principu samoopredeljenja naroda do oteepljenja. To
ie pravo koje svakom narodu mora hiti priznalo da bi bio ravnopravan Ali, to ne znai da je otcepljenje u svakoj situaciji i obavezno i svrsishodno. C dananjoj situaciji su protiv raspara-

vanja Jugoslavije, koje si ele plaenici itahjanskog, austrijskog i maarskog faizma i koje bi
bez sumnje dovelo do rata. to ba i iele svi faistiki potpaljivai rata. Ljeviari su za slobodnu
zajednicu sviju naroda Jugoslavije u sadanjim granicama, ureenoj na federativnoj osnovi, a
protiv svakog ugnjetavanja i hegemonije bilo kojeg naroda po drugome.
Dakle, hrvatski slovenaki srpski, makedonski i crnogorski narod treba da se na demokratski nain iz/asne kako iele da urede svoje meusobne odnose u dravnoj zajednici isto tako.
narod u Vojvodini i Bosni i Hercegovini ima prava da se izjasni o svom odnosu u dravnoj zajednici. .

Zatim je izneo ozbiljne p r i m e d b e na projekat p l a t f o r m e za najiru organizaciju tzv. N a r o d n o g f r o n t a koja je

u osnovi pogrena i po sutini hegemonistika, jer daje opet srbijanskim strankama mogunost da ugnjetavaju hrvatski i druge narode, i' njoj nema jasno i nedvosmisleno izraenog
zahtjeva za pravom naroda na nacionalnu slobodu i ravnopravnost. Ova platforma sva die duhom hegemontstikog i velikosrpskog vidovdanskog Ustava koji je sankcionisao nacionalno ugnjetavanje i neravnopravnost i doveo do 6. januara 1929. godine i do diktature vojnofaistike
velikosrpske
buroazije.

Poto je po redu analizirao svaku pojedinu taku te p l a t f o r m e i kritiki

se o s v r n u o i na o n o to je u njoj ispravno. Tito je predloio sledeu verziju
svoje p l a t f o r m e :
. . . Osnovni princip treba da bude:
Sema demokracije bez nacionalne slobode i nema nacionalne slobode bez demokracije . .
Razumije se m samom Narodnom frontu slobode (ne mora se tako zvati) treba da bude
/edinstvenost pogleda na ova dva osnovna pitanja:
l) federativna drava
21 koliko federativnih jedinica i misi im sedam).
Meni izgleda da srbijanska UO (Udruena opozicija) (pa i jedan dio narodnofrontovaca) je
spremna da dade slobode Hrvatima i Slovencima, za ostale narode i provincije ona ih smatra
srpskim Srpska buroazija na nov i rafinirani nain eli da osigura svoju prevlast i hegemoniju
nad Makedoncima i Crnogorcima, nad narodom u Bosni i Hercegovini i Vojvodini
Takav nain rjeenja nacionalnog pitanja i demokracije bio bi tur i izvor novih borbi potlaenih naroda i pokrajina za svoju slobodu i ravnopravnost. Te borbe koile hi razvitak i predstavljale bi klicu novih opasnosti za demokraciju i mir u svijetu . . ."

V svom predavanju u Kumrovcu 1977. godine, drug Tito je, izmeu ostalog,
rekao:
. . . Sredinom oktobra 1936 godine stigao sam u Be gdje je bilo sjedite jednog dijela Centralnog komiteta, a sredinom decembra krenuo sam u zemlju i jo istog mjeseca otputovao u
Split, organizujui odlazak dobrovoljaca u Span t ju.
Sve do avgusta 1937. godine ja sam. uglavnom, bio na partijskom radu u zemlji Tri do etiri puta sam putovao u Be i Pariz, f i opet natrag u zemlju. No. na radu u zemlji proveo sam
ukupno oko sedam mjeseci
Najvaniji zadatak dijela tog novog rukovodstva Partije u zemlji bio je da ubrzano provodi
sve mjere u pravcu organizacionog, politikog i idejnog izgraivanja Partije. Veliku smo panju
poklanjah i radu komunista u sindikatima i meu omladinom. Kod radnih se ljudi opet poelo
vraati povjerednje u Partiju
Mi smo tada ubrzano radili na provoenju odluke o osnivanju KP
Slovenije i KP Hrvatske koja je donijeta jo na etvrtoj zemaljskoj konferenciji.
Na Osnivakom kongresu KP Hrvatske, koji je odran I i 2. avgusta 1937. godine kraj Samobora. podnio sam referat o znaenju osnivanja KP Hrvatske. U proglasu o tome istakao sam
da osnivanje KP Hrvatske proistie iz dugogodinje borbe Komunistike partije Jugoslawe, koja
je hranila ne samo interese radnike klase nego je i na svojoj zastavi uvijek imala ispisanu ideju
nacionalne slobode, ravnopravnosti i bratstva meu narodima. Naglaeno je da izmeu radnikih interesa i interesa hrvatskoga naroda ne moe da bude nesuglasica, jer su radnici dio svoga
naroda, krvno zainteresovani da narod bude slobodan, da mu bude osiguran razvitak, da se potuje sve to je lijepo i napredno u njegovim tradicijama i kulturi. Borei se za te ideale - istakao
sam dalje - mi se borimo i protiv nacionalne zagrienosti i ovinizma, jer znamo da su pravi napredak i sloboda hrvatskog naroda osigurani samo u bratskoj slozi i saradnji s ostalim narodima
Jugoslavije.
Sredinom te godine obrazovao sam Omladinsku komisiju CK KPJ. s Lolom Ribarom na
elu. Zadatak Komisije bio je da radi na sreivanju organizacionog stanja u SKOJ-u i u omla-

dinskom pokretu. Tada sam razradio i upute za rad SKOJ-a, ukazavi na puleve izrastan/a SKOJa u borbeno jezgro omladinskog pokreta . . ""

Jo u januaru 1937. godine CK KPJ je izdao proglas Protiv ratne opasnosti,

protiv napada faistike reakcije, u kojem je s k r e t a n a panja da je Jugoistona Evropa j e d n a od najvanijih linija n a p a d a glavnog potpaljivaa rata - Hitlerovog faizma. CK je konstatovao da N e m a k a nastoji da razbije Malu i
Balkansku a n t a n t u i o p o m i n j a o : Sve tjesniji savez Musolinija i Hitlera, stvoren radi podjele b u d u e g balkanskog plijena - pokazuje k a k o je p o g r e n a politika onih koji u n j e m a k o m faizmu toboe trae zatitu od italijanskog napadaa. Ponovo je konstatovano: U vanjskoj politici vlada Stojadinovia sve
je vie sklona zblienju s Hitlerovom Njemakom. 1 2
U pomenutom predavanju u

Kumrovcu,

drug

Tito je

rekao:

. L' prvoj polovini avgusta dobio sam poruku od drugova Colakovia i Zujovia iz Pariza
da hitno doem u Pariz g de je bilo sjedite Centralnog komiteta. Stigao sam tamo 17. avgusta
/937. godine.
V Parizu - kao to sam vec rekao u prethodnom izlagan jii-prviceu <a>'i odgovornost za rad
KPJ i ostao tamo izvjesno vrijeme, nastavljajui rad na konsolidaciji Paritjc
To je bilo neophodno jer sam od samog poetka naiao na jak otpor pojedinih frakcionakih
grupa koje su se odrale u inostranstvu, a dijelom i u zemlji i pokuavale da svojim intrigama i u Kominterni ometaju konsolidaciju nae Partije.
V zemlju sam se vratio krajem marta 1938. godine. Obavio sam konsultacije s rukovodeim
partijskim kadrovima, te poetkom maja obrazovao privremeno rukovodstvo KPJ
Stvaranje novog rukovodstva Komunistike partije Jugoslavije u zemlji znailo je odluujui korak na putu ka unutranjoj konsolidaciji Partije i otklanjanju svih ostataka frakcionatva
Sovo je rukovodstvo odmah uspostavilo neposredne veze sa pokrajinskim i drugim niim rukovodstvima u cijeloj zemlji i svojim se radom okrenulo prema problemima radnike klase
i radnih ljudi. Ono je organizovalo partijsku tehniku i kole za marksistiko obrazovanje
,}s

Tzv. Blok narodnog sporazuma, na osnovi S p o r a z u m a od 8. o k t o b r a 1937.

godine (o kojem je bilo rei u odeljku Delatnost HSS), u Proglasu od istog
d a n a izneo je svoj opozicioni program prema
tojadinovievoj vladi. Meutim,
s t r a n k e ovog bloka, n a r o i t o s t r a n k e Udru ene opozicije, nisu s k o r o p u n e
dve godine postigle da p r i m e n e postavke sp >razuma da popularizuju svoj rad
i da na n j e m u o k u p e sve n a r o d n e snage, iak J je narod traio da se u njega uklopi samostalni radniki n a r o d n i pokret koji bi taj Blok p r e t v o r i o u pravi
borbeni t a b o r n a r o d n o g sporazuma za suprostavljanje u d r u e n i m s n a g a m a
reakcije, faizmu i hegemoniji. Proces c e p a n j a ovog Bloka ubrzan je posle izb o r a od 11. d e c e m b r a 1938. godine, zahvaljujui m e u s o b n o j borbi za vlast
i dvolinosti vodstva pojedinih opozicionih stranaka, iako je KPJ pokuavala
da radi uea r a d n i k e klase u Bloku n a r o d n o g s p o r a z u m a , stvori Stranku
radnog naroda (SRN) kao legalnu radniku partiju.' 2 b
U svom novom pismu Vilhelmu Piku (Pick WilhelmI od kraja februara 1938. godine, Tito
je. izmeu ostalog, pisao 'da stanje u zemlji nije suvie loe. Ali ono bi moglo biti i bolje, jer su
danas uslovi vrlo povoljni, bez obzira na teror . .
smatram za potrebno, da harem za jedno kratko vreme odem na lice mjesta, s lim da se to je mogue prije i bre vratim ...

S obzirom na ovo i da su se u m e u v r e m e n u stvari j o vie k o m p l i k o v a l e

daljom neizvesnou, i to do tog s t e p e n a da su predstavnici K o m i n t e r n e poeli da dolaze u Pariz i da kontaktiraju sa dotad r u k o v o d e i m l j u d i m a u KPJ,
m i m o Tita, kao najodgovornijeg i tada jedino priznatog lana r u k o v o d s t v a
(Franc Leskoek je, kao lan Politbiroa, bio u zemlji i van svega ovoga), Tito
je k r a j e m m a r t a 1938. godine d o n e o istorijsku o d l u k u da na svoju odgovornost iz Pariza ode u zemlju i tu f o r m i r a p r i v r e m e n o partijsko r u k o v o d s t v o . U

takvim uslovima formiranje novog rukovodstva u zemlji zaista je bio - kao to

je to drug Tito rekao u svom predavanju u Kumrovcu - krupan dogaaj u istoriji
Komunistike partije Jugoslavije.
Titovim d o l a s k o m u zemlju, i novim m e t o d o m r u k o v o e n j a koji je on zaveo u Partiji, o t k l o n j e n a je velika nezgoda koja se do tada ogledala u t o m e to
je Centralni komitet bio u inostranstvu, odvojen od r a d n i k o g p o k r e t a u sam o j zemlji. Oslanjajui se na nove, m l a d e i smele kadrove, Tito je o d m a h pristupio konsolidaciji Partije i u k l a n j a n j u frakcionatva i njegovih posledica. Sa
novim r u k o v o d s t v o m Partije p r e d u z e o je o d l u n e m e r e radi organizacionog
uvrenja postojeih i s t v a r a n j a novih partijskih organizacija, n a r o i t o u industrijskim p r e d u z e i m a i na selu, kao i radi stvaranja r u k o v o d e i h k a d r o v a
u Partiji od mladih i o p r o b a n i h revolucionara. Nalazei se u zemlji on je mogao pravilnije i bolje da prati i ceni u n u t r a n j u i spoljnu situaciju Jugoslavije.
Poto je posle okupacije Austrije pojaan pritisak Nemake i Italije na Jugoslaviju, sa ciljem da u njoj uvrste svoje pozicije, to je opasnost po nezavisnost Jugoslavije postala neposredna. Taj pritisak je bio veoma opasan zato to je stav
vlade Milana Stojadinovia bio popustljiv p r e m a svim tim agresivnim pritiscima. Naime, zbog straha od Sovjetskog Saveza na m e u n a r o d n o m planu i od narodnooslobodilakog pokreta u zemlji, Stojadinovievoj vladi je odgovarala politika poputanja faistikim agresorima. Ona se mirila ne samo s okupacijom
Austrije nego je napustila i svog saveznika iz Male A n t a n t e - C e h o s l o v a k u . Tako
je Jugoslavija ostala izolovana, jer su Nemaka i Italija smatrale Balkan svojom
sferom uticaja.' 3
Zato je CK KPJ, povodom prikljuenja Austrije Nemakoj <anlus) 13. marta
1938. godine, u svom Proglasu od marta iste godine pozvao n a r o d e Jugoslavije
da se o k u p e za b o r b u protiv osvajaa. U proglasu se, izmeu ostalog, kae:
Hitlerove faistike m o t o r i z o v a n e h o r d e pregazie malu Austriju i p o c j e p a e svojim
b a j o n e t i m a sve m e d u n a r o d n e ugovore, koji su osigurali nezavisnost te zemlje.
Dok po b e k i m u l i c a m a t u t n j e Hitlerovi tenkovi, Musolinijevi razbojnici p o k u a v a j u
d a z a d a d u s m r t n i u d a r a c p a n j o l s k o j N a r o d n o j Republici
Hitler i Musolini o s t v a r u j u ve svoju zavjeru protiv m i r a i s l o b o d e n a r o d a . Faistiki
razbojnici izazivaju rat radi p o d j e l e Evrope
O k u p a c i j o m Austrije Hitlei je s t e g a o u kljeta b r a t s k u C e h o s l o v a k u . S a m o je p i t a n j e
dana kad v.i nad njenim m i m i m stanovnistvum da zabruje faistiki avioni. Njemaki faizam
p o s t e p e n o i d o s l j e d n o s p r o v o d i svoj pakleni plan da p r e t v o r i sve n a r o d e S r e d n j e i Jugoist o n e E v r o p e u svoje r o b o v e i u t o p o v s k o m e s o u svom k o n a n o m o b r a u n u sa d e m o k r a tijom. a n a r o i t o s n j e n o m t v r a v o m . S o v j e t s k i m Savezom.
Hitlerove trupe su na granici Jugoslawe.
Faistika, pangermanska i osvajaka Nemaka postaje pogranina drava sa Jugoslavijom ( p o d v u e n o u originalu). Hitlerizam nije prijatelj i d o b r i sused, ve zakleti n e p r i j a t e l j
s l o b o d e i nezavisnosti n a r o d a Jugoslavije. Njegove izjave o n e u t r a l n o s t i i p r i j a t e l j s t v u p r e m a
n a m a lane su. k a o i d o j u e r a n j a n j e g o v a o b e a n j a p r e m a Austriji. Jue je Hitlerova soldateska zgazila s l o b o d u a u s t r i j s k o g n a r o d a , d a n a s ve s p r e m a u d a r protiv e h o s l o v a k e . a sutra e n j e g o v e e l e da p r o v a i e p r e k o Karavanki u Jugoslaviju . . (Kakvo r e a l n o p r e d v i a n j e
- V.T.).
. Hitlerov a g e n t S t o j a d i n o v i izdao je n a r o d n e interese, p o m o g a o je Hitlera da pregazi Austriju i d o v e o ga na g r a n i c u Jugoslavije. Vlada Stojadinovia, dala je o v u zloinaku
p o m o da bi sebi o s i g u r a l a p o d r k u o s o v i n e B e r l i n - R i m u b o r b i protiv n a r o d a
Sruimo izdajniku vladu Stojadinovia, agenta Hitlera i Musolinija!
Stvorimo vladu narodne sloge i odbrane!... ( P o d v u e n o u originalu).
. . . U ovim tekim i o d s u d n i m a s o v i m a mi se o b r a a m o ne s a m o p r i s t a a m a Bloka narodnog sporazuma, n e g o i svim o s t a l i m n a r o d n i m i r o d o l j u b i v i m s n a g a m a s r p s k o g , slovenskog i h r v a t s k o g n a r o d a , koji se nisu izjasnili za s p o r a z u m SD Koalicije i U d r u e n e Opozicije.

ali koji su protiv izdajnike politike S t o j a d i n o v i a i koji su voljni da b r a n e mir i nezavisnost

svoje zemlje . . . ' 4

Zatim se, p o r e d parola za o d b r a n u mira, sloge i bratstva svih n a r o d a Jugoslavije, trai savez sa ehoslovakom, F r a n c u s k o m i Sovjetskim Savezom.
Poto je p r e d s e d n i k vlade Stojadinovi na d a n 15. m a r t a (dva d a n a posle
anlusa) pred efovima p a r l a m e n t a r n i h klubova, a s u t r a d a n i u Senatu, d a o
izjavu i o d g o v a r a o na pitanja senatora, u kojima je a n l u s o k a r a k t e r i s a o kao
d o b r u i pozitivnu stvar,' 5 d r u g Tito je u o d g o v o r u Stojadinoviu, izmeu ostalog, rekao:
Hitlerove izjave o n e u t r a l n o s t i i prijateljstvu p r e m a n a m a lane su, k a o i d o j u e r a n j a
njegova o b e a n j a p r e m a Austriji. Jue je Hitlerova s o l d a t e s k a gazila s l o b o d u a u s t r i j s k o g nar o d a . d a n a s vec s p r e m a u d a r protiv e h o s l o v a k e . a s u t r a e n j e g o v e ete d a p r o v a l e p r e k o
K a r a v a n k i u Jugoslaviju.
S u d b i n a s r p s k o g a n a r o d a vezana je sa s l o b o d o m S l o v e n a c a i Hrvata. Kao t o je poslije
poraza na Marici d o l o Kosovo, t a k o bi i poslije p a d a L j u b l j a n e i Zagreba, d o a o red na
B e o g r a d Bez Slovenije n e m a Jugoslavije, bez s l o b o d e S l o v e n a c a i Hrvala, n e m a s l o b o d e ni
srpskom narodu.

Zato Tito poziva da se o k u p e svi kojima je d r a g a sloboda i d e m o k r a t i j a ,

svi oni. koji vole svoju zemlju i svoj narod, svi rodoljubivi g r a a n i koji nee
da r o b u j u faistikim osvajaima!
Za vreme svoga boravka u Moskvi, jeseni 1938. godine, Tito je govorio sledee:
Kao p o s l j e d i c a svih n a p r e d izloenih injenica, u Jugoslaviji je s a d a d o l o do novog
o k r e t a irokih m a s a u N a r o d n o m f r o n t u , ili. k a k o se kod nas kae. u d e m o k r a t s k o m blou
To d o k a z u j u velike m a s o v n e m a n i f e s t a c i j e , zatim m n o g o b r o j n i mitinzi u cijeloj zemlji
u korist e h o s l o v a k e i F r a n c u s k e , na k o j i m a je t r a e n a o t v o r e n a izjava da Ce Jugoslavija
p o m o i C e h o s l o v a k o j , i sve ee isticani zahtjevi da se u s p o s t a v e prijateljski o d n o s i sa
SSSR. k a o najjaim z a t i t n i k o m malih n a r o d a i mira. .Anlus'je p r e d s t a v l j a o veliki p o d s t i c a j
aktiviziranju irokih m a s a u b o r b i protiv h i t l e r o v s k e o p a s n o s t i . . . "

Posle decembarskih izbora 1938. godine CK KPJ doneo je novu rezoluciju

u kojoj je traeno obaranje protunarodne Stojadinovieve vlade i stvaranje vlade nacionalne odbrane koja e biti sposobna da organizuje odbranu zemlje i prui faistikim agresorima nepokolebiv otpor. (Podvukao V.T.). Stojadinovi je
u toj rezoluciji o p t u e n zbog svoje spoljne politike. U toj Rezoluciji se, izmeu
ostalog, kae:
.. . Stoiadinoviceva je vlada o d o b r a v a l a Hitleru. k a d a je faistika N j e m a k a zauzela
Austriju i pojavila se n e p o s r e d n o na g r a n i c a m a Jugoslavije. Ona je p o t k o p a l a i rastoila
Malu a n l a n t u i time p o m o g l a Hitleru da r a s k o m a d a C e h o s l o v a k u i stvori n e p o s r e d n u opasnost za sve b a l k a n s k e zemlje.
Svojom i z d a j n i k o m politikom p r e m a saveznicima Jugoslavije. S t o j a d i n o v i e v a je vlada izvrila teak zloin nad n a r o d i m a Jugoslavije. O n a je p o m o g l a n j e m a k i m imperijalistikim r a z b o j n i c i m a da o t v o r e p u t na jugoistok i p r i p r e m a l a n a r o d i m a Jugoslavije s u d b i n u ehoslovake . . .
Bez o b z i r a na tu o g r o m n u o p a s n o s t koja p r e t i Jugoslaviji, reim S t o j a d i n o v i a produava svoju p r o t u n a r o d n u v a n j s k u i r e a k c i o n a r n u u n u t r a n j u politiku. Reim Stojadinovia p o k u a v a poplaiii n a r o d e Jugoslavije izdajom C e m b e r l e n a i Daladjea. nastoji na sve
n a i n e d i s k r e d i t o v a t i zemlje, u kojima se razvija n a r o d n o f r o n t o v s k i p o k r e t , p o k u a v a svim
s r e d s t v i m a p r o d u b i t i n a c i o n a l n u neslogu m e d u n a r o d i m a Jugoslavije: t i m e p o t k o p a v a odbr a m b e n u s p o s o b n o s t protiv faistike agresije.
Snage na koje se o s l a n j a r e a k c i j a u Jugoslaviji i koje su u p o r i t e o s v a j a k i h p l a n o v a
n e m a k o g i t a l i j a n s k o g faizma, jesu sledee: vlada S t o j a d i n o v i a , J u g o s l o v e n s k a r a d i k a l n a
zajednica, faistike organizacije f r a n k o v a c a u H r v a t s k o j , h o d j e r o v a c a , n e m a k i h faista,
r u s k i h b e l o g a r d e j a c a . kao i j e d n a g r u p a trockistikih a g e n a t a faizma.
N a s u p r o t t o m e p r o t u n a r o d n o m e f r o n t u r e a k c i j e i faizma, u Jugoslaviji stoji nacionalni f r o n t d e m o k r a t i j e . koji se o k u p l j a o k o d e m o k r a t s k o g b l o k a s r p s k e U d r u e n e opozicije i

S e l j a C k o - d e m o k r a t s k e koalicije u H r v a t s k o j . Taj blok o b u h v a t a najvanije d e m o k r a t s k e

partije zemlje i stoga bi svaki p o k u a j s t v a r a n j a n a r o d n o g f r o n t a van tog bloka izazvao cep a n j e u t a b o r u d e m o k r a t i j e i time p o m o g a o reakciji. Takvim se p o k u a j i m a m o r a KP odluno opirati.
Ali d e m o k r a t s k i blok moe da se s u p r o t s t a v i f r o n t u r e a k c i j e i da osigura p o b e d u dem o k r a t i j e i nezavisnosti zemlje s a m o u sluaju, a k o se p r e t v o r i u pravi d e m o k r a t s k i n a r o d n i
blok p r i k l j u e n j e m svih s t r a n a k a i organizacija r a d n i k e klase i seljatva .
. . P o k r e u i najire m a s e u b o r b u za o s t v a r e n j e p l a t f o r m e d e m o k r a t s k o g n a r o d n o g
bloka k o m u n i s t i trae: o k u p l j a n j e d e m o k r a t s k i h m a s a i s p o r a z u m s d e m o k r a t s k i m v o d a m a
d r u g i h p a r t i j a u i n t e r e s u p r o i r e n j a i u v r e n j a d e m o k r a t s k o g n a r o d n o g bloka . . . "

Posle parlamentarnih izbora 1938. godine i pada Stojadinovieve vlade

drug Tito je eleo da se iz Moskve vrati u Jugoslaviju.Vpredavanju u Kumrovcu,
on je o tome rekao:
Procijenio sam da je poraz reima od izvanrednog znaaja za nau zemlju,
da treba uiniti sve da pobijedi blok demokratskih snaga u kojem su bile Samostalna demokratska partija, Radnika partija itd. elio sam da se to prije vratim
u zemlju, jer sam smatrao da treba da budem na licu mjesta. Meutim, jo uvijek
mi nisu doputali da krenem. Imao sam razgovor s Dimitrovom, ali morao sam
ekati sve do decembra, dok dokumenti o naoj Partiji nisu bili razmotreni na
sjednici Izvrnog komiteta
Kominterne.
Poetkom januara 1939. godine odrana je i sj dnica Politikog sekretarijata
sa Dimitrovom na elu Tada je definitivno potvreno rukovodstvo KPJ koje sam
formirao u zemlji, priznat je rad koji je obavljen. Ja sam dobio mandat da od tog
rukovodstva formiram Centralni komitet, da razradim mjere za odstranjivanje
svih frakcionakih ostataka i oportunistikih elemenata iz Partije, te da obavim
jo neke druge poslove. Dogovoreno je da poslije izvjesnog vremena, za tri-etiri
mjeseca, ponovno poem u Kominternu.'18
Meutim. Tito je, zbog o t p o r a K o m i n t e r n e , jo itava dva m e s e c a ostao
u Moskvi, odakle je u j a n u a r u avionom ( p r e k o S t o k h o l m a i Kopenhagena) dop u t o v a o u Pariz. Poto je t a m o obavio poslove i p r e t h o d n o u Jugoslaviju poslao partijske materijale i Nacrt rezolucije CK KPJ koji je napisao u Moskvi
i koji je prihvatio Sekretarijat K o m i n t e r n e . Tito je s m a t r a o da taj Nacrt t r e b a
da usvoji i CK KPJ. O t o m e i d r u g i m zadacima on je u svom p r e d a v a n j u u
Kumrovcu, izmeu ostalog, rekao:
. . . U sutini, radilo se o s u d b i n i naih n a r o d a k o j i m a je faistika o p a s n o s t zaprijetila
n e p o s r e d n o , o k r u u j u i n a u zemlju g o t o v o sa svih s t r a n a . M a r t a m j e s e c a stigao sam u zemlju O d m a h je zatim o d r a n a s j e d n i c a C e n t r a l n o g k o m i t e t a koja je trajala p u n a etiri dana.
Podnio sam izvjetaj o t o m e k a k o su stvari tekle u Moskvi, u K o m i n t e r n i , u vezi sa n a o m
Partijom. Usvojili s m o rezolucije i o t v o r e n o p i s m o , k a o i proglas p o v o d o m o k u p a c i j e ehoslovake. I s t o v r e m e n o s m o se dogovorili da j e d n a od glavnih m j e r a u p r o c e s u k o n s o l i d a c i j e
Partije b u d e z e m a l j s k o s a v j e t o v a n j e r u k o v o d e i h partijskih k a d r o v a iz cijele z e m l j e O d m a h
s a m se d a o na p o s a o u vezi sa p r i p r e m o m s a v j e t o v a n j a . M o r a o sam p u t o v a t i u Beograd, u
Sloveniju i H r v a t s k u , radi izvravanja z a d a t a k a koji su stajali p r e d n a m a . . '*

Povodom upada nemakih trupa u Cehoslovaku 15. marta 1939. godine,

CK KPJ izdao je istog meseca Proglas, u kojem se. pored ostalog, kae:
Ovih su dana faistike bande njemakog imperijalizma okupirale Cehoslovaku. (Podv u e n o u originalu)
Zahvaljujui m i n h e n s k o j izdaji, zbog t o b o n j e g o u v a n j a m i r a . p o r o b l j e n i s u n a m a
bratski slavenski i miroljubivi n a r o d i Cesi. Slovaci i K a r p a t o - U k r a j i n c i N j e m a k e faistike
h o r d e g r u b o i b e z o b z i r n o u n i t a v a j u sve t e k o v i n e e h o s l o v a k i h n a r o d a i p r i j e t e p o t p u n i m
istrebljenjem
itavom je svijetu d a n a s j a s n o da sva d o s a d a n j a p o p u t a n j a faistikim o s v a j a i m a nij e s u spasila mir ni s l o b o d u m a l i h n a r o d a , ve n a p r o t i v s a m o ojaala pozicije r a t n i h p o t p a ljivaa - n j e m a k i h , talijanskih i j a p a n s k i h imperijalista, koji su radi svojih o s v a j a k i h ciljeva

o t p o e l i novi imperijalistiki ral i o t v o r e n o idu za tim da g u r n u itav svijet u n a j s t r a n i j u

klaonicu kakvu ne p a m t i ljudska p o v i j e s t . . .

Obraajui se n a r o d i m a Jugoslavije, u Proglasu se kae:

Tragedija e h o s l o v a k i h n a r o d a nas poziva d a b u d e m o b u d n i p r e d o p a s n o u koja
n a m prijeti' Njemaki i talijanski imperijalisti ve s p r e m a j u svoj daljni p o h o d na istok i jug.
njihovi apetiti su toliko vei u koliko nailaze na m a n j i o t p o r . Na r e d u su ostale m a l e d r a v e
- na B a l k a n u i u i s t o n o j Evropi. Na redu je Jugoslavija. ( P o d v u e n o u originalu).
Faistiki osvajai ne n a s t u p a j u o d m a h sa g r u b o m v o j n o m silom. P r e k o svojih faistikih a g e n a t a oni n a s t o j e da n a j p r i j e iznutra r a s t o e i o s l a b e snage n a r o d a i t a k o p r i p r e m e njegovu p r o p a s t C e h o s l o v a k a n e k a n a m b u d e za to najbolji p r i m j e r
.

Zatim se u Proglasu CK p o s e b n o obraa svakom n a e m n a r o d u , pozivajui ih da se u d r u e n i m snagama b o r e za nacionalnu slobodu, bratstvo i jedinstvo i o u v a n j e nezavisnosti, a p o s e b n o radnicima, seljacima, g r a a n i m a ,
vojnicima i oficirima, omladini, istiui da
ma k a k o bili teki d a n i i s k u e n j a koji stoje p r e d n a m a , n t m a razloga da se k l o n e duh o m . Nezavisnost Jugoslavije- se moe ouvati od n a j e z d e faistikih o s v a j a a a k o o k u p i m o
sve r o d o l j u b i v e i d e m o k r a t s k e snage i o s t v a r i m o b r a t s k u slogu i s p o r a z u m m e u n a r o d i m a
Jugoslavije. Nezavisnost Jugoslavije se moe o d b r a n i t i a k o njeni n a r o d i b u d u z a d o v o l j n i i
sloni. A lo se m o e p o s t i g n u t i s a m o t a k o a k o se d a d u n a r o d u njegova d e m o k r a t s k a i nac i o n a l n a p r a v a i a k o se r a d n i k o j klasi priznaju i g a r a n t u j u politika i socijalna p r a v a . . .

Na kraju CK poziva n a r o d e Jugoslavije da osiguraju o d b r a m b e n u sposobnost za o u v a n j e Jugoslavije p o m o u n a r o d n e vlasti,

koja ce h i t n o obezbijediti n a r o d i m a sva d e m o k r a t s k a i n a c i o n a l n a p r a v a i p o d u z e t i
sve miere za o d b r a n u zemlje koja e se u v a n j s k o j politici osloniti na d e m o k r a t s k e sile. a
u p r v o m r e d u na S o v j e t s k u Uniju, k a o n a j m o n i j e g zatitnika malih n a r o d a , i koja e z a j e d n o
sa ostalim b a l k a n s k i m n a r o d i m a stvarati t e s n o prijateljstvo i savez za o u v a n j e svoje nezavisnosti, istiui da - Vlada Dragie Cvetkovia nije vlada k a k v a t r e b a naim n a r o d i m a u dan a n j o j t e k o j situaciji
20

Povodom upada italijanskih trupa u Albaniju 17. aprila 1939. godine) Ujedinjena studentska o > adina je u svom proglasu od 8. aprila 1939. godine, izmeu ostalog, konstat jvala:
Na naoj granici vodi se ral ( p o d v u e n o u originalu).
Napad talijanskog faizma na m a l u Albaniju p r i r o d a n je n a s t a v a k r a z b o j n i k e osvaiake politike izazivake o s o v i n e Berlin - Rim. S a m o je 20 d a n a p r o l o od k o b n i h t r e n u t a k a
k a d a su b r a t s k i slovenski n a r o d i saveznike ehoslovake pali u n a j c r n j e r o p s t v o g e r m a n skog impel ijalizma A d a n a s ve tragina s u d b i n a b r a t s k o g e k o g i slovakog n a r o d a prijeti
da p o s t a n e zla s t v a r n o s t n a r o d a Jugoslavije!
Vie nego ikada naa je drava u s m r t n o j opasnosti! Na g r a n i c a m a nae drave, od Triglava do Soluna, od Drave do Banata, od Ulcinja do akovice, neprijatelji n a e drave, s m r t n i
neprijatelji nezavisnosti naih n a r o d a , s p r e m a j u n a p a d n a n a u teritoriju . . .
U ovim t r e n u c i m a p o t r e b n o je vie n e g o ikada skupiti sve snage na o t p o r i o d b r a n u
d r a v n e nezavisnosti Zato je toliko d a n a s n u n o ostvariti vladu n a r o d n e sloge i o d b r a n e , u
kojoj e biti z a s t u p l j e n i svi n a r o d i Jugoslavije. Ne put kapitulacije, ne p u t t r a g e d i j e slovakog i e k o g n a r o d a , vec o t p o r i b o r b a za svaku stopu nae zemlje, to m o r a da p o s t a n e put
n a r o d a Jugoslavije . . .
Za jedinstvo svih rodoljubivih snaga u borbi za slobodnu i nezavisnu Jugoslaviju

U svom lanku Nezavisnost Jugoslavije u opasnosti maja

Kardelj, izmeu ostalog, kae.

1939.

godine.

U t e k o j i b a r u t a p u n o j m e u n a r o d n o j situaciji ovih d a n a . koja preti s v a k o g asa da

se p r e t v o r i u sveopSti rat. sve we se r a s k r i v a tetnost S t o j a d i n o v i e v e s p o l j n e i u n u t a r n j e
politike po nezavisnost drave i sviju njezinih n a r o d a , koju u celini p r o d u u j e i Cvetkovicev
reim. U d e c e m b r u mesecu, pre izbora. Stojadinovi je p r i a o o miru i p r i j a t e l j i m a na naim g r a n i c a m a d a n a s je m e u t i m jasno, da m o d a n e m a drave u Evropi, koja bi bila t a k o
u g r o e n a od n a p a d a faistikih imperijalista o k o osovine Berlin-Rim. kao t o je to Jugosla-

vija. Politika t o b o n j e neutralnosti J u g o s l a v i a dovela je u n a j v e o j m e r i do r a s p a d a Male

a n t a n t e i do s l o m a CeSkoslovake .. Aneksija Albanije je vec d i r e k t a n u d a r protiv nezavisnosti Jugoslavije. I o n a je p r i r o d n a posledica ovakve politike .neutralnosti', koju je sprovodio Stojadinovi, a d a n a s ju s p r o v o d i Cvetkovi. T a k o su r e a k c i o n a r n i i p r o t u n a r o d n i reimi
.uspeli' da g u r n u Jugoslaviju u n a j v e u o p a s n o s t , da b u d e p r e g a e n a od imeprijalistikib nemako-talijanskih razbojnika
Reimske nam sluge govore, da n e m a o p a s n o s t i n a p a d a na Jugoslaviju sa s t r a n e Nem a k e i Italije. Takva je t v r d n j a svesna la, koja t r e b a da p r i p r e m i teren za kapitulaciju . . .
Na s o p s t v e n o pitanje, da li je o d b r a n a Jugoslavije uopSte m o g u a . K a r d e l j o d g o v a r a :
Bezuslovno o n a jeste m o g u a . Ona ie m o g u a u j e d i n j e n j e m sviju r o d o l j u b i v i h snaga, slog o m sviju n a r o d a u Jugoslaviji, socijalnim z a d o v o l j e n j e m r a d n i h m a s a i u s p o s t a v l j a n j e m dem o k r a t s k i h prava. To je put po k o m e bi bili stvoreni u n u t a r n j i uslovi za zaista uspeSnu odbr a n u Sa d r u g e s t r a n e , o d b r a n a e biti u s p e n a s a m o tada, a k o e se Jugoslavija ukljuiti u
rad n a s t v a r a n j u s i s t e m a kolekt . n e b e z b e d n o s t i , a k o e raditi n a u v r e n j u o d b r a m b e n o g
saveza u g r o e n i h malih n a r o d a B a l k a n a i istone Evrope, te F r a n c u s k e i Engleske, a naroito Sovjetskog Saveza
..
Dunost je sviju svesnih r a d n i k a da b u d u u prvim r e d o v i m a akcije za o d b r a n u zemlje Njihova je d u n o s t da zaloe sve svoje snage za to da se stvori nesalomljiv o d b r a m b e n i
f r o n t sviju n a r o d a Jugoslavije i sviju onih, koji vole svoj n a r o d i svoju zemlju, koji vole slob o d u i koji ne d a j u n e m a k o - t a l i j a n s k o m imperijalizmu da p r e s t u p i granice drave. Dunost
je svakog svesnog r a d n i k a , da radi na Sto tesnijim vezama i z m e u vojske i n a r o d n o m odbr a m b e n o m akcijom, da bi se ve u z a m e t k u uguSio svaki pokuSaj kapitulacije. Dunost je
svakog svesnog r a d n i k a , da r a s k r i n k a svaku akciju k a p i t u l a n a l a . Hillerovih i Musolinijevih
slugu, trockislikih i ostalih faSistikih a g e n a t a . . . "

Kad je 26. avgusta 1939. godine, nepunu nedelju dana pred izbijanje drugog
svetskog rata, na osnovu postignutog Sporazuma, obrazovana vlada Cvetkovi-Maek, CK KPJ je to nazvao Velikom prevarom naroda. Zauzimajui svoj
stav, CK je konstatovao:

Vlada C v e t k o v i - M a e k d i r e k t n o i i n d i r e k t n o p o d u p r t a od ostalih b u r o a s k i h partija pokuSava da p r e v a r i r a d n e m a s e d e m o k r a t s k i m p a r o l a m a i . d e m o k r a t s k i m ' m j e r a m a . Te

d e m o k r a t s k e f r a z e su p o s t a l e najvea o p a s n o s t za r a d n e mase. O n e ne p r e s t a j u niti e prestati. jer su o n e d a n a s j e d i n o m o g u i oblik z a v a r a v a n j a masa. M e u t i m , sve S e s t o j a n u a r s k e
m j e r e protiv r a d n i k e klase ne s a m o da su ostale na snazi, vec se i pooStravaju. D e m o k r a t ski laljivci - t o b o n j i .protivnici' hitlerizma u b i j a j u r a d n i k e i o m l a d i n c e , oni g o n e u konc e n t r a c i o n e l o g o r e k o m u n i s t e i d r u g e prave n a r o d n e b o r c e . I s t o v r e m e n o - d o n o s e izborni
zakon s tajnim p r a v o m glasa, uz o g r a d u - da ce moi uestvovati s a m o d o z v o l j e n e partije.
Ti dvolinjaci misle da na laj nain sakriju svoje k r v a v o lice . . .
\ ladajuci dvolinjaci se s p r e m a j u da p r e v a r e n a r o d e Jugoslavije - k a k o se tu radi
0 ouvanju neutralnosti
d o k se. u stvari, radi o o t v a r a n j u g r a n i c a i m p e r i j a l i s t i m a u ratovanju. O u v a n j e nezavisnosti se nalazi u n a s l o n u na SSSR. a ne u trgovini s i m p e r i j a l i s t i m a
1 u imperijalistikom ratu.
Ova s p o l j n a politika vlade jeste s a m o d r u g o lice p r o t i v n a r o d n e politike d v o r a , buroazije i njenih sluga Ali, u p r k o s j e d n o d u S n o s t i buroazije u b o r b i protiv r a d n o g n a r o d a . - uprkos Maekovih i Pavlovih u z a j a m n i h laskanja i p a r o l a u Zagrebu, p o j e d i n e n a c i o n a l n e buroazije su r a z d r o b l j e n e s u p r o t n o s t i m a . - KoroSec se p r i p r e m a za d o e k talijanskih t r u p a hrvatska buroazija za o t c e p l j e n j e u e v e n t u a l n o teSkoj situaciji i stavljanje pod p r o t e k t o r a t
imperijalista, a srpski h e g e m o n i s t i za o u v a n j e Velike Srbije u m u t n i m v r e m e n i m a (pokuSaj
stvaranja srpskog fronta).. 23

Povodom izbijanja drugog svetskog rata 1. septembra 1939. godine CK KPJ

je istog meseca (za vreme Titovog odsustva, tj. dok je bio na putu za Moskvu V.T.) izdao Proglas Protiv imperijalistikog rata i faizma u kojem se, izmeu
ostalog, kae:

Bojei se j a a n j a ugleda Sovjetskog Saveza i n a r a s t a n j a n a r o d n e b o r b e za d e m o k ratiju. oni (misli se na e n g l e s k e i f r a n c u s k e r e a k c i o n a r e - V.T.) su se borili protiv politike
m i r a S o v j e t s k o g Saveza i k o m u n i s t i k e i n t e r n a c i o n a l e i sabotirali n j i h o v e i s k r e n e n a p o r e za
u s p o s t a v l j a n j e m vrstog f r o n t a o d b r a n e protiv n a p a d a a , n e p r e s t a n o leei s v o j o m dvolin o m p o l i t i k o m da u v u k u Sovjetski Savez u rat, u k o m e bi i m a o da za n j i h o v e i n t e r e s e vadi
k e s t e n j e iz v a t r e . . .

Ali je Sovjetski Savez, r u k o v o e n boljevikom p a r t i j o m i g e n i j a l n i m v o o m celok u p n o g n a p r e d n o g o v e a n s t v a . d r u g o m Staljinom, r a s k i n u o o v u p o d m u k l u z a m k u imperijalistikih p r o v o k a t o r a rata Nemaki faSizam bio je p r i n u e n da k a p i t u l i r a p r e d s n a g o m
zemlje p o b e d o n o s n o g socijalizma, p r e d SSSR. i da zakljui s n j o m p a k t o n e n a p a d a n j u . Sov
jetski Savez, jedini pravi pobornik mira, uvek spreman da podupre borbu za mir. demokratiju
i nezavisnost naroda, s veslan svog istorijskog znaaja i duinosri prema oslobodilakoj borbi proletarijata celog sveta, nee nikada ratovati za ma ije imperijalistike interese, niti gurnuti radne
mase ma koje zemlje da se za takve interese bore ( p o d v u e n o u originalu). P a k t o m o n e n a p a d a n j u sa N e m a k o m , S o v j e t s k i Savez je o d n e o j e d n u o g r o m n u istorijsku p o b e d u i s m a n j i o
o b i m sadaSnjeg r a t a Imperijalisti s u o t p o e l i nov p o k o l j m e u n a r o d i m a - s tim p o i n j u i
nove o s l o b o d i l a k e b o r b e p r o l e t a r i j a t a , u g n j e t e n i h n a r o d a i sveg n a p r e d n o g o v e a n s t v a .
Radni n a r o d N e m a k e . nastavljajui svoju h e r o j s k u b o r b u z a o b a r a n j e Hitlerove faistike
d i k t a t u r e , o t p o e o je ve b o r b u za p r e t v a r a n j e o s v a j a k o g r a t a u n a r o d n u r e v o l u c i j u . . .
I ve u o v o m t r e n u t k u r e a k c i o n a r n i vojni krugovi i S e s t o j a n u a r s k i i s t o j a d i n o v i cevski d e o vlade, na elu sa C v e t k o v i e m . iskoriavaju r a t n u p s i h o z u da s m i l j e n o m mobilizacijom o m e t u s p r o v o e n j e d e m o k r a t i z a c i j e zemlje. I s t o v r e m e n o , oni s e p r i p r e m a j u d a
g u r n u n a r o d e Jugoslavije u imperijalistiki rat, ili da u p o t r e b e n j i h o v u snagu za i n t e r v e n c i j u
p r o t i v r a s t u e n e m a k e revolucije, u t r e n u t k u kada slom Hitlerovog faizma p o s t a n e oigledan . .

Meutim, p o s l e r a t n a ocena ovog p a k t a razlikuje se od p r o t h o d n e , a to

se vidi iz sledeeg:
Pakt o n e n a p a d a n j u izmeu N e m a k e i SSSR d o v e o je do z n a a j n i h p o m e r a n j a u politici K o m i n t e r n e . O n a je u osnovi n a p u s t i l a antifaistiku p l a t f o r m u koju je f o r m u l i s a o n j e n
VII k o n g r e s i p r e s t a l a da poziva u b o r b u protiv faizma i faistikih a g r e s o r a To je izazvalo
p r a v u p o m e t n j u u k o m u n i s t i k i m p a r t i j a m a z a p a d n e E v r o p e i m e u a n t i f a i s t i m a uopte . . . "
Izbijanje r a l a u Evropi p o s t a v i l o je p r e d KPJ n o v e z a d a t k e , j e r je n a r o d i m a Jugoslavije, p o r e d faistike o p a s n o s t i , z.apretila o p a s n o s t da b u d u u v u e n i u rat na s t r a n i E n g l e s k e
i F r a n c u s k e . Zbog toga je Partija u n e k o l i k o izmenila p a r o l e i u svojoj akciji p o s t a v l j a l a teite
na tu novu o p a s n o s t M e s t o r a n i j e o s n o v n e p a r o l e - b o r b a protiv faistike o p a s n o s t i , Partija
istie b o r b u protiv i m e p r i j a l i s t i k o g rata. protiv uvlaenja Jugoslavije u rat, za o s l a n j a n j e na
S S S R To n i u k o l i k o nije znailo z a n e m a r i v a n j e faistike o p a s n o s t i , ni g a j e n j e iluzija da se
k a r a k t e r faistike N e m a k e posle s k l a p a n j a p a k t a o n e n a p a d a n j u sa SSSR izmenio, niti da
s e o n a o d r e k l a svojih o s v a j a k i h n a m e r a p r e m a Jugoslaviji p o s e b n o
Naprotiv. KPJ je s t a j a l a na gleditu d a j e njihov i n t e r e s bio da u takvoj situaciji o s t a n u
van rata, da b o r b o m o s t v a r e takvu vladu koja bi zadovoljila n j i h o v e o s n o v n e n a c i o n a l n e ,
e k o n o m s k e i p o l i t i k e zahteve, a u isto v r e m e se u s p o l j n o j politici oslonila na SSSR
Stoga je KPJ postavila leite na p a r o l u - b o r b a p r o t i v vezivanja Jugoslavije za ma
koji imperijalistiki biok, protiv n j e n o g u v l a e n j a u rat Na u n u t r a n j e m p l a n u , o n a je isticala da je vlada C v e t k o v i - M a e k r e a k c i o n a r n a i izdajnika zato Sto p o l i t i k o m g a e n j a osnovnih politikih i e k o n o m s k i h prava n a r o d a , politikom laviranja m e u velikim s i l a m a i odbijanja da se osloni na SSSR slabi Jugoslaviju i ini je lakim p l e n o m agresije faistikih sila.
koje e se i na nju baciti im n a s t u p i t r e n u t a k p o g o d a n za to . . . "

Povodom zakljuenja pakta izmeu Sovjetskog Saveza

i Nemake i izbijanja drugog svetskog rata, drug Tito je rekao na predavanju u Kumrovcu:
. . Mene su na putu za SSSR na brodu Sibir zatekla dva znaajna dogaaja: doznao sam
za potpisivanje pakta izmeu Sovjetskog Saveza i Njemake, a kasnije za zaotravanje situacije
oko Gdanjska. poljskog kondora i konano za Hulerov napad na Poljsku, koji je oznaio izbijanje drugog svjetskog rata.
U SSSR sam stigao prvih dana septembra. Cim sam doao u Moskvu, otiao sam u Kommternu. Sada je ve bila drukija situacija. Ve prvih dana sreo sam Vilhelma Pika i dobio zadatak
da napiem izvjetaj. Trenutak ie bio osjetljiv, delikatan, postavljalo se pitanje - kakvu politiku
sada treba da \odimo. kad je Sovjetski Savez potpisao sporazum sa Njemakom? Radilo se, s ledne strane, o izbijanju rata, a s druge, o postojanju pakta izmeu jedne socijalistike i jedne faistike zemlje. To je mnoge ljude zbunjivalo.
Sjeam se epozode kada je Manuitski okupio grupu predstavnika komunistikih sekcija,
odnosno partija, i dao nam zadatak da. u skladu sa tadanjom situacijom, napiemo proglas svaki za svotu zemlju i odredimo pravce aktivnosti. Ja sam poao od dosta jasnih principa

Smatrao sam da ie Hitler paktom ielw da neutralise SSSR za vrijeme predstojeih osvatanja u Evropi, a da se Sovjetski Savez nadao da ce za dui period osigurati sebi mir. Smatrao
sam da lo ne treba bitno da utjee na politiku komunistikih partija
Polazei od toga da je faizam i dalje glavna opasnost za progresivno ovjeanstvo, ja sam
u tom smislu jedne noi brzo napisao proglas. Sutradan, kad smo doli kod Manuilskog u Komin temu, jedino sam ja imao pripremljeni tekst. Drugi nisu imali nita, ili su doli samo sa nekim tezama. Nitko nije znao kako da formuliie tekst oko potpisivanja pukla. Neki su doli vrlo
zbunjeni, nisu znali ta zapravo sada moraju da rade
4 kad sam ja proitao pripremljeni proglas. Manuilskom se to svidjelo i rekao je da sam ja to dobro uradio. Naime, ljudi su se bojali
da ne pogrijee, a greka je tada znaila Ljubjanku (glavni moskovski zatvor). Ja sam vidio da
mi sada ne treba m o u tim svojim proglasima spominjati Sovjetski Savez, to nam je Manuilski
sam rekao naglaavajui pri tom piite o opasnosti za va narod i vrite pripreme za sluaj faistikog napada, jer treba da se borile, a ne da se sada bavite onim to je napravio Sovjetski Savez.
Mislim da <e bilo veoma korisno to je naa Partija i u tom pitan/u imala pravilan stav. Za
nau in formaciju Manuilski je dodao da je sporazum Sovjetskog Saveza i Njemake stvar politike
i taktike, a da svako od nas ima odgovornost pred svojim narodom, te da mora preduzeti sve kako
bi narod bio spreman na otpor, ako danas-sulra dode do faistikog napada.
Interesantno je da se tada u Kominterni ni/e trailo da sve partije moraju lano slijedni
politiku sporazuma Sovjetskog Sa\eza sa Hillerom. Meni je to bio najbolji pokazatelj da je Sovjetski Savez imao razloga da napravi takav sporazum, nadajui se - io je. kako se pokazalo, bila
iluzija - da ce tako moi da due vremena otkloni opasnost koja mu je prijetila. . .J'

Ipak je Sovjetski Savez ovim p a k t o m sa N e m a k o m d o b i o s k o r o dve dragocene godine za p r i p r e m e , iako se n a d a o da e dobiti vie vremena, neopr a v d a n o verujui da e N e m a k a potovati sklopljeni ugovor.
Zakljuenje pakta izmeu Sovjetskog Saveza i N e m a k e o d j e k n u l o je u
svetu kao najvea senzacija. Prosto je bilo n e v e r o v a t n o kako su se mogla sloiti ta dva nepomirljiva ideoloka bloka. Ali treba imati u vidu da svaka strana
ima pravo da vodi politiku koja e biti u n j e n o m interesu, jer u politici n e m a
sentimentalnosti. U o v o m sluaju obe s t r a n e su zakljuile d a j e u tom trenutku najcelishodnije za N e m a k u da likvidira Poljsku i da p o t o m ima s l o b o d n e
r u k e na Zapadu i da se kasnije o b r a u n a sa Sovjetskim Savezom, a za Sovjetski Savez da dobije u v r e m e n u da bi se to bolje p r i p r e m i o za predstojei sukob sa N e m a k o m . l a k o je taj pakt bio n e p o p u l a r a n , on je u stvari imao dalekosene pozitivne posledice po ishod d r u g o g svetskog rata.
Inicijativni odbor Stranke radnog naroda Hrvatske 10. s e p t e m b r a 1939 godine d o n e o je o d l u k u da radni narod m o r a imati svoju politiku s t r a n k u Stranku radnog naroda, u kojoj e radnika klasa predstavljati samostalan politiki f a k t o r i ueem u n a r o d n o j borbi za vladu n a r o d a saraivati sa svim
d e m o k r a t s k i m s n a g a m a na bazi politike ravnopravnosti. O d b o r je dalje razradio detaljan p r o g r a m i z a d a t k e ove partije. 2 8
Posle S p o r a z u m a Cvetkovi-Maek, oiveo je politiki ivot u zemlji, pa
je Privremeni odbor za osnivanje Stranke radnog naroda u Valjevu - svakako
na inicijativu rukovodstva KP - n o v e m b r a 1939. godine izdao Proglas u kojem
se, izmeu ostalog, kae:
Mi od Jereze ( J u g o s l o v e n s k e r a d i k a l n e z a j e d n i c e - V.T.) ne o e k u j e m o s l o b o d u , ali su
nas izneverile i o n e p a r t i j e U d r u e n e opozicije, s kojima s m o se zajedniki borili prolih izb o r a . a iji ljudi d a n a s s e d e u vladi
Zato h o e m o svoju s t r a n k u . S t r a n k u r a d n o g n a r o d a , o k o ijeg p r o g r a m a e s e okupiti
c e o r a d n i n a r o d u Jugoslaviji da se bori za svoja prava, s l o b o d u i bolji ivot u miru J e d a n
veliki u m r e k a o j e p r e n e k o l i k o d e s e t i n a godina: d a j e o s l o b o e n j e r a d n i k a d e l o s a m i h radnika. a to vai i za c e o r a d n i n a r o d , j e r su radnici s a m o d e o svoga naroda.

Zatim se iznosi itav niz zahteva politike, e k o n o m s k e i socijalne prirode,

u p r a v o sveobuhvatni p r o g r a m koji je, u stvari, predstavljao p r o g r a m KP. A d a
bi se taj p r o g r a m ostvario trae se slobodni izbori. 2 9

Na Zagrebakom univerzitetu, na izborima 3. i 4. decembra, komunisti su

pobedili na Medicinskom fakultetu, a na svim ostalim fakultetima frankovci, dok
su liste Maekove HSS svuda ostale u manjini (Podvukao V.T.) Italijanski poslanik u Beogradu, u izvetaju od 6. d e c e m b r a , kae da se
p r e m a M a e k u iri opozicija d v e e s k t r e m i s t i k e
struje: .frankovakog nacionalizma
m e u u n i v e r z i t e t s k o m o m l a d i n o m i k o m u n i z m a m e d u r a d n i k o m klasom', n a r o i t o na dalm a t i n s k o m o b a l s k o m pojasu. O v a k v o s t a n j e stvari nije i z n e n a u j u e . K o m u n i s t i k i p o k r e t
je u vezi sa p o z n a t i m s p o l j n i m u t i c a j i m a , koji, zbog e k o n o m s k i h t e k o a h r v a t s k e r a d n i k e
klase i n e d o s t a t a k a p r i k l a d n i h m e r a Vlade, koje su o n e m o g u e n e t e k o a m a u n u t r a n j e situacije. nailaze na vrlo p o g o d n o tlo .. . 30

U letku uesnika demonstracija od 14. decembra 1939. godine, i z m e u ostalog, kae se:
Otvorila se jo j e d n a s t r a n i c a j u n a k e istorije n a r o d n e b o r b e za s l o b o d u . I4-og d e c e m b r a 1939. su u B e o g r a d u policajci vlade C v e t k o v i - M a e k prosuli p l o t u n e na m i r n u , n e n a o r u a n u m a n i f e s t a c i j u r a d n i k a , s t u d e n a t a , o m l a d i n e i g r a a n a . B e o g r a a n i su s v e d o c i koliko
je v l a d i n o s a o p t e n j e p u n o b e s r a m n i h lai. U n j e m u se lano tvrdi da su d e m o n s t r a n t i upotrebili v a t r e n o o r u j e a p r e c u t k u j e i n j e n i c a da su a n d a r m i i policijski agenti pucali sat i
etvrt, razgonili ljude p l o t u n i m a i ak posle d e m o n s t r a c i j a pucali > ubijali p o j e d i n c e .. .
Ubijajui r a d n e ljude koji su traili s l o b o d u , vlada je p o t p u n o otkrila da su n j e n e
prie o d e m o k r a t i j i s a m o fraza za v a r a n j e masa. fraza iza koje se kriju n a m e r e da se r a d n i
n a r o d zadri u r o p s t v u . . .
.. Prosipajui p l o t u n e na l|ude koji su klicali protiv rata, vlada je o t k r i l a da se iza n j e n i h
b r b l j a n j a o n e u t r a l n o s t i kriju p r i p r e m e za to skoriji ulazak u ral na strani imperijalistikih
razbojnika i r a t n i h p r o v o k a t o r a iz L o n d o n a i Pariza, kao i p r i p r e m e za n a p a d na Sovjetski
Savez, zemlju l j u d s k o g n a p r e t k a i t v r a v u radnika, seljaka i n a p r e d n e inteligencije itavog
sveta, u n j i h o v o j b o r b i za hleb. mir i s l o b o d u .. .

Zatim se u letku p o s e b n o pozivaju svaki od naih n a r o d a u b o r b u za slob o d u svih ugnjetenih, za mir, bolji ivot i d e m o k r a t s k a prava, a p o s e b n o omladina, sitni trgovci i zanatlije, seljaci i radnici, za b o r b u radi o s t v a r e n j a ciljeva za koje se bori radnika klasa protiv trustova k r u p n i h liferanata, fabrikanata, pekulanata, k r u p n i h kapitalista itd.
Na kraju se svi pozivaju u b o r b u protiv ratnih h u k a a i za savez sa SSSRom. 3 1
Ovde treba p o s e b n o istai da u istorijskom razdoblju od e s t o j a n u a r s k e
d i k t a t u r e 1929. do 27. m a r t a 1941. godine, p o s e b n o m e s t o u naoj politikoj
istoriji zauzima jugoslovenski revolucionarni studentski pokret na svim naim
univerzitetima, ali je glavno arite bilo na Univerzitetu u B e o g r a d u . Studentski pokret na B e o g r a d s k o m univerzitetu ve tridesetih godina postaje predvodnik r e v o l u c i o n a r n e b o r b e protiv e s t o j a n u a r s k e diktature, i nosilac otvorenog revolta i nezadovoljstva koje se p u t e m m a s o v n i h d e m o n s t r a c i j a , pobuna i trajkova irilo kao plamen u sela i gradove. R e v o l u c i o n a r n e s t u d e n t s k e
akcije u Beogradu, okraji sa policijom i a n d a r m e r i j o m prilikom d o l a s k a Ernesta Tolera, t o k o m lajpcikog procesa Dimitrovu i ostalim; zatim prilikom
posete Beogradu fon Nojrata. Delbosa, Cana, Benea, kao i u d a n i m a anlusa,
nacistike agresije na Cehoslovaku, p e t o m a j s k i h izbora 1935. i u p o r n i h borbi protiv Stojadinovievog reima. - ostae u politikoj istoriji Jugoslavije,
p o s e b n o Beograda, k a o n j e n e najsvetlije stranice b e s k o m p r o m i s n e i h e r o j s k e
revolucionarne borbe.
Uprkos t e r o r u i p r o g o n i m a reima, studenti i radnici su, pod rukovodstvom KPJ, stvorili iroki d e m o k r a t s k o - r e v o l u c i o n a r n i pokret, dali mu nezadrivi polet, i time izvrili istorijski p r e l o m u razvitku KPJ i jugoslovenskog
r e v o l u c i o n a r n o g p o k r e t a uopte. Za sve vreme do 27. m a r t a 1941. jugosloven-

ski r e v o l u c i o n a r n i p o k r e t predstavljao je stalnu opasnost za sve jugoslovenske reime i p r o d u b l j i v a o drutveno-politiku krizu vladajue kapitalistike
klase Jugoslavije. I' toku narodnooslobodilakog rata 1941-1945. studenti, dai.
srednjokolci, seoska i gradska omladina, kao i radnici - revolucionari predstavljali su osnovno kadrovsko jezgro Narodnooslobodilake vojske i partizanskih
odreda Jugoslavije i sa izvanrednim portvovanjem, kao nosioci revolucionarnog duha, znanja i vetine, vodili iz pobede u pobedu svoje ratne jedinice sve do
konanog osloboenja zemlje.
Narodna studentska omladina Filozofskog fakulteta u Skoplju je 16. decembra 1939. godine uputila protestno pismo Vlatku Maeku povodom krvavih demonstracija u Beogradu 14. decembra 1939. U p r o t e s t u se, izmeu ostalog,
kae:
Nije t o m e d a v n o kada su odjekivali p l o t u n i irom Jugoslavije, k a d a su se d i k t a t o r s k i
reimi o r u j e m borili p r o t i v u n a r o d a Nisu jo zarasle rane. niti se osuila krv rtava iz Sibinja. S e n j a
jo n a m b r u j i u u i m a Va m u k i p o d i g n u t i glas protiv zloina, svi s m o bili
uz Vas kad ste posle S e n j s k i h ubistava uzviknuli Dosta je zloina, tome mora doi kraj' (podv u e n o u originalu).
A sada? 14. XII p r o l i v e n a je krv b e o g r a d s k i h s t u d e n a t a . B e o g r a d s k i s t u d e n t i - o n a j cvet
n a e o m l a d i n e koji su haperii, m u e n i , p r e b i j a n i i ubijani jer su dizali svoj glas protiv dikt a t u r e , za s l o b o d u h r v a t s k o g n a r o d a i svih n a r o d a Jugoslavije, za bratski s p o r a z u m za dem o k r a t i j u . B e o g r a d s k i s t u d e n t i koji su p r e b i j a n i i h a p e n i k a d a su doekivali Vas. ti isti
b e o g r a d s k i s t u d e n t i d o e k a n i su 14. XII a n d a r m s k i m p l o t u n o m i b a j o n e t i m a jer su klicali
slobodi, m i r u i dertiokratiji. Doekale su ih puke koje su planule na naredbu vlade (podvu e n o u originalu) iji ste Vi potpredsednik . .
. .. L i c e m e r n o se p r a v d a g n u s n o krvoprolie, to klanje n e n a o r u a n e m a s e m l a d i h stud e n a t a time t o se kae: -to su komunistiki izgredi- ( p o d v u e n o u originalu) Pa i kad bi bili
svi k o m u n i s t i , je li to d o v o l j a n razlog da se oni p r e b i j a j u , h a p s e , m u e i u b i j a j u ? . . .
. Zato vam je t r e b a l a krv Vae m l a d e brae?

Otro protestvujui, studenti su traili da se povede hitna istraga, da se

o t r o kazne m o r a l n a i stvarna lica i krivci za to krvoprolie i da se na slobodu
puste svi u h a p e n i manifestanti. 3 2
U izvetaju Glavnog generaltaba ministru vojske i mornarice i ministru
unutranjih poslova od 20. decembra 1939. godine govori se da komunisti u
Caku i okolini, u saglasnosti sa enskim p o k r e t o m , j a v n o organizuju
Stranku r a d n o g naroda i da se pod vidom ove stranke, p o t p u n o n e s m e t a n o
i slobodno, o k u p l j a j u i dva puta n e d e l j n o dre javne sednice. enski pokret
koji je u svoje redove o k u p i o sve ene pristalice K o m u n i s t i k e partije, otvor e n o p o m a e k o m u n i s t e u organizovanju ove stranke.
K o m u n i s t i k a partija i enski pokret uzeli su velikog m a h a u svom
radu i ine p o k u a j e da u ovaj rad uvuku i sva ostala drutva iz Caka. U izvetaju se dalje kae da su k o m u n i s t i 10. d e c e m b r a 1939. godine, pod zatitom
s t r a n k e Radnog naroda, priredili d e m o n s t r a c i j e u kojima su p r i m e e n e i
pojedine ene, lanice enskog pokreta. D e m o n s t r a n t i su nosili natpis:
Sloboda r a d n o m narodu i klicali ivela sloboda. 3 2 a
Studenti Beogradskog univerziteta su 21. januara 1940. godine uputili protestno pismo nemakom poslaniku u Beogradu fon Herenu u kojem su izrazili
o g o r e n j e protiv ratnog t e r o r a koji n e m a k a vlada sprovodi protiv sopstvenog n a r o d a i m a s o v n o g ubijanja ekih studenata. Oni su izrazili divljenje i
najvee simpatije p r e m a h e r o j i m a koji su o d l u n o digli glas u o d b r a n u prava
radnog n a r o d a , a koji a m e po k o n c e n t r a c i o n i m logorima. 3 3
U Odgovoru CK KPJ od maja 1940. godine svim ratnim hukaima i klevetnicima nae partije, izmeu ostalog se kae d a j e p r o i r e n j e rata na Belgiju
i Holandiju izazvalo

 veliku z a b r i n u t o s t m e u malim b a l k a n s k i m n a r o d i m a koji se t a k o e o s j e a j u ugroeni sa stavom n e k i h imperijalistikih sila. Tavka z a b r i n u t o s t se n a r o i t o o s j e a kod n a s u

Jugoslaviji koja se ne m o e pohvaliti da se granii sa p r i j a t e l j s k i m z e m l j a m a , ve n a p r o t i v ,
sa d r a v a m a koje su do d a n a s u r a z n i m oblicima ispoljavale svoje p r e t e n z i j e na Jugoslaviju
ili njezine p o j e d i n e p o k r a j i n e , bez o b z i r a na n j i h o v e s u p r o t n e izjave.
Dakle, n a r o d i Jugoslavije svijesni su s t r a n e o p a s n o s t i koja im p r e t i da b u d u u v u e n i
u r a t a k o se h i t n o iz t e m e l j a ne p r o m i j e n i d o s a d a n j a s p o l j n a politika nae zemlje, koja se
nita ne razlikuje od s p o l j n e politike o n i h malih n e u t r a l n i h z e m a l j a koje su izgubile ili su
blizu da izgube svoju nezavisnost.
K o m u n i s t i k a p a r t i j a Jugoslavije ukazivala je p o s l e d n j i h g o d i n a s t a l n o na o p a s n o s t
koja preti Jugoslaviji, ali je i s t o v r e m e n o ukazivala i na p u t kojim t r e b a da ide Jugoslavija da
bi osigurala svoju nezavisnost i izbjegla o p a s n o s t da b u d e u v u e n a u ral.
Mi n i s m o nikakvi defetisti ni pacifisti, nego mi n e e m o da n a n a r o d b u d e g u r n u t
u k a t a s t r o f u r a t n o g o p u s t o e n j a , n e e m o da on b u d e o r u j e u r u k a m a tzv z a p a d n i h lai dem o k r a l i j a ili bilo koje d r u g e i m p e r i j a l i s t i k e sile u o v o m i m p e r i j a l i s t i k o m r a t u , ve o d l u no t r a i m o i u k a z u j e m o , k a o to s m o vec naveli, put kojim naa zemlja t r e b a da ide da bi
izbegla toj o p a s n o s t i . Mi t r a i m o o d l u n o da se p r e s t a n e sa t a k v o m k o l e b l j i v o m i s u m n j i v o m
n e u t r a i n o c u koja nosi n a r o d u p r o p a s t . Mi t r a i m o p o n o v n o da se t o p r e u s p o s t a v e dipl o m a t s k i odnosi i pakt o uzajamnoj pomoi sa SSSR, sa tom zaista neutralnom i najjaom silom
sveta koja te kadra da brani i titi svoje saveznike, koja se bori dosledno za mir i nee dozvoliti
da se ratni poar prenese na balkanske zemlje.
. J 4 ( p o d v u e n o u originalu).

Povodom dolaska u Beograd sovjetskog poslanika Plotnjikova 6. jula 1940.

godine pripadnici klasnog sindikalnog pokreta izdali su Proglas u k o m e su pozvali g r a a n e B e o g r a d a da svi izau na doek. U Proglasu se, izmeu ostalog.
kae:

Zahvalnost p r e m a SSSR-u i o p r a v d a n e n a d e n a e g n a r o d a u njega m o r a j u progovoriti m o n o iz hiljade s r c a p r o l e t e r s k o g i istinski d e m o k r a t s k o g B e o g r a d a koji k a o i itav

na narod, vidi u paktu o uzajamnoj pomoi sa SSSR-om ( p o d v u e n o u o r i g i n a l u ) j e d i n u gar a n c i j u . jedini nain za o u v a n j e s l o b o d e i nezavisnosti n a r o d a Jugoslavije p r e d imperijalistima
Izidimo svi na d o e k i izrazimo, n a s u p r o t dvolinoj i n e i s k r e n o j politici vlastodraca,
p r a v u n a r o d n u ljubav i n a r o d n e elje' Nek d o e k p o s l a n i k a m o n e z e m l j e socijalizma b u d e
zaista d o e k od n a r o d a i p o e t a k nove i velike n a r o d n e b o r b e za i s k r e n o p r i j a t e l j s t v o sa
SSSR-om.

U Proglasu Pokrajinskog komiteta za Srbiju od septembra 1940. povodom

godinjice izbijanja drugog svetskog rata iznosi se da se rat iri sve dalje i da
ni narodi Jugoslavije nisu p o t e e n i od uasa koje rat donosi. Zato se radni
ljudi pitaju ta im s p r e m a j u vlastodrci. Dalje se kae:
.
Cim se videlo d a j e rat neizbean, srpski, hrvatski i slovenaki kapitalisti su na vrat
na n o s pourili da se s p o r a z u m e j u na r a u n n a r o d a , da izigraju n a r o d n u b o r b u za hleb, mir
i s l o b o d u , n a r o d n u b o r b u za bratski s p o r a z u m s l o b o d n i h i r a v n o p r a v n i h n a r o d a u slobodnoj zemlii
Mi k o m u n i s t i s m o se borili protiv o v o g rata jo p r e n e g o je izbio, i im je do njega d o l o
pozvali s m o i organizovali m a s e da se b o r e za bolji ivot, sa p r e b a c i v a n j e m r a t n i h t e r e t a sa
lea r a d n i k a i seljaka na lea bogataa, za p r a v a i s l o b o d e r a d n o g n a r o d a , za m i r i nezavisnost u n a s l a n j a n j u na SSSR. d r a v u r a d n i k a i seljaka, kod koje n a r o d i nalaze s v e s r d n u pot p o r u u svojoj b o r b i protiv u v l a e n j a u ovaj n e p r a v e d n i pljakaki (imperijalistiki) rat.
Vlastodrci su poli s u p r o t n i m p u t e m . . . Oni u r u j u s Italijom ( K o r o e c ) i N e m a k o m
( M a e k - C v e t k o v i ) protiv svog vlastitog n a r o d a . Ne s a m o da ne d a j u n i k a k v o g o t p o r a politici Berlina i Rima. koja ide za tim da i Jugoslaviju p r e t v o r i u n j i h o v u koloniju, ve svojim
vezivanjem za njih i nasiljem protiv vlastitog n a r o d a i n e sve da u t r u put t o j p o l i t i c i . . .
N a s u p r o t t a k v o m i z d a j n i k o m r a d u vladajuih k r u g o v a i aice kapitalista, u v o d e n j u
s p o l j n e i u n u t r a n j e politike. Pokrajinski k o m i t e t d a l j e kae:
>.
Mi k o m u n i s t i e m o do k r a j a istrajati u b o r b i protiv v e l i k o s r p s k i h n a z a d n j a k a koji
p o t l a i v a n j e m d r u g i h n a r o d a , u p r v o m r e d u m a k e d o n s k o g i c r n o g o r s k o g , c r p u s n a g u da potlauju sam s r p s k i n a r o d ; mi o d l u n o u s t a j e m o protiv g n u s n o g c e n k a n j a s r p s k e i h r v a t s k e
g o s p o d e o k o B o s n e i V o j v o d i n e i t r a i m o da s t a n o v n i t v o tih k r a j e v a po svojoj s l o b o d n o iz-

r a e n o j volji u r e d i svoj o d n o s p r e m a Srbiji i Hrvatskoj. S a m o b r a t s k i m s p o r a z u m o m p o t p u no s l o b o d n i h i r a v n o p r a v n i h n a r o d a , m o e se ouvati Jugoslavija od p o d j a r m l j i v a n j a .

Mi k o m u n i s t i n e e m o aliti ni snage ni t r u d a da s r p s k i n a r o d , k a o i sve n a r o d e Jugoslavije. o u v a m o k a k o ovog n e p r a v e d n o g , p l j a k a k o g r a t a t a k o i od n a c i o n a l n o g ropstva...-3

Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, o d r a n o j 19 - 23. o k t o b r a 1940. u

Dubravi k r a j Zagreba, pod r u k o v o d s t v o m g e n e r a l n o g s e k r e t a r a d r u g a Tita,
uestvovalo je 105 delegata, a izabrani su novi CK KPJ od 29 lanova i 9 kandidata i Politbiro od 7 lanova sa g e n e r a l n i m s e k r e t a r o m Josipom Brozom Titom na elu.
U svom p r e d a v a n j u u K u m r o v c u d r u g Tito je o ovoj konferenciji, izmeu
ostalog rekao:

. U izvjetaju o radu Centralnog komiteta, govorio sam o razvitku KPJ poslije etvrtog
kongresa, s tim to sam napie panje posvetio periodu od 1937. godine, t/, borbi za konsolidaciju Partije. Analizirali smo politiku situaciju, kako u zemlji tako i u svijetu. te meunarodni
poloaj Jugoslavije. Osim toga podneseni su referati o sindikalnom, seljakom, nacionalnom t
omladinskom pitanju, o agitaciji i propagandi, o radu medu enama i vojsci, o partijskoj tehnici
i konspiraciji, o Narodnoj pomoi. Konferencija je konstatovala da se poar rata iri, da faistike sile unitava/u nezavisnost jedne zemlje za drugom i da se opasnost sve neposrednije nadvi ja i nad Jugoslavijom . . .
Peta zemaljska konferencija zauzima u historiji KPJ posebno mjesto Znaaj te Konferencije je prije svega u lome to je pokazala da je KPJ na svom dotadanjem putu savladala sve
svoje unutranje tekoe, odoljela stranom pritisku klasnog neprijatelja, izgradila se u organizaciono i idejno vrstu i monolitnu revolucionarnu partiju radnike klase. Konferecija je potvrdila politiku liniju koja e osigurati da KPJ bude spremna, da se nae na pravom mjestu u sudbonosnim dogaajima koji su dolazili
Rekao bih da su upravo odluke Pete zemaljske konferencije dale partijskim organizacijama
onu jasnou i orijentaciju, ona sredstva i metode koji su bili odluujui za kasniji razvoj narodno-oslobodilakog rata
U toj koncepciji Partije i njene politike, u snanom osloncu na radne
mase lei. pnje svega, odgovor na pitanje kako je bilo mogue da svega nekoliko desetina hiljada
komunista i skojevaca bude sposobno da povede narode Jugoslavije u presudnu historijsku narodnooslobodilaku borbu i socijalistiku
revoluciju_37

Sredinom marta 1941. CK KPJ je izdao Proglas Protiv kapitulacije - za pakt

o uzajamnoj pomoi sa Sovjetskim Savezom, u kome je isticao da je vlada poela
da prodaje nezavisnost Jugoslavije. Obraajui se radnicima, seljacima, graanima, vojnicima, podoficirima i oficirima. CK KPJ ih je pozivao:
. Jo je v r e m e da se s p a s e nezavisnost, jo je v r e m e da se p o r e m e t e p r o t i v n a r o d n i
planovi izdajnika n a r o d a a k o se stvori pakt o uzajamnoj pomoi sa Sovjetskim Savezom (podv u e n o u originalu), a k o se n a j u r i ova izdajnika vlada i u s p o s t a v i narodna vlada ( p o d v u e n o
u originalu) koja e voditi p r v e n s t v e n u brigu o i n t e r e s i m a n a r o d a Organizuite p r o t e s t n e
s k u p t i n e i mitinge, o b j a n j a v a j t e n a r o d u p r l j a v u izdaju v l a s t o d r a c a u v ladi Cvetkovi Ma e k - K u l o v e c . Neka se slije n a r o d n a volja u j e d a n silni n a r o d n i p o k r e t u boi bi za o s t v a r e n j e
tih zahteva i naa e s l o b o d a i nezavisnost biti o s i g u r a n e 3 8

U t r e n u t k u kad se p r e d s e d n i k vlade Cvetkovi tajno u p u t i o u Be da potpie d o k u m e n a t o p r i s t u p a n j u T r o j n o m paktu, Pokrajinski komitet KP Srbije

u svom letku, izmeu ostalog, kae:
. . . D a n a n j a vlada s p r e m a izdaju. Za neki d a n t r e b a da se p o t p i e Trojni pakt koji znai s i g u r n u i s r a m n u s m r t n a o j drav i. n a o j slobodi i n a e m n a r o d u Prvi p u t u n a o j istoriji
t r e b a p r e d t i r a n i n o m da k l e k n e m o . da na k o l e n i m a p o t o n e m o u b e a e i r o p s t v o .
Neka
svako ispuni svo|u d u n o s t , i zloin koji vlada p r i p r e m a , bie s p r e e n u p o s l e d n j e m t r e n u t ku . . .
H o e m o vladu n a c i o n a l n e sloge i o d b r a n e !
Sve za ast i s l o b o d u ! S l o b o d u ni za ta! 3 9

Ve 25. m a r t a uvee i u toku 26. m a r t a u Beogradu su. na inicijativu rukovodstva PK KPJ za Srbiju i MK KPJ za Beograd, komunisti odravali sastan-

ke po preduzeima, kolama, na Univerzitetu, pozivajui sve patriotski raspoloene graane u akciju protesta. Protivfaistiko raspoloenje beogradskog
stanovnitva naraslo je do izvanrednih razmera.
Posle o b a r a n j a vlade Cvetkovi-Maek i obrazovanja nove vlade na elu
sa generalom Duanom Simoviem 27. m a r t a 1941. godine, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju je istog dana izdao sledei Proglas za mobilizaciju n a r o d n i h
masa i zahtev za potpisivanje pakta o uzajamnoj pomoi sa SSSR.
Radnici, seljaci, g r a a n i i o m l a d i n o !
Vojnici, p o d o f i c i r i i oficiri!
U o v o m s u d b o n o s n o m m o m e n t u u d r u i t e sve snage da se o b e z b e d i mir i n a c i o n a l n a
nezavisnost naih n a r o d a . N a j u n v a n j e izdajnika Pavla i Cvetkovia jeste p o s l e d i c a n a r o d n e
b o r b e za mir i nezavisnost, ali agenti d r u g o g z a r a e n o g b l o k a - E n g l e s k e ve sada i n e sve
da to iskoriste za svoje s e b i n e i n t e r e s e . . .
Sada je glavno: o u v a t i u n a o j zemlji m i r t o je j e d i n o m o g u e n a s l a n j a j u i se na Sovjetski Savez. S v a k o o d g a a n j e p a k t a o u z a j a m n o j p o m o i sa S o v j e t s k i m S a v e z o m znai da
e nas n e m a k i imperijalisti napasti, znai o m o g u e n j e r o v a r e n j a e n g l e s k i m a g e n t i m a d a
n a s u v u k u u rat za i n t e r e s e engleskih imperijalista, znai p u s t o e n j e n a e zemlje.
Nova vlada jo nije uinila n i j e d a n korak da zemlji o b e z b e d i m i r i nezavisnost naslanjajui se na Sovjetski Savez, niti da ispuni politike i e k o n o m s k e z a h t e v e r a d n i h m a s a : ukid a n j e k o n c e n t r a c i o n i h logora i S u d a i Z a k o n a o zatiti drave, o p t u a m n e s t i j u , p o v r a t a k
p a n s k i h d o b r o v o l j a c a , s l o b o d u t a m p e , o r g a n i z o v a n j a i trajka, u k i d a n j e r e a k c i o n a r n i h
u r e d a b a koje p o g a a j u r a d n e m a s e . i e n j e d r a v n o g a p a r a t a o d svih koji s u okrvavili r u k e
n a r o d n o m krvlju itd.
Naprotiv, ve je t a m p i z a b r a n j e n o da ma ta d o n e s e o t o m e k a k o su m a n i f e s t a n t i traili pakt o u z a j a m n o j p o m o i sa SSR-om, a u p r a v n i k g r a d a B e o g r a d a je z a b r a n i o s k u p o v e
radnih masa
Mobiliite sve svoje snage da se i s p u n e n a r o d n i zahtevi i zemlji o u v a m i r i nezavisnost . . .
Seljaci, graani, o m l a d i n o , u d r u i t e se s r a d n i c i m a u b o r b i za vau z a j e d n i k u stvar!
Vojnici, p o d o f i c i r i i oficiri, p r i d r u u j t e se n a r o d u !
Nek ne p r e s t a n e vaa b o r b a dok se ne ostvari o n o za ta se itav n a r o d b o r i o i bori:
Pakt o u z a j a m n o j p o m o i sa S o v j e t s k i m Savezom, kojim se j e d i n o m o e o b e z b e d i t i m i r i nezavisnost n a o j zemlji.
D e m o k r a t s k e s l o b o d e za r a d n e m a s e . n a c i o n a l n a r a v n o p r a v n o s t za m a k e d o n s k i i crn o g o r s k i n a r o d i ostale n a r o d e Jugoslavije.
O s t v a r e n j e n a r o d n e vlade koja e p a k l o m o u z a j a m n o j p o m o i sa S o v j e t s k i m Savezom
o b e z b e d i t i m i r i nezavisnost i svojom d e m o k r a t s k o m p o l i t i k o m podii sav n a r o d da u v a laj
mir i nezavisnost..

Zatim je na Cukarici u Beogradu 29. marta, na sastanku CK KPJ, PK KPJ

za Srbiju i Mesnog komiteta KP Beograda, pod rukovodstvom generalnog sekretara KPJ druga Tita (koji je avionom doputovao iz Zagreba), sastavljen i sledeeg dana, 30. marta, izdat ovaj Proglas:
Narodi
Jugoslavije!
Radnici, seljaci i graani, vojnici, podoficiri i oficiri!
Ovih smo dana bili svedoci neuvene izdaje nad narodima Jugoslavije sa sirane prole vlade Cvetkovi-Maek-Kulovec. Umesto da se zadovolje neodoljive teinje naroda i stvori pakt o
uzajamnoj pomoi sa velikom i miroljubivom zemljom - Sovjetskim Savezom radi ouvanja nezavisnosti naroda Jugoslavije, radi izbegavanja ratnog sukoba i spasa zemlje od ratnog pustoenja, ranija vlada je kapitulantski izdala narode Jugoslavije i pristupila Trojnom paktu osovinskih imperijalistikih osvajaa . . .
Narodi Jugoslavije sada oekuju ostvarenje svojih zahteva od nove vlade, traie hitna dela
i ne mogu i nee se zadovoljiti samo obeanjima i odgaanjima pod raznim izgovorima. Dolo
je do promene vlade, ali se jo uvek ne vidi jasna promena dosadanje unutranje i spoljne politike. Nova vlada jo se nije izjasnila o tome kako e se odnositi prema Sovjetskom Savezu, da
li e uspostaviti tesne prijateljske veze sa ovom monom socijalistikom zemljom i stvoriti s njom
pakt o uzajamnoj pomoi, raskinuti izdajniki i kapitulantski ugovor o pristupanju Trojnom paktu koji predstavlja sramotu i pomienje za nae narode.

Nezavisnost naroda Jugoslavije nalazi se u strano/ opasnosti Svaki minut je dragocen za

uklanjanje te opasnosti. Narodne mase Jugoslavije traie preduzimanje hitnih mera sa sirane dananje vlade - traie hitno ostvarenje pakta o uzajamnoj pomoi sa Sovjetskim Savezom . . .
.
Narodima Jugoslavije preti opasnost, s jedne sirane, od kapitulantskih i izdajnikih elemenata koji ce i dalje pokuati sve da pomou osovinskih sila razbi/u otporne snage naroda i
oslabe zemlju, a, s druge strane, od razularenih engleskih ratnih hukaa i velikosrpskih ovinista koji sa svojim provokacijama gura/u zemlju u ratni pokolj. Slua/ sa razbijanjem Nemakog saobraajnog biroa i incident sa fon Herenom, nemakim poslanikom, dokazuju da je potrebno dan odluan otpor takvim elementima i onemoguiti ponavljanje slinih provokatorskih
ispada Ne dajte da ti neodgovorni elementi i imperijalistiki agenti naroito u Srbiji vre svoju
provokatorsku rabotu. Dajte optenarodni otpor svima onima koji hoe da spasonosna stremljenja narodnih masa za ouvan/e nezavisnosti skrenu u pravcu ratnih ciljeva imperijalista. Neemo imperijalistikog rala, neemo biti oruije u rukama engleskih imperijalista, kao to neemo biti robovi nemakih i italijanskih imperijalista osvajaa i krvnika mnogobrojnih porobljenih naroda
V

U istom Proglasu dalje se kae:

. .
Radnici, seljaci i graani Hrvatske.'
Ne dajte da ti izdajnici ostvare svoju paklenu zamisao i gurnu hrvatski narod u strano
ropstvo nemakih osvajaa samo zato da bi ta kapitalistika klika pomou nemake vojnike izme osigurala dalje nesmetano izrabljivanje radnog naroda grada i sela Hrvatske. Neka se sve to
je napredno i rodoljubivo u Hrvatskoj, to nee ropstva velikim imperijalistikim osvajaima ujedini u borbi protiv tih izdajnika. Hrvatski radni narod grada i sela i mae na svojoj strani u borbi
za ouvanje ve izvojevanih tekovina i sloboda, u borbi za svoja nacionalna prava, itav radni
narod Srbije i svih ostalih delova Jugoslavije. . .
. . . Mi komunisti smatramo da je u interesu ouvan/a mira. u interesu jedinsn'a i sloge svih
naroda Jugoslaii/e, u interesu odbrambene snage za ouvanje slobode i nezavisnosti naroda Jugoslavije da sadanja vlada odmah ispuni zahteve za koje se ogromna veina naroda godinama
bori. .

Isto t a k o su u p e r i o d u od 1. do 6. aprila i Centralni komiteti Komunistike partije Hrvatske i Slovenije i pokrajinski komiteti za Srbiju, o d n o s n o
Bosnu i Hercegovinu, u svojim proglasima pozivali n a r o d na zajedniku borbu, protivu zajednikog neprijatelja. Tako: U Proglasu Centralnog komiteta Komunistike partije Hrvatske, p o r e d ostalog, istie se i sledee:
. . Hrvatski n a r o d e !
Stanovita h r v a t s k a g o s p o d a h o e iskoristiti teki poloaj z e m l j e i p o t a j n o k u j u mraCne
planove, da uz p o m o O s o v i n e o s t v a r e svoje ovinistike n a m j e r e , p r i p r e m a j u i t a k o ropstvo h r v a t s k o m n a r o d u Ovu izdajniku r a b o t u vre ta h r v a t s k a g o s p o d a pod l a n o m k r i n k o m
ouvanja m i r a za hrvatski n a r o d Ta g o s p o d a hoe iza lea n a r o d a - m o d a p o d k r i n k o m
.Nezavisne H r v a t s k e ' - baciti h r v a t s k i n a r o d u l u d e r o p s t v o . Taj bi put c i j e p a n j a Jugoslavije
n e p o s r e d n o d o v e o d o u n u t a r n j e g b r a t o u b i l a k o g rata. k r v o p r o l i a i p o r o b l j a v a n j a . . .
Pred vama ne s t o j e s a m o d v a puta, k a o to vam lau vaa g o s p o d a : k a p i t u l a c i j a
ili rat. Ne! Pred v a m a stoji o t v o r e n p u t o s l o n c a na veliki i b r a t s k i Sovjetski Savez, na m o n u ,
n e u t r a l n u d r a v u r a d n i k a i seljaka, velikog zatitnika malih n a r o d a . To je put koji nas m o e
ouvati i od rata i od k a p i t u l a c i j e . . .
. Nae je geslo:
Ni kapitulacija, ni rat - n a e geslo je: p a k t o u z a j a m n o j p o m o i sa SSSR!* 3

Pokrajinski komitet KP za Bosnu i Hercegovinu uputio je 1. aprila 1941.

Proglas n a r o d i m a Bosne i Hercegovine, u kojem je, p o r e d ostalog, i s t a k n u t o
i sledee:
.. N a r o d n o m b o r b o m o b o r e n a j e vlada, koja j e p r i s t u p a n j e m T r o j n o m p a k t u htjela
g u r n u l i nae n a r o d e u t u i n s k o r o p s t v o i t a k o ih uvui u k r v a v o r a t n o kolo osovinskih sila.
Nova vlada ne p r u a g a r a n c i j u da e se boriti protiv u v l a e n j a naih n a r o d a u rat, niti
se osigurala protiv t u i n s k o g p o r o b l j a v a n j a Ona se nije izjasnila po p i t a n j u o s i g u r a n j a m i r a
naim n a r o d i m a , kojega je j e d i n o m o g u e osigurati o s l o n o m na Sovjetski Savez.
D a n a n j a vlada nije nita uinila da se n a r o d u d a d u d e m o k r a t s k e s l o b o d e . Agenti Engleske ve svim silama h u k a j u na rat. p o k u a v a j u i da iskoriste n a r o d n u b o r b u za o u v a n j e
svoje nezavisnosti, u svoje r a t n o - h u k a k e planove. Danas isto t a k o n a r o d u prijeti o p a s n o s t

od k a p i t u l a n a t a p r e d Osovinom, d o k se o S o v j e t s k o m Savezu uti, iako se zna d a j e n a jedini

s p a s n a toj strani.
Narodi Bosne i Hercegovine! ( p o d v u e n o u originalu).
Srpski narode ( p o d v u e n o u originalu) ti si se g o d i n a m a b o r i o protiv t u i n s k i h vlasti
Tvoji su sinovi davali ivote u b o r b i protiv s t r a n a k i h p o r o b l j i v a a . D a n a s tvoju s p r e m n o s t
da b r a n i n a c i o n a l n u nezavisnost hoe engleski agenti da iskoriste u svoje ciljeve. Ouvati
n a c i o n a l n u nezavisnost m o e s a m o u Savezu sa SSSR-om.
Muslimani ( p o d v u e n o u originalu) u s t a n i t e protiv s t r a n i h a g e n a t a , koji u n o s e m e u
vas d u h kapitulacije S i r a n i osvajai nee vam donijeti o s l o b o e n j e vaeg t e k o g poloaja.
Bolji poloaj m o e t e izvojevati s a m o u b r a t s k o j zajednici sa s r p s k i m i h r v a t s k i m n a r o d o m ,
kao i ostalim n a r o d i m a Jugoslavije Spasiti se od s t r a h o t a r a t a i sauvati mir m o e t e s a m o
u savezu sa SSSR-om. u k o m e ive u b r a t s t v u i ljubavi m u s l i m a n s k i n a r o d i sa o s t a l i m narodima.
Hrvatski narode ( p o d v u e n o u originalu), izvjesna h r v a t s k a g o s p o d a h o e da iskoriste
teki poloaj z e m l j e p a p o t a j n o k u j u m r a n e planove, d a u z p o m o Osovine o s t v a r e svoje
ovinistike n a m j e r e , p r i p r e m a j u i t a k o r o p s t v o h r v a t s k o m n a r o d u . Ovu i z d a j n i k u r a b o t u
vre ta h r v a t s k a g o s p o d a pod lanim izgovorom o t o b o n j e m o u v a n j u m i r a za h r v a t s k i narod Ta gospoda, r a d e i iza leda n a r o d a , p o d k r i n k o m .Nezavisne Hrvatske', h o e da b a c e
hrvatski n a r o d u t u e r o p s t v o . Taj put c i j e p a n j a Jugoslavije d o v e o bi do u n u t r a n j e g krvoprolia. b r a t o u b i l a k o g r a t a i p o r o b l j i v a n j a .
Radni narode Bosne i Hercegovine! ( p o d v u e n o u originalu)
Za o u v a n j e vae nezavisnosti ne vodi pui k a p i t u l a c i j e p r e d silama Osovine, niti put
u v l a e n j a u rat za r a u n engleskih imperijalista. Pred v a m a stoji o t v o r e n p u t o s l o n c a na veliki i b r a t s k i Sovjetski Savez, na m o n u d r a v u r a d n i k a i seljaka, velikog zatitnika malih nar o d a . To je put, koji vas m o e j e d i n o spasiti i od rata i od k a p i t u l a c i j e .. . 44

Centralni komitet Komunistike partije Slovenije izdao je 3. aprila 1941. godine proglas s l o v e n a k o m n a r o d u u kojem je, p o r e d ostalog, i s t a k n u t o i sledee:

S l o b o d o l j u b i v e m a s e r a d n o g n a r o d a Srbije su uz a k t i v n u p o d r k u ostalih n a r o d a
Jugoslavije zbacile izdajniki reim C v e t k o v i - M a e k - K u l o v e c i o t e r a l e n j i h o v o g izdajnikog p o k r o v i t e l j a Pavla, n a d u svih k a p i t u l a n a t a
Ali na najviim u p r a v n i m m e s t i m a u Sloveniji i H r v a t s k o j se i d a n a s nalaze k a p i t u l a n t i
i izdajnici koji n a s t a v l j a j u i p o k u a v a j u da d o v r e p o d m u k l o d e l o r e i m a C v e t k o v i - M a ek-Kulovec
Ta p r o t i v n a r o d n a b a n d a n a r o d n i h izdajnika koja b u k u u svom n e p r i j a t e l j s t v u protiv
Sovjetskog Saveza i svega t o je istinski n a r o d n o , ljudsko, eli da u svom n e p r i j a t e l j s t v u proda slovenaki i h r v a t s k i n a r o d n e m a k o m imperijalizmu. O n a j isti Natlaen, koji je 1914 god i n e v ikao .Srbe na v r b e ' i p o t p i r i v a o u Ljubljani b r a t o u b i l a k i rat. a koji je jo uoi o b a r a n j a
izdajnike vlade n a j b r u t a l n i j i m policijskim t e r o r o m guio p r o t i v k a p i t u l a n t s k e d e m o n s t r a cije. nastavila s a m o i n i c i j a t i v n o u n u t r a n i u politiku s v r g n u t o g reima. Nakon t o je r a d n i nar o d Srbije u svojoj b o r b i protiv k a p i t u l a n t s k e vlade C v e t k o v i c - M a e k - K u l o v e c s l o m i o policijski teror, d o k se iz u k i n u t i h k o n c e n t r a c i o n i h logora v r a a j u n a r o d n i borci k o j e je svrgn u t a vlada progonila, u Sloveniji k a p i t u l a n l s k a klika sa Natlaenorn na elu p r o d u a v a teror: vri m a s o v n a h a p e n j a k o m u n i s t a s jedinim ciljem da izolujc n a j o d l u n i j e b o r c e protiv
kapitulacije, a u m a s a m a sistematski r a s p l a m s a v a k a p i t u l a n t s k o r a s p o l o e n j e .
Iz bojazni i m r n j e protiv S o v j e t s k o g Saveza i r a d n o g n a r o d a ta zloinaka klika razorno deluje radi toga da bi. m a k a r i uz n e m a k u i italijansku pomo, sauvala svoju ekspl o a t a t o r s k u vlast n a d s l o v e n a k i m n a r o d o m . Kao k o m u n i s t i o d l u n o o s u u j e m o r a t n e provokacije engleskih a g e n a t a i p o b e s n e l i h ovinista koji dolaze do izraaja u u l i n i m provok a t o r s k i m i s p a d i m a protiv n e m a k o g ivlja i protiv n e m a k i h u s t a n o v a u J u g o s l a v i j i . . .
. . S l o v e n a k o m n a r o d u ne preti s a m o o p a s n o s t spolja, ve su u akciji i njegovi unut a r n j i neprijatelji. Ti u n u t r a n j i n e p r i j a t e l j i pak n i s m o mi k o m u n i s t i koji s m o se uvek odluno borili za s l o b o d u i nezavisnost svog n a r o d a , ve su to oni koji vec d e s e t i n a m a g o d i n a eksploatiu slovenaki n a r o d i p r o d a j u ga s v a k o m e , koji bi bio s p r e m a n da im za tu c e n u i d a l j e
garantuje eksploatisanje slovenakog naroda.
Bez. s a r a d n j e k o m u n i s t a i bez u k i d a n j a t e r o r a nad k o m u n i s t i m a n e m o g u e je zamisliti
o d b r a n u s l o v e n a k o g i svih ostalih n a r o d a Jugoslavije
. 45

U Proglasu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju,

p o r e d ostalog, naglaava se i sledee:

iz prvih aprilskih dana,

Radnici, seljaci, g r a a n i i o m l a d i n o ! Vojnici, p o d o f i c i r i i oficiri!

U o v o m s u d b o n o s n o m m o m e n t u u d r u i t e sve s n a g e da se o b e z b e d i mir i n a c i o n a l n a
nezavisnost naih n a r o d a . N a j u r i v a n j e izdajnika Pavla i Cvetkovica jeste p o s l e d i c a n a r o d n e
b o r b e za mir i nezavisnost
. Sada je glavno: ouvati n a o j zemlji mir. t o je j e d i n o m o g u e n a s l a n j a j u i se na Sovjetski Savez.
.. Nova vlada nije jo uinila ni j e d a n korak da zemlji o b e z b e d i mir i nezavisnost naslanjajui se na Sovjetski Savez, niti da ispuni politike i e k o n o m s k e z a h t e v e r a d n i h masa:
u k i d a n j e k o n c e n t r a c i o n i h logora i S u d a i Z a k o n a o zatiti drave, o p t u a m n e s t i j u , p o v r a t a k
p a n s k i h d o b r o v o l j a c a , s l o b o d u t a m p e , o r g a n i z o v a n j a i trajka, u k i d a n j e r e a k c i o n a r n i h
u r e d a b a koje p o g a a j u r a d n e m a s e . i e n j e d r a v n o g a p a r a t a o d svih koji s u okrvavili r u k e
n a r o d n o m krvlju itd. 4 S

U ovom odeljku, n a r o i t o od anlusa 1938. do aprilskog rata izneti su dok u m e n t i uglavnom bez k o m e n t a r a j e r se iz njihove sadrine moe j a s n o uoiti
politika KPJ i n j e n a stremljenja. Osnovno je bilo b o r b a za mir, demokratizaciju i o d b r a n u zemlje, za r a v n o p r a v n o s t naroda, kao i stalno zalaganje za sklap a n j e p a k t a o u z a j a m n o j p o m o i sa Sovjetskim Savezom.

b) DELATNOST KPJ U TOKU I NEPOSREDNO POSLE

APRILSKOG RATA
Kad je 6. aprila iznenada izbio rat, moglo se postaviti pitanje: zato ratovati
kad je u kritinoj situaciji, n a r o i t o posle n a p a d a d a l e k o n a d m o n i j e g neprijatelja.i o n a k o izgledalo sve izgubljeno? Ve su i s t a k n u t e m n o g e slabosti
buroaskog drutva Kraljevine Jugoslavije, ali ne t r e b a gubiti iz vida d a j e u
Jugoslaviji postojala i r a d n i k a klasa sa svojom a v a n g a r d o m K o m u n i s t i k o m
partijom, koja je predstavljala p a t r i o t s k o i r e v o l u c i o n a r n o jezgro naih naroda. Ona je jo od pojave faistike o p a s n o s t i u Evropi, p o s e b n o od dolaska
Hitlera na vlast u N e m a k o j - iako u d u b o k o j ilegalnosti - pokazivala put naim n a r o d i m a oslanjajui se na antifaiste i iskrene rodoljube, koje je objedinila u N a r o d n o m frontu. Pored toga, imali s m o bogate tradicije o o d b r a n i
svoje zemlje i nezavisnosti bez obzira na p r e p r e k e i rtve. Dakle, n a s u p r o t loem d r a n j u jugoslovenskog politikog i vojnog rukovodstva, K o m u n i s t i k a
partija Jugoslavije bila je s p r e m n a da, bez obzira na kritinu situaciju, brani
s l o b o d u i nezavisnost svoje zemlje. Ona je to dokazala i 27. marta, k a d a je narod istakao parole: Bolje rat nego pakt i Bolje g r o b nego rob!, a u kratk o t r a j n o m a p r i l s k o m ratu, k o m u n i s t i su (bez obzira na nesnalaenja izvesnih
partijskih organizacija u nekim p o k r a j i n a m a i oblastima) bili u prvim borbenim r e d o v i m a i svojim linim zalaganjem i s a m o p o r t v o v a n j e m davali p r i m e r
ostalim b o r c i m a i stareinama. P o s e b n o je zapaeno p r i m e r n o i organizovano
delovanje lanova KPJ na Albanskom f r o n t u , u j e d i n i c a m a Kosovske i Zetske
divizije. No, svugde gde su bili u tim s u d b o n o s n i m danima, na f r o n t u ili u pozadini, komunisti Jugoslavije pruali su izvanredne p r i m e r e h r a b r o s t i i neust
raivosti, organizovanosti i u p o r n o s t i u d a v a n j u o t p o r a faistikim agresorima To p o k a z u j e i analiza na Majskom savetovanju, koje je o d r a n o p o e t k o m
maja 1941. godine. Na n j e m u je, pored ostalog, k o n s t a t o v a n o da su komunisti,
proeti d u b o k i m p a t r i o t i z m o m i m r n j o m p r e m a faistikom agresoru, bili u
toku rata u prvim r e d o v i m a b o r b e . Oni su u m n o g i m j e d i n i c a m a bili nosioci
o t p o r a faistikim k o l o n a m a . Meutim, na Savetovanju je i s t a k n u t o i sledee

Ova k o m e d i j a sa NDH koju je p r i r e d i o Paveli uz p o m o Musolinija i Hitlera. toliko

je s r a m o t n a , da se itav n a r o d stidi i s m a t r a to n a j v e o m s r a m o t o m koju je ikad hrvatski
n a r o d doivio u svojoj p o v e s t i . . . Hrvatska je rasparana i osramoena.

Prilikom ulaska Nemaca u Zagreb i proglaenja NDH, 10. aprila, odran je

sastanak CK KPJ u Zagrebu, na kojem je odlueno da se nastavi borba protivu
faistikog agresora u uslovima okupacije zemlje, a 15. aprila je izdat Proglas CK
KPJ narodima Jugoslavije, u k o m e se kae:
Narodi Jugoslavije!
S t r a n a k a t a s t r o f a koju s m o m i k o m u n i s t i ve o d a v n a signalizirali, zadesila j e n a r o d e
Jugoslavije. Osvajake a r m i j e osovinskih sila provalile su u n a u zemlju i z n e n a d a i s v u d a
kud prolaze siju s m r t i p u s t o e n j e . B e o g r a d je s r a v n j e n sa z e m l j o m . Nevina d j e c a , ene, starci koji su se u p a n i n o m bijegu htjeli spasiti iz g o r u i h r u e v i n a bili su p o d v r g n u t i n a p a d a ima. Velikim o s o v i n s k i m o s v a j a i m a pridruili su se i mali osvajai B u g a r s k a i M a a r s k a
- dvije zemlje sa kojima su prijanji n e o d g o v o r n i upravljai Jugoslavije stvarali p a k t o v e o
vjeitom prijateljstvu. Podlo kao strvinari, pridruili su se b u g a r s k i i m a a r s k i imperijalisti
velikim imperijalistikim osvajaima, da i oni istrgnu koji k o m a d i m e s a iz k r v a v o g tijela Jugoslavije. Ali n a r o d i Jugoslavije, ukljuivi i veinu Hrvata, h e r o j s k i se b o r e za svoju nezavisnost protiv m n o g o b r o j n i j e g neprijatelja. U t e k o j i s u d b o n o s n o j b o r b i sa t u i n s k o m naj e z d o m nala se u H r v a t s k o j a k a a g e n a t a i p e t o k o l o n a a . koji su uz p o m o n a j u r e d n i j i h
r e a k c i o n a r n i h h r v a t s k i h vlastodraca s i s t e m a t s k i p r i p r e m i l i i k o n a n o u n a j t e e m a s u izvrili izdaju kakvoj n e m a p r e m c a u nizu izdaja h r v a t s k e g o s p o d e i vlastele u historiji.
Hrvatski n a r o d e !
Ta g o s p o d a tebi p r i a j u , da ti je izvojtila s l o b o d u i nezavisnost p o m o u H i t l e r a i Musolinija V e r u j e li ti to? P a m t i li ti, da je ikada u tvojoj t i s u g o d i n j o j m u k o t r p n o j historiji,
u tvojim t e k i m a s o v i m a bio tebi p r i j a t e l j i zatitnik - n j e m a k i , m a a r s k i , talijanski ili koji
d r u g i osvaja? Ne! Nikada. Naprotiv, uvijek su te oni porobljavali i o n d a iskoritavali. Uvijek
su te nastojali m e u s o b n o zavaditi da bi o n d a lake tlaili. Uvijek su ti osvajai teili da zag o s p o d a r e tvojim p l o d n i m r a v n i c a m a i u m a m a , teili su da ti o t m u d i v n u Dalmaciju - d i v n o
J a d r a n s k o m o r e . Uvek su h r v a t s k a g o s p o d a i vlastela bili ti, koji su te p r o d a l i tvojim p o r o b ljivaima da bi o n d a i s a m a mogla piti tvoju krv. Eto. takvu n e z a v i s n o s t p r i p r e m i l a su tebi
hrvatska gospoda.
Hrvatski n a r o d e !
Ti si ovih d a n a bio o e v i d a c n e u v e n e s r a m o t e U t v o j u zemlju su provalili p r o t i v tvoje
volje osvajai i tvoji vjekovni neprijatelji da te p o r o b e i r a s k o m a d a j u tvoju, krvlju n a t o p l j e n u
d o m o v i n u , a h r v a t s k a g o s p o d a te tjera, da r o p s k i p u e p r e d tvojim n e p r i j a t e l j e m , da ga pozdravlja. da ga slavi u vrijeme kad n j e g o v a vojnika izma gazi tvoju zemlju, tvoj n a c i o n a l n i
p o n o s . Dogaaji u Z a g r e b u prilikom d o l a s k a o s v a j a a bie n a j s r a m n i j a ljaga u t v o j o j povijesti hrvatski n a r o d e
H r v a t s k a g o s p o d a te sili. da p r u a r u k u s v o m e v j e k o v n o m n e p r i j a t e l j u i p o r o b l j i v a u ,
a siju n a j o d v r a t n i j u m r n j u i h a j k u protiv b r a t s k o g s r p s k o g n a r o d a , koji se h e r o j s k i bori i
gine r a d e n e g o da b u d e r o b o m t u i n c a . Zar je s r p s k i n a r o d kriv t o su te tlaila s r p s k a gosp o d a ? Zar nisu u svim r e i m i m a uestvovala i h r v a t s k a g o s p o d a ? Zar nije s r p s k i n a r o d odu e v l j e n o p o d u p i r a o tvoju o p r a v d a n u b o r b u za s l o b o d u i r a v n o p r a v n o s t , ali su provalili osovinski osvajai da r a s k o m a d a j u itavu zemlju i p o r o b e n a r o d e Jugoslavije z a j e d n o s t o b o m .
Znaj hrvatski n a r o d e , da ce historija sa p r e z r e n j e m osuditi o n e , koji svoju t o b o n j u nezavisnost g r a d e sa j a d n i m talirima i na r o p s t v u svoje k r v n e b r a c e s r p s k o g , s l o v e n s k o g i ostalih
naroda.
Hrvatski n a r o d e !
T u i n s k e sluge, h r v a t s k a g o s p o d a siju tebi m r n j u p r e m a tvojoj k r v n o j b r a i - S r b i m a .
S l o v e n c i m a u v r i j e m e k a d a oni svojom krvlju s nova piu slavnu, iako t r a g i n u s t r a n i c u svoje historije Z n a j hrvatski n a r o d e , da je b o r b a tvoje b r a e i tvoja b o r b a . Znaj, h r v a t s k i n a r o d e ,
d a s u s i m p a t i j e d v i j e s t o m i l i j u n s k o g n a r o d a S o v j e t s k o g Saveza n a s t r a n i n a r o d a Jugoslavije,
koji se h e r o j s k i b o r e za svoju nezavisnost. Znaj, hrvatski n a r o d e , da ce historija sa prezren j e m govoriti o o n i m a , koji zabie izdajniki no u lea svoje b r a e .
H r v a t s k a je o k u p i r a n a po n j e m a k i m i talijanskim e t a m a , a nije s l o b o d n a i n e z a v i s n a
n a r o d n a drava, k a k o je h o e prikazati d a n a n j i hrvatski vlastodrci. To je d r a v a aice hrvatske g o s p o d e , koji n e p r e k i d n o p r e k o r a d i j a i t a m p e viu o p o k o l j u i s t r i j e l j a n j u , o prijekim s u d o v i m a itd. Groze se sa s m r u za svaku sitnicu, t a k o da svakog p a m e t n o g o v j e k a crveni lice k a d a u j e te b j e s o m u n e gronje. Ali n e k a ta g o s p o d a u p a m t e da nita nije t r a j n o

to je u p e r e n o protiv n a r o d a , a n a j m a n j e vlast d a n a n j i h vlastodraca. Neka se ta g o s p o d a

m a l o zamisle o t o m e ta o e k u j e njih za p r o l i j e v a n j e n e d u n e n a r o d n e krvi.
Narodi Jugoslavije: Srbije. Slovenije, C r n e G o r e . B o s n e i Hercegovine, M a k e d o n i j e i
Vojvodine. Vi koji se b o r i t e i g i n e t e u b o r b i za svoju nezavisnost znajte, da e ta b o r b a biti
o k r u n j e n a sa u s p j e h o m , pa ma vi sada sa n a d m o n i m n e p r i j a t e l j e m i podlegli u toj b o r b i .
Ne klonite d u h o m , zbijte v r e svoje redove, d o e k u j t e u z d i g n u t e glave i n a j t e e u d a r c e .
K o m u n i s t i i itava r a d n i k a klasa Jugoslavije u s t r a j a t e do k o n a n e p o b j e d e , u prvim- red o v i m a n a r o d n e b o r b e p r o t i v osvajaa. Ne klonite d u h o m ni o n d a a k o u t o j b o r b i vremen o m p o d l e g n e t e , j e r e se iz ovog krvavog imperijalistikog p o k o l j a r a a t i novi svijet, zbrisat
ce se zauvijek korijeni i m p e r i j a l i s t i k i h r a t o v a i n a c i o n a l n o g p o r o b l j a v a n j a . Stvorit e se na
istinskoj nezavisnosti svih n a r o d a Jugoslavije s l o b o d n a b r a t s k a zajednica.
Radnici i r a d n i c e Jugoslavije!
Nad r a d n i k o m klasom Jugoslavije nad vie se c r n i oblaci. Najgori n e p r i j a t e l j i r a d n i k e
klase provalili su u n a u z e m l j u i z a v o d e n a j c r n j u reakciju. Ti isti koji d r e u s v i r e p o m kapitalistikom r o p s t v u n j e m a k u i talijansku r a d n i k u klasu koji p o r o b i e m n o g e n a r o d e i
prolie m o r e krvi k a k o svoga t a k o i d r u g i h r a d n i k i h n a r o d a . Pred licem ovih t e k i h asova
r a d n i k a klasa Jugoslavije t r e b a da se n a e j e d i n s t v e n a i zbijenih r e d o v a . Ne t r e b a se plaiti
n i k a k v o g t e r o r a i p r o g o n a . Mi s m o na to navikli, progonili su nas svi reimi u t o k u ovih 20
godina, ali r a d n i k a klasa, na elu sa s v o j o m a v a n g a r d o m - K o m u n i s t i k o m p a r t i j o m , postala je j o jaa. Naa je d u n o s t da u ovim s u d b o n o s n i m d a n i m a s a u v a m o svoju hladnokrvnost. d a j o o d l u n i j e u v r u j e m o svoje r e d o v e , d a r a d i m o u p o r n o n a o s v a j a n j u i o k u p ljanju r a d n i k i h m a s a - vodei ih u b o r b i za njihove s v a k o d n e v n e i n t e r e s e , u b o r b u za bolju
i sretniju b u d u n o s t .
Zivilo b r a t s t v o i sloga n a r o d a Jugoslavije u b o r b i za svoju s l o b o d u i n a c i o n a l n u nezavisnost!
Zivilo b r a t s t v o i sloga svih n a r o d a na B a l k a n u protiv imperijalistikih o s v a j a a i nacionalnih ugnjetaa!
ivio Sovjetski Savez n a d a svih u g n j e t e n i h i p o r o b l j e n i h !
Zivila K o m u n i s t i k a p a r t i j a Jugoslavije!*'

Da bi se b a r d o n e k l e uoila o s n o v n a delatnost KPJ u b o r b i protiv buroaskih partija i n e n a r o d n o g reima, uoi, za v r e m e i n e p o s r e d n o posle rata
i rekapitulacija u n u t r a n j e politike situacije u Kraljevini Jugoslaviji, nave e m o neke o d l o m k e iz referata druga Tita na II kongresu Narodnog fronta
1947. godine. On je tada, izmeu ostalog, rekao:
-. . . U Narodni front, u naoj zemlji, ve prije rata. stupali su najnapredniji elementi: radnika klasa na elu sa Komunistikom partijom, narodna inteligencija i napredno seljatvo i graanstvo. bez obzira na partijsku pripadnost. Program Narodnog fronta bio je jasno odreen. Njega je dala Kompanija Jugoslavije, a sastojao se iz sledeih taaka:
1 b o r b a protiv socijalnog izrabljivanja i n a c i o n a l n o g u g n j e t a v a n j a :
2. b o r b a za d e m o k r a t i z a c i j u zemlje, i protiv faizma;
3 p r e d u z i m a n j e svih m j e r a za o d b r a n u zemlje p r e d r a s t u o m o p a s n o u od s t r a n e faistikih osvajaa:
4. b o r b a protiv p e t e kolone;
5. s t v a r a n j e d i p l o m a t s k i h o d n o s a , a kasnije i saveza, sa S o v j e t s k i m Savezom .. .*9

Zatim je drug Tito, izmeu ostalog,

rekao:

Vodstva graanskih partija bila su i protiv Narodnog fronta i protiv njegovog programa
Dakle, ne samo da u staroj Jugoslaviji vodstva raznih partija nisu htjela uestvovati u
Narodnom frontu, nego su, redom, oni koji su se nalazili na vlasti, proganjali napredne elemente
iz Narodnog fronta. Za vrijeme Maeka i Cvetkovia. a u Hrvatskoj Subaia, hapeno je i bacano
u zatvore i logore stotine antifaista, da bi, zatim, za vrijeme kapitulacije bili predani Njemcima
i ustaama, koji su ih zverski poubijali. Niim ta gospoda ne mogu danas opravdati taj svoj zloin, /er je trebalo samo narediti da se otvore vrata zatvora i da mnogi najbolji sinovi naih naroda budu spaeni od Hitlerovih i Pavelievih dielata. Prema tome, za smrt poubijanih drugova
kriv je Maek, on je glavni krivac i mora za to da odgovara. Dakle, tzv. demokrate Maek, Cvetkovi
Subai i drugi predali su najbolje sinove naih naroda u ruke okupatora. Kerestinec to ie neoboriva optutba protiv tih nazovi demokrata. Krv Augusta Cesarca, Boiidara Adiije, Ognjena Price i stotina drugih antifaista optutuje i dokazu/e da su Maek, Cvetkovi i mnogi drugi

njima slini bili i ostali najgori reakcioneri i neprijatelji slobode i napretka. Ta krv dokazuje da
iu ta gospoda bila sa radnici faistikih osvajaa i ustakih zlikovaca
. . Razumije se, naa zemlja bi doiivjela mnogo stranim tragediju da nije bilo organizacije koja je u najtelim asovima
znala okupiti narod i povesti ga u borbu na ivot i smrt. To je bila Komunistika partija Jugoslavije koja je orgamzovala Narodni front t stavila se u borbi na njegovo elo. ne tedei svoje
kadrove.
.-50

Na sopstveno pitanje:Koje su osnovne karakteristike politikog stanja

rata i prvih dana okupacije?, d r u g Tito je u R e f e r a t u odgovorio:

uoi

/. Definitivno su se izredale na vlasti sve buroaske partije, ukljuivi i tzv. seljaku parnju Maeka: sve te partije, neke tanje neke vie, bile su, na vlasti stub monarhije, odnosno stub
reakcije: sve su one, odreda, radile protiv interesa radnog naroda;
2. Jugoslavija bez starih saveznika, likvidirana je Mala antanta; saradnja s osovinskim silama IStojadinovi, Jevti, princ Pavle i drugi);
J. Sve vect otpo r protiv jai zaci je zemlje, koncentracioni logori i sve jai teror reima protiv
naprednih
antifaistikih
elemenata;
4. Definitivna rjeenost reima Cvetkovi-Maek da se, po nalogu princa Pavla, Jugoslavija
upregne u osovinska kola, pristupanjem tzv
Antikomunistikom paktu;
5. Potpuna nesposobnost vladajucih krugova - civilnih i vojnih - da organtzuju odbranu
zemlje;
6 Favonzovanje teroristike faistike organizacije, tzv. ustaa, ne samo od strane reakcionarne klike H SS-a na elu v Maekom, ve i beogradskih vlastodraca;
7 Potpun kaos u vrijeme napada na Jugoslaviju: veina vodstava partija naputaju mase
u najteim danima - bjee u ui0slranst\'0. stupaju u otvorenu slubu okupatoru, i li se prikrivaju,
to. u isto vi tjeme, znai - odvajanje masa od vodstava partija i stupanja u Narodni front,
S. U takvoj situaciji
Komunistika partija Jugoslavije dobija puno povjerenje irokih narodni/t masa. koje se u procesu borbe sve vie uvruje . . .
Prema lome. Narodni front u Jugoslaviji predstavljao /e objedinjenje svih progresivnih
ljudi svih antifaista. svih onih koii su bili spremni da brane, pod rukovodstvom Komunistike
partije, nezavisnost zemlie, koji su bih spremni da se bore protiv okupatora i njegovih domaih
pomagaa .

Zatim je d r u g Tito, konstatujui d a j e Jugoslavija m n o g o n a c i o n a l n a drava, r e k a o da u njoj

prije rata nije bilo nacionalne ravnopravnosti, nego obratno - postojalo je najgrublje nacionalno ugnjetavanja odstrane velikosrpske hegemonije. Postojala je jaka meusobna mrnja
neu pojedinim narodima koji su raspirivah bivi vlastodrci, koju su raspirivale bive graanske partije, koju su sistematski raspirivali neki reakcionarni sveenici raznih religija, tj na vjerskoj osnovi
Ba zbog takve nacionalne mrnje, okupatori su mogli u Jugoslaviji nai nekoliko kvislinga - kao to su bili Paveli. Nedi, Rupnik i na koncu Draa Mihailovi i pomoi ih
itikim snagama u borbi protiv Narodnooslobodilake vojske. Prema lome, utoliko je znaajnija
uloga Komunistike partije i Narodnog fronta u cjelini i boraca na frontu, koji su uporno propovijedali i irih parolu bratstva i jedinstva svih naroda Jugoslavije. . .*'

I iz n a v e d e n i h d o k u m e n a t a jasno se vidi stav KPJ u o d n o s u na o d b r a n u

zemlje i na m e r e koje je p r e d u z i m a l a za stvaranje o p t e j u g o s l o v e n s k o g o t p o r a
faistikim zavojevaima i za d e m o k r a t i z a c i j u zemlje.
c) MERE VLADAJUE BUROAZIJE I VOJNOG
RUKOVODSTVA ZA SUZBIJANJE I ONEMOGUAVANJE
DELATNOSTI KOMUNISTIKE PARTIJE I ZA GUENJE
REVOLUCIONARNOG POKRETA
U ovom odeljku bie rei s a m o o nekoliko p r i m e r a iz p e r i o d a od 1939. do kraja 1940. godine.
Prilik' m studentskih manifestacija u Beogradu 15. marta 1939. godine, pov o d o m n e m a k e o k u p a c i j e ehoslovake, a n d a r m i su, p r e d v o e n i policij-

skim pisarima i agentima, iznenada pred Dvorom napali k o l o n u studenata.

Taj n a p a d se p r e t v o r i o u b e s o m u n o batinanje o m l a d i n e i graana. Od tog bezobzirnog n a p a d a p o v r e e n je veliki b r o j omladinaca, studenata, studentkinja i graana. ak je i dravna zastava p o c e p a n a i b a e n a na zemlju, a zastavnik b a t i n a m a onesveen.
Kada je m a s a klicala: .ivela naa vojska', policijski o r g a n i naleteli su p e n d r e c i m a viui: .Evo vam vae vojske'.
Pored velikog broja p o v r e e n i h u h a p e n o je vie m a n i f e s t a n a t a . m e d u k o j i m a se nalazilo 11 o m l a d i n a c a - s t u d e n a t a B e o g r a d s k o g u n i v e r z i t e t a . "

U protestu Odbora za pravnu zatitu studenata pri Studentskom pravnikom drutvu Beogradskog univerziteta, od 23. marta, ministru vojske i mornarice, izmeu ostalog, se kae:
. . . Ovim a k t o m policijskih o r g a n a , n a r o i t o b a l i n a n j e m i h a p e n j e m . S t u d e n t s k a
p r a v n a zatita s m a t r a da su p o v r e d e n a n a j p l e m e n i t i j a o s e c a n j a r o d o l j u b a i s p r e m n o s t i stud e n t s k e o m l a d i n e b e o g r a d s k o g u n i v e r z i t e t a da m a n i f e s t u j e sa svojim n a r o d o m g o t o v o s t za
o d b r a n u svoje zemlje, s l o b o d e i nezavisnosti . . .
.. Ali mi n e e m o n i k a d a zaboraviti na s i m p a t i j e naih viih oficira koji su se u to vreme zadesili na ulici a koji su pozdravljali m a n i f e s t a n t e i uzimali ih u zatitu od policije. Zato
se mi o b r a a m o Vama
i n a d a m o se da ete osudili ovakve p o s t u p k e policijskih o r g a n a
i z a i n t e r e s o v a l i se za s t a n j e naih p o h a p e n i h kolega i koleginica. p o g o t o v u k a d a o v a j pos t u p a k policijskih vlasti vodi ka slabljenju o d b r a m b e n i h s n a g a n a e drave.
Dostavljajui o v a j p r o t e s t m i n i s t r u vojske i m o r n a r i c e . Glavni g e n e r a l t a b je izneo miljenje da bi p a m e t n i m i r a c i o n a l n i m kultivisanjem p a t r i o t s k i h o s e a n j a mogli z n a t n o uticati na razvijanje n a c i o n a l n e svesti, d i r i g o v a n e u d u h u o p t i h d r a v n i h i n t e r e s a . . . "

Da bi upoznali Glavni g e n e r a l t a b sa aktivnou s t u d e n a t a Beogradskog

univerziteta i da bi se p r i m e n i l e odgovarajue m e r e za n j e n o onemoguavanje, Uprava grada Beograda je sa Pov. II. br. 3615 od 1. juna 1939. godine iznela
ideoloku osnovu na kojoj se zasniva taktika rada studenata. U t o m izvetaju se,
izmeu ostalog, kae:
.. Nai s t u d e n t i marksisti, idui linijom K o m i n t e r n e . usavrili su svoj rad do n a u n o g
s t e p e n a Naravno, to isto vai i za s a m u K o m u n i s t i k u p a r t i j u k o j a d i r i g u j e laj s t u d e n t s k i pokret. Novo vreme, o k o l n o s t i , m o d e r n a t e h n i k a - svi ti e l e m e n t i ukazali su im put n o v o j metodi rada u kojoj n e e reskirati provala k o n s p i r a t i v n i h elija, jer su svoju b o r b u sveli na polulegalan r a d u irim n a r o d n i m slojevima. O t u d a je i o t e a n a b o r b a sa ovim n e m i l i m e l e m e n t o m . k a k o vlasti t a k o i ostalih n a c i o n a l n i h u s t a n o v a
. Nai studenti, svesni svega toga, a o h r a b r e n i novim m e t o d a m a , svom s n a g o m su se
bacili u akciju na n o v o m polju S a r a u j u i sa d e m o k r a t s k o - n a c i o n a l n i m p o k r e t i m a protiv
faizma, zadovoljni su da m o g u za sada sprovoditi m a r k s i z a m kroz l i t e r a t u r u ili m a s k i r a n o g
k a r a k t e r a . Glavno j e b o r b a protiv totalitaraca.
A to za sada zadovoljava njihov rad i u k r a j n j o j liniji njihov cilj.
Kao t o je za t o t a l i t a r n e zemlje bila s a m o p a r o l a , b o r b a protiv k o m u n i z m a ' , iza koje
se k r i o i m p e r i j a l i z a m u svoj svojoj ekspanziji, isto t a k o iza p a r o l a .protiv faizma' krije se int e r n a c i o n a l n i k o m u n i z a m . Jedni i d r u g i slue se p a r o l a m a iza kojih se krije pravi cilj.
Nai s t u d e n t i m a r k s i s t i ne libe se da c r v e n u zastavu na svojim g r u d i m a z a m e n e dravn o m n a c i o n a l n o m t r o b o j k o m . za koju vele, da ce dati i svoje ivote, a k o je p o t r e b n o . S a i a v no. t r e b a r a z u m e t i : s a m o u b o r b i protiv totalitarnih n e p r i j a t e l j a . . , 6 '

Glavni Generaltab, Obavetajno odeljenje, u svom Predlogu za suzbijanje

komunistike propagande u Jugoslaviji, d o s t a v l j e n o m ministru vojske i mornarice sa Pov. Dj. Ob. br. 7948 od 21. jula 1939. godine, izmeu ostalog, kae
se da je Interministerijalna komisija posvetila veu panju istorijatu komunistike organizacije i n j e n e p r o p a g a n d e nego planu r a d a za n j e n o suzbijanje,
a to je t r e b a l o da b u d e glavni cilj i zadatak ovog rada. Zatim se konstatuje:
U s p o m e n u t o m legalnom radu, koji se s m a t r a najvanijim. Sto. u stvari, i jeste, nagla e n o je. da su v o d e u ulogu u s a v r e m e n o j k o m u n i s t i k o j p r o p a g a n d i p r e u z e l e na s e b e sin-

d i k a l n e r a d n i k e organizacije. M e u t i m , o m e r a m a za s u z b i j a n j e ove o r e a n i z o v a n e p r o p a g a n d e o d s t r a n e s i n d i k a t a n e m a n i j e d n e rei. P r e m a t o m e , ovo p r e d s t a v l j a s a m o k o n s t a t o vanje ve p o z n a t i h injenica, i t o ne vodi n i k a k v o m pozitivnom r e z u l t a t u . Na o s n o v u izloene

situacije i u t v r e n i h i n j e n i c a t r e b a l o je izloiti i o d g o v a r a j u e e f i k a s n e m e r e za s a m praktini rad na s u z b i j a n j u ovog socijalnog zla . . .

Zbog toga je Glavni generaltab predloio niz konkretnih propagandnih i

drugih mera koje t r e b a preduzeti u radu sa sindikalnim organizacijama,
skautskim, p l a n i n a r s k i m i drugim s p o r t s k i m u d r u e n j i m a , s r e d n j o k o l s k o m
i univerzitetskom o m l a d i n o m , kao i u pogledu t a m p e i literature, s m a t r a j u i
d a j e c e n z u r a p o t r e b n a , ali neefikasna i d a j e najbolje sredstvo k o n t r a p r o p a ganda. 5 5
Stab Tree armijske oblasti, u svom nareenju Str. Pov. Dj. Ob. br. 162 od
24. septembra 1939. godine, koje je dostavljeno svim p o t i n j e n i m j e d i n i c a m a
i ustanovama, iznosei negativne pojave koje ine obveznici pozvani na vebu, izmeu ostalog, kae:
1 - P r e m a p o d a c i m a k o j i m a r a s p o l a e o v a j tab, m e u pozvatim o b v e z n i c i m a iz ovih
k r a j e v a vri se p r o p a g a n d a od s t r a n e j e d n e makedonsko-autonomistike organizacije sa ciljem, da ak b u d u s p r e m n i , da po n a r e e n j u vodstva organizacije bee iz svojih j e d i n i c a sa
o r u j e m na z b o r n a mesta, koja im b u d e v o d s t v o organizacije u d a n o m m o m e n t u o d r e d i l o ,
kao i da ovi obveznici m a n i f e s t u j u svoju s o l i d a r n o s t sa o r g a n i z a c i j o m : o d b i j a n j e m p r i j e m a
vojnike h r a n e u j e d i n i c a m a , s v a k o v r s n i m ispoljavanjem nezadovoljstva, p i j a n e n j e m i raznim vojnikim i s p a d i m a i izgredima, da bi se na o v a j nain naruili red i disciplina u vojsci,
a i ugled s t a r e i n a d o v e o u p i t a n j e .
2. - K o m u n i s t i u svojim a k c i j a m a slue se isto t a k v i m m e t o d a m a . U p o s l e d n j e v r e m e
p r i m e e n o je. da lica, koja su p o z n a t a k a o pristalice k o m u n i z m a , dolaze u vezu sa vojnim
obveznicima. Ovo b e z s u m n j e u cilju, da bi s a d a n j i m o m e n a t iskoristili za svoju k o m u n i s t i ku p r o p a g a n d u u vojsci i da bi m e u v o j n i c i m a stekli t o vie svojih pristalica, te na t a j nain
uneli zarazu k o m u n i z m a u vojsku. P o z n a t o je. da k o m u n i s t i svoju p r o p a g a n d u i akciju sprovode pod vidom r a z n i h politikih i p l e m e n s k i h nezadovoljstava, te se u o v a k v e g r u p e i uvlae, k a m u f l i r a j u i na o v a j nain svoj r a z o r n i rad. k a k o bi u p o g o d n o m m o m e n t u iskoristili
u svoje s v r h e p r i p r e m l j e n o stanje, koje bi t r e b a l o da n a s t a n e s i s t e m a t s k i m u n o e n j e m nediscipline i n e p o s l u n o s t i u vojsku . . .

Zatim Stab Tree armijske oblasti, p o r e d niza mera, koje t r e b a preduzeti.

navodi sledee:
3. - Da se o b r a t i n a r o i t a panja na lokale u koje zalaze podoficiri, vojnici i rezervisti,
k a o i na lica sa k o j i m a se oni drue.
4. - Da se p r e d u z m u najstroije m e r e za pravilno o b a v l j a n j e s t r a a r s k e slube, a u cilju
s p r e a v a n j a u l a e n j a u k a s a r n s k e p r o s t o r i j e i vojna n a d l e t v a licima, koja bi m o g l a da vre
m e u v o j n i c i m a agitaciju ili da r a d e protiv interesa drave i vojske. Isto t a k o p r e d u z e t i najstroije m e r e b e z b e d n o s t i u cilju s p r e a v a n j a u b a c i v a n j a ili u n o e n j a letaka u k a s a r n e , kas a r n s k e k r u g o v e i n j i h o v u n e p o s r e d n u blizinu, a u d u h u ta. 3. n a r e d b e k o m a n d a n t a armiske oblasti Str. Pov. Dj br. 2 od 5. j a n u a r a 1934. godine vriti i z n e n a d n e p r e g l e d e vojnikih
s a n d u k a i utvrivati, da li kod vojnika ima kakvog a n t i d r a v n o g ili p r o p a g a n d n o g k o m u n i s tikog materijala, b r o u r a i p i s m e n i h sastava.
5 - Da sve s t a r e i n e u d c l o k r u g u svoje nadlenosti o r g a n i z u j u n a j i n t e n z i v n i j u d e f a n zivr u obavi t a j n u slubu u cilju s u z b i j a n j a m a k e d o n s k o - a u t o n o m i s t i k e i k o m u n i s t i k e
propagande i otkrivanja e v e n t u a l n o p o s t o j e i h elija organizacije, k a o i u cilju s p r e a v a n j a
pijunae . . . "

I
I

Kini' eptu izvetaja Glavnog generaltaba ministru vojske i mornarice Sir.

nj Ob. br. 3680 ud 19. oktobra 1939. godine, izmeu ostalog, se kae:

I '. I
i ' I
I '

Mi d u n a i o d n a politika situacija i pojava Sovjetske Rusije u njoj stvorile su povoljza a k t i v n u komunistiku propagandu u cilju stvaranja nezadovoljstva u narodu
m i naa .i /.iva t o vie priblii Sovjetskoj Rusiji Pri tome je komunisiika pio: s|- Ija o b i . m u . ; Iponiognuta, pa sc ak i m a j u obave.tciija da c pod ulicujcin
kili kru(ii'va kroz. ki
' n n i e biti i u Jugoslaviji izvren dravni u d a r .

Navodei da se i u r e d o v i m a pojedinih partija, naroito u HSS, osea pojaana delatnost k o m u n i s t a , u prosveti. pa i u vojsci od kako se poelo sa aktiviranjem jedinica, u izvetaju se dalje istie:
. D o l a s k o m obveznika, koji su bili izloeni k o m u n i s t i k o j p r o p a g a n d i , k a o i dolaskom o n i h u r e d o v e vojske, koji su zapojeni k o m u n i s t i k i m i d e j a m a i k a o a g i t a t o r i p r o p o v e d a j u ih. osetilo je se o d m a h , j e r su u p o j e d i n i m j e d i n i c a m a p r o n a e n i razni k o m u n i s t i k i letci...
. . . Za ovu akciju k o m u n i s t i su angaovali vie lica iz r e d o v a k o m u n i s t a za i r e n j e svojih
ideja ne s a m o u n a r o d u ve n a r o i t o m e d u vojnicima i pozvatim o b v e z n i c i m a . Takva lica
imaju za z a d a t a k da p o d r a z n i m izgovorom dolaze u k a s a r n e i vojnike krugove, u o k o l i n e
vojnikih logora i bivanih p r o s t o r i j a i da, s t u p a j u i u vezu sa svima vojnim licima, ire kom u n i s t i k e ideje reju, letcima, b r o u r a m a , sa k r a j n o m t e n j o m da u b a c e m e u njih to vie
r e v o l u c i o n a r n i h ideja, i s k o r i c u j u i pri t o m e sve neizbene a d m i n i s t r a t i v n e g r e k e i nedostatke ...

Pored niza mera, koje je Glavni g e n e r a l t a b predloio da se o n e m o g u i

ova tetna i o p a s n a delatnost, predvia se da se komunistiki agitatori iz
inostranstva ne putaju u zemlju. Zatim se u Konceptu izvetaja navodi sledee miljenje Glavnog generaltaba:
I. - Da se svi lanovi C e n t r a l n o g k o m i t e t a k o m u n i s t i k e partije Jugoslavije i svih njegovih o d b o r a i p o d o d b o r a p o t p u n o o n e m o g u e u svojoj d e l a t n o s t i izolujui ih iz d r u t v e n e
s r e d i n e Njihova d r u t v e n a imovina imala bi se zapleniti u korist drave.
2 - Da se svi agitatori k o m u n i z m a kao i sva d r u g a lica za koja se u t v r d i da p r o n o s e alarm a n t n e i o n e s p o k o j a v a j u e glasove liavaju s l o b o d e k r e t a n j a i akcije izolujui ih iz d r u t vene s r e d i n e .
3. - Da se zavede stroga k o n t r o l a p u t n i k a na svima p r e v o z n i m d r a v n i m i p r i v a t n i m
s r e d s t v i m a i h v a t a j u k o m u n i s t i k i agitatori i kuriri i ovi o d m a h uzoluju . . .
.. .5. - Da se svaki dravni, samoupravni ili optinski inovnik za koga se utvrdi da radi
ili pomae komunistiku propagandu otputa iz slube, bez prava povratka u istu.
6 . - Da se svi p o t a n s k i inovnici, koji b u d u dopustili da se p u t e m p o t e alju, r a s t u r a j u
ili p r e n o s e ma kakvi sastavi k o m u n i s t i k e sadrine. o d m a h o t p u t a j u iz slube
7. - Da se sva lica koja raznim t e h n i k i m s r e d s t v i m a t a m p a j u k o m u n i s t i k e letke, bro u r e i si. liavaju s l o b o d e i u k l a n j a j u iz d r u t v e n e s r e d i n e .
8. - Da se sva t a m p a r s k a p r e d u z e a koja b u d u t a m p a l a letke, slike i sve o s t a l e sastave
k o m u n i s t i k e s a d r i n e b e z u s l o v n o o d m a h zatvaraju i ne dozvoljavati im rad (kao kazna) u
toku tri n a r e d n a meseca^.

Najzad se preporuuje:
. . . Da bi se sve ove m e r e sprovele, sva lica izneta pod 1-7 t r e b a l o bi izolovati od svakog n e p o s r e d n o g i p o s r e d n o g d o d i r s a n a r o d o m , a time j e d n o v r e m e n o bi se spreila i mog u n o s t verca sveg k o m u n i s t i k o g m a t e r i j a l a od s t r a n e tih lica. Zato je p o t r e b n o , dok traje
ratni zaplet i n e s r e e n e politike prilike u svetu i (radi) v a s p o s t a v l j a n j a mira, a po u g l e d u
na ostale velike drave ( F r a n c u s k u - Italiju - N e m a k u - Rusiju), zavesti i kod n a s koncentracione logore ( p o d v u e n o u originalu) za sva takva lica. Za o b r a z o v a n j e ovih logora vrlo
z g o d n o m o g u da nam p o s l u e naa mala i slabo n a s e l j e n a o s t r v a (kao n p r . irije, Mulat. Kaprije). koja su izolovana od k o p n a .. . 5 '

Stab Moravske divizijske oblasti svojim n a r e e n j e m potinjenim komand a n t i m a mesta, u p r a v n i c i m a policije i k o m a n d a n t u Moravskog andarmerijskog p u k a Pov. Dj. Ob. br. 481 od 23. oktobra 1939. godine, pozivajui se na nar e e n j e naelnika Glavnog g e n e r a l t a b a Pov. Dj. Ob. br. 16075 od 21. o k t o b r a
iste godine, upozorava da k o m u n i s t i k a p r o p a g a n d a i akcija u naoj zemlji
poinje da izlazi iz a g i t a c i o n o - p r o p a g a n d n o g okvira, uzimajui d r u g e oblike.
. . Tako se sve vie zapaa da komunistiki akteri u zemlji nastoje svim silama, c> . u
vojsku ubace revolucionarne parole, preko vojnih obveznika rezervista. k ni < p o / r

na vebu U nastojanju u o v o m e pravcu komunistiki akteri kori le sva o p i o b a n a s r e d s t v a

s a m o da bi kod zemaljske oruane sili pokolebali duh nacionalne I onipal.int.sii i udlui
li i kanalisali ga u i evolutional nom pravcu. Pored doturani.' ( raku vojnih obve/nikii i

laka o t v o r e n e k o m u n i s t i k e p r o p a g a n d n e sadrine i iva re vrlo esto igra znaajnu ulog u . . . Zatim s e s k r e e panja p o d r u n i m vlastima d a p r e d u z m u sve p o t r e b n e m e r e d a s e
k o m u n i s t i k i a k t e r i u zemlji u o v o m e d e l o v a n j u o n e m o g u e . . . J e d n o m reju. p o d r u n e
vlasti i m a j u p r e d u z e t i sva m o g u a legalna s r e d s t v a da se r a z o r n a p r o p a g a n d a k o m u n i s t i k i h
a k t e r a u s a m o m z a e t k u o t k r i j e i o n e m o g u i , a lica koja r a d e po d i r e k t i v a m a ilegalne kom u n i s t i k e p a r t i j e da se p r i v e d u z a k o n s k o j o d g o v o r n o s t i . . da k o m a n d a n t i radi lakeg pra e n j a lica n a k l o n j e n i h k o m u n i z m u s t u p e u s p o r a z u m sa policijskim i u p r a v n i m vlastima. Na
s l u a j p o j a v e ma i n a j m a n j e akcije u o v o m smislu . . nastati da se o n a o d m a h suzbije i onem o g u i i o v a j S t a b izvesti sa pozivom na ovo n a r e e n j e 6 8

Ministar vojske i mornarice (general Milan Nedi- p r i m . V. T.) u svojoj Naredbi Str. Pov. Dj. Ob. 1377 od 25. oktobra 1939. godine, zbog razvoja m e u n a r o d n e politike situacije u Evropi i pojave Sovjetske Rusije kao z n a a j n o g
f a k t o r a u reavanju e v r o p s k i h politikih p r o b l e m a i njenog sve jaeg uticaja,
predvia sve povoljnije uslove za komunistiku p r o p a g a n d u i r e n j e m boljevikih ideja. Da bi se p o k u a j te komunistike p r o p a g a n d e i akcije boljevikih agenata i p r o p a g a t o r a u osnovi osujetio, general Nedi je, p o r e d ostalih mera, naredio:
. . . Da se kod svih vojnih k o m a n a d a , jedinica i u s t a n o v a o b r a t i n a j s t r o i j a p a n j a na
sve p o k u a j e k o m u n i s t i k e p r o p a g a n d e i boljevike r a z o r n e akcije. Svaki p o k u a j ove akcije m o r a se svim raspoloivim s r e d s t v i m a n a j e n e r g i n i j e spreiti, lica p o h v a t a t i i p r e d a t i
n a d l e n i m vlastima. U o v o m cilju t e s n o saraivati sa o r g a n i m a civilne u p r a v n e slube, k a k o
bi rad u s u z b i j a n j u d e f e t i z m a i t e t n e p r o p a g a n d e bio t o efikasniji, i najzad, da se o s v a k o j
z a p a e n o j pojavi n a j h i t n i j e izvetava. E B (Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e - Prim. V. T.).

Glavni generaltab je 15. novembra 1939. godine izradio veoma detaljan

Uput za suzbijanje komunizma u vojsci. U 1, 2. i 3. taci Uputa daje se istorijat
m e u n a r o d n o g r a d n i k o g p o k r e t a i razvoj K o m u n i s t i k e partije Jugoslavije,
njena aktivnost i m e t o d e rada, organizaciona s t r u k t u r a i vrenje p r o p a g a n d e ,
a u taci 4. istorijat k o m u n i z m a u vojsci. U tom delu se k o n s t a t u j e da izuzev
tzv. Mariborske afere (1932) u vojsci nije
o t k r i v e n ni j e d a n ozbiljan sluaj, to moe zr titi da iz raznih u z r o k a nije m o g a o ni
ui k o m u n i z a m u nju, ili da ga ima, ali da nije o t k r veno nita, j e r izvesna fakta, p o z n a t a u
p o s l e d n j e vreme, d a j u d o v o l j n o p o v o d a za ovu op snu i o p r a v d a n u s u m n j u . . (Redakcija
V o j n o i s t o r i j s k o g i n s t i t u t a Z b o r n i k a d o k u m e n a t a u prim. 3 na str. 437 o s p o r a v a ovu k o n s t a taciju i n a p o m i n j e da je jo 1919. g o d i n e u N o v o m S a d u u h a p e n o o k o 100 vojnika zbog
boljevikih ideja, da je u J e s e n i c a m a i Osijeku, u Z a g r e b u i V a r a d i n s k o j upaniji o t k r i v e n a
p a r t i j s k a organizacija, o d n o s n o d a j e bilo p o b u n e vojnika koji s u s e pridruivali r a d n i c i m a ,
itd.)

U 5. taki Uputa, u kojoj se govori o uvlaenju k o m u n i z m a u vojsku,

kae se:
Uspeh k o m u n i s t i k e p a r t i j e lei u t a j n o m o b r a z o v a n j u k o m u n i s t i k i h elija, p o m o u
o p r o b a n i h i p o u z d a n i h k o m u n i s t a , koji se ne m o r a j u m e u s o b o m ni poznavati. Oni. svaki
za s e b e u i z a b r a n o j jedinici ili u s t a n o v i izaberu p o g o d n u linost, koju p r i d o b i j a j u za stvar
k o m u n i z m a , m i l o m , u b e e n j e m , i n t r i g o m ili n o v c e m i t o m e slino i o b r a z u j u na taj nain
k o m u n i s t i k e elije. Ova elija po d o b i v e n i m u p u t s t v i m a i s r e d s t v i m a p r o d u a v a dalji rad.
Na o v a j n a i n se p o v e a v a b r o j pristalica u j e d n o j jedinici i o n a sazreva za . s e l j a k o - r a d n i k u
revoluciju'.
Nekoliko o v a k o o b r a z o v a n i h elija o b r a z u j u . b o r b e n u jedinicu', k o j i m a j e z a d a t a k d a
o d r e e n o g m o m e n t a u z m u vlast u svoje r u k e , pobivi svoje s t a r e i n e .

U taki 6. o p i r n o se govori o n e p o s r e d n o j i p o s r e d n o j akciji u vojsci, a

zatim ta se p o d r a z u m e v a pod ovim akcijama.
U taki 7. govori se jo opirnije o revolucionarnoj taktici i o t o m e k a k o
treba izvoditi oruani ustanak, koristei n e d o s t a t k e pojedinih r o d o v a vojske
- peadije, artiljerije, k o n j i c e i avijacije i koje o b j e k t e za v r e m e u s t a n k a t r e b a

zauzeti. Pri t o m e se n a p o m i n j e da komunisti izrauju detaljan plan za celu

zemlju i p o s e b n e planove za svaku varo, kao i m e r e u sluaju neuspeha, tj.
taktiku p r i v r e m e n e det'anzive.
Sve ovo je bilo p o t r e b n o izneti da bi se lake mogla izvriti organizacija
slube za suzbijanje komunizma u vojsci i mornarici. U tom veoma o b i m n o m
odeljku se, u uvodu, kae:
Znajui n a p r e d izloeni plan i sistem r a d a k o m u n i s t a i njihovih o r g a n i z a c i j a u osnovnim potezima, koji se s p r e m a j u za b u n t o v n i k u i protivdrZavnu akciju, k o m a n d a n t i , upravn i c i . k o m a n d i r i , k a o i ostali oficiri, podoficiri, kaplari i redovi, sluitelji i radnici, vezani zakletvom za bezuslovnu v e r n o s t Kralju i Otadbini, duni su svim silama nastojati, da se u sluaju p o j a v e bilo kog vida k o m u n i s t i k e organizacije ili p r o p a g a n d e u vojsci, t a j zloinaki
i t u i n s k i uticaj, svim silama i s r e d s t v i m a ugui, p r e d u z i m a j u c i uvek lino sve t o im je u
vlasti i m o g u n o s t i , da o s u j e t e u s p e h e l e m e n a t a koji r a d e protiv nase d r a v e . . .
Za svaki sluaj, kako treba suzbijan komunistiku propagandu i delatnost nije mogue
izraditi pravila ( p o d v u e n o u originalu), j e r d e l a n j e k o m u n i s t a nije a b l o n i z i r a n o , ve je
m n o g o v i d n o , te se i m e t o d e za s u z b i j a n j e m o r a j u m o d i f i c i r a t i p r e m a t o m e .
S u z b i j a n j e k o m u n i s t i k e organizacije i p r o p a g a n d e m o e m o podeliti u tri g r u p e :
1 - S u z b i j a n j e ideja k o m u n i z m a s k o j i m a r e g r u t i d o l a z e u kadar, i to s a m o kod onih
koji su zaraeni jo u g r a a n s t v u ;
2 - S u z b i j a n j e ideja i organizaciskih tenji za v r e m e s a m o g s l u e n j a vojnog r o k a u kadru;
3 - S u z b i j a n j e k o m u n i z m a kod civilnih lica z a p o s l e n i h k o d vojske.

Zatim je za prvu g r u p u n a v e d e n o 16, a za d r u g u 22 i za treu g r u p u 9 raznih k o n k r e t n i h m e r a koje treba preduzimati . . . e 0

Naelnik Glavnog generaltaba je sa Pov. Dj. Ob. br. 19021 od 20. novembra
1939. godine dostavio ministru vojske i mornarice letak Cijeloj hrvatskoj ja\
nosti. u k o m e se a p e l u j e za o d o b r e n j e povratka naim d o b r o v o l j c i m a u rep u b l i k a n s k o j paniji u zemlju i koji se r a s t u r a po Hrvatskoj Banovini. Dostavljajui ovaj letak, naelnik G e n e r a l t a b a k o n s t a t u j e da su to veinom komunisti koji su pre odlaska u Pariz u paniji svrili p r o p a g a n d i s t i k e kurseve i
dobili uputstva kakav e stav zauzeti po povratku u zemlju. Zbog toga predlae se da na svaki nain o n e m o g u i povratak u zemlju.onim d o b r o v o l j c i m a
koji ne b u d u dali obaveznu izjavu da se odriu svake k o m u n i s t i k e akcije po
povratku u zemlju. 6 1
U Izvjetaju iz Splita Naelniku Glavnog generaltaba od 17. decembra
1939. godine govori se o t o m e da su 17. d e c e m b r a izbile k o m u n i s t i k e d e m o n stracije u Splitu, u kojima je uestvovala masa, veinom radnika komunistiki nastrojenih, od oko 1500 lica, kojom prilikom je u p o t r e b l j e n o h l a d n o i vatr e n o oruje (poginuo je j e d a n radnik, pa su radnici na d a n njegove s a h r a n e
18. d e c e m b r a organizovali generalni trajk). Povodom tih d e m o n s t r a c i j a , u
kojima je r a n j e n o 7 policajaca, 2 d e t e t a i p o v r e e n o 5 graana, ban Hrvatske
Banovine izdao je Poverljivo n a r e e n j e vlastima u Splitu: Da se u noi
17/18. o. m. p o h a p s e svi komunistiki prvaci u Splitu; da se izvri p r e t r e s njihovih stanova i da se zadre do daljeg n a r e e n j a u zatvoru. 6 2
Ministar vojske i mornarice general Milan Nedi je 9. januara 1940. godine
izdao Naredbu Str. Pov. Dj. Ob. br. 27. s pozivom na n a r e e n j a Str. Pov. Dj. br.
1377 od 25. o k t o b r a 1939. i Str. Pov. S. br. 2472 od 17. o k t o b r a iste godine (koja
nisu dala povoljne rezultate, jer se komunizam ne stiava, ve naprotiv on
i dalje radi i razorava u p u n o j meri), u kojoj, izmeu ostalog, stoji:
K o m u n i z a m u n a o j zemlji postoji. To je fakat sa kojim t r e b a r a u n a t i i protiv koga
se treba neposredno boriti, istom voljom, istom energijom, samopoirtvovaniem kao i na bojnom
polju. Sruiti komunizam ih ga uiniti bezopasnim u nao/ sredini, znailo bi za nas izvojevan

lenu pobedu nad najgnusnijim i najpodlijim nepriiaiel/em oveanstva . . . (podvueno u originalu).

Imam izveta/a da su neke stareine iz vojske u stanju nervne razdraienosti ispoljili komunistike oseaje, druge su dozvolile da im se komunizam uvue u porodicu, tree indolentno
posmatraiu kako komunizam zahvata sve ire slojeve naroda, ne mislei da loj opasnosti moie
podlei i vo/ska ( p o d v u e n o u originalu), te ne p r e d u z i m a j u o d g o v a r a j u e m e r e s t a r a n j a ne
s a m o da svoje vojnike u v a j u i s a u v a j u od te bolesti, ve da s t v o r e od njih. k a d a b u d u otp u t e n i svojim k u a m a , jak o s l o n a c za s u z b i j a n j e k o m u n i z m a , a n e k e s t a r e i n e su dozvolile
da im k o m u n i z a m ak i u n j i h o v i m j e d i n i c a m a zacari.
Kao p r i m e r ovoga slui zavera p o d o f i c i r a na kr. b r o d u Dalmacija. Na o v o m e ubojn o m b r o d u podoficiri, zbog slabog, g o t o v o n i k a k v o g n a d z o r a o d g o v o r n i h s t a r e i n a , primili
su o g r o m n u k o m u n i s t i k u literaturu, drali k o m u n i s t i k e s e d n i c e . izlazili sa b r o d a kad su
hteli. druili se sa k o m u n i s t i k i n a s t r o j e n i m r a d n i c i m a po s u m n j i v i m k a f a n a m a u Boki Kotorskoj . . .
Sve sam ove stareine otklonio sa odgovornih mesta, staviu ih pod sud i penzionisau ih.
Uinioce pohapsio sam. ( p o d v u e n o u originalu).

Zatim se govori o d u n o s t i m a stareina za suzbijanje k o m u n i z m a i, uz nap o m e n u da uz ovu N a r e d b u dostavlja Uput za u s p e n u akciju protiv k o m u nistike delatnosti u vojsci i mornarici, n a r e u j e da sve p r e t p o s t a v l j e n e stareine dre svoje p o t i n j e n e na oku, da kontroliu njihov slubeni i privatni
ivot i na svakom mestu, da im osete pojavu k o m u n i z m a u zahvatu svoje
nadlenosti ubijaju ga u klici svima zakonskim sredstvima, n e m i l o s r d n o do
svireposti, da iznenadnim s m o t r a m a pronalaze k o m u n i s t i k u literaturu,
njihove pristalice, kontroliu svaku prepisku, a naroito sumnjivu, da kom a n d a n t i vojnih o k r u g a pri regrutovanju p r i b i r a j u specijalno p o d a t k e o regr u t i m a sklonim k o m u n i z m u i hitno dostavljaju te p o d a t k e r e g r u t n o j kadrovskoj k o m a n d i radi nadzora i daljeg zakonskog r a d a . . . . itd. 6 3
U Izvetaju Skopske andarmerijske ete od februara 1940. godine govori se
o p o r a s t u k o m u n i s t i k e aktivnosti u Skoplju, naroito na S k o p s k o m univerzitetu, kao i o t o m e da se na slobodi nalaze mnogi koji su d a l e k o opasniji od
onih koji su pohapeni. Zatim se kae:
O b a v e t a j n a sluba ne m o e u r o d i t i p l o d o m sve d o t l e dok nadleni a p a r a t ne b u d e
i m a o p o t r e b n i h za to dispozicija u p r v o m r e d u . a tek posle toga ostalo, tj. s r e d s t a v a za suzbijanje u k o r e n u te z a r a z n e klice - komunizma ( p o d v u e n o u originalu) sa k o j i m a se d a n a s
bori c e o k u l t u r n i svet, j e r zna da j e d i n o n e s t a n k o m komunizma ( p o d v u e n o u o r i g i n a l u ) k a o
o p t e o v e a n s k o g zla - o m o g u e n je m i r a n i zdrav razvoj j e d n e d r a v n e z a j e d n i c e .
U koliko se b a c a krivica na o m l a d i n u d a j e z a d o j e n a k o m u n i s t i k o m i d e o l o g i j o m , u toliko t r e b a baciti krivicu i na s a m e n j e n e vaspitae-nastavnike. Da je to tako, i m a m o i suvie
m n o g o p r i m e r a , zaista g o r k i h ali istinitih . . . P o t o m se navodi n e k o l i k o p o z n a t i h k o m u n i s ta. 4

Ministarstvo unutranjih poslova je u svom nareenju Komandi andarmerije Pov. I br. 1700. od 21. aprila 1940. godine n a j p r e k o n s t a t o v a l o da se prilikom
proslave 1. maja, kao d a n a m e u n a r o d n e p r o l e t e r s k e solidarnosti, r e d o v n o od s t r a n e
k o m u n i s t a i ostalih leviarskih e l e m e n a t a p o j a a v a p r o p a g a n d n a akcija u o b l i k u raznih manifestacija, zborova, izleta, s a s t a n a k a i r a s t u r a n j a p i s a n o g p r o p a g a n d n o g m a t e r i j a l a , kojim
p u t e m s e u d e m o n s t r a t i v n o j f o r m i m a n i f e s t u j u neeljena ideoloka u b e e n j a p o m e n u t i h
e l e m e n a t a , i da je p o z n a t a k o m u n i s t i k a taktika da p r i l i k o m raznih javnih s k u p o v a , sastan a k a ili povorki, u b a c i v a n j e m p o g o d n i h parola, izazivaju na j a v n i m m e s t i m a n e r e d e , t o im
je n a r o i t o o m o g u e n o I. maja, koga d a n a veina r a d n i t v a nije na poslu. Zatim Ministarstvo. i z m e u ostalog, n a r e u j e : da se na d a n 1. maja, uoi toga d a n a i d a n d oni je ne odobravaju javni zborovi, k o n f e r e n c i j e i sastanci, a isto t a k o p o v o r k e i tome slino I z u z e t n o se
mogu dozvoliti i lolcrisati p o j e d i n a n i izleti van varoi ukoliko se prema oceni konkretnog
sluaja moe oekivati da oni nee biti iskoriceni od strane komunista i i upih le > h a r s k i h
i lemenata u cilju izazivanja nareda. No. i u ovim izuzetnim sluajevima, ui -nike i o i f a n i
z a t o r e izleta treba staviti pod diskietnu kontrolu ..

U izvetaju taba Boke Kotorske Str. Pov. . Br. 2612/1 od 29. maja 1940.
godine, izmeu ostalog stoji:
Od k o m a n d a m a p e a d i s k o g p u k a B o k e K o t o r s k e pod Str. Pov. Br. 4440 od 27. m a j a
ove godine, d o b i o s a m o v a j izvetaj i p r e t s t a v k u :
Danas - 27. m a j a ove godine, vojnici 1 b o l n i a r s k o g o d e l j e n j a ovoga p u k a odbili su
da p r i m e v e e r u . reCima: Ne v e e r a n a m se i ne m o e m o da v e e r a m o , dok nai k o d kue
gladuju.
28 Ovog m e s e c a d e s i o se je isti s l u a j (sa istom m o t i v a c i j o m p o s t u p k a ) p r i l i k o m deljenja r u k a k o d 3. ete p o m e n u t o g p u k a U vezi ve iznetog izvetaja o p r e d n j o j pojavi pov o d o m koje s a m p r e d u z e o p o t r e b n e m e r e d a s e suzbije ovo. p o n o v o m o i i m k o m a n d a n t a z a
dejstvo, da se p r e d u z m u n a j h i t n i j e m e r e za s m e n u o b v e z n i k a u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a . Vrlo
je t e k o suzbijali d e f e t i z a m i agitaciju, k a d a vojnici vide, da se n e k i obveznici r e d o v n o putaju sa vebe posle 28 dana, d r u g i se i ne pozivaju na vebu. d o k su ovi iz a k t i v i r a n i h jedinica
d o b r i m d e l o m ve p u n i h 68 d a n a . ..
.. Kod o b v e z n i k a a k t i v i r a n i h b a t a l j o n a p e a d i s k o g p u k a B o k e K o t o r s k e , i to prvenstveno 1. b a t a l j o n a u Kotoru, koji je n a j v e i m d e l o m p o p u n j e n sa t e r i t o r i j e C e t i n j s k o g vojnog
o k r u g a , i k a o i kod a k t i v i r a n o g 3. b a t a l j o n a na C r k v i c a m a , iji su obveznici n a j v e i m d e l o m
sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, bile su u e s t a l e m o l b e za d a v a n j e osustva, iznosei k a o
razlog t e k e prilike k o d svojih k u a k a o n e o p h o d n e p o t r e b e za o b d e l a v a n j e m zemlje. Tim
m o l b a m a se nije m o g l o izai na s u s r e t iz razloga, to je s v a k o o s u s t v o bilo z a b r a n j e n o . Me u t i m . k o d 1 b a t a l j o n a p e a d i s k o g p u k a u K o t o r u , posle p o s l e d n j i h d e m o n s t r a c i j a na Cetinju i u Podgorici, gde su i z m e u ostaloga padali uzvici: .Vratite n a m o b v e z n i k e k u a m a ' i
t. d., p o e o se je oseati o v a j u t i c a j na o b v e z n i k e ovog b a t a l j o n a , pa su oni o t p o e l i to u p o r nije da trae p u t a n j e na o s u s t v o , k a o i da se s m e n e i z a m e n e n o v i m o b v e z n i c i m a , n a v o d e i
kao razlog, da nije p r a v o da m n o g i njihovi d r u g o v i o s t a j u k o d svojih k u a i r a d e zemlju, kao
i d r u g i koji se o t p u t a j u sa vebe iz n e a k t i v i r a n i h jedinica . . .
. . . V e r u j e m , da su n a v e d e n i p o s t u p c i p o s l e d i c a agitacije e l e m e n a t a n a s t r o j e n i h ,u levo'
na taj nain, t o su svojim r a z o r n i m i d e s t r u k t i v n i m s h v a t a n j e m p r v o zaveli p o r o d i c e obveznika, a ove, p o d p r i t i s k o m n e d a a , o s t a v l j e n e e s t o s a m e sebi, p r e n e l e i na s a m e obveznike.
Ovo u toliko pre, to su u p i t a n j u obveznici sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, gde se inae
nalazi o s e t a n b r o j leviarskog e l e m e n t a .
I m a m utisak, da su n a p r e d p o m e n u t i p o s t u p c i u vezi sa d o g a a j i m a , koji su se desili
na Cetinju. k a d a se je vikalo: Ziveo m i r i ivela S o v j e t s k a Rusija:, Vratite n a m o b v e z n i k e
k u a m a .. , 8 8

U komentaru Redakcije Zbornika dokumenata

kae

se:

Ovakav p o s t u p a k o t r o je o s u d i o CK KPJ i P o k r a j i n s k i k o m i t e t KPJ za C r n u Goru je

o d m a h i n t e r v e n i s a o p r e k o p a r t i j s k i h r u k o v o d s t a v a d a svoje stavove p o p i t a n j u j a a n j a o d b r a n e zemlje u s k l a d e sa s t a v o m C e n t r a l n o g k o m i t e t a , koji se m a k s i m a l n o zalagao da Jugoslavija t o s p r e m n i j e d o e k a agresiju faistikih zavojevaa, koju je p r e d v i a o . T a k o je b r z o m
i e n e r g i n o m i n t e r v e n c i j o m C e n t r a l n o g k o m i t e t a KPJ ova g r e k a o d m a h ispravljena, iako
je imala lokalni z n a a j (Cetinje i Podgorica), zahvativi p a r m a n j i h jedinica u p u k u B o k e kotorske."
Meutim, tok d o g a a j a u k r a t k o t r a j n o m a p r i l s k o m r a t u p o k a z a o je da su sve jedinice
sa t e r i t o r i j e Zetske divizijske oblasti koje su o p e r i s a l e protiv italijanskih divizija na Albansk o m f r o n t u pokazale s p r e m n o s t i o d l u n o s t da se b o r e protiv faistikih zavojevaa i da su
u prvim d a n i m a rata pokazale z a p a e n e r e z u l t a t e ali su, k a o i na ostalim f r o n t o v i m a , izdajom
vojnog r u k o v o d s t v a , a ne zato t o su vojnki t u e n e , m o r a l e p o d l e i . ' 8

Isto tako, poznato je da su k o m u n i s t i u toku b o r b i na Albanskom f r o n t u

sluili kao p r i m e r ispolj.n uija h r a b r o s t i i neustraivosti, a mnogi su kao heroji poloili svoje ivote
Stab Druge armijske oblasti je u aktu Pov. Dj. br. 3876 22. juna 1940. godine, u p u e n o m k o m a n d a n t u Zetske divizijske oblasti, naveo sledee:
P o v o d o m pojava u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a Zetske diviziske oblasti, koje p o k a z u j u
znake l e t n e po red i disciplinu, a koje su m a h o m p r o u z r o k o v a n e t e t n i m d e j s t v o m komunistikih i d r u g i h p r o p a g a t o r a koji sc nalaze ili u s a m i m j e d i n i c a m a ili m e s t i m a g d e se jedinice nalaze, g o s p o d i n M i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e s Pov. Dj br. 8033 od 20. o. m. n a r e d i o
je i z m e u o s t a l o g

- da se o d m a h pozovu na vebu i u p u t e u jedinice T i m o k e diviziske oblasti svi kom u n i s t i k i a g i t a t o r i z a koje s e s u m n j a d a s u p r o u z r o k o v a t i n a p r e d p o m e n u t i h p o j a v a . . . d a

se neki od o n i h koji se ve nalaze na vebi u a k t i v i r a n i m j e d i n i c a m a - a k o se p o k a e p o t r e b nim da se o d s t r a n e - u p u t e na d o s l u e n j e vebe u jedinice na p o m e n u t o j diviziskoj oblasti
U koje se j e d i n i c e i g a r n i z o n e imaju u p u t i t i izvestie k o m a n d a n t V a r m i s k e o b l a s t i .
K o m a n d a n t Zetske diviziske oblasti n a j h i t n i j e e p r i k u p i l i p o d a t k e o o n i m a koje bi
t r e b a l o pozivati i u p u t i t i na vebu, t a k o da se o d m a h m o g u uputiti, im se d o b i j u p o d a c i o
l o m e g d e ih t r e b a uputiti.
Za o n e koji se nalaze u a k t i v i r a n i m jedinicama, a s u m n j i v i su k a o p o d s t r e k a o
'
prikupiti p o d a t k e i uiniti mi p o t r e b a n p r e d l o g za u p u i v a n j e u j e d i n i c e T i m o k i divizijske
oblasti. 6 9

Na to Stab Zetske divizijske oblasti u svom izvetaju komandatu Druge armijske oblasti Pov. Dj. br. 3490 od 9. jula 1940. godine, o d g o v o r i o je:
Prema n a r e e n j u toga taba Pov br. 3876 od 22. j u n a ove godine, izvetavam sledee: Da sam miljenja da se iz aktiviranih jedinica ne treba upuivati ljudstvo sumnjivo kao
komunistiki agitatori na dalje sluenje u jedinicama Timoke divizijske oblasti.
. (podvukao
V.T.).
Najzad, p o z n a v a j u i ivalj ovoga kraja, s m a i r a m da bi ovo bilo t e t n o pio n j e g o v ugled i d u h . o b z i r o m na p o z n a t u n a c i o n a l n u svest i u r o e n o vitetvo, k a k o u p r o l o s t i tako.
sigurno, i sada, a sa o n i m a koji nisu o v a k v o g d u h a p o s t u p i u bez ikakvog o b z i r a n a j s t r o i j e
i n a j e n e r g i n i j e po z a k o n u .. 7 0

Odgovarajui na ovaj izvetaj. Stab U armiske oblasti je sa Pov. D. br. 4259

od 11. jula 1940. godine, izmeu ostalog naveo:
.Sto se tie vitekog d u h a i n a c i o n a l n e svesti, oni se m o g u t e k o uzimati u o b z i r kod
k o l o v o a r a z o r n o g dejstva, j e r su o n i inae t u i n s k i plaenici.
Stoga n e k a k o m a n d a n t p o n o v a r a z m o t r i i s t a k n u t o p i t a n j e , h l a d n o i r e a l n o , n e gubei
iz vida ni j e d n o g t r e n u t k a s t v a r n e m o g u n o s t i k o n t r o l e r a z o r n i h e l e m e n a t a u a k t i v i r a n i m
jedinicama, s o b z i r o m na b r o j i k a k v o u njihovih stareina, pa d o s t a v i nov p r e d l o g . . 7 '

Komandant Zetske divizijske oblasti general M.

3830 od 19. jula na ovo doslovno odgovorio:

Varjai je sa Pov. . br.

Ponova s a m r a z m o t r i o p r e d m e t u p u i v a n j a ljudstva s u m n j i v a k a o k o m u n i s t i k i agitatori na dalje s l u e n j e u j e d i n i c a m a T i m o k e divizijske oblasti, pa s a m n a a o u i n t e r e s u vojne discipline da o v a k v o l j u d s t v o t r e b a da o s t a n e i dalje u svojim j e d i n i c a m a , a sve d o t l e d o k
se u vojsci ne o b e l o d a n i i ne iskusi z a k o n s k e posledice. Jer d o b i v e n i p o d a t c i van v o j s k e nisu
ni n a j m a n j e sigurni i p r e m e t a j po n j i m a i m a o bi izvesne t e t n e posledice. S t v a r je k o m a n d o v a n j a , da se k o m u n i s t i k i agitatori, kojih s t v a r n o ima, p r o n a u i da im se ne da prilike
za njihov r a z o r a n rad, pa u t o m p o g l e d u izdao sam s t a r e i n a m a p o t r e b n a u p u t s t v a , n a r e e nja i savete. poglavito p r i l i k o m svog o b i l a s k a i o s m a t r a n j a jedinica. V e r o v a t n o je da m o e
biti ravih sluajeva, ali sav m o j n a p o r ide k t o m e . da se ovakvi sluajevi b l a g o v r e m e n o otkriju i s k r i v c i m a po Z a k o n u p o s t u p i , zato s n o s i m o p u n u z a k o n s k u i m o r a l n u o d g o v o r nost . . .
. Ako k o m a n d a n t n a e da ipak t r e b a da u p u t i m o v o ljudstvo, ja u bez ikakvog d a l j e g
o b j a n j e n j a o d m a h t o i z v r i t i . . , 7 J

Meutim, Ministarstvo vojske i mornarice je sa Pov. . Ob. br. 4497 od 26.

jula 1940. godine dostavilo predsedniku kraljevske vlade izvetaj, u k o j e m se
kae:
Iz p r i k u p l j e n i h izvetaja sa t e r i t o r i j e Zetske diviziske oblasti, vidi se sledee: d a j e rad
k o m u n i s t a n a r o i t o u 1939. i ovoj godini jako o r g a n i z o v a n i v e o m a a k t i v a n . Njihov rad se
sastoji u r a s t u r a n j u letaka, j a v n i m m a n i f e s t a c i j a m a , p e v a n j e m k o m u n i s t i k i h p e s a m a , pozdravljanju k o m u n i s t i k i m p o z d r a v o m i n a r o i t o agitaciji meu obveznicima ( p o d v u e n o u
originalu), izazivanje n e p o s l u n o s t i i u z n e m i r a v a n j e ve i o n a k o u z n e m i r e n o g d u h a , zbog
prilika u svetu . ..
Iz svih p o d a t a k a sa t e r i t o r i j e Z e t s k e diviziske o b l a s t i m o e se zakljuiti d a j e glavni
uzrok, ta se p o k r e t k o m u n i s t a , a u n e k o l i k o i federalista, p r o i r i o i j a k o o r g a n i z o v a o . t a j t o
se nisu p r e d u z e l e e f i k a s n e m e r e p r o t i v istih, i j a s n o se vidi da su glavni a g i t a t o r i i v o e kom u n i s t i k o g p o k r e t a u m n o g i m s l u a j e v i m a uitelji, a glavni r a s a d n i c i su e s t o g i m n a z i j e

.. . O m l a d i n a v o d e n a od k o m u n i s t i k i n a s t r o j e n i h v a s p i t a a
p r i h v a a se tih ideja,
p r o p o v e d a n i h sa k a t e d r e , i o v a k o n a p o j e n a slui, u veini sluajeva n e s v e s n o , o k o r e l i m kom u n i s t i m a k a o o d l i n o s r e d s t v o za i r e n j e k o m u n i s t i k e ideje i na m e s t i m a gde se stari poznati k o m u n i s t i n e m o g u pojavljivati . . .
. . . Interesi vojne sile nalau, da se o v o m e s t a n j u uin- to pre kraj. j e r bi se m o g a o o v a j
r a z o r n i rad k o m u n i s t a p r c n e t i p r e k o o b v e z n i k a na jedinice, to bi i m a l o n e d o g l e d n i h posledica p o n j i h o v u sigurnost, p r i l i k o m e v e n t u a l n e u p o t r e b e n a r o i t o u s a d a n j e v r e m e . . .

Zbog loga je Ministarstvo vojske 26. jula 1940. predloilo predsedniku vlade
da na teritoriji Zetske banovine, izmeu ostalih mera, preduzme i sledee:
Da se svi dravni i s a m o u p r a v n i inovnici, za koje se utvrdi da su k o m u n i s t i k i ili federalistiki n a s t r o j e n i o d m a h u k l o n e iz d r a v n e slube.
Da se svi inovnici ( s a m o u p r a v n i 1 dravni), koji su s a d a sa s l u b o m u m e s t u o d a k l e
su r o d o m - o d m a h p r e m e s t e .
Da k o m u n i s t i m a sudi st-mo Sud za zatitu d r a v e i da se svi i s t a k n u t i k o m u n i s t i i federalisti, n a r o i t o njihov prvak P l a m e n a c Petar iz Boljevia. i n t e r n i r a j u u k o n c e n t r a c i o n e
logore.
Da se p e n z i o n e r i m a i svima o n i m a , koji p r i m a j u ma k a k v u p o m o od drave, a poznati
su k o m u n i s t i ili federalisti, u k i n e penzija - p o m o .
Da se e n e r g i n i i e i otrije p o s t u p a sa k o m u n i s t i m a u s v i m a n j i h o v i m javnim nastupim a . . . 7 J

U vezi sa zahtevom predsednika jugoslovenske vlade da se u cilju odravanja javnog r e d a i p o r e t k a pozovu na vebu k o m u n i s t i i u o p t e lica koja su
se istakla svojim ilegalnim i d e s t r u k t i v n i m radom, ministar vojske i mornarice je a k t o m Str. Pov. . br. 10013 od 4. oktobra 1940. godine obavestio predsednika vlade da su u Ministarstvu vojske i mornarice izvrene sve pripremne
mere za ovaj posao. (Podvukao V. T.). Zatim se dodaje:
Po d o b i v e n i m p o d a t c i m a i s p i s k o v i m a iz Ministarstva U n u t r a n j i h poslova p r e d v i e n
b r o j od o k o 1000 ovih lica p o v e a n j e sada na 1990 a u izgledu je da ce se j o z n a t n o poveati.
Sa o v o g a razloga, kao i da bih m o g a o p r i s t u p i t i o s t v a r e n j u ove zamisli i o t p u s t i l i ve
i z r a e n a n a r e e n j a , m o l i m Vas g o s p o d i n e P r e d s e a n i e . da izvolite n a r e d i t i da se t o p r e izradi U r e d b a sa z a k o n s k o m s n a g o m po o v o m e p i t a n j u te k a k o bi se pri r a d u po o v o j stvari
raspolagalo potrebnim zakonskim ovlatenjima

Ministarstvo unutranjih poslova je raspisom od oktobra 1940. godine upozorilo b a n s k e u p r a v e na p o j a a n e akcije k o m u n i s t a u vojsci sa v e o m a detaljnim p r i m e r i m a te aktivnosti. Poto je ovo ministarstvo i ranije u n e k o l i k o mahova intervenisalo, o n o se i ovoga puta pozvalo i upozorilo na raspise Pov. I
br. 22301 od 27. m a j a 1940. godine, na Pov. I br. 39152 od 17. s e p t e m b r a 1940.
godine i na raspis Pov. br. 43210 od 10. o k t o b r a 1940. godine, i dodalo:
O svim e v e n t u a l n i m p o j a v a m a po ovoj akciji h i t n o izvetavati.

Na osnovu ovog raspisa b a n s k e u p r a v e su preduzele o d g o v a r a j u e mere,

a Kraljevska banska uprava V a r d a r s k e banovine je o v a j raspis Ministarstva
u n u t r a n j i h poslova sa Pov. II br. 13094 od 31. o k t o b r a 1940. godine dostavila
naelniku sreza Skoplje
radi z n a n j a i u p o z o r e n j a na p o s t o j e a n a r e e n j a u r a s p i s i m a ove u p r a v e Pov. II br.
5959/40, Pov. II br. 1159/40 od 23. IX t. g., po k o j i m a p o s t u p a t i i p r e d u z i m a t i sve p o t r e b n e
m e r e da se svaka akcija k o m u n i s t a osujeti, a n a r o i t o njihov r a a i akcija u vojsci.
0 svima s a z n a n j i m a i p o j a v a m a po ovoj akciji n a j h i t n i j e obavetavati. 7 8

Najverovatnije je da su i ostale banske u p r a v e postupile na slian nain.

U Izvodu iz mesenog izvetaja Stab Primorske armijske oblasti Str. Pov. .
Ob. br. 290 od 3. oktobra 1940. godine, obavetavajui Ministarstvo vojske i mornarice, navodi:

 . . . 3. - ' K o m u n i z a m ' ( p o d v u e n o u originalu)

a) na teritoriji J a d r a n s k e divizijske oblasti:
K o m u n i s t i k a akcija u t o k u m e s e c a ( s e p t e m b r a - p r i m . V.T.) uzela je veeg m a h a , a
ista se n a r o i t o ispoljila j e d n o v r e m e n i m k o m u n i s t i k i m d e m o n s t r a c i j a m a 1. s e p t e m b r a t. g.
u veem b r o j u m e s t a na teritoriji.
S e m toga, z a p a e n o je i r e n j e k o m u n i s t i k i h letaka, p e v a n j e k o m u n i s t i k i h p e s a m a i
p o k l i k a i sline pojave. K o m u n i s t i k o p r e v i r a n j e je n a r o i t o veliko u Splitu, gde je u t o k u
m e s e c a 2 p u t a bio g e n e r a l n i trajk r a d n i k a sviju kategorija, a 26. s e p t e m b r a p o n o v n o generalni trajk r a d n i k a J a d r a n s k i h b r o d o g r a d i l i t a .
Po s v e m u sudei, sva ova akcija k o m u n i s t a d i r i g o v a n a je iz j e d n e c e n t r a l e za itavu teritoriju, j e r s k o r o svi k o m u n i s t i k i ispadi bivaju j e d n o v r e m e n o svuda, k o m u n i s t i k i tampani materijal je s k o r o s v u d a isti. isti su poklici i natpisi, t a k o da se ne m o e izbei utisak
da se to vri planski i d i r i g o v a n o sa j e d n o g mesta. I u o v o m p o g l e d u bi n e o p h o d n o p o t r e b n o
bilo da se d e f a n z i v n a o b a v e t a j n a sluba pojaa, te da se c e n t a r ove k o m u n i s t i k e akcije za
teritoriju o t k r i j e i o n e m o g u i , k a k o ne bi dolo v r e m e n o m i do teih d o g a a j a . . .
. . . b) na teritoriji B o k e Kotorske:
Jaa akcija ljotievaca izazvala je o g o r e n j e k o m u n i s t a , t a k o da je i z m e u ovih d o l o
do fizikog r a z r a u n a v a n j a 30. avgusta t. g. u 21. 15 asova na p r i s t a n i t u u K o t o r u .
Prisutni o p t i n s k i r e d a r i pokazali su se p o t p u n o n e m o n i i nedorasli situaciji. Uhvatili
su ba j e d n o g od n a p a d n u t i h , koga je g r u p a k o m u n i s t a o p k o l i l a i dalje zlostavljala. Dotini
je ak i p r i t v o r e n , ali je na neiju intervenciju puten.
Daije se govori o aktivnosti k o m u n i s t a n o u i z m e u 31. avgusta i I. s e p t e m b r a u Kot o r u i I. s e p t e m b r a u selu Dragulju o p t i n e Risan, gde je p o z n a t a g r u p a k o m u n i s t a pet p u t a
pevala pesmu:
Sa Balkana klie vila, oj Rusijo majko mila; ej da mi je i da mogu. Lenjinovom doi
grobu i crvenu nosit robu. Posle ispevanih pesama klicali su: 2iveo Staljin. Ziveo Sovjetski
Savez...
. . . v) na teritoriji t a b a ibenika:
K o n c e m p r o l o g m e s e c a osetila se jaa akcija k o m u n i s t a , to je bilo izneto u prolom e s e n o m izvetaju .. .
. . N a d a n 1. s e p t e m b r a t. g. k o m u n i s t i k e d e m o n s t r a c i j e su izbile i u selima Betini, Zlarinu, K r p a n j u , Rogoznici, P r i m o t e n u , V o d i c a m a i Z a t o n u .
S v u d a u p o m e n u t i m m e s t i m a na k u a m a i zidovima ispisane su k o m u n i s t i k e parole,
koje su vikali i d e m o n s t r a n t i , i to: .Kruha, r a d a i slobode', .Dole s k u p o a ' , ,Dole pekulacija'.
.Dole faizam'. .iveo Staljin. iveo Sovjetski Savez', .ivela S o v j e t s k a Rusija', .iveo r a d n i narod', . H o e m o se boriti protiv Italije'. .Dole faizam'. .Dole kapitalizam', .Dole Rat', .Traimo
savez sa S o v j e t s k i m Savezom'.
U selu Z a t o n u i V o d i c a m a , p o r e d n a v e d e n o g , o r g a n i z a t o r i su postavaljali p i t a n j a masi.
i to: .Jeste li s p r e m n i b r a n i t i dravu'. J e s t e li za socijalnu p r a v d u ' ; .Hoete li b r a n i t i da vam
drugi ne o t m e Vae tlo' - Na o v o je m a s a slono o d g o v o r i l a p o t v r d n o . Pored toga. p e v a n e
su i p e s m e .Ne b o j m o se b r a o Musolinija d o k je n a m a s l a v e n s k o g Staljina' i .Ne b o j m o
se b r a o Italije d o k je n a m a S l a v e n s k e Rusije ..
. g) Na teritoriji k o m a n d e m e s t a Dubrovik . . . 1. s e p t e m b r a o k o 20 a s o v a j e d n a grupa od o k o 100 lica k o m u n i s t i k i o r i j e n t i s a n i h radnika, p r i r e d i l a je p r e d p a l a t o m .Sponza' u
D u b r o v n i k u miting . . . Tom p r i l i k o m palo je i n e k o l i k o p o k l i k a ' .Ziveo Staljin', .ivela Rusija', t o j e m a s a s a o d u e v l j e n j e m p r i h v a a l a . . . Policija j e r a s t e r a l a d e m o n s t r a n t e . . . "

Ministarstvo unutranjih poslova je u oktobru 1940. godine sa Pov. br.

45367/40 dostavilo raspis banskim upravama povodom pojaane aktivnosti KP
u vojsci. Poto je ovaj raspis o b u h v a t i o tako rei k o m p l e t a n rezime delatnosti
Komunistike partije u vojsci, to se ovde daje u celini, j e r se o d n o s i na tu delatnost, tim pre to je v e o m a interesantan.
Ministarstvo p r i m a izvetaje iz kojih razabire, da su k o m u n i s t i svoju akciju u vojsci
ne s a m o nastavili, n e g o i pojaali.
P r o u a v a n j e m m a t e r i j a l a dolo se do svih o n i h p o d a t a k a koje je K o m u n i s t i k a partija,
p r e k o svojih organizacija, n a r e d i l a da se u n a o j vojsci s p r o v e d u
Upuujui svoje l a n o v e na injenicu, da su radnik i seljak najjai i n a j o p a s n i j i za sad a n j i p o r e d a k u p r a v o tada, kad se o n i nalaze u vojsci, k a d a i m a j u u r u k a m a o r u j e , u k a z u j e
K o m u n i s t i k a p a r t i j a n a pravilan nain b o r b e p r e m a ovim zadacima:
I) boriti se za bolju h r a n u i p o s t u p a k :

2 ) boriti sc za n e o d l o n u p o m o p o r o d i c a m a mobiliziranih, i to u t a k v o m iznosu, da

e p o r o d i c a zaista moi da ivi;
3 ) boriti se za n e d e l j n u platu vojnika, koja e biti d o v o l j n o velika da e vojnik moi
sebi d a o b e z b e d i n a j n u n i j e svoje p o t r e b e ;
4 ) boriti se za r e d o v n e d o p u s t e , n a r o i t o za v r e m e n e o d l o n i h poljskih radova:
5 ) da se p r e k i n e sa s i s t e m o m p r o t e k c i je b o g a t a k i h sinova, koji se izvlae n o v c e m od
sluenja, d o k sirotinja ide u vojsku po dva tri p u t a pa i vie;
6 ) da se vojnicima d a d e oruje, k a k o bi mogli da se vebaju u njegovoj u p o t r e b i , i k a k o
bi se m o g a o spreiti svaki p o k u a j da se njihova z a j e d n i k a snaga u p o t r e b i p r o t i v njihovih
interesa:
7 ) da se vojnicima daju p u n a politika p r a v a i da im se u vojsci o m o g u i da p r a t e borbu m a s a (itanje novina, vojniki sastanci, vojniki zborovi itd.);
8) da se v o j n i c i m a dozvoli i o m o g u i , k a k o bi legalno i o t v o r e n o mogli izabrati svoje
vojnike organizacije, koje e se brinuti, da vojnici b u d u p o t e e n i od i k a n a i p r e t e r a n i h
napada.
U p r o v e d b i ovde n a b r o j a n i h z a d a t a k a u k a z u j e se k a o najvaniji sledei sistem:
a) k o m u n i s t i t r e b a j u svaki d a n i na s v a k o m k o r a k u da o b a v e t a v a j u v o j n i k e o sutini
politikih d o g a a j a i o pravim i n t e r e s i m a r a d n i k a i seljaka, a n j i h o v o j b o r b i u vojsci ne d a j u
j a s n u politiku svest;
b ) k o m u n i s t i m o r a j u d a z n a j u d a b o r b a vojnika n e m o e d a b u d e u s p e n a , n e g o s a m o
o n d a k a d a je u n a j t e n j i m politikim i o r g a n i z a c i o n i m v e z a m a sa p o k r e t o m r a d n i h m a s a van
logora, a da bi se to o b e z b e d i l o . da k o m u n i s t i u vojsci i za k r a t k o v r e m e u s p o s t a v l j a j u svoje
p a r t i j s k e jedinice, koje ce staviti pod r u k o v o d s t v o n a d l e n i h partijskih f o r u m a .
Iz ovih d e t a l j n i h z a d a t a k a , koje je k o m u n i s t i k o vodstvo u p u t i l o svojim l a n o v i m a na
izvrenje vidi se. da se k o m u n i s t i k a p r o p a g a n d a u vojsci ima da organizuje, p o j a a i sprovede. N a r o i t o su o p a s n i zadaci o z n a e n i pod ta. 6, 7 i 8 a koji se m o r a j u s m a t r a t i p r a v i m
i j e d i n i m ciljem koji vodi do p r e u z i m a n j a vlasti kad za to d o e v r e m e .
Ministarstvo s k r e e p a n j u p o d r u n i m vlastima n a ove n a j n o v i j e z a d a t k e k o m u n i s t i ke p r o p a g a n d e u vojsci, s tim da se u s a r a d n j i sa vojnim vlastima p r e d u z m u e n e r g i n e m e r e
s p r e a v a n j a i o n e m o g u a v a n j a p o m e n u l e k o m u n i s t i k e akcije . . .
11
. e v e n t u a l n i m p o j a v a m a po o v o j akciji h i t n o o b a v e t a v a t i . . . "

Komandant 'I armijske oblasti, u svom izvetaju Ministarstvu vojske i mor1 1 u b . br. 189 od 25. januara 1941. godine, naveo je da je 23. j a n u a r a
na zelezntcku stanicu u Ljubljani oko 12. 15 asova d o p u t o v a l a iz Tria j e d n a
g r u p a obveznika-leviara pozvanih na vebu i d a j e o d m a h , pod n a d z o r o m policijskih organa, s p r o v e d e n a i u k r c a n a u g a r n i t u r u p u t n i k o g voza, koji je u
13,30 asova polazio za Zagreb. Zatim je ojaana policiska straa, da bi spreila ispade i d e m o n s t r a c i j e obveznika i publike, zabranila publici da pristupi
vagonima. Oko 13,15 asova doli su na elezniku stanicu obveznici iz Ljubljane, u pratnji svojih poznanika i roaka. Poto prilikom u k r c a v a n j a te g r u p e
u voz policija nije dozvolila p r i s t u p njihovim roacima, dolo je do ispada i,
uz povike: Dole policija, dole korupcija ivela Sovjetska Rusija, ivela
svetska revolucija itd, t a k o da su prisutni policiski organi e n e r g i n o intervenisali, brzo ispraznili p e r o n i uhapsili oko 20 d e m o n s t r a n a t a koje su sproveli nadlenim vlastima u cilju daljeg zakonskog p o s t u p k a . ' 8
Ministarsko vojske i mornarice je sa Str. pov. . br. 1061 od 19. februara
1941. naredilo da se u cilju izvrenja radova na utvrivanju dravne teritorije
f o r m i r a 35 radnikih bataljona, 3 kadrovska bataljona i 1 s m o s t a l n a radnika
eta, s tim da radniki batal joni imaju tab i po 4 radnike ete. N a r e e n j e m
je bilo p r e d v i e n o da se pozivanje na v e i b u vri u est partija, s tim da trajanje
vebe svake partije b u d e po 6 nedelja. 7 9 Dok su za f o r m i r a n j e ovih bataljona
bili predvieni p r e t e n o nesloveni (samo je mali b r o j mogao imati oko 25/o
neslovena), dotle su svi tzv. radni bataljoni, koji su f o r m i r a n i u j e s e n 1940.
godine, u stvari, bili u k o n c e n t r a c i o n i m logorima.

Prilikom u p u i v a n j a k o m u n i s t a u r a d n e bataljone u t o k u 1940. i 1941. godine po n a r e e n j u Ministarstva u n u t r a n j i h poslova bilo je p r e d v i e n o da se

u spiskove k o m u n i s t a unose lica o p a s n a po javni m i r i p o r e d a k , koja su sudski osuivana kao komunisti, a posle izdravanja kazne nisu prestala da deiuju u d u h u k o m u n i s t i k e ideologije, zatim lica ija je k o m u n i s t i k a akcija
opte poznata i opasna, koja se pojavljuju kao inicijatori i p o t s t r e k a i u raznim n e d o p u t e n i m akcijama, d e m o n s t r a c i j a m a , t r a j k o v i m a itd. i koja su se
stalno bavila ilegalnim r a d o m , k a o i lica, n a r o i t o intelektualci, ija se komunistika delatnost oseala, j e r oni
pretstavljaju p r a v u opasnost, kao epidemino leglo komunistikog mikroba, koji se
od njih Siri. Njihov rad se moe videti kroz predavanja, razne govore, lanke, broure, knjige,
izraena gledita, rad m e u omladinom, kolama itd. to sve to veto prilagoavaju legalnosti. t a k o da se ne mogu podvri zakonskoj odgovornosti. 8 0

Meutim, dok su u praksi mnogi n e m i l o s r d n o gonjeni i osuivani nije

bio mali b r o j ni onih koji su, zbog neobjektivnosti i nesavesnosti nevini stradali, k a k o to priznaje i Kraljevska b a n s k a u p r a v a V a r d a r s k e b a n o v i n e u aktu
Str. pov. II br. 19 od 11. m a r t a 1941. godine.
U ovom o d e l j k u zabeleeni su s a m o neki sluajevi s p r e a v a n j a k o m u n i s tike delatnosti i aktivnosti KPJ preteno a d m i n i s t r a t i v n i m m e r a m a , p o t o
nisam raspolagao p o d a c i m a o d r u g i m k o n k r e t n i m s u r o v i m fizikim i d r u g i m
raznim represalijama i o b r a u n i m a , istragama, s u e n j i m a i m a l t r e t i r a n j i m a .
Koliko je u jugoslovenskoj vojsci p o k l a n j a n a panja k o m u n i s t i k o j p r o p a g a n di moe se j a s n o dokazati i n j e n i c o m da su sve stareine, poev od k o m a n dira ete pa na vie. m o r a l e svaka tri m e s e c a dostavljali p r e t p o s t a v l j e n o m poverlji v izvetaj o k o m u n i s t i k o j delatnosti, bez obzira da li je ili nije bilo, a o n e
stareine koje ga u o d r e e n o m r o k u ne bi dostavile u z i m a n e su na strogu odgovornost. No, injenica je da su k o m a n d i r i eta, baterija i e s k a d r o n a izuzetno vodili n e k u k o n t r o l u i da su najee u izvetaju navodili: U ovoj eti (bateriji. e s k a d r o n u ) nije bilo ma kakve k o m u n i s t i k e propagande.
Isto tako poznato mi je d a j e u Obavetajnoj upravi Glavnog g e n e r a l t a b a
postojala K a r t o t e k a za sve o s u e n e k o m u n i s t e po Z a k o n u o zatiti drave.

NAPOMENE
1

Pregled istome Saveza komunista Jugoslavije. B e o g r a d , 1963, l a t i n i n o i z d a n j e (PISKJ). str.

74-76
1
Josip B r o z Tito. Borba i razvoj KPJ izmeu dva rata. b r o u r a u listu -Politika, B e o g r a d .
1977. s t r 4.
3

Isto. str. 77-78.

38

F e r d o Culinovi, Jugoslaviju izmeu dva rata. I Zagreb, 1961. str. 359-362.

3h

PISKJ, str. 81-88.

Isto, str. 104-107.

Isto, str. 95-97.

Isto, str. 111-119

' Isto, str. 125-128.

7

Isto, str. 138.

' Isto. str. 145-146.

Enciklopedija Jugoslavije, Leksikografski zavod, t o m 4, Z a g r e b , str. 305-307.
9

PISKJ. str. 184-186, 190-191.

* Isto. s t r

192-194

b Isto. str. 201-207.

rad.

'o P e r o D a m j a n o v i , Znaaj Titovog Pisma za Srbiju. Politika. 29. f e b r u a r 1980, Beog1t

* PISKJ. str. 200-201.

'' Iz neobjavljenih spisa druga Tita do 1941. godine. Izvod iz izbora tekstova i komentara Pera
Damjanovia, Dragice Lazarevi i Vbavke Vujoievi (Iz neobjavljenih spisa druga Tita), Politika,
21. maj 1972.
" J o s i p B r o z Tito, n. d., str. 27.
12

Beograd.
,2

Dr Duan Biber, Jugoslavija na raskru 1939. godine, Politika 4. o k t o b a r 1971. godine,

J B Tito. n. d. str. 27.

,2b
Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata, I knjiga. Istorijski institut JNA. B e o g r a d , 1969.
( S k r a e n o - AR 1941, ZD. I), d o k . 1. str. 11-17; Arhiv r a d n i k o g p o k r e t a (ARP). reg. br. 7632/11.
1-1 (1939).

' 3 PISK. str 242-243

14

AR 1941, ZD. I, dok. I. str. 11-17; ARP. reg. br. 7632/H. 1-1 (1939).

< AR 1941. ZD. I. d o k . 2. str. 17-20; ARP. Zbirka Kora, 3. 20-23; AVII, reg. br. 7 / 4 9 - 5 1 .
18

Iz neobjavljenih spisa druga Tita Politika. 23. V 1972, B e o g r a d .

" AR 1941, ZD. I, d o V 29. str. 125-133; ARP. reg. br. 7 6 1 3 I / I I I , 4 - 1 (38).
" J B Tito. isto. str. 32.
19

J. B. Tito. isto, str. 33.

20

AR 1941, ZD, I. dok. 36. str. 163-169; ARP. reg. br. 7616/11. 1-4 (39)

21

AR 1941, ZD. 1. dok. 37. str. 169-171; ARP. br. 4996/VI, 3 - 8 (39).

22
AR 1941, ZD, I. dok. 52. s t r . 2 0 9 - 2 1 1 . Proleter o r g a n CK KPJ, 1929-1942, Beograd, 1968,
izdanje. Arhiva I n s t i t u t a r a d n i k o g p o k r e t a (AIRP) str. 641-642. Proleter. XV. m a j 1939, b r . l .

23
AR 1941, ZD. I. dok. 163. str. 540-544; AIRPJ. br. 171 / 1 , 2 - 1 / 4 0 Proleter, o r g a n CK KPJ,
br. 1-2 ( j a n u a r - f e b r u a r 1940).
24

AR 1941, ZD. I, dok. 107, str. 375; AVIL F - I 7 , r e g br. 59/4, k 76.

25

PISKJ, str. 261.

28

Isto, str 265-266.

21

J. B Tito. isto. str. 35. i 36.

28

AR 1941. ZD, I. dok. 85. str. 331-336.

29

AR 1941, ZD, I. d o k . 144. str. 481-484: AIRPJ, br MF 143/531 (108-109).

30

AR 1941, ZD, I. dok. 147, str. 499-501; DDI. IX. 2, d o k . 496.

31

AR 1941, ZD, I, dok. 160, str. 521-526; AIRPJ, br. 4702/11, 3-1 (39).

32

AR 1941. ZD, I, dok. 154, str. 509-510: AVII. F-17, reg. br. 64/4, k. 76.

32a
33

AR 1941, ZD. I. d o k 156, str. 513; AVII, F-17; reg. br. 63/4, k. 76.
AR 1941. ZD. I. dok. 170. str. 554; AIRPJ, 15I99IVI, 3 - 6 / 4 0 .

34

AR 1941, ZD. I. d o k 229 str. 679-683, Arhiva istorije r a d n i k o g p o k r e t a S r b i j e (AIRPS).

reg. br 7 1 / 1 7 5
34

AR 1941, ZD. I. dok. 259, str. 760-761, AIRPS. reg. br. 7/150.

38

AR 1941, ZD, I. dok. 273. str. 794-800; AIRPJ, reg. br. 3212, 2 - 8 (40).

37

J. B. Tito. n. d., str. 36-37.

38

PISKJ. str. 284.

39

Isto, str. 285.

40

Arhiv Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije

Isto.

'

(ASFRJ), dok

br.

42

AIRPJ. br 226/II. 1 - 5 / 4 1 ) .

43

AIRPJ, br. 4733/11, 2 - 5 / 4 1 ) .

44

Arhiv CK SKJ. reg. br. 4 7 0 9 / H . 2 - 2 / 4 1 .

48

Original na s l o v e n a k o m , n e r e g i s t r o v a n u INIRS, fascikla letaka 1941.

226/II-1-5/4I).

48

Arhiv CK SKJ. reg. br. I8949/II. 2 - 8 / 4 1 .

K o m u n i s t i Bitoljskog r e g i o n a su. o t v o r e n o , planski ( p r o t i v n o d i r e k t i v a m a C.K.K.P.J) sabotirali ratne pripreme jedinica bive jugoslovenske vojske (46. p e a d . i 29. ari. p u k a ) , a Sto je j a s n o
i n e d v o s m i s l e n o izneto u listu - B o r b a od 3. do 12. o k t o b r a 1973. g. p o d n a s l o v o m K a k o se ratovalo u Bitolju.
R a z u m e se da je o v a k a v Stetoinski p o s t u p a k bitoljskih k o m u n i s t a u tim d a n i m a bio za
svaku o s u d u , j e r je o e v i d n o slabio zajedniki o t p o r antifaistikih s n a g a i p o m o g a o a g r e s o r u
u b r z o m p r o d i r a n j u u Pelagoniju.
4?
Zbornik dokumenata i podataka o NOR jugoslavenskih naroda (ZD NO RJ), t o m II. sv. 2,
PISKJ. str. 3 0 0 - 3 0 1 .
48

AIRPJ. reg. br. 244. I. 1 - 1 / 4 1 ) .

49

Komunist, br. 3. Beograd, 1947, str. 13-37

80

Isto. s t r 20-22.

' Isto, str. 23-24

M AR 1941. ZD, I. dok. 35, str. 161: AVII reg. br. 2 / 2 - 1 . k 6

AR 1941. ZD. I. dok. 35. str. 161 162

W I I , br 2/2.-1 k. 6.

64

AR 1941. ZD. I. dok. 54, s t r 218-222 reg br. 8 / 2 k 6.

56

AR 1941. ZD, I. dok 64. sir 252. 258-260; AVII. F-17. reg. br. 5 6 / 4 k. 76.

56

AR 1941, ZD, I, 101, s t r 363 367: AVII, reg. br. 3/3-1, k 7.

87

AR 1941, ZD. I. dok. 124, str. 412-416: AVII. F-17. reg br 6 0 / 4 . k 76.

58

AR 1941, ZD. I. dok. 128. str 425-127; AVII. F-17 reg br. 38/24. k. 79.

69

AR 1941. ZD. I. dok. 129. str 472-129, AVL F-17, reg. br. 17/4-1, k II.

80

AR 1941. ZD, I. dok. 134. str 437-456; AVIL F-17 reg. br. 2/19. k. 94.

81
AR 1941. ZD. I. dok. 135. str. 457-458; AR 1941. ZD. I. d o k . 161, str. 527-528; AVII. F-17.
reg. br. 6 1 / 4 . k 76.

AR 1941, ZD. I. dok. 155. str. 511-512; AVII. reg. bi 4 I I i 4 / 2 - 2 . k. 6.

83

AR 1941. ZD. I, d o k . 166. str. 546-549; AVII. F-17. reg. br. 5 / 4 - 1 . k 36.

Do p o b u n e na krstarici Dalmacija d o l o je I. d e c e m b r a 1939. godine, k a d a je g r u p a od

d e s e t p o d o f i c i r a o d b i l a da i/vri n a r e e n j e prvog b r o d s k o g o f i c i r a da se javljaju i z m e u 13 i 22
asa svakog sata d e u r n o m b r o d s k o m oficiru radi s m o t r e s p r e m e (AVII, F-17, reg. br. 3/2, k.
II).
84

AR. 1941, ZD, I, d o k . 195; str. 604-607, AVII, F-17, reg br. 58. 9. k. 80

86

AR 1941, ZD. I. d o k . 178, str. 5725: AVII. reg. br. 17/1-1. k. 60.

88

AR 1941, ZD. I. d o k . 224. str. 660-663; AVII, F-17. r e g br. 10/2-1.

87

AR 1941. ZD. I. d o k . 224. str. 663, p r i m . 3.

88

Isto, str. 668. prim. 2.

89

AR 1941, ZD. 1. d o k . 245, str. 718: AVII. F-17, reg. br. 4 / 2 0 , k 79. Komanda Druge armijske
oblasti je sa Pov. . br. 3921 od 26. aprila 1940 obavestila k o m a n d a n t a Zetske divizijske oblasti
da se obveznici - p r e m a o b a v e t c n j u k o m a n d a n t a Pete a r m i j s k e oblasti Pov. . br. 3415 od 22.
juna 1940. - u p u u j u i u 9. peadijski puk u Negotinu. 20. pcadiiski puk u Zajearu. 14 peadijski
puk u Knjaevcu. 4. artiljeriski puk u Z a j e a r u i 20. s a m o s t a l n i artiljerijski divizion u Kniaevcu
(AR, 1941, ZD. I. dok. 246. str. 719; AVII. F-17. reg. br 5/20. k 79.
'o AR 1941, ZD, 1. d o k . 253. str. 745-747; AVII. F-17. reg br. 5 / 2 0 . k. 75.
71

Isto. str. 746.

72

Isto. str. 747. Iz ove p r e p i s k e se vidi da je i u vojsci bilo. istina, izuzetnih sluajeva da
se na k o m u n i s t i k u d e l a t n o s t gledalo d r u g i m o i m a ili da joj se nije p o k l a n j a l a ozbiljna panja,
n a r o i t o o d s t r a n e nekih m l a i h oficira.
73

AR 1941. ZD, I. dok. 257. str. 755-757; AVIL F-17. reg br. 2 1 / 4 - 7 , k. IL

74

AR 1941, ZD. I. dok. 277. s t r 817-818, AVII. F-17. reg. br. 16/1, k. 138.

78

AR 1941, ZD. I, d o k 290, str. 868-869; AVII, F- 17, reg. br. 1/36. k. 70.

78

AR 1941, ZD. 1.275. s t r 808-810; AVIL F-17, reg br 2 6 / 4 - k. I I .

" AR 1941. ZD. I. dok. 290, str. 868-869; AVII. F-17. reg. br. 1/36. k. 79.
7

Original u AVII, reg. br. 5 / 4 - 1 . k. 1

79

P r e p i s u AVII. n e r e g i s t r o v a n .
Original u AVII. n e r e g i s t r o v a n .

OVINISTIKE, SEPARATISTIKE I NEPRIJATELJSKE

ORGANIZACIJE U JUGOSLAVIJI
NACIONALISTIKE I SOVINISTlCKE ORGANIZACIJE U SRBIJI
JUGOSLOVENSKA AKCIJA, BORBASl. ZBOR. ETNIKO UDRUENJE

Poetkom j a n u a r a 1930. godine u Beogradu je osnovano nacionalistiko udruenje Jugoslovenska akcija, sa sledeim osnovnim p r o g r a m o m : da prua
punu p o d r k u reimu estojanuarske diktature; da se bori za uvrivanje
vladaoevog apsolutizma i ukidanje parlamentarizma, da se izgrauje nt)v politiki poredak na sistemu estojanuarske diktature, s tim da se drava i nacija
stavljaju iznad svega, tj. da se sve ima podrediti ciljevima i idejama dravne
politike, da bi drava mogla obezbediti harmonian ivot svih stalea. Dakle, program ovog Udruenja predviao je ouvanje unitaristikog i centralistikog dravnog u r e e n j a sa dinastijom Karaorevia na elu, tj. totalitarnu
vladavinu jedne partije, slino p r o g r a m u Nacional-socijalistike partije Nemake.
23. maja 1932. godine odran je prvi javni s k u p delegata Jugoslovenske
akcije, u stvari Prvi osnivaki kongres, radi utvrivanja smernica za rad u
n a r o d u i d o n o e n j a statuta. Program je donet u vidu rezolucije, ije su se bitne karakteristike ogledale u sledeim naelima:
- polazi se od i n t e g r a l n o g j u g o s l o v e n s t v a i m o n a r h i j e ,
- trai se nov d r u t v e n i p o r e d a k na bazi e k o n o m s k e i s o c i j a l n e organizacije;
- h a r m o n i j a i z m e u r a d a i kapitala o s t v a r u j e se p u t e m s a r a d n j e p r o f e s i o n a l n i h organizacija i d r u g i h u s t a n o v a s o c i j a l n e zatite,
izlaz iz p o s t o j e e krize t r e b a traiti u p l a n s k o j organizaciji p r i v r e d e sa j e d i n s t v e n i m
p r i v r e d n i m v o d s t v o m , na elu novih p r i v r e d n i h organizacija, s tim da Jugoslovenska akcija zae u n a r o d i p o s t a n e o d l u a n faktor u d r a v n o m ivotu. Tada su izabrani vodstvo
p o k r e t a i C e n t r a l n i o d b o r , a u Z a g r e b u je p o k r e n u t o i z d a v a n j e lista Jugoslovenska re.

Ova politika organizacija je osudila Zagrebake punktacije kao pregradu nedeljivog jugoslovenskog naroda. Na sastanku 22. o k t o b r a 1933. izabran je Direktorijum (iji je generalni sekretar bio Velibor Joni), sa zadatkom
da organizuje pokret i upravlja njime do kongresa. Ve 27. maja 1934, na
zborovima u Slavoniji, ovaj pokret prelazi na antireimske pozicije: n a p a d a
parlamenat, korupciju reima, dravne institucije i dr. Opozicioni stav Jugoslovenske akcije i njen demagoki socijalni program (seljak, seljaka dr-

ava. mali ovek, k a o glavne parole) privukao je jedan deo o s i r o m a e n i h seljaka i radnika, tako da ovi slojevi, zbog pasivnosti g r a a n s k e opozicije, nalaze
o d u k a svome nezadovoljstvu.
Jugoslovenska nacionalna stranka (JNS), iju su okosnicu predstavljali
pripadnici Radikalne stranke, doekala je pojavu Jugoslovenske akcije sa
p u n o nade da e joj ukazati n e o g r a n i e n u politiku p o m o u s p r o v o e n j u estojanuarskog p r o g r a m a , a p o s e b n o u vrbovanju mase glasaa za njene partijske i politike ciljeve. No. posle kraeg vremena, vodstvo Jugoslovenske akcije s m a t r a l o je da predstavnici Jugoslovenske nacionalne stranke nisu uspeli da organizuju n a r o d u d u h u 6. januara. Veliki s u k o b m e u njima bio je
na pomolu. Oevidno, b o r b a za vlast bila je osnovni uzrok. Jugoslovenska nacionalna (viadajua) s t r a n k a pokuava da pritiskom i p r e t n j a m a prinudi vodstvo Jugoslovenske akcije da prie stranci ili da se proglasi kao zasebna politika stranka. Tako je. pod pritiskom reima, 1. jula 1934. godine dolo do
Vanrednog kongresa Jugoslovenske akcije u Zagrebu, ali je Klub poslanika
JNS istog m e s e c a o t r o osudio n j e n o politiko dranje, optuujui je da seje
razdor i n e p o v e r e n j e . Pokuaj Jugoslovenske akcije da se a f i r m i e kao nezavisan politiki socijalno-nacionalni pokret nije uspeo. Ministarstvo unutranjih poslova nije o d o b r i l o njen politiki rad, vec ga je p o t p u n o zabranilo
u s e p t e m b r u 1934 poverljivim n a r e e n j e m b a n s k i m u p r a v a m a . Kasnije, zbog
zahteva poslanika JNS da se Jugoslov enska akcija tiho likvidira, n j e n a aktivnost se u b r z o ugasila, s tim to je u toku 1934. godine najvei d e o njenih
pripadnika priao Ljotievom ovinistikom profasistikom Zboru - to je
bilo i prirodno, jer su stajali na jedinstvenoj ideoloko-politikoj platformi i
teili istim ciljevima.
Ova organizacija, koja nikad nije imaja vie od 10.000 lanova, ivotarila
je do smrti svoga efa kralja Aleksandra 1934, posle ega se u b r z o raspala. Na
majskim izborima 1935, kada se jedinim delom pridruila p r e d s e d n i k u vlade
Boku Jevtiu. p r e d s t a v n i k u a l e k s a n d r o v s k e politike, doivela je p o t p u n
slom.
Posle oktroisanog Ustava i smenjivanja generala Petra ivkovia sa poloaja p r e d s e d n i k a vlade, Svetislav H o e r a (raniji njegov ef k a b i n e t a ) 1932.
godine p o k r e e akciju za otcepljenje od vladajue Jugoslovenske nacionalne
s t r a n k e i stvara opoziciju, navodno, zbog toga to viadajua s t r a n k a nedosledno sprovodi politiku e s t o j a n u a r s k o g reima i Ustava od 1931. godine i obrazuje Jugoslovensku n a r o d n u stranku (borbai). Osnovna politika koncepcija ove s t r a n k e predv ia da su jugoslovenstvo i dravna celina nacionalne svetinje i p r o k l a m u j e d e m a g o k e parole o seljaku, o p t i n s k o j s a m o u p r a v i
i si. U maju 1933. iz H o e r i n o g kluba stvara se s t r a n k a kojoj je o d o b r e n politiki rad u n a r o d u , a njene pristalice dobile su naziv borbai.
I ova, kao i d r u g e stranke, ponikle iz e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e (koje su se
zalagale za m o n a r h i j u , jugoslovenstvo, centralizam), imala je cilj da zavede
mase koje su bile nezadovoljne reimom, da ih pridobije i uini b e z o p a s n i m
za d i k t a t u r u U p e r i o d u od 1^35. do 1937. pokuala jt da se jae priblii pokretu D. Ljotia, tj. njegovom Zboru, kao i Jugoslovenskoj n a c i o n a l n o j stranci. Meutim, njen utic j| u n a r o d u bio je sasvim slab, a i s a m a se razbila zbog
s u k o b a o k o vodstva u stranci, tako d a j e ve 1938. sasvim p r o p a l a (pojedine
njene pristalice prile su Ljotievoj faistikoj organizaciji Zboru).
Skoro i s t o v r e m e n o kad je stvorena Jugoslovenska akcija pojavile su se
jo tri p r o g r a m s k i s r o d n e profaistike g r u p e radi zatite kraljeve d i k t a t u r e .

To su bile: g r u p a o k o asopisa Otadbina, u kojoj je d o m i n i r a o Dimitrije

Ljoti, advokat iz S m e d e r e v a i ministar pravde u vladi Petra ivkovia, poznat
kao izraziti r e a k c i o n a r i nosilac faistike ideologije i pravoslavnog misticizma. Poto je ova grupa, bez ideoloke koncepcije, ivotarila sve do Aleksand r o v e smrti 1934, tako da nije predstavljala s k o r o nikakvu politiku snagu u
n a r o d u , Ljoti je planirao d a j e iz zatvorenog kruga intelektualaca uvede u otv o r e n u politiku b o r b u sa klasnim neprijateljima u cilju zadobijanja pristalica u n a r o d u . G r u p a o k o asopisa Zbor - po snazi najslabija profaistika
organizacija - t a k o e je zastupala kraljevu d i k t a t u r u . P o k r e n u t a je u Bosni i
Hercegovini od nekoliko intelektualaca. No, ni ova grupa, sa maglovitim prog r a m o m , nije mogla da privue veu panju javnosti, pa je zbog svoje slabosti
posle 1934. traila savez sa ostalim istorodnim profaistikim organizacijama.
Trea g r u p a - Organizacija Boj (Organizacija bojevnika Jugoslavije), iako
o g r a n i e n a s a m o na Sloveniju, bila je po ustrojstvu i broju lanova j e d n a od
jaih profaistikih organizacija, ali je i ona posle Aleksandrove smrti - zbog
h e t e r o g e n o s t i i politike izolovanosti - bila p r i n u e n a da se sjedini sa d r u g i m
d e s n i a r s k i m organizacijama radi o b e z b e e n j a izvesne perspektive u budunosti.
Posle p e t o m a j s k i h izbora 1935, na kojima je p o r a e n a unitaristiko-centralistika g r u p a Boka Jevtia, o d l u k a m a glavnih o d b o r a Jugoslovenske akcije, Boja, Otadbine i Zbora, ove etiri profaistike g r u p e su fuzionirane u jedinstvenu politiku organizaciju Jugoslovenski n a r o d n i p o k r e t
Zbor, na elu sa Dimitrijem Ljotiem.
U svojim Osnovnim naelima i Smernicama izraen je politikoideoloki p r o g r a m ove faistike organizacije, koja je u novonastaloj situaciji
nastojala da p r e u z m e d o m i n i r a j u u ulogu u politikom i d r u t v e n o m ivotu
Jugoslavije. U o b a ova d o k u m e n t a Zbora jasno je izraena k r a j n j e reakcionarna, totalitaristika, faistika ideologija, proeta demagogijom, licemerjem i pravoslavnim misticizmom, radi odravanja unitarizma i centralistikog reima velikosrpske h e g e m o n i s t i k e b u r o a s k e grupe.
Unutranje b o r b e u ovoj organizaciji nisu prestajale sve do n j e n o g raspadanja. Posle dolaska Stojadinovia na vlast 1935. u Sloveniji se raspala organizacija Boj, jer je n j e n o vodstvo napustilo organizaciju Zbor, koja je imala neto organizovanih pristalica u Beogradu i u m a l o m broju veih gradova.
Voa faistikog p o k r e t a Zbor Dimitrije Ljoti povezao se s nacistima.
Prek< p o s e b n o g p r e d u z e a Tehnika unija trebalo je da se obavlja izvoz poljopr vrednih proizvoda iz Srbije u N e m a k u po specijalno poviaenim cenama, da bi se na legalan nain Ljotiu obezbedila p o t r e b n a finansijska
sredstva. itava je operacija bila zamiljena tako da s r p s k e p o l j o p r i v r e d n e zadruge, koje su bile pod uticajem i k o n t r o l o m Ljotievih pristalica, o s t v a r e n u
dobit, zbog naplaenih viih cena, u s t u p a j u Zboru.
N e m a k o poslanstvo u B e o g r a d u paljivo je pratilo itavu a f e r u i slalo u
Berlin niz poverljivih i strogo tajnih izvetaja.
Posle a f e r e 1936. sa Tehnikom unijom , u leto 1937, za v r e m e kampanje za zakljuenje k o n k o r d a t a sa Vatikanom, u Zboru je nastala teka kriza.
Iako je taj rascep - koji je n a s t a o posle afere sa Tehnikom unijom, kada
je Ljoti p o k u a o da uspostavi blisku s a r a d n j u na politiko-ideolokom planu
sa vodstvom nacistike N e m a k e - p r i v r e m e n o otklonjen, ipak je dolo s k o r o
do p o t p u n o g r a s p a d a n j a p o k r e t a kada je Ljoti, kao ultraovinista i pravoslavni klerikalac, bez k o n s u l t o v a n j a sa ostalim lanovima glavnog o d b o r a , li-

no vodio k a m p a n j u protiv zakljuenja k o n k o r d a t a . Da bi odralo organizaciju

Zbor, r u k o v o d s t v o je pokuavalo da se pridrui n e k o j od veih g r a a n s k i h
politikih grupa. Meutim, pregovori sa J u g o s l o v e n s k o m r a d i k a l n o m zajednicom (JRZ), U d r u e n o m opozicijom i J u g o s l o v e n s k o m n a c i o n a l n o m strank o m (JNS) ostali su bezuspeni, t a k o d a j e Zbor jo iste, 1937. godine, m o r a o
izmeniti svoj k a r a k t e r . Sastavljen od m a n j e g b r o j a pristalica m a l o g r a a n s k i h
i buroaskih e l e m e n a t a , postao je velikosrpski, ultraovinistiki, pravoslavno-klerikalni pokret, p o t p u n o proet faistikom ideologijom, koju je zadrao ne s a m o do rata i za v r e m e o k u p a c i j e nego i do njegove k o n a n e likvidacije.
Na p a r l a m e n t a r n i m izborima 1938. lista Dimitrija Ljotia d o b i l a je p r e k o
30.000 glasova, veinom p r i p a d n i k a profaistikih e l e m e n a t a koji su u izbornu k a m p a n j u ili sa j a k o i s t a k n u t o m a n t i s e m i t s k o m i a n t i p a r l a m e n t a r n o m
t e n d e n c i j o m , istiui svoje neprijateljstvo p r e m a SSSR-u i n a p r e d n o m radnikom p o k r e t u . Zbog malog broja glasaa, nijedan Ljotiev p r e d s t a v n i k nije
uao u Skuptinu. Poetkom 1939, posle pada Stojadinovia, Ljoti je svojim
p r e d a v a n j i m a i p r o p a g a n d o m p o k u a v a o da proiri nacistiko-faistiku
ideologiju u Jugoslaviji. Dolazi u s u k o b sa knezom Pavlom zbog neslaganja u
pogledu dravnog u r e e n j a i istupa protiv S p o r a z u m a Cvetkovi-Maek. Zatim javno n a p a d a kneza Pavla, namesnitvo i vladu, istupajui k a o glavni pobornik velikosrpskih, ultraovinistikih ideja u njihovoj n a j r e a k c i o n a r n i j o j
formi. Krajem 1939. tesno s a r a u j e sa g e n e r a l o m Milanom Nediem, tadanjim m i n i s t r o m vojske i m o r n a r i c e . Kada je iste godine z a b r a n j e n o r a s t u r a n j e
njegovih t a m p a n i h materijala u tampariji Ministarstva vojske i m o r n a r i c e ,
Ljoti p r e k o p u k o v n i k a Masalovia, efa kabineta Milana Nedia, u s p e v a da
r e d o v n o t a m p a i r a s t u r a ilegalni Bilten, kojim je irio politiku p r o p a g a n du u korist nacistike Nemake, optuivao reim u zemlji da vodi u komunizam, boljevizam i frankovluk i zahtevao da se p r o m e n i u n u t r a n j a politika u skladu sa njegovom p r o k l a m o v a n o m ideoloko-politikom koncepcijom. Veza Ljotia sa v o j n o m klikom generala Milana Nedia o t k r i v e n a je novembra 1940. kada je Nedi uputio M e m o r a n d u m knezu Pavlu (1. n o v e m b r a
1940. - prim. V. T.). Poto je u t v r e n o da je Ljoti odravao veze sa Nediem
i da je p o m e n u t i Bilten t a m p a n u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e , kao i
zbog p o m e n u t o g m e m o r a n d u m a , Nedi je 7. n o v e m b r a s m e n j e n sa poloaja,
a Zbor z a b r a n j e n i najvei b r o j njegovih lanova u B e o g r a d u i u n u t r a n j o s t i
u h a p e n i izveden pred Sud za zatitu drave. Po izjavama o n d a n j i h policijskih organa, izgleda da je g r u p a Nedi-Ljoti s p r e m a l a dravni udar. Od jeseni 1940. Ljoti i Nedi su ostali pod strogom policijskom p r i s m o t r o m sve
do 27. m a r t a 1941, kada su puteni na slobodu kao i svi p o h a p e n i Ljotievci.
(AR 1941, ZD, I. dok. 322, str. 948-949, prim. 2; Duan Biber. Nacisti kao uzor,
Politika 6. s e p t e m b a r 1971; Ferdo Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata. I,
str. 285)
U d a n i m a aprilskog rata malobrojni pripadnici Zbora predstavljali su
petu kolonu na p o d r u j u Srbije, j e r su svojim izdajnikim r a d o m na f r o n t u i
u pozadini ubrzavali raspad pojedinih jedinica i olakavali o k u p a c i j u severoistonih oblasti zemlje. O d m a h posle okupacije, pripadnici Zbora, na
elu sa Dimitrijem Ljotiem, postali su glavni saradnici o k u p a t o r a , pruajui
mu m a k s i m a l n u p o m o u uspostavljanju i o d r a v a n j u o k u p a t o r s k o - t e r o r i s tikog reima, a n a r o i t o su se isticali u borbi protiv n a r o d n o o s l o b o d i l a k o g
pokreta. Oni su uestvovali u f o r m i r a n j u k o m e s a r s k e u p r a v e i izdajnike Ne-

 O V I N I S T I K E S E P A R A T I S T I K E I N E P R I J A T E L J S K E ORGANIZACIJE U J U G O S U V I J I

169

dieve vlade. Od njih su f o r m i r a n i dobrovoljaki odredi, a kasnije i tzv. Srpski

dobrovoljaki korpus. Ove najvernije i najaktivnije s a r a d n i k e o k u p a t o r a na
o k u p a c i o n o m p o d r u j u Srbije razbila je i k o n a n o likvidirala Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije 1944. godine.
etniko udruenje (sa Glavnim o d b o r o m u Beogradu), kao izrazito velik o s r p s k a ovinistika organizacija, predstavljalo je s k u p o d a n i h pristalica velikosrpske politike i velikosrpske vladajue klike. O n o se od p o e t k a stavilo
u slubu d i k t a t o r s k o g reima, teroriui n a r o d n e m a n j i n e i vrei m n o g e malverzacije, u e n e i d r u g e nasilja, pod p a r o l o m nacionalizma i zatite dinastije.
Istaknuti predstavnici Udruenja Trifunovi-Biranin, Peanac, Jeli i drugi,
kao nacionalni radnici, uivali su p o s e b n e privilegije od b e o g r a d s k i h vladajuih krugova. Glavni g e n e r a l t a b je u svojim ratnim planovima p o k l a n j a o
panju ovoj organizaciji, t a k o da su vodee poloaje u etnikim o d b o r i m a i
p o d o d b o r i m a u gradovima i selima drali aktivni i rezervni oficiri. Znatan
d e o oficirskog kadra bive jugoslovenske vojske ukazivao je javno ili t a j n o
punu p o d r k u i p o m o e t n i k o m udruenju, organizaciji Narodna odbrana i Savezu Sokola.
Mada je ova organizacija, po svome Statutu, imala zadatak da neguje etniku b o r b e n u tradiciju, i da se stara o p o r o d i c a m a poginulih i e t n i c i m a invalidima, n j e n o r u k o v o d s t v o se u b r z o posle prvog svetskog rata stavilo u slubu dvora i velikosrpske vladajue buroazije, i ovu organizaciju pretvorilo u
j e d n u od n a j r e a k c i o n a r n i j i h u zemlji. Kao to je poznato, o n a je, u toku nar o d n o o s l o b o d i l a k o g rata, postala jezgro tzv. Jugoslovenske vojske u otadbini, da bi, uz najbrutalniji teror, ubistva, klanja i d r u g e svirepe m e t o d e i
uz saradnju sa o k u p a t o r o m , omoguila da se kralj Petar II vrati u zemlju i odri monarhija, takmiei se u sprovoenju genocida sa drugom slinom grupom - u s t a a m a u NDH.
O ovim organizacijama u Srbiji d e t a l j n o i d o k u m e n t o v a n o za period 1939.
do 1941. godine izloio je Jovan Marjanovi u svom delu Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, knjiga I, Globus, Z a g r e b - B e o g r a d , 1979, str. 5-54.

NACIONALISTIKE I SOVINISTICKO-SEPARATISTIKE
ORGANIZACIJE I POKRETI U HRVATSKOJ
USTAE I FRANKOVCI

Ustaka teroristika organizacija je prihvatila e k s t r e m n u f r a n k o v a k u ideologiju, zasnovanu na h r v a t s k o j politici z a s t u p a n o j k r a j e m prolog i p o e t k o m

ovoga stolea. U tenji da obezbedi svoje klasne interese i u d e o u vlasti na
p o d r u j u Hrvatske, j e d n a struja hrvatske buroazije zastupala je proaustrijsku, d r u g a p r o m a a r s k u , a trea jugoslovensku liniju, koja je, u sutini, stajala
na stanovitu o b e z b e e n j a hrvatskog dravnog prava. Posle d o l a s k a predstavnika N a r o d n o g vijea u Beograd i p r o k l a m o v a n j a u j e d i n j e n j a 1918, dve
najjae h r v a t s k e g r a a n s k e partije Hrvatska stranka prava, pod vodstvom Vladimira Prebega i Hrvatska republikanska seljaka stranka (HRSS), na elu sa
S t j e p a n o m Radiem, bile su protiv bezuslovnog u t a p a n j a Hrvatske u novu dravu, dok se f r a n k o v a k a frakcija, sa Ivicom F r a n k o m na elu, j o ranije najodlunije suprotstavljala razbijanju Austro-Ugarske i u j e d i n j e n j u Hrvatske sa
ostalim jugoslovenskim zemljama.

Iako je f r a n k o v c i m a u n j i h o v o m r a d u (posle s l o m a Austro-Ugarske - p r i m . V. T.) mnogo p o m o g l a h e g e m o n i s t i k a politika v e l i k o s r p s k e buroazije, koja je n a s t o j a l a da H r v a t e

d e g r a d i r a n a poloaj d r u g o r a z r e d n i h g r a a n a . . ipak h r v a t s k i n a r o d n e p r i m a f r a n k o v a k u
a n t i s r p s k u politiku Historijska je injenica, da f r a n k o v c i za sve v r i j e m e s t a r e Jugoslavije
nisu n i k a d a dobili vie od j e d n o g a poslanika, k a o ni njihovi saveznici klerikalci. Hrvatski je
n a r o d listom g l a s a o za H r v a t s k u r e p u b l i k a n s k u s t r a n k u . Nezavisnu r a d n i k u p a r t i j u i o s t a l e
radnike s t r a n k e - n a v e o je Sime Baleti u svom delu Paveli.

Jedan od najaktivnijih posleratnih f r a n k o v a c a bio je zagrebaki advokat

dr Ante Paveli (zloglasni poglavnik NDH) koji je, uglavnom, nastavio antisrpsku politiku Josipa Franka. Nemajui p o d r k e u h r v a t s k o m n a r o d u , on je
posle e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e legalno otiao u inostranstvo, gde se o s l a n j a o
na revizionistike snage Maarske, Bugarske (naroito na t e r o r i s t i k u organizaciju VMRO) 2 i Austrije (na tzv. legitimiste koji su matali o o b n o v i Habsb u r k e monarhije), a p o s e b n o na faistiku Italiju, koja je traila p r i k l j u e n j e
severne Dalmacije i j a d r a n s k i h ostrva. Na taj nain, vodio je izdajniku politiku oslona na s t r a n e sile - i to ba na vjekovne n e p r i j a t e l j e hrvatskog naroda. Posle d o l a s k a Hitlera na vlast polagao je n a d e i u N e m a k u . S v u d a gde
je odlazio - u Austriju, Maarsku, Bugarsku i Italiju - nailazio je na s r d a a n
prijem. U Sofiji je najdue p r o v e o kod Vane Mihajlova, koji ga je u p u t i o u
principe teroristikog rada. Njegova organizacija ustaa, koju je o f o r m i o
u Italiji 1931. godine, predstavlja s t o p o s t o t n u kopiju Mihajlovljeve VMRO. 3
Paveli je p o k u a v a o da za svoju akciju p r i d o b i j e h r v a t s k e iseljenike u
raznim zemljama, 4 ali je, u o d n o s u na oko milion iseljenika, u s p e o pridobiti
s a m o m i n i m a l a n broj. j e r se o g r o m n a veina nije slagala sa njegovom politikom. Naroito se starao da u blizini jugoslovenske granice organizuje u s t a k e
logore u s u s e d n i m dravama radi o b u a v a n j a za teroristike akcije u Jugoslaviji (zloglasna J a n k a - pusta u M a a r s k o j i prvi l o g o r u Italiji 1931. u Bovinju
blizu Breije (Brescia). Pored p r o p a g a n d n e i teroristike d e l a t n o s t i iz inostranstva. Paveli je, p r e k o Zadra, uspostavio i vezu u Jugoslaviji sa gospiskim
a d v o k a t o m Andrijom Artukoviem i J u c o m R u k a v i n o m koji su mu bili glavni
punktovi u Lici, a u Zagrebu sa Slavkom Kvaternikom (ocem zloglasnog Dide
Kvaternika). Preko j e d n o g dela katolikog klera irio je u s t a k u p r o p a g a n d u .
Tako su f r a n j e v a k e gimnazije u irokom Brijegu i Travniku bile rasadite
ustatva, a samostani u Drniu, Sinju, Cuntiu i dr. sastajalita ilegalnih ustaa. Pa ak i neki najvii katoliki f u n k c i o n e r i bili su povezani s Paveliem,
kao na pr. sarajevski n a d b i s k u p Ivan Ev. Sari. 5
Poznato je d a j e posle e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e 1929. otiao u emigraciju
znatan broj istaknutih politikih ljudi iz Zagreba. To je u r a e n o sa z n a n j e m
i saglasnou v . Maeka i vodstva HSS-a. To su bili prvaci-frankovci, i pojedinci iz desnog krila HSS-a.
Tako su Paveli, Lorkovi, Jeli, Budak, Artukovi, Perec - a kasnije Kouti i Krnjevi, brzo stupili u akciju, nalazei se u p e r m a n e n t n o j p o s r e d n o j
ili n e p o s r e d n o j vezi sa Zagrebom, tj. sa Maekom, T r u m b i e m , glavnim vodstvom HSS-a, klerikalnim v r h o m u Zagrebu, tj. sa S t e p i n c e m .
Poznato je da se dr Jeli jo 31. o k t o b r a 1933. godine o b r a t i o d i r e k t n o Hitleru s a p e l o m za reenje hrvatskog pitanja i priloio m e m o r a n d u m h r v a t s k i h
emigrantskih organizacija u SAD sa istorijom hrvatskog n a r o d a u Jugoslaviji,
molei ga za p o d r k u i p o m o . U korist dr Jelia i ustakog c e n t r a u Berlinu
su kasnije intervenisali: vojno-obavetajna sluba Abver, spoljnopolitiki
ured nacistike stranke, a zatim i Gestapo. Kasnije, posle 1933, veze u s t a k e

emigracije i nacista bile su stalne i n e p r e k i d n e , p r o d u b l j a v a j u i i p r o i r u j u i

ih u raznovrsnim oblicima,
sve do aprilskog sloma Jugoslavije. 6
Posle ubistva kralja Aleksandra 9. o k t o b r a 1934. godine u Marseju. glavno ustako vodstvo (koje je organizovalo ubistvo) sklonilo se u Italiju, a Kraljevina Jugoslavija je iznela p r o b l e m pred Drutvo n a r o d a , optuujui maarsku vladu za sauesnitvo u a t e n t a t u . Krajem 1936. k a d a su se poeli poboljavati odnosi izmeu Italije i Jugoslavije, j e d n o od pitanja koja je t r e b a l o reiti bila je i ustaka delatnost u Italiji u s m e r e n a protiv Jugoslavije. Jugoslovenski predstavnik u Drutvu n a r o d a u enevi dr Ivan Suboti, za v r e m e svoje posete Italiji u j a n u a r u 1937. godine, izneo je ustako pitanje italijanskom
g e n e r a l n o m d i r e k t o r u za o p t e poslove u Ministarstvu inostranih poslova Butiju (Butti Gino) i predloio mu da italijanski poslanik u B e o g r a d u Indeli (Indelli Mario) da izjavu da e ma kakav bio ishod p r e g o v o r a (misli se na pregovore sa Italijom o raznim p r o b l e m i m a - prim. V. T.), teroristika organizacija biti likvidirana i n j e n a aktivnost obustavljena da ove linosti . . . ne bi
mogle dalje vriti ma u kojoj formi aktivnost tetnu po jugoslovensku dravu. 7
Meutim. Suboti je o s e a o da su Italijani stvarno vezivali pitanje likvidacije (ustake organizacije - prim. V. T.) sa potpisivanjem (opteg - prim.
V.T.) ugovora. Tek 11. m a r t a 1937. Cano je poslao svoj tekst kako da se rei
pitanje terorista, kojim se z a b r a n j u j e njihov rad. 8
I n t e r e s a n t n o je d a j e Cano insistirao na tajnosti taaka IIVII teksta Deklaracije o zabrani rada i r a s p u t a n j u ustake organizacije, v e r o v a t n o zato to
je u u s t a a m a gledao izvesnu rezervu koju e upotrebiti kad nastupi povoljan
trenutak, a i zato da se Italija ne bi k o m p r o m i t o v a l a ne s a m o u o i m a ustaa
nego i u svetskoj javnosti, j e r bi se javno priznalo da ih je Italija do t a d a pomagala. Uostalom, poznato je da se Italija nije pridrav ala preuzetih obaveza.
Ipak. Cano je pristao, a k o se to b u d e trailo od njega u v r e m e potpisivanja
pakta (misli se na pakt od 25. m a r t a 1937. godine - prim. V. T.), da d o p u s t i
da se deklaracija pokae j e d n o j o g r a n i e n o j grupi partijskih voa i ambasad o r a prijateljskih zemalja, ali da se ne p r e d a j e tampi, to je jugoslovenska
vlada prihvatila. 9
Kada su rukovodioci drutva August Senoa jednim Memorandumom
ukazali Paveliu na o p a s n o s t od spoljno-politikog povezivanja Hrvatske sa
Italijom i N e m a k o m , s o b z i r o m na to da su te dve zemlje vekovima imale teritorijalne pretenzije na h r v a t s k o tie - on je p r e k o Perevia (iz b e k o g ustakog centra) odgovorio da ima p o t p u n e garantije za osnivanje nezavisne Hrvatske i o u v a n j e njenog teritorijalnog integriteta, i to ne s a m o od N e m a c a
i Italijana, ve i od Engleza.
Ustae su poznata legalna drutva: August Senoa, Matija Gubec, Demagoj, Eugen Kvaternik, Uzdanica, Kriari, Junak i dr. pretvorili u
svoje jake ilegalne c e n t r e koji su razvili v e o m a iroku politiko-propagandnu
delatnost. pod r u k o v o d s t v o m najistaknutijih ustakih rukovodilaca - emigranata: Budaka. J. Markovia, J. Francetia, Kvaternika, Jelia i drugih. Ovi centri su. naroito 1939. godine, p r e k o svojih m n o g o b r o j n i h legalnih i ilegalnih
listova, asopisa i b r o u r a , irili ustaku ideologiju i vrili moralno-politiku
p r i p r e m u za stvaranje nezavisne Hrvatske.
Poto su se ustae u v u k l e i u poluvojnike organizacije HSS - u Graansku i Seljaku zatitu - o n e su najveim delom rukovodile ovim organizaci-

j a m a ili su svojom p r o p a g a n d o m pridobile njihovo r u k o v o d s t v o za svoju - ustaku - ideologiju. 1 0

Jo u d e c e m b r u 1938. godine u Rezoluciji CK KPJ kae se da se reakcija
u Jugoslaviji, kao u p o r i t e n e m a k o g i italijanskog faizma, oslanja na razne
snage, kao to su: vlada Stojadinovia, JRZ, faistike organizacije f r a n k o v a c a
u Hrvatskoj, h o e r o v a c a (borbaa), n e m a k i h faista itd. 1 1
U Letku Ujedinjene studentske omladine od 17. oktobra 1939. godine upozorava se o m l a d i n a da borba za mir, za vraanje n a e zemlje u n o r m a l n o stanje, d a n a s znai b o r b u protiv svih izazivaa rata ija se d e l a t n o s t o s e a u zemlji (u Hrvatskoj sluge faizma-frankovci, u Srbiji pored Ljotia nekakva Nezavisna o m l a d i n a za n a r o d n u o d b r a n u i d r u g e g r u p i c e .. .) 12
U Raspisu taba Moravske divizijske oblasti od 23. oktobra 1939. o pojaanoj aktivnosti KPJ u vojsci i o n j e n o m suzbijanju, kae se: U slinom smislu
vre p r o p a g a n d u i hrvatski separatistiki elementi (frankovci i si.), ukazujui
na neistinite vesti o nezadovoljstvu u vojsci, o n e k o j p o j a a n o j akciji emigranata i si .. . 13 Oigledno je da t a b ove oblasti b r k a p o j m o v e i b e z o b z i r n o i
nedozvoljeno izjednaava delatnost f r a n k o v a c a sa k o m u n i s t i m a , j e r su komunisti imali d i j a m e t r a l n o s u p r o t n e ciljeve - u s m e r e n e na o d b r a n u zemlje.
Krajem 1939. godine frankovci su razvijali sve veu aktivnost kod omladine, naroito posle S p o r a z u m a Cvetkovi-Maek, sa kojim se n i k a k o nisu
slagali, u e m u su ih pomagali i neki e l e m e n t i iz d e s n o g krila HSS, pa i neki
funkcioneri Banovine Hrvatske.
U Izvetaju nemakog poverenika od 25. novembra 1939. godine d o s l o v n o
se kae:
. .. T r e b a k o n s t a t o v a t i da Paveli u H r v a t s k o j , n a r o i t o k o d m l a d e g e n e r a c i j e , ima
vrlo m n o g o svojih pristalica. Za n e r a s p o l o e n j e h r v a t s k e o m l a d i n e k a r a k t e r i s t i a n je rezultat s t u d e n t s k i h izbora na P r a v n o m i E k o n o m s k o m f a k u l t e t u u Z a g r e b u , na k o j i m a su Ma e k o v e pristalice d o b i l e 254 glasa, leva opozicija 100, a hrvatski nacionalisti (Pavelieva grupa) 325 glasova: ova p o s l e d n j a g r u p a biia bi. p r e m a t o m e , najjaa p a r t i j a .. ,' 4

Da je frankovaki pokret u Hrvatskoj bio u p o r a s t u vidi se i iz Izvetaja

italijanskog poslanika u Beogradu od 7. decembra 1939, u kojem se navodi da
su na Z a g r e b a k o m univerzitetu na izborima 3. i 4. d e c e m b r a na Medicinskom
fakultetu pobedili komunisti, a na svim ostalim frankovci ( p o d v u k a o V. T.), a
da su liste HSS svuda ostale u manjini. Poslanik dalje navodi da se u opoziciji
p r e m a Maeku ire dve e k s t r e m i s t i k e struje:
F r a n k o v a k o - n a c i o n a l i s t i k a m e d u o m l a d i n o m i k o m u n i s t i k a m e d u r a d n i k o m klas o m . n a r o i t o n a d a l m a t i n s k o m o b a l s k o m pojasu. Zbog s p o l j n i h u t i c a j a . e k o n o m s k i h tekoa h r v a t s k e r a d n i k e klase i n e d o s t a t a k a u m e r a m a vlade, k o m u n i s t i k i p o k r e t nailazi na
vrlo p o g o d n o tlo, dok se frankovako-nacionalistiki pokret 'bolje prilagodava nepomirljivom
mentalitetu hrvatske omladine, koja je - sad kad je hrvatsko pitanje usmereno prema nizbrdici
na kojoj e ga biti vrlo teko zaustaviti - neosetljiva prema formalnom i neiskrenom Maekovom
jedinstvu. . . ( p o d v u k a o V. T.). Z n a a j n o je da sad f r a n k o v c i n e s u m n j i v o g u g l e d a - k a o Lorkovi - nastavlja italijanski poslanik - 'uspevaju da drie konferencije da bi opravdali ve
omalovaien Londonski pakt, objanjavajui omladinskim masama kako se Italija jo od 1915.
godine, brinula da suzbije ruski uticaj na Balkanu i jadranskoj obali ( p o d v u k a o V. T.). U o m ladinskim k r u g o v i m a se, ne s a m o u g r u p i B u d a k a , Pavelicevog z a m e n i k a , o t v o r e n o govori
o italijanskom p o k r o v i t e l j s t v u n a d H r v a t s k o m , koja bi t r e b a l o da se p r o s t i r e do Drine .. .
Ove f r a n k o v a k e ideje se zavravaju p r i d o b i j a n j e m nekih delova HSS i p r i v l a e n j e m m a s a
u m n o g o veoj m e r i n e g o oprezni m a n e v r i i p o s t o j e a d e l a t n o s t vodstva o v e s t r a n k e .. .' 6

Na dan 10. j u n a 1940. godine, kada je Italija objavila rat Francuskoj, tzv.
Hrvatski nacionalni komitet - 66 potpisnika - u p u t i o je Canu apel za pom o i p o d r k u Italije pri stvaranju Nezavisne Drave Hrvatske, koji d a j e m o

u Prilogu 3. U k o m e n t a r u Redakcije Zbornika d o k u m e n a t a Vojnoistorijskog

instituta vidi se da su u t o m k o m i t e t u bili ustaki elementi, ija se aktivnost
svodila na r u e n j e Jugoslavije. Redakcija navodi da su, p o r e d ovog, postojali
razni manjinski i drugi komiteti profaistiki orijentisani, koji su iz inostranstva radili na ruenju Jugoslavije iz koje su lanovi tih k o m i t e t a emigrirali i
svoj rad povezali sa Abverom. Ustaki emigranti, koji su iz Italije doli u Grac,
obrazovali su svoj o d b o r pod nazivom Hrvatski komitet. 1 6
Koliko su se frankovci bili osilili vidi se iz Izvetaja Ministarstva inostranih poslova od U. jula 1940. jugoslovenskom poslaniku u Londonu o njihovim
d e m o n s t r a c i j a m a 8. jula p r e d engleskim k o n z u l a t o m u Zagrebu, k a d a su klicali Anti Paveliu, Musoliniju, Italiji, a protiv Engleske 1 7
U Izvetaju taba Primorske armijske oblasti od 3. oktobra 1940. ministru
vojske i mornarice, pored ostalog, kae se da pavelievci u p o s l e d n j e v r e m e
n a p a d a j u i vojsku i sa sigurnou govore
kako e u d a n o m m o m e n t u , ne s a m o organi raznih vlasti, ve i svi vojnici obveznici
stupiti sa o r u j e m na njihovu s t r a n u . . . da n a c i o n a l n i krugovi sa t e r i t o r i j e (Hrvati - jugoslovenske o r i j e n t a c i j e i Srbi) svakim d a n o m doivljavaju razna ikaniranja. N a r o i t o su se
(pavelievci - prim. V.T.) o k o m i l i na .sokole' zbog n j i h o v e ideologije, i j e d v a su d o e k a l i protest Italijana zbog .Sokolskog plakata', u k o m e s e j e p o m i n j a l o .jedan n a r o d od S o e do Vardara'. te je r a s p u t e n a S o k o l s k a u p a Sibenik-Zadar, z a t o v r e n e p r o s t o r i j e svih d r u t a v a i popisana i m o v i n a ovih. Na .sokole' su se okomili
frankovci i HSS.'8

U Proglasu CK KPJ od novembra 1940. godine u neprijatelje koji iznutra

u p r o p a a v a j u nezavisnost n a r o d a Jugoslavije u b r a j a - p o r e d raznih tipova u
vladi, kao to je pop Koroec, r e a k c i o n a r n i h kapitalista, vrangelovaca i nekih
bivih austro-ugarskih oficira u vojsci koji sabotiraju na sve m o g u e naine
p r i p r e m u na o d b r a n i zemlje - razne Ijotievce i f r a n k o v c e koji r a d e za Hitlera
i Musolinija i d r u g e agente iz inostranstva. 1 9
Komanda Primorskog andarmerijskog puka izvestila je 3. oktobra 1940.
k o m a n d a n t a a n d a r m e r i j e da se m e u f r a n k o v c i m a iz Zagreba govori da e
sile Osovine, po elji dr Pavelia, postaviti pitanje dr Maeku da li se misli odrei Jugoslavije i kralja. Ako ne odgovori pozitivno, sile Osovine e preduzeti
p o t r e b n e k o r a k e da se dr Paveli n e s m e t a n o vrati u d o m o v i n u . To e dovesti
do m a n j e revolucije po g r a d o v i m a dok isti p r e u z m e vlast, ali e sile Osovine
intervenisati ako bi za u m i r i v a n j e p o b u n e bila u p o t r e b l j e n a vojska i tako pomoi Paveliu. Dalje se navodi da se na zasedanju m i n i s t a r a inostranih poslova sila Osovine imala d o n e t i o d l u k a o deobi Jugoslavije i uspostavi nezavisne
hrvatske drave iz krajeva hrvatske n a r o d n o s t i izuzev Slovenije i Istre. U tom
cilju je dr Mile Budak iz Zagreba u p u t i o u Grac dr Josipa Dumandia, a tak o e je i dr Paveli iz Italije p r e a o u Grac. 2 0
O r a z m e r a m a organizovanja ustakog p o k r e t a u Hrvatskoj pre 6. aprila
1941. Kvaternik u listu Spremnost, Zagreb, 1941. kae:
Ustakom p o k r e t u je p o l o za r u k o m , b l a g o d a r e c i briljivoj i planski s p r o v e d e n o j propagandi, da ne s a m o zvanine linosti i d r a v n e i n o v n i k e na h r v a t s k o j teritoriji, ve i mnog o b r o j n e l a n o v e policije i vojske p r i k u p i t a j n o u organizaciju i da, s e m toga. s v o j o m dalek o s e n o m m r e o m povjerljivih linosti na t e r e n u zadobije i h r v a t s k i n a r o d za o s t v a r e n j e nezavisne h r v a t s k e drave, to je od v a j k a d a bila enja h r v a t s k o g n a r o d a , koja je d r i j e m a l a
u n j e g o v o j dui, - ne dajui B e o g r a d u o s n o v a n o g povoda, da u veim r a z m j e r a m a istupi protivu linosti, koje su izgledale sumnjive.

Ante Orani, u asopisu Hrvatska smotra, br. 9 i 10, Zagreb, 1941, u

lanku Vloga Hn ata u slomu balkanske fronte, na str. 540-548, izmeu ostalog,
kae:

 Ona u n u t a r n j a , r e v o l u c i o n a r n a , r u i l a k a uloga, tj. o n a uloga, koja je slom pospjeila

ne izvana. k a o n j e m a k a vojska, n e g o iznutra, t a k o da u toku b o r b e i s l o m a ni|e nita bilo
u redu, nita bilo na m j e s t u , i u p r a v o vrijeme, nita s p r e m l j e n o i o t p r e m l j e n o u pravi as.
nita p u c a l o u p r a v e ciljeve, nita ilo k a m o Ireba i nita izv j e t a v a l o k a m o t r e b a , to je bila
o n a velika z n a a j n a i o d g o v o r n a uloga H r v a t a u slomu b a l k a n s k e I r o n i e .

Napomena: P o d r o b n i j e i d o k u m e n t o v a n o o delatnosti ustaa u p e r i o d u

od 1929. do aprila 1941. godine izneo je Bogdan Krizman u svom delu Ante
Paveli i ustae, knjiga /, Globus, Zagreb, 1979. a do kraja rata 1945. Fikreta
Jeli-Buti u delu Ustae i NDH, SN Liber, kolska kn jiga, Zagreb. 1977. O delatnosti ustaa, o d n o s n o f r a n k o v a c a u a p r i l s k o m ratu izneto je u p o s e b n o m
odeljku: Tok operacija.

NAPOMENE
' Sime Balen Paveli, Zagreb. 1952, str. 12 I V O pojavi i delatnosti Ustaa posle e s t o j a n u a r s k e
diktature, videti F Culinovi. Jugoslu\Hja izmeu dva rata. II str. 5 #-59. a o odnosima Stjepana Radia
prema ustaama 1922. F Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata, 1, sir. 401 403
Ustatvo je p r a k t i n a p r i m e n a starevianstva, s n j i m e je i d e n t i n o i p r i m e n j e n o na sav r e m e n e prilike borbe (B. Krizman. Ante Paveli i ustae, knjiga /. Globus. Zagreb. 1979. str.
299-300) - iz E l a b o r a t a od 23 12. 1937.
2
Paveli je bio u aprilu 1929. sa P e r e c o m u Sofiji, g d e je sa v o d s t v o m VMRO d o n e t a zaj e d n i k a odluka, u f o r m i deklaracije, za z a j e d n i k u b o r b u protiv Jugoslavije. B u g a r s k a t a m p a
je toplo pozdravila dolazak Pavelia u Sofiju Kasnije, u iulu iste g o d i n e Paveli je sa P e r e c o m
o s u e n na smrl od S u d a za zatitu drave. On je I. s e p t e m b r a iste g o d i n e p r e d a o Memorandum
Drutvu n a r o d a , u k o j e m je traio da se u s p o s t a v i s a m o s t a l n a H r v a t s k a . ( B o g d a n K r i z m a n . Ante
Paveli i ustae, knjiga 1, Globus. Zagreb, 1979, str. 54, 75).
3
F. Culinovi. n. d., sir. 13-14. U l a n k u Prilog prouavanju delatnosti ustaa do 1941. obj a v l j e n o m u asopisu za s u v r e m e n u povijest. III. Zagreb. 1969. str. 61. F i k r e t a Jelic-Buti
kae da je ustaki p o k r e t k o n a n o organizacijski o f o r m l j e n 1930. godine.

' Iza Pavelia i Pereca e m i g r i r a l o je s a m o n e k o l i k o ljudi, m e u kojima: B r a n k o Jeli.

Dido (Eugen) K v a t e m i k . Joa Milkovi, Drago Valenta. Vilko Penikar. Erih Lisak i n e k o l i k o
s t u d e n a t a , koji su sluili k a o agitatori.
5
S i m e Balen, Paveli. Zagreb. 1952, str. 16. Kralj A l e k s a n d a r se 1931-1932 zalagao da d o e
do s p o r a z u m a sa Musolinijem ali je Musolini o d b i o sve n j e g o v e p r e d l o g e , n a d a j u i se d a e se
Jugoslavija u b r z o r a s p a s t i i d a e on o l a k o doi do svoga plena u Dalmaciji i H r v a t s k o j . (B
Krizman, n. d.. str. 135-140).
6

Duan Biber, Ustae i Trei Rajh. Jugoslovenski istorijski asopis br. 2. 1964, str. 37-55.

H o p t n e r . n. d.. str. 98-99, 109; Suboti Stojadinoviu, 6. m a r t a 1937 (UK).

Suboti je p r i m i o n o t u od Butija s l e d e e sadrine: Njegova e k s e l e n c i j a m i n i s t a r inostranih poslova Italije s p r e m a n je da poalje m i n i s t r u Italije u B e o g r a d u i n s t r u k c i j e da d sledeu
izjavu j u g o s l o v e n s k o m ministru i n o s t r a n i h poslova . . Njegova e k s e l e n c i j a m o e u p o t r e b i t i
prvi paragraf ( v e r b a l n e n o t e prim. V. T.) poverljivo i d i s k r e t n o : ostali d e o o v e izjave, m e u t i m ,
m o r a ostati p o t p u n o tajan:
I. U s v a k o m s l u a j u i nezavisno od r e z u l t a t a tekuih p r e g o v o r a , p o s t o j a n j e svih organizacija. kao i aktivnost linosti u p r a v l j e n a protiv t e r i t o r i j a l n o g integriteta i javnog p o r e t k a jugoslovenske drave z a b r a n j u j e se sada i u b u d u e .
II Paveli, Kvatcrnik i drugi voi bie internirani.
III Ovim v o a m a , k a o i svim d r u g i m linostima o n e m o g u i c e se ma k a k v e aktivnosti,
^preie im se da o d r a v a j u d o d i r sa o s t a l i m ljudima i s t r a n i m z e m l j a m a .

IV. Izvestan b r o j ovih ljudi bice d e p o n o v a n u malim g r u p a m a ili i n d i v i d u a l n o u italijanske kolonije k a o radnici.
V. Italijanska policija e obavestiti j u g o s l o v e n s k u policiju o m e s t u ili m e s t i m a g d e su g o r e
p o m e n u t e linosti i n t e r n i r a n e ili k o n f i n i r a n e .
VI. Italijanska policija e saoptiti j u g o s l o v e n s k o j policiji i m e n a o n i h koji ele da se v r a t e
u Jugoslaviju . . . ( H o p t n e r , n. d., str. 110-111).
M e u t i m , ef u s t a k e b e z b e d n o s t i Eugen Kvaternik je 1955. g o d i n e o p t u i o Musolinija da
je, n a v o d n o , m a l t r e t i r a o h r v a t s k e s e p a r a t i s t e i da su Italijani est m e s e c i posle ubistva kralja
A l e k s a n d r a i n t e r n i r a l i sve u s t a e osim Pavelia na o s t r v o Lipare. (Eugen Kvaternik, Rijei i injenice, H r v a t s k a revija, B u e n o s Aires, m a r t 1955, str. 56-59; H o p t n e r , n. d., str. 111-112. prim.
23).
* H o p t n e r , n. d., str. 113.
10

O r a d u H r v a t s k e seljake i g r a a n s k e zatite videti sledei odeljak.

" AR 1941, ZD, I, d o k . 29. str. 124; ARP. reg. br. 7631 /III, 4 - 1 / 3 8 .
12

AR 1941, ZD. I. d o k . 121. str. 404; AVII, F-17, reg. br. 62/4, k. 76.
AR 1941, ZD, I. d o k . 128, str. 426; AVII, F-17, reg. br. 38/24, k. 79.

' AR 1941, ZD, I, dok. 139, str 469; AVII, film. NAV-N-T-77. reg. br. 1291/438^12.
15

AR 1941, ZD, I. d o k . 147, str. 499-501; DDI. IX. 2. dok. 496.

' AR 1941, ZD, I. d o k 237. str. 698-700; DDI. IX. 4. dok. 848.
" AR 1941, ZD. I, dok. 255, str. 749-750; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k 15/103-104.
AR 1941, ZD. I, d o k . 275. str. 805-806; AVII. F-17. reg. br. 2 6 / 4 - 4 , k. 11.
AR 1941. ZD, I. d o k . 325. str. 964; AIRPJ. reg. br. 2 2 / U , 1 - 3 (40).
20

AR 1941, ZD. I. dok. 276. str. 815-816; AVII. reg. br. 9 / 1 - 1 ; k. 60.

HRVATSKA S E U A t K A
I HRVATSKA GRAANSKA ZATITA

Hrvatski n a r o d (naroito seljatvo) bio je uglavnom o k u p l j e n o k o HSS, verujui da se o n a bori za njegova prava i nacionalne interese. Zbog toga je u dva
maha, na p a r l a m e n t a r n i m izborima 1935. i 1938, veinom d a o svoje glasove
Maeku. Predstavljajui se n a r o d u kao d e m o k r a t a , Maek je teio da uvrsti
svoj lini uticaj u stranci i autoritet vodstva stranke, ali je zapostavljao seljake mase za raun k r u p n i h kapitalista i r e a k c i o n a r n e inteligencije. Nekadanja seljaka s t r a n k a b r a e Radia p o s t e p e n o se pretvorila u s t r a n k u k r u p n i h
kapitalista hrvatske buroazije koja je - zloupotrebljavajui p o v e r e n j e n a r o d a
i oslanjajui se na p o m o spolja - nastojala da p r e k o ove s t r a n k e ostvari svoje
uske klasne interese. S d r u g e strane, vodstvo HSS teilo je da ostvari uticaj
i u r a d n i k o j klasi p r e k o r e a k c i o n a r n o g Hrvatskog radnikog saveza (HRS),
a obrazovanjem Graanske i Seljake zatite.1 naroito posle 1935. godine, stvorilo je ak i neku vrstu stranake vojske, koja je u aprilskom ratu odigrala znaajnu ulogu. Deo ove organizacije, tzv. Maekova garda, u p o e t k u od o k o
50 ljudi, sluila je za Maekovu linu zatitu. Novi odredi Zatite su se poeli
stvarati 1937. godine, t a k o da su do polovine idue godine obrazovani u svim
srezovima. Pored n e p o s r e d n o g zadatka - da zatiti s a s t a n k e i zborove HSS i

f u n k c i o n e r e s t r a n k e - Zatita je, u stvari, m o r a l a biti s p r e m n a da u sluaju pot r e b e brzo izvrava zadatke vojne prirode.
Hrvatska seljaka i Hrvatska graanska zatita s t v o r e n e su po ugledu na
sline faistike organizacije u Italiji i Nemakoj. Duka Kemfelja, koji je rukovodio n j e n i m osnivanjem, izjavio je 1937. godine: Zatita je otprilike k a o
u Nemakoj SS trupe. Prava n a m e n a Zatite moe se videti iz Memorandu
ma j e d n e g r u p e ustaki nastrojenih oficira bive jugoslovenske vojske (kapetan Vladimir Kren, kasnije ministar u vladi NDH, p o r u n i k Marijan Dolanski,
p o t p u k o v n i k Eugen Kurelac, k a p e t a n Mirko Androvi, m a j o r Ivan Cani i major Franjo Dal) koji je p r e d a t n e m a k o m konzulatu u Zagrebu p o e t k o m februara 1941. U tom M e m o r a n d u m u , u p u e n o m Velikom n e m a k o m narodu
i velikom njegovom vodi, v e o m a jasno se ocrtava p r e v r a t n i k a protivjugoslovenska zavera tvoraca Zatite. U tom M e m o r a n d u m u , pored ostalog, stoji:
Hrvatski n a r o d je stvorio svoju h r v a t s k u vojsku u j u g o s l o v e n s k o j dravi . . . i svoju vojsku n a z v a o Zatitom, da se n j o m e titi od n e p r i j a t e l j a S r b i n a . . .
Rad organizacije dr Ante Pavelia u b o r b i za s l o b o d u h r v a t s k e d r a v e t e k a o je u istom
s m e r u sa r a d o m dr M a e k a .
Ovi nai d r u g o v i (misli na oticire Hrvate, koji su istupili iz j u g o s l o v e n s k e vojske - p r i m
V. T.) stvorili su vojsku za ovu b o r b u , stvorili su Zatitu k a o b u d u u v o j s k u s l o b o d n e Hrvatske . . .
Z a j e d n o sa f u n k c i o n e r i m a HSS-a, pa i prvim v o d a m a s t r a n k e , suraivali s m o j e r je stran a k a vojska - po i m e n u - imala p o s t a t i h r v a t s k a vojska - po u l o z i . . .
Voe H S S n a m a su u estim r a z g o v o r i m a i pod s v o j o m au i z a k l e t v a m a izjavljivali,
da H r v a t s k u h o e i m o r a j u o s l o b o d i t i s r p s k e prevlasti u s v a k o m p o g l e d u , u k o m su se cilju
s n a m a sagtasili i suraivali tako da se digne o r u a n a p o b u n a za o s l o b o e n j e H r v a t s k e , u
koju s v r h u su bile i o r g a n i z o v a n e f o r m a c i j e Zatite, te s m o iste poeli n a o r u a v a t i . . .
1 sam Maek je g o v o r i o o ulozi i z a d a c i m a Zatite. U svojoj izjavi, K r e n o t o m e kae:
Maek je, n a d a l j e , r e k a o Babiu ( g e n e r a l t a b n i m a j o r Ivan Babi - p r i m . V. T.) da se Zatita
s m a t r a jezgrom iz k o j e e se poslije u s e l j a k o j dravi stvoriti j a k a s e l j a k a v o j s k a . - 2
Maek je u H r v a t s k o j g o v o r i o sa velikim a u t o r i t e t o m . Njegova H S S bila je vie n e g o
politika s t r a n k a u dravi. Ona je gotovo bila drava u dravi ( p o d v u k a o V. T.). Kao i Stojadinovi ( p o d v u k a o V. T ) , Maek je bio od svojih pristalica a k l a m i r a n k a o voa. Dok je Stojadinovieva o m l a d i n a JRZ paradirala ti zelenim kouljama ( p o d v u k a o V. T.), M a e k o v a seljaka g a r d a - m a r i r a l a je u odelu od crnog i belog dornaeg sukna ( p o d v u k a o V T.). d o k je
na elu k o l o n e j a h a o njihov voda ( p o d v u e n o u originalu) na b e l o m k o n j u . 3

Seljaka zatita je bila brojnija; organizovana je po srezovima, o b i n o pod

r u k o v o d s t v o m p r e d s e d n i k a sreske organizacije HSS. U zaseocima i selima
postojali su rojevi, a u o p t i n a m a vodovi i satnije. Ove stalne f o r m a c i j e imale
su o d r e d e n e stareine, dok su bataljoni i pukovi f o r m i r a n i p r i v r e m e n o s a m o
na p a r a d a m a .
. . U tu .Zatitu' n a r o i t o su r a d o ulazili ustaki agenti koji su j o j kasnije dali s e p a r a tistiki p r o t u j u g o s l o v e n s k i k a r a k t e r .. n j e n a jezgra zaista je bila seljaka
. O d a t l e i njen
naziv - Hrvatska seljaka zatita (HSZ). Ali .Zatita' se f o r m i r a l a i po g r a d o v i m a , gde je n j e n o
l a n s t v o p r i p a d a l o g r a a n s k o m , i to m a l o v a r o k o m e l e m e n t u , koji je z n a t n i m d i j e l o m bio
ustaki ili p r o u s t a k i ili p r o t u j u g o s l o v e n s k i o r i j e n t i s a n . O t u d i n j e n d r u g i naziv - Hrvatska
graanska zatita (HGZ). A u p r a v o taj njezin dio p o k a z a o je kasnije i svu svoju s e p a r a t i s t i k u
o t r i n u u r a d u na r u e n j u j u g o s l o v e n s k e drave. 4

Medu f u n k c i o n e r i m a Hrvatske zatite bilo je dosta ustakih e l e m e n a t a ,

kao Zvonko Kovaevi, zapovednik G r a a n s k e zatite i Kvaternikov saradnik, koji je ve 21. aprila 1941. postao ustaki pukovnik, 5 a i sam Kvaternik je
davao Maeku uputstva o nainu organizovanja i s t r u k t u r i Zatite. 6
Stvaranje Hrvatske seljake i g r a a n s k e zatite d o n e k l e je zajedniko
delo HSS i ustaa. Ideja o n j e n o m stvaranju rodila se kod ustaa zbog njihove
neefikasne teroristike delatnosti u zemlji (na p r i m e r neuspeli atentati na e-

 O V I N I S T I K E , S E P A R A T I S T I K E I N E P R I J A T E L J S K E ORGANIZACIJE I JUGOSLAVIJI

177

leznicama, koje je organizovao Gustav Perec, i velebitski ustanak, koji su

organizovali Vjekoslav Servaci i Artukovi). Kada su 1932. godine kod Pavelia (koji se nalazio u Italiji) doli Slavko Kvaternik iz Zagreba i Perevi iz
Bea, razgovarano je o potrebi stvaranja izvesne poluvojnike organizacije u
zemlji. Maek je prihvatio njihove sugestije za takvu organizaciju, jer je imao
iste n a m e r e kao i oni. 7
Pojedini pripadnici Zatite imali su oruje koje su sami nabavljali, uglavnom lovake ili zastarele vojnike puke. G r a a n s k a zatita bila je najbrojnija
i najorganizovanija u Zagrebu. I njene jedinice su f o r m i r a n e na teritorijalnom
principu: po ulicama i kvartovima. Ona je imala b a t a l j o n e kao stalne formacije i p o s e b n e jurine satnije. Jurina satnija bila je neka vrsta p o m o n e policije, a imala je oko 200 n a j o d a b r a n i j i h p r i p a d n i k a Zatite. G r a a n s k a zatita
u Zagrebu brojala je o k o 4000 ljudi. Postepeno je dobijala u n i f o r m e i p o s e b n e
znake za inove. Ona je uoi rata iz policijskih skladita dobila o k o 1000 puaka i neto municije. Postojala je i u Bjelovaru, Osijeku. Vukovaru, Brodu,
Suaku, Splitu i nekim d r u g i m mestima, a imala je i g r u p u Konjike zatite oko lOeskadrona, od kojih se jedan, u n i f o r m i s a n radi defilea na p a r a d a m a , nalazio u Zagrebu, dok su se ostali nalazili u prigorskim, t u r o p o l j s k i m i posavskim selima.
C e l o k u p n a Hrvatska seljaka i g r a a n s k a zatita brojala je p r e k o 100
sreskih seljakih i 15 g r a a n s k i h jedinica, 1 e s k a d r o n G r a a n s k e zatite i oko
10 e s k a d r o n a Seljake zatite i 1 motorizovani o d r e d , tj. o k o 200.000 ljudi;
njen zapovednik Duka Kemfelja bio je d i r e k t n o potinjen Maeku.
Zatita je bila poluvojnika organizacija, jer su n j e n e jedinice vrile vojnike vebe. Za v r e m e zimskih meseci 1938/39. godine u Zagrebu je odran
kurs za zapovednike sreskih jedinica koji su, pored ostalog, sluali i predavanja iz vojnih p r e d m e t a . 8
Ministar vojske i mornarice u svom izvetaju Str. Pov. . O. br. 76 od 15.
februara 1938. u p u e n o m p r e d s e d n i k u vlade, izmeu ostalog, d e t a l j n o govori
o separatistikoj akciji vodstva Hrvatske seljake s t r a n k e i o organizovanju
i radu ilegalne organizacije HSZ (Hrvatske seljake zatite - prim V.T. - prepis originala u Arhivi Dravne komisije za ispitivanje ratnih zloina o k u p a t o ra i njegovih pomagaa (ADKRZ) br. 18923/XIV-13)... U vie prilika imao
sam ast da vam dostavim izvetaje k o m a n d a n a t a II i IV armijske o b l a s t i . . .
o o p a s n o j organizaciji HSZ na teritoriji Savske i P r i m o r s k e b a n o v i n e . . . Uz
ovu defetistiku p r o p a g a n d u vri se stalno organizovanje HSZ koja sve vema
raste. Po p o d a t c i m a iz ovoga izvetaja ' - v r e n a je organizacija HSZ u 181 mestu Pr m o r s k e b a n o v i n e i ima s a m o poznatih 4600 lanova. Ove organizacije
izvode r e d o v n e vebe po vojnikom uzoru; za sada je najvei deo bez oruja,
ali ima lanova i sa orujem, a po nekim o b a v e t e n j i m a govori se, da e ove
organizacije lako moi dobiti oruje. Cilj ovih organizacija se m a s k i r a u raznom vidu, ali se, po m n o g i m podacima, na njih polae velika n a d a kao na
sredstvo za izvoenje politikih ciljeva HSS p u t e m sile i terora, to se je u nekoliko m a h o v a do sada i potvrdilo . . .
Prema p o d a c i m a iz izvetaja komandanta Mornarice, na d a n 6. j a n u a r a
ove godine ( 1 9 3 9 . - p r i m . V.T.) HSZ u selu Vodice vrila je vebu u vojnikom
smislu i pod k o m a n d o m vojnika . . . Istoga d a n a u selu Vilicama izvoena je
bataljonska o b u k a sa 300 lanova. Pri ovoj vebi primio je raport u svojstvu
pukovnika p r e d s e d n i k bive HSS iz ibenika Dane karica, koji je n a v o d n o
o b e a o da e organizacija dobiti u s k o r o oruje; imenovani je zakazao i velike

m a n e v r e organizacije HSZ u Grebatici . . . O o v o m e s a m izvestio i G o s p o d i n a

Ministra u n u t r a n j i h poslova. 9
Nemaki poverenik u Beogradu, u svom izvetaju od novembra 1939. godine, p o v o d o m vojnih n e m i r a u Karlovcu, a i onih u Zagrebu, izmeu ostalog,
iznosi da mobilizacija u s e p t e m b r u , u stvari, predstavlja n e u s p e h . U k o m e n taru u prim. 2, stoji:
U t o k u 22. i 23. s e p t e m b r a o r g a n i G r a a n s k e zatite. H S S izvrili su u Z a g r e b u nekoliko p r e m e t a i n a u s t a n o v i m a g r a a n a n a c i o n a l n o o r i j e n t i s a n i h i l a n o v a n a c i o n a l n i h or
ganizacija (sokola, e t n i k a . JRZ-a ltd ) O v o m prilikom su p o r e d fizikog n a p a d a o d u z i m a l i
gotov n u u i ko|i su nali- Poverenik dal|e p r e n o s i jo n e k o l i k o i n c i d e n a t a koje su izvrili
pripadnici HSZ fz izvetaja Gl. generaltaba (Obavelajno odeljenje) pod naslovom ProtivdrZa\na dela'0

U Izvetaju italijanskog generalnog konzula u Zagrebu Canu od 30. j a n u a r a

1940. o daljim planovima HSS i Maeka kae se (izvodno) da su kneza Pavla,
za v r e m e b o r a v k a u Zagrebu
impresionirali rezultati koje je dr Maek, uz p o v e a n j e svoga ugleda, p o s t i g a o o v o m
p r i l i k o m i s h o e n j e m d o n o e n j a i z b o r n o g z a k o n a za h r v a t s k i s a b o r i p r i z n a v a n j e m d e l a t n o s ti Seljake zatite po v o j n o m uzoru. U stvari, s a m a o r g a n i z a c i j a je obavljala svoju s l u b u k a o
p o m o n a policija: m e u t i m , u d a n i m a p o s e t e kneza Pavla g o t o v o itavu s l u b u j a v n o g r e d a
zamenile su f o r m a c i j e Zatite d o v e d e n e spolja, u jaini od o k o 15 000 ljudi, koje su vrile
slubu g r a d s k i h o r g a n a
.. Izgleda mi da u o v o m t r e n u t k u Maek ne n a m e r a v a da p o n o v n o j a s n o postavi teritorijalno pitanje, jer mu te d o b r o p o z n a t o da bi Srbi j e d n o d u n o bili protiv n j e g a . On vie
eli da uvrsti svoj poloaj u B a n o u n i H r v a t s k o j (i u vezi s tim u d r a v n o m a p a r a t u ) , bilo
si v a r a n j e m h r v a t s k o g pat l a m e n t a . to boljim t e h n i k i m i o r g a n i z a c i j s k i m u r e e n j e m hrvala
kih formacija vojnog tipa a k t u e l n o je stvaranje jedne vojne kole za p r i p r e m a n j e oficira SeItacke zatite, k a o i p o e t n o n a o r u a v a n j e s a m e Sel|ackc zatite), bilo p o b o l j a v a n j e m I/M
enja S p o r a z u m a d o b i j a n j e m p o t r e b n i h finansijskih k o m p e t e n c i j a , bilo pak da isposluje ru
kovoenje javnom saobraajnom slubom u okviru Banovine Hrvatske . . . "

U Izvodu iz pisma CK KPJ od avgusta 1940. godine, p o v o d o m godinjice

tzv. S p o r a z u m a Cvetkovi-Maek, kritikujui rad njihove vlade, izmeu ostalog kae se:
. . . U m e s t o s l o b o d e i d e m o k r a t i j e h r v a t s k a g o s p o d a su o d m a h poeli m a j m u n i s a t i talijanskim f a i s t i m a i n j e m a k i m nacional-socijalistima. s t v a r a j u i u n i f o r m i s a n e o r g a n i z a c i j e
pod nazivom seljake zatite i g r a a n s k e zatite da p o m o u tih e t n i k a t e r o r i z i r a j u narod na selu i u g r a d u i da se p o m o u njih o d r e na v l a s t i . . . U Z a g r e b u je 7. s e p t e m b r a 1940.
dolo do d e m o n s t r a c i j a protiv rata i s k u p o e , u k o j i m a su policija i M a e k o v a Zatita ranili 10 r a d n i k a
. Teror, b e s p r a v i j e r a d n i k e klase, u b i j a n j a po u l i c a m a r a d n i k i h b o r a c a ,
k o n c e n t r a c i o n i logori i t a m n i c e , t e r o r nad seljacima p o m o u ne s a m o a n d a r a n e g o i Hrvatske seljake zatite, pljaka seljaka u i m e n e k e seljake d e m o k r a t i j e . k a k o h r v a t s k a
g o s p o d a d r s k o nazivaju tu svoju tvorevinu, r a s p i r i v a n j e m r n j e u n a r o d u , r a s p i r i v a n j e nacionalnog ovinizma, s t r a n o s i r o m a t v o , bijeda i glad koja k a o avet prijeti i r o k i m n a r o d nim slojevima, evo, to su rezultati g o d i n j i c e S p o r a z u m a . . .'*

Posle m a r t o v s k i h d o g a a j a 1941. godine Zapovjednitvo Zatite u Zagrebu smestilo je svoj Stoer na Ilicu br. 44. gde su se stalno nalazili Z v o n k o Kovaevi i Duka Kemfelja. Ljudstvo je aktivirano, t a k o da je j e d n a treina stalno bila na o k u p u u slubenim p r o s t o r i j a m a na Ilici, u R a d n i k o j komori, na
Kaptolu, Savskoj i Selkoj cesti. Zvonko Kovaevi je n a r e d i o p r i p a d n i c i m a
Graanske zatite da se ne odazivaju pozivu u vojne jedinice, ve da se uvrste
u svoje zatitne jedinice. Nasuprot tome, po n a r e e n j u Kemfelja, koje je potpisao Maek, zapovednici kotarskih organizacija Seljake zatite upuivali
su svoje ljudstvo na izvrenje vojne obaveze, a o n i m a koji nisu pozvani naredili su da uvaju svoja sela.

Sa z n a n j e m Maeka. u p r o s t o r i j a m a G o s p o d a r s k e sloge, odran je tih

d a n a tajni sastanak r u k o v o d s t v a Zatite, kojem su prisustvovali Duka Kemfelja, Zvonko Kovaevi, Milan Pribani i dr. Na tom s a s t a n k u d o n e t e su odluke o nainu zauzimanja Zagreba i kako da se razorua vojska.
Pripadnici Seljake zatite, koji nijesu bili pozvani u vojsku i oni koji se
nisu odazvali vojnom pozivu, organizovali su slubu po selima, a u Zagrebu
je G r a a n s k a zatita patrolirala g r a d o m i postavila strae kod vanih objekata.
Posle Kvaternikovog proglaenja NDH i Maekovog poziva p r i p a d n i c i m a
HSS da se s n o v o m vladom iskreno s a r a u j e , G r a a n s k a zatita u Zagrebu je
osigurala, s k u p a sa r e d a r s t v o m . c e s t e , ulice, potu i telegraf, eljeznike stanice, vodovod, elektrinu centralu, dravne zgrade i u r e d e . U isto v r e m e o n a
je razoruavala p r i p a d n i k e jugoslovenske vojske koji su prolazili kroz Zagreb.
Prema Kvaternikovoj izjavi, 10. aprila je d o v e d e n o u Zapovjednitvo Zatite
o k o 100 oficira i nekoliko generala, koje je Kovaevi smestio u hotel Milinov i kasnije p r e d a o Nemcima.
U n e k i m delovima Hrvatske od 10. aprila je stupila u akciju Seljaka zatita. Ona je razoruavala delove jugoslovenske vojske, prikupljala vojnu opr e m u i uvala red. U t o m e se p o s e b n o istakla Seljaka zatita na putevima:
Zagreb-Sv. Ivan Zelina-Varadin; Zagreb-Osijek; Zagreb-Sisak-Sl. Brod.
Kao zapovjednik G r a a n s k e zatite u Zagrebu. Zvonko Kovaevi je 10.
aprila poloio zakletvu Kvaterniku, koji ga je s u t r a d a n u n a p r e d i o u in pukovnika Zbora javne sigurnosti. Zapovednik K o p n e n e vojske general Stancer,
u naredbi od 12. aprila, o b r a a se svim hrvatskim zatitnikiin organizacij a m a da o d m a h p r i s t u p e prikupljanju svega oruja i r a t n o g materijala.
Pod zapovednitvom Zvonka Kovaevia Zatita je bila glavni Kvaternikov o s l o n a c za uspostavljanje nove vlasti i u odravanju r e d a i mira u Zagrebu. Zbog toga, a i da bi je to bolje organizovao i p r i p r e m i o za u p u i v a n j e sa
d o m o b r a n s k i m snagama u Bosni, Kvaternik je. u svojstvu zapovednika celok u p n e o r u a n e snage i ministra d o m o b r a n s t v a NDH, 19. aprila p o t p i s a o sledee reenje:
Obzirom na velike zasluge p r i g o d o m uspostavljanja Nezavisne Drave
Hrvatske Graanska zatita u Zagrebu od dananjeg dana je sastavni deo Hrvatskog Domobranstva, te e p r e m a t o m e o r g a n i z a t o r n o i disciplinski potpadati pod redovite vojne vlasti. To p o s e b n o tijelo zove se: Hrvatski zatitni
lovci. Ova o d r e d b a tie se s a m o Hrvatske g r a a n s k e zatite u Zagrebu, a ne
odnosi se ni na j e d n u d r u g u jedinicu ili f o r m a c i j u bive Hrvatske ili Graanske zatite.' 3
U reenju poglavnika o objavljivanju Temeljne uredbe o ustrojstvu Zapovjednitva i Ministarstva domobranstva, od 16. aprila 1941. godine stoji:
Da se u s t o j s t v o ( . . . ) H r v a t s k e vojske organizira i vodi po u z o r u i na p r i n c i p i m a koji
su vrijedili za H r v a t s k o d o m o b r a n s t v o do 1918. g o d i n e - Na laj nain p r o d u i t i e se u n a o j
vojsci sve slavne tradicije p r v e nae vojske i n j e n e slavom o v e n a n e 42. vraje divizije' 4
NAPOMENE
1
Pribanic Milan, Organizacija Seljake i Graanske zatite. Zagreb, 1941, AVII, reg
k. 9 i 10.
2

AVII. reg. br. 1/3-580. str. 61d. k. I. O. 10.

H o p t n e r , n. d, str. 215.

br. 2 / 3 ,

Dr F e r d o Culinovi, Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958, str. 107.

Vjesnik vojnih n a r e d b i i /apvojedi br 1

12 april 1941, Z a g r e b

Izjava K v a t e r n i k a . AVII, reg br 14/1-39. k 1. 0. 9

7

AVII. reg br. 1/3-580. str. 59-60. k. 1. 0. 10.

Pribanic Milan. isto.

AR 1941. ZD I. d o k . 29. str. 127-128, prim. 10.

10
AR 1941, ZD. I. d o k . 143. str. 478-479. prim. 2. str. 479; AVII, m i k r o f i l m N A V - N - T - 7 7 . reg.
br. 1291 734-36.

" AR 1941. ZD. I, d o k . 172. str. 562-563; DDI. IX. dok 231.
15
AR 1941. ZD, I, dok. 265. str. 771-774: Arhiva istorije radnikog pokreta Jugoslavije (AIRPJ), reg br. 14539/11. 1-8 (1941).

F e r d o Culinovi, Organizacija vlasti i oruane snage u Nezavisnoj Dravi Hnatskoj, Vojnoistorijski glasnik br. 3/1968. s t r 132-199; Mladen CoTi, Kopnena vojska domobranstva Nezavisne Drave Hnatske, Vojnoistorijski glasnik br. 2/1970, str. 170-227.

NACIONALISTIKE I KLEROFAISTICKE
ORGANIZACIJE U SLOVENIJI
Na elu slovenake buroazije i slovenakog klerikalizma d e c e n i j a m a se nalazio dr Anton Koroec, katoliki svetenik koji je bio na elu Slovenske ljudske stranke. Ova s t r a n k a je u toku drugog svetskog rata dala i s t a k n u t e klerofaiste, kao to su Roman, Lav Rupnik, Marko Natlaen, Miha Krek, Afsenek,
Alojzije Novak i drugi. Kao to su organizacije Slovenske ljudske s t r a n k e u
v r e m e prvog svetskog rata, pod dr Ivanom uteriem i dr K o r o c e m , izvele
veliko nedelo n a r o d n e veleizdaje razbijanjem jedinstva slovenakog n a r o d a
u o t p o r u p r e m a g e r m a n s k o m imperijalizmu, tako su i sada u d r u g o m svetskom ratu, bivi saradnici dr Koroca i njegovi uenici ponovili ovo isto delo
izdaje o d m a h u p o e t k u talijanske okupacije. 1
Centralna linost slovenake reakcije i svih s a r a d n i k a o k u p a t o r a bio je
ljubljanski b i s k u p dr Roman. I on je, kao n e k a d a dr Jegli i dr K o r o e c 1941,
stvorio novo organizaciono arite o k u p l j a n j a svih klerofaistikih e l e m e n a t a
uoi drugog svetskog rata, a u aprilskim d a n i m a 1941. i kasnije u prvim danima okupacije izvrio delo veleizdaje slovenakog naroda, stavljajui se javno i tajno, bez ikakvih o g r a n i e n j a u slubu agresora, o d n o s n o o k u p a t o r a .
Sve to to se negativno d o g a d a l o u a p r i l s k o m ratu 1941. na tlu Slovenije,
kao i kasnije, delo je klerikalizma dr Koroca, koji se kao stari agent Bea i
Rima, sprovodei jezuitsku politiku, decenijama, sve do svoje smrti, b o r i o za
dominaciju Katolike crkve u Jugoslaviji, koristei je, pored ostalog, i za politike svrhe u borbi protiv Beograda. Dr Anton Koroec je posle 1918, k a o
stub slovenake reakcije i dugogodinji m i n i s t a r u n u t r a n j i h poslova, o b i n o
stajao uz sve d v o r s k e reime kralja Aleksandra i kneza Pavla, veto nosei
m a s k u lanog patriotizma. Slovenaki klerikalizam je uoi d r u g o g svetskog
rata p r e r a s t a o u klerofaizam, a 1941. godine biskupski d v o r u Ljubljani postao je c e n t a r o k o kojega su se okupljali profaistiki i faistiki e l e m e n t i za

sve v r e m e rata. Zato se slovenaka i a k c i o n a r n a buroazija p o s t a r a l a da, pod

okriljem o k u p a t o r a i Vatikana, forn ira k o n t r a r e v o l u c i o n a r n e , u stvari faistike organizacije Belu gardu i Katoliku akciju, Slovenako n a r o d n o
gibanje, Slovensku legiju., a k a d e m s k i klub Straa itd. Ove b o r b e n e organizacije katolike partije bile su u slubi o k u p a t o r a u borbi protiv Osvobodilne f r o n t e , protiv KP Slovenije, u stvari, protiv svih u d r u e n i h n a p o r a slov e n a k o g n a r o d a za o s l o b o e n j e od faistikog ropstva i tiranije. Sve te organizacije su b l a g o n a k l o n o doekale o k u p a t o r a u prolee 1941. i pruale mu
o t v o r e n u ili prikrivenu p o m o i p o d r k u u okupaciji zemlje.
Poluvojna organizacija Zdruenje bojcev Jugoslavije - Boj pojavila se
u Sloveniji kao oslonac e s t o j a n u a r s k o m reimu. Ova organizacija bivih boraca za u j e d i n j e n j e jugoslovenskih n a r o d a postala je u d r u i v a n j e m organizacija Zveza slovenskih vojakov i Zveza bojevnikov, ija je politika aktivnost bila u s m e r e n a na utvrivanje narodnog i dravnog jedinstva. Tek u dec e m b r u 1933. dolo se je do nove organizacije Boj - sa o s n o v n i m z a d a t k o m
da deluje na irenju ideja 6. januara. U j a n u a r u 1934. f o r m i r a n j e Centralni
izvrni o d b o r kao vrhovni organ pokreta.
Ovaj politiki pokret bio je organizov an u 250 optina, m a d a je i m a o uticaj na z n a t n o irem p o d r u j u u Sloveniji. Ponekad, zbog kritikog stava prema reimu i nekim p r e d s t a v n i c i m a na s l o v e n a k o m p o d r u j u , Boj je p o e o
dobijati pristalice u n a r o d u . Pokret je vec bio do 1934. razvio svoju delatnost
na itavom d r a v n o m p o d r u j u , p r i m a j u i p o m o od vladajueg reima, zalaui se za vladavinu p o t e n e i jake r u k e i stavljajui se na raspoloenje kralju.
Kasnije je vodstvo Boja p o t p a l o pod uticaj klerikalaca i time se udaljilo
od zvanine dravne politike.
Pod pritiskom b a n a Draga Maruia, Boj se m o r a o opredeliti bilo za
njega ili za Koroca. Vodstvo Boja se izjanjavalo d a j e v a n s t r a n a k a organizacija i da se ne moe prikljuiti n i j e d n o j politikoj stranci. Usled m e u sobnih o p r e n i h politikih stavova, Boj se kasnije p o c e p a o u dve antagonistike g r u o e koje su iezle posle 1935. godine sa politike pozornice. Postojale su i dve glavne nacistike organizacije folksdojera - Steierischer
H e i m a t b u n d (tajerski d o m o v i n s k i savez) i K a r n t n e r b u n d (Koruki
d o m o v i n s k i savez). tajerski d o m o v i n s k i savez se, od svog osnivanja 1940.
godine, isticao kao aktivan p r o p a g a t o r nacionalsoci jalizma u Jugoslaviji, kao
i Kartnerbund u jugoslovenskom delu Koruke. Posle o k u p a c i j e Jugoslavije 1941, o b e ove organizacije su istupale kao poluzvanini sprovodnici nemakog o k u p a c i o n o g sistema i n e m a k o g o k u p a t o r s k o g t e r o r i z m a na ovom slov e n a k o m podruju. One su razvile ivu akciju za integriranje ovog dela Slovenije s n e m a k i m Rajhom. 2
Katolika akcija, organizacija u n u t a r katolike crkve, nastala je kao
protivtea radnikim p o k r e t i m a . Ona mobilise katolike-laike da sarauju sa
klerom u hijerarhijskom apostolatu katolike crkve, s ciljem da ostvaruje
zadatke i ciljeve koje postavljaju stareine katolike crkve. Njen je glavni cilj
bio da u s m e r i politiku aktivnost katolika u pojedinim z e m l j a m a sa politikim ciljevima rimske kurije. Utemeljena je na n a j r e a k c i o n r n i j i m shvatanjima s r e d n j e g veka.
U p r e d r a t n o j Jugoslaviji Katolika akcija je bila aktivan p r o p a g a t o r ovinizma, separatizma i ultranacionalizma. verske netrpeljivosti i jedan od

glavnih o s l o n a c a f a i s t i k o - n a c i s t i k e ideologije i agresije u t o k u d r u g o g svetskog rata. 3

NAPOMENE
' Viktor Novak. Magnum Crimen. Zagreb, 1948, str. lOfcO.
1
Dr F e r d o Culinovi, Okupatorska podjela Jugoslavije. Vojno izdavaki zavod. Beograd.
1970, str. 104.
3

Enciklopedija Jugoslavije, tom 4. Zagreb, 1959, str. 157.

FEDERALISTICKO - SEPARATISTIKE
ORGANIZACIJE U CRNOJ GORI

Posle u j e d i n j e n j a C r n e G o r e sa S r b i j o m 1918. g o d i n e u n e k i m o b l a s t i m a C r n e
G o r e p o s t o j a o j e s e p a r a t i s t i k i p o k r e t zelenaa ( u g l a v n o m p r i s t a l i c e k r a l j a
Nikole) koji je u p r v i m p o s l e r a t n i m g o d i n a m a uivao p o d r k u z v a n i n e Italije
i V a t i k a n a , ali se posle z a k l j u e n j a R a p a l s k o g u g o v o r a u g l a v n o m ugasio. Federalistika stranka, u ijim je r e d o v i m a bilo s e p a r a t i s t i k i h s t r u j a n j a , zasnivala je svoju politiku na f e d e r a l i s t i k o m u r e e n j u n o v e drave. P o t o su sve
o s t a l e pristalice g r a a n s k i h p a r t i j a ( R a d n i k a l n e , D e m o k r a t s k e i Z e m l j o r a d nike), tzv. bjelai, bili izraziti p r e d s t a v n i c i u n i t a r i s t i k o g u r e e n j a i ujedin j e n j a , to je i z m e u o v i h d v e j u g r u p a u p r v i m p o s l e r a t n i m g o d i n a m a v o e n a
estoka politika borba.1
U p r e d v e e r j e d r u g o g s v e t s k o g r a t a klasna i n a c i o n a l n a b o r b a i na podruju C r n e G o r e d o b i j a l a je n a j r a z n o v r s n i j e o b l i k e . Posle 1935. S e k u l a Drljevi j e o b n o v i o a k t i v n o s t F e d e r a l i s t i k e s t r a n k e s a s e p a r a t i s t i k i m ciljevima,
ali bez n e k o g n a r o i t o g u s p e h a , j e r je snani r e v o l u c i o n a l n i p o k r e t sa KPJ na
elu p r e u z e o v o d e u p o l i t i k u ulogu.
Posle o k u p a c i j e Albanije 1939. faistika Italija je j a k o m p o l i t i k o m i diverzantskom delatnosti pogodovala jaanju separatistikog pokreta u Crnoj
Gori. Uviajui t a k v u o p a s n o s t u Biltenu O d e l j e n j a za d r a v n u zatitu Min i s t a r s t v a u n u t r a n j i h poslova Kraljevine lugoslavije za juli 1939. k o n s t a t o v a no je: Na t e r i t o r i j i Z e t s k e b a n o v i n e , a poglavito u s r e z o v i m a : c e t i n j s k o m , bars k o m i p o d g o r i k o m , u p o s l e d n j e v r e m e u p o r n o se iri vest o s k o r o m izdvaj a n j u C r n e G o r e od Jugoslavije i o d o l a s k u c r n o g o r s k o g p r i n c a na p r e s t o sam o s t a l n e C r n e Gore. P o d r u n i m u p r a v n o - p o l i c i j s k i m v l a s t i m a s a t e r i t o r i j e
preanje Crne Gore nareeno je da preduzmu potrebne m e r e i bezuslovno
na s v o m e p o d r u j u s p r e e i o n e m o g u e s v a k u s e p a r a t i s t i k u a k c i j u i suzbiju
sve a l a r m a n t n e i t e n d e n c i o z n e vesti k a o i da p r o t i v u o d g o v o r n i h lica najhitnije i n a j s t r o i j e p o s t u p a j u po z a k o n u . 2
K o m u n i s t i k a p a r t i j a u C r n o j Gori p r e d u z e l a je m e r e da suzbije o v u italijansku p o l i t i k u . U s v o m e p r o g l a s u p o d n a s l o v o m B r a o seljaci, r a d n i c i , graani i ostali r o d o l j u b i C r n e Gore, sa p o t p i s o m C r n o g o r s k a o m l a d i n a , ukazuje n a s i s t e m a t s k u d e l a t n o s t n e k i h s e p a r a t i s t i k i h g r u p a (Stevan Popovi). 3
Zbog p o j a a n e italijanske p r o p a g a n d e u C r n o j Gori i M a k e d o n i j i , CK KPJ
uputio je Crnogorcima i Makedoncima sledeu poruku:
Od p o s t a n k a ove d r a v e o vaim se n a c i o n a l n i m p r a v i m a nije v o d i l o ra u n a . Ova p r a v a m o e t e osvojiti s a m o u z a j e d n i k o j b o r b i sa o s t a l i m narodi-

 O V I N I S T I K E , S E P A R A T I S T I K E I N E P R I J A T E U S K E ORGANIZACIJE U JUGOSLAVIJI

183

ma Jugoslavije za d e m o k r a t i z a c i j u i n a c i o n a l n u slobodu, u b r a t s k o m sporaz u m u sa njima. Zato se ne d a j t e zavesti o b e a n j i m a italijanskih agenata jer oni
s p r e m a j u ropstvo i v a m a i svim n a r o d i m a Jugoslavije. 4
D a j e Italija uoi agresije na Jugoslaviju r a u n a l a na p o d r k u c r n o g o r s k e
Federalistike stranke, vidi se iz sledeeg pisma koje je italijanski poslanik u
Beogradu 15. VI 1940. uputio italijanskom konzulu u Dubrovniku:
Ova teka politika i e k o n o m s k a situacija mogla bi se u s p e n o iskoristiti za nae p r o p a g a n d n e svrhe. Verovatno nee biti teko u ovakvoj tekoj situaciji pridobiti za nae ciljeve nezadovoljne Crnogorce, naroito kad se zna
da faistika Italija ima u C r n o j Gori jo od ranije prilian b r o j simpatizera
tzv. crnogorskih federalista. 5
Posle 27. m a r t a 1941. Italijani su nastojali da stignu u Crnu Goru pre Nemaca. Posle k r a t k o t r a j n o g april^kog rata, 17. aprila 1941. crnogorski separatisti (na elu sa Sekulom Drljeviem) formirali su Privremeni administrativni
crnogorski komitet, sa z a d a t k o m uspostavljanja s a m o s t a l n e c r n o g o r s k e drave pod okriljem Italije. Ve 19. aprila izaao je prvi b r o j Glas Crnogorca sa
separatistikom p a r o l o m ivjela s l o b o d n a Crna Gora, a tih d a n a tzv. Komitet za osloboenje Crne Gore, koji je obrazovala j e d n a izdajnika g r u p a vodeih
linosti Federalistike stranke, sveano je doekala ulazak italijanskih t r u p a
na Cetinje. 6
O d m a h posle o k u p a c i j e vodstvo Federalistike stranke, na elu sa Sekulom Drljeviem i Saviem Markoviem - Stedimlijom, povezalo se sa Paveliem i stavilo se u slubu agresora, ukazujui mu p o m o u uspostavljanju
o k u p a c i o n o g sistema. Trinaestojulski ustanak c r n o g o r s k o g naroda, na elu
sa KPJ, p r e s e k a o je sve n a d e o k u p a t o r a i d o m a i h izdajnika 7
NAPOMENE
'

Dr Dimitrije Dimo Vujovi, Ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom. Titograd. 1962, str. 409-469.

Dr. R Pajovi, Kontrarevolucija u Crnoj Gori 1941-1945. Obod. Cetinje. 1977. str. 17-30.

Arhiva Istorijskog instituta Titograd. V - l ^ / 3 9 , Bilten za dravnu zatitu Min. unutranjih poslova, juli 1939.
6

AUT, III, 2-41 (39).

Arhiva istorije radnikog p o k r e t a Srbije (AIRPS). br. 7616/11. 1-4 1939).

Istorijski zapisi br. 2. Titograd, 1961, str. 275-277.

BHATPE11IHA M A K E A O H C K A
P E B O A V U . H O H E P H A O P r A H H 3 A U H J A (BMPO)

Vnatrena m a k e d o n s k a r e v o l u c i o n a r n a organizacija (VMRO) o s n o v a n a je

1893. godine u Solunu, sa z a d a t k o m da o r u a n o m i politikom b o r b o m protiv
turskog f e u d a l n o g teroristikog reima obezbedi a u t o n o m i j u Makedonije.
Dve godine kasnije, pod pokroviteljstvom bugarskog dvora, u Sofiji je formiran Vrhovni makedonski komitet (vrhovisti) koji je svoje lanove ubacivao
u VMRO i njegov Centralni komitet, s n a m e r o m da ovu organizaciju potini

uticaju bugarskog dvora radi prikljuenja Makedonije Bugarskoj. Tako se u

VMRO, pored n a p r e d n o g , r e v o l u c i o n a r n o g krila organizuje i vrhovistiko
desno krilo, koje p o d i m e n o m VMRO vri teroristike akcije i a t e n t a t e protiv linosti koje su im se suprotstavljale. Na elu ove teroristike organizacije,
koja je postojala do kraja drugog svetskog rata, nalazio se Vano Mihailov.'
O d m a h posle poraza Bugarske u prvom svetskom ratu t r i u m v i r a t Aleks a n d r o v - P r o t o g e r o v - C a u l e v pristupio je obnovi VMRO, a n e p o s r e d n o posle
Versajskog mira 1919. Bugarska i Maarska postaju posluni i n s t r u m e n t italijanske imperijalistike politike u borbi protiv n o v e jugoslovenske drave.
Tada poinje da se stvara velika zavera protiv Kraljevine SHS. u kojoj e
VMRO, kao o r u e velikobugarske politike i o s v a j a k e politike velikih imperijalistikih sila, imati znaajnu ulogu sve do kraja d r u g o g svetskog rata. Zato
se ona, posle obnove, ve 1919. godine, p r e k o stranih d i p l o m a t s k i h predstavnika u Bugarskoj, povezala sa italijanskom i m a a r s k o m vladom i separatistikim p o k r e t i m a : hrvatskim e m i g r a n t i m a u Beu: F r a n k o m , Pereviem i Sarkotiem, c r n o g o r s k i m federalistima u Carigradu, Perom Vukoviem, Vuerakovicem i d r u g i m a i albanskim g r u p a m a u cilju organizovanja antijugoslovenske diverzantske akcije. I pored u n u t r a n j i h razmirica i neslaganja, VMRO
je do 1926. delovala v e o m a agresivno i teroristiki na p o d r u j u Makedonije,
uz n e p r e k i d n u j a v n u ili tajnu p o d r k u zvanine b u g a r s k e vlade (naroito posle o b a r a n j a S t a m b o l i s k o g 1923) i stalno uplitanje velikih sila u makedonsko pitanje p r e k o Bea). Razume se, vlada Kraljevine S H S se t o m e energino suprotstavljala ne birajui sredstva. Zato je M a k e d o n i j a postala s t a l n o poprite malog rata, u k o j e m u je najvie s t r a d a o neduni m a k e d o n s k i narod.
Dolaskom Vane Mihailova 1926. na elo VMRO znatno je p o o t r e n a teroristika aktivnost u Makedoniji. I p o r e d zajednikog d e m a r a Male Antante
u avgustu 1926. kojim se od Bugarske trailo da rasturi M a k e d o n s k i komitet,
aktivnost VMRO se nije smanjila. A kada je iste g o d i n e sklopljen pakt izmeu
Italije i Albanije (u stvari uspostavljen p r o t e k t o r a t Italije nad Albanijom), u
Sofiji je o t p o e l a nova velika k a m p a n j a protiv Kraljevine SHS, s m a t r a j u i da
je tim p a k t o m Kraljevina S H S izolovana i d o v e d e n a u vrlo teak poloaj, t a k o
da su stvoreni povoljni uslovi za ostvarivanje bugarskih pretenzija na Makedoniju. Poto je VMRO znatno pojaala svoju aktivnost u obliku p o j e d i n a n i h
a t e n t a t a i ubistava, vlasti Kraljevine SHS (a kasnije i Kraljevine Jugoslavije)
su primenjivale teke represalije protiv m a k e d o n s k o g stanovnitva koje je velikim rtvama u krvi i imovini plaalo suparnitvo velikosrpskog i velikobugarskog ovinistikog ekspanzionizma. (Videti Prilog 1 - S t a n j e u Makedoniji
i na Kosovu).
Raznovrsna delatnost VMRO, koja se od obine t e r o r i s t i k e organizacije
pi-etvorila u snaan politiki i n s t r u m e n t povezan sa m n o g i m c e n t r i m a u Evropi, rezultat je, p o r e d ostalog, izvanredne vetine i u p o r n o s t i n j e n o g voe
Vane Mihailova. Nastojei da za ostvarenje svojih planova p r i d o b i j e i m l a d u
m a k e d o n s k u inteligenciju, on u mnogim e v r o p s k i m g r a d o v i m a stvara Ml'adeku m a k e d o n s k u tajnu revolucionarnu organizaciju (MMTRO). Meutim,
posle ubistva Protogerova i drugih krvavih o b r a u n a izmeu dva t a b o r a u vrhovima organizacije, aktivnost VMRO na t e r e n u poela je da o p a d a posle
1932. godine.
Zbog m e u s o b n o g razraunavanja u taboru makedonstvujuih i anglofrancuske intervencije u Sofiji, bugarska vlada poela je da m e n j a svoj o d n o s
p r e m a VMRO, a i b u g a r s k a javnost je bila nezadovoljna n j e n i m r a d o m . Bu-

garska buroazija, koja se g o d i n a m a nadala da e p r e k o ove organizacije uspeti da ostvari p r i s a j e d i n j e n j e V a r d a r s k e M a k e d o n i j e B u g a r s k o j sve je vie
uviala da njeni m e t o d i ne o d g o v a r a j u p o s t a v l j e n o m cilju. Na taj nain, umesto da koristi Bugarskoj. VMRO je postala nezgodna za Sofiju i njenu politiku.
Sve ei protesti b e o g r a d s k e vlade i pritisak z a p a d n o e v r o p s k i h buroaskih
krugova na b u g a r s k u vladu zbog nove serije atentata, prinudili su b u g a r s k u
vladu K i m o n a Georgijeva i D a m j a n a Veleva da 1934. raspusti VMRO. Vano
Mihailov je e m i g r i r a o n a j p r e u Tursku, a zatim u Varavu. Tada se saznalo da
je italijanska vlada davala Vani Mihailovu 10 miliona leva godinje i da je
snabdevala VMRO o r u j e m i o p r e m o m . Time je p r i v r e m e n o p r e s t a l o dejstvo
VMRO u V a r d a r s k o j Makedoniji.
Da bi ostvarila p r i s a j e d i n j e n j e V a r d a r s k e M a k e d o n i j e B u g a r s k o j VMRO
je pod vodstvom T o d o r a Aleksandrova, Aleksandra Protogerova i Vane Mihailova traila da se povee i k o o r d i n i r a svoj rad sa svim spoljnim i unutranjim neprijateljima Jugoslavije. Tako je 20. aprila 1929, prilikom p o s e t e Pavelia i Pereca Bugarskoj, dolo do s p o r a z u m a izmeu Vane Mihailova i Pavelia da se organizuje teroristika akcija na jugoslovenskoj teritoriji i da se
stvore nezavisne drave - H r v a t s k a i M a k e d o n i j a - s tim da H r v a t s k a uspostavi granicu na Drini i da ove dve nove drave - u interesu definitivnog mira
na Balkanu - svoje granice p o m a k n u tako da d o u do n e p o s r e d n o g susedstva p r e k o Sandaka i Kosova. Pored toga, voe ovih teroristikih organizacija su se saglasili da s t u p e u k o n t a k t s Albanijom, stavljajui joj u izgled proirenje svojih granica u pravcu njenih etnikih aspiracija p r e m a severu, no
ne na tetu C r n o g o r a c a i M a k e d o n a c a . Koordinacija i o s t v a r e n j e aktivnosti
ovih organizacija imalo se izvoditi pod okriljem i zatitom Italije i uz p o d r k u
Maarske. Ovim s p o r a z u m o m p r e d v i e n a je i raznovrsna politiko-propag a n d n a d e l a t n o s t u svim z a p a d n o e v r o p s k i m d r a v a m a i c e n t r i m a , a s a r a d n j a
ovih organizacija funkcionisala je v e o m a u s p e n o za sve v r e m e do aprilskog
s l o m a Jugoslavije 1941. godine. 2
Posle ubistva kralja Aleksandra 9. o k t o b r a 1934. u Marseju,
F r a n c u s k a istrana s l u b a u b r z o je u s t a n o v i l a poinitelje. A t e n t a t o r . . . n a v o d n o je
nosio t e t o v i r a n e o z n a k e U n u t r a n j e m a k e d o n s k e r e v o l u c i o n a r n e organizacije (VMRO), i po
t o m e s e zakljuilo d a j e p r i p a d a o ovoj organizaciji . . . a t e n t a t o r j e bio neki Vlada Georgijev
C e r n o z e m s k i . te je kao lini o f e r Vane Mihailova. j e d n o g od p r o f a i s t i k i h p r v a k a t a d a
u VMRO, bio p o s r e d n i k i veza i z m e u Vana Mihailova i Ante Pavelia. u s t a k o g poglavnika. K o n a n o je istraga u t v r d i l a d a j e a t e n t a t o r prije d o l a s k a u F r a n c u s k u b o r a v i o n e k o
v r i j e m e u M a a r s k o j , gdje je (u e m i g r a n t s k o m logoru Janka pusta) p o u a v a o u s t a e u izv r e n j u a t e n t a t a .. istraga je n a d a l j e ustanovila i to da a t e n t a t o r nije bio sam. ve da je bio
pri izvrenju d j e l a u vezi s j e d n o m g r u p o m s a u e s n i k a , te da a t e n t a t nije u s p i o u Marseju,
imala je d r u g a g r u p a z a v j e r e n i k a (ustae) izvriti a t e n t a t na kralja u Parizu.
Kasnija istraga p o v o d o m log a t e n t a t a u s t a n o v i l a je povezanost a t e n t a t o r a s faistikom Italijom . . . '

N e p o s r e d n o pre aprilskog rata, VMRO Vane Mihailova je, po direktivama njenih imperijalistikih g o s p o d a r a iz Rima, Berlina i Sofije, p o n o v n o - u z
m a s o v n u p r o p a g a n d u - razvila svoju teroristiku aktivnost na p o d r u j u Vard a r s k e Makedonije. Tako su ubrzo oivele ranije veze i m r e a pijunsko-diverzantske delatnosti. Iako je Mihailov bio napustio svoj raniji s t a v - d a Makedoniju t r e b a prisajedinici B u g a r s k o j - j e r je uoi drugog svetskog rata ra u n a o d a e p o m o u N e m a k e uspeti a f o r m i r a m a k e d o n s k u dravu koja b i
stajala pod n e m a k i m p r o t e k t o r a t o m , ipak su ondanji vladajui krugovi iz
Sofije b l a g o n a k l o n o odobravali ovu novu teroristiko-diverzantsku aktivnost

VMRO, r a u n a j u i da e im ona olakaati i ubrzati o k u p a c i j u m a k e d o n s k e teritorije. Zato je i razumljivo to je j e d a n d e o m a k e d o n s k o g stanovnitva, pod

snanom presijom straha, t e r o r a i p r o p a g a n d e u d a n i m a aprilskog r a t a pruio
p o m o organizaciji VMRO u s l a m a n j u o t p o r a j u g o s l o v e n s k e vojske i brzoj
okupaciji zemlje. 4
U izvetaju taba granine trupe Pov. . Ob. br. 3067 od 26. novembra 1940.
godine, izmeu ostalog, kae se a lanovi VMRO,
po svoj prilici uz pristanak (bugarskih) vladinih krugova, o t p o i n j u ve d o s t a otvoreno svoju akciju u cilju teritorijalnih zahteva . . p r e m a G r k o j i Jugoslaviji. P r e m a dobivenim podacima, Vano Mihailov je p o e t k o m n o v e m b r a k r a t k o v r e m e b o r a v i o u Italiji da bi
dobio pomo za izdravanje jednog m a k e d o n s k o g o d r e d a sa a l b a n s k e teritorije u pravcu
grke granice, koji bi se p o p u n j a v a o grkim Makedoncima. Neki f u n k c i o n e r i VMRO su, takoe. p o e t k o m n o v e m b r a posetili italijanskog poslanika u Sofiji i ponudili mu s a r a d n j u
ovog o d r e d a , iji bi lanovi bili pasoima r e d o v n o p r e b a e n i u Italiju, ali izgleda da je italijanski poslanik to o d b i o sa zahvalnou.

Dalje se u izvjetaju kae da tom akcijom r u k o v o d i p r e d s e d n i k Makedonskog n a u n o g instituta p r o f e s o r Nikola Stojanov, koji se p r i p r e m a da p u t u j e
u Maarsku, N e m a k u i Italiju, da bi za ovaj p o k r e t p r i k u p i o n o v a n a sredstva. Sem toga, sofijski studenti i lanovi raznih rodoljubivih organizacija
priredili su 15. n o v e m b r a d e m o n s t r a c i j e u Sofiji, a pred italijanskim i nemakim poslanstvima odrani su govori, u kojima su Nemci i Italijani nazivani
spasiocima zemlje, dok je masa klicala Oslobodite n a m Makedoniju, a
uli su se i poklici protiv Jugoslavije. 5
U m a r t u 1941. italijanska vlada je dala 12 miliona lira r u k o v o d s t v u VMRO
za dizanje p o b u n e u Makedoniji, s tim da se ova akcija s i n h r o n i z u j e sa akcij a m a ustakog p o k r e t a u Hrvatskoj. Ovoj odluci je p r e t h o d i o s a s t a n a k Artuk o v i - k a t r o v u Beu f e b r u a r a 1941. godine. 6

NAPOMENE
1

AR 1941. ZD. I. dok 321. s t r 944-947. prim. 2; AVII. F-17. reg. br. 56/3-1, k. 36.

Voina enciklopedija. / izdanje, t o m 10, Beograd, 1967, str. 292

Ferdo Culinovi. Jugoslavija izmeu dva rata, II, str. 66.

Vojna enciklopedija, I izdanje, tom 10

AR 1941, ZD. I, dok 321, str 944-947; AVII, F-17. reg. br. 56/3-1, k. 36.

str. 292.

AVII, reg br 26/4-1. k 1

MAARSKE FAISTIKE I IREDENTISTIKE ORGANIZACIJE

Nezadovoljna o d r e d b a m a Trijanonskog ugovora o m i r u 1919. M a a r s k a je

o d m a h posle svretka prvog svetskog rata bila neprijateljski r a s p o l o e n a prema n o v o s t v o r e n o j drav i - Kraljevini SHS. Zato se u Bakoj, B a r a n j i i Banatu
razv ija ovinistika p r o p a g a n d a m e u m a a r s k i m ivljem, osnivaju se razna
m a a r s k a drutva i pokreti koji deluju po d i r e k t i v a m a iz B u d i m p e t e . Tako,
Nepker - k u l t u r n o nacionalno udruenje, radi odravanja m a a r s k o g duha,
t a m p a list Napio. M a a r s k a revizionistika p r o p a g a n d a n e p r e k i d n o raste,

naroitu posle dolaska nacista na vlast u N e m a k o j 1933. godine. Radio-propaganda iz M a a r s k e postaje vrlo aktivna, a katoliki svetenici, koji su bili
politiki privreni m a a r s k o j manjini, efikasno su delovali po selima i gradovima.
Uoi drugog svetskog rata u krilu m a a r s k e m a n j i n e javljaju se razne faistike organizacije, kao: Leventa, Maarski kulturni savez, Partija strelastin krstova (Nviaskreresztes part), Rimokatoliki krug i druge, koje
u d a n i m a aprilskog sloma Kraljevine Jugoslavije postaju realizatori maarske o k u p a t o r s k e politike. U tom je naroito bio aktivan Maarski kulturni
savez.
Deo m a a r s k e m a n j i n e u Vojvodini negovao je ideju o Velikoj Maarskoj, koja bi, pored m e t r o p o l e , obuhvatila Slavoniju, Srem, Banat, Baku i
Baranju, M e u m u r j e i P r e k o m u r j e , pa je u d a n i m a aprilskog rata eljno oekivao m a a r s k e t r u p e i s a b o t a a m a i diverzijama, a p o s e b n o p r o p a g a n d o m ,
inio sve da olaka i ubrza njihov dolazak. I, zaista, ve 12. aprila tenje ma a r s k o g revizionizma bile su ostvarene - u l a s k o m m a a r s k e vojske u Vojvodinu. Ona je o d m a h po ulasku u Baku i Baranju, tj. ve 14. aprila, o t p o e l a
da unitava s r p s k o i jevrejsko stanovnitvo. Uz p u n u p o m o i p o d r k u faistikih organizacija m a a r s k e nacionalne m a n j i n e nastalo je hapenje, zlostavljanje i u b i j a n j e srpskog, c r n o g o r s k o g i jevrejskog stanovnitva, a n a r o i t o
onih koji su doseljeni u ove oblasti posle 1918. godine. U p o r e d o sa masovnim
t e r o r o m s p r o v e d e n a je i deportacija, tako da je do 25. aprila iseljeno p r e k o
10.000 stanovnika, najvie iz n o v o s a d s k o g sreza. U tim zloinskim akcijama,
faistike organizacije m a a r s k e nacionalne m a n j i n e imale su p r v o r a z r e d n u
ulogu. (Zbornik, Zloini okupatora u Vojvodini 1941-1944, Novi Sad. 1946, str.
68-93, 74, 52-67; Arhiva VII, k. 171-a, reg. br. 5/1).

ALBANSKE IREDENTISTIKE ORGANIZACIJE

Albanija je u sklopu tzv. istonog pitanja jo od poetka ovoga veka bila interesna sfera evropskih velikih sila u njihovim imperijalistikim planovima
na Balkanu, a u j u g o z a p a d n i m oblastima Kraljevine SHS - na Kosovu, u Metohiji i z a p a d n o j M a k e d o n i j i - o d m a h posle 1918. pojavio se iredentistiki pokret. Zato je velikosrpska buroazija n a j b r u t a l n i j i m m e t o d a m a povela estoku b o r b u protiv a l b a n s k e iredente. U tom cilju na Kosovu i u Metohiji formirala je s t r a n k u begova i bogatih graana albanske narodnosti Demijet. Ona
je neto s t r a h o m i t e r o r o m , a neto p o d m i u \ u n | e m j e d n o g dela f e u d a l n o g begovskog e l e m e n t a a l b a n s k e manjine, u tom p o d r u j u sprovodila politiku kolonizacije i o d n a r o a v a n j a a l b a n s k o g ivlja i o d u z i m a n j e m zemlje u korist kolonista bez ikakve n a k n a d e . Kolonisti s r p s k e i c r n o g o r s k e n a r o d n o s t i bili su
povlaeni, a pripadnici a l b a n s k e m a n j i n e takorei nisu imali nikakvih prava
i slobode. Sem toga, etnici i drugi srpski ovinistiki elementi vrili su teka
nasilja nad albanskim ivljem na Kosovu, u Metohiji i z a p a d n o j Makedoniji. 1
Na razvoj albanskog i r e d e n t i z m a u p o s l e r a t n o m p e r i o d u veliki uticaj
imalo je nestabilno u n u t r a n j e politiko stan je u s a m o j Albaniji. Do 1926, Ahmet beg-Zogu, dok je bio veran Beogradu, nije davao javnu p o d r k u iredentistikoj delatnosti Albanaca za izdvajanje iz Kraljevine S H S i prikljuenje Albaniji. Meutim, situacija se izmenila im je Ahmet beg-Zogu 1926. sa Italijom
zakljuio tzv. Tiranski pakt. Od toga m o m e n t a italijanska vlada snano i nep-

r e k i d n o p o m a e albanski iredentizam na tetu Jugoslavije, n a r o i t o od ulaska

italijanskih t r u p a u Albaniju 7. aprila 1939. g o d i n e do aprilskog s l o m a 1941,
pa i kasnije u toku o k u p a c i j e - do k o n a n o g o s l o b o e n j a Jugoslavije 1945.
Albansko poslanstvo u B e o g r a d u i albanski konzulat u Skoplju postali su
centri za p o m a g a n j e i p o d s t i c a n j e a l b a n s k e iredente, n a r o i t o m e u studentima a l b a n s k e n a r o d n o s t i koji su osnovali svoje t a j n o u d r u e n j e Besa. Cilj
ovog u d r u e n j a i aktivnosti a l b a n s k o g poslanstva i konzulata bio je da se pot k o p a v a n j e m i r u e n j e m Jugoslavije pripoje Kosovo i Metohija i d e o Makedonije a l b a n s k o j dravi. Ubrzo je Besa obuhvatila i m n o g e d r u g e a l b a n s k e
intelektualce koji su se nalazili u dravnoj slubi, pa i u j u g o s l o v e n s k o j vojsci.
Besa je izvravala uglavnom o n e zadatke koje je italijanska vojno-obavetajna sluba, p r e k o a l b a n s k o g poslanstva u Beogradu, postavljala rukovodstvu ove organizacije. Tako je a l b a n s k a i r e d e n t a ve 1927. postala instrum e n t za o b a v e t a j n u slubu i diverzije u s m e r e n e protiv integriteta Kraljevine
SHS, a kasnije protiv Kraljevine Jugoslavije i protiv N a r o d n o o s l o b o d i l a k o g
pokreta, sve do sloma Italije 1943. godine. Do t a d a je italijanska vlada rukovodila c e l o k u p n o m o b a v e t a j n o m , a g e n t u r n o m i d i v e r z a n t s k o m slubom du
jugoslovenske granice p r e k o svojih specijalnih c e n t a r a postavljenih na alb a n s k o j i delom na jugoslovenskoj teritoriji. Italijansko poslanstvo u Beogradu d o b r o je plaalo lanove organizacije Besa, sa z a d a t k o m da na Kosovu
i u Metohiji organizuju ilegalne ete, 2 koje bi u t r e n u t k u n a s t u p a n j a jugoslovenske krize (mislilo se na izbijanje italijansko-jugoslovenskog rata) doekale italijansku vojsku i diverzantskim a k c i j a m a u pozadini jugoslovenskih
t r u p a omoguile joj lako i brzo n a p r e d o v a n j e . Pored toga, Besa je imala zadatak da p o p u l a r i e Italiju na Kosovu i u Metohiji i p r i p r e m i stanovnitvo alb a n s k e nacionalnosti da u d a t o m t r e n u t k u d o e k a italijansku vojsku kao oslobodioce. I zaista, njeni lanovi su na Kosovu i Metohiji formirali o r u a n e
g r u p e koje su posle dolaska italijanske vojske na ovu teritoriju poele da pale
naseljenika sela i p r o t e r u j u naseljenike. Organizovali su i velike manifestacije za doek italijanskih t r u p a i ukljuile se o d m a h u o k u p a t o r s k i a p a r a t .
Uoi n a p a d a faistikih a g r e s o r a na Jugoslaviju u prolee 1941. zapostavljena. obespravljena, nacionalno ugnjetavana, e k o n o m s k i e k s p l o a t i s a n a i pot p u n o osiromaena albanska manjina, a i pod uticajem inostrane propagande,
bila je s k o r o sva o b u h v a e n a i r e d e n t o m , tako da je u toku aprilskog rata najveim delom stala na s t r a n u agresora. Ona je, kao b l a g o v r e m e n o organizovana peta kolona, razorno dejstvovala na f r o n t u i u pozadini jugoslovenskih
t r u p a i time ubrzavala njihov slom u rasulo. Za v r e m e o k u p a c i j e Jugoslavije
m n o g e ultra-ovinistike organizacije albanske i r e d e n t e su, pod okriljem faistike Italije, u p o t p u n j a v a l e sistem okupacije, pruajui p u n u p o d r k u okupatoru. naroito u borbi protiv N a r o d n o o s l o b o d i l a k o g p o k r e t a Jugoslavije.
U t o m e su se n a r o i t o isticale organizacije Besa i Bali K o m b e t a r (Bali
kombetar), koje su se zalagale za stvaranje Velike Albanije, tj. za p r i k l j u e n j e
Kosova, Metohije i z a p a d n e M a k e d o n i j e Albaniji.
Bali k o m b e t a r (Nacionalni front), nacionalistiki pokret u Albaniji, datira od 1939. godine, sa o s n o v n i m z a d a t k o m o s l o b o e n j a zemlje od Italijana.
No. kako je p r o g r a m o m bilo o b u h v a e n o i uspostavljanje Velike Albanije prikljuenjem Kosova i Metohije, delova M a k e d o n i j e i Crne Gore, b o r b a protiv
k o m u n i z m a i slino, ovaj pokret je zauzeo neprijateljski stav p r e m a Jugoslaviji ve prv ih d a n a posle njenog sloma, a kasnije, posle neuspelih p r e g o v o r a
o saradnji, i protiv NOP-a Albanije. Sa Italijanima je saraivao poluprikrive-

no, sa N e m c i m a otvoreno. Kapitulaciju bive Jugoslavije je d o e k a o oduevljeno, s m a t r a j u i je povoljnom prilikom da o t p o n e s t v a r a n j e Velike Albanije.
Uz p o d r k u o k u p a t o r a , polovinom aprila 1941. godine organizovao je b a n d e
za p r o t e r i v a n j e sa Kosova i Metohije naseljenika Srba i Crnogoraca. Poto su,
p r o i r e n j e m italijanske o k u p a c i o n e zone, ovi krajevi prikljueni Albaniji, Italijani su od najovinistikijih e l e m e n a t a , radi pojaanja svoje vlasti, organizovali policijske, a zatim i razne poluvojnike d o b r o v o l j a k e formacije. Ove formacije su u poetku terorisale m i r n o stanovnitvo, a kasnije su sluile za uvanje granica Albanije i b o r b u protiv NOV u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji,
na Kosovu i Metohiji. 3
NAPOMENE:
' Videti Prilog I - Slanje u Makedoniji i na Kosovu.
Na primer, albanski iredentistiki Kosovski komitet' organizovao je tzv. kaake ete
u Jugoslaviji, naroito u 1940. godini (AR 1941. ZD. I. dok. 237, str. 698, prim. 2).
3

Enciklopedija Jugoslavije. I. Zagreb, 1955, str

301-302

NEMAKA MANJINA (FOLKSDOJCERI) I

NJIHOVE ORGANIZACIJE

N e m a k a nacionalna m a n j i n a je pred drugi svetski rat postala znaajan instr u m e n t politike nacistike Nemake, radi ostvarenja njenih planova za ekspanziju i uticaja na politiki ivot Jugoslavije. Ona je jo od dolaska nacista
na vlast u N e m a k o j 1933. postala o r u e o b a v e t a j n e slube Treeg Rajha, a
n e p o s r e d n o pre p o e t k a aprilskog rata 1941. gotovo u celini se pretvorila u
m o n u organizaciju za sabotae i diverzije. Kao peta kolona, o n a je u martovskim i aprilskim d a n i m a 1941. pruala d r a g o c e n u p o m o n e m a k i m armijama u toku p r i p r e m a i za v r e m e njihove najezde na Jugoslaviju.
Na teritoriji Jugoslavije n e m a k a m a n j i n a je imala etiri grupe: g r u p u u
junoj t a j e r s k o j i rejonu Koevja, g r u p u u Bosni (naseljenu posle o k u p a c i j e
Bosne i Hercegovine 1878), g r u p u u Hrvatskoj i Slavoniji i n a j k o m p a k t n i j u
g r u p u u Vojvodini.
Naseljavanje Nemaca u jugoslovenskim o b l a s t i m a s e v e r n o od Save i Dunava vreno je u skladu sa o s v a j a k o m politikom Bea, u cilju germanizacije
srednjeg Podunavlja i daljeg p r o d o r a p r e m a Jugoistoku. Zato su austrijske
vlasti sve do 1918. favorizovale sve n e m a k e g r u p e na tetu srpskog, hrvatskog i slovenakog n a r o d a . Cak je i vlada Kraljevine S H S posle 1918. dala privilegovan poloaj n e m a k i m m a n j i n a m a , naroito u Vojvodini, da bi suzbila
uticaj m a a r s k e m a n j i n e i p r o h t e v e p o r a e n e M a a r s k e na ove oblasti. Zato
su posle 1918. Nemci u Vojvodini dobili perspektive za n e s m e t a n ivot i razvoj. Blagodarei pri\ ilegovanom poloaju, oni su 1920. u Novom Sadu stvorili
svoju jedinstvenu organizaciju Schwbisch-deutscher Kulturbund (Svapsk o - n e m a k o k u l t u r n o u d r u e n j e - Kulturbund), koja je u politikom, kult u r n o m i p r i v r e d n o m p o g l e d u objedinjavala blizu pola miliona ljudi.

Ta organizacija je p o s t e p e n o postajala m o a n kulturni i politiki f a k t o r

koji e odigrati v e o m a znaajnu ulogu u razbijanju jugoslovenske drave. Ona
je u prvim posleratnim g o d i n a m a imala 115 filijala na teritoriji Vojvodine, gde
je do 1929. izdavala 26 listova na n e m a k o m jeziku (do 1918. na toj teritoriji
nije imala nijednog svog lista), a ve 1933. na teritoriji Jugoslavije bilo je 415
n e m a k i h k u l t u r n o - p r o s v e t n i h drutava.
Nemaka m a n jina u Jugoslavi ji imala je p r e k o 140 preduzea, od kojih 60
b a n k a r s k i h zavoda sa ulozima od p r e k o pola milijarde d i n a r a 1929. godine.
Sem u Sloveniji, o n a u p o e t k u takorei nije imala nijednu o s n o v n u kolu u
kojoj se uilo na n e m a k o m jeziku, jer se na osnovu tzv. Aponijevog kolskog
zakona u svim k o l a m a nastava izvodila s a m o na m a a r s k o m . Meutim, po
p o d a c i m a od m a r t a 1929. u 154 n e m a k e o s n o v n e kole bilo je 570 odeljenja
u kojima je kolske 1929/30. godine 572 n e m a k a uitelja uilo 33. 304 dece.
U to vreme, p o r e d 6 graanskih kola (24 o d e l j e n j a i 721 uenik), Nemci su
imali i gimnaziju u Novom Vrbasu (180 uenika), u kojoj je sva nastava izvo e n a na n e m a k o m jeziku. Stavie, jugoslovenska vlada je 1932. dozvolila da
se otvori uiteljska kola sa n e m a k i m nastavnicima koji nisu bili jugoslovenski podanici. C e l o k u p n a nastava i u g r a a n s k i m k o l a m a t a k o e je izvoena
na n e m a k o m jeziku, a izdravanje kola padalo je na teret drave. U s a m o m
Beogradu, gde tako rei i nije bilo Nemaca, jugoslovenska vlada je 1931. osnovala n e m a k u o s n o v n u i g r a a n s k u kolu, a sledee godine na teritoriji Savske banovine, gde ranije nije postojala nijedna n e m a k a kola, o t v o r e n o je
46 odeljenja na niim i 12 o d e l j e n j a na viim n e m a k i m o s n o v n i m kolama,
u kojima je bilo oko 1400 uenika. Poetkom kolske 1931 /32. godine Nemci
su u Jugoslaviji imali 39 de.jih zabavita, 620 osnovnih i 188 viih osnovnih
kola sa u k u p n o 39. 843. dece. I u verskom pogledu n e m a k a m a n j i n a u Jugoslaviji ouvala je svoj raniji privilegovani poloaj. 1
lako je rad ove organizacije bio zabranjen 1924. i 1929, a u Sloveniji 1934.
i 1936. godine, ona je n e p r e k i d n o politiki aktivno radila i posle d o l a s k a Hitlera na vlast u N e m a k o j 1933. postala i n s t r u m e n t politike Treeg Rajha. Zato
je vrhovno vodstvo n e m a k e Nacionalsocijalistike partije (im je dolo na
vlast) obrazovalo Savet za folksdojere (Volksdeutscher) sa njihovim izvrnim o r g a n o m Vomi (Volksdeutsche Mittelstelle). U o b a ova o r g a n a
bili su o d a b r a n i iskusni i sposobni nacisti iz Hesovog (Hess Rudolf) aparata,
koji su iz Berlina p r e k o Drutva za n e m s t v o u inostranstvu (Berlin f r das
Deutschtum im Ausland) dirigovali r a d o m svih folksdojerskih g r u p a u Evropi, a naroito najorganizovanijom, n a j b r o j n i j o m i e k o n o m s k i najjaom grupom u Jugoslav iji koja je p o m a g a l a n e m a k u ekspanziju i o b a v e t a j n u slubu.
N e p o s r e d n o posle anlusa, a naroito za v r e m e s u d e t s k e krize, policijske
vlasti u Kraljevini Jugoslaviji vrlo su o t r o istupile protiv akcije nacistikog
obnoviteljskog p o k r e t a za stvaranje jedinstvenog f o l k s d o j e r s k o g f r o n t a . U
organizacijama n e m a k e nacionalne manjine, o d n o s n o n e m a k e n a r o d n e
grupe, postojao je rascep: na j e d n o j strani staro konzervativno vodstvo Kulturbunda, a na d r u g o j obnoviteljski nacistiki p o k r e t pod vodstvom <h
Avendera, lekara iz Paneva, u r e d n i k a lista Folksruf (Volksruf). Obnovitelji
su bili iskljueni iz Kulturbunda ve 1935. godine. Da bi legalizovuli svo|ii
politiku akciju, oni su 1937. godine kolektivno prili Zboru Dimitrija Ljotia.
Politiki p r o g r a m f o l k s d o j e r s k o g jedinstvenog f r o n t a bio je vrlo slian
zahtevima koje je na kongresu Sudetskih Nemaca u Karlovim Vat ima istakao

njihov voa Henlajn. Na intervenciju poslanika fon H e r e n a (Heeren Viktor

von), n e m a k o Ministarstvo inostranih poslova p r e d u z e l o je niz k o r a k a i
m e r a kako bi smirilo p r e t e r a n o ispoljenu nacistiku delatnost u r e d o v i m a
folksdojera u Jugoslaviji . ..
Naelnik kulturno-politikog odeljenja n e m a k o g Ministarstva inostranih poslova r e k a o je 17. m a j a 1938. godine:
Mi sada, iz optih spoljnopolitikih razloga ne elimo da folksdojeri zauzmu opozicioni stav p r e m a Stojadinovievoj vladi, a isto t a k o n e e m o da
folksdojerska g r u p a u Jugoslaviji sada p o s e b n o privlai p a n j u . . .
Posle Minhenskog sporazuma, ti spoljnopolitiki razlozi su otpali. U spor a z u m u sa Stojadinoviem, poslanik Ion H e r e n je o t r o p r o t e s t o v a o kod ministra u n u t r a n j i h poslova dr Antona Koroeca n a v o d n o zbog n e p r a v e d n i h
o d n o s a p r e m a n e m a k o j manjini. Na zahtev fon H e r e n a u Beograd je doputovao dr Luig, zamenik naelnika taba Volksdeutsche Mittelstelle, centrale SS u Berlinu, koja je p o t a j n o rukovodila delatnou svih folksdojera u
inostranstvu.
Na sastanku predstavnika glavnih struja iz n e m a k i h m a n j i n s k i h organizacija u Beogradu, k r a j e m o k t o b r a 1938. godine. Luig je saoptio da svi folksdojeri u Jugoslaviji u interesu nemako-jugoslovenskih o d n o s a m o r a j u glasati za vladinu listu Milana Stojadinovia i da ova direktiva m o r a ostati u najveoj tajnosti.
Meutim, Stojadinovi je tek 13. n o v e m b r a u Novom Sadu p r i m i o delegaciju folksdojera. Izgovarajui se da je k a n d i d a t u r e na svojoj listi ve raspodelio, on je pristao s a m o na dva folksdojerska poslanika k a n d i d a t a
u m e s t o zatraena etiri kandidata. U itavoj p r e d i z b o r n o j k a m p a n j i JRZ je
briljivo izbegavala da na bilo koji nain p o m i n j e p o d r k u koju su, p r e m a direktivi iz Berlina, pruili vladi folksdojeri.
Prema miljenju fon Herena, p o d r k a folksdojera bila je j e d i n o m o g u a
poto se oekivalo da e Stojadinovi i posle izbora ostati na vlasti. irokim
krugovima n a r o d n e g r u p e ipak bie vrlo teko da glasaju za listu vlade, iji
se ministar u n u t r a n j i h poslova ve o d a v n o pokazao kao nepomirljiv protivnik n e m a k o g ivlja u zemlji i koji je u p r a v o poslednjih meseci d o n e o , ili se
b a r e m saglasio, sa mnogim policijskim m e r a m a protiv folksdojera. m e r a m a
koje su predstavljale svesno ikaniranje. 2
Poto je pobedila nova s t r u j a mladih nacistikih e l e m e n a t a , ve poetkom 1939. Kulturbund, koji je k o n a n o reorganizovan po nacistikim principima. p o e o je da se agresivnije ponaa. Zato je naelnik Glavnog generaltaba general Simovi, p r e m a izvetaju n e m a k o g poslanika u Beogradu od
13. aprila 1939. godine, s k r e n u o panju n e m a k o m v a z d u h o p l o v n o m ataeu
na postojee k r a j n j e razdraljivo stanje stanovnitva i izrazio bojazan da bi
agitovanje m e d u f o l k s d o j e r i m a u Vojvodini, koje se o d n e d a v n o poveava,
moglo dovesti do incidenata koji bi ozbiljno nakodili nemako-jugoslovenskim odnosima.
Fon H e r e n dul|c izvetava R i b e n t r o p a da su ga folksdojeri uveravali da
su se pripadnici Pokreta p r e p o r o d a ( E r n e u e r u n g s b e w e g u n g ) n e d a v n o
prilino eksponirali u svom radu na agitaciji, i nagovestili su da slede instrukcije iz Berlina.
Ako se sloite sa m n o m . nastavlja H e r e n , d a j e zasada svako nespokojstvo politiki nepoeljno, p r e p o r u u j e m da se Uprava folksdojera (Volksd e u t c h e Mittelstelle) obavesti u tom smislu. 3 Pa ipak fon H e r e n je 19. ap-

rila 1939. godine p r e d a o jugoslovenskom ministru mostranih poslova protestnu notu zbog navodnih bezobzirnih postupaka jugoslovenske policije s
nemakim d e m o n s t r a n t i m a i pritvorenim petokolonakim elementima, a
p r e m a uputstvu Ministarstva inostranih poslova Rajha 13. maia iste godine
predao je predsedniku vlade Dragii Cvetkoviu Memorandum s protestom
zbog progona nemakih nacionalnih pripadnika u Kraljevini Jugoslaviji.
Izvesne m e r e Cvetkovieve vlade bile su mlake tako da su za nacistike petokolonae bile vie stimulans nego li suzbijanje subverzivne akcije, pa su i
dalje nastavili da vre pritiske. Karakteristino je d a j e i Milan Stojadinovi,
kao predsednik jugoslovenske vlade, u p r k o s svog proosovinskog stava, sredinom 1938. godine bio prinuen da svojim potinjenim organima, naroito
banu Dunavske banovine, p r e p o r u i primenu represivnih m e r a protiv turbulentnih pronacistikih elemenata u dravi, jer su foksdojeri otpoeli agitaciju da se n e m a k a nacionalna skupina u Jugoslaviji ugleda na Sudetske
Nemce u Cehoslovakoj. Nacistiki ispadi doveli su dotle d a j e ak i Stojadinovieva vlada uhapsila vei b r o j nacistikih agitatora (prema pisanju Neue
Zricher Zeitung-a od 18. maja 1938), ali su ubrzo puteni na slobodu na intervenciju fon Herena i dalje produili svoje petokolonske akcije. 3
Naelnik Glavnog generaltaba u svom predlogu ministru vojske i mornarice od 21. jula 1939. godine o m e r a m a za suzbijanje manjinske i komunistike
propagande, izmeu ostalog kae:
I n t e r m i n i s t e r i j a l n a komisija u svojim z a k l j u c i m a po p i t a n j u s u z b i j a n j a n e m a k e prop a g a n d e u n a o j zemlji izloila je situaciju ove p r o p a g a n d e d o s t a o p i r n o . .. Sami ciljevi nem a k e p r o p a g a n d e su u s k o prikazani. T r e b a l o je d o k u m e n t o v a n o o t k r i t i i k r a j n j i cilj o v e
p r o p a g a n d e j e d n e t a k o d i n a m i n e , d i s c i p l i n o v a n e i o r g a n i z o v a n e nacije, pa bi se r e l j e f n o pojavila i istina, da sve o n o t o izgleda s a m o kao cilj, nije nita d r u g o , ve sredstvo za postignue
krajnjeg cilja: dominiranje germanizma i podjarmljivanje svih manjih naroda koji se nadu na
putu njene nacionalne ekspanzije. ( P o d v u k a o V. T).

Zatim govori o nacionalsocijalistikoj koncepciji Nemaca, o Kulturbundu i o izradi detaljnog plana za suzbijanje p r o p a g a n d e svih m a n j i n a u naoj
zemlji sa opirnim k o n k r e t n i m predlozima i merama. 4
Nemaki vojni atae u Beogradu u izvetaju od 21. jula 1939, pored ostalog,
kae:
Po m o j e m miljenju, p r o p a g a n d a za p o b o l j a n j e p o l o a j a N e m a c a iz N e m a k e i prip a d n i k a n e m a k e m a n j i n e u Jugoslaviji nije p o t r e b n a , s o b z i r o m na s a d a n j e spoljnopolitiko stanovite. 1 o v a k o i o n a k o stvari se razvijaju s a m e po sebi p o d p r i t i s k o m g e o g r a f s k o g
poloaja. Ukoliko je m a n j e m e a n j a sa n e m a k e s t r a n e u p i t a n j e m a n j i n e , u t o l i k o e se pouzdanije ispuniti elja da j e d n a j a k a Jugoslavija b u d e na saveznik, i s a m o u t a k v o j Jugoslaviji p r i p a d n i k n e m a k e m a n j i n e d o i e do svojih p u n i h p r a v a . . 5

Razliiti m e u n a r o d n i dogaaji, kao n a p r i m e r aulus, s u d e t s k a kriza,

razbijanje ehoslovake, podstakli su nadu Nemaca u Sloveniji da e moi da
obnove nove organizacije vapsko-nemakog kulturnog saveza, pa su zbog
toga 31. marta 1939, prijavili stvaranje 32 mesne grupe. Iako su u nekim krajevima odrali osnivake skuptine, ve u aprilu vlasti nisu dozvolile obnovu
Kulturbunda u Sloveniji sve do o k t o b r a 1939, tj. tek u v r e m e drugog svetskog rata, im su nacisti odobrili pravila Slovenakog prosvetnog saveza u
Korukoj. Osim pokrajinskog vodstva za Dravsku banovinu do poetka 1941.
godine bilo je organizovano jo preko 50 mesnih grupa, i to u o k r u z i m a Maribor, Ptuj, Celje, Ljubljana i Koevje. Prema podacima pokrajinskog statistikog biroa Kulturbunda u Sloveniji je 19. j a n u a r a 1941. godine bilo 11.577
lanova Kulturbunda, pri e m u nisu ubrojene mesne grupe Gornja Radgo-

 O V I N I S T I K E S E P A R A T I S T I K E I N E P R I J A T E L J S K E O R G A N I Z A C I J E I JUGOSLAVIJI

193

na, Apae, Fiinci i M u r s k a Sobota, koje su imale 8. d e c e m b r a 1940. godine

u k u p n o 691 lana, i ve f o r m i r a n a grupa Crmonjice. Prema tome, u Sloveniji
je u to v r e m e u Kulturbundu bilo organizovano ve p r e k o 12. 268 Nemaca. 6
Poto su jugoslovenske vlasti, pre svega zbog nacistike u s m e r e n o s t i i
brojnih ispada n e m a k e o m l a d i n e u Sloveniji, raspustile j e d n u za d r u g o m sve
m e s n e organizacije Svapsko-nemakog k u l t u r n o g saveza, t a m o gde su bila
snanija n e m a k a uporita, Nemci su imali ilegalne politike odbore petorice. Takav o d b o r bio je, sasvim izvesno, u Celju. Poznat je i sastav takvog
o d b o r a za Koevsku, koji se, p o e t k o m 1939, pred prestavnicima Folksdoje
Miteltele obavezao da e preuzeti odgovornost za politiko vaspitanje nacionalne grupe. T a k o e je m o r a o da postoji takav o d b o r i u M a r i b o r u . Nemaki napad na Poljsku i poetak drugog svetskog rata su m e u N e m c i m a u
Sloveniji, koji su u to v r e m e obnavljali Svapsko-nemaki kulturni savez,
probudili nove n a d e za ostvarivanje n e m a k i h imperijalistikih pretenzija u
Sloveniji, pa su na to poeli i da se p r i p r e m a j u .
Cim je rat izbio, oni su u okviru Svapsko-nemakog k u l t u r n o g saveza,
i p o r e d protivljenja n e m a k o g Ministarstva inostranih poslova, po uzoru odeljenja SA brzo i planski stvarali p o s e b n a o d e l j e n j a m u k a r a c a od 18 do 45 godina i vojniki ih vebali
U siovenakoj tajerskoj jezgro tih jedinica inili su muki lanovi n e m a k i h fiskulturnih i sportskih drutava. U M a r i b o r u
je postojalo f i s k u l t u r n o i s p o r t s k o d r u t v o Rapid.
Na . R a p i d o v o m ' t e r e n u u f i s k u l t u r n o j sali je bilo izvebanih 800 ili Cak vie m l a d i h Nemaca kao ekipa .Kulturbunda'.
.Rapidovim' s p o r t s k i m t e r e n o m u M a r i b o r u je prvi put odjekivao korak nacional-socijalistikih v a s p i l a n i h n e m a k i h kolona. R a p i d ' j e u velikoj m e r i
i dalje izvravao vec ranije postavljeni mu zadatak da nemaCku o m l a d i n u fiziki o b u i i svetsko-nazorski iskoluje te p r i p r e m i d a n o s l o b o e n j a .

U jesen 1940. n e m a k u ekipu u Mariboru organizovali su jo bolje.

U Celju je u Atletik-port-ferajnu (Atletik sport Verein) t a k o e organizovana n e m a k a ekipa; snana jedinica N e m a k e ekipe bila je i u Ptuju, ali je
najsnanija i v e o m a d o b r o organizovana bila N e m a k a ekipa u Koevskom.
T a m o ju je izrazito nacistiko o k r u n o vodstvo Kulturbunda poelo da organizuje jo 1939. godine. U jesen 1939. godine vodstvo Koevskih N e m a c a tajno se sastalo i odluilo da e ustanoviti N e m a k u ekipu. itavu Koevsku je
podelio na 25 p o d r u j a i svi odrasli mukarci s pojedinog p o d r u j a su predstavljali o s n o v n u jedinicu, tj. takozvani Sturm (Sturm). Pod n o s o m andarmerijskih stanica i politikih kancelarija formirali su, obuili i angaovali
turmove. U svih 25 t u r m o v a (s njihovih p o d r u j a su kasnije pokrivana podruja mesnih g r u p a Kulturbunda) bilo je 1560 jedinstveno uniforniisanih,
u duhu nacionalsocijalistikog svetskog nazora vaspilanih i fiziki osposobljenih mukaraca.
Manje jedinice N e m a k e ekipe bile su i u d r u g i m krajevima Slovenije,
t a m o gde su postojale organizacije Kulturbunda. npr. u Dravogradu, Ruama, M a r e n b e r g u itd. 7
U Izvetaju potpukovnika Duana Bojovia o stanju u jedinicama 41. i 17.
peadijskog puka od 11. septembra 1939. upozorava naelnika Obavetajnog
odeljenja Glavnog g e n e r a l t a b a da su pripadnici n e m a k e nacionalne manjine, za v r e m e aktiviranja ovih jedinica, radili na stvaranju pete kolone. 8
Ispadi p e t o k o l o n a k i h nacista mnoili su se u takvoj meri da se u svojoj
agitaciji za Trei Rajh nisu uzdravali ak ni od izjava da su Slovenci nia
rasa. I n t e r e s a n t n o je da je Hitlerova izjava od 8. o k t o b r a 1939. o m o g u n o s t i

preseljenja n e m a k i h nacionalnih m a n j i n a iz s u s e d n i h drava u Rajh izazvala

paniku m e u slovenakim folksdojerima (naroito u Koevskom kraju), ali
je to u b r z o z a m e n j e n o njihovom p o j a a n o m agitacijom da se slovenaki krajevi s n e m a k o m n a c i o n a l n o m m a n j i n o m prikljue Rajhu. Kulturbund je
pojaao tu politiku akciju u prilog Treeg Rajha ak i u vojnim jedinicama. 8
Zbog n e p o v e r e n j a u manjine. Ministarstvo vojske i mornarice svojim aktom Str.
Pov. . br. 6265 od 28. septembra 1939. godine n a r e u j e da se iz kruga rezervnih oficira o d s t r a n e rezervni oficiri nacionalnih m a n j i n a kao n e p o u z d a n i (a
p r e svega Nemci i Maari).
Naelnik Glavnog generaltaba je sa Str. Pov. . Op. br. 4866 od 16. oktobra
1939. godine predloio ministru vojske i m o r n a r i c e da se uvoenjem polaganja
ispita iz dravnog jezika ogranii broj aka neslovena u kolama za rezeri ne oficire. a time i njihov b r o j za u n a p r e i v a n j e i d o b i j a n j e svojstva rezervnih oficira. 9 Na taj p r e d l o g Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e je sa Str. Pov. . Br. 7268
od 22. o k t o b r a iste godine izdalo n a r e e n j e Naelniku Glavnog g e n e r a l t a b a
i potinjenim k o m a n d a m a i u s t a n o v a m a da se za a k e neslovene, koji su upuuju u kole za rezervne oficire, uvede polaganje ispita iz dravnog jezika.' 0
Ukoliko se bliila agresija na Jugoslaviju, utoliko je rad manjine bio sve organizovaniji, isciplinovano sprovodeci sve direktive iz Berlina. To se vidi i
iz tzv. Narodnog p r o g r a m a N e m a c a Jugoslavije, u kojem je dr J a n k o Sep po e t k o m 1940. traio od jugoslovenske vlade p o t p u n u s a m o s t a l n o s t u okviru
jugoslovenske drave. n je, sem toga, iste godine - posle n e m a k i h p o b e d a
na Zapadu - u jednom govoru javno istakao da se n e m a k a n a r o d n o s n a grupa ima smatrati d e l o m itavog n e m a k o g n a r o d a i da uvek m o r a biti spremna da izvrava svaki zadatak koji joj Trei Rajh b u d e postavio.
Sem toga, on je tom prilikom istakao i to da n a r o d n o s n a grupa, koja se
nalazi izvan granica Rajha, ispunjava svoj zadatak jedino a k o ga s m a t r a d e l o m
zadatka itavog n e m a k e g naroda. Prema njegovim reima nemaki Rajh je
ugroen a k o ne vlada .junom kapijom Rajha koja se nalazi u S r e m u . Ta oblast uvek m o r a da stoji pod n e m a k o m vlau, a k o Rajh eli da sebi o b e z b e d i
dunavski put ka C r n o m m o r u i da osigura zalee protiv svih uticaja Jugoistoka. Upravljanje delom Podunavlja u kojem su naseljeni jugoslovenski folksdojeri je jedai. od najvanijih zadataka n e m a k e . n a r o d n o s n e grupe', njena
misija. To je p r i r o d n i c e n t a r .Karpatske kotline', a ko n j o m e vlada, vlada itavim ovim prostorom. 1 0
Inspekcija zemaljske odbrane u svom izvetaju Pov. . Ob. 2 br. 1423 od 15.
marta 1940. godine izvestila je naelnika Glavnog g e n e r a l t a b a da je Ministarstvo p o l j o p r i v r e d e revizijom poslovanja n e m a k i h d r u t a v a Agrarija i
Jugo-Agrar u Novom Sadu ustanovilo m n o g e nepravilnosti i nezakonitosti,
i tc p r e k o m n o g o b r o j n i h zastupnitava n e m a k i h f a b r i k a p o l j o p r i v r e d n i h
maina koje vre eksploataciju raznim malverzacijama cena. Zemljoradnika
Cntralna kreditna zadruga, kao savez n e m a k i h kreditnih i p r i v r e d n i h zadruga, dala je svojoj firmi zvanian nemaki naziv i nemaki jezik uvela kao zvanian. Ona osniva n e m a k e zadruge i u Sloveniji na n e m a k o m jeziku (Koevju, Mariboru i okolini) i d a j e velike kredite N e m c i m a za k u p o v a n j e zemlje.
Sem toga odrava vezu sa n e m a k i m b a n k a m a , dobija k r e d i t e o b a n a k a u
Cirihu, p o m a e Kulturbund, daje p o m o za razna p u t o v a n j a * N e m a k u ,
krije statistike p o d a t k e o b r o j n o m stanju p o r o d i c a svojih z a d r u g a i njihovom i m o v n o m stanju, odrava t r o m e s e n e kurseve za p o d e s n a m l a a lica
radi n e m a k e p r o p a g a n d e , p r i r e u j e razne p a r a d e i time utie na raspoloe-

nje Nemaca u Vojvodini, iako lo nije njen zadatak, o b i l n o k r e d i t i m a p o m a e

Drutvo za g r a e n j e kuca u Novom Sadu (Habeg) za n e m a k e k u l t u r n e i
prosvetne u s t a n o v e u opsegu koji pr< m a u j e n j e n a ovlaenja. I u ovoj Zadruzi i u Agrariji nova struja zadojena je nacional-socijalizmom, i to se otvoreno priznaje Ona je preuzela vodstvo u K u l t u r b u n d u i bori se za p o t p u n o
vladanje u svim p r i v r e d n i m i k u l t u r n i m u s t a n o v a m a N e m a c a u Vojvodini, a
iz Berlina dobijaju instrukcije koga mogu, a koga ne smeju birati u u p r a v e tih
ustanova itd, itd. Najzad se predlae da se rad svih ovih ustanova stavi pod
jai n a d z o r . ' '
Predsednik Stalne komisije za utvrivanje general Milan Radenkovi je u
svom izvetaju Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e od 18. m a j a 1940. sasvim otvoreno izneo nepoverenje prema nemakom, maarskom i albanskom ivlju i
predviao da ono moe korisno posluiti agresorskim padobranskim jedinicama
za unitenje glavnih pozadinskih centara ( p o d v u k a o V. T.). Zato je p r e d l a g a o
meovitu u p o t r e b u ovog ljudstva i njegovo stavljanje pod k o m a n d u d o p u n skih pukova, obrazovanih od slovenskog ivlja. Iako se sa tim sloio i naelnik
Glavnog generaltaba, general Petar Koi, on nije bio odluan da to sprovede izgovarajui se politikim razlozima.' 2
Glavni generaltab je u svom izvetaju Ministarstvu unutranjih poslova od
20. maja 1940. (dakle u v r e m e usepnih operacija n e m a k e vojske u Francuskoj - prim. V. T.) naveo da u p o s l e d n j e vreme seljaci n e m a k e nacionalnosti
u D o b a n o v c i m a u svojim m a n i f e s t a c i j a m a otv >reno i javno prete S r b i m a govorei: Priekajte s a m o jo malo pa ete videti ta e biti i sa v a m a . ' 3
Nemaki poslanik u Beogradu je u svom izvetaju Ministarstvu inostranih
poslova od 20. maja 1940. naveo da se p o b e d o n o s n a k a m p a n j a n e m a k e vojske na Zapadu u Jugoslaviji prati sa z a p r e p a e n o m neizvesnou, ne s a m o
kao o g r o m a n nemaki uspeh, ve i kao z n a a j n o j a a n j e Italije i n j e n e m o g u e
intervencije u pravcu Dalmacije i june Srbije (Makedonije - prim. V. T.), to
bi dovelo i do intervencije Nemake. Poslanik dalje kae da u Jugoslav iji postoje ovinistiki elementi koji s m a t r a j u N e m a k u i Italiju b u d u i m neprijateljima, pa su i m e r e b e z b e d n o s t i policije p r e m a s t r a n c i m a i m e r e vojne bezbenosti dobile jedan naroit a n t i n e m a k i karakter. Vlada je odluila da
p r e d u z m e o t r u akciju protiv p o d s t r e k a a nemira, ali nee biti u stanju da
sprei nekoliko izolovanih incidenata i vreanja, ak ni u budunosti, ali ni
u kom sluaju n e m a neke ozbiljne o p a s n o s t i za folksdojere i p r i p a d n i k e Rajha koji ovde ive. No, u sluaju izbijanja rata, oni bi bili izloeni ozbiljnoj opasnosti.' 4
Stab Dunavske divizijske oblasti sa Str. Pov. . Ob. br. 123 od 13. juna 1940.
godine obavetava K o m a n d u peadije ove oblasti o reorganizaciji o b a v e t a j n e
slube p r i p a d n i k a n e m a k e nacionalne m a n j i n e i naglaava da e se ta obavetajna i p r o p a g a n d n a sluba u b u d u e vriti po elijama. Centrala za kulturni savet ostace u Novom Sadu, a centrala za nacionalsocijalistiki pokret u
Panevu. Iz ovog p o k r e t a se r e g r u t u j u lanovi za Kameraaft (Kameradschaft - Udruenje drugarstvo) koji ima dve sekcije SS i SA t r u p e , iz kojih
e se birati lanovi za propagandne i obavetajne elije. Svaka elija ima svog
celfirera (Zellfhrer - v o a elije) i pet lanova. Mesni organizacionslajter (Organisationsleiter - voa organizacije) moe biti samo ono lice koje je
zavrilo obavetajni ili p r o p a g a n d n i kurs, a i celfireri m o r a j u imati ovaj kurs.
lanovi polau zakletvu. Formiraju se i enske sekcije za obavetajnu slubu.
Pokret je p r i s t u p i o i organizaciji teroristikih sekcija, a or^anizovanje se vri

p r e m a strogo u t v r e n i m u p u t s t v i m a iz Rajha. Svaki lan ima svoj zadatak i

za njih se organizuju kursevi za razne akcije i sabotae, pa ak i u B e o g r a d u .
Za lanove sekcija u p r v o m redu dolaze u obzir lica koja su z a p o s l e n a po
preduzeima, m e h a n i a r i i drugi kvalifikovani radnici, koji su o s l o b o e n i vojne obaveze. Sekcije se osnivaju ne s a m o t a m o gde ima Nemaca, nego i po ostalim m e s t i m a - ak i u Srbiji.
Iz k o m e n t a r a ovog izvetaja u prim. 4 se k o n s t a t u j e da je n e m a k a obavetajna sluba uoi rata bila v e o m a razvijena m e u s t a n o v n i t v o m n e m a k e
n a r o d n o s t i u Jugoslaviji i da su Nemci stvarali svoju petu kolonu neometano
od nadlenih organa. Vlada Cvetkovi-Maek bila je toliko zaplaena od Nemake, da nije smela nita ozbiljnije preduzeti da onemogui rad Kulturbunda i
drugih nemakih organizacija na irenju pete kolone, niti da iz svojih redova ukloni petokolonake ministre, kao to je bio ministar za fiziko vaspitanje Duan
Panti i dr. Cak su i neki istaknuli nemaki obavetajci posle hapenja ubrzo putani na slobodu i od strane visokih vojnih funkcionera, pa su neometano razvijali svoju pijunsku mreu u Jugoslaviji. (Podvukao V.T.). Za prikupljanje podataka i o b a v e t a j n u slubu Nemci su slali i turiste u Jugoslaviju, ija je delatnost bila v e o m a razgranata i specijalizovana. Dalje se navodi veliki b r o j sluajeva rada tih turista. 1 5
Uprava grada Beograda je sa Pov. II. br. 6149 od 20. juna 1940. godine obavestila Obavetajno odeljenje Glavnog generaltaba o aktivnosti Nojhauzena
(Neuhausen Franz) i nemakog Saobraajnog biroa u Jugoslaviji - u stvari centrale nemake obavetajne slube. Ininjer Nojhauzen, predstavnik nemake privrede u Jugoslaviji i rukovodilac Saobraajnog biroa, preko raznih linosti prikupljao je podatke, da bi obavetavao i kneza Pavla, sa kojim je - prema njegovom (Nojhauzenovom) tvrenju - odravao prisne veze. On je, navodno, u sporazumu sa knezom prikupljao podatke o svim licima koja koe prijateljstvo izmeu naroda Nemake i Jugoslavije i takoe, po nalogu kneza, o eneraltabnim
i drugim oficirima koji odravaju bliske veze sa Englezima i Francuzima. On je
obeao knezu da e svaki Nemac izbegavati sukobe i da je naredio da se lanovi
nemake kolonije u Beogradu ne zadravaju posle 24 asa po ulicama i javnim
lokalitna i da se moraju pokoravati jugoslavenskim organima, jer e u protivnom biti proterani iz Jugoslavije.16
Glavni generaltab je sa M 2702 od juna (ili kraja maja) 1940. dostavio
ministru vojske i m o r n a r i c e i k o m a n d a n t i m a I i IV armijske oblasti o p i r n o
o b a v e t e n j e o aktivnosti n e m a k e manjine i organizovanju pete k o l o n e u
zemlji. U o b a v e t e n j u se, izmeu ostalog, kae da pod uticajem najnovijih nemakih u s p e h a u ratu, n e m a k a m a n j i n a kod nas, dirigovana iz n e m a k o g Sao b r a a j n o g biroa p r e k o Kulturbunda i raznih nemakih, naizgled sasvim
naivnih u d r u e n j a i klubova u naoj dravi, postaje sve agresivnija. Nacionalsocijalistikom p o k r e t u se p r i d r u u j u i oni koji su se do sada drali po strani.
Tajno se iz N e m a k e ubacuje, k r i j u m a r i i r a s t u r a oruje n a m e n j e n o za nem a k e dravljane u naoj dravi. Nemaku m a n j i n u o b u a v a j u i organizuju
naroiti ljudi iz n e m a k i h redova sa specijalnim kursevima za p r o p a g a n d u i
odravanje d e s t r u k t i v n o g zagraninog rada. Poto je sa sigurnou utvrdio da
se kod nas organizuje peta kolona. Glavni g e n e r a l t a b je d o a o do zakljuka
da je n e o p h o d n o p o t r e b n o preduzeti mere, energine, ali iz pojmljivih razloga obazrive, u cilju zatite drave od ovakvog rada neslovenskog ivlja i pete
kolone. Na kraju predlae 11 konkretnih mera koje u tom smislu treba preduzeti. 1 7

Glavni urednik nemakog lisia Minhner nojste Nahrihlen (Mnchner

neuste Nachrichten) u svojoj Beleci od 1. jula 1940. godine kae d a j e Cincar-Markovi u razgovoru upozorio da bi izvesni dogadaji od pre nekoliko
nedelja u Berlinu mogli da dovedu do nesporazuma. Glavni urednik smatra da
je Cincar-Markovi ciljao na paniku koja se u Jugoslaviji iri pod parolom .peta
kolona' i na politike progone folksdojera, nemakih dravljana i novinara iz
Rajha. Dalje je urednik rekao Cincar-Markoviu da ovo u Berlinu sigurno
nee naii na razumevanje pa i ako se uzme u obzir da izvesne polici jske progone
v lada nije elela.' 8
Slab Dunavske divizijske oblasti je sa Pov. . Ob. br. 666 od 2. jula 1940.
godine obavestio potinjene k o m a n d e i ustanove d a j e Glavni generaltab sa
Pov. . Ob. br. 2 od 25. juna obavestio da je oko 900 Nemaca otilo iz Kule,
navodno na 2 godine na rad u Nemaku, a u stvari su otili da tamo zavre
kurseve za pripremanje pete kolone.' 9
l.'drulenje rezervnih oficira i ratnika je sa Pov. br. 117 od 29. s e p t e m b r a
1940. godine uputilo ministru vojske i mornarice Predstavku u kojoj se kae
da manjine u naoj zemlji, naroito nemaka, koja dobija velika novana sredstva iz inostranstva, mogu neogranieno da kupuju nekretnine i predlae da
se mobilizacijski materijal ne sme poveravati na uvanje pripadnicima manjina i da se uklone stareine nesloveni. Meutim, polo je u tom smislu ve neto uinjeno, d o m a e n e m a k e novine su objavile da se rezervni oficiri-Nemci
razreeni ina jave vodi Kulturbunda dr Sep Janku u Novom Sadu (koji je
nedavno odlikovan od strane kraljevske vlade). 2 0
V izvodu iz Referata Mura Bakica (o radu u vojsci) na Petoj zemaljskoj konferenciji od 19-23. oktobra 1940. pored ostalog, zahteva se izbacivanje petokolonaa i njihovo stavljanje pod sud i kae
N e p o s r e d n a zadaa k o m u n i s t a u vojsci m o r a bili b o r b a protiv p e l e kolone, n j i h o v o g
izdajnikog, p i j u n s k o g i s a b o t e r s k o g r a d a K o n k r e t n o r a s k r i n k a v a t i njihov t e t o i n s k i rad,
mobilisati v o j n i k e protiv njihovih p r e d a v a n j a , o b j a n j a v a t i povezanost njihovog r a d a sa defetistikom i k a p u u l a n t s k o m p o l i t i k o m vlade Cvetkovi-Maek,*'

Stab Dunavske divizijske oblasti je sa Pov. Pov. . O. br. 1137 od 14. novembra 1940. obavestio Garnizonsku uprav u u Zemunu da je jedna grupa Nemaca iz Rajha, poto su p r e t h o d n o nauili na jezik, dola u nau zemlju i nabavila n e p o k r e t n a imanja, iako su strani dravljani: da se ve due v r e m e n a
iz Nemake krijumari oruje za nemake manjine u Jugoslaviji, i to rastavljene puke i automati koje prenose brodovima iji su vlasnici Nemci jugoslovenski dravljani; da je centar ove akcije, kako izgleda, u Apatinu i da se na
taj nain vri planska kolonizacija Nemaca i njihovo naoruavanje. 2 2
O radu Karla Krausa (Krauss Karlo Lot), SS-ovskog majora, glavnog noverenika SS obavetajne slube za inostranstvo, kasnije ela Gestapoa u okupiranoj Srbiji, a pre rata inovnika Saobraajnog biroa u Beogradu, Glavni
generaltab je imao prilino detaljne podatke. U Izvetaju P br. 1282 od 2.
d e c e m b r a 1940. o petoj koloni, izmeu ostalog, se kae:
O r g a n i z o v a n j e m lanova .pete kolone' u n a o j zemlji r u k o v o d e n a r o i t a lica, koja su
z a p o s l e n a p r i v i d n o u n e m a k o m S a o b r a a j n o m b i l o u P r e m a o b a v e t e n j i m a . sva ovakva
lica .odigrala su z n a a j n e uloge u z e m l j a m a , koje su p o t p a l e pod n e m a k u o k u p a c i j u ' . M e d u
takvim licima bilo je i n e m a k i h aktivnih oficira. Meutim, do pre izvesnog v r e m e n a takva
lica nisu dejstvovala u n e m a k o m s a o b r a a j n o m b i r o u
Karl K r a u s Lot. inovnik n e m a k o g S a o b r a a j n o g biroa, j e d a n je od najvanijih organizatora n e m a k e pete k o l o n e ' u Jugoslaviji. On je u julu 1940. g o d i n e b o r a v i o u Berlinu i
po p o v r a t k u u Beograd p r i a o je svojim s a r a d n u i m a . da |e p o d n e o Berlinu l c r p a n izvetaj

0 organizaciji p e t e kolone' u Jugoslaviji i da su u Berlinu n e o b i n o zadovolini n j e g o v i m radom.

P r e m a n o v i m o b a v e t e n j i m a , Karl K r a u s d o b i o je u Berlinu n o v e i n s t r u k c i j e za dalje
o r g a n i z o v a n j c .pete k o l o n e ' u Jugoslaviji i o n j e m u se u b i r o u sada govori k a o o f a k t o r u
k o m e je p o v e r e n a d e l i k a t n a d u n o s t posle p a u z e od ' m e s e c a . On je p o e o p o n o v o da organizuje l a n o v e .pete k o l o n e ' i da dri specijalna p r e d a v a n j a u p r o s t o r i j a m a biveg Cehoslovakog p o s l a n s t v a u Kralja A l e k s a n d r a ul. br. 22. Ovim p r e d a v a n j i m a , p o r e d N e m a c a iz
Rajha. p r i s u s t v u j u i Nemci iz n a e zemlje. Kursisti su p o d e l j e n i na g r u p e do po 6 lica. Pred a v a n j a sc- d r e d v a - t r i p u t a n e d e l j n o i po p a r t i j a m a . Ovim p r e d a v a n j i m a p r i s u s t v u j e i vei
b r o j n e m a k i h s t u d e n a t a iz Suevije~ 2 3

Stab Dravske divizijske ublasti u izvetaju Pov . Ob. br. 607 od 27. decembra 1940. godine naveo je da se na njegovoj teritoriji, naroito u Koevskoj oblasti, nastoji svim silama da se svi Nemci i njihovi simpatizeri upiu u Kult u r b u n d . k a k o bi se na taj nain u spiskove prikupila o d l u u j u a masa koja
bi, u svoje vreme, mogla kad se ukae pogodan m o m e n a t , da trai sva prava
jednog naroda, ne birajui ni sredstva ni naine s a m o da se postigne cilj. Sem
toga, poverenici, . K u l t u r b u n d a ' p u t u j u iz kraja u kraj, esto i pod m a s k o m
trgovakih putnika, pa nudei svoju robu po k u a m a ire n e m a k u propagandu, obeavajui razne beneficije o n i m a koji se b u d u upisali, kao i d o b r o
zaposlenje kad b u d e dola n e m a k a vojska.. , 24
V Izvetaju od decembra 1940. godine nepotpisani autor (verovatno komunista) pie o delovanju pete kolone u Ibarskoj diviziji, zatim o velikim nedostacima u radu vojnih okruga, k o m a n d a n a t a skladita, tolerisanju krivaca, nesposobnosti oficira i podoficira, njihovom n e l j u d s k o m o d n o s u itd. On dalje
kae da se u vojsci i n a r o d u trai oslon na SSSR. a n e p o v o l j n o gleda na pet o k o l o n a k u politiku vlade. 2 5
Komandant Prve armijske oblasti je sa Pov. . Ob. 2 br. 5493 k r a j e m 1940.
godine o b a v e s t i o Glavni g e n e r a l t a b o aktivnosti n e m a k e m a n j i n e u Vojvodini. U k o m e n t a r u ovog izvetaja, prim 2, Redakcija Zbornika d o k u m e n a t a ,
Aprilski rat 1941. kae:
Re je o p r e g o v o r i m a nove u p r a v e K u l t u r b u n d a sa j u g o s l o v e n s k o m v l a d o m o k o
o d o b r e n i a z a h t e v a p o s t a v l j e n i h u n a r o d n o m p r o g r a m u N e m a c a u Jugoslaviji, a u p r i m . 4.5
1 6: Mladi lanovi K u l t u r b u n d a (za razliku od starijih, k o n z e r v a t i v n i h ' ) imali su svoj prog r a m .obnove' o v e organizacije Zbog loga su se zvali .obnovitelji' ( . E r n e u e r e r ' ) , a njihov pokret Pokret o b n o v e ' (.Erneucrungsbevvegung').
K u l t u r b u n d je o r g a n i z o v a o p r i k u p l j a n j e d o b r o v o l j n i h priloga za zimsku p o m o Nem a k o j 1940/41 S u m a od 1.050 000 d i n a r a poslata je p r e k o n e m a k o g p o s l a n s t v a u Beogr a d u , O r g a n i z a c i j n e m a k e zimske p o m o i ( W i n t e r h i l f s w e r k ) . "

Komanda Dravske divizijske oblasti je posle ovog izvetaja, u januaru 1941.

godine uputila izvetaj o optoj delatnosti nacista u Sloveniji:
Rad n e m a k e m a n j i n e . . . uzeo je u poslednje v r e m e veliki zamah. Organizacija se razvija brzim t e m p o m u svim pravcima . . . Dolo je d o t l e da svoje sekcije o b r a z u j u ak i deje dadilje i babice! Sigurni u p o b e d u Nemake,
oni istupaju na svim s a s t a n c i m a i zborovima po o b r a s c u nacional-socijalistikih zborova u Rajhu. Nose u n i f o r m e Nacional-socijalistike s t r a n k e . Sale u
kojima p r i r e u j u zborove u r e u j u se po ugledu na sline sale u N e m a k o j .
Sviraju u f a n f a r e i d o b u j u na d o b o e n e m a k o g oblika, postrojavaju se it.
Sve to nije p r e d v i e n o u postojeim pravilima, a n a j m a n j e n o e n j e NS i NSDAP uniformi, ali se n e m a k a m a n j i n a ne obazire na to, jer nae vlasti nisu
nale za s h o d n o da ovo zabrane. Kraljevska b a n s k a uprava u p u t i l a je pitanje
Ministarstvu u n u t r a n j i h poslova kako treba u tom pogledu da postupa, ali
u vezi sa ovim nije dobila jo nikakve direktive. 2 7

U v e o m a o p i r n o m Obavetajnom biltenu Tree uprave nemake Slube

bezbednosli od 27. januara 1941. godine, izmeu ostalog, kae se da su voi nemake n a r o d n e g r u p e dr S e p Janku (Sepp Janko), prilikom r a z m e n e miljenja sa p r e d s e d n i k o m vlade Cvetkoviem, d a t a razna p o s e b n a o b e a n j a u pogledu u k i d a n j a p r o t i v n e m a k i h mera. Predsednik vlade naroito je davao
uveravanja da se n e m a k a n a r o d n a g r u p a moe s l o b o d n o razvijati u smislu
nacionalsocijalistikog pogleda na svet i da e se kazniti svaki (time je mislio
na vlast) koji radi protivu . .. manifestacija n e m a k e manjine.
Upi kos t o m e prolivnemako raspoloenje protivit nemake narodne grupe ( p o d v u e n o
u o r i g i n a l u ! o d r a v a se i dalie. To je, p r e svega, d o l o do izraaja u t o m e to je d o s a d a od
o k o 140 rezerv nih oficira d e g r a d i r a n i h zbog n a c i o n a l n e p r i p a d n o s t i s a m o t r i d e s e t o r i c i vraen in Za 7 srezova. u k o j i m a n e m a k o s t a n o v n i t v o ima a p s o l u t n u ili relativnu veinu,
p r e d s e d n i k vlade je svojev r e m e n o o b e a o p o s t a v l j e n j e N e m a c a za n a e l n i k e srezova. Dosada ie, m e u t i m , s a m o u j e d n o m j e d i n o m srezu postavljen z a m e n i k s r e s k o g n a e l n i k a sa aktivnim f u n k c i j a m a kojeg je p r e d l o i o voda n a r o d n e grupe, n i j e d a n Nernac nije postavljen za
o p t i n s k o g b e l e n i k a - P o r e d toga p o n o v l j e n a o b e a n j a vodstvu n a r o d n e g r u p e o d s t r a n e
b a n s k e u p r a v e i p r e d s e d n i k a vlade nisu urodila p l o d o m . Oni nisu u s t a n j u ni da s p r e e sve
vei niz istupa, m a l t r e t i r a n j a i n a p a d a sa s r p s k e s t r a n e protivu p r i p a d n i k a n e m a k e narodne grupe, a ni da im za to p r u e o d g o v a r a j u e z a d o v o l j e n j e
Pored toga. pod ban. kao p r e d s t a v n i k p r e d s e d n i k a vlade, u najnoviie v r e m e p r e b a c u j e n e m a k o m K u l t u r b u n d u da je u svoiem r a d u p r e k o r a i o granice svojih s t a t u t a , zato
to p r o p a g i r a nacionalsocijalizam, koji je p r e m a hvatanju pod b a n a politika Partije

Dalje se detal jno izlae k a k o se kurs p r e m a N e m a k o j m e n j a s obzirom

na povoljnost ili nepovoljnost situacije i kako se uvek zaotrava kad je situacija povoljna, kao, na primer, posle poraza Italijana u Africi, a kad je nepovoljna, kao posle p o b e d a N e m a k e na Zapadu, o n d a se istie prijateljstvo sa
N e m a k o m i naglaava da m a n j i n a treba da b u d e most koji e povezivati Nemaku i Jugoslav iju. Dalje se kae da je Rezervni potpukovnik Jovanovi postavljen za p r e d s e d n i k a j e d n o g o d b o r a koji ima da spremi c r n e liste.
U ove spiskove uvee se svi Nemci iz N e m a k e i Jugoslaveni koji k o n s p i r i u sa Nem a k o m . kao i svi vodi n e m a k e , m a a r s k e i b u g a r s k e m a n j i n e U sluaju u p a d a u Jugoslaviju, uiniti b e z o p a s n i m sva lica n a v e d e n a u s p i s k o v i m a .
K a m p a n j a protivu N e m a c a . n a r o i t o od s t r a n e S r b a i Slovenaca, ispoljava se u sve
veem privrednom ugnjetavanju pripadnika nemake narodnosti ( p o d v u e n o u originalu) u
Jugoslaviji. Pre k r a t k o g v r e m e n a B a n s k a u p r a v a u Ljubljani izdala je poverljiv raspis da joj
se d o s t a v e u tri p r i m e r k a spiskovi lanova svih m e s n i h g r u p a v a p s k o - n e m a k o g Kulturb u n d a . s tim da se ne trae i s t o v r e m e n o od svih p o d r u n i c a , ve p o s t e p e n o da ne bi bilo
upadljivo.

Z;.tim se u biltenu n a v o d e mnogi primeri o navodnim maltretiranjima

i nasi'nim aktima protivu pripadnika nemake nacionalnosti ( p o d v u e n o u originalu) 2 8
Stab za utvrivanje Dravske divizijske oblasti (koja je o b u h v a t a l a Sloveniju) u svom izvetaju G e n e r a l t a b u od 24. f e b r u a r a 1941. godine kae:
U p o s l e d n j e v r e m e sve ee se deava da su na vebu u p o s a d n e bataljone - u koje imaju i ratni r a s p o r e d - pozvan obveznici za koje se zna da su najistaknutiji hitlerovci i kao
takvi m o g u n a m u p o s a d n i i n e l a m a du g r a n i c e biti od najvee tete. Vojni o d s e k u svoje
v r e m e slao je t a n e p o d a t k e K o m a n d i vojnog o k r u g a sa s p i s k o m svili h i t l e r o v a c a i nadlenih
u M a r i b o r u , a ipak su i p o r e d loga bili po r a t n o m r a s p o r e d u d o d e l j e n i u p o s a d n i bataljon
Ovo se ne d e a v a s a m o u optini M a r i b o r , nego i u svim srezov ima p r o s t o s loga t o vojni
o k r u g ne belei ta je ko S k r e n u o s a m p a n j u svojim p o z n a n i c i m a o f i c i r i m a na ove pojave,
a o d g o v o r je r e d o v n o bio . z n a m o mi ta r a d i m o ' ili .pa to nije nita!' i tako dolaze u n a u odb r a m b e n u liniju najgori hitlerovci. Doli su ak na vebu i u vojni o k r u g k a o pisari i bili uklonjeni tek posle m o j e i n t e r v e n c i j e kod o b a v e t a j n o g oficira ..

Oigledno je da su i u vojnom okrugu radili petokolonai.

Gradaki list Tagespost i novosadski Deutsches Volksblatt ispunjeni

su prvih meseci 1941. vestima o k r e t a n j u akcija n e m a k i h nacionalnih pripadnika, o Kulturbundu, o osnivanju raznih g r u p a Svapsko-nemakog
k u l t u r n o g saveza, o m n o g i m n e m a k i m o s t e n t a t i v n i m m a n i f e s t a c i j a m a
p u n e solidarnosti n e m a k e nacionalne m a n j i n e s v l a d o m Rajha. U Osijeku
Kulturbund razvija v e o m a ivu delatnost. Altgaver i drugi prvaci n e m a k e
nacionalne m a n j i n e ire ve d o s t a bezobzirno nacistiku p r o p a g a n d u , pri
e m u se ne pazi m n o g o na interese Kraljevine Jugoslavije. Organizuju se ak
i izlobe ( n e m a k i h umetnika, n e m a k e knjige i si.) da bi se jo jae naglasila
ta oigledno pronacistika akcija ove manjine. 2 8 ,

Formacija Kulturbund!u- u Odaama,

u Vojwdini.

1941.

U prolee 1941. godine od poluvojnih skupina, koje su se bavile prikupljanjem oruja, o b r a z o v a n a je tzv. Nemaka m o m a d (Deutsche Mannschaft), u Koevskom kraju O r t s s t r m e r (mesni jurinici), zatim straarski jurinici (Wachtstrmer), a u okviru m a r i b o r s k o g s p o r t s k o g kluba Rapid jo k r a j e m 1940. godine f o r m i r a n a je tajna poluvojnika organizacija
mesnih jurinika u koju je u l a n j e n o o k o 1500 t a m o n j i h Nemaca. Neke
sportske (ali n a o r u a n e ) f o r m a c i j e poele su i javno da istupaju, t a k o d a j e
K o m a n d a a n d a r m e r i j e u Ljubljani, o j e d n o m t a k v o m j a v n o m n a s t u p u u Novom Logu, 15. m a r t a 1941. izvestila Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e . 2 9
Komanda andarmerije sa Pov. J. br. 1080 od 10. marta 1941. godine obavestila je Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e d a j e v r h o v n o vodstvo d r u t v a Kult u r b u n d izdalo svojim lanovima n e m a k e narodnosti, pa i S l o v e n c i m a - renegatima u koje ima p o t p u n o p o v e r e n j e - u p u t s t v a k a k o svaki lan moe koristiti N e m a k o m Rajhu i k a d a je na slubi u naoj vojsci, bilo na odsluenju
kadrovskog roka bilo na vebi. Njihova je dunost da sa p u n o oseaja i bez

obzira na e v e n t u a l n e rtve r a d e za interese N e m a k e u s a d a n j e m ratu, da

uvek uoe ili uju sve to bi moglo biti ma i od n a j m a n j e koristi za n e m a k u
stvar i o t o m e u s m e n o javljaju svom povereniku. Oni treba da se pokazuju kao
da su odani, posluni i disciplinovani, kako bi stekli p o t p u n o p o v e r e n j e svojih
pretpostavljenih stareina i e v e n t u a l n o bili zaposleni po raznim t a b o v i m a
kao pisari, kuriri, o r d o n a n s i i t o m e slino, to e im omoguiti da na lak nain
d o u do p o t r e b n i h p o d a t a k a o vojnoj sili i raspoloenju vojnika uopte, naroito o o n i m s t a r e i n a m a i vojnicima koji simpatiu nacionalsocijalizam.
Sem toga t r e b a da prikupljaju i p o d a t k e koliko ima komunista, ali da se uvek
i u svakoj prilici pokazuju kao protivnici k o m u n i s t a . 3 0
Kao to se vidi, od jeseni 1939. do prolea 1941. tajna sluba Treeg Rajha
razapeta je svoju v e o m a razgranatu o b a v e t a j n u mreu na celoj teritoriji Jugoslavije, koristei svoja d i p l o m a t s k a , k o n z u l a r n a i trgovinska predstavnitva. u b a e n e agente, politike i d r u g e simpatizere. Ali lanovi Kulturbunda,
proeti nacistikom ideologijom, bili su n a j s p r e m n i j i da to vie olakaju Treem Rajhu u p o r o b l j a v a n j u Jugoslavije. Zato su se povezali i sa rukovodiocima n e m a k e vojne i politike o b a v e t a j n e slube i njihovim c e n t r i m a u Austriji, pruajui im d r a g o c e n e p o d a t k e vojne i politike p r i r o d e . 3 '
Usmeravajui b o r b u protiv ekspanzije Hitlerovog faizma, Tito primeuje da bazu za r o v a r e n j e n j e m a k o g faizma predstavljaju u prvom redu faistike organizacije n j e m a k e m a n j i n e u Jugoslaviji, koje b r o j e o k r u g l o
500.000 lica, 3 2 zatim organizacije ruskih belogardejaca, hrvatska teroristika

Smotra Hitler-jiigenda u Zrenjaiiiu.

1141

organizacija u s t a e . . . Tehnika unija sa Ljotiem n a e l u , koja je i postala

veliki finansijski c e n t a r za finansiranje Hitlerovog r o v a r e n j a u cijeloj zemlji. 33
Tako su se u aprilskim d a n i m a 1941. godine etiri stotine pedeset hiljada
k u l t u r b u n d o v a c a (folksdojera), svrstanih u etiri stotine raznih organizacija
irom Vojvodine, Slavonije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i takorei svuda, nali
ne s a m o u pozadini jugoslovenske vojske, nego i u njoj, b l a g o v r e m e n o osposobljeni za m n o g o b r o j n e pijunsko-diverzantske zadatke, r a z n o v r s n e sabotae i d r u g e gerilske akcije i - svojim k o n k r e t n i m d o p r i n o s o m - vie vredeli Nem a k o j Vrhovnoj k o m a n d i od j e d n e najbolje o p e r a t i v n e armije.

NAPOMENE
' Izvod iz g o v o r a s e n a t o r a dr Valentina Roica koji je o d r a o 26 m a r t a 1933. u S e n a t u Kraljevine Jugoslavije o Poloaju nemake manjine u Jugoslaviji i poloaju Slovenaca u Austri/i za
c r e m e b u d e t s k o g p r e t r e s a . (Mirko D r o b a c , Za narodnu tampariju, B e o g r a d . 1933.)
O i z d a j n i k o m n e p r i j a t e l j s k o m radu n e m a k e m a n j i n e u Jugoslaviji, organizaciji, pijunai, diverziji, kao i n j e n i m v e z a m a sa faistikim i d r u g i m n e p r i j a t e l j s k i m o r g a n i z a c i j a m a uoi i
za v r e m e rata u Jugoslaviji, videti feljton Politike od n o v e m b r a i d e c e m b r a 1972. koji je napisao Milorad J a n k o v i p o d n a s l o v o m Peta kolona l' t o m f e l j t o n u su izneti i neki pozitivni patriotski p r i m e r i o r g a n a j u g o s l o v e n s k e k o n t r a o b a v e t a j n e slube. I p o r e d nekih g r e a k a i nedostataka. taj feljton d a j e priblino t a n u sliku r a d a p e t e k o l o n e u bivoj Jugoslaviji
Neki k o n k r e t n i p o d a c i o r a d u p e t e k o l o n e dati su i u o d e l j c i m a ove knjige Tok operacija
u Jugoslaviji i Urica/ pete kolone na vodenje aprilskog rata.
2
Dr Duan Biber, Kraljevina Jugoslavija na raskru 1939. Politika, 10. s e p t e m b r a 1971.
B e o g r a d (izvod); dr F e r d o Culinovi, Okupatorska podela Jugoslavije. Vojnoizdavaki zavod,
B e o g r a d 1970, str. 100-104
3

AR 1941. ZD. I. d o k . 39. str. 172; DGFP. D. VI, dok. 192.

Zamenik d i r e k t o r a O d e l j e n j a za k u l t u r n u politiku n e m a k o g Ministarstva s p o l j n i h poslova n a p i s a o je 15. aprila z a b e l e k u p o v o d o m ovog izvetaja u k o j o j n a v o d i d a j e z a m o l i o dr Heningera iz Centralne u p r a v e za folksdojeri- - d a se pobrine da n e m a k a nacionalna g r u p a u Jugoslaviji o s t a n e p o t p u n o m i r n a . U d a i j e m t e k s t u ove zabeleke. koja je d o s t a v l j e n a d r a v n o m
sekretaru i Politikom odeljenju (4 odseku), navodi se izjava dr Heningera o m e r a m a koje su
p r e d u z e t e ili tek t r e b a da se p r e d u z m u , da folksdojeri u Jugoslaviji s a u v a j u p o t p u n mir
(DGFP. D. VI, d o k . br. 207; AR 1941, ZD. I. d o k 40. str. 173. p r i m 5; DGFP. D. VI. d o k . 191).
u

Dr F e r d o Culinovi, Okupatorska podjela Jugoslavije,. . str. 101-102 i p r i m . 38 i 39.

' AR 1941, ZD. I. dok. 64. str. 252-253. AVIL F-17. reg. br. 56/4. k. 76.
5

AR 1941. ZD, I, dok. 65, str. 272; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. NAV-N-T-77. 1291/1397-1422.

T o n e Ferenc, Nacistika politika denacionalizacije u Sloveniji

1945. Partizanska knjiga. Ljubljana - B e o g r a d . 1979, str 90.

u godinama

Isto. str. 89, 92-94.

AR 1941, ZD, 1. d o k . 89. str 342. p r i m . 4; AVIL reg. br. 4 3 / 1 . k. 12.

t* Dr F e r d o Culinovi. n.d.. str. 102.

9

10

AR 1941. ZD. I. d o k . 120. str. 400-401; AVIL F-17. reg. br. 4 7 / 3 . k. 135.
AR 1941. ZD, I. d o k . 127, str. 423, AVIL F-17. reg. br. 5 1 / 3 . k. 135.

od

1941.

do

'o Dr J a n k o S e p p . Reden und Aufstze, B e k e r e k , 1944. str. 54 i dalje

11

AR 1941. ZD. 1. d o k . 182, str. 579-582; AVII. F-17. reg. br. 4 0 / 2 - 1 . k. 6.

U m a n u 1940. H i t l e r j e za p r e d s e d n i k a ( V o l k s g r u p p e n - F u h r e r ) K u l t u r b u n d a . postavio dr
J a n k a Sepa. Taj akt. da ef j e d n e s t r a n e drave vri p o s t a v l j e n j a svojih ljudi na o d r e d e n e poloaje u d r u g o j s u v e r e n o j dravi bio je bez p r e s e d a n a . U stvari, to p o k a z u j e svu bedu. t r u l o s t
i zavisnost r e i m a u Jugoslaviji
U to v r e m e nova o r g a n i z a c i j a - K u l t u r b u n d a imala je 13 o d e l j e n j a i t e r i t o r i j a l n o je bila
p o d e l j e n a na upe. a ove na p k r u g e
12

AR 1941. ZD. 1. d o k . 215. str 642. p r i m . 3; AVII, F-17, reg. br. 2 / 5 , k. 98.

13

AR 1941, ZD. I. d o k . 216. str 644; AVII. F-17, reg. br. 17/3-1, k. 26.

14

AR 1941. ZD. I. dok. 217. str 645-646; DGFP. D. IX. d o k . 278

AR 1941 ZD. I, dok. 240, str. 707-710. prim. 4: AVII. F-17. reg. br. 2 / 1 - 1 . k. 36.

16

AR 1941. ZD, I. dok. 243. str. 713-715; AVII, F-17, reg. b r . 3 1 / 3 - 1 , k. 26. F r a n c N o j h a u z e n
je bio p r e d s t a v n i k n e m a k e p r i v r e d e u Jugoslaviji i r a d i o na o r g a n i z o v a n j u i p r e t v a r a n j u nem a k e m a n j i n e u nacional-socijalistiku organizaciju. Kao p r e d s t a v n i k N e m a k e i lini Geringov p r e d s t a v n i k o d r a v a o je n e p o s r e d n e veze sa k n e z o m Pav lom i p o j e d i n i m m i n i s t r i m a (videti
prim. 2 na s t r 713 ovog d o k u m e n t a ) . U p o m e n u t o m izvetaju U p r a v e g r a d a B e o g r a d a kae se
da se in N o j h a u z e n u S a o b r a a j n o m b i r o u s m a t r a glavnim n e m a k i m f a k t o r o m u Jugoslaviji
i licem koje svi Nemci m o r a j u sluati, a da je fon H e r e n s a m o jedna figura. (Isto, str. 715).
17

AR 1941, ZD, I, d o k 248, str. 721-725; AVII. F-17. reg. br. 4 3 / 2 - 1 . k. 6.

18
AR 1941, ZD, I, dok. 250, s t r 736-737, prim. 4. AVII. reg br. B o n - 4 / 1 4 5 - 1 5 0 . U p e r i o d u
od 1939 do 1941 godine j u g o s l o v e n s k e vlasti su o t k r i l e vie sluajeva o b a v e t a j n e d e l a t n o s t i
f o l k s d o j e r a , od kojih su n e k i u h a p e n i i izvedeni pred sud Aktivnost f o l k s d o j e r s k e p e t e kolone o s e t n o je p o r a s l a od 1940. U leto te godine, p o r e d intenzivnog r a d a na o r g a n i z o v a n j u folksd o j e r a . p o e l o je k r i j u m a r e n j e o r u j a iz N e m a k e za p r i p a d n i k e n e m a k e m a n j i n e . U to v r e m e
j u g o s l o v e n s k i G e n e r a l t a b je r a s p o l a g a o p o d a c i m a o p r i p r e m a n j u g r u p a f o l k s d o j e r a za ruenje eleznikih p r u g a kod V i n k o v a c a i Lapova. k a o i sarajev ske p r u g e u z a n o g koloseka. (AVII,
F-17, pov. . II br. 3140 od 11. m a j a 1940). Videti, t a k o e , dok. br. 240 i 272 i p r i m . br. 3 uz d o k .
b r 308.

' 9 AR 1941, ZD. I. dok. 251. str. 741-742; AVII. F-17. reg. br. 3 5 / 4 - 2 , k. 36.
20

AR 1941, ZD, I. d o k . 272, str. 789-793; AVII, F. - 17. reg. br. 9 / 2 . k. 11.

21

AR 1941, ZD. I, d o k . 281. str. 831, ta. 13; AIRPJ. reg br. 1940/14-8.

22

AR 1941, ZD. I. d o k . 308, str. 912-914; AVII, F-17. reg. br. 3 8 / 4 - 1 . k. 36.

23

AR 1941, ZD. I. dok. 243. str. 713 i 714; AVII. F-17. reg. br. 3 1 / 3 - 1 . k. 26; AVII, F - I . r.
br. 4 2 / 2 . k. 6.
24

Dr F e r d o Culinovi, n. d str. 103, p r i m . 50.

28

AR 1941, ZD, I, d o k 334, str. 981-983; AIRPJ. reg. br. 145.

28

AR 1941, ZD. I. d o k . 335. str. 984-985. prim. 3. 4 i 5; AVII, F-17. reg. br. 18/3-1. k. 26.

27

Milorad Jankovi. Peta kolona. Politika 19. n o v e m b a r 1972, Beograd.

28

AVII, m i k r o f i l m , reg. br. N A V - N - T - I 7 5 , 260/27316-141.

28a

F. Culinovi,27. mart. J u g o s l a v e n s k a a k a d e m i j a znanosti i u m j e t n o s t i , Zagreb, 1965, str.

116. i 117. p r i m . 299.
29

Dr F e r d o Culinovi, Okupatorska podjela Jugoslavije, . . . str. 103 i p r i m . 50

30

AVII, reg. br. S/4-1, k. 12.

31

Duan Biber, Nacizem in Nemci u Jugoslaviji 1933-1941. Ljubljana, 1966, str. 229-249.

32

Prema M e m o r a n d u m u n e m a k o g draavnog s e k r e t a r a S t u k a r t a od 15 jula 1941. godine u Jugoslaviji je ivelo 543.000 Nemaca (od toga na teritoriji NDH 180.000. u P r e k o m u r j u 3.000.
u Baranji i Bakoj oko 200.000, u Beogradu 10.000 i u Banatu 150.000). - Videti AR 1941 ZD. dok
46 str. 190. prim. 6. Prema podacima Duana Bibera u knjizi Nacizem in Nemci u Jugoslaviji
1933-1941. Ljubljana. 1966. str. 20, u Jugoslaviji je 1921. godine ivelo 505.790 Nemaca
U Sloveniji je u j a n u a r u 1941, godine bilo u - K u l t u r b u n d u p r e k o 12. 268 organizovanih
Nemaca. (Tone Ferenc. n.d.. str. 90).
33

U susret ratnoj buri. Politika, 23 m a j 1972. godine. Beograd

N E P R I J A T E L J S K A D E L A T N O S T V A T I K A N A I DELA K A T O L I K O G K L E R A '

Neprijatelji sloge i jedinstva jugoslovenskih naroda, Vatikan i d e o katolikog

klera, pokazali su svoje p r a v o lice t o k o m celog prvog svetskog rata, e n e r g i n o
se suprotstavljajui stvaranju Kraljevine S H S 1918. godine. To je bila prirodna posledica italijanske vatikanske imperijalistike politike na Balkanu, iji
bi bio cilj spreiti o s l o b o e n j e i u j e d i n j e n j e junoslovenskih n a r o d a u j e d n u
zajedniku dravu.
Neoborive su injenice d a j e klerikalizam u H r v a t s k o j u t o m p e r i o d u bio
najodaniji saveznik Bea i Rima, o d n o s n o e k s p o n e n t njihove politike na Balkanu. koji se sve o t v o r e n i j e i intenzivnije angaovao, n a r o i t o od p o e t k a 20.
veka. On se u p r e d v e e r j e d r u g o g svetskog rata p r e t v a r a u klerofaizam, povezujui svoje ideoloke, politike i verske ciljeve sa faizmom, o d n o s n o nacizmom Isto t a k o je n e p o b i t n o d o k a z a n o d a j e Vatikan, s p a p o m na elu, usm e r a v a o svoju politiku i p r o p a g a n d u sa o s n o v n i m ciljem da u n e s e neslogu
m e u nae b r a t s k e n a r o d e , da ih razjedini i tako razjedinjene potini interesima r i m s k e crkve. Austro-Ugarska, kao bedem katolicizma, imala je u Vatikanu i papi Piju X glavnu p o d r k u 1914. za osvajaki rat protiv Srbije i Crne
Gore. Povodom u l t i m a t u m a Srbiji, a u s t r o u g a r s k i poslanik pri Vatikanu grof
Palfi, posle razgovora sa p a p o m i k a r d i n a l o m Meri del Valom, 29. avgusta
1914, javio je Beu: Papa i Kurija vide u Srbiji r a z o r n u bolest koja m a l o po
malo nagriza M o n a r h i j u do sri i koja e je v r e m e n o m rastoiti. Pored svih pokuaja koje je Kurija preduzimala u toku poslednjih decenija, Austro-Ugarska ostaje i jeste katolika drava par excellence, najjai bedem koji je preostao u ovom
veku crkvi Hristovoj. Ruenje tog bedema znailo bi za crkvu (gubitak) najveeg
oslonca u svojoj borbi protiv pravoslavlja, ona bi izgubila svog najjaeg pobornika. S tih razloga, dakle, kao to je za Austriju neodlono potrebno da zbog samoodravanja oslobodi, po potrebi, i silom, svoj organizam od zla koje ga nagriza. tako je i na katoliku crkvu posredno nuno utiti sve ili da odobri sve to bi
moglo da poslui postizanju toga cilja.2(Podvueno u originalu).
Mnogi biskupi i upnici u Bosni. Hercegovini i Hrvatskoj pozdravili su
u l t i m a t u m i objavu rata Srbiji i C r n o j Gori 1914. i iste godine bili su glavni
nosioci politike mobilizacije za osvajaki pohod a u s t r o u g a r s k e vojske. 3 Oni
su u m e s t o t r o s m a j e r o v e misli d a j e sluenje n a r o d u sluenje bogu, p r o p o vedali d a j e sluenje Rimskoj kuriji sluenje bogu. S d r u g e strane, Vatikan
je pri kraju prvog svetskog rata 1917. i 1918. godine inio m a k s i m a l n e n a p o r e

Nadbiskup Aloizije Stepina<c.(drugi zdesna), biskup Lah (prvi zdesna) i papinski nuncij (u sredini) sa
ustakim i
nemakim
funkcionerima

\adbiskup Stepinac na elu delegacije crkava u NDH. u audijenciji kod ustakog poglavnika
Ante Pavelia

da spasi trulu Austro-Ugarsku na tetu jugoslovenskih n a r o d a , a zatim da ujed i n j e n j e m Hrvata i Slovenaca sa M a a r s k o m i Austrijom stvori katoliku dravu u Podunavlju. Tek kasnije - zbog pritiska m e u n a r o d n e javnosti i politike situacije u Evropi - Vatikan je bio p r i n u e n da prizna Jugoslaviju kao
dravu, teei da u njoj obezbedi povlaen poloaj i da zaotri b o r b u po vers k o m i n a c i o n a l n o m pitanju. On se p o t p u n o solidarisao sa antijugoslovenskim akcijama italijanskih faista u Istri i Gorici i o t v o r e n o p o m a g a o denacionalizaciju jugoslovenskog stanovnitva.
Vatikan je u Rimu organizovao kolovanje katolikih k a d r o v a n a m e n j e nih za rad u Jugoslaviji. Zavod sv. Jeronima, koji je p r e u z e o od nae drave,
postao je glavni c e n t a r za vaspitanje i obrazovanje katolikog klera, s t e n j o m
da ga zadoji m r n j o m p r e m a S r b i m a i s r p s k o j crkvi. U taj Zavod je svake godine iz Jugoslavije upuivan na kolovanje o d r e e n b r o j svetenika koji su
p r i p r e m a n i za razbijaku delatnost. Meu njima se nalazio i Alojzije Stepinac
(koji je kao d o b r o v o l j a c uestvovao u b o r b a m a na S o l u n s k o m f r o n t u u prvom svetskom ratu, zbog ega je stekao p o v e r e n j e u Kraljevini Jugoslaviji i
p o s t a o nadbiskup, ali je zbog neprijateljske delatnosti u d r u g o m svetskom
ratu 1946. godine o s u e n kao ratni zloinac). Sem toga, f r a n j e v a k e gimnazije, samostani i d r u g e katolike institucije, postali su glavni centri za stvaranje klero-faistikog kadra.
L t o m e cilju s t v a r a n e su razne v e r s k e organizacije, k a o na p r i m e r .kriarska', a P a p a
Pije XI o s n o v a o je .Katoliku akciju', koja e p o s t a t i m o n a o r g a n i z a c i j a k a o j a k a veza izmeu katolike h i j e r a r h i j e i k a t o l i k o g laikata. Mada joj je bila p r v e n s t v e n a n a m e n a versko-crkvena, o n a se sve vie o k r e t a l a i politici. Njeni ogranci su se protezali s v u d a g d e se nalazila
i n a j m a n j a u p a koja je bila s r e d i t e n j e n i h p o t h v a t a . Njeni b o j o v n i poklii svrstavali su se
z a j e d n o sa svim n a j e k s t r e m n i j i m n a c i o n a l i s t i m a , j e d n a k o sa o r g a n i z a c i j a m a HSS. ali u s k o r o
i sa u s t a k i m p o k r e t o m , d o b i j a j u c i i n e p o s r e d n o a n t i d r a v n e d i r e k t i v e . . . Sve je to bilo dob r o p o z n a t o n a d b i s k u p u - k o a d j u t o r u , a to e reci i s a m o j R i m s k o j kuriji, koja nije n i t a p r e d uzimala da se t a k o i z v i t o p e r e n o j .Katolikoj akciji' da n j e n o o s n o v n o obeleje. U NDH bice
.Katolika akcija', n a r o i t o u H r v a t s k o j , pravi gcnocidski zloinac, o k r v a v l j e n i h r u k u n a d
p r a v o s l a v n i m S r b i m a . N j e n a m o n a b o j o v n a f o r m a c i j a bilo je Kriarstvo, u k o m e su se nalazili n a j v a t r e n i j i zagovornici u s t a t v a j o p r e o s n i v a n j a NDH. Ako je k o a d j u t o r sve to d o b r o
znao, on ih je p r e d s t a v l j a o s a m o k a o govorljive b o g o m o l j c e , a ne k a o politike agigatore. 4

Kriarska organizacija katolike crkve u Hrvatskoj svoju protivjugoslovensku i p r o o s o v i n s k u delatnost naroito je razvila posle stvaranja B a n o v i n e
Hrvatske, a n a k o n o s l o b o e n j a zemlje pretvorila se u teroristiku organizaciju protiv nove Jugoslavije. 5
U Izvetaju taba Primorske armijske oblasti od 3. oktobra 1940. ministru
vojske i mornarice, izmeu ostalog, se kae:
I dalje se s p o m i n j e i dolazi do p o t v r d e , da katoliki svctenici v o d e glavnu re u sprovoenju pavelievtine na teritoriji. Gde god se naie na neku pavelievsku p r o p a g a n d u , obi n o je umean i po neki katoliki svetenik, a. po iskazu mnogih pouzdanih nacionalnih ljudi na teritoriji, svi mlai katoliki svetenici su oiti pavelievci i j a v n o s p r o v o d e agitaciju
za njega. S n j i m a u vezi pavelievlina se s p r o v o d i izgleda najvie p r e k o k a t o l i k o g u d r u e nja .Kriari', od kojih su lanovi iz Splita, p r i l i k o m izleta na Vidovu Goru, na o. B r a u , j a v n o
na glas vikali .iveo Ante Paveli i s l o b o d n a h r v a t s k a drava p o d p r o t e k t o r a t o m Italije', a na
p o v r a t k u su pozdravljali faistikim p o z d r a v o m i p o k l i k o m ,AP' ( s k r a e n i c a za ivio Ante
Paveli). 8

Vodstvo katolike crkve smiljeno deluje na razbijanju Jugoslavije, po ins t r u k c i j a m a biskupa, uivajui u svim prilikama svestranu p o d r k u i p o m o
Pavelievih i nekih Maekovih organizacija.
Posle dolaska Hitlera na vlast, Vatikan daje p u n u p o d r k u o s t v a r e n j u novog p o r e t k a u Evropi. Ekspanzija katolike crkve p r e m a Istoku i na B a l k a n u

dobila je najire razmere. Vatikan je tada p u t e m t a m p e i p r o p a g a n d e veoma

veto raspirivao nacionalni antagonizam i versku netrpeljivost, nastojei da
se to vie p r o d u b i jaz u jugoslovenskoj zajednici, koja je i inae bila b r e m e nita m n o g i m s u p r o t n o s t i m a , tim p r e to su Hrvati bili n a c i o n a l n o potlaeni
od strane b e o g r a d s k o g b u r o a s k o g centra.
U H r v a t s k o j su Katoliki list, zvanini organ zagrebake n a d b i s k u p i j e
i Hrvatstvo, politiki klerikalni dnevnik, bili izvanredno snani pioniri zad a t a k a koji su dolazili iz Kurije. 7
O o d n o s i m a izmeu katolike crkve i Vatikana, s j e d n e , i dravne vlasti
u Jugoslaviji, s d r u g e strane, dolo je do o t r e krize 1935. zbog k o n k o r d a t a kojim je Stojadinovi, uz saglasnost kneza Pavla, p o k u a o da stavi katoliku crkvu u privilegovan poloaj. To se ubrzo pretvorilo u teak politiki s u k o b srpske i h r v a t s k e buroazije.
B o r b a o k o k o n k o r d a t a nije bio verski s u k o b ve drutveno-politiki, dravno-pravni i nacionalni p r o b l e m koji se je nalazio pred svim v l a d a m a Jugoslavije, poev od 1918. godine. Sve do 25. jula 1935. godine, kada je u Rimu
na najsveaniji nain p o t p i s a n k o n k o r d a t , o n j e m u u javnosti nije nita bilo
poznato. Tek posle potpisivanja, koje je izvela vlada M. Stojadinovia potpuno tajno, bez ikakve j a v n e diskusije i psiholoke p r i p r e m e - nastali su na srpskoj strani, p o s e b n o u v r h o v i m a srpske pravoslavne crkve protesti i ogorenja zbog velikih privilegija datih katolikoj crkvi u Jugoslaviji. V r h o v n o rukovodstvo s r p s k e crkve, kao i mnogi buroaski politiari s r p s k e nacionalnosti, traili su od vlade da se p o m e n u t i k o n k o r d a t poniti i povue. I n t e r e s a n t n o
je istai d a j e i Stjepan Radi s v o j e v r e m e n o bio protiv tog k o n k o r d a t a , j e r je
s m a t r a o da ne odgovara i n t e r e s i m a n a r o d a i drave. Koroec je, k a o m i n i s t a r
u n u t r a n j i h poslova, p o k u a o da svim sredstvima zabrani i sprei diskusiju
o k o n k o r d a t u . On, lino, uloio je velike n a p o r e da se k o n k o r d a t ratifikuje,
borei se o t v o r e n o protiv s r p s k e crkve. Tek posle krvavih d e m o n s t r a c i j a , 19.
jula 1937. godine, u kojima su organi dravne vlasti, po direktivi Antona Koroca, g r u b o napali najvie predstavnike s r p s k e pravoslavne crkve, konkordat je skinut sa d n e v n o g reda i de facto nije ratifikovan. 8
U stvari, k o n k o r d a t je o m o g u a v a o katolikoj crkvi u Jugoslaviji da vri
p r o p a g a n d u i ekspanziju p r e m a Istoku na tetu s r p s k e crkve i s r p s k e nacije.
Zato su s r p s k a pravoslavna crkva i s r p s k a buroazija reagovale na svojstven
nain, tako d a j e i profaistika vlada Milana Stojadinovia bila p r i n u e n a da
odbaci k o n k o r d a t . Vatikan je zbog toga pojaao svoj neprijateljski stav p r e m a
Jugoslaviji, p o s e b n o p r e m a s r p s k o j pravoslavnoj crkvi i s r p s k o m n a r o d u .
Papa Pije XI nije m o g a o da se uzdri od o s u d e ovih p o s t u p a k a u B e o g r a d u , k a d a je
na s v e a n o m V a t i k a n s k o m k o n z i s t o r i j u m u 16. XII iste godine, p r i l i k o m p r e d a j e eira nov o i z a b r a n i m k a r d i n a l i m a , m e u k o j i m a i Pelegrinetiju. i z r e k a o teku p r e t n j u Jugoslaviji
zbog o v a k v o g n a i n a o d r i c a n j a k o n k o r d a t a Doi e dan. .. i on to ne bi hteo da kae, ali je
u to posve siguran, kada ce biti ne malo njih koji e jako taliti ito nisu irokogrudno i velikoduno u stvari primili jedno dobro, koje je namjesnik Isusa Krista nudio njihovoj zemlji Nije
tu samo u pitanju bila i rkvena i vjerska strana narodne konsolidacije nego t socijalna i politika,
makar on odluno mrzi da politiku uini svojom stvari i svojim delom.'9 ( P o d v u e n o u originalu)

Iako su Papa Pije XI i Pije XII, uoi i p o e t k o m d r u g o g svetskog rata, davali izjave o n e u t r a l n o s t i Sv. Stolice, n e p o b i t n o je d o k a z a n o da je Vatikan
1941. uestvovao u stvaranju NDH, d a j e davao p u n u politiku i materijalnu
p o d r k u Paveliu i Maeku radi razbijanja i k o m a d a n j a Jugoslavije i da je Sveta Stolica o d m a h 1941. godine de facto priznala ovu m a r i o n e t s k u politiku

tvorevinu NDH, ali de jure nije priznala n e s t a n a k jugoslovenske drave. On

je, sem toga, p r e k o klerofaista, Pavelia i Stepinca, inspirisao m a s o v n o istrebljenje s r p s k o g n a r o d a u Hrvatskoj, Dalmaciji, Slavoniji, S r e m u , Bosni i
Hercegovini. Zato nije nikakvo u d o to je u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, k a o
i u nacistikoj Nemakoj, d o s l e d n o s p r o v o e n zloin genocida, n a r o i t o prema S r b i m a i Jevrejima.
Povezanost i z m e u u s t a a i katolike crkve u NDH, kao i j e d n i h i d r u g i h sa Vatikan o m d a t i r a od prvog d a n a p o s t o j a n j a NDH, pa sve do n j e n o g sloma. U t o m e su u s t a k a i kler i k a l n a ideologija s t a l n e i u s t r a j n e do k r a j n i h granica, p o v e z a n e n a j p r i s n i j i m o d n o s i m a i zaj e d n i k i m ciljem. T o m e slui svim a r o m sva njihova p r o p a g a n d a , i o n a u c r k v a m a i o n a u
t a m p i . Za sve to klerofaisti trae p o t v r d e i o p r a v d a n j a u h i s t o r i j s k i m o d n o s i m a H r v a t a prema R i m s k o j Kuriji. U d a l e k o j prolosti kao i u n e d a v n i m g o d i n a m a , p r e d s a m u NDH .
Dovoljno je osvrnuli e na brojne telegrame koje su posle proglaenja NDH. izmenjali
p a p a Pije XII i poglavnik Paveli pa da se uvidi p r i s n o s t o d n o s a i z m e u Svete Stolice i nov o o s n o v a n e h r v a t s k e d r a v e NDH. u i t a v o m p e r i o d u n j e n o g p o s t o j a n j a 1941-1945. U tim
m n o g o b r o j n i m izjavama d u b o k o g i t r a j n o g p r i s n o g prijateljstva uvek s u s r e e m o iskreno,
s m j e r n o - apostolske blagoslove Svete Stolice, koja u ivoj p r i v r e n o s t i H r v a t s k e , gleda sretnu budunost Hrvatske 9a

Hitlerov diplomatski poverenik za Balkan H e r m a n N o j b a h e r ( H e r m a n

N e u b a c h e r ) kae sledee:
Recept za pravoslavlje ustakog v o e i poglavnika (dravnog voe) Hrvatske Ante Pavelia potsea na verske ratove sa najkrvavijim u s p o m e n a m a :
Jedna treina m o r a da p o s t a n e katolika, j e d n a treina m o r a da napusti
zemlju i j e d n a treina m o r a da umre! Poslednja taka p r o g r a m a bila je izvrena. Kada su vodee ustake glaveine tvrdile d a j e pobijen j e d a n milion pravoslavnih S r b a (ukljuujui odojad, decu, ene i starce), to je o n d a po m o m e
miljenju p r e t e r a n o hvalisanje. Na osnovu izvetaja koji su doli do mojih
r u k u cenim da b r o j onih koji su bez o d b r a n e pobijeni iznosi tri e t v r t i n e miliona. Kada sam j e d n o m p o n o v o u Glavnom stanu na diskusiju izneo uasne
p o s t u p k e u m o m e h r v a t s k o m susedstvu, r e k a o mi je Adolf Hitler: Rekao
sam i Poglavniku da se ovakva m a n j i n a ne moe p r o s t o da p o t a m a n i - o n a
je suvie velika.' 0
U j e d n o j vatikanskoj publikaciji (Bibliografija Alojzija Stepinca, koju je napisao opat Aleksa Benigar 1974. godine u Rimu) kae se da je papa Pije XII primio Pavelia,
ali samo kao katolikog vjernika, a ne kao dravnog poglavara Tom / g o d o m izrazio
mu je svoju ljubav p r e m a h r v a t s k o m n a r o d u , ija mu je v j e r n o s t p r e m a Sv. stolici d o b r o poznata O b j a s n i o m u je, d a j e s l u b e n o p r i z n a n j e Nezavisne Drave H r v a t s k e o d v i e osjetljive
naravi te Sv stolica ne o b i a j e to initi u r a t n o vrijeme, n e g o e k a s v r e t a k rata i m i r o v n e
u g o v o r e |er m o r a sauvati n e p r i s t r a s n o s t i uzeti u o b z i r i o s t a l e k a t o l i k e vjernike, kojih
i m a d e posv uda. Paveli je sa svoje s t r a n e o p e t o v a n o i o t v o r e n o izjavio, k a k o h r v a t s k i n a r o d
eli u r e d i t i svoje v l a d a n j e i z a k o n o d a v s t v o p r e m a n a e l i m a katolike vjere.

Sama injenica d a j e papa Pio XII primio u audijenciju Antu Pavelia, jednog od najpoznatijih ratnih zloinaca u d r u g o m svetskom ratu, po ijem je nar e e n j u p o b i j e n o ne s a m o stotine hiljada Srba, nego i blizu 40.000 Jevreja i
na d e s e t i n e hiljada Cigana, kao i hiljade Hrvata antifaista.stvorila je u Jugoslaviji. ali i u svetu, o p r a v d a n o p o d o z r e n j e da postoji koluzija izmeu izvesnih
krugova u Vatikanu i n a d b i s k u p a Stepinca i Ante Pavelia. Nije b i t n o to p a p a
Pio XII nije p r i m i o Antu Pavelia kao dravnika, nego k a k o je u vatikanskim
slubenim krugovima zabeleeno, kao obinog katolikog vjernika. Time je
m o r a l n a o d g o v o r n o s t pape Pija XII za ratne zloine u Jugoslaviji postala jo
v eca, jer je identifikovao pojam katolikih vjernika s u b i j a n j e m stotine hiljada
ljudi d r u g i h veroispovesti.

OVINISTIKE, SEPARATISTIKE I NEPRIJATELJSKE ORGANIZACIJE I JUGOSLAVUI

209

Mnogi d o k u m e n t i t a k o e u t v r u j u uee Vatikana u p r e v o e n j u p r e k o

200.000 pravoslavnih stanovnika u katoliku veru, koje je izvreno u d o b a Pavel ievog masovnog ubijanja Srba. 10 "
Prema slubenim d o k u m e n t i m a nacistike Nemake, koja se sada objavljuju u SAD, glavni inspirator i organizator u l t r a r e a k c i o n a r n e , profaistike,
antisovjetske politike Vatikana bio je Papa Pije XII (koji je p r e toga, kao kardinal Paeli (Pacelli Eugenio), bio dugogodinji ef vatikanske spoljne politike). On nije bio s a m o vrsto na strani Osovine i gajio o t v o r e n e simpatije prema nacistima, ve je svestrano p o m a g a o njihovu politiku genocida u itavoj
Evropi, n a r o i t o u slovenskim zemljama, p o s e b n o Jugoslaviji."
Nemaki diplomata Fric Mens ha uze n (Fritz Menschausen), savetnik nemake ambasade pri Vatikanu, u svome izvetaju od 12. septembra 1941, u p u e n o m
dravnom s e k r e t a r u n e m a k o g Ministarstva inostranih poslova Ernestu fon
Vajcsekeru (Ernest Weizscker), p o r e d ostalog, navodi d a j e vie p u t a d o b i o
uveravanja d a j e papa Pije XII u svom srcu na strani Osovine. Sveta Stolica
je stalno govorila protiv boljevizma u principu. P r e m a h a m b u r k o m asopisu Der Spiegel, papina osovinska oseanja bila su zasnovana na uverenju
d a j e nacistika vojska j e d i n a snaga s p o s o b n a da se bori protiv komuniziranja Evrope.' 2
K o n k o r d a t je, u stvari, bio u s m e r e n i protiv interesa hrvatskog naroda,
jer je ograniavao i zabranjivao u p o t r e b u glagoljice, tj. vrenje slube boje
u crkvi na s t a r o s l o v e n s k o m jeziku, p r o t i v n o sledeim zakljucima katolikog
episkopata od 27-29. n o v e m b r a 1918. godine: Neka se pravo to ga neki nai
krajevi glede u p o r a b e staroslovenskog jezika u svetoj misi po r i m s k o m obredu od najstarijih v r e m e n a uivaju, p r o t e g n e o d m a h na cijelo p o d r u j e nae
drave. Zato sudekreti Rimske kurije od 1918. i 1906. godine, koji su dati kao
prilog n o v o m jugoslovensko-vatikanskom k o n k o r d a t u 1935, s m a t r a n i za najveu uvredu koju je Rim n a n e o H r v a t i m a . ' 3
Nadbiskup Stepinac je 12. septembra 1939, kad je u svom dvoru primio Maeka, izmeu ostalog, rekao:
K o m u n i z a m nastoji, po s v e m u sudei, da u d a r i iza lea b a n o v i n i Hrvatskoj. Zato mu
se valja o d u p r i j e t i svim silama. Crkva ce tu pruati svoju g o l e m u m o r a l n u p o m o . Dr Maek
je i s t a k n u o da su u v o j n i k o j p o b u n i u Karlovcu imali de facio svoje prste k o m u n i s t i i jugofaisti. Dalje je Stepinac istaknuo k o n k o i d a l kao vilo vano pitanje za narod. On je r e k a o
da ba s a d a kad je s v j e t s k o klanje u t o k u . da se hrvatski n a r o d m o e vrlo lijepo a f i r m i r a t i
kod Svete Stolice, tim vie t o e proslaviti svoju 1300-godinjicu. Dr Maek je izjavio da e
Konkordat bezuvjetno sklopiti ( p o d v u e n o u originalu) im m a l o s r e d i prilike, i to n a j b o l j e
t< b u d e mogao, j e r z n a d e da ni je d a l e k o v r i j e m e kad e katolika c r k v a igrati p r e s u d n u ulogu u svijetu. P o s e b n o je i s t a k n u o da ce izmijeniti s a d a n j e g a p o s l a n i k a kod V a t i k a n a i postaviti p o u z d a n o g ovjeka. Pitao je da li je istina da su p i t o m c i u Sv. J e r o n i m u bili u vezi sa
pavelievcima. S t e p i n a c mu je p r o t u m a i o da je to o b i n a p o d v a l a B e o g r a d a . Dalje je Stepinac naglasio da je starokatolicizam ir na n a r o d n o m organizmu, koji valja odstraniti, a koji je
Beograd p o d r a v a o . . . "
. . . Kad je n a m e s n i k knez Pavle p o s e t i o Z a g r e b da sredi politike o d n o s e . S t e p i n a c je
u tri d a n a i m a o d e v e t p u t a prilike da sa k n e z o m razgovara. M e u ostalim, d o d i r n u o je nadb i s k u p njegovu stalnu p r e o k u p a c i j u k a t o l i e n j a Srbije, o e m u je \ ec 1934. z a p i s a o u s v o m e
Dnevniku. I sada. 17.1 1940. belei da bi najidealnije bilo da se Srbi vrate vjeri svojih otaca,
t j d a p r i g n u glavu p r e d n a m j e s n i k o m H r i s t o v i m . Svetim O c e m . . . , E

U d a n i m a aprilskog rata Alojzije Stepinac, na elu katolike crkve u Hrvatskoj, u p u t i o je i ovakvu p o r u k u svojim vjernicima:
N a r o d u izvan Z a g r e b a p o r u u j e se da se o d m a h o b r a t i na sve u p n e Urede, gde e od
sveenika dobiti u p u t s t v a za dalji rad.
Kod toga e nam uveliko pomagati katolika crkva.

Treba zbog toga uzdizati katolianstvo kao glavni branik Hrvatstva. Na pravoslavnu kao bizantijsku kulturu treba navaljivati i treba isticati da su to specijalne odlike.'8

On je jo 1934. godine napisao:

Da je vea s l o b o d a (i da ima) d o v o l j n o r a d n i k a . S r b i j a bi za 20 g o d i n a bila katolika,' 7 a p o v o d o m 27. m a r t a 1941. g o d i n e sledee:
Iz cijelog ovog ina, tj. d r a v n o g u d a r a , opet o s t a j e u t o m e i n j e n i c a da su S r b i i Hrvati
dva svijeta koji se n i k a d a n e c e ujediniti dok je j e d a n od njih u ivotu. Duh b i z a n t i z m a je neto t a k o grozno, da je s a m o S v e m o n i i Sveznajui bog bio u s t a n j u p a r i r a t i i n t r i g a m a i podv a l a m a tih ljudi. Za n a s je to n e t o n e r a z u m l j i v o da se u g o v o r i i o b a v e z e k i d a j u bez ikakvih
s k r u p u l a . ' 8 .
Sve u svemu. Hrvali i Srbi dva su svijeta, sjeverni i juni pol. k o j e je n e m o g u e zbliiti osim u d o m bojim. Sizma je n a j v e e p r o k l e t s t v o Evrope, s k o r o vee n e g o prot e s t a n t i z a m . T u n e m a morala, n e m a naela, n e m a istine, n e m a p r a v d e , n e m a p o t e n j a . . "

Na Drugom k o n g r e s u KP Hrvatske 1948. godine k o n s t a t o v a n o je:

Najvii katoliki krugovi u zemlji (a n a r o i t o u Z a g r e b u ) postali su jo o d a v n o prije
rata nosiocima faistike propagande. Oni su izdavali najvie faistike literature, oni su najvie trovali omladinu, oni su bili najaktivniji u p r i p r e m a n j u okupacije nae zemlje. Pa ak
i s a m i h s k o r o n e k o l i k o d a n a pred p r o p a s t faistike N j e m a k e i Pavelieve NDH oni d a j u
svoju p o s l e d n j u p o d r k u toj ve leini p o z n a t i m p r o s v j e d o m h r v a t s k o g k a t o l i k o g episkopata od 24. III 1945.
Katoliki kler se stavljao o t v o r e n o na e l o reakcije, p o s l a o c e n t r o m
n j e n o g o k u p l j a n j a . U n j e g a je poela polagati n a d e sva u n u t r a n j a reakcija, u s t a k a i maekovska e m i g r a c i j a i v a n j s k a reakcija. 2 0

U Proglasu ustake radiostanice od 11. aprila 1941. godine u 4,30 asova

bilo je objavljeno:
Cijenjeni g r a a n i g r a d a Zagreba!
Dolazi s a v e z n i k a n j e m a k a vojska, iskitite p r o z o r e na svojim k u a m a , ene i d j e v o j k e ,
c v j e e m u r u k a m a d o e k a j t e savezniku vojsku, b u d i t e j o j pri ruci u s v a k o m m o m e n t u .
Hrvatski n a r o d diljem H r v a t s k e , n e k a s e o d m a h o b r a t i n a u p s k e u r e d e , g d j e e dobiti
u p u t e to e d a l j e r a d i t i 2 1

Obraajui se p o d r e d e n o m svetenstvu, pod u s t a k o m p a r o l o m Spreman za dom, n a d b i s k u p Stepinac je objavio osnivanje NDH sledeim reima:
a s n a b r a o , n e m a n i k o g a m e u v a m a koji u o v o p o s l e d n j e v r e m e nije bio s v j e d o k o m
n a j z a m a n i j i h d o g a a j a u ivotu h r v a t s k o g n a r o d a , u k o j e m d j e l u j e m o k a o glasnici Kristova
evanelja. Dogaaji su ovo koji su na n a r o d donijeli u s u s r e t d a v n o s a n j a n o m i e l j k o v a n o m
idealu. asovi su ovo u k o j i m a ne govori vie jezik, n e g o krv s v o j o m t a j a n s t v e n o m povezan o u sa z e m l j o m u k o j o j s m o ugledali svijetlo boje i s n a r o d o m iz k o j e g a s m o nikli. Je li
p o t r e b n o isticati da je i u n a i m g r u d i m a ivlje z a k u c a l o srce? Nitko p a m e t a n t o g a osuditi
ne m o e i n i t k o p o t e n toga zamjeriti ne moe, jer je ljubav p r e m a vlastitom n a r o d u bojim
p r s t o m u p i s a n a u l j u d s k o bie, i boja zapovijed! I tko n a m m o e zamjeriti a k o i mi k a o duhovni pastori d a j e m o svoj p r i n o s n a r o d n o m veselju i zanosu, kad se p u n i d u b o k o g g a n u a
i tople zahvalnosti o b r a a m o Bojem Velianstvu.
G o v o r e i vam d a k l e k a o p r e d s t a v n i k c r k v e i pastir d u a . m o l i m vas i pozivam da svim
silama n a s t o j i t e i r a d i t e o k o toga da naa H r v a t s k a b u d e Boja zemlja, j e r e s a m o t a k o moi
izvriti dvije b i t n e zadae, koje k a o drava i m a d e da izvri u korist svojih l a n o v a . .
Odazovite se s l o g a s p r e m n o m o m pozivu na uzvien rad o k o u v a n j a i u n a p r e e n j a Nezavisne Drave H r v a t s k e .
Poznavajui d o b r o mueve koji d a n a s u p r a v l j a j u s u d b i n o m h r v a t s k o g n a r o d a , m i s m o
d u b o k o u v j e r e n i d a e n a n a r o d naii n a p u n o r a z u m i j e v a n j e i p o m o . . .
asna b r a c o , i s p u n i t e svoju d u n o s t p r e m a m l a d o j dravi H r v a t s k o j . . . , J

Dr Novak na to kae:
Ovako je uzbueni n a d b i s k u p Stepinac d o e k a o -davno sanjani i ieljkovani ideal, fam o z n u u s t a k u NDH i pozvao p o d r e e n i kler da tu tvorevinu sa svim silama p o m a e . ..
Zato nije n i k a k v o i z n e n a e n j e , zato je i Vatikan, kao p e r m a n e n t n i p o d m u k l i lan me u n a r o d n e zavere z a r a z b i j a n j e j u g o s l o v e n s k e drave, s t a l n o ukazivao p o m o u s t a k o m pok r e t u . d i r e k t n o p o m a g a o u s p o s t a v l j a n j e NDH. - i najzad d a o blagoslov Paveliu i v i s o k o m
k a t o l i k o m k l e r u za u n i t a v a n j e i p o k r t a v a n j e (nasilno k a t o l i e n j e ) S r b a u H r v a t s k o j , odn o s n o na p o d r u j u NDH Papa Pije XII blagosilja Pavelia k a d a ga je p o s j e t i o u Vatikanu,

18. m a j a 1941, na d a n p o t p i s i v a n j a zloglasnog Rimskog u g o v o r a , ' k a o p r a k t i n o g katolika

Nezavisne Drave H r v a t s k e - NDH - Svete v l a d a j u e kristove drave Ciji su glavni inspiratory organizatori i izvrioci bili klerofaisti, koji su pod vidom vere. na predikaonici propovedali u s t a t v o p u n i h 20 g o d i n a i r o m zemlje.
U aprilu 1941, posle p r o g l a e n j a NDH. - svi hrvatski biskupi. - s e m m o s t a r s k o g b i s k u p a
Miica. - zakleli su se na v e r n o s t Paveliu dajui mu o d m a h , n e o g r a n i e n u p o d r k u . 2 3

U Politici od 8. n o v e m b r a 1981. godine, Vladimir Dedijer, pod naslovom, injenice o Stepinevom genocidu, izmeu ostalog, pie:
Nemaiko poslansko u Zagrebu poslalo je 26. o k t o b r a 1942. godine Ministarstvu inostranih poslova Treeg Rajha izvetaj o p o k o l j i m a s t a n o v n i t v a u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, koji su izvrile ustae. D o k u m e n t je vrlo d u g i p r e c i z n o n a v o d i b r o j rtava i n a i n e ubijanja u s v a k o m n a s e l j e n o m m e s t u . . .
L'Oi svog polaska u Vatikan, u susret sa p a p o m Pijem XII, Ante Paveli ie 5. maja 1941.
o b j a v i o Z a k o n s k u o d r e d b u o prijelazu s j e d n e vjere n a d r u g u , i s t o v r e m e n o k a d a j e p o e l o
i m a s o v n o klanje Srba, Jevreja i Cigana u NDH O d g o v o r n o s t V a t i k a n a u t o l i k o je vea ukoliko je katolika c r k v a u NDH. na elu sa n a d b i s k u p o m Alojzijem S t e p i n c e m . p o z d r a v i l a i
usvojila ove z a k o n s k e o d r e d b e , pa ih je unela i u svoje i n t e r n o p r a v o . O t o m e su d o n e t e i
p o s e b n e o d r e d b e na z a s e d a n j u B i s k u p s k e k o n f e r e n c i j e u Z a g r e b u . Na inicijativu r u k o v o d stva katolike c r k v e u NDH. d o n e t e su d o d a t n e z a k o n s k e o d r e d b e o d o p u n i Z a k o n s k e odr e d b e o prijelazu s j e d n e vjere na d r u g u , k a o i U p u t e prilikom prijelaza s j e d n e v j e r e na drugu
Treeg juna 1941. godine Katoliki list u Zagrebu ovako je pohvalio ive mere:
Nadbiskup Stepinac je. uz saglasnosl i pod n a d z o r o m opala Josipa Marconea. papskog legata u Nezavisnoj Dravi H r v a t s k o j , sazvao novu b i s k u p s k u k o n f e r e n c i j u u Z a g r e b u
od 17. pa do 20. s t u d e n o g a 1941. koja je bila p o s v e e n a prijelazima g r k o - i s t o n j a k a na katoliku cjeru'
Posle k o n f e r e n c i j e , svi u e s n i c i na elu sa S t e p i n c e m poselili su Antu Pavelia i predali
mu jednu p r e d s t a v k u o svojim o d l u k a m a . U e s t o j taki lih o d l u k a stoji da je k o n f e r e n c i j a
izabrala p o s e b n i o d b o r od tri linosti koji ima da r u k o v o d i a k c i j o m o k o p r e k r t a v a n j a S r b a
u k a t o l i a n s t v o U o d b o r su izabrani n a d b i s k u p S t e p i n a c p r e d s e d n i k B i s k u p s k i h k o n f e r e n cija. b i s k u p senjski m o n s i n i o r Viktor Buri i a d m i n i s t r a t o r krievske e p a r h i j e , m o n s i n j o r
Janko Simrak.
N e s u m n j i v o da n a j v e u o d g o v o r n o s t za p r e k r t a v a n j e S r b a u k a t o l i a n s t v o ima nadb i s k u p Stepinac, k o m e je Ante Paveli posluio k a o i n s t r u m e n a t u t o m a k t u
Ako ikada b u d u o t v o r e n i arhivi Vatikana, o n d a Ce se moi t a n o utvrditi koliko su opr a v d a n a p o d o z r e n j a o o d g o v o r n o s t i Vatikana o g e n o c i d u protiv S r b a u H r v a t s k o j za v r e m e
m i n u l o g rata, k a o i o d g o v o r n o s t i za m a s o v n u konverziju s r p s k o g p r a v o s l a v n o g s t a n o v n i t v a .
Oni d o k u m e n t i , s kojima s a d a r a s p o l a e m o , u k a z u j u da ima o s n o v a za zakljuak o u e u
p o j e d i n i h v a t i k a n s k i h k r u g o v a u tim nemilim d o g a a j i m a iz m i n u l o g svetskog rata.

O zloinima katolikih svetenika Dedijer dalje pie:

Paveli je jo 1941. g o d i n e s t v o r i o k r a j r e k e Save. blizu sela J a s e n o v c a , k o n c e n t r a c i o n i
logor po uzoru na k o n c e n t r a c i o n e l o g o r e u N e m a k o j . U t o m logoru m a s o v n o su ubijani
Srbi. Jevreji. Cigani i m n o g o b r o j n i Hrvati - a n u f a i s t l .
U logoru je bilo i n e k o l i k o r i m o k a t o l i k i h s v e t e n i k a koji nisu s a m o vrili d u h o v n e obr e d e n e g o su. u stvari, bili ustaki inovnici. T a k o je f r a t a r f r a n j e v a c Miroslav F i l i p o v i - Majstorovu:. bio p r o i z v e d e n u in bojnika, a k r a j e m 1942. godine, p o s t a o je i z a p o v e d n i k logora
III, n a j v e e g logora u k o m p l e k s u J a s e n o v a c .
R a u n a se da je u J a s e n o v c u p o b i j e n o 700 000 ljudi Svedok T o m o Krka o v a k o o p i s u j e
zloine f r a t r a Miroslava Filipovica - .Majstorovica:
G l e d a o sam vrlo esto, za vri jeme svog b o r a v k a u J a s e n o v c u , k a k o je M a j s t o r o v i vlast o r u n o s t r i j e l j a o z a t v o r e n i k e u tzv. javnim n a s t u p i m a
Vidio s a m k a k o su M a j s t o r o v i i Stoji priutili zabavu da trojicu Cigana p o b i j u na taj
nain to su naredili p r v o m Ciganinu, da ubije m a l j e m d r u g o g Ciganina, trei da ubije prvoga, a oni su zalim likvidirali p o s l e d n j e g a .

Na sednici Saveta S p o m e n - p o d r u j a Jasenovac 6. juna 1981. godine lan

Saveta i lan Predsednitva SR Hrvatske Pero Car, izmeu ostalog, r e k a o je:
S t o t i n a m a hiliada ljudi o v d e n a d r a k o m p o s l e d n j e rei ostale su n e d o r e e n e , prerezane n o e m fra Mirka M a j s t o r o v i c a k o m e je j e d a n od najviih c r k v e n i h katolikih velikodos-

t o j n i k a S t e p i n a c i d r u g i o k o njega, d a v a o blagoslov Koji od v e r n i k a Katolike c r k v e m o e

biti r a v n o d u a n a k o (akvog - b o j e g slugu eli sada, n a k o n 40 g o d i n a od tih zloina, da proglase s v e c e m r i m o k a t o l i k e c r k v e ' G o v o r i m o t o m e k a o ateist, kao k o m u n i s t , i zato ne m o g u
pozivati v e r n i k e u ime njihovog boga da d i g n u glas protiv toga ali ih pozivam u ime savesti,
u i m e ovenosti, da je najvei zloin zaboraviti zloin da bi se zbog te zaboravljivosti m o g a o
ponoviti. . IZloin je zaboraviti zloiin Politika 7. juli 1981).

U svom o p i r n o m p i s m u od 8. f e b r u a r a 1942, koje je iz Z e m u n a u p u t i o

Gospodinu Alojziju Stepincu, n a d b i s k u p u , Zagreb, dr Grizogono je, izmeu
ostalog, napisao:
. . . Zato ja o v o piem Vama, k a d a nijeste politika linost i ne m o e t e za o v o snositi
o d g o v o r n o s t . Evo zato. U svim ovim b e z p r i m j e r n i m divljaim zloinstvima, koji su vie
n e g o bezboni. s u d j e l o v a l a je i naa k a t o l i k a c r k v a na dva naina: veliki b r o j s v e t e n i k a , klerika, f r a t e r a i o r g a n i z o v a n e katolike mladei s u d j e l o v a l o je u o v o m e aktivno. Dogodila se
s t r a h o t a da su katoliki svetenici postali logornici i t a b o r n i c i ustaki, pa su k a o takvi nareivali i o d o b r a v a l i ta s t r a n a m u e n j a i klanja h r i a n s k o g svijeta. Cak je j e d a n katoliki
svetenik lino zaklao p r a v o s l a v n o g svetenika. Oni to nijesu smjeli uiniti bez. dozvole svojih b i s k u p a , a a k o su to uinili o n d a su m o r a l i izgubiti slubu i doi p r e d sud. B u d u i da se
to nije dogodilo, znai da su biskupi dali svoje dozvole. Drugo: katolika c r k v a u p o t r e b i l a
je sve ovo da p o k a t o l i k i sve preivjele S r b e i d o k se zemlja jo pui od krvi nevinih m u e nika. d o k su jecaji jo razdirali g r u d i preivjelih n e s r e n i k a , svetenici. f r a t r i , a s n e s e s t r e
nosile su u j e d n o j ruci ustaki bode, a u d r u g o j molitvenik i k r u n i c u . Sav je S r i j e m preplavljen lecima b i s k u p a Akamovica. t i s k a n i m u n j e g o v o j tiskarnici u Djakovu. U l e t c i m a se pozivaju Srbi da s p a s u ivote i i m e t k e p r e l a e n j e m u k a t o l i k u v j e r u . . .

Grizigono je zavrio p i s m o ovako:

Napisao s a m Vam o v o p i s m o da s p a s e m o svoju d u u , a Vama o s t a v l j a m da traite i
n a e t e p u t a z a s p a s e n j e svoje d u e
J e d a n od o n i h koji je p r v o ovjek i hrianin pa o n d a d o b a r Hrvat.

I n t e r e s a n t n o je da je Stepinac uivao p u n o p o v e r e n j e vladajuih reima

u Kraljevini Jugoslaviji i kao takav postao n a d b i s k u p , tj. najvii dostojanstvenik katolike crkve u Jugoslaviji. To p o v e r e n j e s t e k a o je v e r o v a t n o zato to
je u prvom svetskom ratu s t u p i o u Dobrovoljaku diviziju u kojoj se i s t a k a o
pri p r o b o j u S o l u n s k o g f r o n t a 1918. godine, a zatim kasnije i kao u p o r n i zakleti neprijatelj k o m u n i z m a , u e m u je bio na istoj poziciji sa zvaninim Beogradom.
lanovi Komisije za i n f o r m i s a n j e Skuptine SFRJ, K o o r d i n a c i o n o g odbora Predsednitva CK SSRN za ONO i DSZ i O d b o r a za idejni rad Predsednitva SK SSRNJ i Komisije za idejni rad Konferencije SSOJ, na svojoj sednici
u Beogradu 6. n o v e m b r a 1981. godine, pozdravili su p r e svega
Poetni korak u dubljim istraivanjima informisanosti naih ljudi o etnitvu. ustatvu, balistima. i svim drugim izdajnicima i p o s e b n o o njihovim d a n a n j i m aktivnostima. Konstatovano je
da mi i m a m o dovoljno p o d a t a k a o kvislinkim i faistikim organizacijama i p o k r e t i m a , njihovim
zloinima, ciljevima i delovanju u inostranstvu te da je stoga p o t r e b n o udruiti ta znanja i bolje se
organizovati za sistematsko p r a e n j e njihove aktivnosti - radi efikasnijeg informisanja i reagovanja .. Nije u interesu bratstva i jedinstva i zajednitva jugoslovenskih n a r o d a i n a r o d n o s t i zabaurivanje injenica iz prolosti, niti je o p r a v d a n o s h v a l a n j e a ne treba akati po bolnim r a n a m a
.
(Prolost se ne sme zabauriti. Politika, 6. n o v e m b r a 1981).

U svom delu Vatikan u suvremenom svijetu Vjekoslav Cvrlje kae:

N a d b i s k u p S t e p i n a c je bio o p t e r e e n a n t i k o m u n i z m o m k a o i p a p a Pio XII To se
moe nai u S t e p i n e v u Dnevniku koji o b u h v a a p e r i o d od 1934. do 1945. Iz. Dnevniku se
vidi S t e p i n e v stav p r e m a u n u t r a n j o j politici Jugoslavije: njegove r e z e r v e p r e m a s u r a d n j i
H r v a t a i Srba, j e r je s m a t r a o da su to dva svijeta koji se ne m o g u u j e d i n i t i . . . Iz Dnevnika
s e vidi S t e p i n e v o d n o s p r e m a S r p s k o j p r a v o s l a v n o j crkvi. O n j e n a j e d n o m m j e s t u zapisao:
,Da je vea s l o b o d a i d o v o l j n o sveenika, Srbija bi bila za 20 g o d i n a katolika'. .. Uoljivo
je da u Dnevniku n e m a n i g d j e o s u d e zloina u s t a k e v l a d e ili u s t a k o g reima. .. U Dnevniku

se ne s p o m i n j e d a j e m o s t a r s k i b i s k u p A. Mii u izvetajima od 18. VII i od 7. XI 1941 asno

digao svoj glas protiv ustakih nasilja i zloupotreba oko pokatoliavanja ( p o d v u k a o V. T.).
Takozvani e m i s a r i u licu s t o e r n i k a i logt r n i k a preuzeli su p o s a o C r k v e i z l o u p o t r e b i l i situaciju te izvrSili o k r u t n a zlodjela povezujui akciju p o k a t o l i a v a n j a s m a s o v n i m ubojstvima. S t e p i n e v o m Dnevniku nalazi se p i s m o koje je U. VI 1941. uputio Stepincu beogradski
nadbiskup dr Josip Uji. On upozorava na albe to se u Hrvatskoj postupa nepravedno i nehumano sa stanovnicima pravoslavne vjere i io privatnici na svoju ruku zatvaraju i ubijaju
Srbe. . . ( P o d v u k a o V. T.)

Vjekoslav Crvlje dalje, izmeu ostalog, kae:

injenica je d a j e u n a r o d n o o s l o b o d i l a k o j b o r b i s u d j e l o v a o j e d a n dio s v e e n i k a pravoslavne i katolike vjere i d r u g i h religija koji su ve u t o k u r a t a k a o n p r m s g r . Rittig raskrinkavali klevete da su s u d i o n i c i NOB-a n e p r i j a t e l j i c r k v e i vjere. 2 4

Jakov Blaevi je k r a j e m j a n u a r a 1981. godine, izmeu ostalog, izjavio da

je bilo
m n o g o p o p o v a i ( r a t a r a s n a m a u p a r t i z a n i m a , ali j e d n o l u d e jezgro, koje se ustoliilo u vlasti Katolike c r k v e s t o l e i m a vodi za t u i r a u n b o r b u protiv h r v a t s k o g n a r o d a . . .

Blaevi je zatim r e k a o i ovo:

Stepinevu crkvu d a n a s u p o r n o p r o p o v e d a najzaostaliji d e o vodeih k a p t o l s k i h ljudi. O t v o r e n o kau, p r o p o v e d a j u . piu, Radio-Vatikan im slui, da Stepincu m o g u suditi
s a m o Bog i i s t o r i j a . . . Neki d a n s a m prolazio p o k r a j J a s e n o v c a . S r c e mi se s t e z a l o gledajui
o n a j k r a s a n s p o m e n i k n a d e inoga ivota, g l e d a j u i o n e mogile koje \ i u u n e b o . koje zahva
Ijuju ovoj zemlji. Titu, s l o b o d a m a socijalizma i poretka. Gledam ovaj m e m e n t o i zgrozim se
pri pomisli i znanju da su lim liudskim kasapnicama zapovedali katoliki svetenici. Od nasilnog p r e k r t a v a n j a , k o m e j e d a o i m p r i m a t u r S t e p i n a c d o ovog J a s e n o v c a . J a d o v n o g . Gline i svega toga p o s v e e n je p u t . .

U intervjuu Njujork Tajmsu uoi svoje p o s e t e SAD 28. f e b r u a r a 1978.

d r u g Tito je, p o r e d ostalog, r e k a o i sledee:
. .. Sirile su se razne prie o lome da se mi borimo protiv crkve, protiv vere, da hapsimo
vjernike. Tano ]e da smo mi hapsili i neke od njih, ali samo one koji su suraivali sa okupatorom. Takav je slua/ bio i sa nadbiskupom Stepincem u Zagrebu koji je bio ustaa: za vrijeme
rata u Hrvatskoj je prekrlavao pravoslavne u katoliku vjeru. Suraivao je sa Nemcima i ustaama. Bio je otvoreni neprijatelj nas i naih naroda. I morali smo da ga hapsimo i osudimo
na 15 godina Docmje i nije bio u zatvoru, ve je upuen u svoje selo gde je imao crkvu i mogunost da se moli. Tu je i umro od leukemije.

Najzad treba istai sledee konstatacije Vladimira Dedijera u knjizi Novi

prilozi ZJA biografiju Josipa Broza Tita, Tom II, 1892-1945:
. . . V a t i k a n s k a d i p l o m a t i j a je radila na r a z b i j a n j u Jugoslavije i u n i t e n j u n j e n o g integr i t e t a i prilikom svojih r a z r a d a p l a n o v a o s t v a r a n j u katolike p o d u n a v s k e f e d e r a c i j e . Tu je
o n a saraivala s jakim p r o k a t o l i k i m s t r u j a m a u p o l i t i k o m ivotu SAD i Engleske, pokuavajui da u b e d i r u k o v o d s t v o i j e d n e i d r u g e d r a v e da bi j e d n a takva drava u s r e d n j o j Evropi mogla da b u d e od koristi k a k o SAD t a k o i Britaniji
Ideja s t v a r a n j a p o d u n a v s k e f e d e r a c i j e , n a p r i m e r , jo o d p o e t k a d r u g o g svetskog rata.
naila je na d o s t a p r i v r e n i k a i s j e d n e i s d r u g e s t r a n e Atlantika. A o v a j p r o j e k a t d u b o k o
je z a d i r a o i u p i t a n j e i n t e g r i t e t a Jugoslavije. T r e b a l o je. u stvari, o t k i n u t i velike d e l o v e jug o s l o v e n s k e teritorije i pripojiti ih p o d u n a v s k o j federaciji.
Engleska d i p l o m a t i j a ie j o od d o b a K o u t a - a i kasnije, k a d a se N e m a k a poela da
pojavljuje kao ozbiljan t a k m a c E n g l e s k e za prevlast u Evropi - prihvatila ideju s r e d n j o e v r o p s k e f e d e r a c i j e , jer se u L o n d o n u s m a t r a l o da to ne bi bio slab nain s p r e a v a n j a hegemonije. bilo Rusije, bilo N e m a k e u P o d u n a v l j u .

Posle r a z b i j a n j a Austro-Ugarske, n a j k a t o l i k i j e zemlje u Evropi. Vatikan je s t a l n o podg r e j a v a o ideju o p o t r e b i p o n o v n o g s t v a r a n j a j e d n e z a j e d n i k e d r a v e n e k a d a n j i h p o d a n i k a

cara Franje J o s i f a Tako se nekoliko struja iz prve godine rata, koje su teile stvaranju podunavske federacije, slilo u jednu, a njeni najjai zastupnici bili su nadvojvoda Olo Habsburki i njegov b r a t Feliks, prvi je d o a o u SAD u junu 1940. a njegov brat bio je t a m o n a s t a n j e n
jo o d v r e m e n a p r e d r u g o g svetskog r a t a . . .

Dalje Dedijer navodi da je Vinston Ceril, p o v o d o m p r o p a s t i AustroUgarske, u u v o d n i m s t r a n i c a m a prvog toma svojih m e m o a r a o d r u g o m svetskom ratu, izmeu ostalog, istakao:
.
D r u g a velika t r a g i n a g r e k a n a p r a v l j e n a je k a d a je S e n t e r m e n s k i m i Trianonskim u g o v o r i m a u n i t e n a Austro-Ugarska imperija. Vekovima je ovo ivo o t e l o t v o r e n j e Svete r i m s k e i m p e r i j e p r u a l o zajedniki ivot i g a r a n t o v a l o t r g o v i n u i b e z b e d n o s t v e l i k o m broju n a r o d a , od kojih n i j e d a n u nae d o b a nije imao ni s n a g e ni vitalnosti da se s a m suoi sa
silom j e d n e oivljene N e m a k e ili R u s i j e . . . 2 '

NAPOMENE

' Da bi se shvatila politika Vatikana na B a l k a n u , p o s e b n o u Jugoslaviji za p o s l e d n j i h s t o

godina, i stekla slika s r e d n j o v e k o v n e inkvizicije h r v a t s k o g i s l o v e n a k o g k l e r o f a i z m a u godin a m a d r u g o g svetskog rata. n e o p h o d n o je p o r e d ostalih, imati u vidu sledea dela: Dr Viktor
Novak. .Vfagnum Crimen. Zagreb. 1948; Dokumenti o pronvnarodnom radu i zloinima jednog dijela katolikog klera. Zagreb, 1946; Suenje Lisaku, Stepincu i druim ustako-kriarskim zloincima i njihovim pomagaima, Zagreb. 1946; Dokumenti o izdajnikom radu katolikog svetensrva
u Sloveniji: Narodni list br. 6,1. Ljubljana, 1946; Mihovilovi Ivan. Tajni dokumenti o odnosima
Vatikana i ustake XDH, Zagreb. 1952; S i m a Simic. Tuinske mahmacije oko NDH, Titograd, 1958;
S i m a Simi, Prekrtavanje Srba za vreme drugog svetskog rata. Titograd, 1958; M i r k o Mirkovi,
Versko pitanje u borbi za stvaranje pri'e jugoslovenske drave. Radio B e o g r a d , trei p r o g r a m - Politiki ivot Jugoslavije 1941-1945, Z b o r n i k radova, 1973; Dragan Zivojinovi, Sveta Stolica i stvaranje jugoslovenske drave 1914-1918, N a r o d n a knjiga, B e o g r a d , 1978; E d m o n d Paris, Le Vatican contre l'Europe i Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, The A m e r i c a n I n s t i t u t e for Balkan Affairs. 1961, USA
2
Viktor Novak. Vatikan i jugoslavenski narodi pred drugi svetski rat. r e f e r a t na m e u n a r o d n o m n a u n o m s k u p u u S r p s k o j a k a d e m i j i n a u k a . Z b o r n i k radova, B e o g r a d , 1973. str.
127-128.
3
O d m a h posle s a r a j e v s k o g a t e n t a t a f r a n k o v c i i Radieva seljaka s t r a n k a u t e l e g r a m u
c a r u F r a n c u Joefu I ( F r a n c J o s e p h l p o r e d ostalog, istiu da sa najveim p o n o s o m pozdravljaju o b j a v u rata Srbiji i C r n o j Gori - p o d m u k l o m n e p r i j a t e l j u uzviene d i n a s t i j e n a e Monarhije. a n a r o i t o Hrvatske. ( H e r m a n Vendel. Borba Jugoslavena za slobodu i jedinstvo, N a r o d n a
prosveta, B e o g r a d , 1925, str. 156).
P o v o d o m o b j a v e rata Austro-Ugarske Srbiji 1914, zagrebaki n a d b i s k u p B a u e r Ante pozvao je h r v a t s k e d o m o b r a n e da osvete n e d e l o u Sarajevu i ljubljanski b i s k u p Jegli uinio je
to isto I s t o v r e m e n o . tih b u r n i h d a n a i s e k r e t a r i j a t S l o v e n s k e l j u d s k e s t r a n k e (iji je ef bio dr
A Koroec) u p u t i o je c i r k u l a r s i r a n a k i m p r i p a d n i c i m a da je a t e n t a t o t k r i o rak r a n u na telu
Jugoslovena
S r p s k u zaveru. radilo se o zavjeri protiv o p s t a n k a k a t o l i k o g s l o v e n a k o g naroda. Dakle, klerikalizam je uz p u n u p o d r k u Sv. Stolice i V a t i k a n a j e d i n s t v e n o i v r s t o s t a o
1914 uz Habz.burku Monarhiju dokazujui da bi r a s p a d o m Austro-Ugarske bio fatalno ugroen r i m o k a t o l i k i d e o j u g o s l o v e n s k i h n a r o d a . (Mirko Mirkovi. Versko pitanje u borbi za stvaran/e jugoslovenske drave, - Politiki ivot Jugoslavia 1914-1915. Beograd, str. 201-221) Posle
a t e n t a t a S Radie je u p u t i o D v o r s k o j kancelariji u Beu sledei telegram:
Duboko p o t r e s e n i u svojoj k r a n s k o j savjesti, t e k o p o v r i j e e n i u svojoj p r i r o e n o j i
b a l i n s k o j s t o l j e t n o j m o n a r F u s k o j vjernosti, do s k r a j n o s t i o g o r e n i u svom h r v a t s k o m i care-

OVINISTIKE SEPARATISTIKE I NEPRIJATELJSKE ORGANIZACIJE U J I G O S U V U I

215

v i n s k o m p a t r i o t i z m u i u svojoj p r i v r e n o s t i u s t a v u i u s t a v n o s t i - preziruci i igoui podli i odvratni zloin, n a j s m j e r n i j e u v j e r a v a m o Vae Velianstvo u ime tisua i tisua p r o s v j e e n i h i organizovanih pristaa H r v a t s k e seljake s t r a n k e , da e m o se mi Hrvati slono sa svim ostalim
n a r o d i m a C a r e v i n e k a o j e d n a d u a . k a o j e d n a n e p o b j e d i v a vojska o k u p i t i o k o p r o s v e e n e osobe Vaeg Velianstva i o k o uzvienog Vladalakog Doma. te c e m o iz svih sila nastojati, da i uzveliamo ovu nau Monarhiju, lu zlatnu kopu svih triju evropskih plemena, to sveto kulturno ognjite svih njezinih naroda, tu jedinu nepobjedivu zatitu i nae predrage domovine kraljevine Hrvatske. ( p o d v u k a o V. T.) Bog u t j e i o Vae Velianstvo i sloio sve Vae n a r o d e u r a d u za jakost,
ugled i uzvelianje Carevine nae! ( B o g d a n Krizman, Stjepan Radi i Hrvatska puka seljaka
stranka u prvom svjetskom ratu. asopis za s u v r e m e n u povijest br 2, Zagreb. 1970, str. 114,
Dom od 1. jula 1914. godine.
U b r o j u Doma od 1. VII 1914. Ante Radi (brat S. Radia, koji je sa njim 1905. o s n o v a o
Hrvatsku s e l j a k u s t r a n k u - p r i m . V T.), u u v o d n i k u je, i z m e u ostalog, n a p i s a o : da su dva
Srbina, r o d o m iz Bosne, a po k o l a m a i po o d g o j u iz B e o g r a d a , u S a r a j e v u izvrila a t e n t a t : da
je sva B o s n a p l a n u l a na S r b e i da su u s a m o m S a r a j e v u Hrvati ( m u s l i m a n i i katolici) razorili
o k o 200 s r p s k i h d u a n a u vrijednosti od milijun k r u n a ; da je stoga p r o g l a e n prijeki sud i da
su i u Zagrebu d a n o m i c e e s t o k e p r o t u s r p s k e d e m o n s t r a c i j e . . . Sva Evropa o s u u j e podli zloin, a hrvatski n a r o d oaloen i o g o r e n da se to ne da opisati. Unitena je n a j v e a n a d a Hrvatske i cijele Carevine i sad ce trebati eljezne hrvatske sloge, odlunosti i uztrajnosti da se
podmukla i zloinaka srpska politika za uviek (onemogui) na hrvatskom tlu ( P o d v u k a o V. T.).
Vjeni s p o m e n n a i m m u e n i c i m a i nevinim r t v a m a p r o k l e t e s r p s k e m r n j e i podlosti! Vjena
slava Franji F e r d i n a n d u i n j e g o v o j Sofiji!... ( B o g d a n Krizman, n. d., str. 117. p r i m . 82. Oigledno je da ovakav stav b r a c e Radia potie iz religioznog u b e e n j a .
4

Viktor Novak, n a v e d e n i referat, str. 131

Komentar redakcije Zbornika

- Prim. 6, str. 806.
6

dokumenata

'Aprilski

ral

1941*,

Vojnoistorijskog

instituta

AR 1941. ZD, dok. 275, str. 806; AVII. F-17. reg. br. 26/4, k. 11.

7
U H r v a t s k o j su Katoliki list, zvanini o r g a n z a g r e b a k e - n a d b i s k u p i j e i Hrvatstvo,
politiki klerikalni dnevnik, bili i z v a n r e d n o snani pioniri z a d a t a k a koji su dolazili iz Kurije
(Viktor Novak. n. referat str. 128).
9

Viktor Novak. Magnum Crimen. Zagreb. 1948, str. 244-247.

Viktor Novak, n. r e f e r a t , str. 135.

'a Viktor Novak, n d., str.

r o b n o izneto u o p t u b i javnog
protivna rodnom radu i zloinima
pincu itd. (Zagreb, 1946) i d e l u
Zagreb, str. 46-48.

897 i 899; Hrvatski narod od 21. m a r t a 1941 O t o m e je podtuioca J a k o v a Blaevica protiv S t e p i n c a . kao i Dokumentima o
jednog dela katolikog klera (Zagreb. 1946) Suden/e Lisaku. SteVjekoslava Cvrlje Vatikan u suvremenom svijetu. kolska knjiga.

10
H e r m a n n Neubacher, Sonder Auftrag - Sdost 1940-1945, Bericht eines Diplomater. Berlin.
F r a n k f u r t / M - Gttingen, 1956, str. 30-32).

'<* Vladimir Dedijer, Novt prilozi za biografiju Josipa Rroza Tita, II tom. 1892- 1945. Duhovni
otac Ustaa, Politika 7. n o v e m b a r 1981.
" Profesor dr E d m o n d Paris, u svom radu: 'Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, San
Diego 12, Calif SAD, - u u v o d n o m delu. p o r e d ostalog istie i sledee:
S v e t u j e t e k o d a p o v e r u j e d a j e j e d a n c e o n a r o d bio o s u e n n a i s t r e b l j e n j e o d s t r a n e j e d n e
s l a d e i v e r s k e h i j e r a r h i j e d v a d e s e t o g v e k a s a m o zato to je p r i p a d a o d r u g o j e t n i k o j i r a s n o j
g r u p i i koji je n a s l e d i o h r i a n s t v o od Vizantije u m e s t o Rima. ..
12

Politika br. 18367, 20. n o v e m b a r 1964. B e o g r a d .

'3
Dr Viktor Novak, Jo o glagoljici u konkordatskom prilogu i Glagoljica u konkordatu, asopis Javnost br. 28-29. B e o g r a d . 1937, str 7-35.

" Viktor Novak.

B e o g r a d , 1973. str. 136.

Vatikan

i jugoslovenski

narodi pred drugi svetski

ral.

Zbornik

radova.

Kada ie k o a d j u t o r dr Alojzije S l e p i n a c . posle ubistva kralja A l e k s a n d r a u M a r s e j u 1934. do

a o u B e o g r a d da izrazi s a u e e k n e z u Pa\ lu i sa n j i m r a z g o v a r a o o m n o g i m p r o b l e m i m a , on
je u s v o m D n e v n i k u 19. X z a b e l e i o , i z m e u o s t a l o g :
Kad s a m r e k a o B o l j e v i z a m je n a veliki n e p r i j a t e l j , i u i n t e r e s u je d r a v e i te k a k o da
se suzbije. Jest. o d g o v o r i o je Pavle, to je i prvi n e p r i j a t e l j , a d r u g i je m a s o n e r i j a . Bio s a m i s t o
o s u p n u t tim r i j e i m a , j e r k a o da je p o g a a o m o j e misli. ( V i k t o r N o v a k . Vatikan i jugoslovenski
narodi pred drugi svetski rat.
B e o g r a d , 1971. str 7)
I n t e r e s a n t n o ie da je i kralj Aleksandar, kad mu se Stepinac 3. VII 1934 p o t u i o i rekao: Mo e m o oekivati jaku k o m u n i s t i k u agitaciju i razmah. Jedino katolika crkva dorasla je komun i z m u i k a d r a je u h v a t i t i se s n j i m u kotac, o d g o v o r i o : To je i m o j e u v j e r e n j e p r e u z v i e n i . da
ce j e d i n o katolika crkva drati f r o n t protiv k o m u n i z m a . Meni je v e o m a d r a g o da s m o o v a k o
o t v o r e n i i i s k r e n i - d o d a o je k r a l j - izvolite se uvijek o b r a t i t i na m e n e k a d g o d b u d e t e t o g o d
t r e b a l i ( V i k t o r N o v a k . n. ., s t r 5-6). Nedalirani Memorandum kneza Pavla (UK); H o p t n e r , n. d.,
s t r . 245
Poetkom d r u g o g svetskog rata, z n a t n o je pojaana politika aktivnost Vatikana p r e m a
J u g o s l a v i j i T a k o je u v r e m e od 10-20. n o v e m b r a 1939. g o d i n e b o r a v i l a u R i m u u z v a n i n o j poseti p a p i Piju XII, s p e c i j a l n a d e l e g a c i j a h r v a t s k i h b i s k u p a iz H r v a t s k e . B o s n e , S l a v o n i j e i Dalm a c i j e Sa o v o m d e l e g a c i j o m - u n j e n o m s a s t a v u - bili su s p e c i j a l n i izaslanici dr V l a t k o M a e k ,
D n i r o Marie i d r Ivan P e r n a r . T o m p r i l i k o m u s v e a n o j a u d i j e n c i j i k o d P a p e . j e d n o v r e m e n o
sa a d r e s o m u i m e h r v a t s k i h b i s k u p a , p r e d a t a je i a d r e s a dr V l a t k a M a e k a k a o D u x populi Croatici.' I u m e je. po r e c i m a V. N o v a k a , o s v e t l j e n p u t o c r k v e n o - p o l i t i k o j alijansi S t e p i n c a i Ma e k a . Ova z d r u e n a p o l i t i k a a k c i j a u R i m u p o g l a v a r a k a t o l i k e c r k v e u H r v a t s k o j A. S t e p i n c a
i najvieg r u k o v o d i o c a hrvatskog nacionalnog pokreta dr V. Maeka k a o p o d p r e d s e d n i k a jugosl o v e n s k e v l a d e p r i m l j e n a j e s a j a v n i m n e g o d o v a n j e m k a k o u r o d o l j u b i v i m a n t i f a i s t i k i m sloj e v i m a t a k o i od z v a n i n o g B e o g r a d a (V N o v a k . Magnum Crimen, Z a g r e b , 1948, str. 490-493).
15

Viktor Novak,

Vatikan i jugoslovenski narodi pred drugi svetski rat.

Beograd,

1971, s t r .

17.
,s
Katoliki list br 25 od 26. IV 1941. Z a g r e b , str. 294. P o d v u e n i d e o t e k s t a je p o t p u n o
i d e n t i a n sa d e l o m XV t a k e O k r u n i c e n a v e d e n e u Prilogu 2. s a m o t o u O k r u n i c i stoji Hrvatske u m e s t o Hrvatstva.
17

Dnevnik nadbiskupa Stepinca, knjiga prva, Z a g r e b ,

1946, s t r . 21, p o g l a v l j e 3 i 4.

" Isto, k n j i g a 4, str. 127.

19

Isto, k n j i g a 4, s t r . 176.

20

Drugi kongres KP Hrvatske 21-25. XI 1948.

71

22

Psunjski,

U ime Hrista. svetinje u plamenu.

Zagreb.

1949, s t r . 77, 79.

J u g o s l a v i j a . 1944, s t r . 8.

V. N o v a k , n. d.. s t r . 19-20.

23

Milan B a s t a . Agonija i Slom Nezavisne Driave Hrvatske, B e o g r a d , 1971, s t r . 2 4 - 2 5 .

N a s i l n o p o k a t o l i e n j e s r p s k i h m a s a , u b i j a n j e i m u e n j e p r a v o s l a v n i h s v e t e n i k a i vladika, r u e n j e n j i h o v i h c r k a v a i s a m o s t a n a , k o j e se vri u H r v a t s k o j t o b o e i u i n t e r e s u k a t o l i c i z m a
z a d i r e bez s u m n j e i u i n t e r e s e v r h o v n o g v o d s t v a k a t o l i k e c r k v e . S r b i s u o e k i v a l i d a e S v e t a
S t o l i c a k a o u v a r i c a u g l e d a k a t o l i k e c r k v e p o d i i svoj glas p r i j e ili k a s n i j e i j a v n o o s u d i t i krvave p r o g o n e , koji se v r e u k a t o l i k o j z e m l j i i u ime k a t o l i c i z m a n a d p r a v o s l a v n i m k r a n i ma.
Srbi se pitaju iz kojih razloga Sveta Stolica sada uti na stranu tragediju S r p s k e pravosl a v n e c r k v e (V N o v a k . Magnum Crimen, Z a g r e b . 1948. s t r . 786)..
24

i str. 52.

Vjekoslav

C v r l j e . Vatikan u suvremenom svijetu. k o l s k a k n j i g a , Z a g r e b , 1980. str. 4 1 - 4 3

25
Politika od 29. I 1981, B e o g r a d . Feljton: Svetenici moraju vernicima prvi rei istinu,
- Re J a k o v a Blaevia p r i l i k o m s v e a n o g p r e d s t a v l j a n j a etiri knjige njegovih s e a n j a .
26

Josip Broz Tito. Govori 78. - Borba, a k t u e l n a politika biblioteka, Beograd, januar 1979

str. 93.
27
Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, Tom II, 1892-1945, feljton: Komintema i integritet Jugoslavije, Politika. 19. o k t o b a r 1981. Beograd, str. 19.

SPOLJNOPOLITIKA
SITUACIJA

DO PRISTUPANJA JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU

a) DO ANSLUSA 1938. G O D I N E

Versajski sistem, stvoren u prvim godinama posle prvog svetskog rata na bazi
mirovnih ugovora u Parizu 1919-1920. godine, osigurao je pobednicima hegemoniju i vlast u pojedinim svetskim regionima. Drutvo naroda, kao instrument anglo-francuske politike, stvoreno je od strane pobednika sa ciljem
da se odri status quo posle Versaja u Evropi i u svetu uopte, ali svetski problemi time nisu bili reeni - nisu bili zadovoljni ni pobedeni ni pobedioci. Iskrsle su nove suprotnosti, posejano je seme za nove razdore, sukobe i ratove. Franuska, kao najjaa kontinentalna sila u Evropi i glavni garant versajskog sistema, iz sopstvenih interesa povezuje se sa Jugoslavijom, kao i nizom malih
drava na istoku i jugoistoku Evrope u cilju o d b r a n e evropskog poretka, stvorenog u Versaju, od Nemake i Sovjetskog Saveza. U stvari. Jugoslav ija je od
1918. godine bila beoug u sistemu dominacije Francuske u Evropi sa posebnom ulogom u "Cordon sanitaire, protiv p r o d o r a boljevizma u srednju Evropu i na Balkan. Ona je taj sistem odravala nizom ugovora, sav eza, paktova
sve do Hitlerovog dolaska na vlast u Nemakoj, kada je p o r e m e e n a evropska
ravnotea.
Neto kasnije, upravo 1920. godine, obrazov ana je takozvana Mala Amanta - vojno-politiki savez ehoslovake, Rumunije i Kraljevine SHS (Jugoslavije) - radi onemoguavanja Maarske za revizijom njenih granica p r e m a
ovim dravama i eventualnog pokuaja Habzburgovaca za restauracijom
Austrougarske Monarhije. Ona je postala d e o versajskog sistema koji je izgraivala Francuska da bi uvrstila i odrala politiki i teritorijalni status quo
stvoren posle prvog svetskog rata. U prvoj polovini 1929. godine lanice su se
sporazumele da se ugovori o uzajamnim obavezama obnavljaju svake pete godine. Od tada pa do 1937. godine svake godine odravani su sastanci naelnika generaltabova lanica saveza na kojima je razraeno u k u p n o 19 varijanti planova eventualnih zajednikih operacija. Na sastanku naelnika generaltabova u Beogradu 20. juna 1936. plan vojnih operacija zasnivao se na tri mogunosti: 1) da Maarska i Bugarska (zajedno ili pojedinano) n a p a d n u Rumuniju; 2) da Maarska, Nemaka i Austrija (zajedno ili pojedinano) napadnu ehoslovaku i 3) da Maarska, Bugarska, Italija i Albanija (za-

j e d n o ili pojedinano) n a p a d n u Jugoslaviju, s tim da u k u p n a jaina u p o t r e b Ijenih vojnih snaga drava Male Antante protiv n a p a d a a t r e b a da iznosi 515
bataljona, 705 baterija, 112 e s k a d r o n a i 59 eskadrila i da se organizuje ujedinjena k o m a n d a tih trupa. ehoslovaka je najvie insistirala, zbog revanistikih tenji Nemake, da se savez to vie uvrsti, pa je k r a j e m 1938. predloila Jugoslaviji i Rumuniji da zakljue ugovor o o p t o j u z a j a m n o j p o m o i
ma od koga bile n a p a d n u t e ili ugroene. Iako je tu inicijativu podravala i
Francuska, o n a je naila na hladan prijem u Beogradu, t a k o d a j e savez, pod
uticajem Nemake, sve vie slabio, da bi na Sinajskoj konferenciji avgusta
1937. lanice mogle konstatovati da njihov savez praktiki vie ne postoji. A
poznato je d a j e sledee godine Minhenskim s p o r a z u m o m ehoslovaka rtvovana i od s t r a n e Francuske i V. Britanije.'
Odnosi sa Italijom izmeu dva svetska rata bili su najvaniji i najtei problem jugoslovenske drave u njenim spoijnim o d n o s i m a , j e r je Italija ve od
1918. g. poela da istupa o t v o r e n o kao neprijatelj nove jugoslovenske drave.'
U periodu zaotravanja m e u n a r o d n i h o d n o s a 1922-1925, pa i kasnije do
1927/28. godine. Italija vodi izrazito ekspanzionistiku politiku p r e m a Balkanu i Podunavlju, uz p o d r k u V. Britanije, kojoj je bio cilj potiskivanje francuskog uticaja iz jugoistone Evrope 2 Bez obzira na tradicionalne prijateljske o d n o s e , Jugoslavija je stalno pokuavala da se vre spoljno-politiki povee sa F r a n c u s k o m , da bi smanjila
p e r m a n e n t n i pritisak Italije. Meutim, F r a n c u s k a je to izbegavala da se ne bi
zamerila Italiji. Ona je tek 11. n o v e m b r a 1927. godine potpisala Ugovor o prijateljstvu sa Jugoslavijom, ali bez vojne konvencije, kao to je to uinila u svojim ugovorima sa Poljskom, ehoslovakom i R u m u n i j o m 3 U takvim m e u n a r o d n i m uslovima u Atini je 9. f e b r u a r a 1934. godine
sklopljen Balkanski savez (pakt, sporazum) izmeu Jugoslavije, R u m u n i j e , Gr k e i Turske radi uvrenja m i r a i odravanja postojeeg teritorijalnog poretka na Balkanu zbog nezadovoljstva Bugarske teritorijalnim o d r e d b a m a
Bukurekog (1913) i Nejiskog mirovnog ugovora (1919) i njenih zahteva za reviziju tih ugovora. Sutina p a k t a ogledala se u obavezi drava p o t p i s n i c a da
m e u s o b n o g a r a n t u j u b e z b e d n o s t svojih granica i u t o m e da bez p r e t h o d n o g
m e u s o b n o g o b a v e t e n j a ne p r e d u z i m a j u nikakvu politiku akciju p r e m a nekoj d r u g o j b a l k a n s k o j zemlji koja nije potpisnica. Pakt je bio o t v o r e n i za druge b a l k a n s k c z e m l j e uz pristanak svih ugovornih strana. Uz Pakt je p o t p i s a n
i Dodatni protokol kojim se istie da Balkanski pakt nije u p r a v l j e n ni protiv
koje d r u g e sile i da g a r a n t u j e b e z b e d n o s t balkanskih granica protiv agresije
na bilo koju b a l k a n s k u zemlju. Ako bi j e d n a od ugovornih s t r a n a bila rtva
agresije neke n e b a l k a n s k e sile, kojoj bi se o d m a h ili kasnije pridruila neka
balkanska drava, sile potpisnice stupile bi u akciju protiv te b a l k a n s k e drave. Turska je Balkanskim p a k t o m dobila status balkanske drave i bezbednost svojih granica u Trakiji, a Albanija, koja je Tiranskim p a k t o m iz 1927.
bila u savezu s Italijom, nije bila ni pozvana da potpie Pakt. Poto je Italija,
kao n e b a l k a n s k a zemlja. 1940. napala Grku, ostale drave p o t p i s n i c e Pakta
nisu bile obavezne da joj priskoe u pomo. 3 "
Kralj Aleksandar je izmeu 1929. i 1934. godine uzalud p o k u a v a o da sredi o d n o s e izmeu Jugoslavije i Italije, ak i izraavao elju za u s p o s t a v l j a n j e
prijateljstva sa Italijom 4 .

Poetkom 1934. godine razvila se velika d i p l o m a t s k a b o r b a N e m a k e i

Italije o k o Podunavlja, a u isto v r e m e zapaeno je naglo zbliavanje N e m a k e
i Maarske. Hitler je nastojao da istisne Italiju i F r a n c u s k u iz Podunavlja, u
e m u su ga podravali zvanini Beograd, B u k u r e t i B u d i m p e t a . U stvari,
tada su se u Podunavlju nala dva a n t i n e m a k a bloka - italijanski i francuski,
koje je sledeih godina N e m a k a uspela da razbije i da uspostavi svoju dominaciju u Podunavlju.
Kasnije se Jugoslavija sve vie pribliavala N e m a k o j i Italiji, teei da se
ne zameri ni j e d n o j ni d r u g o j strani. Ova preorijentacija bila je posledica daleko vee opasnosti po integritet Jugoslavije od N e m a k e i Italije kao neposr e d n i h suseda, ija je agresivnost p r e m a naoj zemlji p e r m a n e n t n o rasla. Takav stav jugoslovenskih vlada, naroito Stojadinovieve i vlade CvetkoviMaek, nailazio je na snaan o t p o r veine n a r o d a , kako onog dela koji je bio
privren F r a n c u s k o j i V. Britaniji, t a k o i jo vie progresivnih i antifaistiki
orijentisanih snaga, predvoenih snanim revolucionarnim pokretom, sa KPJ
na elu. Taj o t p o r je sve vie jaao, jer je vlada Milana Stojadinovia davala
p r i v r e d n e koncesije pre svega Nemakoj, a i Dragia Cvetkovi je od svog dolaska na vlast 1939. iao istim putem. Koliko je nemaki kapital brzo p r o d i r a o
vidi se iz injenice da u Jugoslaviji pred rat nije bilo s k o r o nijednog znaajnijeg p r e d u z e a koje Nemci nisu koristili na ovaj ili o n a j nain. T o m e je mnogo p o g o d o v a o k o r u m p i r a n i dravni aparat, p r e k o koga su Nemci uvek mogli
da o d r e u j u sastav privrednih delegacija koje su s njima vodile pregovore.
LI leto 1934. godine, strahujui i od Jugoslavije i od anlusa, Musolini je
sa naptegnutom panjom pratio spoljnopolitiku aktivnosj kralja Aleksandra.
Na s a s t a n k u 1. s e p t e m b r a 1934. sa svojim saradnicima, Musolini je konstatovao da je psiholoka s m e t n j a za s p o r a z u m sa Jugoslavijom s a m o j e d n a - linost kralja Aleksandra. Tom prilikom poslanik Italije u Beogradu Gali predoio je Musoliniju s t r a h o v a n j e Jugoslavije k a k o od Nemake (kad izbije na
Karavanke), tako i od Italije. Zato o c e n j u j e jugoslovensku spoljnu politiku u
o d n o s n o m t r e n u t k u kolebljivom. 5 Posle ubistva kralja Aleksandra 9. o k t o b r a 1934. godine nastalo je vidno
p o g o r a n j e o d n o s a izmeu Jugoslavije, s j e d n e , i Italije, M a a r s k e i Bugarske,
s d r u g e strane, poto su vlade ovih zemalja na svojoj teritoriji g o d i n a m a drale i p r i p r e m a l e za teroristiku i subverzivnu delatnost m n o g o b r o j n e emigrante, s e p a r a t i s t e i d r u g e zlikovce i slale ih u Jugoslaviju sa diverzantskim i
zloinskim ciljevima. 6 U tom p e r i o d u intiman odnos F r a n c u s k e sa Italijom
sve je vie pojaavao n e p o v e r e n j e B e o g r a d a p r e m a Francuskoj. Jugosloveni
su bili sigurni da Francuska ne bi oklevala da odbaci interese Jugoslavije da
bi dobila italijansku p o d r k u protiv Hitlera. 7
POTPISIVANJE PAKTA O PRIJATELJSTVU IZMEU JUGOSLAVIJE I ITALIJE
25 MARTA 1937 U BEOGRADU

Posle ustezanja F r a n c u s k e i V. Britanije u Drutvu n a r o d a da o s u d e i Italiju zbog sklanjanja i uvanja terorista koji su ubili kralja Aleksandra, tj. kada
je uvidela n e m o Drutva n a r o d a i dvolino d r a n j e Francuske i V. Britanije,
Jugoslavija se oseala u s a m l j e n o m , ali je ipak pokuavala da o b n o v i svoje srdane veze sa F r a n c u s k o m , nadajui se da e Francuska uspeti da ubedi Italiju da p o t u j e nepovredivost jugoslovenske teritorije u v r e m e kada je sve
vie rasla zategnutost izmeu Jugoslavije i Italije. 8

N e p o s r e d n a p o d r k a Italije u s t a a m a - u b i c a m a jo vie je zaotrila ionako rave o d n o s e . Spoljnopolitiki poloaj Jugoslavije se sve vie pogoravao,
j e r je u toku 1936. godine dolo do italijansko-nemakog zbliavanja. Tada je
bila najznaajnija p o s e t a grofa ana Berlinu u o k t o b r u , ali Nemci u to v r e m e
nisu eleli bilo kakve komplikacije s Jugoslavijom, jer su pripremali anlus s
Austrijom. 9 Posle potpisivanja Austro-nemakog s p o r a z u m a 11. jula 1936, kojim se Austrija obavezala da e svoju spoljnu politiku uskladiti sa N e m a k o m ,
poloaj Jugoslavije postao je osetljiviji. Poverenje u stare saveznike bilo je poljuljano, pa je jugoslovensica vlada u tiini traila razreenje starih veza za
koje je smatrala da su postale n e k o r i s n e i zato, poev od 1936. godine, otvoreno vri zaokret ka Nemakoj. 1 0 Stojadinovi je 2. o k t o b r a 1936, prilikom
potpisivanja Trgovinskog ugovora s Italijom izrazio elju o zbliavanju Jugoslavije i Italije. 11 S d r u g e strane, poto se Musolini zanosio milju da Sredoz e m n o m o r e pretvori u mare nostrum, to bi ga dovelo u s u k o b s V. Britanijom i F r a n c u s k o m , prihvatio je Stojadinovievu p o n u d u i 1. n o v e m b r a 1936.
u Milanu izjavio da su odnosi sa Jugoslavijom poboljani i da postoje uslovi
za prijateljstvo s njom. Tajni pregovori, koji su poeli u Rimu j a n u a r a 1937,
ubrzo su pokazali rezultate. 1 2 Prilikom anove p o s e t e B e o g r a d u 25. m a r t a
iste godine, potpisan je Pakt o prijateljstvu i privredni s p o r a z u m i , koji su odm a h stupili na snagu. Obe zemlje su se obavezale da e potovati zajednike
granice; u sluaju da neka potpisnica b u d e n a p a d n u t a od j e d n e ili vie sila,
d r u g a e se uzdrati od svake akcije koja bi koristila n a p a d a u ; o b e zemlje su
se obavezale da se u m e u s o b n i m o d n o s i m a nee koristiti r a t o m , da e sporove reavati m i r n i m sredstvima i da na svojoj teritoriji nee t r p e t i niti pot p o m a g a t i nikakvu aktivnost u p e r e n u protiv teritorijalnog integriteta ili reima d r u g e strane. Ugovor je sklopljen uz p o t p u n o o d o b r a v a n j e b r i t a n s k e vlade. Uz s p o r a z u m su p o t p i s a n a i tri protokola: prvim se Italija obavezala da e
j u g o s l o v e n s k o j manjini dozvoliti u p o t r e b u m a t e r n j e g jezika u koli i crkvi;
d r u g i m je g a r a n t o v a n integritet Albanije; treim se Italija obavezala da e likvidirati p r a v o azila jugoslovenskim e m i g r a n t i m a . Ovim s p o r a z u m i m a je Jugoslavija de facto priznala i aneksiju Etiopije.
Stojadinovi je tom prilikom pred Canom s neverovatnom iskrenou izneo
svoju politiku, istiui da e Jugoslavija nastaviti putem zbliienja s Italijom i Nemakom, poto se dosadanji uticaj Francuske na Jugoslaviju pokazao tetnim
Stavie, on je istakao da n e m a p o v e r e n j a u b r i t a n s k u politiku u S r e d o z e m l j u ,
da Jugoslavija ne moe oekivati n e k u p o m o od V. Britanije i da j o j ta p o m o
nije ni p o t r e b n a . On je, takoe, izjavio da n e m a p o v e r e n j a ni u Drutvo n a r o d a
i da je Jugoslavija t a m o f o r m a l n o ulanjena, ali da sada iz njega ne moe istupiti zbog javnog m n j e n j a . 1 3
Povodom zakljuenja jugoslovensko-italijanskog pakta 1937. godine tri graanske stranke beogradske opozicije uputile su proglas narodu u kojem su otro
napale spoljnu politiku Stojadinovieve vlade. U redovima HSS-a potpisivanje
italijansko-jugoslovenskog pakta izazvalo je potitenost i zbunjenost.
STOJADINOVI EVA POSETA PARIZU. LONDONU I RIMU 1937

O m o t i v i m a za potpisivanje pakta sa Italijom Stojadinovi je, prilikom

posete Parizu u o k t o b r u 1937. godine, u razgovoru sa B l u m o m (Blum Leon
-tadanji
predsednik
f r a n c u s k e vlade), p r a v d a o jugoslovensku politiku
zbliavanja sa Italijom:

Mi s m o ugroeni sa vie s t r a n a . O k r u e n i s m o sa pet n e p r i j a t e l j s k i r a s p o l o e n i h zemalja. Postoje d v e o p a s n o s t i : j e d n a je n e p o s r e d n a i ve je u d e j s t v u . Italija sa zapada, a d r u g a ,

m a l o d a l j e ali. posle anilusa. sasvim bliska i r e a l n a - N e m a k a sa severa. O b e te zemlje r a d o
bi nas . p r o g u t a l e ' ali zaziru j e d n a od d r u g e Jugoslaviji je o s t a l o v r l o m a l o v r e m e n a da se spase pre n e g o t o bi sc ta dva m o n a naa n e p r i j a t e l j a sloila na na r a u n . F r a n c u s k a i Engleska su u s t u k n u l e p r e d H i t l e r o m , m a r t a 1936. k a d a je u m a r i r a o u R a j n s k u o b l a s t . P r e d
n e m a k o m o p a s n o u s a d a o b e t e zemlje n a s t o j e d a s e n e p o s r e d n o s p o r a z u m e j u s a Italijom.
Zato o n d a taj n e p o s r e d n i s p o r a z u m sa Italijom ne bi imala p r a v o da n a p r a v i Jugoslavija?
Ovo u t o l i k o p r e to mi je Laval tu politiku izrino p r e p o r u i o , a C e m b e r l e n d a o p r i m e r za
p o d r a v a n j e svojim Gentlemens Agrementum l a n u a r a ove g o d i n e .
F r a n c u s k a je izgradila
svoju Maino liniju i s p r e m n a je da b r a n i svoje granice. Ali ko ce da b r a n i Jugoslaviju a k o
je n a p a d n e Italija? Mi ne s u m n j a m o u k r a j n j u p o b e d u saveznika, u p r v o m t r e n u t k u mi b i s m o
bili izgubljeni, a k o bi se N e m a k a pridruila Italiji. S v a k a k o ne elimo da n a m se p o n o v i gorko i s k u s t v o iz svetskog rata u d a l e k o g o r e m i teem s t a n j u . B l u m slee r a m e n i m a i r e e da
p o t p u n o r a z u m e m o j stav, ali da ne m o e nita da u r a d i za n a s . ' 4

Posle posete Parizu i Londonu u o k t o b r u 1937. Stojadinovi je stekao utisak da za obezbeenje granica Jugoslavije ne moe oekivati nikakvu garanciju,
a jo manje pomo ni od Francuske ni od Vel. Britanije. Najzad, Minhenski sporazum etiri velike sile, postignut godinu dana posle ove posete, tj. krajem septembra 1938, konano je uverio Stojadinovia da Jugoslavija, u sluaju agresije
od strane Italije i Nemake, n e m a ta da trai, niti da oekuje ni od Francuske
ni od Velike Britanije zbog njihove vojne nespremnosti i arke elje da se po svaku cenu sauvaju od uplitanja u ratni sukob sa Hitlerom.
Pravdajui svoju spoljnu politiku u to doba. Stojadinovi kae:

Predsednik jugostovenske vlade Milan Stojadinovi sa Musolinijem za vreme posete Rimu 6. i 7. decembra 1937 godine

Mnogi neobjektivni kritiari m o j e spoljne politike nisu shvatili koliko se izmenio

geopolitiki poloaj u Evropi posle d o l a s k a Hitlera na vlast. I z m e u n a s i naih z a p a d n i h saveznika p o d i g a o se snaan blok sila Osovine, koji je iao od S e v e r n o g m o r a pa sve do d u b o k o
u Sredozemno. Mi s m o ostali s ove sirane te barijere, bez n e p o s r e d n o g d o d i r a sa saveznicima. P r e m a t o m e , ak i da su hteli - a nisu imali n i k a k v u o b a v e z u da to u r a d e - o n i ne bi
mogli d a nas b r a n e . M e u t i m , kao to s u t o m n o g o b r o j n i tragini p r i m e r i u s k o r o pokazali,
oni takvih n a m e r a u o p t e nisu imali.' 4

Iako italijanska vlada nije ni pokuala da jugoslovenskoj manjini da o n a

prava na koja se obavezala prvim p r o t o k o l o m zakljuenim u B e o g r a d u , niti
da likvidira Paveliev ustaki pokret u Italiji, ipak je prilikom Stojadinovieve posete Rimu 1937. u zvaninom k o m i n i k e u r e e n o da su odnosi dveju drava u p u n o j saglasnosti s B e o g r a d s k i m s p o r a z u m o m i da e se, u interesu
mira, stvoriti jo ua s a r a d n j a u svim oblastima.

BENESOVA MISIJA U BEOGRADU

Bene (Bene Eduard) je bio ubeden da je knez Pavle hteo da se priblii Osovini Berlin-Rim protiv Osovine Francuske, Narodnog fronta i Sovjetskog Saveza. Iao je u Beograd zato to je svetski mir bio u opasnosti. Meutim, pet
meseci ranije, 13. i 14 n o v e m b r a 1936. godine, Bene je kazao N e m c i m a da
je njegova politika prijateljska p r e m a Rajhu i d a j e stavio do znanja Francuskoj, da njegova zemlja ne bi uestvovala ni u k a k v o m p r e v e n t i v n o m r a t u protiv Nemake i da je on s p r e m a n da potpie j e d a n ugovor o n e n a p a d a n j u ili
ak jedan shvatljiv ugovor sa Hitlerovom N e m a k o m . Sto se tie pakta o
u z a j a m n o j pomoi, koji je Francuska predloila jo ranije te iste godine, Bene je mislio d a j e on imao dosta d o b r i h strana, ali i ravih. Od Jugoslavije
nije traio nita vie nego to bi mogla dati, ali kao m i n i m u m eleo je istu
situaciju. 1 6
ano je n a a o d a j e njegov jugoslovenski partner(Stojadinovi - prim. V.
T.) faist - a k o to nije na o s n o v u o t v o r e n e izjave partijske lojalnosti, on je sig u r n o na osnovu svog shvatanja v lasti, drave i ivota i da je njegov poloaj
u njegovoj zemlji vie nego odlian, j e r je knez Pavle i m a o n e o g r a n i e n o poverenje u njega. No, Stojadinovi je ve pokazivao znake j e d n o g diktatora 17
N e m a k a je o p a s a n neprijatelj, ali i n e p r i j a t a n prijatelj. Anlus je neizbean, a italijansko-jugoslovenska sloga je n u n o s t u naim b u d u i m o d n o s i m a sa N e m a k o m . S t o se tie
ostalih, n a pakt t r e b a da p r i v u e d r u g e zemlje u n a o r b i t . Bilo bi eleti da se p o s t i g n e spor a z u m s a M a a r s k o m . Kad Be p o s t a n e d r u g a n e m a k a p r e s t o n i c a . B u d i m - P e l a t r e b a d a
b u d e naa, r e k a o je C a n o knezu Pavlu 25. m a r t a 1937. g o d i n e . 1 8

Predsednik Cehoslovake Republike rekao je 5. avgusta 1937. godine uredniku reimske Samouprave M. Jovanoviu, prilikom njegovog boravka u Pragu da je nain na koji je zakljuen jugoslovensko-italijanski ugovor predstavljao
uvredu za Cehoslovaku i dodao:
Vae s p o r a z u m e v a n j e s Italijom - siguran da ce Jovanovi to p r e n e t i S t o j a d i n o v i u
- ilo je p o t p u n o p a r a l e l n o sa p o l i t i k o m t e p a n j a C e h o s l o v a k e , koju od n e k o g v r e m e n a vrlo
e n e r g i n o i zajedniki v o d e N e m a k a i Poljska. O n e v o d e p r o p a g a n d u n a j s t r a n i j e vrste da
razbiju n a u d r a v u , da je p o c e p a j u i da je podele. T a n o u t o m v r e m e n s k o m p e r i o d u vi ostavljale utisak svetu da niste o n o l i k o u Maloj Antanti k o l i k o se mislilo da j e s t e i na taj nain
o t e a v a l e p o l o a j C e h o s l o v a k e . o t e a v a l e n j e n u o d b r a n u i s t v a r a t e a t m o s f e r u p s i h o z e kod
C e h o s l o v a k o g n a r o d a i u v e r e n j e da vas njegova s u d b i n a p r e m a N e m a k o j ne i n t e r e s u j e .
Vi za va s p o r a z u m sa Italijom niste izabrali zgodan m o m e n a t s o b z i r o m na nas i to nas je

SPOLJNOPOLITIKASITUACIJADOANLUSA1938.GODINE227

Knez Pavle sa grofom anom u Rimu 1939. godine

uvrcdilo. Uostalom, ja sam tu r e k a o i knezu Pavlu i g. Stojadinoviu. jer je sve ilo tano i
paralelno sa r a d o m Berlina protiv nas: sve! A zalim su od -.trane Jugoslaviie nastav Ijene stvari koje su odrale to n a p e t o stanje izmedu vas i nas, tu psihozu n e p o v e r e n j a , o d v r a a j u i nas
od vas inei da se b o j i m o ideje oslanjanja na vae pnjateljstvo18a

SASTANAK STOJ ADINO VICA SA HITLEROM U B E R U NU 17. JANUARA 1938

Poslednjih meseci 1937. Stojadinovi je k r e n u o kroz evropski diplomatski lavirint U Parizu je uvrstio f r a n c u s k o jugoslovenski pakt od 1927. U Londonu je razgovarao sa e m b e r l e n o m i Idnom, a 6 d e c e m b r a je stigao u Rim
da iz kurtoazije vrati posetu anu i poseti Musolinija. U razgovoru sa Musolinijem r e k a o mu je da je vrsto odluio da izbegne s p o r a z u m sa Francuzima
u pitanju evropskog bloka, da nee primiti dalje obaveze da p o m a e Cehoslovaku, da ce nastaviti da trai s p o r a z u m sa M a a r s k o m i da nije n i m a l o zadovoljan sa a n l u s o m . ' 9
H o p t n e r kae:
Jugoslovi nska politika bila je zasnovana na s t r a h u od rata. koji bi proizlazio iz itaiilanske -osvete i besa i s h v a t a n j a da Francuzi i njihov sistem saveza ne bi mogli pruiti zatiiu od it aiiiunsk
lapada
Cilj Jugoslavije bio je da dobije u v r e m e n u , da trai neki nain
/.i koegzistenciji sa monim susedom (Nemakom
V T.) da sauva jugoslovensku dravu
Do te granice ilalijansko-jugoslovcnski pakt sluio |e pozitivnom i loginom cilju.' 0

Kad se 17. januara 1938. u Berlinu (gde je p o m p e z n o d o e k a n ) sastao sa

Hitlerom. Stojadinovi mu je najpre isporuio pozdrave kneza Pavla, a zatim rekao da se jugoslavenska politika prema Nemakoj moe izloiti u jednoj reenici:
Jugoslavija ne bi nikad, ni pod kakvim okolnostima, ula ni u kakav pakt ili koaliciju protiv Nemake. Hitler mu je odgovorio da on deli Stojadinovievu
nadu da dve zemlje nikad vie nee biti neprijatelji, d a j e n e p r i j a t e l j H a b s b u r ga, da im nikad nee dopustiti da se vrate u Be i da bi on slomio m u n j e vitom brzinom svaki pokuaj da se povrati m o n a r h i j a i d o d a o d a j e naklonjen Jugoslaviji. Kao najglavniju opasnost za mir oznaio je boljeviku akciju, u vezi s u n u t r a n j o p o l i t i k i m t e k o a m a Francuske. Belgije, H o l a n d i j e
i Cehoslovake, i ukazao na opasnost koja proizlazi iz m o m e n t a l n e meunar o d n e p r i v r e d n e situacije, povoljno se izrazio o Poljsl oj, kritikovao Cehoslovaku kao p o s e b n o arite krize, pohvalio Italiju koja je element r e d a i ima
istu k u l t u r n u misiju kao i Nemaka u borbi protiv boljevizma i izjavio da je
m a a r s k o j vladi najozbiljnije s k r e n u t a panja da ni u kom sluaju ne moe raunati na p o m o N e m a k e u pogledu nekih revizionistikih zahteva p r e m a
Jugoslaviji i da je N e m a k a s p r e m n a da p o s r e d u j e i b u d e g a r a n t izmeu Jugoslavije i M a a r s k e za s r e i v a n j e njihovih o d n o s a . . . a k o to Jugoslavija smatra za politiki o p o r t u n o . Zatim je sveano izjavio: Nemaka nema na Jadranskom moru. kao ni na Balkanu nikakvih teritorijalnih zahteva. U vezi s austrijskim pitanjem, nemaka politika ne tei van granica dananje Austrije i zbog
toga potuje i potovae neprikosnovenost jugoslovenskih granica, kao to smatra i Breuer ve definitivnom granicom izmeu Nemake i Italije. Na kraju, Hitler je naglasio da s m a t r a da n e m a p o t r e b e da se izmeu N e m a k e i Jugoslavije zakljuuje ma kakav politiki ugovor, jer ih Nemaka n e m a ni sa Italijom.
Stojadinovi je zahvalio Hitleru i izjavio d a j e p o t p u n o zadovoljan gleditem
Nemake u pogledu jugoistone Evrope i d o d a o da Jugoslavija s m a t r a da je
austrijsko pitanje isto u n u t r a n j a stvar n e m a k o g n a r o d a i da u pogledu
H a b s b u r g a ima istovetan negativan stav kao i Nemaka. 2 0 a
Francuska vlada je bila jako nezadovoljna ovim Stojadinovievim p u t e m
u Berlin, kao i njegovim razgovorom sa Hitlerom. S a m o tri d a n a posle toga
francuski m i n i s t a r inostranih poslova Delbos (Delbos Yvon) r e k a o je jugoslovenskom poslaniku Puriu da saopti Stojadinoviu d a j e neshvatljivo, s
obzirom na o d n o s e F r a n c u s k e i Jugoslavije, da u ovim r a z m e r a m a i na o v a j
nain Jugoslavija ovako j a v n o m a n i f e s t u j e svoje simpatije za Nemaku. Neto kasnije (2. f e b r u a r a ) Suboti je, takoe, obavestio Stojadinovia da je iz
slubenog i poluslubenog razgovora sa Francuzima s t e k a o utisak da Stojadinovi nije njihov ljubimac da se ne bi ni n a j m a n j e ljutili kad bi n a p u s t i o
kormilo j u p j s l o v e n s k e spoljne politike i da se ljute i na Stojadinovia i na
kneza Pavla, ne o e k u j u i nikakvu skoru p r o m e n u . Zatim je f r a n c u s k i poslanik u B e o g r a d u posetio Stojadinoviue i u p i t a o ga da li bi jugoslovenska vlada
bila voljna da se pridrui f r a n c u s k o - b r i t a n s k o m protestu u Berlinu kojim bi
se dala p o d r k a a u s t r i j s k o j nezavisnosti. Stojadinovi mu je slubeno odgovorio da mu predstoji put u Ankaru, da bi o tom pitanju izmenio misli sa svojim kolegama iz Balkanskog s p o r a z u m a , pa ne moe dati slubeni o d g o v o r jugoslovenske vlade na j e d n o t a k o vano pitanje. Zatim mu je n e s l u b e n o dod a o da mu izgleda da je n e m o g u e da Jugoslavija ulae protest Berlinu zato
to ni Italija ne ulae protest, iako je u istom poloaju kao i Jugoslavija, a takav protest izloio bi Jugoslaviju opasnosti zbog s u p r o t n o g stava N e m a k e i
Italije, zato to ni legitimna austrijska vlada ni Austrija ne pokazuju ni m a l o

volje da b r a n e nezavisnost i zato to se, zasad, radi o naelu n a r o d n o s t i i pravu n a r o d a da raspolae svojom s u d b i n o m na kojim p r i n c i p i m a je nastala i
sama Jugoslavija.
Na pitanje poslanika da li bi m o g a o da utie na italijansku vladu da svoje
gledite o ovom pitanju priblii f r a n c u s k o m , Stojadinovi je o d g o v o r i o da bi
direktni razgovori Pariza i Rima predstavljali bri put, podseajui ga da mu
je (Stojadinovi) savetovao da se sporazume s Rimom. Kad je francuski poslanik istakao da bi zbog zajednikih interesa bilo p o t r e b n o da d o d e do intimnije s a r a d n j e izmeu f r a n c u s k o g i jugoslovenskog generaltaba, Stojadinovi je odgovorio da se slae, ali u g r a n i c a m a postojeih konvencija i spor a z u m a (nije bilo ugovora o istom vojnom savezu - V. T.), a na izjavu poslanika da bi f r a n c u s k a vlada bila voljna, s o b z i r o m na m o m e n t a l n u situaciju,da
se ta s a r a d n j a proiri i van postojeih s p o r a z u m a (svakako se misli na zakljuenje vojnog saveza i vojne konvencije - V. T.), Stojadinovi je r e k a o da to pitanje m o r a prouiti, jer ne zna ta misli Glavni generaltab.
Dakle, oigledno je da Stojadinovi nije eleo da sklapa nikakav savez. On
je u razgovoru sa p r e d s e d n i k o m Turske Republike K e m a l o m A t a t u r k o m u
Ankari 26. f e b r u a r a izneo spoljnopolitiki stav jugoslovenske vlade:
1) Osnovna stvar svake zemlje je o d r a v a n j e prijateljskih o d n o s a sa susedima. Jugoslavija je to postigla, i to joj je d o n e l o pozitivne re/.ultate;
2) d a n a s se zna d a j e N e m a k a sila prvog reda koju r e s p e k t u j e ceo svet, zato je Jugoslavija morala uskladiti svoje d r a n j e tako da ne bude ni izazivajue ni povlaujuce, vec kor e k t n o i realno s obzirom na nae stvarne p o t r e b e i interese;
3) p r e m a F r a n c u s k o j i Engleskoj Jugoslavija ostaje prijateljski raspoloena, ali s obzirom na njihovu udaljenost i na injenicu da Engleska n e m a s u v o z e m n e vojske, tj. glavnog,
pozitivnog i efikasnog inioca u sluaju evropskog konflikta, Jugoslavija m o r a biti na oprezi
i izbeci iskueniu da p r i p a d a n e k o m ideolokom f r o n t u ili savezu (velikih sila - V T.J koje
esto imaju malo obzira p r e m a interesima malih zemalja;
4) U pogledu e v e n t u a l n o g anlusa Jugoslav ija se dri rezervisano. o n a ga ne eli k a o ni
Habsburge, pa ostavlja p r v e n s t v o Austriji, koja je najpozvanija da brani svoju nezavisnost,
kao i o n i m velikim silama koje su zainteresovane - F r a n c u s k o j i Italiji;
5) Pitanje panskog rata t a k o d e ostaje u d o m e n u zainteresovanih velikih sila p r e m a
kojima m a n j e drave dolaze tek u drugi plan Nemaka u t o m e d a j e p r v e n s t v o Italiji, Engleska ne s m a t r a da je za nju vitalno pitanje da li e F r a n k o pobcditi ili ne. dok su Nemaka
i Italija o d l u n o protiv c r v e n i h . J 0 b

b ) P O S L E ANLUSA D O M 1 N H E N S K O G S P O R A Z U M A 1938. G O D I N E

Jedan od sudbonosnih dogaaja za Jugoslaviju, pa i Evropu, pred drugi svetski

rat, dogodio se 12. marta 1938. g. kada su nemake trupe pod Hitlerovom komandom prele austrijsku granicu i uvee stigle u Be, a 13. marta Sajs-lnkvartova
nacistika vlada proglasila prikljuenje Austrije Nemakoj,21 jer je, prisajedinjenjem Austrije. Nemaka postala snaan, opasan i neposredan sused Jugoslavije.
To je bio poetak p o b e d o n o s n o g nemakog pohoda po Evropi (ne raunajui
upad u Rajnsku oblast 1936. godine), jer je bilo oigledno da se na tome nee
zaustaviti. Poto se pojavila nadomak Panonske nizije i Balkana, Nemaka je bila
u stanju da neprekidno i n e u g o d n o vri vojniki, politiki i ekonomski pritisak
na Jugoslaviju. U isto v r e m e postala je i neposredan sused Italije, tako da su se
i njihovi interesi p r e m a jugoistoku Evrope ukrtali.
U Berlinu je H e n d e r s o n ( H e n d e r s o n Nevile), novi britanski a m b a s a d o r ,
u v e r a v a o Hitlera da je on lino zastupao anlus. pa je d e m a n t o v a o da anti-

anlus oseanja b r i t a n s k o g a m b a s a d o r a u Beu Selbija (Selbv Sir VV'allord) ne

predstavljaju miljenje vlade Njegovog Velianstva.
Ako V. Britanija, kad se anlus desi, ne m o g n e da p r e d u z m e nikakvu drugu akciju no da poalje protest protiv u p o t r e b e prinude, p o d r a n e silom,
protiv j e d n e nezavisne drave, da bi stvorila jednu situaciju i n k o m p a t i b i l n u
sa n j e n o m n a c i o n a l n o m nezavisnou. 2 2 ako F r a n c u s k a uini m a l o vie nego
V. Biitanija i a k o Italija, ,besna i p a k o s n a ' zbog Hitlerovih uspeha, ne moe
da uini vie nego da sanja o n o v o m a n t i - n e m a k o m paktu sa B e o g r a d o m ili
R u m u n i j o m . 2 3 Jugoslavija bi mogla s a m o priznati anlus kao nei/bean. 2 4
Britanski poslanik u Beogradu Henderson je jo 1934. godine predvideo da
e Jugoslavija biti neutralna u sluaju anlusa i da e vie voleti da ne preduzima
nikakvu akciju uopte, ili e se rukovoditi odlukama Engleske i Francuske. Ako
ehoslovaka b u d e uvuena, Jugoslavija bi se ograniila da sprei svaki pokret Maarske. 2 5
Kad su Francuzi predlagali Stojadinoviu da im se pridrui u p r o t e s t u
protiv m o g u e nasilne asimilacije Austrije i protiv m o g u e g anlusa, on je.
pravei se gluv, p o d s e t i o n e m a k o g poslanika u Beogradu H e r e n a da je Jugoslavija postala kao rezultat prava naroda na s a m o o p r e d e l j e n j e . Kako bi
o n d a mogla Jugoslavija zauzeti stav protiv tog naela? 2 6 Ma da bi Stojadinovieva vlada pretpostavljala j e d n u stabilnu i nezavisnu Austriju iznad svega,
o n a bi primila n e m a k o reenje kao j e d n u stalnu garantiju protiv h a b s b u r govskih i italijanskih intriga u Austriji. 2 7
Naelnik Glavnog generaltaba jugoslovenske vojske Duan Simovi ovako
je gledao na taj dogaaj:
'Prikljuenjem Austrije Hitlerovom Rajhu. naa vojna i politika situacija na sevemoni
frontu bila je iz osnova izmenjena; umesto slabe i verovatno neutralne Austrije, i slabe Maarske. izloieni udaru sa tri strane, mi smo dobili vrlo monog. tehniki izvanredno opremljenog
i vrlo agresivnog suseda koji je mogao ugroziti ne samo uzani deo naeg Severnog graninog
fronta, u severozapadnom kulu udaljenom od naih ivotnih centara, ve brzim nastupanjem
motorizovanih i oklopnih kolona preko slabije i nama nenaklonjene Maarske - mogao je brzo
i iznenadno da ugrozi i ceo na severni front i naroito njegove najosetljivije delove koji bi vodili
ka vaimm ivotnim centrima nae zemlje i nau odbranu cejkili na dva dela. Stavie. eventualnim politikim i vojnim pritiskom na Rumuniju i Bugarsku, isti je mogao ugrozili i na s. i front.
Obzirom na savez Italije sa Nemakom i neprijateljsko dranje Italije prema nama. i nai suvozemni frontovi na severozapadu (prema Italiji) i jugozapadu Iprema AlbanijiI bih su ugroeni
Ovo se desilo ba u vreme kad sam doao na poloaj Naelnika Glavnog deneraltaba*ze

Nasuprot tome, predsednik vlade Stojadinovi je jo u januaru iste godine,

na prijemu kod Hirlera, izjavio da je pitanje Austrije isto nemaka unutranja
sn'ar i da Jugoslavija zbog anlusa nee stupiti ni u kakvu protivnemaku akciju.
Najzad je i jugoslovenska vlada 14. marta, n e p o s r e d n o posle anlusa, zvanino
saoptila d a j e p r i s a j e d i n j e n j e Austrije N e m a k o j isto u n u t r a n j e pitanje nernakog naroda, u koje se ona ne mea. Nemaki konzul u Zagrebu Frojnd
(Freundt Alfred), izvetavajui Berlin o utisku koji je u Zagrebu izazvao anlus, pisao je d a j e Maek izjavio m a a r s k o m konzulu da mu je stalo do toga
da ukljui Hrvatsku u politiku Osovine Berlin - Rim. Moda bi m a a r s k a vlada mogla da proveri i utvrdi da li bi se za to naao p r o h o d a n put. S a m o a k o
Berlin - Rim p o t p u n o n a p u s t e Hrvate, on bi poao f r a n c u s k o - e h o s l o v a k o m
linijom, a kao poslednji izlaz u p u s t i o bi se u p r e g o v o r e sa B e o g r a d o m . 2 9
Jedanaestog marta, dan pre nego to je nemaka vojska ula u Be, Stojadinovi je u razgovoru sa poslanikom SAD Arturom Blis Lcjnom ILane Arthur
Bliss) tvrdio da, ako Austrija zeit da se pripoji Nemakoj u duhu sa Vilsonovim

(Wilson Woodrow) principima o narodnostima, Jugoslavija ne bi imala prigovora. On je podvlaio d a j e sr p r o b l e m a o d r a n j e e v r o p s k e ravnotee. To zavisi
od velikih sila, a ne od Jugoslavije. Francuska i Engleska su zamesile celu
stvar. Nikakvih p o k r e t a t r u p a nee biti u Jugoslaviji, u v e r a v a o je Stojadinovi Lejna. Jugoslavija ostaje s p u k o m k nozi. 30
Pokazujui svoju elju za saradnju, Beograd je tada traio od Rajha da gar a n t u j e nepovredivost jugoslovenske granice. 3 ' Tri nedelje posle anlusa Hitl e r j e odgovorio na jugoslovenski apel. On je ponovio da N e m a k a n e m a nikakvih ciljeva izvan Austrije i da jugoslovenska granica ne bi ni u k o m e sluaju bila dirnuta. Mi s m o sreni to i m a m o ovde takve granice, da s m o osloboeni tekoa da ih vojniki branimo. 3 2

STAV J U G O S L O V E N S K E VLADE PREMA ANSLUSU

Na dan 15. m a n a 1938. Stojadinovi je, povodom proglaenja Sajs-Inkvartove

austrijske nacistike vlade 13. marta 1938. o prikljuenju Austrije Nemakoj, i
ulaska nemakih trupa u Austriju, pred efovima parlamentarnih klubova objasnio stav svoje vlade i uglavnom izjavio:
Mi n i s m o p r i g o v a r a l i a n l u s u r a d i p r i n c i p a n a c i o n a l i t e t a na k o j e m u i n a a d r a v a poiva. S t o s m o mi mogli uinili k a d ni velike sile nisu n i t a p r e d u z e l e Osovina Rim - Berlin
je jaa od osovine Pariz - London ( p o d v u e n o u o r i g i n a l u ) . . N i s a m m o g a o s k l o p i t i vojni savez ni sa F r a n c u s k o m ni sa C e h o s l o v a k o m
Ni j e d n a ni d r u g a ne bi n a m m o g l a p r i t e i u
p o m o . . . Ja n i s a m o d u e v l j e n o v i m s l a n j e m , ali k a k o bi n a m bilo da n i s a m bio u R i m u i Berlinu p r e a n l u s a . N e bih m o g a o s p a v a l i k a d a bih d a n a s i m a o N e m c e i I t a l i j a n e k a o n e p r i j a telje
Italija n e m a vojni sav ez sa N e m a k o m . Oni se od s l u a j a do s l u a j a s p o r a z u m e v a j u .
G. Hitler je d a o u m i r a v a j u c a o b e a n j a Italiji i C e h o s l o v a k o j . Meni je G. Hitler p o r u i o da
s u m u g r a n i c e J u g o s l a v i j e s v e t e . . . d a s e N e m a k a e z i n t e r e s u j e n a i m i r u m u n s k i m Nemcima, a Vi z n a t e ta znai g e r m a n s k a r e i n j i h o v a N i b e l u n g e n t r o j e ( s m e h ) . . . Mi sa Rusij o m . . . n e m a m o d i p l o m a t s k i h veza. ali i m a m o r a z g o v o r a izvesnim k a n a l i m a . Rusija b i m o g l a
d o c i u p o m o C e h o s l o v a c i m a p a i n a m a s a m o p r e k o R u m u n i j e . T o R u m u n i j i nije p o e u d n o .
j e r bi m o r a l i p r e i p r e k o B e s a r a b i j e iz koje se vie n i k a d ne bi p o v u k l i .
A n l u s je d o b a r
za n a e u n u t r a n j e prilike. R a s t u r i e se k o m u n i s t i k e o r g a n i z a c i j e , S a r k o t i e v e i o s t a l e k o j e
p r o t i v n a s r a d e i bie sv i nai a n t i d r a v n i p o h a p e n i Anlus je d o b a r i r a d i H r v a t a , da u v i d e
da n a m preli opasnost, d a j e potrebita u n u t r a n j a konsolidacija, kako bismo p o m o u naih
Ji
s a v e z n i k a (pokli: kojih) o u v a l i n a u z e m l j u

Sefovi klubova opozicije nisu bili zadovoljni, pa su primetili da do aneksije

Austrije ne bi dolo da s m o sauvali Malu Amanlu, Balkanski blok i iskrenu saradnju sa prijateljskom Francuskom i da nismo de /aktu prili Osovini Rim-Berlin pr 'tiv koje je ceo na n a r o d . . .34
STAV S O V J E T S K E VLADE PREMA ANLUSU

Prema miljenju n a r o d n o g k o m e s a r a za inostrane poslove SSSR-a Litvinova

(AHTBHHOB MaKCHM MaKCHMonim-Ba vaxviaKc), d a l o m m a a r s k o m ambasad o r u u Moskvi 26. m a r t a 1938, a n e k s i j o m je izgubljena ravnotea sila u srednjoj Evropi, a u m e u n a r o d n o j situaciji svih drava, koje su ovom i n j e n i c o m
pogoene, nastala je znatna izmena koja e ranije ili kasnije dovesti do pregrupisanja sila. On je r a u n a o sa aneksijom, ali je d r a m a t i n o ostvarenje, nezavisno od toga, uasavajue delovalo na sovjetske krugove, poto su iznenada stajali pred golom i n j e n i c o m p r o d o r a Nemaca u pravcu J u g o i s t o k a . . . Ita-

lija je posle aneksije Austrije dola u isti poloaj p r e m a T r e e m Rajhu koji je

zauzimala pre svetskog rata u o d n o s u na Austro-Ugarsku. Maarska i Jugoslavija, d r u g a dva nova suseda, d o v i k n u e Rajhu .Hosana' (spasi), to ovek ne
moe da im zameri, jer u svojoj slabosti nisu mogle nita d r u g o da u i n e . . .
Poloaj Jugoslavije u ovom novom r a s p o r e d u gori je od poloaja Maarske,
jer je Jugoslavija zapala izmeu N e m a k e i Italije. .. Posle anlusa nije dolo
ni do kakvih p r o m e n a u o d n o s i m a Cehoslovaka-SSSR, a R u m u n i j u t r e b a tretirati sa izrazitom n a k l o n o u . . . 35
Pet dana posle okupacije Austrije (17. III 1938. g.) Litvinov je predstavnicima tampe u Moskvi dao izjavu u kojoj se, izmeu ostalog, kae:
Ukoliko su se r a n i j e s l u a j n e agresije d o g a a l e na vie-manje u d a l j e n i m k o n t i n e n t i m a
ili na periferiji E v r o p e . . . ovoga p u t a nasilje je izvreno u c e n t r u E v r o p e , i m e je s t v o r e n a
n e s u m n j i v a o p a s n o s t ne s a m o za 11 zemalja koje se sada g r a n i e s a g r e s o r o m . ve i za sve
e v r o p s k e i ne s a m o e v r o p s k e d r a v e . . . U p r v o m r e d u u g r o e n a je e h o s l o v a k a . ..
S a d a n j a m e u n a r o d n a situacija s u o a v a sve m i r o l j u b i v e drave, a n a r o i t o velike drave, sa n j i h o v o m o d g o v o r n o u za dalju s u d b i n u n a r o d a E v r o p e i ne s a m o E v r o p e . Sovjetska vlada je svesna te o d g o v o r n o s t i , o n a je svesna o k o l n o s t i koje proizilaze iz p o v e l j e Drutva n a r o d a , iz Briian - Kelogovog p a k t a i iz u g o v o r a o u z a j a m n o j p o m o i , koje je sklopila sa
Francuskom i Cenoslovakom (u maju 193S - V T.). U ime sovjetske vlade mogu da izjavim: da
je o n a i dalje s p r e m n a da uestvuje u kolektivnim akcijama dogovorenim s njom. koje bi imale
za cilj zaustavljanje dalje agresije i otklanjanje pojaane opasnosti od nove svetskc klanice. Sovjetska vlada je saglasna da hitno pristupi diskusiji sa d r u g i m d r a v a m a u Drutvu n a r o d a ili van
njega, o praktinim m e r a m a koje diktuju okolnostima.

Treeg septembra 1938. ponovljena je izjava Litvinova u Moskvi francuskom otpravniku poslova Pajou (Payeau), da je SSSR spreman da zajedno sa
Francuskom brani Cehoslovaku ako za to bude zamoljen.26

STAV K.PJ PREMA ANSLUSU

Aneksija Austrije u p o t p u n o s t i je izmenila strategijsku i politiku situaciju u

c e n t r a l n o j i jugoistonoj Evropi u korist Nemake.
ivko Avramovski konstatuje:
Anlusom su k o n a n o u n i t e n i svi p r o j e k t i D u n a v s k e k o n f e d e r a c i j e i e k o n o m s k e unije i k r a j Rimskih p r o t o k o l a (trougla: Italija - Austrija - M a a r s k a ) . Ali je n a j z n a a j n i j e od svega: o g r o m n o p o j a a n j e n e m a k e s t r a t e g i j s k e pozicije: p o r e d z a o k r u e n j a e h o s l o v a k o g
p r o s t o r a , n j e n e granice na jugu d o b i l e su kao zatitu veliku p r i r o d n u b a r i j e r u alpskih planinskih lanaca - a p r e m a J u g o i s t o k u o n a je dobila irok i o t v o r e n p r i s t u p u P a n o n s k u niziju,
a n a r o i t o p r e m a Z a g r e b u . B e o g r a d u i B u d i m p e t i , glavnim c e n t r i m a D u n a v s k o g bazena.
Postavi n e p o s r e d n i sused Italije. Jugoslavije i M a a r s k e . N e m a k a je d o b i l a velike mogunosti da p r i m e n i politiki pritisak na sve zemlje D u n a v s k o g bazena, gde je ve n j e n p r i v r e d n i
u t i c a j bio d o m i n a n t a n Time su s t v o r e n e nove, velike m o g u n o s t i za j a a n j e faistikih i nacistikih s t r u j a u svima P o d u n a v s k i m z e m l j a m a , kao i n o v o o h r a b r e n j e za p o d s t i c a j revizionistikih tenji u M a a r s k o j i B u g a r s k o j
koje su sa n e s k r i v e n i m s i m p a t i j a m a pozdravile
anlus. 3 7

Kako je prav ilno p r o c e n j e n a situacija i predvieni dogaaji koji e nastupiti vidi se iz Proglasa CK KPJ od marta 1938. narodima Jugoslavije (koji je Tito
napisao u Parizu) povodom anlusa Austrije, u kojem se najenerginije protestuje i protiv anlusa i protiv stava jugoslavenske vlade. U n j e m u se, izmeu ostalog, kae:
Hillerove m o t o r i z o v a n e faistike h o r d e p i e g a z i e m a l u Austriju i p o c j e p a e svojim
b a j o n e t i m a sve m e u n a r o d n e u g o v o r e ko;i su osigurali nezavisnost te zemlje (N'emakoa u s t r i j s k i m u g o v o r o m od 11 jula I93e>. N e m a k a je priznala Austriji p u n i s u v e r e n i t e t
V

S P O U N O P O U T I C K A SITUACUA O D ANSLLSA D O MINHENSKOG SPORAZUMA

GODINE

233

T ).
Hitler i Musolini o s t v a r u i u vec svoju zavjeru p r o t u m i r a i s l o b o d e n a r o d a . Faistiki
razbojnici izazivaju rat radi p o d j e l e E v r o p e . O k u p a c i j o m Austrije Hitler je s t e g a o u kljeta
b r a t s k u C e h o s l o v a t k u S a m o j e p i t a n j e d a n a kad c e nad n j e n i m m i r n i m s t a n o v n i t v o m d a
z a b r u j e faistiki a v i o n i . . . H i t l e r o v e t r u p e su na granici Jugoslavije. Faistika, p a n g e r m a n
ska i o s v a j a k a N e m a k a p o s t a j e p o g r a n i n a d r a v a sa Jugoslavijom. Hitlerizam nije prijatelj i d o b r i susjed ve zakleti n e p r i j a t e l j s l o b o d e i nezavisnosti n a r o d a Jugoslavije . . Hitlerov i Musolinijev faizam znai ral S l o b o d a i nezavisnost n a r o d a Jugoslavije, pa i sam opstanak Jugoslavije ugroeni su .
Hitlerov agent S t o j a d i n o v i izdao je n a r o d n e i n t e r e s e , p o m a g a o je Hitlera da pregazi Austriju i d o v e o ga na g r a n i c u Jugoslavije Vlada S t o j a d i n o v i a dala je ovu zloinaku
p o m o da bi sebi osigurala p o d r k u o s o v i n e Berlin - Rim u b o r b i protiv n a r o d a . . .
S k r i m o izdajniku vladu S t o j a d i n o v i a . . . S t v o r i m o vladu n a r o d n e sloge i od bra
ne...
ivio savez sa C e h o s l o v a k o m . F r a n c u s k o m i S o v j e t s k i m Savezom!
ivjela sloga i b r a t s t v o svih n a r o d a Jugoslavije! Za hljeb, m i r i slobodu! 3 8

STAV ITALIJE PREMA ASM-LSI

O razgovoru sa grotom Canorn o politikoj situaciji u Ev ropi posle anlusa.

jugoslovenski poslanik u Rimu poslao je predsedniku vlade Stojadinoviu sledei izvetaj (u izvodu):
. Po m o m e povratku iz Beograda, posetio sam Grofa Cana k o m e sam izruio Vase pozdrave Tom prilikom govorio sam mu o velikom u s p e h u talijanske izlobe kao i o razlici u raspoloenju koje se za godinu d a n a izmenilo. blagodarei vaim nastojanjima, u prilog politike prijatelistva sa Italijom... U daljem razgovoru, p o m e n u v i Nemaku. s h o d n o vaim instrukcijama,
r e k a o sam anu da Vi ne vidite, b a r e m ne u sadanjosti, neku opasnost od Nemake. Vama je
Hitler izjavio da smatra nau granicu za svetu i da Vi drite da se zaista n e m a razloga sumniati
u iskrenost tih izjava. Dodao sam da mi kao i oni h o e m o da o d r a v a m o to bolje s u s e d n e prijateljske o d n o s e sa N e m a k o m te pri sadanjim okolnostima ne elimo nita uraditi to bi moglo
izazvati n e p o t r e b n e s u m n j e kod N e m a c a Hteo sam da nastavim i da mu j e d n o m vie izrazim
svu vrednost koju p o l a e m o na saradnji i razvijanju prijateljskih veza sa Italijom. Meutim Grof
Cano p r e k i n u o je moje izlaganje rekavi, kao da ne pridaje t o m e neku osobitu vrednost, slina
uveravanja dobili su i oni iz Berlina i da je i njima Hitler izjavio da za njega pitanje junog Tirola
ne postoji pa me zatim gotovo nervozno upitao .ali G. Stojadinovi je valjda saglasan za uvrivanje naih veza'.
Poto Cano nije izgovorio re savez ni p o m e n u o stvaranje novih obaveza i ograniio se. barem ovoga p u t a na ovoj n e o d r e e n o j formuli koja se moe tumaiti na razne naine, odgovorio
sam potv r d n o sa jeste ne uputajui se dal je. Grof Cano ovim kao u m i r e n i oigledno raspoloen
nastavio je rekavi da ce Italija nastaviti politiku osovine Rim - Berlin i da bi bilo a p s u r d n o ne
sprovoditi tu politiku dokle god se moe sa j e d n i m dinom kao to je to d a n a s Nemaka, nezavisno od toga. da li su Nemci kao narod n e k o m e simpatini ili ne. Pri svem t o m e treba zajedno
pratiti N e m a k u iz bliza jer je n e m a k a r u k a uvek teka. Cano mi je tom prilikom rekao da je
neinaka m a n j i n a u Italiji od anlusa podigla glavu i poela bivati nemirna. Dodao je da to nije
ni malo u vezi sa n e m a k o m v laom koja se dri vrlo k o r e k t n o i lojalno. Vlada talijanska, kazao
je Cano. to nece tipeti i obavestie n e m a k u vladu da je prisiljena p r e m a n e m a k o j manjini da
p r e u z m e stroge m e r e
U pogledu Cehoslovake, p o r e d onoga o e m u sam vas t e l e g r a m o m izvestio, Cano mi je
kazao da je Bek Josel (Bei k poljski ministar inostranih poslova V.T.) stavio do znanja P a n / u
da i u sluaju da Nemaka n a p a d n e Francusku zbog dranja ove u pitanju Cehoslovake. za Poljsku to ne bi bio ka/us lederis (sluaj kada savez stupa na snagu. tj. kada ga t r e b a primeniti
- V T.) O v o m prilikom Grof Cano poverio mi. ili bolje reeno, izgleda mi da se izrekao, da misli
da ce u t r e n u t k u , kada Nemaka b u d e pristupila reenju pitanja Cehoslovake, Poljska ne s a m o
to nece ostati neutralna vec e napasti Cehoslovaku. da zauzme krajeve sa poljskom m a n j i n o m
i u isto v r e m e sjedini svoju granicu sa Maai ^koin. Sto se tie Maarske, ona n e c e nita preduzimati dok se sve ne svrsi da jx>sle zauzme oblast gde ivi maarski ivali. C a n o je primelio da
je i bolje da se to pitanje jednom resi jer ce b a r e m na taj nain biti zadovoljena Maarska. Poto
je to r e k a o C a n o me je naroito zamolio da nita p i s m e n o ne javliam jer ovo ne s m e a p s o l u t n o

niko da zna pa m Nemci, jer oni izgleda da bi eleli da Poljska ima zajedniku granicu sa Maarskom.
Na kraju treba istaci da je posle anlusa kod Talijana nastupila bojazan od N e m a k e i stvorilo se uverenje da postoji opasnost od nadiranja n e m a k o g na j a d r a n s k o m o r e Dosadanje izjave sa n e m a k e s t r a n e o nepovredivosti talijanske granice nisu uspele da o s p o k o j e talijansko
javrio miljenje Moda ce to uspeti da uini Hitler prilikom njegovog dolaska u Rim. U vezi sa
lim savez sa n a o m zemljom eli se ovde ne samo radi eventualne zajednike o d b r a n e nego i
kao garanciju da se Jugoslavija nece eventualno vezivati sa Nemakom. Treba predvideti da e
se talijanska nastojavanja sve vie kretati u tom pravcu i da radi toga na poloaj moe postati
sve delikatniji. Ovo naroito a k o bi se dogodilo da politika Osovine Rim - Berlin d o e u krizu.
Svakojako u o v o m pogledu ne mogu se initi jo prognoze dok se ne vidi rezultat Hitlerove posete Italiji Za sada se s a m o moe konstatovati da su Nemci posle anlusa u talijanskoi javnosti
postali nepopularni i da bi doek Hitlera bio leden kada ne bi Musolini. blagodareci svom ogr o m n o m autoritetu, izdao n a r e e n j a k o j a c e biu izvrena, da se Vodi Rajha prirede manifestacije
simpatija. Od potpisa s p o r a z u m a sa Londonom. Engleska je poela postajati p o n o v o simpatina
kod talijanske javnosti Posle potpisa s p o r a z u m a prilikom izlaska iz Palao Kii. engleskom am
b a s a d o r u o k u p l j e n je svet priredio manifestacije simpatija i od abistnske krize ovo je pn i put
da su se na ulicama Rima uli uzvici ivela Engleska.. .o58-1

Jugoslovenski poslanik u Rimu obavestio je 29. maja J938. godine Stojadinovia da mu je Hitler rekao: Hrvati ne mogu sada nita da uine, a ano je
- kad mu je jugoslovenski poslanik p o m e n u o revizionistike planove maarskih nacional-socijalista, koji izgleda tee da se Maarska n e k a k o sjedini sa
N e m a k o m da bi mogla ostvariti svoje revizionistike tenje - o d g o v o r i o da
ti planovi ne odgovaraju politici koju s p r o v o d e nemaki odgovorni faktori.
Jo je d o d a o da treba na poverljiv nain da obavesti Stojadinovia d a j e Hitler
bio rekao da je stara Austrija propala, j e r se bila uputila na J a d r a n i Sredoz e m n o more. Zato on nee da uini istu greku i da d a n a s N e m a k a n e m a nikakvih tenji na J a d r a n s k o i S r e d o z e m n o more. Njene aspiracije u p u e n e su
ka Baltikom m o r u i Istoku, o d n o s n o ka Rusiji - kako je to Cano potvrdio. 3 9
Poto je znao da je prisajedinjenje Austrije izazvalo nepoverenje Italije prema
Nemakoj, Stojadinovi je teio da se priblii Italiji. Zato je u junu 1938. posetio
grofa ana u Veneciji i obavestio ga da ni u predstojeoj ehoslovakoj krizi Jugoslavija nee intervenisati ako Maarska ne bi bila inicijator napada, a da bi
u protivnom - i p r e k o svoje volje - bila p r i m o r a n a da izvri svoju obavezu
p r e m a Maloj Antanti. Zadovoljio se Canovom izjavom da sa m a a r s k e s t r a n e
nee doi do takvog napada. Svi italijanski listovi pozdravljali su ovu posetu,
a II Telegrafo - spoljnopolitiki organ italijanskog Ministarstva inostranih
poslova - naglaavao je da je prijateljstvo Jugoslavije i Italije d a n a s osnovni
f a k t o r e v r o p s k e politike. .. Svi Italijani su radosni da mogu pozdraviti u svojoj zemlji uvenog dravnika koji vrstom r u k o m uprav lja s u d b i n o m s u s e d n e
zemlje. 4 0
Poto je Jugoslavija a n l u s o m dobila Nemaku za suseda, o n a bi, po Can o v o m miljen ju 1938. godine, trebalo da trai vojni savez sa Italijom da bi popravila ravnoteu snaga. Ona bi mogla dobiti vojni savez a k o bi pristala da Italija a p s o r b u j e Albaniju. Za uspeh ovog projekta bitno je da se Jugoslavija ne
protivi ili da u n j e m u ne uestvuje. On m o r a vezati Jugoslaviju za Italiju vojniki i politiki, tako da bi bila p r i m o r a n a da sa s i m p a t i j a m a gleda na italijanski smeli korak kad italijanske t r u p e u m a r i r a j u u Tiranu. Kao ustupak
Jugoslaviji, Italija bi zaustavila sve iredentistike pokrete albanske manjine u Jugoslaviji 41
To p o t v r u j e i dr Zivko Avramovski u svom delu Balkanske zemlje i velike
sile 1935-1937, Beograd, 1968, str. 214. Naime, da bi obezbedila predstojeu okupaciju Albanije, i Italija je teila da uvrsti veze s Beogradom, kako bi u tom slu-

aju prikazala lepo lice u runoj stvari, a u tome su joj nemaki pritisak na Breneru i Karavankama i aktivnost nemake manjine u Jugoslaviji svakako ili na
ruku.
C LA NIC h MALE ANTANTE PREMA ( EHOSLOVACKOM PiTANJL

Anlus i otvoreno pitanje Cehoslovake izazvali su reperkusije i na odnose lanica Male Antante prema Cehoslovakoj i Maarskoj. Na pitan je senatora G. Andelinovia 16. marta 1938: . . . koje garantije ima da nemaki Rajh nee dirati
u granice nae saveznice Cehoslovake Republike i kakav stav u t o m e sluaju
zauzima vlada Kraljevina Jugoslavije?. Stojadinovi je odgovorio: . . . imam
izvetaj d a j e ovih dana Nemaka dala p o t r e b n e izjave koje su delovale veoma
umirujue i povoljno na ehoslovaku vladu. Sto se pak tie naih obaveza
u pogledu Cehoslovake Republike, one su precizno utvrene m e u s o b n i m
obavezama u okviru Male Antante, a koje e obaveze naa vlada respektovati.. . 42
Sredinom avgusta 1938. dupisnik Centralnog presbiroa izvestio je o nepovoljnom pisanju jednog dela r u m u n s k e t a m p e o Jugoslaviji i politici Stojadinovieve vlade, naroito zbog sklapanja pakta o prijateljstvu sa Bugarskom i Italijom i uverenja da ce Jugoslavija na svoju ruku pristupiti sreivanju odnosa i sa Maarskom, a i zbog pitanja r u m u n s k e manjine. 4 3
Na sastanku ministara inostranih poslova lanica Male Antante, 21. i 22. avgusta 1938. na Bledu. Stojadinovi je skrenuo panju na promenjeni ton nemakog poslanika (u Beogradu - V. T.) koji je govorio i o mogunosti oruanog sukoba, ako se sudetski zahtevi ne ispune. Rumunski ministar inostranih poslova
Komnen (Comnen Nicolae) je izjavio da je i nemaki poslanik u Bukuretu
govorio u istom tonu. Cehoslovaki ministar inostranih poslova Krofta (Krofta Kamil) je, uglavnom, rekao da se ne mogu dati teritorijalne granice Nemcima, da neutralnost ne znai nita, da je rat neizbean ako Francuska i Engleska ne budu energine, da su Sovjeti izjavili da e ispuniti svoje obaveze
p r e m a Cehoslov akoj ako ih ispuni Francuska, koja je takoe obeala da e
ispuniti svoje obaveze, i da e se ehoslovaka u svakom sluaju braniti.
Komnen je d o d a o da ne postoji nikakav sporazum izmeu Rumunije i Sovjeta
o prelasku ruskih trupa preko Rumunije, a Stojadinovi je uveravao Kroftu
da prema Maarskoj i dalje vae obaveze jugoslovenske vlade. 44
Krofta je izjav io da Poljaci prebacuju esima za komunizam, to je netano. Oni govore o podeli Cehoslovake, jer se ne moe dozvoliti da se na raun
Cehoslovake proiri samo Nemaka, ve i Poljska i Maarska. 4 5
Stojadinovi je 27. septembra 1938, tj. neposredno pred konferenciju u Minhenu, dao instrukcije jugoslovenskom poslaniku u Rimu da upozna Cana sa stavovima jugoslovenske vlade prema Italiji, Albaniji, sudetskom pitanju i ehoslovaka-maarskom sporu i da Cano nastoji da predsednik maarske vlade ili
maarski ministar inostranih poslova, slino Hitleru, izjave da smatraju granice Maarske prema Jugoslaviji i Rumuniji kao definitivne 4 6
Po pitanju da li ili ne da se pomogne ehoslovaka. knez Pavle je bio zabrinut i pesimistian u pogledu razvoja dogaaja. Pitao se ta bi Jugoslavi ja mogla
uiniti da p o m o g n e esima - kad nemaka vojska kontrolie prilaz Jugoslaviji i kad italijanska vojska i mornarica moe da blokira Jugoslaviju od Otrantskog moreuza do Ljubljanskog prolaza. Jugoslavija bi mogla mobilisati,

ali ne bi mogla pomoi ehe, ako ne bi mogla raunati na p o m o Engleza i

Francuza i na neutralnost Italije. 47
Ako Cesi ne bi mogli dobiti nikakvu pomo od jugoslovenske vlade, sem
pod okolnostima predvidenim u paktu Male Antante, Nemci ni Maari ne bi
mogli dobiti obeanje neutralnosti od strane Jugoslavije. Maari bi za neutralnost Jugoslavije priznali dananju maarsko-jugoslovensku granicu kao
definitivnu, ali Stojadinovi nije hteo da obea neutralnost zato to je smatrao d a j e granica obezbeena i da bi ga pregovori sa Maarskom o graninom
pitanju doveli do s u k o b a sa dve druge drave Male Antante - R u m u n i j o m i
Cehoslovakom. 4 8
Zbog sve tee eke krize trebalo je nai nain da se Maarska i ehoslovaka sporazumeju u okviru Male Antante i tako otkloni s u k o b u koji bi i
Jugoslavija sigurno bila uvuena.Stojadinovi je na sastanku Saveta Male Antante na Bledu, 21. avgusta 1938, naao reenje: u zamenu za pravo da dri
veu vojsku nego to joj je d o p u t e n o Trijanonskim ugovorom, Maarska je
obeala da e se uzdrati od u p o t r e b e sile protiv Jugoslavije, R u m u n i j e i Cehoslovake. 4 9
U pogledu manjina. Maarska, s jedne, i Jugoslavija i Rumunija, s druge
strane, pristale su da to pitanje o b u h v a t e jednim protokolom, a Cesi su se usprotivili kad su im Maari traili da priznaju m a a r s k u m a n j i n u u Cehoslovakoj, odbijajui da priznaju ehoslovaku manjinu u Maarskoj. Zato je Savet p r e p o r u i o da ove dve drave nastave pregovore da bi se nagodile, ali se
to pokazalo nemoguim. 5 0
Iako nemaki zahtevi za Sudetsku oblast nisu ugroavali jugoslovenske
interese, za Jugoslaviju je i dalje postojala opasnost od Maarske, ak i ako
bi Maarska traila plebiscit, jer jugoslovensko javno m n e n j e to ne bi prihvatilo. A ako bi Maari traili s a m o m a a r s k a pogranina podruja u okv iru novih nemakih poseda Jugoslavija se ne bi protivila, ali bi bila zabrinuta ako
bi Maari potegnuli svoja istorijska prava na n e m a a r s k o p o d r u j e Cehoslovake. 5 '
Poto Stojadinovi nije iskljuivao mogunost eko-maarskog sukoba,
on se i posle hitne Cemberlenove (Chemberlain Neville) posete Berhtesgadenu 15. s e p t e m b r a 1938, pitao da li je Pakt Male Antante sposoban za ivot. Poto je Maarska mobilisala, pitao se da li Maarska i dalje priznaje maarskojugoslovensku granicu, iako se n a d a o da bi Italijani obuzdali Maarsku, ipak
se sloio sa svojim ministrom vojske i m o r n a r i c e da Jugoslavija izvri delimino mobilizaciju. 5 2
Ako bi Maarska napala ehoslovaku, o n d a bi Jugoslavija i Rumunija
morale ii u ral ili izdati svoje potpise na Paktu Male Antante. a to je trebalo
izbei. Komnen je preporuio Stojadinoviu da zajedniki preduzmu korake
da spree maarski p r o d o r u Slovaku i Podkarpatsku Rusiju; on je od Stojadinovia traio da od Geringa zahteva da se usprotivi ideji zajednike poljsko-maarske granice i oruanoj intervenciji Maarske u Cehoslovakoj. to
je Stojadinovi prihvatio i u tom smislu uputio telegram Cincar-Markoviu
u Berlin. Stojadinovi je p r e p o r u i o Komnenu da Jugoslav ija i Rumunija polako istupe i protestuju protiv eventualne akcije Maarske protiv Cehoslovake i uzimanja Podkarpatske Rusije, ali je Komnen s m a t r a o da n e m a nikakvog smisla da Rumunija i Jugoslavija proiruju svoje postojee obaveze
prema esima i da je najbolje saekati odluke Pariza i Londona, da Jugosla-

vija i R u m u n i j a m o r a j u ostati n e u t r a l n e a k o rat izbije dok ne vide ko e pobediti i ko je vol jan da im prui vojnu, finansijsku i industrijsku p o m o . 6 3
Stojadinovi je 27. s e p t e m b r a 1938, tj. uoi Minhenskog s p o r a z u m a , d a o
jugoslovenskom poslaniku u Rimu instrukcije da u p o z n a ana o stalnosti jugoslovenske politike p r e m a Italiji, o tome da Jugoslavija posmatra pitanje Sudetskih Nemaca slino pitanju anlusa Austrije Nemakoj, ali da je uznemiravaju sasvim n e o p r a v d a n e pretenzije M a a r s k e na Slovaku, pa zato eli da
ano intervenie da M a a r s k a time ne bi dovela Jugoslaviju u nezgodan poloaj - da ide u rat koji ne eli ili da ne ispuni svoje obaveze iz Pakta Male Antante (samo jedan dan pre toga Centralni p r e s b i r o je n a r e d i o da se zapleni
Jugoslovenski list od 26. s e p t e m b r a zbog vesti na 2. strani pod naslovom
'Mala Amanta vjerna svojim obavezama), zato to se to ne sme pisati, a 22.
s e p t e m b r a je d a o instrukcije tampi da se ne s m e pisati nita protiv Nemake i Italije i kritikovati njihovu sadanju politiku. 5 4
Uoi sastanka u Minhenu (Mnchen), sa b r i t a n s k e s t r a n e nudili su Hitleru celi Jugoistok Evrope i Podunavlja, s a m o da ne r a t u j e i ne n a t e r a svet u
rat, a H e n d e r s o n ( a m b a s a d o r V. Britanije u Berlinu) je s m a t r a o da je teta
da zbog Slovena d o e do s u k o b a m e u G e r m a n i m a u interesu boljevizma. 5 5
Koncepcija Klivlendskog kruga (politiki salon ledi Astor - gde su se
uoi drugog svetskog rata okupljali n a j r e a k c i o n a r n i j i e l e m e n t i Konzervativne partije i l o n d o n s k o g drutva: Makdonald (Mac Donald A.H.H.), Cemberlen. Baldvin (Baldwin Stanley), Halifaks (Halifax viscount E d w a r d Wood) i
dr. i gde su se reavala najvanija dravna pitanja V. Britanije) bila je da se
stiavanjem Hitlera i Musolinija osigura z a p a d n a bezbednost i u s m e r i nacistika agresija p r e m a Istoku, tj. p r e m a SSSR-u. A to su potvrdili dogaaji koji
su usledili n e m a k o m agresijom na Austriju, ehoslovaku, Danzig (Gdanjsk)
i Poljsku 1939. godine. Ta Klivlendska grupa je odreivala i trasirala osnovnu
liniju zvanine politike b r i t a n s k e vlade. 5 6
Isak Dojer (Deutscher Isaac) u svom delu Staljin, pored ostalog, istakao
je: Staljin je uoi M i n h e n s k e krize (preko Litvinova) saoptio Daladjeu (Daladier E d o u a r d ) da je Rusija s p r e m n a ui u rat radi o d b r a n e Cehoslovake.
ali s a m o pod uslovom da F r a n c u s k a ispuni svoju obavezu. No, F r a n c u s k a je
javno pogazila Pakt sa Rusijom. Poljska i r u m u n s k a vlada su se e n e r g i n o suprotstavile prolazu ruskih t r u p a p r e k o njihovih teritorija. 5 7

c) P O S L E M I N H E N S K O G SPORAZUMA DO IZBIJANJA DRUGOG

S V E T S K O G RATA 1939. G O D I N E

Drugi veliki Hitlerov uspeh dogodio se 29/30. septembra 1938. u Minhenu kada
je na konferenciji, kojoj su prisustvovali Hitler, Musolini, Cemberlen i Daladje
(Daladier Edouard), rtvovana ehoslovaka i kada su Hitleru date odreene
ruke da radi iako rei ta hoe, posebno prema Istoku i Jugoistoku Evrope. Prema o d l u k a m a ove k o n f e r e n c i j e , ehoslovaka vlada je bila p r i n u e n a da u
roku od 10 dana evakuie i p r e d a N e m c i m a S u d e t s k u oblast. Tako su V. Britanija, F r a n c u s k a i Italija p o m o g l e da se Sudeti, ta vrsta tevtonska manjina, o s l o b o d e od jarma slovenske sredine vlasti u Pragu. 5 8 To je bila prir o d n a posledica ranije f r a n c u s k e i b r i t a n s k e politike p o p u t a n j a N e m a k o j i
Italiji, u paniji i Etiopiji i nemoi Francuske da se suprotstavi Hitlerovom

izazovu. S druge sirane, Sovjetski Savez je pokuavao da se udruenim snagama brani ehoslovaka, ali su ti pokuaji propali zbog kapitulantskog dranja vlada V. Britanije. Francuske, Poljske i Rumunije koje su htele mir po
svaku cenu i nisu elele rat sa Hitlerom. Zbog toga je Sovjetski Savez m o r a o
preduzimali diplomatske i o d b r a m b e n e mere da bi otklonio opasnost koja
mu je pretila od tako agresivne n e m a k e i perfidne anglo-francuske politike,
tim pre to ni on nije bio dovoljno spreman da se uspeno u tom trenutku
suprotstavi eventualnoj vojnoj agresiji. Ovo tim pre to su odluke Minhena
pozdravile Maarska i Bugarska, dok su lanice Balkanskog pakta zauzele
stav iekivanja, u stvari su ih p r e u t n o odobravale, a k o n k r e t n o nita nisu
preduzele da se ne bi zamerile nacistikoj Nemakoj.
U toku ehoslovake krize Sovjetski Savez je izraavao spremnost da orujem brani ehoslovaku nezavisnost i integritet. Ali, to je ve bilo dovoljno da
se zapadne sile postaraju da do toga ne doe. Jer sovjetska p o m o Cehoslovakoj znaila bi uvlaenje Sovjetskog Saveza u Ev ropu, a one su tada sve inile da ga od Evrope ograde. Sovjetski Savez uopte nije bio pozvan na Minhensku konferenciju, m a d a je i on bio saveznik Cehoslovake, kao to, uostalom, nije pozvana ni ehoslovaka. To je bio pazar izmeu zapadnih sila i
Hitlera, jer nisu dozvoljavale da se u to meaju oni na i ju se tetu taj raun
pravi. 5 9

RAZBIJANJE MALE ANTANTE I MUSOUNUEV PLAN

O ANEKSIJI ALBANIJE

Tzv. Minhenski sporazum, odnosno diplomatska kapitulacija V. Britanije i

Francuske, imao je dalekosene, upravo katastrofalne posledice po Jugoslaviju,
jer je razbio Malu Antantu i sasvim poremetio odnos snaga i dotadanju ravnoteu u Evropi u korist Nemake, Italije i revanistikih snaga. Stavie. Stojadinovi je izrazio svoje bezgranino divljenje zbog Hitlerovog uspenog irenja
Rajha. S toga nije udo to su zbog takve spoljne politike Stojadinovieve vlade,
sednice Male Antante samo s vremena na vreme odravane do sloma Cehoslovake 1938. godine. Na poslednjoj Konferenciji na Bledu, u avgustu 1938, lanice Male Antante su se sporazumele da se Maarskoj da ravnopravnost u naoruanju, uz obeanje da e voditi miroljubivu politiku. Kada je nastupila sudetska kriza, Jugoslavija i Rumunija su. u skladu sa svojim obavezama, i pored
preutnog Stojadinovievog otpora, ipak upozorile Maarsku da ne n a p a d a
ehoslovaku. Meutim, propau Cehoslovake u prolece 1939. propala je
i Mala Antanta. Ostala je f o r m a l n o na snazi s a m o bilateralna Konvencija izmeu Rumunije i Jugoslavije, i to do 30. avgusta 1940. kada je teritorijalni
spor izmeu Rumunije i Maarske reen Drugom bekom arbitraom. Tako
je bio ostvaren p r o d o r faistike Nemake u Podunavlje, a time je k o n a n o
likvidirana i Mala Antanta.
Na slabljenje Male Antante prvenstveno je uticala kapitulantska politika zapadnih sila koje su davale punu podrku Hitlerovoj ekspanzionistikoj politici
prema Istoku, naroito prema Sovjetskom Savezu Sem toga, m e u lanicama
Male Antante nije bilo jedinstva, i pored rastue faistike opasnosti, m a d a
je njihovim n a r o d i m a tada jedina nada bila oslonac na SSSR. Naalost, lanice Male Antante, u svojoj kratkovidnoj politici, vezane klasnim interesima
za zapadne kapititalistike drave, u stvari su doprinele njenoj likvidaciji. 60

Poto je Jugoslavija posle anlusa dobila N e m a k u za suseda, Cano je u

maju s m a t r a o da ce nastojati da sklopi vojni savez s Jugoslavijom da bi uspostavili p o r e m e e n u ravnoteu, a Italija bi ga prihvatila s a m o ako bi Jugoslavija
pristala da Italija proguta Albaniju. Zato je stvorio plan da vojno i politiki
vee Jugoslaviju za Italiju tako da Jugosloveni budu primorani da na talijanSKU igru gledaju blagonaklono kad italijanske t r u p e udu u Tiranu. Za uzvrat,
Italija bi bila s p r e m n a da zabrani svaki albanski iredentistiki pokret koji bi
bio u s m e r e n na a l b a n s k u m a n j i n u u Jugoslaviji. Kad je u junu privatno posetio Rim, Stojadinovi je r e k a o Canu da je o d b i o p o n u d u Albanaca da sklope
pakt o prijateljstvu zato to priznaje jedinstven poloaj Italije u Albaniji, pa
je uz to pozvao ana da poseti Jugoslaviju. ano je prihvatio poziv a k o to
Due odobri. 6 0 "
Kad su Musolinijevi planovi za aneksiju Albanije sazreli, poeo je da okleva, ali ne zbog reakcije Francuske, Engleske ili Grke ili zbog obaveza iz
Beogradskog s p o r a z u m a iz 1937. za o u v a n j e albanskog integriteta, niti zbog
eventualnog vojnog p r o t i v n a p a d a Jugoslavije, ve zbog bojazni da ne izgubi
jugoslovensko prijateljstvo koje bi se o k r e n u l o N e m c i m a . Zato je oseao potrebu da sa Stojadinoviem p r o s t u d i r a pitanje n a k n a d e za Jugoslaviju moda na raun Grke, tj. Soluna, 6 ' ime bi prvi put jedan osovinski partner pruio Jugoslaviji mamac Soluna. Dok ano, za razliku od Musolinija, nikad nije
s u m n j a o u Stojadinovia, on je s u m n j a o u kneza Pavla, s m a t r a j u i da knez ne
deli Stojadinovievo miljenje. Iako je video da u to v r e m e nije m o g u e privesti Jugoslaviju u njihov tabor, ano nikad nije imao razloga da s u m n j a u
Stojadinovievu solidarnost sa Osovinom. 6 2
Jugoslovenski poslanik u Rimu je 4. o k t o b r a 1938 - n e p o s r e d n o posle
Konferencije u Minhenu - obavestio p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade da
ano n e m a nita protiv utvrivanja jugoslovenske granice, da se zahvaljuje
na obavetenju o p o s t u p k u jugoslovenskog poslanika u Tirani, jer Albanci ne
govore uvek istinu; da je pitanje Sudetskih N e m a c a i Tjeina ve r e e n o (na
ultimativan zahtev poljske vlade ehoslovaka je 2. o k t o b r a 1938. m o r a l a ustupiti Poljskoj teritoriju sreza pograninog grada Tjeina (e. Tein, poljski
Cieszyn) - videti prim. 7. dok. br. 21, AR 1941, ZD, I, str. 61); da pretenzije Ma a r s k e nisu upravljene na Slovaku, da bi se Slovaka mogla prikljuiti Ma a r s k o j s a m o ako bi se plebiscitom za to izjasnila, u ta on ne veruje, i da su
uzbunu o k o Slovake, iz straha, izazvali Rumuni, m a d a mu je i jugoslovenski
poslanik saoptio Stojadinovievo miljenje da su n e o p r a v d a n e m a a r s k e
pretenzije na Slovaku, j e r bi mogle sruiti princip ravnotee na Dunavu i dovesti Jugoslaviju u nezgodnu situaciju da stupi u rat ili da ne ispuni obaveze
iz Pakta Male Antante. Sto se tie izjave Maarske u pogledu njenih granica
p r e m a Jugoslaviji i Rumuniji, ano s m a t r a da se ni j e d n a m a a r s k a vlada ne
bi usudila da da slinu izjavu. Ona bi moda mogla dati takvu izjavu u pogledu
granice p r e m a Jugoslaviji, gde m a a r s k e revandikacije nisu velike, a nikako
za granicu p r e m a Rumuniji. Italija s m a t r a da se m a a r s k e revandikacije na
neki nain imaju zadovoljiti i da e ona podravati Maarsku u lom smislu
(spor izmeu M a a r s k e i R u m u n i j e reen je tzv. Drugom b e k o m a r b i t r a o m ,
uz p o s r e d o v a n j e N e m a k e i Italije, 30. avgusta 1940, kada je R u m u n i j a m o r a l a
ustupiti dve treine Transilvanije - videti AR 1941, ZD, I, dok. 266, str. 775,
prim. 2). On eli da zblii M a a r s k u i Jugoslaviju i da se ostvari sistem u koji
bi uli: Varava, Peta (Budapest), Beograd i Sofija. Najzad, poto se status Cehoslovake p o t p u n o izmenio, obaveze Male Antante p o t p u n o o t p a d a j u , s a m o

se postavlja pitanje da li e se drave Male Antante izjasniti da su o s l o b o e n e

obaveza iz ovog Pakta, ili e velike sile to konstatovati, ili e eka izjaviti da
se s m a t r a o s l o b o e n a obaveza. Oigledno, ano je eleo da se Jugoslavija ne
vezuje sa R u m u n i j o m u o d n o s u na Maarsku, j e r bi to ilo protiv politike Italije u S r e d n j o j Evropi. 6 3
Nemaki poslanik u Beogradu Heren, u razgovoru sa S t o j a d i n o v i e m 22.
n o v e m b r a 1938. g o d i n e r e k a o je da r u m u n s k i kralj Karol (Carol II Hohenzolern - Sigmaringen) svakako nee biti m n o g o zadovoljan p i s a n j e m f r a n c u s k e
t a m p e koja ga proglaava a m p i o n o m u stvaranju j e d n o g b l o k a drava protiv Nemake. Stojadinovi mu je odgovorio da s u m n j a da e Karol povesti
takvu politiku n a r o i t o posle saveta koji je d o b i o od kneza Pavla p r i l i k o m
susreta u Bukuretu (Bucure^ti) 5. novembra. Posle toga, Heren je izjavio da
Mala Antanta vie ne postoji, a Stojadinovi je na to odgovorio da bi se pravniki moglo braniti gledite da posle M i n h e n a Mala Antanta ne postoji, ali da
iz obzira p r e m a Cehoslovakoj Jugoslavija nije htela da r a z m a t r a i p o k r e e
to pitanje. No, danas, kad ehoslovaka plovi n e m a k i m v o d a m a , m o d a se
moe pomiljati i na to da Malu Antantu ne bi t r e b a l o sasvim unititi. H e r e n
je r e k a o da na to nije mislio i zapitao: kakva e spoljna politika R u m u n i j e biti
p r e m a Nemakoj?, dodajui: Ako R u m u n i j a b u d e zadocnila da se o p r e d e l i . . .
o n d a bi N e m a k a d r u g i m o i m a gledala i na m a a r s k e tenje p r e m a Rumuniji 6 4
Jugoslovenski poslanik Puri u Parizu prezrivo je motrio dranje Francuza
i Engleza u ekoj krizi. Posle Minhena vie nije bilo p o t o v a n j a ugovora, isp u n j a v a n j a obaveza i m o r a l n e p o t r e b e odravanja rei. On je u M i n h e n s k o m
s p o r a z u m u video m o r a l n i pad oveanstva i sa ironijom i c i n i z m o m pisao
Stojadinoviu: Ako C e m b e r l e n produi kao to ini doi e m o u j e d n o d o b a
kad se rat u o p t e nee voditi, j e r on n a m e r a v a da rei pitanje kolonija, panije
i Sredozemlja politikom ustupanja (Hitleru), tako da ih ovaj ne bi m o r a o
sam uzimati. Poljski mir zavisio je jedino od n e m a k e d o b r e volje, i Poljska
ce neizbeno p r e t r p e t i sudbinu Cehoslovake. Iz eke krize Puri je izvukao p o u k u da se Jugoslavija ne s m e vezati ma za koju silu. veliku ili malu,
nego ako moe da sprei n e k u dravu da p o s t a n e saveznica n e k e p r e m a Jugoslaviji neprijateljske sile. Zato Jugoslovenska vlada treba da razvije svoju
ratnu industriju i da asimiluje svoje nezgodne n a c i o n a l n e n a n j i n e bez nasilja. 65
STAV GENERALA SIMOVICA 1 CK KPJ PREMA MINHENSKOM SPORAZUMU

Naelnik jugoslavenskog Glavnog generaltaba general Duan Simovi u svojim

Memoarima kae: Ova situacija (misli na v e o m a teku situaciju Jugoslavije
- prim V. T.) bila je naroito p o g o r a n a posle Minhena, kada je ehoslovaka
liena m o g u n o s t i o d b r a n e p r e m a Nemakoj, i posle razbijanja Male Antante.
Ovo se desilo ba u v r e m e n u kad sam d o a o na poloaj naelnika glavnog Generaltaba. Ta n o v o s t v o r e n a politika i vojna situacija nae drave n a m e t a l a
je n e m i n o v n o prelaz iz politike i strategijske ofanzive na n a e m S e v e r n o m
f r o n t u ( p r e m a Maarskoj) u politiku i strategijsku defanzivu, 6 6 pa je o d m a h
pristupio izradi novog ratnog plana (videti p o s e b a n odeljak Jugoslovenski ratni
planovi...)
U Rezoluciji CK KPJ od decembra 1938. godine, izmeu ostalog, se kae:

Osvajanje Austrije po Hitleru, r a s k o m a d a n j e i u n i t e n j e nezavisnosti C e h o s l o v a k e

R e p u b l i k e s a m o je j e d n a e t a p a H i t l e r o v e N e m a k e u n j e n o j e k s p a n z i j i na Jugoistok Evrope.
S t o j a d i n o v i e v a vlada je o d o b r a v a l a Hitleru k a d a je faistika N e m a k a zauzela Austriju i pojavila se n e p o s r e d n o na granici Jugoslavije. O n a je p o t k o p a l a i rastoila Malu Ant a n t u i time p o m o g l a Hitleru da r a s k o m a d a C e h o s l o v a k u i stvori n e p o s r e d n u o p a s n o s t za
sve b a l k a n s k e zemlje.
S v o j o m i z d a j n i k o m p o l i t i k o m p r e m a saveznicima Jugoslavije S t o j a d i n o v i e v a vlada
je izvrila teak zloin n a d n a r o d i m a Jugoslavije. N a r o d i Jugoslavije trebali bi p o s t a t i kao
sitni za p o t k u s u r i v a n j e i z m e u N e m a k e i Italije. Hitler i Musolini ve h u k a j u b u g a r s k e ,
a l b a n s k e i m a a r s k e r e a k c i o n a r n e e l e m e n t e protiv Jugoslavije, da bi je uinili lakim plen o m n e m a k i h i italijanskih f a i s t a . . . "

I pored estokog otpora i mnogobrojnih demonstracija antifaistikih snaga u naoj zemlji protiv nemake okupacije Cehoslovake, Stojadinovieva vlada se solidarisala sa tim opasnim inom.
PREGOVORI C ANA I STOJADINOVIA O PODELI ALBANIJE.
PAD STOJADINOVICEVE VLADE

Poetkom /939, kada su Stojadinovievi dani ve bili odbrojani, Cano je stigao

u Jugoslaviju da osigura Stojadinovievu saradnju ili neintervenciju za svoj albanski projekt, a pre polaska za Beograd rekao je nemakom ambasadoru u
Rimu Makenzenu (Mackensen Hans Georg von) d a j e prijateljski o d n o s sa Jugoslavijom temelj osovinske politike u Dunavskom basenu. Kad je primio
Cana na Bledu, Stojadinovi mu je rekao da u spoljnoj politici eli da ostane
u dobrim o d n o s i m a sa N e m a k o m i da u isto vreme trai sredstva za zatitu
od Nemake, a tu zatitu moe da da samo Italija. Cano mu je odgovorio da
e se vrsto drati Beogradskog s p o r a z u m a i Osovine. On se usprotivio svakom pokuaju da se zaokrui N e m a k a - s e m ako sama Nemaka napusti politiku Osovine i okrene se Jugu. U tom sluaju Jugoslavija i Italija nale bi se
zajedno. Ali veruje u Hitlerovu re da n e m a bojazni od n e m a k e ekspanzije
prema Sredozemlju. 6 8 Stojadinovi je predlagao da uklone Zogua (Zogu Ahmed) ili da podele Albaniju, a ano mu je iznosio koristi koje bi Jugoslavija
dobila kad bi Italija okupirala Albaniju: demilitarizacija albanske granice i
popravka u severnom delu, vojni savez s Italijom i obeanje Soluna kad god
ga Jugoslavija zaeli. No, Stojadinovi nikad nije mogao dobiti jasnu ideju
koje bi delove Albanije okupirala Jugoslavija, a koje Italija. ano je kasnije pisao da ie Stojadinovi teio da Jugoslavija povea svoju teritoriju i traio od
njega da u razgovoru sa knezom Pavlom d o t a k n e pitanje Albanije, jer odnosi
p r e d s t d n i k a vlade i kneza Pavla nisu bili dobri. 8 9 Stojadinoviev i Canov prikaz njihovog sastanka ne slau se s a m o u pogledu najvanijeg pitanja - podele
Albanije. ano je 8 meseci pre toga razmatrao plan podele koji bi dao Jugoslaviji kontrolu celog Skadarskog jezera, deklaraciju o odricanju prava na
Kosovo i obeanje da demilitarizuje Albaniju. Detalje o akciji u Albaniji trebalo je da utvrde posebnim s p o r a z u m o m o p u n o m o e n i ministar Anfuso i
Stojadinoviev brat. Na kraju je Stojadinovi obeao da e Jugoslavija istupiti
iz Drutva naroda. 7 0
J a n u a r a 1939. Cano je u pregovorima sa Stojadinoviem postigao sporazum o podeli Albanije - da bi suzbio nemaki uticaj. Kod Italijana je stalno
bio prisutan strah od n e m a k o g uticaja na Balkanu, smatrajui d a j e pitanje
Albanije za Italiju isto p o r o d i n o pitanje (ano nem. a m b a s a d o r u Makenzenu 23. V 1938). No, kasnije Nemaka o d o b r a v a aneksiju Albanije od strane

Italije. U italijanskim strategijskim planovima bilo je predvieno: da Albanija

postane italijanska tvrava koja e neumoljivo vladati Balkanom, i mostobran
za dalje nadiranje u pravcu Vardarske doline i Solunskog zaliva.
U tom cilju je ve od 1939. iz Rima preduzeta velika p r o p a g a n d a (iredenta) za prikljuenje Albaniji svih teritorija Grke i Jugoslavije nastanjenih albanskim ivljem, a p o s e b n a akcija bila je preduzeta na Kosovu u cilju otcepljenja od Jugoslavije, - u m o m e n t u neizbene jugoslovenske krize. Musolini
je bio zadovoljan kad je uo kakva je politika Jugoslavije p r e m a Nemakoj.
a oduevljen u pogledu Albanije. 700
U svom izvetaju knezu Pavlu o razgovorima sa anom Stojadinovi je propustio da pomene ma kakve planove za podelu Albanije. Docnije, kad je ano
kod kneza Pavla p o k r e n u o pitanje Albanije i mogunost teritorijalnih promena, knez Pavle je rekao: Mi ve i m a m o tako mnogo Albanaca u naim granicama, i oni nam zadaju dosta muke, da ni malo ne elim da poveavam njihov broj. 7 ' U t o m e je Cano video povoljan znak za ostvarenje italijanskih ambicija.
anove aluzije na sporazum o podeli Albanije razdraile su kneza Pavla.
Poto je predsednik vlade Stojadinovi propustio da konsultuje kabinet ili namesnitvo pre pravljenja sporazuma ove v rste koji bi Jugoslaviju vrsto svrstao. ak i bez pakta, u osovinski tabor, navelo je kneza Pavla d a j e dolo vreme
da otpusti Stojadinovia i on je m o r a o otii. Cano je verovao da su Nemci morali imati neku vezu sa Stojadinovievim padom i da je to bio jedan antitalijanski manevar da se zaustavi irenje italijanskog uticaja m e u Hrvatima. 7 2
Posle Stojadinovievog pada Musolini i Cano su se sloili da ako novi predsednik vlade Cvetkovi ne bi prihvatio Stojadinovievu politiku, Italija e okupirati Albaniju bez Jugoslavije i, ako treba, i protiv njene volje. Radei brzo. da
bi spreili novu jugoslovensku vladu da pojaa veze sa d e m o k r a t i j a m a , odredili su invaziju Albanije za Veliku Nedelju 1939. godine. 7 3
Potiten zbog nemakih uspeha u Austriji i Cehoslovakoj, Musolini je doao do zakljuka da mora odloiti svoj projekt u Albaniji. Invazija bi mogla sruiti jugoslovensko jedinstvo, to bi moglo dovesti do n e m a k o g p r o t e k t o r a t a
nad Hrvatskom ili navesti Maeka da proglasi nezavisnu Hrvatsku pod nemakom zatitom, a Musolini ne bi t r p e o da se zastava sa kukastim krstom
lepra na Jadranu. Italija je mogla uiniti samo jednu stvar: energino i direktno prikazati stvari Nemcima. Cano je otvoreno rekao nemakom ambasadoru
u Rimu o zabrinutosti Italije zbog dogaaja u Hrvatskoj - rezolucije hrvatskih
poslanika, posete Pragu i Berlinu i uopte politikog nemira. Italija smatra status quo u Jugoslaviji osnovnim faktorom u odravanju mira i istonoj Evropi.
Makenzen je protestovao protiv anovih nagovetaja, ponav ljajui da njegova
vlada n e m a nikakve elje da intervenie u Hrvatskoj. 7 4
Zbog svoje otvorene profaistike politike, nereenog nacionalnog pitanja, pritiska britanske i francuske vlade, neslaganja kneza Pavla sa nekim aspektima njegove spoljne politike, naroito u pogledu Albanije i sklonosti da
uvue Jugoslaviju u osovinski tabor i sve veeg nezadovoljstva naroda, Stojadinovi je posle ostavke 5 ministara 3/4. februara 1939. podneo ostavku. Iako
je verovao da e dobiti mandat za sastav nove vlade, ipak je novu vladu 5. februara obrazovao njegov dotadanji ministar Uragia Cvetkovi. Meutim, knez
Pavle je posle uklanjanja Stojadinovia preko njegov ih naslednika - predsednika vlade Cvetkovia i ministra inostranih poslova Cincar-Markovia, produio dotadanju jugoslovensku spol jnu politiku oslanjanja na Nemaku i Ita-

liju, uveravajui ih da je ova smena izvrena iz isto unutranjih politikih

razloga. 76
DRAGISA CVETKOVIC NASTAVLJA STOJADINOVICEVI POLITIKI

Cvetkovi je uveravao Nemce da promena vlade ne znai pramenu u jugoslovenskoj politici. On je ponovo potvrdio Herenu prijateljstvo Jugoslavije prema Nemakoj i izjavio da e i dalje raditi za bolje nemako-jugoslovenske odnose i da
e novi ministar inostranih poslova biti Aleksandar Cincar Markovi, dotadanji poslanik u Berlinu Meutim. Heren je alio to je Stojadinovi pao, jer
je u tome video kraj a u t o r i t a t i v n e vlade u Jugoslaviji. On je p r e d v i a o stvaranje d e m o k r a t s k e vlade u kojoj e Hrvati imati znatan uticaj zajedno sa srpskim leviarima. Zato je s m a t r a o da bi bilo k o r i s n o za N e m a k u da obrauju Hrvate, j e r oni imaju tesne k u l t u r n e veze sa N e m a k o m , a, sem toga,
bojao se italijanskog m e a n j a u jugoslovenske poslove. 7 6
Nemaki vojni atae u Beogradu, u svom izvetaju od 9. marta 1939. godine,
povodom Stojadinovievog pada, kae da je knez Pavle svojim linim angaovanjem prilikom postavljanja Nemakoj naklonjenog ministra inostranih poslova
Cincar-Markovia i Italiji naklonjenog ministra vojnog Nedia vodio rauna o
eljama Osovine. Ataeje naglasio d a j e p r o m e n a v lade naila na simpatije kod
zapadnih sila i ide u prilog njihovih ideolokih t e n d e n c i j a u zemlji, ali da je
knez Pavle lino zainteresovan za dobijanje kredita od 200 miliona RM za naoruanje od Nemake. 7 7
MUSOL1NUEVA POLITIKA POSLE MINHENA
l PAD ITA IIJANSKIH FRLPA l ALBANIJU

Britansko Ministarstvo inostranih poslova je poetkom marta 1939. godine saznalo da Italijani planiraju da upadnu u Jugoslaviju, da bi uspostavili red izmeu Srba, Hrvala i Slovenaca, i da bi upad. koji bi bio praen upadom u Albaniju,
imao da bude oko I. aprila. Ministar inostranih poslova Halifaks je 12. marta u
najveoj tajnosti poslao ovu informaciju knezu Pavlu.78 Knez Pavle je primio
ovu vest sa zahvalnou, ali je verovao da je zastarela, jer je ba primio telegram
od Musolinija koji ga je nagovarao da to pre sklopi sporazum sa Hrvatima. Analizirajui ovaj Musolinijev motiv, doao je do zakljuka da Italijani trae pretekst
za okupaciju Slovenije kako bi spreili nemaki izlaz na Jadran Mislio je da je
Maek jo lojalan dinastiji, ali da ini nemoguim svaki sporazum izmeu Hrvata i vlade, uprkos najboljih napora Beograda da se s njim sporazume na razumnoj bazi.79
Halifaksova informacija knezu Pavlu bila je donekle tana, jer je ano rekao jugoslov e n s k o m poslaniku u Rimu Hristiu da Italija ima s a m o mirotvorne n a m e r e p r e m a Jugoslaviji, ali p r e m a Albaniji nije izrazio takve n a m e r e . Italijani ce u s k o r o udariti na Albaniju tek kad se u v e r e da se Beograd nee meati Hristic je s a m o r e k a o da Italija ne bi smela da u p o t r e b i Albaniju kao bazu
za napad na Jugoslaviju. 8 0 Mada je ano zavaravao sve z a p a d n e sile p r i a m a
o italijanskim d o b r i m n a m e r a m a p r e m a Albaniji, bilo mu je v e o m a teko da
ubedi Hristia o svojim d o b r i m n a m e r a m a p r e m a Jugoslaviji. Hristi je traio
da Italija ne p r e d u z i m a nikakvu akciju pre no to obavesti Beograd i da iznad

svega ne d o v e d e u pitanje postojanje albanske drave bar f o r m a l n o . Na to je

ano ispriao sve to ^ii Italijani preduzeli u Albaniji, i kakve planove imaju
za b u d u n o s t , sto je Hristic primio sa o e v i d n o m rezignacijom i pri o d l a s k u
p r i m e t i o da e Zogu zavriti na isti nain kao i Bene. 8 ' I pogodio je.
Poto su Nemci ubrzo posle Minhena - 15. marta 1939 - upali u eku i Moravsku i zauzeli Prag, a 17. marta proglasili eko-moravski protektorat i o tome
obavestili sirane vlade, Musolini se uplaio da e Maek uz pomo Nemaca ostvariti svoj plan o autonomiji i nezavisnosti i time oslabiti pozicije Italije na Jadranu. Meutim, Hitler ga je u b r z o u m i r i o u v e r a v a n j e m da Nemaka, toboe,
n e m a nikakvih ciljeva u Sredozemlju i da se nje ne tie h r v a t s k o pitanje. 8 2
Tada je Musolini sve vie pomiljao i na o k u p a c i j u Albanije, pa se sa anom
dogovorio da akciju u Albaniji p r e d u z m u s a m o a k o sa B e o g r a d o m postignu
sporazum, na osnovu ispravke jugoslovenske granice, demilitarizacije albanske granice, vojnog saveza i italijanske p o d r k e jugoslovenskoj vladi u osvajanju Soluna. Smatrali su da bez jugoslovenskog pristanka ne vredi zbog Albanije proigrati j e d n o takvo d r a g o c e n o prijateljstvo. Meutim, kad se Musolini uverio da e ga Hitler podravati i da z a p a d n e sile i Jugoslavija nee nita
preduzeti, on je posle pada Stojadinovia odluio da u p a d n e u Albaniju i bez
pristanka Jugoslavije, ak i protiv njene volje, pa je 7. aprila 1939. godine naredio da italijanske t r u p e uu u Albaniju. 8 3
I pored izvesnih vojnikih mera, preduzetih jo za v r e m e Stojadinovia,
n a v o d n o za sluaj da u Albaniji d o e do p o b u n e protiv kralja Zogua, jugoslovenska vlada bila je s p r e m n a da prihvati o k u p a c i j u Albanije kao gotovu injenicu To je bio anov utisak iz razgovora s jugoslovenskim p o s l a n i k o m
Hristiem, j e r je 7. aprila 1939. Hristi s a m o pitao kakav je opseg o k u p a c i j e
i njenih ciljeva. ano se nije izjanjavao u pogledu opsega albanskih granica
i podsetio je Hristia da su se Italijani iskrcali s a m o zato da uvrste red i mir,
a nije hteo da odgovori ni na to kakav bi stav zauzela italijanska vlada a k o bi
Jugosloveni odluili da o k u p i r a j u izvesne take na jugoslovensko-albanskoj
granici, ali je izjavio da bi o tom pitanju r a d o raspravljao sa novim jugoslovenskim m i n i s t r o m inostranih poslova Cincar-Markoviem. Meutim, ano
se s p o r a z u m e v a o sa M a a r i m a da s p r e m e est divizija da bi ih bacili na jugoslovensku granicu da izvre pritisak na Srbe. 8 4

POLITIKA JUGOSLOVENSKE VLADE I STAV JAVNOSTI PREMA

OKUPACIJI ALBANUE

Jugoslovenska vlada je ovo pitanje reavala od 7. do 10. aprila i d o n e l a o d l u k u

da se pojaaju garnizoni na a l b a n s k o j granici i da se Cincar-Markovi sastane
sa anom, da bi mu ovaj d a o o b j a n j e n j e o akciji u Albaniji i o razgovoru sa
Hristiem. 8 5
V stvari, Cvetkovieva vlada je agresiju protiv Albanije primila bez protesta
(iako je Italija time oigledno krila o d r e d b e B e o g r a d s k o g s p o r a z u m a od 25.
m a r t a 1937), s a m o je traila o b e a n j e da Italija nee ii dalje. Na toj osnovi
je 22. i 23. aprila dolo do s p o r a z u m a izmeu grofa ana i Cincar-Markovia
u Veneciji. Tom prilikom je grof ano izjavio da Kosovo ne zanima Italiju,
iako je, u stvari, mislio da se m o r a ivo pozabaviti tom oblau, kao problem o m koji e predstavljati no u p e r e n u kimu Jugoslavije. 8 6

S P O U N O P O U T I C K A S M A C U A OD MINHENSKOG SPORAZUMA DO DRUGOG SVETSKOG RATA

245

Procena Glavnog generaltaba bila je pravilna: Nai su interesi da se sauva samostalnost Albanije. Ako Italija zauzme Albaniju, o n d a bi joj ona posluila kao odskona daska za napad na Makedoniju, a Kosovo i Metohija bie
jako ugroeni. No, i pored toga s t o j e naelnik Glavnog generaltaba general
Simovi p r e p o r u i o ministru vojske i mornarice da se izbegne svaka vojna
akcija u Albaniji, ministar vojske je sanjao o podeli Albanije, Meutim, Italijani su brzom okupacijom presekli sve nade u neki sporazum. Tako je Italija
postala balkanska drava i stvarni gospodar Jadrana, a Jugoslavija je dobila
jo jedan front na jugu i pojaanu albansku iredentu. 8 7
Nemaka i Italija su ubrzo posle Stojadinovievog pada u politici njegovih naslednika Cvetkovia i Cincar-Markovia uvideli d a j e to bio taktiki potez da bi se Francuzi i Britanci umirili, da bi se stiale nezadovoljne n a r o d n e
mase, i da se ni u jugoslovenskoj spoljnoj politici u sutini nee nita izmeniti.
Istina. Cano je pad Stojadinovia, u razgovoru sa Musolinijem jo 7. februara,
ovako ocenio:Odlaskom Stojadinovia, jugoslovenska karta je za nas izgubila 90 odsto svoje vrednosti.
Uostalom, Cvetkovi nije krio d a j e u spoljnoj politici poao Stojadinovievim tragom. To se jasno vidi iz vladine deklaracije u Skuptini i Senatu
od 16. f e b r u a r a i Cincar-Markovieve izjave od 9. marta. Na slian n a i n j e nekoliko dana kasnije prihvaena i aneksija Cehoslovake. Tako se Cvetkovieva vlada pridruila kapitulantskoj politici V. Britanije i Francuske, zasnovanoj
na Minhenskom sporazumu. 8 8
Povodom italijanske okupacije Albanije 7. aprila 1939. godine, Ujedinjena
studentska omladina je sutradan 8. aprila izdala Proglas, u kojem se, izmeu
ostalog, kae:
Svega j e d a n d a n posle lanog d e m a n t i j a Cvetkovieve vlade po k o m e ne p r e d s t o j i nikakva talijanska akcija protiv Albanije. Musolinijevi o d r e d i n a p a l i su s u s j e d n u zemlju hrabrog a l b a n s k o g n a r o d a
Na n a o j granici vodi se r a t . . .
. . . N a p a d talijanskog faizma n a malu Albaniju p r i r o d a n j e n a s t a v a k r a z b o j n i k e osvajake politike izazivake o s o v i n e Berlin - Rim. S a m o je 20 d a n a p r o l o od k o b n i h trenutaka k a d a su b r a t s k i slovenski n a r o d i C e h o s l o v a k e pali u n a j c r n j e r o p s t v o g e r m a n s k o g imperijalizma. A d a n a s ve t r a g i n a s u d b i n a b r a t s k o g e k o g i s l o v a k o g n a r o d a prijeti i da pos t a n e zla s t v a r n o s t n a r o d a Jugoslavije!
Nee se Musolini zadrati na n a o j granici! On ulazi d a n a s u Albaniju da bi sjutra b a c i o
u svoje r o p s t v o Dalmaciju, c r n o g o r s k o i h r v a t s k o p r i m o r j e - cijelu J u g o s l a v i j u . . .
. . Ne put kapitulacije, ne put t r a g e d i j e s l o v a k o g i e k o g n a r o d a , ve o t p o r i b o r b a
za svaku s t o p u nae zemlje, to m o r a da p o s t a n e put n a r o d a Jugoslavije!' 9

Za vreme svog boravka u Rimu Gering je 15. aprila 1939. u ime Hitlera estitao Musoliniju za upad italijanskih trupa u Albaniju. On je tom prilikom obavestio Musolinija da je o d b i o da primi nekog Maekovog emisara i da ga je
uputio u Rim, poto je s m a t r a o da Jugoslavija s t o p r o c e n t n o ulazi u interesnu
sferu Italije. Iako je alio za Stojadinoviem, koji je bio bolji partner Osovine
od njegovog beznaajnog naslednika (Cvetkovia), Gering je ipak verovao da
e Jugoslavija ostali dobronamerno neutralna. On je tom prilikom izjavio: Jugoslavija moe iveti s a m o o n d a ako se povee sa druga dva suseda - Italijom
i Nemakom. Osov ina s a m o po sebi ima interes da se stvari mirno razvijaju
u Jugoslaviji. U sluaju rata Nemake sa Zapadom, o e k u j e m o blagonaklonu
neutralnost od Jugoslavije.90
U toku Cincar-Markovieve posete Berlinu, 25. aprila 1939. godine, naglaeno je jedinstvo gledanja na spoljnopolitika pitanja. Na Ribentropovo pitanje
kakav bi bio stav Jugoslavije u sluaju oruanog sukoba u Evropi, Cincar-Mar-

kovi je odgovorio: Jugoslavija nee uestvovati u bilo kakvoj neprijateljskoj

akciji prema silama Osovine. Ona e u svakoj prilici ostati neutralna, i to je njena
konana odluka, dok je za j u g o s l o v e n s k o - n e m a k e p r i v r e d n e o d n o s e uveravao n e m a k o g ministra da bi ostali isti. Nemci su bili zadovoljni n e u t r a l n o u
Jugoslavije u ratu koji su p r i p r e m a l i i m o g u n o u da Jugoslaviju i dalje ekonomski eksploatiu. Na R i b e n t r o p o v o pitanje da li je Jugoslavija voljna da napusti Drutvo n a r o d a , Cincar-Markovi je o d g o v o r i o da je Jugoslavija napustila Stalnu delegaciju u enevi i akreditovala ministra u Bernu. Jugoslavija
smatra da je Drutvo naroda odumrlo. Na R i b e n t r o p o v u sugestiju da bi bilo
poeljno da Jugoslavija pristupi A n t i k o m i n t e r n a paktu, Cincar-Markovi je izjavio d a j e o d m a h po p r e u z i m a n j u dunosti sa knezom Pavlom i kolegama u
vladi p r o d i s k u t o v a o to pitanje, da se lino zalagao za p r i k l j u e n j e u o v o m
o d s u d n o m trenutku, ali su knez Pavle i drugi jugoslovenski ministri bili miljenja da bi takav j e d a n korak bio p r e u r a n j e n , a ni j u g u s l o v e n s k o javno mnenje to ne bi prihvatilo. 9 1
Cincar-Markovi se - prilikom razgovora sa anom u Veneciji 22. i 23. aprila 1939 - prema izvetaju nemakog ambasadora u Rimu od 24. aprila, vrlo pozitivno izrazito u prilog sve veeg zbliavanja jugoslovenske spoljne politike prema silama Osovine i da Jugoslavija odbija svaku garantiju Zapadnih sila, ve eli
da ostane, kao i do sada. u stavu blagonaklone neutralnosti prema silama Osovine, pruajui im punu ekonomsku podrku. U principu je bio saglasan da e
moda Jugoslavija pristupiti Antikominterna paktu, ali je ukazao d a j e potrebno v r e m e da se za to p r i p r e m i javno m n e n j e . Saglasiii su se d a j e albanski problem k o n a n o reen t a k o da postoje uslovi za p o b o l j a n j e odnosa.
ano s m a t r a d a j e u o d n o s i m a izmeu Jugoslavije i M a a r s k e zapazio elju za zblienjem i da se Jugoslavija u b u d u e nee toliko zalagati za tenje Rumunije kao ranije. Bio bi p o t r e b a n mali pritisak Berlina radi u b r z a n j a pris t u p a n j a Jugoslavije A n t i k o m i n t e r n a paktu. 9 2 Meutim, Cincar-Markovi u
Zapisniku o njegovom sasluanju od 20. s e p t e m b r a 1945. kae d a j e prilikom
posete Veneciji u t a n a i o posetu kneza Pavla Rimu u m a j u iste godine i kategoriki tvrdi da je o d b i o predlog ana da Jugoslavija, u cilju vidnije manifestacije svoje politike p r e m a Italiji i Nemakoj, pristupi A n t i k o m i n t e r n a paktu. 9 3
Na sastanku sa Hitlerom sledeeg dana, 24. aprila, Hitler je naglasio CincarMarkoviu da Nemaka ima prijateljski stav prema Jugoslaviji ne samo sada
nego i ranije i izrazio elju da se Jugoslavija sporazume sa Maarskom. Odnosi
izmeu Maarske i R u m u n i j e ga podseaju na dva psa koji ree j e d a n p r e m a
d r u g o m i da je najbolja o d b r a n a od Maara d o b r o p o s t u p a n j e p r e m a Nemcima u Jugoslaviji koja sa njima bolje p o s t u p a nego Maarska. Jaka Jugoslavija je veoma znaajna ne s a m o za Nemaku nego i za Italiju, koja vie voli
Jugoslaviju na J a d r a n s k o m m o r u nego Maarsku. Glupave su vesti d a j e traio izlaz na J a d r a n s k o m o r e i dodao: Moje granice su k o n a n e i stalne. ehoslovaku je s m a t r a o neprijateljem, jer je u svetu predstavljala najvee skladite oruja protiv N e m a k e . Cilj mu je da se postigne mir u Evropi, a poto
je sredio stvari na Zapadu, Jugu i Jugoistoku, ne eli vie da m e n j a granice.
Velika je ansa Jugoslavije u s p r o v o e n j u lojalne politike p r e m a Italiji koja
nikako ne bi elela Veliku M a a r s k u na J a d r a n s k o m m o r u . jer nije za to ratovala s Austro-Ugarskom. Italijansko prijateljstvo sa M a a r i m a ne iskljuuje
prijateljstvo s Jugoslavijom. N e m a k a bi odbila svaki zahtev M a a r s k e za revizijom na raun Jugoslavije. Kad je Cincar-Markovi potvrdio da Jugoslavija

nikada nee dopustiti da b u d e uvuena u k o m b i n a c i j u koju V. Britanija nudi

garantijama, Hitler je izrazio zadovoljstvo zbog d o b r i h o d n o s a s Jugoslavijom. 9 4
U pismu Ministarstva inostranih poslova Maarske od 27. aprila 1939. maarskom ambasadoru u Rimu, izmeu ostalog se kae da su se odnosi Maarske
i Jugoslavije poboljali na zadovoljavajui nain. Maarska nema rauna da se
Jugoslavija rascepka na 45 malih drava. Maarski i jugoslovenski interesi se
poklapaju sa interesima dveju velikih sila (Nemake i Italije - V. T.j. Ali ne treba
uriti sa nekim ugovorom, jer je unutranja situacija u Jugoslaviji teka, a Jugoslavija je saveznik Rumunije kojoj Maarska nikada ne moe izai toliko u susret koliko to ini Beograd.95

REAKCIJA NA UPAD NEMACKIH TRUPA U EHOSLOVAKU

Kada su n e m a k e t r u p e 15. m a r t a 1939. godine upale u ehoslovaku, V. Britanija je predloila Francuskoj, SSSR-u i Poljskoj n a v o d n o da se organizuju
u cilju o u v a n j a mira p u t e m kolektivne bezbednosti i da zfestitc m e u n a r o d nu zajednicu od daljeg krenja osnovnih zakona na kojima na poiva. Zatim
je postavila pitanje Francuskoj, Poljskoj, Turskoj, Grkoj i Jilgolaviji ta nameravaju da uine a k o N e m a k a n a p a d n e Rumuniju. 9 6 A kada je britanski poslanik u B e o g r a d u ser Ronald K a m p b e l (Campbel Sir Roland) postavio ovo
pitanje knezu Pavlu, knez ga je Ijutito u p i t a o ta je s a m a V. Britani ja s p r e m n a
da uini u toj situaciji. Na to je Kampbel rekao knezu da se stavi u Halifaksov
poloaj i d o d a o da se p r i m i e v r e m e kad e nemaki manji susedi morati da
odlue da li e postati n e m a k i vazali ili e braniti svoju nezavisnost. Knez
Pavle je o d g o v o r i o da e konsultovati svoju vladu, savetnike i saveznike svoje
zemlje. 9 7 Knez je govorio o t e k o m geografskom poloaju, i upitao gde bi Jugoslavija mogla kupiti oruje za p o p u n u svog slabog naoruanja. Ser Ronald
se sloio da se Jugoslavija zaista nalazi u opasnom poloaju i javio svom ministarstvu da ne veruje da bi se Jugoslavija unapred obavezala da stupi u rat
protiv Nemake, ve bi ostala neutralna, do krajnje mogueg trenutka.
Zbog
stalnog pritiska Osovine ona bi - lako n e u t r a l n a - p r e k o volje saraivala sa
N e m a k o m i Italijom. On je mislio da bi se Srbi (rekao je da ne moe govoriti
za Hrvate) branili i ne bi nikad p o t p u n o popustili kao to su Cesi uinili,
i u docnijem stadijumu, a k o bi se stvari d o b r o razvijale, mogli bi odigrati korisnu ulogu a k o bi im se moglo obezbediti snabdevanje. Prema kneevom
miljenju, u ovom t r e n u t k u male drave, nemaki susedi. pogreili bi a k o bi
se pridruili ma kakvoj izjavi o zajednikom frontu, jer bi to u p r a v o znailo
ubrzati o n o to ele izbei - agresiju. Zato bi jedna odluna deklaracija velikih
sila o h r a b r i l a male n a r o d e . 9 8 Povodom n e m a k e o k u p a c i j e Cehoslovake
CK KPJ je u m a r t u 1939. izdao Proglas u kojem se, izmeu ostalog, kae:
.
Ovih su d a n a faistike b a n d e n j e m a k o g i m p e r i j a l i z m a o k u p i r a l e e h o s l o v a k u
Zahvaljujui m i n h e n s k o j izdaji zbog t o b o n j e g o u v a n j a m i r a p o r o b l j e n i su n a m a bratski slavenski i miroljubivi n a r o d i Cesi, Slovaci i Karpato-Ukrajinci. N j e m a k e faistike horde g r u b o i b e z o b z i r n o u n i t a v a j u sve t e k o v i n e e h o s l o v a k i h n a r o d a i prijete im p o t p u n i m
istrebljcnjem.
i t a v o m je svijetu d a n a s jasno da sva d o s a d a n j a p r e p u t a n j a faistikim o s v a j a i m a
nijesu spasila mir ni s l o b o d u m a l i h n a r o d a , ve n a p r o t i v s a m o ojaala pozicije ratnih potpaljivaa n j e m a k i h , talijanskih i l a p a n s k i h i m p e n i a l i s i a koji su radi svojih os\ a j a k i h ciljeva
o t p o e l i novi imperijalistiki rat i o t v o r e n o idu za tim da g u i n u itav svijet u n a j s t r a n i j u

klaonicu k a k v b ne p a m t i ljudska i s t o r i j a . . Naa s t r a n k a je t a n o ocijenila izdajniki i kapitulantski k a r a k t e r M i n h e n s k o g s p o r a z u m a , p r e d v i d j e l a tok d o g a a j a i pozvala r a d n i nar o d i o s t a l e d e m o k r a t s k e i r o d o l j u b i v e snage u svim z e m l j a m a svijeta da se u d r u e u b o r b i
za mir i o t p o r Faistikim o s v a j a i m a ..
N a r o d i Jugoslavije, tragedija e h o s l o v a k i h n a r o d a nas poziva d a b u d e m o b u d n i p r e d
o p a s n o u koja n a m prijeti! Njemaki i italijanski imperijalisti vec s p r e m a j u svoj daljnji pohod na istok i j u g . . Na r e d u su o s t a l e male drave - na B a l k a n u i u i s t o n o j Evropi Na r e d u
je Jugoslav ija. ..

Zatim se pozivaju narodi Jugoslavije da ouvaju jedinstvo i osiguraju otpornu moc zemlje i optuuje Cvetkovieva vlada koja odugovlai davanje narodima d e m o k r a t s k e i nacionalne slobode. Takva vlada slabi o d b r a m b e n u snagu drave i predstav lja veliku opasnost za opstanak Jugoslavije. Na kraju se zahteva
da s<? stvori d e m o k r a t s k a vlada narodne sloge i odbrane, da se ostvari savez sa
So\ jetskim Savezom, savez i bratstvo balkanskih naroda, da se iz nae zemlje isteraju i onemogue svi Hitlerovi i Musolinijevi faistiki agenti i da se obezbede
politika i socijalna prava za radni narod i amnestija za sve politike vojne osuenike."
Kao to se \idi, jedino je KPJ u svojim proglasima i d r u g i m partijskim
materijalima - l a n c i m a pojedinih partijskih r a d n i k a - stalno ukazivala na
opasnost koja preti Jugoslaviji, na p o t r e b u jedinstva i o d l u n o s t i u b o r b i za
o u v a n j e mira i nezavisnosti zemlje, o zavoenju d e m o k r a t s k o g p o r e t k a i reavanja socijalnih, nacionalnih i e k o n o m s k i h p r o b l e m a , o potrebi vrstog povezivanja sa Sovjetskim Savezom itd.
Edvard Kardelj je u svom lanku Nezavisnost Jugoslavije u opasnosti u
Proleteru XV, o r g a n u CK KPJ br. 1 u maju 1939. godine, izmeu ostalog, napisao:
R e i m s k e n a m sluge govore, da n e m a o p a s n o s t i n a p a d a na Jugoslaviju sa s t r a n e
N e m a k e i Italije Takva je t v r d n j a svesna la, koja t r e b a da p r i p r e m i t e r e n za kapitulaciju.
Faistiki imperijalisti n a d i r u na najslabije take, po p u t u n a j m a n j e g o t p o r a . A neutralna
Jugoslavija zahvaljujui k a p i t u l a n t s k o j politici n a r o d n i h izdajica i jeste n a j s l a b i j a taka na
Balkanu O t o m e se m o g a o u b e d i t i i Cincar-Markovi u Mlecima (Veneciji - V. T.) i u Berlinu,
gde su mu postavili zahteve, koje n i j e d n a zaista s l o b o d n a zemlja i n a r o d n a vlada n i k a d a ne
bi mogla da primi. P r e m a p l a n o v i m a faistikih osvajaa Jugoslavija t r e b a da b u d e ili vazal
o s o v i n e Berlin - Rim ili da je u o p t e n e m a . Za jedan r o d o l j u b i v i n a r o d t a k v a a l t e r n a t i v a zove
se: ili kapitulacija ili o t p o r , o d b r a n a svoje nezavisnosti. N a r o d i Jugoslavije u svojoj o g r o m n o j
veini stoje za o d b r a n u nezavisnosti d r a v e . . .
Je li o d b r a n a nezavisnosti Jugoslavije u o p t e m o g u a ? B e z u s l o v n o o n a j e s t e mogua. Ona je m o g u a u j e d i n j e n j e m sviju rodoljubivih snaga, s l o g o m sviju n a r o d a u Jugoslaviji,
socijalnim z a d o v o l j e n j e m r a d n i h m a s a i u s p o s t a v l j a n i m d e m o k r a t s k i h prava To je put po
k o m e bi bili s t v o r e n i u n u t a r n j i uslovi za zaista u s p e n u o d b r a n u . Sa d r u g e s t r a n e , o d b r a n a
e biti u s p e n a s a m o tada. a k o e se Jugoslavija ukljuiti u rad na s t v a r a n j u s i s t e m a kolektiv ne b e z b e d n o s t i , a k o ce radili na u v r e n j u o d b r a m b e n o g saveza u g r o e n i h m a l i h n a r o d a
Balkana i istone E v r o p e te F r a n c u s k e i Engleske, a n a r o i t o S o v j e t s k o g Saveza. V 0 0

BRITANSKO-TL'RSKA DEKLARACIJA OD 12 MAJA 1939.

Iz reakcije na britansko-tursku deklaraciju od 12. maja 1939. jasno se videla odlunost jugoslovenske vlade da izbegne prilaenje ma kakvom zajednikom frontu i da odri neutralnost protiv svakog pritiska - nemakog. italijanskog ili britanskog. jer je ova deklaracija, kao protiv-potez na italijansku o k u p a c i j u Albanije, obavezivala Tursku i V. Britaniju da s a r a u j u u sluaju rata u oblasti
Sredozemlja. Objanjavajui n a p u t a n j e neutralnosti od s t r a n e svoje vlade,
turski poslanik u B e o g r a d u r e k a o je incar-Markoviu da e n j e n a o d l u k a
uticati na Jugoslaviju i R u m u n i j u i p r o m e n i t i njihov stav neutralnosti. 1 0 1

Cincar-Markovi je smatrao da e britansko-turska deklaracija izazvati ozbiljne posledice, jer je ona povredila Balkanski pakt <sporazum) koji je obavezivao sve drave potpisnice da ne pristupaju nikakvim kombinacijama bez pristanka drugih. Ona bi mogla dati povoda Osovini da ispituje Jugoslaviju i Rumaniju da li n a m e r a v a j u da ostanu u B a l k a n s k o m s p o r a z u m u posto je on napustio svoju nezavisnost i vezao se za anti-osovinske sile. On je mislio da je problem o u v a n j a mira na B a l k a n u j e d i n o stvar balkanskih drava i protivio se
svakom meanju velikih sila. 1 0 2
lanice Balkanskog pakta su nastojale da ostanu neutralne u sukobu izmeu dva imperijalistika bloka, koji su Balkan smatrali svojim podrujem. Tren u t n a neutralnost Balkana ila je u prilog N e m a k o j zbog njenih p r i p r e m a za
napad na Poljsku. Meutim, H i t l e r j e eleo da lanice Balkanskog pakta evoluiraju ka tenjem prijateljstvu s N e m a k o m . 1 0 3 A poto se njegov pritisak u
pravcu jugoistone Evrope sve vie oseao, V. Britanija i F r a n c u s k a su svim
sredstvima teile da ouvaju svoje pozicije na Balkanu. Zato su one - zbog nemakog pritiska na R u m u n i j u i italijanskog na Grku - aprila 1939. ovim zemljama garantovale integritet, 1 0 4 dok se Turska 12. m a j a iste godine sporazumela sa V. Britanijom da e se u sluaju rata u Sredozemlju m e u s o b n o potpomagati svim sredstvima. 1 0 5 Ovo je izazvalo neraspoloenje u B e o g r a d u
utoliko vee to je turski m i n i s t a r p r e d s e d n i k izjavio da Turska vie ne moe
ostati n e u t r a l n a . 1 0 6 Turska je 19. o k t o b r a 1939. sklopila slian ugovor i s Franc u s k o m . 1 0 7 Meutim, svi ti pokuaji britanske politike nisu mogli spreiti
stvarni n e m a k i uticaj na Balkanu.
Savet Balkanskog pakta se poslednji put sastao 2. februara 1940. godine, tj.
pet meseci posle poetka drugog svetskog rata, sa ciljem da se odri mir i red
na evropskom Jugoistoku i neutralnost prema zaraenim stranama. To je, u
stvari, bila sahrana Balkanskog pakta koji je konano iezao sa balkanske politike
pozornice.

SASTANAK H I T L E R - K N E Z PAVLE U BERLINU 5. JUNA 1939.

U izvetaju zvaninog predstavnika n e m a k o g ministra inostranih poslova u

Berlinu od 25. m a j a 1939. kae se da je jugoslovensko poslanstvo potvrdilo da
ce knez Pavle poseliti Nemaku, ali je dat n e o d r e e n odgovor da li je u izgledu da se tom prilikom izmeu Jugoslavije i N e m a k e zakljui neki pakt ili
sporazum ili p r i s t u p a n j e Jugoslavije A n t i k o m i n t e r n a paktu, jer su odnosi izm e u N e m a k e i Jugoslavije p o t p u n o raieni. To su strani novinari u Berlinu ovako komentarisali: iako jugoslovensko poslanstvo pokazuje izvesno
prijateljsko raspoloenje, ipak se osea neka tenja da se omalovai politiki
znaaj p o s e t e kneza Pavla. Na margini ovog izvetaja R i b e n t r o p je napisao:
Prema Jugoslaviji se m o r a o t r o postupati. 1 0 8
Na sastanku izmeu Hitlera i kneza Pavla u Berlinu, u prisustvu Ribentropa
i Cincar-Markovia, 5. juna /939. godine, Hitler je saoptio knezu da e nastojati
da produi politiku prisnog prijateljstva prema Jugoslaviji u ekonomskom i politikom pogledu, a knez je rekao da je nadahnut istom eljom prema Nemakoj. -Hitler je dalje naglasio da su Nemaka i Italija Osovinom Rim - Berlin
povezane u jedan k r a j n j e vrst savez, pa bi za Italiju u ovom t r e n u t k u bilo vano da Jugoslavija uini neki gest kojim bi oigledno pokazala svoju prijatelj-

sku politiku p r e m a Osovini. Na to je R i b e n t r o p d o d a o da bi j e d a n takav gest

moglo da b u d e istupanje iz Drutva naroda, kao i tenja s a r a d n j a jugoslovenskog i n e m a k o g ministra inostranih poslova u pogledu daljeg razvoja o d n o s a
u B a l k a n s k o m paktu, jer Turska ve ide u raskorak sa o b a v e z a m a iz tog pakta.
Knez Pavle je o d g o v o r i o da se Jugoslavija ve dosta odvojila od Drutva naroda i da nita n e m a protiv istupanja zgodnom prilikom. Cincar-Markovi je
r e k a o da ce m i n i s t a r inostranih poslova Rumunije. prilikom posete Ankari,
traiti da se izostav i 6. paragraf iz britansko-turske deklaracije od 12. m a j a i
da se suprotstav i suvie t e s n o m b r i t a n s k o - t u r s k o m prijateljstvu, a Jugoslav ija
e nastojati da se Balkanski pakt odri na n e u t r a l n o j bazi, inae e traiti od
Turske da se povue. Sto se tie istupanja iz Drutva naroda Cincar-Markovi
je rekao da je to nemogue pre 1. septembra ( R i b e n t r o p je traio povlaenje u
junu).
Hitler je opet istakao da je za Jugoslavi ju v ano i k o r i s n o da j a s n o o d r e d i
svoju politiku, jer bi time uvrstila svoju u n u t r a n j u situaciju, jer bi hrvatski
i slovenaki separatisti shvatili da je njihova b o r b a uzaludna i da ne m o g u
oekivati p o m o kad saznaju da su N e m a k a i Italija za o d r a n j e Jugoslavije
u s a d a n j e m obliku i da Italija n e m a nikakvog interesa da podrava tendencije Velike Maarske, jer su njeni interesi u s m e r e n i p r e m a j e d n o j snanoj
Jugoslaviji Knez Pavle je rekao da on ve g o d i n a m a vodi o d r e e n u politiku
prijateljstva p r e m a N e m a k o j i Italiji, m a d a mu to p o n e k a d oteavaju zapadne d e m o k r a t i j e , i da eli da nastavi takav kurs. Meutim, H i t l e r j e bio razoaran ovom p o s e t o m i rezultatima razgovora, tako da nije m o g a o prikriti svoju
srdbu prilikom odlaska sa pregovora.
I
razgovoru sa Cincar-Uarkovicem istog dana Ribentrop je rekao da Turska
sledi neshvatljn kurs. Ako bi se stalno povezala sa silama koje je o k r u u j u
o n d a bi Balkanski pakt postao n e m o g u a kombinacija, a tada bi o d v a j a n j e Jugoslav ije od Turske bilo neizbeno pre ili kasnije. Zato je u interesu Jugosiavije da svoju politiku p r e m a Osovini o t v o r e n o pokae i s t u p a n j e m iz Drutva
naroda. Cincar-Markovi je izjavio da e to pitanje d o b r o prouiti, ali da jo
ne moe obeati p r i s t u p a n j e Jugoslavije A n t i k o m i n t e r n a paktu, jer se taj pakt
u Jugoslaviji s m a t r a da je u s m e r e n protiv Rusije, za koju su Jugoslaviju d u g o
vezivale slovenske s e n t i m e n t a l n e veze. pa taj pakt za sada nije p o p u l a r a n . Na
Cincar-Markovievo pitanje da li je Nemaka s p r e m n a da Jugoslaviji o d o b r i
kredil od 200 miliona RM. R i b e n t r o p je izjavio da e podrati j e d n o takvo reenje. Na kraju R i b e n t r o p je p o k r e n u o pitanje t r e t m a n a n e m a k e n a n j i n e u
Sloveniji, a Cincar Markov ic je o b e a o da e ispitati tu stvar i izrazio aljenje
zbog izvesnih p o k r e t a m e u N e m c i m a u Sloveniji i p o m e n u o n e p o e l j n o delovanje novog n e m a k o g konzula u M a r i b o r u . 1 0 9

STAV JI GOSLAVUF. PRF.MA BALKANSKOM SPORAZUMU 1 DRUTVU NARODA

Meutim, Jugoslavija je ranije ipak teila da odri Balkanski pakt i sauva mir
u tom p r o s t o r u . Na sastanku predstavnika Balkanskog s p o r a z u m a f e b r u a r a
1939, rumunski ministar inostranih poslova Gafenko (Gafencu Grigore) je, govorei u ime lanova sporazuma i u ime Rumunije, uveravao n e m a k o g poslanika u B u k u r e t u Fabricijusa (Fabrizius Wilhelm) d a j e Mala Antanta mrtva,
a da Balkanski s p o r a z u m nee nikad postati a n t i - n e m a k o o r u e . etiri zemlje su se slagale da je nemaki p r o d o r ka Istoku prirodna pojava ija e sna-

ga jaati i da su priznale da Balkan m o r a shvatiti tu injenicu i tesno saradivati sa N e m a k o m , naroito u e k o n o m s k o j sferi. 1 1 0 G a f e n k o nije nita rekao o Bugarskoj koja nije bila uesnica Balkanskog s p o r a z u m a . Zbog toga to
je odbijala da sudeluje u o d b r a n i tog podruja. Balkanski s p o r a z u m je bio
n e s p o s o b a n da odbija stalno m e a n j e Osovine u politiki ivot Balkanskog poluostrva. a bugarski teritorijalni zahtevi bili su putali o r u e politike velikih
sila. Bugarska bi uestvovala u zajednikoj o d b r a n i Balkana s a m o a k o bi od
R u m u n i j e dobila junu Dobrudu, od Grke delove zapadne T rakije, a od Ju
goslavije i Grke Makedoniju. Bugarska nije bila zadovoljna, iako je sa Jugoslavijom jo 24. j a n u a r a 1937. zakljuila Pakt o veilom prijateljstvu, a 31. jula
1938. sa d r a v a m a Balkanskog s p o r a z u m a potpisala u Solunu j e d a n sporazum u k o j e m su se sve potpisnice o d r e k l e u p o t r e b e sile u m e u s o b n i m odnosima, o d o b r i l e Bugarskoj da povea b r o j n o stanje svoje vojske i otvorile
put za dalju diskusiju predloene revizije trakijske granice. 1 1 1
Ona nije htela da ude u Balkanski s p o r a z u m bez o d r e d e n i h graninih rev izija. a bila je s p r e m n a da politiki i e k o n o m s k i s a r a d u j e sa N e m a k o m a k o
bi N e m a k a hitno pomogla n j e n e teritorijalne zahteve, naroito pitanje Dobrude. 1 1 2
I V. Britanija je aprila 1939. pojaavala svoje n a p o r e da o k u p i balkanske
drave u neki oblik kolektiv ne unije i ogranii sve vee irenje n e m a k o g uticaja. Njen poslanik u Ankari predlagao je Turskoj da uvue Bugarsku u Balkanski s p o r a z u m p r i d o b i j a n j e m R u m u n i j e da o b e a ponov no r a z m a t r a n j e pitanja Dobrude. Meutim, r u m u n s k i ministar inostranih poslova G a f e n k o
pristao je da o t o m e razgovara sa B e o g r a d o m i podv u k a o da a k o Jugoslavija
o d b i j e da ustupi teritorije Bugarskoj, o n d a bi m a l o vredelo da R u m u n i j a
sama to uini. 1 1 3
Iako je Nemaka u junu traila da Jugoslavija napusti Balkanski sporazum. 1 1 4 ipak je Jugoslav ija inila n a p o r e da uvue Bugarsku u Balkanski blok.
Cincar-Markovi i bugarski p r e d s e d n i k vlade Kjoseivanov sastali su se 4. jula
1939. na Bledu da diskutuju o t o m e kakvi e da b u d u odnosi izmeu Jugoslavije i Bugarske a k o Balkanski pakt opstane, a kakvi ako se r a s p a d n e . Raspravljali su o svrsishodnosti zajednike neutralnosti, u sluaju bilo ijeg pritiska - Osovine ili zapadnih d e m o k r a t i j a ili o b a bloka, i koliko bi d u g o Jugoslavija i Bugarska mogle ostati neutralne. Kjoseivanov je tv rdio da bi Bugarska
ula u rat na stranu koju bi izabrala Jugoslavija i da bi s Jugoslav ijom stupila
u svaki blok koji joj d o p u t a j u njene obaveze. Razgovarali su o mogunosti
politike, e k o n o m s k e i vojne saradnje. pa ak i o vojnom savezu i nali da se
p o t p u n o slau po svim t a k a m a . 1 1 5 Dve drave su se sloile o politici ekonomske saradnje i suglasile se da politika nezavisnosti i neutralnosti slui i interesima obeju zemalja i interesima mira na Balkanu, pa je n e o p h o d n o da o b a d v e
vlade nastave politiku d o b r i h i prijateljskih o d n o s a p r e m a svima susedima,
kae se u kominikeu izdatom tom prilikom. 1 1 6
Zadovoljstvo koje je Kjoseivanov izrazio 10. jula na Bledu pretvorilo se 10
dana kasnije u nezadovoljstvo u Sofiji, jer je Jugoslavija odbila da odrekne Balkanski pakt, smatrajui da je bolje da ostane u njemu i usmerava njegov razvoj.
Kjoseivanov je r e k a o N e m c i m a da mu Cincar-Markovi nije odgovorio na pi
tanje kakav bi stav zauzela Jugoslavija ako bi Turska napala Bugarsku, niti je
verovao da e poseta kneza Pavla L o n d o n u d o n e t i d o b r e rezultate za Bugai
sku. 1 1 7

Knez Pavle je u Londonu (19. jula 1939. - V. T.) rekao Halifaksu da bi voleo da se rei pitanje Dobrude, ali je bio protiv toga da Bugarska dobije kakvu luku na Egejskom moru. jer bi to dalo Italiji jednu vrstu vrata kojima bi
ula u balkansku kuu. 1 1 8
Nemaki poslanik u Beogradu je 20. jula 1939. obavestio Ribentropa da je
iz pouzdanih izvora saznao da je jugoslovensko Narodna banka sredinom ili krajem marta Iverovatno u vezi sa optom politikom zategnutou prilikom reavanja problema Cehoslovake) stvarno izvrila prenos zlata u V. Britaniju. Iako
se kae d a j e poseta kneza Pavla Londonu imala isto privatni, ipak je moguno da ie imala i politiki karakter. Siguran sam da jo uvek (knez Pavle - V.
T.) arko eli da doprinese poputanju zategnutosti u nemako-britanskim odnosima i da e u Londonu nastojati da to je mogue vie d o p r i n e s e ovom cilju. .. Poslanik dalje smatra da nikakvi pokuaji Britanaca da pridobiju Jugoslaviju za britansku politiku okruenja nee postii neki uspeh, j e r je suvie
oigledna n e p o s r e d n a opasnost koja preti Jugoslaviji od takvog stava. 1 1 9
Poto je nemaki vojni atae u Beogradu dosta objektivno i interesantno
opisao razvoj vojnopolitike situacije u Jugoslaviji u vremenu od I. o k t o b r a
1935. do 1. jula 1939. godine, ukljuujui unutranju i svetsku situaciju i odnose Jugoslavije sa Nemakom. Italijom. Bugarskom, Maarskom, Rumunijom i Grkom, i taj izvetaj poslao u Berlin 21. jula 1939. godine, 1 2 0 to se iz
njegovog opirnog sadraja daje samo izvod u Prilogu 3a.
Nemaka je 29. jula 1939. godine naredila svom poslaniku u Beogradu da
obnovi pritisak na jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova da se Jugoslavija povue iz Drutva narodaw: - Na taj zahtev nemaki poslanik je ve 31.
jula odgovorio da je Jugoslavija, p r e m a izjavi Cincar-Markovia, ve raskinula
sa Drutvom naroda, samo eka formalan izgovor za istupanje, a to e verovatno biti na septembarskom zasedanju u enevi koje e raspravljati o Cehoslovakoj i Albaniji. 1 2 2 U svom izvetaju od 10. avgusta 1939. godine nemaki
poslanik u Beogradu kae da je Cincar-Markoviu rekao da dravi prijateljskoj i neutralnoj p r e m a nama (Nemakoj - V. T.) ne prilii lanstvo u Drutvu
naroda i zapitao ga koji su razlozi zbog kojih se izlazak jo uvek odlae. Cincar-Markovi je odgovorio da se izbor metoda koji e Jugoslavija primeniti
u svojem odvajanju od Drutva n a r o d a mora prepustiti jugoslovenskoj vladi.
Sa spoljnopolitikih razloga ovo pitanje se mora obazrivo reavati. Ako bi
Drutvo naroda na s e p t e m b a r s k o m zasedanju zauzelo protivosovinski stav,
onda bi to za Jugoslaviju bio povod za istupanje. 1 2 3
Nemako poslanstvo u Tirani u svom izvetaju od 20. avgusta 1939. godine
navodi da je tiranski prefekt, prilikom prijema grofa Cana, u svom pozdravnom
govoru istakao nadu u ujedinjenje sa svim Albancima s one strane granice i u
stvaranje Velike Albanije uz pomo faistike imperije, da je svoj odgovor ano
zavrio sa ivela Velika Albanija i da se ve slubenicima i privatnim licima
daju uputstva da d e m o n s t r i r a j u za prisajedinjenje Albaniji grke Camerije i
jugoslovenskog Kosova, tako da ve dolazi do manjih d e m o n s t r a c i j a te vrste.
Jugoslovenski poslanik smatra da ova provokacija p r e m a Jugoslaviji jako oteava poloaj beogradske vlade i da ce znatno olakati rad protivnika Osovine,
a grki predstavnik procenio je ovu provokaciju kao m e r u za zastraivanje susednih drava Albanije. 1 2 4

UOI NAPADA NEMAKE NA POLJSKI.'.TROJNI PREGOVORI

PAKT O NENAPADANJU SSSR - NEMAKA

Uoi napada na Poljsku Ribentrop je na sastanku sa grofom Canom II. avgusta

1939. u Fulu (Fuschl) prilikom analize e v r o p s k e politike situacije, pored ostalog, istakao da je rat neizbean; da Rusija nee intervenisati; da su zapadne
sile slabe i da nee braniti Poljsku; da e b a l k a n s k e zemlje biti neutralne, jer
nisu u stanju da ma'ta p r e d u z m u , budui da su o b u z e t e brigom da sauvaju
svoje granice; da je Jugoslav ija slaba i n e p o u z d a n a ; da je knez Pavle u Lond o n u davao izjave koje su izrazito neprijateljske p r e m a Osovini. Zato Rajh eli
da Italija iskoristi poljske a f e r e da dokraji svoj spor sa Jugoslavijom u Hrvatskoj i Dalmaciji; da e Amerika ostati n e u t r a l n a i da je zbog svega toga vreme izvanredno p o g o d n o za akciju.
ana je tada proimao strah, jer je Italija teila da Nemaka ne zagazi
u rat pre kraja 1942. Drugog dana. kod Hitlera su uglavnom ponovljene iste
misli. Hitler je tom prilikom n a r o i t o istakao: da ima milion vojnika na Istoku
i da e Poljsku likvidirati do 15. s e p t e m b r a ; da se N e m a k a p r e m a Poljskoj
nalazi u istoj situaciji kao Italija p r e m a Jugoslaviji i da postoje sumnjivi znaci
da e Jugoslavija sauvati svoj stav n e u t r a l n o s t i p r e m a Italiji, vec e je napasti
s lea a k o se pojave tekoe u Italiji. Zbog toga je savetovao Itali ji da iskoristi
priliku da r a s k o m a d a Jugoslaviju, o k u p i r a j u i Hrvatsku i Dalmaciju. 1 2 5
Kad je Musolini p r e k o ana p o k u a v a o da Hitlera odv rati od n a p a d a na
Poljsku, Hitler je odgovorio.
Due o e k u j e od m e n e da d a m d o k u m e n t o v a n i d o k a z o t o m e da bi izbijanje rata u o v o m e t r e n u t k u bila ludost. ano je imao zadatak da nemakim r u k o v o d i o c i m a o t v o r e n o saopti Musolinijevo u v e r e n j e da bi napad na
Poljsku znaio svetski rat koji bi. u postojeim prilikama, d o n e o poraz Osovini.
Posle dugih nemako-italijanskihpregovora u Salcburgu (Sal/burg)od 11
do 13. avgusta 1939. godine, svaka strana je ostala pri svome gleditu. Hitler
je s m a t r a o da e s u k o b sa Poljskom ostati lokalizovan i da Velika Britanija
i F r a n c u s k a nee intervenisati, jer nisu s p r e m n e za rat. Tom prilikom Hitler
je p o n u d i o Italiji da r a s k o m a d a Jugoslaviju dok on b u d e unitio Poljsku. 1 2 6
U svom strogo poverljivom prilino objektivnom izvetaju od 21. avgusta (tj.
n e p o s r e d n o pre izbijanja d r u g o g svetskog rata) nemaki poverenik istie da jugoslovenski krugovi, tj, najmerodavnije linosti u vladi i vojsci.
ele da se a p s o l u t n o p r i d r a v a j u n e u t r a l n o s t i Jugoslavije u sluaju rata i da u n j o j vide jed i n o m o g u e d r a n j e Jugoslavije, koje se ni u t o k u rata. pa ma kakav on bio. ne bi moglo
p r o m e n i t i . Ovaj stav Knez Pavle je z a s t u p a o i u L o n d o n u i, o i g l e d n o , t e k o da je pri t o m e
na e n g l e s k o j s t r a n i n a i a o na n e s l a g a n j e ili ma i na slab p o k u a j da se p o d s t a k n e na n e k u
p r o m e n u u t o m d r a n j u . U vezi sa l o n d o n s k o m p o s e t o m m o e se d o d a t i da se Knez Namesnik (i p r e m a o b a v e t e n j i m a koja ne potiu iz jugoslovenskih izvora) o i g l e d n o vrlo objektivno izraavao o svojim utiscima steenim o Nemakoj i da je. tavie, pokuao da pobudi razumevanje za nemako dranje. U m e r o d a v n i m j u g o s l o v e n s k i m k r u g o v i m a u p o s l e d n j e v r e m e izbija sve vie s t r a h o v a n j e od m o g u n o s t i da Italija u sluaju rata p r i n u d i Jugoslaviju da napusti svoju n e u t r a l n o s t i da dozvoli prolazak italijanskih trupa preko /ugoslovenske teritorije,
i to kroz junu Makedoniju u prascu Soluna. Ovo strahovanje u Generaltabu uzima se veoma
ozbiljno. . .
M a d a se g o r e o p i s a n a strahovanja p o v e z u j u u p r v o m r e d u sa Italijom, ipak. takve
bojazni postoje i u osnosu na Maarsku i u odnosu na Bugarsku, u ije se i s k r e n e n a m e r e ne
v e r u j e Zbog toga s e j u g o s l o v e n s k i G e n e r a l t a b j o p r e d u e g v r e m e n a n a a o p o b u e n i m d a
p r i s t u p i izradi fomfikacijskih objekata na italijanskoj, na maarskoj a d e l o m na bugarskoj granici. koji u stvari, zbog k r a t k o g v r e m e n a kojim se za njihovu izradu raspolagalo, t e k o da

m u g " posluiti za n e t o vie, ve s a m o k a o sredsn'o za nevolju.': . zatim p o v e r e n i k naglaava

da se u b e o g r a d s k i m k r u g o v i m a tvrdi d a j e od v r e m e n a o k u p a c i j e Albanije od s i r a n e Italije
aktivnost a l b a n s k i h b a n d i u M a k e d o n i j i porasla, t o se p r i p i s u j e i t a l i j a n s k o m u t i c a j u i oivljavanju s t a r e a l b a n s k e i r e d e n t e . Isto tako. sa z a b r i n u t o u se u o a v a da je i bugarsko-makedonska akcija u jugoslavenskoj Makedoniji dobila nove impulse.
S/a kraju poverenik zakljuuje -da merodavni krugovi neobino iole, kada se pojave znaci
da se sa nernake sirane jugoslavenskom drianju ne poklanja puna vera. J e d n o t a k v o n e p o v e r e n j e u p o s l e d n j e v r e m e ogleda se n a r o i t o u injenici da su izvesne nernake isporuke Jugoslaviji obustavljene i da oni s v e a n o izjavljuju da to n e p o v e r e n j e . za koje s m a t r a i u da ga
p o t h r a n j u j u Italija i B u g a r s k a , nisu zasluili, jer su v r s t o r e e n i da se n a j s t r o z n e p r i d r a v a j u
o b a v e z a o n e u t r a l n o s t i uzetih p r e m a Osovini, a p r e svega p r e m a B e r l i n u - 1 / 1

Bivi predsednik jugoslovenske vlade Duan Simovi u svojim Memoarima

kae da izgleda da je knez Pavle bio vrlo uznemiren obavetenjem, dobljenim u
drugoj polovini avgusta /939. da je Hitler zakljuio ugovor o savezu su Sov/etskom Rusijom i du e napasti Poljsku. Zbog toga je naredio da se odmah zakljui
sporazum sa Hrvatima poznat pod imenom Sporazum Cvetkovi-Maek, usvajajui hrvatske pretenzije i rtvujui izvesne vane srpske interese. Vest o zakljuenju pakta v e r o v a t n o mu je d o n e o grof J e t e n b a h (Jetenbach - Tering), koji
je, kao s u p r u g Jelisavete, sestre princeze Olge, bio redovan gost u d v o r c u
'Brdo kod Kranja. Grof Tering, koji je bio oduev ljeni nacista, igrao je ulogu
odraa veze i posrednika. On je obavelavao kneza o Hitlerovim n a m e r a m a
i nagovarao kneza Pavla i kneginju Olgu na s a r a d n j u sa N e m a k o m , tvrdei
da e ona pov ratiti presti izgubljen u prolom ratu, stati n a e l o nove Evrope,
i sigurno pobediti Francusku, koja je iznutra sasvim trula, i Veliku Britaniju
koja je p o t p u n o n e s p r e m n a . 1 2 8
Poto je u prolece 1939. predv iala poveanje o p a s n o s t i od rata. sovjetska v lada se e n e r g i n o zalagala za stvaranje kolektivnog f r o n t a , pa je 18. marta predloila da se odri savetovanje predstavnika SSSR, Engleske, Francuske. Poljske. R u m u n i j e i Turske; 17. aprila predloila je da se zakljui u g o v o r
0 u z a j a m n o j pomoi i vojnoj konvenciji izmeu SSSR-a, Engleske i Francuske. a 10 maja dala je izjavu poljskoj vladi da SSSR nece otkazati p o m o Poljskoj ako ona to b u d e elela. 1 2 9
Meutim, engleska vlada je dala u p u t s t v a svojoj vojnoj misiji, koja je vodila p r e g o v o r e u Moskvi, da b r i t a n s k a vlada ne eli da primi na sebe bilo kakvu k o n k r e t n u odgov ornost koja bi joj mogla vezati ruke i da se u pregovorima ogranii na o p t e f o r m u l a c i j e 1 3 0
Pored toga, izmeu nernake i b r i t a n s k e vlade u leto 1939. godine voeni
su tajni pregovori o postizanju s p o r a z u m a sa ciljem da se Hitlerova ratna maina o k r e n e p r e m a istoku 1 3 1
Posto je lozinka Zapada jo uoi pregov ora u M i n h e n u bila ne dopustiti
Rusiji da ue u Evropu, Staljin je, posle kapitulacije V. Britanije i F r a n c u s k e
u Minhenu. uoio o p a s n o s t od Nernake. Dok Hitler nije eleo da r a t u j e na
dva fronta, Staljin je vodio politiku - borbu za dobitak u vremenu - da Rusiju
zadri izvan rata i da o s t a n e u ulozi p o s m a t r a a , a p o t o m u ulozi arbitra.
On se kolebao: da li da prie z a p a d n i m silama ili da prihvati Hitlerove ponude. Odluio se da prihvati ovo drugo. Tako je Staljin o t k l o n i o poar od Rusije On je jo u m a r t u 1939. godine, na XV kongresu K o m u n i s t i k e partije
istakao: Nama je p o t r e b n o vreme. 1 3 2
Sredinom avgusta 1939. godine bilo je jasno da su trojni pregovori (izmeu
SSSR-a, Velike Britanije i Francuske) doiveli potpuni kruh, tj. da su Cemberlen
1 Duludje kao inspirutori minhenske politike sve s no sabotirali ove pregovore,
i doveli ih do slomu. Poto su i u lim s u d b o n o s n i m d a n i m a C e m b e r l e n i Da-

ladje ulagali m a k s i m a l n e n a p o r e da izazovu s u k o b izmeu N e m a k e i Sovjetskog Saveza - a jo se nije znalo u k o m e e se pravcu o k r e n u t i nacistika ratna maina, sovjetska vlada, da bi izbegla izolaciju i dobila u v r e m e n u dala
je pristanak na predlog R i b e n t r o p a za zakljuenje pakta o n e n a p a d a n j u .
I dok su se vodili paralelni pregovori izmeu Sovjetskog Saveza i Francuske i Velike Britanije, s jedne, i Sovjetskog Saveza i Nemake, s d r u g e strane, 23. avgusta 1939. godine dolo je, n a v e l i k o iznenaenje u svetu, do zakljuenja Pakla o nenapadanju izmeu Sovjetskog Saveza i Nemake.
Ovaj pakt zakljuen je s a m o 7 d a n a p r e d izbijanje drugog svetskog rata
i istog d a n a kada je postignut S p o r a z u m Cvetkovi-Maek, koji je objavljen
26. avgusta. 1 3 3
S u t r a d a n posle zakljuenja pakta ef sovjetske delegacije na pregovorima sa anglo-lrancuskom vojnom misijom u Moskvi maral Voroilov (BoP O U I H A O B KvHMenT Jec^peMOBHw) izjavio je da su pregovori prekinuti, poto
Poljska nije dozvolila prolaz sovjetskih t r u p a p r e k o poljske teritorije u usluvima vojnih, o d n o s n o ratnih operacija Sovjetske a r m i j e protiv agresora. 1 3 4
Molotov (MOAOTOB BH4ec\an Mitxait \OBIIM) je 31. avgusta, obrazlaui zakljuenje pakta pred Vrhovnim sovjetom, izmeu ostalog, naveo:
23. avgust se m o r a smatrati kao d a t u m od velike istorijske vanosti. To
je i p r e k r e t n i c a u istoriji Evrope i ne s a m o Evrope. 1 3 5
Sovjetska vlada je zakljuenjem pakla o n e n a p a d a n j u sa N e m a k o m onemoguila da se ostvari zamisao m i n h e n o v a c a da z a p a d n e sile, posle eventualnog izbijanja nemako-sovjetskog i japansko-sov jetskog rata. dobiju ulogu arbitra i vrate ulogu g o s p o d a r a sveta koju su stekle posle imperijalistikog rata
1914-1918. godine. Rat je p o e o u s e p t e m b r u 1939 - ranije no to su hteli minhenovci. eleli su rat N e m a k e i J a p a n a protiv SSSR-a, da bi bili trei koji
e se radovati. U stvari, rat je izbio u n u t a r kapitalistikog sveta, m e u dve
grupacije imperijalistikih drava. 1 3 6
Povodom zakljuenja nemako-sovjetskog pakta bilo je m n o g o raznih tum a e n j a u e v r o p s k o j tampi, kao i u d i p l o m a t s k i m c e n t r i m a Evrope (medu
e v r o p s k i m k o m u n i s t i m a pakt je izazvao zabunu, izvesnu dezorijentaciju i razne k o m e n t a r e ) .
Gledite jugoslovenske kraljevske vlade o paktu moe se videti i/ Direktive' Centralnog presbiroa u Reogradu od 24. avgusta, u kojoj se kae:
U vezi sa n e m a k o - r u s k i m p a k t o m o n e n a p a d a n j u ne treba putati lanke i beleske
u kojima bi se vrednost toga p a k t a omalovaavala, to vie t r e b a redakciji savctovati da donosi sve o n e vesti kojima se pridaje vrednost i z n a a j toga pakla Uglavnom pisati o n a k o
kako to d o n o s e n e m a k e i italijanske novine. 1 3 7

V e r o v a t n o ov a p r e d o s t r o n o s t potie iz bojazni da se ne bi stvarale komplikacije sa Italijom i N e m a k o m koja je znatno ojaana p a k t o m o nenapadanju sa Sovjetskim Savezom.
Stav CK KPJ i druga Tita ve je iznet u odeljku Delatnost Komunistike
partije Jugoslavije. Ovde e se izneti jo s a m o gledite druga Vladimira Bakaria u lanku Prvi susret s Kardeljem u Politici od 23. januara 1980. godine, str. 9:
Politika p l a t f o r m a toga d o b a p o s e b n o za nas u Hrvatskoj, bila je u znaku dvaju bitnih politikih dogaaja To su pakt Staljin - Hitler i sporazum Cvetkovi Maek I9?9. godine.
I jedan i drugi bili su takvi manevri koji su unijeli u m n o g e partijske - i ne s a m o partijske - r e d o v e velike z a b u n e Treba imati na urnu da jc pakt Hitler Staljin i u svijetu unio
veliku zabunu. Govoi ilo se n p r k a k o je Staljin jednim potezom unitio faizam i t o m e slino,

i itave orijentacije razliitih partija na tome su se mijenjale. Tito je n e d a v n o o b j a s n i o to

je on u to vrijeme radio. U vrijeme sklapanja ovih dvaju s p o r a z u m a on nije bio u zemlji.
S m a t r a o je, m e u t i m , da su Sovjeti p a k l o m samo htjeli dobiti na v r e m e n u i da bitnih prom j e n a tu n e m a . 1 3 8

d ) P O S L E I Z B I J A N J A D R U G O G S V E T S K O G RATA D O S L O M A F R A N C U S K E
JUNA 1940. G O D I N E
ELINI PAKT IZMEU NEMACKE I ITALIJE
USTEZANJE ITALIJE DA STUPI U RAT

Prilikom sklapanja vojnog saveza (tzv. elini pakt) od 22. maja 1939. godine
Italija i N e m a k a su se saglasile da ne stupaju u rat sledeih 4 - 5 godina. Svega
dva meseca kasnije Nemci su izjavili d a e u s k o r o napasti Poljsku, a da bi umirili u p l a e n o g i u v r e e n o g saveznika, ponudili su mu Hrvatsku i Dalmaciju.
U stvari, sada je t r e b a l o da Hrvatska i Dalmacija, koje su od jugoslovenskih
p o k r a j i n a bile prve na listi osvajakih planova Italije i Vatikana, poslue kao
m a m a c kojim bi se Italija mogla uvui u rat. 1 3 9
Meutim, Musoliniju se nije ilo u rat, koji je N e m a k a p r i p r e m a l a protiv
Poljske, iako ga je privlaio, i p o r e d Cvetkovieve izjave prilikom p o s e t e Trstu 10. avgusta 1939. o s p r e m n o s t i Jugoslavije na p r o d u b l j e n j e prijateljskih
o d n o s a s Italijom. No, iako je - imajui o d r e e n e r u k e od s t r a n e Nernake f o r m i r a o specijalnu armiju da ugrabi svoj d e o plena u Hrvatskoj i Dalmaciji, a ano mobilisao svoje hrvatske prijatelje u Italiji i Hrvatskoj, Musolini
je ipak objavio n e u t r a l n o s t , ne s a m o zbog n e s p r e m n o s t i Italije za rat, ve i bojazni od intervencije Francuske i Velike Britanije. Zbog toga je Italija zatraila
d a j e N e m a k a razrei saveznikih obaveza, t a k o d a j e ostala van s u k o b a kao
nezaraena strana. (Ona e ui u rat protiv F r a n c u s k e i Velike Britanije tek
u j u n u 1940. kad je Francuska ve bila na izdisaju).
Bez obzira na ovakav stav Italije, Nemaka je 1. s e p t e m b r a 1939. godine
bez objave rata napala Poljsku. Poto je N e m a k a odbacila u l t i m a t u m Francuske i Velike Britanije, p o d n e t istog dana, da obustavi o p e r a c i j e protiv Poljske i da t r u p e povue iza granice, one su joj 3. s e p t e m b r a objavile rat, a zatim, izmeu 5. i 10. s e p t e m b r a , jo i Australija, Novi Zeland, J u n o a f r i k a Unija i Kanada. Hitler je jo 3. aprila d o n e o o d l u k u za n a p a d i u n i t e n j e Poljske,
koja je tek 23. avgusta, k a d a je postalo oigledno d a j e rat neizbean, stavila
svoje o r u a n e snage u stanje pripravnosti i 30. avgusta objavila o p t u mobilizaciju. Ali, i p o r e d snanog o t p o r a , poljske ;mage bile su p r i n u e n e da posle
35 d a n a kapituliraju.
Iznenadnim n a p a d o m Nernake na Poljsku 1. s e p t e m b r a 1939. i objava
rata V. Britanije i Francuske N e m a k o j na osnovi njihovih obaveza iz ugovora
sa Poljskom, o t p o e o je novi period ev ropske i svetske istorije - drugi svetski
rat, koji e potresli itav svet i naneti velika zla i nevolje s k o r o itavom oveanstvu. Tada nastaje rat u s a m o m krilu kapitalistikih drava. U m e s t o da
N e m a k u u s m e r e protiv Sovjetskog Saveza, V. Britanija i F r a n c u s k a su se
neoekivano nale u ratu. Stavie, Nemaka i Sovjetski Savez su se sporazumeli o podeli Poljske - N e m a k a sa tenjom da se to vie priblii najvitalnijim oblastima SSSR-a u p l a n i r a n o m p r e d s t o j e e m p o h o d u na Istok, a Sovjetski Savez sa ciljem da delom Poljske teritorije otupi otricu e v e n t u a l n o g nemakog poetnog udara.

Munjeviti poraz Poljske u s e p t e m b r u 1939. godine imao je dalekosene

posledice na spoljnu politiku kraljevine Jugoslavije.

STAVJUGOSLOVENSKE I ITALIJANSKE VLADE POSLE IZBIJANJA DRUGOG

SVETSKOG RATA

Odmah po izbijanju drugog svetskog rata jugoslavenska vlada je ovjavila svoju

neutralnost. Zvanino saoptenje jugoslavenske vlade glasi: a e Jugoslavija
ostati neutralna u sukobima u kojima nisu tangirani njena nezavisnost i njen integritet. 140
Sovjetske snage upale su u Poljsku 17. s e p t e m b r a 1939, da bi - p r e m a izjavi zvaninih sovjetskih o r g a n a - zatitile Ukrajince i Beloruse koji su iveli
na poljskoj teritoriji. Posto je o t p o r Poljaka bio slab, Crvena a r m i j a je brzo napredovala. Prema ugovoru izmeu Nernake i Sovjetskog saveza, koji je zakljuen 28. s e p t e m b r a u Moskv i. o d l u e n o je da teritorija istono od nove granice, koja je naseljena p r e t e n o Ukrajincima i Belorusima, p r i p a d n e Sovjetskom Savezu, a teritorija z a p a d n o od te granice - Nemakoj. 1 4 1
N e p o s r e d n o pred izbijanje d r u g o g svetskog rata nastala je prava konfuzija u o d n o s i m a mnogih drava, do p r o m e n e u d o t a d a n j i m stavovima i do nep o v e r e n j a ak i izmeu Nernake i Italije. O tome Hoptner, uglavnom, kae
da je Hitler pred s a m o izbijanje rata na Jugoslaviju gledao kao na neizvesnog
neutralca zbog S t o j a d i n o v i e v o g o t p u t a n j a , bliskih veza kneza Pavla sa Britancima, n e u s p e h a Nernake i Italije da nagovore Jugoslaviju da napusti
Drutvo naroda, njena nesaglasnost da Nemaka kontrolie s u d b i n u Balkanskog s p o r a z u m a i o d b i j a n j e kneza Pavla da da nedvosmislenu izjavu u prilog
Osovine. 1 4 2 S m a t r a o je da e Jugoslav i ja ostati n e u t r a l n a s a m o dok Saveznici
ne budu dobili rat, kada ce prei na njihovu stranu. Poto je u periodu neutralnosti mogla da utie na tok dogaaja na tetu Osovine. Hitler je rekao anu
da Italija treba da likvidira Jugoslaviju, jer hi to ojaalo Osovinu. I R i b e n t r o p
je pre toga govorio Ganu da je Jugoslavi ja neverna, pa se n a d a o da e Italija
iskoristiti napad Nernake na Poljsku da rei stvar u Hrvatskoj i Dalmaciji.
Meutim, ano je o d b a c i v a o ideju o ulasku Italije u rat i rekao Musoliniju da
su Nemci laovi i izdajnici (podvukao V. T.l. Musolini se u poetku saglaavao
sa anom, ali ga je privlaila pljaka koju bi uzeo iz Hrvatske i Dalmacije i
lime mogao sagraditi svetite u svoju ast, 1 4 3 pa je 23. avgusta n a r e d i o maralu Badolju (Badoglio Pietro) da p r i p r e m i n a p a d na Grku i Jugoslaviju. Meutim, ni Badoljo ni Cano nisu bili oduevljeni da u p o t r e b e t r u p e u Jugoslaviji. niti sigurni u p o m o M a a r a i Bugara, kao ni u to da li bi mogli provesti
t r u p e Dravskom d o l i n o m p o r e d m a a r s k e granice. Musolini je s m a t r a o da se
Maarska i Bugarska nee protiviti i da e kasnije prei na italijansku stranu,
ali da se za sada ne u p o t r e b l j a v a Dravska dolina, v e r o v a t n o zato to je ocenio
da bi moda p o v r e d i o nacistiku osetljivost slanjem t r u p a isuvie blizu nem a k o j sferi uticaja. 1 4 4
Poto su Sovjetski Savez i Nemaka 23. avgusta 1939. godine potpisali Pakt
o nenapadanju, tj. istog dana kada je Musolini poslao Badolju ove instrukcije,
meunarodna situacija se izmenila, pa je ano odluio da Italija saeka i da
neto dobije za sebe u H r v a t s k o j i Dalmaciji organizovanjem specijalne vojske koja ce u d a t o m t r e n u t k u udariti na Hrvatsku i uspostavljanjem veze sa
antijugoslovenskim H r v a t i m a u Italiji i Jugoslaviji. Sada je i Musolini bio ube-

ihn u vanost uvanja neutralnosti, odnosno nezaraene strane146 vie zbog

loga sto je shvatio da je Italija n e s p r e m n a za d u g o t r a j a n rat i da je vojniki
i e k o n o m s k i zavisna od Nemake, nego zbog Hitlerovog pisma kojim je odbacio njegovu pomo u n a p a d u na Poljsku.' 4 Tako je Jugoslavija p o t e e n a ,
jer je n e u t r a l n a Italija znaila neutralnu Jugoslaviju zato to su o b e proglasile
n e u t r a l n o s t u nemako-pol jskom ratu Meutim, knez Pavle je u v e t a v a o lorda Halilaksa da bi se Jugosloveni borili ako bi bili n a p a d n u t i bez obzira to
znaju da bi ih snage Osovine savladale. O t p o r Jugoslavije zavisio bi od toga
da li bi V. Britanija mogla prekinuti italijanske k o m u n i k a c i j e sa Albanijom i
izbaciti Italiju iz rata to pre, jer se ne sme prevideti da Nemci mogu znatnim
\ a z d u h o p l o v n i m p o j a a n j i m a pomoi Italijane u S e v e r n o j Africi. Knez Pavle
je s u m n j a o u italijansku izjavu o neutralnosti pri izbijanju n e m a k o - p o l j s k o g
rata i uveravao britanskog poslanika Ronalda K a m p b e l a da bi V. Britanija
g r u b o pogreila ako bi dopustila Italiji da zauzme takav n e u t r a l a n poloaj s
izgledima da kasnije ue u rat na strani Nemake. Ako bi Italija ula u rat u
vreme kada bi. pod zatitom nemakih snaga osloboenih sa Poljskog Ironla.
mogla da povede operacije iz Albani je, o n d a bi V. Britanija bila kriva to e
ceo Balkan propasti. U tom sluaju Jugoslavija, Grka, Rumunija, a moda i
Turska bile bi p r i m o r a n e da se n e k a k o s p o r a z u m e j u sa N e m a k o m . Meutim,
Britanci nisu delili miljenje kneza Pavla, jer su verovali da Italija nee biti
teak p r o t i v n i k . ' 4 7
Jugoslovensku vlada je obavetavala Nemaku o svom stavu prema Italiji
i isticala da hi Jugoslavija branila svoju nezavisnost ako bi Italija ula u rat i napredovala ka Solunu, jer put za Solun vodi preko Jugoslavije.'48
Cincar-Markovi je. govorei o spoljnoj politici j u g o s l o v e n s k e v lade posle izbijanja rata u Evropi, izmeu ostalog, r e k a o da je mir na Balkanu interes N e m a k e sve dok je angaovana r a t o m na severu prvo protiv Poljske,
a zatim protiv F r a n c u s k e i V. Britanije. Zadatak Jugoslavije je bio da intervenie izmeu R u m u n i j e i Maarske i R u m u n i j e i Bugarske, k a k o se ratni poar
ne bi o d m a h u poetku p r e n e o u Srednju Ev ropu i Balkan M a a r s k o - r u m u n ski odnosi bili su vrlo teki zbog Erdelja (ma. Erdelv, rum. Transilvania), a
odnosi R u m u n i j a - Bugarska zbog Dobrude. Ja sam intervenisao u ime nae
\ lade kod vlade Maarske i Rumunije u cilju s m i r e n j a i normalizacije odnosa,
jer su i jedna i druga strana koncentrisale t r u p e na granici j e d n a p r e m a drugoj. Kao to je poznato svi napori tadanje v lade imali su uspeha, za ta su dola priznanja vlada Maarske i R u m u n i j e . ' 4 9
U svojim Memoarima Duan Simovic istie da je brza pobeda Hitlera
nad Pol jskom poremetila Pavlov politiki balans. jer je p o e o da ini koncesije N e m c i m a i da izlazi u susret njihovim zahtevima, to je dovelo do otvorene p r o p a g a n d e m e u n e m a k i m m a n j i n a m a i stvaranja pete kolone na
naoj teritoriji, koja se p o t p u n o n e s m e t a n o p r i p r e m a l a da odigra svoju ulogu.' 4 9 LTK AJ PORAZA PO U S K E SA JUGOSLAVIJU

Nemaki poverenik u Beogradu je 13. oktobra 1939. godine poslao nemakom

Ministarstvu inostranih poslova izvetaj o uticaju katastrofalnog sloma poljske
drave na dranje jugoslovenskih zvaninih krugova i javnosti koji, zbog interesantnosti i priline objektivnosti, dajem u celini: (Sve p o d v u e n o u tekstu
p o d v u e n o je u originalu - V. T.).

r e n j e da je to i m o g u e . Jugoslavija, sem toga. aktivno nastoii da neutralnost celog Jugoistoka

dalje uvrsti i izgradi, to i pokazuje njeno posredovanje izmeu Rumunije i Maarske, koje je
dovelo do poznatog sporazuma o ogranienju obostranih vojnih mera. 1 4 9 b

Italijanski poslanik u Beogradu, u svom izvetaju anu od 6. s e p t e m b r a

1939, kae da mu je Cincar-Markovi rekao da je zadovoljan to je u s p e o da
ublai n e p o v e r e n j e Turske i R u m u n i j e p r e m a B u g a r s k o j za koju je jugoslovenska vlada, u izvesnom smislu, postala garant, a za Grku je d o d a o da ga
ne zabrinjava, jer s m a t r a da ona, ukljetena izmeu b r i t a n s k e k o n t r o l e i saveznitva sa T u r s k o m , nije u stanju da donosi s a m o s t a l n e o d l u k e . On, bar zasad, iskljuuje m o g u n o s t zajednikih deklaracija u pogledu stava balkanskih
zemalja. 1 5 0
S druge strane, italijanski poslanik u Budimpeti j u svom izvetaju od 11.
s e p t e m b r a anu naveo da mu je bugarski poslanik r e k a o da B u g a r s k a n e m a
m n o g o p o v e r e n j a u Jugoslaviju, jer je jugoslovenski vojni atae p r e neki dan
izjavio d a j e itavo jugoslovensko javno m n j e n j e n a k l o n j e n o Francuskoj, iako
sada jugoslovenska vlada vodi politiku neutralnosti; Jugoslavija bi bila protiv
Italije i N e m a k e ukoliko bi se ove umeale u b a l k a n s k o pitanje. P r e m a miljenju bugarskog naelnika Generaltaba, m a a r s k a vlada veruje da Jugoslavija, u sluaju n a p a d a na R u m u n i j u , ne bi intervenisala u njenu korist. Poslanik je d o d a o da je Rusko-nemaki pakt ponovo p o b u d i o simpatije p r e m a Rusiji. 151
( izvetaju jednog pouzdanog i vanrednog nemakog poverenika od 10. septembra, kojeg je p o d n e o Berlinu po povratku iz Jugoslavije, kae se da se u
celoj Jugoslaviji i u vojsci moe zapaziti j e d n o d u n o p r o t i v n e m a k o raspoloenje, tako da su vlada i izvesni privredni krugovi ostali usamljeni u svom dranju. da se to jasno ogleda u tampi koja unosi s u m n j e u n e m a k e vojne izvest aje i objavljuje materijale b r i t a n s k e i n f o r m a t i v n e slube, da se na letnje
turiste iz N e m a k e n e r a d o gleda, da se o t v o r e n o govori kako se zategnutost
izmeu Srba i Hrvata p o t p i r u j e i podrava iz Nemake, da bi se to u svako
d o b a moglo u p o t r e b i t i kao adut protiv vlade, da pada u oi iva veza izmeu
Jugoslavije i V. Britanije i da se ne veruje da ce Italija ostavili N e m a k u na
cedilu, ali se s m a t r a da njen ulazak u rat nikako ne dolazi u obzir. Meutim,
takvo miljenje ne dele privredni krugovi koji ele da u svakom sluaju s t u p e
u poslovne veze sa N e m a k o m i koji se nadaju povoljnoj k o n j u n k t u r i u ispor u k a m a . Tvrdi s e d a e vlada planski organizovati izvoz ivotnih n a m i r n i c a u
Nemaku, ali se pod jevrejskim uticajem protiv toga zauzima o t a r stav u
tampi.'52
Nemako poslanstvo u Beogradu, u izvetaju od 20. septembra, kae:
Hrvatski % o d a Maek i s t a k a o je n e m a k o m p o s l a n i k u da s l u b e n u j u g o s l o v e n s k u politiku u p o t p u n o s t i o d o b r a v a j u hrvatski lanovi vlade i hrvatski n a r o d . 1 sa h r v a t s k e s t r a n e
j e d n o d u n o s e eli o d r a v a n j e s t r o g e n e u t r a l n o s t i u s a d a n j e m k o n f l i k t u
.,53

Za razliku od izvetaja italijanskog poslanika u B e o g r a d u od 27. septembra anu o t o m e da knez Pavle gaji n e p o v e r e n j e p r e m a Nemakoj, da odrava
kontakt sa b r i t a n s k i m k r u g o v i m a koji su ga ubedili u o p a s n o s t jednog kombinovanog nemako-italijanskog dejstva u Sloveniji i H r v a t s k o j i italijanskobugarskog u Makedoniji, da su neprijateljska oseanja p r e m a N e m a k o j - ma
da se iz obazrivosti ne ispoljavaju jav no - sad pojaana i n j e n i c o m to su otvoreni putevi crvenim t r u p a m a p r e m a Balkanu, oseanja n e p o v e r e n j a - koja
se odraavaju u odgovornirTi krugov ima, n a r o i t o vojnim, i u celoj zemlji - u
o d n o s u na Italiju i Bugarsku, a netrpeljivost u o d n o s u na Maarsku, i da knez

u dui v e r u j e i prieljkuje krajnji uspeh Francuske i V. Britanije, 1 5 4 dotle nemaki poslanik u Jugoslaviji u svom izvetaju od 28. s e p t e m b r a kae da je
knez Pavle izrazio veliko zadovoljstvo zbog toga to su n e m a k e i s p o r u k e naoruanja u toku, da je n a r e d i o da se r a z m e n a d o b a r a sa N e m a k o m m o r a razvijati na svaki mogui nain, da e Jugoslavija - ma kako se rat zavrio - ostati
sused Nemake, a ne V. Britanije i d a j e on n e p r i j a t e l j ne s a m o boljevizma
nego i panslavizma, te izraava zabrinutost od ruske ekspanzije p r e m a Zapadu. 1 5 5
IDEJA O STYARAS'Jl NOVOG SOLUNSKO FRONTA I NEUTRALNOG
BALKANSKOG BLOKA

Oseajui se ugroenom od osovinskih snaga posle poraza Poljske. Jugoslavija je mobilisala oko 500.000 ljudi i postavila dve a r m i j e du cele severne granice od J a d r a n s k o g m o r a do Rumunije. N e m a k a je u to v r e m e snabdevala
Bugarsku avionima i d r u g i m ratnim materijalom, a Jugoslovenima nije davala nita, 1 5 6 pa je Jugoslavija nastavila aktiviranje jedinica. Tako je jugoslovenska vlada u s e p t e m b r u bila o d l u n a da ne ude u rat na bilo ijoj strani i da
se o d u p r e n a p a d u sila Osovine. Ali Jugoslavija je imala veoma teak geografski poloaj - bila je gotovo p o t p u n o o k r u e n a j e d n o m silom koja je ve u ratu,
j e d n o m tzv. nezaraenom silom i malim d r a v a m a sumnjive neutralnosti.
U takvoj situaciji, i p o r e d svoje volje, Jugoslavija je m o r a l a da ini u s t u p k e
Osovini, da bi se u povoljnom t r e n u t k u mogla staviti na s t r a n u saveznika.
Zato je trebalo da usavrava vetinu o d u g o v l a e n j a i pogaanja. 1 5 7
Dok su se f r a n c u s k e i b r i t a n s k e snage (posle objave r a t a N e m a k o j zbog
agresije na Poljsku) jo mobilisale, knez Pavle je. p r e k o f r a n c u s k o g poslanika
u B e o g r a d u R. Briera (Brugere Raymond), traio da se f r a n c u s k e t r u p e iskrcaju u Solun to pre, sa ili bez pristanka Italije, da bi spreile Osovinu da
p r e n e s e rat na Balkan i osiguraju Jugoslaviji izlaz na m o r e i vezu sa Zapad o m . 1 5 8 Naime, sve dok je Solun otvoren za s a o b r a a j sa Jugoslav ijom ona
moe nastaviti svoju n e u t r a l n o s t da bi j e d n o g d a n a pristupila Saveznicima, ali
oni pre toga m o r a j u obezbediti kontrolu S r e d o z e m n o g i J a d r a n s k o g m o r a . 1 5 9
Jugoslavija bi se u roku od 60 d a n a posle unitenja italijanske flote i kontrole
Saveznika nad S r e d o z e m l j e m borila na strani Saveznika, rekao je jugoslovenski a m b a s a d o r u Parizu Puri a m e r i k o m a m b a s a d o r u Bulitu (Bullitt William). 1 6 0 Meutim, F r a n c u s k a nije mogla izai u susret traenju kneza Pavla,
iako je Solun i za nju bio znaajan, a general Vegan (Weygand Maxime - kom a n d a n t f r a n c u s k i h snaga u Siriji - V. T.) izvestio je kneza Pavla da bi mu trebalo tri m e s e c a da se prve f r a n c u s k e jedinice iskrcaju u Grku. 1 6 1
Sav eznici su nekoliko meseci planirali iskrcavanje na Balkanu, a general
Vegan je n a m e r a v a o da poalje jedan k o r p u s iz Sirije u Solun, pod uslovom
a k o na to pristane Grka i a k o se t o m e ne usprotivi n e u t r a l n a Italija, 1 6 2 dok
su britanski generali smatrali da slanje t r u p a u Solun ne dolazi u obzir i da
Solun nije p o g o d n a baza za operacije. 1 6 3 Ovakav stav V. Britanije Vegan je tumaio time to nije elela da Italija dobije izgovor za n a p u t a n j e neutralnosti
i sto je s m a t r a l a da je n e m o g u e snabdevati Balkan ratnim materi jalom iz mravih saveznikih rezervi. Tek kasnije su se F r a n c u s k a i V. Britanija n e k a k o
saglasile da zajedniki r a d e o k o planova za zauzimanje i odravanje mostob r a n a na Balkanu na obali od Soluna do Dardanela da bi f r a n c u s k e snage

mogle doci u p o m o Jugoslaviji, ali se Grci nisu p o t p u n o sloili sa Veganovim

predlogom.184
U stvari, izmeu s e p t e m b r a 1939 i maja 1940. godine, b e o g r a d s k a politika neutralnosti raspala ><. z a j e d n o s f r a n c u s k o m protivteom Osovini. Knez
Pavle se zalagao za vojnu suradnju izmeu Jugoslavije i F r a n c u s k e i p o r e d
toga to su po Beogradu v rveli nemaki pijuni, pa su s r e d i n o m aprila, na njegovu sugestiju, m i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e general Milan Nedi i f r a n c u s k i
a m b a s a d o r u B e o g r a d u Brier razmenili miljenja o tome k a k o da se usposlavi najbolja veza izmeu jugoslovenskog i f r a n c u s k o g generaltaba. Cak su
se sloili da Nedi o d o b r i da jedan Veganov saradnik u najveoj tajnosti u civilnom odelu o b i e jugoslovenske vojne o b j e k t e i ureaje. Meutim, posle
mesec d a n a nestale su takve zamisli, j e r je Vegan, posle povlaenja Britanaca
iz Norveke, p r i v r e m e n o o d u s t a o od svojih planova o iskrcavanju u Solun, a
posle n e k o l i k o nedelja i sasvim ih zauvek napustio, jer je p o r a z o m F r a n c u s k e
u junu 1940. p o k o p a n o to pitanje. 1 6 4 a
Ideja o stvaranju S o l u n s k o g fronta, tj. da se sa Balkana i Bliskog istoka
p r e d u z m e akcija protiv N e m a k e (podsticana od generala Vegana) ostala je
na snazi i posle poetka d r u g o g svetskog rata. Planovi za akciju na Balkanu,
zbog Italije, nisu dobili saglasnost britanske vlade - ratni kabinet od 14. sept e m b r a 1939. godine s m a t r a o je da je Italija korisnija od Balkana B r i t a n s k a
politika u p o e t k u drugog svetskog rata nastojala je da stvori balkanski blok
kasnije Solunski front, a Ceril (Churchill Winston), prvi lord Admiraliteta,
izjavio je: Mi b i s m o morali uiniti to god m o e m o da protiv N e m a k e opasnosti s v r s t a m o Jugoslaviju, Grku, Tursku, Bugarsku i R u m u n i j u . 1 6 4 b
Cincar-Markovi je jo u avgustu 1939. ponov o u v e r a v a o n e m a k o g poslanika u B e o g r a d u da za Jugoslav iju ne dolazi u obzir neka d r u g a politika od
tadanje. Kako je o p s t a n a k Jugoslavije u B a l k a n s k o m savezu, posle prikljuenja T u r s k e e n g l e s k o m taboru, izazv ao n e r a s p o l o e n j e u Sofiji, to je on pos e b n o m izjav om o j u g o s l o v c n s k o m stavu u m i r i o Bugarsku. Jugoslavija ne eli
ponovnu pojavu Turske na Balkanu i o s u u j e svako ugroavanje bugarskih
granica od s t r a n e Turske. 1 6 5
Kad je R u m u n i j a u n o v e m b r u 1939. preduzela inicijativu da se u sadanjem sukobu stvori neutralni balkanski blok, italijanski a m b a s a d o r u Ankari
( p r e m a njegovom izvetaju Canu od 10 n o v e m b r a ) pitao je jugoslovenskog
otprav nika poslova ta misli o toj inicijativ i. On je odgovorio da bi se n a j p r e
potpisnici Balkanskog p a k t a sporazumeli i pristupili izvesnoj demobilizaciji
na o d g o v a r a j u i m granicama, zatim bi ove drave traile da B u g a r s k a i Maarska p r i s t u p e o v o m bloku, i na kraju trailo bi se od Italije da taj blok stavi
pod svoje okrilje. Meutim, odnosi izmeu T u r s k e i Italije ne izgledaju takvi
da bi dozvolili T u r s k o j da pristupi j e d n o m b a l k a n s k o m bloku pod okriljem
Italije. R u m u n i j a bi v e r o v a t n o u t r e e m p a r a g r a f u pakta traila da joj se da
d o p u n s k a garantija u sluaju a k o bi o n a bila rtva napada. To proirivan je garantija odnosilo bi se na e v e n t u a l n u agresiju SSSR-a a to bi svakako priinjavalo tekoe u pogledu o s t v a r e n j a njene inicijative. 1 6 6 Navodno, tu inicijativu
su podrale sve zemlje izuzev Sovjetskog Saveza. 1 6 7
Predsednik b u g a r s k o g Ministarskog saveta je, p r e m a izvetaju italijanskog poslanika u Sofiji od 10. o k t o b r a 1939. godine, izjavio da se b u g a r s k e pretenzije na reviziju bugarsko-jugoslovenske granice ne o d n o s e s a m o na podruje Caribroda. ve i na d r u g a sada jugoslovenska podruja, tj. podruja

Makedonije bar do Vardara, gde bi j e d n o g dana. moda, mogla da se uspostavi italijansko-bugarska granica. 1 6 8

ODLI KE STALNOG SAVETA BALKANSKOG S P O K A / l M A

BEOGRADSKA KONFERENCIJA

Ubrzo posle sloma Poljske, Cincar-Markovi i Gajenku sastali su se sa ciljem da

pojaaju Balkanski sporazum i rese bugarski problem. Odluili su da bi se izvesni teritorijalni zahtevi Bugarske mogli uzeti u razmatranje: a k o Bugarska
postane d e o Balkanskog s p o r a z u m a i prihvati sve obaveze i odgov ornosti drave-lanice. a k o svaka drava lanica S p o r a z u m a d o b r o v o l j n o ustupi teritoriju Balkanskoj zajednici, kojom bi se zadovoljili bugarski zahtevi i ako Bugarska u c u t k a sve agitatore koji bi poveavali zategnutost m e d u d r a v a m a
Sporazuma.169
Ova deklaracija nije pominjala teritorijalne promene, a etiri drave lanice
nisu raspravljale o toj stvari do februara 1940. godine kada se Stalni savet Balkanskog sporazuma (poslednji put - V. T.) sastao u Beogradu. Tu su odluile
da pomau politiku mira, da ostanu u dobrim odnosima, da zakljue sporazume
sa svim balkanskim zemljama, naroito trgovinske sporazume i da produe vanost Pakla za jo sedam godina.170
Mada su Bugari znali o o d l u k a m a Stalnog saveta (iako nije izdat kominike - V. T.) i o o d l u k a m a Balkanskog s p o r a z u m a da da teritorijalne ustupke,
oni nisu pristupili o r g a n i z o v a n o j Balkanskoj zajednici, jer je s r e d i n o m februara 1940. pala u m e r e n a Kjoseivanova vlada i z a m e n j e n a vladom koja je bila
m n o g o osetljivija p r e m a miljenjima N e m a k e i Sovjetskog Saveza. Dok je
SSSR j e d n o v r e m e savetovao balkanskim drav a m a da zauzmu vrst stav prema bugarskim teritorijalnim zahtevima, sad je p o m a g a o bugarski revizionizam. Bugari su izjavili N e m c i m a da je juna Dobruda sada m i n i m u m nacionalnih aspiracija, a te aspiracije, k a k o su govorili, mogli bi da ostvare s a m o
kad bi Bugarska stajala r a m e uz r a m e sa N e m a k o m . 1 7 1 Tako su N e m a k a i
Sovjetski Savez, otvarajui put b u g a r s k o m revizionizmu, unitili sve planove
za ujedinjeni o t p o r balkanskih n a r o d a protiv napada.
Prema izvetaju italijanskog ambasadora u Berlinu od i. februara 1940, nemaki zvanini krugovi su sa panjom pratili Beogradsku konferenciju (u
Beogradu je 2. f e b r u a r a 1940. o d r a n a konferencija Stalnog saveta Balkanskog i akta - Jugoslavije, Grke, R u m u n i j e i Turske - Archiv den Gegenwart,
1940. str. 4408 D bez velike zabrinutosti u pogledu njenih rezultata. Sastanak
diplomatskih predstavnika Rajha iz Budimpete, Bukureta, Atine i Sofije,
koji se odravao u isto v r e m e kad i konferencija u Beogradu, a p s o l u t n o ne
treba pripisivati s a m o j konferenciji ve o p t o j situaciji u j e d n o m p o d r u j u
koje interesuje Nemaku. U vezi sa k o n f e r e n c i j o m lanica Balkanskog pakta
date su instrukcije da se ne vri nikakav pritisak. U Berlinu postoji utisak da
su sve lanice r a s p o l o e n e da se na Balkanu ouva mir, ak i Turska koja stri
svojim p r o t i v n e m a k i m d r a n j e m , ali da je n e m a k a panja u s m e r e n a na Tursku s o b z i r o m na p o k r e t e Veganovih snaga u Siriji. Nemci su d e m a n t o v a l i novinske glasine da je G a f e n k o d a o na znanje ostalim delegatima da bi Rumunija, ukoliko sile Balkanskog s p o r a z u m a ne bi na neki nain garantovale granice R u m u n i j e sa M a a r s k o m i Bugarskom, traila te garantije od N e m a k e

u z a m e n u za e k o n o m s k e u s t u p k e i pokuala da postigne s p o r a z u m sa Rusijom p u t e m pakta o n e n a p a d a n j u . ' 7 2

O rezultatima Beogradske konferencije italijanski poslanik u Beogradu je
10. februara 1940. izvestio ana da je glavna taka bila pronalaenje osnove za
usklaivanje odnosa izmeu Rumunije, Maarske i Bugarske. Cincar-Markovi
i Saradoglu (Saradoglu Sukr) pokuali su da u b e d e Gafenka da zauzme
elastian stav u pogledu pretenzija Maarske i Bugarske, da bi se pronala osnova za r e e n j e spora. Ako bi se ostavila neizvesna situacija, koja sa m a a r s k e
strane ne trpi odlaganje, o n d a bi se otvorila vrata za b u d u e ugroavanje m i r a
na Balkanu. Gafenku je odgovorio da u ovom t r e n u t k u ne moe uzeti to pitanje u r a z m a t r a n j e , a ni p r e m a Bugarskoj, gde postoje vee m o g u n o s t i za
sporazum u pogledu Dobrude, takoe ne moe preuzeti bilo kakvu obavezu.
K a m p a n j a m a a r s k e t a m p e n e u g o d n o je delovala, a G a f e n k u je o t p u t o v a o
u R u m u n i j u d o n e k l e p o k o l e b a n . Stekao se vrlo povoljan utisak to je Saradoglu bio raspoloen da se to pre priblii Italiji i da se. u g r a n i c a m a mogunosti, oslobodi k o m p r o m i t u j u i h veza (misli se na veze sa F r a n c u s k o m i V.
Britanijom - V. T.), jer je vidno insistirao na neutralnosti Turske u sadanjem
sukobu.'73
V izvetaju italijanskog ambasadora u Ankari anu od 13. februara 1940.
kae se da je Saradoglu rekao kako posle Beogradske konferencije ne veruje da
u bliskoj budunosti postoji bilo kakva opasnost po mir na Balkanu. Agresiju sig u r n o ne bi izvrila Italija, kojoj je Beogradska k o n f e r e n c i j a odala priznanje,
ni Nemaka, j e r bi rizikovala da izgubi bogato trite, ni boljevika Rusija,
kojoj je sada p o z n a t o da Italija ne bi ostala r a v n o d u n a u sluaju njenog prod o r a p r e m a Balkanu. Veganova armija u Siriji n e m a ni 100.000 ljudi i iskljuuje se m o g u n o s t da bi te snage mogle imati agresivne n a m e r e . Saradoglu
se na kraju p o h v a l n o izrazio u pogledu povoljnog razvoja italijansko-turskih
trgovinskih p r e g o v o r a u R i m u . ' 7 4
Jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova obavestilo je 17. februara
1940. ministra vojske i mornarice o stavu Maarske prema Beogradskoj konferenciji Saveta Balkanskog sporazuma. U tom o b a v e t e n j u se uglavnom kae da
su rezultate rada Saveta povoljno primile ne s a m o sve zemlje Balkanskog
sporazuma, nego i vlade i javno m n e n j e ostalih zemalja. I u z a r a e n i m i neutralnim zemljama s m a t r a se d a j e na sastanku u B e o g r a d u uinjen ozbiljan napor za uvrenje vee solidarnosti izmeu balkanskih zemalja u d u h u politike odravanja m i r a na Balkanu. Jedino su u M a a r s k o j rezultati n e p o v o l j n o
primljeni i k o m e n t a r i s a n i , ali se svuda podvlai da takav stav p r e m a Balkanskom s p o r a z u m u niukoliko ne m e n j a njen prijateljski stav p r e m a Jugoslaviji.
U formulaciji take 3 kominikea da e vlade drava B a l k a n s k o g s p o r a z u m a
zajedniki nastojati da ouvaju prava svakoga od njih na n a c i o n a l n u teritoriju, Maarska vidi inicijativu R u m u n i j e da se o n e m o g u e m a a r s k e revizionistike tenje u pogledu Transilvanije (rum. Transilvania, ma. Erdelv) i da
se iza rei nastojati zajedniki krije neko poveanje m e u s o b n i h obaveza,
pa ak i davanje u z a j a m n e pomoi, iako je takvo gledanje sasvim pogreno,
j e r se na zasedan ju teilo da se p r e m a M a a r s k o j pokae izvesna pomirljivost
i predusretljivost. Poto su se Maarska i Italija na sastanku ana i akija u
Veneciji (koji je p r e t h o d i o B e o g r a d s k o m sastanku) s p o r a z u m e l e da Maarska pitanje svojih revandikacija p r e m a Rumuniji odloi do kraja rata, sasvim
je p r i r o d n o da lanice Balkanskog sporazuma, a p o s e b n o R u m u n i j a . nisu
mogle ii dalje u tom pitanju nego Italija i M a a r s k a . ' 7 5

ITALIJANSKO JI GOSLOVENSKi ODNOSI

Od anovog govora u italijanskoj Skuptini 16. d e c e m b r a ( p r e m a izvetaju

italijanskog poslanika u Beogradu anu od 20. d e c e m b r a 1939) primljen je sa
zadovoljstvom u Jugoslaviji, naroito stav o B a l k a n s k o - d u n a v s k o m podruju,
kao i s r d a a n ton pri izlaganju u pogledu R u m u n i j e koja u Jugoslaviji, iz poznatih razloga, i dalje ostaje osetljiva taka. T a k o e se pozdravlja ispoljena namera Italije da se u itavom B a l k a n s k o - d u n a v s k o m p o d r u j u p o m o g n e konsolidacija m i r a p u t e m prijateljskog reenja postojeih tekoa i izjava da
Beogradski pakt (od 25. m a r t a 1937. zakljuen u B e o g r a d u izmeu Jugoslavije i Italije - V. T.) u svakom sluaju iskljuuje rat izmeu dve zemlje. Poslanik dalje istie da u Jugoslaviji u p o s l e d n j e v r e m e nisu izostale ni glasine,
iz najrazliitijih izvora, koje su zabrinule i same vladine krugove u vezi sa naim predstojeim p r i p r e m a m a za b u d u u okupaciju Dalmacije. Meutim,
anov govor, po reima poslanika, pruio je m o g u n o s t Jugoslaviji da pojaa u p o r n o s t na ouvanju politike p o t p u n e nezavisnosti p r e m a pritisku koji
se ispoljava sa svih strana, a koji tei da zemlju uputi o p a s n i m p r a v c e m . ' 7 6
Karakteristino je d a j e italijanska politika p r e m a Jugoslaviji oscilirala
godinama, da bi se na p o e t k u 1941. zavrila o t v o r e n i m neprijateljstvom, a
kasnije i r a t o m . Pomirljiv stav Italije p r e m a Jugoslaviji vidi se i iz razgovora
ana sa m a a r s k i m m i n i s t r o m inostranih poslova akijem (Csky Istvn) u
Veneciji od 5-7. j a n u a r a 1940. godine. Tada je ano, uglavnom, r e k a o da su
odnosi sa Jugoslavijom dobri i da e se Italija truditi da odri status quo, izbegavajui bilo kakvo m e a n j e u jugoslovenske prilike, osim ako: 1) u Jugoslaviji izbije boljevizam i 2) a k o bi Nemci pokuali da uine neto u Jugoslaviji. Ministri su se saglasili da bi tesna s a r a d n j a izmeu B u d i m p e t e , Beograda i Rima mogla za d u g o da sauva mir u ovom delu Evrope, ali ako bi dolo do sloma Jugoslavije o n d a bi Maarska, oslonjena na Karpate, z a j e d n o sa
Italijom mogla da odri ravnoteu snaga. 1 7 7
I n t e r e s a n t n o je da je ano u svom Dnevniku pod d a t u m o m 8. j a n u a r zabeleio: Izvestio sam Duea koji se ljuti, to se Caki brine za Hrvatsku p r e m a
kojoj su sve vie u p r a v l j e n e Musolinijeve ambicije. Pod d a t u m o m 6-7. januar, izmeu ostalog, naveo je da mu je Caki g a r a n t o v a o da Maarska nee
preduzimati na Balkanu nikakvu inicijativu koja bi mogla proiriti poar, u
ta sam i pre toga bio siguran. M a a r s k o dranje katkada podsea na one ljude koji se svaaju na sav glas da ih drugi zadre da se ne p o t u k u . Maari su
siloviti na reima, a p o n e k a d i previe u m e r e n i . kao to su dokazali u v r e m e
ehoslovake krize. 1 7 8
I novi poslanik Italije u Beogradu, u razgovoru sa jugoslovenskim preds e d n i k o m vlade Cvetkovicem, prilikom p r o t o k o l a r n e posete 21. m a r t a 1940,
d o t a k a o se italijansko-jugoslovenskih o d n o s a i izvestio ana da mu je Cvetkovic r e k a o da je u o b o s t r a n o m interesu da se odlini odnosi koji sada postoje izmeu Italije i Jugoslavije i dalje odravaju i p r o i r u j u i da Jugoslavija
rauna na italijansku politiku mira na Balkanu kao sa prvenstvenim faktorom, istiui tekoe Jugoslavije u o d n o s i m a sa F r a n c u s k o m i V. Britanijom
zbog njihovog zahteva da Jugoslav ija ne odrava trgovinske o d n o s e sa Nem a k o m , ak ni u n o r m a l n o m o b i m u kao ranije, ali da se on t o m e usprotivio
sa motivacijom da Italija i N e m a k a predstav ljaju p r i r o d n a trita za Jugoslaviju. On je u toku razgovora vie p u t a sa m n o g o ara isticao istorijski znaaj

sastanka na B r e n e r u Hitlera i Musolinija 18. m a r t a 1940. za s a d a n j u situaciju

u Evropi, povezujui ga sa o u v a n j e m mira na B a l k a n u . ' 7 9
O razgovorima na Breneru izmeu Hitlera i Muslolinija jugoslovenski
poslanik u Rimu obavestio je jugoslov ensko Ministarstvo inostranih poslova,
d a j e Italija saglasna da ponovo potvrdi svoj poloaj sile Osovine i svoj pravni status p r e m a p r o b l e m i m a koji proistiu iz rata; da poloaj Italije ostaje
n e p r o m e n j e n , ukljuujui i njenu politiku na jugoistoku Evrope; da su neosn o v a n e izjave u t a m p i o podeli zona uticaja izmeu Italije, N e m a k e i SSSRa, i da ne o d g o v a r a j u istini glasine u vezi sa p a k t o m o italijansko-nemakor u s k o j garantiji (verovatno saradnji: - V. T.). ali da ne treba iskljuiti poboljanje o d n o s a izmeu Italije i SSSR-a. 1 7 9 a
Ipak, opet je nastao preokret u politici Italije prema Jugoslaviji. Jugoslavija
je imala dosta razloga da sumnja u namere Italije. Kad god su se italijanske trupe
kretale prema severu, moglo se zakljuiti da se odnosi pogoravaju. Sem toga,
u Rimu je esto bilo govora o zauzimanju Grke ili Jugoslavije u istom zamahu
i sa lakoom kao kad bi ovek poruio ol ju kaje.180 ano je pisao da su Duea
svrbele r u k e da zgrabi Hrvatsku, Dalmaciju i ostrva na J a d r a n u , j e r je verovao
da se ni Francuzi ni Englezi ne bi svetili ako bi Italija napala Jugoslaviju.' 8 1
Ceril priznaje d a j e bio protiv ulaska u rat s Italijom a k o ova n a p a d n e Jugoslaviju. On je e k a o da vidi da li je to n a p a d na integritet Jugoslav ije ili s a m o
grabljenje p o m o r s k i h baza na J a d r a n u . , 8 ' a
Jugoslavija je spaena od italijanskog napada zato to su Nemci u martu otvoreno rekli Musoliniju da se ostavi Balkana,182 pa je Musolini p r i v r e m e n o
o d u s t a o , a i zato to je Italija bila vojniki n e s p r e m n a . .Meutim, pred kraj aprila ponovo ga je uhvatila jugoslovensku groznica - Primorau Jugoslaviju da
klekne, rekao je generalu Gracijaniju (Graziani Rodolfo). On bi p r e d u z e o
ofanzivu p r e m a Jugoslaviji, a defanzivu p r e m a Francuskoj. Njegove n a d e razbio je Gracijani, istiui n e s p r e m n o s t vojske, t a k o da bi mogla biti zaustavljena kad se b u d e pribliila reci Savi.' 8 3 I ano je d o a o do zakljuka da Jugoslaviju ne treba dirati jo za d u g o vreme. No, kada su Hitlerove a r m i j e pob e d o n o s n o p r o d i r a l e kroz Belgiju i Holandiju i Musolini i ano poeli su da
misle o Paveliu i o njegovom postavljenju za k o m a n d a n t a j e d n e h r v a t s k e armije, s a m o su se l j u b o m o r n o plaili da bi se Hrvati mogli svrstati sa Nemakom pre nego to bi ih Italija dovela u svoj t a b o r . ' 8 4
Jugoslavija je saznala o m o g u n o s t i ustanka u Hrvatskoj, pod v o d s t v o m
Pavelia, i o vojnim p r i p r e m a m a Italije protiv Jugoslavije. Pretnja Italije, njena politika s u m n j i v e n e u t r a l n o s t i nadvila se kao oblak nad B a l k a n o m . Zato
je knez Pavle o t v o r e n o r e k a o n e m a k o m poslaniku fon H e r e n u da n e m a ni
istine ni iskrenosti u italijanskoj politici i da ima s a m o n e p o v e r e n j e p r e m a
Italijanima - prijateljima N e m a k e . ' 8 5
Paveli je jo 23. januara 1940, u razgovoru sa Canom u Rimu. rekao da
smatra da bi dolazak italijanskih trupa na Kosovo, sa ciljem da se proiri suverenitet Kraljevine Albanije na to podruje, doiveo uspeh. On je p o t v r d i o rei
grofa ana da Srbi, koji su se stvarno uvek bojali albanskog iredentizma, ozbiljno strepe od a l b a n s k e o r u a n e akcije. Na Canovo pitanje kakvi su izgledi
na ustanak u Hrvatskoj i irenje pokreta, Paveli je odgovorio da je u b e d e n
u uspeh u s t a n k a i istakao d a j e n e o p h o d n o da 30.000 italijanskih vojnika, im
b u k n e ustanak u Zagrebu, uu u m a n j e gradske c e n t r e i sela, tako da S r b i m a
nee preostati nita d r u g o nego da se povuku na teritoriju stare Kraljevine
Srbije.'86

Cincar- Markovi je 23. aprila obavestio jugoslavenskog poslanika u Londonu o reenosti Jugoslavije da sauva neutralnost i nezavisnost i da e se braniti
protiv svake povrede njene neutralnosti i integriteta. Prema izvetajima iz Italije
jo se ne otkriva n a m e r a da e Italija napasti Jugoslaviju U Albaniji je poja a n o b r o j n o stanje, ali ne toliko da bi predstavljalo opasnost, j e r bi za operacije protiv Balkana bile p o t r e b n e znatno jae snage. Jugoslavija p r e d u z i m a
mere predostronosti, a i Saveznici (V. Britanija i Francuska V. T.) se pripremaju, jer su p r i p r e m e Italije isto toliko, a k o ne i u veoj meri, uprav Ijene protiv njihovih snaga u S r e d o z e m n o m m o r u . 1 8 7
J ugoslovenski poslanik u Lx>ndonu je 24. aprila 1940. obavestio Cincar-Markovia da je Vrhovni savet u Parizu 23. aprila konstatovao da je Italija poela
naputan svoj preteci stav i da za sada ne treba oekivati neki prepad Italije na
Jugoslaviju. Halifaks je r e k a o da su m e r e jugoslovenske vlade (uklanjanje
stranih agenata itd.) d o b r o p r i m l j e n e i da svojom o d l u n o c u da ouva neutralnost i samostalnost Jugoslavija d o p r i n o s i odranju m i r a na B a l k a n u . ' 8 8
V toku maja dolo je opet do pogoranja odnosa izmeu Italije i Jugoslavije.
Italijanski poslanik u B e o g r a d u 12. maja 1940. podrieo je izvetaj italijanskog
vojnog ataea, u kojem je izneo da su u Jugoslav iji p r e d u z e t e vojne m e r e zbog
uznemirujueg stanja i sve v eih protiv italijanskih oseanja u masama, naroito usled zaotravanja o d n o s a izmeu Rima i L o n d o n a zbog k o n c e n t r a c i j e
anglo-francuske flote u Sredozemlju, s p o r a z u m a sa Rusijom, kao i nepoznavanja italijanskog stava, na koji ukazuje francusko-engleska p r o p a g a n d a .
Opasnost od Italije i m r n j a p r e m a Italiji su postavljeni u prvi plan, m a d a se
slubeni krugovi mnogo t r u d e da ih ublae. Neki kau d a j e mrnja p r e m a Italiji prevazila mrnju p r e m a Nemakoj, iako je n e m a k a agresija na Zapadu
izazvala d u b o k utisak. Nema s u m n j e da Jugoslavija ispoljava b u d n o s t do najvee m e r e . ' 8 9
Jugoslovenski pomonik ministra inostranih poslova Smiljant je. u razgovoru sa italijanskim poslanikom u Beogradu 15. maja 1940. prvi put otvoreno
stavio do znanja italijanskom poslaniku da je Italija saveznica Setnake i da se
u Nemako/ vrlo uporno ponavlja kako e Italija u najskorije vreme upasti u Jugoslaviju. d a j e u najnovijim d e m o n s t r a c i j a m a protiv Francuske i V. Britanije
u Rimu bilo i pov ika u pogledu Dalmacije i da su iredentistike d e m o n s t r a c i j e
izbile i u Zadru. Italijanski poslanik je odgovorio da mu nisu poznate te nernake izjave, da se takve glasine rasturaju iz saveznikih izvora, a da je bilo
i protiv-italijanskih d e m o n s t r a c i j a u Sloveniji i D u b r o v n i k u . ' 9 0

Jl'GOSLOVENSKO-NEMAt'KJ I JI GOSLOVENSKO BRITANSKI ODNOSI

Nemaki poslanik Heren je u svom izvetaju Ministarstvu inostranih poslova

Rajha 13. aprila 1940. godine naroito istakao simpatije kneza Pavla p r e m a
N e m a k o j i njegovo najvee divljenje p r e m a nedavnim n e m a k i m smelim i
brzim vojnim o p e r a c i j a m a (u n a p a d u na Norveku - V.T.). On misli da postoji preka p o t r e b a za prijateljskim o d n o s i m a izmeu Jugoslavije i Nernake
i zbog jugoslovenske geografske blizine p r e m a s a m o j N e m a k o j , jer Jugosloveni i Nemci m o r a j u iveti kao susedi bez. obzira kako god se Evropa menjala. Rekao je da ga nita ne moe odvratiti od njegove ljubavi p r e m a nemakoj kulturi, n e m a k o j zemlji i n e m a k o m n a r o d u . Njegovo p o v e r e n j e u Nemaku stalno je jaalo, to nije skrivao ni od Francuske ni od V. Britanije i

da im je esto govorio d a j e Nemaka, za razliku od njih, uvek bila prijateljski

raspoloena i k o r e k t n a p r e m a Jugoslaviji, ali da n e m a p o v e r e n j a u s a d a n j e
n e m a k e prijatelje - Italiju i Rusiju, m a d a se n a d a da e ovo n e p o v e r e n j e biti
neosnov ano. Na kraju je r e k a o da je uvek gajio arku elju za o s t v a r e n j e m nemako-engleskog r a z u m e v a n j a . ' 9 1
V izjavi Klodijusu (Clodius Carl)
zameniku naelnika odeljenja nemakog
Ministarstva inostranih poslova od 3. maja 1940, povodom britanskog ekonomskog rata, knez Pavle je rekao da e Jugoslavija i na ekonomskom planu sauvati
svoju neutralnost i da e i on i jugoslovensko vlada dati neograniene garantije
da trgovina sa Nemakom nee bili ometana. Klodi jus je obavestio svoju vladu
da su simpatije n a r o d a u Jugoslaviji v e o m a p o d e l j e n e i da se stav Italije prati
sa sve veim n e p o v e r e n j e m poslednjih nekoliko nedelja. Jugoslavija je pod jaim pritiskom nego Maarska, pritiskom koji se ogleda u n a v o d n o j o p a s n o s t i
od Italije. I Cincar-Markovi je r e k a o Klodijusu d a j e n e m a k o trite od odluujueg znaaja za Jugoslaviju i u b u d u n o s t i , a jugoslovenski m i n i s t a r privrede Andres - da e uvek braniti i tititi n e m a k e e k o n o m s k e interese. S druge strane, Italija je jo od jeseni 1939. godine sa velikim interesovanjem pratila razvoj e k o n o m s k i h o d n o s a Jugoslavije sa N e m a k o m i d r u g i m zemljama,
u tenji da ostvari svoj to vei uticaj u Jugoslaviji na raun d r u g i h . ' 9 2
1 nemaki poslanik u Beogradu je 20. maja 1940. obavestio svog ministra
inostranih poslova da itavo stanovnitvo Jugoslavije sa zaprepaenom neizvesnou prati pobedonosne operacije nemakih armija na Zapadu koje znaajno pojaavaju poloaj Italije, iji se ulazak u rat svakodnevno oekuje. Postoji
gotovo panian strah od iznenadnih italijanskih operacija u pravcu Dalmacije
i june Srbije (Makedonije - V. T.) koje bi, navodno, dovele do intervencije Nemake sa severa. Smatra se- usledpropagande - da su Italija i Nemaka budui
neprijatelji i da je glavno da se sprei formiranje pete kolone ovih sila u zemlji.
Zato su otre m e r e bezbednosti dobile a n t i n e m a k i k a r a k t e r . Jugoslovenska
vlada nije o s l o b o e n a n e p o v e r e n j a p r e m a Italiji, a ne s m a t r a d a j e i s u k o b sa
N e m a k o m sasvim nemogu, pa je - uviajui o p a s n o s t koja bi mogla da proizie iz d o s a d a n e o d l u n o g stava p r e m a h u k a k o j a n t i - n e m a k o j p r o p a g a n d i
- odluila da p r e d u z m e otru akciju protiv p o d s t r e k a a nemira. Ona nee
moi spreiti incidente, ali n e m a bojazni za f o l k s d o j e r e i p r i p a d n i k e Rajha
koji ive u Jugoslaviji sem u sluaju r a t a . ' 9 3 S d r u g e s t r a n e C e m b e r l e n je, pov o d o m k o n f e r e n c i j e izmeu lorda Halifaksa i britanskih poslanika u Jugoist o n o j Evropi, u Donjem d o m u 18. aprila, uglavnom, izjavio d a j e cilj ovih konsultovanja bio, u skladu sa u t v r e n o m politikom b r i t a n s k e vlade, o u v a n j e
mira i bezbednosti na Balkanu i u p o d u n a v s k i m z e m l j a m a i da ni j e d n a od
ovih drava n e m a nikakvog razloga da se plai da ce Saveznici ugroziti njihovu nezavisnost ili njihov integritet.' 9 4 U razgovoru jugoslovenskog poslanika
u L o n d o n u od 25. aprila 1940. sa z a m e n i k o m b r i t a n s k o g ministra inostranih
poslova Riardom B a t l e r o m (Butler Richard Austin), Batler se raspitivao u
k o m o b i m u je izvreno u k l a n j a n j e nepoeljnih turista, ta je bilo sa Stojadinoviem i o ostaloj situaciji u Jugoslaviji, a sam je r e k a o da se u Italiji neto
kuva to nije d o b r o n a m e r n o . U V. Britaniji ima se utisak da N e m a k a vri
pritisak da Italiju uvue na svoju stranu u rat i da se za sad Musolini nee odazvati, s a m o e ukazivati N e m a k o j d i p l o m a t s k u p o m o svojim p r e t e i m stavom p r e m a Saveznicima. Moe se oekivati da e Italija svoj n e o d r e e n i pretei stav odrati due v r e m e n a . Prelazei na privatan razgovor, na p i t a n j e kakav bi stav zauzela V. Britanija ako bi Italija napala Jugoslaviju, Batler je od-

govorio da bi V. Britanija bila uz Jugoslaviju a k o bi se o r u j e m o d u p r l a , te to

postane opti rat na Balkanu, a a k o bi se radilo o n e k o j lokalnoj akciji (zauzimanje jednog ili dva ostrva), a Jugoslavija ne bi reagovala i ako to ne bi izazvalo opti rat na Balkanu, V. Britanija bi imala da proceni kako e postupiti. Poto V. Britanija nije preuzela garantije p r e m a Jugoslaviji, ona nije obavezna da intervenie u svakom sluaju napada, ali da postoje opte-politiki
i opte-moralni razlozi o kojima V. Britanija vodi rauna. n se slae sa dranjem Jugoslavije koje ne izaziva ni N e m a k u ni Italiju, jer V. Britanija eli
da se rat ne p r e n e s e na Balkan. Na kraju je r e k a o da V. Britanija nee davati
nikakve koncesije Italiji na raun Jugoslavi je i n j e n e teritorije, da je b r i t a n s k a
vlada to jasno saoptila Jugoslaviji i da e se drati tog obeanja, ponovo napominjui da se ovaj privatan razgovor m o r a odeliti od onog slubenog. 1 9 5

JL GOSLO VENSKO-SOVJETSKI PREGOVORI

ISPOSTAVLJANJE DIPLOMATSKIH ODNOSA

Ukoliko su uspesi Nemake na Z a p a d n o m f r o n t u bili vei, utoliko su Musolinijevi i anovi apetiti p r e m a Jugoslaviji sve vie rasli. Naime, jugoslovenska
vlada je p r e k o svojih veza u Vatikanu i obavetajnih izvora doznala da postoji
m o g u n o s t da Paveli digne ustanak u Hrvatskoj i da se vre vojne p r i p r e m e
u p e r e n e protiv Jugoslavije. Zato je situacija Jugoslav ije u to vreme, i p o r e d v elikih simpatija koje je Klodijusu knez Pavle 3. maja izrazio p r e m a N e m a k o j
i uverenja u n j e n o prijateljstvo, bila je v e o m a teka, pa se postav ljalo pitanje
na koji nain da se o n e m o g u i Musolinijev san o k o m a d a n j u Jugoslavije. Postojao je s a m o jedan nain osim rata, a to je neki diplomatski potez. Bilo je
tada iskljueno da se Jugoslavija osigura p o m o u N e m a k e nekim politikim
i vojnim udruivanjem sa nacistima, j e r to nisu doputali tradicija i javno
m n j e n j e u zemlji. S d r u g e strane, Francuska i V. Britanija nisu bile u stanju
da se saglase o ma kakvoj zajednikoj operaciji na Balkanu sve dotle dok V.
Britanija s m a t r a n e p o v r e d i v o m italijansku neutralnost. Dranje T u r s k e nije
bilo sasvim jasno, j e r ona, zbog ograda koje su. na zahtev Grke, u n e t e u Balkanski s p o r a z u m , nije mogla da uestvuje u e v e n t u a l n o m italijansko-jugoslovenskom ratu. Prema tome, Jugoslavija se u to vreme nije mogla pouzdano ni
na koga osloniti. Postojala je jo jedna velika sila na kontinentu Evrope - Sovjetski Savez - dovoljno jaka da zaustavi Nemaku i Italiju. Ali zakljuiti ak i najobiniji ugovor sa njim znailo bi preokret jedne politike koja se nije menjala punih 23 godine.
Oseajui sve jai politiki i e k o n o m s k i pritisak sila Osovine spolja, a sve
vee nezadovoljstvo u zemlji svih progresivnih snaga, svrstanih u jedan snaan revolucionarni pokret na elu sa KPJ. koja je stalno traila da se uspostave diplomatski odnosi sa Sovjetskim Savezom i pakt o u z a j a m n o j pomoi,
jugoslovenska vlada je bila p r i m o r a n a da poputa N e m a k o j i Italiji, ali i da
se n e m i l o s r d n o o b r a u n a v a sa k o m u n i s t i m a , slanjem na robiju i koncentracione logore, pa i u m o r s t v i m a , jer je boljevizam s m a t r a l a svojim neprijateljem b r o j 1, a naroito knez. Pavle. Pa ipak, jo posle 1935. godine Jugoslavija
je videla da e najzad morati da prizna Sovjetski Savez, ali pod izvesnim uslovima i, po savetu kneza Pavla jugoslovenskoj vladi, da se to odugovlai to due.
On je napisao: Priznati Sovjetski Savez s a m o a k o je a p s o l u t n o p o t r e b n o i
samo kad prilike u zemlji p o s t a n u m i r n e i n o r m a l n e . Imati na u m u da e se

o k o b u d u e g sovjetskog poslanika okupljati svi nezadovoljni elementi, ukljuujui tu ak i opoziciju. On e v e r o v a t n o privui i ire mase n a r o d a svojim
pravoslavljem i s l o v e n s t v o m . . , 1 9 6
Imajui u vidu kako je ruski a m b a s a d o r Hartvig (Hartvig N. H. d e ) p r e prvog svetskog rata koristio Srbiju za jaanje interesa Rusije, knez Pav le je predlagao da se postupi slino njemu, pa je rekao:
.. . Mi t r e b a da u p o t r e b i m o Rusiju, ak iednu n a c i o n a l i s t i k u Rusiju, za n a e ciljeve.
Ali, mi joj se ne s m e m o nikad p r e d a t i , ba zato to s m o s R u s i m a srodnici, to je m n o g o opasnije po nas. Po svaku c e n u spreiti Rusiju da d o e na Balkan, tj. u C a r i g r a d . On je r e k a o Her e n u k a k o se plai jaanja s o v j e t s k o g ulicaja u j u g o i s t o n o i Evropi koji u Jugoslaviji m o e
delovati kao k r i n k a p a n s l a v i z m a . ' 9 7

Pa ipak jugoslovenska vlada je u m a r t u 1940. poela da postav lja o s n o v e

razgov ora sa Sovjetskim Savezom. Naime, Cincar-Markovi je d a o instrukcije
jugoslovenskom poslaniku u Ankari S u m e n k o v i u da predloi sovjetskom
poslaniku Terentijevu (TepeHTeB A.veKcen) da dve zemlje u s p o s t a v e e k o n o m ske o d n o s e i da upozna sovjetskog poslanika sa italijanskim ekspanzionistikim t e n d e n c i j a m a koje Sovjetski Savez ne t r e b a da tolerie. Moskv a je formalno odgovorila da se protivi italijanskim a s p i r a c i j a m a na B a l k a n u i e n e r g i n o
je istupila za o d r a v a n j e status quo-a. Sovjetski Savez je s p r e m a n da p o n e priv r e d n e p r e g o v o r e sa J u g o s l a v i j o m . ' 9 8
Poto su o b e vlade 15. aprila imenovale svoje delegacije, jugoslovenska
trgov inska delegacija, na elu sa dr M. Djoreviem, o t p u t o v a l a je 21. aprila
u Moskvu, a tri nedelje kasnije, 11. maja, delegacije su potpisale Ugovor o trgovini i plovidbi, Protokol o m e t o d a m a plaanja r o b e i S p o r a z u m o ustanovljenju trgovinskih predstavnitava u Beogradu i Moskvi. Sovjetski Savez je
bio naroito zainteresovan za metale, p r v e n s t v e n o bakar, a Jugoslavija za
benzin i ulje. Narodni k o m e s a r za spoljne poslove Molotov nikad nije otvor e n o r e k a o Djorcviu da e se njegova vlada suprotstaviti italijanskom i nem a k o m n a p r e d o v a n j u u Dunavski basen. No, on nije iskljuivao mogunost. To je jugoslovenska delegacija p r o t u m a i l a da bi se Sovjetski Savez,
vie je verovatno nego to nije. o t v o r e n o usprotivio osovinskim u p a d i m a na
Balkan, to je bio d o b a r znak za Jugoslaviju. Tako je Jugoslavija uinila prvi
korak za pribliavanje Sovjetskom Savezu.' 9 9
Italijanski poslanik u Beogradu je jo 17. aprila izvestio ana da mu je Cincar-Markovi saoptio d a j e jugoslovenska vlada m o r a l a razmotriti situaciju
koja postaje sve kritinija u pogledu s n a b d e v a n j a Jugoslavije gvoem, petrolejom i p a m u k o m - i doneti odgovarajue odluke. Postoje s a m o dve drave
od kojih Jugoslavija moe to dobiti, a to su SAD i S S S R . . . S obzirom da su
preliminarni razgovori dali pozitivne rezultate, jugoslovenska delegacija, na
elu sa bivim ministrom finansija Djoreviem, o t p u t o v a e ovih d a n a u
Moskvu. Cincar-Markovi je isto saoptio i n e m a k o m p o s l a n i k u u Beogradu. 2 0 0
Italijanski poslanik je posle tri d a n a obavestio ana o suzdrljivom reagovanju jugoslovenske t a m p e i o b u r n o m i d u b o k o m reagovanju masa i u
krugovima i podvojenim politikim s t r a n k a m a , kao i m e u i n o s t r a n i m posmatraima. Sve leviarske s t r a n k e izraavaju zadovoljstvo, a postoji i neproverena informacija d a j e Maek zahtevao o t p o i n j a n j e ovih pregovora. Poslanik ne vidi razlog zbog ega bi uspostavljanje trgovinskih i d i p l o m a t s k i h odnosa Jugoslavije sa SSSR-om predstavljalo politiki gest protiv Italije. 2 0 '

Italijanski poslanik u B e o g r a d u je 10. m a j a 1940. obavestio Cana d a j e Molotov 8. m a j a primio b r o j n u jugoslovensku p r i v r e d n u delegaciju i da su razgovori trajali oko 3 sala. U d i p l o m a t s k i m krugovima svi se slau da su pregovori preli iz p r e l i m i n a r n o g s t a d i j u m a sa e k o n o m s k o m p o z a d i n o m na sutinsko pitanje, tj. na politike pregovore. Na vesti francuskih i britanskih listova da sovjetska spoljna politika kree p u t e m panslavizma i vesti >Dejli ekspresa da SSSR nagovara R u m u n i j u da prui p o m o Jugoslaviji a k o je nap a d n e Italija. Agencija TASS je ovlaeno izjavila da su te vesti n e t a n e i
s m e n e . . Ovo bi trebalo da prekine sve pekulacije poslednjih d a n a u vezi
sa razvojem sovjetske politike u o d n o s u na Bugarsku, Slovaku i sada Jugoslaviju - k o n s t a t o v a o je italijanski poslanik i d o d a o d a j e lano da postoji poseban i n t e r e s ove zemlje (SSSR-a - V. T.) za sve slovenske zemlje na Balkanu.
On se sad konkretizuje u isto e k o n o m s k o j saradnji, dok ispoljava prezir prema Rumuniji i n e i n t e r e s o v a n j e za Maarsku koje na B a l k a n s k o m poluostrvu
ne mogu predstavljati o s l o n e take za dalji razvitak. Sovjet ka politika na
Balkanu od d a n a s se vie nece nazivati .panslavistikom'. ali e sutra moi da
se naziva .pansovjetskom'. Sadrina ostaje u sutini ista. 2 0 2 Isti poslanik je
13. maja obavestio Cana da su sovjetski listovi p r e t h o d n o g d a n a objavili sadrinu potpisanih s p o r a z u m a izmeu Sovjetskog Saveza i Jugoslavije i d a j e
trgovinska misija jugoslovenske delegacije, p r e m a miljenju d i p l o m a t s k i h
krugova, predstavljala s a m o plat kojim se prikriva ponov no uspostavljanje
normalnih d i p l o m a t s k i h o d n o s a sa sovjetskom vladom. 2 0 3
Sovjetsko-jugoslovenski privredni sporazum,
prema
izvetaju
italijanskog
poslanika u Sofiji od 24. maja. u Bugarskoj vide kao pokuaj Jugoslavije da u
sadanjem trenutku nade izvesnu zatitu od eventualnih nemakih i italijanskih
akcija. U L o n d o n u i Parizu u njemu mogu ak da vide izvesno razmimoilaenje izmeu Berlina, Rima i Moskve. U B u g a r s k o j se ne gleda m n o g o blagonaklono na zbliavanje Jugoslavije i SSSR-a, j e r Bugarska, koja je prva sa Moskvom uspostavila d i p l o m a t s k e odnose, ne bi elela da joj brojem stanovnitva
jaa i teritorijalno vea Jugoslavija o d u z m e to njeno prvenstvo. 2 0 4
Pregovori za formalno priznanje i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa
SSSR poeli su krajem maja. Kada je umenkovic dooio uputstva iz Beograda da
kod Terentijeva (Tepemeis A.\eKCt-ft) ispita teren o mogunosti uspostavljanja
diplomatskih odnosa. Teren tijev mu je. u svoje ime, odgov orio da s m a t r a da
bi njegova vlada povoljno reagovala na predlog Beograda, pa poto mu je Sum e n k o v i r e k a o d a j e predlog slubenog karaktera Moskva je 10. juna pristala
na pregovore o slubenom priznanju. (To je bilo istog d a n a kada je Italija oblavila rat F r a n c u s k o j - V. T.). Posle rasprava o manje vanim pitanjima, Terentijev i Sumenkovi su 24. juna (dva dana posle poraza Francuske - V. T.) u Ankari
potpisali Sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa izmeu Sovjetskog
Saveza i Kraljevine Jugoslavije, otvarajui time nove puteve jugoslovenskoj diplomatiji i njenom traenju mira na Balkanu.
Da bi bolje uticala na u n u t r a n j u politiku, jugoslovenska vlada je za poslanika u Moskvi o d r e d i l a dr Milana Gavrilovia, vou Srpske zemljoradnike stranke i jednog od voa Udruene opozicije. Dunost mu je bila da predoi sovjetskim vodama opasnost koja preli Jugoslaviji i Balkanu, i da dobije
n a o r u a n j e i p o m o Crvene a r m i j e u sluaju n a p a d a Osovine na Jugoslaviju.
Ali Gavrilovi u to n e p o v o l j n o v r e m e nije uspeo da izvri taj zadatak.
Ni Nemci, ni Italijani nisu strpljivo i sa r a z u m e v a n j e m gledali na priznanje Sov jetskog Saveza od s t r a n e jugoslovenske vlade i na postavljanje Gavri-

lovica za poslanika, icr su bili u b e e n i da on ima zadatak da zakljui \ ojni savez. tim pre to je u poslanstvo u Moskvu i s t o v r e m e n o u p u e n i vojni atae
pukovnik arko Popovi. Heren je o t v o r e n o r e k a o Gavriloviu da je protiv
njegovog postavljanja, jer je Irankofil. anglofil. liberal i d e m o k r a t , pa e kvariti n e m a k o - r u s k e odnose. Gavrilovic je priznao da je liberal i d e m o k r a t , a
da je frankofil zato to je Srbin i to su ga tom saveznitvu nauile lekcije iz
prvog svetskog rata i da ide u Rusiju s a m o zato da zastupa interese Jugoslav i je
u okviru postojeih sporazuma. 2 0 5

ZAHLADKSJK ODNOSA ITA I Uf. I M MAKI PR P M A 11 GOSLAVUI

Od 10. do 31. m a j a 1939 godine razv ijale su se p o b e d o n o s n e o p e r a c i j e nernake vojske kroz Belgiju. Holandiju i Francusku, u kojima su poraene saveznike snage (tzv. S e v e r n a saveznika vojska), izuzev dela britanskih snaga koje
su na m o s t o b r a n u kod Dcnkerka pruale o t p o r i uspele da se p r e b a c e na Britanska ostrva. ostavljajui itav ratni materijal uz teke ljudske gubitke. Nemci su zatim preorijentisali snage i do 5. juna pripremili d r u g u - zavrnu lazu
svoje olanzive u F r a n c u s k o j i u nezadrivom naletu i pored snanog o t p o r a
f r a n c u s k i h a r m i j a - vec 15. juna uli u Panz i 22 juna prinudili F r a n c u s k u na
kapitulaciju Ova munjevita olanziva imala je veliki odjek u itavom svetu i
ispoliila uticaj na politike o d n o s e u Evropi, pa i sire Pte svega, Italija, jo
nezaracena strana, b u d n o je pratila tok n e m a k i h operacija i u k o l i k o su se
uspeni je razvijale, utoliko se vis, priklanjala Nemakoj. pa je 10 juna 1940.
objavila rat Francuskoj, kada je ova vec bila u agoniji. Ona je u toku m a j a postala agresivnija i p r e m a Jugoslaviji.
hali/unski poslanik u Beogradu je 27 maja izvestio C ana o veoma iscrpnom razgovoru sa Cincar-Markovicem koji mu je pre n e k o l i k o d a n a istakao
apsolutnu neutralnost kjju treba braniti od svakog, a sada >a najugladenijim frazama p o m e n u o italijansku politiku priiateljske p o d r k e za odravanje mira na Balkanu, dodajui da se u mnogim pozitivnim sluajevima duguje Italiji to je mir sauvan i uveravajuci da je jugoslovenska vlada r a u n a l a
i r a u n a na prijateljstvo i s a r a d n j u italijanske vlade vise nego ikad. kao i to
da je sline -izjave u m i r e n j a d o b i o i od Nernake On je dalje u vera \ ao da
vojne m e r e koje Jugoslav ija p r e d u / i m a nemaju nikakav znaaj sem p o k r e t a
u cilju izvoenja obuke i da se <j s e p t e m b r a prole g o d i n e p o n o v o prelo
na stanje predostronosti sa o k o 350.000 ljudi, iako italijanski vojni izaslanik
s m a t r a da je stvarno stanje dostiglo 750-800 hiljada pod orujem, ne uzimajui u obzir radove na granicama, razne dislokacije i sve p r e u z e t e m e r e sa
k a r a k t e r o m k r a j n j e hitnosti. Aludirajui tla jc Jugoslav ija o k r u e n a z e m l j a m a
koje mobiliu, da to zlo deluje zarazno, izrazio je zabrinutost jugoslovenske
vlade u vezi sa izvetajem da je Maarska mobilisala jo dva k o r p u s a . Zatim
je istakao da ve mesec dana situacija >a Italijom ulazi - uz n a i z m e n i n e prometu- u ozbiljnu, a po miljenju jugoslovenske vlade a l a r m a n t n u lazu Supr o t n o tome, po rnisljeniu italijanskog poslanika, italijanska vlada, za razliku
od jugoslov enske, na svaki gest sistematskog nepri jateljskog dranja Jugoslav ije upozorava mirno, o t v o r e n o i odluno. Na kraju italijanski poslanik je zakljuio da se p r e k o mesec dana ozbiljne krize sa Italijom, p o k a z a l o da raznorodan sastav jugoslovenske drave moe odvesti u pravcu jednog, uopte uzevi rasprostranjenog oseanja
iako u raznom obliku i intenzitetu - li ose-

canja mrnje, straha i o d v r a t n o s t i p r e m a Italiji. 2 0 6 S a m o jedan d a n p r e slanja

ovog izvetaja, tj. 26. maja, ano je poslao svom a m b a s a d o r u u Berlinu uputstvo da u n e m a k i m politikim i vojnim krugovima uvrsti uverenje o Jugoslaviji kao potencijalnom neprijatelju Osovine. U tom uputstvu on dalje kae:
>Dvolino d r a n j e Jugoslavije je d o b r o poznato t a m o n j i m krugovima. Ako je
nuda o b a v e z u j e da ispol java simpatije p r e m a silama Osovine, njena oseanja
su, u stvari, orijentisana u sasvim d r u g o m pravcu i esto se kao takva i manifestuju, m a d a jo o p r e z n o i k o n t r o l i s a n o . . Da je Jugoslavija potencijalni
neprijatelj Osovine nee ti biti teko da iznese dokaze i primere. Od opte
poznatog i vidnog anglofilstva kneza n a m e s n i k a i dvorskih krugova do uestalih Irankofilskih manifestacija raznih krugova, stvarno raspoloenje Jugoslavije sve jasnije dolazi do izraaja u svetlu vrtoglavih d o g a a j a u Ev ropi. Sve
ovo treba na pogodan nain istaci i kod Nemaca uvrstiti u v e r e n j e o dubokom i k o r e n i t o m neprijateljstvu Jugoslavije p r e m a N e m a k o j i Italiji.. .><207
U svojim Memoarima.I/, eril je. razmatrajui o d n o s e izmeu V. Britanije i Italije, zabeleio: Prema jednom ranijem italijanskom planu. . . t r e b a l o
je da se italijanska dejstva u Evropi ogranie na p r e d u z i m a n j e n a p a d a protiv
Jugoslavije, i m e bi se uvrstila vlast Italije u istonoj Evropi i ojaao njen
e k o n o m s k i poloaj. Za tu ideju bio je neko v r e m e pridobijen i sam Musolini.
Gracijani belei da mu je k r a j e m aprila Due rekao: Moramo bacili na kolena
Jugoslaviju; nama su potrebne sirovine, a njih moramo nai u njenim rudniciina. Sledslveno lome moja strategijska direktiva glasi - dejanziva na Zapadu
IFrancuska), a ofanziva na Istoku (Jugoslavija).Pripremile studiju o lom problemu.208
Jugoslovenski poslanik u Rimu je, prema izvetaju nemakog ambasadora
u Rimu Makenzena od 29. maja, ponovo izrazio anu veliku zabrinutost zbog
glasina o italijanskim neprijateljskim planovima prema Jugoslaviji i d a j e Cano
odgovorio da bi Italija, a k o bi ula u rat protiv Francuske, ula na glavna, a
ne na s p o r e d n a vrata. 2 0 9
Interesujuci se za o d n o s e izmeu Jugoslav ije i Bugarske, italijanski poslanik u Sofiji je 29. maja 1940 - u v r e m e kada se zavravala prva p o b e d o n o s n a
faza n e m a k i h operacija u F r a n c u s k o j - obavestio ana da mu je bugarski ministar inostranih poslova Popov (IlonoB HBaH B.\a.\HMnp) rekao d a e Bugarska sasvim ostati po strani u pogledu p r e d s t o j e e g sastanka Privrednog saveta Balkanskog pakta 1. juna u Beogradu, da je s k r e n u o panju jugoslovenskom i oslaniku u Sofiji Milanov icu na pojaavanje jugoslovenskih jedinica i
utvr 1 anje na granici p r e m a Bugarskoj, da je Beograd, u vreme koje se podudara sa zategnutou prema Italiji, usmerio pogled u pravcu Moskve i da
n e m a p o t v r d e za glasine da se Jugoslav ija, navodno, trudila da trai garantiju
SSSR-a za svoje granice. 2 1 0
Na pitanje p o m o n i k a jugoslovenskog ministra inostranih poslova SmiIjanica, p r e m a izvetaju italijanskog poslanika u B e o g r a d u anu od 9. juna
1940. - ta bi Bugarska radila a k o bi Jugoslavija bila n a p a d n u t a ? - novi bugarski poslanik u Beogradu Stoilov (CTOHAOB CTOHA U ) je odgovorio da postoji
praktian i skoranji primer: dranje R u m u n i j e p o v o d o m invazije Poljske i istakao da, dok je R u m u n i j a bila saveznica Poljske, dotle nisu postojale nikakve
obaveze izmeu Jugoslavije i Bugarske. Prema tome, postoji n e p o s r e d a n razlog za jo strou n e u t r a l n o s t Bugarske. Italijanski poslanik s m a t r a da se SmiIjanievo pitanje nije odnosilo, niti se moglo odnositi, na sluaj aktivnog ulaska Jugoslavi je u sukob, pa je zakljuio da se spoljna politika Jugoslavije, kao

274

vI.LIMIR Ii'w/lc

SLOM KRALJEVIM IK,OSI

HE

to je- po/.nato. u ovom m o m e n t u zasniva na koncepciji najstroe i najpoeljnije n e u t r a l n o s t i . 2 ' 1

Poto je Italija 10. juna objavila rat Francuskoj, zaotrili su se i odnosi izmeu Nernake i Jugoslavije. Naime, n e m a k o Ministarstvo inostranih poslova je 15. juna dalo instrukcije svom poslaniku u Beogradu da jugoslovenskoj
\ ladi na pogodan nain u s m e n o ukae da Jugoslav ija mora zav isiti od prodaje svih svojih proizvoda Italiji i Nemakoj i da veliko p o v e a n j e izvoza u
Francusku ne moe biti o b n o v l j e n o u budunosti, n a r o i t o b a k a r na koji Nemaka u b u d u e rauna. Jugoslovenskoj vladi svakako t r e b a objasniti sadanju p o t p u n u e k o n o m s k u zavisnost Jugoslavije od sila Osovine. 2 ' 2 Kao to se
vidi. ovakav stav vie lii na ultimatum ih nareenje nego na normalne diplomatske odnose izmeu zemalja. Oigledno je da su se N e m a k a i Italija u to vreme toliko osilile da mogu traiti velike ustupke, kada se Jugoslav ija nala ukIjetena izmeu njih i kada je bila u tekoj situaciji.
Prirodno je da se Sov jetski Savez, u vreme kad su Nemci nezadriv o nastupali kroz Francusku, p r e d v i a j u i njen poraz, interesovao kakve e biti dalje n a m e r e Nernake i Italije, naroito p r e m a Balkanu. Zato je Molotov poetkom juna p o n o v o postavio pitanje u vezi sa izjavom n e m a k o g a m b a s a d o r a
u Rimu Makenzena. pa je R i b e n t r o p tek 16. juna (poto su nernake t r u p e ve
p r e t h o d n o g d a n a bile ule u Pariz, tj. 15. juna V. T.) d a o instrukcije svom amb a s a d o r u u Moskvi da u s m e n o obavesti Molotova:
ll da je Makenzen izjavio sovjetskom otpravniku poslova da se Nemaka i
Italija slau da se na Balkanu ouva mir i da hi se balkansko pitanje moglo mnogo lake resiti posle rata, bez upotrebe sile, jer je to u interesu Nernake i Italije:
2) da je vlada Rajha zadovoljna to se rat nije proirio na Balkan, gde je Nemaka u principu zamteresovana samo ekonomski, a ne teritorijalno i da je stav
Nernake u tom pitanju neopozivo i konano odreen Paktom o nenapadanju od
23. avgusta 1939; i
3) da je Musolini jasno izrazio stav Italije u svom govoru 10. juna (kad je
Italija objavila rat F r a n c u s k o j - V. T.) da Italija nema nameru da Balkan uvue
u rat.2X3
Nema s u m n j e da je Nemaka, tako reci sve do n a p a d a na Jugoslaviju
1941. teila da se ouva mir na Balkanu, da bi mogla sprovesti u delo svoj primarni plan - u n i t e n j e Sov jetskog Saveza Svaki ratni zaplet na B a l k a n u mogao je izazvati p r e v r e m e n u reakciju Sovjetskog Saveza i p o r e m e t i t i nernake
planove. N e m a k a je bila zadovoljna da vri e k o n o m s k u i politiku penetraciju u zemlje jugoistone Evrope, na to su podozrivo gledali i Sovjetski Savez,
i Italija. Ni Sovjetski Savez nije eleo proirenje rata na Balkanu, a Italija se
ustruavala da ga proiri iz bojazni od intervencije Sovjetskog Saveza, a i pod
pritiskom Nernake. Ali. usled vojnog i politikog jaanja Nernake i Italije,
poveavale su se pretenzije Bugarske i Maarske, naroito p r e m a Rumuniji,
a d o n e k l e i p r e m a Jugoslav iji. To je dovodilo do kriza u o d n o s i m a izmeu zemalja jugoistone Evrope (koje su reavane u prvom redu intervencijama Nernake) i do apetita Italije p r e m a G r k o j i Jugoslaviji. N e m a k a je n a r o i t o
stalno insistirala da Maarska odrava prijateljske o d n o s e sa Jugoslavijom,
dok je Italija teila da p o m o u Maarske vri pritisak, pa i zajedniku vojnu
intervenciju protiv Jugoslavije, o e m u ce kasnije biti rei.
Jos u januaru 1940, na sastanku Cano-Caki u Veneciji. Caki je traio da
Italija ne n a p a d a Jugoslaviju, a Cano - da Maarska ne n a p a d a R u m u n i j u , bojei se od intervencije Sovjetskog Sav eza. S a m o ako bi Rusi napali Besarabiju

ili ako bi dolo do k o m u n i s t i k o g ustanka. Italija bi intervenisala i traila prolaz t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije. 2 ' 4
e) OD PORAZA F R A N C U S K E JI. NA 1940. DO I TALIJANSKOG
NAPADA NA GRCKU 28 O K T O B R A 1940.

Dok su se od sloma Poljske u jesen 1939. do prolea 1940. godine na Zapadnom f r o n t u vrila s a m o strategijska o b o s t r a n a izvianja i beznaajna arkanja na granicama, dotle je Nemaka p r i p r e m a l a svoju munjevitu ofanzivu
protiv Danske i Norveke, a 10. maja 1940. p r e k o Belgije, Holandije i Luksemburga o t p o e l a ofanzivu protiv Francuske, da bi za r e k o r d n o v r e m e - do 23.
m a j a - n e m a k e snage izbile na L a m a n i 22. juna prinudile F r a n c u s k u na kapitulaciju. tim pre to je p r e toga, jo 4. juna, p r e s t a o i o t p o r britanskih snaga
kod D e n k e r k a . koje su delom, bez ratnog materijala, uspele da se izv uku na
Britanska ostrva. To je bio katastrofalan dogaaj po Zapadne saveznike u drugom svetskom ratu. koji je imao neizmerne posledice na Vojno-strategijsku situaciju u svetu, posebno u Evropi i na Balkanu, a time i u Jugoslaviji. Poraz Francuske. tako brz ' neoekivan, duboko i bolno je odjeknuo kod svih njenih prijatelja u svetu, a naroito u Jugoslaviji. Najvei broj jugoslavenskih oficira, naroito mlaih, i prelean deo naroda gajio je iluzije o njenoj snazi i verovao u njenu
konanu pobedu. Sada se jasno uvidelo da su to bile s a m o puste elje koje su
n e m i n o v n o uticale i na pad morala. Ipak je karakteristino da je i u takvoj naizgled bezizlaznoj - situaciji, kada je najvei deo Evrope bio pod nemakom
izmom, kuda se svakog asa oekivao nemaki desant na Britanska ostrva i
kuda je jus bio na snazi Puki o nenapadanju izmeu Nemake i SSSR-a Izakljuen 23. avgusta 19391. postojala u narodu neka skrivena nada da jo sve nije izgubljeno i da iz svake situacije ima izlaza. Kasniji doguuji su to potvrdili.
S a m o se manji b r o j ljudi - veinom petokolonaa, revanista i okorelih faista. ij. izrazitih neprijatelja J u g o s l a v i j e - r a d o v a o ovom t r i u m f a l n o m p o h o d u
Nemake po Evropi, o e k u j u i da e i oni iz toga izvuci n e k e koristi.
ini se du je uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Sovjetskim Savezom u
tom trenutku bio maksimum koji se mogao postii, jer Sovjetski Savez, bez obzira
na svoje interesovanje za Bulkun. ne bi bio spreman da sa Jugoslavijom zakljui
i pakt o uzajamnoj pomoi, da ne bi doao u sukob sa Nemakom. Ovo tim pre
to su Nemaka i Italija i samo uspostavljanje diplomatskih odnosa primile sa
tihim negodovanjem. M e u t i m . Sov jetski Savez je istog meseca, radi svoje bezbednosti, u junu, pripojio tri baltike zemlje na severu i Bcsarabiju i d e o Bukovine na jugu i izjavio: da ni j e d n a sila n e m a prava na iskljuivu ulogu u
konsolidaciji i voenju balkanskih zemalja, to je u Berlinu i Rimu o c e n j e n o
kao tenja Sovjetskog Saveza da se uplete u balkanske p o s l o v e . 2 ' 5
Ta izjava je znaila m a k a r i p o s r e d n u p o d r k u Jugoslaviji. No, uspostavljanje d i p l o m a t s k i h o d n o s a sa Sovjetskim Savezom nije smanjilo represalije
jugoslovenske vlade p r e m a K o m u n i s t i k o j partiji i njenim s i m p a t i z e r i m a . 2 ' 6
Istina, vlada je ukazivala na o p a s n o s t koja preti Jugoslaviji i Balkanu i traila
naoruanie i p o m o od Sovjetskog Saveza a k o bi bila n a p a d n u t a . Veliko nep o v e r e n j e jugoslovenske v lade, a i prilinog dela stanov nitva.prema politici
KPJ. pored ostalog, v e r o v a t n o potie zbog nekih g i e a k a koje su u to \ r e m e
inile n e k e partijske organizacije (na p r i m e r k a m p a n j a protiv aktiviranja, to
je o t r o k r i t i k o v a n o na Petoj zemaljskoj konferenciji o k t o b r a 1940), a i zbog

276

VELIMIK IERZIC

SLOM K R A L J E V I N E JUGOSLAVIJE

dezorijentacije koja je nastala posle s k l a p a n j a Pakla o n e n a p a d a n j u izmeu

Sovjetskog Saveza i Nernake i stalnog naglaavanja p o t r e b e b o r b e protiv
imperijalistikog rata i b o r b e za mir, jer je drugi svetski rat p r o g l a e n oslobodilakim za n a p a d n u t e zemlje tek od p o e t k a n a p a d a na Sovjetski Savez
22. juna 1941. Ne vidim na koji bi drugi nain j u g o s l o v e n s k a vlada u p e r i o d u
1939-1941. godine mogla voditi b o r b u za mir, a k o ne u p r v o m redu u n u t r a njom konsolidacijom politikih prilika, r e a v a n j e m m n o g o b r o j n i h osetljivih
p r o b l e m a , koji su dovodili u pitanje jedinstvo zemlje, i s t r o g o m n e u t r a l n o c u
i p r e d u z i m a n j e m o d l u n i h m e r a za o d b r a n u zemlje bilo sa koje strane. Priklanjanje
bilo k o j e m od t a b o r a u ratu. n e m i n o v n o bi znailo s t u p a n j e u rat.
A s k l a p a n j e p a k t a o n e n a p a d a n j u izmeu Sov jetskog Saveza i Nernake 1939.
godine bila je prava senzacija u svetu i i z n e n a e n j e i za faistike snage i me u n a r o d n i radniki pokret, a p o s e b n o je bilo n e p o p u l a r n o u Jugoslaviji. Nek a k o se sticao utisak da su V. Britanija i F r a n c u s k a vie o p t u i v a n e od nekih
organizacija KPJ za imperijalistiki rat i da o n e tee da i Jugoslaviju u v u k u
u n jega, nego N e m a k a . s a m o zato to je N e m a k a imala m a k a r i p r i v i d n o dobre politike o d n o s e sa Sovjetskim Savezom, iako mu je, u stv ari, ba Nemaka p r v e n s t v e n o radila o glavi. U svakom sluaju, situacija u Evropi se svakim
d a n o m komplikovala, jer su se dogaaji odigravali vrtoglavom brzinom. No,
istina je i to d a j e KPJ stalno ukazivala na o p a s n o s t koja preti od faizma i Nernake.
I n t e r e s a n t n o je d a j e u to v r e m e britanski poslanik u B e o g r a d u , u svom
i f r o v a n o m t e l e g r a m u od 25. j u n a 1940. godine, naveo da se p o s e b n o u Srbiji
razmilja o d r a v n o m u d a r u uz s a r a d n j u N a r o d n e o d b r a n e , pravoslav ne crkve i znaajnih delova armije, da se ukloni namesnik i odri dinastija sa mladim kraljem. 2 1
O ovome bie opirnije izneto u odeljku Dravni udar 27. marta
1941. godine.
C1NCAR-MARKOVIC O ODNOSIMA SA SUSED1MA

Glavni urednik lista Minhner nojste Nahrihten ( M n c h n e r n e u s t e Nachrichten) od 1. jula 1940, u svojoj v e o m a o p i r n o j beleci, iznosi razgovor sa Cincar-Markoviem 28. juna (posle u r e d n i k o v o g p r e d a v a n j a p r e t h o d n e veeri u
n e m a k o m poslanstvu u B e o g r a d u ), u kojem je Cincar-Markovic izneo k a k o
je Jugoslav ija u v r e m e svih ratnih meseci pokuavala da se k o r e k t n o dri kursa koji je Hitler zahtevao od Jugoslavije prilikom p o s e t e kneza Pavla Berlinu
5. juna 1939. godine. Meutim, izvesni dogaaji od p r e nekoliko n e d e l j a u Berlinu mogli bi da d o v e d u do n e s p o r a z u m a , kao to je panika koja se u Jugoslaviji iri pod p a r o l o m ,peta kolona' i policijski p r o g o n i folksdojera, nemakih drav ljana Rajha i novinara. (Stvarno, jugoslovenske vlasti su od 1939. do
1941. otkrile vise sluajeva neprijateljske delatnosti folksdojera, od kojih su
neki uhapeni i izvedeni pred sud), o e m u je govoreno u odeljku Nemaka
manjina (folk^dujeri) Urednik je govorio da to u Berlinu nee naii na razumevanje, bez obzira to jugoslovenska vlada nije elela da d o d e do izvesnih
policijskih progona. Zatim je Cincar-Markovic naglasio d a j e Jugoslavija krajnje zabrinuta zbog italijanskih aspiracija i upitao da li je Nemaka voljna da
ogranii te aspiracije, pozivajui se na rei f e l d m a r a l a Geringa koji je i n j e m u
i knezu Pavlu u Berlinu r e k a o da s u d b i n a Italije vie lei u Africi n e g o u Evropi i da Jugoslavija ne treba da brine ako vlada dri odgovarajui jasni k u r s

S PO U N O POLITI C'KA SITLACTJA OD PORAZA FRANI KE DO NAPADA ITALIJE NA C.RC KU

277

Urednik je odgovorio da je sada sa "rivatne s t r a n e jedva m o g u e dobiti obavetenje o k o n a n i m n a m e r a m a Hit.era i Musolinija na Jugoistoku, ali n e m a
izgleda da e Italija zaokrenuti ka r a d i k a l n o j mare osrrww-politici. Markovi je d o d a o da Jugoslavija ima m n o g e tekoe unutarnje-politike p r i r o d e i
priznao d a j e prole jeseni engleskom poslaniku inio k o m p l i m e n t e kad m u
je ovaj dolazio sa o b e a n j i m a za garantiju. O specijalnim p r o b l e m i m a Jugoistoka Markovi je r e k a o da je pre m n o g o meseci n a s t o j a o da T u r s k u privoli
na neutralnost, ali bez u s p e h a . Odnosi sa B u g a r s k o m mogu biti prijateljski,
ako Bugarska - kad bi joj Jugoslav ija ustupila dva mala s p o r n a sreza na granici - dala garantiju da e u b u d u e p r e m a Jugoslaviji voditi izrazito prijateljsku politiku. Odnosi B u g a r s k e i Grke su tei za reavanje, iako s m a t r a da Bugarska treba da dobije izlaz na Egejsko m o r e . U pogledu M a a r s k e n e m a nikakvih briga poto ne veruje da bi ona mogla ma ta da p r e d u z m e bez saglasnosti Nemake. poto v e r u j e u rei Geringa koje mu je dao. Na kraju je Markovi zakljuio da italijansku politiku prema Jugoslaviji smatra u najmanju
ruku teko procenljivom i da takoe -na da i Nemaka u ovome pogledu, pod izvesnim okolnostima, nee proi bez komplikacija. Na u r e d n i k o v u p r i m e d b u
da izmeu Hitlera i Musolinija uopte nisu mogui nikakvi nesporazumi, Cincar-Markovi je iznenada sasvim o t v o r e n o rekao: Da, ali Italijani su o v d e po e t k o m m a j a nagovestili da a k o b u d e p r o m e n e u italijansko-jugoslovenskim
o d n o s i m a , to e se u izvesnoj meri dogoditi po nalogu Berlina, raunajui
da bi ipak moglo biti s a m o s u p r o t n o , poto su mu ove rei t a j n o sa italijanske
strane dostavili posrednici. 2 1 7

Ml SOUNIJEV1 PLANOVI ZA NAPAD NA JlGOSLAVLOi

O Musolinijevim oscilacijama u pogledu n a p a d a na Jugoslaviju ve je govoreno. Tako je i 10. j u n a - kad je objavio rat F r a n c u s k o j - r e k a o da Italija ne
n a m e r a v a da uvue d r u g e n a r o d e u sukob, ciljajui na Jugoslaviju, i d o d a o da
bi ga sama Jugoslavija mogla naterati da povue ove rei. Meutim, ve u julu
p r o m e n i o je miljenje i r e k a o anu da kae Hitleru da planira da zauzme Jonska ostrva i da rascepa tu antiitalijansku, versajsku tvorevinu Jugoslaviju.
Moda je to bila reakcija na n e d a v n o v o e n e sovjetsko-jugoslovenske razgovore. Hitler ga je svakako smirivao, iako je bio sklon da Italija likvidira Jugoslaviju, ali s a m o u povoljno v r e m e za Osov inu. Sada bi se m o g a o izazvati
poar na Balkanu, koji bi izazvao Ruse da interveniu, pa ak i da stvori zajednike interese za Rusiju i Englesku. 2 1 6
Posle p r i j e m a kod g e n e r a l a Roate (Roatta Mario - naelnik G e n e r a l t a b a
italijanske KOV) 13. avgusta, sa kojim se saglasio o potrebi strategijskih italijansko-maarskih p r i p r e m a protiv Jugoslavije, m a a r s k i vojni atae u Rimu
je 16. avgusta p r i m l j e n i kod Cana da mu ponudi vojnu s a r a d n j u M a a r s k e u
sluaju italijansko-jugoslovenskog rata i da u ime m a a r s k o g p r e d s e d n i k a
vlade i ministra inostranih poslova izvesti da bi m a a r s k a vlada r a d o uestvovala u o r u a n o j akciji protiv Jugoslavije, jer zna da put u Jugoslaviju ne vodi
p r e k o kra, ve p r e k o Drave.Kad se povoljno rei r u m u n s k o pitanje, glavnina m a a r s k e vojske stupila bi u akciju t a m o i sa takv im dejstvom kojim bi poeo slom Jugoslavije i kojim bi Maarska krvlju zauvek uvrstila m a a r s k o italijansko prijateljstvo. Pored ostalog, atae je s k r e n u o panju anu na vanost i z n e n a d n e akcije. On je p r i m e t i o kako se ano trudi da prikrije aktuel-

<

nost n a p a d a na Jugoslaviju koji e verovatno uslediti im se zavri nemaki

napad na Englesku i zakljuio da su Italijani ovu m a a r s k u p o n u d u sa radou primili i da t r e b a u tom smislu nastaviti razgovore sa Roatom, ali da Cano
ne vidi dalekosenost ove stvari, ili se ne u s u u j e da sam bez Duea d o n e s e
konanu o d l u k u . 2 1 9
Pa ipak 19. avgusta je Glavni generaltab italijanske Vrhovne komande izdao Direktivu za eventualne operacije protiv Jugoslavije (sluaj ><) u kojoj se
kae: Nemaka i Maarska su nai saveznici, Bugarska je nas saveznik ili bar
protivnik Jugoslavije; Rumunija i Grka su neutralne, a u odnosu na nas Grka
je nepouzdana. Zatim se d e t a l j n o iznosi verovatan raspored jugoslovenskih
snaga i predviaju o p e r a c i j e sa grupisanjem snaga. I' p r i m e d b i je naglaeno
da plan zavisi od n e m a k o g o d o b r e n j a za prolaz na^ih t r u p a i . . . od nemakog sadejstva Poto je izgleda u t v r e n o da se to nee odobriti, na d o k u m e n tu je r u k o m dopisano: . . . ostav iti ga da miruje. U p r i m e d b a m a Generaltaba od 11. s e p t e m b r a na operacijske planove protiv Jugoslavije i G r k e i Francuske p o t v r e n o je da se nee dobiti n e m a k o o d o b r e n j e za dejstvo italijanskih t r u p a sa pravca Koruke i tajerske. 2 2 0 U toku itavog avgusta Musolini
je oseao jak n e m a k i o t p o r da u s e p t e m b r u n a p a d n e Jugoslaviju, 2 2 ' a Cano
je pisao italijanskom n a m e s n i k u u Albaniji da smanji subverzivnu aktivnost
protiv Jugoslavije i Grke i da ne uini nita to bi dovelo do krize. 2 2 2 Tako
su Italijani p r i v r e m e n o odustali od svog plana p r e m a Jugoslaviji, s a m o je
Cano jugoslovenskom poslaniku u Rimu izrazio elju Italije da se Stojadinovic vrati na vlast, tim pre to i Berlin n e m a p o v e r e n j a u kneza Pavla, j e r se
jugoslovenska politika bitno izmeniia posle o t p u t a n j a Stojadinovia. 2 2 3
S r e d i n o m avgusta 1940, Kampbel (Campbell Roland lan), britanski poslanik u Beogradu, koji je 13. d e c e m b r a 1939. godine z a m e n i o ranijeg poslanika Sir Rolanda Kampbela, u svom specijalnom izvetaju Ministarstvu inostranih poslova, govori o p o j a a n o m pritisku na Jugoslaviju od s t r a n e sila Osovine; o d i r e k t n o j p o m o i italijanske vlade hrvatskim, a l b a n s k i m i m a k e d o n skim separatistima; o brzom o d u m i r a n j u Balkanskog s p o r a z u m a ; o slabljenju
u n u t r a n j e kohezije; o nezadovoljstvu u zemlji vladom i o napetosti i neizvesnosti koje rastu u n a r o d u . On je dvadeset d a n a posle izbijanja rata sa G r k o m
(tj. krajem nov. 1940) poslao L o n d o n u novi izvetaj sa zakljukom d a j e prenos rata na Balkan jo vie p o g o r a o poloaj Jugoslavije - poto je zatvaranje
kruga o k o nje ve bilo na pragu. 2 2 3
Britanski ministar inostranih poslova lord Halifaks je 20. avgusta uveravao jugoslovcnskog poslanika u L o n d o n u u k o n a n u p o b e d u V. Britanije, govorei sa s i m p a t i j a m a i bez z a m e r k e o Jugoslaviji i o nadi da anti-engleska
p r o p a g a n d a nee uspeti izopaiti pravi utisak o Engleskoj. Na kraju je istak a o da su neiscrpni izvori Engleske i da ne treba gubiti veru u njenu pobedu. 2 2 4
V svom izvetaju od 30. avgusta 1940. nemaki poslanik u Beogradu je obavestio da e Beki jesenji sajam posetiti dva najblia s a r a d n i k a p o t p r e d s e d nika jugoslovenske vlade Maeka - ministar trgovine Andres i p o t p r e d s e d n i k
HSS Koutic, da bi se obavestili o n e m a k o m stavu p r e m a h r v a t s k o m problemu i o italijanskoj politici p r e m a Jugoslaviji. Obojica su u p o s l e d n j e v r e m e
izrazito prijateljski raspoloeni p r e m a Nemakoj, ma da su ranije odravali
tesne veze sa Z a p a d n i m silama. Meutim, krug o k o Maeka jo i d a n a s izbegav a jasnu, p r e m a Osovini prijateljski n a k l o n j e n u politiku i tezi da zadobi je
prijateljstvo Nernake koje bi posluilo s a m o kao zatita od Italije. 2 2 5

Cincar-Markovi je 7. s e p t e m b r a obavestio svog poslanika u L o n d o n u da

se, posle tzv. Druge b e k e arbitrae, kojom je 30. avgusta - na p o s r e d o v a n j e
Nemake i Italije - R u m u n i j a morala ustupiti M a a r s k o j dve treine Transilvanije. u n a m e r a m a N e m a k e ne p r i m e c u j e p o k r e t a n j e daljih teritorijalnih
pitanja u ovom s e k t o r u . Meutim, d e o italijanske t a m p e istie o v a j p r i m e r
kao koristan za eventualnu reviziju jugoslovenskih granica p r e m a Maarskoj
i Italiji, ali je Cano pre nekoliko d a n a u izjavi j u g o s l o v e n s k o m poslaniku u
Rimu kategoriki d e m a n t o v a o sve u z n e m i r a v a j u e glasove i u vrlo prijateljskom tonu govorio o s r d a n i m o d n o s i m a izmeu nae dve zemlje. 2 2 6
Na sastanku Ribentropa i Musulinija (u prisustvu Cana. Makenzena i Alfijerija) u Rimu 79. septembra 1940. Ribentrop je rekao da Italija treba da podesi
svoje budue planove prema Jugoslaviji s obzirom na mogunost intervencije
Rusije koja bi bila nepoeljna i da samu Italiju trebu du rei pitanje svojih interesu u odnosu na Jugoslaviju i Grku, raunajui na odgovarajuu podrku Nemake. ali da je u tom trenutku bolje da se celokupne snage skoncentriu na
unitenje V. Britanije. Musolini je izjavio da Italija nee o d m a h povesti rat protiv ove dve zemlje i da je kao m e r u predostronosti Italija koncentrisala
500.000 ljudi na jugoslovenskoj i 200.000 ljudi na grkoj granici. Naglasio je
da je glavna stvar ral protiv V. Britanije, da ele da ive u miru sa Jugoslavijom i G r k o m i da pre svega ima n a m e r u da osvoji Egipat. 2 2 7 Meutim, u Promemoriji 8500 italijanskog Generaltaba KOV od 27. s e p t e m b r a , u vezi sa planovima za napad na Jugoslaviju (sluaj E), izvetava se da je zavren Ojanzivni plan protiv Jugoslavije (izuzev akcije iz K o r u k e i tajerske - to nisu
Nemci dozvoljavali - V. T.) i Plan intervencije u Jugoslaviji korienjem eventualnog u n u t r a n j e g prevrata. Jo 12. s e p t e m b r a Musolini je s m a t r a o d a j e
politika situacija u Jugoslaviji takva da se p rev rat moe u s k o r o oekivati. 2 2 8

UZNEMIRENOST .H GOSLOVENSKE VLADE 1 Rt Akt IJA

JUGOSLOVENSKEJAVNOSTI

Zbog neizvesnosti o ishodu razgovora u Rimu (10. s e p t e m b r a ) u vezi sa Balk a n o m u Jugoslav iji vlada velika uznemirenost, izvestio je n e m a k i poslanik R i b e n t r o p a 26. s e p t e m b r a i d o d a o da je ta uznemirenost nastala zato to
se s m a t r a da je N e m a k a saglasna u pogledu italijanskih zahteva p r e m a Grkoj. A poto se u sluaju italijansko-grkog s u k o b a o e k u j e d a bi Italija mogla
zatraiti prolaz svojih trupa preko jugoslovenske teritorije u pravcu Soluna.
o n d a se osea ozbil jna o p a s n o s t od uvlaenja Jugoslavije u rat. Poslanik smatra da bi u p a d Italijana u junu Srbiju (Makedoniju - V. T.) Jugoslav ija smatrala takvim ugroavanjem koje bi je p r i m o r a l o da se o d u p r e o r u j e m . 2 2 9 Situacija na Balkanu se sve vie komplikovala zbog p r i p r e m a N e m a k e za ulazak njenih t r u p a u R u m u n i j u i italijanskih - za n a p a d na Grku.
M a a r s k a vlada je jo u aprilu 1940. prihvatila ideju o prolasku n e m a k i h
t r u p a p r e k o M a a r s k e u Rumuniju, a kad su M a a r s k a i Bugarska 27. juna
1940. od N e m a k e zatraile rev izi ju granica p r e m a Rumuniji, N e m a k a je 11.
jula odgovorila da nee dozvoliti da se na Balkanu otvori novi f r o n t i da eli
mir u lom p r o s t o r u . 2 3 0 Razuml jiv o je to je Nemaka teila da ouva mir na
Balkanu, da bi beskrv no mogla sprovoditi svoje planove za p r o d o r kroz Rumuniju i Bugarsku radi zaokruavanja SSSR-a i spreavanja iskrcavanja britan-

skih i francuskih t r u p a (tj. stvaranja tzv. novog solunskog f r o n t a ) s j e d n e , i da

Balkan m i r n o iskoriava kao svoju sirovinsku bazu, s d r u g e strane.
Uznemirenost jugoslovenske vlade u toj situaciji bila je o p r a v d a n a , pa je
p r e k o svog vojnog ataea u Sofiji pukovnika D. Putnika pokuavala da sazna
stav Sovjetskog Saveza p r e m a razvoju dogaaja na Balkanu. Vojni atae je 1.
oktobra 1940. obavestio Glavni generaltab da ga je sovjetski vojni izaslanik u
Sofiji pukovnik Dergaov srdano primio i obavestio ga da je u Sofiju stigao general Kajtel IKeitel Wilhelm) radi sklapanja vojnog saveza izmeu Nernake i
Bugarske. Na Pukovnikovo pitanje kako e na taj pakt reagovati SSSR, Dergaov
je odgovorio da se to ne tie SSSR-a i da e on produiti svoju politiku striktne
neutralnosti, a na pitanje ta e se desiti ako V. Britanija p o d l e g n e u d a r c i m a
u d r u e n i h Nemaca, J a p a n a c a i Italijana i u kakvom poloaju e se nai Sovjetski Savez, o d g o v o r i o je da i ne pomilja da V. Britanija moe propasti. 2 3 1
Udruenje rezervnih oficira i ratnika Jugoslavije je 29. septembra skrenulo
panju ministru vojske i mornarice da strana propaganda nastoji da to vie rairi uverenje da e se i sa Jugoslavijom postupiti isto kao sa Cehoslovakom i Rumunijom, da se pronose glasovi da jugoslovenska vlada pregovara sa Italijanima, Bugarima i Maarima o priznanju njihovih revandikacija na izvesne delove
jugoslovenske teritorije i da e vlada te krajeve ustupiti bez borbe (tog d o k u m e n ta nema, mada je bilo govora o bugarskim a s p i r a c i j a m a i o nekim a k t u e l n i m
pitanjima Jugoistoka u razgovoru Cincar-Markovia sa glavnim u r e d n i k o m lista M n c h n e r n e u s t e Zeitung (videti AR 1941, ZD, I, dok. 250 i dok. 115, prim.
3). Zatim Udruenje trai da se zabrani p r o d a j a pograninih i m a n j a i o n e m o gui k u p c i m a p r i p a d n i c i m a manjina, kao i to da se iz rei'ova o r u a n i h snaga
u k l o n e rezerv ni oficiri pripadnici manjina, to je i uinjeno, ali da su t a k o razreeni oficiri pozvani da se jave voi Kulturbunda dr Sep J a n k u u Novom
Sadu koji je n e d a v n o odlikovan! Itd. 2 3 2
U o p i r n o m lanku Pred godinjicu imperijalistikog rata u Evropi, d r u g
Tito je, izmeu ostalog, napisao:
Prvih dana s e p t e m b r a navrit e se godina d a n a otkad se na n a r o d n e
mase E v r o p e i velikog dijela vanevropskih zemalja spustila krvava n e m a n imperijalistikog rata.
Krvava b u k t i n j a imperijalistikog rata koja se zapalila u s e p t e m b r u 1939.
god. poslednja je karika u d u g o m lancu zloina protiv mira i interesa radnih
masa, zloina bednog drutva englesko-francuskih imperijalista i njihovih slugu i o r u a - s o c i j a l d e m o k r a t a i demokrata d a l a e o v s k o g kova. To d r u t v o
nosilo je na svojim pleima versajski sistem ugnjetavanja i izrabljivanja, to
d r u t v o je sve vrijeme poslije [prvog] svjetskog rata p r i p r e m a l o intervenciju
i rat protiv Sovjetskog Saveza. To d r u t v o je zatim guilo o s l o b o d i l a k u borbu n j e m a k o g n a r o d a i p o d u p i r a l o Hitlera, to d r u t v o je g o d i n a m a h u k a l o
Hitlera protiv Sovjetskog Saveza, to drutvo je provelo izdajstvo u M i n h e n u
i bacilo itav niz malih evropskih n a r o d a u Hitlerovo i Musolinijevo r o p s t v o
- sve u nadi da e moi iskoristiti faizam kao u d a r n u pesnicu protiv SSSR-a.
O tome da e uspjeti u svojim niskim n a m j e r a m a , to d r u t v o m i n h e n o v a c a i
falpilera bilo je u svojoj slijepoj mrnji p r e m a SSSR-u i r a d n i k o j klasi tako
u v j e r e n o d a j e ak zanemarilo svoju vlastitu p r i p r e m u za imperijalistiki rat,
drei da e se drugi narodi boriti za njegove imperijalistike i n t e r e s e . . .
. . . Rauni su se. k a k o d a n a s znamo, pokazali pogrenim; n e p o b j e d i v a
snaga slavne Crvene armije, opirui se na k r u p n u socijalistiku i n d u s t r i j u i
socijalistiku poljopriv redu, te b e s p r e k i d n a b o r b a r a d n i k e klase sprijeili su

sve planove m i n h e n o v s k e gospode. SSSR i radnika klasa, dodue, nisu mogli

sprijeiti rat, ali su ga, zato, sprijeili na g r a n i c a m a SSSR-a i suzili ga, b a r e m
p r i v r e m e n o , na ogranien k r u g drava. Imperijalisti su bili prisiljeni da odgode svoj obraun sa zemljom p r o l e t e r s k e revolucije i socijalizma i poeli
su m e u s o b n o da o b r a u n a v a j u svoje imperijalistike raune. Engleski i francuski imperijalisti, minhenovci, koji su ranije imali p u n a usta pacifizma dok
su se nadali da e uspjeti N j e m a k u nahukati na SSSR. o d m a h su postali najratoborniji ratni hukai im su videli da s Hitlerovim n a p a d o m na SSSR
n e m a nita, a da, naprotiv, Hitler hoe s njima da podijeli kolonijalni plijen
o d n o s n o da njima o t m e imperijalistiku h e g e m o n i j u u Evropi. Sirom Evrope
i itavog svijeta poela je najrafiniranija h a j k a njihovih plaenih i neplaenih
agenata da bi uvukli to vie naroda u rat za njihove interese. Poela je najodvratnija hajka protiv SSSR-a pokuajima da se oajnikim alarmom o
boljevikoj opasnosti pridobiju r e a k c i o n a r n i upravljai itavog svijeta za
kriarski rat protiv zemlje socijalizma. Najnovija otkria n j e m a k e Bijele
knjige rjeito razotkrivaju svu podlu i p e r f i d n u igru englesko-francuskih imperijalista i njihovih demokratskih i socijaldemokratskih lakeja da bi i
ovoga puta realizirali tradicionalnu englesku imperijalistiku taktiku: da se
uvuku u rat drugi narodi, koji treba da dobiju za - engleske imperijaliste. S
p u n i m p r a v o m su, dakle, od prvog d a n a imperijalistikog rata k o m u n i s t i oigosali kao napadae englesko-francuske imperijaliste (a da istovremeno, razumije se, nisu nimalo potcijenili imperijalistiku krvavu igru njemako-talijanskih imperijalista).
Francuski imperijalisti su rat izgubili, engleski ga vode dalje sa znatno
s m a n j e n i m izgledima na uspjeh. Koji su razlozi tih njihovih n e u s p j e h a ?
1) Glavni razlog je iznio d r u g Molotov na posljednjem zasjedanju Vrhovnog sovjeta SSSR-a, a to je potcjenjivanje uloge SSSR-a u d a n a n j e m svijetu
sa strane francusko-engleskih imperijalista Oni su zaboravili da pozivanje
na kriarski rat protiv SSSR-a ne znai s a m o mobilizaciju protiv sebe j e d n e
zemlje sa 180 milijuna (u p o e t k u rata) stanovnika, proetih elinim sovjetskim patriotizmom, n a o r u a n i h n a j m o d e r n i j o m industrijom i poljoprivred o m koju moe da d a d e s a m o socijalizam n a o r u a n n a j m o d e r n i j o m armijom. . .
2) Englesko-francuski imperijalisti su u svojoj slijepoj mrnji protiv
SSSR-a i r a t n o h u k a k o j groznici zaboravili da o t p o r radnih masa znatno
s m a n j u j e a p o n e k a d ve i p o t p u n o sprijeava r e a k c i o n a r n i m v l a d a m a da svoje n a r o d e bace u rat za t u e imperijalistike interese. Stara engleska imperijalistika taktika da se b o r e do poslednjeg tueg vojnika naila je na ujedinjeni n a p o r SSSR-a i r e v o l u c i o n a r n e r a d n i k e klase da se imperijalistiki rat
to vie suzi, kad ga ve nije bilo mogue sprijeiti. Zato su englesko-francuski
imperijalisti s a m o d j e l o m i n o uspjeli da uvuku d r u g e drave u rat.
3) Englesko-francuski imperijalisti su zaboravili da je revolucionarni
proletarijat p r e d v o e n svojim partijama novog tipa, partijama K o m i n t e r n e i
obogaen bezbrojnim iskustvima prolog svjetskog rata d r u k i j e d o e k a o
novi imperijalistiki rat nego 1914. god. On je, prije svega, ve na s a m o m poetku rata oigosao socijalistike lakeje imperijalistike buroazije i izbacio
ih iz svojih redova. Oni danas, raskrinkani, stoje pred r a d n i k o m klasom kao
prosto oruje imperijalistike politike u borbi protiv r a d n i k e klase. Isto vai
i za takozvane demokrate svih boja. koji su se ve na s a m o m p o e t k u rata
raskrinkali p r e d r a d n i m m a s a m a kao nosioci jedne p r o t u n a r o d n e imperija-

listike politike. Rat 1939. i 1940. god. m n o g o se bre i jasnije razgolitio kao
imperijalistiki nego rat od 1914. do 1918. god. Zahvaljujui r e v o l u c i o n a r n o m
radu r a d n i k e klase i njezine avangarde, zahvaljujui boljevikom vodstvu
K o m i n t e r n e , englesko-lrancuski imperijalisti ak ni p r i v r e m e n o nisu uspjeli
da prikriju pravu imperijalistiku sadrinu rata n e k o m d e m o k r a t s k o m ili
oslobodilakom kamuflaom.
4) Englesko-lrancuski imperijalisti zaboravili su da postoji na d r u g o j
strani ivi p r i m j e r p r a v d e d e m o k r a t s k e i o s l o b o d i l a k e politike u SSSR-u.
Zemlja socijalizma je svojim u n u t r a n j i m uspjesima i svojom d o s l j e d n o m politikom mira na m e u n a r o d n i m t r i b i n a m a postala u p o r i t e miroljubivih i oslobodilakih tenji ugnjctenih i ratom ugroenih masa itavog svijeta.
5) l svojoj zatrovanoj mrnji protiv SSSR-a englesko-francuski imperijalisti su. d o d u e , pomogli naoruati Hitlera i poboljati mu v o j n o s t r a t e k e poloaje u istonoj Evropi - p o t p u n o se predajui n a d a m a da e se baciti protiv
SSSR-a - ali su. zato, zaboravili - sebe da naoruaju. Protusovjetska i
m i n h e n s k a politika tih imperijalistikih uprav I jaa nuno je m o r a l a da se vojniki osveti. Rat je naao engiesko-francuske imperijaliste n e s p r e m n e . Milijune svojih vojnika bacili su ti neodgovorni upravljai golih ruku pred do
zuba n a o r u a n u n j e m a k u imperijalistiku armiju.
U rezultatu svih (ih razloga f r a n c u s k a imperijalistika buroazija je morala kapitulirati. U o n o m istom Kompjenju. u k o m e je 1918. god. diktirala poraenim Nijemcima uslove po kojima je bio n j e m a k i narod baen u logor ugnjctenih naroda, u tom istom K o m p j e n j u francuski imperijalisti su morali primiti uslove koji znae da francuski narod nije vie s l o b o d a n narod, d a j e baen u logor ugn jctenih naroda. ..
. . . Engleska imperijalistika buroazi ja vodi rat dalje. Ona jo pria k a k o
je taj rat - rat za demokraciju, za slobodu, za nezavisnost engleskog naroda itd. Nita nije ogavnije od te lai. Ugnjetavani kolonijalni narodi, p u c a n j e
u n a c i o n a l n o o s l o b o d i l a k e manifestacije u Indiji i d r u g i m kolonijalnim zemljama, guenje radnikog pokreta, a naroito KP Engleske, o d u z i m a n j e dem o k r a t s k i h sloboda, guenje t a m p e i kritike imperijalistike politike itd.,
itd., najrjeitije govore o tome da engleska buroazija spasava svoj imperijalistiki plijen, a ne nezavisnost engleskog naroda, isto o n a k o kao to je Irancuska buroazija onog m o m e n t a prodala f r a n c u s k u nezav isnost t u i m imperijalistima kada je osjetila da f r a n c u s k a radnika klasa, da f r a n c u s k e r a d n e
m a s e postaju d o v o l j n o jake da uzmu vlast u svoje r u k e i da na r e v o l u c i o n a r a n
nain o d b r a n e istinsku nezavisnost f r a n c u s k o g n a r o d a od n j e m a k e imperijalistike najezde.
Ima u naim redovima jo ljudi koji p o t a j n o ipak ele p o b j e d u engleskih
imperijalista Ti ljudi zaboravljaju da takva pobjeda nipoto ne znai p o b j e d u
demokratskih r e i m a , . . . nego znai s a m o p o b j e d u engleskog imperijalizma nad ugnjetenim n a r o d i m a i radnikim p o k r e t o m , znai p o b j e d u najsnanijeg stupa imperijalistikog sistema. Revolucionarni proletarijat - k a o to ne
eli pobjede nemako-talijanskih imperijalista u tom ratu - isto t a k o svim
snagama m o r a se boriti i za slom engleskog imperijalizma u tom ratu. S a m o
takva politika moe zauvijek unititi uzroke imperijalistikih ratova, s a m o
takva b o r b a moe dovesti do p o t p u n o g sloma imperijalistikog sistema.
Kada su Irancuski imperijalisti izgubili imperijalistiki rat bacili su se
sv im snagama i svim sredstvima protiv r a d n i k e klase i radnih masa Francuske da ouvaju svoje klasne pozicije. Poput 1871. g o d . . f r a n c u s k a r e a k c i o n a r n a

buroazija pod zatitom n j e m a k i h o k u p a t o r s k i h armija gui oslobodilaku

b o r b u francuskih radnih masa i pretvara se u prostog P'jenta n j e m a k e imperijalistike buroazije. Oslobodilaka b o r b a f r a n c u s k i h masa protiv njemakih o k u p a t o r a i k o m p j e n j s k i h uslova ne moe se, dakle, d a n a s s uspjehom zavriti a da francuski narod ne zbaci sa svojih leda r e a k c i o n a r n u vladu
izdajnika; kapitulanata i tuinskih a g e n a t a - vladu Petena i Lavala, koja se
u p o t p u n j u j e poznatim izdajnikom, k r i m i n a l n i m tipom Dorioom.
U d r u g o m delu lanka, u podnaslovu Protiv novog Versaja njemako-italijanskih imperijalista, d r u g Tito je, izmeu ostalog, istakao:
Kada je Hitler p o r o b l j a v a o narod za n a r o d o m u Evropi i kada je stupio
u rat protiv englesko-francuski h imperijalista, o n d a je na sva usta govorio
kako N j e m a k a ne radi nita d r u g o nego razbija nepravedni mir, razbija
Versaj, a hoe iskljuivo postii samo pravedni mir na bazi ravnopravnosti
naroda. Komunisti su ve o n d a i kroz sve vrijeme demaskirali tu ogavnu la
i razotkrivali r a d n i m m a s a m a da se tu radi s a m o o razbojnikim imperijalistikim p r o h t j e v i m a n j e m a k i h imperijalista, koji hoe da o t m u bogati plijen
englesko-francuskih imperijalista i da potine o t v o r e n o j diktaturi i hegemoniji n j e m a k o g imperijalizma itavu Evropu.
Razvitak rata jasno je p o t v r d i o to to su komunisti govorili. U toku rata
Hitler je p o r o b i o niz novih n a r o d a u Evropi: Poljsku, Norveku. Holandiju,
Belgiju, Luksemburg, pa na kraju i Francusku. Okupacija se pretvorila na jednoj strani u bezobzirnu pl jaku tih naroda, a na d r u g o j strani su o k u p a t o r s k e
n j e m a k e v lasti posadile na k o r m i l o o k u p i r a n i h drava n a j r e a k c i o n a r n i j e i u
n a r o d u n a j o m r a e n i j e p r e d s t a v n i k e k r u p n o g kapitala. O k u p a t o r s k a vojska i
Hitlerovi Gestapo-odredi svuda su upotpunili nasilje d o m a e policije da bi
u klici uguili svaku b o r b u radnike klase ili radnih masa. Kud god je stigla
izma n j e m a k o g nacional socijalizma, sv uda je bila ojaana vlast k r u p n i h
kapitalista. Tako se za nekoliko mjeseci rata u praksi p o t p u n o raskrinkala
prva d e m a g o k a fraza hitlerovskih imperijalista o ratu protiv zapadnoevropske kapitalistike plutokracije.
U K o m p j e n j u , na o n o m istom historijskom mjestu gdje je pobjedniki
francuski imperijalizam 1918. god. diktirao poraenoj Njemakoj uslove mira,
Hitler je ove godine d i k t i r a o uslove mira p o r a e n i m f r a n c u s k i m
generalima da bi time simboliki istakao krah versajskog sistema. Nesumnjivo, pobjeda n j e m a k e armije predstavlja posljednji smrtni u d a r versajskom sistemu.
Meutim, ugnjeteni narodi i r a d n e mase itavog svijeta oekivali su drugaije
unitenje versajskog sistema. Uslovi koje je d i k t i r a o Hitler u K o m p j e n j u jesu
uslovi koji bacaju francuski n a r o d u p o t p u n o ropstvo. Njemaki imperijalisti
nisu porobili s a m o n e p o s r e d n o o k u p i r a n e teritorije Francuske nego p r e k o
svojih a g e n a t a - Peten - Lavalove vlade - ugnjetavaju itavu F r a n c u s k u i ve
unaprijed je jasno da ce mir koji e njemako-talijanski imperijalisti diktirali
f r a n c u s k o m n a r o d u biti mir porobljavanja tog naroda. Mjesto Versaja
1918 1920. god. p r i p r e m a se i ostvaruje u jo mranijim i nasilnikim oblicima novi Versaj, koji je b r e m e n i t novim imperijalistikim ratovima, novim istrebljivanjem i p a t n j a m a r a d n i h masa itavog svijeta.
L praksi se raskrinkala d r u g a hitlerovska Iraza o o s l o b o e n j u n a r o d a od
versajskog imperijalistikog diktata.
Opijena p o b j e d a m a , n j e m a k a t a m p a jasno otkriva daljnje ciljeve njemakog imperijalizma. Ona govori o organiziranoj ev r o p s k o j ekonomiji, o
podjeli ev ropskih drava na industrijske i poljoprivredne, to znai zadrava-

nje veine n a r o d a u vjetakoj zaostalosti, bijedi i k o l o n i j a l n o - e k o n o m s k o j

potinjenosti. Govori, dalje, o interesnim sferama i interesnoj podjeli Evrope m e u n j e m a k e i talijanske imperijaliste, pri e m u upetljava u to raspodjeljivanje interesnih sfera i SSSR, iako je p o t p u n o j a s n o da SSSR n e m a
niega zajednikog s takvim sferama ukoliko se ne radi o z e m l j a m a od kojih zavisi bezbjednost sovjetskih granica itd. Oigledno, dakle, njemako-talijanski imperijalisti p r i p r e m a j u p o t p u n o p o r o b l j a v a n j e itave Evrope, unitavanje malih n a r o d a Evrope, njihovo p r e t v a r a n j e u obine kolonijalne narode. U praksi se, dakle, r a s k r i n k a l a trea Hitlerova fraza o r a v n o p r a v n o s t i naroda i o p r a v e d n o m miru.
Jo nije ni izdaleka zavren ovaj rat, a ve se pokazuju k o n t u r e novih imperijalistikih s u p r o t n o s t i i novih imperijalistikih ratova. Sjedinjene Drave
Sjeverne Amerike, koje d a n a s svojom grabljivom r u k o m e k a j u na d a n k a d a
e se moi r a s k o m a d a t i kolonijalni i m p e r i j Velike Britanije, sve vie osjeaju
o p a s n o s t za svoje imperijalistike pozicije od n j e m a k o g i j a p a n s k o g imperijalizma. Pobjeda njemako-talijanskih imperijalista u Z a p a d n o j Evropi, dakle,
nipoto ne znai k i d a n j e imperijalistikih s u p r o t n o s t i , nego. n a s u p r o t , njihovo zaotravanje i p r o d u a v a n j e imperijalistikih ratova. U praksi se, dakle,
raskrinkala etvrta Hitlerova fraza o t o m e da e njemako-talijanska p o b j e d a
obezbijediti n a r o d i m a Evrope mir.
Njemako-talijanske p o b j e d e dovele su do p o t p u n o g p r e o k r e t a reakcionarnih snaga na Balkanu i u ostalim neutralnim zemljama Evrope. Dok su
ranije ta gospoda oekivala spas od pobjede e n g l e s k o - f r a n c u s k o g bloka, danas su poela od Berlina i Rima oekivati da e ih spasti od r e v o l u c i o n a r n i h
tenji n a r o d a i opasnosti koja prijeti itavom imperijalistikom sistemu od
orijakih p o b j e d a SSSR-a na svim poljima ivota. Hitler i Musolini ispunjavaju n a d e te gospode. Oni su u Rumuniji doveli na vlast n a j c r n j u reakciju, u Ma a r s k o j i Bugarskoj p o d u p i r u poznate p t o t u n a r o d n e reime, kod nas su
upotpunili ve i o n a k o r e a k c i o n a r n u vladu K o r o c e m i, k a k o izgleda iz protujugoslovenske k a m p a n j e koju sada p r o v o d e n j e m a k a i talijanska t a m p a
- htjeli bi da je upotpune jo boljim ljudima iz redova Stojadinovia Ljotia i hrvatskih f r a n k o v a c a itd. Tako Hitlerove p o b j e d e s v u d a u t v r u j u
buroasku reakciju na vlasti i najodvratnije m e t o d e nasilja nad r a d n i k o m
klasom i r a d n i m n a r o d o m . U praksi se, dakle, r a s k r i n k a l a p e t a d e m a g o k a
Hitlerova fraza o t o m e da e svojim ratom osloboditi n a r o d e Evrope vladajuih kapitalistikih klika.
Komunisti, koji su uvijek vodili estoku b o r b u protiv versajskog s i s t e m a
ugnjetavanja, koji su raskrinkavali imperijalistiku h e g e m o n i j u engleskofrancuskih imperijalista u Evropi, razotkrivali zavisnost i m a r i o n e t s k u ulogu
reakcionarnih vlada malih n a r o d a u Evropi, parazitsku ulogu englesko-francuskih kapitalista na pleima malih n a r o d a u Evropi i kolonijalnim zemljama;
komunisti, koji su zbog svega toga u poetku rata svom svojom s n a g o m stupili protiv uvlaenja novln naroda, pa i Jugoslavije u rat za englesko-francuske imperijalistike interese, d a n a s u p o t p u n o j saglasnosti s tom svojom dosadanjom b o r b o m govore e v r o p s k i m i d r u g i m n a r o d i m a : njemako-talijanski imperijalisti porobili su francuski narod, porobili su itav niz n a r o d a u Evropi, p r i p r e m a j u p o r o b l j a v a n j e engleskog naroda, koji njegov a imperijalistika buroazija d a n a s tjera da krvari za njene imperijalistike interese, postavljaju k r u p n o k a p i t a l i s t i k e i r e a k c i o n a r n e vlade po itavoj Evropi, sve u cilju
da bi ostvarili nov i Ver.saj u jo gorim f o r m a m a , novo, jo temeljitije porob-

ljavanje malih i velikih n a r o d a Evrope, da hi pretvorili Evropu u svoju bazu

za nove imperijalistike ratove i, najzad, za k o n t r a r e v o l u c i o n a r n i rat protiv
SSSR-a i r a d n i k e klase itavog svijeta.
Kao to su komunisti dosljedno, smjelo i istrajno na elu radnike klase
i r a d n i h masa vodili b o r b u za slom englesko-francuskih imperijalistikih pozicija, tako e oni d a n a s smjelo, d o s l j e d n o i istrajno voditi b o r b u protiv toga
da njemako-talijanski imperijalisti p r e u z i m a j u ulogu englesko-francuskih
imperijalista, borit ce se protiv svakog p o k u a j a njemako-talijanskih imperijalista da n a u imperijalistiki izlaz iz s a d a n j e o p e krize imperijalistikog
sistema. Borit e se za m i r bez aneksija i kontribucija, za mir na osnovu potovanja punog prava svakog naroda na samoopredjeljenje i slobodno izjanjavanje a k o hoe da se pridrui d r u g i m n a r o d i m a , da s njima z a j e d n o obezbijedi svoju nezavisnost, nacionalnu s a m o b i t n o s t i n a p r e d a k .
U treem, zavrnom delu lanka d r u g Tito kae:
Nasuprot razaranju imperijalistikog rata, n a s u p r o t p o r o b l j a v a n j u nar o d a za n a r o d o m sa s t r a n e imperijalistikih razbojnika, n a s u p r o t nestaici i
gladi radnih masa u kapitalistikoj Evropi, stoji SSSR, stoji zemlja proleterske revolucije i socijalizma kao jedini mirni otok u koji se upiru tenje i n a d e
n a p a e n o g r a d n o g ov jeanstva, kao jedina nepobjediva kula. u koju uzalud
u d a r a j u talasi imperijalistikog razaranja i b a r b a r s t v a . . .
Postojanje Sovjetskog Saveza predstavlja, dakle, za ratom izmueno ovjeanstvo praksom potvreni put iz krize imperijalistikog sistema, iz imperijalistikog rata i imperijalistikog barbarstva. A to znai da Sovjetski Savez sve vie
i vie postaje c e n t a r n a d a i enji ne s a m o r a d n i k e klase nego svih radnih
masa. ugnjetenih i ratom ugroenih n a r o d a itavog miroljubivog i slobodoljubivog n a p r e d n o g ovjeanstva. To znai da se n a s u p r o t aci imperijalistikih velikih razbojnika stvara u m a s a m a kapitalistikih zemalja o d o z d o ori jaki antiimperijalistiki f r o n t sa c e n t r o m i a v a n g a r d o m - SSSR-om, koji moe
biti jedini nosilac pravednog, mira na osnovi prava n a r o d a na s a m o o d r e e nje. Jaanje toga fronta, vrsto organiziranje toga f r o n t a u naoj zemlji pod
vodstvom KPJ - to je naa glavna zadaa o godinjici imperijalistikog rata
u Evropi.
ta t r e b a u tom cilju da uinimo?
Godinjicu imperijalistikog rata u Evropi t r e b a da d o e k a m o :
1) P o j a a n o m b o r b o m protiv stvaranja novog Versaja, b o r b o m za mir bez
aneksija i kontribucija. m a n i f e s t a c i j a m a solidarnosti s p o r o b l j e n i m francuskim n a r o d o m i ostalim n a r o d i m a , b o r b o m protiv e k o n o m s k o g i politikog
porobljavanja Jugoslavije sa strane njemako-talijanskih imperijalista, borbom protiv svih pokuaja engleskih agenata, b o r b o m za unitenje temeljnih
uzroka imperijalistikih ratova, b o r b o m za r u e n j e sistema imperijalizma
uope.
2) P o j a a n o m b o r b o m za uvrenje SSSR-a, za savez r a d n i h masa sa
SSSR-om, za oslonac i pakt o u z a j a m n o j p o m o i m e u Jugoslavijom i SSSRom, za popularizaciju SSSR-a i njegove politike u n a r o d n i m m a s a m a , za raskrinkavanje kleveta i lai protiv SSSR-a sa strane reakcije.
3) Pojaanom b o r b o m protiv p r o t u n a r o d n o g reima koji - na elu aice
kapitalistikih i veleposjednikih n a r o d n i h gulikoa te njihovih a g e n a t a i
pasa u v a r a - jedini sprjeava realizaciju jedinstvene antiimperijalistike volje n a r o d n i h masa, koji u s t r a h u pred n a r o d n i m m a s a m a otvara put njema-

ko-talijanskim imperijalistikim razbojnicima, r a s p r o d a j e ak i nae vojne zalihe hrane, svojom p r o t u n a r o d n o m politikom razoruava n a r o d Jugoslavije
i s p r e m a kapitulaciju pred njemako-talijanskim imperijalistima s a m o da
r a d n e mase Jugoslavije ne bi mogle potraiti zatite svojih nacionalnih interesa u SSSR-u.
4) Pojaanom b o r b o m za d e m o k r a t s k e s l o b o d e u zemlji, protiv nasilja i
p r o g o n a n a r o d n i h boraca, protiv guenja b o r b e r a d n i k e klase i ostalih radnih masa za njihove e k o n o m s k e zahtjeve, za r a s p u t a n j e k o n c e n t r a c i o n i h logora, za \ raanje naih panjolskih d o b r o v o l j a c a iz f r a n c u s k i h logora, za osl o b o e n j e politikih osuenika, za pravu n a r o d n u vladu, koja e se oslanjati
na savez radnika i seljaka.
5) Pojaanom s v a k o d n e v n o m e k o n o m s k o m b o r b o m r a d n i k e Klase i
svih radnih masa bez obzira i protiv r e a k c i o n a r n i h u r e d a b a . Ojaati b o r b u
za slobodu sindikalne akcije i organizacije. Postaviti se na elo organiziranog
p o k r e t a seljakih masa za njihove svakodnevne e k o n o m s k e zahtjeve.
Godinjica imperijalistikog rata u Evropi, prvi dani s e p t e m b r a t r e b a da
budu smotra antiimperijalislikih snaga hrvatskog n a r o d a .
Komunisti H r v a t s k e duni su da mobiliziraju sve svoje snage k a k o bi antiimperijalistika volja hrvatskih radnih masa dola to jae do izraaja. . , 232 "
U proglasu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju od septembra 1940 - povodom godinjice drugog svetskog rata - izmeu ostalog se kae:
Mi k o m u n i s t i s m o sc borili protiv o v o g rata p r e n e g o to je i / b i o . . . /a mir i nezavisnost u naslanjanju na SSSR aa d i / a v u radnika i seljaka kod koje narodi nalaze svesrdnu pot p o r u u svojoj b o r b i protiv u v l a e n j a u o v a | n e p r a v e d n i pljakaki (imperijalistiki) rat.
Vlastodrci (Jugoslavije V.T.) su poli s u p r o t n i m p u t e m . . . Oni su - najzad - poeli da ur u j u sa L o n d o n o m i Parizom da nas za njihov r a u n b a c e na svetsku k l a n i c u . Om su hukali
protiv S o v j e t s k o g Saveza i kad su. . bili prisiljeni da s njim u s p o s t a v e d i p l o m a t s k e o d n o s e ,
uinili su to
da p r e v a r e n a r o d i izigraju njegove n a d e . Zatim se o p t u u j e vlada Cvetkovi -Maek zbog n j e n e p r o l i v n a r o d n e s p o l j n e i u n u t r a n j e politike. 2 3 3

ULAZAK NEMAK1H TRUPA U MAARSKU I RUMUNIJU

Sledei za Jugoslaviju nepovoljan i za situaciju na Balkanu veoma vaan dogaa j odigrao se 4. avgusta kada je prvi kontingent nemakih trupa preko Maarske uao u Rumuniju (za to se saznalo tek 13. o k t o b r a - V. T ). Poto se Hitler
na to odluio bez prethodnog konsultovanja sa Musolinijem, Musolini je reagirao: "Hitler me uvek stavlja pred svren in. Ovoga puta cti mu vratiti dunju za
jabuku (ilo za ognjilo): saznace iz novina da sam zauzeo Grku. Tako e se uspostaviti ravnotea. . . A dopisnik jugoslov enskog Centralnog p r e s b i r o a javio
je 8. o k t o b r a 1940. iz Atine da se grki vladini krugovi boje da su tana obavelcnja da je Italija na b r e n e r s k o m sastanku (4. o k t o b r a ) d o b i l a o d r e e n e
ruke za svoju akciju na Balkanu. S m a t r a se da je u l a s k o m n e m a k i h t r u p a u
R u m u n i j u o t p o e l o izvoenje te akcije ime je iskljuena e v e n t u a l n a ruska
intervencija i u reavanju daljih pitanja na Balkanu. 2 3 4 Isti dopisnik je sutradan takode javio iz. Atine da se u grkim obavetenim krugovima smatra da je
ulaskom nemakih trupa u Rumuniju dolo do potpune izmene situacije na Balkanu. da je time iskljuen svaki uticaj Rusa na Balkanu i da je Bugarska dovedena u slian poloaj kao Maarska, tj. da e u sluaju nemakog pokreta protiv

Turske hiti primorana ne samo da propusti nemake trupe nego i da im pomogne

u zauzimanju Dardanela. Predvia se da e hemci krenuti ka Carigradu listambul) istovremeno kad i Italijani prema Solunu. Odbija se e v e n t u a l n a p o n u d a
Italije G r k o j da joj ustupi pograninu zonu a k o Grka smanji svoje vojne
efektive i da grka vlada ne srne initi Italiji bilo kakve koncesije, j e r bi se
time liila britanskih garantija (od 13. aprila 1939. godine) i p o m o i i prola
kao Rumunija, iji su ustupci doveli do faktine nernake okupacije. 2 3 5
Jugoslavenski poslanik u Londonu je 14. o k t o b r a obavestio Cincar-Markovia da tampa, javnost i politiki krugovi u V. Britaniji s m a t r a j u da dogadaji
u Rumuniji predstavljaju prvi korak ka daljem p r o d i r a n j u Osovine, v e r o v a t n o
n a j p r e p r e m a Bugarskoj, za koju se s m a t r a d a j e Osovina ima u svojim rukama. I' T u r s k u se polau velike nade, istie se da Grka ima odluan stav i podvlai k o r e k t n o dranje Jugoslavije koja se nalazi na glavnom pravcu nadiranja. Zbog rezervisanog stava Sovjetskog Saveza postojei k o m e n t a r i t a m p e
osciliraju izmeu bojazni da Rusija ne sprei T u r s k u da prui o t p o r i diskr e t n e nade da e ona ipak u p o s l e d n j e m t r e n u t k u aktivno reagirati. 2 3 6
Nemaki poslanik u Beogradu Heren je 25. oktobra izvestio Ministarstvo
inostranih poslova Rajha da ponovo krue glasovi o planovima srpskih generala
da izvre pu, zavedu vojnu diktaturu i da eventualno dovedu na presto mladog
kralja zbog nezadovoljstva u vojsci i u srpskim krugovima sa sadanjim poloajem Jugoslavije i pomirljive politike kneza Pavla prema Hrvatima, to se smatra
da slabi i ugroava jedinstvo drave. Pored toga. postoji zabrinutost zbog pogoranja vojne i politike situacije u Jugoslavm J i usled novog kursa R u m u n i j e ,
zagonetnog dranja Bugarske i. naroito, zbog italijanskih n a m e r a p r e m a Makedoniji. 2 3 7 Pada u oi d a j e Heren bio veoma iskusan i odlian obavetajac,
da je b l a g o v r e m e n o dolazio do tanih p o d a t a k a i d a j e d o b r o poznavao situaciju u Jugoslaviji i uglavnom p o d n o s i o objektivne izvetaje. U tom pogledu
d o n e k l e mu je bio slian jugoslovenski vojni izaslanik u Berlinu pukovnik
Vauhnik.

f) OD NAPADA ITALIJE NA GRKU DO KRAJA 1940. GODINE

Musolini je. uprkos obeanja Hitleru, 28. oktobra napao Grku, jer je njegova zavist na Hitlerove uspehe dostigla vrhunac u oktobru kada su Nemci potinili Rumuniju (ve je n a p o m e n u t o d a j e Musolini r e k a o da e Hitleru vratiti d u n j u za jabuku, ili k a k o b i s m o mi rekli ilo za ognjilo, zato to ga nije
k o n s u l t o v a o prilikom ulaska n e m a k i h t r u p a u R u m u n i j u - V.T.). Italijanski
G e n e r a l t a b se protivio ovoj avanturi, a ano je smatrao da je to pravi politiki
momenat, jer ni Jugoslavija nee mrdnuti. Bugarska e, a k o ue u rat, ui na
stranu Italije, a Grka je izolovana. Ali Jugoslavija je m o r a l a mrdnuti m a k a r
s a m o iz jednog razloga - Soluna, jer je Solun za nju znaio veoma vaan izlaz,
na m o r e i na Zapad. 2 3 8
Definitivnu o d l u k u za n a p a d na Grku Musolini je d o n e o 15. o k t o b r a i naredio da o t p o n u p r i p r e m e . On je o ovoj odluci obavestio Hitlera (koji tada
nije bio za proirenje rata na Balkanu) u t r e n u t k u kada vie nije bilo mogunosti da se ovaj napad obustavi. Tada je o d l u e n o da napad p o n e 26. oktobra. ali je poeo dva d a n a kasnije zato to je grka vlada odbacila italijanski ultimatum kojim je traeno da ustupi Italiji nekoliko strategijskih baza. 2 3 9

STAV JUGOSLOVENSKE VLADE PREMA

ITALIJANSKO-GRCKOM SUKOBU

U depei od 28. oktobra Cincar-Markovi je obavestio jugoslovenskog poslanika

u Londonu da se Jugoslavija jo nije opredelila u italijansko-grkom ratu, tj. da
je na stav u iekivanju daljeg razvoja dogaaja, a n a r o i t o kakvo e dranje
zauzeti Nemaka, Sovjetska Rusija, Bugarska i Turska. Istom d e p e o m traeno je od poslanika da d o e do to preciznijih i n f o r m a c i j a i da o t o m e najhitnije obavesti C i n c a r - M a r k o v i a . . .
Jugoslovenski poslanik u Londonu je istog d a n a kad je o t p o e o rat sa Gr k o m traio od Ministarstva inostranih poslova instrukcije o stavu Jugoslavije p r e m a italijansko-grkom s u k o b u i d o d a o da se u Forin ofisu n a d a j u da
e Jugoslavija u g r a n i c a m a koje nae da su u m e s n e p o d u p r e t i G r k u i da se
n i k a k o nee pridruiti silama Osovine koje su napadai. Poslanik nije m o g a o
da
odgovor na pitanje kakav e biti stav jugoslovenske vlade, j e r nije i m a o
instrukcija, ali je izrazio svoje u v e r e n j e da Grka n e m a ega da se boji, j e r izm e u dve zemlje postoji t r a d i c i o n a l n o prijateljstvo. Sasluali su ga sa zadovoljstvom i n a p o m e n u l i da e V. Britanija p o m o i Grku u g r a n i c a m a svojih
mogunosti. 2 4 0
Ministarstvo vojske i mornarice je takoe 28. o k t o b r a n a r e d i l o k o m a n d a n tu Tree a r m i j s k e oblasti da proui i p r i p r e m i k o n c e n t r a c i j u t r u p a V a r d a r s k e
divizijske oblasti u dolini reke Radike, da se p r i p r e m i s m e t a j za obveznike
koji e se 1, 5. i 8. n o v e m b r a primiti sa teritorije S u m a d i j s k e i Moravske divizijske oblasti, da se forsira utvrivanje na Strumiko-Radovikom, Carevoselskum i K r i v o p a l a n a k o m pravcu, tj. p r e m a Bugarskoj, i da se sa b a n s k o m
u p r a v o m proui i p r i p r e m i uzimanje talaca i k o n f i n i r a n j e vienih i uticajnih,
a n e p o u z d a n i h lica kada se to naredi. 2 4 ' Ovo n a r e e n j e izdato je zbog bojazni
od kooperacije Italije i Bugarske, a i zbog e v e n t u a l n o g zauzimanja S o l u n a p r e
Italijana.
Prema zabeleci ministra dvora Milana Antia na sastanku Krunskog saveta
28. i 31. oktobra i 1. novembra 1940. godine p o v o d o m n a p a d a Italije na Grku,
v o e n a je, navodno, sledea diskusija:
Knez: T r e b a mobilisati na jugu. Ne m o e m o d o p u s t i t i da Italija u d e u Solun. O v a k o se
vie ne m o e izdrati. Pod ovim uslovima n e m o g u e (je) iveti. Bolje poginuti, n e g o o b r a z
izgubiti.
Cvetkovi: Ne m o e m o d o p u s t i t i da Italija d o e u Solun. M o r a m o se boriti, pa m a k a r
i podlegli. Mi e m o se povui.
C. Markovi: Lako je pobei, a Sta e m o sa o n i m a koje o s t a v l j a m o . P r o t i v a n h i t n i m odl u k a m a . Nije za mobilizaciju brzu ( p r e c r t a n o : m a k a r ) . N e m a k a je sa Italijom. Ne m o e m o
r a t o v a t i sa n j i m a .
G. Nedi: (koji je tog j u t r a i p r e ovog s a s t a n k a bio sa g. Koiem kod g. C. Markovia):
Pre svega t r e b a videti ta misli N e m a k a . Glavno je p i t a n j e za nas ta o n a misli. Mobilizacija
nekih oblasti o p a s n a , moe n a s uvesti u s u k o b .
Ja: Ne m o e se p r e t p o s t a v i t i da N e m a k a nije iza svog j e d i n o g r a t n o g s a v e z n i k a Italije,
bilo d i p l o m a t s k i bilo vojniki. T r e b a oekivati razvoj d o g a a j a . Dalji rat u G r k o j i d r a n j e
N e m a k e m o e u velikoj m e r i zavisiti od e n g l e s k e p o m o i i d r a n j a T u r s k e . T r e b a m a l o saekati, ne prenagliti. T u r s k a t r e b a p r e n a s da z a u z m e stav.
G. Koi uti, ne uzima re.
K n e j e u z n e m i r e n . eli da i m a m o vie t r u p a na jugu. Nita nije z a k l j u e n o , Knez vrlo
deprimiran.
S u t r a d a n . p r i l i k o m m o g j u t a r n j e g u o b i a j e n o g r e f e r a t a kae:
Cvetkovi je jedini pravi Srbin. Kakvi su to d e n e r a l i koji k u k a j u ? !
Ponovo sam o d g o v o r i o da je prva stvar biti h l a d a n i ne prenagljivati.

Od m e n e se ne m u e traili da n a p a d a m zemlju i p r e c r t a n o : svoje ene) m o j e ene. Grka je na saveznikNiko ne misli da n a p a d a Grku, ali svi s m o sloni u t o m e , da ne m o e m o imati Italiju
u S o l u n u . Za s a m u G r k u je u k r a j n j o j liniji bolje da ima nas m e s t o Italije u Solunu.
Dobili s m o izvetaj od g. Gavrilovica iz Moskve o m o g u n o s t i m a i h i p o t e z a m a koje se
otvaraju.
d m a h s a m pozvao C. M a r k o v i a
Resili s m o da g Peric ( d i r e k t o r agencije Avala - V.T.) razgovara sa G r i b e r o m (predstavnik n e r n a k e agencije DNB u B e o g r a d u - V.T.), B e r g e r o m H r i b o v e k o m ( n e m a k i atae za t a m p u u B e o g r a d u - V.T.) k a k o oni gledaiu na situaciju. Ovo zbog toga t o je g. Gri b e r
na d a n o b j a v e rata ital -grkog o d m a h t e l e f o n i r a o g Nedicu da c e m o dobiti poziv da i d e m o
na Solun.
G Peric n a m je r e f e r i s a o . da g. Griber s m a t r a da bi trebali p o k r e n u t i p i t a n j e S o l u n a
u Berlinu. Pita on ta e k a m o :
Reili s m o da C Mar. i g. Nedi sastave t e l e g r a m za naeg v o j n o g izaslanika u Berlinu,
da s o n d i r a t e r e n u najviim v o j n i m k r u g o v i m a . . .
R e e n o je da se p o j a a j u t r u p e na Jugu i k o n c e n t r i u na g r k o j g r a n i c i . . . 242

O p r i p r e m a m a za zauzimanje Soluna vidi se u Prilogu 4.

Dopisnik Centralnog presbiroa iz Suaka je 31. o k t o b r a , kada se odravao
sastanak Krunskog saveta, izvestio o d e m o n s t r a c i j a m a u Rijeci protiv V. Britanije i Grke. U t a m o n j i m d o b r o i n f o r m i s a n i m krugovima se istie d a j e Jugoslavija bila p r a v o v r e m e n o o b a v e t e n a o predstojeim d o g a a j i m a p r e m a
Grkoj i da preovladava miljenje da e Jugoslavija ostati neutralna. Tvrdi se
d a j e Italija ponudila Jugoslaviji da o k u p i r a Solun, ali d a j e ona to odbila i ocenjuje se da su povoljni o d n o s i izmeu Italije i Jugoslavije, a govori se i o t o m e
da predstoji sastanak Musolini-Cvetkovi. 2 4 2 "
Zbog sve vee nernake p r e t n j e S r e d n j e m istoku, italijanskog n a p a d a na
Grku, gubljenja n a d e da bi se Turska mogla navesti da se o d r e k n e nezavisnosti i zbog opasnosti od nernake invazije na Britanska ostrva, na sednici
britanske vlade od 29. o k t o b r a i s t a k n u t o je da ne t r e b a gajiti iluzije o o b i m u
pomoi koju bi V. Britanija mogla da prui bilo kojoj zemlji, s o b z i r o m na svoje v e o m a slabe snage. 24 ~ b
Ministar inostranih poslova Cincar-Markovi je ifrovanim t e l e g r a m o m
od 1. n o v e m b r a obavestio jugoslovenskog poslanika u L o n d o n u d a j e britanska vlada p r e k o svog poslanika u Beogradu obavestila jugoslovensku vladu
da je britanska vlada odgovorila grkoj vladi da e Jugoslavija, u g r a n i c a m a
svojih mogunosti, p o m o i Grku i da nee dopustiti slobodan prolaz italijanskim i n e m a k i m t r u p a m a p r e k o svoje teritorije. Pored toga britanska vlada je uinila korak u Sofiji i izrazila elju da Bugarska zauzme n e u t r a l n o dranje u talijansko-grkom s u k o b u . Cincar-Markovi je odgovorio b r i t a n s k o m
poslaniku da Jugoslavija ostaje uvek u stavu n e u t r a l n o s t i i pri odluci da brani
granice od svakog n a p a d a . 2 4 3 On je istog d a n a poslao sledei ifrovani telegram str. pov. br. 3250 jugoslovenskom poslaniku u Londonu:
Razvoj d o g a d a j a u vezi sa g r k o - t a l i j a n s k i m s u k o b o m p r a t i m o s n a i v e o m p a n j o m ,
ali i sa p o t r e b n o m h l a d n o k r v n o u . N a s t o j a v a m o da se s u k o b ne proiri na ostali d e o Bal
kana Grci od n a s nisu traili d r u g o osim da ne d o p u s t i m o tranzit talijanskih t r u p a p r e k o
nae teritorije. Turci izjavljuju da n e e i n t e r v e n i s a t i d o k B u g a r s k a o s t a n e m i r n a . Bugari izjavljuju da se n e e m e a t i u s u k o b .
Talijanska vlada pruila n a m je d e t a l j n a o b a v e t e n j a o d n o s n o akcije protiv Grka i dala
n a m p r i j a t e l j s k a u v e r a v a n j a t o se tie nas. Odgovorili s m o da se na prijateljski stav p r e m a
Italiji ne m e n j a i izrazili n a d u da o v a j s u k o b n e e dovesti do daljih komplikacija.
Nemci su n a m sa s v o j e s t r a n e najavili da ne ele p r o i r e n j e ratnih komplikaciju.
P r e d n j e vam d o s t a v l j a m iskljuivo radi vae line informacije. 2 4 4

Ministar vojske i mornarice general Milan Nedi je 1. novembra uputio Referat Nj. V. Knezu namesniku Pavlu i Ministarskom savetu, u kojem o p i r n o
i veoma pesimistiki iznosi situaciju u Jugoslaviji i svetu, traei da Jugoslavija p r e k i n e d o t a d a n j u kolebljivu politiku i p r e p o r u u j e d a j e najcelishodnije da pride silama Osovine. Referat generala Nedia od 1. n o v e m b r a u celini
je dat u Prilogu 5.
Poto se sadrina ovog Referata u n e k o l i k o razlikuje od M e m o r a n d u m a
koji je Nedi - p r e m a Memoarima generala Simovia, II, str. 47-48 - p o d n e o
vladi 5. n o v e m b r a u pogledu o k u p a c i j e Soluna, izgleda da se tu radi o dva dok u m e n t a , bez. obzira to je njihova sadrina vie slina nego razliita. Sutradan, 2. n o v e m b r a , pozvan od kneza Pavla, Nedi je, u prisustvu Cvetkovia,
u s m e n o izloio svoje gledite u vezi s m e m o r a n d u m o m , d o d a j u i nova objanjenja u pogledu n e s p r e m n o s t i Jugoslavije za rat protiv sila Osovine. Memor a n d u m je sadravao spoljnopolitike ideje Ljotia, s kojim je Nedi odravao
prisne veze. Poto su tom prilikom u t v r e n e Nedieve veze sa Ljotiem, kao
i to da se Ljotiev Bilten t a m p a u tampariji Ministarstva vojske, Nedi je 7.
n o v e m b r a s m e n j e n i interniran, Ljotiev Zbor z a b r a n j e n , Ljoti stavljen u
kucni pritvor, a lanovi Zbora uglavnom su pohapeni, j e r su o n d a n j e policijske vlasti tvrdile da Ljoti sa vodeim lanovima svoga Zbora i Nedi
sa j e d n o m g r u p o m oficira p r i p r e m a j u zaveru da u d a n o m m o m e n t u izvedu
drav ni u d a r i sami d o u na vlast. Smenjivanju je, svakako, d o p r i n e l o i to to
je knez Pavle s m a t r a o da je j e d i n o on pozvan da vodi spoljnu politiku Jugoslavije i nije h t e o da dozvoli svom ministru vojske da se m e a u njegovu kompetenciju. Na m e s t o s m e n j e n o g Nedia za ministra vojske i m o r n a r i c e postavljen je reaktivirani general Petar Pei. 2 4 5
Pov o d o m italijanskog napada na Grku jugoslovenska vlada je 2. n o v e m b r a
1940. dala sledecu izjavu:
Jo p r e p o e t k a s a d a n j e g r a t a u Evropi Jugoslavija je d o s l e d n o s p r o v o d i l a na Balkanu i u P o d u n a v l j u j e d n u k o n s t r u k t i v n u politiku mira ulaui sve n a p o r e da na p r v o m m e s t u
stvori d o b r e i p r i j a t e l j s k e o d n o s e sa svim s u s e d n i m z e m l j a m a , a n a r o i t o sa d v e m a susedn i m velikim silama, N e m a k o m i Italijom.
Kada je izbio s u k o b i z m e u velikih sila, Jugoslavija je odmah objavila striktnu neutralnost koja nije bila uslovljena niim d r u g i m s e m p o t o v a n j e m n j e n e nezavisnosti i b e z b e d nosti njenih granica. Lojalnim s p r o v o e n j e m ovakve politike, Jugoslavija je n a j b o l j e sluila
ivotnim i n t e r e s i m a svoga n a r o d a , a s d r u g e s t r a n e o d g o v o r i l a je p o t p u n o i svojim dunostima k o r e k t n o g s u s e d s t v a , na e m u je ne j e d a n p u t d o b i l a k a t e g o r i n a i o t v o r e n a p r i z n a n j a
Berlina i Rima.
Poslednji s u k o b i z m e u Italije i Grke, koji Jugoslavija d u b o k o ali, j e r je u i s k r e n i m prijateljskim o d n o s i m a s o b e m a z e m l j a m a , p r e n e o je rat na Balkan, te je r a z u m l j i v o t o Jugoslavija m o r a pratiti sa n a j v e o m p a n j o m n o v o s t v o r e n u situaciju, ulaui i dalje svoje s n a g e
da se sauva mir. S o b z i r o m na svoje d o s a d a n j e d r a n j e . Jugoslavija se n a d a da d a l j i m razvojem d o g a a j a na B a l k a n u njeni interesi n e e biti u g r o e n i ni sa koje s t r a n e . 2 "
N a p o m e n a : Toga d a n a (2. n o v e m b r a ) Ministarstvo vojske i mornarice sa Str. pov. Dj. br.
10721 izdalo je n a r e e n j e da se pozovu na vebu oficiri, obveznici i p o p i s n a s t o k a i vozila
za etiri p e a d i j s k a i jedan artiljerijski puk do p u n o g b r o j n o g s t a n j a p r e d v i e n o g r a t n o m
formaci|om pomenutih pukova sa detaljnim uputstvima za aktiviranje.347

Posle sastanka Krunskog saveta, a na osnovi njegove odluke, ministar dvora

Milan Anti uputio je Cincar-Markovia i generala Nedia da poalju telegram
jugoslovenskom vojnom ataeu u Berlinu, pukovniku Vauhniku, da ispita kako
bt nemaka vojno vodstvo verovatno reagiralo ako bi jugoslovenske snage zauzele Solun. U m e u v r e m e n u Jugoslavija bi koncentrisala t r u p e na jug ka gr-

koj granici. Telegram koji je primio 1. n o v e m b r a izgledao je udnovat Vauhniku i po opirnosti i isticanju vanosti Soluna za Jugoslaviju sa vojnog i ekon o m s k o g gledita i po tome da prisU.nite mogu zauzeli Italijani ili Bugari.
Dolazio je od ministra vojske, a ne od p r e t p o s t a v l j e n o g naelnika Glav nog generaltaba; telegram je i m a o nevojniki, politiki ton i bio je sastavljen protiv
svih pravila ifre. Ukoliko je v r e m e vie proticaio, telegram je V a u h n i k u postojao sve sumnjiviji, jer se ni jedan kasniji telegram iz Glavnog g e n e r a l t a b a
nije pozivao na njega. 2 4 8
Preko veze u Politikoj sekciji nernake tajne policije (Gestapo) Vauhnik
je saznao, pre no to je telegram stigao, da su lanovi Srpskog k u l t u r n o g kluba traili p r e u t n o o d o b r e n j e jednog plana da Jugoslavija uzme Solun kad
kralj Petar p o s t a n e punoletan, ali do lada Nemci nisu pokazivali interesa da
neto uine po tom zahtevu. Kad je doao kod Iva Andria (jugoslovenskog poslanika u Berlinu - V. T.) po pitanju zauzimanja Soluna, Andri je praskao od
Ijutine. Predlog je akt izdaje prema Grkoj, saveznici Jugoslavije, uzviknuo je
poslanik. Ali Vauhnik je ipak traio sastanak sa politikim p r e d s t a v n i k o m nernake Vrhovne k o m a n d e . Primili su ga ef Obavetajne slube general Kven
(Ouentzsch) i oficir za vezu sa s t r a n i m vojnim izaslanicima pukovnik Melentin (Mellenthin von), Rekao im je d a j e Jugoslavija u vezi sa italijansko-grkim
ratom zainteresovana za Solun i da se boji da bi moglo doi do s u k o b a izmeu
Jugoslavije i Italije ako bi Italija okupirala pristanite, zato bi bilo k o r i s n o da
N e m a k a savetuje Italiji da b u d e u m e r e n a . Naglasio je da je Jugoslavija zainteresovana za Solun i d a j e s p r e m n a da se u m e a ako Italijani p o k u a j u da ga
zauzmu. Odgovorili su mu da Vrhov na k o m a n d a nita ne zna o ma kakvom
planu koji se odnosi na Solun i da e o t o m e obavestiti Ministarstvo inostranih poslova. Vauhniku je bilo jasno da e Kven p r e n e t i razgovor Ministarstvu inostranih poslova i da e o n o izvestiti italijansku vladu p r e k o njenog
a m b a s a d o r a u Berlinu. Iako je Vauhnik obavestio Beograd da se nadlene linosti za reavanje ovog pitanja ne nalaz.e u Berlinu i savetovao da se ne uri,
zvanini krugovi iz Beograda su insistirali da Nemci o d g o v o r e na njegovo pitanje i da hitno d o e u Beograd sa svojim izvetajem. Poto su Grci preli u
ofanzivu, Vauhnuk je t e l e f o n o m u p i t a o Melentina da li zbog razvoja d o g a a j a
na g r k o m f r o n t u treba odustati od pitanja Soluna, a Melentin je odgovorio
da je pitanje Soluna stvar italijanske vlade i da se n e m a k o Ministarstvo
inostranih poslova jo nije o t o m e konsultovalo sa V r h o v n o m k o m a n d o m .
Vauhnik je tada nagovorio grkog vojnog ataea u Berlinu p u k o v n i k a Legorisa da kae italijanskom v o j n o m ataeu u Berlinu generalu Marasu (Marass
Elisio) da je u o iz. Ankare da Jugoslavija n a m e r a v a da intervenie a k o Italija
ne povue svoje t r u p e sa G r k e teritorije. General Maras bio je prijateljski
raspoloen p r e m a Vauhniku i rekao mu da je antifaista i da i on i njegove kolege ne vole Nemce. Pravi cilj italijanskog rata u G r k o j je da se sprei Nemaka da se uvrsti na Sredozemlju, pa bi usijanim glavama u Beogradu preporuio da ne diraju solunsko b u r e baruta. U razgovoru sa pukov n i k o m Melentinom Vauihnik je rekao da Solun vie n e m a stvarnog znaaja poto Grci isteruju Italijane iz svoje zemlje, to je Melentin n e l a g o d n o primio. 2 4 9
General Simovi o sednici Krunskog saveta i ulozi pukovnika Vauhnika
kae:
Kad je Italija napala G r . k u 28. o k t o b r a IV4U. k n e / Pavle, bojei se da n a s Italija ne
p r e d u h i t r i , o d r a o je u B e l o m d v o r u sastanak na k o j e m je
r a s p r a v l j a n o o n a p a d u Italije
na G r k u
Na o v o m e s a s t a n k u d o n e t a je o d l u k a da se izvri o k u p a c i j a S o l u n a i da se u t o m

cilju t r u p e na jugu p o j a a v a j u i k o n c e n t n u na g r k o j granici. Da bi se izbegle k o m p l i k a c i j e

sa Italijom, na ije se brzo n a d i r a n j e ka S o l u n u raunalo, o d l u e n o je da se p r e t h o d n o d o b i j e
saglasnost i o d o b r e n j e Hitlera. Ministar vojske, u s p o r a z u m u sa m i n i s t r o m s p o l j n i h poslova,
i m a o je da u p u t i n a r e e n j e v o j n o m izaslaniku u Berlin da se o t o m e o b a v e s t i u najviim nem a k i m vojnim k r u g o v i m a i izdejstvuje to o d o b r e n j e . On, (Nedi), n a r e d i o je v o j n o m izaslaniku u B e r l i n u g e n e r a l t a b n o m p u k o v n i k u Vlad. V a u h n i k u da N e m c i m a iznese s l e d e u sugestiju: u cilju s p r e a v a n j a i s k r c a v a n j a Engleza u S o l u n u i d o l a s k a na Balkan, da Jugoslavija
o k u p i r a Solun. Nemci su, m e u t i m , odbili da o t o m e p r e g o v a r a j u i uputili su Jugoslaviju da
se po t o m p i t a n j u s p o r a z u m e sa Italijom Nije poznato, da li su kakvi p r e g o v o r i voeni sa
Italijom i da li je i kakav s p o r a z u m postignut. Ako su ti p r e g o v o r i voeni, oni su voeni u
n a j v e o j tajnosti, v e r o v a t n o p r e k o naeg a m b a s a d o r a u Rimu Boka Hi istica> b r a t a s u p r u g e
Milutina Nedia. 2 5 0

MISIJA DANILA GREGORICA I PI K0VN1KA VAUHMKA l BER1.INI

Poto su Nemci posle pada Francuske zaplenili d o k u m e n t a koja su k o m p r o mitovala neutralni stav jugoslovenske vlade, odnosi sila Osovine sa Jugoslavijom su toliko ohladneli da je predsednik vlade Cvetkovi s m a t r a o da ih treba p o n o v o oiveti i m i m o d i p l o m a t s k e linije, naroito posle ulaska n e m a k i h
t r u p a u Rumuniju. Zato je n a r e d i o Cregoriu da se sastane sa fon Herenom. 25011
Dr Danilo Gregoric (direktor lista Vreme u B e o g r a d u i i s t o v r e m e n o
dugogodinji nemaki agent u Beogradu za v r e m e vlade Cvetkovi-Maek,
tajni putujui a m b a s a d o r p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovia) sastao se sa nemakim poslanikom u B e o g r a d u fon H e r e n o m 2. n o v e m b r a , koji mu je tom prilikom izjavio da n e m a k a vlada eli da se odri mir na Jugoistoku, ukoliko
sa te s t r a n e ne bi zapretio britanski napad, udei se zato se Jugoslavija jo
nada u britansku p o b e d u . Jugoslavija bi mogla da pobolja svoje o d n o s e s Nem a k o m , poto N e m a k a p r e m a njoj n e m a teritorijalnih pretenzija, kao to
ih imaju njeni drugi susedi. Gregori je pitao kakvoj bi se naknadi Jugoslavija
mogla nadati u sluaju da izae iz svoje neutralnosti i prie Osovini, napominjui da je za nju Solun od najvee vanosti, poto je od p r e d s e d n i k a vlade
Cvetkovia bio ovlaen da saopti fon Herenu, kao svoje lino miljenje, da
bi Jugoslavija za Solun o t v o r e n o pristupila a n t i b r i t a n s k o m bloku. Poto je
Gregori bio pozvan da poseti Berlin, Cvetkovi ga je ovlastio da to m o e saoptiti i u Nemakoj. 2 5 1
Prema zadatku koji je d o b i o da ispita n e m a k o vojno vodstvo o verovatnoj reakciji na jugoslovenski ulaz u Grku u pristanite Solun, Vauhnik je 4.
n o v e m b r a u 19 asova t e l e f o n o m javio:
1) da je po p o s t a v l j e n o m pitanju u p o z n a o j e d n o g generala iz. V r h o v n e k o m a n d e , koji
je o d g o v o r i o da to p i t a n j e u p r v o m r e d u i n t e r e s u j e Italiju i da je N e m a k a tek u d r u g o m r e d u
zainteresovana;
2) da Nemaka taj p r o b l e m nije prouavala i da e se on n a m e t n u t i tek o n d a
kad italiianski uspesi b u d u pozitivni i da e zbog toga to pitanje predloiti na viem m e s i u
(Herstelle) i.
3) da ce se Nemci, p r e m a V a u h n i k o v o m miljenju, m o r a t i pozabaviti tim p r o b l e m o m ,
jer e m o r a t i i oni tu u e s t v o v a t i (svakako radi u g l e d a O s o v i n e ) 2 6 2

BOMBARDOVANJE BITOLJA SMENA MINISTRA VOJSKE I MORNARICE

GENERALA MILANA NEDJCA

Kad se Vauhnik s p r e m i o da o t p u t u j e u Beograd sa izvetajem, poslanik Andri mu je javio d a j e knez Pavle razreio dunosti generala Nedia, tvorca pla-

na za zauzimanje Soluna. Njegov p r e t h o d n i razgovor sa N e m e i m a imao je niz

reakcija. Kao da su odgovarali na njegove m a n e v r e , italijanski avioni su 5. i
6. n o v e m b r a b o m b a r d o v a l i Bitolj. Na pitanje kneza Pavla zato nije u p u t i o
avione da s p r e e b o m b a r d o v a n j e jugoslovenskog tla i zato nije p r e d u z e o odgovarajue mere, Nedi je odgovorio da je Jugoslavija dola u situaciju kad
bi m o r a l a zauzeti svoj stav, jer vlada vie ne sme oklevati. Ako bi Jugoslavija
ustupila jedan mali d e o svoje teritorije Nemakoj, r e k a o je knezu Pavlu, Osovina bi spasla ostalo. (0 Nedievom miljenju, a verovatno i odgovoru ire je izneto u njegovom ve pomenutom Memorandumu od 1. novembra - Prilog 5).
To je besmisleno, r e k a o je knez Pavle, N e m a k a nije nikad traila jugoslovensku teritoriju i Jugoslavija ne bi nita ustupila. Sa i z n e n a u j u o m otvorenou Nedi je izrazio miljenje da je Jugoslavija imala vetu diplomatiju i politiku ne bi joj bila p o t r e b n a vojska. Kad je to uo, knez Pavle je zatraio da podnese ostavku. 2 5 3
Direktor Obavetajne uprave Glavnog generaltaba u p i t a o je 5. n o v e m b r a
Vauhnika da li je o pitanju S o l u n a upoznat nemaki vojni izaslanik i da li je
po tom pitanju p r e d u z e t o p o t r e b n o d i p l o m a t s k i m p u t e m u Rimu i Berlinu.
Vauhnik je odgovorio da ce o t o m e dobiti o d g o v o r tek kad d o u efovi s
fronta, a oni dolaze u Berlin o b i n o j e d a n p u t nedeljno i d o d a o da su Nemci
dezainteresovani za italo-grki s u k o b i ak im je p r i j a t n o to Italijanima ide
ravo. 2 5 4

REAKCIJA MINISTRA VOJSKE I MORNARICE I JUGOSLOVENSKE VLADE NA

BOMBARDOVANJE BITOLJA

Posle bombardovanja Bitolja 5. i 6. novembra, Ministarstvo vojske i mornarice

je sa Str. Pov. . Br. 10814 od 6. novembra naredilo da se iz ratnih jedinica, imenovanih u 10 pregleda, pozove na vebu svo ljudstvo, stoka i vozila koji su rasporeeni po r a t n o m r a s p o r e d u u njih, tj. da se aktiviraju ( p o d v u e n o u originalu), s tim da prvi dan aktiviranja b u d e 12. n o v e m b a r . Zatim su d e t a l j n o izloena u p u t s t v a za s p r o v o e n j e aktiviranja. 2 5 5
Ministar inostranih poslova Cincar-Markovi je 7. n o v e m b r a 1940. ifrovanim t e l e g r a m o m Str. Pov. br. 3321 d a o instrukciju jugoslovenskom poslaniku
u L o n d o n u da p r e d a verbalnu notu b r i t a n s k o j vladi p o v o d o m b o m b a r d o v a nja Bitolja 5. n o v e m b r a . U noti se. izmeu ostalog, kae:
. . . Na o s n o v u u t v r e n i h i n j e n i c a Kraljevska vlada sa velikim a l j e n j e m k o n s t a t u j e
da je j u g o s l o v e n s k a n e u t r a l n a t e r i t o r i j a p o v r e d e n a od s t r a n e o r u a n i h s n a g a j e d n e od zara e n i h sila koje se nalaze vojniki a n g a o v a n e na g r k o - a l b a n s k o j granici p r e m a Bitolju.
t a d a a n k e t a koja je n a r e e n a jo nije u t v r d i l a p r i p a d n o s t aviona. Kraljevska vlada s m a t r a
da ne bi o d g o v a r a l a svojim m e u n a r o d n i m i n a c i o n a l n i m d u n o s t i m a a k o protiv ove povrede, ma sa koje s t r a n e o n a dolazila, ne bi p r o t e s t o v a l a n a j e n e r g i n i j e .
U isto v r e m e Kraljevska vlada s m a t r a za svoju d u n o s t da u p o z o r i z a r a e n e s t r a n e ije
snage o p e r i u na o v o m s e k t o r u na neeljene p o s l e d i c e koje bi p o n a v l j a n j e ovakvih inciden a t a m o g l o da p r o i z v e d e i izraava n a d u da e z a r a e n e s i r a n e p r e d u z e t i sve p o t r e b n e m e r e
k a k o se ne bi ovakvi incidenti vie ponavljali. . , J 5 6

Karakteristino je da ovakva nota nije u p u e n a prvenstveno italijanskoj

vladi, nego tek 9. n o v e m b r a kada je izdato zvanino saoptenje, iako je bilo
oigledno da su b o m b a r d o v a n j e izvrili italijanski avioni.
Cincar-Markovi je 8. novembra ifrovanim t e l e g r a m o m Str. Pov. br. 3325
poslao n a k n a d n o uputstvo jugoslovenskom poslaniku u L o n d o n u da prili-

kom p r e d a j e note o b o m b a r d o v a n j u Bitolja obavesti tamonju vladu da

e m o o t o m e k o r a k u kod triju vlada izdati s u t r a 8. ovog meseca uvee u Beogl a d u jedno saoptenje, a radi o b a v e t e n j a i u m i r e n j a nae javnosti. 2 5 6
Ministarstva vojske i mornarice je S. novembra sa Str. Pov. Dj. Br. 10871
naredilo komandantu vazduhoplovstva vojske da pored u p u e n e s t r u n e komisije, o d m a h jo d a n a s uputi drugu strunu komisiju najboljih svojih strunjaka da bi se lano i objektivno utvrdilo p o r e k l o b o m b i kojima je iz stranih
av iona b o m b a r d o v a n Bitolj. 2 5 7 (Ova d r u g a komisija je istog d a n a utvrdila da
su Italijani b o m b a r d o v a l i Bitolj (AR 1941, ZD, I dok! 302, str. 897-900; AVII,
F-17, reg. br. 36/2-3, K. 11.). I n t e r e s a n t n o je da je jugoslovenska vlada jo 6.
n o v e m b r a znala da su italijanske v a z d u h o p l o v n e snage izvrile b o m b a r d o v a nje. (AR 1941, ZD, I, dok. 298, str. 890, prim. 3).
Jugoslovenska vlada je 9. novembra povodom bombardovanju Bitolja izdala sledee zvanino saoptenje:
Ola sceni s m o ila o b j a v i m o s l e d e e s l u b e n o s a o p t e n j e : P o v o d o m b o m b a r d o v a n j a Bi
lolja, u o e k i v a n j u z a v r e t k a a n k e t e koja je u loku. Kraljevska vlada uinila je p o t r e b a n korak k o d vlada u Atini, Rimu i L o n d o n u i izloila je o v a j s l u a j p o v r e d e j u g o s l o v e n s k e teritorije od s t r a n e o r u a n i h s n a g a jedne od z a r a e n i h sila koje su vojniki a n g a o v a n e na gr k o - a l b a n s k o j granici.
Kraljevska vlada u p o z o r i l a je z a r a e n e s t r a n e na n e e l j e n e p o s l e d i c e koje bi ponavljanje ovakvih i n c i d e n a t a m o g l o proizvesti i izrazila je n a d u da e se od n j i h o v e s t r a n e preduzeti p o t r e b n e m e r e . k a k o se takvi incidenti ne bi ponovili
Kraljevska vlada rezerv i sa l a j e sebi p r a v o da na o s n o v u rezultata a n k e t e n a k n a d n o for
mulie zahteve za p r a v i n u n a k n a d u line i m a t e r i j a l n e t e t e koja je ovim b o m b a r d o v a n j e m
priinjena.268

Cincar-Markovi je 14. novembru 1940. godine itrovanim t e l e g r a m o m

Str. pov. br. 3411, radi line orijentacije, obavestio jugoslovenskog poslanika
u L o n d o n u da je
na o s n o v u iskaza o e v i d a c a i e k s p e r t i z e n e e k s p l o d i r a n i h b o m b i , a n k e t n a komisija utvrdila je da su b o m b a r d o v a n j e Bitolja izvrili talijanski avioni. O o v o m r e z u l t a t u a n k e t e
upoznali s m o talijansku vladu 12. ovog meseca. L! noti izjavili s m o da s m a t r a m o da je do
ovog i n c i d e n t a d o l o usled z a b u n e Traena je p r a v i n a o d t e t a . Grof C a n o izjavio a) da nije
znao da su talijanski b o m b a r d e r i b o m b a r d o v a l i Bitolj i b) da e se o b a v e s t i t i kod k o m a n d e
avijacije. U s v a k o m sluaju, r e k a o , v) to se m o g l o d o g o d i t i s a m o n e n a m e r n o i izjavio g ) d a
ce t a l i j a n s k a vlada uloiti svu svoju volju da se o v o izgladi. 2 6 9

Ubrzo posle b o m b a r d o v a n j a Bitolja od s t r a n e italijanskih aviona, maarski ministar inostranih poslova Caki. u razgovoru sa efom jugoslovenskog Centralnog presbiroa od 11. novembra, uglavnom je rekao da je italijansko-grki sukob izazvao teku situaciju, da mu je poznato ta Solun znai za Jugoslaviju ako
ga Italija zauzme i da e Nemaka intervenisati ako se Italija tamo zaplete. U Maarskoj vlada uverenje da e male drave hiti likvidirane jedna za drugom i pita
se na koju je sada red. Nije mu ni malo prijatno to su Nemci uli u R u m u n i j u ,
ali da t a m o n e m a m n o g o njihovih trupa. Uveren je da N e m a k a eli mir na
Balkanu, j e r bi rat izazvao n e d o g l e d n e komplikacije. Zato je u p o z o r i o svog
linog prijatelja b u g a r s k o g poslanika u B u d i m p e t i da paze ta rade. S m a t r a
da Italija n e m a n a m e r u da p r o v o c i r a Jugoslaviju. Naglasio je da u k a r a k t e r u
n a r o d a Jugoslavije i Maarske, u njihovoj kulturi, priv r e d n i m i politikim interesima ima m n o g o zajednikog i slinog to ih pribliuje i surova stvarnost
u p u u j e j e d n e na druge.
Sef jugoslovenskog Centralnog presbiroa ovako je saeo razgovor sa akije m:
Veliki p e s i m i z a m u p o g l e d u poloaja M a a r s k e u d a l j e m razvoju r a t n e situacije, ods u s t v o svakog o d u e v l j e n j a za N e m a k u i Italiju i tenja za p r i b l i a v a n j e sa J u g o s l a v i j o m .

radi o s i g u r a n j a j e d i n e p r e o s t a l e linije sa s p o l j n i m svetom: B u d i m p e t a - Beograd - Sofija

- Istambul."0

STAKICEVA MISIJA U RIMU

Posle b o m b a r d o v a n j a Bitolja knez Pavle je d a o nalog ninistru dvora Milanu

Antiu da u Rim, u tajnu-poverljivu misiju, poalje a d v o k a t a dr Vladislava Stakia, stalnog p r a v o z a s t u p n i k a italijanskog poslanstva u Beogradu, sa zadatkom da kao izaslanik jugoslovenske kraljevske k u e pregovara sa italijanskom vladom o zbliavanju sa Italijom. Staki se, po nalogu ministra dvora
Milana Antia, 11. n o v e m b r a u Rimu sastao sa g r o f o m anom i predloio mu
da se povedu pregovori za m e u s o b n o zbliavanje dveju zemalja u d u h u
Beogradskog pakta. Sem toga, Staki je i m a o zadatak da ispita da li ili ne Italija jo s m a t r a da je na snazi Beogradski s p o r a z u m iz 1937. i da li taj s p o r a z u m
jo predstavlja osnovu italijanske politike p r e m a Jugoslaviji.
Pod u t i s k o m n e u s p e h a u G r k o j (jer su grke snage u p r o t i v n a p a d u u to
vreme prele na a l b a n s k u teritoriju) i uviajui da bi napad na Jugoslaviju bio
teak, italijanska vlada je bila sklona da razgovara. 2 6 1
Na prvom sastanku sa g r o f o m anom razgovaralo se o m e u s o b n i m garantijama, o demilitarizaciji Jadrana, o savezu. O tim razgovorima, dr Staki
je izneo sledee:
Cano mi je s a o p t i o da je Musolini u s v e m u saglasan sa o n i m to mu je on ve izjavio
i d a j e ovlaen da u ime Musolinija uini s l e d e u d e k l a r a c i j u u B e o g r a d u : Mona i jaka
Jugoslavija p o t r e b n a je Italiji. Italija s m a t r a k o r i s n i m dalje p r o d u b l j i v a n j e prijateljskih veza
sa Jugoslavijom. Ti o d n o s i t r e b a da u z m u k a r a k t e r saveza

Kad se vratio u Beograd. Staki je izvestio m i n i s t r a dvora Antia o toku

pregovora i italijanskim predlozima. Predloi Rima nisu povoljno primljeni
u Beogradu, a naroito n e r a s p o l o e n j e je izazvala elja Italije da se demilitarizuje j a d r a n s k a obala. ano je d o d a o da Jugoslavija ne t r e b a da se plai Italije. j e r n j e n e ambicije se proteu juno od Albanije. Italija nee da o k u p i r a
Solun ni p r i v r e m e n o ni stalno. Na Stakievo pitanje protiv koje sile bi bio upravljen b u d u i italijansko-jugoslovenski savez (sporazum), Cano je odgovorio: Ja znam gledite kneza Pavla i ne traim savez protiv Engleske. Meutim,
ne bi li on bio koristan protiv Sovjetskog Saveza? - A moda j e d n o g d a n a
protiv Nernake, takoe? - u p i t a o je Staki. Moda - odgovorio je ano sa
osme! om. 2 6 2 Jugoslavija je odbacila anovu sugestiju, j e r bi po r e i m a kneza
Pavla takav savez o d u z e o Jugoslaviji suverenitet, a u z a m e n u ne bi nita dobila. Zabrinuti ano o t p u t o v a o je u Obersalcberg (Obersalzberg) na razgovor
sa Hitlerom, 2 6 3 gde su se ve sastali 18. n o v e m b r a .

SASTANAK HITLER - CANO U OBERSALCBERGU I BEU

I HITLER - TELEKI U BEU

Na sastanku sa Canom u Obersalcbergu 18. novembra. Hitlerje izloio nepovoljnu situaciju u Sredozemnom moru. jer su Britanci zauzeli Krit i druga grka ostrva i tamo izgradili vazduhoplovne baze i nameravaju da izgrade tri aerodroma
u Trakiji i dva u blizini Soluna. Zatim je naglasio da Nemaka nee moi da
prui nikakvu pomo, a a k o bi se htelo da se izvri napad na Britance u Grkoj, to bi se uinilo s a m o u sluaju kad bi se za tu svrhu raspolagalo jakim

snagama, a za to bi trebalo dosta vremena. Sem toga, izgleda da je Bugarska

sada m a n j e nego ikad voljna da pristupi T r o j n o m paktu, a Rusija je pokazala
znaajno interesovanje za Balkan na berlinskim razgovorima sa Molotovom.
Pored toga, n a p o m e n u o je da e razvoj prilika u G r k o j slabo uticati na Tursku da se priblii Osovini i da reagovanje Jugoslavije do sada nije bilo m o g u e
utvrditi. P o s t o j e izloio to t r e b a preduzeti u S r e d o z e m n o m m o r u , H i t l e r j e
nastavio da t r e b a pojaati n a p o r e da se r u s k e aspiracije na Balkanu s k r e n u
i orijentiu ka jugu, da sa T u r s k o m t r e b a traiti s p o r a z u m , da M a a r s k a m o r a
dozvoliti prolaz d o p u n s k i h n e m a k i h t r u p a u Rumuniji i da R u m u n i j a m o r a
preduzeti m e r e za njihovo s n a b d e v a n j e . Naglasio je da bi N e m a k a o d l u n o
napala b r i t a n s k e snage a k o bi se utvrdile u Grkoj, i to s n a g a m a iz R u m u n i j e
p r e k o Bugarske, no da se u tom pogledu nita ne moe uraditi pre prolea
zbog v r e m e n s k i h i terenskih uslova i n e d o s t a t k a p o g o d n i h puteva p r a v c e m
s e v e r - j u g , od kojih j e d a n prolazi oko 10 km od jugoslovenske granice, tako
da prevoenje t r u p a tim pravcem zavisi od stava Jugoslavije. U vezi sa tim,
upitao je grofa ana d i r e k t n o ta je Italija s p r e m n a da da u cilju n e u t r a l i s a n j a
Jugoslavije, d o d a j u i da joj treba ponuditi garantiju n j e n e teritorije i obeati
Solun, pa e ona, za uzvrat, pristati na demilitarizaciju j a d r a n s k e obale.
ano je na Hitlerove p r i m e d b e p o k u a v a o da n e u s p e h protiv G r k e objasni taktikom g r e k o m italijanske o p e r a t i v n e k o m a n d e . Izrazio je saglasnost sa Hitlerovim miljenjem, dodajui da k o n a n a o d l u k a zavisi od Musolinijevog odgovora, da Musoliniju nee biti lako da ini u s t u p k e Jugoslaviji,
zato to on ne moe da trpi Jugoslovene. Na to je Hitler r e k a o d a j e i on prim o r a n da odrava o d n o s e sa zemljama koje mu nisu prirasle za srce. Zatim
je ano obavestio Hitlera d a j e jedan jugoslovenski a d v o k a t (Staki - p r i m .
V. T.) kao izaslanik ministra dvora Antia d o a o u Italiju da trai razgovor izm e u njega (grofa ana) i Antia. Poto g a j e (grofa ana) Musolini ovlastio
da razgovara sa Antiem. zakljuuje d a j e Musolini s p r e m a n da prihvati Hitlerove predloge u pogledu p o s t u p k a sa Jugoslavijom. On e obavetavati Hitlera o daljem razvoju p r e g o v o r a sa Jugoslavijom, a ako ne postigne nikakav
kontakt sa B e o g r a d o m , o n d a neka N e m a k a stupi u d o d i r sa Jugoslavijom za
svoj raun. Hitler je odgovorio d a j e s p r e m a n da tako postupi i da e se prilika
za slanje tajnog izaslanika ukazati kad N e m a k a b u d e htela da ispita kakav
stav Jugoslavija n a m e r a v a da zauzme u italijansko-grkom ratu, a p o s e b n o
kakav znaaj u vezi s tim treba pridati mobilizacijskim m e r a m a jugoslovenske vojske. Zavretak grkog rata svakako bi bio ubrzan a k o bi Jugoslavija sadejstvovala.
Na kraju ovog dugog razgovora (iz kojeg su izvodno d o t a k n u t a s a m o
neka pitanja) Hitler je r e k a o grofu anu da e Dueu napisati p i s m o u k o m e
e izloiti ideje o kojima je d i s k u t o v a n o i p r e d a t i ga grofu anu m o d a i p r e
20. n o v e m b r a . 2 6 4
Hiller je 20. novembra ponovo primio grofa Cana u Beu. Tom prilikom
ano je izvestio Hitlera da je Musolini potpuno saglasan sa Hitlerovim predlozima u odnosu na Jugoslaviju. Ako se Jugoslavija pridobije za sadejstvo. obraun
sa Grkom mogao bi se izvriti za nekoliko nedelja. Knez Pavle e sigurno zauzeti
pozitivan stav, jer mu kroz osam meseci istie namesnitvo, a i njegovi liiti interesi su povezani sa Italijom (deo novca investirao je u Italiji i kupio vilu u Firenci, gde e se posvetiti svojim umetnikim ambicijama). Hitler je napomenuo da e knez Pavle otii sa svog poloaja kao veliki dravnik ako bi Jugoslavija
dobila Solun pod njegovim namesnitvom i dodao da postoji mogunost i da

se ne povue sa poloaja, jer je poznato da je kneginja Olga vrlo ambiciozna i

sigurno bi volela da se ove aspiracije podre.26*'
Boravei u B e o g r a d u i Zagrebu, n a v o d n o slubeno radi ispitivanja nemako-jugoslovenske privredne saradnje, nemaki ambasador u Rimu Ulrih fon
Hasel (Hassell Ulrich von) u svom izvetaju od 16. novembra 1940. godine najpre je dosta objektivno opisao unutranjepolitiku situaciju u Jugoslaviji, istiui svoje utiske o v e o m a loim o d n o s i m a izmeu Srba i Hrvata. U vezi sa
spoljnopolitikim poloajem Jugoslavije, Hasel kae d a j e na svim s t r a n a m a
zapazio s t r a h o v a n j e od italijanskih pretenzija i zbog toga elju za jai naslon
na N e m a k u kao garantiju i p r e p r e k u tim italijanskim pretenzijama.
U o v o j z a m r e n o j situaciji pogledi S r b a i H r v a t a u p r a v l j a j u se p r e m a N e m a k o j . Ministar Koroec, slovenaki voda s a d a t a k o e j a v n o z a s t u p a n e m a k i pravac, ali je s i g u r n o
da je i n t i m n o n e p r i j a t e l j N e m a c a . n a r o i t o zbog toga to se plai od n e m a k i h a s p i r a c i j a na
s l o v e n a k e oblasti. Srbi, Slovenci i Hrvati j e d i n s t v e n i su u elji da N e m a k a zatiti Jugoslaviju o d italijanskog n a p a d a . P r e m a n j i h o v o m miljenju, j e d n a e n e r g i n a re N e m a c a bila
bi d o v o l j n a da sprei taj n a p a d . Ali to bi bilo m o g u e a k o se Jugoslavija b e z r e z e r v n o stavi
na s t r a n u Osovine, no m o d a je s a d a ve suvie k a s n o posle svega to se d o g o d i l o ( v e r o v a t n o
misli na s t u p a n j e Italije u rat protiv G r k e - V. T.). U stvari, Hrvati bi u s v a k o m sluaju gotovo j e d n o g l a s n o pretpostavili p r i k l j u e n j e N e m a k o j , n p r k a o Slovaka, s v a k o m povezivanju s Italijom, a nije mali b r o j o n i h koji bi o v a k v o r e e n j e vie voleli n e g o n a s t a v l j a n j e veza
s Beogradom.
Dalje Hasel kae: Ali p o r e d ove tenje za oslon na N e m a k u , ljubav prema Nemakoj
niti je iroko rasprostranjena nm duboka ( p o d v u k a o V. T.) zbog loga to je N e m a k a u savezu
s Italijom, zbog s e c a n j a na n e m a c k o z a u z i m a n j e Praga koje je ljude o n e r a s p o l o i l o i uinilo
nepoverljivijim, p r v e n s t v e n o u Sloveniji, ali i u Srbiji i H r v a t s k o j , k a o i zbog z b i v a n j a u Rum u n i j i ( v e r o v a t n o se o d n o s i na ulazak n a m e k i h t r u p a u R u m u n i ju 4. o k t o b r a 1940. godine,
k a o i na to t o je R u m u n i j a 30. a v g u s a iste godine, p o d p r i t i s k o m Nernake. m o r a l a da u s t u p i
2 3 Transilvanije M a a r s k o j - V. T.) i d r u g i h d o g a a j a sline vrste. T a k o e postoji iva zab r i n u t o s t zbog p r i v r e d n e e k s p l o a t a c i j e monopoTistikim p o l o a j e m N e r n a k e . . , 2 6 4 b

Hitler je 18. novembra pozvao Maare i Rumune da pristupe Trojnom paktu. On je u B e r g h o f u u tajnosti p r i m i o b u g a r s k o g kralja Borisa, da bi ga nagovorio da i on prihvati takvu o d l u k u i o d m a h zatim i italijanskog ministra
inostranih poslova da ispita m o g u n o s t da zainteresira Beograd za operacije
protiv Grke, uz granciju sila Osovine za nepovredivost granica Jugoslavije,
p r e p u t a n j e Soluna Jugoslaviji i demilitarizaciju j a d r a n s k e obale. H i t l e r j e rekao: Siguran sam da m o e m o imati Jugoslaviju sa n a m a . . . Jugoslavija e
imati Solun, Bugarska izlaz na more, a Italija itav ostali d e o Grke. Tako
se poela stvarati prava k o n k u r e n t s k a u t a k m i c a o k o toliko n e p o u z d a n e Jugoslavije. Oba k o n k u r e n t a , Italija i Nemaka, ve su bila uspostavila zvanine k o n t a k t e sa B e o g r a d o m i nastojala da u tajnosti dre svoje k a r t e da bi ih
odigrali svaki za sebe u vlastitu korist. Jugoslovenski upravljai su ih koristili
da izigravaju sile Osovine j e d n u protiv d r u g e . 2 6 5
Cincar-Markovi je takoe 18. novembra sa Str. Pov. br. 3460 d a o u p u t s t v o
j u g o s l o v e n s k o m poslaniku u L o n d o n u da zbog sve ee p o v r e d e jugoslovenske dravne teritorije uini korak kod t a m o n j e vlade, molei je da izda najstroija n a r e e n j a svojim avijatiarima da ni po koju cenu ne vre n a d l e t a n j e
nae teritorije, kao i da o v o m prilikom izjavi da se slian korak ini u Londonu, Atini i Rimu. Zatim mu je opet 22. novembra ifrovanim t e l e g r a m o m
Pov. br. 32202 d a o nalog da notifikuje t a m o n j o j vladi i t e l e g r a m o m izvesti
o uinjenom d a j e Kraljevska vlada, u cilju suzbijanja preleta stranih aviona
p r e k o jugoslovenske teritorije, odluila da pored dosad z a b r a n j e n i h zona
proglasi jo k a o z a b r a n j e n a zona cela teritorija juno od linije: R u j planina
(juno od Pirota) - Leskovac - Brus - Uika Poega - Viegrad - Sarajevo -

Djevrske (37 km istono od Biograda na m o r u ) i da se nad o v o m z o n o m zabranjuje svaki prelet svima stranim avionima 2 6 5 *
U o d g o v o r u b r i t a n s k o Ministarstvo inostranih poslova je 25. n o v e m b r a
naglasilo da nijedan britanski a e r o p l a n nije leteo nad j u g o s l o v e n s k o m teritorijom izuzev j e d n o g b o m b a r d e r a koji je, usled ravog v r e m e n a , s l u a j n o
p r e a o jugoslovensku teritoriju i sruio se kod Danilovgrada. Vlada je ponovila n a r e e n j e da se ne s m e leteti nad jugoslovenskom teritorijom, ali da uvek
ostaje mogunost, n a r o i t o usled ravih v r e m e n s k i h prilika, da po neki aeroplan sluajno pree jugoslovensku granicu. 2 6 5 b
Koliko je Hitler bio zabrinut, a i ogoren zbog stanja na grko-italijanskom
frontu i nepovoljne situacije koja proizilazi iz te Musolinijeve avanture moe se
reljefno videti iz pisma koje je 20. novembra 1940. godine uputio Musoliniju. U
t o m p i s m u Hitler, izmeu ostalog, doslovno kae:
. . . Kad s a m Vas zamolio da me p r i m i t e u Firenci ( s a s t a n a k je o d r a n 26. o k t o b r a V. T.),dao s a m se na put u nadi da u Vam izloiti svoje p o g l e d e prije n e g o Sto o t p o n e s u k o b
s G r k o m . koji je p r i j e t i o da e izbiti, a o k o j e m sam bio o b a v i j e t e n s a m o p o v r n o . Htio s a m
Vas u p r v o m r e d u obavijestiti, da m a l o o d g o d i t e tu akciju, do, m o d a , p o g o d n i j e g v r e m e n a ,
a u s v a k o m s l u a j u do p r e d s j e d n i k i h izbora u USA. Htio s a m Vas s p e c i j a l n o uvjeriti u pot r e b u , d a n e p r e d u z i m a t e t u akciju prije n e g o t o p o d e z a r u k o m m u n j e v i t o z a u z i m a n j e otoka Krete (Krita) . Situacija, k a k v a je d a n a s , povlai za s o b o m n a j t e e p s i h o l o k e i vojnos t r a t e k e posledice, i zbog toga je n e o p h o d n o da je p o t p u n o o s v i j e t l i m o . . .

Poto je n a i r o k o izneo psiholoke i vojno-strategijske posledice, Hitler

je izneo koje m e r e politikog i vojno-strategijskog k a r a k t e r a t r e b a preduzeti.
Ovde e se u izvodu izneti s a m o m e r e politikog k a r a k t e r a . Te m e r e su:
a) T r e b a s m j e s t a uvjeriti p a n j o l s k u (panija - Reino de E s p a n a ) u p o t r e b u da o d m a h
u e u rat Najraniji d a t u m , koji bi mogli o d r e d i t i za p a n j o l s k u e f e k t i v n u i n t e r v e n c i j u , bio
bi za est t j e d a n a . I n t e r v e n c i j a p a n j o l s k e m o r a n a m posluiti da z a u z m e m o G i b r a l t a r , zat v o r i m o t j e s n a c i p r e b a c i m o b a r j e d n u ili dvije divizije u p a n j o l s k i M a r o k o , da nas tite od
e v e n t u a l n o s t i da F r a n c u z i zataje u M a r o k u ili u p r e o s t a l o m dijelu s j e v e r n e A f r i k e . . .
b) M o r a m o p o d u z e t i sve m o g u e , da panju Rusije o d v r a t i m o od B a l k a n a i da je skren e m o p r e m a Istoku.
c ) M o r a m o nastojati, d a d o e m o d o n e k o g s p o r a z u m a s T u r s k o m , d a t a k o o t k l o n i m o
t u r s k i pritisak na B u g a r s k u .
d) Moramo nagovoriti Jugoslaviju, da promijeni svoju sadanju politiku i zainteresirati je
za stvarnu suradnju s nama. da bi rijeili grko pitanje. Bez garancija s jugoslavenske strane uzaludno je pokuati operacije na Balkanu. One bi bile osuene na neuspijeh. ( P o d v u k a o V. T.).
e) M a a r s k a m o r a o d m a h d o p u s t i t i tranzit z n a t n i h n j e m a k i h snaga u p r a v c u R u m u n j ske.
f ) R u m u n j s k a m o r a primiti t o p o j a a n j e n j e m a k i h t r u p a , p r i k a z u j u i g a k a o p o j a a n j e
n j e n e vlastite o d b r a n e .
Due, s p r e m a n s a m d a p r e m o n i m s n a g a m a o d g o v o r i m n a e v e n t u a l n i p o k u a j Engleza
da o s n u j u u Trakiji znaajniju bazu i to u uiniti .puklo kud puklo'.
Ipak sam prisiljen da sa alou priznam, da je svaka kampanja na Balkanu nemogua prije oujka. Svaki pritisak ili prijetnja protiv Jugoslavije bili bi sada potpuno uzaludni, jer .srpski'
generaltab zna jednako tako dobro kao mi. da je svaka oruana akcija nemogua prije oujka.
Moramo stoga nastojati, da Jugoslaviju pridobijemo za nau stvar drugim sredstvima. . .Jse
( P o d v u k a o V. T.).

Zbog i n t e r e s a n t n o s t i ovog pisma d a j e m o ga u celini u Prilogu 6.

Kad je Hitler 20. n o v e m b r a d o a o u Be p o v o d o m c e r e m o n i j e pristupanja Maarske T r o j n o m paktu d o z n a o je od minisara Telekija (Teleki De Sczez
Pal) i akija (Czki c o n t e Istvn) o agresivnom p o n a a n j u p r i h v a e n o m od Jugoslavije od m o m e n t a n a p a d a Italije na Grku, s m a t r a o je k o r i s n i m da upozna Italijane da bi im s k r e n u o panju na stvarnu teinu vojne i psiholoke si-

tuacije. P r e p o r u i o je m a a r s k i m m i n i s t r i m a da bi, zbog k o m u n i s t i k e i panslovenske p r o p a g a n d e . - b i l o p o t r e b n o da ojaaju postojei reim u B e o g r a d u

i da pojaaju d o b r e o d n o s e sa Jugoslavijom. 2 6 7
U jednom d o k u m e n t u od 20. n o v e m b r a 1940. na temu Jugoslavija i rat
eksperti britanskog Forin ofisa su, p o v o d o m (navodno nehotinog) italijanskog bombardovanja Bitolja, razmatrali ta britanski poslanik u Beogradu
Kampbel lan treba da kae J u g o s l o v e n i m a - da vlada Njegovog velianstva eli
da zna da li Jugoslavija eli da za sada ostane van ratnog sukoba ili moda eli
da ude u rat pod bilo kakvim uslovima pre ili kasnije.
Analizirajui situaciju f u n k c i o n e r i Ministarstva inostranih poslova zakljuili su da izgleda v e o m a nesigurno da bi bilo ta moglo da utie na Jugoslovene da se pridrue Velikoj Britaniji u ratu, jer Jugosloveni znaju da ona
moe v e o m a malo da p o n u d i kao p o m o . Ako bi Jugoslavija ula u rat sama,
bez Turske, malo bi se postiglo, a ako bi intervenisala i pruila pomo Grcima,
ta intervencija bi nesumnjivo izazvala munjeviti nemaki napad na Jugoslaviju
bez angaovanja Bugara u prvo vreme. V tom sluaju veoma je malo verovatno
da bi se Turska angaovala, pa hi Jugoslavija ostala sama i nesumnjivo bi bila
brzo pregaena (Podvukao V. T.) Velika Britanija bi jedino mogla da podri jugoslovensku inicijativu da u d e u rat a k o bi bila sigurna da bi i Bugarska i Turska prile na njenu stranu, to je malo verovatno. Zato Kampbel m o r a da nastoji da Jugoslavija istraje a k o bi ju napali Italijani ili Nemci ili u sluaju kad
bi joj oni postavljali zahteve koji bi bili nespojivi sa njenim s u v e r e n i t e t o m . 2 6 8
Oigledno je da su britanski eksperti u to v r e m e p o t p u n o pravilno cenili vojno-politiku situaciju na Balkanu, ne ustruavajui se da iznesu ne s a m o jugoslovenske nego i s o p s t v e n e slabosti.
Prilikom razgovora, 20. novembra u Beu izmeu Hitlera i predsednika maarske vlade Telekija, u prisustvu akija i Ribentropa, Caki je r e k a o da Maarska trai da ima najbolje m o g u e o d n o s e sa R u m u n i j o m , ali da general Antonesku (Antunescu Yon) o e v i d n o ne eli trajni m i r sa Maarima, j e r je u
Rimu o d r a o veoma o p a s n e govore. Ovde Nemaka treba da deluje kao posrednik za k o m p r o m i s . I Jugosloveni bi, kad se ne bi bojali Nernake, o d a v n o
napali Italiju u vezi sa grkim ratom. H i t l e r j e na to r e k a o da on zbog toga eli
da pojaa svoje vojne jedinice u Rumuniji i da razmilja da li bi stvarno trebalo da pregovara sa Jugoslavijom. Grof Teleki je na ovo pitanje odgovorio
potvrdno. A kad se na kraju razgovora p o n o v o p o k r e n u l o pitanje Jugoslavije,
grof Caki je p o m e n u o i prislukivane telefonske razgovore, iz kojih se j a s n o
vidi agresivan stav Jugoslovena. Na to je Hitler r e k a o da bi m o d a bilo korisno da se sa tim i n j e n i c a m a upoznaju Italijani, da bi obratili panju na celok u p n u vojnu i psiholoku teinu situacije. 2 6 8 Kao to se vidi, a k i j e bio dvolian, jer se njegov stav p r e m a Jugoslaviji razlikuje od onoga to je iznosio u
razgovorima sa knezom Pavlom i Hitlerom.
Naelnik za tampu u Vilhelmtrase Paul Smit (Schmidt Paul) je 21. nov e m b r a . po d i r e k t n o m R i b e n t r o p o v o m nalogu, t e l e f o n o m pozvao d i r e k t o r a
Vremena Gregoria da to pre d o e u Berlin, gde e ga primiti ministar
inostranih poslova. Gregori je javio da e 23. n o v e m b r a doi u Berlin i o
t o m e o d m a h obavestio Cvetkovia koji mu je d a o instrukcije. 2 6 9

PREGOVORI O ZAKLJUENJU PAKTA O VEClTOM PRIJATELJSTVU

IZMEU MAARSKE I JUGOSLAVIJE

Maarski ministar inostranih poslova grof Caki nastojao je da se pojaaju odnosi sa B e o g r a d o m i da dobije p o d r k u Italije o svom p r o j e k t u za s p o r a z u m
sa Jugoslavijom. O t o m e je 22. n o v e m b r a govorio sa italijanskim p o s l a n i k o m
u Budimpeti i insistirajui na p o t r e b u da se u m i r e zebnje Jugoslavije prema istim Hitlerovim sugestijama, potvrdio je da je Maarska imala n a m e r u
da sa Jugoslavijom zakljui ugovor slian italo-jugoslovenskom iz 1937, ali je
pre toga eleo da u p o z n a miljenje vlade u Rimu. 23. n o v e m b r a m a a r s k i poslanik u Beogradu saoptio je Cincar-Markoviu d a j e put p r o k r e n a k o su Jugosloveni s p r e m n i da uu u o r b i t u Osovine, jer je grof Caki d o b i o utisak da
bi N e m a k a d o b r o primila p o n o v n o maarsko-jugoslovensko pribliavanje.
Caki bi bio s p r e m a n da d o e u Beograd ako bi se postigao k o n k r e t a n rezultat,
na primer, potpisivanje ugovora o prijateljstvu za koji M a a r s k a ne bi postavljala nita d r u g o do s a m o uslov: zadovoljenje legitimnih prava m a a r s k e manjine. Jugoslavija bi t a k o p r e k o M a a r s k e uspostavila novo, pou d a n o poverenje sa silama Osovine. Jugoslovenski ministar inostranih poslova je sa velikim zadovoljstvom prihvatio zapaanja m a a r s k o g p r e d s t a v n i k a o znaaju
p a k t a o prijateljstvu i o t o m e u p o z n a o kneza Pavla, koji je o d m a h d a o saglasnost da se o t p o n u pregovori. Tako je jaanje maarsko-jugoslovenskih odnosa, u m e s t o da olaka prilaz Jugoslavije t r i p a r t i t n o m sistemu, k a k o je to Hitler predviao, za vladu u B e o g r a d u olakalo dalje oklevanje da p r o d u i putem tenje s a r a d n j e sa silama Osovine, i to ba u t r e n u t k u kad se Gregori u
Berlinu t r u d i o da otkloni R i b e n t r o p o v u s u m n j u da je jugoslovenska politika
jako n e o d r e e n a i da p o t p a d a pod uticaje. 2 7 0
Jugoslavija je s m a t r a l a da u g o v o r o m o prijateljstvu sa M a a r s k o m uvruje svoj poloaj u p r e g o v o r i m a sa N e m a k o m , da bi bar za izvesno v r e m e
presekla put za invaziju. Nasuprot tome, i Vaington i L o n d o n su s u m n j a l i da
je taj ugovor antinacistika mera, k a k o im je to objanjavala j u g o s l o v e n s k a
vlada, jer je M a a r s k a stvarno bila pod n e m a k o m k o n t r o l o m , t a k o da Caki
ne bi vodio pregovore za pakt bez p r e t h o d n o g o d o b r e n j a Berlina. Zbog toga
su smatrali d a j e pakt pribliio Jugoslaviju za jedan korak o s o v i n s k o m orbitu. 270
Na to je Sovjetski Savez drastino reagirao opozivanjem svoje ponude isporuke oruja J ugosla\nji, verovatno podstaknut podrkom koju je Hitler pruao
Maarskoj i Bugarskoj u pogledu teritorijalnih revizija, podrkom koju je Hitler
ponovio u svom poslednjem razgovoru sa Molotovom jo 13. novembra 1940. u
Berlinu kada je tamo doao u zvaninu posetu. (Podvukao V. T.). Naime, jugoslovenski poslanik u Moskv i Gav rilovic je, na poziv Visinskog ( B H U I H H " K H AHApen HmapeBim), p r e d a o listu (spisak) p o t r e b n o g ratnog materijala, a obeao mu je i vie no to je traio, ali pod uslovom da za to ne saznaju ni Nemaka, ni Bugarska, ni Rumunija, i da se pregovori vode p r e k o vojnih kanala.
aponjikov je 22. n o v e m b r a traio da Jugoslavija p o d n e s e detaljan izvetaj
o p o t r e b n i m tipovima i broju o r u j a i upozorio jugoslovenskog vojnog izaslanika u Moskvi pukovnika arka Popovia da bi svako odlaganje bilo opasno. No. ve s u t r a d a n - 23. n o v e m b r a , sve je zamrlo. Razlozi za o d u g o v l a e n j e
n a j p r e su, n a v o d n o bili t e h n i k e prirode, zatim su istaknuti politiki prigovori i, najzad, na insistiranje p u k o v n i k a arka Popovia 4. f e b r u a r a 1941. godine, o d g o v o r e n o je da su pregovori obustavljeni, kao rezultat zakljuenja

naeg (jugoslovenskog - V. T.) ugovora sa M a a r s k o m i naeg trgovinskog

ugovora sa N e m a k o m (od 20. o k t o b r a 1940. - V. T.). tumaei ih kao udaljavanje Jugoslavije od Sovjetskog Saveza. 2 7 0 b

USPENA MISIJA DANILA GREGORIA U BERLINU

Kada se 23. i 24. novembra, po nemakom pozivu, ponovo naao u Berlinu, Gregori je predao Ribentropu Cvetkovievu poruku: da Jugoslavija eli da sauva
mir i da sarauje s Nemakom na privrednom i politikom polju, da dobije garantije za svoje granice i da bi u takvim okolnostima, naroito ako bi dobila izlaz
na Egejsko more, pristupila antibritanskom bloku (vlada u Beogradu se ne protivi da Grka zadri Solun, ali ako ga ona treba da izgubi, onda neka ga dobije
Jugoslavija). Tom prilikom Ribentrop je upozorio Gregoria da Nemaka vodi
rat na ivot i smrt i da ne moe podnositi nejasnu politiku Jugoslavije. Zato je
traio da Jugoslavija prie Trojnom paktu, naglaavajui da su opravdane jugoslovenske aspiracije na Solun. Pored toga, uputio je poziv Cincar-Markoviu da
ga pose t i u Fui u.211
Gregori je obavestio Cvetkovia da u Berlinu postoji izvesno nepoverenje
prema Jugoslaviji, ali i m o g u n o s t da se m e u s o b n i odnosi poprave, kao i to
da su n e m a k a i italijanska vlada sada zauzete p r o b l e m o m Jugoslavije. 2 7 2
Nemaki poslanik u Beogradu fon Heren je 24. novembra 1940. telegramom
uputio izvetaj Ribentropu, na osnovi njegovog telegrama od istog dana, da je,
u skladu sa dobivenim uputstvima, o d m a h u r u i o Cincar- Markoviu poziv za
posetu; on je (C. Markovi), m e u t i m , rezervisao pravo da odgovori, ali posle
razgovora sa knezom n a m e s n i k o m i sa p r e d s e d n i k o m vlade, on e ovo uiniti
to je m o g u e pre. Meutim, o d m a h je r e k a o da e se lino v e o m a radovati
a k o se ostvari plan za sastanak sa m i n i s t r o m inostranih poslova Rajha, u cilju
r a z m e n e gledita. Njemu, pak, ne izgleda v e r o v a t n o da e to biti m o g u e ve
u sredu 27. n o v e m b r a zbog k r a k t o e v r e m e n a .
Sto se tie ostalog, m i n i s t a r inostranih poslova je naglasio da nije poverio
nikakav zadatak Gregoriu. 2 7 3
Istoga d a n a R i b e n t r o p je obavestio Rim da je ve p o e o k o n t a k t sa jugoslovenskim upravljaima i d a j e poeljno da u o v o m m o m e n t u Nemaka
b u d e ta koja e voditi p r e g o v o r e sa B e o g r a d o m .
T a k o e istoga d a n a fon H e r e n je dva p u t a traio da ga primi Cincar-Markovi da mu p o d n e s e zahtev za prelaz 1000 t r a n s p o r t n i h a u t o m o b i l a u Albaniju, ali je Cincar-Markovi o d b i o zahtev o tranzitu i ogradio se da prihvati
R i b e n t r o p o v poziv, poto je konsultovao kneza Pavla i Cvetkovia, podvlaeci
da nije poverio nikakvu misiju Gregoriu 2 7 4
Nemaki poslanik u Beogradu Heren poslao je Ribentropu 25. novembra izvetaj u kojem naglaava da najiri krugovi naroda i vojska, zbog italijanskog
neuspeha u Albaniji i provokatorske debate u bugarskom Sobranju, koja se ponovo rasplamsala, gaje duboko nepoverenje prema Bugarskoj i da se ohladilo i
raspoloenje prema Nemakoj. Pored toga. pojaala se odlunost, n a r o i t o srpskog n a r o d a i vojske, da se o r u j e m odgovori na svako ugroavanje od strane Italije. I u s a m o j vladi se pojaalo neprijateljsko dranje p r e m a Italiji i Bugarskoj, m a d a je, iz obzira p r e m a Nemakoj, defanzivnog karaktera.'Njeno dranje p r e m a N e m a k o j je n e p r o m e n j e n o zbog rastue opasnosti rusofilskih
tendencija i n a d e d a j e Nemakoj, iz privrednih razloga, stalo do j a k e i m i r n e

Jugoslavije. Ali n j e n a elja za vrim o s l o n c e m na N e m a k u je oslabila,

kako zbog s u m n j e u ishod rata, tako i zbog p o d o z r e n j a d a j e N e m a k a o b e a l a
svojim saveznicima prvenstvo pri reavanju pitanja Jugoslavije.
Knez n a m e s n i k Pavle, koji o d r e d u j e spoljnu politiku Jugoslavije, m o r a
zbog slabosti vlade da vodi r a u n a o raspoloenju s r p s k o g n a r o d a i vojske i
zbog toga e nastojali da nastavi sadanju politiku f o r m a l n e neutralnosti. Dob r o v o l j n o o p r e d e l j e n j e za n e m a k i t a b o r bilo bi s a m o o n d a poeljno a k o bi
se kao protivusluga pruila garantija integriteta Jugoslavije u novoj Evropi,
ili a k o bi joj se stavio u izgled izlaz na Egejsko m o r e . 2 7 5

TAJNI SASTANAK CINC AR-MARKOVIA U BERGHOFU SA HITLEROM

29. NOVEMBRA I SA RIBENTROPOM U Fl'SLU 28. NOVEMBRA 1940

U dvoru, u prisustvu kneza Pavla, Cincar-Markovia, Cvetkovia i Antia. reeno je da se Cincar-Markovi odazove pozivu R i b e n t r o p a , k a k o bi se informisao o n e m a k i m zahtevima. Zatim su ovu o d l u k u prihvatili Maek, Koroec i ministar vojske Pei. Tako se Cincar-Markovi 29. n o v e m b r a u Berghofu sastao sa Hitlerom. Poto je izloio svoje planove o konsolidaciji Evrope
i za stvaranje j e d n e svetske koalicije od J o k o h a m e (Yokohama) do panije,
Hitler je r e k a o d a j e dolo v r e m e kad svaka e v r o p s k a drava m o r a da zauzme
stav u vezi sa ovim planovima. Nedavno je m o g a o da detaljnije razgovara sa
g r o f o m anom u Beu (20. n o v e m b r a - V. T.) o konsolidaciji Balkana, m a d a
zemlje kao Jugoslavija sutinski s p a d a j u u sferu Italije, poto su to sredozemne zemlje.
Hitler je naglasio da je opstanak Jugoslavije vaan za Nemaku i da izmeu
Rajha i Jugoslavije nema politikih nesuglasica. Neka pitanja u vezi sa nacionalnou re ava j u se na prijateljski nain. Zbog ravnotee snaga na Balkanu Nemaka eli jaku Jugoslaviju. Meutim, za Nemaku su posebno od velikog interesa ekonomski odnosi sa Jugoslavijom
Posle dugog izlaganja negativnih posledica italijansko-grkog sukoba,
H i t l e r j e r e k a o da e N e m a k a m o d a morati da intervenie zbog vojne situacije, ali u sluaju intervencije, N e m a k a nee stupiti u akciju protiv Grke ve
protiv Engleza u Grkoj, koje e na isti nain isterati sa te teritorije kao to
ih je isterala iz Norveke (Norge), Belgije, Holandije (Nederland-Nizozemska)
i Francuske, u s v a k o m sluaju on savetuje Jugoslaviji da brzo iskoristi stvor e n u situaciju pre nego kocka b u d e pala i p o d v u k a o da a k o bi s a d a s p r o v e o
konsolidaciju sa o d o b r e n j e m italijanskog saveznika, nikakve d r u g e p r o m e n e
ne bi se mogle sprovoditi u b u d u n o s t i . Pomo koju on prua Italiji daje mu
pravo da to od nje zahteva. Sada je u mogunosti da nagovori Italiju da prihvati jugoslovensku politiku, koju je on uvek zastupao, ali do sada nije uspevao da nagovori svog saveznika d a j u usvoji. Ova m o g u n o s t s t v o r e n a je zbog
vojnih d o g a a j a u Grkoj. A kad Jugoslavija d o b i j e potpis N e m a k e u vezi sa
svojom nezavisnou, o n d a m o e da b u d e spokojna. Nemaka ima pravo da
trai da se p r e d u z m u m e r e u cilju s p r e a v a n j a d r u g i h poara . . n e m a s u m n j e
da e se Due radovati ako izvesne italijanske usijane glave b u d u stavljene
pred svren in. Hitler dalje s m a t r a da ni Bugarska ni Jugoslavija n i k a k o ne
bi smele da interveniu u ratu: Ukoliko se pre zavede red na Balkanu, utoliko e pre biti m o g u e da d o e do s p o r a z u m a sa Rusijom o tom pitanju. U
interesu je Nemake, n a r o i t o iz e k o n o m s k i h razloga, da i B u g a r s k a i Jugos-

lavija dobiju izvesne pokrajine. N e m a k o j izgleda korisno da se Jugoslaviji

moe prii i p r e k o drugih luka, a ne s a m o j a d r a n s k i h .
Cincar-Markovi je s a m o izjavio da e o d m a h k r e n u t i za Beograd i obavestiti kneza Pavla o sadrini razgovora i d a j e sve d o b r o razumeo, a Hitler
je r e k a o d a j e s p r e m a n da primi Cvetkovia ili kneza-namesnika u Berhtesg a d e n u ili Beu (Wien) a k o bi t r e b a l o jo neto raspraviti. 2 7 6
Pored navedenog, H i t l e r j e Cincar-Markoviu jo uglavnom rekao: da se
politika koja se bude zajedniki utvrdila sa Italijom u pogledu Jugoslavije nee
vie moi menjati ak ako u budunosti vie ne bi odgovarala Italiji. Italija je
otpoela grki rat sa zloinakom lakomislenou i sasvim nedovoljnom pripremom . . . Poloaj Nernake je jasan i uvek je bio takav; samo je poloaj njenog
saveznika (Italije - V. T.) bio kolebljiv. Ako bi sada bilo m o g u e da se italijanski saveznik obavee na konsolidaciju, o n a bi bila o b e z b e d e n a za sva vremena. .. Svakako treba shvatiti da je konsolidacija n e m o g u a bez ispravki.
Prema tome. nekim b u g a r s k i m zahtevima t r e b a u d o v o l j i t i . . . Na p i t a n j e Cincar-Markovia na koje ispravke misli, H i t l e r j e odgovorio da e se ispravke
za Bugarsku uiniti na teret Grke. A na Markovievo pitanje ta znai demilitarizacija Dalmacije, o d g o v o r i o je da je to samo jedan gest, jer bi n a p a d
na Jugoslav iju bio n e m o g u kad Jugoslavija o k u p i r a Solun, poto se Jadransko m o r e moe zatvoriti, ali ne i s t o v r e m e n o i Egejsko. Da bi Jugoslavija osigurala solidan poloaj u Evropi, ona moe zakljuiti pakt o n e n a p a d a n j u sa
N e m a k o m i Italijom i naglasio da je dolo v r e m e da napusti svoj neodreeni poloaj.
Alfredo Breccia k o n s t a t o v a o je sledee:
Ispostavilo se da p o n u d a S o l u n a nije bila d o v o l j n a da n a v e d e Jugoslaviju da p a d n e
u zagrljaj Osovine. Naprotiv, vlada u B e o g r a d u je, bez obzira na o b j a v u svoje n e u t r a l n o s t i ,
nastojala da p o m o g n e g r k u vojsku d a j u i dozvolu da na svojoj teritoriji o r g a n i z u j e skladita hrane i municije. Pitanje Soluna za Jugoslovene nije imalo bitan k a r a k t e r sve dok Grci
u s p e n o b r a n e svoju teritoriju. Vlasti u B e o g r a d u su zato n a m e r n o odugovlaile p r e g o v o r e
sa silama Osovine, jer je i s a m Hitler izjavio da mu je p o t r e b n o n a j m a n j e tri m e s e c a da bi
m o g a o priskoiti u p o m o Italiji u Grkoj. S e m toga eljeli su da vide kakav e p r e o k r e t zauzeti n e m a k o - s o v j e t s k i o d n o s i p o s l e n e u s p e n e Molotovljeve p o s e t e Berlinu. A taktika oklevanja B e o g r a d a p o g o d o v a l a je i silama Osovine, j e r su p o t a j n o , s v a k a za sebe, i zbog svojih
vlastitih i n t e r e s a , teile da s t e k n u p r i j a t e l j s t v o Jugoslavije. 2 7 7

Po p o v r a t k u Cincar-Markovia iz Nernake na sednici, kojoj su prisustvovali knez, Maek, Koroec, Cvetkovi, Anti i Cincar-Markovi, izgledalo je
d a j e Hitlerovim p r e d l o g o m o t k l o n j e n zahtev o p r i s t u p a n j u Jugoslavije Trojn o m paktu, pa je d o n e t a o d l u k a o p o d n o e n ju predloga da se postojei pakt
o n e n a p a d a n j u izmeu Jugoslavije i Italije proiri p r i s t u p a n j e m Nernake.
Nemaka bi, u stvari, garantovala integritet jugoslovenskih granica ba prema Italiji. Cincar-Markovi je sastavio notu s ovim p r e d l o g o m n e m a k o j vladi, ali ona nije htela o d m a h da odgovori. A nemaki odgovor, koji je stigao posle m e s e c dana, nije bio zadovoljavajui. 2 7 8
Nemaki poslanik u Budimpeti obavestio je 30. n o v e m b r a R i b e n t r o p a da
je Caki - na p r i m e d b u (poslanika) to je u svom govoru (od 27. n o v e m b r a )
pred O d b o r o m za spoljne poslove oba p r e d s t a v n i k a d o m a , prilikom obrazloenja razloga za p r i s t u p a n j e Maarske Trojnom paktu 20. n o v e m b r a 1940.
godine (videti Archiv der Gegenwart, 1940, str. 4792 S), d a o upadljivo prijateljske izjave o Jugoslaviji - o d g o v o r i o da je to uinio na Hitlerovu sugestiju u
Beu da se oslobodi juni bok i pojaaju dobri odnosi sa Jugoslavijom, i za
to d a o o d g o v a r a j u e instrukcije m a a r s k o m poslaniku u Beogradu. Caki je

dalje izjavio da M a a r s k a za sada nece iznositi svoje teritorijalne zahteve prema Jugoslaviji, sa kojom bi se m o g a o zakljuiti pakt o prijateljstvu, ali ne po
uzoru na N e m a k o - f r a n c u s k i pakt od 1938 (koji sadri o d u s t a j a n j e od teritorijalnih zahteva), j e r se Maarska ne moe sasvim odrei tih zahteva, ve po
uzoru na bugarsko-jugoslovenski pakt. 2 7 9
Maarski poslanik Beenji (Bakach-Bessenyev Gyrgy) je, posle, povratka
u Beograd 3. d e c e m b r a , u p o z n a o svog italijanskog kolegu da se za posetu akija o e k u j e s a m o formalna prilika za potpis u g o v o r a o prijateljstvu sa dva
p o s e b n a cilja - da se obezbedi mir na b a l k a n s k o m sektoru, na k o j e m Jugoslavija ima pretenu ulogu, i da bi se uspostavio o b r u ili most n a s u p r o t jugoslovenske n e o d l u n o s t i da se povee sa silama Osovine. 2 8 0

GOVOR KNEZA PAVLA 1 DECEMBRA I PISMENA IZJAVA

JUGOSLOVENSKE VLADE OD 7. DECEMBRA 1940

Kako je knez Pavle u to v r e m e gledao na situaciju Jugoslavije moe se videti

iz njegovog govora p r e k o radija, odranog p o v o d o m dravnog praznika 1. dec e m b r a . U tom govoru on je, izmeu ostalog, rekao:
U o v o m s v e a n o m t r e n u t k u , k a d a svi Jugosloveni d u h o v n o u j e d i n j e n i i v r s t o povezani u svojoj d r a g o j d o m o v i n i , proslavljaju sa d o s t o j a n s t v o m . I. d e c e m b a r 1918. g o d i n e , d a n
svoga u j e d i n j e n j a , u p u u j e m svoj pozdrav svima S r b i m a , H r v a l i m a i S l o v e n c i m a sa d u b o k o m v e r o m u s r e n u b u d u n o s t nae Kraljevine. D a n a n j a p r o s l a v a d a n a u j e d i n j e n j a p a d a
u ozbiljna i t e k a v r e m e n a . Veliki d e o sveta nalazi se u o r u a n o m s u k o b u i rat besni na m n o gim s i r a n a m a . P o t r e b n o je sauvati svu ozbiljnost i h l a d n o k r v n o s t da bi se s a u v a l a zemlja
od r a t n o g p o a r a . Naa zemlja vodi m i r o l j u b i v u politiku i eli prijateljstvo i s a r a d n j u sa svim
svojim sused ima. koji p o t u j u njen integritet i n j e n u nezavinost . . . Naa zemlja, i p o r e d svoje n e u t r a l n o s t i u o v o m s u k o b u , izloena je m n o g i m n e z g o d a m a , koje p r o i s t i u od spoljnih
dogadaja.. .J8ai

Jugoslovenski poslanik u Londonu je 5. d e c e m b r a obavestio Ministarstvo

inostranih poslova da je 3. d e c e m b r a imao dug razgovor sa l o r d o m Halifaksom (Halifax viscount E d w a r d Wood) koji se raspitivao o jugoslovenskim prilikama, i da mu je d a o o b a v e t e n j e u smislu govora kneza Pavla od 1. decembra, kao i d r u g a korisna o b a v e t e n j a o jugoslovenskoj spoljnoj politici i trgovinskim i p r i v r e d n i m o d n o s i m a . Halifaks je rekao da su stav i dranje Jugoslavije u Londonu dobro primljeni i da nemaju ta da primete, samo bi eljeli da
Jugoslavija utie na Bugarsku da odri i podesi neutralni stav i da ne podlee
Osovini281
Predsednik jugoslovenske vlade Cvetkovi je 6. d e c e m b r a 1940. godine
p r e d Savetom b e o g r a d s k e optine odrao govor, u kojem je, p o s t o j e podvukao d a j e m e u n a r o d n a situacija Jugoslavije dobra zahvaljujui r a z b o r i t o j
spoljnoj politici Namesnitva, izneo n a m e r u svoje vlade da uestvuje u kreaciji novog p o r e t k a u Evropi, ali je uveravao da nee biti stavljene u pitanje
naa sigurnost, nezav isnost i sloboda. Izjavu je d a o sa ciljem da otkloni sumnje sila Osovine p o v o d o m posete m a a r s k o g ministra i n o s t r a n i h poslova
Beogradu, koja je toga d a n a bila fiksirana za 11. i 12. d e c e m b a r . 2 8 2 V to vreme su i odnosi sa Nemakom i Italijom bili prilino hladni. Heren
je 7. decembra 1940. izvestio Ministarstvo inostranih poslova da je jugoslovenska vlada odbila nemaki i italijanski zahtev da Nemaka isporui Italiji 1000 kamiona preko jugoslovenske teritorije. Cincar-Markovi je r e k a o da Jugoslav ija
m o r a tako raditi i u principu izbegavati da se o p r e d e l j u j e u italijansko-gr-

 k o m ratu. naglaavajui da je o d b i l a i n e k o l i k o slinih g r k i h z a h t e v a i da

s m a t r a da ima i d r u g i h p u t e v a za Albaniju koji ne d o d i r u j u j u g o s l o v e n s k u
teritoriju. 2 8 3 - M e u t i m , u pismenoj izjavi jugoslovenske vlade od 7. decembra,
u p u e n o j n e m a k o j vladi, u g l a v n o m s e kae: d a s u o d n o s i i z m e u N e r n a k e
i Jugoslavije uvek bili s r d a n i , prijateljski i lojalni i d a j e d o l o do u r e e n j a
o d n o s a Jugoslavije sa Italijom i B u g a r s k o m i p o t p u n e n o r m a l i z a c i j e o d n o s a
s a M a a r s k o m o t k a d j e z a d n j i h g o d i n a politika n e m a k o g R a j h a p o s t a l a aktivnija na J u g o i s t o k u . Z a j e d n i k a gledita N e r n a k e i Jugoslavije i m a l a su kor i s n e r e z u l t a t e za o u v a n j e m i r a na J a d r a n s k o m m o r u , u p o d r u j u D u n a v a i
na B a l k a n u . J u g o s l o v e n s k a vlada s m a t r a da se i o d n o s i i z m e u Jugoslavije
i Italije t a k o e m o g u s m a t r a t i k o n a n o u r e e n i u uvreni. Zatim se opirno iznose n a p o r i Jugoslavije od z a v r e t k a r a t a 1918. godine, da se ti o d n o s i
p o b o l j a v a j u i k o n s t a t u j e d a j e Jugoslavija, p r i l i k o m o k u p a c i j e Albanije, zauzela lojalan stav p r e m a Italiji, iako je ta o k u p a c i j a bila p r o t i v slova i d u h a
z a k l j u e n o g u g o v o r a . . . Z a v r e m e s a d a n j e g r a t a Jugoslavija j e t a k o e najsavesnije p o t o v a l a o b a v e z e iz u g o v o r a od 1937. g o d i n e . Italija ni j e d n o g t r e n u t ka nije bila u g r o e n a od s t r a n e Jugoslavije . . . Kraljevska vlada izjavljuje da je
voljna da sa vladom Rajha i iialijanskom vladom prodiskutuje mogunosti potpisivanja pakta o nenapadanju, na bazi italo-jugoslovenskog ugovora od 25.
marta 1937. god.. .284

ZAKLJUENJE PAKTA O VEClTOM PRIJATELJSTVU IZMEU

JUGOSLAVIJE I MAARSKE

Jo 1939. g o d i n e k n e z Pavle je traio da se - radi p o b o l j a n j a o d n o s a - zakljue

d v a p a k t a - j e d a n i z m e u M a a r s k e i Jugoslavije i d r u g i i z m e u M a a r s k e i
R u m u n i j e , ali je M a a r s k a to odbila, pa je k n e z Pavle m o l i o l o r d a H a l i f a k s a
da p o s r e d u j e . 2 8 5 Posle prvih f r a n c u s k i h poraza u m a j u 1940. knez je poslao privatne e m i s a r e r e g e n t u Hortiju (Horthy de Hagybanija Nicholas) radi u b r z a n j a
p r e g o v o r a o p a k t u p r i j a t e l j s t v a . 2 8 6 O b o j i c a su verovali da se N e m a k a n e e
protiviti t o m e . I M a a r s k i m i n i s t a r s p o l j n i h p o s l o v a Caki - ne znajui za konsultacije k n e z a Pavla i H o r t i j a - s m a t r a o je da bi j e d a n p a k t prijateljstva sa
Jugoslavijom predstavljao prvi korak ka teritorijalnim p r o m e n a m a u korist
M a a r s k e i da e N e m c i na to gledati k a o na najbolji p u t da se Jugoslavija uvue u r e m a k i i s t o n o - e v r o p s k i s i s t e m . Sa i d e j o m o p a k t u u p o z n a o je CincarMarkovia, a o v a j je traio o d o b r e n j e od kneza Pavla da p o n e p r e g o v o r e . Da
bi bio s i g u r a n u u s p e h , Caki je p o s l a o n a c r t p a k t a u Berlin radi e v e n t u a l n i h
sugestija, a R i b e n t r o p se saglasio. 2 8 7 Docnije su Nemci stavili do z n a n j a Rum u n i j i da se sa ovim u g o v o r o m M a a r s k a nije stavila u p o l o a j p o s r e d n i k a
izmeu Jugoslavije i R a j h a . Ba kad se Caki 10. d e c e m b r a s p r e m a o da k r e n e
u B e o g r a d da p o t p i e pakt, n e m a k i p o s l a n i k u B u d i m p e t i ga je o b a v e s t i o
d a j e a m e r i k i poslanik u B e o g r a d u Lejn p o s l a o u Vaington i f r o v a n izvetaj
o r a z g o v o r u k n e z a Pavla 9. d e c e m b r a sa p o s l a n i k o m L e j n o m . U t o m razgovor u knez j e r e k a o d a n a p a k t s a M a a r s k o m gleda k a o n a p r e p r e k u dalje nernake n a j e z d e i k a o pro-savezniki d o k u m e n t u svojoj osnovi. 2 8 8 Nemaki ministar inostranih poslova Ribentrop je jo 9. d e c e m b r a stavio
d o z n a n j a g r o f u akiju d a p r e m a m i l j e n j u vlade Rajha, ema p r e d v i e n o g
m a a r s k o - j u g o s l o v e n s k o g u g o v o r a sadri sve to t r e b a da b u d e r e e n o u
o v o m sluaju, zato m i n e m a m o d a d a m o nikakvu sugestiju. O d m a h zatim

je u B u d i m p e t i i u B e o g r a d u objavljeno da e m a a r s k i m i n i s t a r inostranih
poslova posetiti Jugoslaviju. Tom prilikom m a a r s k i m i n i s t a r je izjavio d a j e
izuzetno zadovoljan to tu posetu moe uiniti uz p r e t h o d n o o d o b r e n j e
Berlina i Rima. Meutim, R i b e n t r o p je u isto v r e m e d a o instrukcije svojim
d i p l o m a t s k i m p r e d s t a v n i c i m a da ne t r e b a pridavati nikakav dublji znaaj
m a a r s k o - j u g o s l o v e n s k o m ugovoru i d a o nalog tampi da ne d a j e publicitet
Cakijevoj poseti B e o g r a d u . To je bila Ribentropova reakcija kad je saznao da
je knez Pavle izjavio amerikom predstavniku da na pakt sa Maarskom gleda
kao na barijeru protiv dalje nernake najezde i da ga zato smatra pro-saveznikim.
Kad je m a a r s k i m i n i s t a r inostranih poslova Caki 11. d e c e m b r a sa pratn j o m stigao u Beograd, doekali su ga Cincar-Markovi i d r u g e b r o j n e linosti. Obe strane su se sporazumele da se c e r e m o n i j a m a i manifestacijama na prog r a m u d a d e iskljuivo jugoslovensko-maarski karakter, pa nisu pozvale
nijednog s t r a n o g predstavnika, to je uvredilo n e m a k o g i italijanskog poslanika.
Caki je, p r e svega, obavestio Kneza Pavla da Nemci znaju za njegov razgovor sa Lejnom, tako da sada imaju dokaze o njegovim antinacistikim pogledima, kao i a m e r i k u ifru, tako da knez ne bi vie m o g a o govoriti slobodno Lejnu malo ili nita o planovima Jugoslavije. Zatim je r e k a o da preti vea
opasnost od Nernake nego od Rusije, d a j e neizbean r u s k o - n e m a k i rat i da
se Maari bez b o r b e ne bi odrekli Dunava niti prepustili Transilvaniju Sovjetskom Savezu. Hitler ne voli ni kneza Pavla, ni kralja Borisa, a na Musolinija
gleda kao na samovoljnog mlaeg brata i govori o njemu sa otunom sentimentalnou. Napomenuo je da mu je Hitler rekao da je Musolini napao Grku bez
njegovog znanja ba u vreme kad se spremao da poseti Italiju i nagovori Musolinija da zakrpi svoje razmirice sa Grcima. Upozorio je kneza Pavla na Musolinijeve imperijalistike namere prema Solunu i Canovo prevrtljivo miljenje o
ratu i miru sa Jugoslavijom, jer svaki as menja svoje izjave. Italijanske voe
su toliko nestalne da u njihovoj politici n e m a nikakve politike. Caki je predskazivao veliku ofanzivu u m a r t u , ali nije r e k a o protiv koga, adi je ipak u poverenju r e k a o knezu Pavlu i njegovim ministrima d a j e iz vlastitih Firerovih
usta uo da Jugosloveni mogu da oekuju napad Nernake samo u dva sluaja:
ako bi Jugoslavija s lea napala Italiju u Albaniji i u sluaju ako bi Engleska pokuala da stvori Solunski front. Knez Pavle je t a k o e p r e d v i a o s u k o b izmeu Nernake i SSSR-a i u t o m e video iroke m o g u n o s t i za m a n e v r i s a n j e izm e u dve sile Osovine, da bi sauvao n e u t r a l n o s t , a ugovor o veitom prijateljstvu s m a t r a o je k a o sredstvo za pojaanje svojih pozicija u p r e g o v o r i m a
sa N e m a k o m i Italijom i da b a r za neko v r e m e otkloni e v e n t u a l n u invaziju.
Ministri inostranih poslova Jugoslavije i Maarske, u toku zvaninih ceremonija prilikom potpisivanja Pakta o veitom prijateljstvu (13. decembra - V.
T.), podvlaili su da e taj Pakt imati znaaj za mir na Jugoistoku Evrope u harmoniji sa dve velike sile, susedne i prijateljske Nernake i Italije. Pre n a p u t a n j a
Beograda, Caki se p o n o v o p o t r u d i o da raspri s u m n j e poslanika sila Osovine,
teei da ih uveri u miroljubive n a m e r e Jugoslavije, kao i Turske, izvinjavajui se zbog prilino kiselog naina izraavanja u o d n o s u na Bugarsku, koju
je optuio to je o k o njegove posete B e o g r a d u svojim a l a r m o m proirila glasove o blokovima i kontra-blokovima. 2 8 9
O spoljno-politikim d o g a a j i m a bie rei i u sledeim odeljcima, naroito u sledeem odeljku Pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu.

NAPOMENE
1

Vojna enciklopedija, t o m 5. d r u g o izdanje. Beograd 1973. str. 233-234.

Grof C a n o vrlo p r e c i z n o u s v o m e Dnewitkw i u Ta/mm arhivima iznosi sve e t a p e

p l a n a zavcre za r a z b i j a n j e Jugoslavije, n a r o i t o u p e r i o d u 1937-1941. godine.
K a r a k t e r i s t i n o je da su zvanini krugovi u Parizu i L o n d o n u , o d a v n o i p r e a p r i l s k o g rata
bili u p o z n a t i sa m e u n a r o d n o m z a v e r o m protiv Jugoslavije, ali se nisu zbog loga ni najmanj,.uzbuivali, j e r su uvek imali samo svoje sopstvene interese.
2
The Foreign Polity of the Third Reich, B
makog).

T. B a t s f o r d LTD. L o n d o n . 1973. (Prevod sa ne-

3
League of Nations, Treaty Series, LXVIII. str. 373; dr. J a k o b B. H o p t n e r , Yugoslavia in crisis 1934-1941. New York a n d L o n d o n , 1962 (prevod Jugoslavija u krizi 1934-1941, Z a p a d n a Nem a k a , 1964. str. 32).
11

Vojna enciklopedija, t o m U, d r u g o izdanje. Beograd, 1970, str. 459.

Beleika o razgovoru kralja Aleksandra i G vida Malagla Kapi 22. f e b r u a r a 1932 (UK): Hoptn e r . n. d., str. 32-39
Na osnovi sauvanih p o d a t a k a iz. istrage i sa s u e n j a u e s n i c i m a tzv. likog ustanka utvr e n o je da je n a j p r e izvren n a p a d na a n d a r m e r i j s k u stanicu u B r u a n i m a 6. i 7. s e p t e m b r a
1932. g. sa o r u j e m koje je bilo p o s l a t o u p r o l e c e 1932. p r e k o Z a d r a u rejon Gospia. U n a p a d u
je u e s t v o v a l o i 10 p r e b a e n i h u s t a a iz Zadra i n e k o l i k o l a n o v a u s t a k e o r g a n i z a c i j e sa Gospikog p o d r u j a . To je imalo n e p o v o l j a n o d j e k u i n o s t r a n s t v u za Jugoslaviju. Tada je n a s t a l o poo r a n j e italijansko-jugoslovenskih o d n o s a i v r e zbijanje lanica Male Atlante. ( T o d o r Stojov, O takozvanom likom ustanku 1932, asopis za s u v r e m e n u povijest, br. 2. god. 11, Zagreb.
1970, str. 167-180.

Duan Biber, Luj Banu u Beogradu I9i4

Politika 21. s e p t e m b a r 1971, B e o g r a d .

Diplomatski arhiv SIP. Popisnik Vaington (DASIPl, sveska I, T. 120, t r a k a 3562. serija br.
9350 H. br. s n i m k a E 662380 - E 662689. B e o g r a d .
' Dokuments on German Foreign Policy 1918-1945 IDGFP).
n. d., str. 45.

C. II. dok

316 i 318; H o p t n e r ,

DGFP. C. III. d o k . 263 i 264: United States Military Tribunal IUSMT). dok. NG-2416; Hoptner, n. d., str. 50-51
S e d m o g d e c e m b r a 1934, Pjer Laval (Laval Pierre) je p r o g u r a o svoju rezoluciju k r o z Drutvo n a r o d a , k o j o m je zavrena r a s p r a v a po p i t a n j u o d g o v o r n o s t i za ubistvo Kralja Aleksandra.
Da bi s p r e i o d a l j e zaplete, koji bi mogli proizai za Italiju i M a a r s k u , Laval je p r i m o r a o beogr a d s k u vladu i s a m u Kraljicu da se o d r e k n u - s l o m l j e n a srca - svoga plana da g o n e k r a l j e v e ubice. Ponieni i u v r e e n i - b e o g r a d s k a vlada i javno m n j e n j e u Jugoslaviji - prcdskazivali su dalji
slom f r a n c u s k e politike na Balkanu (J. Hoptner, n. d . str 133-1 34).
9
Tajni arhivi grofa ana 1936-1942, Zagreb, 1952, str 70. Vojno-politiki savez, tzv. Osovina Rim - Berlin, zakljuen je 25. o k t o b r a 1936. godine, uz. p o d e l u i n t e r e s n i h sfera, a 25. nov e m b r a iste g o d i n e z a k l j u e n j e A n t i - K o m i n t e r n a p a k t i z m e u N e m a k e i J a p a n a , k o j e m u je 6.
n o v e m b r a 1937. g o d i n e prila i Italija Anglo-italijanskim - D e n t l m e n s k i m s p o r a z u m o m od 2.
j a n u a r a 1937. g o d i n e bilo je p r e d v i e n o da se odri status quo na M e d i t e r a n u . U to v r e m e , SSSR
ie o p t u i o N e m a k u i J a p a n da p r i p r e m a j u Svetski ral protiv SSSR Po s v e m u s u d e i E v r o p a
se nalazila na p r a g u novog rata. (C. Popov, Od Versa/a do Danciga. Nolit, B e o g r a d . 1976, str.
492-527.
,0
D r ivko Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile 1935-1937. B e o g r a d , 1968. str.
155-156.
Naa s p o l j n a politika od 1918. pa sve do 1935 k r e t a l a se p r e m a u p u t s t v i m a F r a n c u s k e . ..
Na mali un bio je vezan za veliku f r a n c u s k u lau. plovio istim p r a v c e m u potiljak (M. Stojadinovi, Ni rat ni pakt, - O t o k a r Kerovani. Rijeka, 1968, str. 328).

" Archiv der Gegenwart. Wien. 1936, sir 2747.

Ipak je knez Pavle, p r i l i k o m lajne p o s e l e Hitleru 17 o k t o b r a 1936. o t v o r e n o izrazio prelazak Jugoslavije na liniju n e u t r a l n o s t i , a to je o d g o v a r a l o o n d a n j o j b r i t a n s k o j politici, koja je
ila za tim da se n a g o d i sa Hitlerom- Hitler je prilikom o v e p o s e t e kneza Pavla istakao da u
sluaju rata trai samo neutralnost Jugoslavije. (B. Krizman. Paveli i ustae. Globus, Zagreb, 1978,
12
Sa j u g o s l o v e n s k e s t r a n e uestvovali su Dr Milivoje Pil ja i dr Ivan Suboti. (Tajni arhivi
grofa ana 1936-1942, Zagreb. 1952. str. 88).
13
Posle p o t p i s i v a n j a B e o g r a d s k i h u g o v o r a C a n o je n a p i s a o Razgovor s p r e d s e d n i k o m
j u g o s l o v e n s k e vlade S t o j a d i n o v i e m koji je t a m p a n u knjizi Tajni arhivi grofa Cana,
1936-1942. Zagreb. 1952, str. 111-118.
N e p o s r e d n o posle Cana. p o e t k o m aprila 1937. g., u B e o g r a d u je b o r a v i o u z v a n i n o j poseti p r e d s e d n i k CSR E d u a r d Bene. Opozicija je priredila velianstven d o e k i m a n i f e s t a c i j e
p r e d s e d n i k u b r a t s k e C e h o s l o v a k e . Policija je blokirala ulaze u B e o g r a d , s t a n o v n i t v o nije k a o
o b i n o o b a v e t e n o i p o z v a n o da u o d r e d e n o v r e m e pozdravi B e n e a . Te m e r e p r e d o s t r o n o s t i
S l o j a d i n o v i e v e vlade ipak nisu d a l e o e k i v a n e rezultate.
Pitanje p r e t v a r a n j a Male a n t a n t e u opti o d b r a m b e n i savez, na b e o g r a d s k o j s e d n i c i Stalnog s a v e t a Male a n t a n t e o d l o e n o je do daljeg. Bila je to s a h r a n a prve klase, hvalio se Stojadinovi n e m a k o m poslaniku fon Herenu i italijanskom poslaniku Indeliju (Indelli Mario).
(Duan Biber. Po starom nacistikom planu. Politika, 1. o k t o b a r 1971. B e o g r a d ) .

Dr Zivko Avramovski, Balkanske zemlje i velike sile 1935-1937. B e o g r a d .

290-291 M Stojadinovi. Ni rat ni pakt. Kerovani, Rijeka, 1970. str. 427.
,s

1968. str.

Milan Stojadinovi. n. d., str. 431.

" Hoptner, n.d.. str. 126-127; Foreign Relations of the United States 1934-1941. Wasch i n g t o n . G o v e r n m e n t Printing Office (1937). s t r 66-68.
" H o p t n e r . n. d., str. 122-123; C i a n o Galeazzo, L'Europa Verso la Catastrofe, (Ciano, L'Europa), Verona, 1948. str. 151-162.
" H o p t n e r , n. d., str. 124, Beleka o razgovoru kneza Pavla i Cana 25. m a r t a 1937. D o k u m e n ti Univerziteta K o l u m b i j a (UK).
B o g d a n K r i z m a n . P r e d g o v o r u knjizi J a k o b a B

H o p t n e r a Jugoslavija u krizi 1934-1941,

str. 23.
" H o p t n e r , n. d., str. 131; DGFP. D. V, dok. 163.
20

H o p t n e r n.d., str. 136-137.

21

AR 1941, ZD. I. d o k . 1, str. 11. p r i m . 2.

22

H o p t n e r , n. d., str. 160; DGFP, D. I. dok. 138; DGFP, IU, dok. 47.

23

Hoptner, n.d., str. 160;Ciano Galeazzo. Ciano's Dia rs 1937-1938. London. 1952. str. 76,
79. 88 i 89, (Dnevnik g r o f a C a n a 1937-1938); DFG P, D. I, d o k . 138, DFG P, III. dok 47.
24

H o p t n e r , n. d., str. 161.

25

H o p t n e r , n. d., str. 161; DGFP. II. 6. d o k . 331.

H o p t n e r . n. d., str. 161; DGFP, D, I, dok. 321

20
27

Hoptner. n.d.. str. 161-162; DGFP. D. V. dok. 174: FRI

(1938), 414.

28

Memoari generala Duana Simovia, R-16. II deo. r u k o p i s u AVII, br. reg. 2 / 1 - 1 - 1 4 2 , k.

8a, str. 1-2.
23

Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetkovic-Maek.

1939. Zagreb, 1965, str. 39

30

H o p t n e r . n. d str. 163-164; FRUS. I (1938), 431-432.

31

H o p t n e r . n. d.. str. 164; DGFP, D, V. dok. 184.

3J
H o p t n e r , n. d str. 164: International Military Tribunal. Documents at the international Military Tribunal at Nuremberg and now deposited in the National Archives of the United Stated, IV'ashington (IMTD), D, C. dok, 2719-p. s.
33
34

AR 1941, I. dok. 2, s t r

Isto, dok
7 44 14,51

3. str.

17-19; Arhiva ia radniki pokret (ARP). Zbirka Kora, str. 372,

20-23,

Arhiva

VojnoiMorijskog

instituta

(AV1I),

mikrofilm,

reg.

br

35

Isto, dok. 4, str. 23-24.

22. a v g u s t a 1938. g. uoi M i n h e n a . zakljuen je s p o r a z u m i z m e u Male A n t a n t e i M a a r s k e ,
tzv. Bledski s p o r a z u m . To je bio, u stvari, p r e u t n i d o g o v o r Jugoslavije, M a a r s k e i R u m u n i j e
da se ne m e a j u u e k u krizu. Tim s p o r a z u m o m M a a r s k o j je p r i z n a t o p r a v o na v o j n u ravnopr a v n o s t uz o b a v e z u o n e n a p a d a n j u . Za razliku od Male A n t a n t e . sa ovim u g o v o r o m Sile o s o v i n e
nisu bile zadovoljne, p o s e b n o Nemaka. (Vuk Vinaver, Jugoslavija i Maarska 1933-1941. Beograd. 1976. N a r o d n a knjiga, str. 288).
38
Ivan Majski, Uspomene sovjetskog diplomate. B e o g r a d s k i izdavaki zavod. B e o g r a d ,
1974, str. 22-23.
Litvinov je 3. s e p t e m b r a 1938. g o d i n e izjavio f r a n c u s k o m o t p r a v n i k u poslova Pajou da je
SSSR s p r e m a n d a z a j e d n o s a F r a n c u s k o m brani e h o s l o v a k u , a k o z a t o b u d e z a m o l j e n .
37

Zivko Avramovski. n. d.. s t r 16.

38

Ar 1941, ZD, I. dok. 1, str. 11-17; ARP, reg. br. 7632/11, 1-1 (38).

35

Isto. d o k . 9, str. 33; AVI1. m i k r o f i l m , reg. br. 7/117-118.

AR 1941, ZD, I. dok. 11, str. 36-37; AVII, reg. br. 7 / 3 4 2 - 3 4 3 .

4
' Hoptner. n.d., str. 173; Ciano's Diary 1937-38, str. 94, 105. i 114. i L'Europa, Verso la Ca
tastrofe, M o n d a d o r i . Verona. 1948, str. 313-314
42

AR 1941, ZD. I. d o k . 3. str. 22-23; AVII, m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 4 9 - 5 1 .

43

Isto, d o k . 15, str. 43-5; AVII, m i k r o f i l m , reg. br. 7/207-211.

44

Isto, d o k . 16, str. 46-47; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 2 7 4 - 2 7 8 .

Uoi M i n h e n a . N e m a k a je 20. a v g u s t a 1938. p r e d u z e t a e n e r g i n e k o r a k e u B e o g r a d u i Buk u r e t u : a k o e h o s l o v a k a ne p o p u s t i , rat je neizbean. To je S t o j a d i n o v i (na s a s t a n k u Stalnog
Saveta Male A n t a n t e 21. avgusta 1938. na Bledu, p r e n e o Krolti ( K r o f t a Kamill, u v e r a v a j u i ga
da p r e m a M a a r s k o j i dalje vae obaveze jugoslovenske vlade. (V. Vinaver, n. d.. str. 286).
44

AR 1941, ZD, I. str. 47-48; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 2 7 9 - 2 8 4 .

48

Isto. d o k . 21, str. 61; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 1 2 7 - 1 2 9 .

47

H o p t n e r , n. d str. 167; Documents on British Foreign Policy (DBFP) 1919-1939. Second

and Third Series, L o n d o n . H. M. S t a t i o n e r y Office, III. 2, d o k . 774 i 775.
48
H o p t n e r n. d., str. 167-168; Documents Secrets du Minislere des Affaires Etrangeres d'Altemagne, II. dok. 24; DGFP. D. V, d o k . 141.
49
H o p t n e r . n. d., str. 168. Stojadinovi knezu Pavlu. 22. avgusta 1938. (Dokumenta u arhivi
Univerziteta Kolumbija u Njujorku (UK).
50

H o p t n e r , n. d., str. 168; DGFP. D. V. dok. 690.

' H o p t n e r . n. d.. str. 169; DGFP. D. IV. dok. 9 i D. V. dok. 229.

" H o p t n e r . n. d., str. 169-170. Stojadinovi knezu Pavlu 22. septembra 1938: Stojadinovi
Antiu 24. septembra 1938 (UK).
53
H o p t n e r , n. d., str. 171 .Stojadinovi Knezu Pavlu 25. septembra 1938 (UK): N. P. Comnen.
Preludi del grande dramma. Roma. L e o n a r d o . 1947, str. 104-106 i 115-117.

s* AR 1941. ZD. L dok. br. 21, str. 5 9 - 6 1 ; AVIL mikrofilm, reg. br. 7/65 - 69.
V Vinaver, n. d., str. 292.
" I v a n Majski, n. d str. 22-23.
57

Isac Deutscher. Staljtn. politika-biografija. -Globus. Zagreb. 1977. str 368 - 398

58

AR 1941, ZD. I. dok. br. 22. s t r 62. prim. 3; H o p t n e r . n. d . str. 171-172: DBFP, III. 2.

623-624.

69
P r e d r a g Milojevi. Izmeu mira i rata, Politika, 11. aprila 1972. B e o g r a d .
Staljin je uoi Minhenske krize (preko Litvinova) saoptio Daladjeu da je Rusija s p r e m n a
ui u rat radi o d b r a n e C e h o s l o v a k e . ali s a m o pod u s l o v o m da F r e n c u s k a ispuni svoju obavezu. No F r a n c u s k a je javno pogazila pakt sa Rusijom Poljska i r u m u n s k a vlada su se e n e r g i n o
s u p r o s t a v i l e p r o l a z u r u s k i h t r u p a p r e k o svojih teritorija.
Ne dopustiti Rusiji da ude u Evropu - to je bila lozinka Z a p a d a uoi M i n h e n a .
Staljin, posle M i n h e n a uvia p r e t e u o p a s n o s t od H i d e r a . Dok Hitler ne eli r a t o v a t i ist o v r e m e n o n a dva f r o n t a .
Staljin vodi politiku - borba za dobitak u vremenu, da Rusiju zadrti izvan rata. No. najbolje
je da ostane izvan rata u ulozi gledaoca, a potom u ulozi arbitra' K o l e b a n j e Staljina - k o m e prii
zapadnim silama ili prihvatiti p o n u d e Hitlera. I on, Staljin, prihvata ovo drugo. I tako je avgusta
1939 godine Staljin o t k l o n i o p o a r od Rusije.
Nije v e r o v a o u k o n a n u p o b e d u Hitlera.
Nama je p o t r e b n o v r e m e - Istakao je na XV k o n g r e s u K o m u n i s t i k e p a r t i j e u m a r t u
1939 g o d i n e I eto. d o b i o je predah - od 22 meseca! (Isak Dojer - Staljin, politika biografija.
Globus, Zagreb, 1977. god. str. 368-398).
60
N a m e s n i k Ivo Perovic izjavio je na s a s l u a n j u od 2 f e b r u a r a 1948. g o d i n e p r e d istranim o r g a n i m a Uprave d r a v n e b e z b e d n o s t i da je u o da su knez Pavle, B e n e i S t o j a d i n o v i u
a p r i l u 1937. u B e o g r a d u likv idirali Malu A n t a n t u . Knez. jc tada r e k a o da su Malu A n t a n t u sklopili kralj Aleksandar, Titulesku (Titulescu Nicola) i B e n e k a o protivteu M a a r s k o j , a B e n e
bi sada h t e o da je p r e t v o r i u u g o v o r e o u z a j a m n o j p o m o i ( v e r o v a t n o i protiv Nernake), t o
je j u g o s l o v e n s k a vlada odbila, p o t o joj je iz. Pariza p r e p o r u e n o da po svaku c e n u izbegne bilo
kakav s u k o b s N e m a k o m i Italijom, j e r Engleska i F r a n c u s k a nisu bile s p r e m n e .

Ciano. L'Europa. str. 331-332; H o p t n e r . n. d.. str. 173.

81
H o p t n e r . n. d str. 174; DGFP. D. IV, d o k 434; Ciano's Diarv 1937-38. str. 203; Ciano's
Dian 1939-1943, str. 13.
82

H o p t n e r , n. d.. str. 171-172; DBFP. III. 2, 623-624.

63

AR 1941, ZD, I, d o k . 22. str. 62-64; AVTI, m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 1 3 0 - 1 3 5 .

84

Isto. d o k . 26, str. 96-99; AVIL m i k r o f i l m , reg. br. 7/65-69.

85

H o p t n e r , n. d., str. 172-173. Puti Stojadinoviu. 1. okt. 1938 (UK).

88
87

Memoari generala D. Simovia, II. str. 2.

AR 1941, ZD. I. dok. 29, str. 123; ARP, reg. br. 7631/III, 4-1(38).

88
Stojadinovi knezu Pavlu 20. j a n u a r a 1939. (UK); H o p t n e r . n.d.,
ro pa, str 405-412, DGFP. D, V. dok. 276. 434 i 430.
59

174-175: Ciano

L'Eu-

H o p t n e r . n. d., str. 181; Ciano, L'Europa, str. 411; Ciano's Diary 1939-1943, str. 14

70

H o p t n e r . n. d., str. 182: Ciano. L'Europa, str. 313; Ciano's Diary 1939-1943, str. 14, DGFP
D, IV. dok. 440 i D. V, d o k . 276.
70

* Isto.

7
' Beleika o razgovoru kralja Aleksandra i G\ida Malagola kapi 22. februara 1932 (UK);
H o p t n e r , n. d., str.39.
Takvo gledite z a s t u p a o je i T r u m b i na M i r o v n o j k o n f e r e n c i j i 1919-1920. g o d i n e . Interes a n t n o je d a j e i kralj A l e k s a n d a r jo 1932, u tenji za s p o r a z u m o m sa M u s o l i n i j e m na J a d r a n u ,
izjavio: Shvatajui vanost trgovinskih, i n d u s t r i j s k i h i finansijskih i n t e r e s a , koje Italija ima u
Albaniji, k a o i razvoja koji ovi i n t e r e s i m o g u imati u b u d u n o s t i , Jugoslavija p r e u z i m a na s e b e
obavezu da ne p r e d u z i m a nita t o bi m o g l o koditi i tetiti ovim i n t e r e s i m a . Cak je iste g o d i n e
za Albaniju r e k a o : J a j e ne bih h t e o ni k a o poklon ( H o p t n e r . n. d., str. 183-184), pa izjava k n e z a
Pavla lii na p a r a f r a z i r a n j e ovih kraljevih misli.
72

H o p t n e r , n. d.. str. 191. p r i m . 57.

73

H o p t n e r , n. d., str. 191; Ciano's Diary 1939-1943, str. 23-24; DGFP. D. VI. d o k . 1110.

" H o p t n e r , n. d., str. 195-196; Ciano, L'Europa, str. 418-419: Ciano's Diarv 1939-1943. str.
46-51.
75
O n e s l a g a n j i m a kneza Pavla i S t o j a d i n o v i a i razlozima p a d a S t o j a d i n o v i a postoji vie
verzija, p o e v od bojazni k n e z a Pavla da e mu S t o j a d i n o v i p r e o t e t i vlast i da knez tei da pos t a n e kralj, pa do n e j e d i n s t v e n o g stava u p o g l e d u p o d e l e Albanije i o d n o s a sa V. B r i t a n i j o m . Italijom i B u g a r s k o m , k a o i u r e a v a n j u tzv. h r v a t s k o g pitanja.
K o m u n i s t i k a i n t e r n a c i o n a l a , zvanian o r g a n K o m i n t e r n e , u svom p r v o m n a r e d n o m
b r o j u m a r t a 1939. g o d i n e zapisala je: Jugoslovenski m i n i s t a r p r e d s e d n i k Stojadinovi. koji je
s t a l n o u r o v a o sa B e r l i n o m i R i m o m , m o r a o je u s t u p i t i m e s t o vladi za koju se nacisti plae da
e p o n o v o p o k u a t i da s t u p i u k o n t a k t s j u g o s l o v e n s k i m n a r o d n i m m a s a m a i koja se n j i m a ne
d o p a d a ve iz toga razloga.
U l a n k u O padu Stojadinovieve vlade, o b j a v l j e n o m u Istoriji XX veka. Z b o r n i k radova.
VIII. B e o g r a d . 1966. na str. 6-66, o u z r o c i m a p a d a , p o r e d ostalog. D. Biber istie:
Pad je d o a o n e o e k i v a n o u s l o e n o j i v e o m a z a t e g n u t o j m e u n a r o d n o j situaciji, u k o j o j
je d o m i n i r a l a e k s p a n z i o n i s t i k a politika n a c i s t i k e N e m a k e u Evropi. Knez Pavle je s t e k a o
u v e r e n j e d a j e Stojadinovi n a m e r a v a o d a s e vee s a Osovinom; d a uvrsti svoje line pozicije,
unitaristiki a u t o r i t a t i v n i reim, da tei ka linoj d i k t a t u r i , da se to vie o s a m o s t a l i .
L a t e n t n o m s u p a r n i t v u i z m e u kneza Pavla i S t o j a d i n o v i a u i n j e n je k r a j p a d o m ovog
p o s l j e d n j e g 4. f e b r u a r a 1939. g..
78

H o p t n e r , n. d., str. 190-191; DGFP, D, V. d o k . 291, 310, 311 i 385

77

AR 1941, ZD. I. dok. 33. str. 151; M i k r o t e k a VII, reg. br. NAV-N-T-77. 1921/1423.

78

H o p t n e r , n. d., str. 201; DBFP, 4. d o k . 378.

79

H o p t n e r , n. d str. 202; DBFP. III, 4. d o k . 379.

80

H o p t n e r . n. d.. str. 202; Ciano's Diary 1939-1943, str. 54-58.

8
' H o p t n e r . n. d.. str. 203: Cano. isto, str. 64; Ciano. L'Europa, str. 423-425. Cvetkovi je izjavio H o p t n e r u da je j u g o s l o v e n s k a vlada o b a v e s t i l a V. Britaniju o italijanskim n a m e r a m a u Albaniji i da je n j e g o v a vlada bila s p r e m n a da s t u p i u akciju da je bila osigurala p o d r k u V. Britaniji, ali n j e n a r e a k c i j a nije bila f>ovoljna. ( H o p t n e r , n. d.. str. 303, p r i m . 21).
82
Tajni arhivi grofa Cana 1936-1942, Zagreb. 1952, str. 288-292; Archiv der Gegenwart.
1939. str. 4017; AR 1941, I, ZD, d o k . 35. str. 161, p r i m . 4

83 Dnevnik grofa ana. Zagreb, 1948. str. 28-31.

84

H o p t n e r . n. d str. 202-203; Ciano's Diary 1939-1943, str. 61-63.

86

Tajni arhivi grofa Cana. Zagreb, 1952. str. 293-294.

88

Dnevnik grofa Cana. Zagreb, 1948. str. 63.

87

AVII, reg. br. 51-2. k. 20.

88

Archiv der Gegenwart,

89

AR 1941, ZD. dok. 37, str. 169-171; ARP, reg. br. 4996/VI. 3 - 8 / 3 9 .

90

N i r n b e r k i p r o c e s ( f r a n c u s k o izdanje), XXIX, str. 53.

1939, str. 3945, 39, 72.

' AR 1941, ZD, I, dok. 45. str. 183-188: DGFP. D, VI, d o k . 262; Archiv der Gegenwart. 1941.
str. 3945, 39. 72.
" AR 1941, ZD, I. dok. 44. str. 181-182; DGFP. D. VI, d o k . 256.
93

AVn, reg. br. 20/7, k. I.Archiv der Gegenwart, 1939. sir. 4036 J; Dnevnik grofa Cana, str.

69-70.
94

AR 1941, ZD. I. d o k . 46. str. 188-193. DGFP, D, VI. d o k . 271.

Ovo p e r f i d n o H i t l e r o v o o b m a n j i v a n j e i z a v a r a v a n j e j a s n o p r o t i v r e i n j e g o v i m i d e j a m a izn e t i m u knjizi Mein Kampf. U stvari, ideja o razbijanju Jugoslavije s t a r a je k o l i k o i hitlerizam.
O n a se nalazi u n e d a v n o o t k r i v e n i m Hitlerovim i n t e r v j u i m a iz 1931, k a d a je izjavio da e Dalmacija i b a l k a n s k e o b l a s t i iza nje biti p o d italijanskim u t i c a j e m i da e M a k e d o n i j a , k a o bug a r s k a zemlja, biti p r i k l j u e n a B u g a r s k o j koja e biti najblii (prvi) n e m a k i saveznik na I s t o k u
(Edvard Galic, Unmasked Two Confidential Interviews with in 1931, London, 1970, str. 72). S e m
toga, u t z v . H o z b a h o v o m memorandumu ( n a z v a n o m po piscu, H i t l e r o v o m a u t a n t u ) , n a v e d e n
je Zapisnik o konferenciji koju je Hitler 5. n o v e m b r a 1937. g o d i n e o d r a o sa svojim najviim dravnim i p a r t i j s k i m f u n k c i o n e r i m a . Tom p r i l i k o m im je stavio do z n a n j a da je r e e n da vodi rat
i d a o im i n s t r u k c i j e za p r i v o e n j e u d e l o ove o d l u k e . Izlaui ciljeve svoje politike, on im je rekao: Prema t o m e . radi se p r e svega o p r o b l e m u p r o s t o r a . ivotni p r o s t o r koji n a m je p o t r e b a n
t r e b a traiti s a m o u istonoj Evropi. Postizanje toga cilja m o g u e je u e t a p a m a . To se m o e postii s a m o silom o r u j a Za sada k a o prvi cilj Nernake je Austrija i C e h o s l o v a k a . Z a t o t r e b a
stvoriti vojnike i politike uslove. Iako su p r i s u t n i generali stavili ozbiljne p r i m e d b e na o v a j
plan, on se na njih nije o s v r t a o . ( P r e d r a g Milojevi, Izmeu mira i rata, Politika. 11. a p r i l a 1972,
Beograd). Videti i Auswrtiges Amt. 1939/41. N*7, str. 68-70, k a o i The Foreign Policy od the Third
Reich, Klaus Hildebrand. B. T. Batsford Ltd, L o n d o n , 1973 p r e v o d sa n e m a k o g ) .
98

AR 1941, ZD, I, d o k . 47. str. 194.

98

H o p t n e r , n. d., str. 205-206; DBFP. III. 4. d o k . 446 i 390.

97

H o p t n e r , n. d., str. 206; DBFP, III, 4. d o k . 420.

98
H o p t n e r n d., str. 206-207; DBFP. III. 4. dok. 426, 511 i 542. Posle o v o g r a z g o v o r a Ha
lifaks je upitao jugoslovenskog o t p r a v n i k a poslova u L o n d o n u Milanovia da li bi se Jugoslavija
b r a n i l a a k o bi bila n a p a d n u t a . O d g o v o r i o je da mu za to t r e b a j u i n s t r u k c i j e iz B e o g r a d a , a na
n j e g o v o pitanje: Sta bi V. Britanija uinila a k o bi Jugoslavija bila n a p a d n u t a ? , H a l i f a k s je odg o v o r i o da bi V. Britanija bila s p r e m n a da stupi u akciju a k o bi to uinile F r a n c u s k a i Poljska.
O p o s l e m i n h e n s k o j politici V. B r i t a n i j e izjavio je 1938. j e d a n sovjetski p r e d s t a v n i k da je
istaknuti prvak b r i t a n s k e k o n z e r v a t i v n e s t r a n k e B i v e r b r u k ( B e a v e r b r o o k William Maxwell Aitk e n ) r e k a o da je C e m b e r l e n s p r e m a n da u b u d u e k a p i t u l i r a p r e d a g r e s o r i m a , p r e svega za ra u n t r e e s i r a n e , ne p o m i l j a j u i da se s u p r o t s t a v i n e m a k o j ekspanziji u j u g o i s t o n o j Evropi,
jer ce to - r a u n a o je on - p r i n u d i t i Hitlera da se s u k o b i sa SSSR.
1. n o v e m b r a 1938. g o d i n e za stav p r e m a B a l k a n u , C e m b e r l e n je izjavio u D o n j e m d o m u
kao o d g o v o r na Alliievo (Atllee C l e m e n t Richard) p i t a n j e o aktivnosti n e m a k o g m i n i s t r a Fun-

ka (Funk Walter): da n e m a nita protiv n e m a k e penetracije u istonoj i jugoistonoj Evropi

- N e e m o valjda da s m a t r a m o da je i z m e u n a s i N e m a k e p o t r e b a n e k o n o m s k i rat (Polit i k a . od 2. U. 1938).
89

AR 1941, ZD, I, dok 36, str. 163-169; ARP, reg. br. 7616/11. 1 - 4 / 3 9 .
AR 1941, ZD. I. d o k . 52, str. 208-211; O r g a n CK KPJ P r o l e t e r . XV, m a j 1939, b r o j 1.

,0

'

Memorandum o

razgovoru Cincar-Markovia

i turskog poslanika 8.

maja

1939.

god

,0J

H o p t n e r , n. d str. 207; DBFP. III, 5. dok. 440. 555, 626, 633, 686; DGFP, D, V. dok. 428;
Ciano's Diary 1939-1943. str. 53 i 85.
,03
Cincar-Markovi, u sasluanju 20. septembra 1945.
104
,os

Archiv der Gegenwart,

1939, str. 4022-23.

Isto, str. 4066.

108

Politika, 15. m a j a 1939, B e o g r a d ; Archiv der Gegenwart, 1939, str. 4069, 4075.

107

Isto. str. 4112.

108

AR 1941. ZD. I, dok. 51, str. 207-208; DGFP. D, VI, d o k . 438.

'

AR 1941, ZD I. dok. 56; DGFP. D. VI, dok. 474.

H o p t n e r . n. d., str. 228; DGFP, D. V, dok. 304.

111
H o p t n e r . n. d., str. 229; Documents on Inernational Affairs, Prewar Series, L o n d o n , Oxf o r d University Press (DIA). I, (1939), 287-288.
1,2

H o p t n e r , n. d., str. 229; DGFP. D, VI, dok. 67.

" 3 H o p t n e r n. d., str. 229-230; DGFP. Ill, 5, dok. 62. 63, 73. 162, 275, 285 i 297.
" 4 H o p t n e r . n. d., str. 230; DGFP, D, dok. 884.
116

"

H o p t n e r , n. d., str. 230; Dokumenta o Jugoslaviji, Pariz (juli 1956). b r o j 8.

Politika, B e o g r a d , 11. jula 1939.

" 7 H o p t n e r . n.d, str. 231; DGFP. D, VI, d o k . 689; DDI, VIII. 12, dok. 628, 629, 217, 441, 473,
490, 510, 533, 548, 559, 596 i 612; DDI, VIII, 13. dok. 190.
H o p t n e r . n. d., str. 231; DBFP. III. 6. dok. 393 i 534.
" 9 AR 1941. ZD. I. dok. 63. str. 250-252; DGFP. D. VI. dok. 691.
I n f o r m a c i j a o p r e n o s u zlata je tana. P r e m a pisanju g o s p o e Filis Oti. na o s n o v u britanskih
strogo poverljtvih dokumenata koji su tek od 1. j a n u a r a 1972 g o d i n e postali d o s t u p n i u Public
Record Office-u (PRO) u B r i t a n s k o m d r a v n o m arhivu, b r i t a n s k i poslanik u B e o g r a d u K a m p b e l
je u s p e c i j a l n o m t a j n o m p i s m u u p u e n o m 14. a p r i l a 1939. sigurnim p u t e m izvestio da mu je
knez Pavle p r e t h o d n e veeri r e k a o d a m u j e stalo d a p o a l j e s e d a m t o n a j u g o s l o v e n s k i h zlatnih
rezervi u E n g l e s k u b a n k u da bi bile o b e z b e d e n e na s i g u r n o m m e s t u , gde bi se u v a l o za r a u n
j u g o s l o v e n s k e vlade, a da o t o m e n i k o ne zna. P o t o su se b r i t a n s k e vlasti sloile s o v i m zahtevom kneza Pavla i kad su p r e d s t a v n i c i Engleske b a n k e odgovorili da se zlato m o e t a j n o d e p o novati. zlato je r a z a r a e m Dubrovnik stiglo 20. m a j a u P o r t s m a u t ( P o r t s m o u t h ) u 918 s a n d u k a
sa 7344 zlatne poluge, o d a k l e je k a m i o n i m a p r e b a e n o u L o n d o n . - Nedeljne informativne novine (NIN), br 1121 od 2. jula 1972. str. 44 Poto je o v a j zahtev u p u e n 13. aprila, k a d a je knez
Pavle, po r e i m a K a m p b e l a , bio u p r e n a p e t o m stanju, m o e se p r e t p o s t a v i l i da je na k n e z a
uticala teka situacija u k o j o j se Jugoslavija nala posle i s k r c a v a n j a italijanskih t r u p a u Albaniju
n e d e l j u d a n a p r e toga.

,2
AR 1941, ZD. I, d o k . 65. s t r . 2 6 1 , 2 6 5 - 2 7 2 i 274-277; m i k r o t e k a VII. r e g . b r . N A V - N - T - 7 7 .
1291, 1397-1422.

< 2 ' AR 1941, ZD. I. d o k . 66, str. 277; DGFP. D, VI, d o k . 733.
122

AR 1941, ZD. I, d o k . 67, str. 278, DGFP, D, VI, d o k . 745.

123

AR 1941, ZD. I. d o k . 73, str. 293-294; AVII, film N A V - N - T - 7 7 . reg. br. 1 2 9 / 5 3 0 .

124
AR 1941. ZD. I. d o k . 74, str. 295; AVII, f i l m N A V - N - T - 7 7 , reg. b r . 1 2 9 3 / 8 6 8 - 6 9 . O n a p o r i m a J u g o s l a v i j e da o u v a s v o j u n e u t r a l n o s t videti A l f r e d o B r e c c i a , Jugoslavia 1939-1940. Giufre e d i t o r e , Milano, 1978.
125
DGFP. m i k r o - k o p i j a , T - 2 0 . r o l n a
chiv der Gegenwart. 1939, str. 3202.

s p e c i j a l n i b r o j 66 - D i p l o m a t s k i a r h i v B e o g r a d ; Ar-

128

Popov C e d o m i r , Od Versaja do Danciga, Nolit, B e o g r a d . 1976, str. 597.

127

AR 1941, ZD, I, d o k . 75. s t r . 296-299; AVTI. film N A V - N - T - 7 7 . reg. br. 1 2 9 1 / 4 2 4 - 2 7 .

,2B

D u a n S i m o v i . Memoari,. II, s t r . 45 u Arhivi V o j n o i s t o r i j s k o g i n s t i t u t a .

125

CCCP B 6 o p 6 e 3a Mnp HaKaHVHe BTopoft M i i p o B o f l B o n n e , AoKyMeiiTbi H MaTepHaAbi,

H3Aaie.\bCTBo riOAnrHMecKoH AHTeparvpw, MocKaa. 1971. str 243 247, 3 3 5 - 3 3 6 . 3 8 9 - 390 i
573-583.
130

Isto, str. 10; Documents on British Foreign Policy 1919-1939 (DBFP), 3. VI. s t r . 7 6 3 - 7 6 4 .

131

Isto. str. 11. o d n o s n o str. 4 9 9 - 5 0 2 .

132

Isac D e u t s c h e r , Staljin, p o l i t i k a b i o g r a f i j a . G l o b u s . Z a g r e b . 1977, s t r . 3 6 8 - 3 9 8 .

,33

AR 1941, ZD, I, d o k . 107, s t r . 375. p r i m . 3.

,M

DBFP. 3, VI. s t r . 641

136

A l e x a n d e r W e r t h , Russia at War 1941-1945, N e w Y o r k E. P. Diton & CO, JNC, 1964. s t r .

3-50.
138
Dokumenti i materijali o drugom svetskom ratu. I, M e u n a r o d n i p r o b l e m i , i z d a v a k o
p r e d u z e e FNRJ. B e o g r a d 1951, s t r . 210-211. 213-215. 226-228.

AR 1941, ZD. I, d o k . 78. str. 306; AVII, reg. br. 2 / 4 - 1 , k. 6 t .

138

V l a d i m i r B a k a r i , Prvi susret s Kardeljem, Politika 23. j a n u a r 1980. s t r . 9.

139

DGFP. m i k r o k o p i j a , T - 2 0 . r o l n a 58, br. 66.

'o Politika, 5. s e p t e m b a r 1939, B e o g r a d : AR 1941, ZD, I. d o k . 126, s t r . 420; AVII. m i k r o film B o n - 1 , br. s n i m k a 176; H o p t n e r . n. d.. str. 234; AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , b r . s n i m k a 176.
,4
' AR 1941, ZD. I, d o k . 104. str. 370 i 371, p r i m . 4; Drugi svetski rat. I, V o j n o i s t o r i j s k i ins t i t u t , B e o g r a d , 1957, s t r . 105 i 106; Archiv der Gegenwart, 1939. s t r . 4232 i 4255.
142
H o p t n e r n. d., s t r . 233. d o k . TC ": United States Military Tribunal (USMT) Office of the
Chief of Consel for War Crimes. D o c u m e n t s p r e s e n t e d at t h e v a r i o u s C r i m e s t r i a l s a n d n o w dep o s i t e d in t h e N a t i o n a l A r c h i v e s of t h e U n i t e d S t a t e s , W a s h i n g t o n , D. C, d o k . 3442.

143

H o p t n e r , n. d.. s i r 234; C i a n o ' s Diary 1939-1943, str. 125.

H o p t n e r . n. d., str. 234; DDI. VIII. 13. d o k 162-186.

146
H o p t n e r . n. d., str. 234-235; Ciano's Diary 1939-1943. str. 131, 143. Italija je t a d a postala
tzv. n e z a r a e n a strana - nov p o j a m u m e u n a r o d n i m o d n o s i m a .
148
H o p t n e r , n. d., str 235; Badoglio Pietro, Italh in the Second World War. London. Oxford.
1948, str. 6 i 8.
,4

' H o p t n e r . n. d., str. 235-236; DBFP, III, 6, d o k 393; DBFP, in d o k . 554-56.

148

H o p t n e r , n. d., str. 236; DGFP. d. VII, dok. 112.

'49 Cincar-Markovi u sasluanju od 20. septembra 1945; AVII. reg. br. 2 0 / 7 . k. 1; AR 1941.
ZD, I. dok. 84. str. 330, p r i m . 2.
,48a
FRUS. I. 1939. 420-421; DGFP, D. VIII, d o k . 229; DBFP, III, 4. dok. 100 i 426; H o p t n e r ,
n. d., str. 236.
,4Sb
150

AVIL NAV-N-T-77, 1291/810-812;AR 1941, ZD. I, dok. 118. str. 396-399.

AR 1941, ZD. I. dok. 84. str. 330: DDI. IX. 1, dok. 61.

' AR 1941, ZD, I, dok. 87. str. 338-339; DDI, IX. 1, dok. 157.
AR 1941. ZD, I. d o k . 92, str. 349-350; AVII. m i k r o f i l m N A V - N - T - 7 7 , reg. br.
1291/486-88.
163

AR 1941, ZD, I, dok. 95. str. 357; AVII. m i k r o f i l m NAV-N-T-77, reg. br. 1291/489.

154

AR 1941. ZD. I. dok. 103, str. 368-369; / Documenti Diplomatici Italiani (DDI), IX. I,

dok. 421.
AR 1941. ZD. I. dok. 104. str. 370; DGFP, D, Vili. dok. 155.
H o p t n e r . n. d str. 236-237; FRUS, I (1939), 420-21: DGFP, D. VIII, d o k . 229.
,67

H o p t n e r , n. d.. str. 237: DGFP. III, 4. dok. 100 i 428.

5B

'
H o p t n e r , n. d., str. 239; R a y m o n d Brigere. Veni. Vidi. Vichv. C a l m a n - L e v v . Paris. 1944,
str. 165-166
168

H o p t n e r . n. d.. str. 239; FRUS, I. (1939), 238.

160

Auswrtiges Amt.

,8

1939, dok. 38.

' H o p t n e r , n. d str. 240; R. Brier, Veni, Vidi, Vishy. str. 4.

,8J
H o p t n e r , n. d.. str. 240; W e y g a n d Maxime, Memoires; Rapelli au Service, III, Pariz, 1950,
str. 41; Gamelin Maurice, Servir, 111, Plan, Paris, 1947, str. 213.

" 3 H o p t n e r , n . d., str. 240

t84
H o p t n e r . n. d., str. 240: M. Vegan (Wevgand Maxime). M/moires, Rappele au Service, III,
Flamarion, Paris. 1950. Papagos. Battle of Grece 1940-1941. Tbingen, 1949, str. 58-79; Auswrtiges Amt, 1939, dok. 131

'84a Auswrtiges Amt,

1940. d o k . 58 i 64.

84b

'
Elisabet B a r k e r , Britanska politika prema jugoistonoj Evropi u drugom svetskom ratu,
Globus, Zagreb. 1978, str. 28-36.
AR 1941, ZD, I, dok. 73. str. 293-294; AVII. m i k r o f i l m NAV-N-T-77. reg. br. 129/530.
,88

AR 1941. ZD. L dok. 132, str. 434-435: DDI. IX. 2. dok. 172.

DDI, IX. 2. dok. 134; AR 1941, ZD, I. d o k 132, str. 434, p r i m 2.

188

AR 1941, ZD. I, dok. 115. sir 391-392; DDI, IX, dok. 693.

169

Hoptner, n. d., str. 231; Gafencu

don, 1947
str. 124 i 260; FRUS. I (1939) 467-77.
170

Grigore, Prelude to the Russian Campaign,

Lon-

.Politika 5, f e b r u a r 1940, B e o g r a d .

' " H o p t n e r , n. d., str. 232-233; DGFP, D. IX, dok. 198. R u m u n i j a je 7. s e p t e m b r a 1940. ustupila junu D o b r u d u B u g a r s k o j (AR 1941, ZD, I, dok. 272, str. 789, prim. 2).
AR 1941. ZD, I. dok. 173, str. 564-565; DDI. IX. 3, d o k . 251.
173

AR 1941, ZD, I, dok. 175, str. 567-568; DDI. IX. 3. dok. 287.

174

AR 1941. ZD. I, dok. 176. str. 568-569; DDI, IX, 3, d o k 297.

AR 1941. ZD. I, dok. 177. str. 570-571; AVII, F-17, reg. br. 7 / 2 , k. 11.

178

AR 1941. ZD, I, d o k . 157, str. 514-515; DDI. IX, 2, d o k . 667.

,77

AR 1941. ZD. I. d o k . 165, str. 545-546.

,78

Dnevnik grofa Cana, Zagreb, 1948, str. 144.

179

AR 1941, ZD. I. d o k . 185, str. 588; DDI, IX. 3, dok. 603.

,7B

AR 1941. ZD, I. d o k . 187. str. 591; DDI, IX, 3, dok. 692.

180
Raymond de Belot. Struggle for the Mediterean /939-1945.
1951, str. 74; H o p t n e r . n. d., str. 242.

Princenton

University Press,

Ciano's Diary 1939-1943, str. 234 i 331-32.

'' Churchill, Their Finest Hour. B o s t o n , H o u g t o n Mifflin. 1948. 1949. i 1950. II. str.
128-129; H o p t n e r , n. d., str. 242.
'2 DGFP D. VIII. dok. 669; H a l d e r Franz, Diary 1939-1942, 28. m a n . 24. april, 8, 19.23. m a j
1940, N r n b e r g , 1946; H o p t n e r , isto, str. 242.
,83
R o d o l f o Graziani, Ho Difeso La Patria, Milano, 1951, str. 191-193; H o p t n e r , n. d., str. 243;
V. eril, Drugi svetski rat. II, Prosveta B e o g r a d , 1968, str. 119.
184
Ciano's Diary, 1939-1943. str. 243-244 i 246-249. H o p t n e r . isto. str. 243.1 p o r e d italijanskog o b e a n j a da n e e ii na Balkan, u m a j u je glavni k o m a n d a n t n e m a k e vojske f o n B r a u h i
( B r a u c h i t s c h W a l t h e r von) r e k a o R i b e n t r o p u d a b i o n lino s p r e i o Musolinija d a t a m o n a p r a v i
haos. (DGFP. D. IX, d o k 245, 323 i 328).
186

DGFP. D. IX, d o k . 100 i 191; H o p t n e r , n. d., str. 241-242.

,88

AR 1941, ZD, I. d o k . 171, str. 555-556; DDI. IX, 3, dok. 194.

187

AR 1941. ZD. I, dok. 198. str. 612-613; AVII. reg. br. SIP <Sekretarijat za inostrane poslove,
Dubrovnik - 15/97).
188

AR 1941. ZD. I. d o k . 199, str. 613-614; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k . 15/223.

189

AR 1941. ZD. I. dok. 211. str. 630-633; DDI. IX, 4, dok. 397

190

AR 1941, ZD, I, d o k . 213, str. 636-637; DDI, IX. 4. dok. 419.

193

AR 1941, ZD. 1, dok. 217, str. 645-646; DGFP. D. IX, d o k . 278.

196

Nedatirani memorandum kneza Pavla (UK); H o p t n e r , n. d., str. 245.

197

Nedatirani memorandum kneza Pavla (UK); H o p t n e r . n. d., str. 245; DGFP, D. VIII, dok.
155; FRUS, I. 1939, 447.
Knez Pavle je r e k a o von H e r e n u da se boji j a a n j a s o v j e t s k o g uticaja u j u g o i s t o n o j Evropi
koji bi se u v u k a o u Jugoslaviju p o d m a s k o m p a n s l a v i z m a - DGFP. D. VIII. d o k . 175; FRUS, I,
(1939), 447.
198

umenkovieva izjava Hoplneru; H o p t n e r , n. d.. str. 246.

199

R. Brier, Veni, Vidi. Vichy, Paris, 1944. str. 167-168. H o p t n e r . n. d . str. 247.

200

AR 1941. ZD, I, dok. 192, str 599-600; DDI. IX, 4, dok. 110.
AR 1941, ZD. I, dok. 194, str 602-604; DDI. IX, 4, d o k . 154.

2 2

AR 1941. ZD, I, dok. 209, str. 62""-629; DDI. IX. 4, d o k . 364.

203

AR 1941. ZD, I. dok. 212. str. 633-635; DDI. IX, 4. dok. 406.

<* AR 1941, ZD, I, dok 219, str. 648; DDI. IX, 4. d o k 563.

205

Nedatirani Gavriloviev memorandum j u g o s l o v e n s k o m

va; H o p t n e r . n. d., str. 248-249.
2 8

ministarstvu

inostranih

poslo-

AR 1941. ZD. I, dok. 222, str. 653-658; DDI. IX. 4. dok. 608.

207
AR 1941. ZD, I, dok. 222, str. 654. p r i m . 3, Dril IX, 4. dok. 591; Tajni arhivi grofa Cana
I1936-1942J, Zagreb. 1952, str. 385-386.
208
AR 1941, ZD. I. dok. 226, str. 670. p r i m . 2; V. Ceril. Drugi svetski rat, II. P r o s v e i a . .
B e o g r a d , str. 119.
2 9

AR 1941, ZD. 1, dok. 226. str. 669-670; DGFP. D. IX. dok. 341.

2.0

AR 1941. ZD, I. dok. 225, str. 667-669; DDI, IX. 4, dok. 641.

2.1

AR 1941, ZD. I. dok. 236, str. 697; DDI, IX. 4, d o k . 824

212

AR 1941, ZD, I. dok. 241, str. 711; DGFP. D. IX. dok 442. Archiv der Gegenwart. 1940, str.

2,3

AR 1941, ZD, I, dok. 242, str. 712; DGFP, D, IX, dok 454.

4644

" A Wilhelmstrasse es Magyarorszag, Budapest. 1960. str. 469

2s

'

218

Archiv der Gegenwart,

Archiv der Gegenwart.

1940. str. 4507 i str. 4674

1940, str. 4273.

2i6a p i | | S Oti. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima,

juni 1972. B e o g r a d , str 39-40.

NIN br.

1120, 25.

2.7
2.8

AR 1941. ZD. 1. d o k . 250. sir. 736-740. AVII. reg. br. Bon-^/145-150.

D. Gregori,
1942, str. 104-107.

Samoubtstvo Jugoslavije,

Poslednji in

jugoslovenske

tragedije,

Beograd.

2 9
' AR 1941. ZD. I, d o k . 260, str. 761-765; M. Adam. Gy. Juhacz, L K e r e k e s , Aham HitlerHorthy-Mussolini Budapest, 1966, br. 85.
22
AR 1941, ZD. I, dok. 261, str. 765-768; AVII. reg. br. NAV-l-T-821. 126 '583-585; AVII,
reg. br. NAV-N-T-821. 126/646-647.
221
H o p t n e r , n . d . , str. 254;Ciano's Diary, 1939-1943, str. 281, 284. i 295; Simoni, Berlin. Ambasade d I ta lie. str. 192-196.
222
H o p t n e r . n. d.. str. 254; ano. L'Europa Verso la Catastrofe, M o n d a d o r i . V e r o n a 1948,
str. 530-88. R i b e n t r o p je u s e p t e m b r u s m a t r a o d a j e vanije u s m e r i t i n a p o r e O s o v i n e protiv V.
Britanije n e g o ih r a s t u r a t i d u b a l k a n s k e periferije. Ori je p o t v r d i o da se Jugoslavija i G r k a nalaze u italijanskoj sferi uticaja, ali je m o l i o da Italija ne uini nita to bi d o v e l o R u s e na Bosfor. (IMT. d o k . 1842-PS).
223
223a
224

H o p t n e r . n. d str. 254-255; Hristi Cincar-Markoviu.

10. o k t o b r a 1940 (UK)

Lj. B o b a n , Maek i HSS. II. . L i b e r . Zagreb. 1974, str. 354-356 i 365-367.

AR 1941, ZD. 1, dok. 262. str. 768-769; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/299

228

AR 1941, ZD, I, dok. 264, str. 770-771; AVII, m i k r o f i l m , NAV-N-T-77. reg

1314/580-81; VII, m i k r o f i l m Bon-1, reg. br. 425-426.

br

228

AR 1941, ZD. I, dok. 266, str. 775-776; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k 15/107
Na godinjicu S p o r a z u m a C v e t k o v i c - M a e k (26. avgusta) H e r e n je p o s e t i o kneza Pavla, ali
se ne zna sadrina n j i h o v o g razgovora. P r e t p o s t a v l j a se d a j e H e r e n postavio knezu zahtev da
Jugoslavija jasnije i k o n k r e t n i j e o d r e d i svoju politiku p r e m a N e m a k o j i Osovini Rim - Berlin.
Tom prilikm knez je izjavio: N e m a k a je vojniki n e p o b e d i v a . . . Za E v r o p u i m a dva neprijatelja: glad i k o m u n i z a m . . . S a m a N e m a k a nije izloena takvim o p a s n o s t i m a zbog svoje unutr a n j e vrstine. (AVII m i k r o f i l m Bon-1, reg. br. 419-20).
227

AR 1941. ZD. I. dok. 268. str. 784; DGFP. D, XI, d o k . 73.

228

AR 1941, ZD, I. d o k . 270. str. 768-787; AVII. film NAV-N-T-821. reg. br. 126/643-645.

228

AR 1941. ZD. I, dok. 269. str. 785; DGFP. D. XI. dok. 110.

230

A Wilhelmstrasse es Magyarorszug, Budapest. I960, str 469.

231

AR 1941. ZD. I, d o k , 274, str. 801-803; AVII, F-17, reg. br 3 / 6 - 2 , k. 27

232

AR 1941. ZD. I, d o k . 272, str 789-793; AVII, F-17. reg. br. 9 / 2 , k 11.

232a Josip Broz Tito, Sabrana djela V I. Beograd. 1978. str 136-145. lanak t a m p a n u Srp
i eki br. 4. s r e d i n o m kolovoza 1940.
233
AR 1941, ZD, I. dok. 273, str. 794-800; Arhiva Instituta radnikog pokreta Srbi/e IAIRPS).
reg. br. 32/11, 2 - 8 / 4 0 )

234
AR 1941. ZD. 1, d o k . 278, str. 818-819, prim. 2 i 3, AVII. reg. br. 7/350; Tajni arhivi grofa
Cana, str. 410411.
235

AR 1941. ZD. I, dok. 279, str. 820-821; AVII. reg. br 7/351.

238

AR 1941, ZD, I, dok. 280. sir. 821-822; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k

15/349

237

AR 1941. ZD, I. dok. 280, str. 821; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/349.

237a

AR 1941, ZD. I, d o k . 282, str. 833, 837 i 847; . K o m u n i s t 1/46, str. 101-122; AR 1941.
ZD, I. dok, 281, str. 822 i 832: Arhiva Instituta radnikog pokreta Jugoslavije (AIRPJ), reg. br.
1940/14.8.
239

vaan i

H o p t n e r . n.d.. str. 256; Ciano's Diary. 1939-1943. str. 297-298. Solun je Uto tako bio
Italiju (Hitler e Musoline, Lettere e Dokumenti, str. 65-66).

239
P a p a g o s . G r i a u ratu 1939- 1941. . V o j n o delo, B e o g r a d . 1954: AR 1941, ZD, I, dok. 286,
str. 860. peim. 2; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 1 5 / 1 1 2 .
240

AR 1941, ZD, I. dok. 286, str. 860-861 i p r i m . 2: AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/111

241

AR 1941, ZD. I. d o k . 287, str. 861-862: AVII. F-17. reg br. 32/1, k. 138.

i 112.

242

AR 1941. ZD. I. dok. 293, str. 872-874; Radoje Kneevi. Kako se to zbilo. P o r u k a , br.
4 i 5, L o n d o n . 1951, str. 6 - 7
242a

AR 1941, ZD. I. d o k . 289, str. 866-867; AVII. film reg. br. 7/138.

242b Filis Oti,

juni 1972, B e o g r a d .

Jugoslavija

u britanskim strogo poverljivim dokumentima. NIN br. 1120. 25.

243

AR 1941, ZD. I. dok. 292. str. 871; AVIL reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/114.

244

AR 1941, ZD, I. dok. 291, str. 870; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/113.

246

AR 1941. ZD. I, d o k . 301, str 896 i 897. p r i m . 3; Walter H a g e n , Die Geheime Front, str.

246

Politika. 2. n o v e m b a r 1940, Beograd: Archiv der Gegenwart, 1940, str. 4757

214.

247

AR 1941, ZD. 1, dok. 294, str. 875-879; AVII. F-17. reg. br 4 / 2 , k.138.
H o p t n e r , n. d.. str. 257-258 (Vauhnik H o p t n e r u ) ; DGFP. D. XI, dok 110, 231, 320, 334
i 417; AR 1941, ZD I. dok 293, str. 873, p r i m . 6.
248

249

H o p t n e r . n. d.. str. 256-258.

2M

D. Simovi Memoari. II. str. 47.

2SOa

M a r t i n L van Creveld, Hitlerova strategija 1940-1941, C a m b i d g e University Press 1974.

str...)
H o p t n e r . n. d., str. 253-254; Ciano's Diary 1939-1943. s t r 275 i L'Europa. str. 569
252

H o p t n e r . n.d.. str. 257; Poruka br. 4-5. o k t o b a r 1951. London, str. 9; AR 1941, ZD. I. dok.
293, str. 873, prim. 6.
253
H o p t n e r , n. d., str. 261.
254

prim. 6.

Poruka br. 4-5, o k t o b a r 1951, London, str. 9; AVII, AR 1941, ZD. L dok. 293. str. 873-874.

255

AR 1941, ZD, I, dok. 297, str. 885-S89; AVTI. F-17, reg br. 6 0 / 4 . k. 31.

256

AR 1941, ZD, I, dok. 298. str. 890-891; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/124
AR 1941, ZD. I. d o k . 300, str. 894-895; AVIL reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/122.

267

AR 1941, ZD, 1. dok. 301, str. 895 i 896; AVIL F-17. reg. br. 3 5 / 2 - s . k.11.

258

AR 1941. ZD, I, d o k . 300, str. 895, p r i m . 4; Politika, 9. n o v e m b a r 1940. B e o g r a d .

259

AR 1941, ZD. I. d o k . 309, str. 916; AVII, reg. SIP D u b r o v n i k - 15/125.

280

AR 1941, ZD, I. d o k . 303, str. 900-904; AVII. m i k r o f i l m , reg. br. 7 / 2 4 4 - 2 4 9 .

281

Dnevnik grofa Cana 1939-1943 str. 217; AR 1941. ZD. I. dok. 312. str. 924. p r i m . 3.

282

H o p t n e r , n. d., str. 262-263; Naa stvarnost, J o h a n e s b u r g , j u n i 1953. br. 3.

283

Hoptner. n. d.. str. 263; Haider. Diary, 18. n o v e m b a r 1940.

284

AR 1941. ZD. I. dok. 312. str. 921-925; DGFP, D XI, d o k . 353; C a n o . LEuropa. str.
614-615; H o p t n e r . n. d., str. 364-365.
284

AR 1941, ZD, I, dok. 314, str. 933; DGFP, D. XI. d o k . 366; Dnevnik grofa Cana. str. 308.

284b

Dr L j u b o B o b a n , Sporazum Cvetkovi-Maek,

286

Alfredo Breccia, Jugoslavia

Roma, 1978, str. 382-383.

1939-1941.

Kultura, Beograd. 1965, str. 299.

Diplomazia della

neutralita,

Guiffre

editore,

28
*a AR 1941 ZD, I, dok. 311, str. 920-921 i d o k . 317, str. 940-941; AVII. reg. b r o j SIP Dubrovnik - 15/129 i 15/130.
285b

AR 1941, ZD. I, d o k . 319, str. 942; AVII, reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/130.

288
AR 1941, ZD. I, dok. 315, str. 934-938; Tajna pisma Hitler-Musolini (1940-1943) knjiga
s a b r a n i h d o k u m e n a t a koju je p r i r e d i o i p r e v e o dr B o g d a n Krizman, izd. NIP Zagreb, 1953, str.
25-32.
287

A. Breccia, n. d str. 383-384; DGFP, dok. 365, 431 i 478.

288

Filis Oti, isto, NIN, br. 1115, 30. juli 1972, B e o g r a d , str. 58-59.

288a

AR 1941. ZD. I. dok. 324, str. 961, p r i m . 3 i DGFP. D. XI, d o k . 365.

283

A. Breccia, n. d str. 385-386.

270

Isto. str. 389-390.

270a

H o p t n e r . n. d., str. 274; Fotich C o s t a n t i n . War We Lost, New York. 1948. str. 38-39.

270b
United States Military Tribunal (USMT - Vojni sud SAD), V e z e n m a j e r o v o d b r a m b e n i
d o k u m e n t br. 110; Nazi-Soviet Relation 1939- 1941. (NSR - Nacistiko-sovjetski o d n o s i
1939-1941), W a s h i n g t o n , G o v e r n m e n t Printing Office, 1948; H o p t n e r , n. d str. 275-276.
271
Danilo G r e g o r i , Samoubistvo Jugoslavije,
r a d . 1942, str. 118-119.

Poslednji in jugoslovenske

tragedije.

Beog-

272

Cincar-Markovi na sasluanju od 20. 9.

273

AR 1941, ZD. I. d o k . 318. str. 941, DGFP, D. XI. dok. 392.

274

A. Breccia, n. d.. str. 392 i 395.

275

AR 1941, ZD, I, dok. 320. str. 943-944; AVII, reg. br. B o n - 4 / 1 7 7 - 8 .

278

AR 1941. ZD. I, dok. 323, str. 954-960; DGFP. D. IX. d o k 417; A Breccia, n. d., str. 400-401.

277

A. Breccia, n. d str 403 i 404.

1945.

278

Cincar-Markovi u sasluanju od 20. s e p t e m b r a

278

AR 1941. ZD, I, dok. 324, str. 961 i 962: DGFP, D. XI, dok. 431.

280

A. Breccia, n d str. 408.

280a
28

AR

1945. godine.

1941 ZD. I. dok. 326. str. 967-968; -Politika- 2. d e c e m b a r 1940. B e o g r a d .

' AR 1941. ZD. I. dok. 326, str. 967 i 968; AVII. reg. br. SIP D u b r o v n i k - 15/118.

283

A. Breccia, n. d str. 409.

283

AR 1941, ZD. 1. d o k . 327, str. 969, DGFP. D. XI. dok. 465.

284

AR 1941, ZD. I. dok. 328, str. 970-972, DGFP, D, XI. dok. 469 i 476.

285

Baron Dorde Baka-Beenji (Bessenyey Bakch

B e o g r a d u - izjava Hoptneru; H o p t n e r . n d.. str. 270.
286
str. 270.

D B F P

George)

bivi

poslanik

Maarske

ni, 6, dok. 393; DGFP. D. IV. dok. 441 i D. V. dok 272, 273, 277 i 292; Hoptner, n. d..

287

l'SMT. d o k . NG 2712 i NG 2658.

288

Baka-Beenji - izjava Hoptneru: H o p t n e r . n. d.. str. 272; A. Breccia n. d.. str 411-420.

289

Beleke o razgovoru izmeu kneza Pavla i grofa akija; H o p t n e r . n. d., str. 273-274, A.
Breccia, n. d., str. 411-415.
Jugoslovensko-maarski pakt o venom prijateljstvu sklopljen je na sugestiju i pod k o n t r o lom N e m a k e -u o t p o r u protiv p a n s l a v i z m a i k o m u n i z m a , a u a t m o s f e r i sve otrijeg n e m a k o sovjetskog s u k o b a .
Tekst s p o r a z u m a je lino o d o b r i o R i b e n t r o p 9. d e c e m b r a Hitler je u v e r a v a o da je zaustavio rastui slovenski talas koji je grozio B a l k a n u
Bugarska vlada je planski pogoravala o d n o s e sa Beogradom, i sve se vie povezivala sa Berlinom. odbijajui pakt sa SSSR-om (V. Vinaver, n.d.. str 292-293.).

PREGOVORI ZA PRISTUPANJE
KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
T R O J N O M PAKTU
Krajem 1940. godine vojno-politiki poloaj Jugoslavije bio je veoma nepovoljan. Nemaka je, posle p o b e d a na Zapadu i brze okupacije zapadne i srednje
Evrope, sa o g r o m n o m armijom stajala p r e m a Istoku i Balkanu. Njene t r u p e
u Rumuniji bile su s p r e m n e da preko Dunava p r e d u u Bugarsku radi n a p a d a
na Grku, koja se uspeno borila protiv Italije u Albaniji. Osovinske snage bile
su u povoljnim okolnostima da p o t p u n o okrue Jugoslaviju, tim pre to se
oekivalo da e i Bugarska stupiti u Trojni pakt. Italija je ve drala Albaniju,
Jadran i Otrantska vrata i ukazivala stalnu podrku ustakom p o k r e t u i planovima desnog krila vodstva HSS-a za u n u t r a n j e razbijanje Jugoslavije. Ranijim Hitlerovim izjavama o nepovredivosti nemako-jugoslovenske granice
nije se moglo verovati, a Rumunija vie nije imala nikakvih obaveza p r e m a
Jugoslaviji.
Dranje Turske je bilo neizvesno; nije se moglo znati da li e ispuniti obaveze prema Grkoj, kao to ih nije ispunila ni p r e m a V. Britaniji i Francuskoj
prilikom n a p a d a Italije.
Nemona i vojniki slaba V. Britanija bila je zauzeta na drugim frontovima, tako da se nije mogla jae angaovati na Balkanu, tj. vrsto odrati tzv.
Britanski front, koji je trebalo uspostaviti, a u Grkoj se nalazio s a m o neznatan broj britanskih aviona. Grka vlada je bila reila da ne dozvoli ulazak
britanskih t r u p a u svoju zemlju sve dok Nemci ne uu u Bugarsku.
Iako je imao velikog interesa za Balkan. Sovjetski Savez, u k o n k r e t n o j situaciji. nije mogao ukazati neku neposrednu p o m o Jugoslaviji. Prema tome,
poto se nije mogla nadati ni u kakvu efikasnu pomo sa strane, Jugoslavija
se nala i politiki i strategijski p o t p u n o izolovana. 1

PREGOVORI POSLE NOTE JUGOSLOVENSKE VLADE

OD 7. DECEMBRA 1940

Ribentrop je 22. d e c e m b r a poslao svom poslaniku u Beogradu strogo poverljivi telegram sledee sadrine: Molim da posetite g. Cincar-Markovia i da
mu u moje ime saoptite sledee: Firer i ja s m o proitali sa interesovanjem
pismenu izjavu jugoslovenske vlade koja nam je predata 7. d e c e m b r a , a raz-

motrili s m o i predlog koji ista sadri, da se zakljui pakt o n e n a p a d a n j u izmeu Nernake, Italije i Jugoslavije na bazi italijansko-jugoslovenskog ugovora
od 1937. godine. Zakljuenje takvog oakta o n e n a p a d a n j u , naravno, ne bi zadovoljilo uslove za jaanje o d n o s a j j g o s l a v i j e sa silama Osovine, koje s m o
predv ideli u razgovorima sa Cincar- Markoviem u B e r g h o f u (Berghoff) i u
Fulu kod Salzburga a i dalje bi ostalo o t v o r e n o vano pitanje p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu, po k o m e s m o raspravljali u tim razgovorima, kao
i d r u g a pitanja o kojima s m o u vezi s time diskutovali. 2
N'a ovo s a o p t e n j e C i n c a r - M a r k o v i je zamolio H e r e n a da p r e n e s e Rib e n t r o p u d a j e donekle iznenaen s a o p t e n j e m ministra inostranih poslova
Rajha (Ribentropa - V. T.), jer je ideja o zakljuenju trojnog pakta o nenapadanju potekla lino od Hitlera, s t o j e i R i b e n t r o p to n a r o i t o naglasio posle
k o n f e r e n c i j e u Berghofu i d o d a o da se moe uiniti i vie ako to Jugoslavija
eli. P r e m a tome, C i n c a r - M a r k o v i je p r o t u m a i o da e pitanje p r i s t u p a n j a
Jugoslavije T r o j n o m paktu ostati jo uvek otvoreno. Ovu Cincar-Markovievu izjavu H e r e n je d e p e o m od 23. d e c e m b r a saoptio R i b e n t r o p u . 3
N e m a k a Vrhovna k o m a n d a u svom strogo poverljivom aktu br. 33435
od 21. d e c e m b r a o n e m a k i m vojnim p r i p r e m a m a na Balkanu uglavnom kae
da e se nernake snage koje su do tada bile p r e b a e n e u Rumuniju (tzv. Vojna misija koja se sastojala od j e d n e ojaane o k l o p n e divizije, nekoliko vazduhoplovnih jedinica i i n s t r u k t o r a za Ratnu a k a d e m i j u i kolskih teajeva - V.
T.) biti p o j a a n e jo j e d n o m o k l o p n o m divizijom koja e se t r a n s p o r t o v a t i
kroz Maarsku do 25. d e c e m b r a . Osim toga, H i t l e r j e n a r e d i o da se u junoj
Rumuniji k o n c e n t r i e jaka g r u p a oruanih snaga sa z a d a t k o m da u d a t o m
sluaju p r e k o prijateljske Bugarske, i ne d o d i r u j u i jugoslovensku ili tursku
teritoriju, prodre do Egejske obale - i ve p r e m a situaciji dalje u Grku i time
iskljui Engleze iz ovog prostora. Bugarskoj vojsci je pri ovoj akciji namenjeno da titi bok p r e m a Turskoj, ije se vojno angaivanje ne s m a t r a verovatnim. Da li e se Jugoslavija prikljuiti nemakom napadu maajui se Soluna ne moe se predvideti. Zatim se d e t a l j n o i u p o j e d i n o s t i m a iznosi vremenski tok p r i p r e m a poev od 21. d e c e m b r a 1940. do kraja j a n u a r a 1941. Na
kraju se konstatuje da e n e m a k a koncentracija u Rumuniji izazvati nemir
na Balkanu, a v e r o v a t n o i u Sovjetskom Savezu i p r o u z r o k o v a t i popustljivo
dranje Grke. Sovjetskom Savezu se moe odgovoriti da N e m a k a ne moe
da trpi uvrenje Engleza na Balkanu i d a j e zbog prilaenja R u m u n i j e Trojnom paktu (23. n o v e m b r a 1940 - V. T.) obavezna da istu titi . . . da koncentracija snaga nipoto nije upravljena protiv Rusije . . . Za Sovjetski Savez bie
vano da Nemaka n e m a nikakvih n a m e r a protivu Jugoslavije i Grke .. .4
R i b e n t r o p je 23. d e c e m b r a podsticao italijansku vladu da s r e u j e o d n o s e
sa Moskvom do zadovoljavajue normalnosti, j e r je to odgovaralo t e k u o j
politici Nernake p r e m a Rusiji, a a m b a s a d o r u Alfieriju (Alfieri Dino) izjavio
je da u o d n o s u na Jugoslaviju nema nita novo. Pretpostavljao je da treba
saekati jo tri ili etiri s e d m i c e za p r e d u z i m a n j e drugih koraka, verujui da
e poboljana situacija na f r o n t o v i m a , pre svega na Albanskom, imati najbolji
efekat na tok politikih p o d u h v a t a koji e dovesti do p r i s t u p a n j a Jugoslavije
Trojnom paktu. U stvari, H i t l e r j e , ne s a m o odbijao Musolinijeve u p o r n e molbe da pouri p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu, nego g a j e o p o m i n j a o da
o t o m e ne gaji nikakvu iluziju, jer vlada u B e o g r a d u nee pristupiti p a k t u ni
u kom sluaju. On je oekivao da e to postii im n a p r e d o v a n j e n e m a k i h
armija na Balkanu b u d e poboljalo psiholoku situaciju, ali nije eleo da

njegov saveznik iskoristi p r e d n o s t i ni na politikom ni na v o j n o m planu. Firer

je n a m e r a v a o da Due plati ceh za svoj nesretni p o d u h v a t protiv G r k e i da
prizna h e g e m o n i j u N e m a k e i na e v r o p s k o m Jugoistoku. Tako se Musolini
uverio vie iz p o t r e b e da preduhitri Nemce u s l a m a n j u grkog otpora, bez
veeg p r e o k u p i r a n j a Jugoslavijom, j e r je bio uveren da e Jugoslavi ja slediti
p r i m e r B u g a r s k e u pogledu p r i s t u p a n j a poto i n e m a drugog izbora.
Knez Pavle i njegovi saradnici gajili su n a d e da e istrajati u tom t e k o m
zadatku, sagledavajui svoju d i p l o m a t s k u snagu i u slabosti Musolinija u tom
periodu, u zaotravanju rivalstva m e u silama Osovine na b a l k a n s k o m sektoru, u p o n o v n o m pribliavanju Maarske Jugoslaviji u a n t i o s o v i n s k o j funkciji, u Hitlerovoj n a m e r i da italijansko-grki s u k o b rei bez uvlaenja Jugoslavije i, na kraju, u n e m a k i m vojnim p r i p r e m a m a za napad na Sovjetski Savez. 5

ZABRINUTOST JUOSLOVENSKE VLADE ZB OG

L'LASKA NEMACKJH TRUPA U RUMUNIJU

U razgovoru sa H e r e n o m , C i n c a r - M a r k o v i je izrazio z a b r i n u t o s t zbog ulaska

n e m a k i h t r u p a u R u m u n i j u , k o m u n i s t i k e ekspanzije na Balkan i u n u t r a n j e
situacije u Bugarskoj. Heren g a j e uveravao da Nemci imaju n a m e r u s a m o da
uvrste mir i red na B a l k a n u i da e uiniti isto sa B u g a r s k o m to su uinili
sa R u m u n i j o m . Zato Jugoslavija ne treba da se plai Bugarske. On je i m a o
instrukcije da izbegne svaku diskusiju sa Jugoslavijom o p o k r e t u n e m a k i h
trupa u sluaju rata na Balkanu, jer se R i b e n t r o p bojao da Jugosloveni m o g u
izvestiti n e m a k e neprijatelje. Posle razgovora sa C i n c a r - M a r k o v i e m , H e r e n
je izvestio Berlin da Jugosloveni ne misle na ofanzivu protiv Bugarske, ak
ni da spree zaokruavanje svoje zemlje. 6
Jugoslavija nije verovala u n e m a k e n a m e r e , ve je oekivala da ce nemake snage, koje kao bujica ulaze u Rumuniju. upasti u B u g a r s k u da bi oslobodile Italijane u Grkoj. 7 Tada bi se Jugoslavija, pogotovo ako bi Bugarska
pristupila Osovini, nala u v e o m a tekom poloaju, ali je Hitler zauzeo ljubazan stav p r e m a Jugoslaviji, teei da o s t a n e n e u t r a l n a da u p r o t i v n o m ne bi
ugrozila put iz Bugarske za Grku koji ide kroz S t r u m i k u kotlinu, p a r a l e l n o
sa jugoslovensko-bugarskom granicom. No, kad n e m a k e t r u p e u u u Bugarsku, a zatim u Grku i kad se spoje n e m a k e i italijanske t r u p e , o n d a bi Jugoslavija imala da bira ili da ide s N e m a k o m ili protiv nje. 8
U svom t e l e g r a m u Ministarstvu inostranih poslova od 5. j a n u a r a 1941. godine H e r e n je naveo da t r a n s p o r t i n e m a k i h t r u p a u Rumuniji izazivaju zabrinutost u Jugoslaviji koja se mea s o s e a n j e m olakanja, j e r se ipak v e r u j e
da e jugoslovensko p o d r u j e biti p o t e e n o n e m a k e akcije. U toku razgovora sa m n o m ministar inostranih poslova s p o m e n u o je vojne t r a n s p o r t e i
nije pri t o m e ispoljio nikakvu uznemirenost, niti je p r o t e s t o v a o kad sam mu
rekao da je oigledno u interesu itavog balkanskog p o d r u j a a k o N e m a k a
suzbije svaki p o k u a j sabotae spolja da bi time obezbedila mir, rad i nesmetan razvoj privrede. C i n c a r - M a r k o v i je p r i m e t i o da se prisustvo nemakih
trupa u Rumuniji samo moe pozdraviti zbog labilnog stanja u toj zemlji i da
on ne veruje da e Englezi pokuati da obrazuju novi front na Jugoistoku; on
s m a t r a da je mnogo opasnija ekspanzija komunizma u tom p r o s t o r u . . . On je
dal je r e k a o da ga zabrinjava u n u t r a n j a situacija u Bugarskoj. Odgovorio sam

ministru inostranih poslova da ako bi takva o p a s n o s t stvarno postojala, mi

b i s m o intervenisali.
Razgovor sa m i n i s t r o m inostranih poslova p o t v r d i o je moje u b e d e n j e da
odgovorni krugovi nee p r e d u z e t i nikakvu ofanzivu protiv Bugarske radi
s p r e a v a n j a vojnog zaokruivanja. 9
Jugoslovenski poslanik u Bukuretu je sa pov. br. 78 od 6. j a n u a r a 1941. godine izvestio C i n c a r - M a r k o v i a da mu je general Antonesku (Antonescu Yon,
general), na pitanje emu slue tolike n e m a k e t r u p e u Rumuniji, uglavnom odgovorio da je glavni neprijatelj R u m u n i j e - Sovjetski Savez - pretio
da produi okupaciju novih sovjetskih oblasti i da R u m u n i j a nije bila u stanju
da se s a m a o d b r a n i od sovjetske opasnosti, a da ni Jugoslavija, ni Turska, ni
Grka nisu bile obavezne da brane Rumuniju od Sovjeta. N a p o m e n o je da se
nije o b r a a o Velikoj Britaniji, j e r je daleko, pa se o b r a t i o silama Osovine. Na
p r i m e d b u da je p r i m e e n veliki b r o j n e m a k i h jedinica na Dunavu i njihove
p r i p r e m e za prelaz u Bugarsku i na pitanje da li vidi kakve komplikacije u sluaju prelaza n e m a k i h t r u p a u Bugarsku, kako to po svemu izgleda, odgovorio je da se n e m a k e t r u p e nalaze u saveznikoj Rumuniji, tako da na to niko
n e m a ta da primeti. Poslanik dalje kae da je iz c e l o k u p n o g A n t o n e s k u o v o g
dranja i izlaganja s t e k a o utisak da i on o e k u j e prelaz N e m a c a u Bugarsku
i da se t o m e nee protiviti. 1 0
Jugoslovenski poslanik u Atini, u svom izvetaju Str. pov. br. 54 od 7. jan u a r a 1941. godine, o svom razgovoru sa p r e d s e d n i k o m grke vlade Metaksasom (Metaxas Joannes), istakao je da Grka vlada pokazuje veliku zabrinutost usled eventualnosti do kojih bi moglo doi na Balkanu u vezi sa upuivanjem novih kontingenata n e m a k i h t r u p a u R u m u n i j u i da se u G r k o j ozbiljno r a z m a t r a m o g u n o s t p r o i r e n j a rata na ceo Balkan.
Predsednik Grke vlade izraava bojazan da bi n e m a k e trupe, koje se
sada grupiu u Rumuniji, mogle biti u p u e n e dalje na jug p r e k o Bugarske, da
Bugarska nece odbiti zahtev za prolaz n e m a k i h trupa, a k o bi joj N e m a k a
uputila takav zahtev, ali d a j e a p s o l u t n o siguran da bi Turska odgovorila nap a d o m na Bugarsku. Bugarska bi se, n e s u m n j i v o , b r a n i l a ali je v e r o v a t n o da
bi turska vojska jednom brzom akcijom uspela da u Bugarskoj zauzme takve
pozicije koje bi udaljile d i r e k t n u o p a s n o s t za grku teritoriju sa te strane.
Predsednik misli da bi prelaz n e m a k i h t r u p a u B u g a r s k u izazvao reakciju
Sovjetskog Saveza, ali da je u tome s a m o napola siguran. On ne iskljuuje mogunost da bi Nemaka mogla zatraiti slobodan prolaz, svojih t r u p a i p r e k o
Jugoslav i je. Zato bi Grka elela da zna kakav e stav Jugoslavija zauzeti u sluaju da Nemaka zatrai s l o b o d a n prolaz svojih t r u p a bilo kroz Bugarsku bilo
kroz Jugoslaviju, kao i da li je jo uvek reena da se o r u a n o o d u p r e eventualnom n e m a k o m n a p a d u . Izgleda da Grka vlada pomilja da od Engleske zatrai b l a g o v r e m e n u p o m o u avi jaciji i d r u g o m r a t n o m materijalu, a eventualno i u p u i v a n j e u Grku britanskih t r u p a radi o s i g u r a n j a Grke od silaska nemakih trupa, iako to p r e d s e d n i k n a j m a n j e eli On s m a t r a da iz d o s a d a n j e
pasivnosti Maarske moe se zakljuiti da se ona nalazi u vazalnom poloaju
p r e m a N e m a k o j i da je R u m u n i j a u s r e d s r e d i l a svu svoju n a d u u n e m a k u
krajnju p o b e d u i da bi jedva doekala da se proiri, pa m a k a r to bilo i na raun Jugoslavije."
Oigledno je da je Grka bila svesna opasnosti od ulaska n e m a k i h t r u p a
u R u m u n i j u i e v e n t u a l n o j povredi jugoslovenske teritorije, pa je general Metaksas (Metaxas Jean ili J o a n n e s ) p r e d l a g a o knezu Pavlu da o d b a c i n e m a k e

zahteve da se Jugoslavija u p o t r e b i kao baza za n a p a d na G r k u i da se n a d a

da e se Jugoslavija o d u p r e t i o r u j e m a k o b u d e p o t r e b n o . Podseajui ga na
h e r o j s k e tradicije, Metaksas dalje o e k u j e da e Jugoslavija braniti svoju ugroenu nezavisnost, d o p r i n e t i lakom unitenju italijanske vojske u Albaniji i
v e r o v a t n o ak uvui Rusiju u borbu. Kad mu je knez Pavle o d g o v o r i o da
Jugoslavija nee dopustiti n e m a k i m t r u p a m a d a p r e u p r e k o Jugoslavije,
Metaksas, d u b o k o d i r n u t , izrazio mu je svoju zahvalnost. 1 2
U razgovorima izmeu Hitlera i Ribentropa, s j e d n e , i Musolinija i grofa
ana, s d r u g e strane, u B e r g h o f u 19. j a n u a r a 1941. p o t v r e n a je vrsta politika i vojna pozicija koju je postigla Jugoslavija i a p s o l u t n a p o t r e b a da je dre
mirnom, da izbegnu obziljne komplikacije u reavajuoj fazi konflikta sa
Grkom. Ali britanska vlada nije prihvatila hladnu mirnou jugoslovenskih
upravljaa, tavie. Forin ofis je iskoristio priliku italo-nemakog s a s t a n k a
na vrhu da p o k r e n e vlastitu d i p l o m a t s k u ofanzivu sa ciljem da p r i n u d i Jugoslaviju da se dogovori sa svojim s u s e d i m a da prue o t p o r n a p r e d o v a n j u nem a k i h t r u p a i da p o s p e e krizu u nemako-sovjetskim o d n o s i m a . U Londonu se ivelo u iluziji da se moe privui Bugarska u k o m b i n a c i j u sa Jugoslavijom. G r k o m i T u r s k o m i teko je optuivana vlada u B e o g r a d u za to to jo
nije preduzela inicijativu za tenje k o n t a k t e ne s a m o sa Sofijom, nego ni sa
A n k a r o m i Atinom. da bi na kraju stvorila zajedniki f r o n t na B a l k a n u . Tako
je V. Britanija p r o m e n i l a stav p r e m a Jugoslaviji kojim je do kraja 1940. godine
odobravala njenu spoljnu politiku u tenji da se odri mir na Balkanu.
U B e o g r a d u se, m e u t i m , iako se nastojalo da se p o b o l j a j u o d n o s i sa
Bugarskom, s m a t r a l o da se Bugarska p r i p r e m a da pristupi T r o j n o m p a k t u i
da ne bi pruila o t p o r prolasku n e m a k i h trupa. Sem toga, oekivao se odgovor Ankare na notu od 4. januara 1941. godine da bi se doznao stav turske vlade u sluaju nemakog napada na Grku preko Bugarske, jer se smatralo da bi
trebalo da postupi k a o Grka, tim p r e to bi se nala u povoljnijoj situaciji i
u d i r e k t n o m k o n t a k t u sa Velikom Britanijom. Vlada u L o n d o n u je p o d s t a k l a
T u r s k u da odgovori na jugoslovensku notu od 4. januara 1941. da bi ih navela
da u t v r d e zajedniki plan akcije, pourila se da ih upozna sa svojom o d l u k o m
da u Solun poalje v a z d u h o p l o v n e i m e h a n i z o v a n e snage. 1 3
U svom pismu dr Paulu mitu od 20. januara 1941. godine Danilo Gregori
je, izmeu ostalog, naveo: Ovo to Vam d a n a s piem u skladu je sa m o j i m
n a p o r i m a da uinim to vie m o g u za b u d u n o s t svoje zemlje i da o b e z b e d i m
d o b r e o d n o s e i s a r a d n j u izmeu Nernake i Jugoslavije.
Kao to je sada jasno, razgovori u Fulu nisu doneli p o t p u n o reenje. I m a
m n o g o razloga za to. Uzastopni porazi Italije dali su ovde n a r o i t o jak podstrek m a s o n s k o j protivstruji. Sto se tie u n u t r a n j e politike, o v d e je, o d m a h
posle Fula, poela protivofanziva, koja se uglavnom oslanjala na sitaciju u
s r e d o z e m n o j oblasti, koja nije m n o g o povoljna za Italiju, i na p a r o l e b r i t a n s k e
p r o p a g a n d e u vezi s tim .. .
Zatim ga obavetava. da bi se mogla shvatiti situac ja u Jugoslaviji, t r e b a
imati u vidu da je u vladi Konstantinovi najmoniji ovek p r o b r i t a n s k i h i
prosovjetskih shvatanja, isaknuti mason i bivi d o b r o v o l j a c u f r a n c u s k o j vojsci, ovek od velikog uticaja ne s a m o u vladi nego i u n a m e s n i t v u . On je n e k a
vrsta vladinog p r a v n o g savetnika i odrava vrste veze sa b r i t a n s k i m i sovjetskim krugovima u B e o g r a d u . Za Cvetkovia je, izmeu ostalog, Gregori napisao ,da je m o m e n t a l n o jedini jugoslovenski politiki lider koji m o e da
b u d e p r e d s e d n i k vlade i koji bi m o g a o sprovesti politiku vrlo bliskog kontak-

ta sa Berlinom, a k o bi bio u b e e n u njenu pravilnost i a k o bi za takvu politiku

d o b i o p o t r e b n u p o d r k u u Berlinu. Poto je n a p o m e n u o da je posle sastanka
u Fulu dolo do velikih razmimoilaenja, tako da Cvetkoviu nije jasna situacija, jer je u b e e n da C i n c a r - M a r k o v i nije d o s l o v n o p r e n e o smisao svojih
razgovora. Zato je u nekoliko mahova r e k a o da bi se v e o m a r a d o v a o razgovoru sa m i n i s t r o m inostranih poslova Rajha, a a k o je m o g u e i sa Firerom,
pa bi se sigurno o d m a h odazvao ako bi bio pozvan. Na kraju Gregori je zavrio: Verujem da biste Vi. dragi dr Smite, mogli uticati u tom pravcu . . . Ja
bih d o p u t o v a o sa Cvetkoviem i t a k o bi moglo doi do dalje r a z m e n e gledita
na licu m e s t a .. .14
Funkcioner nemakog Ministarstva inostranih poslova, Hevel (Hewel), u
svojoj beleci od 29. januara 1941. godine, napisao je U saglasnosti sa instrukcijama, predao sam Fireru pismo od 20. januara 1941. godine od Gregoria koje
je poslao ministru Smitu. Poto ga je proitao, Firer se sloio da se Cvetkovi pozove u posetu. Firer jo nije utvrdio datum, ali on misli da bi bilo bolje da ga primi u Berghofu nego u Berlinu.
Ja lino smatram da e Firer biti ponovo u Berghofu posle 6. ili 7. februara.
V svakom sluaju, Firer eli da lino primi Cvetkovia. '5
MISIJA AMERIKOG PUKOVNIKA DONOVENA. SITUACIJA U JANUARU 1941.

Na b r i t a n s k u sugestiju turski poslanik u Beogradu je u svom predlogu od 19.

januara 1941. godine, p o d n e t o m j u g o s l o v e n s k o m ministru inostranih poslova, sugerirao da Ankara i Beograd izrade plan za zajedniku akciju zato to
bi se n e m a k a vojska iz R u m u n i j e mogla o k r e n u t i protiv Sovjetskog Saveza,
protiv Grke ili neke d r u g e balkanske zemlje. 1 6 Meutim, ova sugestija je odbijena ne s a m o zato to se verovalo da Turska n e m a neki k o n k r e t a n plan niti
vojniki s p r e m n u vojsku, ve i zato to je odbila da zajedno da Jugoslavijom
ue u rat na strani G r k e . ' 7
Turska vlada je 21. januara odgovorila na jugoslovensku notu i pozvala Jugoslaviju da stupi u jo intimniji kontakt, da bi o b o s t r a n o pratile razvitak situacije i da bi se uspostavila zajednica za o d l u k e i akcije. Na to se Cinc a r - M a r k o v i ograniio da odgovori da je ve d a o u p u t s t v a svom poslaniku
u Ankari. Tako su Jugoslavija i Turska, oekujui j e d n a d r u g u da zauzme stav,
traile .zgovor da d o n e s u bilo kakvu o d l u k u kojom bi mogla da na sebe navue 1 es Nernake. Meutim, knez Pavle je o d m a h igosao o d l u k u L o n d o n a
kao nespretan potez koji bi m o g a o izazvati n e m a k u invaziju itavog Balkanskog poluostrva pre d o l a s k a britanskih trupa. On je naglasio d a j e Jugoslavija n a m e r a v a l a da se o d u p r e prolasku n e m a k i h trupa, ali je u p o z o r i o da
bi se ta namera mogla izmeniti ako bi Velika Britanija otvorila Iront u Solunu.
Tek to su saznali da su i Grci odbili britanski predlog, Jugosloveni su pourili
da to s a o p t e N e m c i m a u ispraznoj nadi da e ih nagovoriti da ne ulaze u Bugarsku, a k o ele da Velika Britanija ne uspostavi nov front u Solunu. Pored
toga, C i n c a r - M a r k o v i je u p o z o r a v a o i Berlin i Rim da se ne t r e b a toliko brinuti o britanskim hipotetikim n a s t o j a n j i m a koliko o o p a s n o j k o m u n i s t i k o j
ekspanziji na Balkanu, a p o s e b n o u Bugarskoj, teei da iskoristi n e m a k o sovjetske s u p r o t n o s t i na B a l k a n u i da izbegne da plaa danak novim pokuajima pribliavanja Rima i Moskve. N e m a k a vlada je, nasuprot, upozorila
da se p r e k i n e akcija b r i t a n s k e p r o p a g a n d e na jugoslavenskoj teritoriji i da

se ne brine o e v e n t u a l n i m n e m i r i m a u Bugarskoj, j e r e ih N e m a k a o n e m o guiti kao to je to uinila u Rumuniji. C i n c a r - M a r k o v i je zamolio svog predstavnika u Moskvi da d i s k r e t n o prati p o n a a n j e o d g o v o r n i h f a k t o r a i kakav
e stav da zauzmu u sluaju ulaska n e m a k i h t r u p a u B u g a r s k u . 1 8
Poto je britanska vlada zamolila SAD da svojim uticajem i intervencijom
podri napore za stvaranje zajednikog fronta na Balkanu, p r e d s e d n i k Ruzvelt
(Roosevelt Franklin) je poslao svog linog emisara pukovnika Donovena (Donovan William) u Grku, Tursku, Bugarsku i Jugoslaviju, koji je 22. j a n u a r a
stigao u Beograd. Tu se sreo sa knezom Pavlom, glavnim l a n o v i m a vlade i
sa vojnim vlastima. Dok su se vojni predstavnici, p o s e b n o general Simovi,
izjasnili da su s p r e m n i da silom odbiju pritisak Osovine, dotle su se knez Pavle i njegovi saradnici, j e d n a k o odluni, p o s e b n o u sluaju agresije, pokazali
vie zabrinuti za jedinstvo zemlje ako je b e s k o r i s n o rtvuju, bacajui je u mete u m o m e n t u u kojem bi je s u d a r vodio u k o m p l e t a n poraz. Knez Pavle se
nije ustezao da istakne svoju nevericu u stav Bugarske, izraavajui u v e r e n j e
da e dozvoliti prolaz n e m a k i h trupa, a Maek je p o t p u n o o t v o r e n o izjavio
da e vlada traiti, i po cenu n e k o g veeg u s t u p k a Hitleru, da o d g o d i to je
m o g u e vie ulazak u rat. s m a t r a j u i da ce v e r o v a t n o u s k o r o doi do n e m a ko-sovjetskog s u k o b a koji bi Jugoslaviju izvukao iz kleta Osovine i vratio joj
izvesnu s l o b o d u akcije i m o g u n o s t da efikasnije d o p r i n e s e k r a j n j o j pobedi
zapadnih d e m o k r a t i j a . 1 9
0 t o j poseti general Simovi u svojim Memoarima, izmeu ostalog, kae:
.. Da bi ga se oslobodili, nadleni su p u k o v n i k a D o n o v e n a uputili k m e n i da o b i d e
a e r o d r o m i v a z d u h o p l o v n e jedinice. P r i m i o sam ga . . . u zgradi K o m a n d e v a z d u h o p l o v s t v a .
Sa njim je bio a m e r i k i vojni izaslanik, p o t p u k o v n i k Fortije ( F o r t i e ) . . . D o n o v e n me je pitao,
k a k v o je m o j e m i l j e n j e o situaciji na g r a n i c a m a Jugoslavije i o e v e n t u a l n i m n a m e r a m a Hitlera. p r e m a p o d a c i m a k o j i m a s m o raspolagali. U d o s t a d u g o m izlaganju ja s a m mu izneo
m o j a p r e d v i a n j a o H i t l e r o v o m g r a n d i o z n o m planu . . . Iznosei mu p o t o m o p a s n o s t i naeg
poloaja i n e d o v o l j n o s t naih snaga i m a t e r i j a l n i h s r e d s t a v a za o d l u n u o d b r a n u . insistirao
s a m da n a m Amerika to p r e poalje p o m o u n a o r u a n j u i t e h n i k i m s r e d s t v i m a , n a r o i t o
u avijaciji i o r u i m a za p r o t i v o k l o p n u i p r o l i v a v i o n s k u o d b r a n u . K l i m a n j e m glave i izrazom
lica .. je p o k a z i v a o da se slae s m o j i m izlaganjima; ali nije inio n i k a k v e p r e d l o g e , niti je
ma ta n a s t o j a v a o
P o t o m je n e k o l i k o aviona izvrilo letove s a k r o b a c i j a m a . Pukovnik Donoven bio je vrlo i m p r e s i o n i r a n d r a n j e m n a e g ljudstva, r e d o m u h a n g a r i m a i n a r o i t o let e n j e m aviona. Uhvatio s a m i ovu priliku, da mu iznesem n a e p o t r e b e za hitnu p o m o u nao r u a n j u i insistirao s a m da se on lino zauzme. Na to mi je on. pogledavi mi p r a v o u oi.
u p u t i o pitanje: -A na k o j o j e se s t r a n i boriti Jugoslavija u s l u a j u rata? Ovo p i t a n j e n i s a m
oekivao
ali s a m bez r a z m i l j a n j a o d g o v o n o : Ja ne z n a m , ta misle m e r o d a v n i gore, ali
vam m o g u reci s a m o j e d n o : n a n a r o d nikad n e e izneveriti svoje p r i j a t e l j e i s a v e z n i k e iz
prolog rata.
O p r a t a j u i se od m e n e pri polasku, p u k o v n i k D o n o v e n mi je s r d a n o zahvalio na doeku. dodavi: Cest le plus in tel igen t, que i'at entendu a Belgrad'. To je isto r e k a o i a m e r i k o m v o j n o m izaslaniku u p u t u do B e o g r a d a . P o t p u k o v n i k Fortije s a o p t i o je to Tadiji Sond e r m a j e r u . Posle 27. m a r t a 1941. p r i m i o s a m iz V a i n g t o n a d e p e u : Seam se n a e g razg o v o r a od 24. j a n u a r a . Pozdrav D o n o v e n .. . 20

Heren je pomno pratio misiju pukovnika Donovena prilikom njegovog boravka u Beogradu. O t o m e je u svom o p i r n o m t e l e g r a m u Ministarstvu inostranih poslova od 25. j a n u a r a , uglavnom, naveo d a j e Donoven stigao 22. januara uvee, d a j e s t a n o v a o u a m e r i k o m poslanstvu i d a j e 23. j a n u a r a p r i r e d i o
prijem za novinare, ali je izbegavao da govori o cilju svoga p u t o v a n j a . Iz telegrama se vidi koga je sve poseivao (vidi se da je bio t a n o o b a v e t e n - V.
T.), s tim da su razgovori sa m i n i s t r o m inostranih poslova bili v e o m a kratki,
a poseta Maeku trajala je 1,1/2 sat. Na kraju je naveo: tampa je prvih d a n a

njegove posete m n o g o pisala o njemu, m e u t i m d a n a s je prestala da to ini,

v e r o v a t n o po d o b i v e n o m nareenju. 2 0
Istog d a n a Heren je u i f r o v a n o m telegramu izvestio R i b e n t r o p a d a j e izvrena r e k o n s t r u k c i j a jugoslovenske vlade na taj nain to je u vladu uao dr
Kulovec v o a klerikalnih Slovenaca kao ministar bez portfelja, a dr Krek, ministar bez portfelja, d o b i o je Ministarstvo prosvete. Time je Cvetkovi u s p e o
da nagovori Kuloveca da o d u s t a n e od svoga zahteva da p o s t a n e p o t p r e d s e d nik vlade i da odbije zahtev levo n a s t r o j e n i h liberalnih krugova za rekonstrukciju vlade, naroito da portfelj m i n i s t r a u n u t r a n j i h poslova d o b i j e masonski ministar Kostantinovi. Po miljenju Herena, Kulovec treba da nastavi politiku p o k o j n o g dr Koroeca, politiku koja je bila p r o t i v k o m u n i s t i k a ,
p r o t i v m a s o n s k a i protivjevrejska i da od ministra Kreka o e k u j e da e voditi politiku povoljnu za n e m a k u n a r o d n o s n u grupu. 2 0 h
O h r a b r e n e stavom Simovia i srpskih vojnih k o m a n d a n a t a , vlade u
L o n d o n u i Vaingtonu pojaale su pritisak na Beograd da bi savladale oklevanje politiara. Na te pritiske nadovezao se i predlog jugoslovenskog poslanika u Moskvi Gavrilovia, p o b o r n i k a ne s a m o za jugoslovensko-grko-tursku
kolaboraciju sa Velikom Britanijom, nego i za politiki i vojni pakt sa SSSRom. jer je s m a t r a o m o g u o m sovjetsku intervenciju u korist balkanskih drava, a k o bi one pruile o t p o r Nemakoj. On se poverio i b r i t a n s k o m ambas a d o r u ser S t a f o r d u Kripsu (Stafford Crips Sir) da bi to jae uticao na jugoslovenske upravljae, p o s e b n o na Hrvate. Britanski poslanik u Beogradu sloio se sa Gavrilovievim p r e d l o g o m da minira p o n u d e Nemaca jugoslovenskoj
vladi, Sem toga, Forin ofis je d a o uputstva K a m p b e l u da nastop da nav ede iugoslovensku vladu da se ukljui u tursko-bugarske razgovore i da d a d e zadovoljavajua uputstva svom predstavniku u Turskoj da i on nastoji da se nastave tursko-jugoslovenski razgovori. Meutim, nepoverljivo p o n a a n j e Bugarske i rezervisano d r a n j e Turske i Sovjetskog Sav eza nije o h r a b r i l o jugoslovensku vladu da prihvata britanski pritisak i potsticaje svog poslanika u
Moskvi. Knez Pavle je otrim tonom govorio a m e r i k o m p r e d s t a v n i k u o
podmuklosti Bugarske i o gluposti b r i t a n s k e diplomatije koja nije uspela
da shvati prave n a m e r e kralja Borisa. 2 '
I n t e r e s a n t n o je k a k o je nemaka Policija bezbednosii prilino objektivno
prikazala stanje u Jugoslaviji krajem januara 1941. godine. U svom v e o m a opirnom izvetaju od 28. j a n u a r a Ministarstvu inostranih poslova, pored ostalog, k o n s t a t u j e da je m i n i s t a r finansija Sutej u svom govoru p r e k o radija otvoreno okrivio N e m a k u zbog opteg p o s k u p l j e n j a u Jugoslaviji, to koristi
neprijateljskoj propagandi, jer ona ve m e s e c i m a p o k u a v a da slinim argum e n t i m a izazove n e r a s p o l o e n j e p r e m a Nemakoj. Prikazujui Suteja kao
m a s o n a i j e d n o g od najaih hrvatskih linosti, u izvetaju se naglaava d a j e
glavni urednik Hrvatskog dnevnika, da bi ublaio nezadovoljstvo koje ie izazvao Sutejev govor, r e k a o da bi bilo neopravdano previe napadati uteja,
jer je njegov govor p r i p r e m i l a vlada, jo pre nego to je odran, a taj govor
su pregledali i p o n o v o redigovali Cvetkovi i Konstatinovi. U izvetaju se
d o d a j e da se u svakom sluaju moe pretpostaviti da je Sutejev g o v o r . . . bio
redigovan od Konstantinovia, a to znai da nije sigurno da g a j e p r i p r e m i l a
vlada.
Zazirui od neprijateljske propagande, istie se da je novi ministar za ishranu, koji je studirao u Parizu, pa nije bio raspoloen p r e m a Nemakoj, u
lanku u asopisu Danica tvrdio d a j e sadanji sistem engleske f u n t e naj-

sigurnije sredstvo za o d r a v a n j e m e u n a r o d n e saradnje. Zatim se navodi da

se u Zagrebu ispoljava politiki r a s c e p zbog trvenja izmeu HSS i Pavelia.
Maek je u s p e o da ovo trvenje p r i v r e m e n o ogranii d e p o r t o v a n j e m daljih
ezdeset vodeih Pavelievih pristalica u k o n c e n t r a c i o n i logor u Lepoglavi,
a u Sloveniji se sve vie ispoljava i iri protivitalijansko raspoloenje, k a o posledica d o g a a j a na f r o n t u p r e m a Grkoj, tako da se o t v o r e n o govori o pohodu protiv Italije radi osloboenja politike brae u Istri. U listu Jutro
spoljno-politiki u r e d n i k je izjavio da bi u sluaju j e d n o g plebiscita n a j m a n j e
95% n a r o d a glasalo za savez sa Engleskom, dok bi s a m o 5% glasalo u korist
Osovine.
Dalje se kae da su etnike i k o m i t s k e organizacije t o k o m p o s l e d n j i h nedelja pojaale aktivnost. etnika (Jurina - V.T.) k o m a n d a u Beogradu, kao
i tajni o d b o r etnika u Hrvatskoj, izdali su uoi Boia proglas kojim stavljaju
u dunost svim svojim pristalicama da n a p a d n u N e m c e ili Italijane u lea u
sluaju njihovog ulaska u Jugoslaviju . . . Izgleda da je ova p r o p a g a n d a slubeno p o t p o m o g n u t a , jer ve 14 d a n a R a d i o - Beograd d a j e emisiju za n a r o d koja
se uvek zavrava e t n i k o m h i m n o m : Sprem'te se, s p r e m ' t e , etnici, silna e
b o r b a da bude. Kao d o k a z za to, u izvetaju se d o s l o v n o navodi: Po r e e n j u
Ministarskog saveta u 12 mesta ponovo se formiraju etnike trupe. Za tu svrhu odobren je kredit od 2,5 milijarde din. koji e r a v n o m e m o snositi. Min.
vojske i Min. u n u t r a n j i h poslova. U Karlovcu i u N. Sadu vri se o b u k a etnika u jurinim bataljonima. Izvodi se t a k o e jurina o b u k a u 10. p e a d i j s k o m
p u k u u Sarajevu. U Viegradu se odravaju kursevi iz zatite od o t r o v n i h gasova, a u Karlovcu i u Niu inenjerijski kursevi. G r u p e e t n i k a u Banatu, zajedno sa nacionalistima iz organizacije Karaore, naoruane su u toku
poslednjih d a n a p u k a m a i r u n i m b o m b a m a ; o b u k a u g a a n j u se odrava u
streljakim u d r u e n j i m a , iz kojih su iskljueni folksdojeri.
Pomo G r k o j o d strane k o m i t s k e organizacije izgleda d a j e znatna. Broj
srpskih k o m i t a koji se b o r e u Albaniji i u Grkoj iznosi n a j m a n j e o k o 6000 ljudi. Pored toga, k o n s t a t u j e se da se p u k a m a i m u n i c i j o m n a o r u a v a j u lanovi
sokolskih organizacija.
U pogledu p r o p a g a n d e i k o m u n i s t i k i h aktivnosti u izvetaju se kae:
U p o s l e d n j e v r e m e , p r e svega u Sloveniji, p o n o v o se r a s t u r a j u leci C e n t r a l n o g komit e t a KP Jugoslavije koji h u k a j u protiv N e m a k e . U j e d n o m od ovih letaka n a p a d n u t je ,Prizad' da je u t o k u s a m o j e d n o g m e s e c a izvezao itarice u N e m a k u i Italiju u v r e d n o s t i od
p r e k o 10 miliona d i n a r a i da time n e s a v e s n i Spekulanti o t i m a j u n a r o d u p o s l e d n j u k o r u hleba. .Ujedinite se - (poziva proglas) - u b o r b i protiv vlade koja p r o d a j e h r a n u i s a m n a r o d
imperijalistima!' U d r u g i m lecima KP izjavljuje da j u g o s l o v e n s k a vlada ima s a m o d v a puta:
prvi, o s l a n j a n j e na SSSR. a drugi, p r o d a j a Jugoslavije H i t l e r u i Musoliniju. M e u t i m , vlada
je ve izabrala o v a j d r u g i put: put izdajstva. Posle o p i r n i h izlaganja o p o l i t i k o j situaciji u
proglasu se trai politika s l o b o d a , n a r o d n a vlada i. p r e svega, o s l a n j a n j e na S S S R U Varad i n u poele su akcije protiv t a m o n j e g Drutva prijatelja N e m a k e . Prozori h o t e l a Novak
- sin vlasnika je o s n i v a D r u t v a - p o l u p a n i su . . .
Dalje se u izvetaju navodi da su jugoslovenski g e n e r a l t a b n i oficiri na s v o m s a s t a n k u
konstatovali da je j u g o s l o v e n s k a vojska od k r a j a d e c e m b r a u veoj m e r i m o b i l i s a n a . Povod
za to bila je p r e t e a situacija na B a l k a n u , izazvana grko-ilalijanskim r a t o m i p o k r e t i m a nem a k i h t r u p a N a r o i t o u z n e m i r a v a j u e za Jugoslaviju bilo je p o v l a e n j e n e m a k i h t r u p a u
jaini 'od 46.000 ljudi iz r u m u n s k o g B a n a t a u j u g o s l o v e n s k o - m a a r s k o j p o g r a n i n o j o b l a s t i
i njihovi dalji p o k r e t i ka j u g o i s t o k u R u m u n i j e na b u g a r s k o - j u g o s l o v e n s k u g r a n i c u . Z b o g
toga je Jugoslavija u p u t i l a o v e n o v o m o b i l i s a n e t r u p e u oblast Ni - S k o p l j e . etnici, koji su
do sada bili s t a c i o n i r a n i u N o v o m Sadu, p r e b a e n i su t a k o e u j u n e oblasti. Pod v o d s t v o m
aktivnih oficira, ove t r u p e s u dobile s p e c i j a l n u o b u k u k a o p a d o b r a n c i , m a i n o v o e , o f e r i
itd. Jugoslovenske v o j n e vlasti reile su da se rezervni oficiri Jevreji ne d o d e l j u j u a k t i v n i m

j e d i n i c a m a n e g o r a d n i m e t a m a P r i r o d n o je da su folksdojeri, od kojih su f o r m i r a n e ove

r a d n e ete. s t r o g o t r e t i r a n i o d s t r a n e p r e t p o s t a v l j e n i h Jevreja.

Na kraju izvetaja govori se o sastanku b r i t a n s k o g vojnog izaslanika sa

p o m o n i k o m f r a n c u s k o g vojnog izaslanika u Beogradu, o tome da a m e r i k a
vlada, u s p o r a z u m u sa b r i t a n s k o m vladom, n a m e r a v a da poalje 60 obavetajaca u Jugoslaviju, M a a r s k u i R u m u n i j u koji treba da r a d e za raun V. Britanije, da albanski emigranti u Jugoslaviji o e k u j u n a r e e n j e iz Grke da
budu s p r e m n i (da stupe u akciju - V. T.) kad dobiju parolu Brahim i da se
doznaje
iz s r p s k i h izvora da se n e r n a k e vesti na s r p s k o m jeziku, koje se e m i t u j u p r e k o radiostanica Prag i Brno, p r a t e sa v e l i k o m p a n j o m M e u t i m , p o t o se u v e e ove radio-stanice,
zbog smetnji, vrlo slabo u j u . postoji elja da se u s p o s t a v i jo j e d n a emisija posle p o d n e . 2 2

Kao to se vidi, n e m a k a o b a v e t a j n a sluba je b u d n o i sa u s p e h o m pratila d o g a a j e u Jugoslaviji, zahvaljujui zavrbovanim o b a v e t a j c i m a u redovima p e t o k o l o n a a .

MISIJE NOVINARA GREGORICA
I ADVOKATA STAKICA

Krajem j a n u a r a 1941. jugoslovenska vlada se p o n o v o obratila n o v i n a r u Gregoriu i a d v o k a t u Stakiu da bi i s t o v r e m e n o obnovili k o n t a k t e sa Berlinom

i Rimom. Tako je Gregori, p r e k o predstavnika novinske agencije DNB Smita, p r e d a o Cvetkovievo p i s m o za R i b e n t r o p a . koje je Smit 29. januara u r u i o
Hitleru. U o v o m e pismu je, p o r e d predloga da Cvetkovi d o e u N e m a k u na
razgovore sa Hitlerom i R i b e n t r o p o m , izneta ocena unutranje-politikog stanja u Jugoslaviji, kao odjek italijanskog poraza u Grkoj i b r i t a n s k e propagande, zatim b o r b e izmeu raznih politikih s t r u j a i alba na akciju ministra
p r a v d e Konstantinovia, kao p r o b r i t a n s k o g i prosovjetskog oveka itd. 2 3 No,
Gregori je od H e r e n a saznao da su u Berlinu jako iznenaeni stavom Jugoslavije koji se, u p r k o s razgovora u Fulu, nije p r o m e n i o , a iznad svega u
m n o g i m m a n i f e s t a c i j a m a s v a k o d n e v n e politike aktivnosti. Gregori se pourio da ih uveri da postoji m o g u n o s t da se itav p r o b l e m p o k r e n e sa m r t v e
take, jer se Cvetkovi izjasnio s p r e m n i m da to uradi vrlo brzo, a k o bi mu
n e m a k e vlasti dale priliku da shvati koja su to n e p o d u d a r n a t u m a e n j a razgovora sa C i n c a r - M a r k o v i e m . U stvari, u Beogradu su p e r f e k t n o shvatili elje nernake vlade. Cvetkovi je s a m o traio da se itava stvar stavi na diskusiju, da d o b i j e u v r e m e n u i da to vie odgodi definitivnu odluku, u oekivanju razvitka vojno-politike situacije na Balkanu. Gregori se ukljuio u tu
stvar, sa ciljem da za Cvetkovia isposluje poziv n e m a k i h vlasti za susret na
kojem bi dolo do j e d n o s t a v n i h objanjenja. 2 4 Naime, funkcionar nemakog
Ministarstva inostranih poslova, Hevel, izvestio je 29. j a n u a r a d a j e p o d n e o Fir e r u pismo koje je Grogori u p u t i o Smitu i d a j e Firer, poto g a j e proitao,
pristao da se Cvetkovi pozove i da nije p o m e n u o d a t u m , ali misli da bi bilo
bolje da ga primi u B e r g h o f u nego u Berlinu. Hevel je d o d a o : Ja s m a t r a m
da e Firer biti u B e r g h o f u posle 6. ili 7. f e b r u a r a . U svakom sluaju, Firer eli
da Cvetkovia primi lino. Potom je Smit telefonirao Gregoriu da d o e u
Berlin radi dogovora, p o t o je p r e d s e d n i k vlade prihvatio poziv. Gregoria je
4. f e b r u a r a n a j p r e p r i m i o Smit, a zatim i Ribentrop. 2 5 Dr Smit je istog d a n a
u izvetaju izneo razgovor sa Danilom Gregoriem koji, zbog interesantnosti,
d o n o s i m o u o p i r n i j e m izvodu. Gregori je n a j p r e izjavio da je s t e k a o utisak

da razgovori R i b e n t r o p a i C. - Markovia27. n o v e m b r a 1940. u Fulu nisu bili

p r e n e s e n i Cvetkoviu i knezu n a m e s n i k u o svim p i t a n j i m a o n a k o k a k o se
moglo o e k i v a t i . . . da je reagovanje N e m a k e na p o n u d u Jugoslavije, koja je
usledila posle Markovieve p o s e t e Fulu, ostavio utisak na Cvetkovia da je
Berlin oekivao neto drugo.
S i g u r n o je i van s u m n j e d a j e M a r k o v i shvatio r a z g o v o r e jeziki t a n o . ali nije n e m o g u c n o da on nije t a n o i k o r e k t n o r a z u m e o sutinu i. p r e m a t o m e , to nije d a l j e p r e n e o T a k o
je Gregori, iz. razgovora, koji je imao sa ministrom inostranih poslova, d o b i o utisak da se sa
n e m a k e s t r a n e s m a t r a l o d a j e najvanije p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u S d r u g e
s t r a n e , k a k o je on zakljuio iz r a z g o v o r a koji je i m a o sa C v e t k o v i e m . M a r k o v i je bio ja\ <o
d a j e N e m a k a oekivala d a e Jugoslavija zauzeti stav p o p i t a n j u n o v o g p o r e t k a . M e u t i m ,
oev idno je da je M a r k o v i s m a t r a o da je N e m a k a o e k i v a l a da j e d a n p a k t o n e n a p a d a n j u
sa N e m a k o m b u d e o d g o v o r na to p i t a n j e . V e r o v a t n o je da je M a r k o v i d o b i o p o t v r d u za
svoje gledite u injenici da su u r a z g o v o r i m a u Fulu N e m c i nagovestili da N e m a k a . k a o
rezultat d o g a a j a n a B a l k a n u , s m a t r a d a j e d o l o v r e m e k a d a Jugoslavija m o r a prihvatiti politiku pod n e m a k i m r u k o v o d s t v o m (Markovi je osetio. ili oito tvrdi da je o s e t i o u t o k u
razgovora, n e m a k u n a m e r u da se Jugoslavija p r i d o b i j e za n e m a k u politiku bez Italije i ak
da se iskoristi situaciia Italije). Gregori me je n e p o s r e d n o pitao da li je p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k l u bilo d i r e k t n o s p o m e n u t o u t o k u razgovora i k r a t k o i jasno r e k a o da
mi je u p u t i o p i s m o posle r a z g o v o r a sa C v e t k o v i e m koji je izrazio elju da d o e o v a m o . Po t o je d o b i o m o j poziv da on. Gregori, d o e u Berlin, p o n o v o je g o v o r i o sa C v e t k o v i e m
ko|i mu je r e k a o da e se o d m a h odazvati n e m a k o m pozivu Kad sam p o s t a v i o pitanje, k a d a
Cvetkovi ima n a m e r u da doe. G r e g o r i je odgovorio: .Cvetkovi mi je r e k a o da ga s a e k a m
u N e m a k o j u sluaju n e p o s r e d n o g poziva ' Kad sam o b a z r i v o u p i t a o da li je C v e t k o v i izrazio n e k e s u m n j e u p o g l e d u n a i n a p o s e t e . da li eli da d o e i n k o g n i t o ili eli da p o s e t a
b u d e objavljena. G r e g o r i je odgovorio: .Cvetkovi p i e p u t a N e m a k o i m o d a l i t e t e o poseli;
on s a m o eli da i C i n c a r - M a r k o v i c b u d e pozvan On trai da b u d u n a p r a v l j e n i a r a n m a n i
koji e mu o m o g u i l i da govori n a s a m o sa m i n i s t r o m i n o s t r a n i h poslova ili, a k o je m o g u n o ,
sa Firerom.' Ja s a m od G r e g o r i a traio da mi izloi svoje lino m i l j e n j e - k a k o bi se stvari
mogle razvijati Kad s a m p o s t a v i o ov o pitan je, on je p o s t a o v e o m a o p r e z a n . Tvrdio je da nije
d i r e k t n o p i t a o Cvetkovia o prilaenju Jugoslavije T r o j o m p a k t u . N e k o l i k o p u t a je podvukao. da bi sve akcije, koje bi znaile p o d r a v a n j e Italije ili u s t u p k e Italiji, bile u s a d a n j o j situaciji vrlo n e p o p u l a r n e u Jugoslaviji.
Zbog p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u , politikim izjavama koje bi iz toga proizilazile, jugoslovenska politika bi m o g l a lako p o s l a t i n e p o p u l a r n a . Ovo bi se moglo, m e u t i m , p o p r a v i l i
a k o bi se o d m a h , posle p r i s t u p a n j a , objavili uspesi koje bi zemlja postigla ovim p r i s t u p a njem
.ja mislim n p r . na Solun', d o d a o je Gregori. Ovo gledite G r e g o r i ie p r a v d a o detaljnim o b j a n j e n j e m o j u g o s l o v e n s k o j u n u t r a n j o j situaciji. Naime, u Jugoslaviji se politika
ne o s l a n j a na s t r a n k e ili na silu. n e g o iskljuivo na p r a v o i m u c d i n a s t i j e
. To znai da kruna r a z m a t r a sve p r o b l e m e , n a r o i t o svoju s p o l j n u politiku, iskljuivo sa gledita p o s t o j a n o s ti svoje moi k a o i sa d i n a s t i k i h pozicija. Radei tako, k r u n a se koristi p r e d s e d n i k o m v lade,
koga je izabrala i koji zavisi od k r u n e . Ako politika p r e d s e d n i k a vlade d o v e d e m o c d i n a s t i j e
u o p a s n o s t , s v o j o m s o p s t v e n o m g r e k o m ili ne. n a m e r n o ili n e n a m e r n o , o n d a se p r e k i d a nit
koja vezuje k i u n u sa p r e d s e d n i k o m vlade i. a k o je p o t r e b n o , k a o u s l u a j u S t o j a d i n o v i a .
izaziva se njegov pad, koji o d j e k u j e do n a j u d a l j e n i j e g h r v a t s k o g sela. da bi se time uvrstila
m o c dinastije. Na o v a j nain. o d l u k a o s p o l j n o j politici m o r a biti u s k l a d u i u slubi moi dinastije koja m o e da se osloni i s t o v r e m e n o s a m o na n e k o l i k o linosti i zbog toga je prisiljena
da vodi o d r e e n u o p o r t u n i s t i k u politiku Na p i t a n j e .da li su po m i l j e n j u d i n a s t i j e definitivno u k l o n j e n e s u m n j e u p o g l e d u k o n a n e n e m a k e p o b e d e ? ' , G r e g o r i j e d a o izvrdavajui o d g o v o r . R e k a o je da misli da ce u s k o r o nestati i p o s l e d n j a s u m n j a . S t v a r n o , ove s u m n j e
su p o t k r e p l j e n e e s t i m italijanskim n e u s p e s i m a . n a r o i t o u s l u a j u K o n s t a n t i n o v i c a koji je
iskoristio takvu situaciju M e u t i m , situacija se m o r a r a z m a t r a t i sa s p e c i j a l n o g gledita smene n a m e s n i k a . ta to znai- 1 estog s e p t e m b r a istie m a n d a t kneza n a m e s n i k a r e g e n t a Pavla;
on je a m b i c i o z a n . Iako n e m a n a m e r u da i dalje b u d e n a m e s n i k . ipak bi eleo. z b o g linog
i p a t r i o t s k o g u b e e n j a . da vri o d l u u j u i politiki uticaj. Kako m o e on to da u r a d i ? S a m o
a k o p o s t a n e nosilac j e d n o g p r o g r a m a s p o l j n e politike koji je o d l u u j u i za razvoj i b u d u nost Jugoslavije Takav p r o g r a m je i s a r a d n j a sa N e m a k o m i poloaj Jugoslavije u n o v o j org a n i z a c i j E v r o p e Knez n a m e s n i k ne voli da sam d o n o s i o d l u k u ; u t a k v o m sluaju on bi eleo da dobi je p o d r k u i od p r e d s e d n i k a vlade koji je voljan da takvu o d l u k u d o n e s e . . Iz
toga proistie da knez tei da p o j a a s v o j poloaj i da z a v e d e politiku k o j a e mu o b e z b e d i t i

stalan u t i c a j na | u g o s l o v e n s k u vladu. P r e d s e d n i k vlade ima istu a m b i c i j u - da o b e z b e d i svoj

poloaj, sa n a m e s n i k o m i kasnije sa kraljem. Na kraju, G r e g o r i je zakljuio: Sledei pos t u p a k m o r a se p r i m e n i t i u vezi sa p r i l a e n j e m Jugoslavije T r o j n o m p a k t u : p o t o je Markovu:. kao o d g o v o r n o lice za o v o p i t a n j e , vodio r a z g o v o r e sa m i n i s t r o m i n o s t r a n i h poslova, politiki p r e d s t a v n i k krune, ij. p r e d s e d n i k vlade, m o r a uzeti na s e b e politiku o d g o v o r n o s t za
takvu o d l u k u , ostavljajui f o r m a l n u o d l u k u knezu n a m e s n i k u . 2 8

Krajem j a n u a r a ministar dvora Anti pozvao je a d v o k a t a Stakia i zamolio ga da p o e u Rim, jer nadolaze v e o m a teke prilike zato to su u Beograd
stizali izvetaji da e N e m a k a traiti objanjenje, a vlada se brinula k a k o
u tom trenutku da uskladi politiku mira i neutralnosti sa nemakim zahtevima. Sada nailazi veoma znaajan m o m e n a t - d o d a o je Anti - u k o j e m mo e m o e v e n t u a l n o iskoristi italijanski faktor, pa je Stakiu d a o o d g o v o r kneza Pavla na Canove predloge od n o v e m b r a 1940. godine. U tom d u g o m odgovoru od s e d a m taaka knez Pavle je, uglavnom, izjavio d a j e anova izjava, potvrena od Musolinija, sa zadovoljstvom primljena, naime, da Italija s m a t r a
Beogradski pakt kao vanu bazu svoje politike p r e m a Jugoslaviji, d a j e spremna da i dalje o s t a n e u prijateljstvu sa Jugoslavijom, da je p o s t o j a n j e Jugoslavije u interesu Italije i d a j e Italija s p r e m n a da potuje teritorijalni integritet
i n e u t r a l n o s t Jugoslavije. Zatim knez navodi da do sada nije o d g o v o r e n o zato
to se tada Italija nalazila u vrlo tekom poloaju, a Jugoslavija je t a k o e imala p o n e t o da trai od Italije, to bi znailo kao da Jugoslavija p r i m e n j u j e neku
vrstu d i p l o m a t s k e uene. Canova prijateljska deklaracija umirila je Beograd u pogledu n a m e r a Italije i omoguila Jugoslaviji da o s t a n e izvan rata . . .
Jugoslavija m o r a biti v e o m a m u d r a i paljiva u svojoj politici p r e m a Nemakoj, jer n e m a razloga da se ali na njen stav koji je uvek bio korektan. Dok
se niia ne moe prigovoriti ili prekorevati u politici Nernake prema Jugoslaviji, dotle nije isto bilo sa Italijom. Odgovorni nemaki faktori obavestili su nas
da Italija, pre napada na Grku, namerava napasti Jugoslaviju i da samo zahvaljujui Nemakoj Jugoslavija je spaena od planiranog italijanskog napada. Jugoslavija ali to Italija nije uvek imala stalnu prijateljsku politiku prema njoj,
dok je u susednim zemljama - Maarskoj, Bugarskoj i u Albaniji pomagala revanistike pokrete protiv jedinstva i sigurnosti Jugoslavije, finansirala i pomagala subverzivne pokrete, kao ustaki pokret Ante Pavelia (podvukao V.T.).
Jugoslavija jo uvek eli da se njeni odnosi reguliu preko Rima, s tim da se ne
dira u osetljivost Nernake. Da bi se Jugoslavija mogla odluiti za politiku
s p o r a z u m a sa Italijom, Beograd bi eleo da dobije o d g o v o r na pitanje da li
je Italija u stanju da dobije o d o b r e n j e Nernake za takvu politiku i da li je Italija s p r e m n a da u tom smislu p r e d u z m e k o r a k e u Berlinu, da bi j e d n a takva
p o n u d a bila zajedniki uinjena od Nernake i Italije? Na kraju je i s t a k n u t o
da je za Jugoslaviju n e m o g u e da prihvati politiku s p o r a z u m a sa Osovinom
na bazi p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu. 2 7
Staki je 1. f e b r u a r a poslao p i s m o Anfusu u Rim, obavetavajui ga da e
u s k o r o stii sa o d g o v o r o m kneza Pavla na anove predloge od n o v e m b r a
1940. N a p o m e n u o je da je C i n c a r - M a r k o v i u m e u v r e m e n u posetio Nemaku i naglasio da se radilo samo o i n f o r m a t i v n o j poseti, a ne o konkurenciji. Tako su Jugosloveni brusili oruje svoje diplomatije da bi nali put spasenja p r e no to ih Osovina definitivno prikljeti, dok se Cvetkovi b r i n u o
da uspostavi d i r e k t a n kontakt sa Berlinom, prikazujui se s p r e m n i m da pregovara na bazi nemakih zahteva, dotle je knez Pavie teio da iskoristi slabu
poziciju Musolinija da bi ga naveo da odvrati Hitlera da obavezuje Jugoslaviju
da udu u Trojni pakt. 2 8

Istoga dana, 4. f e b r u a r a , kad je Gregoria n a j p r e p r i m i o Smit, a zatim i

R i b e n t r o p u Berlinu, u Bariju su primili Stakia - n a j p r e grof ano, a zatim
i Musolini. U razgovoru sa g r o f o m anom Staki se s t r i k t n o d r a o instrukcija
koje mu je d a o ministar dvora Anti, ali mu je ano iznad svega izrazio Musolinijevo i svoje u d e n j e zbog toga to je toliko zakasnio o d g o v o r B e o g r a d a
na p o n u d u italijanske vlade od n o v e m b r a 1940. godine. Musolini je, pak, ocenio da motiv o b n a v l j a n j a k o n t a k a t a nije bio da se s t e k n e utisak kako Beograd
neto trai od Italije zbog njenih vojnih n e u s p e h a , nego zbog toga to je beogradska vlada u v e r e n a da je s u d b i n a Grke zapeaena i da, p r e m a tome, ne
treba da izgubi priliku da uestvuje u njenoj podeli, zbog n a d e da e dobiti
Solun pre Bugara, bez protivusluge demilitarizacije j a d r a n s k e obale, i da je
njena n a m e r a da se pregovarai odmore u Rimu pre no to stignu u Berlin.
Meutim. Musolinijeva o c e n a nije bila tana. j e r je glavni cilj o b n a v l j a n j a kontakata bio da se dobije p o d r k a Italije da bi se odstranili ili b a r ublaili nemaki zahtevi. Poto se uverio da nije zadovoljio ni Musolinija ni Cana svojim
o b j a n j e n j e m zato Beograd nije b l a g o v r e m e n o odgovorio na p o n u d u italij a n s k e vlade, Staki se t r u d i o da o d b i j e njihove prigovore i da ubedi Musolinija da p o n a a n j e Jugoslavije ne p o s m a t r a na bazi n e p o v e r e n j a i p r e d r a s u d a ,
j e r knez Pavle eli da ouva mir i da mu je n e o p h o d n o ne s a m o da uveri javno
m n j e n j e da jedinstvo Jugoslavije i sloboda njenog u n u t r a n j e g ivota nee biti
dovedeni u pitanje od strane Osovine, nego i da odri p r i s u t n i m svoje striktno protivljenje p r i s t u p a n j u T r o j n o m paktu. On eli da d a d e prioritet prijateljstvu sa Italijom na bazi Beogradskog ugovora, ali ne moe a da ne vodi ra u n a o n e m a k o j snazi, elei da b u d e siguran da e Italija biti u stanju da obnovi i pojaa o d n o s e Jugoslavije s Osovinom na toj osnovi i da uini da to prihvati Nemaka. Staki je, pored toga, upitao Musolinija da li moe izmeniti
svoje miljenje o Jugoslaviji, napustiti svoje stalno s u m n j i e n j e p r e m a njoj i
uvideti da ona nikad nije predstavljala opasnost za Italiju i da li se m o e saglasiti sa tim da Jugoslavija o s t a n e izvan rata i uva mir na B a l k a n u ?
Nalazei d a j e Stakievo izlaganje izvanredno interesantno, Musolini je
u svom d u g o m odgovoru, izmeu ostalog, r e k a o da bi bio v e o m a zadovoljan
kad bi se sva razmimoilaenja izmeu dve zemlje j e d n o m zauvek eliminisala
i dodao: Ovom prilikom nudim Jugoslaviji prijateljstvo koje u lino gajiti kao
bazu italijanske politike na Balkanu. elim da Jugoslavija ostane van rata*. Istakao je da e dati takve predloge koji nee predstavljati nikakvu prepreku za
produbljivanje priftiteljstva sve do saveznitva... s tim da ta s a r a d n j a ne isp a d n e kao plan za f o r m i r a n j e bloka koji bi sluio kao ravnotea u o d n o s u na
Nemaku. Na Stakievu p r i m e d b u d a j e to prvenstveno interes Italije koja ne
bi d o b r o prihvatila situaciju u kojoj bi Nemaka bila svemogui gospodar,
Musolini je r e k a o da u o v o m m o m e n t u m o r a m o raditi i p o s t u p a t i t a k o da
se to ne kae. ve da treba nai razloge da u v e r i m o ne toliko Hitlera, to
nee biti tako teko, koliko R i b e n t r o p a koji je jedan perverzni pokvarenjak . . . I radi toga na d o g o v o r treba da dobije saglasnost Berlina. Poto je
istakao da je na p o s l e d n j e m s a s t a n k u sa Hitlerom zakljueno da se Jugoslaviji
d a d u ustupci da bi ostala van rata i da bi konflikt na Balkanu bio to p r e likvidiran, Musolini je, izlaui situaciju, uglavnom rekao: d a j e Bugarska pristala da n e m a k e t r u p e u d u u Bugarsku i da e pristupiti T r o j n o m paktu, da e
n e m a k e t r u p e najkasnije prvih d a n a m a n a ui u Bugarsku i zauzeti poloaje
na granici, da e se s u k o b sa G r k o m likvidirati za nekoliko sedmica, da e
Turska ostati mirna i neutralna, bez obzira na stav Jugoslavije, i da Sovjetski

Savez nee ni p r s t o m m r d n u t i radi tzv. o d b r a n e Balkanskog poluostrva, a

zatim istakao da knez Pavle treba do kraja f e b r u a r a regulisati svoje o d n o s e
sa Osovinom. Da bi mu olakao takvu o d l u k u , Musolini je rekao da Italija eli
da Solun pripadne Jugoslaviji, jer je uvek mislio da Jugoslavija ima pravo da dobije izlaz na Egejsko more, bilo da se to ostvari u okviru Trojnog pakta, bilo u
okviru saveznitva sa Italijom na bazi Beogradskog ugovora. Zatim je dodao da
nudi Jugoslaviji da se zakljui italijansko-jugoslavenski savez, s tim to bi to saveznitvo predstavljalo dovoljan korak za pribliavanje Osovini, tako da bi Jugoslavija ostala van rata i ne bi joj bio postavljen uslov da ue u Trojni pakt.
Predloio je da se pitanje jugoslovenske manjine u Istri rei novim ugovorom i
ponudio da se ona razmeni sa albanskom manjinom u Jugoslaviji i da se italojugoslovenski odnosi reguliu na s a s t a n k u ministara inostranih poslova u
B e o g r a d u ili Veneciji.
Na kraju Musolini je o b e a o da e se lino sastati sa Hitlerom a k o ga knez
Pavle obavesti p r e k o M. Antia ili Stakia d a j e prihvatio njegovu p o n u d u , da
e potvrditi da ta p o n u d a b u d e zajednika p o n u d a Osovine i da e k r a j e m febr u a r a odrati veliki govor u Rimu, u kojem e objasniti novo saveznitvo Jugoslavije i Italije i njegovu novu politiku p r e m a Jugoslaviji.
Na Stakievu p r i m e d b u da p r e d l o e n o reenje Soluna, u m e s t o da olaka
pregovore, o n o e ga oteati, jer bi uee Jugoslavije u k o m a d a n j u prijateljske zemlje bilo u s u p r o t n o s t i sa k o n c e p c i j o m Namesnitva i o p t i m raspoloenjem javnog mnjenja, Musolini je r e k a o Stakiu da o p o m e n e kneza Pavla
da ako Beograd definitivno ne rei svoje o d n o s e sa Osovinom i ne prihvati
p o n u d u Soluna o n d a bi N e m a k a mogla definitivno ostati u Solunu. Pored
toga, ano je izrazio nezadovoljstvo u o d n o s u na jugoslovensko-maarski
pakt o prijateljstvu, postavljajui pitanje da li je zakljuen zato da priblii Jugoslaviju Osovini ili o b r n u t o da priblii M a a r s k u Velikoj Britaniji p r e k o Jugoslavije? Staki je o d g o v o r i o da s p o r a z u m znai pacifikaciju p o d u n a v s k o g
regiona i da je, kao takav, vrlo d o b a r za Italiju.
Tako se Stakieva misija zavrila sa j e d n o m n o t o m k o m p l e t n o g nepoverenja koje je u m a n j i l o vrednost Musolinijevih i anovih predloga i garancija,
jer se nisu ustezali da jugoslovensku inicijativu iskoriste da p o n o v o uravnotee svoje pozicije u Berlinu.
Grof Cano je 5. februara 1941. saoptio Ribentropu i Hitleru da je Musolini
primio izaslanika ministra dvora Antia koji je ponudio nastavak pregovora izmeu Jugoslavije i Italije radi produbljivanja Ugovora od 1937. godine i pribliavanja Jugoslavije, preko jednog ugovora sa Italijom, za pristupanje Trojnom
paktu. Protivusluga Italiji za to mogla bi biti demilitarizacija dalmatinske obale,
a za Jugoslaviju ustupanje teritorije Soluna, kojeg Due smatra prirodnim i vitalnim interesom Jugoslavije u pravcu Mediterana. Muso\ini je p o d r a o produbljivanje pakta, naravno uz p r e t h o d n u konsultaciju o saglasnosti o t o m e
sa vladom Rajha, o e k u j u i da dobije zvanian o d g o v o r B e o g r a d a u toku
idue sedmice. 2 9
U memorandumu nemakog dravnog sekretara Vajscekera od 5. februara
ministru inostranih poslova kae se da je Musolini u k o m e n t a r u naveo da bi
zakljuenje p o m e n u t o g pakta povoljno uticalo na razvijanje politike sila Osovine na Balkanu i dovelo do m o r a l n e i vojne propasti Grke, da bi Velika Britanija doivela krah svojih poslednjih n a d a i intriga u B e o g r a d u i u Sofiji, da
bi se T u r s k a nala p o t p u n o s a m a licem u lice p r e m a n e m a k i m vojnim snagama, a njena intervencija u G r k o j postala bi izlina i da bi ona usled toga

mogla da p r o m e n i svoje dranje koje je imala do sada. Time bi dalji nastavak

razvijanja plana u c e n t r a l n i m i istonim delovima S r e d o z e m n o g m o r a bio
olakan. 3 0
ano je izbegao da referie da je Musolinijeva ideja bila da se n o v o m ugovoru sa Jugoslavijom d a d e karakter lenog istinskog i pravog politikog saveza, a Musolini je skrivao da je plan za takav ugovor p o t e k a o od njega, a ne
sa s t r a n e Beograda, i, u m e s t o da se zauzme da ga Hitler prihvati kao alternativu p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, on ga je prikazivao kao p o t r e b n o s r e d s t v o
da ga olaka. U stvari, Musolinijeva p r e o k u p a c i j a je bila da zaustavi ili bar
uspori n e m a k o n a s t u p a n j e p r e m a Grkoj, s m a t r a j u i d a j e z a slom G r k e
suvina intervencija n e m a k e a r m i j e i nadajui se da stigne u Solun p r e Nemake. Zato je p o d s t i c a o Jugoslaviju da ne o d u s t a j e od znaajnog izlaska na
Egej, istiui Hitleru da Solun s m a t r a prirodnim i vitalnim izlazom Jugoslavije p r e m a Mediteranu, ali da u z a m e n u za njegovo p r e p u t a n j e p o n o v o trai demilitarizaciju j a d r a n s k e obale. Meutim, Nemci o d m a h o d b a c u j u ideju
zakljuenja novog italijansko-jugoslovenskog pakta, jer su smatrali da ne odgovara njihovim eljama u pogledu sigurnosti na j u g o s l o v e n s k o m b o k u . Sto
vie, R i b e n t r o p je upozorio na opasnosti koje mogu proistei iz toga to Beograd pokuava da zabije klin izmeu Rima i Berlina, pa je traio da se ta igra
o d m a h osujeti. 3 1
Fon Heren je 5. februara obavestio Ministarstvo inostranih poslova da je iz
pouzdanih izvora saznao da je knez Pavle u razgovorima sa amerikim pukovnikom Donovenom ljubazno, ali odluno odbio Donovenov predlog o formiranju balkanskog fronta protiv Nemake, sa obrazloenjem da je r a s p o l o e n j e
n a r o d a takvo da iskljuuje svaku ratnu avanturu, osim a k o je d r a v n o podruje d i r e k t n o n a p a d n u t o , da se t o m e m o r a j u dodati u n u t r a n j e tekoe, oskudica u prevoznim sredstvima i u gorivu i da sudbina nekih severnih i zap a d n i h zemalja deluje kao zastraujui primer. Uostalom Jugoslavija je nekoliko puta dobila u m i r u j u a u v e r a v a n j a od strane vlade Rajha. H e r e n je dod a o da izlaganja kneza n a m e s n i k a odgovaraju stvarnosti i izgledaju p o t p u n o
verodostojna. 3 2
S u t r a d a n . 6. f e b r u a r a , H e r e n je strogo poverljivim t e l e g r a m o m o b a v e s t i o
ministra inostranih poslova da ga je Cincar-Markovi
molio da ga p o s e t i m d a n a s p o p o d n e i s a o p t i o mi da je p r e d s e d n i k vlade Cvetkovi
d a n a s p r i m i o s a o p t e n j e od G r e g o r i a iz Berlina da m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha moli
p r e d s e d n i k a i njega, m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova, da ga p o s e t e k r a j e m n e d e l j e u Nemak o j . . . Ministar i n o s t r a n i h poslova z a m o l i o me je da zatraim da se p r o v e r i u B e r l i n u Gregorievo saoptenje
i da u s v a k o m sluaju o d m a h izvest im m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova
Rajha d a j e n u n i s i r u p r e d s e d n i k u i n j e m u lino iz t e h n i k i h razloga n e m o g u e da d o u p r e
33
u t o r k a uvee.

Ministar inostranih poslova Ribentrop je u 3,55 asova u j u t r o 6. f e b r u a r a

poslao fon H e r e n u sledei ifrovani telegram:
Dr Gregori je, posle u s p o s t a v l j a n j a k o n t a k t a p i s m e n i m p u t e m sa n a e l n i k o m OdeIjenja za t a m p u u Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova ( S m i l o m
V.T.), u s p o r a z u m u sa ovim,
d o a o p r e n e k o l i k o d a n a u Berlin i izjavio u p o v e r e n j u da je Cvetkovieva elja da z a j e d n o
sa C i n c a r - M a r k o v i c e m d o e u N e m a k u da bi p o n o v o razgovarali sa m n o m o t e k u i m politikim p r o b l e m i m a i, ako je mogue sa Firerom; zbog loga sam d a n a s lino primio dr
Gregoria i on mi je p o t v r d i o ovu izjavu.
Molim p o s e t i t e o d m a h p r e d s e d n i k a vlade i javite m u . u vezi sa p o m e n u t i m izjavama
dr Gregoria. da u se r a d o v a t i da i dalje r a z m o t r i m s njim i g. C i n c a r - M a r k o v i c e m kompleks pitania koja su bila p r e d m e t prv ih razgovora sa p o s l e d n j i m , k r a j e m n o v e m b r a . Vero-

c a t n o c c so ovoj guspodi pruili prilika da ih primi Firer Zatim moli H e r e n a da ga obavesti

k a d a bi bilu z g o d n o da njih dvojica d o u u p o s e l u , n a p o m i n j u i da te on od p e t k a ove ned e l j e i n a d a l j e bili u FuSlu, a F i r e r e v e r o v a t n o provesti vikend u B e r g h o f u : m o l i m da ih
pitate da li ele da ovo p u t o v a n j e za sada o s t a n e u tajnosti
. i da n a k o n p o s e t e C vetkov iea,
p o s e l i t e C i n c a r - M a r k o v i a i o b a v e s t i t e ga ci tome. 3 *

R i b e n t r o p je istog d a n a primio novinara Gregorica i obavestio ga da je

sa Musolinijem i a n o m precizno diskutovao o svim pitanjima koja interesuju Jugoslaviju i da je rezultat tih razgovora bio najpovoljniji koji se u Beogradu mogao oekivati, s tim da izmeu Nernake i Italije, kao i uvek. postoji
p o t p u n o zajednitvo ideja u o d n o s u na ta pitanja. R i b e n t r o p se ljutio to Jugoslavija jo nije nita uradila da objasni situaciju i da od saveznikih predloga p r e e na k o n k r e t a n plan. Zatim je izjavio da je s p r e m a n da primi Cvetkovia i Cincar-Markovia k r a j e m sedmice i o d m a h im u p u t i o zvanian poziv,
uz informaciju da postoji i m o g u n o s t da se sastanu i sa Hitlerom. Meutim,
s u t r a d a n u j u t r o Gregoriu je javljeno iz Beograda da nije mogue da dv a ministra tako brzo krenu u Berlin, dok je sam Gregori m o r a o o d m a h da se vrati
da p o d n e s e svoj izvetaj. Nisam razumio koji se avo p o n o v o dogodio. Najpre velika urba, a sad p o n o v n o odgaanje - p r o k o m e n t a r i s a o je Gregori.
Kad je k r e n u o za Beograd R i b e n t r o p ga je zaduio da upozori svoje sunarodnike da Jugoslavija sada ima priliku i veliku sreu koju ne treba isputati, jer
se sline situacije vie nee ponoviti. 3 5
Jugoslovenski ambasador u Bukuretu je 6. f e b r u a r a poslao opiran izvetaj (ekspedovan sledeeg dana) ministru inostranih poslova Cincar-Markoviu u kojem, izmeu ostalog, navodi da je sa vie strana saznao da se broj nemakih vojnika u Rumuniji kree izmeu n a j m a n j e 200 i 250 hiljada, i to vei
d e o du Dunava, i u Dobrudi, a manji po ostalim k r a j e v i m a Rumunije. Pored
toga, pristiu novi tabovi: raznih divizija, v azduhoplov nih divizija (izgleda da
ih ima tri) i ustanova. U u r b a n o se vre p r i p r e m e tako da n e m a k e t r u p e
mogu biti u p o t r e b l j e n e u svim pravcima iz Rumunije, ali sve injenice ukazuju d a j e najverovatnija p r e t p o s t a v k a p r i p r e m a n j e prelaza n e m a k e vojske
u Bugarsku. No, N e m a k a prikuplja vojsku za svaku eventualnost, a prvenstveno kao o p o m e n u Sovjetima da n e m a mesta njihovoj akciji na Balkanu. On dalje s m a t r a da je cilj prisustva ove vojske u Rumuniji da se prui
podrka n e m a k o j d i p l o m a t s k o j a k c i j i na Balkanu i vri pritisak na sve balkanske drave. Ako ne uspe d i p l o m a t s k a akcija, o n d a ima o r u j e m da se ostvare te n a m e r e Nemake. 3 6
Mit istar inostranih poslova Cincar-Markovi je pre toga, t j. 3. f e b r u a r a , zamolio J igoslovenskog poslanika u Moskvi da u najstrooj tajnosti ispita i sazna:
1) kakvo je gledite sovjetske vlade p r e m a stalnom pridolasku nemakih
t r u p a u R u m u n i j u i p r i p r e m a m a koje se vre za njihov prelaz u Bugarsku, to
moe da d o v e d e do ratnog zapleta na Balkanu, s obzirom na to d a j e sovjetska
vlada uvek iznosila b a l k a n s k i m vladama, pa i jugoslovenskoj, d a j e zainteresovana za o d r a n j e mira na Balkanu i preporuivala s p r o v o e n j e politike
mira i neutralnosti;
2) kakav e stav zauzeti sovjetska vlada p r e m a e v e n t u a l n o j o d r e e n o j
vojnoj akciji n e m a k i h t r u p a na Balkanu, i
3) da li sovjetska vlada s m a t r a da bi lom akcijom bili ugroeni interesi
Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. 3 7

Na ova p i t a n j a j u g o s l o v e n s k i poslanik je u o p i r n o m t e l e g r a m u od 8. febr u a r a u 23,37 a s o v a ( p r i m l j e n 9. f e b r u a r a u 13,45) izvestio C i n c a r - M a r k o v i a ,

u g l a v n o m , sledee: d a j e 8 . f e b r u a r a i m a o d u g r a z g o v o r s a Viinskim, k o m e
je r e k a o da je on u vie m a h o v a g o v o r i o da je Sovjetska Rusija z a i n t e r e s o vana za Balkan, n a r o i t o da se tu odri m i r i izloio o p a s n o s t i od u l a s k a nem a k i h t r u p a u B u g a r s k u i za n a e i za vae interese. Zatim mu je r e k a o da
e sve z a i n t e r e s o v a n e vlade, a k o se to desi, m o r a t i p o n o v o u z i m a t i u r a z m a t r a n j e o p t u situaciju, pa v e r u j e m i n a a i s o v j e t s k a vlada . . . i da m i s l i m da
e u z a j a m n a s a v e t o v a n j a uticati j e d n i na d r u g e , da e m o d a zavisiti j e d n i od
d r u g i h , n a r o i t o a k o bi se gledita o o v o j o p a s n o s t i poklapala. On je odgovorio: Naa politika o s t a j e ista. V i j e d o b r o p o z n a j e t e , ali k a o d i p l o m a t a znat e d a j e s o v j e t s k o j vladi n e m o g u e u o v o m m o m e n t u o t k r i t i svoju p o l i t i k u . J a
sam s v a m a o n a o j politici ve govorio, a tu su i dela. Glavne linije te p o l i t i k e
o s t a j u iste. I mi, k a o i vi v e r o v a t n o , d o p u n j u j e m o sad svoju o r i j e n t a c i j u . Ni vi
sami ne m o e t e rei o d r e e n o k a k v o e biti d r a n j e vae vlade. Na o r i j e n t a ciju nau i vau utiu ratni d o g a a j i . E t o vidite, t a l i j a n s k o a f r i k o c a r s t v o skoro je s r u e n o . Iz ovog o d g o v o r a a m b a s a d o r je u g l a v n o m zakljuio:
1) da ce Sovjetski Savez zadrati d o s a d a n j i stav i politiku u n e t o n o v o j
f o r m i n e z a r a e n e strane, p o t o jo n i k a k o ne eli rat sa N e m a k o m i zato
to se d i r e k t n o ne tie n j e n e teritorije, a to znai da e m i r n o pustiti n e m a k e
t r u p e da u u u B u g a r s k u ;
2) da e m o d a u t o m smislu dati javnu izjavu;
3) da e d i r e k t n o z a i n t e r e s o v a n i m d r a v a m a p r e p u s t i t i da se b r a n e ili ne,
p r e m a t o m e k a k o t e d r a v e b u d u shvatile svoj interes;
4) d a j e Sovjetski Savez z a i n t e r e s o v a n za Balkan, ali u p r v o m r e d u za Bug a r s k u i M o r e u z e , j e r to ulazi u n j e g o v u s f e r u i n t e r e s a ;
5) da Sovjetski Savez ima i n t e r e s a da N e m a k a to vie o s l a b i da bi se,
p o r e d ostalog, i z v u k a o iz. kleta N e m a k a - J a p a n . Zato e p o m o i , ali odozdo, sve b a l k a n s k e d r a v e k o j e s e b u d u o d u p r l e N e m a k o j sve d o m e r e p r e k o
koje bi je to p o m a g a n j e o d v e l o u otv o r e n i rat sa N e m a k o m i s a m o d o t l e d o k
se v o j n a situacija r a d i k a l n o ne izmeni na t e t u N e m a k e ; i
6) da e iz ovih novih d o g a a j a , k o j e o e k u j e i b u d n o i s p r e m n o prati, izvui veliku korist, s k o r o bez rizika, n a r o i t o a k o se T u r s k a u m e a , i da m u .
u s l u a j u da T u r s k a b u d e p o t i s n u t a , niko n e e m o i stati na put da u z m e svoj
deo.38
G r e g o r i i Staki su se 8. f e b r u a r a vratili u B e o g r a d i p o d n e l i izvetaje o
i s h o d u svoje misije. 3 9
Posle G r e g o r i e v o g p o v r a t k a , na s a v e t o v a n j u u d v o r u 8. f e b r u a r a , g d e su,
p o r e d n a m e s n i k a , uestvovali Cvetkovi, Maek, Cincar-Markovi, Kulovec,
g e n e r a l Peic i g e n e r a l P e t a r Koi, d o n e t a je o d l u k a da C v e t k o v i i CincarM a r k o v i p o d u u Berlin, a k o b u d u pozvani, s tim da t a m o iznesu argumente
protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, i da se istakne neutralan stav Jugoslavije u postojeem evropskom sukobu ( P o d v u k a o V.T.). Istoga d a n a v o e n i
su razgovori i z m e u Cvetkovia, M a e k a i S u t e j a i m i n i s t r a p r a v d e Mihaila
K o n s t a n t i n o v i c a o n e m a k i m z a h t e v i m a T o m p r i l i k o m je M a e k i s t a k a o da
pakt u t r o j e (Trojni p a k t ) o t p a d a i da je m o g u a n pakt o n e n a p a d a n j u sa Nem a k o m (bez Italije) ili neki p o s e b a n pakt. K o n s t a n t i n o v i je izrazio s u m n j u
u o b e a n j a N e m a k e i svoju n e p o v e r l j i v o s t p r e m a n j e n i m p o n u d a m a . U don o e n j u ove o d l u k e nije u e s t v o v a o c e o m i n i s t a r s k i savet, niti je bio obaveten o p r e d s t o j e e m p u t u p r e d s e d n i k a vlade i m i n i s t r a s p o l j n i h p o s l o v a . 4 0

Staki je referisao knezu Pavlu o svojim razgovorima u Rimu. Knez je bio

zadovoljan to Nemaka i Italija ne trae od Jugoslavije teritorijalne u s t u p k e
ni pravo prelaza njihovih t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije, ali ne bi primio p o n u d u Soluna niti zakljuiti bilo kakav savez sa Italijom dok o n a r a t u j e
sa Grkom. Nije se slagao ni sa r a z m e n o m stanovnitva, jer Slovenci i Hrvati
ive u Istri vie od hiljadu godina. Jugoslavija ih nece preseljavati niti ostaviti
Istru Italiji. On je prihvatio Stakievu sugestiju da se to pre reguliu odnosi
s Osovinom zato to su i n f o r m a c i j e koje su stizale u Beograd potvrivale njegova kategorika p r e d v i a n j a o s p r e m n o s t i Bugarske da dozvoli prolaz nemakim t r u p a m a i o i n e r t n o m p o n a a n j u T u r s k e i Sovjetskog Saveza. S d r u g e
strane, oajniki apel koji je Ceril 9. februara uputio balkanskim zemljama,
podstiui ih da se ujedine i da s Velikom Britanijom stvore novi front protiv sila
Osovine, kao i paralelni podsticaji a m e r i k e vlade da istraju u u v e r e n j u krajnje p o b e d e Velike Britanije, nisu ohrabrili jugoslovenske dravnike, nego ih
jo vie uverile da z a p a d n e d e m o k r a t i j e jo nisu bile u stanju da e f i k a s n o prue o t p o r n a d i r a n j u n e m a k i h snaga na Balkanu. Sledeeg d a n a knez Pavle savetovao je Cvetkoviu i Cincar-Markoviu da prihvate Ribentropov poziv, s
time da saeka rezultate njihove posete p r e nego to bi o d o b r i o da se nastave
kontakti s Italijom.
R i b e n t r o p je odluio da o d m a h upozna italijansku vladu o Gregorievoj
misiji i o s k o r o m dolasku Cvetkovia u Nemaku, s tim da je d o g o v o r e n o da
se o toj poseti ne govori u tampi, podviaei d a j e cilj razgovora sada kao
i ranije da se provocira p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu. On je podvukao da bi. po njegovom miljenju, bilo p o t r e b n o da se p o t p u n o usaglasi dalje istupanje, sa ciljem da se pregovori kruniu povoljnim zakljucima. Tako
je Hitler obavezao Musolinija da odbaci ideju o n e k o m novom paktu sa Jugoslavijom, iz bojazni da bi se m o g a o ponoviti a n t i n e m a k i stav iz prolosti
i radi toga da o n e m o g u i b e o g r a d s k i m dravnicima bilo kakvu mogunost
manevrisanja. 4 1

PRVI PO K t SAJ \ BRITANIJE I SAD

DA SPRECH PRIST! PANJE
JUGOSLAVIJE TROJNOM P A K U

Forin ofis je posle sloma F r a n c u s k e 1940. bio sklon da trai k o m p r o m i s sa

Hitlerom i sklopi mir sa N e m a k o m . To se vidi iz d e p e e koju je u junu I940.
poslao vedski a m b a s a d o r u L o n d o n u svojoj v ladi, a na osnov u njegovog razgovora sa l o r d o m Halifaksom, ministrom spoljnih poslova i Riardom Batlerom (Butler Richard), p o d s e k r e l a r o m u istom ministarstvu. Sada se uvidelo
da sa Hillerom n e m a nikakvog k o m p r o m i s a i da se m o r a j u traiti d r u g a sredstva za jaanje protiv-osov inskih snaga. U svom odgovoru, britanska vlada je
predlagala da se Jugoslavija s p o r a / u m e sa G r k o m i T u r s k o m radi zajednike
akcije protivu u p a d a n e m a k i h t r u p a u Bugarsku, pri e m u bi V. Britanija
pruila materijalnu p o m o .
Oigledno je da nijedna od velikih sila nije elela n e u t r a l n u Jugoslaviju:
jugoslovenska neutralnost bila je isto tako m r s k a Cerilu i Ruzveltu kao to
je bila Hitleru i Musoliniju. Kako je Ceril mislio, engleska p o m o Grkoj, nep o s r e d n a i posredna, privukla bi Jugoslaviju na stranu saveznika. On je nep o s r e d n o eleo da p o m o g n e Grke o r u j e m i ljudstvom. A istovremeno, eleo

jo da stvori jedan balkanski front, spajajui z a j e d n o Jugoslaviju, G r k u i Tursku. Zato je Antom Idn (Eden Anthony), britanski ministar inostranih poslova, 12. f e b r u a r a o t p u t o v a o iz L o n d o n a u Kairo, gde je grke i t u r s k e predstavnike pitao da li Jugoslav ija n a m e r a v a da ude u rat, na ijoj strani i pod kojim
uslovima. Saglasili su se da s k r e n u panju knezu Pavlu na o p a s n o s t koja preti
Solunu i da ga pitaju da li e dopustiti da pristanite p a d n e u italijanske ruke.
S a m o dan ili dva pre toga, knez Pavle je postavio slino pitanje b r i t a n s k o m
poslaniku Roland Ajan Kampbelu, ali je d o b i o o b e s h r a b r u j u i odgovor.
Zato je i njegov odgov or na pitanja koja su bila postavljena u Kairu bio t a k o e
n e o d r e e n , s a m o je r e k a o da e se Jugoslavija braniti od n a p a d a i da nee dopustiti n e m a k i m t r u p a m a da p r e u p r e k o jugoslovenske teritorije. Jo je dod a o da ne moe rei kakva bi bila reakcija Jugoslav ije a k o Nemci k r e n u u Bugarsku. 4 2
Pored ostalog Forin ofis teko je optuivao Cvetkovia i Cincar-Markovia zato to nisu ozbiljno vodili pregovore sa T u r s k o m . A Idn je pozvao
kneza Pav la da utvrdi d a t u m susreta u junoj Srbiji (Makedoniji - V.T.) da otv o r e n o razgovaraju. da bi mu d e t a l j n o izneo b r i t a n s k e planove i da sazna da
li Jugoslavija n a m e r a v a da stupi u ral ili ne, na kojoj strani i pod kojim uslovima, p r e p o r u u j u i da Solun ne padne u r u k e Italijana. Meutim, Namesnik je o d b i o poziv, uz n a p o m e n u da bi uplitanje Britanaca, o g r a n i e n o na p a r
sedmica, ostavilo balkanske zemlje na milost neprijatelju sa itavim njihovim
ratnim potencijalom. To o d b i j a n j e trebalo je staviti u vezu sa p r e d l o z i m a koje
ce Cvetkovi i Cincar-Markovi izneti u pregovorima sa Nemakom, da bi se izvukli od pritiska njenih upravljaa. 4 3
Jugoslavenski poslanik u SAD upozorio je Stejt d e p a r t m e n t da bi susret
Cvetkovia i Cincar-Markovia sa Hitlerom i R i b e n t r o p o m m o g a o imati iste
posledice kao i p r e t h o d n i susreti Hitlera sa dravnicima drugih balkanskih
zemalja i d o d a o da bi s a m o lina intervencija p r e d s e d n i k a Ruzvelta mogla
uticati na N a m e s n i k a da ne d o n e s e pogrene odluke. I, upravo, 14. f e b r u a r a ,
dok su Cvetkovi i Cincar-Markovi razgovarali sa Hitlerom i R i b e n t r o p o m ,
ameriki dravni s e k r e t a r j e lino doao u jugoslovensko poslanstvo i p r e d a o
Ruzveltovu p o r u k u . 4 4 Ta p o r u k a glasi:
Predsednik eli da slavi do z n a n j a d a j e on. u v r e m e k a d a su m i r o l j u b i v i n a r o d i zauzeli
politikom iji je cilj zatita n j i h o v e nezavisnosti i integriteta, i s k r e n o u b e d e n da n i k a k v a
nova politika a g r e s i v n i h sila - ak ni na d i p l o m a t s k o m polju - n e e p r o k r i t i put n o v i m zahtev ima koji bi mogli biti p i a e n i p r e t n j a m a o u p o t r e b i sile p r o t i v u nezavisnosti u g r o e n e
zemlje. Zakon o zajmu i najmu, koji je sad pred K o n g r e s o m , a ve ga je p r i h v a t i o Predstav
mki d o m i S e n a t s k i k o m i t e t za s p o l j n e poslove, p r u a v ladi SAD m o g u n o s t da z n a t n o pom o g n e o n e n a r o d e , koji m o g u biti rtve agresije, ili koji su a g r e s i j o m ugroeni. 4 5

Na ovu p o r u k u jugoslovenska vlada je odgovorila:

Nacistiki prvaci nisu postavili n i k a k a v zahtev p o l i t i k e ili vojne p r i r o d e . O b o s t r a n o
je p r i h v a e n o da su o d n o s i i z m e u Jugoslavije i N e m a k e prijateljski i da ima jo mogunosti za niihovo dalje p o b o l j a n j e . Ministar inostranih poslova je u r a z g o v o r i m a isticao vanost poloaja Jugoslavije i p r e d n o s t i koje N e m a k a ima iz o u v a n j a m i r a na B a l k a n u . Cinc a r - M a r k o v i i Cvetkovi p o k u a l i su da u s t a n o v e cilj k o n c e n t r a c i j e n e m a k i h t r u p a u Rumuniji, ali im je r e e n o da N e m a k a nije mogla prei p r e k o prisu tva b r i t a n s k i h t r u p a u Grkoj. koja je V. Britaniji pruila uporite na Balkanu. To Nemaka nije mogla trpeti i o n a
se m o r a l a s u p r o t s t a v i t i s n a j v e o m e s t i n o m . Hitler i njegov m i n i s t a r spol jnih p o s l o v a d u g o
su razgovarali sa C v e t k o v i e m i C i n c a r - M a r k o v i c e m o svojim p l a n o v i m a za b u d u u organizaciju E v r o p e . Ne p o s t a v l j a j u i nikakav p o s e b a n zahtev, Hitler je izjavio da vec vidi k a k o u
n o v o m e v r o p s k o m p o r e t k u Jugoslavija zauzima p o l o a j koji joj po n j e n o j vanosti i pripada 4 6

TAJNO PI T O ' A NJ K CVETKOVIA

1 CINCAR-MAK KOVICA l NEM AC KU

Pre odlaska Cvetkovia i Cincar-Markovia o d r a n o je u Belom dvoru u

Beogradu tajno savetovanje, pod p r j d s e d n i t v o m kneza Pavla. Na tom zasedanju utvrdili s m o d a j e p o t r e b n o odrati neutralnost i izbei svako m l a e nje u s u k o b oba bloka . . Sastanku su prisustvovali: Knez n a m e s n i k . dr Maek, dr Kulovec, Cincar-Markovi, eneral Petar Pei m i n i s t a r vojske i mornarice i ja . . 47 Za tu s e d n i c u Mihailo Konstantinovic uruio je 13. f e b r u a r a
predsedniku vlade Dragii Cvetkoviu sledei Memorandum IReferat) kojeg
je Cvetkovi paralirao i p r e m a k o j e m u se t r e b a l o pridravati u toku pregovora:
Nemci c e n a m izvesno predloiti n e t o io t r e b a n a j b o l j e d a poslui n j i h o v o j r a t n o j
politici i ciljevima koje i m a | u u o v o m delu E v r o p e Oni bez s u m n j e idu za lim da p o s t a n u
g o s p o d a r i celog e v r o p s k o g k o n t i n e n t a Pred n j i m a su dve m o g u n o s t i , a jedna i d r u g a ih
goni d a p o s t a n u to p r e stvarni g o s p o d a r i E v r o p e .
Prvo ili da u d a r e svom silom na Englesku, u k o m sluaiu ele da b u d u o b e z b e d e n i sa
ove s t r a n e , da se i n j i m a ne bi d o g o d i l a a v a n t u r a koju sada doivl|uju Italijani u Africi Ako
Ne s p r e m a j u da izvre l a j n a p a d u s k o r o , oni Ce p r i t i s n u l i o d m a h i velikom silom da to p r e
dobiju o b e z b e e n j e sa ove s t r a n e .
Drugo, da se s p r e m e za jedan dug rat. a k o uvidaiu da Englesku ne m o g u pokoriti. U
l o m sluaju oni m o r a j u imati t a k o d e p u n u vlast u Evropi, n a r o i l o iz e k o n o m s k i h razloga,
ali i iz vojnikih (da se o n e m o g u i pojava E n g l e s k e u o v o m delu Evrope).
U s v a k o m sluaju njihovi predloi bie teki za n a s i nau b u d u n o s t . Oni ce nemilos r d n o zahtevati sve to im t r e b a Nikakvim m a n e v r i m a mi se ne m o e m o izvui iz kleta.
koja n a m s p r e m a j u , j e r su i oni sami u j a k i m kljetima. koja im stavljaju u p i t a n j e njihovu
s o p s t v e n u b u d u n o s t . Njihov pritisak ce biti jak i on se ne m o e izbei. Moe li se b a r paralizovati ili ublaiti? - Da bi se to videlo p o t r e b n o je ispitati sve m o g u n o s t i koje dolaze u
obzir.

I
Prelaz nemakih trupa preko nae teritorije
Pristati na to znailo bi izv riti s a m o u b i s t v o po n a g o v o r u . T r e b a im o d m a h rei da nam
je to n e m o g u e prihvatiti.

II
Trojni pakt
On povlai vojniku s a r a d n j u O d m a h bi posle njega d o a o zahtev za dozvolu prelaza
n e m a k i h t r u p a p r e k o nae t e r i t o r i j e Pored toga p r i s t u p T r o j n o m paktu ne bi bio u skladu
sa naim o b a v e z a m a p r e m a G r k o j i T u r s k o j Zbog toga se o v a j p r e d l o g m o r a otkloniti. Bilo
|e m i l j e n j e da bi se p r i s t u p T r o j n o m p a k t u m o g a o n e k a k o ograniiti, t a k o da se iz tog ogr a n i e n j a vidi da n i s m o duni p r o p u s t i l i n e r n a k e t r u p e kroz n a u zemlju Ne z n a m da li bi
Nemci h u l i takvu o g r a n i e n j e prihvatiti Ali, i a k o bi ga prihvatili, koja je g a r a n t i j a da n a m
t a j prelaz n e e traiti kad b u d u smatrali da im je p o t r e b a n ? Trojni pakt u o s n o v i znai vezivanje s u d b i n e za s u d b i n u tri sile koje su ga zakljuile. P r i s t u p a n j e n j e m u d o v e l o bi nas nem i n o v n o u s u k o b sa E n g l e s k o m i S j e d i n j e n i m Amerikim Dravama. Ako Nemci, na o s n o v u
Trojnog pakta, ili nekog d r u g o g i n s t r u m e n t a koji su zakljuili sa B u g a r s k o m , ili koji e sa
n j o m zakljuiti, b u d u otili na jug (Solun), n n d a e n e m i n o v n o doi zahtev da im p r o p u s t i m o
m a t e r i j a ! pa i t r u p e kroz nau zemlju, Jer. ne s m e se zaboraviti da veza N e m a k e sa Jegejskim m o r e m ne ide p r e k o B u g a r s k e vec p r e k o Jugoslavije Najkrai i n a j b o l j i put je o n a j
kroz m o r a v s k u i v a r d a r s k u d o l i n u

III
Pakt o nenapadanju u troje (Nemaka, Italija, Jugoslavija)
Ovaj p r e d l o g sadri u sebi veliku o p a s n o s t to d a j e s l o b o d n e r u k e N e m a k o j i Italiji
p r e m a ostalim b a l k a n s k i m z e m l j a m a . Ali k a k o se on m o e odbiti? Mi se m o e m o izgovarati
da sa Italijom ve i m a m o d o v o l j n o p a k t o v a i da nije p o t r e b n o da z a k l j u u j e m o neki nov pakt
sa n j o m I p o r e d p o s t o j e i h p a k t o v a p o s t o j e m n o g o b r o j n i dokazi o i t a l i j a n s k o j agresivnosti
p r e m a n a m a G d e su g a r a n t i j e da e t a j pakt potovati? - Sa ovim u vezi postavlja se p i t a n j e
da li bi se m o g l o dobiti da i Rusija u e s t v u j e u t a k v o m j e d n o m p a k t u kao s t r a n k a ili k a o gar a n t ? S m e li se to predloiti bez o p a s n o s t i da Nemci to o d m a h o d b i j u k a o n e p r i h v a t l j i v o za
n j i h o v o d o s t o j a n s t v o , p o t o i m p l i c i t n o sadri s u m n j u u n j i h o v u re? Bi li se o n d a m o g a o izneti a r g u m e n t da n a m je to p o t r e b n o zbog Itali je koja n a m sta no preti? To su velika p i t a n j a
ali to izgleda - jedini izlaz iz o p a s n o s t i koju sadri pakt o n e n a n a d a n j u u troje. - S a m o , o n d a
dolazi d r u g o p i t a n j e : h o e li Rusija ui u takvu k o m b i n a c i j u ? Po d o s a d a n j e m n j e n o m pon a a n j u ne bi se r e k l o da je o n a na to sklona.

IV
Pakt sa Nemakom o prijateljstvu i nenapadanju
Takav pakt krije iste o p a s n o s t i k a o i o n a j u troje: s l o b o d n e r u k e N e m a k e p r e m a ostalim b a l k a n s k i m d r a v a m a i o p a s n o s t da N e m a k a pogazi a t u re kad joj to b u d e t r e b a l o .
Takav pakt. a k o ga m o r a m o zakljuiti t r e b a l o bi da sadri g a r a n t i j u od s t r a n e N e m a k e da
e n a m a nezavisnost i celina biti potovani. Ta g a r a n t i j a bi po sadrini t r e b a l o da n a s titi
od Italije. To bi mogli zahtevati pozivajui se na ve izneti a r g u m e n t stalnih p r e t n j i od s t r a n e
Italije.

V
Na predlog m o g a o bi biti da p o s r e d u j e m o da se likvidira grko-italijanski s u k o b (ostaje
da se o d r e d e uslovi te likvidacije) i da se zatim stvori jedan diplomatski i n s t r u m e n t kojim e
se b a l k a n s k e zemlje o b a v e z a t i da n e c e dozvoliti n i j e d n o j s t r a n o j sili da u p o t r e b i n j i h o v e teritorije z.a vojne o p e r a c i j e . To mi ne izgleda prihvatljivo za Nemce. Oni vec i m a j u izvesne pozicije u Bugarskoj, koje n e e n a p u s t i t i Ali bi o v a j p r e d l o g i m a o tu d o b r u s t r a n u t o bi se za
njega m o g a o izneti a r g u m e n t da se na taj nain g a r a n t u j e m i r na B a l k a n u - t o N e m c i s t a l n o
istiu k a o s v o j cilj.
O p a s n o s t koju sadri o v a j p r e d l o g je u t o m e , t o ce N e m c i s v a k a k o traiti g a r a n t i j e da
ce se pakt p o t o v a t i u s v a k o m pogledu, i zbog toga zahtevati n e k o p r a v o k o n t r o l e i uvida.
Time bi se c e o Balkan - u p u t i o p r a v c e m n e k o g p o l u p r o t e k t o r a t a . Ali je n j e g o v a d o b r a s t r a n a
u l o m e , to bi se izbegle i m i n e n t n e o p a s n o s t i .
Zakljuak iz svega o v o g a t e k o je izvesti u p o t p u n o s t i . N a m a su misli i n e p o s r e d n e nam e r e N e m a c a n e p o z n a t i , pa je t e k o i d o n e t i neki zakljuak. Ali j e d n a stvar je van s u m n j e :
silazak N e m a c a na jug p r e k o B u g a r s k e znai z.a nas smrtnu opasnost, jer p r i r o d n a , n a j k r a a
i n a j b o l j a veza N e m a k e i o b a l a J e g e j s k o g m o r a vodi p r e k o nae zemlje. Stoga ne m o e m o
pristati ni na kakav p r e d l o g koji e N e m c i m a dati Solun. Poto b u d u imali S o l u n o n i e n a s
p o s t e p e n o zadaviti. Z a n a s j e bolje d a n a s d i r e k t n o n a p a d n u n e g o d a nas izolovane m r c v a r e .
Jer ak i kad bi n a k r a j u o b a sluaja bio isti ne bi put bio isti. II s l u a j u n a p a d a i o t p o r a
naa bi ast bila itava, a to ce znaiti n e t o u t r e n u t k u likvidiranja ovoga rata. 4 ' 1 1

Cvetkovi i Cincar-Markovi su 13. f e b r u a r a 1941. tajno, z a j e d n o sa fon

H e r e n o m , otputovali u zvaninu posetu Ribentropu, koji ih je p r i m i o u svojoj
vili u Fulu (Fuschl, m a l o m e s t o kod Salcburga - Salzburg) 14. f e b r u a r a pre
podne. Na njegovo pitanje, da li je vlada Jugoslavije voljna da pristupi Trojnom paktu. Cvetkovi g a j e uveravao o politici blagonaklone n e u t r a l n o s t i ju-

goslovenske vlade p r e m a Nemakoj, o e k o n o m s k i m uslugama koje se ine

N e m a k o j i o lome da Jugoslavija nikad nee postati i n s t r u m e n t b r i t a n s k e
politike. On je izrazio s p r e m n o s t da se u tom pogledu d a d u garantije Nemakoj, izraavajui gotovost za zakljuenje s p o r a z u m a sa B u g a r s k o m i T u r s k o m ,
kojim bi se o n e m o g u i l o V. Britaniji da stvori bilo kakav front na Balkanu
protiv Nemake. Najzad, Cvetkovi je izrazio elju jugoslovenske vlade da se
to pre o k o n a italijansko-grki rat. R i b e n t r o p je sa l e d e n o m suzdrljivou
sasluao Cvetkovievo izlaganje, izraavajui time svoje nezadovoljstvo sa stavom jugoslovenskih predstavnika. U zakljuku R i b e n t r o p je rekao: d a j e u Jugoslaviji jaka britanska p r o p a g a n d a , d a j e o g r o m n a n e m a k a vojna snaga i da
svakim d a n o m sve vie jaa, da Rusija nee intervenisati, da e u roku od 6
meseci poeti pravi p o d m o r n i k i rat i da Nemaka r e a l n o gleda na razvoj dogaaja, u n a p r e d u v e r e n a da e pobediti i stvoriti novi p o r e d a k . 4 8
P r e m a slubenom Zapisniku naelnika Odeljena za t a m p u Ministarstva
inostranih poslova Rajha dr Smita (Schmidt Paul Karl), razgovor u Fulu izm e u Dragie Cvetkovia i Ribentropa, uglavnom je t e k a o na sledei nain:
Posle n e k o l i k o rei p o z d r a v a m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova R a j h a je r e k a o da je u o od
dr Gregorita za elju p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade i njegovog ministra inostranih poslova da d o d u u N e m a k u i sada p o z d r a v l j a to Sto m o e da sa o v o m j u g o s l o v e n s k o m gosp o d o m d i s k u t u j e o svim p i l a n j i m a koja su od i n t e r e s a za dve zemlje.
C v e t k o v i je o d g o v o r i o da mu je Gregori r e f e r i s a o o svom r a z g o v o r u sa m i n i s t r o m
S m i t o m i da je d o a o do z a k l j u k a da bi d i r e k t n i k o n t a k t i z m e u vodeih d r a v n i k a m o g a o
bili k o r i s t a n za o b e zemlje, jer ce pruiti priliku da se r a z j a s n e n e k a pitanja o situaciji na Balkanu. a p o s e b n o poloaj Jugoslavije. Zbog toga je bio s p r e m a n da u svako d o b a prihvati poziv da p o s e t i N e m a k u
to se tie ostalog, on je p o d v u k a o d a j e sa svoje s t r a n e uvek inio sve to je u njegovoj
moi da jo vie uvrsti p o s t o j e e p r i j a t e l j s k e veze i z m e u dve zemlje. S e m toga. voljan je
da uini svaki n a p o r k a k o bi se o u v a o m i r na Balkanu, k a o t o to ele N e m a k a i Jugoslavija. On je uvek sve inio da s p r e i n a r u a v a n j e mira na B a l k a n u Tako je, na p r i m e r , Jugoslavija o d b i l a izvesne sugestije, bez o b z i r a o d a k l e su dolazile, zato to bi n a r u i l e mir na
Balkanu Ona ce i dalje u b u d u n o s t i preduzimati sve u g r a n i c a m a svojih moi da bi se obezbedio m i r n e o p h o d a n i za nju samu i za celo podruje Balkana.
Ministai i n o s t r a n i h poslova Rajha izrazio je razumev a n j e za ove n a p o r e Jugoslavije On
je p o d v u k a o da su od n a c i o n a l - s o c i j a l i s t i k o g p r e u z i m a n j a v lasti o d n o s i i z m e u N e m a k e
i Jugoslavije bili sasvim n o r m a l n i , pa ak u izvesnom s t e p e n u i prijateljski. N e m a k a je sa
zadovoljstvom v o d i l a o v a k v u politiku p o t o n e m a nikakv ih r a z m i m o i l a e n j a i z m e u n j e i Jugoslavije Firer je z a p o e o ovu politiku u v r e m e kad je N e m a k a bila j o r e l a t i v n o slaba. Ta
politika je naila na p l o d n o tie u Jugoslaviji Zbog loga je o n a d o s l e d n o s p r o v o e n a do dan a n j e g d a n a . kad je N e m a k a j e d n a od najjaih sila u svetu.
Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha n a v e o je r a z g o v o r na o p t u situaciju, primetivi da
se. iako je Cvetkovi g o v o r i o o m i r u , ne srne zaboraviti da rat, ipak. jo u v e k traje. On je podv u k a o v r s t o u b e e n j e N e m a k e da je Osovina vec d o b i l a rat . . . J e d n o je sigurno: N e m a k a
e p o t u i Engleze gde god se b u d e srela s n j i m a na bilo koji nain. On je naglasio da je Nem a k a t a k o e uvek bila m i l j e n j a da je m i r na B a l k a n u cilj koji, s a m po sebi. zasluuje da
se n j e m u tei. Meutim, stvari su se izmenile Izbio je grko-italijanski s u k o b .
Nemaka
ne zna da li e Englezi stvoriti jo n e k o u p o r i t e u Grkoj, da li e o k u p i r a t i d r u g a ostrva
sem K r n a . ili g d e e gradili n o v e a e r o d r o m e . N e m a k e vlasti p r i m a j u m n o g o b r o j n e izvetaje
o ovim s t v a r i m a . N e m a k a nije proizvoljno k o n c e n t r i s a l a izvesne k o n t i n g e n t e t r u p a u jug o i s t o n o j Evropi Bilo bi z.a nas m o d a prijatnije kad o v e t r u p e ne bi m o r a l e da se bore;
ali. m o r a biti a p s o l u t n o jasno da e N e m a k a . a k o Englezi stvore jo n e k o u p o r i t e u Grkoj,
isterati Engleze o t u d a , u p r a v o o n a k o k a k o se to d o g o d i l o na d r u g i m m e s t i m a u Evropi. inei to. o n a ce p r i s t u p i t i poslu sa n e s u m n j i v o n a d m o n i j i m s n a g a m a koje su s p r e m n e da do e k a j u svaku e v e n t u a l n o s t koju su nagovestili Turci i d r u g i narodi.
Cvetkovi je o d g o v o r i o da n e m a k o - j u g o s l o v e n s k a s a r a d n j a o b u h v a t a e k o n o m s k a i
politika p i t a n j a E k o n o m s k i . Jugoslavija je inila i inice i dalje sve to je m o g u e da s n a b d e
N e m a k u h r a n o m i s i r o v i n a m a koje o n a eli Ovo je t a k o e k o r i s n o za s a m u Jugoslaviju, jer
jaajui svoj izvoz o n a p o d i e ivotni s t a n d a r d zemlje. U s v a k o m sluaju, jugoslovenski se-

ljaci m o g u biti v e o m a zadovoljni ovim razvojem. I u p o s l e r a t n o m v r e m e n u n e m a k o trite

bice od n a j v e e g z n a a j a za Jugoslaviju
Politiki Jugoslavija vec vie g o d i n a svoju s p o l j n u politiku o r i j e n t i e p r e m a N e m a k o j .
Poto je n a j p r e bila s t r o g o n e u t r a l n a u 1934 godini, o n a je svoju politiku d o v o d i l a u sve vei
sklad sa n e m a k o m p o l i t i k o m u o k v i r u Vlale A m a n t e i B a l k a n s k o g s p o r a z u m a .
V unutranjoj politici Jugoslavije ini sve da sprei infiltraciju boljevizma. Njen stav je
u o v o m a n t i k o m u n i s t i k i . T a k o se i u t o m pogledu o n a slae sa N e m a k o m . Jugoslavija eli
da a n a r h i j u z a m e n i d i s c i p l i n o m i n e m a d e m o k r a t s k i sistem, ve reim koji je d o b r o organizovan i koji n a s t o j a n j i m a n a r o d a d a j e m e s t o koje o n a zasluuju.
Cvetkovi se zatim o s v r n u o na o p a s n o s t koje p o t i u od E n g l e s k e i n j e n e p r o p a g a n d e .
Engleski stav je n e o b i n o o p a s a n za m i r na Balkanu On zbog toga v e r u j e da Jugoslavija
m o e odigrali k o r i s n u ulogu kao p o s r e d n i k u s t v a r a n j u b a l k a n s k o g bloka, da bi se s p r e i l a
b r i t a n s k a p e n e t r a c i j a na Balkan. Jugoslavija je p o k u a l a svim s r e d s t v i m a - i n a s t a v i e o v e
p o k u a j e - da u b e d i svoje g r k e s u s e d e da nee biti u n j i h o v o m i n t e r e s u a k o Englezi s t v o r e
u p o r i t e na n j i h o v o j teritoriji i na taj nain d o v e d u u o p a s n o s t mir na B a l k a n u . J e r e, usled
o v o g - k a k o je to m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha vrlo t a n o r e k a o - d r u g e zemlje biti prim o r a n e da p r e d u z m u m e r e da bi se s u p r o t s t a v i l e o p a s n o s t i koja o t u d a dolazi. U vezi sa
ovim, p o s t o j e izvesne m o g u n o s t i za r e a v a n j e t r e n u t n i h tekoa, t a k o da bi se mir na Balkanu. koji ele i Rajh i b a l k a n s k e zemlje, p o n o v o uspostavio.
Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha izrazio je p o t p u n u saglasnost za tri gledita koja je
Cvetkovi na p o e t k u svoga izlaganja izneo o stavu Jugoslavije p r e m a N e m a k o j . Po Firer o v o m miljenju. N e m a k a je z a i n t e r e s o v a n a za p o s t o j a n j e j u g o s l o v e n s k e d r a v e iz tri gore
p o m c n u t a razloga. To nije t r e n u t n a politika nego. k a k o je ve r e e n o , politika linija zapo e t a 1933. g o d i n e i od t a d a d o s l e d n o s p r o v o d e n a . Ovi razlozi lee u osnovi j u g o s l o v e n s k o riemakih o d n o s a , i zbog njih je Rajh z a i n i e r e s o v a n za politiki i e k o n o m s k i n a p r e d a k Jugoslavije. Kad se j e d n o m ovai o s n o v n i i n t e r e s N e m a k e p r a v i l n o shvati n e e biti t e k o nai
p o g o d n a r e e n j a za sva o s t a l a p i t a n j a
Zatim je R i b e n t r o p o p i r n o g o v o r i o o p r e d n o s t i m a
N e m a k e nad Velikom B r i t a n i j o m i o o p t o j situaciji u Evropi i d o d a o : a k o Ruzvelt nastavi
svoju s a d a n j u politiku, on e J a p a n uvui u okraj, a o v a j m o e n a n e t i Englezima s t r a h o v i t e
u d a r c e u i s t o n o j Aziji Ako J a p a n odlui da t a m o p r e d u z m e akciju protiv Engleza, n e e naii
ni na kakve p r e p r e k e . Amerika flota se n e c e usudili da o t p l o v i van z o n e H a v a j s k i h o s t r v a
(Hawai. S a n d w i c h islands), bez o b z i r a na o n o t o je p u k o v n i k D o n o v e n , sa p r a v o m amerik o m n a i v n o u , m o g a o izjavili z a v r e m e svojih p o s e t a b a l k a n s k i m p r e s t o n i c a m a . . .
. .. Cak i a k o bi rat t r a j a o d u g o - m a d a e on po m i l j e n j u m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova
Rajha biti k r a t a k - N e m a k a e sa svojim saveznicima sauvati a p s o l u t n u n a d m o c n o s t u ist o n o j h e m i s f e r i koja se sastoji iz Evrope. Engleska i A m e r i k a n e m a j u n i k a k v a posla na o v o j
hemisferi; o v d e h e g e m o n i j a p r i p a d a Osovini.
U d a l j e m toku razgovora m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha p o k r e n u o je p i t a n j e Rusije,
sa k o j o m je p o s t i g n u t s p o r a z u m na t e m e l j u trezvenog r a s u i v a n j a . M e u t i m , Nemci nisu
boljevici, niti e to ikada postali. T a k o i u o v o j taki postoji saglasnost sa J u g o s l a v i j o m Dok
god je iv Staljin, koga je m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha u p o z n a o k a o r a z u m n o g , razboritog oveka, Rusija n e e p r e d u z e t i nita protiv N e m a k e . jer Staljin zna da bi s u k o b sa Nem a k o m d o v e o do p r o p a s t i njegovog r e i m a i n j e g o v e zemlje. I p o r e d svog u g o v o r a o prijateljstvu sa Rusijom. N e m a k a je na o p r e z u , i na o v o m polju o n a se ne u z d a s a m o u u g o v o r e
n e g o p r e svega u s n a g u divizija k o j i m a raspolae
1! p o g l e d u p i t a n j a novog p o r e t k a u Evropi, m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova R a j h a razjanjava n e s p o r a z u m koji je n a s t a o za v r e m e p o s l e d n j e g r a z g o v o r a sa C i n c a r - M a r k o v i c e m . (On.
m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha. u s v o m razgovoru sa j u g o s l o v e n s k i m m i n i s t r o m inostranih poslova p r e d l o i o je o v o m e da n j e g o v a zemlja p r i s t u p i T r o j n o m p a k t u ) . Z a t o se Firer nije
v ie v r a a o na p o j e d i n o s t i ovog p r e d l o g a nego je s a m o g o v o r i o o j e d n o m p a k t u o n e n a p a d a n j u i o u k l j u e n j u Jugoslavije u veliki, novi sistem koji e se protezati od Azije do Evrope.
O d g o v a r a j u i na j e d n o p i t a n j e Cincar-Markovia, m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova R a j h a je bio
r e k a o da se m o e uiniti n e l o vie i. u vezi sa ovim. u z e o je u r a z m a t r a n j e g a r a n t i j u jugoslovenske teritorije od s t r a n e N e m a k e i Italije Cincar-Markovic na to p r i m e u j c da je on
lada v e r o v a o da je re s a m o o t r o j n o m p a k t u o n e n a p a d a n j u , p o t o Firer nije g o v o r i o o drugim p i t a n j i m a On je t a k o p r o t u m a i o n j e g o v e rei . u k l j u e n j e u novi sistem i pozitivan stav
p r e m a n o v o m p o r e t k u ' On zna da u politici p o n e k a d nije lako izvriti izbor i nai jasan put,
on ipak v e r u j e da t r e b a da p o n o v i j u g o s l o v e n s k o j g o s p o d i p r e d l o g koji je ve p o d n e o CincarM a r k o v i u u n o v e m b r u Po n j e g o v o m m i l j e n j u bilo bi d o b r o za Jugoslaviju
a naroilo s
o b z i r o m na n j e n e p r i j a t e l j s k e o d n o s e sa N e m a k o m - a k o bi d o n e l a pozitivnu o d l u k u o pit a n j u Trojog pakta. Kad je Cincar-Markovic r e k a o da ce - a k o Jugoslavija p r i s t u p i T r o j n o m
p a k t u - pakt o n e n a p a d a n i u postati izlian, on. m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha. nije mo-

gao p o t p u n o da deli to m i l j e n j e . U s v a k o m sluaju. t r e b a p r o u i t i o v o pitanje. Trojni pakt

ima cilj da s p r e i p r o i r e n j e rata. Tako. on ne p r e d s t a v l j a nikakav u g o v o r o savezu protiv
Engleske k o m e bi se Jugoslavija prikljuila. Njegova s v r h a je da sprei Ameriku da u e u
rat: u vezi sa ovim t r e b a p r i m e t i t i da ce J a p a n uestvovati u r a t u tek posle u l a s k a Amerike.
S e m toga. Trojni pakt je n a m e n j e n skorom u s p o s t a v l j a n j u mira. Ovde t r e b a istai da je
brzo o k o n a n j e rata u i n t e r e s u svih zemalja, u k l j u u j u i i s a d a n j e n e p r i j a t e l j e Osovine. Nem a k a je ve p r a k t i k i postigla s p o r a z u m sa Italijom na bazi r a z m o t r e n o j u r a n i j i m diskusijama. U i n t e r e s u novog p o r e t k a Evrope, ipak bi bilo d o b r o kad bi zemlje e v r o p s k o g kont i n e n t a bile s l o n e i o b r a z o v a l e j e d i n s t v e n f r o n t .
Cvetkovi u svom o d g o v o r u p o m i n j e r a z g o v o r e koje je v o d i o sa A m e r i k a n c e m pukovn i k o m D o n o v e n o m . Ovaj m u j e r e k a o d a e A m e r i k a p o m o i svim z e m l j a m a koje p r u e otp o r Osovini. On je o d g o v o r i o da Jugoslaviju o d v a j a od A m e r i k e i n j e n e p o m o i ne s a m o Atlantski o k e a n n e g o i p r o s t r a n i d e o e v r o p s k o g k o n t i n e n t a . Jugoslavija se ne o s e a ni u k o m
p o g l e d u u g r o e n o m , n e g o o d r a v a s r d a n e o d n o s e sa N e m a k o m i zbog toga j o j nije potrebna nikakva pomo.
Cvetkovi je zatim zatraio miljenje m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova Rajha o p l a n u koji je
on p r e d l o i o o d i p l o m a t s k o j inicijativi da se p o s t i g n e m i r o l j u b i v o r e e n j e italijansko-grkog
s u k o b a , k a o i da se sprei s t v a r a n j e e n g l e s k o g f r o n t a na B a l k a n u . Ova d i p l o m a t s k a akcija
bi se t a k o e proirila i na T u r s k u . Ako o n a ne uspe, Jugoslavija e imati s l o b o d u akcije i t a d a
e moi d a r a z m o t r i p r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k t u . P o n j e g o v o m m i l j e n j u ima m a n j e t e k o a
sa E n g l e s k o m n e g o sa a n t i t a l i j a n s k i m s t a v o m javnog m n e n j a u Jugoslaviji, koji se j o vie
zaotrava, zbog novinskih l a n a k a u k o j i m a se postavljaju d a l e k o s e n i teritorijalni zahtevi
Italije p r e m a Jugoslaviji.
Sto se tie p i t a n j a d i p l o m a t s k e akcije Jugoslavije za r e e n j e grko-italijanskog s u k o b a ,
m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova R a j h a j e o d g o v o r i o d a s e . . . N e m a k e n e tie grko-italijanski
s u k o b . O n a se tu dri po s t r a n i i z a i n t e r e s o v a n a je s a m o u t o l i k o u k o l i k o je u o v o m e angaovan n j e n saveznik Italija. M i n i s t a r ne moe da kae k a k o e Italija primiti j u g o s l o v e n s k e
p l a n o v e o r e e n j u s u k o b a . U s v a k o m sluaju, Musolinijevo m i l j e n j e o o v o m pitanju bie
presudno.
P o v o d o m ovoga, m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha postavlja Cvetkoviu d i r e k t n o pitanje: da li on s t v a r n o misli d a j e m o g u e na m i r a n nain ukloniti Engleze sa g r k e teritorije?
S o b z i r o m na c l a t n o s t E n g l e s k e u Grkoj, koja se ispoljava u izgradnji i p r o i r e n j u novih
a e r o d r o m a i z a u z i m a n j u o s t r v a k a o to je Krit. koji su o i g l e d n o zamiljeni k a o polazne take za n a p a d na r u m u n s k a n a f t o n o s n a polja, n j e m u se ovo ini vie n e g o s u m n j i v o . Cak ni
grki kralj n e c e vie biti u s t a n j u da se o s l o b o d i Engleza
C i n c a r - M a r k o v i c je o d g o v o r i o da j u g o s l o v e n s k i p r e d l o g p r e d v i a da e Jugoslavija i ostale p o m e n u t e b a l k a n s k e z e m l j e s a m e g a r a n t o v a t i m i r na B a l k a n u . S o b z i r o m na koncentracije n e m a k i h t r u p a u R u m u n i j i , pritisak bi se. uz p o m o B u g a r s k e i M a a r s k e , m o g a o
t a k o d e izvriti na T u r s k u da bi se o n a navela da u e s t v u j e u ovim planovima. Uslov je, me u t i m . da N e m a k a ne ulazi na Balkan.
U z a k l j u k u je m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova p o n o v o izrazio jake s u m n j e u u s p e h ovih
planova.
Za v r e m e p o v r a t k a u S a l c b u r g , posle r u k a . Cvetkovi je, u o d s u s t v u Cincar-Markovica, p o n o v o d o d i r n u o p i t a n j e d i p l o m a t s k e akcije koju treba da p r e d u z m e Jugoslavija. U vezi
sa ovim on je izneo m i l j e n j e da bi Jugoslavija, u k o l i k o ova akcija ne u s p e . imala s l o b o d u
akcije da s t a n e na s i r a n u Osovine. 4 9

Toga d a n a posle p o d n e jugoslovenske predstav nike je p r i m i o i Hitler u

Bei hte-gadenu (Berchtesgaden). Prema Zapisniku dr mita, razgovor izmeu
Hitlera i Dragie Cvetkovia, u prisustvu R i b e n t r o p a i A. Cincar-Markovia
14. f e b r u a r a 1941, godine t e k a o je ovako (izvodno):
Cvetkovi je n a j p r e p r e d a o Fireru p o z d r a v e kneza n a m e s n i k a Pavla i izrazio zadovoljstvo to mu se sada pruila m o g u n o s t da se lino u p o z n a sa F i r e r o m On je dolazio u Nem a k u etiri puta: Prilikom p o s l e d n j e p o s e l e . izvukao je m n o g e p o u k e koje je m o g a o da
iskoristi u svojim s o p s t v e n i m p l a n o v i m a za r e f o r m e u Jugoslaviji On je uvek bio p o b o r n i k
p r i v r e d n e i politike s a r a d n j e sa n e m a k i m n a r o d o m i zalagao se n a j e n e r g i n i j e za ovu politiku naroito od NM godine. Sa istim r a s p o l o e n j e m je doao sada u Nemaku da bi razvio
i p r o i r i o s a i a d n j u izmeu d v e zemlje.
Cak i p r e s a d a n j e g t a t a zajedniki p r i v r e d n i interesi dve zemlje bili su j a s n o uoljivi.
Za v r e m e ovog rala. Jugoslav ija je dala svoj u d e o o d r a v a j u zajednikih interesa, pa ce posle
rala o n a lo l d a l j e initi l s k i a d u sa p r i r o d n i m e k o n o m s k i m z a k o n i m a , lugoslovenska pri-

v r e d a poela je da se o r i j e n t i e u p r a v c u velikog n e m a k o g trita. Jugoslavija je. p r e m a

t o m e , u p o t p u n o s t i ispunila svoju d u n o s t na e k o n o m s k o m polju i o n a ce t a k o nastaviti
U o v o m t r e n u t k u Jugoslavija i N e m a k a i m a j u z a j e d n i k i interes: o u v a n j e m i r a na
Balkanu. Jugoslavija je s p r e m n a da se o d u p r e s v a k o m pokuSaju koji bi t a j m i r p o r e m e t i o .
O n a u t o m cilju n a m e r a v a da a p e l u j e na d r u g e b a l k a n s k e zemlje u k o j i m a ima uticaja. U int e r e s u N e m a k e i u i n t e r e s u b a l k a n s k i h zemalja Jugoslavija n a m e r a v a , z a j e d n o sa d r u g i m
b a l k a n s k i m d r a v a m a , d a g a r a n t u j e m i r n a B a l k a n u Prilikom k o n f e r i s a n j a s a m i n i s t r o m
i n o s t r a n i h poslova Rajha, on (Cvetkovi) je ve o b j a s n i o u p o j e d i n o s t i m a n a m e r e svoje vlade.
Li s v o m o d g o v o r u Firer je izrazio zadovoljstvo zbog i n j e n i c e Sto se sada, p o t o je vie g o d i n a
p o z n a v a o j u g o s l o v e n s k o g m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova, t a k o d e u p o z n a o s a p r e d s e d n i k o m jug o s l o v e n s k e vlade On izraava zahvalnost na lepim e l j a m a kneza n a m e s n i k a Pavla koje mu
je p r e n e o p r e d s e d n i k vlade i izraava u v e r e n j e da e njegov r a z g o v o r sa p r e d s e d n i k o m jug o s l o v e n s k e vlade i j u g o s l o v e n s k i m m i n i s t r o m i n o s t r a n i h poslova zaista d o p r i n e t i razjanjenju b a l k a n s k i h p r o b l e m a , a n a r o i t o n e m a k o g stava p r e m a n j i m a . On ali t o s a s t a n a k
m o r a da se odri u p o s t o j e i m uslovima. M e u t i m . N e m a k a nije elela rat; o n a ne snosi ni
n a j m a n j u o d g o v o r n o s t ni za n j e g o v o izbijanje, ni za n j e g o v o p r o i r e n j e na B a l k a n . N e m a k a
politika p r e m a Jugoslaviji ak i pod njegovim p r e t h o d n i c i m a u v e k je bila ista. j e r i z m e u
dve zemlje ne p o s t o j e n i k a k v e politike razlike. N e m a k a gleda na Jugoslaviju k a o na svog
p r i r o d n o g t r g o v i n s k o g p a r t n e r a , koji p r u a trite za n e m a k i izvoz.Nemaka izvozi svoje fin a l n e p r o d u k t e u Jugoslaviju; m e u t i m , o n a je i s t o v r e m e n o uvoznik j u g o s l o v e n s k o g izvoza
( h r a n e i sirovina), i u b u d u e e se sve vie pojavljivati k a o trite za Jugoslaviju. P o t o je izn e o s u p e r i o r n o s t N e m a k e n a d V. B r i t a n i j o m u e k o n o m s k o m i v o j n o m p o g l e d u . Hitler je
nastavio:
.Svuda g d e s e E n g l e s k a pojavi, N e m a k a s e s p r e m a d a i n t e r v e n i e o d m a h a k o s i t u a c i j a
p o s t a n e n e p o d n o l j i v a Stav d r u g i h drava, koje su se p o p u t Turske, na p r i m e r , iznajmile da
vre r e l e j n u slubu za Englesku, t o su m o d a i Grci inili, n e c e biti n i m a l o vaan. J e r v o j n a
s r e d s t v a koja N e m a k a m o e u p o t r e b i t i t a k o s u o g r o m n a d a itavo o v o p i t a n j e n e p r e d s t a v lja u o p t e n i k a k a v vojni p r o b l e m . S e m loga. N e m a k a s e u o p t e n e e o k r e n u t i protiv G r k e
n e g o p r o t i v Engleske, koja stie u p o r i t e u Grkoj.'
U p o g l e d u inicijativa za m i r u italijansko g r k o m s u k o b u , koju je p o m e n u o p r e d s e d n i k
j u g o s l o v e n s k e vlade u r a z g o v o r u i z m e u m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova R a j h a i Cvetkovia, Fir e r p r i m e u j e da ne m o e zauzeti stav p r e m a o v o m e , p o t o to nije p i t a n j e koje se tie Nem a k e Da li Italija eli ili ne da sklopi mir sa G r k o m i pod k a k v i m u s l o v i m a iskljuivo je
s t v a r Italije.
Cvetkovi izjavljuje da se slae sa p l a n o v i m a o e k o n o m s k o j i p o l i t i k o j organizaciji Evr o p e koje je F'irer izloio u o p t i m potezima. Jugoslavija nije zemlja koja je o r g a n i z o v a n a
na d e m o k r a t s k o j , to jest d e f e t i s t i k o j bazi. D e m o k r a t i j e . sa svojim s l a b o s t i m a , n a p r a v i l e su
na njega alostan utisak. Z b o g toga je Jugoslavija prihvatila o r g a n i z a c i j u discipline i p o r e t k a ,
a p o s e b n o , s o b z i r o m na s k l a d a n razvoj o d n o s a i z m e u r a d a i kapitala, o n a je - k a o u z o r za
r e z u l t a t e v r e d n e p a n j e u p r o i z v o d n j i - uzela N e m a k u . P a r l a m e n t je, sa svojim r a z o r n i m
u t i c a j i m a . eliminisan; s p o r a z u m i z m e u S r b a i H r v a l a je p o s t i g n u t . Sve je to u r a e n o sa jedn i m ciljem da se sve s n a g e u s m e r e ka e k o n o m s k o m b l a g o s t a n j u z e m l j e i n j e n o j p o l i t i k o j
konsolidaciji. Iz ovog razloga vlada t a k o e p r e d u z i m a e n e r g i n u akciju p r o t i v boljevikih
i k o m u n i s t i k i h s t r u j a . Jugoslavija je j e d i n a b a l k a n s k a zemlja koja je j a s n o u k a z a l a na boljeviku o p a s n o s t i koja se o d u p i r e k o m u n i s t i k o j p e n e t r a c i j i svim svojim r a s p o l o i v i m sredstvima. Za o d r a n j e m i r a na B a l k a n u Cvetkovi s m a t r a da je najvanije:
I) Italijansko-grki s u k o b koji je. k a k o je Firer v e o m a t a n o p r i m e t i o , i s t o italijanskogrka stvar. M e u t i m , sa n e t o d o b r e volje m o g l o bi se m n o g o d o p r i n e t i r e a v a n j u ovog sukoba.
21 O t p o r s v a k o m p o k u a j u B r i t a n a c a da s t e k n u u p o r i t e na B a l k a n u . Jugoslavija je
s p r e m n a da u z m e inicijativu u o v o m e i da, z a j e d n o sa T u r s k o m i B u g a r s k o m , o b r a z u j e blok
protiv s v a k o g p o k u a j a i s k r c a v a n j a na B a l k a n u Poto sve b a l k a n s k e z e m l j e ele mir, on misli da ce Jugoslavija t a k v o m j a s n o m i n e d v o s m i s l e n o m a k c i j o m u s p e t i da n a v e d e s v a k u od
ovih b a l k a n s k i h z e m a l j a da s h v a t i o d a k l e dolazi o p a s n o s t i iz kog p r a v c a m i r na B a l k a n u
m o e biti n a r u e n Uee T u r s k e u o v o m b l o k u nije s a m o u n j e n o m s o p s t v e n o m i n t e r e s u ,
n e g o i u i n t e r e s u N e m a k e Ako ova politika ne d o v e d e do rezultata, s v a k a d r a v a e imati
p o t p u n u s l o b o d u akcije; dravnici ce t a d a uiniti sve to je u n j i h o v o j m o i i znae k o g a treb a okriviti zbog n e u s p e h a ovih n a p o r a .
Jugoslavija visoko c e n i F i r e r o v e n a m e r e u p o g l e d u o u v a n j a m i r a i d o b r u volju koju
on manifestuje p r e m a Balkanu.

U z a k l j u k u Cvetkovi j o j e d n o m podvlai veliki i n t e r e s Jugoslavije za j a a n j e prijateljskih veza sa n e m a k i m n a r o d o m . Njena politika e se ovim uvek r u k o v o d i t i . . .
U s v o m o d g o v o r u Firer p o n o v o u p u u j e Cvetkovia na Duea u p o g l e d u p r v o g d e l a
p r o b l e m a m i r a na B a l k a n u , to jest ilali j a n s k o - g r k o g s u k o b a . Sto se tie d r u g e take, on pon o v o izraava s u m n j u da e Englezi n a p u s t i t i Balkan Oigledno, t e n d e n c i j a E n g l e s k e je da
vodi rat na periferiji. Zbog toga o n a nee. d o b r o v o l j n o , n a p u s t i t i ni g r k u t e r i t o r i j u ni arhipelag.
Na p r i m e d b u Cvetkovia da se - u k o l i k o se N e m a k a plai v a z d u n i h n a p a d a iz engleskih baza u G r k o j na p e t r o l e j s k e oblasti u R u m u n i j i - ovi n a p a d i m o g u se m o d a osujetiti
a k o zemlje bloka, koji p r e d v i a Jugoslavija, z v a n i n o m d e k l a r a c i j o m z a b r a n e letove p r e k o
svojih teritorija. Firer j e o d g o v o r i o d a N e m a k a r u k o v o d i o d b r a n o m r u m u n s k o g petrolejskog p o d r u j a a k t i v n o a ne d e f a n z i v n o . S e m toga, Engleska u o p t e n e e dozvolili d a j e odvrati ovakva d e k l a r a c i j a , u p r a v o o n a k o kao i u s l u a j u n e u t r a l n e S v a j c a r s k e .
U d a l j e m t o k u razgovora Firer govori o o p a s n o s t i od boljevizma koja preti b a l k a n skim d r a v a m a S a m o B e k o m a r b i t r a o m i i n t e r v e n c i j o m N e m a k e i Italije, R u m u n i j a je
bila s p s e n a da je ne p o t o p i talas boljevizma G a r a n t i j a R u m u n i j i ne postoji s a m o na papiru, k a o e n g l e s k e g a r a n t i j e , n e g o j e p o d u p r t a j a k o m v o j n o m s n a g o m koja j e s p r e m n a d a
stupi u akciju u svako d o b a .
U p o g l e d u B u g a r s k e . Mololov mu je lino r e k a o da Sovjetski Savez eli da p o n u d i o v o j
zemlji pakt o u z a j a m n o j p o m o i , koji p r e d v i a i p r e b a c i v a n j e r u s k i h t r u p a u B u g a r s k u . Sem
toga. na r a u n Jugoslavije Rusi su obeali B u g a r s k o j o p s e n e revizije u Makedoniji, a u vezi
sa prilazom J e g e j s k o m m o r u M e u t i m , kralj Boris i b u g a r s k a vlada su o v o odbili. Pa ipak,
kad j e d n o m r u s k e vojne j e d i n i c e stignu u B u g a r s k u , a n a r o i t o ako. zbog p o s t o j e i h privrednih t e k o a , l a m o b u d u izbili n e r e d i , boljevizacija zemlje e biti s i g u r n a Iz B u g a r s k e Rusija
bi t a d a p o e l a da b a c a o k o na o s t a l e b a l k a n s k e zemlje, j e r je njen cilj da B a l k a n sve do Dard a n e l a stavi p o d r u s k u d o m i n a c i j u . . .
U vezi sa s l e d e c o m p r i m e d b o m p r e d s e d n i k a j u g o s l o v e n s k e vlade da je Jugoslavija, p o d
izvesnim uslov ima. s p r e m n a da, s o b z i r o m na Solun, t a k o e u z m e na s e b e v o j n e o b a v e z e ili
da g a r a n t u j e da ga Britanci n e e dobiti u o p t e , Firer o d g o v a r a da nije re o S o l u n u , ve o
l o m e da li ce u o p t e Britanci d o b i t i u p o r i t e na K o n t i n e n t u P r e m a t o m e , n e m a n i k a k v e razlike da li se o v o d o g a a u S o l u n u ili u o s t a l o j Grkoj. N e m a k a ni p o d kojim o k o l n o s t i m a
n e e s e d e t i s k r l e n i h r u k u d o k Engleska u t v r u j e poloaj u o v o m delu E v r o p e da bi o t u d a
u p o g o d n o m t r e n u t k u povela b o r b u protiv N e m a k e i Italije Stavie. u i n t e r e s u je s a m i h
b a l k a n s k i h zemal|a d a s e ovo otkloni. S a m o j e vanost o u v a n j a R u m u n i j e k a o s n a b d e v a a
s i r o v i n a m a n a k r a j u p o b u d i l a Firera d a p r i s t a n e n a vojnu o b a v e z u d a o u v a b u d u i integritet r u m u n s k e drave. P r i r o d n o , zbog svoje o b i m n e t r g o v i n e sa o s t a l i m b a l k a n s k i m dravama. N e m a k a je t a k o e z a i n t e r e s o v a n a za s t a b i l n o s t prilika u ovim z e m l j a m a . P r e m a
l o m e . a k o on s a d a s a v e t u j e Jugoslaviji da s t u p i u t e n j e o d n o s e s N e m a k o m i Italijom prik l j u e n j e m T r o i n o m p a k t u , on to s v a k a k o ne ini zato to misli da je p o m o ili p o d r k a iz
Jugoslavije m o d a poeljna. N e m a k o j i Italiji nije p o t r e b n o da o v a k o p o s t u p a j u Ali. na o v a j
nain stvorie se jasna s i t u a c i j a i ona. po n j e g o v o m miljenju, m o e s a m o biti od koristi i
za b u d u n o s t Jugoslavije . .
S a d a n j i rat zavrice se j e d n o g d a n a . ali nacije i drave ce osiati. a novi p o r e d a k u Evropi m o r a r a u n a t i sa n j i m a k a o sa s t v a r n o u S a d a n j a situacija je p o v o l j n a za p r i z n a v a n j e
takve s t v a r n o s t i . Jugoslaviji se pruiila jedinstvena istorijska prilika da konano za sva vremena
uvrsti svoje mesto u Evropi Ona sada mora zauzeti jasan stav prema novom poretku u Evropi,
i to svakako, u svom sopstvenom interesu: to jest, zauzeti svoje mesto u poretku koji predviaju
Nemaka i Italija neposrednim pristupanjem Trojnom paktu. Nema vremena za gubljenje, poito
su tekoe Italije u Albaniji samo privremene Grci vie ne napadaju u Albaniji. Pored toga. novi
metodi ratovanja Nemake pretvorie. u ne tako dalekoj budunosti. Sredozemlje u pravi pakao
za Englesku ( P o d v u k a o V T) N e m a k a i Italija e s e m toga sklopiti s p o r a z u m e r a z m o t r e n e
u r a z g o v o r u i z m e u Firera i C i n c a r - M a r k o v i a u n o v e m b r u . U vezi sa ovim. p i t a n j e demilitarizacije j a d r a n s k e obale t a k o e ie u k r a t k o p o m e n u t o . Jasno je da je ovo vie imalo karakter gesta, na k o m e , m e u t i m , Due nije insistirao. M e u t i m , ma k a k o veliko bilo i n t e r e s o v a n j e Jugoslavije u o v o m t r e n u t k u za izlazak na J e g e j s k o m o r e . u b u d u n o s t i bi u s v a k o m
sluaju m o g u n o s t p r o i r e n j a p r e m a S o l u n u povlaila za s o b o m z n a t n e koristi. U s v a k o m
sluaju, o n o to Jugoslavija t r e b a da uini j e s t e da izgradi svoju p o m o r s k u luku na J a d r a n u ,
koji je b l o k i r a n O t r a n t s k i m m o r e u z o m , p r e n e g o na J e g e j s k o m m o r u . l l m e s t o da trai demilitarizaciju ovde. p r i m e c u j e Firer u i n t e r e s u Italije bi, u stvari, bilo da nastoji na zadravanju p o m o r s k i h luka na d a l m a t i n s k o j obali i da s p r e i n j i h o v o p r e b a c i v a n j e na J e g e j s k o
m o r e Cim Jugoslavna b u d e pristupila T r o j n o m p a k l u . Italija i N e m a k a e biti s p r e m n e da

joj p r u e g a r a n l i j u . Sto rat b u d e d u e i r a j a o . u t o l i k o e o n n e m i n o v n i j e voditi konsolidaciji

e v r o p s k i h drava. Stari svet n e s t a j e a novi se r a d a D e m o k r a t i e , koje t v r d e da se b o r e za dem o k r a t s k e institucije, p r i m o r a n e su za sada da ih p r i v r e m e n o u k i n u , i na taj n a i n da dov e d u s e b e ad apsurdu/n.
Poto su izali da p o p i j u aj. razgovor je nastavljen, i bilo je o i g l e d n o da su jugoslov e n s k a g o s p o d a p r a t i l a Firerova izlaganja sa m n o g o r a z u m e v a n j a . Oni su saoptili da e o
s v e m u r e f e r i s a t i k n e z u - n a m e s n i k u Pavlu u B e o g r a d u L' t o k u d a l j e g r a z g o v o r a uzeta je u obzir m o g u n o s t s a s t a n k a i z m e u Firera i kneza n a m e s n i k a Pavla. J u g o s l o v e n s k a g o s p o d a su
izjavila da bi takvo k o n s u l t o v a n j e s m a t r a l i k o r i s n i m . 5 0

O toku razgovora sa Cvetkoviem i Cincar-Markoviem Ribentrop je ifrovanim t e l e g r a m o m od 15. f e b r u a r a zamolio n e m a k o g o t p r a v n i k a poslova u

Rimu da o d m a h poseti Anfusa, s tim da o d m a h obavesti Duea d a j e Cvetkovia i Cincar-Markovia, posle njihove posete ministru inostranih poslova Rajha u Fulu, 14. f e b r u a r a primio Firer u B e r g h o f u i da su o d m a h posle p o s e t e
otputovali za Beograd. U razgovoru oni su naglasili d a j e elja j u g o s l o v e n s k e
vlade, p r e svega, da se u s k o r o p o n o v o uspostavi m i r na B a l k a n u i zbog toga
bi o n a vrlo r a d o pozdravila o k o n a n j e sukoba izmeu Grke i Italije, d a j e Jugoslavija p o t p u n o svesna da izgledi za mir postaju sve manji zbog dalje engleske intervencije u korist G r k e i d a j e Jugoslavija zbog toga s p r e m n a da uini sve, bilo d i p l o m a t s k i m p u t e m , bilo vojnim pritiskom, da sprei Englesku
da se dalje mea, a voljna je da je ak prinudi da napusti svoje poloaje u Grkoj, m a d a je pitanje da li bi se Engleska, f o r m i r a n j e m j e d n o g bloka od Jugoslavije, T u r s k e i Bugarske, mogla naterati na pregovore. Ako bi ova nastojanja propala, Jugoslavija bi se osetila m o r a l n o s l o b o d n o m da o d r e d i svoju
politiku p r e m a svom n a h o e n j u i da se o p r e d e l i za Osovinu. 5 '
Na to je Firer o d g o v o r i o da po pitanju grko-italijanskog s u k o b a Nemaka ne moe da zauzme nikakav stav, j e r je o t o m e iskljuivo m e r o d a v n o gledite Italije. Ako Jugoslavija s m a t r a da treba da p r e d u z m e n e t o po o v o m pitanju, jedini pravilan put je da d i r e k t n o stupi u d o d i r sa Italijom, o d n o s n o da
se n e p o s r e d n o o b r a t i Dueu. Meutim, na p r a k t i n e rezultate takvog pritiska
na G r k u moe se gledati sa s k e p s o m , jer intervencijom Engleske na strani
Grke z n a a j ovog s u k o b a je p r e a o granice Balkana i stav p r e m a o v o m prob l e m u se p o t p u n o izmenio. N e m a k a u svakom sluaju nee dozvoliti da se
Engleska jo j e d n o m uvrsti ma gde na Kontinentu. Gde god se o n a pojavi,
bie n a p a d n u t a .
Uostalom, k o m b i n a c i j a Jugoslavije sa d r u g i m d r a v a m a , kakva je, na p r i m e r T u r s k a
koja je u savezu sa E n g l e s k o m , radi v r e n j a pritiska na Englesku, j e d v a je realna. Cak i a k o
bi takvi z a j e d n i k i interesi bili teorijski mogui, mi s m o m i l j e n j a da Englezi ne bi popustili
pod j e d n i m takvim d i p l o m a t s k i m p r i t i s k o m U s v a k o m sluaju, o t a k v o m p l a n u m o r a bili
n a j p r e o b a v e t e n a Italija.

Jugoslovenski ministri su ostavili utisak da imaju r a z u m e v a n j e za takvo

gledite i nisu dali nikakav drugi predlog.
Firer je obavestio jugoslovenske ministre da je, u s o p s t v e n o m interesu
Jugoslavije, vrlo vano da o n a zauzme jasan stav p r e m a situaciji na B a l k a n u
i p r e m a novom p o r e t k u u Evropi. N e m a k a i Italija su s p r e m n e da s k l o p e
s p o r a z u m na bazi razgovora koji su bili voeni u svoje v r e m e sa m i n i s t r o m
inostranih poslova Cincar-Markoviem. A kad kasnije b u d e uspostavljen
novi poredak, obe drave su voljne da uzmu u r a z m a t r a n j e j u g o s l o v e n s k e tenje za izlaz na Jegejsko m o r e (Solun). Jugoslaviji se prua jedinstvena prilika
da da n e p o s r e d n u izjavu solidarnosti sa silama Osovine i da pristupi T r o j n o m
paktu. Ovo pitanje je za Jugoslaviju vrlo hitno.

Jugoslovenski ministri su sa velikim i n t e r e s o v a n j e m primili na znanje Fir e r o v o izlaganje. Oni ele da obaveste kneza n a m e s n i k a o razgovorima i uskoro e nam saoptiti svoj sta\ po o v o m pitanju. V e r o v a t n o je da e biti potreban jo j e d a n razgovor izmeu Firera i kneza n a m e s n i k a . Molim javile Dueu da e mu sutra ili p r e k o s u t r a biti dostavljen detaljniji izvetaj. 52
O razgovoru izmeu Hitlera, Cvetkovia i Cincar-Markovia u Berhtesgadenu 14. f e b r u a r a postoji jo nekoliko interpretacija. Pre svega, postoji izvesna razlika izmeu Smitovog zapisnika za i n t e r n u u p o t r e b u i zapisnika koji
je poslat na uvid Musoliniju. j e r su u zapisniku za Musolinija dva pasusa iz internog zapisnika z a m e n j e n a sa tri nova pasusa. 5 3 Druge i n t e r p r e t a c i j e se uglavnom slau sa mitovim zapisnicima, uz izvesne nijanse od m a n j e g ili veeg
znaaja. Tako, na primer, p r e m a j e d n o m izvoru, H i t l e r j e bio d a l e k o kategoriniji i odluniji u svojim zahtevima. Naime, poto je n a p o m e n u o da su sovjetski upravljai ponudili B u g a r s k o j da se izvri iroka revizija u Makedoniji
koja e joj obezbediti izlaz na Egejsko m o r e na raun Jugoslavije, naglasio je
da Jugoslavija, u svom s o p s t v e n o m interesu, ne t r e b a da gubi v r e m e da definitivno fiksira svoje m e s t o u novom p o r e t k u kojeg su predvidele sile Osovine, bez obzira na italijanske nesree u Albaniji koje su p r i v r e m e n o g karaktera. N e m a k a i Italija su s p r e m n e da g a r a n t u j u Jugoslaviji izlaz u Solun im
bi pristupila T r o j n o m p a k t u . Zatim je nastavio jo kategorinijim t o n o m :
Stav Jugoslavije za nas m o r a biti jasan. Jugoslavija ne moe ostati p o t p u n o
po strani od onoga to se d o g a a u n a e m susedstvu. Mi elimo j a k u Jugoslaviju . . . N e m a k a je s p r e m n a da Vam g a r a n t u j e nezav isnost i Vae granice
u o d n o s u p r e m a Vaim s u s e d i m a . Nova i zdrava Evropa od d a n a s je u stanju
stvaranja. U njoj se Velika Britanija nee pitati Jugoslavija t r e b a da se prikljui naem bloku. Ja Vas pozivam da u e t e u Trojni pakt. Na to su o b a ministra
bila zaprepaena. Uvidela su da t r e b a da d a d u o d g o v o r na ovaj Hitlerov
kategorian zahtev. 5 4
Prema Cvetkovievoj verziji. Cvetkovi i Cincar-Markovi su pruili Hitleru d a l e k o vei otpor. Naime, na ove Hitlerove k a t e g o r i n e zahteve, Cvetkovi je n a j p r e n a p a o Musolinijevu politiku na B a l k a n u i d o d a o da n e m a ovlaenja za v o e n j e razgovora na toj osnovi. Zatim, kad je Hitler p r o m e n i o ton,
da bi po svaku c e n u postigao saglasnost da Jugoslavija, m a k a r i f o r m a l n o , pristupi T r o j n o m paktu, zlobno t u m a i o p r e svega Musolinijevu slabu poziciju
i vie puta uzviknuo: nema p o t r e b e da ita d a t e Musoliniju, nita u p r a v o nita!, Cvetkovi je. izmeu ostalog, rekao: Mi z n a m o to znai Trojni pakt za
o n e zemlje koje su ga prihvatile: m e a n j e u njihove u n u t r a n j e stvari, vojna
kontrola, uticaj tajne policije, prolaz, t r u p a i sve d r u g o to je u s u p r o t n o s t i sa
nacionalnim d o s t o j a n s t v o m i s u v e r e n i t e t o m j e d n e nezavisne d r a v e . . .
Zbog ovih razloga, on i Cincar-Markovi su rekli Hitleru: Ne, mi ne m o e m o
ui u Trojni p a k t . . . Na n a r o d to ne bi prihvatio, j e r bi iz njega proizile n e k e
posledice za zemlju koja bi ga prihvatila. Pored toga, n i s m o ovlaeni da vod i m o razgovore na toj osnovi. Hitler ih je strogo gledao za v r e m e kad mu
je t u m a Smit prevodio njihove prigovore, a Cvetkovi je zakljuio: Jedna suverena drava ne moe dozvoliti prelaz stranih t r u p a p r e k o svoje teritorije,
niti m e a n j e u svoje u n u t r a n j e poslove. Trojni pakt p r e d v i a i vojnu saradnju sa d r a v a m a koje su potpisale taj pakt, a to je u s u p r o t n o s t i sa jugoslovenskom n e u t r a l n o u . Trojni pakt znai odluiti se za zaraenu stranu. Hitler
je tako utvrdio d a j e njegov ultimativan ton. u m e s t o da uplai dva gosta i da
ih n a t e r a da popuste, s a m o o j a a o njihovu volju da se o d u p r u n j e g o v o m za-

htevu. Zato je p r o m e n i o ton i n a s t o j a o da pod svaku c e n u d o b i j e njihovu saglasnost za p r i s t u p a n j e , m a k a r i f o r m a l n o , T r o j n o m p a k t u . Na dalja Hitlerova

uveravanja i o b e a n j a Cvetkovi i Cincar-Markovi nisu popustili i odgovorili
su da nisu ovlaeni da v o d e razgovore na toj osnovi, ograniavajui se da e
sigurno preneti Hitlerove predloge knezu Pavlu da bi on m o g a o d o n e t i svoje
odluke. Na to je Hitler zapitao: Da li bi knez - n a m e s n i k d o a o da me poseti
u Berhtesgadenu? Dva ministra su odgovorila da b i j e d n a takva konsultacija
bila korisna, ali su, s o b z i r o m na d i p l o m a t s k e uzanse, istakli da bi poziv Namesniku trebalo predati preko nemakog predstavnika u Beogradu.56
Kao to se vidi, ova Cvetkovieva verzija (koja je izneta u n j e g o v o m lanku Razgovori u Berhtesgadenu u Dokumentima o Jugoslaviji, Pariz, 1956, br.
8. str. 7-17), subjektivna je i pretenciozna, a n a j m e r o d a v n i j a je o n a koja je u
izvodu d a t a u Smitovim zapisnicima. Ipak izgleda d a j e Hitler bio s p r e m a n
da pregovara o m o d a l i t e t u p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu, tj. da Nem a k a primi neke obaveze i da prui izvesne garantije, s a m o da Jugoslavija
ne bi o m e l a o p e r a c i j e protiv Grke koje je t r e b a l o izvesti to bre, k a k o bi
o p e r a c i j e protiv Sovjetskog Saveza mogle otpoeti u maju, k a k o je to bilo
predvieno.
P r e m a treoj v e r o d o s t o j n i j o j verziji, H i t l e r j e n a j p r e izloio analizu balkanske situacije, n a p o m i n j u i da raspolae izvorima da e se b r i t a n s k e t r u p e
iskrcati u Grku i da on to nee nikada dozvoliti. On m o r a p o m o i svog saveznika koji ne moe do izae na k r a j sa Grkom, a zatim zatraio od Jugoslovena da o t v o r e n o iznesu svoje n a m e r e . Cvetkovi je o d g o v o r i o da Jugoslavija ne eli p r o i r e n j e rata na Balkanu, kao ni Bugari ni Turci. Zato je Jugoslavija s p r e m n a da se s p o r a z u m e sa Bugarskom i Italijom, da bi se z a j e d n o
muL'li suprotstaviti svakoj agresiji i proirenju rata. U pogledu Trojnog pakta,
Hitler je uveravao sagovornike da od Jugoslavije ne trai nikakvu vojnu saradnju, ni p r a v o prelaska t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije, ni u p o t r e b u
jugoslovenskih eleznica, ni baza, ni bilo ega to bi dovodilo u pitanje neutralnost Jugoslavije. Sile Osovine bi garantovale teritorijalni i politiki integritet Jugoslavije i ne bi uinile nita to bi ponizilo njen nacionalni ponos, a
zatim upozorio da su susedi Jugoslavije prihvatili pakt bez ikakv ih rezervi i
da je sada red na Jugoslaviju da ga potpie. Molio je Cvetkovia da izrazi njegove najlepe elje knezu Pavlu i upitao da li bi knez-namesnik doao da
ga vidi u B e r h t e s g a d e n u ? Cvetkovi je o b e a o da e saoptiti p o r u k u , ali je
zamolio da Hitler pozove kneza p r e k o Herena, to je on prihvatio. 5 6
Posle zavrenih razgovora Cvetkovi i Cincar-Markovi su se oprostili od
Hitlera, a Ribentrop ih je otratio do stanice, nastojei za vreme puta da ublai
atmosferu Hitlerovog ultimatuma, teei da shvate da je zahtev za pristupanje
Trojnom paktu bio samo podsticaj, a nikako neki ultimatum.Zatim je sarkastinim t o n o m r e k a o da Jugosloveni t r e b a sami da o d l u u j u o b u d u n o s t i svoje zemlje, pa mu se ini da ne bi bilo ispravno da se na njih vri pritisak sa
bilo ije strane. Meutim, ovim r e i m a nisu odgovarale injenice, j e r su Nemci p o k r e n u l i takvu k a m p a n j u k o j o m su i dalje vrili veliki pritisak na o d l u k e
Beograda, a n e m a k a t a m p a je hvalila prijateljske o d n o s e izmeu dve zemlje
i podvlaila njihov pro-osovinski razvitak u pravcu definitivnog p r i s t u p a n j a
Jugoslavije T r o j n o m paktu. U stvari, iz kratkog slubenog saoptenja. izdatog
pre odlaska Cvetkovia i Cincar-Markovia, da su se razgovori koji se odnose na p r o b l e m e od r e c i p r o n o g interesa, odvijali u d u h u tradicionalnih pri-

jateljskih o d n o s a koji p o s t o j e izmeu dve nacije, moe se zakljuiti da se

slubeni nemako-jugoslovenski susret zavrio bez rezultata. 5 7
Povodom p o s e t e N e m a k o j Cvetkovia i Cincar-Markovia 14. f e b r u a r a
1941. i Hitlerovih postavljenih uslova za prilaz T r o j n o m paktu, Vinston Ceril
je zabeleio: Ministri su se potiteni vratili u Beograd. P r i s t u p a n j e Osovini
moglo bi razbesniti Srbiju. B o r b a protiv N e m a k e mogla bi dovesti do sukoba u pogledu lojalnosti u Hrvatskoj, dok Cvetkovi s u p r o t n o tvrdi da su se
vrsto drali i da su odbili p r i s t u p a n j e Paktu. 5 8
Razgovori u Berhtesgadenu zavrili su se - kako svi znaci pokazuju - s odlaganjem konanog odgovora na zahtev Berlina, ali is iekivanjem vlade Rajha
da ce daljnim pregovorima napose iz budueg susreta Hitlera s knezom Pavlom,
ipak doi do jugoslovenskog prihvatanja Trojnog pakta.
Ovakvim rastankom - pie o svojim razgovorima u Bi t htesgadenu
Dragia Cvetkovi (str. 16) - nisu ipak bili p o r u e n i svi mostovi. Pod pritiskom d o g a a j a i u j e d n o j strahovito tekoj situaciji razgovori su morali biti nastavljeni . . . Cvetkovi je s p o r a z u m n o s H i t l e r o m s a m o o d g o d i o k o n a n u odluku, jer ni on ni Cincar-Markovi nisu imali ovlatenja da k o n a n o o d l u e
o jugoslovenskom p r i s t u p a n j u T r o j n o m paktu.
Nemaka p r o p a g a n d a irila je posle sastanka vesti o prijateljskim odnosima izmeu N e m a k e i Jugoslavije; t a m p a je javljala o povoljnoj, proosovinskoj perspektivi razvitka tih o d n o s a i sve je sa te s t r a n e izgledalo k a o da
se zaista kree u pravcu k o n a n o g prilaenja Jugoslavije T r o j n o m paktu. Pa
ipak, bilo je sve vie znakova iz kojih se moglo zakljuiti i n e r a s p o l o e n j e vlade Rajha zbog jugoslavenskog o d u g o v l a e n j a p r i s t u p a n j a Paktu. U Jugoslaviji
su od tada uestale k u l t u r n o - p r o s v e t n e manifestacije n e m a k o g Kulturbunda i drugih nacistikih organizacija, a razotkrivalo se da se tu zapravo
radi o d e m o n s t r a t i v n i m istupima iji su reijski konci oigledno bili p r e k o
granice. 5 8
Gradaki list Tagespost i novosadski Deutsches Volksblatt ispunjeni
su prvih meseci 1941. vestima o k r e t a n j u akcija n e m a k i h nacionalnih pripadnika, o Kulturbundu, o osnivanju raznih g r u p a Svapsko-nemakog
k u l t u r n o g saveza, o m n o g i m n e m a k i m ostentativnim m a n i f e s t a c i j a m a
pune solidarnosti nemake nacionalne manjine s vladom Rajha. U Osijeku
Kulturbund razvija veoma ivu delatnost. Altgajer (Altgaver) i drugi prvaci
n e m a k e nacionalne m a n j i n e ire ve d o s t a bezobzirno nacistiku propagandu, pri e m u se ne pazi m n o g o na interese Kraljevine Jugoslavije. Organizuju
se ak i izlobe (nemakih u m e t n i k a , n e m a k e knjige i si.) da bi se jo jae
naglasila ta oigledno p r o n a c i s t i k a akcija ove manjine.

PRVA SEDMICA KRUNSKOG SA VETA

Cvetkovi i Cincar-Markovi vratili su se u Beograd 15. februara pre podne. Zatim je Cvetkovi pred Krunskim savetom podneo ruiast izvetaj o susretu u
Berhtesgadenu i hrabrio prisutne da budu optimisti. N e m a k a je ve otvorila
put na jug p r e k o R u m u n i j e i Bugarske s o d l u n o u da izbegne rivalitet Italije, ija je prisutnost na istonim o b a l a m a J a d r a n a u Albani ji i G r k o j bio trn
u srcu Hitlera. A H i t l e r j e j e d i n o traio garantiju da se Jugoslavija nee ujediniti sa njegovim n e p r i j a t e l j i m a u kritinom o d l u u j u e m razvoju rata i da

odri strogu n e u t r a l n o s t . On je postavio pitanje p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu,

ali ne u definitivnom obliku, i izjavio elju da se sastane sa knezom Pavlom.
Krunski savet je p r e p o r u i o Namesniku da prihvati poziv, ali da o d g a d a posetu koliko god b u d e m o g u e vie da bi se ocenile r e p e r k u s i j e s u s r e t a u Berhtesgadenu. 5 9
Poto se p r e t h o d n o sastao sa Maekom, Cvetkovi je idueg d a n a (16.
f e b r u a r a ) u Predsednitvu vlade u glavnim c r t a m a obavestio lanove vlade o
toku razgovora koje je vodio prilikom p o s e t e Nemakoj, dok je Ministarstvo
inostranih poslova svim p r e d s t a v n i c i m a na strani u p u t i l o c i r k u l a r a n telegram u k o m e je o d n o s e s Nemakom pokazalo kao povoljne, ne obavetavajuci
ih istinito o n e m a k i m zahtevima koji su imali ultimativni k a r a k t e r . U vladi
su smatrali da ne t r e b a uriti s p o s e t o m kneza Pavla Hitleru. To je i Krnjevi
savetovao Cvetkoviu p r e k o Maeka.
Po povratku iz Salcburga, Cvetkovi je obavestio Konstantinovia da
Hitler nije postav io nikakav k o n k r e t a n zahtev i da su razgovori imali opti karakter. Konstantinovi mu je predloio da p o d n e s u izvetaj Ministarskom savetu o svojim razgovorima u Nemakoj, ali je on to o d b i o pod izgovorom uvanja tajne. Knez Pavle je tada nagovestio Konstantinoviu da e Nemci izvriti jak pritisak na Jugoslaviju, a Konstantinovi je kao i ranije p r e d l a g a o da
se o b r a z u j e k o n c e n t r a c i o n a vlada, koja bi okupila sve politike snage u zemlji. o e m u su vodeni razgovori sa raznim p r e d s t a v n i c i m a opozicionih stranaka. 6 0
Posle p o v r a t k a Cvetkovia i Cincar-Markovia iz Nemake, knez Pavle je
pozvao ministra vojske i m o r n a r i c e generala Petra Peia i postavio mu pitanje ta misli o Hitlerovom zahtevu za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu. Iako ga Cvetkovi jo nije obavestio, Pei je o d g o v o r i o knezu: Jedini spas
je p r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu.
Da bi m o g a o da odlui da li da odbaci pakt i time rizikuje da izazove rat
sa Nemakom ili da ga potpie i omogui dalje pregovore sa Nemcima, knez
Pavle je o d m a h u p i t a o britanskog poslanika u B e o g r a d u K a m p b e l a koliku i
kakvu p o m o bi V. Britanija pruila Jugoslaviji u sluaju n e m a k o g n a p a d a
i da li bi b r i t a n s k e trupe, koje su na putu za Grku, mogle ostati u G r k o j koliko je p o t r e b n o , ali nije d o b i o odgovor. Kampbel je r e k a o da V. Britanija
s m a t r a da bi se u d r u e n e snage Jugoslavije, Grke i Turske mogle u s p e n o
o d u p r e t i i predloio da ove drave stvore blok protiv n e m a k o g n a d i r a n j a na
Balkanu, s tim to e ih V. Britanija pomoi do krajnjih granica m o g u n o s t i
i da je ona ve do sada dala znatnu p o m o G r k o j i T u r s k o j i da je s p r e m n a
da je d o p u n i i s p o r u k a m a iz SAD. 61
Meutim, u m i r u j u e izjave Cvetkovia. o susretu u B e r h t e s g a d e n u ipak
su p r i m l j e n e sa dosta skepse u Londonu, Vaingtonu, Atini i u Ankari. Britanski poslanik Kampbel. im je bio informisan o njegovim izjavama, sugerisao
je Londonu da intervenie i da ponovo insistira na opasnosti a k o se Nemaka ostavi u sumnji. P o s e b n o su se Turci pokazali u v r e e n i to su ostavljeni
po strani u pogledu susreta, pa su to iskoristili da u p r e g o v o r i m a sa Bugarima izdaju jednu deklaraciju o n e n a p a d a n j u , koja je i p o t p i s a n a 17. februara u Ankari. Ova deklaracija podstakla je Beograd da s m a t r a da postoji mogunost za zakljuenje slinog s p o r a z u m a sa Sofijom. Cincar-Markovi je izneo svom t u r s k o m kolegi da su napori naih vlada bilo u o d n o s i m a sa Velikom Britanijom i G r k o m , bilo sa N e m a k o m i Bugarskom bili inspirisani
zajednikim i n t e r e s i m a baziranim na principu: Balkan b r a n i o c i m a m i r a na

Balkanu. Rezervisano dranje jugoslovenske vlade u o d n o s u na predlog Turske da stupe u kontakt, radi utrivanja plana za zajedniku akciju u sluaju
n e m a k o g n a p r e d o v a n j a p r e k o Bugarske i ugroavanja Soluna, nije bilo diktirano n e p o v e r e n j e m nego iskljuivo naom eljom da nikog ne provociramo, jer je to uvek bilo nae gledite. Zatim je jasno d a o na znanje Sofiji da
bi u Jugoslaviji bili r a d o v i e n i . . . za pojaavanje i potvrivanje postojeeg
pakta izmeu dve zemlje e v e n t u a l n o izdavanjem j e d n e deklaracije.
Knez Pavle, odgovarajui na poruke kralja ora <George VI) i Ruzvelta,
koji su ga pozivali da zauzme islu i jasnu poziciju protiv pritiska Osovine, traio
je razumevanje za svoje interne potekoe i albenim t o n o m objanjavao da
su teki geografski poloaj zemlje, njena stabilna politika n e u t r a l n o s t i nem o g u n o s t da dobije bilo kakvu realnu p o m o od svojih potencijalnih saveznika nametali politiku s p o r a z u m e v a n j a sa N e m a k o m . On je molio da ne insistiraju i uveravao da bi se Jugoslavija branila ako b u d e n a p a d n u t a i da ne
bi dozvolila prolaz stranim t r u p a m a p r e k o svoje teritorije, niti bi zakljuila
bilo kakav politiki s p o r a z u m sa N e m a k o m koji bi bio u s u p r o t n o s t i sa njenom nezavisnou i nacionalnim suverenitetom. 6 2
U to v r e m e Nemci su vrili p r i p r e m e za d i p l o m a t s k e i vojne o p e r a c i j e da
bi paralisali sovjetsku d i p l o m a t s k u ofanzivu na Balkanu. Od Bugarske su traili da obnovi svoj pakt o n e n a p a d a n j u sa T u r s k o m , a zatim bi sigurno potpisala Trojni pakt. Znali su da je m n o g o tee ubediti Jugoslaviju da ga potpie,
ali kad to b u d e o n d a e Sovjetski Savez biti iskljuen sa Balkana. 6 3
Ribentrop je u telegramu od 16. februara dao poslaniku Herenu uputstva
u vezi sa pitanjem eventualnog sastanka Hitlera sa knezom Pavlom, kao i sa pitanjem pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, da ima na u m u da do ovog pristupanja, da bi se postigao efekat koji svi ele. treba da d o e o d m a h , a ne
posle nekoliko nedelja i u naem interesu i u interesu Jugoslavije. U sluaju
da knez namesnik Pavle sa svoje strane t a k o e eli da razgovara sa Firerom,
molim, u p o t r e b i t e svoj uticaj da se ovaj sastanak, a k o je mogue, odri u prvoj
polovini ove nedelje, p r v e n s t v e n o u Berghofu. Heren je 18. f e b r u a r a odgovorio da je Cincar-Markovic u diskusiji o poseti N e m a k o j r e k a o da su i on
i Cvetkovi preporuili knezu Pavlu da prihvati Hitlerovu sugestiju o direktnim p r e g o v o r i m a i d o d a o :
'Po svemu sudei, glavno pitanje pristupanja Trojnom paktu jo interno nije reeno. Zbog
loga je datum posete Kneza namesnika za sad otvoren, iako verujem da naelno postoji spremnost da do ove posete d ode.

U B e o g r a d u su o d m a h opazili da je Berlin t r e b a l o da da Rimu neto malo

vie umirujuu verziju susreta u Berhtesgadenu. jer je italijanski vojni atae
sa zabrinutou teio da utv rdi istinitost nekih u p o z o r e n j a koja su se odnosila
na koncesiju jugoslovenske strane za prolaz n e m a k i h t r u p a ka Solunu, i
prisustvo oficira n e m a k e Vrhovne k o m a n d e na nekim glavnim jugoslovenskim stanicama.
Cincar-Markovi je 18. februara pozvao italijanskog poslanika Mamelija da
ga iskljuivo obavesti o razgovorima u Berhtesgadenu. On g a j e uveravao da sa
n e m a k e s t r a n e nije n a m nita traeno i da su senzacionalni glasovi o prolazu t r u p a naom t e r i t o r i j o m ili o korienju naih eleznica lieni svakog
osnova, istiui mu sa izvesnim oduevljenjem da se Hitler obavezao da e
potovati granice, slobodu, integritet i nezavisnost Jugoslavije, i da je bio
manje direktan u pogledu p r i s t u p a n j a Trojnom paktu, naprotiv, tvrdio je
da za to nije bio p r e d v i e n n e p o s r e d n i nastavak razgovora, iako je sa ju-

goslovenske strane bila izraena elja za ueem u e k o n o m s k o j r e k o n s t r u k ciji Evrope. Mameli je bio zbunjen u o d n o s u na tvrdnju o H i t l e r o v o m obavezivanju, a iznad svega zauen zato to Cincar-Markovi nije nita r e k a o o
o d n o s i m a sa Italijom i o b j a s n i o je da takvo p o n a a n j e u palati Kii moe biti
i n t e r p r e t i r a n o na razne naine, ali je najverovatnija p r e t p o s t a v k a d a j e odluivanje u B e o g r a d u jo uvek u toku, moda u oekivanju da se sa nae strane d a d u indikativni znaci. S d r u g e strane, Musolini, nestrpljiv kakav je bio,
teio je da pre Hitlera dobije objanjenje jugoslovenskog stava. Najzad, Mameli
je, na hitan zahtev Anfusa, 20. f e b r u a r a pozvao a d v o k a t a Stakia koji se odazvao da e doi u Rim im b u d e mogao. S u t r a d a n je Mameli u p u t i o hitan
telegram Anfusu, obavetavajui ga da e Staki isto vee k r e n u t i za Rim. 6 5
NOVI PRITISAK V BRITANIJE I SAD NA JUGOSLAVIJU

Dok su se Nemci s p r e m a l i za prelaz u Bugarsku, b r i t a n s k a vlada je dala nalog

svojoj k o m a n d i na Bliskom istoku da utie na Jugoslaviju i T u r s k u da z a p r e t e
Bugarskoj da e je napasti ako im se ne pridrui u p r u a n j u o t p o r a N e m a k o j
i da o t p o r Grke t r e b a tako ojaati da se stvori v r e m e za intervenciju T u r s k e
i Jugoslavije. Ako Grci ne bi pristali da prime b r i t a n s k e t r u p e , o n d a t r e b a posesti Krit (gr. Krete, antiki Creta) i svako d r u g o ostrvo koje moe posluiti
kao v a z d u h o p l o v n a baza. Ostrvo Rodos (Rhodos) treba zauzeti u s v a k o m sluaju. 6 6
Apel kneza Pavla nije bio prihvaen ni u Vaingtonu ni u L o n d o n u . Angloamerika propaganda poveavala je zategnutost u Jugoslaviji, koja se prostirala sve do n a j m a n j i h gradova, uz s a r a d n j u politikih krugova s r p s k e opozicije i k o m u n i s t a i, esto, sa o d o b r a v a n j e m lokalnih v lasti. Agenti Intelidens
servisa (Intelligence Service) su do u p o j e d i n o s t i m a poeli da ire a l a r m a n t ne vesti o n e m a k i m planovima i o s p r e m n o s t i c e n t r a l n i h vlasti da d a d u vojne i teritorijalne koncesije silama Osovine. Oni su nastojali da n a e l e k t r i u javno mnjenje da se suprotstavi pritiscima i samovoljnoj i nedoslednoj politici
vlade, koristei pri t o m e slabost Italije. 6 7
U isto v r e m e L o n d o n je pojaavao svoju intervenciju u B e o g r a d u . Naime,
tih dana, p o e t k o m marta, britanska vlada uputila je m i n i s t r a inostranih poslova Idna i naelnika Imperijalnog g e n e r a l t a b a generala Dila (Dill Sir John),
sa glavnim z a d a t k o m da o b e z b e d e to bru p o m o Grkoj. Meutim, Idn je
u b r z o uvideo da b r i t a n s k a intervencija na Balkanu predstavlja veliki rizik,
m a d a je s m a t r a o da je o p r a v d a n o angaovanje V. Britanije, da bi se uticalo
na o d l u k u Jugoslavije i Turske 6 8 Pored toga, Kampbel je i m a o zadatak da
s k r e n e panju jugoslovenskim upravljaima da bi jedan tursko-jugoslovenski
sporazum bio s a m o p r e d u s l o v bilo kakvom k o r i s n o m p o n o v n o m bugarskojugoslovenskom pribliavanju, i da ih vie ne podstie da trguju u g o v o r o m sa
B u g a r s k o m na j e d n o s t a v n o j osnovi o n e n a p a d a n j u , nego da s k r e n e njihovu
panju na opasnosti i dvosmislenosti koje bi jedan takav u g o v o r izmeu Sofije i Beograda izazvao u sadanjim okolnostima. Stavie, Idn je pozvao
K a m p b e l a u Atinu da bi usaglasili do kraja kakve k o r a k e t r e b a preduzeti da
se p o d s t a k n e Jugoslavija da se suprotstavi pretnji n e m a k o g n a p a d a na Solun. 6 9
Kao to je ranije n a p o m e n u t o , Turska se opredelila za n e u t r a l n o s t , poto
su turska i bugarska vlada 17. februara zakljuile Ugovor o prijateljstvu i

neutralnosti, na kojemu ce bazirati svoju spoljnu politiku, uzdravajui se od svakog napada. 7 0 To je teko palo knezu Pavlu, a izazvalo nove bojazni u Sovjetskom Savezu a, p r e m a izvetaju jugi slovenskog poslanika u Moskvi Gavrilovica. Rusi d o d u e poriu da bi hteli rat na Balkanu, ali privatno priznaju da
ne bi ni p r s t o m mrdnuli da ga spree. Rat na Balkanu znai slom kapitalistikog sistema, propast za d r u g e i pogodnost za Ruse. U haosu tog rata SSSR
bi mcjgao preuzeti kontrolu, slabei Nemaku u isto vreme. No, to je bilo privatno. a ne zvanino miljenje. Gav rilovic je verovao da bi SSSR, ako bi uopte intervenisao, to uinio tek kad bi Turci napali Nemce u Trakiji i Bugarskoj.
Nemci bi tada lako tukli i T u r k e i Jugoslovene, a Rusi bi uli u Moreuze. Poto
SSSR nije eleo da Jugoslavija ostane neutralna, Gavrilovic je savetovao svoju
vladu da tesno s a r a u j e sa T u r s k o m i V Britanijom, da bi spreili sovjetsko
irenje. Bio je ubeen da e poslednju bitku dobiti V Britanija i Amerika. 7 1
Kad ga je 18. f e b r u a r a posetio Cincar-Markovi, Heren je saznao da knez
Pavle jo nije doneo odluku o Hitlerovom predlogu, ali je javio Berlinu da je knez
Pavle u principu spreman da putuje u Berhtesgaden samo ne zna datum posete.72
U to v r e m e su i SAD vrile pritisak na Jugoslaviju, iako su b a r po izgledu
bile neutralne. Njihov poslanik u Beogradu Lejn je izrazio svoje u b e d e n j e da
zemlje koje se ne o d u p i r u n a p a d u ne zasluuju da b u d u nezavisne i da ne
mogu raunati na p o m o SAD kad se posle rata budu vrila geografska preureivanja. Posle nekoliko dana, uspeo je 18. f e b r u a r a da ga primi knez Pavle.
On je savetovao kneza kako treba voditi jugoslovensku politiku, a knez
Pavle ga je uverav ao da e se Jugoslavija boriti a k o je Nemci n a p a d n u Na Le jnovo pitanje kakvu bi akciju p r e d u z e o a k o bi n e m a k e t r u p e ule u Bugarsku,
knez je odgovorio da nece nita uiniti, j e r bi - u p r o t i v n o m - Jugoslavija bila
okrivljena pred svetom. Sem toga. strategijski poloaj Jugoslavije postao bi
n e m o g u zato to bi n e m a k e t r u p e mogle napasti Jugoslaviju iz Bugarske,
otsei severne jugoslovenske armije od Srbije i satrti zemlju za dve nedelje . . . Ako bi k r e n u o t r u p e sa hrvatske i slovenake granice. Hrv ati i Slovenci
bi rekli da su rtvovani za Beograd i Srbe. Zatim je upitao Lejna ta on oekuje da uini kad V. Britanija ne moe pruiti nikakvu p o m o i kad je izvesno
da bi Jugoslavija bila u n i t e n a m n o g o pre no bi iz SAD stigla p o m o . Napom e n u o je da uveravanje N e m a c a da Jugoslavija nije u opasnosti ne znai nita
d r u g o s e m n e p r i j a i e l j s k e lukave o b m a n e . Iako je bio pesimistiki raspoloen
rekao je Lejnu: Mi s m o uvek drali svoju zastavu vjsoko, a Lejn je izvestio
Kordela Hala (Huli Cordell) da knez Pavle veruje u krainju p o b e d u Engleske. 7 3
Jugoslovenski poslanik u Vaingtonu Fotic je 15. f e b r u a r a poslao svojoj
vladi sledeu linu Ruzveltovu p o r u k u knezu Pavlu, kralju i p r e d s e d n i k u jugoslovenske vlade:
U o v o m m o m e n t u , k a d a se m i r o l j u b i v e nacije b o r e za o b e z b e e n j e s o p s t v e n o g integriteta, P r e d s e d n i k je u b e e n da bi pobedu d e s p o t s k i h sila m a k a r i na d i p l o m a t s k o m polju,
s a m o utrla put novim z a h t e v i m a p r a c e n i m p r e t n i o m sile protiv s a m e nezavisnosti t a k o zas t r a e n i h nacija
P r e d s e d n i k eli. t a k o e da u p o z o r i da takozvani Zakon o z a j m u i n a i m u koji se sada
nalazi pred K o n g r e s o m a vec je usvojen u P r e d s t a v n i k o m d o m u i S p o l j n o i r g o v i n s k o m kom i t e t u S e n a t a , u s a d a n j o j f o r m i dozvoljava P r e d s e d n i k u da s n a b d e v a r a t n i m m a t e r i j a l o m
o n e naci|e k o | e su postale rtve agresije ili k o j i m a zapreti o p a s n o s t od agresije. 7 4

O razgovoru sa zamenikom britanskog ministra inostranih poslova Kadoganom (Cadogan Sir Alexander) jugoslovenski poslanik u Londonu Suboti je

17. februara izvestio da mu je Kadogan rekao da, iako jo n e m a obavetenja o

rezultatu sastanka u Berhtesgadenu, ipak smatra da je situacija Jugoslavije vrlo
ozbiljna, da shvata to se pregovaralo, ali da zamera to p r e t h o d n o nisu do kraja dovedeni pregovori sa Turskom (koji je predloila V. Britanija 19. januara
V.T.) i d a j e to pogrena taktika, da smatra da je jedini nain da Jugoslavija sauva stvarnu nezavisnost ako zajedno sa Turskom zauzme nepopustljiv stav.
Meutim, na Subotievo pitanje: u e m u bi se sastojao efikasni i neposredni
prilog V. Britanije u zaustavljanju eventualne agresije Nemake na Balkan, nije
odgovorio. 7 5
Cincar-Markovi je u i f r o v a n o m telegramu od 18. f e b r u a r a , iskljuivo
radi line i n f o r m a c i j e jugoslovenskog poslanika u L o n d o n u , naveo da se razgovori sa Hitlerom i fon R i b e n t r o p o m 14. f e b r u a r a >astoje u sledeem:
k o n s t a t o v a n o je da su o d n o s i izmeu N e m a k e i Jugoslavije d o b r i i prijateljski i da
ima uslova da se i d a f j e razvijaju u istom pravcu, sa strane Nemake nisu nam postavljeni nikakvi zahtevi niti us/ovi ni u vojnikom ni u politikom pogledu ( p o d v u k a o V. T.); u izlaganju
naeg slava nastojali s m o da o b j a s n i m o kuristi koje je N e m a k a anala, k a o i o n e koje moe
imali od o d r a n j a mira na B a l k a n u nastojali s m o da d o z n a m o n a m e r e N e m a k e , s o b z i r o m
na k o n c e n t r a c i j u n e m a k i h t r u p a u Rumuniii Sa s t r a n e N e m a k e se isticalo da su Englezi
ve doli na B a l k a n p r e k o G r k e i da N e m a k a o t o m e m o r a voditi r a u n a . Ni sa tim u vezi
nisu n a m u p u i v a n a n i k a k v a traenja, kancelar Rajha i fon Ribentrop izlagali su njihov plan
0 buduem ureden/u Evrope. Izraavah w< t.eljii da bi i Jugoslavija u tome uestvovala i sebi obezbedila
mesto koje /o/ po njeno; vanosti pripada. Nikakvi konkretni zahtevi nisu nam izrino fonnulisani izlavljena nam je reienost Nemake da potuje suverenost, integritet i nezavisnost nae zemlje.7' (Podvukao V.T.).

U Memorandumu britanske vlade, kojeg je britanski poslanik u B e o g r a d u

Kampbel 20. februara predao knezu Pavlu najpre se konstatuje da je knez Pavle
za vreme Kampbelove audijencije 14. februara, govorio o mogunostima da
balkanske zemlje b u d u n a t e r a n e da b r a n e svoju slobodu i svoje ivotne interese protiv n e m a k e agresije, i pitao da li bi se b r i t a n s k e t r u p e , u sluaju vojnih operacija u Grkoj, mogle boriti n e o d r e e n o v r e m e ili s a m o nekoliko nedelja i izneo miljenje da bi u ovom d r u g o m sluaju b a l k a n s k e zemlje nesumnjivo nanele N e m c i m a izvestan b r o j rtava i tetu, ali bi o n e bile u n i t e n e zaj e d n o sa njihovim vojnim potencijalom. Meutim, b r i t a n s k a vlada smatra da
bi se m o g a o pruiti uspean otpor, a k o bi se Jugoslavija. Grka i Turska orujem zajedniki borile protiv Nemake . . . i jo uvek zastupa miljenje da Jugoslavija treba da se sporazume sa Turskom radi preduzimanja istovremene
1 k o o r d i n i r a n e akcije protiv Nemaca u sluaju da oni u m a r i r a j u u Bugarsku.
Ona bi sa svoje s t r a n e uinila sve u svojim-mogunostima radi pruanja pomoi . . . pa ne veruje da bi balkanske zemlje bile u n i t e n e i da bi njihov vojni
potencijal nestao. Britanska vlada i s p o r u u j e znatne koliine r a t n o g materijala G r k o j i T u r s k o j i nada se da e, p o v e a n j e m pomoi od SAD, koliine
za isporuku biti jo vee. 77
U d o g o v o r u sa z a m e n i k o m britanskog ministra inostranih poslova Batlerom (Butler Richard Austin) 21. februara Suboti je saznao da je Ceril poslao Idna u Egipat kao lana Ratnog kabineta i oveka koji ima strategijska
i politika iskustva da sa n a e l n i k o m Imperijalnog taba na licu mesta razmotri: situaciju s t v o r e n u p o b e d o m u Libiji, zatim poloaj u Etiopiji i Eritreji,
dalji nain voenja rata i n a p a d a protiv Italije, p o m o Grkoj, n e m a k e armije u Rumuniji, kolaboraciju sa T u r s k o m (o kojoj je najlepe govorio kao o
britanskoj snanoj saveznici) i stav p r e m a ostalim pojedinim d r a v a m a
Srednjeg istoka. Suboti je naveo da je Batler razgovarao u prijateljskoj formi, ali d a j e i on prigovarao to poslednji razgovori sa T u r s k o m nisu dali oe-

kivani rezultat i to put u Ankaru nije p r e t h o d i o putu u Berhtesgaden. a tursko-bugarski sporazum o c e n i o je kao beznaajan. 7 8
Poetkom 1941. godine bilo je jasno da je m a l o v e r o v a t n o da e se vlada
kneza Pavla m n o g o due o d u p i r a t i n e m a k o m pritisku da pristupi Tripartitnom paktu. U poruci b r i t a n s k o g poslanstva u B e o g r a d u (od 22. f e b r u a r a ) registrovani su znaci naglaenog o p r e d e l j i v a n j a nekih vodeih lanova jugoslovenske vlade u prilog p o t p u n o pasivnog stava p r e m a n e m a k o j akciji n i
Balkanu. Poslanstvo je sugeriralo da engleski kralj e v e n t u a l n o uputi p o r u k u
knezu Pavlu, k a k o bi se na taj nain p o m o g l o u zadobijanju njegove podrke.
Oigledno je iz britanskih d o k u m e n a t a da je Velika Britanija u tom t r e n u t k u
i s t o v r e m e n o sprovodila politiku u dva s m e r a - j e d n i m , zvaninim. p r e k o poslanika u Beogradu, podravan je tesan kontakt sa vladom i knezom Pavlom;
drugim, tajnim i nezvaninim, p r e k o osoblja tajne slube, a moda su i p r e k o
M a k d o n a l d a i drugih ljudi, p r i d o d a t i h poslanstvu specijalno u tu svrhu, vreni detaljni a r a n m a n i za u d a r kojim je trebalo da se zbaci knez Pavle. 7 9
Kada je Idn sa s a r a d n i c i m a i g r u p o m oficira 22. f e b r u a r a stigao u Atinu,
predsednik grke vlade mu je saoptio d a j e Grka reena da se bori protiv Nemake, bez obzira na stav Jugoslavije i Turske, pa i na e v e n t u a l n u p o m o od
V. Britanije, tako d a j e s u t r a d a n (23. f e b r u a r a ) dolo do p o t p u n o g grko-britanskog s p o r a z u m a Grci su pristali da na svojoj teritoriji prime britanske
snage (Britanski ekspedicioni k o r p u s ) i pre no to Nemci udu u Bugarsku, s
tim da se u d r u e n i m grko-britanskim s n a g a m a o d s u d n o brani linija: Kajmakalan - Vermion (Kara k a m e n ) - Olimp. 8 0
Poto se situacija na B a l k a n u i dalje komplikovala Ruzvelt je 22. f e b r u a r a ,
p r e k o Lejna, a m e r i k o g poslanika u Beogradu, u p u t i o knezu Pavlu i drugu
p o r u k u , koju mu je Lejn u r u i o prilikom d r u g o g p r i j e m a 23. f e b r u a r a . Ta poruka glasi:
O b r a a j u i se vaem K r a l j e v s k o m Visoanstvu u n a m e r i da izrazim i n t e r e s koji vlada
SAD ima za o k o n a n j e rata. ja elim da izrazim svoje u v e r e n j e da ce se o t p o r o m n a r o d a koji
t r p e agresiju najsigurnije p o m o i na tip civilizacije i o k o n a n j e rata. u e m u s m o b i t n o zainteresovani. Ja oseam da svet, uglavnom gleda sa stvarnim s i m p a t i j a m a na svaki narod koji
se s u p r o t s t a v l j a bilo d i p l o m a t s k o m , bilo v o j n i k o m n a p a d u agresivnih sila. Na p r i m e r , Etiopija je zadobila s i m p a t i j e sveta svojim k r a t k i m i n e u s t r a i v i m o t p o r o m . Etiopija e biti ponovo u s p o s t a v l j e n a , koja nije bila s m a t r a n a s p o s o b n o m da se o d u p r e u s a v r e m e n o m smislu
rei. ali i p o s l e etiri g o d i n e jo uvek odoleva. uiva s i m p a t i j e svela i ima v a n r e d n e izglede
d a n j e n a nezavisnost b u d e j e d n o m p o n o v o u s p o s t a v l j e n a n a neki nain. Nezavisnost G r k e
na kraju e trijumfovati. u p r k o s silne n a d m o i italijanskog vazduhoplovstva i vojske, to je
imalo za posledicu da n j e n a situacija b u d e s m a t r a n a p o t p u n o b e z n a d e n o m . N o r v e k a je nekoliko m e s e c i s p r o v o d i l a p o z a d i n s k u o d b r a m b e n u akciju i p o n o v o u s p o s t a v l j a n j e n j e n e nezavisnosti je stvar za koju e m o se svi mi zaloiti Ja elim najozbiljnije da naglasim da SAD
g l e d a j u na b u d u n o s t , a ne na s a d a n j o s t , ali u isto v r e m e p o t p u n o priznaju b i t n e i teke prob l e m e p r e d k o j i m a stoje j u g o s l o v e n s k a vlada i Vae K r a l j e v s k o V i s o a n s t v o . "

PREGOVORI ADVOKATA STAKI A SA M U S O U N U E M

Italijanski poslanik u Beogradu Mameli je 20. februara, na hitan zahtev Anfusa,

pozvao Stakia.koji se odmah odazvao pozivu da doe u Rim. a Mameli je sutr a d a n poslao hitan telegram Anfusu da ce Staki isto vee krenuli za Rim. Stakiev pov ratak u Italiju p a o je u nezgodnom t r e n u t k u , jer je usledio posle dugog e k a n j a odgovora kneza Pavla na Musolinijevu p o n u d u pa je Musolini,
ogoren zbog tako dugog ekanja, p r e d u z e o k o r a k e u Berlinu i Sofiji da bi

osujetio m o g u e n o s t bugarsko-jugoslovenskog s p o r a / u m a i tako izolovao Jugoslaviju On se 22. tebruara - u odgovoru na Hitlerovo pismu od 15. tebruara
- zahvalio Hitleru to mu je dostavio Zapisnik razgovora u Berhtesgadenu sa
jugoslovenskim ministrima. No. ovaj zapisnik se. kao to je ve n a p o m e n u t o ,
razlikovao od stvarnog Smitovog zapisnika (u t o m e sto su dva pasusa zamenjena sa tri nova - V.T.). Zatim je rekao: Dok ste Vi, kao uvek. govorili iskreno i lojalno, Srbi su, kao i obino, neiskreni i puzavci (bizantini). . Radi se
o n a r o d u koji je p o t a j n o n e p r i j a t e l j s k i . . . Kada Grka b u d e poraena, a Velika Britanija izbaena sa e v r o p s k o g J u g o z a p a d a Beograd e se m o r a l i odluiti i tada e traiti svoj d e o plena - Solun. Ali, jasno je da Solun moe ui u
vitalni p r o s t o r Jugoslavije prijatelja, a ne neprijatelja Osovine. 8 1 a Sa takvim
r a s p o l o e n j e m Musolini se s p r e m a o da primi Stakica. a da za m o m e n a t o
t o m e nije nita p o m e n u o Hitleru.
Primajui Stakia 24. f e b r u a r a u palati Venecija, i r o n i n o g a j e upitao:
Zar je tako m n o g o v r e m e n a p o t r e b n o Beogradu da odgovori na m o j u ponudu, u m e s t o saveza sa Italijom, vaa vlada sada vodi p r e g o v o r e sa N e m a k o m
na bazi pakta. Staki je, uglavnom, odgovorio da N e m a k a ini velike n a p o r e
da uvue Jugoslaviju u pakt, a knez ga ne eli. i istakao da je njegova misija
da ispita da li jo postoji n e k a mogunost da se izbegne p r i s t u p a n j e p a k t u i
da se itavo pitanje vrati na bazu Beogradskog pakta, u m e s t o nekog novog
sav eza, kao i to da zamoli Musolinija da uini neki prijateljski gest p r e m a Jugoslaviji, da svojom izjavom ili govorom umiri n j e n o m n e n j e koje je uznem i r e n o zbog n a p a d a na Grku Musolini je odgovorio da p o n o v o ponavlja elju da Jugoslav ija o s t a n e van rala, da ne dozvoli R i b e n t r o p u da je uvue u neprilike iz kojih se ne bi mogla izvuci i dodao:
Bilo je n e o p h o d n o da n a j p r e razgovarale sa nama. a zatim s Nemcima, jer bi to odgovaralo i d u h u B e o g r a d s k o g p a k t a
Kakva je d a n a s situacija?, k a k v a je d a n a s m o j a ponuda'* Isla kao i ranija, ali sa j e d n o m
vanom i / m e n o m Poto je Vama N e m a k a postavila zahtev da u e t e u pakt. to ga ne s m e m o
sasvim iskljuiti iz p r e g o v o r a , ali sa m o j o m p o m o i m o e l e postaviti p i t a n j e kada p r i s t u p i t i
T r o j n o m p a k t u . P r e m a Vaim reima, izgleda kao da pakt p r e d s t a v l j a za Vau zemlju, n a r o ilo za Kneza Pavla, S e k s p i r o v s k u ( S h a k e s p e a r e William) tragediju. Svaka S e k s p i r o v a tragedija ima p r o l o g i 5 inova p r e no to se spusti zavesa. Pakt je l a j zastor. Uinite sad prvi
korak koji e biti prolog. Prv i korak je savez sa Italijom Ja m o r a m insistirati na savezu. S a m
B e o g r a d s k i pakt nije d o v o l j a n P o t r e b n o j e p r o d u b l j e n j e ovog pakta. T r e b a d a Jugoslavija
d o k a e svoju s p r e m n o s t da k o o r d i n i r a svoju politiku sa i t a l i j a n s k o m . S a m o t a k o ja m o g u
stavili j u g o s l o v e n s k o p i t a n j e kod Hitlera i Osovine. S a m o l a k o m o e t e in ex/remis izbcgavati
pakt. b o r b u za izvesno v r e m e , ali ve od sad m o r a l e o b e a t i da bi umirili N e m a k u i Ribent r o p a da cele to uiniti kad b u d e m i r n o s l a n j e u vaoj zemlji i kad va n a r o d i vaa zemlja
uvide da n e m a n i k a k v e o p a s n o s t i za vau zemliu, tad ete, u toj m i r n o j a t m o s f e r i , uinili laj
korak
p r i k l j u e n j e p a k t u Ali p o u r i t e sa o d l u k o m Ukoliko je o d l a e t e b i e t e izloeni nem a k o m p r i t i s k u d a p r i s t u p i l e T r o j n o m p a k l u Kad b u d e t e pojaali o d n o s e p r e m a n a m a . n a
bazi saveza, tada e t e m o i oslabiti n e m a k i pritisak. Tada e to biti i m o j a stvar, a ne s a m o
m o j a Da znate, m o g u vam rei da je p r i s t u p a n j e B u g a r s k e T r o j n o m p a k l u p i t a n j e sati. a ne
d a n a Posle toga vi c e t e biti na r e d u . Zato. a k o jo elite da se pribliite Osovini p r e k o Italije,
i m a l e na r a s p o l a g a n j u jo n e k o l i k o d a n a , a ne nedelja. U p r o t i v n o m o s t a j e Vam s a m o 10 da
p r e g o v a r a l e sa N e m a k o m , sto znai Trojni pakl .
Sto se tie z a t r a e n e izjave, da ja nju
d a m , bilo k o j o j od vaih n o v i n a za javno m n e n j e (javnost), tu izjav i e p r e n e t i sva italiianska
t a m p a Neka me iz B e o g r a d a o b a v e s t e koji je n a j b o l j i n a i n i ja cu to uiniti .
Dakle e t o m o j e d r u g e p o n u d e . Sad ne m o r a t e ii u Trojni pakt. Moja p o n u d a i d a l j e
vai. Savez sa Italijom bie d o v o l j a n . Neka Beograd s a m o da svoju saglasnost. a ja cu sve sv
riti sa N e m a k o m . Ali m o r a t e mi o b e a t i da cete kasnije pristupiti T r o j n o m p a k t u Na l a j
nain e m o elitninisati s d n e v n o g r e d a r a s p r a v u o n j e m u . J e d n o vam s a m o s a v e t u j e m . Donesite to pre o d l u k u i to o d m a h po vaem povratku u Beograd ... Zatim je izrazio veru u konanu p o b e d u Osovine i d o d a o da ni Turska ni Rusiia nee ni prstom m r d n u t i ukuliko bi Jugoslavija ula u ral protiv nas 62

Izgleda da je Musolini teio da preduhitri Nemce u pregovorima sa Jugoslavijom tj. da sa njom zakljui bilateralni savez pre njenog pristupanja Trojnom
paktu, da bi se resio grko-italijanski sukob bez nemake intervencije i da bi poboljao poloaj Italije u sklopu Osovine
Musolini je u Berlin hitno poslao prilino blag izvetaj o razgovoru sa Stakicem, ali je preutao da je ponovo ponudio savez sa Jugoslavijom, sporazum
koji ovoga puta nije vie bio alternativa za Trojni pakt, vec potez za odlaganje
pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. On je tvrdio da je knez Pavle izrazio
s p r e m n o s t da se p r o d u b i jugoslovensko-italijanski pakt iz 1937. godine i da
je od njega traio da, pre no to zakljui novi s p o r a z u m , uini prijateljski
gest, koji mu je, po Musolinijevom miljenju, p o t r e b a n da stvori povoljnu atm o s f e r u k a k o taj s p o r a z u m ne bi iznenadio jugoslovensko javno m n j e n j e na
koje deluje neprijateljska propaganda, nego i sredinu u kojoj on ivi, koja, kako
se zna. ima jake veze sa b r i t a n s k o m kraljevskom kuom. Zatim je, iznosei
svoj stav. Stakiu rekao: da s m a t r a da bi pakt veoma m n o g o p o m o g a o da se
razjasni politika balkanskih drava p r e m a Osovini i da ima u vidu prednosti
koje ce se t i m e postii, da je svestan prirodnih aspiracija Jugoslavije p r e m a
Egeju, ali da s m a t r a da je bolje da se ne uri sa njihov im objavljivanjem, a korisnije da se ubrzava pribliavanje Jugoslavije Osovini; da je jugoslovensko-italijanski pakt, preduslov da Beograd stigne u Berlin i definitivno ude u sistem
Osovine, formalno pristupajui Trojnom savezu; da je spreman da uini gest
kojim bi p r i p r e m i o jugoslovensku javnost za sklapanje pakta sa Italijom, ali
da insistira na t o m e da zakljuenje italo-jugoslovenskog p a k t a takoe treba
da slui za p r i p r e m u jugoslovenske javnosti kada Jugoslavija kasnije b u d e
m o r a l a da pristupi T r o j n o m savezu; i da put u Berlin vodi p r e k o Rima. Na
kraju je Berlinu p r e d o i o da je Staki r e k a o da s m a t r a da je m o g u e da e
se brzo vratiti u Rim u d r u t v u zvaninih predstavnika. 8 2
Iz ovakvog izvetaja, kojeg je Anfuso 24. f e b r u a r a t e l e g r a m o m p r e n e o u
Berlin, a s u t r a d a n verbalno izvestio n e m a k o g a m b a s a d o r a , jasno se vidi da
Musolini nije bio oduevljen pristupanjem Jugoslavije Trojnom paktu, da je, kao
i jugoslovenska vlada, teio da se to pristupanje to vie odgodi i da odnosi izmeu Nemake i Italije nisu bili iskreni.
Cim je sasluao Stakiev izvetaj o razgovoru sa Musolinijem, knez Pavle
je o d m a h o d l u i o da o d b a c i Musolinijevu p o n u d u i da prihvati Hitlerovu, jer
mu je Musolini n u d i o savez koji bi u p l e o Jugoslaviju u s u k o b sa Grkom, a
Hitler mu je. po njegovom miljenju g a r a n t o v a o da e potovati slobodu, jedinstvo i nezavisnost Jugoslavije i tako d o p u t a o da zemlja o s t a n e van rata.
On je u tom m o m e n t u s m a t r a o d a j e m a n j e rizina alternativa koju mu nudi
Nemaka, ma da nije z a n e m a r i v a o ni italijansku kartu, urei se da prihvati
putovanje u Berlin, ali i da obavesti Musolinija d a j e Bugarska s p r e m n a da
ue u Trojni pakt i d a j e o d m a h posle toga Jugoslavija na redu. Zatim je knez
Pavle, sa najvanijim l a n o v i m a vlade, 25. f e b r u a r a prisustvovao o t v a r a n j u teajeva n e m a k o g instituta u B e o g r a d u i tim ispoljio izraze nove velike manifestacije j u g o s l o v e n s k o - n e m a k e saradnje. 8 3 Nekoliko asova kasnije Heren je poslao telegram R i b e n t r o p u :
Knez prihv ata F i r e r o v e p r e d l o g e u p o g l e d u s u s r e t a u B e r g h o f u i p r e d l a e da razgovor
p o n e s l e d e e s e d m i c e . N a m e r a v a d a a u t o m o b i l o m p r e e g r a n i c u kod Vurcen-Vilaha (Pot k o r e n a l a o d a t l e vozom. Ako je m o g u e u Berghof bi d o a o u 12 asova u g o v o r e n o g d a n a
Knez z a h t e v a da sa m n o m r a z g o v a r a o svim d e t a l j i m a da bi se osigurala p o t p u n a tajnost.* 4

Sekretar nemakog Ministarstva inostranih poslova Rajha Vajcseker je 25.

f e b r u a r a obavestio R i b e n t r o p a da je od italijanskog o t p r a v n i k a poslova saznao o razgovorima izmeu Italije i Jugoslavije i da se ti razgovori nastavljaju,
jer je poznata poverljiva linost (Staki - V. T.) jue p o n o v o posetila Duea.
U daljem o b a v e t e n j u Vajcseker, uglavnom, navodi k a k o su tekli razgovori izm e u Duea i poverljive linosti i na kraju podvlai da italijanski o t p r a v n i k
poslova (Kosmeli - V. T.)
nije bio u s t a n j u da d t a n i j a o b a v e t e n j a i da mi o b j a s n i k a k o e izgledati b u d u i
italijansko-jugoslovenski s p o r a z u m . S j e d n e s t r a n e , iz n j e g o v o g izlaganja proizilazi da je u pit a n j u s a m o j e d a n javni s p o r a z u m , p o t o Knez-namesnik eli d a p r i p r e m i n a t o jugoslovensko j a v n o m n j e n j e . Re je t a k o e o m e u n a r o d n o m o d j e k u s p o r a z u m a . S d r u g e pak s t r a n e .
Due izjavljuje d a j e j a v n o iznoenje j u g o s l o v e n s k i h elja p r e u r a n j e n o . K o s m e l i (Cosmelli
G i u s e p p e ) nije z n a o da mi o b j a s n i k a k o o v a j gest. n a m e n j e n j a v n o m m n j e n j u , t r e b a da izgleda. Ja s a m za svaki s l u a j traio i d o b i o o b e a n j e o t p r a v n i k a poslova, da on n e e nita
p r e d u z i m a t i d o k o d a v d e ne stigne o d g o v o r za Rim. 8 6

Musolinijeva o b a v e t e n j a o razgovoru sa Stakiem nisu bila ba sasvim

jasna Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova, pa je s e k r e t a r Vajcseker, posle konsultacije sa R i b e n t r o p o m , t e l e f o n o m zatraio od italijanskog o p r a v n i k a poslova Kosmelija da mu iznese da pretpostavlja da razgovor n e e biti nastavljen p r e no to stigne n e m a k i odgovor. Kosmeli je o d g o v o r i o da s m a t r a , da
se to razume, d a j e u d u h u stvari i da e prirodno tu indikaciju o d m a h preneti Rimu..
R i b e n t r o p je odlagao da odgovori na Musolinijev izvetaj, j e r je H e r e n iz
Beograda upravo javio da ima jednu novost od najvee vanosti i apsolutno
tajnu, koja e doi od jugoslovenske vlade (radilo se o odluci o poseti kneza
Pavla). Zato je o d m a h o t p u t o v a o u Berlin, nastojei da svom italijanskom kolegi ne objasni razloge svog nepredvienog putovanja. Naravno, H i t l e r j e izbegao da upozna Musolinija sa o d l u k o m kneza Pavla. U o d g o v o r n i m nemakim krugovima pokazivalo se nezadovoljstvo, s k o r o i ljutnja, i naglaavalo
da novi razgovori sa jugoslovenskim m i n i s t r i m a nisu imali nikakav o d j e k i da
delatnost i n t e r b a l k a n s k e s a r a d n j e , koju je Jugoslavija u p o r n o vodila u odnosu na M a a r s k u i Tursku, nije mogla a da ne b u d e p r a e n a izvesnom sumnjom. Jugoslav ija je ostala jedina po malo nejasna taka b a l k a n s k e situacije. 8 6
Jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova, u svom izvetaju Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e od 25. f e b r u a r a , saoptilo je da je 23. f e b r u a r a d o b i l o
iz B u k u r e t a p r o v e r e n e i n f o r m a c i j e da je ve u Sofiju stiglo nekoliko generaltabnih oficira sa g e n e r a l o m H o r s t e n a u o m (Gleise E d m u n d von); da su u
nekoliko o k r u g a u zatvorenim k o l a m a n a m e t e n i kreveti; da u B u g a r s k o j
ima 20.000 N e m a c a u civilu, od kojih 5000 u Sofiji, m e u kojima 1000 n e m a kih vojnika; da u B u g a r s k o j sve m o s t o v e pregledaju i kontroliu n e m a k i tehniari; da su Nemci du itave s e v e r n e s t r a n e B a l k a n a postavili protivavionske baterije i prislune stanice; da Nemci u r n o g r a d e a e r o d r o m u Petriu i
Svetom Vrau, a na a e r o d r o m u kod Plevne vebaju Bugare u n o n o m letenju;
da se najvei a e r o d r o m , sa n e m a k i m b o m b a r d e r i m a i k a m u f l i r a n i m magacinima, nalazi u Plovdivu; da n e m a k i vojnici r a d e na a e r o d r o m i m a u radnikom odelu, ali da svi imaju i vojnike u n i f o r m e koje dre u svojim s a n d u c i m a ;
da su Bugari, po n a r e e n j u Nemaca, obustavili mobilizaciju svoje 4. a r m i j e
p r e m a severu i da sedite Vrhovne k o m a n d e b u d e u Camkoriji, s tim to je
cela oblast o k o ovog m e s t a proglaena o p a s n o m v o j n o m z o n o m iz koje je otpoeta evakuacija stanovnitva. 8 7 P r e m a ovom izvetaju, moglo se zakljuiti

da u s k o r o predstoji p r e b a c i v a n j e n e m a k i h snaga u Bugarsku. Kao to je ranije n a p o m e n u t o , p r i k u p l j a n j e n e m a k i h snaga u Rumuniji za n a p a d na Grku o t p o e l o je u d e c e m b r u 1940. godine ( p r e b a c i v a n j e m 16. o k l o p n e divizije
i pionirskih jedinica za podizanje mostova na Dunavu). U j a n u a r u i f e b r u a r u
1941. godine p r e b a c i v a n j e je bilo sve intenzivnije, tako d a j e do 28. f e b r u a r a
bilo p r i k u p l j e n o 18 divizija kojima se kasnije prikljuilo jo est. 8 8

RATIFIKACIJA PAKTA O VECNOM

PRIJATELJSTVU SA MAARSKOM

Cincar-Markovi je 26. februara stigao u Budimpetu radi razmene ratifikacionih instrumenata Pakla o venom prijateljstvu. U tampi je dat veliki publicitet
o sveanoj c e r e m o n i j i r a z m e n e . Tom prilikom obe strane su podvukle razu m e v a n j e izmeu dva n a r o d a i ocenile Pakt kao k o n s t r u k t i v a n f a k t o r u jugoistonoj Evropi, a Cincar-Markovi izrazio elju da nae miroljubive snage, u saradnji sa naim velikim s u s e d i m a - N e m a k o m i Italijom, d o n o s e svoje plodove u korist M a a r s k e i Jugoslavije, kao i elom ovom s e k t o r u Evrope.On se u toku razgovora 27. f e b r u a r a p o p o d n e sa p r e d s e d n i k o m maarske vlade Telekijem (Teleki Pal) i m i n i s t r o m spoljnih poslova Bardoijem
(Bardossv Lsczlo) saglasio da Jugoslavija treba da udovolji nekim zahtevima
maarske manjine.89

NEMAKA ODVRAA ITALLJL

DA PREGOVARA SA JUGOSLAVIJOM

Ministar inostranih poslova Rajha Ribentrop je 27. f e b r u a r a d a o direktivu dravnom s e k r e t a r u b a r o n u Vajcsekeru da obavesti italijanskog o t p r a v n i k a poslova Kosmelija da n e m a k a vlada eli da b u d e upoznata sa t o k o m razgovora
izmeu italijanske vlade i jugoslovenske poverljive linosti (Stakia - V. T.)
i da mu saopti da razgovori izmeu N'emaca i Jugoslovena, koji su poeli u
Berghofu. jo nisu zavreni i da se o d g o v o r o e k u j e u toku sledeih dana. Zato
bi bilo d o b r o a k o bi po o v o m pitanju n e m a k a i italijanska vlada zauzele jedinstven stav. Sem toga. n e m a k a v lada predlae da se italijanska vlada, a k o
se Jugosloveni p o n o v o pojave na razgovorima, ne u p u t a dublje u razgovore,
niti da im stavlja bilo to u izgled ili obeava dok se ne sazna rezultat razgovora koji su sada u toku. Isto t a k o e i n e m a k a vlada o d m a h izvestiti italijansku vladu o toku naih razgovora sa Jugoslov enima. Ako bi se u meuvremenu jugoslovenski posrednik ponovo pojavio, trebalo bi postupiti kako je
navedeno, s tim da italijanska vlada o d m a h obavesti o sadrini njegovog sao p t e n j a . 9 0 Kao to se vidi. ova direktiva, u stvari, predstavlja novi Hitlerov
veto kojeg je postavio Musoliniju o j u g o s l o v e n s k o m p r o b l e m u . On je u leto
1940. b l o k i r a o realizaciju Musolinijevih vojnih planova, a sad mu je blokirao
d i p l o m a t s k u akciju i t a k o jo j e d a n p u t p o k a z a o da s a m o v e r b a l n o priznaje Jugoslaviju kao sferu italijanskog uticaja i da je u praksi d o n o s i o o d l u k e p r e m a
n e m a k i m interesima. Vojna slabost Italije i o d b i j a n j e kneza Pavla da prihvati
Musolinijevu p o n u d u sav eza o m o g u i l o je Hitleru da sam regulie o d n o s e Jugoslavije sa Osovinom. Anfuso je, p r e m a Musolinijevom nalogu, poslao telegram Kosmeliju: Potvrdite t a m o da se Due slae. 91

NOVI POKUAJ DA JUGOSLAVIJA. GRKA I TURSKA

STVORE JEDINSTVEN FRONT

Dok je b r i t a n s k a tampa, p o v o d o m ratifikacije j u g o s l o v e n s k o - m a a r s k o g

Pakta o prijateljstvu, isticala nezavisan poloaj Jugoslavije i podvlaila da taj
ugovor nije delo Nernake, ve elja Jugoslavije da regulie prijateljske odnose sa M a a r s k o m , dotle je britanski m i n i s t a r inostranih poslova Idn, u susretu sa jugoslovenskim a m b a s a d o r o m S u m e n k o \ i e m u Ankari, p o k u a v a o
da i tom prilikom prinudi Jugoslaviju da ue u jedinstven f r o n t sa G r k o m
i Turskom. On je poslao Memorandum beogradskoj vladi sa izjavom koju je
Saradoglu (Saradzoglu Skr) dao britanskom predstavniku jo 22. februara,
p r e m a kojoj je Turska s m a t r a l a n e m a k o prelaenje u B u g a r s k u p r e m a Solunu ne s a m o kao p r e t n j u njenim ivotnim interesima, ve kao i casus belli.
On je obeavao da e joj Velika Britanija pruiti p o m o kao i Sovjetski Savez,
koji ne o d o b r a v a p r o d o r N e m a c a na Balkan. Jugoslovenski a m b a s a d o r je
s u m n j a o u realnu m o g u n o s t te p o m o i i ponavljao da bi s a r a d n j a preivljelih
lanova Balkanskog saveza mogla lako izazvati n e m a k u reakciju. Ovaj sastanak Idna i Sumenkovia, u dva m a h a 27. i 28. f e b r u a r a , izazvao je veu senzaciju nego Idnov boravak u Ankari. Drugom sastanku prisustvovao je i britanski a m b a s a d o r u Moskvi Krips (Cripps Sir Stafford), koji se pohvalio dobrim o d n o s i m a sa Viinskim i kategoriki tvrdio da su Sovjeti s p r e m n i da
prue svaku p o m o Jugoslaviji ako je zatrai. 9 2
Britanski ministar inostranih poslova Idn, u pratnji g e n e r a l a Dila, naelnika britanskog I m p e r i j a l n o g taba, stigao je 26. f e b r u a r a u Ankaru, sa zadatkom da sa zainteresovanim z e m l j a m a pregovara o p o m o i Turskoj. Oni su u
Ankari razgovarali sa p r e d s e d n i k o m turske vlade, m i n i s t r o m inostranih poslova i naelnikom turskog Generaltaba. Razgovori sa p r e d s e d n i k o m vlade
imali su svrhu da se p r e d s e d n i k vlade ubedi u efikasnost a m e r i k e p o m o i
i da e na kraju Velika Britanija izvojevati p o b e d u . Idn nije vrio pritisak da
Turska o d m a h stupi u rat, ve je bio zadovoljan da Turska ponovi izjavu da
e ostati verna savezu sa Velikom Britanijom i da se t u r s k o - b u g a r s k a deklaracija od 17. f e b r u a r a 1941. godine ( p r e m a kojoj su vlade T u r s k e i B u g a r s k e
istakle da uzdravanje od svakog n a p a d a s m a t r a j u kao n e p r o m e n j i v u o s n o v u
svoje spoljne politike - V.T.) ne sme tumaiti kao znak slabljenja toga saveza.
Sem toga, t u r s k a vlada je d o b r o primila vest da e Velika Britanija p o m o i
o d b r a n u G r k e i izjavila da e se o d u p r e t i n e m a k o m n a p a d u , ali da G r k o j
ne moe pruiti p o m o , j e r n j e n a vojska n e m a ofanzivne moi. U Ankari je
Idnu r e e n o d a j e T u r s k a reena da uskladi svoju akciju s Jugoslavijom, a k o
ona na to pristane. Zato Ceril s k r e e panju Idnu da ubedi Jugoslaviju u pot r e b u da se aktivno o d u p r e N e m c i m a . 9 3
O tim razgovorima nemaki ambasador u Ankari fon Papen (Papen Franz
von) izvestio je R i b e n t r o p a da su iscrpni razgovori I d n a i t u r s k o g m i n i s t r a
inostranih poslova sa jugoslovenskim poslanikom S u m e n k o v i e m voeni sa
ciljem da se po svaku c e n u odvrati Jugoslavija od p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu,
d a j e S u m e n k o v i stalno p o k u a v a o da u lom pravcu utie na kneza Pavla, da
se grki poslanik u Ankari, kako izgleda najvie interesovao za ishod ovih razgovora i da se o e k u j u dalji britanski koraci u Siriji, Iraku, i Dodekanezu. Na
kraju fon Papen je molio R i b e n t r o p a da ga obavetava kako se u Berlinu gleda na dranje Jugoslavije. 9 4

PRISTUPANJE BUGARSKE TROJNOM PAKTU'

I ULAZAK NEMAKIH TRUPA U BUGARSKU

K r a j e m f e b r u a r a Hitler j e r e k a o j a p a n s k o m a m b a s a d o r u d a m i r n o o e k u j e
razvoj d o g a a j a , j e r je u b e e n da Jugoslavija eli da ivi u m i r u sa O s o v i n o m
i da e p r e ili kasnije ui u osovinski tabor, bilo p o t p i s i v a n j e m Trojnog pakta,
bilo n e k i m d r u g i m a r a n m a n o m . Iako j e izgledalo d a k n e z Pavle otee, Hitler
je n a p o m e n u o da e k n e z s v a k a k o voditi r a u n a o n a c i o n a l n i m i n t e r e s i m a . 9 5
Poto su p r e d s t a v n i c i B u g a r s k e u z a m k u B e l v e d e r e u B e u u p r i s u s t v u
Hitlera, R i b e n t r o p a , a n a i p r e d s t a v n i k a J a p a n a , M a a r s k e . R u m u n i j e i Slovake, 1. m a r t a 1941. p o t p i s a l i p r i s t u p a n j e B u g a r s k e T r o j n o m p a k t u , 9 6 nem a k a V r h o v n a k o m a n d a j e s u t r a d a n objavila d a s u n e m a k e t r u p e ule u
B u g a r s k u radi o s i g u r a n j a p r o t i v b r i t a n s k i h a k c i j a n a J u g o i s t o k u . Tim povod o m je p r e d s e d n i k b u g a r s k e vlade Filov (OHAOB BorAan) izjavio u S o b r a n j u
da se ovim ne m e n j a j u o d n o s i B u g a r s k e p r e m a n j e n i m s u s e d i m a i da im s te
s t r a n e ne p r e t i o p a s n o s t . 9 7 Ve 2. m a r t a u j u t r o n e m a k a 2. a r m i j a n a d i r a l a je
ka Sofiji, ali Jugoslavija nije reagirala, to je s m i r i l o N e m c e , j e r im ne bi bilo
p r i j a t n o d a j e zauzela n e g a t i v a n stav i izazvala k o m p l i k a c i j e na B a l k a n u . Oni
e zato k r e n u t i ka g r k o j g r a n i c i tek kad b u d u sigurni da n e e biti n i k a k v o g
p r o t i v l j e n j a Jugoslavije. 9 8
P r i h v a t a j u i n e m a k u p o r u k u , A n f u s o je 2. m a r t a n a g o v a r a o Musolinija
da se p o a l j e t e l e g r a m M a m e l i j u da na neki nain m a l o zadri Stakia, ali ne
d o t e m e r e d a o d u s t a n e o d p r e g o v o r a . P o t o j e H i t l e r p r i h v a t i o ovu sugestiju,
A n f u s o je s u t r a d a n u t e l e g r a m u javio M a m e l i j u d a j e u R i m u p r i m l j e n o na znanje S t a k i c e v o s a o p t e n j e i d a o mu i n s t r u k c i j e da dalje k o n t a k t e sa n j i m ne treba pourivati, j e r novi d o g a a j i na B a l k a n u z a h t e v a j u da se p r e g o v o r i za m o m e n a t odloe, ali i da se ne p r e k i n u , a k a o razlog za o d l a g a n j e t r e b a navesti
da Due nije u Rimu. Z a t i m je p o u r i o da B e r l i n u p r e n e s e S t a k i e v a saopt e n j a i i n s t r u k c i j e k o j e je d a o M a m e l i j u . u p r a v o u o i o d l a s k a k n e z a Pavla u
posetu Nemakoj.
N e m a k i poslanik f o n H e r e n se 2. m a r t a vratio iz B e r l i n a u B e o g r a d sa
p r o g r a m o m te t a j n e k n e e v e p o s e t e , ali o n j o j nije nita r e k a o M a m e l i j u . Rek a o mu je da je u B e r l i n i a o na k o n s u l t a c i j u zbog p o s e b n e situacije Jugoslavije, d a j e t o m p r i l i k o m o b a v e s t i o H i t l e r a i R i b e n t r o p a d a j e o p a s n a u n u t r a n j a situacija Jugoslavije, da bi ih uverio da za n j e n o bezbolno pristupan j e T r o j n o m p a k t u t r e b a izbegavati d a joj s e p o s t a v l j a j u n e p r i h v a t l j i v i zahtevi,
p o s e b n o za s r p s k e v o j n e r u k o v o d i o c e i da n j e g o v a vlada s m a t r a da nije mom e n a t d a s e p o k r e e n e k a d r u g a akcija, j e r j e p o g o d n i j a politika n a g o v a r a n j a ,
u k o l i k o prilike ne bi n a m e t n u l e n e t o d r u g a i j e . U stvari, H i t l e r se s p r e m a o
da izvri jak pritisak na k n e z a Pavla i da ga nagovori da prihvati Trojni pakt,
u v e r a v a j u i ga da n e e p o d n o s i t i z a h t e v e koji su u s u p r o t n o s t i sa nezavisnou i t e r i t o r i j a l n i m i n t e g r i t e t o m i s u v e r e n i t e t o m Jugoslavije.
M e u t i m , pristupanje Bugarske Trojnom paktu, koje je jugoslovenska vlada sigurno oekivala, izazvalo je veliko uzbuenje u jugoslovenskoj javnosti, tim
p r e to j e R i b e n t r o p , p r i l i k o m izraav a n j a d o b r o d o l i c e n o v o m l a n u , izrazio
n a d u da e i druge z e m l j e u b r z o poi istim p r i m e r o m . Ta aluzija na Jugoslaviju p o t v r i v a l a je glasove o p r e d s t o j e e m p u t o v a n j u k n e z a Pavla u N e m a ku, uz r a i r e n u senzaciju da Jugoslavija i m a sve m a n j e i m a n j e v r e m e n a (za
o d l u i v a n j e o p r i s t u p a n j u T r o j n o m p a k t u - V. T.), a italijanski p o s l a n i k Ma-

meli je izvestio Palatu Kidi da u n e m a k o m p o s l a n s t v u ne i s k l j u u j u da m o e

doi do kneevog putovanja, ali ga vie p o k a z u j u k a o mogue. 9 9
Na sastanku sa Hitlerom i Ribentropom 1. marta u Beu, grof ano je tvrdio
da nee p r e d u z i m a t i nove k o r a k e u p r e g o v o r i m a sa B e o g r a d o m d o k ne b u d e jasan stav Beograda u pogledu p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu. On je rekao: U Italiji
se jo tano ne zna sadrina novog italijansko-jugoslovenskog pakta; to pitanje
za Duea postalo je m a n j e i n t e r e s a n t n o posle p r i s t u p a n j a B u g a r s k e T r o j n o m
paktu, m a d a je C a n o bio uveren da Musolini gleda na pakt sa Jugoslavijom k a o
na sredstvo koje bi o m o g u i l o da se p r e d u h i t r i n e m a k o n a p r e d o v a n j e u Bugarsku i Grku. Naprotiv, H i t l e r j e p r e u t a o da ita kae o svom p r e d s t o j e e m sas t a n k u sa k n e z o m Pavlom. On se ograniio s a m o na to da potvrdi da Jugoslavija
svakako nee nita preduzeti ve, da moe zauzeti pozitivniji stav, d o d a j u i
da bi jugoslovensko-italijanski pakt bio p o t p u n o beskoristan, a k o se Jugoslavija
ne bi pridruila T r o j n o m paktu. 1 0 0
Staki je 1. m a r t a , tj. istog d a n a kad je B u g a r s k a p r i s t u p i l a T r o j n o m paktu, u p o z n a o i t a l i j a n s k o g p o s l a n i k a u B e o g r a d u da se s a s t a o sa k n e z o m Pavlom. da se r a z g o v o r o d v i j a o u opte p o v o l j n o j a t m o s f e r i , da je k n e z sa velikim i n t e r e s o v a n j e m s a s l u a o izvetaj i izjavio da se nalazi p r e d d o n o e n j e m
vanih o d l u k a . S t a k i j e d o d a o da j e d o b i o utisak d a j e n j e g o v a i n t i m n a odluka sazrela, ali da se zbog t r e n u t n i h o k o l n o s t i m o r a jo e k a t i da se izjasni
i p r e c i z i r a o da bi k n e z Pavle, to se tie u m i r u j u e Musolinijeve izjave, eleo
r a z g o v o r za i n t e r v j u ili izjavu za t a m p u . O v a k v o S t a k i e v o s a o p t e n j e i m a l o
je j a s a n cilj da se stvari odloe, j e r je knez Pavle eleo da p r o e v r e m e da bi
m o g a o iskoristiti italijansku k a r t u posle s u s r e t a sa H i t l e r o m . U l o m e nije
i m a o tekoa, j e r su i Italijani bili s p r e m n i na o d l a g a n j e da se ne bi zapleli u
nemako-jugoslovenske pregovore.101
Dok su se Velika B r i t a n i j a i Italija zalagale da p r i d o b i j u Jugoslaviju s v a k a
na svoju s i r a n u i sve vie se ljutile zbog n j e n e n e u t r a l n o s t i , d o t l e je N e m a k a bila s p r e m n a d a s e zadovolji n j e n o m f o r m a l n o m n e o p r e d e l j e n o u i d a j o j
ne trai vojnu p o m o . Velika B r i t a n i j a je svim s i l a m a n a s t o j a l a da Jugoslavija
i n t e r v e n i e u ralu, s m a t r a j u i da bi n j e n i z n e n a d n i u d a r p r e m a j u g u izazvao
o g r o m n e t e k o e Italiji, a m o d a bi bio i o d l u u j u i za i n t e r n u b a l k a n s k u situaciju.
Povratak H e r e n a u B e o g r a d k o i n d i c i r a o je sa o d l a s k o m b r i t a n s k o g poslanika K a m p b e l a u Atinu, g d e g a j e 2. m a r t a p r i m i o Idn. koji je tek stigao iz
A n k a r e . K a m p b e l m u j e t u m a i o d a j e Jugoslavija u z d r m a n a u n u t r a n j e - p o litikim t e k o a m a , j e r su Srbi za Saveznike, a Hrvati, koji ive u blizini granice sa R a j h o m , za N e m c e , d o k se vlada nalazi p o d p r i t i s k o m B e r l i n a da potpie Trojni p a k t i da s t r a h u j e od Nemake. On ne i s k l j u u j e da J u g o s l a v i j a
m o e biti n e p o g o d n a z a s a r a d n j u a k o shvati b r i t a n s k e p l a n o v e z a p o m o Grkoj, ali se z a u d i o to se na p r i j a t e l j (knez Pavle) m o d a i n t i m n o v e odluio da se o k r e n e p r e m a N e m a k o j , s a m o se j o plai da bi se t i m e k o m p r o m i t o v a o u javnosti. Idn je, i z m e u ostalog, izjavio da od k n e z a Pavla ne m o e
zahtevati da se o b a v e z u j e (o v o j n o j p o m o i G r k o j - V. T.) na slepo, ali, poto v r e m e istie bilo bi d o b r o za r a z m a t r a n j e p l a n o v a sa J u g o s l a v i j o m , a k o
bi B e o g r a d p o s l a o j e d n o g od svojih vojnih r u k o v o d i l a c a . Idn je n a m e r a v a o da
u vezi sa tim p o n u d i k n e z u Pavlu m a m a c za H r v a t e i Slovence koji bi m o g a o
u j e d i n i t i sve s n a g e u zemlji protiv sila Osovine. U p o r u c i k n e z u Pavlu, k o j u je
p r e d a o K a m p b e l u , Idn j e u g l a v n o m naglasio:


Razmislile o stranoj sudbini koja o e k u j e Jugoslaviju a k o ostane pasivna, zato izaberite put na naoj strani, jer, ma koliko moe biti bolan taj izbor u ovom trenutku, vi i va
n a r o d b a r e t e znati da ste uinili sve t o je u v a o j moi da bi izbegli s u d b i n u g o r u od o n e
koja je zadesila B u g a r s k u i R u m u n i j u .

U ovoj p o r u c i je dalje istaknut i p o m e n u t i m a m a c za Hrvate i Slovence

- p o n u d o m da Istra i ostrva du j a d r a n s k e obale, koja su pripadala Italiji, u
sluaju p o b e d e p r i p a d n u Jugoslaviji, a a k o beogradska vlada ne prihvati elje Velike Britanije ona e je prepustiti n j e n o j sudbini. A Ceril je u diskreciji
r e k a o Idnu da informie Jugoslovene d a j e britanska vlada sa r a z u m e v a n j e m
prouila p r o b l e m italijansko-jugoslovenske granice u Istri i smatra da e je
zastupati i na m i r o v n o j konferenciji. 1 0 2
Oigledno, spoljnopolitika situacija Jugoslavije bila je v e o m a teka, j e r
je Bugarska postala baza n e m a k e vojske na v e o m a osetljivom m e s t u u strategijskom i geopolitikom pogledu, zato je trebalo nai najpovoljnije reenje
da se p r e b r o d i opasnost od o s t v a r e n j a n e m a k i h vojnih i politikih ciljeva u
jugoistonoj Evropi. Cvetkoviu je bilo jasno da n e m a k o n a d i r a n j e kroz Bugarsku predstavlja s m r t n u o p a s n o s t za Jugoslaviju. On je rekao:
Najkrai i najbolji put i z m e u N e m a k e i j e g e j s k e o b a l e vodi kroz n a u zemlju. Mi
zato ne m o e m o pristati ni na kakav p r e d l o g koji bi m o g a o dati Solun N e m c i m a . jer. p o t o
bi ga oni dobili, mi b i s m o bili p o l a k o zadavljeni Bolje je za nas da b u d e m o d i r e k t n o n a p a d nuti n e g o da b u d e m o lagano m r c v a r e n i . Ma da bi na cilj bio isti u o b a sluaja, s r e d s t v a za
p o s t i g n u e o v o g a cilja ne bi bila ista Ako b i s m o bili n a p a d n u t i i a k o b i s m o se o d u p r l i , naa
bi ast bila s p a s e n a . a to bi n e t o znailo kad se o v a j rat zavri.

Sa ovakvim r e z o n o v a n j e m Cvetkovia i Konstantinovia sloio se i knez

Pavle i o n o je posluilo kao baza za rad jugoslovenske vlade u b u d u e . U me u v r e m e n u Cvetkovi i Cincar-Markovi su predloili knezu Pavlu da se sastane sa Hitlerom. 1 0 3
Da je Cvetkovi i ranije govorio slino o v o m e to je izneto u zakljuku
potvrdio je i Ribentrop u razgovoru sa japanskim ministrom inostranih
poslova. 1 0 4

TAJNI SASTANAK KNEZA PAVLA

I CINCAR MARKOVlCA SA HITLEROM U BERGHOFU

Knez Pavle je zajedno sa Cincar-Markoviem bez p r a t n j e odgovornih linosti,

ak i bez znanja ostalih namesnika, 4. m a r t a d o p u t o v a o u Berghof na sastanak
sa Hitlerom. 1 0 5 A uvee 3. m a r t a u c e n t r u B e o g r a d a d e m o n s t r i r a l o je oko 200
ljudi, p r e t e n o studenata, protiv N e m a k e i Bugarske. 1 0 5 O razgovoru Hitlera i kneza Pavla u Berghofu Ribentrop je u telegramu str. pov. br. 151 od 6. marta,
iskljuivo, radi line informacije svog poslanika u Beogradu fon Herena, doslovno naveo sledee:
U razgovoru sa k n e z o m - n a m e s n i k o m Pavlom u B e r g h o f u 4. m a r t a F i r e r je n a j p r e skic i r a o sliku o p t e situacije koju k a r a k t e r i e i n j e n i c a d a j e Engleska, u stvari, ve izgubila rat
i da je d o l o v r e m e da se sve e v r o p s k e zemlje p r i l a g o d e b u d u e m n o v o m p o r e t k u u Evropi.
Danas se Jugoslaviji p r u a j e d i n s t v e n a prilika, koja se n e e ponoviti, da z a s n u j e i o b e z b e d i
svoj p o l o a j u b u d u o j r e o r g a n i z o v a n o j Evropi. S t a j u i na s t r a n u sila O s o v i n e p r i s t u p a n j e m
T r o j n o m p a k t u . Jugoslavija d a n a s moe za s e b e o b e z b e d i t i t r a j n u g a r a n t i j u N e m a k e za svoj
teritorijalni integritet i. p o t o je skori slom G r k e s a m o p i t a n j e v r e m e n a , za s v o j izlaz na Jegejsko m o r e . Grka s v a k a k o n e e biti u s t a n j u da zadri svoje pozicije u S o l u n u , a n e m a k e
i r u p e na B a l k a n u povui e se j e d n o g d a n a U sluaju da Jugoslavija ne o s i g u r a blagovrem e n o svoj zahtev, o n a e se izloiti o p a s n o s t i da joj put ka J e g e j s k o m m o r u na k r a j u sprei
n e k a trea sila (misli na Italiju - V T.).

Knez n a m e s n i k je o i g l e d n o bio i m p r e s i o n i r a n ovim p n m e d b a m a . ali je o t v o r e n o izn e o koliko m u j e t e k o d a d o n e s e o d l u k u koju m u Firer s a v e t u j e : o n j e i s k r e n o r e k a o d a s e

takvoj odluci protive to se njega lino tie. i g r k o p o r e k l o n j e g o v e s u p r u g e , n j e g o v e line
s i m p a t i j e p r e m a E n g l e s k o j i njegov stav p r e m a Italiji. Ipak je knez. n a m e s n i k o z n a i o dalji
s p o r a z u m sa Italijom, k a o e v e n t u a l a n prvi korak na p u t u koji mu s a v e t u j e m o .
U vezi sa ovim. Firer je podvukao interes Jugoslavije da pristur-njeni Trojnom paktu dobije i Nemaku kao partnera, a u isto vreme i kao jemca svoje sadasnje i budue teritorije. S e m
toga. mi od Jugoslavije ne oekujemo vie od pristupanja Trojnom paklu: naroito ne uee u
ratu. Mi emo se postarati da po zavretku rala Solun pripadne JugoslavijUPodvukao V T.)
Knez n a m e s n i k je izrazio svoju b o j a z a n zbog u n u t r a n j e politike situacije, rekavi da
se plai da kroz est m e s e c i vie n e e biti o v d e a k o b u d e p o s l u a o n a savet. O d g o v o r i o s a m
da se plaim da bi se moglo d o g o d i t i o b r n u t o , to jest da kroz est m e s e c i n e e biti o v d e a k o
ne b u d e p o s l u a o na savet i na laj nain d o p u s t i o da mu p r o m a k n e j e d i n s t v e n a prilika.
Kad se p o z d r a v i o , knez namesnik /e zadriao pravo da docnije donese odluku. Mi emo
sada ekati da vidimo kako e se jugoslovenska politika dalje razvijati; meutim, u vezi sa ovim
moe se smatrati da je u interesu Jugoslavije da ovu odluku donese u toku sledee dve nedelje . ( P o d v u k a o V.T.).
Molim na svaki m o g u i nain uinite sve t o m o e t e da u b r z a l e p r i s t u p a n j e Jugoslavije.
RIBENTROP'08

U sledeem telegramu od 7. m a r t a R i b e n t r o p je obavestio fon H e r e n a da

je opti utisak koji je ostavio knez Pavie n a k o n razgovora sa Firerom i sa poslanikom fon D e r n b e r g o m pri p o v r a t k u u Jugoslaviju da je knez p o e o da poputa u svom negativnom stavu i da bi jo j e d a n razgovor s njim v e r o v a t n o
d o p r i n e o da se izjasni za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu, i d o d a o :
S o b z i r o m da p o z n a j e m kneza n a m e s n i k a vec d u e v r e m e n a , mislim da bi bilo k o r i s n o
a k o bih mu p r e d l o i o da jo j e d n o m r a z g o v a r a m o u t o k u i d u e n e d e l j e na Bledu Molim brzojavite ta mislite o t o m e i u j e d n o Vas molim da o t o m e nita ne g o v o r i t e j u g o s l o v e n s k i m
linostima i da mi p o a l j e t e taan izvetaj o razvoju situacije. 1 0 7

Prema Hoptnerovoj verziji, Hitler nije bio zainteresovan za pakt o venom

prijateljstvu; n j e m u iz sebinih i e k o n o m s k i h razloga t r e b a jaka Jugoslavija,
ali d a j e ne bi mogao zatititi od Italije ako ne potpie Trojni pakt. Knez Pavie
je odgovorio da ne bi o s t a o n a m e s n i k ni nedelju ako bi njegova vlada postala
saveznik N e m a k e i Italije, j e r njegovi s u n a r o d n i c i ne bi nikad odobrili vojni
savez sa zemljom iji je vod o d g o v o r a n za smrt njihovog kral ja, a zatim upitao:
Da li je N e m a k o j p o t r e b n o da n a p a d n e Grku? H i t l e r j e odgovorio isto to
i Cvetkoviu u f e b r u a r u - da nee dopustiti B r i t a n c i m a da se iskrcaju ne evropski kontinent. Zatim se o p e t vratio na temu o Jugoslaviji i paktu. Knez Pavle je n a p o m e n u o da Jugosloveni nee prihvatiti klauzule kojima se Osovini
d o p u t a korienje njihove teritorije u vojne svrhe. H i t l e r j e o d b a c i o tu prim e d b u kao nevano pitanje. On e izbaciti vojne klauzule, a N e m a k a nee
traiti prolaz svojih t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije. Na to je knez Pavle
odgovorio da se m o r a dogovoriti sa svojim savetnicima i vladom, j e r je pakt
i suvie ozbiljna stvar da bi m o g a o d o n e t i o d l u k u na licu mesta. 1 0 7
Prema Breijevoj verziji, Hitler je, da bi savladao otpor kneza Pavla, poverio mu da je ve doneo vanu odluku da poetkom leta napadne Sovjetski SavezU tom sluaju Jugoslavija treba da pristupi Trojnom paktu samo u svom
sopstvenom interesu. Ova izjava je, navodno, duboko impresionirala kneza Pavla da je poeo da se koleba, u pogledu pristupanja Trojnom paktu, do te mere
da je na Ribentropa ostavio utisak da bi se u sluaju jo jednog razgovora pribliio pozitivnoj odluci ( P o d v u k a o V. T.). 108

PREGOVOR! ZA PRISU PANJE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE TROJNOM PVKTU

Kne: Pavle va Hitlerom u Berghofu 4

marta 1941, godine

367

R i b e n t r o p je 5. m a r t a t e l e g r a m o m zamolio svog a m b a s a d o r a u Rimu da

kae Anfusu da obavesti Duea da je jue, u utorak, Firer u m o m prisustvu
p r i m i o jugoslavenskog kneza n a m e s n i k a Pavla u B e r g h o f u , da e Firer u
toku sledeih d a n a obavestiti Duea o sadrini ovih razgovora u n a j a v l j e n o m
pismu i da moli da italijanska vlada nita ne objavljuje u vezi sa ovim sastankom j e r s m o obeali Jugoslovenima da e m o drati u strogoj tajnosti ovu poverljivu posetu kneza n a m e s n i k a . ' 0 9
Vraajui se kroz Zagreb u Beograd (gde je stigao 5. m a r t a ) knez je r e k a o
b a n u Subaiu d a j e sa Hitlerom razgovarao pet i po sati i da iz tih razgovora
nosi n e o d r e e n e utiske o n a m e r a m a N e m a k e u pogledu Jugoslavije, jer ne
zna da li N e m a k a eli prijateljstvo s Jugoslavijom ili njenu kapitulaciju i raspad."0
Deprimirani i pun neizvesnosti, knez Pavle se pitao: ,Da li e Hitler traiti da Jugoslavija kapitulira? Da li e objaviti rat? Ili e nastaviti n o r m a l n e
d i p l o m a t s k e odnose?' Ovo p o s l e d n j e mu je izgledalo m a l o verovatno. U najm a n j u ruku, vlada bi trebalo da se p r i p r e m i za m o g u n o s t ako bi N e m a k a
insistirala da Jugoslavija pristupi T r o j n o m p a k t u . ' "
Pored Hitlerovog pritiska na kneza Pavla, i fon H e r e n je vrio pritisak na
h r v a t s k e voe, da bi ih iskoristio, kao oruje presije, da nagovore s r p s k e v o e
na r a z u m n o p o n a a n j e . Upravo radi toga, on je otiao u Zagreb, ali je Maek
o d b i o svaki pritisak, sa motivacijom da bi jasno zauzimanje stava H r v a t a u korist Osovine p r o u z r o k o v a l o reakciju Srba, n a r o i t o vojnih r u k o v o d i l a c a i pravoslavne jerarhije, koji s a m o ekaju priliku da lie Hrvatsku n j e n e prve izbor e n e a u t o n o m i j e . On se nije k o l e b a o da s k r e n e panju n e m a k o m poslaniku
na glasove p r e m a kojima je srpski G e n e r a l t a b a p s o l u t n o protiv p r i s t u p a n j a
T r o j n o m p a k t u i da se p r i p r e m a dravni u d a r za uspostavljanje vojne diktature u zemlji."2
Pritisci N e m a k e na Jugoslaviju poklapali su se sa serijom a l a r m a n t n i h
a k a t a koji su z n a t n o poveavali zategnutost u Jugoslaviji: iredentistike dem o n s t r a c i j e u Bugarskoj, koje su izbile o d m a h posle ulaska n e m a k i h trupa,
izazivale su ive reakcije n a r o i t o u Srbiji; z n a t n o p o v e a n o pozivanje rezervista s m a t r a n o je kao uvod u o p t u mobilizaciju, sve naglaeniji glasovi o poseti kneza Pavla N e m a k o j nagovetavali su s k o r o p r i s t u p a n j e Jugoslavije
T r o j n o m paktu, a o d l u k a britanskih konzulata da savetuju svojim g r a a n i m a
da to pre n a p u s t e Jugoslaviju stvarala je utisak da se sitaucija m o e strmoglaviti svakog t r e n u t k a . " 3

ODNOSI JUGOSLAVIJE SA V BRITANIJOM

I SOVJETSKIM SAVEZOM

U takvoj situaciji Cincar-Markovi je, da bi smanjio unutranju napetost i suzbio bugarske provokacije u Makedoniji, 5. marta dao umirujuu izjavu tampi,
koja je zvuala k a o n e p o s r e d a n o t a r o d g o v o r na pritiske Berlina, tako da
su u L o n d o n u i Atini doli do zakljuka d a j e o d l u k a Jugoslavije da se suprotstavi svakoj agresiji postala jasnija. Meutim, on je izjavio p r e d s t a v n i k u u
Atini da poslednji razvoj situacije na Balkanu ne zavisi toliko od o d l u k e jugoslovenske koliko od o d l u k e grke vlade, jer je neprihvatljiv stav n e p o p u s t ljive Grke i o d l u k a njene vlade da nastavi rat bez nade. Zato je n a s t o j a o da

se Grka vlada odlui za p r e g o v o r e sa N e m a k o m pre no to b u d e kasno, u

nadi da bi mir i k o m p r o m i s sa Osovinom o m o g u i o Jugoslaviji da izbegne opredeljenje za j e d n u ili d r u g u r a t u j u u s t r a n u . 1 , 4
Za v r e m e b o r a v k a u Atini, Idn je primio britanskog poslanika u B e o g r a d u
K a m p b e l a koji g a j e obavestio da se jugoslovenska vlada plai Nemake, da
ima u n u t r a n j e tekoe i da bi se moda pridruila a n t i n e m a k o m t a b o r u kad
bi saznala da e V. Britanija pruiti p o m o Grkoj. Po povratku u Beograd,
britanski poslanik je 5. m a r t a p r e d a o knezu Pavlu poverljivo pismo ( p o r u k u )
u k o m e je Idn istakao da bi Jugoslavija - a k o o s t a n e pod n e m a k i m uticajem
- mogla doiveti istu sudbinu kao i one zemlje koje su verovale nemakim obeanjima. Zatim ga je obavestio o tome da e se Grka i Turska boriti protiv
N e m a c a a k o budu n a p a d n u t e i da bi bilo najbolje da im se i Jugoslavija pridrui jer je jednako ugroena. Iako su naelnici generaltabova u L o n d o n u
doli do zakljuka da je b r i t a n s k a intervencija u Grkoj suvie riskantna, ipak
je britanska vlada 7. m a r t a odluila da se ne o d u s t a n e od Idnovog a r a n m a n a
s grkom vladom, o c e n j u j u i da e pojava b r i t a n s k e vojske na B a l k a n u imati
veliki uticaj na dranje Jugoslavije. Tako je prevoenje britanskih t r u p a za Grku o t p o e l o ve 5. m a r t a . " 5
Na zahtev kneza Pavla kakav e stav zauzeti Moskva u sluaju n e m a k o g
p r o d o r a na Balkan, jugoslovenski poslanik u Moskvi Gavrilovi je izvestio
vladu da je cilj sovjetske politike ne s a m o da se to vie dobije u v r e m e n u
nego i to da N e m a k a to vie oslabi, i da e podrati svaki o t p o r n e m a k o j
agresiji. On je u j e d n o m d r u g o m telegramu od 8. f e b r u a r a naglasio d a j e bolje
da Jugoslavija - ako se n a s r t a j neprijatelja ne moe izbei - primi b o r b u za
svoju nezavisnost i s l o b o d u no da neasno izgubi i j e d n o i drugo. Jugoslavija
bi inae, po njegovom miljenju, mogla da izgubi p o d r k u anglo-saksonskog
sveta, to bi joj m n o g o tetilo, ak i u sluaju kad bi Anglo-Saksonci prihvatili
k o m p r o m i s a n mir s H i t l e r o m ili mu ga d i k t i r a l i . " 6
I n t e r e s a n t n o je da je Gavrilovi p o e t k o m m a r t a izvetavao jugoslovensku vladu da e Rusi v e r o v a t n o ui u rat protiv N e m a k e s a m o kad Hitlerov
poraz b u d e oigledan, da su sovjetski vojni rukovodioci p o s r e d n o nagovarali jugoslovenskog vojnog izaslanika u Moskvi pukovnika Popovia na sklapanje vojnog p a k t a izmeu SSSR i Jugoslavije, j e r je Nemaka neprijatelj ijedne i d r u g e zemlje. Isticali su da Jugoslavija u tom smislu p r e u z m e inicijativu
diplon atskim putem. Gavrilovi je insistirao da Cincar-Markovi ima u vidu
ove s< vjetske p r e t p o s t a v k e pri d o n o e n j u o d l u k a o spoljnoj politici, j e r bi se
rat mogao produiti za izvesno vreme, poto je izgledalo d a j e N e m a k a odustala od invazije na B r i t a n s k a ostrva i o k r e n u l a se p r e m a Istoku, a i zato to
e Sovjetski Savez, pre ili posle, morati da ue u rat da zatiti svoje sopstvene
interese na konferenciji m i r a . " 7
Oigledno je da je Gavrilovievo gledite bilo p o t p u n o u skladu s tadanjim stavom i n a p o r i m a b r i t a n s k e politike, jer je Gavrilovi bio u tesnoj vezi
sa Kripsom, britanskim a m b a s a d o r o m u Moskvi. On je jo k r a j e m f e b r u a r a
obavestio jugoslovensku vladu d a j e Krips upozorio Viinskog da ce Nemaka
o k o 15. maja, a najkasnije do 1. juna 1941. izvriti napad na Rusiju. Bilo je i
drugih o b a v e t e n j a iz kojih se moglo zakljuiti da N e m a k a p r i p r e m a napad
na S S S R . " 8
Zbog toga je jugoslovenska vlada teila da to vie otee p r i s t u p a n j e Trojn o m paktu i zato to je oekivala napad N e m a k e na Sovjetski Savez. Pored

Hitlerovog nagovetaja knezu Pavlu da Nemaka namerava da se sukobi sa

Sovjetskim Savezom, taj nagovetaj imao je p o t r v r d u i u d r u g i m izvorima.
Naime, i j u g o s l o v e n s k i vojni atae p u k o v n i k Vauhnik d o z n a o je k r a j e m 1940. g o d i n e
od Geringa da ce N e m a k a na p r o l e e 1941. godine imati vie od 200 v a z d u h o p l o v n i h divizija. Vauhnik se p i t a o gde ce biti u p o t r e b l j e n j e te divizije? O c e n i o je da e mu biti d o v o l j n o
50 protiv Velike Britanije, a u Africi ne vie od 6 divizija, ali gde e biti u p o t r e b l j e n e o s t a l e ?
Tada se setio k a k o je c u o da je Molotov (MOAOTOB BHMec.vaii Mnxaii.\oBHH CKpaomi) razb e s n e o n a c i s t e za v r e m e svoje p o s e t e Berlinu u n o v e m b r u 1940. g o d i n e . Moda Hitler nam e r a v a da n a p a d n e Rusiju? Nekoliko n e d e l j a kasnije, p o e t k o m 1941. g o d i n e , d o z n a o je od
slovakog vojnog a t a e a T a t a r k a ( T a t a r k o S.) da je N e m a k a , p r i p r e m a j u i se za n a p a d na
Sovjetski Savez, zatraila od S l o v a k e dve p e a d i j s k e div izije, a od svojih z e m l j a k a S l o v e n a c a
koji su radili na n e m a k i m eleznicama, p u t e v i m a i f a b r i k a m a l a k o d e je d o b i o o b a v e t e n j a
0 n e m a k i m p r i p r e m a m a za m a r na Istok. S e m toga, grof Berntof ( S i g i s m u n d Bernstoflf)
1 njegov brati Albert e s t o su mu govorili o m o g u n o s t i izbijanja rata i z m e u N e m a k e i
Sovjetskog Saveza, a j e d n o g d a n a grof Albert, n e k a k o poverljivo r a s p o l o e n , t o l i k o se zaboravio d a j e V a u h n i k u r e k a o k a k o n e m a k i n a p a d n a Sovjetski Savez vie nije p u k a mogunost nego injenica. O d l u k a je ve pala. I V a u h n i k o v prijatelj Vili Pabst (Willy Pabst), bivi
m a j o r u n e m a k o m G e n e r a l t a b u , k a o p o s l o v a n ovek, i m a o je e s t e s u s r e t e sa svojim bivim k o l e g a m a - t a d a o f i c i r i m a na visokim poloajima, a Vili je e s t o dolazio na v e e r u kod
V a u h n i k a J e d n o g a d a n a d r u g e n e d e l j e m a r t a 1941. g o d i n e Pabst j e izriito r e k a o V a u h n i k u
da su p r i p r e m e za n a p a d na Rusiju u p u n o m jeku, d a j e m a t e r i j a l na p u t u i da su a e r o d r o m i
s p r e m n i . Prijatelju moj, r a k a o je p o g n u t e glave o b o r e n e na grudi, sav u t o n u o u n a s l o n j a u ,
prijatelju moj, to znai k r a j N e m a k e . Sledeeg d a n a od j e d n o g N e m c a ( p o v e r e n i k a ) doz n a o je da e o p e r a c i j e N e m a c a protiv Rusa o t p o e t i p o l o v i n o m m a j a sa 200 divizija. Smatrajui da su n a v e d e n a o b j a n j e n j a lana. Vauhnik je o b a v e s t i o Glavni g e n e r a l t a b i p r v o g
a u t a n t a kneza Pavla. U svojoj i f r o v a n o j p o r u c i d a o je p o d a t k e ne s a m o o p o k r e t i m a nem a k i h t r u p a , nego i pozive i m a t i n e b r o j e v e divizija, ali Glavni g e n e r a l t a b n i k a d nije pot v r d i o da je tu p o r u k u primio. Zato je zatraio od j u g o s l o v e n s k o g p o s l a n i k a u B e r l i n u Iva
Andrica da s a d r a j p o r u k e p r e n e s e Cincar-Markoviu. u n a d i da bi o n a mogla koristiti u preg o v o r i m a sa N e m c i m a . j e r je r e z o n o v a o da bi se u m a n j i l a m o g u n o s t n a p a d a na Jugoslaviju
a k o bi vlada, m o d a , u b e d i l a N e m c e da se u t o m sluaju ne m o r a j u bojati od i n t e r v e n c i j e
Jugoslavije.

I n t e r e s a n t n o je da je Vauhnik o n e m a k i m p r i p r e m a m a obavestio Britance p r e k o vedskog vojnog ataea u Berlinu, a Britanci su obavestili Ruse
koji su primili informaciju bez ikakve p r i m e d b e . Vauhnik je p o s e b n o obavestio sovjetskog vojnog ataea generala T u p a k o v a koji je ve raspolagao takvom i n f o r m a c i j o m , ali nije h t e o da veruje d a j e istinita. Jugoslovenski poslanik u Moskvi Gavrilovi s m a t r a o je da su Sovjeti, ne verujui Britancima, u
t o m e gledali p o k u a j da se Sov jetski Savez uvue u rat sa N e m a k o m koji nisu
eljeli. 0 t o m e je Gavrilovi 23. m a r t a 1941. godine izvestio Cincar-Markovia.
Vauhnik je posle dravnog u d a r a u Beogradu o s v e m u o b a v e s t i o i vojnog ataea Sjedinjenih Amerikih Drava pukovnika B e r n a r d a Pejtona ( B e r n a r d
Peyton) i njegovog p o m o n i k a k a p e t a n a Dona Lovela (John Lovell). 1 , 8 a

DRUGA SEDNICA KRUNSKOG SA VETA

ODLUKA VEINE DA SE PRISTUPI
TROJNOM PAKTI UZ GARANCIJE

U tako tekoj vojno-politikoj situaciji Jugoslavije, koja je bila izloena pritiscima sa svih strana, knez. Pavie je, posle p o v r a t k a iz Berghofa, za 6. m a r t sazvao sednicu Krunskog saveta, kojoj su prisustovovali namesnici Ivan Perovi i R a d e n k o Stankovi i lanovi vlade: Cvetkovi, Maek, Kulovec, CincarMarkovi, Pei i ministar d v o r a Anti. Otvarajui sednicu, knez Pavle je saoptio da se 4. marta sastao sa Hitlerom i doslovno rekao:

Sa Hillerom sam imao razgovor od 4 asa On je traio od m e n e da p r i d e m o Trojnom

paktu i rekao da nece ni po koju cenu dozvoliti da se stvori Solunski front On e Grku smrviti i nee vie, postojati kao drava. Ja sam dokazivao da je za nas najbolje da o s t a n e m o
n e u t r a l n i , i da ja ne m o g u n i k a k o da p r u i m r u k u Musoliniju koji je u b i o m o g a b r a t a Aleks a n d r a . a koji i s a d a alje t e r o r i s t i k e b a n d e u H r v a t s k u . . . Zatim je n a s t a v i o da ga nije mogao p r i d o b i t i za bileteralni u g o v o r o prijateljstvu, ali da ni on nije p r i h v a t i o Hitlerov zahtev
da Jugoslavija p r i s t u p i T r o j n o m p a k t u . Zato je za njega o s t a l o n e i z v e s n o da li e N e m a ' . a
n a p a s t i Jugoslaviju a k o ne p r i s t u p i o v o m p a k t u . On je l o m p r i l i k o m s a o p l i o Hitleru da J jgoslavija, z b o g n a p a d a Italije na G r k u , gaji s i m p a t i j e p r e m a n a p a d n u t o j G r k o j i veliko ne
p o v e r e n i e p r e m a Italiji Zatim je o b a v e s t i o p r i s u t n e k a k v e je z a h t e v e Hitler p o s t a v i o i kakva
je o b e a n j a d a o a k o Jugoslavija p r i e T r o j n o m paktu, k a o i to da je z a p r e t i o da n e e dozvoliti s t v a r a n j e novog S o l u n s k o g f r o n t a Na kraju, knez je izneo i svoje p r o t i v p r e d l o g e Hitleru
i zakljuio da je Hitlerov zahtev i m a o k a r a k t e r u l t i m a t u m a . Poto se t r e b a izjasniti da li ga
p r i h v a t a m o ili ne. m o r a m o voditi r a u n a o t o m e da m o e m o imati o r u a n i s u k o b s N e m a
kom ako ga ne prihvatimo."9

Posle kneza Pavla ministar Cincar-Markovi d o p u n i o je kneev izvetaj.

Zavravajui prikaz poznatih ve injenica, Cincar-Markovi je prvi izjavio da
bi s obzirom na teko s t a n j e Kraljevine Jugoslavije, t r e b a l o prihvatiti nemaki predlog u/ ve o b e a n e gat an lije.Za uzvrat t o m e N e m a k a je voljna da titi
nepovredivost Jugoslav ije od svaije invazije, u k l j u u j u i i s a m u Italiju. Vlada
Rajha e dati garanciju i za to da Jugoslavija ne b u d e u v u e n a u rat, i da se
od nje nee traiti tranzit t r u p a i materijala. H i t l e r j e nadalje izjavio d a e podupreti aranman s Grkom da Jugoslav ija dobije grad i luku Solun.
Cincar-Markovi je ( p r e m a Maekovu opisu ove sednice Krunskog saveta, Maek, n. d., str. 210) zavrio svoj izvetaj n a p o m e n o m da ova o b e a n j a od
s t r a n e N e m a k e znae, u stvari, prihvaanje jugoslovenske neutralnosti. Jugoslavija, p r e m a svemu, ne moe vie izbei da potpie Trojni pakt, a njime
e i s t o v r e m e n o biti obavezna i Italija da p o t u j e jugoslovensku neutralnost.
Meutim, vlada Rajha ne n a m e r a v a da u tekst samog ugovora o prihvaanju
Trojnog p a k t a uvrsti i klauzule o garanciji da n e m a k a vojska nee traiti
tranzit p r e k o jugoslovenskog p o d r u j a i da Jugoslavija nee biti u v u e n a u rat
koji traje. Vlada Rajha n a m e r a v a da da ove garancije p o s e b n i m d o d a t k o m osn o v n o m ugovoru (slino je izneo i H o p t n e r u n a v e d e n o m originalnom delu,
na str. 219).
Predsednik vlade Dragia Cvetkovi nije se u p o e t k u svog izlaganja izjasnio niti za, niti protiv n e m a k o g predloga o prihvaanju Trojnog pakta. Ali je
izloio p o r e d pozitivnih i negativne strane koje odatle mogu proizai. Prema
Maekovu prikazu ove sednice, Cvetkovi je izrazio s u m n j u u Hitlerovu dob r u veru, jer mnogi sluajevi Hitlerova krenja preuzetih ugovora o p o m i n j u
na opreznost p r e m a vladi Rajha, pa zato s m a t r a znaajnim i okolnost to
Nemci o d b i j a j u da u osnovni ugovor uu i klauzule o garantijama koje e biti
d a t e Jugoslaviji. (Maek. n. d., str. 210). Nemci nastoje da d o u u strategijsku
poziciju p r e m a Jugoslaviji t a k o da mogu zahtevati sve vie i vie, i vojniki i
politiki od Jugoslavije. Ako Jugoslavija potpie ugovor o prihvatanju Trojnog pakta, o n d a e o n a postati d e o n e m a k o g politikog sistema, ali bez mogunosti da sprei n e m a k u okupaciju Soluna. Cvetkovi je zato naglasio da
bi trebalo ostati pri jugoslovenskom predlogu o zakljuenju j e d n o g bilateralnog paka s Rajhom A. Paveli-Smit, n. d , str. 97).
Ministar graevina Fran Kulovec, kao predstavnik Slovenaca u vladi, izjasnio se za poputanje Nemakoj. Ponuda vlade Rajha zasluuje ozbiljno razmiljanje. Kulov ec je za to da se prihvati Cincar-Markoviev predlog, dakle da se pristupi Trojnom paktu. Uz garantne klauzule, koje daje vlada Rajha, Jugoslavija

dobi ja sigurnost da nee biti uvuena u rat ili u krajnjem sluaju, ona time dobija
na vremenu, a qui habet temptis, habet vi tam.. ,'20
Potpredscdnik vlade Vlatko Maek upitao je Cirtcar-Markovia. kakve bi posledice imalo j u g o s l o v e n s k o o d b i j a n j e n e m a k o g zahteva da se p r i d e Trojnom paktu. Cincar-Markovi mu je odgovorio da o d b i j a n j e tog zahteva u sadanjim p r i l i k a m a moda i ne bi o d m a h dovelo do napada, ali niko ne moe
biti toliko slep pa ne videti da su Nemci kadri ponoviti o v a j zahtev u d a l e k o
nepovoljnijim prilikama, i to s o t v o r e n o m p r i n u d o m , kada bi Jugoslaviji ostao s a m o izbor: p r i h v a t a n j e ili rat. Na p o n o v n o M a e k o v o p i t a n j e znai li dakle to da u ovim p r i l i k a m a ve stojimo pred izborom rat ili Pakt, Cincar-Markovi je p o t v r d n o odgovorio. Osim toga na Maekovo pitanje o d g o v o r i o je da
se N e m c i m a - moe verovati (Maek. n. d., str. 210).
Na to se Maek obratio generalu Peiu kao ministru vojske i zamolio da
ga izvesti o s p r e m n o s t i vojske za sluaj rata. General Pei je o d g o v o r i o da bi
n e m a k a vojska (po njegovom miljenju) vrlo brzo zauzela sev erni d e o Jugoslavije i tri njena grada: Beograd, Ljubljanu, i Zagreb. Jugoslovenska vojska
mogla bi se m o d a povuci u b o s a n s k o - h e r c e g o v a k e b r d s k e predele, ali i
t a m o bi se mogla o d u p i r a t i najvie oko est nedelja. Vojna situacija Jugoslavije v e o m a je kritina. Zemlja je odasvud o k r u e n a protivnicima, bolje naoruanim i s p r e m n i j i m i jaim od Jugoslavije. S n a b d e v a n j e jugoslovenske vojske
je v e o m a slabo i n e d o v o l j n o za rat. Nemci su, zauzevi Cehoslovaku, presekli
Jugoslaviji izvor za d o t u r tekog oruja iz Skodinih fabrika B r o j n o s t a n j e
jugoslovenske vojske je n e d o v o l j n o za rat protiv Osovine. Avijacija ima o k o
150 b o m b a r d e r a , a isto toliko lovakih aviona i 26 izviakih aviona, to je sasvim n e d o v o l j n o p r e m a Rajhu. Jugoslovenskih 25 divizija ne bi mogle d u g o
pruati o t p o r n e m a k o j vojsci P o m o sa s t r a n e ne bi mogla stii, j e r su saveznike snage u G r k o j preslabe. Turska se dri n e o d r e e n o , a Rusija izbegava da primi na sebe ma kakvu garanciju nezavisnosti Kraljevine Jugoslavije, da ne bi time izazvala n e m a k i Rajh. Pei se u svom izlaganju pozvao na
vie istaknutih generala vojske Kraljevine Jugoslav ije koji se s n j i m e slau u
oceni kritinog stanja jugoslovenske vojske i o n j e n o j n e s p r e m n o s t i za rat
ovakvog o p s e g a i p r e m a ovakvom protivniku kakav je Rajh sa svojim saveznicima. Zato je general Pei miljenja da u s a d a n j o j situaciji t r e b a p o p u t a t i
n e m a k i m zahtevima i taktizirati koliko je god to mogue. Od jugoslovenskih
generala s kojima je Pei razgovarao izdvojio se s v o j e d o b n o n a p o s e general
Duan T. Simovi, koji je istakao da bi prihvatanje Trojnog p a k t a bilo za Jugoslaviju neastan akt. Ipak, general Pei u k a z u j e na n e o p h o d n u nudu, s obzirom na stanje u k o m e se nalazi o d b r a m b e n a snaga Jugoslavije (Maek, n.
d str. 211, H o p t n e r , n. d.. str. 220, A. Paveli-Smit, n. d., str. 98).
Kraljevski namesnik Radenko Stankovi se o d m a h izjasnio protiv nemakog predloga. P r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu - kazao je Stankovi - znai za Jugoslaviju v e o m a teku o p a s n o s t , j e r dovodi potinjavanju drave diktatu Nemake, pa bi zemlja ipak, u k r a j n j o j liniji, bila u v u e n a t rat, ali na strani Osovine. Za to n a m e s n i k Stankovi s m a t r a da treba odbiti n e m a k i zahtev. Ako
n e m a k e t r u p e n a p a d n u Jugoslaviju, o n d a t r e b a pruiti o t p o r i zbog nepovoljnog o d n o s a snaga t r e b a l o bi se povlaiti p r e m a jugu. Stankovi misli da
bi Jugoslavija mogla u k r a j n j e m sluaju o t p o e t i j e d a n simboliki rat.' 2 1
General Pei ga je na to p r e k i n u o u izlaganju i zamolio da objasni to on
p o d r a z u m e v a pod simbolikim ratom. Stankovi je na to o d g o v o r i o k a k o
je to vrlo jednostavno: kralj, vlada i oko 200.000 vojnika povukli bi se p r e m a

grkoj granici i tamo bi se prikljuili saveznikim snagama. Ukratko - kazao

je Stankovi - mi bi se povukli s P r i t a n c i m a . ali bi s B r i t a n c i m a i doli natrag.' 2 2
Cvetkovi je, uglavnom, r e k a u o a sile Osovine ne smeju o k u p i r a t i Solun
i da se protivi potpisivanju pakta i pr >itao zapisnik (to je bio ve citirani Referat - M e m o r a n d u m - V. T.) kojeg mu je Konstantinovi d a o prilikom njegovog odlaska u N e m a k u 13. lebruara. On je, n a v o d n o , pre ove sednice. u
svom kabinetu, izjavio M eku, Suteju i Konstantinoviu da Jugoslavija ne
sme dozvoliti da Nemci p o k o r e Grku i izneo neke svoje poglede na mogunost tesnog vojnog sadejstva, pri e m u bi se u s p e n o mogla iskoristiti i britanska vojna p o m o . Maek nije prihvatio da Jugoslavija ulazi u rat zbog nem a k o g n a p a d a na Grku, jer bi ona, i p o r e d toga, mogla sauvati svoju nezavisnost. S u t e j se sloio s Cvetkoviem, a Konstantinovi je r e k a o da bi takav
nemaki n a p a d p o t p u n o izolovao Jugoslaviju i k r a j n j e je ugrozio. Maek se
saglasio s Cvetkoviem, S u t e j o m i K o n s t a n t i n o v i e m da Jugoslavija ne treba
da pristupi Trojom p a k t u a k o joj to b u d e p r e d l o e n o i da se brani a k o b u d e
n a p a d n u t a , ali se nije sloio da Jugoslavija ulazi u rat u sluaju n e m a k o g nap a d a na Grku.
Posle Cvetkovia n a m e s n i k Stankovi se opet usprotivio p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu, ali je ostao u s a m l j e n sa svojim gleditem. 1 2 3
Prema Breiji, Pei se o t r o suprotstavio n a m e s n i k u Stankoviu o njegovom predlogu o pruanju simbolikog otpora, istiui da s u m n j a ne samo
u b r i t a n s k u p o m o Jugoslaviji nego i Grkoj, da je nejasan stav T u r s k e i da
SSSR izbegava da se izjasni u bilo kom smislu da ne bi izazvao N e m a k u . Zato
on (Pei) predlae da se vodi pomirljiva politika da bi se izbegao rat i da ovo
miljenje prihvate svi visoki vojni rukovodioci, p o s e b n o general Simovi koji
je tvrdio da bi, p r e m a n j e g o v o m miljenju, pakt sa Hitlerom bio n e a s n a akcija za Jugoslaviju, p o s e b n o za Srbe. Meutim, miljenje Simovia, koje je izneo Pei, nije izazvalo zabrinutost. Maek je s m a t r a o d a j e Cincar-Markovi
precizno p o t v r d i o Hitlerovu obavezu o p o t o v a n j u integriteta i suvereniteta
Jugoslavije i snano z a s t u p a o politiku spasavanja mira. t a k o e i u n u t a r pakta.
Sa tim se sloio i n a m e s n i k Perovi. 1 2 4 Maek nije nita r e k a o e Solunu, verovatno zato to je Cincar-Markovi p r e d o i o da bi Nemci, ako bi Jugoslavija
odbila p o n u d u Soluna, p o s u m n j a l i u iskrenost Jugoslavije. 1 2 5
Maek je dosta o p i r n o pisao o izjavama uesnika tog d v o r s k o g savetovanja. Ali o sebi bio je suzdrljiv. Meutim, iz njegovih navoda (u knjizi In
the Struggle for Freedomj moe se izvesti i njegov stav p r e m a n e m a k o m zahtevu. Na pitanje koje je postavio ministru Cincar-Markoviu (da li o d b i j a n j e
n e m a k o g predloga znai n e p o s r e d n u o p a s n o s t rata po Jugoslaviju), Maek
je, o e k u j u i p o t v r d a n odgovor, d o b i o p o d r k u za tezu o n e o p h o d n o s t i da se
prihvati n e m a k i zahtev za p r i s t u p a n j e Osovini a k o se ne eli da se zemlja
uvue u rat s Rajhom. Na pitanje Cincar-Markoviu da li se nemakim garantijama moe verovati?, Maek je dobio potvrdu gornje teze da treba prihvatiti
n e m a k i zahtev, kada vlada Rajha, daje garancije u koje se moe pouzdati.
Svojim pitanjem generalu Peiu o spremnosti jugoslovenske vojske za rat,
Maek je i time oigledno iao za tim, da negativnim o d g o v o r o m ministra vojske potkrepi gornju tezu o n e o p h o d n o s t i p r i h v a t a n j a n e m a k o g zahteva, jer
je jugoslovenska vojska n e s p o s o b n a da se bori s N e m a k o m . n e
Tako su se za obavezno prilaenje paktu n a r o i t o isticali Cincar-Markovi. Pei, Maek (Maek je, kao to se vidi bio i za i protiv - V.T.) i Kulovec,

jer su u t o m e gledali jedini spas Jugoslavije. Poto su, izgleda, uoili da i knez
naginje T r o j n o m paktu, eleli su da ga m a k s i m a l n o podre. Namesnik Radenko Stankovi i Cincar-Markovi predloili su da se o situaciji o b a v e s t e i prvaci opozicionih partija i srpski patrijarh. Mada Maek to nije s m a t r a o opravdanim, ipak se nije protiv io, taku da je o d l u e n o da Cincar-Markovi u razgovorima s Nemakom obavesti efove opozicije, a knez - patrijarha Gavrila.' 27
Prema tome, na sednici se veina izjasnila za to da se iz teke situacije potrai izlaz na taj nain to e se pristupiti T r o j n o m paktu, uz izvesne garantije
koje bi se dobile. Meutim, prilikom p o j e d i n a n o g glasanja, svi prisutni su,
osim kneza (koji nije glasao), dali naelan pristanak da se p r i e T r o j n o m paktu.'28
Poto u sutini na sednici niko nije bio protiv p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu,
o d l u e n o je da se Krunski savet opredeli za Trojni pakt, s tim da m i n i s t a r
inostranih poslova p o d n e s e n e m a k o j vladi p r o t i v p r e d l o g e jugoslovenske
vlade. A kako su Cincar-Markovi i Pei jo ranije, kao u p o r n e pristalice
Trojnog p a k t a izradili te predloge, oni su na ovoj sednici i prihvaeni.
Veanje na Dedinju o d r a n o je u velikoj tajnosti. Iako su se uesnici obavezali da o t o m e nee n i k o m nita govorili, ipak su Cvetkovi i Maek, posle
sednice, rekli Konstantinoviu da se knez v ratio iz B e r g h o f a s n e m a k i m
predlogom da Jugoslavija pristupi T r o j n o m p a k t u . ' 2 9
Na pitanje Konstantinovia ta su odluili na savetovanju?, Cvetkovi i
Maek su izjavili da, navodno, nita nije k o n a n o odlueno, ali da se iz voene
diskusije i iznetih miljenja pojedinih lanova K r u n s k o g saveta moe zakljuiti da treba prii T r o j n o m paktu. Iznenaen ovakvim o d g o v o r o m , Konstantinovi im je o t r o z a m e n o , tim pre to su obojica uoi sednice (6. m a r t a ) imali sasvim drugi stav, tj. da se ne prilazi T r o j n o m paktu. Zbog toga je 7. m a r t a
uvec uputio Cvetkoviu novi Memorandum, u k o m e je izneo svoje ranije arg u m e n t e protiv p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u . ' 3 0
Veanja, koja su trajala nekoliko asova, pokazala su d a j e pitanje pristupanja Jugoslavije T r o j n o m p a k t u vrlo ozbiljno i, s obzirom na javno m n e n j e ,
vrlo teko. Uz to su ovde poslednjih d a n a izazvali veliku u z n e m i r e n o s t revizionistike manifestacije u B u g a r s k o j i antijugoslovenski ton b u g a r s k e tampe.
Rezultat ovog veanja bio je da pre d o n o e n j a o d l u k e m i n i s t a r inostranih
poslova t r e b a da precizno razjasni i sledea pitanja:
V sluaju pristupanja Trojnom paktu da li e Jugoslavija moi da dobije
sledeu pismenu izjavu od Nemake i Italije: 1) Suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije bie potovani; 2) Od Jugoslavije se nee traiti za vreme rata
nikakva vojna pomo niti transport trupa kroz ovu zemlju i 3) Prilikom novog
ureenja Evrope, vodie se rauna o interesima Jugoslavije za slobodan izlaz na
Jegejsko more preko Soluna.131
U podne sledeeg dana, 7. marta. Cincar-Markovi je pozvao H e r e n a i rekao
mu da Krunski savet gleda na potpisivanje pakta kao na ozbiljan problem, da
je jugoslovensko javno m n j e n j e protivosovinski raspoloeno i da su lanovi
Krunskog saveta svesni da se nalaze pred s u d b o n o s n o m o d l u k o m i da su zabrinuti zbog bugarskih revizionistikih zahteva i neprijateljskog tona bugarske
tampe. Zato je, posle vieasovne rasprave, zakljueno da se. pre konane odluke, mora dobiti odgovor Nemake na tri gore postavljena pitanja.

Na to je nemaki poslanik ton Heren istakao da su Cvetkovi i Cincar Markovi, jo u toku pregovora, zakljuili da postoji spremnost za davanje takvih
uveravanja, da je knez Pavle takoe izjavio da mu je ministar inostranih poslova Rajha p o n u d i o da da takva uveravanja u pismenoj formi, ali, da bi situacija
bila p o t p u n o jasna, on ipak trai precizan odgovor na ovo pitanje, tako da e se
- ako odgovor b u d e potvrdan - znatno olakati sprovoenje politike koju eli
vlada. 1 3 2
Heren je bio vrsto u v e r e n da e Jugosloveni potpisati Trojni pakt a k o
N e m a k a i Italija d a d u j e m s t v a u pogledu s p o r n i h pitanja i da e u p r o t i v n o m
biti p o t r e b n i novi razgovori. Po njegovom miljenju, beogradski vojni i politiki lideri o e k u j u nekakav s p o r a z u m s N e m a k o m . s a m o mu se protivi javno mnenje. On veruje da jugoslovenska vlada moe udovoljiti j a v n o m m n e n j u
ako p o s t e p e n o proglasi s p o r a z u m s N e m a k o m i tako izbegne p r i s t u p a n j e
paktu. 1 3 3
R i b e n t r o p je bio miljenja da e knez Pavle p r o m e n i t i miljenje o pristupanju paktu, pa je - u nastojanju da Jugoslavija to p r e pristupi tom Paktu istog
dana, tj. 7, m a r t a pisao H e r e n u da bi bilo d o b r o da se predloi knezu Pavlu
da se sa njim sastane na Bledu, da bi ga naveo na potpisivanje pakta, ali je nap o m e n u o H e r e n u da za sada ne p o k r e e to pitanje. 1 3 4
Tajnost zasedanja Krunskog saveta od 6. marta nije mogla biti p o t p u n o sa u v a n a Jugoslovenska javnost je saznala neto o tome savetovanju, dovodei ga
u vezu s posetom kneza Pavla Nemakoj i njegovim pregovorima s Hitlerom.
To je pojaavalo u z n e m i r e n j e mnogih koji su se bojali da predstoji k o n a n a
o d l u k a o p r i s t u p a n j u Kraljevine Jugoslavije Trojom paktu. Beograd je bio sav
proet glasovima o p r o o s o v i n s k o j kapitulantskoj politici kamarile i vlade, a
o g o r e n j e je zbog toga sve vie raslo kod onih koji su to smatrali izdajom narodnih interesa. A tih u zemlji nije bilo malo. To se videlo na brojnim demonstrativnim istupima naitfcito po Beogradu, a pokazivali su to i izvetaji policijskih vlasti i vojno-obavetajnih f u n k c i o n e r a koji su ba u tim prvim martovnskim d a n i m a gotovo saglasno govorili o protivreimskom p o k r e t u , i to
naroito s obzirom na o p a s n o s t da Kraljevina Jugoslavija prihvati Trojni
pakt. 1 u tim izvetajima govorilo se prvenstveno o p o j a a n o j akciji komunista, o kretanju k o m u n i z m a , a pod time se mislilo na sve otvorenije istupe protivnika reimske s p o l j n e politike.
Na d r u g o j strani porasla je i akcija p e t o k o l o n a k i h e l e m e n a t a . Poetkom
m a r t a oni su sve ivlji i kao da rade po direktivi koja potie iz j e d n o g centra.
Tom p e t o k o l o n a k o m akcijom naroito se ilo za tim da se u zemlji stvori
u v e r e n j e o n e o p h o d n o s t i da Jugoslavija pristupi Osovini. Tom cilju sluila je
naroito i p r o o s o v i n s k a t a m p a koja je uivala vladinu p o d r k u .
Oigledno nije bila sluajnost d a j e fon Heren 4. m a r t a posetio Maeka,
k r e n u o zatim s njim u K u p i n e c i t a m o posle d e m o n s t r a t i v n i h etnji (po Zagrebu i okolini u Kupincu) vodio razgovore koji v e r o v a t n o nisu bili u vezi s
turistikim i n t e r e s i m a ovih gostiju. Sam nemaki poslanik fon H e r e n potrudio se da sa svoje strane potvrdi takvu p r e t p o s t a v k u kada je n o v i n a r i m a (4.
m a r t a u Zagrebu) izjavio d a j e . istina, d o a o da prisustvuje gostovanju nemake o p e r e u Zagrebu, ali nakon to je b u k n u o r a t . . . svreno je s mojim privatnim p u t o v a n j i m a za zabavu.Nije bilo sluajno to je tih dana naa t a m p a
poklonila naroitu panju o v o m fon H e r e n o v o m putu po Hrvatskom zagorju,
b a n k e t u koji mu je p r i r e d i o (4. marta) ban Subai itd. Sve je to imalo svoj
smisao i svoju svrhu. Javnost je pretpostavljala zato nemaki a m b a s a d o r

kree u Kupinec i zato sm Maek (umesto koijaa) upravlja k o l i m a u kojima sedi nemaki ambasador.' 3 4
Na p i t a n j e j e d n o g s t r a n o g novinara, da li N e m a k a p o d u z i m a n e k u veu d i p l o m a t s k u
akciju u B e o g r a d u , slubeni p r e d s t a v n i k V i l h e l m t r a s e a (VVilchelmstrasse) o d g o v o r i o je. da
o d l i n i m d i p l o m a t s k i m o d n o s i m a i z m e u Rajha i B e o g r a d a ne bi m o g l o to da se
doda .. .,34b

Ovom H e r e n o v o m izjavom trebalo je da se d e m a n t u j u glasovi o n e m a koj presiji na Jugoslaviju da prihvati Trojni pakt. No, u m e s t o da time umiri,
ona je jo vie uzbudila u Jugoslaviji o n e koji su bili protiv p r i s t u p a n j a Osovini, a naroito k o m u n i s t e .
Iako je u g o v o r e n o da se poseta kneza Pavla dri u n a j v e o j tajnosti, ipak
je advokat Staki u italijanskom poslanstvu izvestilo Mamelija da e za nekoliko d a n a biti izdata vana saoptenja. On mu je o t r k i o da se knez Pavle
u p r a v o nalazi u poseti N e m a k o j i sa d o b r o p r i p r e m l j e n i m i subjektivnim arg u m e n t i m a tvrdio da mu se ini da poznati pregovori nisu o m e t e n i ve olakani poslednjim dogaajima. Mameli je to p r i m i o k znanju, a kad mu je, m a l o
kasnije, jedan f u n k c i o n e r n e m a k o g poslanstva zatraio tekst italijansko-jugoslovenskog p a k t a iz 1937. godine bio je iznenaen i p o s u m n j a o je u nemake namere. Ipak mu ga je dao, ali samoinicijativno bez tajnih klauzula i dopuna, o e m u je o d m a h izvestio Palatu Kii. Taj n e m a k i zahtev izazao je neraspoloenje u Rimu, tim p r e to je usledio posle Hitlerove zabrane nastavljanja bilateralnih jugoslovenskih pregovora, u p r a v o na bazi tog pakta, i to
se saznalo da se fon Heren u to v r e m e - kad je postojalo ozbiljno razmimoilaenje izmeu Srba i Hrvata o k o e v e n t u a l n o g prilaenja Jugoslavije T r o j n o m
paktu - u Zagrebu p r e g o v a r a o sa Hrvatima. Izbegavajui da da precizan odgovor na Mamelijeva pitanja, Heren je time j a s n o p o k a z a o da N e m a k a n e m a
p o v e r e n j a jer je odluila da ona zakljui bilateralni pakt sa Jugoslavijom, da
bi ju to jae vezala za sebe i izdvojila iz italijanske sfere uticaja. U stvari, kad
se iz Zagreba vratio u Beograd, H e r e n je tvrdio Mameliju da je n a m e r n o odustao od bilo kakvih p r e g o v o r a politike p r i r o d e u Zagrebu i r e k a o da e - a k o
treba pregovarati o tim p i t a n j i m a sa hrvatskim m i n i s t r i m a - to uiniti u Beogradu. On nije nita otkrio o tajnim kontaktima kneza Pavla i Hitlera, dok je
R i b e n t r o p zamolio o t p r a v n i k a poslova svoje a m b a s a d e u Rimu da o njima
upozna Musolinija, s tim da se dre u tajnosti i da ga obavesti da e dobiti Hitlerovo pismo' 3 4 c

OGORENJE JUGOSLOVENSKE JAVNOSTI

I PROGLAS KOMUNISTIKE PARTIJE

O protivosovinskom o g o r e n j u jugoslovenske javnosti iz tih prvih d a n a m a r t a

1941. govori i j e d a n letak koji je (sudei po njegovu naslovu) kolao po Beogradu, a koji se i tad pripisivao akciji K o m u n i s t i k e partije. U tom se proglasu
istaklo i ovo:
. . . D a n a n j a vlada s p r e m a izdaju. Za neki d a n t r e b a da se p o t p i e Trojni pakt koji znai s i g u r n u i s r a m n u s m r t n a o j dravi, n a o j slobodi i n a e m n a r o d u . Prvi put u n a o j istoriji
t r e b a p r e d t i r a n i n o m , da k l e k n e m o . da na k o l n i m a p o t o n e m o u b e a e i ropstvo. I to danas. kad je c e o n a r o d u svim k r a j e v i m a drave svih stalea i u z r a s t a u s l a o isto k a o 1912, 1913.
i 1914. i k a d a ima s a m o j e d n u d u u e j e d n u volju i j e d n u m i s a o - da na ivoi i s m r t b r a n i svoju
n a j v e u t e k o v i n u i svetinju, n a c i o n a l n u s l o b o d u i d r a v n u nezavisnost.

C e o n a r o d - e s n a e s t m i l i o n a ljudi - h o e ast i s l o b o d u o t a d b i n e .
Vlada esnaest m i l i o n a ljudi - h o e izdaju o t a d b i n e , r o p s t v o i s r a m o t u .
N a r o d je sa najveim s t r p l j e n j e m e k a o vladu, d a v a o j o j v r e m e n a , ali ne da d o e k a izdaju. nego da se spremi odbrana.
S a d a j e aa p r e p u n a !
Ovo su p o s l e d n j i t r e n u t c i , k a d a se r e a v a naa s u d b i n a . Ne d a m o da n a s izdadu!
N e e m o poloiti oruje!
Oni koji se igraju g l a v a m a e s n a e s t miliona ljudi, igraju se svojim glavama!
Srbi! B e o g r a d e !
Pokaimo se d o s t o j n i svojih p r e d a k a . Ne s m e m o biti gori ni od Kosovskih j u n a k a , ni
od K a r a o r e v i h u s t a n i k a , ni od slavnih h e r o j a sa K u m a n o v a , Bregalnice. Cera. S u v o b o r a ,
Mojkovca, K a j m a k a l a n a . B e o g r a d 1941 ne s m e da postidi B e o g r a d 1915.
Neka s v a k o ispuni svoju d u n o s t , i zloin koji vlada p r i p r e m a , bie s p r e e n u poslednjem trenutku.
N e e m o ni Trojni pakt, ni i n s t r u k t o r e , ni turiste, ni p r i v r e d n e s t r u n j a k e , ni ienje
n e p r i j a t e l j a Osovine.
H o e m o vladu n a c i o n a l n e sloge i o d b r a n e !
Sve za ast i slobodu! Slobodu nizata!' 3 5

PREGOVORI O USLOVIMA ZA PRISTUPANJE

JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU'

Kabinet n e m a k o g Ministarstva inostranih poslova je 8. m a r t a u p o z n a o nemakog a m b a s a d o r a u Rimu da je Cincar-Markovi, u vezi sa razgovorima Firera i kneza Pavla, da li e Jugoslavija, u sluaju p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu,
moi da dobije p i s m e n u izjavu N e m a k e i Italije, u kojoj e biti reeno:
1) S u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije bie g a r a n t o v a n i : 2) Nikakva vojna
p o m o n e e se traiti od Jugoslavije, a t a k o e ni prolaz ili t r a n s p o r t t r u p a k r o z ovu zemlju
za v r e m e rata; i 3) Interesi Jugoslavije za s l o b o d a n izlaz na J e g e j s k o m o r e p r e k o S o l u n a bie
uzeti u obzir p r i l i k o m r e o r g a n i z a c i j e Evrope. Ove uslove su r a n i j e prihvatili F i r e r i Due
a k o Jugoslavija p r i s t u p a T r o j n o m p a k t u . Firer s m a t r a da ove tri take t r e b a zadrati i dati
o b e a n j e p o d u s l o v o m d a s e Jugoslavija prikljui T r o j n o m p a k t u o d m a h , t o jest, s v a k a k o
i d u e nedelje. Firer bi bio zahvalan a k o se Due izjasni u o d g o v o r u k a k o bi j u g o s l o v e n s k a
vlada m o g l a biti o b a v e t e n a jo d a n a s . R i b e n t r o p e o d m a h t e l e f o n i r a t i a m b a s a d o r u k a k o
t r e b a p r i m e n i t i ovu i n s t r u k c i j u . , 3 '

Na uslove koje je jugoslovenska vlada postavila nemakoj vladi za pristupanje Trojnom paktu, n e m a k o Ministarstvo inostranih poslova je 9. marta, p r e k o
Herena, dalo sledei odgovor, koji se, zbog znaaja i interesantnosti, uglavnom
iznosi u celini:
Za taku I) s p r e m n i s m o da j u g o s l o v e n s k o j vladi d a m o specijalnu izjavu da e m o potovati n j e n s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet. J u g o s l o v e n s k a vlada m o e da objavi ovu izjavu a k o eli:
Za taku 2) dolazi u obzir j e d n o p i t a n j e prolaz t r u p a kroz zemlju ili prolaz t r a n s p o r t a
t r u p a i d r u g o vojna p o m o .
a) Sto se tie p r o l a s k a ili t r a n s p o r t a t r u p a kroz zemlju, s p r e m n i s m o da d a m o specijalnu izjavu saglasnosti, k o j o m p o t v r u j e m o da za v r e m e rata n e e m o traiti trt Jugoslavije
n i k a k v u dozvolu za prolaz t r u p a k r o z zemlju ili za prolaz t r a n s p o r t a t r u p a . J u g o s l o v e n s k a
vlada m o e objaviti i ovu izjavu saglasnosti, a k o s m a t r a da je iz u n u t r a n j i h razloga to pot r e b n o ; o o v o m e i o v r e m e n u m o g l o bi se na k r a j u p r e g o v o r a d a l j e raspravljati.
b) Sto se tie vojne p o m o i , s p r e m n i s m o da se d r i m o d o s a d a n j e g gledita, tj. da ne e m o traiti p o m o od Jugoslavije u g r k o m konfliktu.
Nikakva o b a v e z a n e e proizii iz T r o j n o g p a k t a za Jugoslaviju, p o t o je G r k a ve upletena u e v r o p s k i rat. Nita ne stoji na p u t u da se izda o d g o v a r a j u a p o t v r d a i da se d a j u pot r e b n a o b j a n j e n j a ovog s t a n j a stvari j u g o s l o v e n s k o j javnosti u v r e m e koje b u d e d o g o v o r e no.
c) S d r u g e s t r a n e , ne m o e m o f o r m a l n o o s l o b o d i t i Jugoslaviju od o b a v e z a p r u a n j a
vojne p o m o i u s l u a j e v i m a koji p r o i s t i u iz s t u p a n j a u d e j s t v o T r o j n o g p a k t a ( n a p a d j e d n e

sile koja nije d o s a d a bila u p l e t e n a u rat), j e r to bi znailo p o n o v o u k i n u t i d e j s t v o p r i s t u p a n j a

Jugoslavije T r o j n o m p a k t u
Taka 3) T r o j n o g p a k t a m o r a da o s t a n e . Ako bi ova t a k a stvorila tekoe, o n d a bi se
moglo, sa nae s t r a n e , poverljivo saoptiti j u g o s l o v e n s k o j vladi da je n j e n a v o j n a p o m o koja
proizilazi iz t a k e 3. T r o j n o g p a k t a u praksi p r o b l e m a t i n a i da je mi v e r o v a t n o n e e m o ni
zatraiti: a a k o bi o n a u o p t e dola u obzir, o n d a j u g o s l o v e n s k a vlada, u s v a k o m sluaju, zadrava p r a v o d a r a z m e r u svoga s u d e l o v a n j a o d r e d i s p e c i j a l n i m s p o r a z u m o m . J a Vas pak
m o l i m d a s e takva izjava n e d a u n a p r e d , n e g o d a s e nagovesti m o g u n o s t n j e n o g d a v a n j a
s a m o a k o bi Jugoslavija pristupila Paktu. N a r a v n o da o b j a v l j i v a n j e o v o g p i t a n j a ne dolazi u
obzir.
U vezi sa t a k o m 3. mi s m o s p r e m n i da o b a v e s t i m o Jugoslaviju j e d n i m t a j n i m saopt e n j e m d a c e m o k o d p o n o v n o g o d r e i v a n j a granica n a B a l k a n u voditi r a u n a o i n t e r e s i m a
Jugoslavije z a s l o b o d a n izlaz n a J e g e j s k o m o r e p r e k o S o l u n a . Naravno, o v o s a o p t e n j e m o r a
ostati s t r o g o poverljivo.
Molim Vas da n e o d l o n o r a z m o t r i t e ova p i t a n j a sa m i n i s t r o m i n o s t r a n i h poslova i o
rezultatu da nas o d m a h obavestite telegramom.
Ribentrop 1 3 7

Fon Heren je 10. marta obavestio n e m a k o Ministarstvo inostranih poslova

o reakciji jugoslovenskog ministra inostranih poslova na odgovor nernake vlade na uslove koji je jugoslovenska vlada postavila za pristupanje Trojnom paktu,
a koji se, takoe zbog znaaja i interesantnosti, iznosi u celini:
Ministar i n o s t r a n i h poslova nije stavio n i k a k a v p r i g o v o r na d o p u n s k a s a o p t e n j a u
vezi sa t a k o m 1. t a k o m 2a i 2b, niti u vezi sa t a k o m 3. ni u p o g l e d u s u t i n e ni po p i t a n j u
f o r m a l n o g p o s t u p k a i objavljivanja.
Ministar i n o s t r a n i h poslova bio je o e v i d n o v e o m a i z n e n a e n s a d r i n o m t a k e 2c. On
je r e k a o da je j u g o s l o v e n s k o p i t a n j e u vezi sa ovim bilo p o s t a v l j e n o na o s n o v u p o t p u n o g poz n a v a n j a l a n a 3. T r o j n o g p a k t a i da je ba imalo cilj da se u t v r d i da N e m a k a i Italija n e c e
traiti od Jugoslavije v o j n u p o m o ak ni n a k o n n j e n o g p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u . Moje
s a o p t e n j e d o v e l o ga je s a d a u k r a j n j e n e z g o d n u situaciju, jer je u p i t a n j u najvanija t a k a
c). a on je ve o b a v e s t i o Kneza n a m e s n i k a i p r e d s e d n i k a vlade da je p o s t a v l j e n o jugoslovens k o p i t a n j e i u o v o m p o g l e d u pozitivno reeno. Za Jugoslaviju je ba v o j n a p o m o , k o j a je
p r e d v i e n a u T r o j n o m p a k t u , s m e t n j a z a n j e n o p r i s t u p a n j e . Ovde s u p o t p u n o s p r e m n i d a
i s k r e n o s a r a u j u na u s p o s t a v l j a n j u novog p o r e t k a u Evropi pod v o d s t v o m N e m a k e i da je,
p r e m a svojim m o g u n o s t i m a , p o d r e politiki i e k o n o m s k i . M e u t i m , izvrenje o b a v e z e
p r u a n j a v o j n e p o m o i m o g l o bi da u p l e t e Jugoslaviju u ral - m o d a sa A m e r i k o m ili ak
sa Rusijom - t o bi bilo u k r a j n j o j p r o l i v r e n o s t i sa r a s p o l o e n j e m n a r o d a i o s n o v n o m mir o l j u b i v o m p o l i t i k o m Jugoslavije. On se zbog loga plai da e iz naeg stava p r e m a o v o j taki
proizai ozbiljne t e k o e .
U d u e m r a z g o v o r u n a s t o j a o s a m da o b j a s n i m m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova besmislenost p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u a k o bi se i s t o v r e m e n o u k i n u l a j e d n a od njegovih b i t n i h odr e d a b a i da ga u b e d i m u d a l e k o vei z n a a j o b e a n j a s a d r a n i h u t a k a m a I, 2a i 3.
Ministar i n o s t r a n i h poslova paljivo me je sasluao, ali je s t a l n o p o n a v l j a o da se ne
m o e zahtevati s t u p a n j e Jugoslavije u ral na bazi t a k e 3. T r o j n o g p a k t a d o k l e god n j e n i ivotni interesi ne b u d u ugroeni.
Na k r a j u je m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova r e k a o da e o d m a h o b a v e s t i t i vie vlasti i da
ce sa svoje s t r a n e nastojati da potrai n e k o reenje. On v e r u j e da ce se K r u n s k i savet sastati
sutra,3>

Advokat Staki je 8. marta obavestio italijanskog poslanika Mamelija da ga

je knez Pavle hitno pozvao da bi on (Staki) mogao isto vee da otputuje u Rim
da ispila kakav bi bio stav Italije prema jugoslovenskom predlogu da se Jugoslaviji ustupi zona Skadra. (Podvukao V. T.). Pridravajui se Anfusovih instrukcija. Mameli mu je p r e p o r u i o da ne ide na put zato to se Musolini ne nalazi u Rimu i naglasio da ne vidi u kojoj bi meri jugoslovenski prelog m o g a o
d o p r i n e t i p r e g o v o r i m a koji su u toku. Staki je kasnije r e k a o Mameliju da je
d u g o razgovarao sa Knezom i u b e d i o ga da ne formulie takav p r e d l o g i da
je u s a d a n j o j situaci ji jedini izlaz za p r e g o v o r e neodloan put jugoslovenskih
predstavnika u Rini. Knez Pavie je eleo da prikae Mameliju da. u p r k o s pregovora sa N e m a k o m , nije o d b a c i o ideju pregovora sa Italijom i da n a m e r a v a

da ih to pre obnovi razgovorom o m o g u n o s t i p r o m e n e granice u korist Jugoslavije u zoni Skadra - stare aspiracije Srba, da bi dobio njihovu podrku za
razgovore sa silama Osovine, predstavljajui se kao nosilac njihovih aspiracija za d o b i j a n j e Soluna u Berlinu, a S k a d r a u Rimu. Mameli je izvestio Palatu
Kidji i, izmeu ostalog, naveo da su u Beogradu, posle posete Cvetkovia i
Cincar-Markovia, po N e m a k o j poeli da krue glasovi d a j e Hitler p o n u d i o
dvojici ministara ne s a m o izlaz u Solun, ve i d e o Albanije sa S k a d r o m sve do
Drima i teritorijalna p o b o l j a n j a o k o O h r i d s k o g jezera. 1 3 9

TREA SEDNICA ICRUNSKOG SAVETA

PREGOVORI SA BRITANCIMA U A TI NI
MISIJA G E N E R A L S T A B N O G MAJORA PERI SIC A

Na treoj sednici u dvoru 10. marta, C i n c a r - M a r k o v i je saoptio odgovor nem a k e vlade koji je dobijen p r e k o poslanika fon Herena. Poto je n e m a k a
vlada prihvatila sve p r o t i v p r e d l o g e jugoslovenske vlade, sem klauzule koja se
odnosila na ukazivanje vojne p o m o i Jugoslavije Nemakoj. razvila se diskusija da li t r e b a prihvatiti i o v a j n e m a k i uslov ili ne. Namesnik Stankovi bio
je e n e r g i n o protiv, a p o d r a o ga je i Cvetkovi. Sem toga. Stankovi je insistirao da se sastavi k o n c e n t r a c i o n a vlada i da se o razgovorima sa N e m a k o m
izveste efovi opozicije. Maek nije eleo da se k o n s u l t u j e opozicija, a Kulovec
i Petar Pei su se e n e r g i n o zauzimali za prihvatanje n e m a k i h zahteva. Zatim je na sednici o d l u e n o da C i n c a r - M a r k o v i obavesti fon H e r e n a da vlada
ostaje pri ranijim uslov ima. 1 4 0
O d m a h posle Prve sednice na Dedinju, knez Pavle je preko amerikog poslanika u B e o g r a d u d o b i o Ruzveltovu p o r u k u , u kojoj je p r e d s e d n i k SAD izraavao n a d u da e Jugoslavija braniti svoju s l o b o d u i nezavisnost i da nee
prihvatiti neasne zahteve koje bi joj mogle postaviti Nemaka i Italija. Ameriki poslanik u Beogradu Lejn saoptio je sadraj ove p o r u k e Cvetkoviu i
Maeku. 1 4 0
U o t v o r e n o m razgovoru sa a m e r i k i m p o s l a n i k o m Lejnom 7. m a r t a knez
Pavle je izloio dve alternative: Jugoslavija bi se mogla o d u p r e t i , ali bi je to
kotalo dve ili tri stotine hiljada ljudskih ivota, p o r o b l j a v a n j e drugih stotina
hiljada, kao u Poljskoj, u n i t e n j e zemlje i njenu p o d e l u izmeu Maarske, Nemake, Italije i Bugarske; ili bi mogla da o s t a n e mirna i dopusti da b u d e okupirana, sa n e k i m uslovima ropstva, ali bez gubitaka ivota. Rekao je da zna
sve a r g u m e n t e u prilog prvog puta, o uv anju nacionalne asti, on lino je astan ovek. Ali u ovoj situaciji, on je i m a o da radi ne na bazi to je najbolje za
j e d n u linost, ve ta je najbolje za ceo narod. A n a r o d Jugoslavije nije istog
miljenja o t o m e ta njegova vlada treba da radi. Dok mnogi Srbi trae rat
protiv Osovine, d u b o k o u t a n j e Hrvata i Slovenaca pokazuje njihovo o p i r a n j e
da se uini ma i jedan k o r a k koji bi d o v e o n e m a k e i italijanske a r m i j e u njihovu z e m l j u . . . Mi n e e m o kapitulirati, mi n e e m o nikad pasti na kolena, uveravao je knez Pavle Lejna. 1 4 1
Razgovor izmeu Lejna i kneza Pavla liio je u n e k o l i k o na ispitivanje
j e d n o g zloinca ili o s u m n j i e n o g za jeres od s t r a n e inkvizicije. Lejn je. ak,
vie nego njegov britanski kolega (Kampbel - V.T.) ispitivao, insistirao, molio. Obojica su upotrebljavali sva sredstva da p r i m o r a j u kneza Pavla i jugos-

lovensku vladu da usklade svoju politiku sa s t r a t e k o m d o g m o m u t v r e n o m

u L o n d o n u i Vaingtonu. 1 4 2
Poto je ve d o b i o Idnovo p i s m o (koje mu je K a p m b e l 5. m a r t a d o n e o iz
Atine), knez Pavie je n a r e d i o m i n i s t r u vojske da u Atinu u p u t i j e d n o g generaltabnog oficira sa z a d a t k o m da se obavesti: kakvim bi s n a g a m a V. Britanija
intervenisala na Balkanu; da li bi b r i t a n s k e snage mogle f o r m i r a t i f r o n t izmeu O r f a n s k o g zaliva i Dojranskog jezera na koji bi se mogla osloniti jugoslovenska vojska prilikom e v e n t u a l n o g povlaenja i da li bi b r i t a n s k a flota mogla prihvatiti o n a j d e o jugoslovenskih snaga koji bi se u toku b o r b e p o v u k a o
ka J a d r a n s k o m m o r u . 1 4 3
Naelnik G e n e r a l t a b a Petar Koi je 9. m a r t a avionom u p u t i o u najveoj
tajnosti g e n e r a l t a b n o g m a j o r a Milisava Periia, sa z a d a t k o m da na Atinskoj
konferenciji obavesti b r i t a n s k o g k o m a n d a n t a za Bliski istok generala Vilsona (Wilson Sir Henry M.) o t o m e da e se jugoslovenska vojska u sluaju nem a k o g n a p a d a braniti i da e se - a k o b u d e p r i n u e n a - pod b o r b o m povlaiti u pravcu Grke, koristei povoljne rene tokove i planinsko zemljite i da
od njega pri t o m e dobije o d g o v o r na sledea pitanja: da li bi b r i t a n s k e t r u p e
mogle n a j p r e obezbediti desni bok jugoslovenske vojske o b r a z o v a n j e m fronta na liniji Orfanski zaliv - D o j r a n s k o jezero; zatim, da li bi b r i t a n s k e t r u p e
mogle prihvatiti i jugoslovenske snage, a k o bi bile p r i m o r a n e da se p o v u k u
u Tesaliju, drei f r o n t u visini Olimpa, obezbediti im v r e m e da se reorganizuju i preoruaju; i najzad, da li bi britanska flota mogla prihvatiti one jugoslovenske snage koje bi o d s t u p a l e ka j a d r a n s k o j obali.
Poto je p r e k o S o l u n a 9. m a r t a stigao u b r i t a n s k o poslanstvo u Atini, generaltabni m a j o r Perii je na sednici, koja je poela u 17,00 asova, izloio
jugoslovenske zahteve generalu Vilsonu, u prisustvu g e n e r a l a Smita (Smith
Artur), generala Vavela (Wavell Sir Archibald P.), nekoliko d r u g i h generala
i viih britanskih oficira, generala Papagosa, v r h o v n o g k o m a n d a n t a grke
vojske, i njegovog naelnika taba. Posle zavretka sednice istoga dana, jugoslovenski delegat generaltabni m a j o r Perii je tek 12. marta pozvan na sednicu
istog sastava, s a m o to je doao i jedan vii oficir britanskog Generaltaba, na
kojoj je britanski general za vezu proitao spremljene i opirne odgovore na postavljena pitanja, koji se uglavnom mogu svesti na sledee:
- da e Engleska I m p e r i j a uiniti sve to b u d e bilo m o g u e da nas pom o g n e u o n a k o t e k o j situaciji;
- da nam po pitanju s n a b d e v a n j a stoje na raspoloenju svi britanski izvori za voenje rata do k o n a n e pobede.
Jedino je kategoriki o d b i j e n uslov da b r i t a n s k a flota prihvati nae snage
na j a d r a n s k o j obali, koje bi se t a m o m o r a l e povui. Britanski admiral d u g o
je objanjavao ovo k a t e g o r i k o o d b i j a n j e svog Admiraltaba, zavravajui da
oni n e m a j u m o g u n o s t i da jo j e d a r e d ponove Denkerk.
Zapisnik je zavren j e d n i m o d v o j e n i m stavom, u k o m e se poziva jug. Generaltab da ubrza izvoenje mobilizacije i k o n c e n t r a c i j e trupa.
Po zavrenom itanju o d g o v o r a uzeo je re grki g e n e r a l i s i m u s Papagos.
On je dugo govorio o raznim strategiskim k o m b i n a c i j a m a na Balkanu, koje
su se sve svodile na to da se o d m a h pristupi stvaranju novog Solunskog f r o n t a
u s e v e r n o m delu Grke.
General Vilson, zavravajui konferenciju i gledajui na r a s t v o r e n u k a r t u
Balkana pred s o b o m , p o n o v o je izrazio elju da o d m a h m o b i l i e m o i koncentriemo, a p o t o m - da se p o v l a i m o na jug, kroz Grku, pri e m u je n e k o l i k o

puta p o v u k a o po karti svoju iroku ruku, zahvatajui p r o s t o r od Karavanki

d o Peloponeza 1 4 4
K o m p l e t n e zapisnike (dve verzije) sa sednica u Atini 9. i 12. m a r t a izneti
su u Prilogu 7.
O tim p r e g o v o r i m a naelnik Glavnog g e n e r a l t a b a general Petar Koi
kae:
General Vilson s a o p t i o j e n a e m d e l e g a t u n a j p r e k a k o o n uvia o p r a v d a n o s t naih
zahteva, da na s l u a j koji se p r e d v i a , n a e t r u p e b u d u . na izloeni nain, zatiene i prihva e n e . Zatim, prelazei na p o j e d i n a pitanja, g e n e r a l Vilson je o d g o v o r i o da bi se po o n o m e
t o se trai pod 1) i 2) uinilo t o bi bilo m o g u e , a t o se tie p i t a n j a p o d 3) n a v e o je k a k o
je a d m i r a l . . izjavio da e n g l e s k a flota ne bi mogla ulaziti u J a d r a n s k o m o r e . pa. p r e m a l o m e .
ne bi m o g l a prihvatiti i t r a n s p o r t o v a t i j u g o s l o v e n s k e t r u p e koje bi o d s t u p i l e na t a m o n j u
obalu...

Dalje naelnik Glavnog g e n e r a l t a b a u izvetaju iznosi d a j e p r e d a o francuski tekst ministru vojske i m o r n a r i c e , a knezu Pavlu engleski tekst zapisnika, i na kraju dodao:
Iz o d g o v o r a g e n e r a l a Vilsona j a s n o se videlo da mi t a d a n i s m o mogli r a u n a t i na
o n a k v u p o m o od s t r a n e e n g l e s k i h snaga, kakva bi n a m bila p o t r e b n a .
Izajui u p u t s t v a d e l e g a t u p r e d njegov odlazak u Atinu, p o r e d ostalog, bio sam mu nar e d i o i to da pri p u t o v a n j u kroz. G r k u razgleda da li gdje god ima engleskih t r u p a . Po pov r a t k u on me je izvestio da je video u Atini i Pireju o k o d v e do tri e t e e n g l e s k e peadije i
da vie n i g d j e nije zapazio e n g l e s k e t r u p e . S a m o je. k a k o mi je t a d a saoptio. na p r i s t a n i t u
Volos p r i m e t i o n e t o jau ivost, po e m u bi se moglo zakljuiti da se tu p r i p r e m a n e k o
i s k r c a v a n j e ili t r u p a ili materijala.

Meutim, u izvetaju delegata o t o m e se nita ne govori, ali se zato u njemu veli: Oekujui da e na osnovu ovog Zapisnika imati o d m a h da se pristupi izradi p r o j e k t a zajednikog o p e r a c i s k o g plana za novi rat na Balkanu,
p o e k a o sam nekoliko dana, pa kad sam video da se nita ne p r e d u z i m a , otiao sam u kancelariju kod naelnika generaltaba i zapitao ga da li e se produiti zapoeta stvar u Atini? On mi je o d g o v o r i o n e k a k o n e o d r e e n o da e
se narediti, da se za sada jo poeka itd. 1 4 5
Jedna verzija Zapisnika ovih sednica u izvodu daje se u Prilogu 7.

TENJE V BRITANIJE, GRKE. TURSKE I SOVJETSKOG SAVEZA

DA JUGOSLAVIJA NE PRISTUPI TROJNOM PAKTU

Oigledno je da se do 27. marta 1941. godine nije pristupilo nikakvoj obradi

zajednikog operacijskog plana sa Grcima i Britancima i da Atinska konferencija nije donela nikakve k o n k r e t n e rezultate sem golih obeanja. Mi e m o uiniti sve to je u naoj moi - govorili su britanski predstavnici - izjavio je Dragia Cvetkovi posle rata.' 4 6 Meutim, Idn je ubeivao jugoslovenskog poslanika u Egiptu Raenovia da se ne s m e popustiti Hitlerovim zahtevima. A kad mu
je Raenovi skrenuo panju d a j e Jugoslavija opkoljena sa sviju strana i da je
Grci i Britanci ne mogu pomoi, Idn je odgovorio: ako Jugoslavija padne mi
e m o je podii. Oevidno, eril je svim silama nastojao da sprei pristupanje
Jugoslav i je Trojnom paktu, da bi se p o m o u nje uspostavio i odrao front na Balkanu protiv sila Osovine. Zato je preko Idna nastojao da d o e do koalicije balkanskih zemalja Grke, Turske i Jugoslavije - i savetovao Papagosu da sa 3 - 4
div izije pojaa svoje desno krilo, raunajui na to da bi Jugosloveni, ako bi napali
Italijane u Albaniji, pored lake pobede, mogli doi do ogromnih koliina ratnog
materijala, koji im je n e o p h o d n o potreban.

Slaui se u svemu sa Cerilovim gleditima i tenjama, Idn je ponovo,

p r e k o pisama i m e m o r a n d u m a , vrio pritisak na kneza Pavia. Pored toga, britanska vlada je p r e k o K a m p b e l a i predstavnika Forin ofisa T. Sona (Terence
Shone) insistirala da se o b n o v e britansko-jugoslovenski i jugoslovensko-turski pregovori, da bi se preduzela zajednika akcija protivu p r e t e e n e m a k e
agresije na Balkan. Meutim, i knez Pavle i p r e d s e d n i k vlade Cvetkovi su,
podravani od Cincar-Markovia, planski odugovlaili o d g o v o r e na sve Idnove predloge, kao i na predloge turske vlade, p o l o su, izgleda, ve bili doneli
o d l u k u i dali svoj pristanak za p r i t u p a n j e T r o j n o m paktu.
Ranije su Ceril i drugi britanski lideri bili svesni svoje nemoi. Ako im
ne moemo obeati nikakvu materijalnu pomo, pisao je Ceril, moemo im (Jugoslovenima) bar pruiti uveravanje da emo se. kao i prolog puta (24. novembra 1940. godine), postarati da se nepravde koje su im nanesene isprave. (Podvukao V. T.). Time je mislio na ispravke granica na r a u n Italije po u s p e n o m
zavretku rata. Da bi ova p o n u d a bila dovoljno privlana, p o t r e b n o je bilo verovati da e Velika Britanija i njeni saveznici pobediti u ratu. J a s n o je bilo da
u zimu 1940/41. godine knez Pavle i mnogi drugi Jugosloveni nisu gajili takvo
uverenje.
Jugoslavija je kao poslednji balkanski neutralac. za Cerila bila za rtvovanje. S m a t r a o je da bi u d a r Jugoslavije na italijansku pozadinu u Albaniji
pomerila ravnoteu vojnih snaga. On je 10. m a r t a pisao Ruzveltu: Nijedna
zemlja nije nikad imala takvu p o g o d n o s t . . . Ne moe se sagledati ta se moe
desiti za n e k o l i k o nedelja. On je od Ruzvelta traio da p r e k o svojih diplomatski h predstavnika u Turskoj, Sovjetskom Savezu, a n a r o i t o u Jugoslaviji,
slono utie na ove drave.' 4 6 *
Grka i t u r s k a vlada t a k o e su traile od jugoslovenske vlade da zauzme
jasnu poziciju. Na to je Cincar - Markovi p r e d s t a v n i k u G r k e s a m o r e k a o da
e to pitanje postaviti vladi, a S u m e n k o v i je obavestio t u r s k o g ministra
inostranih poslova da mu jugoslovenska vlada nije dala nikakve instrukcije
i istakao da se - s u p r o t n o o p r e n i m , t e n d e n c i o z n i m i a l a r m a n t n i m vestima
koje se ire u inostranstvu - nai kontakti sa n e m a k o m vladom nastavljaju
u prijateljskom d u h u da bi se zemlji osigurali nezavisnost, integritet i suverenitet i da izbegne bilo kakvu intervenciju u ratu. Meutim, italijanski amb a s a d o r u Ankari izvestio je Palatu Kidji d a j e Turska, koliko je mogla, uestvovala, ali bez m n o g o v e r e u ishod anglo-amerikih m a n e v a r a radi zastraivanja i privlaenja Jugoslavije.
U isto v r e m e Sov jetski Savez, gnevan zbog odluke Bugarske da ponizno prihvati nemaku okupaciju, usredsredio je svoju panju na Jugoslaviju da bi onemoguio Hitlerove planove. Njegovo interesovanje za jedinu preostalu slovensku poziciju potvrivali su iznenadan povratak iz Moskve sovjetskog poslanika
u Beograd i dolazak u Moskv u u nezvaninoj formi jedne jugoslov enske misije,
na elu sa pukovnikom Boinom Simiem, koji je izjavio d a j e stekao povoljne
i o h r a b r u j u e utiske sa sastanka sa vodeim sovjetskim linostima. A nisu bile
bez osnova ni pretpostav ke da se p r i p r e m a neka vrsta saveza izmeu Jugoslav in.
i SSSR-a, naroito u jugoslovenskim vojnim krugovima.' 4 7
U tako sloenim uslovima, pritisci sa svih strana poveavali su oklevanje jugoslovenske vlade u pregovorima sa Nemakom, nastojei da se izbegne uvlaenje zemlje u rat, pogotovo s obzirom na rezultate Atinske konferencije, u nadi
da se situacija moe promeniti pre pristupanja Trojnom paktu. Naime, oklevanje za donoenje definitivne odluke za pristupanje Trojnom paktu opet je pod-

staknuto kad su knez Pavle i Glavni generaltab tih dana dobili poruku od vojnog ataea u Berlinu pukov nika Vauhnika da se Nemaka priprema da napadne Sovjetski Savez vrlo skoro, 147 * jer je to bila potvrda izjave koju je Hitler ranije
dao knezu Pav lu. Na osnovu te poruke moglo se zakljuiti da Hitler nee trpeti
nikakvo odlaganje, ali je ta vest imala potpuno obrnut efekat - ohrabrila je Jugoslovene da izmiljaju nove izgovore.
Meutim, zvanina tampa pripremala je javnost z.a nove pregovore sa Nemakom, nastojei da se prikae kako koncept neutralnosti postaje sve vie relativan, jer su neutralne zemlje ve primorane da preduzimaju i takve akcije koje
su ranije bile suprotne politici neutralnosti. Sirene su vesti o novom putovanju
Cvetkovia i Cincar-Markovia u Nemaku, navodno ne zato da se pristupi Trojnom paktu nego da se zakljui pakt o prijateljstvu i nenapadanju onakav kakav
je Jugoslavija ve imala sa Italijom, Maarskom i Bugarskom. To je oigledno
bilo obmanjivanje javnosti. S druge strane, angloamerika propaganda, naputajui uzdranost i opreznost, otvoreno je preduzimala sva sredstva za pojaanje
agitacije u zemlji protiv pristupanja paktu, usmerenu u prvom redu prema srpskim vojnim krugovima koji su smatrali da bi se pristupanjem paktu osramotila ast srpskog vojnika. U isto vreme u krugov ima opozicije, koja je imala simpatije za Osovinu, elela se rehabilitacija i povratak na vlast Milana Stojadinovia. 148
Jugoslovenski poslanik u Londonu je 11. marta izvestio Ministarstvo inostranih poslova da mu je Batler saoptio da je britanska vlada odluila da prui
Grkoj o b i m n u pomo, onakvu kakvu ona eli. i da se ve u Solunu iskrcavaju
snage, da se oekuje da Jugoslavija nee popustiti p r e t n j a m a Nemake i da
e, ako se ne o d u p r e n e m i n o v n o doi u poloaj Rumunije i Bugarske, d a j e
sada poslednja prilika da Jugoslavija ouva svoju nezavisnost, izbaci Italiju iz
Albanije i nasloni se na Grki front i britansku pomo, da Velika Britanija gaji
veliko prijateljstvo p r e m a Jugoslaviji, ali da su g. Ceril i vlada odluno reeni da protiv nemakog prodiranja zauzmu vrst stav i da sa tog gledita
vode rauna o dranju Jugoslavije. 149
Istoga dana grki poslanik u Beogradu predao je jugoslovenskoj vladi opsitan Ed-memoar, u kojem se, izmeu ostalog, navodi da grka vlada eli
da zna da li, pred opasnou neizbenog nemakog napada, moe i uunati na
vojnu p o m o Jugoslavije, koja bi mogla biti odluujua i poremet Hi nemake
planove, ako bi nemake t r u p e na levom boku imale masu turske vojske,
s p r e m n u za dejstvo; da izjava jugoslovenskog predsednika vlade od 17. januara 1941. godine da okupacija Soluna (od strane Nemake ili Italije - V. T.)
predstavlja za Jugoslaviju ivotno pitanje, uvruje grku vladu u uverenju
da je Jugoslavija p o t p u n o svesna opasnosti i d a j e p o b e d o n o s n i m grkim otporom protiv Italijana u Albaniji Grka zatitila jugoslovenske granice od italijanskog napada, koji bi sigurno usledio d a j e slomljen grki otpor. Na kraju
se apeluje da Jugoslavija prui vojnu p o m o Grkoj, jer obe zemlje imaju zajedniki interes da ostanu verne slavnoj prolosti reene da ive slobodne. 1 5 0
NOVI PREGOVORI SA NEMAKOM VLADOM
O USLOVIMA ZA PRISTUPANJE TROJNOM PAKTU

Telefonski razgovor izmeu Ribengropa i Herena 11. marta u 12.00 asova tekao
je ovako:
Fon R i b e n t r o p : Da li ste rekli da je o n a stvar o k o p o m o i (vojne - V. T.) p r o b l e m a tina?

Fon H e r e n : On mi je r e k a o ( v e r o v a t n o C i n c a r - M a r k o v i - V. T.) da e uinili Sto m o e

da s p r o v e d e n a e a r g u m e n t e , ali s a m i m a o utisak da je i s k r e n o z a b r i n u t da li e d o c i do pozitivne o d l u k e . Sve s a m m u a r g u m e n t e objasnio.
Fon R i b e n t r o p : Da li ste mu rekli da mi p o m o u o p t e ne t r e b a m o ?
Fon H e r e n : Rekao sam. R e k a o s a m jo: p r e m a svim p r e d v i a n j i m a o v o p i t a n j e n e e
biti a k t u e l n o .
Fon R i b e n t r o p : Zato t o nije realno.
Fon H e r e n : Ve i iz g e o g r a f s k i h razloga.
Fon R i b e n t r o p : Mi s m o ve g o s p o d i i o n d a rekli da to n e e biti a k t u e l n o .
Fon H e r e n : Da. m o r a da o s t a n e kod toga da lan trei ne b u d e ni m e n j a n ni u k i d a n .
Fon R i b e n t r o p : To. n a r a v n o , m o r a . To se ne m o e o b o s t r a n o u k i d a t i Vi e t e mi dati
odgovor.
Fon H e r e n : Telegram je na putu.
Fon R i b e n t r o p : Vi m o e t e jo da razmislite.
Fon H e r e n : Nisam izriito r e k a o da se njim ( t r e i m l a n o m - V. T.) n e e m o koristiti,
r e k a o s a m da n e e biti a k t u e l a n . R e k a o s a m da o n o t o proizilazi iz njega ne m o e biti ni
p r o m e n j e n o ni ukinuto!
Fon R i b e n t r o p : Zovite m e t e l e f o n o m . T o f o r m a l n o m o r a t a k o o s t a t i i o n d a e m o jo
razgovarati.
Fon Heren: To jo moe trajati n e k o v r e m e . ' 6 '

U telegramu od U. marta u 14,30 asova, fon Heren je javio nemakom Ministarstvu inostranih poslova d a j e objasnio C i n c a r - M a r k o v i u da ni N e m a k a
ni Italija ne ele da u v u k u Jugoslaviju u rat i da shvataju da bi obaveza Jugoslavije da prui vojnu p o m o , p r i r o d n o , bila p r o b l e m a t i n a po svom praktinom dejstvu i da se najverovatnije - m a k a r iz geografskih razloga - ovo pitanje u o p t e nee pokretati. Meutim, nama je potpuno nemogue da ukinemo
ili ma na koji nain izmenimo ovu odredbu Trojnog pakta koja je predmet diskusije. Trojni pakt je jedinstvena struktura sa u osnovi jednakim obavezama za
sve lanice. Zato je nemogue dati poseban poloaj jednoj od zemalja lanica.
(Podvukao V. T.) Zatim se naglaava da je p r e u z i m a n j e obaveza na o s n o v u
ana 3. n e r a z d v o j n o povezano sa zatitom b u d u n o s t i Jugoslavije koja proistie iz pristupanja Trojnom paktu.' 5 2
U telefonskom razgovoru istog dana u 18,05 asova, p r e m a izvetaju jugoslovenskog C e n t r a l n o g presbiroa, R i b e n t r o p je javio H e r e n u da je, posle razgovora sa Firerom, s p o r a z u m n o d o n e t a f o r m u l a c i j a da N e m a k a i Italija, s obzirom na vojnu situaciju jugoslovenske vlade, uveravaju da sa svoje s t r a n e
nee nikako zahtevati vojne usluge. No, ako bi jugoslovenska vlada u ma k o m
vremenu, s m a t r a j u i da je to u n j e n o m s o p s t v e n o m interesu, htela, s h o d n o
T r o j n o m paktu, da uzme uea u vojnim o p e r a c i j a m a , o n d a se ostavlja jugoslovenskoj vladi da za to saini n e o p h o d a n vojni s p o r a z u m sa silama T r o j n o g
pakta. Zatim je R i b e n t r o p zamolio H e r e n a da p r e d a ovakav tekst kako ne bi
bilo nikakvog n e s p o r a z u m a i nejasnosti, jer je o n a ranija f o r m u l a c i j a bila nejasna i da mu se, posle predaje i zavrenog posla, hitno javi t e l e f o n o m . ' 5 3
Heren je 11. marta u 23,30 asova poslao sledei telegram Ministarstvu
inostranih
poslova:
M n o g o b r o j n e vesti o t o b o n j e m n e m a k o m u l t i m a t u m u u p i t a n j u p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u izazvale su. z a j e d n o sa o b i m n i m m e r a m a mobilizacije, veliko uznemir e n j e m e u s t a n o v n i t v o m i pojaale pritisak ovinistikih k r u g o v a na vladu. I s t o v r e m e n o
od s t r a n e Engleza i A m e r i k a n a c a ini se sve da se p o v e a vladin o t p o r p r e m a t o b o n j e m nem a k o m pritisku. T a k o je. k a k o s a m s a z n a o iz p o u z d a n o g izvora, Ruzveit u o v o m smislu u p u lio line p o r u k e p r e d s e d n i k u vlade, h r v a t s k o m voi M a e k u i s l o v e n a k o m voi Kuiovecu.
U vojsci takoe raste negodovanje protiv pristupanja Trojnom paktu i ukazuje se da bi ovo okaljalo ast srpskog vojnika
. Zatim Heren zakljuuje da jugoslovenska vlada moe pruati neznatan otpor ovom pritisku, da je sve vea mogunost da e izbegavati jasnu odluku da bi izbe gl a
mrnju zbog pristupanja Trojnom paktu ili dobila vreme da to pristupanje pripremi korak po ko-

rak i da je ministar spoljnih poslova izrazio vrstu nadu da, bez obzira na to kakva e se odluka
doneti, izmeu Nemake i Jugoslavije nee nikad doi ni do kakvog sukoba, padae stie utisak
da je iskreno zabrinut Sto moda nece biti k a d a r da progura pozitivnu odluku.'* 4

U telefonskom razgovoru 12. marta u 12,40 asova, Heren je obavestio Ribentropa da je jugoslovenska strana do sada izrazila jo sledee elje:
hitno i
-

da bi taku I t r e b a l o da i s t o v r e m e n o objave o b e s t r a n e ;
da bi objavljivanie t a k e 2a. zbog u n u t r a n j e situacije, bilo a p s o l u t n o p o t r e b n o , vrlo
u svakom sluaju takoe istovremeno da objave obe strane:
da e taku 2b. koja je d a n a s o b e l e e n a k a o m o g u a , jugoslovenska s t r a n a ispitati;
da se za t a k u 2c zbog u n u t r a n j e situacije, izraavala hitna elja da i tu o d o b r i m o
objavljivanje. (Na to je H e r e n p r e p o r u i o R i b e n t r o p u da se. u i n t e r e s u brzog s v r a v a n j a
stvari, h i t n o izae ovim e l j a m a u susret): i
- da j u g o s l o v e n s k a s t r a n a moli da se u taki 3 rei na j e d a n s l o b o d a n prilaz ka . . .
z a m e n e reima: na j e d n u t e r i t o r i j a l n u vezu s a . . (tj. sa S o l u n o m - V. T.), s tim da o s t a n e
u n a j v e o j tajnosti.

Na R i b e n t r o p o v o pitanje: S t a j e sa sednicom vlade?, H e r e n je odgovorio da e sednica biti odrana im dobije odgovor na ove take. 1 6 5
U telegramu od 12. marta u 16,45 asova Heren je izvestio Ministarstvo
inostranih poslova da je predao novu formulaciju u vezi sa takom 2c t a n o onako kako mu je to saoptio R i b e n t r o p u t e l e f o n s k o m razgovoru 11. m a r t a u
18,05 asova, tj. posle konsultacije sa Firerom, s tim to je d o d a o : Ovo uveravanje moe biti d a t o u p i s m e n o j formi, ali, r a z u m e se, ne bi moglo biti objavljeno.
Zatim je Heren u o v o m telegramu izneo p o t p u n o iste zahteve Cinc a r - M a r k o v i a koje je izneo u t e l e f o n s k o m razgovoru sa R i b e n t r o p o m istoga
d a n a u 12,40 asova, s a m o je dodao: Krunski savet treba da se sastane zbog
konane odluke o d m a h po prijemu naeg odgovora. 1 5 6
S d r u g e strane, Heren je svom italijanskom kolegi Mameliju izraavao zabrinutost zbog toga to jugoslovenska vlada odugovlai pregovore i poverio mu
da se jo ne zna da li e pregovori dovesti pre jednom privremenom paklu ili pristupanju Trojnom paktu, i.siu ui tla odugovlaenje pregovora stvara opasno i
nemirno stanje. (Podvukao V. T.). Meutim. Cincar-Markovi. iako je izgledao
veoma izgubljen, nastojao je da Mameliju ispolji svoj uobiajeni optimizam,
ponavljajui vie puta svoje uverenje da e se neposredni razgovori sa Nemakom moi okonati brzo i povoljno. On je smatrao da nemaka vlada stalno obavetava italijansku vladu o toku pregovora i sa zadovoljstvom se osvrtao na posredne pregovore izmeu Italije i Jugoslavije, tvrdei da predvia i da se lino
nada da e to pre uslediti i direktni kontakti s italijanskom vladom On je nastojao da sazna da li su Nemci i u kojoj meri obavetavali Italijane o svojim pregovorima sa Jugoslavijom, da bi utvrdio kakve su jo mogunosti manevrisanja
preostale izmeu sila Osovine. Cutanje Mamelija nije moglo a da ne ostavi utisak
na Cincar-Markovia da se u Rimu nita ili veoma malo zna o toku jugoslovensko-nemakih pregovora. A na Mamelijevo pitanje: Zato je jugoslavenska vlada u takvim uslovima vrila mobilizaciju?, Cincar-Markovi je odgovorio da je
to posledica velikih tekoa unutranje situacije ipotreba da se bude spremno
u sluaju nekih iznenaenja.
Li telegramu od 13. marta Heren je ja\io Ribentropu157 d a j e dobio uveravanja i n d i r e k t n o od p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovia da on ulae sve n a p o r e da
savlada o t p o r protiv jugoslovenskog p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu: On je stavio neke generale pod policijsku p r i s m o t r u da bi se osigurao od iznenaenja.
On je isto tako reen, a k o b u d e p o t r e b n o , da uhapsi vodee linosti iz opozicije. 158

ETVRTA SEDMICA KRUNSKOG SAVETA.

ISPITIVANJE MOGUNOSTI ZA SKLAPANJE
VOJNOG PAKTA SA SOVJETSKIM SAVEZOM

Na ovoj sednici, koja je o d r a n a 13. marta, ministar inostranih poslova CincarMarkovi je referisao o o d g o v o r u fon H e r e n a na protivuslove jugoslovenske
vlade. U tom o d g o v o r u fon H e r e n je p o d u v k a o da N e m a k a ne moe objaviti
o d r e d b u da se jugoslovenska vojska o s l o b a a vojnih obaveza, p o t o o e k u j e
da e i d r u g e drave pristupiti T r o j n o m p a k t u i da e se od njih zahtevati vojna p o m o a k o bi se rat proirio. Naime, ako bi se objavilo da je Jugoslavija
o s o b o e n a vojnih obaveza, te d r u g e drave bi s p r a v o m traile da se i o n e osl o b o d e tih obaveza. Bilo je oigledno da je R i b e n t r o p o d l u n o zahtevao da
fon H e r e n ne p o p u t a Beogradu.
Posle krae diskusije p r i h v a e n o je reenje da klauzula o vojnoj p o m o i
i o ustupanju Soluna ostane tajna, a Cincar-Markovi je dobio nalog da sa fon
H e r e n o m izradi sve p o t r e b n e p r o t o k o l e i da ih p o d n e s e na p r e d l o g i k o n a n o
o d o b r e n j e . Cvetkovi je izjavio da je stekao utisak da Hitler n e m a nita protiv
toga da Jugoslavija o d m a h p o s e d n e Solun sa k o r i d o r o m irokim 30 k m . 1 5 9
U toku sednice. namesnik Radenko Stankovi je postavio pitanje Cvetkoviu da li je cela vlada saglasna da se pristupi T r o j n o m paktu. Na to je Cvetkovi odgovorio da j e d i n o nisu saglasni Mihailo Konstantinovi, S r a n Budisavljevi i B r a n k o Cubrilovi. 1 6 0
Prema zakljucima ove sednice, Cincar-Markovi i Pei su utanaili da bi
od nemake vlade trebalo zahtevati: potovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nepovredivost granica jugoslovenske teritorije za vreme rata i uzdravanje od zahtevanja vojne pomoi u korist Nemake i Italije. Nemaka vlada je
prihvatila ove uslove i saglasila se sa zahtevom u pogledu jugoslovenskih prava
u Solunu. Ovom prilikom Krunski savet je, na elu sa knezom Pavlom, uporno
insistirao da se o ovome ne obavetavaju ni ostali lanovi vlade, ni opozicija i
da se odluka o pristupanju Trojnom paktu ne iznosi van najueg kruga. (Podvukao V. T.).
Kao to se vidi, knez Pavle, Cvetkovi i Maek su nastojali da sve razgovore. savetovanja i o d l u k e o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u zadre
u najveoj tajnosti ne s a m o od n a r o d a i voa opozicije, ve i od nekih lanova
vlade koji su se t o m e u p o r n o protivili.
Posle ove k r a t k e sednice, na kojoj je Krunski savet, u stvari konano doneo
odluku za pristupanje Trojnom paktu ( p o d v u k a o V. T.), Maek, Kulovec, Pei
i Cincar-Markovi su se radovali, oseajui ak izvesno o l a k a n j e i zadovoljstvo, n a r o i t o zbog prihvatanja zahteva u pogledu Soluna. S d r u g e strane, pokuaji Gavrilovia i T u p a n j a n i n a da se potrai p o m o od Moskve nisu urodili
plodom, poto se Krunski savet p o t p u n o orijentisao u pravcu Osovine. Time
je stvar propala krivicom jugoslovenske vlade.
Cincar-Markovi je 13. marta poslao jugoslovenskom poslaniku u Moskvi
Gavriloviu sledei telegram:
Pretsednik vlade p r e k o T u p a n j a n i n a d o b i o Vau p o r u k u da Vam ie od P r e d s e d n i k a
vlade p o t r e b n o o v l a c e n j e d a m o e t e s o n d i r a t i t e r e n z a s k l a p a n j e s o v j e t s k o - j u g o s l o v e n s k o g
vojnog s a v e z a O b j a s n i t e mi ta je u stvari, j e r takvu sugestiju od Vas, k a o Vae miljenje, nism o dobili. Isto l a k o molim o d g o v o r i t e kojim s t e p u t e m ovu sugestiju dostavili T u p a n j a n i nu.

A Ministarstvo inostranih poslova mu je 15. marta uputilo telegram:

Molim u p u t i t e hitno Boina Sirnici' (lan jugoslovenske vojne misije u Moskvi - V.T.)
za Beograd radi referisanja. 1 6 1

Jugoslovenski poslanik u Londo> u, u t e l e g r a m u od 14. marta, obavestio

je Ministarstvo inostranih poslova da u Forin ofisu s m a t r a j u da jugoslovenska
vlada nije d o n e l a nikakvu o d l u k u o p r o m e n i svog d o s a d a n j e g stava, ali da
e biti teko da se taj stav i dalje dugo odri zbog pritiska Nemake, da Velika
Britanija ne eli da vri nikakav pritisak na Jugoslaviju, ali da p r i d a j e punu
vanost pitanju o t p o r a p r e m a daljem n e m a k o m n a d i r a n j u i da su tampi
date instrukcije da se dri rezervisano i ne oteava delikatan poloaj Jugoslavije. 162
Istoga dana u 24,00 asova Cincar-Markovi je telegramom obavestio jugoslovenskog poslanika u Londonu Subotia, iskljuivo radi njegove line informacije, da se kontakt sa n e m a k o m vladom nastavlja uvek u prijateljskom duhu,
da se nastoji da se zemlji obezbede nezavisnost, integritet i suverenitet i otkloni
ma kakvo meanje u rat i da se sa velikom panjom prati razvoj dogaaja na jugu
Balkana. 1 6 3
I n t e r e s a n t n o je da je ef nemake Policije bezbednosti, u svom aktu od 14.
marta, obavestio n e m a k o Ministarstvo inostranih poslova da Cvetkovi nastoji da o b r a z u j e k o n c e n t r a c i o n u vladu, da je p o n u d i o p r o f e s o r u Mirku Koiu. lanu Glavnog o d b o r a Radnikalne stranke, n a j p r e poloaj m i n i s t r a saobraaja, a zatim ministra finansija i da je on o d b i o o b a poloaja, pod izgovorom da se m o r a konsultovati sa p r e d s e d n i k o m s t r a n k e Acom Stanojeviem. Sef policije je dalje naveo da v e r u j e da je Cvetkovi n a m e r n o t a k o govorio zato to je Koi anglofil i da su Cvetkovievi a r g u m e n t i u razgovoru
sa Koiem n a v o d n o d o s l o v n o isti kao oni u izvetaju jugoslovenskog Glavnog g e n e r a l t a b a koji je poslat knezu Pavlu i Cvetkoviu, tj. da se dolo do zakljuka da e anglo-saksonske sile ipak na kraju pobediti i da Jugoslavija
m o r a biti p r i p r a v n a da se pojavi kao odluujui f a k t o r u k o n a n o m obraunu, kao i to d a j e Cvetkovi r e k a o Koiu da Italijani m o r a j u biti izbaeni iz
Albanije, da bi t a m o Englezi stvorili baze. 1 6 4
Meutim, Koi objanjava takvo Cvetkovievo d r a n j e time to je pretpotavljao da je Glavni o d b o r Radikalne s t r a n k e orijentisan p r e m a Velikoj
Britaniji i da je to najbolji nain da ga uvede u vladu i da je Cvetkovi greio,
jer je i sam Koi, posle s l o m a Francuske, iao kod fon H e r e n a da mu objasni
da Glavni o d b o r Radikalne s t r a n k e nije na liniji Velike Britanije.

ODGOVOR NEMAKE VLADE

NA JUGOSLOVENSKE ZAHTEVE

Nemako Ministarstvo inostranih poslova je 14. marta, preko poslanika Herena,

dalo sledei odgovor jugoslovenskoj vladi na njene zahteve od 12. marta. Zbog
znaaja njegove a u t e n t i n e i i n t e r e s a n t n e sadrine iznosi se u celini. On glasi:
-Molim Vas da kaete j u g o s l o v e n s k o m m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova sledee:
Mi s m o verovali da s m o Jugoslaviji ve toliko izali u s u s r e t da b i s m o olakali n j e n o
r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k t u , da n i s m o oekivali da e j u g o s l o v e n s k a vlada j>odnositi nove zateve. M e u t i m , p o t o je V a m a u t o k u razgovora od 12. III m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova izneo
jo n e k o l i k o zahteva, zatraivi da se na njih o d g o v o r i p r e z a s e d a n j a K r u n s k o g saveta, smatr a j t e se o v l a c e n i m da izloite stav vlade Rajha o p o j e d i n i m t a k a m a s a o p t e n j a na sledei
nain:

1) S l a e m o se da n e m a k o - i i a l i j a n s k o o b e a n j e o p o t o v a n j u s u v e r e n i t e t a i teritorijalnog integriteta Jugoslavije o b j a v i m o i s t o v r e m e n o i Jugoslavija i mi. Bilo bi n a j b o l j e a k o bi

se ovo objavilo na d a n p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paklu, i to p u b l i k o v a n j e m o d g o v a r a j u i h n o l a
dveju sila Osovine.
2) Sto se tie o b j a v l j i v a n j a o b e a n j a da vlade sila Osovine n e e traiti od Jugoslavije
da za v r e m e rata d o p u s t i prolaz ili t r a n s p o r t t r u p a k r o z j u g o s l o v e n s k u t e r i t o r i j u , postoji kod
nas p r i g o v o r d a o s t a l i m p a r t n e r i m a T r o j n o g p a k t a nije d a t o takvo o b e a n j e S e m loga. o v o
bi lako m o g l o izazvati n e p o e l j n a pozivanja u sluaju kasnijih p r i s t u p a n j a . Pa ipak uzevi u
obzir p o s e b a n z n a a j koji j u g o s l o v e n s k a vlada p r i d a j e t a k v o m o b j a v l j i v a n j u i da bi j o j poloaj bio o l a k a n , voljni s m o da i z a e m o u s u s r e t n j e n i m e l j a m a u t o l i k o t o e m o j o j prepustili da ovo o b e a n j e , koje s m o s p r e m n i da d a m o u noti koja ne t r e b a da se o b j a v l j u j e ,
iskoristi u o b l i k u s a o p t e n j a za j u g o s l o v e n s k u t a m p u o e m u e m o se dogovoriti.
3) N e m a m o nila protiv loga da j u g o s l o v e n s k a t a m p a objavi da p r i s t u p a n j e ne obavezuje Jugoslaviju da u e s t v u j e u g r k o m s u k o b u , p o t o to u t o m a t s k i proizilazi iz optepoznalog teksta Trojnog pakta.
4) Ni p o d k a k v i m o k o l n o s t i m a ne m o e m o pristati na obiavijivanje g a r a n l i j e koju s m o
p o n u d i l i da n e e m o postavljati nikakav zahtev za vojnu p o m o od Jugoslavije i da c e m o jug o s l o v e n s k o j vladi p r e p u s t i t i d a sklopi p o t r e b n e s p o r a z u m e s i silama T r o j n o g pakla, a k o
ma k a d a b u d e s m a t r a l a da je u e e u vojnim o p e r a c i j a m a s.la T r o j n o g p a k t a u n j e n o m
s o p s t v e n o m i n t e r e s u . N a d a m o se da ste i Vi. sa svoje s t r a n e , ovo izjavili Mi m o e m o j e d i n o
da, i s t o v r e m e n o sa o k o n a n j e m p r o t o k o l a o p r i s t u p a n i u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u , uputimo j u g o s l o v e n s k o j vladi s t r o g o poverljivu n o t u koja Ce sadravati n a u g a r a n t i j u i o b e a n j e
0 t e r i t o r i j a l n o j vezi Jugoslavije sa Jegejskim m o r e m p r e k o Soluna.
5) Da bi se j u g o s l o v e n s k i m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova liio svake m o g u n o s t i da na ovo
stavi prigovor, m o l i m da mu izjavite sledee:
Ako se r a z m o t r e razlozi za o b j a v l j i v a n j e nae g a r a n l i j e . k a k o eli j u g o s l o v e n s k a vlada.
1 razlozi protiv objavljivanja, p o s t a j e j a s n o da u o p t e ne postoji nikakav s p o l j n o p o l i t i k i int e r e s za to, ve iskljuivo razlozi u n u t r a n j e politike j u g o s l o v e n s k e vlade M e u t i m , im se
ovo p i t a n j e r a z m o t r i sa gledita m e u n a r o d n e politike, ne m o e biti ni n a j m a n j e s u m n j e da
ne s a m o ovo ili o n o gledite, vec p r o s i o n a p r o s t o sve govori protiv t a k v o g objavljivanja. J e r
a) S a m o po sebi je sasvim n e u o b i a j e n o , i m o g l o bi se objasniti j e d i n o n a o m k r a j n j o m
p r e d u s r e l l j i v o u t o s m o i s t o v r e m e n o sa z a k l j u e n j e m j e d n o g v anog u g o v o r a voljni da na e m p a r t n e r u Jugoslaviji d a m o g a r a n t i j u d a n e e m o o d nje zahtevati d a ispuni j e d n u b i t n u
u g o v o r n u o b a v e z u . Ako bi. p o r e d toga, o v o bilo i j a v n o s a o p l e n o , to bi izazvalo z l o n a m e r n e
k o m e n t a r e o sadrani u g o v o r a , u t o m smislu da u g o v o r nije n i t a d r u g o do o b i n a p o d v a l a
i da. u stvari, ne vredi nita.
b) Ako p r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k t u znai p r i s t u p a n j e k o l e k t i v n o m u g o v o r u , o n d a bi se
t e k o mogli d o p u s t i t i p o s e b n i izuzeci p r e m a j e d n o m j e d i n o m p a r t n e r u , j e r b i ovo. r a z u m e
se. navelo d r u g e p a r t n e r e da p o s t a v e p i t a n j e zato se ovi p o s e b n i izuzeci ne bi p r i m e n i l i na
njih. Uz lo. mi t a k o e m o r a m o imati na u m u da i d r u g e zemlje ele da p r i s t u p e T r o j n o m paktu Ako bi o b e a n j e d a l o Jugoslaviji bilo objavljeno, j a s n o je da bi se sve zemlje koje b u d u
u b u d u e p r i s t u p a l e P a k t u pozivale na o v o i t a k o istupale sa zahtev ima o izuzecima T a k o bi
se itava s t r u k t u r a Pakt3 mogla razvodniti.
c) Z a k l j u e n j e T r o j n o g p a k l a i p r i s t u p a n j e d r u g i h zemalja p r e d s t a v l j a j u p o v e z a n u akciju sa visokim politikim ciljem. Pakt je izraz n a p o r a tri velike sile. u s m e r e n i h k o n a n o m
cilju - s v e t s k o m m i r u , a i s t o v r e m e n o m o r a da sprei d r u g e drave, koje bi mogle pasii u isk u e n j e da se s t u p a n j e m u rat s u p r o t s t a v e ovim n a p o r i m a . P r i r o d n o je da hi jedan politiki
i n s t r u m e n t ove vrste p o s t a o t u p o oruje, a k o bi sile, na koje on t r e b a da ima p o m e n u t o dejstvo. mogle ukazati da p r e m a o b j a v l j e n i m t e k s t o v i m a s v a k o m e a n j e u rat. koje bi o n e m o g l e
preduzeti, ne bi nailo na o t p o r z e m a l j a koje su p r i s t u p i t e Paktu
Ovi razlozi su l a k o jasni i ubedljivi da ni j u g o s l o v e n s k a vlada n e e m o i da z a h t v o n oi
p r e d njima Ako o n a i dalje insistira na objavljivanju nae g a r a n l i j e o n d a b i s m o mogli mi
o v o objasniti s a m o time t o su o i g l e d n o p r o t i v s t r u j e u n u t r a n j o - p o l i t i k e p r i r o d e u Jugoslaviji jae nego s t o s m o mislili. U t o m sluaiu morali b i s m o ak da se p i t a m o da li p o d takvim
o k o l n o s t i m a p o s t o j e uslovi z a p r i s t u p a n j e Jugoslavije k a o p a r t n e r a T r o j n o m p a k t u , m e d u n m , mi zasad ne elimo da se u p u t a m o u r a z m a t r a n j e takvih pitanja, vec p r e t p o s t a v l j a m o
da su vai a r g u m e n t i uhedili m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova u neodrivost n j e g o v o g z a h t e v a o
objav liivanju g a r a n t i j a .
6) U p o g l e d u z a h t e v a da se o b e a n j e u vezi sa S o l u n o m f o r m u l i c t a k o da p r i l i k o m odreivanja novih g r a n i c a na B a l k a n u t r e b a voditi r a u n a o i n t e r e s u Jugoslavije za teritorijalnu vezu sa Jegejskim m o r e m p r e k o Soluna, mi s m o voljni da u s v o j i m o p r e d l o g jugoslovenskog m i n i s i r a i n o s t r a n i h poslova.

Na vau p r i m e d b u da se j u g o s l o v e n s k a vlada slae da se ovo o b e a n j e s a u v a u n a j s i r o vijoj tajnosti, eleo bih da k a e m da je s a m a j u g o s l o v e n s k a vlada najvie z a i n t c r e s o v a n a da
se o n o zadri u tajnosti.
Molim vas s a o p t i t e g o r n j a izlaganja m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova na prijateljski, ali odluan nain i ne ostavite ga u s u m n j i da je s a d a na j u g o s l o v e n s k o j vladi da d o n e s e o d l u k u
da li eli ili ne da pristupi T r o j n o m p a k t u na p r e d l o e n o j bazi. Moete t a k o e rei m i n i s t r u
i n o s t r a n i h poslova u m o j e ime da s m o mu izili u s u s r e t koliko god s m o mogli. Uostalom,
p r e t p o s t a v l j a m da Jugoslavija, s o b z i r o m na b u d u n o s t , n e e p r o p u s t i t i ovu j e d i n s t v e n u priliku da o b e z b e d i svoj s u v e r e n i t e t i integritet i da ispuni svoju d a v n a n j u elju za izlazak na
Jegejsko m o r e , a da pri t o m o n a s a m a ne m o r a da snosi nikakve rtve. Na k r a j u m o l i m da
kaete m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova d a e m o posle z a u z i m a n j a j u g o s l o v e n s k o g stava jo m o rati da d o e m o u d o d i r sa i t a l i j a n s k o m i j a p a n s k o m v l a d o m da b i s m o dobili i njihovu saglasnost.
Javite telegrafski o izvrenju.
Ribentrop'85

Fon Heren je istog dana, 14. marta, u 22,30 asova telegramom obavestio
Ribentropa da je, u vezi sa o b j a n j e n j e m n e m a k e vlade od istog d a n a na zahteve jugoslovenske vlade, izvrio zadatak, naime, da se t r u d i o da sa primljenim a r g u m e n t i m a uveri Cincar-Markovia na najubedljiviji i najpotpuniji nain da je sasvim iskljueno da se objavi o b e a n j e u vezi sa vojnom pomoi,
d a j e tom prilikom s t e k a o utisak d a j e u s p e o u tome, jer g a j e Cincar-Markovi
zamolio da m i n i s t r u inostranih poslova Rajha izrazi njegovu linu zahvalnost za jasno iznoenje nunih razloga n e m a k o g gledita o o v o m pitanju, da
p o t p u n o shvata to gledite i da e se zaloiti za njega, da je p r i m i o k znanju
sva ostala moja izlaganja bez prigovora i da se veoma r a d o v a o to pristaj e m o da izvrimo traene izmene u o b e a n j u u vezi sa Solunom. 1 6 6
U opirnom odgovoru na telegram Cincar-Markovia od 13. marta Gavrilovi je iz Moskve 14. marta naveo:
1) da sovjetska vlada moe odbiti njegovo s o n d i r a n j e ako mu jugoslovenska vlada za to da ovlaenje, da bi u tom sluaju naa vlada bila p o t p u n o
o p r a v d a n a pred naim n a r o d o m ije su Vam simpatije za Rusiju poznate, bez
obzira na reim u njoj. On s m a t r a da treba pokuati tako da u d a t o m m o m e n tu moemo javno rei da s m o mi hteli, a da Sovjetska Rusija ni je htela ili nije
smela;
2) da sovjetska vlada moe primiti (sondiranje? - V. T.), a posle postavljati razne uslove i razvlaiti;
3) da moe prihvatiti ozbiljno tako da u tom sluaju mi n i s m o sami prema N e m a k o j u Evropi, a stvar je Sovjetske Rusije k a k o e ona to objasniti
N e m a k o j . . . N e m a k a ne bi javno ustala protiv toga, jer bi to znailo raskid
sa Sovjetskom Rusijom, a a k o sa njom raskine, biee slabija i p r e m a n a m a . . .
Sve ovo vai a k o s m o sad t a k o pritisnuti od strane N e m a k e da ne m o e m o
vie ekati, ni manevrisati. a ne eli se ulaziti u osovinu Rim-Berlin. Zatim
je Gavrilovi nagovestio da u sov jetskim vojnim krugovima, vojsci, pa i u
partiji, raste nezadovoljstvo p r e m a dosadanjoj p r o n e m a k o j politici i da je
jedan pukovnik u svom p r e d a v a n j u rekao da se ve sad moe rei d a j e Nem a k a izgubila rat i da se njihova ( s o v j e t s k a - V . T.) politika m o r a ravnati prema tome. Ve se moe uti i najotvorenija kritika s a d a n j e politike. Gavrilovi je zav rio ovako: lako se sve ovo ne s m e preuveliavati, p o m e n u t o sondiranje sluilo bi kao probni kamen. 1 6 7
Tek 12. marta izaslanik Glavnog generaltaba, major Periic je pozvan u britansko poslanstvo, gde mu je saopteno - da e V. Britanija uinili sve da po-

mogne Jugoslaviju; da Jugoslaviji stoje na raspolaganju svi britanski izvori

snabdevanja, ali da britanska flota ne bi mogla prihvatiti jugoslovenske snage
na j a d r a n s k o j obali, i da se jugoslovenski Generaltab poziva da ubrza izvoenje mobilizacije i koncentracije. Zatim je general Papagos govorio o raznim
strategijskim kombinacijama na Balkanu, koje su se svodile na to da treba
pristupiti obrazovanju novog solunskog fronta u severnom delu Grke. General Vilson je naglasio potrebu da jugoslovenska vojska o d m a h izvri mobilizaciju i koncentraciju. Savetovano je da jugoslovenske snage p r e d u z m u
ofanzivu u Albaniji i postignu brze odluke i na taj nain dou do o g r o m n e koliine ratnog materijala. 1 8 8
Zapisnik o ovim razgovorima Perii je 15. m a r t a izjutra p r e d a o ministru
vojske generalu Petru Peiu, u prisustvu naelnika Generaltaba generala
Petra Koia. Meutim, ni u Generaltabu, ni u Ministarstvu vojske se u t o m
smislu nije nita radilo. Stie se utisak da su se knez Pavie, ministar vojske
general Pei i naelnik Generaltaba general Koi ve bili odluili da prihvate Trojni pakt. Pored toga, s u m n j a u britansku p o m o bila je velika, a vladalo
je i miljenje da ta p o m o nee i ne moe stii na vreme. 1 6 9
Ceril je obaveten o rezultatima Donovenove posete Beogradu, naime o
t o m e kako je ameriki poslanik ustanovio da u Beogradu vlada strah od Nernake, da ministri i vodei politiari ne smeju da kau svoje gledite i da jedini izuzetak ini general Simovi, kao predstavnik onog dela oficirskog sastava koji je protiv n e m a k o g prodiranja na Balkan i protiv neodlunosti jugoslovenske vlade. 1 7 0 Prilikom ove posete, Donoven je o b e a o finansijsku i
materijalnu pomo Jugoslaviji.
Sredinom marta, kada je kod jugoslovenske vlade ve bila sazrela odluka
o pristupanju Trojnom paktu, odlueno je da se jugoslovenska imovina u SAD
prenese u neku drugu, neutralnu zemlju, gde nee biti izvrena blokada novca kad Jugoslavija prie silama Osovine. U vezi s tim, posle naloga jugoslovenske vlade od 14. marta 1941. da se jedan deo njenog depozita u vrednosti
od 10 miliona dolara u zlatu prenese iz njujorke Federalne banke u brazilijansku banku, predsednik Ruzvelt je, preko jugoslovenskog poslanika Fotia,
uputio jugoslovenskoj vladi sledee saoptenje:
J u g o s l o v e n s k o zlato ne m o e biti na s i g u r n i j e m m e s t u od F e d e r a l n e b a n k e . P r e d s e d nik p r u a svoju linu g a r a n c i j u da e o v o zlato biti u p o t r e b l j e n o s a m o za p o t r e b e Jugoslavije
i njenih naroda.'7'

Nemaki poslanik fon Heren je 15. marta u 21,40 asova izvestio Berlin da
je p r e p o r u i o jugoslovenskoj vladi da se na konferenciji za t ? m p u d a d u odgovarajue izjave, s obzirom na to to je beogradska javnost, zahvaljujui neprijateljskoj propagandi, stekla pogrean sud o pravim uzrocima nereenih nemako-jugoslovenskih pregovora i zahvaena izvesnom psihozom zbog tobonjeg ugroavanja najviih interesa, kao i same drave, i da se i iduih d a n a
ponavljaju u m i r u j u e izjave, jer se situacija nee konano razbistriti, tako da
bi opet mogla izazvati uznemirenje. On naglaava da bi pri t o m e trebalo isticati ne s a m o n e p r o m e n j e n e prijateljske odnose, nego i lojalne n a m e r e Rajha p r e m a Jugoslaviji, koji vodi rauna o uvanju jugoslovenskih interesa. 1 7 2
A pet minuta kasnije javio je da je od dve vodee linosti bliske vladi d o z n a o
da su nadleni organi danas dali uputstva jugoslovenskoj tampi da poetkom sledee nedelje o t p o n u p r i p r e m a n j e javnog m n e n j a za ukljuivanje Jugoslavije u novi evropski poredak. 1 7 3

Italijanski poslanik u Beogradu Mameli javio je 15. marta Rimu kako se, toboe, u Jugoslaviji vojne m e r e sprovode sa nesmanjenim ritmom, a sekretar italijanske a m b a s a d e u Berlinu je istog dana dobio hitno telefonom iz
Rima saoptenje: Jugoslaveni se pripremaju da napadnu Italiju. N e m a m o
dovoljno snaga za otpor. Traimo neposrednu n e m a k u akciju.' 7 4
Da bi nastavio taktiku odlaganja, knez Pavle je pokuao da iskoristi zabrinutost Italije, zbog navodne mobilizacije it Jugoslaxnji i njenog napada na Italiju
za novu akciju kod Musolinija, tim pre to su p r e m a nekim vestima Italijani
traili da se prekinu jugoslovensko-nemaki odnosi (takvu informaciju dobio
je p o d s e k r e t a r Ministarstva inostranih poslova Smiljani od r u m u n s k o g poslanika u Beogradu), jer nisu eljeli da prihvate privilegovani poloaj Jugoslavije u odnosu na ostale balkanske zemlje. Zato je advokat Staki 16. marta
zamolio Mamelija da hitno upozna Anfusa da, po miljenju ministra dvora Antia, nikakav pakt sa N e m a k o m ne moe dati nikakvu spokojnost Jugoslaviji
ako njeni odnosi sa Italijom nisu jasni i uvreni. Staki je dalje izneo d a j e
pre tri d a n a razmatrana mogunost da predsednik vlade i ministar spoljnih
poslova krenu avionom z.a Rim, ali se od toga odustalo iz bojazni od Nemake,
jer bi mogla shvatiti da jugoslovenska vlada vodi zakulisnu igru. U svakom
sluaju, zbog te dileme zakasnio je odlazak u Berlin, ali je predvien za iduu
sredu. Zatim je pitao Mamelija ta u takvoj situaciji moe sugerisati jugoslovenskoj vladi, izraavajui spremnost da o d m a h o t p u t u j e u Rim. Mameli
mu je samo odgovorio da e n e p o s r e d n o preneti Rimu ovo saoptenje, ali
da nee govoriti o jugoslovensko-nemakim pregovorima. 1 7 4 a
Anfuso je 16. marta saoptio Berlinu Stakievu izjavu i d o d a o da Due ima
n a m e r u da poalje telegram Mameliju da saopti knezu Pavlu: 1) da je italijanska vlada s p r e m n a da da sve garantije koje eli u pogledu osiguranja na
koje aludira Staki; 2) italijanska vlada je s p r e m n a da uvrsti italijansko-jugoslovenske odnose pojaanjem italijansko-jugoslovenskog pakta koji traje
ve etiri godine; 3) da bi povezivanje pakta iz 1937. godine sa Trojnim paktom znailo za Jugoslaviju najbolju politiku garantiju u ovom trenutku.
Anfuso je zamolio otpravnika poslova u Berlinu da ispita da li ovakva
poruka moe biti od koristi akciji i prgovorima koje vlada Rajha vodi u Beogradu. O t o m e je obavestio i nemakog otpravnika poslova u Rimu, istiui da
Musolini pridaje veliki znaaj da b u d e informisan o sadanjem stanju nemako-jugoslovenskih pregovora.' 7 5
Is.oga dana agencija DNB je saoptila da su na zahtev jugoslovenskog ministri vojske i mornarice stavljeni na raspolaganje geneiali Jovan Naumovi,
Aleksandar Dankovi, Petar Aratovi (Arai - V. T.) i Svetozar Hadi, radi
likvidacije nepoeljnih elemenata koji gaje antipatije prema Osovini Rim-Berlin. Prema izjavi bugarskog ministra inostranih poslova italijanskom predstavniku, Naumovi je poznat u Bugarskoj kao linost sa antibugarskim tendencijama, a stari naelnik Obavetajne uprave Glavnog generaltaba Petar
Arai kao eksponent zapadnih d e m o k r a t i j a . ' 7 6
Interesantno je d a j e Milan Stojadinovi tog istog dana, 16. marta, iz svog
prebivalita u Ilidi kod Sarajeva, prebaen i sproveden u Solun, gde je 19.
marta predat britanskom vojnom ataeu u Grkoj radi ukrcavanja na jedan
brod i prebacivanje na ostrvo Mauricijus.' 7 7
Jugoslovenski poslanik u Londonu Suboti javio je Ministarstvu inostranih
poslova da g a j e sovjetski a m b a s a d o r Majski obavestio d a j e 15. marta u Forin

ofisu razgovarao o Jugoslaviji, da su mu rekli da, prema informacijama kojima raspolau, Jugoslavija nije voljna da sklopi bilo kakav sporazum sa Nem a k o m koji bi omoguio ulaz ili prolaz nemake vojske kroz jugoslavensku
teritoriju i da svi zvanini faktori i narod stoje na toj liniji.' 7 8
Fon Heren je telegramom od 17. marta u 16,00 asova obavestio Ministarstvo inostranih poslova da ga je pozvao Cincar-Markovi i da mu je saoptio da
se Krunski savet u principu odluio za pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu,
s tim da je dao uputstva da odgovori na pojedine take nemakog odgovora od
14. marta, i to da Krunski savet:
- u pogledu take 1 (potovanje suvereniteta i integriteta) smatra da je neophodno da se odgovarajue note objave kao dodatak br. 1 protokolu o pristupanju;
u pogledu take 2 (prolaz ili transport kroz zemlju) smatra da je izvanredno vano, s obzirom na ovdanju unutranju situaciju, da se predloeno saoptenje objavi u jugoslovenskoj tampi istovremeno sa pristupanjem, i to u obliku
kominikea. Zbog ovoga bi se morao unapred postii sporazum o sadrini i predlae sledei tekst:
Jugoslovenska vlada je mogla da se ubedi u toku diskusija koje su prethodile pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu da. usled postojee vojne situacije,
vlade sila Osovine nee traiti od Jugoslavije da dopusti prolaz ili transport trupa
kroz jugoslovensku nacionalnu teritoriju;
- u pogledu take 3 (grki sukob) nema primedbi;
- u pogledu take 4 (vojna pomo) usvaja formu jemstva koju mi elimo
(strogo tajna nota), ali je miljenja da jemstvo u pogledu vojne pomoi i jemstvo
u pogledu Soluna treba dati u dve posebne note, poto su posredi dva pitanja
koja nemaju meusobne veze; i
- u pogledu take 5 (Solun) Krunski savet veruje da tekst obeanja koji je
poslednji put predloio Cincar-Markovi moe ipak izazvati sumnje o tumaenju,
i zbog toga pridaje znaaj ispravci teksta obeanja u smislu da prilikom novog
odreivanja granica na Balkanu treba voditi rauna o interesima Jugoslavije za
teritorijalnu vezu sa Jegejskim morem proirenjem njenog suvereniteta na grad
i luku Solun. (Sve p o d v u k a o V. T.).
Na kraju, Heren je saoptio da mu je Cincar-Markovi u zakljuku r e k a o
da oekuje dalje vesti od nas o v r e m e n u i mestu potpisivanja p r o t o k o l a o
pristupanju.'79
Nemaki dravni sekretar Vajcseker je istog dana (17. marta) obavestio Ministarstvo inostranih poslova da je primio m a a r s k o g poslanika Stojajia (Stovav) na njegov zahtev i d a j e , p r e m a instrukcijama svoje vlade, traio da se obrati panja na to da se maarski revizionistiki zahtevi u o d n o s u na Jugoslaviju ne o d b a c e ako Jugoslavija pristupi Trojnom paktu. On je poao od toga
da smo mi s p r e m n i da Jugoslovenima d a m o garantije za njihovu sadanju teritoriju. Naravno, mi smo stvarno samo izjavili u Beogradu da elimo da potujemo suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije. (Prema ovom komentaru dravnog sekretara ispada da postoji samo elja za potovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ali ne i obaveza, to bi verovatno bilo tano i da nije dolo do dravnog udara 27. m a r t a - V. T.). Vajscekcr je na kraju
rekao da ovu stvar predaje Ministarstvu inostranih poslova, jer se uzdrao da
Stojajiu daje tanijc saoptenje o stanju pregovora.' 8 0
Nemaki ambasador u Rimu Makenzen je takoe 17. marta obavestio Ministarstvo inostranih poslova d a j e iz razgovora sa Anfusom stekao utisak da bi

Due pridavao veliki znaaj podrobnijim obavetavanjima o stanju nemakojugoslovenskih pregovora, ali da ne eli da preduzima zvanine korake u Berlinu, ma da se stie utisak da bi obavetenja o tim pregovorima primio sa naroitom zahvalnou.' 8 ' A italijanski otpravnik poslova Kosmeli je preneo nemakom dravnom sekretaru Vajcsekeru Dueovu n a m e r u da preko Mamelija
saopti knezu Pavlu svoje miljenje u tri take, ali je Vajcseker. pre no to ju
je p r e n e o Ribentropu, hteo da razjasni da li take 2 i 3 (koje je Musolini formulisao i koje su ve iznete - V. T.) treba tumaiti u smislu pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu ili u smislu produbljivanja i uvrenja italijanskojugoslovenskog pakta iz 1937. godine, koji bi se eventualno uskladio s Trojnim paktom. Kosmeli je s m a t r a o da je takvo t u m a e n j e u skladu sa optim
smislom obostranog obavetavanja, pa je traio da dobije hitan odgovor o
pregovorima izmeu Rima i Beograda.
Meutim, nemaki zvanini krugovi postali su jo rezervisaniji nego to
su bili u o d n o s u na k o r a k e za koje se Musolini s p r e m a o da ini kod kneza Pavla Oni su se isto tako pokazivali p r e m a Maarima i Bugarima, iako sa najveom panjom prate jugoslovensko-nemake pregovore zbog bojazni da e ti
pregovori dovesti do obaveza sila Osovine da garantuju jugoslovenske granice, iju reviziju oni prieljkuju. S druge strane, nemaki zvanini krugovi izraavaju izvesnu ljutnju i negodovanje zbog p r e t e r a n o g odugovlaenja, kolebanja i pravnih tekoa koje Jugoslavija iznosi prilikom odreivanja svojih
o d n o s a sa Osovinom, m a d a ne gube svoj preovlaujui optimizam u pogledu
pozitivnog okonanja pregovora. 1 8 2

PETA SEDNICA KRUNSKOG SAVETA.

NEMAKI PREDLOG TEKSTOV A NOTA UZ
PROTOKOL O PRISTUPANJU JUGOSLAVIJE TRAJNOM PAKTU.
PRVI ULTIMATUM JUGOSLOVENSKOJ VLADI

Ova sednica odrana je 17. marta. Zbog nedostatka jugoslovenskih izvora, to

se moe konstatovati na osnovu ve citiranog Herenovog telegrama, upuenog n e m a k o m Ministarstvu inostranih poslova 17. marta u 16.00 asova, kao
i iz telegrama kojeg je Ribentrop uputio 18. marta u 02. asa i 35 m i n u t a svom
a m b a s a d o r u u Italiji. (To tvrdi i Breccija u n. d. na str. 535).
U Ribentropovom telegramu se u taki I. izmeu ostalog, kae da je dosadanja diskusija sa jugoslovenskom vladom dovela do rezultata tako da je Krunski
savet 17. marta doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu i da nemaka vlada namerava da se predloi jugoslovenskoj vladi 23. mart kao dan pristupanja. a Be kao mesto potpisivanja. (Podvukao V. T.).
Cim se dobije pristanak jugoslovenske vlade, nemaka vlada e se obratiti sa odgovarajuim pozivom italijanskom ministru inostranih poslova.
Zbog znaaja daljeg teksta iznosi se delom doslovno.
.
II - P r e d l a e m o s l e d e e t e k s t o v e za n o t e koje ce se uruiti j u g o s l o v e n s k o j vladi na
d a n p r i s t u p a n j a , pod p r e t p o s t a v k o m d a n a njih d a saglasnost italijanska vlada:
IJ Sota o teritorijalnom integritetu
l 1 ime i po i n s t r u k c i j a m a n e m a k e vlade ast mi je saoptiti s l e d e e v a o j ekselenciji:
Prilikom d a n a n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u n e m a k a vlada p o t v r u j e
svoju o d l u k u da za sva v r e m e n a p o t u j e s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije. Primite, itd.
Ova n o t a t r e b a da se objavi i s t o v r e m e n o sa p r i s t u p a n j e m .

2) Nota o prolazu ili transportu trupa kroz zemlju.

U vezi sa d i s k u s i j a m a koje su v o e n e prilikom d a n a n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Trojn o m p a k t u , ast mi je ovim p o t v r d i t i Vaoj Ekselenciji u ime vlade R a j h a s p o r a z u m izmeu
vlada sila Osovine i kraljevske j u g o s l o v e n s k e vlade da se za v r e m e r a t a vlade sila O s o v i n e
n e e o b r a a t i Jugoslaviji sa z a h l e v o m da o n a d o p u s t i prolaz ili t r a n s p o r t t r u p a k r o z jugoslovensku t e r i t o r i j u .
Primite, itd.
Ova n o t a se n e e objavljivati, ali mi s m o dali p r i s t a n a k da i s t o v r e m e n o sa p r i s t u p a n j e m
j u g o s l o v e n s k a vlada objavi u svojoj t a m p i k o m i n i k e sa s l e d e i m t e k s t o m :
J u g o s l o v e n s k a vlada je mogla da se uveri u t o k u d i s k u s i j a koje su p r e t h o d i l e pristup a n j u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u da se usled p o s t o j e e vojne situacije vlade sila Osovine
n e e o b r a a t i Jugoslaviji sa z a h t e v o m da o n a d o p u s t i prolaz ili t r a n s p o r t t r u p a kroz jugoslovensku t e r i t o r i j u - ( F o r m u l a c i j a da se usled p o s t o j e e vojne situacije vlade sila Osovine
n e e o b r a a l i . . . j a s n o p o k a z u j e d a postoji m o g u n o s t d a c e s e o b r a a t i k a d s e p r o m e n i vojna situacija - V I . )
3) Tajna nota o vojnoj pomoi.
U vezi sa d i s k u s i j a m a koje su v o e n e p o v o d o m d a n a n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije
T r o j n o m p a k t u ast mi je ovim potvrditi Vaoj Ekselenciji u ime vlade R a j h a s p o r a z u m izm e u vlada sila Osovine i k r a l j e v s k e j u g o s l o v e n s k e vlade o s l e d e e m :
N e m a k a i Italija, i m a j u i u vidu vojnu situaciju, u v e r a v a j u j u g o s l o v e n s k u vladu da
nece. s a m e od sebe. u p u i v a l i n i k a k a v zahtev za vojnu p o m o . Ako j u g o s l o v e n s k a vlada u
m a koje v r e m e b u d e s m a t r a l a d a j e u n j e n o m i n t e r e s u d a u z m e u e e u v o j n i m o p e r a c i j a m a
sila T r o j n o g p a k t a , bie o s t a v l j e n o j u g o s l o v e n s k o j vladi da o o v o m e zakljui p o t r e b n e v o j n e
s p o r a z u m e sa silama T r o j n o g pakta. (I ova f o r m u l a c i j a p r u a m o g u n o s t t r a e n j a v o j n e pomoi - V.T.).
Sa m o l b o m da g o r n j a s a o p t e n j a t r e t i r a t e k a o s t r o g o poverljiva i da ih o b j a v l j u j e t e
s a m o po s p o r a z u m u sa v l a d a m a sila Osovine, k o r i s t i m se o v o m p r i l i k o m da, itd.
4) Tajna nota o Solunu. (Prvi i p o s l e d n j i p a s u s identini su sa p a s u s i m a p o d 3). S r e d n j i
p a s u s glasi:
Prilikom novog o d r e i v a n j a granica na B a l k a n u bie uzeti u obzir i n t e r e s i Jugoslavije
za t e r i t o r i j a l n u vezu sa Jegejskim m o r e m p r o i r e n j e m n j e n o g s u v e r e n i t e t a na g r a d i luku Solun.
Kraj t e k s t o v a nota.
I p o g l e d u p o s l e d n j e dve n o t e sa j u g o s l o v e n s k o m v l a d o m je p o s t i g n u t s p o r a z u m o najs t r o o j t a j n o s t i U n o t a m a p o t v r d e j u g o s l o v e n s k a vlada e izjaviti da e ova s a o p t e n j a tretirali k a o s t r o g o l a j n a i da e ih objaviti s a m o u s p o r a z u m u sa v l a d a m a sila Osovine. Odgov a r a j u e t a j n o r u k o v a n j e ovim n o t a m a m o r a se t a k o e o b e z b e d i t i i u Rimu.
III - U o v o m o d e l j k u iznete su o n e tri t a k e o k o j i m a je italijanski o t p r a v n i k poslova
u Berlinu 16. m a r t a o b a v e s t i o n e m a k o g d r a v n o g s e k r e t a r a Vajcsekera, a koje s a d r e odg o v o r italijanske vlade n a z a h t e v e j u g o s l o v e n s k e vlade p r e n e t e p r e k o poverljivog p r e d s t a v nika ( a d v o k a t a Stakia - V.T.), koje s m o ve naveli i na koje je t r a e n o m i l j e n j e n e m a k e
v lade.
IV - Molim o b a v e s t i t e o d m a h A n f u s a s t r o g o p o v e r l j i v o o sadrini t a a k a I i II. sa molb o m d a s a n j i m a o d m a h u p o z n a Duea.
Molim recite A n f u s u s l e d e e u vezi sa italijanskim p i t a n j e m koje je g o r e d a t o p o d III:
N e m a m o n i k a k v e p r i m e d b e a k o italijanska vlada eli d a s e poslui p r i s t u p a n j e m Jugoslavije T r o j n o m p a k t u k a o p r i l i k o m za p o s e b n e i t a l i j a n s k o - j u g o s l o v e n s k e s p o r a z u m e u
smislu u v r e n j a p a k t a od 1937. g o d i n e u d u h u r a z g o v o r a i z m e u d r a v n o g s e k r e t a r a Vajcs e k e r a i g o s p o d i n a Kosmelija. M e u t i m , p o t o su izlaganja g. Kosmelija bila ipak d a t a bez
>oznavanja t a n o g s t a n j a n e m a k o - j u g o s l o v e n s k i h razgovora, mi p r e t p o s t a v l j a m o da e itaijanska vlada jo p r o u i t i da li e. s o b z i r o m na g o r n j e s a o p t e n j e , biti uzeti u r a z m a t r a n j e
d o p u n s k i italijansko-jugoslovenski s p o r a z u m i van o k v i r a p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m
p a k t u . P r e t p o s t a v l j a m o da se italijanska vlada slae sa n a c r t i m a n o t a .
Molim javite o izvrenju o v e i n s t r u k c i j e .

Ribenrrop'.'82

Ribentrop je 19. marta u 18,43 asa javio fon Herenu da je Musolini dao saglasnost, a zatim u otrom tonu nastavio da bi se termin potpisivanja pakta mogao odrati ako Krunski savet zaseda sutra. Ako se termin ne odri onda se za

dugo nee moi nita uiniti jer 25. marta dolaze Japanci (ministar inostranih
poslova - V.T.), to e trajati do aprila, a to bi znailo odlagati sve do ad kalendas
grekas (unedogled, do kukovog leta - V.T.). Recite gospodi da je to jedinstvena
prilika koju ne treba da propuste . . . Recite im, ako su za ovaj termin da odmah
dadu nalog poslaniku Andriu u Berlinu. (Podvukao V.T.). Zatim je nekoliko
puta ponavljao sve to je ve rekao i d o d a o da ima jo jednu stvar i da se vie
ne moe odlagati. To moete rei gospodi potpuno ozbiljno i sa akcentom. Zovite me jo veeras i dajte mi odgovor. Ja moram sutra putovati zbog jedne druge
stvari. Jedino to pristajem to je odlaganje za 24 sata. To je krajnje. Dakle 23.
moe biti 24. Javite mi, jer moram disponirati.. . Veeras sam kod kue, nazovite
me tamo. .. Fon Heren je za sve vreme razgovora govorio samo da i razumem.18i To je oigledno bio stvarni prvi ultimatum jugoslovenskoj vladi. /Podvukao V.T.).
Nemaki ambasador u Rimu Makenzen je kasno po podne istog dana, 19.
marta, izvestio Ministarstvo inostranih poslova da je Due apsolutno pristao na
sve u pogledu nacrta tekstova nota, ali d a j e u pogledu razgovora izmeu Vajcsekera i Kosmelija 16. marta (o tri take koje je Musolini n a m e r a v a o da da
kao odgovor na sondiranje advokata Stakia u Rimu o stavu Italije p r e m a Jugoslaviji, o kojima je ve bilo rei - V.T.), odluio da za sada, u svakom sluaju, ne preduzima nita nego da tu stvar o d u g o v l a i . . . Makenzen je dalje
izvestio da izgleda da ce se o ovom pitanju pruiti prilika za razgovore izmeu
grofa ana i fon Ribentropa i da e grof Cano izvriti p r i p r e m e za put, u vezi
sa potpisivanjem pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, koje odgovaraju
m e r a m a preduzetim za potpisivanje o pristupanju Bugarske. 1 8 5

NOVI POKUAJI SAD I V BRITANIJE

DA ODVRATE JUGOSLAVIJU
OD PRISTUPANJA TROJNOM PAKTU'

Kad se 18. marta pukovnik Donoven vratio u Vaington i referisao Ruzveltu,

Ruzvelt je bio zadovoljan Donovenovom misijom, a zatim u Beograd poslao
poruku u kojoj je, pored ostalog, stajalo:
Mislim d a j e p o t r e b n o d a n a neki nain s t a v i m o d o z n a n j a k n e z u Pavlu i d r u g i m a d a
S j e d i n j e n e A m e r i k e Drave ne g l e d a j u s a m o na s a d a n j i c u n e g o i na b u d u n o s t , i da e svaka zemlja koja se p o k o r n o p r e d a bez o t p o r a , uivati m a n j e n a k l o n o s t i u svetu n e g o zemlja
koja prui otf>or, m a k a r taj o t p o r t r a j a o svega n e k o l i k o n e d e l j a
. Civilizaciji u k o j o j ivimo i ratu za iji s m o ishod vrlo z a i n t e r e s o v a n i . m o e u velikoj
meri da d o p r i n e s e o t p o r Jugoslavije i T u r s k e - t a v i e i u t o m sluaju da Jugoslavija i T u r s k a
ne u s p e j u u v o j n i k o m p o g l e d u . ' 8 8

Poto je jugoslovenska vlada n a k n a d n o zahtevala da se daljih 15 miliona

dolara u zlatu prebace u Argentinu, to je bio znak da je knez Pavle sa svojom
vladom d o n e o odluku o pristupanju Trojnom paktu, nasuprot uveravanjima
koja su davana a m e r i k o m poslaniku u Beogradu. S obzirom na ozbiljnost situacije, predsednik Ruzvelt je 18. marta p r e k o Fotia uputio novu p o r u k u jugoslovenskoj vladi sledee sadrine:
Koliina zlata o b u h v a e n a t r a n s a k c i j o m - s a m a po sebi nije od velike vanosti, vec
r a z o a r a v a stav j u g o s l o v e n s k e vlade koja izgleda p r i d a j e malu vanost p r e d s e d n i k o v o m
u v e r a v a n j u o sigurnosti j u g o s l o v e n s k o g zlata. P r e d s e d n i k gaji i s k r e n e s i m p a t i j e p r e m a Jugoslaviji i eljan je da n j e n u n e z a v i s n o s t vidi o s i g u r a n u . Ali izgleda da je jugoslovenska vlada

ve k r e n u l a p u t e m koji je k o n a n o d o v o d i do kapitulacije. Ovo gledite p o t v r u j e i n j e n i c a

da je F e d e r a l n a r e z e r v n a b a n k a p r i m i l a novi nalog za p r e n o s zlata u A r g e n t i n u . . .

Posle ove poruke, jugoslovenska vlada je povukla svoj drugi nalog za prebacivanje zlata u Argentinu, dok je prvi nalog za Braziliju ostao i dalje na snazi. 187
Britanski poslanik u Beogradu Kampbel predao je 18. marta predsedniku
vlade Cvetkoviu veoma opiran Memorandum britanskog ministra inostranih
poslova Idna, s molbom da se saopti knezu Pavlu. U M e m o r a n d u m u se, uglavnom, kae da je od prvorazredne vanosti da Jugoslavija ne dopusti Nemcima da ju odseku od Jegejskog mora, da odbijanje da se zakljui pakt sa Nem a k o m ne znai da Jugoslavija m o r a sada objaviti rat Nemakoj, da Nemaka ve sada zna da e, napadajui Grku i Solun, naneti udarac interesima Jugoslavije, koji su, p r e m a izjavi jugoslovenske vlade, oznaeni kao ivotni'. i da e se Nemaka u takvim okolnostima ispoljiti kao agresor. Ako tada Jugoslavija bude branila svoje ivotne interese, ona e voditi odbrambeni rat, a. s
obzirom na veoma ograniena ovlaenjaoficiru koji je stupio u vezu sa grkim
i britanskim vojnim vlastima (majoru Periiu 9. i 12. marta - V.T.), ove vlasti su
bile u mogunosti da mu iznesu svoje planove samo u optim crtama, tako da
su zakljuci jugoslovenskih vojnih vlasti zasnovani na nepotpunim podacima.
Kampbel je, posle detaljnih objanjenja, zavrio sledeim reima:
U s u u j e m se zamoliti Vau Ekselenciju da b l a g o n a k l o n o p r o s l e d i sugestiju g o s p o d i n a
Idna da se razgovori sa g r k i m i b r i t a n s k i m vojnim licima n a j h i t n i j e p o n o v o p r e d u z m u . A
ja cu biti b e s k r a j n o zahvalan a k o b u d e t e hteli da mi po o v o m p i t a n j u t o p r e d a t e odgovor.' 8 8

Britanski poslanik Kampbel obratio se i sutradan, 19. marta, predsedniku

Cvetkoviu. potseajui ga da mu je prilikom sinonjeg razgovora (Cvetkovi)
rekao da treba obraivati Turke, i d a j e to miljenje o d m a h p r e n e o Idnu.
Meutim, pre toga, Kampbel je dobio depeu od Idna, p r e m a kojoj je dogovoreno izmeu njega i turskog ministra inostranih posiova Saradoglua, da
turski a m b a s a d o r u Beogradu podnese jugoslovenskoj vladi sledee saoptenje. Turska vlada odluila je sa svoje strane da se o d u p r e svim svojim snagama napadu u p u e n o m protiv Turske. Turska vlada je u b e e n a da e Jugoslavija uiniti isto ako b u d e napadnuta. Moguno je, m e u t i m , da iskrsnu i
druge eventualnosti u kojima bi Jugoslavija bila ugroena sa Turskom. Od tih
eventualnosti najverovatnija je ona u kojoj bi bio napadnut Solun preko bugarske teritorije Turska vlada je miljenja da bi takav napad predstavljao za
obe zemlje katastrofalnu opasnost, opasnost koja bi zahtevala da se o d l u k e
donesu i da akcija b u d e preduzeta zajedniki. Ako je i jugoslovenska vlada
ovog gledita. Turska vlada sugerie jugoslovenskoj vladi d a j e preporuljivo
da obe vlade odmah otponu razmenu miljenja o izloenoj situaciji. Meu
tim, poto Idn veruje da d e p e a iz Ankare ne moe stii u Beograd p r e 20.
marta po podne, on je ovlastio Kampbela da, pod uslovom stroge poverljivosti, moe saoptiti da je takva depea na putu i da ova p o r u k a moe biti od
koristi u vezi sa diskusijama tako vanim za sudbinu Jugoslavije koje ete
imati sutra sa vaim kolegama. 1 8 9
Na veeri koju je 20. m a r t a priredio u ast kneza Pavla i kneginje Olge,
ameriki poslanik Lejn podsetio je Kneza da bi Jugoslavija, potpisujui Pakt,
zadala udarac svome savezniku Grkoj. Knez se sloio da Pakt ne bi bio nikakva garantija protiv n e m a k o g napada, j e r su proli dogaaji dokazali da

su n e m a k e garantije b e z v r e d n e i da bi Pakt vezao r u k e Jugoslaviji za b u d u u

d i p l o m a t s k u i vojnu akciju. Ali, a k o bi o d b i o n e m a k e garantije i a k o d o d e
do rata, on je bio u b e e n da se Hrvati i Slovenci nee boriti, da su od njega
Hrvati i Slovenci traili da potpie Pakt, kao i dva d r u g a n a m e s n i k a i Jugoslovenska nacionalna s t r a n k a koja je u opoziciji. No, a k o bi Nemci, i posle datih garantija, napali Jugoslaviju, o n a bi se, po miljenju kneza Pavla, ujedinila
protiv n a p a d a a . Lejn je dokazivao da je javno miljenje protiv potpisivanja
pakta, mislei na a n t i - n e m a k e i anti-faistike razgovore koji su se esto
mogli uti na b e o g r a d s k i m ulicama, u r e s t o r a n i m a i k a f a n a m a , k a d a su mnogi
Srbi pokazivali o t v o r e n prezir p r e m a vabama. Knez je odgovorio da o n o
to je istina u Beogradu, ne m o r a biti istina u Zagrebu, da ne postoji j e d n o
javno miljenje, postoji, u stvari, j e d n a zemlja d u b o k o i tragino razjedinjena. Knez je dodao: Ako N e m a k a n a p a d n e Jugoslaviju, Maarska, Italija i
Bugarska bi joj se pridruile u deljenju zemlje. Kneza je privatnim kanalom
obavestila V. Britanija da Jugoslavija ne t r e b a da r a u n a na n j e n u vojnu pomo u sluaju rata, jer flota ne moe proi kroz Otrantski kanal. Zbog toga
je m o g a o oekivati najgore. 1 9 0

E S T A SEDNIC A K R U N S K O G SAVETA
J E D N O G L A S N O PRI HVATANJE D O K U M E N A T A O PRISTUPANJU
TROJNOM PAKTU

Na d o k u m e n t i m a o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu radilo se. uglavnom, u kabinetu ministra d v o r a Antia, u s p o r a z u m u sa fon H e r e n o m , koji
je bio u stalnom k o n t a k t u s n e m a k o m vladom 1 9 1 . D o k u m e n t i su j e d n o g l a s n o
prihvaeni na ovoj sednici u dvoru, koja je odrana 20. m a r t a . 1 9 2 Na pitanje
kneza Pavla da li bi o n o v o m pravcu spoljne politike trebalo obavestiti i efove opozicije, Maek je o d g o v o r i o da ih ne treba obavetavati. poto u Hrvatskoj n e m a opozicije, j e r on predstavlja 95o hrvatskog n a r o d a i da Kulovec
otprilike to isto predstavlja u Sloveniji, a da Cvetkovi predstavlja veinu srpskog n a r o d a . I Cvetkovi je bio istog miljenja. 1 9 3 Zatim je ministar vojske Petar Pei izvestio da je iz razgovora sa svima komandantima vojnih oblasti, osim
zagrebake, saznao da se svi slau da se ne moe ii u rat i da je pakt jedini izlaz
iz situacije i zatim dodao da je uveren da su i drugi visoki komandanti istog miljenja. Poto na sednici nije prihvaen p r e d l o g Radenka Stankovica da se konsultuje opozicija, ve je r e e n o da se voe opozicije u k r a t k o informiu posle
sednice vlade, Stankovi je postavio pitanje ta e se raditi a k o d o e do pob u n e u zemlji? Na to su Maek, Cvetkovi i Pei odgovorili da su policija i
vojska dovoljno jaki da o d r e red. 1 9 4
Pre zakljuenja sednice, knez Pavle je p o d v u k a o da je d o n e t a o d l u k a suprotna njegovim o s e a n j i m a i d o d a o : Ja i m a m i svoju savest i ne s m e m da vodim svoj narod u rat kad u s a m o m poetku znam da bi nas vodio u siguran
poraz. Zatim se o p r o s t i o od ostalih da bi primio n e m a k o g a m b a s a d o r a fon
Hasela (Hassell Ulrich von) koji u toku svoje specijalne misije po balkanskim
zemljama stigao u Beograd. Na sastanku mu je r e k a o da e se Jugoslavija, posle sednice K r u n s k o g saveta, moda jo vie pribliiti Nemakoj, ali da je na
tom p u t u nailazio na psiholoke tekoe, p r e svega zbog Bugara i Italijana. Izlaui optu situaciju, knez. Pavle mu je istakao da je grevito nastojao da n a e
izlaz iz o r s o k a k a u kojem se nala Jugoslavija Zatim mu je izneo da je na-

stojao da izvidi da li postoji m o g u n o s t reenja anglo-nemakog s p o r a i naslutio da bi moda s u k o b izmeu N e m a k e i Sovjetskog Saveza m o g a o postati
most za s p o r a z u m sa Z a p a d o m , d o d a j u i da postoji bojazan da tajni dogovor
izmeu Rusa i Turaka moe o n e m o g u i t i i tu p o s l e d n j u a n s u . ' 9 5
Iz ovakvog stava kneza Pavla moglo bi se zakljuiti d a j e , u nastojanju da
se oslobodi pritiska Osovine, teio da Nemaka to p r e ostvari svoje planove
protiv Sovjetskog Saveza, tj. p r e no to ovaj e v e n t u a l n o zakljui neki ugovor
sa T u r s k o m . Fon Hasel mu nije d a o nikakvu u m i r u j u u izjavu, s a m o je zabeleio kneevu z a b r i n u t o s t i jasan utisak da se Krunski savet pozitivno izrazio
u pogledu p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, mada e se Jugoslavija moda jo kolebati.' 9 6
Prema j e d n o m d r u g o m p o d a t k u , knez Pavle je zavrio sednicu K r u n s k o g
saveta otprilike ovim reima: Hvala Vam g o s p o d o . . . S h v a t a m koliko Vam
je teko bilo da to uinite, poto ni meni nije bilo nita lake. Vi vrlo d o b r o
znate da sam ja n e k a d bio engleski ak i da su mnogi dananji britanski dravnici moji kolski drugovi. Moja svastika je u d a t a za lana b r i t a n s k e kraljevske porodice, a m o j a s u p r u g a je grka princeza. Ovo nekoliko j e d n o s t a v n i h
injenica s a m e po sebi govore gde p r i p a d a m o j e srce. Ali ja i m a m savest i ne
mogu da vodim svoj n a r o d u rat k a d a u n a p r e d znam da bi n a m a to d o n e l o
siguran poraz.' 9 7
Ovoga dana, tj. 20. marta u 18,55 asova, sekretar nemakog Ministarstva
inostranih poslova Rintelen (Rintelen Enno von) pitao je t e l e f o n o m fon Herena da li ima n e t o novo: (tj. da li je d o n e t a o d l u k a o p r i s t u p a n j u Jugoslavije
T r o j n o m paktu - V.T.), a H e r e n je odgovorio:
Javili su mi maloas, da stvar stoji d o b r o . I o k o 10 asova veeras bie
sednica vlade, posle koje e mi se o k o 11 asova saoptiti, pa u Vas o d m a h
pozvati telefonom. Na R i b e n t r o p o v poziv, H e r e n je d o p u n i o : Jo su ostale
male formalnosti, kako sam obaveten. Ali e se na v e e r a n j o j sednici vlade
o svemu raspravljati. R i b e n t r o p mu je na to zahvalio i zamolio ga da se javi
jo veeras t e l e f o n o m kad posle sednice vlade b u d e d o b i o obavetenje. Heren mu je o b e a o da e se v e r o v a t n o javiti o d m a h posle 11 asova po nemak o m v r e m e n u (tj. posle ponoi - V.T.)' 9 8
Ovoga dana je britanski poslanik u Beogradu Kampbel izvestio Cvetkovia
da Idn eli da se sa njim na b r i t a n s k o j teritoriji odri tajni sastanak predstavnika Jugoslavije, Grke i Turske da bi se zajedniki razmotrili p r o b l e m i Balkana i zajednika politika sa ciljem da se izbegne p r o i r e n j e rata na Balkanu,
jer bi p o t p u n a saglasnost gledita izmeu Jugoslavije, Grke i T u r s k e mogla
imati kao rezultat d r a n j e u ahu n e m a k i h planova za Balkan. Dalje se navodi da Idn eli da u tim razgovorima lino uestvuje p r e d s e d n i k vlade Cvetkovi i da savreno r a z u m e elju jugoslovenske vlade da Turska da izjavu u
kojoj e definisati svoj stav, j e r bi takva izjava umirila jugoslovensko javno
mnenje.'99
Istoga dana (20. m a r t a ) K a m p b e l se o b r a t i o p r e d s e d n i k u vlade Cvetkoviu:
Sino s a m u o od Vae E k s e l e n c i j e da je N e m a k a u p r a v o prihvatila j u g o s l o v e n s k e
p r e d l o g e za s p o r a z u m . Nisu mi p o z n a t e p o j e d i n o s t i log s p o r a z u m a ali. u s l u a j u da Jugoslovenska vlada s t v a r n o odlui da zakljui s p o r a z u m sa N e m a k o m , m o j a vlada stavila mi je
u d u n o s t da zamolim J u g o s l o v e n s k u vladu da insistira kod N e m a k e da u s p o r a z u m u d u
b a r u v e r a v a n j a o d s t r a n e N e m a k e d a o n a n e e n a p a s t i Solun. I m a m razloga d a v e r u j e m d a
je grka vlada p o d n e l a slian zahtev jugoslovenskoj vladi.

Solun, k a o t o mi je Vaa Ekselencija e s t o govorila, p r e d s t a v l j a ivotni i n t e r e s za Jugoslaviju. Sasvim je p r i r o d n o da pod t a k v i m u s l o v i m a Jugoslavija insistira na t o m e da Nem a k a prui u v e r a v a n j e u p o m e n u t o m smislu. Takvo u v e r a v a n j e m o e lako biti bez vrednosti, ali a k o ga N e m a k a da. pa kasnije ugrozi Solun. Jugoslavija e imati p u n o o p r a v d a n j e
da p r e d e svoje granice. Ako. najzad, N e m a k a n a p a d n e Solun, o n a e o i g l e d n o biti a g r e s o r .
I na taj nain u n u t r a n j a situacija u Jugoslaviji bie m n o g o o j a a n a . Ako, n a p r o t i v , N e m a k a
o d b i j e da d takva u v e r a v a n j a , J u g o s l o v e n s k a vlada bie u s t a n j u da i o n a o d b i j e svaki spor a z u m sa N e m a k o m koji ne t i t i n j e n e ivotne i n t e r e s e , pa e u n u t r a n j a situacija u Jugoslaviji biti t a k o d e m n o g o jaa. 2 0 0

NAELNA ODLUKA JUGOSLOVENSKE VLADE

ZA PRISTUPANJE TROJNOM PAKTU.
OSTAVKA TROJICE MINISTARA - KRIZA VLADE

Na sednici vlade, koja je o d r a n a 20. m a r t a uvee, bili su prisutni svi ministri.

U u v o d n o j rei Cvetkovi je u p o z n a o Ministarski savet o toku pregovora s Nem a k o m u pogledu p r i s t u p a n j a Jugoslavije Trojnom paktu, ali nije izneo zakljuke tajnih sednica K r u n s k o g saveta u dvoru. Cvetkovi nije nita saoptio
ni o putu kneza Pavla u Berghof niti o tajnim klauzulama u p a k t u (o oslobo e n j u Jugoslavije od uea u ratnim o p e r a c i j a m a sila Osovine i o t o m e da
e Jugoslavija u p o s l e r a t n o m u r e e n j u dobiti Solun). Poto je Jugoslaviji
p r e d l o e n o da pristupi T r o j n o m paktu, s tim da e potpisnice pakta garantovati suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije i da e Nemaka i Italija
dati izjavu da nee traiti dozvolu za prelaz njihovih t r u p a p r e k o jugoslovenske teritorije, on je izneo svoje u v e r e n j e da e se na taj nain sauvati neutralnost i integritet zemlje i izbei uee u ratu. Na to je Mihailo Konstantinovi u duem govoru objasnio razloge protiv p r i s t u p a n j a paktu, naime: da
je Trojni pakt i n s t r u m e n t zavojevake politike, da nas taj pakt dovodi u s u k o b
sa SAD i SSSR-om, da su n e s i g u r n a o b e a n j a n e m a k e vlade, j e r je Hitler do
sada pogazio sva svoja o b e a n j a i da je s t u p a n j e u pakt protivno naim interesima, tradiciji i narodnim oseanjima. U istom smislu su govorili Branko
Cubrilovi i Sran Budisavljevi, koji su na kraju sednice podneli ostavku.
Dok su se neki ministri o d l u n o izjasnili za p r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu, drugi
su ga pravdali kao nudu ili p o t r e b u , a neki su izjavili da nisu o svemu dovoljno obaveteni. Izjanjavajui se u ime ministara svoje stranke za Pakt, Maek
je rekao da u Paktu vidi veliki uspeh jugoslovenske politike. Kulovec je zauzeo isti stav. Nikola Beli se izjasnio za Pakt i izneo sve koristi koje e Jugoslavija od njega imati. Duan Panti je prihvatio Pakt kad je od Cincar-Markovia u o da su jugoslovenski interesi u Solunu zatieni, a isto tako i Milan
St. Proti, kad je d o b i o p o t v r d a n odgovor na pitanje da li se Jugoslavija ovim
s p o r a z u m o m s N e m a k o m obezbedila da ne d o e u s u k o b sa Sovjetskim Savezom. Po p r e t h o d n o m d o g o v o r u sa Cvetkoviem i knezom, nisu govorili
Cincar-Markovi i Petar Pei. Na izriit zahtev Budisavljevia, svi ministri su
p o j e d i n a n o glasali (i pored Cvetkovievog p o k u a j a da sprei glasanje). Ministarski savet je prihvatio p r i s t u p a n j e Jugoslavije Trojnom paktu, dok su tri
glasa bila protiv. Sednica je p r e k i n u t a u 1,00 as 21. m a r t a i zakazana istog
d a n a u 10,00 asova. 2 0 1
Maek u svojini Memoarima, izmeu ostalog, o toj sednici pie:
Posle s a s t a n k a , s t a j a o s a m sa C v e t k o v i e m kad je d o a o n a m e s n i k Stankovi i primetio: -Hvala b o g u , i s k u e n j e s m o preli bolje n e g o t o s m o o e k i v a l i . . .


Iste veeri p i t a n j e p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k l u bilo je p r e d l o e n o kabinetu. Vlada je p r e d l o g prihvatila sa 16 protiv 3 glasa. Protivnici su bili Budisavljevi. Cubrilovi i K o n s t a n t i n o v i. Prva dvojica o d m a h su p o d n e l a o s t a v k e , a K o n s t a n t i n o v i c je e k a o
sa svojom o s t a v k o m do n a r e d n o g jutra, ali ga je knez Pavie u m e u v r e m e n u u b e d i o da je
p o v u e Dan kasnije, p o k u a o s a m da u b e d i m Cubrilovica. koji se sloio da je k u r s kojim
s m o poli d o b r o z a s n o v a n , ali ie insistirao da on u tim o k o l n o s t i m a nije m o g a o da n a p u s t i
svoj s o p s t v e n i stav. j e r bi lo m o g l o da mu ak ugrozi ivot Nisam s m a t r a o da je c e l i s h o d n o
truditi se o k o Budisav ljevica, koji je u e l o m t o m p e r i o d u bio g o t o v o h i s t e r i a n . 2 0 2

Cvetkovi je s u t r a d a n p r e p o d n e primio ostavku S r a n a Budisavljevia,

Branka Cubrilovia i Mihaila Konstantinovia, t a k o d a j e time bila o t v o r e n a
kriza vlade Poto mu je p r o p a o p o k u a j da odloi njihove ostavke do potpisivanja pakta, Cvetkovi je bio miljenja da bi zbog ostavke ove trojice ministara m o r a o p o d n e t i ostavku cele vlade. Zato je Cincar-Markovi, po Cvetkovievom nalogu, o d m a h obavestio fon H e r e n a o krizi vlade i n a p o m e n u o mu
da e biti izvesnog o d l a g a n j a u pogledu definitivnog jugoslovenskog odgovora. 2 0 3
Prema Maekovim M e m o a r i m a , Cincar-Markovi je 20. m a r t iskoristio za
p r e g o v o r e sa n e m a k i m a m b a s a d o r o m fon H e r e n o m , koji je zbog toga nekoliko puta zvao Berlin. Kada je fon Heren t e l e f o n i r a o u Berlin, tog d a n a u 6,55
asova uvee, bio je siguran da e vlada o d o b r i t i Cvetkoviev predlog. Kada
je p o n o v o pozvao Berlin, u 1,20 u j u t r u 21. marta, m o g a o je s a m o da javi da
je nastala kriza i da e se Ministarski savet p o n o v o sastati tog istog d a n a . ver o v a t n o da d o n e s e povoljnu odluku.
Naredni sastanak Krunskog saveta (? - V.T.) o d r a n j e 21. marta. CincarMarkovi je o d m a h uzeo re. On je izvestio da su se Nemci i on dogovorili da
tajne klauzule nee biti u n e s e n e u sam pakt, ali da n e m a k a vlada n e m a prim e d b i a k o ih o b j a v i m o u naim listov ima. N e m a k a vlada nije n a m e r a v a l a da
ih se o d r e k n e .
Cvetkovi se saglasio sa tim d o g o v o r o m i p r i s t u p a n j e Jugoslavije Trojnom paktu bilo je prihv a e n o jednoglasno (?! - V.T.). 204
Mada je Cincar-Markovi, p r e m a odluci Krunskog saveta, t r e b a l o da obavesti efove opozicije o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu im to Ministarski savet b u d e prihvatio, ipak se knez Pavie tih dana, izmeu sednice u
dvoru i za v r e m e pregovora s N e m c i m a . savetovao sa efovima opozicije i nekim d r u g i m linostima. On je p o j e d i n a n o p r i m i o S l o b o d a n a Jovanovia. Milana Grola, Miu Trifunovia, Bogoljuba Jeftia, Zivka Topalovia i p a t r i j a r h a
Gavrila, ali o toku i sadraju tih razgovora n e m a p o d a t a k a . Patrijarh Gavrilo,
poznati antifaista (za v r e m e o k u p a c i j e i rata izdrao je uasne patnje, strad a n j a i ponienja od nacista i d o m a i h izdajnika), izjavio je tom prilikom:
Bolje je poginuti nego taj pakt potpisati. Da bi o n e m o g u i o p o t p i s i v a n j e
Pakta, za 27 m a r t sazvao je Arhijerejski sabor i zapretio vladi okupl jan jem nar o d a i javnim protestima. Odbio je da primi p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovia i
ministra spoljnih poslova Cincar-Markovica. 2 0 5
Evo kako patrijarh srpske pravoslavne crkve Gavrilo Doic opisuje susret
i razgovor sa knezom Pavlom:
Kada je 20 marta 1941. godine na sednici vlade izneto pitanje pristupanja
Jugoslavije Trojnom paklu, neki ministri iz opozicije dali su ostav ke. Tada je vlada na brzu ruku popunjena. Da bi se sa veim autoritetom p o t p i s a o akt pristupanja Trojnom paktu, namesnitvo je htelo da u tu igru uvue i Srpsku pravosiavnucrkvu, ne slutei d a e ona do kraja ostati na braniku n a r o d n e asti i pune
nezavisnosti Jugoslavije. U vezi sa lim bio je pozivan patrijarh Gavrilo u Beli

dvor na razgovore sa namesnikom knezom Pavlom. O tim razgovorima saznaje

se iz Zapisnika Sv. arh. sinoda. On glasi: Njegova svetost patrijarh gospodin Ga\
rilo saoptava sledee:
Posle sednice Sv. arhijerejskog sinoda. o d r a n o g 20 m a r t a 1941 godine, s a o p t e n o mi je
od Maralata Dvora nj. velianstva kralja u s m e n o p r e k o Kabineta, a malo docnije od g Antia,
ministra Dvora pismeno, da me toga d a n a posle p o d n e u pet sati eka u Belom dvoru, radi razgovora. nj. kraljevsko visoanstvo knez namesnik.
Shvativi razlog ovoga poziva p o a o s a m u o d r e e n o v r e m e u Beli d v o r , i o d m a h sam
bio u v e d e n k o d nj. k r a l j e v s k o g visoanstva i njegov k a b i n e t .
Posle u o b i a j e n o g p o z d r a v a , nj. visoanstvo r e e da je eleo da se vidi sa m n o m i da
mi izloi vrlo t e k u i s u d b o n o s n u situaciju u k o j o j se nalazimo.
Izlaui p o s t o j e e s t a n j e i o k o l n o s t i u k o j i m a se nalazi, knez je u g l a v n o m to s t a n j e
p r e d s t a v i o . Jugoslavija je d a n a s u vrlo m u n o m poloaju, j e r je o k r u e n a sa d r a v a m a , koje
su p r i s t u p i l e T r o j n o m p a k t u . Starali s m o se do sada. sa usju-hom. da se d r i m o po strani u
s t r o g o j n e u t r a l n o s t i . Takvo d a l j e d r a n j e je n e m o g u e . Od Rusije ne m o e m o se n a d a t i nikakvoj p o m o i . Rusiji je g l a v n o da b r a n i svoj reim Cak i sa T u r s k o m , kojoj o b e a v a j u da
je n e e n a p a s t i a k o ova s t u p i u rat, p o s t u p i e u d a n o m sluaju k a o to su postupili sa Poljskom i d r u g i m a . Od T u r s k e s m o traili da se izjasni, ali o n a se ne izjanjava. Englezi su izjavili da bi mogli p o m o d a t i u s a d a n j i m p r i l i k a m a s a m o etiri divizije. Na n a e pitanje, da
li bi u s l u a j u p o t r e b e mogli o s i g u r a t i o d s t u p n i c u na J a d r a n s k o m m o r u . odgovorili su negativno p o d izgovorom, da ne bi mogli kroz O t r a n t s k i t e s n a c dovesti svoje lae u d o v o l j n o j
meri.
Bugari su od S o b o l j e v a ve r a n i j e imali o b e a n j e , da e Rusija raditi da im se u s t u p i
s r p s k a M a k e d o n i j a . U p o z o r a v a o je Engleze na n e s i g u r n o s t d r a n j a kralja Borisa, ali Englezi
su Borisu verovali i m e n e p r e k o r e v a l i da Borisa lino m r z i m , pa ga iz m r n j e p r e d s t a v l j a m
kao n e s i g u r n a . Bugari se b o j e da mi ne d o e m o do n e k o g s p o r a z u m a sa R a j h o m , u k o m e
bi sluaju t e k o imali p o d r k u za svoje r e v a n d i k a c i j e k o d sila Osovine. Pri o v o m s t a n j u sve
s m o uloili, da bi se sa N e m c i m a s f j o r a z u m e l i n e k i m p o s e b n i m p a k l o m ili d e k l a r a c i j o m , da
bi izbegli T r i p a r t i n o m p a k t u B e r l i n - R i m . M e u t i m . Nemci t a k v o nae p r i s t u p a n j e neopozivo trae, i s a m o po i s p u n j e n j u l o g a uslova voljni su da n a m d a d u izvesne garancije. To je njihov p o s l e d n j i zahtev.
Iz j e d n e hartije. koju je izvadio iz depa. Knez n a m e s n i k je g o r e p o m e n u t i zahtev Rajha
izneo, koji je, k a k o ree. d o s t a v l j e n j u e od n e m a k e vlade.
Sad su, p r o d u i Knez n a m e s n i k , p r e d n a m a tri puta.
Prvo. da e k a m o u o v o m s t a n j u , susedi e postaviti svoje revindikacije. i to Bugari i Talijani, a m o d a i M a a r i , u e m u bi ih Nemci pomogli.
Drugo, da se p r i k l j u i m o e n g l e s k o - g r k o m savezu, mi bi m o r a l i biti n a p a d n u t i , im bi
N e m a k a pola protiv G r k t . U l o m sluaju, bili bi izloeni silama sa svih s t r a n a i p r e s e e n i .
t a k o da bi e v e n t u a l n o s a m o juni delov i nai mogli o d s t u p i t i . U t o m sluaju o s o v i n s k e sile
dovele bi Pavelia u Z a g r e b i o b r a z o v a l e vladu protiv nas Mi m u n i c i j e n e m a m o ni za dva
m e s e c a , a nabavljati je ne bi mogli, jer je nae n a o r u a n j e iz k o d i n e i dr. f a b r i k a , koje su
pod vlau Osovine.
Ovaj put znaio bi ii u o i g l e d n u p r o p a s t . Moglo bi se verovati da e ishod rata biti
u ke ist Egnleske, ali k a d e to biti? A m e r i k a p o m o tek ce se u p o t p u n i t i posle 1942. godin a d o t l e m o e
p o t p u n o p r o p a s t i i naa drava i na n a r o d Ja na to p o m i l j a m , pa gled a n . da se kojim bilo n a i n o m s p a s e i drava i nacija. Ja vodim s a m o jugoslovensku politiku
i nikakvu d r u g u .
O s t a j e n a m s a m o o n a j trei put. tj. da u s v o j i m o n e m a k e zahtev e, da se p r i k l j u i m o Trip a r t i t n o m p a k l u , uz o b e z b e e n j e t o vie g a r a n c i j a za nau egzistenciju, s u v e r e n i t e t i integritet nae teritorije, u e m u n a m Nemci izlaze u s u s r e t u n a j v e o j meri. pa ak i izvesnim
tajnim o d r e d b a m a .
K o n s u l t i r a o s a m m i l j e n j e vojnih i politikih f a k t o r a i vidimo da m o r a m o poci t r e i m
p u t e m radi s p a s a v a n j a d r a v e i nacije, j e r o d u p i r a n j e m se u ovakvim o k o l n o s t i m a Nemakoj, koja ima 220 divizija s p o s o b n e vojske, znailo bi ii u oiglednu i p o t p u n u katastrofu.'
Posle izvesnog u t a n j a , r e k a o sam nj. k r a l j e v s k o m visoanstvu ovo: Mene i z n e n a u j e
i p o r a a v a s t a n j e u koje je d o v e d e n a naa o t a d b i n a i vrlo mi je t e k o dati ma k a k v o miljenje u o v o m e m o m e n t u , u t o l i k o p r e to nisam ranije o b a v e t e n . niti sam m o g a o pomisliti
da je t a k o o a j a n na poloaj.
Nae tradicije, na p o n o s , i n a glas koji i m a m o u svetu, zatim n a e o b a v e z e p r e m a svima o n i m h e r o j i m a i m u e n i c i m a , koji su za ovu d r a v u svoje ivote poloili, k a o i n a e obaveze p r e m a svim p r o l i m i b u d u i m g e n e r a c i j a m a naega n a r o d a , i m p e r a t i v n o nalau, da se

ne p r i k l j u u j e m o T r i p a r t i t n o m p a k t u , a ne t r e b a zaboraviti da bi takvo p r i k l j u e n j e u bud u n o s t i po n a e i n t e r e s e n a r o d n e i d r a v n e moglo d o n e t i i n a j f a t a l n i j e posledice.

S d r u g e s t r a n e , p r e m a r a s p o l o e n j u koje s a d a u n a r o d u vlada za e n e r g i n i o t p o r , t o
d o k a z u j e i o d u e v l j e n j e sa kojim nai vojnici idu p o d zastavu u svoje jedinice, j e d a n i a k a \
p r e l o m d r a v n e politike, koliko m u a n toliko i i z n e n a d a n , i m a o bi na j a v n o m i l j e n j e poraavajuci utisak, ili bolje rei on bi bio j e d n a b o m b a , koja bi mogla izazvati eksploziju u n u t r a
u zemlji. Meni je d u n o s t da vam o t v o r e n o r e e m , da bi p r i s t u p a n j e n a e drave T r o j n o m
p a k t u , i o p r e d e l j e n j e n j e z i n o uz Osovinu, unitilo ivotnu silu i m o r a l n a r o d a , p o g o d i l o bi
n j e g o v e r o d o l j u b i v e o s e a j e i d u b o k o u v r e d i l o njegov p o n o s i n j e g o v e t r a d i c i j e i ideale.
Mogu vas uveriti, da o v o nije s a m o m o j e miljenje i p o j e d i n a c a , ve celog n a r o d a .
Najzad, ja m o r a m o v d e istai m o j e veliko u d e n j e : Zato kraljevska vlada, koja je mogla
i m o r a l a videti i poznati r a s p o l o e n j e n a r o d a , kad je d o b r o znala d a j e p o l o a j n a e d r a v e
d o v e d e n u t a k o n e s r e t a n kripac, zato o n a nije p r e d u z e l a p o t r e b n e m e r e da se n a r o d i njegovo j a v n o m n e n j e p r i p r e m i za j e d a n takav p r e o k r e t n a e d r a v n e politike, i nae b u d u e
ori jentacije? Naprotiv, o n a je t a k o p o s t u p a l a da se o d u e v l j e n j e za o t p o r sve j a e snailo i
irilo. Takva politika mi je v e o m a u d n o v a t a i p r o s t o neshvatljiva!
Knez n a m e s n i k je na sve ovo r e a g i r a o i p r a v d a o d r a n j e vlade k a o da je m o r a l a p o p u s titi. kao to je p o p u s t i l a , jer su to prilike nalagale. Pri p o l a s k u r e k a o s a m n j e g o v o m kraljevs k o m visoanstvu: Ja vas m o l i m i k u m i m odloite koliko god m o e t e k o n a n u o d l u k u , j e r
se bojim tekih posledica, a k o se sa takvim p r e d l o g o m i z n e n a d n o izae p r e d n a r o d .
Razgovor je t r a j a o j e d a n sat i 26 minuta. 2 0 5 4

N e p o s r e d n o posle p r e k i d a sednice jugoslovenske vlade u 1,00 as 21.

marta, fon Heren je istog dana u 1,20 asova ovako obavestio Kabinet nemakog
Ministarstva
inostranih poslova:
Sednica Ministarskog saveta prekinuta je u 1 sat u noi posle trajanja od
etiri sata. Bie nastavljena u 10 sati pre podne po ovdanjem vremenu. Ministar
inostranih poslova mi je saoptio, da prema dosadanjem toku sednice ima utisak da e sve ii dobro. Ve i zato, kao to mi je jo pre rekao, to se je Krunski
savet izjasnio u pozitivnom smislu . . . Nova sednica Ministarskog saveta sastaje
se u 10 sati i moe se predvideti da e trajati do 13 sati, ali se to ne moe tano
rei.. ,206b (Podvukao V.T.) Zatim je ujutro 21. marta posetio Cvetkovia i
Cincar-Markovia i na pitanje kad e se odrati c e r e m o n i j a p o t p i s i v a n j a Trojnog pakta, oni su mu odgovorili da jo ne znaju, jer nisu u tom m o m e n t u mogli predvideti ostav ke trojice ministara i da im je p o t r e b n o jo v r e m e n a da bi
mogli ostvariti pregovore sa nekim s r p s k i m g r u p a m a . Na to je Heren traio
da se d o n e s e hitna odluka. 2 0 6 Zatim je o d m a h t e l e f o n o m izvestio Berlin o ostavci trojice jugoslovenskih ministara. 2 0 7 Posle toga je, kao d o p u n u telefonskog izvetaja, poslao sledei telegram:
Cincar-Markovi je izjavio d a j e zbog nastalog o d u g o v l a e n j a razoaran,
j e r je jo jue s m a t r a o da e stvar glatko tei. S d r u g e strane, t r e b a pozdraviti
povlaenje ova tri ministra (ministra pravde Konstantinovia, p o l j o p r i v r e d e
Cubrilovia, socijalne politike Budisavljevia), koji su uvek stvarali t e k o e
vladinoj politici. Naravno, njima nije lako nai zamenu, j e r su p o s l e d n j a dvojica predstavnici prilino vanih sprskih s t r a n a k a ( Z e m l j o r a d n i k e s t r a n e i srpske s t r nke u Hrvatskoj). Dodue, poto Cvetkovieva vlada ima za s o b o m
veinu H r v a t a . Slovenaca i Muslimana, ali ba u Srbiji n e m a m n o g o pristalica. mora se sve pokuati da se ovo slabljenje s r p s k e baze, zbog ostavke trojice ministara, u n a j m a n j u ruku izravna. Zbog toga e p r e d s e d n i k vlade odm a h sve preduzeti u tom pravcu, ali se ipak, zbog tekoa u p r e g o v o r i m a ,
m o r a raunati sa o d u g o v l a e n j e m od nekoliko dana. On nas moli da i m a m o
razumevanja za ovu situaciju. . , 2 0 e
Heren je istog dana, 21. marta, u 18,45 asova telefonom javio u Berlin da
ga je i Cincar-Markovi obavestio da e zbog demisije trojice ministara za popu-

nu vlade biti potrebno nekoliko dana, jer se mora pregovarati sa vie srbijanskih grupa, da je do poslednjeg asa pokuavao spreiti ostavke, ali na alost
bez uspeha i da se nada da e se posle popune vlade najhitnije sprovesti zakljuci za koje se veina kabineta izjasnila. (Podvukao V.T.)209

NOVI PRITISAK VELIKE BRITANIJE I SAD NA JUGOSLAVIJU

DA ODUSTANE OD POTPISIVANJA
TROJNOG PAKTA STAV SOVJETSKOG SAVEZA

U to v r e m e pritisak na kneza Pavla poveavao se ne s a m o od s t r a n e V. Britanije nego i SAD. Prema b r i t a n s k i m tajnim d o k u m e n t i m a , javnim od p o e t k a
1972. godine, Filis Oti, izmeu ostalog, kae d a j e m a r t a 1941. britanski minist a r inostranih poslova Idn uinio tajnu posetu Grkoj, u nadi da e moi inkognito da poseti kneza Pavla u B e o g r a d u i da lino s njim razgovara. Meutim, knez Pavle je o d l u n o o d b i j a o da ga primi. U svom t e l e g r a m u od 20. marta 1941. b r i t a n s k o poslanstvo u B e o g r a d u izvestilo je da su knez Pavle i njegova s u p r u g a predloili da u m e s t o toga d o e do privatne i tajne p o s e t e efa
Imperijalnog generaltaba.
Knez Pavle se izvinio b r i t a n s k o m poslaniku, n a p o m i n j u i da pretpostavlja da e Idn sigurno biti ljut na njega. On je govorio o svom starateljstvu
i potrebi da deluje u skladu sa n a r o d n i m eljama, r e k a o da je njegov Gen e r a l t a b pesimistiki raspoloen, d a j e n a o r u a n j e vojske n e a d e k v a t n o , isticao da Jugoslavija ne bi mogla da b u d e a g r e s o r i p o d s e a o na uase prvog
svetskog rata.
Ve sledeeg dana, 21. marta, britanski p o s m a t r a i u B e o g r a d u bili su
uvereni da je knez Pavle d o n e o o d l u k u da potpie Tripartitni pakt, ali da je
bio reen da trai nepovredivost granica Jugoslavije. Knez Pavle je saoptio
specijalnom predstavniku Forin ofisa u B e o g r a d u T. S o n u da su Nemci prihvatili sve ove uslove. On (knez Pavle) ostavio je na m e n e utisak kao d a j e
s k o r o p o t p u n o savladan svojim brigama i o d g o v o r n o s t i m a , izneo je Son. U
toj fazi, kralj o r e je u p u t i o trei i oajniki apel knezu Pavlu. Stiu mi izvetaji, stajalo je u poruci, da vlada Vae kraljevske visosti r a z m a t r a mogunost potpisivanja s p o r a z u m a koji e, ma kakve bile ograde, koje o n a b u d e uspela da dobije, svrstati Vau zemlju u o i m a sveta uz bok neprijatelja s l o b o d e
a protiv nacija koje se b r a n e . S obzirom na d u b o k o prijateljstvo izmeu naih
n a r o d a i zajednike ideale kojima su o b e nae zemlje teile u povoljnim i nepovoljnim vremenima.ictK a mogu da v e r u j e m da su ovi izvetaji tani. D o b r o
shvatam teku situaciju u kojoj se Vaa zemlja nalazi, ali ako se Vaa vlada
zaista nosi milju da p r e d u z m e tako ozbiljan korak, s m a t r a m svojom obavezom da stavim do znanja Vaoj kraljevskoj visosti da e to s k o r o neizbeno
dovesti u pitanje s r d a n o s t naih o d n o s a . Najozbiljnije molim Vau kraljevsku visost da o d m e r i ne s a m o n e p o s r e d n e posledice takvog ina na situaciju
u j u g o i s t o n o j Evropi, ve i dalekosene posledice po b u d u n o s t Jugoslavije . . . Nai saveznici i prijatelji su svakog d a n a sve uvereniji u nau p o b e d u .
Meutim, k a d a to v r e m e b u d e dolo s e t i e m o se k o j e bio s n a m a a ko protiv
nas . . . Veoma bi nas alostilo kad Vi ne biste bili m e u o n i m a prvima. 2 1 0
Britanska d i p l o m a t i j a inila je o g r o m n e n a p o r e da povee Jugoslaviju sa
T u r s k o m i sa Grkom, koja je nanosila u d a r c e italijanskim t r u p a m a u Alba-

niji. Za to se, p o r e d Cerila, n e p r e k i d n o zalagao b r i t a n s k i m i n i s t a r inostranih

poslova Antoni Idn koji je, kao to je ve n a p o m e n u t o , u tom cilju n e d e l j a m a
boravio na Malti. G r k o j i Turskoj. Britanci su j a s n o videli da se Jugoslavija
u toku 1941. godine nalazila u sve teoj situaciji zbog sve jaeg Hitlerovog pritiska i zahteva da pristupi T r o j n o m paktu, n a r o i t o od 1. m a r t a k a d a mu je
pristupila Bugarska. Jugoslavija, iako u s a m l j e n a i o k r u e n a silnim neprijateljima odolevala je tim pritiscima, odugovlaila pregovore, lavirala izmeu Nem a k e i Italije, p o p u t a l a N e m a k o j kao daleko n a j o p a s n i j e m s u s e d u i teila
da to due ouva n e u t r a l n o s t . S r e d i n o m m a r t a 1941. g o d i n e vlada CvetkoviMaek nalazila se u najteoj situaciji, jer su nastupili kritini trenuci, k a d a je
morala doneti sudbonosnu odluku.
Karakteristino je da su knez Pavle i vlada ve due v r e m e n a drali u zatoenitvu dr Milana Stojadinovia osvedoenog prijatelja Berlina i Rima, i
da su, iz bojazni da ga Nemci silom vrate na vlast, kao to su uradili s Pjerom
Lavalom u Francuskoj, 15. m a r t a obavestili b r i t a n s k u vladu o svojoj n a m e r i
da ga u k l o n e iz zemlje. Na to je u Donjem d o m u , p r e m a r e i m a Riarda Batlera, p o d s e k r e t a r a za spoljne poslove, b r i t a n s k a vlada izrazila s p r e m n o s t da
izae u susret toj elji, t a k o da je dr Stojadinovi p r e d a t na uvanje britanskim vlastima. 2 ' 0
Svojom o g r o m n o m vojnom moi, razbijanjem Balkanskog fronta - kojeg
su Britanci u p o r n o pokuavali da organizuju, ali bez realnih izgleda na uspeh,
jer je N e m a k a svojom agresivnom i bezobzirnom d i p l o m a t i j o m svakim danom, u tom n e u r a l g i n o m p r o s t o r u , sticala veliko p r e i m u s t v o nad V. Britanijom i neodlunim Sovjetskim Savezom. Iako je bila veoma uznemirena penetracijom N e m a k e i V. Britanije na Balkan, j e r su se june e v r o p s k e granice
SSSR-a najopasnije mogle ugroziti iz Rumunije, Bugarske i T u r s k e kroz Bosfor i Dardanele, sovjetska vlada - vezana u g o v o r o m sa N e m a k o m od 23. avgusta 1939. godine - klonila se gotovo svakog, pa i n a j m a n j e g zaotravanja sa
N e m a k o m , jer nije elela da pogorava o d n o s e sa n j o m koji su, p r e m a Hitlerovoj oceni, bili vrlo dobri, j e r ove zemlje razdvajaju j e d i n o Finska i Carigrad. 2 ' 01 ' Karakteristino je da se sovjetska vlada na sve nemake balkanske izazove, na sve za SSSR nesumnjivo provokativne poteze i neprijatne pokrete trupa, zadovoljavala da uputi neku protestnu ali blagu notu. Kad su nacistiki
avioni sve ee preletali sovjetsku granicu, kad su Maarska, R u m u n i j a i Bugarska pristupile T r o j n o m paktu, kad su n e m a k e divizije ule u ove zemlje
i d i r e k t n o ugroavale bezbednost granica Sovjetskog Saveza, sovjetska vlada
je samo upuivala memorandume i note, ili preko TASS-a objavljivala saoptenja u vidu blagih upozorenja.2^ Tako je agrsivnost n e m a k e d i p l o m a t i j e
rasla do bezonosti, samo joj se u to vreme suprotstavljala V. Britanija. Vezujui se za N e m a k u i novi p o r e d a k , R u m u n i j a je prva podlegla. M a a r s k a je
p r o p u t a l a n e m a k e t r u p e u R u m u n i j u i dalje u B u g a r s k u za n a p a d na Grku
i za ratni p o h o d Barbarossa, tj. za n a p a d na Sovjetski Savez, planiran za nedelju 15. maja. Dosta o t a r p r o t e s t sovjetske vlade b u g a r s k o j vladi bio je s a m o
indirektan p r e k o r Nemakoj, ali se na to nisu osvrtali r.i p r e d s e d n i k b u g a r s k e
vlade Filov (<t>n.\OB BorAaH). a jo manje nemaki ministar inostranih poslova
Ribentrop, t a k o da se sve svrilo na n o t a m a i p r e k o r i m a . 2 1 0 d
Oigledno je d a j e sovjetska vlada teka srca poputala Nemakoj, u tenji da joj se ne zameri suvie, da ne bi dolo do sukoba, za koji Sovjetski Savez
jo nije bio s p r e m a n - t r e b a l o mu je jo d o s t a v r e m e n a za p r i p r e m e . Drugim
reima, Sovjetski Savez je zbog toga bio p r i m o r a n da iskljuivo gleda svoje

interest-, pa i u p o g l e d u Jugoslavije, iako je b l a g o n a k l o n o g l e d a o na o t p o r jug o s l o v e n s k e vlade na n e m a k e priti- ke. esti, t a k o r e i n e p r e s t a n i zahtevi Kom u n i s t i k e p a r t i j e Jugoslavije i n a p i e d n i h snaga da Jugoslavija s k l o p i savez
sa S o v j e t s k i m Savezom bili su n e r e a i n i , jer Sovjetski Savez, iz n a v e d e n i h razloga, nije bio s p r e m a n da uini nita vie od s k l a p a n j a p a k t a o prijateljstvu
i d a v a n j a m o r a l n e p o d r k e . P r e m a t o m e , j u g o s l o v e n s k a vlada se u najkritinijem p e r i o d u , u toku 1941. godine, nije m o g l a n a d a t i n i k a k v o j e f i k a s n o j podrci i v o j n o j p o m o i ni sa koj s t r a n e , ak ni od V. B r i t a n i j e i SAD, pa je i to
j e d a n od razloga to je k a p i t u l i r a l a .
Britanski ministar inostranih poslova je 21. m a r t a z a m o l i o svog a m b a s a d o r a u Moskvi Kripsa da izvidi da li su Sovjeti s p r e m n i da p o n u n e k u akciju radi o d v r a a n j a Jugoslavije o d T r o j n o g p a k t a . Krips j e o d m a h zatraio
s a s t a n a k s a p o m o n i k o m k o m e s a r a z a i n o s t r a n e p o s l o v e Viinskim
(BHUJMHCKII AiiApen HiivapeBim), ali on, u t o m t r e n u t k u , nije b i o v o l j a n d a
o t o m e razgovara. Tek p o t o se k o n s u l t o v a o sa n a d l e n i m , Viinski je odgovorio da ne p o s t o j e uslovi za d i s k u s i j u i z m e u dve vlade o o p t i m politikim
p i t a n j i m a , k a o to je p i t a n j e Jugoslavije i da b r i t a n s k a vlada t r e b a da p r o m e n i
svoju o p t u politiku p r e m a S o v j e t s k o m Savezu, poevi o d m e r a e k o n o m s k e
blokade, pa do p r i z n a n j a baltike situacije, a k o je v o l j n a da se v o d e takvi
razgovori. T a k o je b r i t a n s k a inicijativa da se S o v j e t s k i Savez ukljui u jugoslovensko pitanje propala.
M e u t i m , j u g o s l o v e n s k i p o s l a n i k u Moskv i Gavrilovi s a m o i n i c i j a t i v n o
je p o s e t i o Viinskog i p i t a o ga kakav bi stav zauzela s o v j e t s k a vlada u sluaju
da su tani glasovi o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u ? Viinski je odg o v o r i o da bi SSSR u o d n o s u na Jugoslaviju i m a o isti stav k a o i p r e m a Bugarskoj. Gavrilovi je ipak u p i t a o da li s o v j e t s k a vlada ima n a m e r u da n e t o
uini p r e n e g o to J u g o s l a v i j a pristupi Osovini, a ne o n a k o k a o to je to bilo
u s l u a j u sa B u g a r s k o m ? Viinski je o p e t k o n s u l t o v a o n a d l e n e i k a s n i j e pozvao Gavrilovia da mu s a o p t i da sovjetska vlada, p o t o je s t e k l a utisak da
je Jugoslavija reila da p r i s t u p i Osovini, s m a t r a izlinom svaku inicijativu. A
na Gavrilovievo pitanje: Sta bi s o v j e t s k a vlada uinila a k o bi n j e n utisak dem a n t o v a l e injenice? Viinski je d o s l o v n o o d g o v o r i o : Ako bi j u g o s l o v e n s k a
vlada za dva d a n a n e d v o s m i s l e n o d o k a z a l a da n e e p r i s t u p i t i Osovini, t a d a bi
SSSR bio s p r e m a n da sa B e o g r a d o m otvori politike razgovore. 2 1 1 Ovakav
o d g o v o r m o g a o bi se p r o t u m a i t i kao elja s o v j e t s k e vlade da se Jugoslavija
a n g a u j e protiv N e m a k e r a d i o d s t r a n j i v a n j a n j e n o g n a p a d a n a Sovjetski Savez. B r i t a n s k a vlada je to p o d r a v a l a u nadi da e stvoriti uslove za s a r a d n j u
sa SSSR-om, o s e a j u i da bi e v e n t u a l n a i n t e r v e n c i j a M o s k v e imala iskljuivo
diplomatski karakter.212
Britansku vladu ohrabrila je Titova inicijativa poetkom marta da se uspostave neposredni kontakti sa krugovima srpske prozapadne opozicije, posebno sa
lanovima Srpskog kulturnog kluba, da bi se zajednikom politikom nacionalne odbrane- pruio otpor pristupanju Trojnom paktu. Tada je K o m u n i s t i k a
p a r t i j a jo s m a t r a l a da n e e doi do r a t a i z m e u N e m a k e i SSSR-a, ne iskljuujui z a k l j u e n j e n e k o g u g o v o r a Jugoslavije sa B e r l i n o m , ali n i k a k o Trojnog pakta, i pod u s l o v o m da Jugoslavija zakljui p a k t sa S o v j e t s k i m Savezom.
Tito je s t e k a o d o s t a jasan utisak o p r e o v i a i v a j u o j a t m o s f e r i m e u s r p s k i m
b u r o a s k i m s t r a n k a m a da se s u p r o t s t a v l j a j u p o t i n j e n o s t i j u g o s l o v e n s k e vlade i p o s e b n o kneza Pavla N e m a k o j . Zato je ovlastio svoga p r e d s t a v n i k a da
se zajedniki o r g a n i z u j u d e m o n s t r a c i j e protiv p r i s t u p a n j a Jugoslavije Troj-

nom paktu. K o m u n i s t i su nali u Beogradu izvor v e o m a vanih informacija

u novinaru a k r e d i t o v a n o m u C e n t r a l n o m p r e s b i r o u (Dimitrijeviu - V. T.)
koji je p r i p r e m a o k o n f e r e n c i j e za t a m p u ministra inostranih poslova CincarMarkovia, od koga su saznali da e vlada kapitulirati pod n e m a k o m presijom. 2 1 3
S d r u g e strane, b e o g r a d s k e vlasti su nastojale da o b j a s n e javnosti da je
vlada p r i m o r a n a da pristupi T r o j n o m paktu, j e r Jugoslavija nije vojniki pripremljena, a Velika Britanija nije u stanju da za nekoliko meseci bilo im
s n a b d e Jugoslaviju i da Turska zavarava Britance koje e napustiti kad se
n a u u nevolji. Britanski poslanik K a m p b e l je zatraio od svoje vlade da odgovori na ove a r g u m e n t e p r e k o s r p s k o h r v a t s k i h emisija BBC-a, u kojima e
se isticati d a j e Velika Britanija davala i da d a j e p o m j Grkoj, da e i Jugoslavija dobijati p o m o i od Velike Britanije, i od SAD, i da bi j o j d o b r o d o a o
plen u Albaniji. Agenti Intelidens servisa su efikasno podravali ovu propagandu, obasipajui zemlju p r o t i v n e m a k i m p r o s p e k t i m a i lecima, da bi izazvali saszrevanje r e v o l u c i o n a r n e klime. Oni su davali i finansijsku p o m o nekim krugovima s r p s k e opozicije i usredsredili svoje n a p o r e na ljude koji su
imali ostvariti dravni udar.
Kolebanja b r i t a n s k o g ministra inostranih poslova Idna, u pogledu revol u c i o n a r n e akcije u Jugoslaviji, o d j e d n o m su nestala kad g a j e K a m p b e l izvestio iz Beograda da je situacija postala jo n e o d r e e n i j a zbog ostavki trojice
ministara. S m a t r a j u i da mu vie nisu p o t r e b n a o b j a n j e n j a o m o g u n o s t i
dravnog udara, on je ovlastio K a m p b e l a da radi o n a k o k a k o mu se ini najbolje a k o ne bi i m a o v r e m e n a da se sa njim konsultuje. Idn je p r e p o r u i o
K a m p b e l u da bi t r e b a l o da ima u vidu j e d n u stvar, da pre no to dozvolimo
da Jugoslavija b u d e m a l o po m a l o u v u e n a u o r b i t u Nemake, s p r e m n i s m o
na rizik da u b r z a m o n e m a k i napad. 2 1 4
Uprkos jugoslovenskim s u m n j a m a u s p o s o b n o s t ili elju Sovjetskog Saveza da prui p o m o Jugoslaviji u e v e n t u a l n o m s u k o b u sa N e m a k o m , neposr e d n o pre potpisivanja Trojnog pakta bilo je tajnih izvetaja da je Sovjetski
Savez s p r e m a n da prui materijalnu p o m o Jugoslaviji ako b u d e pruila otp o r Nemakoj. Na d a n 22. m a r t a k a d a je b r i t a n s k i m liderima bilo jasno da se
jugoslovenska vlada nalazi pred potpisivanjem Pakta i da oni ne m o g u u t o m e
niim da je srpee, ser S t a f o r d Krips se sastao sa sovjetskim m i n i s t r o m inostranih poslova Viinskim, u p o k u a j u da privoli SSSR da p r e d u z m e n e o d l o n u
akciju ne bi li se spreilo da jugoslovenska vlada potpie Pakt. Viinski je odgovorio da e konsultovati svoju vladu i videti da li je o n a s p r e m n a da ita
p r e d u z m e , ali se vratio sa o d g o v o r o m (po svoj prilici od Staljina) d a j e stvar
ve reena u n e p o v o l j n o m smislu i da n e m a nieg to bi Sovjetski Savez mogao u vezi s tim da uini. 214
Da bi p o m o g l e Veliku Britaniju, SAD su p r e k o z a m e n i k a d r a v n o g sekr e t a r a S a m n e r a Velsa ( S u m n e r Welles) 21. m a r t a o p o m e n u l e j u g o s l o v e n s k u
vladu da e vlada SAD o d m a h zamrznuti sve jugoslovenske fondove, da e odbiti svaki zahtev za p o m o po Z a k o n u o zajmu i zajmu koji bi Jugoslavija zatraila, a k o Jugoslavija zakljui ma kakav s p o r a z u m sa N e m a k o m kojim bi
se umanjili suverenitet ili s a m o s t a l n o s t Jugoslavije, a k o N e m a k o j olaka da
n a p a d n e Grku ili b r i t a n s k e snage u Sredozemlju i ako u bilo k o m pogledu
p o m o g n e osovinske sile u v o j n o m ili p o m o r s k o m smislu. Vlada SAD bi mogla
o d o b r i t i s a m o ugovor o n e n a p a d a n j u izmeu Jugoslavije i N e m a k e i nita
vie. U p r o t i v n o m . Jugoslavija bi izgubila simpatije vlade SAD. 215

Knez Pavle se nije mnogo osvrtao na pritiske, uveravanja i obeanja Velike

Britanije i SAD. ve je p o d r a o n a p o r e p r e s e d n i k a Cvetkovia za reavanje
krize vlade i saglasio se sa Cincar Markoviem da se poslanicima u Londonu,
Moskvi i Vaingtonu d a d u insturkcije kako da objasne razloge zbog kojih je
Jugoslavija p r i n u e n a da se s p o r a z u m e sa N e m a k o m . P o s t o j e istakao napore Jugoslav ije da se izbegne rat na Balkanu, zatim revizionistike zahteve Bugarske i Maarske, n e o d l u a n i kolebljiv stav Turske i zagonetan stav Sovjetskog Saveza, Cincar-Markovi je upozorio na to da Jugoslavija, s o b z i r o m na
postojeu situaciju, ne moe voditi d r u g u politiku sem o n u koja o b e z b e u j e
njenu sopstvenu o d b r a n u , da ona moe voditi rat s a m o a k o bi bila n a p a d n u t a .
Zbog toga se u a k t u e l n o j situaciji n a m e e p o t r e b a da se u p r e g o v o r i m a sa Nem a k o m p r o n a e d i p l o m a t s k o reenje koje e Jugoslaviji omoguiti da nastavi i sledi politiku mira i da o d b r a n i glavne dravne i nacionalne iterese, a to
su sigurnost, nezavisnost zemlje, njen integritet i teritorijalni suverenitet, odbijanje svakog uplitanja u rat i, pre svega, da niko od zaraenih s t r a n a ne iskoristi jugoslovensku teritoriju kao bazu za napad na d r u g u zaraenu stranu.
Svoje instrukcije p o m e n u t i m poslanicima Cincar-Markovic je zavrio pozivajui ih da u n a v e d e n o m smislu objasne zvaninim krugovima i naim prijateljima nau situaciju.. . 2 1 6
Italijanski ambasador u Sofiji obavestio je Palatu Kidji da je u Beograd stigao britanski vojni atae u Sofiji pukovnik Ros (Ross A.), jedan od najaktivnijih i najopasnijih agenata, koje London ima u Bugarskoj. On d o b r o poznaje
slovenske jezike i ima veliko iskustvo u k o n t a k t i m a sa ljudima u z e m l j a m a istone Evrope. A poto je o t p u t o v a o iz Sofije u Jugoslaviju u m e s t o u Tursku,
on e svakako traiti k o n t a k t e sa srpskim vojnim krugovima koji su protiv
Osovine i razviti p r o p a g a n d n u aktivnost, kako bi ovim k r u g o v i m a predoio,
m o g u n o s t i p r e d n o s t n a p a d a na italijansko krilo u Albaniji. 2 1 7
Zbog toga su neki italijanski politiki krugov i nagovarali Musolinija da
se da o t p o r k o n c e s i j a m a i privilegovanom poloaju Jugoslavije u okviru Trojnog pakta. Tako je, na p r i m e r , s e n a t o r Dudan 21. m a r t a u p u t i o p i s m o Musoliniju, u k o j e m je k o n s t a t o v a o d a j e Beograd p o m a g a o i da e na sve m o g u e
naine p o m a g a t i Velikoj Britaniji i Grkoj na nau tetu i svim sredstv ima koliko mu to dozvoljava geografska i vojna situacija. Bilo bi p o g r e n o i t e t n o
ako se to ne bi popravilo. Ako se govori o jugoslovenskom zahtevu za garantovanjem teritorijalnog integriteta, onda treba naci neku diplomatsku formu, elastinu i za nas zadovoljavajuu.. . 2 1 8

DRI GL ULTIMATI M J U G O S L O V E N S K O J VLADI

R i b e n t r o p se jo 21. m a r t a sastao sa m a a r s k i m m i n i s t r o m inostranih poslova Bardoijem u Minhenu (gde se i Hitler nalazio u svom specijalnom vozu
- V. T.) i iskoristio tu priliku da porui m a a r s k o j vladi u B u d i m p e t i da ne
stvara dalje s m e t n j e ulasku Jugoslavije u Trojni pakt, naime, da prihvati garaniije koje se daju Jugoslav iji, uveravajui Bardoija da su m a a r s k i zahtevi
u svakom sluaju u d o b r i m r u k a m a kad su Maari z a j e d n o sa Nemakom.
lako je Nemaka vlada 22. marta donela odluku da okona odlaganje pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu i insistirala da Heren u ultimatovnom tonu preduzima potrebne mere da prinudi Jugoslaviju da pristupi paktu najdalje da 24.

marta, Hitler nije sa sigurnou mogao da obavesti Vrhovnu komandu da li se

moe ili ne moe oekivati neki potez jugoslovenskih snaga u skorim operacijama protiv Grke. S d r u g e strane, im je d o b i o vest o krizi vlade u B e o g r a d u
i R i b e n t r o p o v o m ultimativnom k o r a k u . Musolini se p o b r i n u o da tajno privue pojaanja na istonu granicu radi stabilizacije o d b r a m b e n o g p o r e t k a svojih t r u p a . 2 1 9
Zbog nastale situacije - usled ostavke trojice ministara i krize jugoslovenske vlade - R i b e n t r o p je o t o m e hitno referisao Hitleru, koji se nalazio u specijalnom vozu u M i n h e n u i odatle, posle konsultacije 22. m a r t a u 01,25 asova,
poslao telegram br. 320 Ministarstvu inostranih poslova u Berlin, gde je primljen u 02,25 asova, a odatle istog d a n a u 04,50 asova u p u e n fon H e r e n u
u Beograd. To je, u stvari, bio drugi ultimatum, pa taj telegram iznosim u celini. On glasi:
Molim obavestite vladu pri kojoj ste a k r e d i t o v a n i sledee: ostavljam
vama da li ete radi toga doi u d o d i r sa m i n i s t r o m spoljnih poslova, preds e d n i k o m vlade ili K n e z o m - n a m e s n i k o m .
Vlada Rajha s m a t r a n e z g o d n o m situaciju u koju je d o v e d e n a Cvetkovieva vlada zbog ostavke trojice ministara. Meutim, o n a smatra da je hitno potrebno. u interesu Jugoslavije, da se ova u n u t r a n j a politika tekoa koja je
iskrsla rei o d m a h na ovaj ili o n a j nain. Inae, Jugoslavija e u k r a j n j e kritinom t r e n u t k u za zemlju liiti sebe m o g u n o s t i da p r e d u z i m a akcije u pit a n j i m a spoljne politike i pokazati se n e s p o s o b n o m da dri kormilo. Situacija
je sada takva da smo mi jo uvek spremni, do 24. marta, najdalje do 25. marta,
da zakljuimo pripremljene sporazume. Japanski ministar spoljnih poslova stile
u Berlin 26. marta, a i druga spoljnopolitika pitanja zahtevae nau punu patnju, tako da se datum za sastanak sa Jugoslovenima moe uzeti u razmatranje
tek kad zakljuenje predvienih sporazuma ne bude vie imalo mnogo spornih
taaka. Mi smo sloga uvereni da e Cvetkovieva vlada brzo povratiti svoju sposobnost za akciju tako da ugovoreno vreme za Jugoslaviju nee istei neiskorieno. (Podvukao V. T.).
Vaa izlaganja u g o r n j e m smislu pruie Cvetkovievoj vladi efikasan arg u m e n t da osujeti sve t e n d e n c i j e za p r o d u e n j e krize koje bi se mogle t a m o
pojaviti. Sem izvrenja ovog d e m a r a , molim da sa vae s t r a n e t a k o e uinite
sve, pod svim o k o l n o s t i m a , da se p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u ostvari u u t v r e n o v r e m e .
Molim javite telegrafski u optim potezima i brzo o d a l j e m razvoju tam o n j e situacije.
Ribentrop"0

Istoga dana u 18 asova nemaki konzul u Zagrebu Frojnd poslao je telegram u Berlin i fon Herenu u Beograd u kojem izvetava da su policijski atae
za t a m p u u B e o g r a d u Kraus (kasnije ef Gestapoa u Srbiji - V. T.) i r e f e r e n t
za t a m p u u Zagrebu M i t e r h a m e r ( M i t t e r h a m m e r Otto) 21. m a r t a imali sastanak sa Maekom i Koutiem. Tom prilikom Maek im je u p o v e r e n j u saoptio da mu je ovdanji konzul SAD r e k a o da njegova vlada zna da se hrvatski
i slovenaki politian zauzimaju za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u i
da e posledice takvih intervencija pogoditi Hrvate i Slovence, a Srbi e Maeka, Koutia i Kulovca s m a t r a t i izdajnicima i svaliti krivicu na njih za eventualne p o b u n e . 2 2 1

Fon Heren je 22. marta u 22,40 asova poslao Ministarstvu inostranih poslova telegram u kojem je, izmeu ostalog, izvestio:
- d a j e posetio Cincar-Markovia, Cvetkovia i kneza Pavla, Maeka i Kuloveca i da im je, u skladu sa primljenim t e l e g r a m o m (od 04.50 asova - V.
T.), veoma energino izloio situaciju;
- da je s t e k a o utisak da u p r k o s svim t e k o a m a , stvarno postoji vrsta
o d l u k a za p r i s t u p a n j e T r o j n o m paktu, i da se sa p o v e r e n j e m gleda na mogunost da se in p r i s t u p a n j a obavi do krajnjeg roka koji s m o odredili;
- da mu je Cvetkovi r e k a o da svakako o e k u j e da e najdalje do 23. marta zavriti p o p u n j a v a n j e vlade, iako nailazi na mnoge tekoe, jer mu je pos e b n o stalo da u v r e m e p r i s t u p a n j a ne b u d e praznih mesta u vladi, naroito
u n j e n o m s r p s k o m delu;
- da su ga Maek i Kulovec uveravali da e k o n a n o reenje nemakojugoslovenskih o d n o s a biti i s k r e n o pozdravljeno od s t r a n e hrvatskog i slovenakog stanovnitva, izuzev m a l o b r o j n i h ovinistikih krugova, i da su se oni
zbog toga u toku veanja od s a m o g p o e t k a e n e r g i n o zalagali za ovo reenje.
Ni j e d a n ni drugi, izgleda, ne s u m n j a da e se, u p r k o s nastalim t e k o a m a , ostati pri d a t u m u pristupanja koji mi elimo;
- da je razgovor sa K n e z o m - n a m e s n i k o m voen u n e o s p o r n o prijateljskoj atmosferi i da mu je izjavio da ce se pridravali svoje odluke, poto je vrsto uveren da ona odgovara stvarnim interesima Jugoslavije: i
- da o e k u j e da e se p o p u n a vlade u s p e n o zavriti najkasnije u toku 23.
marta. 2 2 2

POSLEDNJI (TRECL) ULTIMATUM J U G O S L O V E N S K O J VLADI

Cvetkovi je nastojao da to pre rei krizu vlade, i pored toga to je d o b i o

linu p o r u k u od Cerila, koji ga je jo j e d a n p u t pozvao da se ujedini sa Turskom, iako ona u p r a v o tada nije pokazivala nikakvu n a m e r u da se angauje
u sluaju n a p a d a N e m a k e na Grku. Meutim, ni Cerilov apel, ni pritisak
a m e r i k o g poslanika Lejna, nisu pokolebali Cvetkovia da trai hitno reenje
krize vlade, koju su i Ceril i Lejn eleli da produe. On je ipak o b e a o Lejnu
da e nastojati da odugovlai pregovore sa N e m a k o m i uveravao ga da pris t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu ne treba s m a t r a t i kao potez protiv SAD
ili Velike Britanije, jer je pakt isto politike, a ne vojne prirode. Ali Cvetkovi nije m o g a o ispuniti o b e a n j e o p r o d u a v a n j u pregovora sa N e m a k o m ,
jer je nemaki ministar inostranih poslova - p o d s t a k n u t injenicom da jugoslovenski rukovodioci izbegavaju obavezu u pogledi d a t u m a potpisivanja Trojnog pakta - preko fon Herena 23. marta ujutro saoptio trei - istinski ultimatum: Jo do ponoi mora se znati odluka zbog neophodnih priprema za ceremoniju u Palati Belvedere.223
Unutranja politika situacija u Jugoslaviji vrlo brzo je postala eksplozivna.
jer se i delimina kriza vlade o d m a h odrazila i na ve i o n a k o nestabilnu sar a d n j u Srba i Hrvata. Naime, zbog ostav ke ministra Budisavljevia, predstavnika glavnih sledbenika Srba u Hrvatskoj u S a m o s t a l n o j d e m o k r a t s k o j stranci (SDS), moglo je doci do raskida s a r a d n j e izmeu ove s t r a n k e i HSS, a time.
po miljenju Maeka, i do gubljenja tekovina ostvarenih S p o r a z u m o m Cvetkovi-Maek. Zato je Maek, p r e m a s a o p t e n j u Krnjevtca. izgleda p o k u a o da

u p o t r e b i sav svoj uticaj da izbegne rascep koalicije, dajui do znanja rukovodiocima SDS d a j e njihov najvei interes - poto oni predstavljaju i d e o hrvatskog stanovnitva - da p r o d u e sa s a r a d n j o m , da bi se spreile e v e n t u a l n e posledice koje bi tetile s a d a n j e m h r v a t s k o m poloaju, a koristile Pavelievoj
struji u b u d u n o s t i .
S d r u g e strane, u B e o g r a d u je politiko v r e n j e raslo iz asa u as, j e r su
srpski politiki, vojni i vjerski krugovi (a n e s u m n j i v o i KPJ - V. T.), uz angloa m e r i k u p o d r k u - poveli pravu p r o p a g a n d n u ofanzivu protiv p r i s t u p a n j a
T r o j n o m paktu. Knez Pavle n a s t o j a o je da vri n e p o s r e d n e pritiske na s r p s k e
najuticajnije linosti, naroito na patrijarha Gavrila i na p r e d s e d n i k a s r p s k o g
k u l t u r n o g kluba S l o b o d a n a Jovanovia. tvrdei da e se p r i s t u p a n j e T r o j n o m
paktu izvriti uz niz garantija za zatitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta, da bi ih naveo da s m i r u j u stanovnitvo. Meutim, ne s a m o da su njegovi
pritisci bili uzaludni, nego je na njih d o b i j a o nove p r e t e e o p o m e n e da ne donosi odluke koje su u suprotnosti sa tradicijama i nacionalnim oseanjima
Srba. 2 2 4 Tako su se Mihailo Konstantinovi, Cubrilovi i Budisavljevi dogovoiili da Konstantinovi i Slobodan Jovanovi zatrae prijem kod kneza i da
mu predoe neprihvatljivost Pakla za Jugoslaviju. S l o b o d a n Jovanovi je to
odbio, posto je ve jednom bio kod kneza, ali je Konstantinovi uspeo da ga
o d v e d e kod ministra vojske generala Peica. Poto je 22. m a r t a u 18 asova
primljen kod kneza. Konstantinovi mu je izneo razloge ostavke i izjavio da
narod gleda na p r i s t u p a n j e Trojnom paktu kao na kapitulaciju. Zatim mu je
p r e d a o Odluku Konferencije Udruenja rezervnih oficira protiv Pakta i predloio mu da saslua miljenje mladih generala m e u kojima je p o m e n u o generala Simovia i Petrovia Poto mu je knez obeao da e jo razmisliti o
svemu i da nita nije definitivno reeno, Konstantinovi je na kneevu elju
pristao da se ne povue s poloaja ministra, ali s a m o do 23. m a r t a u p o d n e .
Knez je oigledno eleo da se kriza vlade zavri bez m n o g o potresa, j e r se vie
nije moglo nita menjati. Uostalom, u d o n o e n j u najvanije o d l u k e uestvovao je i sam knez. 2 2 5

OTPOR GENERALA SIMOVI A

I PATRIJARHA GAV RILA

Prilikom audijencije kod kneza Pavla 23. m a r t a p r e podne, general Simovi

(za koga se znalo da je odluan protivnik p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u ) izneo
je sve teke posledice p r i s t u p a n j a p a k t u i savetovao knezu da se prihvati otpor, upozoravajui ga da e se u p r o t i v n o m vojska pobuniti i da e avijatiari
b o m b a r d o v a l i d v o r i zgrade vlade. 2 2 6 O t o m e je general Simovi (tada komandant vazduhoplovstva - V. T.) u svojim Memoarima napisao:
' S m a t r a j u i d a u o v o m t e k o m v r e m e n u t r e b a d a o s t a n e m o sloni i u j e d i n j e n i o k o vlade radi izraza Sto s n a n i j e g o t p o r a H i t l e r o v o m p r i t i s k u i t e n j a m a i p r e d v i a j u i m o g u e
komplikacije u naim o d n o s i m a s Hrvatima, ja sam nastojavao do poslednjeg t r e n u t k a da
u b e d i m u p r v o m r e d u K n e z a Pavla, u n e o p h o d n o s t o d b a c i v a n j a H i t l e r o v o g d i k t a t a i o d b r a n e n a e n a r o d n e s l o b o d e i d r a v n e n e z a v i s n o s t i . N a r o i t o s a m n a s t o j a v a o d a u b e d i m ministra v o j s k e i m o r n , a i m g e n e r a l a P e t r a Peia, k o m e s a m r e f e r i s a o s v a k o g e t v r t k a i preko n j e g a o h a \ e t a v a o l a n o v e v lade. O t o m e je g e n e r a l Peic r e f e r i s a o i na s e d n i c i Ministarskog s a v e t a . T a k o e r s a m n a s t o j a v a o d a u t o u b e d i m i n a e l n i k a G l a v n o g g e n e r a l t a b a a r m .
g e n e r a l a P e t r a Kosica. m o g a k o l s k o g d r u g a i linog p r i j a t e l j a .

P o l o v i n o m m a n a 1941 bio s a m u dva m a h a p r i m l j e n u a u d i j e n c i j u kod Km /a Names

nika po n j e g o v o m pozivu. Na o b a s a s t a n k a ja sam izlagao Knezu v e r o v a t n e n a m e r e Hitlera
i mogui razvoj d o g a a j a
Tom p r i l i k o m s k r e n u o sam mu p a n j u na n e p o p u l a i nosi liji
gove u n u t r a n j e i spoljne politike. Prilikom d r u g e p o s e t e n a r o i t o sam mu g o v o r i o
u/mm i r e n o s t i koja vlada m e d u o f i c i r i m a zbog neizvesnosti o d r a n j u vlade i n j e g o v o t
K
/.
vog - n e o d l u n o g slava . . . da bi ga t o jae i m p r e s i o n i r a o o n j e g o v o j linoj situai iu u sluaju
a k o bi izdao n a c i o n a l n e i n t e r e s e , r e k a o sam m u : -Ja jedva driim u rukama moje ufu u,
se desni, na slua] nepovoljnog obrta stvari i pogrenih odluka, bombarduju prvo mene i K.,
mandu vazduhoplovstva. polom Generaltab i ministarstva, pa i Vas u Belom dvoru-. Na o v o
se Knez Pavle ozbiljno zamislio i nije nita o d g o v o r i o Posle k r a e g c u t a n j a zapitao me: da
li postoji m o g u n o s t o d b r a n e od Hitlerovog n a p a d a . O d g o v o r i o s a m mu: Jedini nain borbe protiv n e m a k o g m u n j e v i t o g rata je g e r i l s k o r a t o v a n j e , ostavljajui d e o s n a g a po planin a m a u pozadini neprijatelja, s tim da se m o r a ponoviti S o l u n s k i f r o n t . 2 2 7

Meutim, general Simovi, kao naelnik taba Vrhovne k o m a n d e nije

tako postupio.
Pusto se izvetaji naelnika Glavnog g e n e r a l t a b a nisu slagali sa miljenjem generala Simuvia. knez je naredio da se i on pozove u dvor i da od generala Simovia uje s u p r o t n o miljenje o stanju u vojsci. I zaista, Simovi je
u prisustvu kneza, Antia i Kosica ponovio sve ono to je malo pre luga rekao
Knezu. Poto je Simovi izmenjao nekoliko otrih rei sa Koiem i Anticem,
i vrsto ostao pri svome gleditu, tj. da t r e b a odbaciti Trojni pakt. njegov energian slav u n e o je uznemirenost i nespokojstvo i kod kneza i kod Cvetkovieve vlade.
Kada je o k o p o d n e ovog d a n a (23. m a r t a ) d o a o u p r e d s e d n i t v o vlade.
Konstantinovi je n a j p r e u p o z o r i o Maeka, Kuloveca i Suteja. a zatim i Cvetkovia, da u n a r o d u vlada veliko o g o r e n j e zbog p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu,
da je u o da postoji vrenje i u vojsci i da je pravoslavna crkva zbog toga zakazala zasedanje Sinoda. On je tom prilikom izneo svoje miljenje d a j e u zajednici s T u r s k o m i G r k o m mogue pruiti o t p o r i da treba organizovati konc e n t r a c i o n u vladu. Maek g a j e p o s e b n o uveravao d a j e cilj ove o d l u k e da se
dobije u v r e m e n u , poto e Nemci svakako napasti Sov jetski Savez, a tada ce
nastali sasvim drukija situacija. Zato vlada treba da produi izvoenje poslova oko p r e u r e e n j a drave na osnovu s p o r a z u m a izmeu njega i Cvetkovia. 2 2 8
Novi pokuaj kneza Pavla da pridobije podrku Srpske pravoslavne crkve i svetenstva za Trojni pakt propali su. Evo kako patrijarh Gavrilo opisuje
drugi susret sa knezom Pavlom:
Dana 23 m a r t a 1941 g o d i n e , kud sam uveden u dvorski salon, zatekao sam m
k r a l j e v s k o visoanslvo k n e z a n a m e s n i k a Pavla i nj. kr. visoanstvo kneginju Olgu Malo /a
tim stigao je g Miroslav Spalajkovic. a zatim su uli ni visoanstvo kralj Petar II, u u r n t o i m i
k a p e t a n a II klase, i o b a sina k n e z a n a m e s n i k a Poli s m o na poziv k n e g i n j e u t r p e z a r i j u , i poto sam blagoslov io t r p e z u , seli s m o za ruak Na r u k u s m o razgovarali o r a z n i m s t v a r i m a ,
ali o politici nita. Po r u k u , ja s a m p r v o sa ni v kraljem, pa o n d a sa o b a kneev ica. stojei
izmenio n e k o l i k o rei P o l o m s m o svi preli u salon, gde s m o popili katu. a zatim su rij v
kralj i o b a kneevia otili. G. S p a l a j k o v i c i ja ostali s m o sa visokim d o m a i n i m a do 3 asa
u razgovoru Razgovor je v e i n o m bio o p o s t o j e e m p o l i t i k o m stanju. Ja s a m u e s t v o v a o
u k o l i k o sam m o r a o , i n a e g Spalajkov ic je u i r o k o m o b i m u d a v a o svoja r e z o n o v a n j a da se
m o r a ici p u t e m kojim je vlada pola. G. Spalajkovic je tvrdio da n a r o d n e c e s t r m o g l a v o u
p r o p a s t , vec lo trae izvesni p o j e d i n c i koji h o e da iskoriste t e k e prilike i u svoje p o s e b n e
interese.
Kad s a m ja p n m e t i o da je v lada i n a u g u n s a l a r a v u taktiku, i nije za z a u z e l o d r a n j e pripremila javno t n n e n j e u n a r o d u , g Spalajkovic i knez n a m e s n i k branili su vladu, a kneginja
je d o d a l a da bi t r e b a l o angaovati svetenstvo. da se n a r o d u objasni situacija. Na m o j u prim e d b u da ie to d u n o s t bila vlade ali je o n a u razrogosti. i o njenoi neslozi ve se u n a r o d u
zna Knez n a m e s n i k je to p r i z n a o , i i m e n i n o n a v e o tri ministra, koji su protivni stanovitu

vlade. Konstatovali smo. da lo nije d o b r o , da se u uvim p r i l i k a m a nesloga pojav Ijuje, kad bi

t r e b a l o da je u c e l o j dravi j e d n o d u n o s t . j e r ce takva r a z m i m o i l a e n j a od n e p r i j a t e l j a biti
iskoricena P r i m e t i o s a m da je g o s p o d i n Spalajkovic bio v a t r e n i b r a n i l a c pravca, kojim je
kra!|evska vlada posla
Kako je \ r e m e bilo o d m a k l o , ja sam p o t r a i o dozvolu da p o e m , i g. Spalatkov i je o s t a o
i d a l j e sa visokim d o m a i n i m a . Ja s a m n a p u s t i o Beli d v o r u 3 asa po p o d n e i d o a o u Pal
rijariju 2 2 8 *

POSLEDNJI POKUAJI SAD I V BRITANIJE

DA JUGOSLAVIJA NE PRISTUPI TROJNOM PAKTU

U svakom sluaju, tada je ve bilo poznato da se beogradska vlada p r i p r e m a da

pristupi Trojnom paktu bez vojnih klauzula, koje se. /.bog tajnosti nisu smele objav iti. Jugoslovenski poslanici u Vaingtonu i Moskvi, Fotic i Gavrilovi, interpretirali su instrukc ne Cincar-Markovia u smislu potrebe pristupanja Trojnom
paktu, ali ih se nisu dizali, ve su otvoreno izraavali svoje neslaganje i ak pretili
ostavkama. Nasuprot njima poslanik u Londonu Suboti se pridravao tih instrukcija, ali nije pokuavao da brani politiku svoje vlade, kada mu je pomonik
podsekretara u Forin ofisu Sardent (Sargent Sir Orme) u crnim bojama opisao
sudbinu koja eka Jugoslav iju kad stupi uz bok sila Osovine. Suboti je na to
samo izrazio nadu da Velika Britanija nee smatrati da Jugoslav ija ima n a m e r u
da promeni svoju politiku ili napusti svoje prijatelje ako potpie neki ugovor sa
Nemakom. Sardent je naglasio da se u Londonu ima u vidu uasno teak poloaj kneza Pavla i potvrdio da Britanci, ako Jugoslavija zakljui neki politiki
ugovor sa Nemakom, nee v riti uzaludna prekoravanja i prebacivanja, ve e
biti veoma zadovoljni ako se ne ostvare njihova mrana predvianja i ako Jugoslavija - s u p r o t n o iskustvu svih ostalih neutralnih zemalja - bude mogla zadrati potpunu nezavisnost, integritet i suverenitet, ali da ne vidi ni n a j m a n j u
mogunost da se tako neto desi. 2 2 9
Ameriki poslanik Lejn je 23. marta, kasno po podne, poselio kneza Pav la. da
bi mu ponovo izloio stav SAD, i zatraio od njega da ne potpie Trojni pakt ili
da bar odloi sv aku odluku za nedelju dana, kako bi se za to vreme omoguilo
Turcima da razjasne svoj stav Meutim, knez Pavle je o d m a h izrazio svoje ubeenje da Turska ne eli da sarauje sa Jugoslavijom, a zatim je izbezumljen i
duboko potiten - napao bugarsku zlobu, britansku tupoglavost i 'hrvatsku opoziciju odbijajui da razmotre mogunost nepoipisivanja pakta i zbog nesigurnosti svog linog poloaja. On treba da ostane na svom mestu jo s a m o pet
meseci i da mu je dunost da kralju Petru preda celovito kraljevstvo koje mu je
povereno posle smrti kralja Aleksandra. Zatim je uz. p o t p u n u uzdrljivost povcrio Lejnu da e pakt koji e Jugoslavija potpisati, pored dve objavljene obaveze
Nemake i Italije, imati jo jednu po kojoj se nikakva njihova ratna o p r e m a nee
smeti prevoziti preko jugoslovenske teritorije. Pored toga, knez Pav le je istakao
da mu nije bilo mogue odlaganje potpisivanja pakta, jer ima v r e m e n a s a m o do
pola noi da odgovori Berlinu. Opratajui se od Lejna. knez ga je uveravao da
ova neizbena odluka nee umanjiti njegove simpatije za Saveznike i da mu je
elja da Ruzvelt shv.iii uvak poloaj Jugoslavije. Tako je Lejnu preostalo samo
da lakonski izvesti Su it Department: Pakt e se potpisati u Beu. 2 3 0
[ poruci predsctlh
. hritunske vlade Cerila. koju je 23. marta uputio predsedniku jugoslovenske vlade Cvetkoviu,izmeu ostalog, se kae da e Hitler i
Musolini sasv im sigurno pretrpeti konaan totalan poraz i da nijedan razborit

ovek nc moe u to sumnjati, da ima samo 65 miliona zlobnih Huna (od kojih
veina sada gui. tlai i pljaka Austrijance, Cehe, Poljake i mnoge druge stare
narode), a narodi Britanske Imperije i Sjedinjenih Drava blizu 200 miliona
samo u njihovim d o m o v i n a m a i u Britanskim Dominionima,da je Velika Britanija neprikosnoveni gospodar okeana. tako da e se amerikom pomoi uskoro
postii i nadmonost i u vazduhu, da su Velika Britanija i SAD najbogatije i tehniki najspremnije i da proizvode najvie elika na svetu.
U svojoj poruci eril dalje kae:
. Mi z n a m o da s r c a svih v e r n i h Srba, H r v a t a i S l o v e n a c a k u c a j u za s l o b o d u , integritet i nezavisnost n j i h o v e d o m o v i n e i da oni imaju isti pogled u b u d u n o s t k a o i svet koji
govori engleski Ako bi Jugoslaviju sada zadesila s u d b i n a R u m u n i j e . ili a k o bi o n a poinila
zloin kao B u g a r s k a i postala s a u e s n i k u p o k u a j u u n i t e n j a Grke, n j e n a p r o p a s t bi bila
sigurna i n e p o p r a v l j i v a Ona n e e izbeci nego s a m o odloiti teka i s k u e n j a rata i n j e n e hrabre a r m i j e ce se o n d a boriti s a m e p o t o b u d u o p k o l j e n e i o d s e e n e bez n a d e i p o m o i . S d r u ge s t r a n e , r a t n a istorija je r e t k o k a d a pruila lepu priliku od ove koja se u k a z u j e jugoslovenskim a r m i j a m a a k o je o n e iskoriste dok jo ima v r e m e n a . Ako se Jugoslavija i T u r s k a udrue sa G r k o m i uz p o m o koju m o e da prui B r i t a n s k a Imperija, n e m a k a a a j a e biti
zaustav Ijena i k o n a n a p o b e d a e biti izvojevana l a k o s i g u r n o i o d l u n o , k a o t o je bilo proli put
Ja v e r u j e m da ce Vaa e k s e l e n c i j a biti na visini svetskih d o g a a j a J 3 '

Istog dana Cvetkovi je odgovorio na ovu poruku:

Zahvalan s a m Vaoj Ekselenciji na s p e c i j a l n o j p o r u c i koju ste mi izvoleli uputiti. Ja
Vas m o g u uveriti da Jugoslavija nikad ni u svojoi prolosti a ni d a n a s nije p r e s t a l a da vodi
r a u n a o n a j h i t n i j i m i n t e r e s i m a svoga n a r o d a , uvajui l j u b o m o r n o uvek svoju nezavisnost,
s l o b o d u i integritet. S a m o lim m o m e n t i m a Jugoslavija se r u k o v o d i l a i r u k o v o d i c e se u svim
svojim m e u n a r o d n i m aktima 2 3 3

Poto je o d l u k a ve bila doneta, britanska intervencija nije vie mogla

nita izmeniti, iako je jugoslovenska vlada teila da se ne zameri V. Britaniji,
SSSR-u i SAD. verujui d a j e ipak dosta postigla time to je dobila n e m a k u
obavezu da se od Jugoslavije nece zahtevati vojna i ostala p o m o koju je inae
p r e d v i a o lan 3. Trojnog pakta. 2 3 3 Na sve p o k u a j e V. Britanije da jugoslovenska vlada p r o m e n i o d l u k u i da prui o t p o r N e m a k o j o d g o v o r e n o je da
je rat s N e m a k o m neprihvatljiv zbog u n u t r a n j i h prilika i vojne n e s p r e m n o s ti. 234 Iako se britanska akcija nije ograniavala s a m o na d i p l o m a t s k e k o r a k e
(Britanski klub u B e o g r a d u bio je glav ni c e n t a r za p r o p a g a n d u , dopisnici britanskih listova dospevali su svuda, m e u oficirima su Britanci imali podrku,
a najjae uporite imali su u privrednim krugovima), ipak su propali i ovi poslednji pokuaji Cerila i Idna, pa ak i britanskog kralja da o d v r a t e knezan a m e s n i k a i jugoslovensku vladu od p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu. 2 3 5
Toga dana dolo je do pojaanih javnih manifestacija, velikih zborova i javnih pretnji oruanim ustankom koje su zahvatile celu zemlju. Duhovi su se raspalili naroito u Beogradu, a napetost je vrtoglavo rasla zbog irenja senzacionalnih vesti (meu kojima i o n e o brzom k r e t a n j u britanskih t r u p a p r e k o
june Grke i ulasku p r e k o jugoslovenske granice u Vardarsku dolinu, da bi
obrazovale f r o n t u sluaju e v e n t u a l n e invazije sa severa, i o t o m e d a j e knezu
Pavlu stiglo deset hiljada p r o t e s t n i h telegrama od pojedinih g r a a n a i patriotskih organizacija sa zborova u g r a d o v i m a i selima), kao i zbog o d l u k e Udruenja rezervnih oficira i bivih ratnika da r a p u s t e godinji kongres u znak protesta protiv zakljuenja s p o r a z u m a sa N e m a k o m koji je nespojiv sa au i
nezavisnou nacije. A poto je inicijativa za r a s p u t a n j e kongresa potekla od
hrvatskih delegata, u B e o g r a d u se stekao utisak da je nacija, kao nikad pre

u jugoslovenskoj istoriji, vrsto u j e d i n j e n a pred z a j e d n i k o m o p a s n o u . Ist o v r e m e n o se saznalo d a j e sovjetski otpravnik poslova Lebedjev p r e d a o Ministarstvu inostranih poslova notu u kojoj je njegova vlada izrazila s p r e m n o s t
da sklopi pakt o prijateljstvu sa Jugoslavijom a k o bi o n a odbila pakt sa Nem a k o m . Maek je bio iznenaen ovim sovjetskim k o r a k o m . On je rekao:
Rusija je z a g o n e t k a i na nju se ne m o e r a u n a t i Stabilizovali s m o o d n o s e sa n j o m ,
obesili s m o i tu p u k u o r a m e iako je p r a z n a . N e m a k a |e lav, n e p o b e d i v na k o p n u . Velika
Britanija je krokodil, n e p o b e d i v na m o r u . Mi se n a l a z i m o blizu drela lava i zato se m o r a m o
p r a v i l n o postaviti p r e m a n j e m u . " 6

U meuvremenu, Cvetkovi je 23. marta uvee uspeo da zameni dvojicu ministara koji su podneli ostavku (dr Dragomir Ikooi postavl jen je za m i n i s t r a
socijalne politike i n a r o d n o g zdravija, a dr Caslav Nikitovi za m i n i s t r a poljoprivrede) i, poto je reio krizu vlade, otiao je u Beli dvor da odnese ukaz na
potpis Knezu. Dok su Maek i Sutej ekali Cvetkovia da se vrati iz Dvora u
kabinet je u p a o m i n i s t a r pravde Konstantinovi i histerino viknuo: Sve ide
naopako. Desie se n e t o strano. U to je Cvetkovi t e l e f o n o m pozvao svu
trojicu da d o u u Dvor, gde su ih ekali knez Pavie, Cvetkovi i Anti, m i n i s t a r
Dvora. Kad su stigli, Knez im je saoptio da g a j e to posle p o d n e posetio kom a n d a n t vazduhoplovstva general Simovi, koji je v ie puta pre toga o p o m i njao da on ne moe garantovati da se njegovi oficiri nee pobuniti i o b o r i t i
namesnitvo. Knez je traio miljenje o novom razvoju dogaaja, ali niko nije
hteo da da miljenje dok ne u j e ta e rei ministar v ojske general Pei. Kad
je posle jedan sta posle poziva stigao, i kad su mu rekli zato su ga zvali. Pei
je odgovorio da vrlo d o b r o poznaje Simovia da bi ozbiljno uzeo njegove pretnje i da e ga za to p r e k o r e t i i t a k o reiti celu stvar. Ni Maek. k a k o je sam
pisao, nije prihvatio Simovievu o p o m e n u , j e r nikad nije u o o d r a v n o m
u d a r u objavljenom u n a p r e d , a p o t o m zaista izvrenom. 2 3 7
Cvetkovi je, uz p o m o kneza Pavla i Maeka, u s p e o da ubedi m i n i s t r a
Konstantinovia, to je - p r e m a reima fon H e r e n a - bila s a m o p r i v r e m e n a
mera, jer se oko njega bila polarizovala najjaa opozicija, dok je italijanski poslanik Mameli okaraklerisao Dragomira Ikonica i a^lava Nikitovia kao figure drugog reda. 2 3 8

POSLEDNJA SEDNICA KRUNSKOG SAVETA.

SAGLASNOST DA SE POTPISE TROJNI PAKT

Poto je rok R i b e n t r o p v om u l t i m a t i m u isticao 23. m a r t a u 24 asa, a pod pritiskom krize izazvatu o s t a v k o m tri ministra i o d l u n i m o t p o r o m generala Simovia, knez je odluio da jo jednom sazove Krunski savet. iako je odluka
o pristupanju Trojnom paktu ve bila doneta 20. marta na Sestoj sednici
u dvoru. Ove veeri su se u d v o r u na Dedinju kod kneza namesnika, p o r e d
Konstantinovia, n a j p r e nali: Cvetkovi, Maek, Sutej, Kulovec, Anti, Cincar-Markovi i general Koi, a kasnije je pozvan i general Simovi. Poto je
Simovi ponovio isti stav p r e m a Paktu kao i pre p o d n e pred knezom, knez
mu je n a r e d i o da p o e do Peica i da mu saopti da je protivu Pakta. Nezadovoljan to je knez p r i m i o Simovia bez njegovog znanja i to je od Simovica,
a ne od njega traio izvetaj o stanju u vojsci, Pei je p r e k o Simovia p o r u i o
knezu da e podneti ostavku. Poto je posle toga t e l e f o n o m pozvan u d v o r
kod kneza. Pei je, u prisustvu lanova Krunskog saveta n a p a o o d s u t n o g Si-

movia, p o n o v o istakao svoju privrenost pristupanju T r o j n o m paktu i izjavio:

Ja sam protivu N e m a c a i Pakta, ali mi n e m a m o drugog izlaza nego ovaj.
Niko n e m a pravo da daje ostavku zbog Pakta i o n a j ko to ini je izdajnik.
Na to se Konstantinovi o b r a t i o Cvetkoviu recima: Na m e n e vie ne
moete raunati, a 24. m a r t a p o d n e o je p i s m e n u ostavku.
Cvetkovi je 23. m a r t a o k o 21 as pozvao Konstantinovia da o d m a h
d o d e u dvor. Pri dolasku sluajno se u ekaonici s u s r e o sa g e n e r a l o m Simoviem koji mu je estitao na u p o r n o j borbi protivu Pakta. Posle izvesnog vrem e n a Konstantinovi je na zasedanju u dvoru izneo iste p o d a t k e i svoje miljenje kao i p r e p o d n e u Predsednitv u vlade kod Cvetkovia i Maeka, tj. o
vrenju u n a r o d u i vojsci i v e r o v a t n o m o t p o r u ako se pristupi T r o j n o m paktu.
Knez je na to r e k a o da ne eli s u k o b o r g a n a vlasti i naroda, niti to da prihvatanje Pakta b u d e signal za napad na Grku. Na ozbiljnost situacije u zemlji,
koju je p r e d o i o Konstantinovi.Cvetkovi je, na upadicu Cincar-Markovia
o stvarnom stanju, s a m o slcgao r a m e n i m a .
Svi prisutni, na elu sa knezom, sem Konstantinovia Ikoga je Pei zbog
padnete ostavke nazvao izdajnikom), bili su saglasni da se potpie pakt sa Osovinom. Zatim je Cincar-Markovi podsetio prisutne da se pribliava rok ultimatumu i da hitno treba dati odgovor Nemcima.239
O tim d o g a a j i m a general Simov i u svojim Memoarima, pie, izmeu ostalog:
Oku 20,15 asova 23. m a r t a pozvao me t c l e l o n o m d e u r n i ad]ulant u B e l o m d v o r u i
saoptio: da me knez o e k u j e i da o d m a h d o e m k n j e m u
. Kod kneza Pav la p r i m l j e n sam
t a n o u 20,30 a s o v a
. Knez me je upitao: Da li los o s t a j e t e pri gleditu da e p o b e d i t i Engleska? O d g o v o r i o sam: Ostajem i s m a t r a m da Engleska gubi s\ e bitke osim p o s l e d n j e Zatim s a m m u s a o p t i o moju n a m e r u d a s u t r a p r e p o d n e o d r i m k o n f e r e n c i j u svih s t a r e i n a
u g a r n i z o n u kod k o m a n d a m a B e o g r a d a , da p r o d i s k u t u j c m o o s t a n j u u vojsci i da to iznesem
ministru vojske. D o d a o sam: Donosi se o d l u k a o s u d b i n i zemlje i n a r o d a , a niko ne pita narod i vojsku koji e imati s u t r a da prolivaju krv za o d b r a n u o t a d b i n e i s k u p o p l a e n e slob o d e - P o t o m s a m u r a z g o v o r u od pola asa izneo knezu svoje miljenje
da je vezivanje
za sile O s o v i n e isto t o i p a d a n j e u r o p s t v o , iz koga se vie n i k a d a n e e m o izvuci: da bi sloga
zakljuenje T r o j n o g p a k l a znailo s v e s n o i s v o j e v o l j n o o d r i c a n j e s l o b o d e naeg n a r o d a i sam o s t a l n o s t i nae drave
na ta ni on-knez n a m e s n i k m Cvetkovieva vlada, n e o v l a e n a
od n a r o d a , n e m a j u p r a v o i da bi time uinili zloin p r e m a n a r o d u i naot z a v e t n o j misli -Pa
t a k o ne misle vai drugov i. m m i n i s t a r vojni, ni naelnik Glavnog g e n e r a l t a b a
primetio
je knez .
O d g o v o r i o sam: Oni misle da e ostati m i r n i na svojim poloajima, a ne shvataju
jasno teku situaciju u koju ce zapasti n a r o d . . . Ako su oni bili d o b r i za mir, nisu d o b r i za
ral. Uzmite na njihova m e s t a m l a d e ljude.
Knez je upitao: - P a ko bi m o g a o d o i za m i n i s t r a vojske? - O d g o v o r i o s a m Uzmite
g e n e r a l a B o g o l j u b a Ilica ili g e n e r a l a VlirkovicaPosle toga r e k a o s a m Knezu: U sluaju a k o p o t p i e t e Trojni pakt, izbice revolucija u
n a r o d u i p o b u n a u b e o g r a d s k o m g a r n i z o n u . N a r o d n e e dozvoliti da b u d e p r e d a t na milost
i n e m i l o s t n e p r i j a t e l j u . A v o j s k a e delili o s e c a n j e Naroda
posle k r a t k e p a u z e Knez me
zapitao: -Da li sle to saoplili m i n i s t r u Voiske? Idite o d m a h kod g e n e r a l a Peica i s a o p t i t e
mu to t o ste m e n i rekli iSimov u mu je na to p i t a n j e o d g o v o r i o da ce ici kod m i n i s t r a vojske posle k o n f e r e n c i j e kod k o m a n d a n t a B e o g r a d a da bi mu tek tada saoptio rezultat diskusije. - V. T.) Na m o j u p r i m e d b u da je ve d o c k a n . Knez je r e k a o : Ne mari nita, javile
mu da dolazile po m o m n a r e e n j u . Bilo je t a n o 21 as.
U to je u a o p r e d s e d n i k vlade Dragia Cvetkovi i Knez mu je rekao: Evo vidite i general Simovi je istog m i l j e n j a k a o i vi i ja da Pakt ne t r e b a p o t p i s a t i .
G e n a r a l Pei p r i m i o me o i t o n e z a d o v o l jan, t o je Knez m e n e zvao i p i t a o za m i l j e n j e
i
n a r e d i o mi je da o d e m nazad u Dvor i Knezu s a o p l i m njegovu u s m e n u o s t a v k u na poloaj m i n i s t r a vojske
D o d a o je da on s m a t r a da ce pobediti N e m a k a i da mi m o r a m o ii
sa n j o m . Na m o j u p r i m e d b u .
da e p o b e d i t i Engleska
on je o d g o v o r i o : Znam da ti t a k o
misli
ali ti si jedini koji t a k o misli Pa e t o neita t e b e Knez u z m e o d m a h za m i n i s t r a voj-

ske - Ovo s a m o d l u n o o d b i o . . . Knezu s a m s a o p t i o u s m e n u o s t a v k u g e n e r a l a PeSica i rekao. da je . . bio n e z a d o v o l j a n . Sto je knez m e n e primio. Na to je knez rekao: Valjda ja rnogu
zvati m o j e g e n e r a l e i pitali za miljenje.
LI to su uli naelnik Glavnog g e n e r a l t a b a a r m .
g e n e r a l Petar Kosic i m i n i s t a r Dvora Milan A n t i . . .

Zatim Simovi iznosi polemiku izmeu njega i ove dvojice o posledicama

potpisivanja Pakta, poto su imali oprena miljenja, i nastavlja:
Knez Pavle i predsednik vlade paljivo su sasluali diskusiju, ne ulazei u istu
Na moje pitanje. io da saoptim generalu Peicu koji oekuje odgovor, - knez mi je kazao: .Recite mu da
njegovu ostavku ne mogu primiti i da u sutra govoriti s njime'. Kad sam generalu Peiu saopSlio odgovor kneza i da su u Dvoru na veeri dr Maek. Sutej i Konstantinovi. on mi je rekao:
.Knez sigurno m e n j a politiku'. U to je deurni adjutant telefonom pozvao Peia da d o d e u
D v o r . . . Da ne bi gubio u v r e m e n u zamolio me da ga odvezem i u putu mi r e k a o . . . da on nee
ostati ministar, ve n e k a knez uzme mene, da e on s a m o ii da p r e d a ostav ku, a ja da e k a m
kod d e u r n o g a d u t a n t a i da o d m a h d o d e m na njegovo m e s t o . . . to se tie moga ulaska u vladu
rekao sam mu: ,S vaim Dragiom (oni su braa od tetaka - prvi kuzeni) ja ne bih h t e o d a s e d n e m
ni u ista k o b . a k a m o li u istoj vladi'.
Peic mi se obratio: .Kao tvoj ministar n a r e u j e m ti da
me ovde saeka Ja cu s a m o uci da p r e d a m ostavku, a o n d a ti doi na m o j e mesto' Odgovorio
sam: Razumem da vas saekam, a po d r u g o m vi znale moje miljenje'. Posle 15 do 20 minuta
s a o p t e n o je d e u r n o m a d j u t a n t u .Gospodin Simovi moe da ide, nije p o t r e b n o da saeka generala Peia'. .
Prilikom p r e d a j e dunosti 29. m a r t a pre podne. Dragia Cvetkovi m i j e saoptio. da sam nou
23/24. m a n a t r e b a o bili uhapen, ali d a j e n a r e e n j e p o v u e n o na insistiranje generala Peica
i njegovo .. ,2*

O D L l KA 7.A ODLAZAK U BEC I POTPISIVANJE

PROTOKOLA O PRISTUPANJU JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU

Polo je odluka na ovoj poslednjoj sednici konano pala, Cvetkovi, je o njoj telefonom obavestio fon Herena, a zatim su ga Cvetkovi, Cincar-Markovi i Maek u
24 asa primili u Predsednitvu vlade i saoptili mu da su Cvetkovi i Cincar-Markovi spremni da sutradan <24. marta) uvee otputuju u Be radi potpisivanja Trojnog pakta.
Cincar-Markovi je 24. marta saoptio jugoslovenskim predstavnicima u inostranstvu vladinu odluku o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, sa obrazloenjem d a j e , pored napora koji su ulagani da se sauva mir i osigura nezavisnost
i teritorijalni integritet, postignuto i to da se izbegne prolaz oruanih snaga preko jugoslovenske teritorije. On je u saoptenju poslanicima u Londonu i Ankari
naglasio da ova odluka ne moe priiniti tekoe Grkoj, jer e jugoslovenska
vlada i ubudue, kao u prolosti, sauvati prijateljske o d n o s e sa svim ostalim
zemljama. 2 4 '
Cim je prispeo odgovor iz Beograda o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, nemaka Vrhovna k o m a n d a je ve idueg dana, 24. m a n a , pod potpisom Jodla, obavestila nadlene k o m a n d e da Hitler doputa da o d m a h mogu otpoeti izvianja i napadi na britanske i grke p o m o r s k e snage u oblasti Krita. 2 4 2 To je,
u stvari, bilo prvo izvrno nareenje za operaciju Marita. Verovatno je da bi
to nareenje bilo izdato jo 21. marta da nije bilo krize jugoslovenske vlade od
20. marta uvee, jer se odnosi na dejstvo vazduhoplovstva ije je grupisanje na
bugarskim i r u m u n s k i m a e r o d r o m i m a ve bilo dovreno. Istoga dana, tj. 24.
m a n a , nemaka Sluba bezbednosti je hitno teleprinterom obavestila Ministarstvo inostranih poslova:
Danas je u B e o g r a d u n a r e e n a vojna p r i p r a v n o s t . P r e t p o s t a v l j a se da su o v e m e r e u
vezi sa p o t p i s i v a n j e m i p r i s t u p a n j e m Jugoslavije T r o j n o m p a k t u . Nadleni k r u g o v i o e k u j u

d a t e p o v o d o m toga doci d o veih d e m o n s t r a c i j a . P o n a r e e n j u m i n i s t r a vojske, m o r a j u s e

poev od 23. III p r e d u z e t i sve m e r e za o p t u mobilizaciju. P r e m a v e s l i m a koje su kasnije stigle. u p o p o d n e v n i m a s o v i m a r a s t u r e n i su leci, k o j i m a se o t v o r e n o poziva na u s t a n a k . Preb a c u j e se vladi izdajstvo i n a r o d se poziva na o t p o r . 2 0

Pripravnost o kojoj se govori nije n a r e e n a da bi se o d b i o eventualni napad Nemake, ve zbog guenja eventualnih d e m o n s t r a c i j a .
U toku 24. m a r t a general Simovi je uinio poslednji pokuaj da sprei
donoenje s u d b o n o s n e odluke na Konferenciji generala u K o m a n d i Beograda, kojoj su, pored g e n e r a l a Simovia i k o m a n d a n t a Beograda, prisustvovali: k o m a n d a n t vazdune o d b r a n e , upravnik Vojne akademije, k o m a n d a n t i
Konjice, Ininjerije, Dunavske divizijske oblasti i Protivavionske o d b r a n e ,
iako nije znao d a j e o d l u k a ve bila d o n e t a prole noi. Na sastanku pojedini
k o m a n d a n t i su izneli situaciju u svojim jedinicama, naroito n e r a s p o l o e n j e
mlaih oficira i graanstva. General Jovan Anti, k o m a n d a n t konjice, govorio
je o n e r a s p o l o e n j u kolske o m l a d i n e i dodao: Moj sin mi je rekao: Ja se stidim da sam sin jednog generala. Svi moji drugovi su protiv m e n e i preziru
me.
U toku k o n f e r e n c i j e m i n i s t a r vojske pozvao je generala Simovia i r e k a o
mu: Zvao sam te, da ti kaem da sam p o v u k a o ostavku. Doneta je o d l u k a za
potpis pakta. Druge m o g u n o s t i za sad n e m a m o . Dragia i Cincar-Markovi
veeras odlaze za Be. Danas e izai n a r e e n j e za strogu pripravnost trupa.
Ti gledaj i dri te tvoje vazduhoplovce. General Simovi je obavestio Peia
o sastanku i diskusiji u K o m a n d i B e o g r a d a i zamolio ga da ih lino primi. On
mu je odgovorio: Sad je sve svreno, n e m a zata da ih primim, ali ih je primio na Simovievo insistiranje. Na kraju im je r e k a o da je situacija teka, da
je vlada d o n e l a odluku da p o t p i e pakt i p r e p o r u i o im da odre red i disciplinu kod svojih trupa. 2 4 4
Toga d a n a . 24. marta, britanski ministar inostranih poslova Idn uputio je
telegram svom poslaniku u Beogradu: Sada ste ovlaeni da postupite kako nalazite za shodno ne biste li svim sredstvima koja Vam stoje na raspolaganju naveli lidere i javno mnenje da shvate realnost i preduzmu akciju koja odgovara
situaciji. Imate moje puno ovlaenje za sve mere koje smatrate da su na svom
mestu da bi se pospeila promena vlade ili reima, ak i dravnim udarom (Podvukao V. T.). Bilo koja nova vlada koja bi bila obrazovana kao rezultat ovih
dogaaja i bila s p r e m n a da se o d u p r e n e m a k i m zahtevima uivala bi nau
punu p o d r k u . O t o m e m o e t e t a j n o da izvestite sve one koji dolaze u obzir
za r u k o v o d e e poloaje a u koje imate poverenja.
Drugom p o r u k o m s a o p t e n o je da su izdata uputstva Ministarstvu informacija i BBC - Brittish Broacasting C o r p o r a t i o n B i - B i - S i - j u ) da se poslue
svim m o g u i m pritiskom u e m i s i j a m a na srpskohrv atskom jeziku, a d a n a s su.
kako sam obaveten, u p u e n e i specijalne p o r u k e n a m e n j e n e Pravoslavnoj i
Katolikoj crkvi. U n a r e d n o j depei je stajalo:
Eventualna vlada povoljno raspoloena p r e m a n a m a jedva da bi mogla
da b u d e ikakva drugaija nego srpska vlada i stoga bi trebalo preduzeti napore da se uvrsti o t p o r m e d u S r b i m a . . . trebalo bi da izdamo uputstva tampi i B i - B i - S i - j u da ponu da izriito p o m i n j u Srbiju i da se k o n c e n t r i u na
srpski o t p o r . .. trebalo bi da izbegavamo p o k u a j e podvajanja Srba i Hrvata. . .
K a m p b e l o v o poslanstvo je 24. m a r t a uputilo telegram iz Beograda, u
k o m e je stajalo:

Aktivno se r a z m a t r a j u izgledi za s p r o v o e n j e u s p e n o g d r a v n o g u d a r a . . . Nijedna

( j u g o s l o v e n s k a ) vlada ne bi mogla da se odri na vlasti bez p o d r k e vojske. P r e m a t o m e , nikakav dravni u d a r ne bi i m a o izgleda na uspeh, u k o l i k o ne bi bila o b r a z o v a n a vojna vlada
ili pak takva civilna vlada koja bi od s a t n o g p o e t k a uivala ili bi bez o d l a g a n j a m o g l a da obezbedi p o d r k u vojske. S l e d s t v e n o t o m e s m a t r a m o da d a l e k o n a j b o l j a a n s a lei u v o j n o m pokretu.

Izvrnoj slubi b r i t a n s k e jedinice za specijalne o p e r a c i j e (SOE) je istog

d a n a (24. m a r t ) n a r e e n o da p u n o m p a r o m prui p o t r e b n u p o m o . Tog istog
d a n a Kimpbel je, sa svoje strane, u p u t i o p o r u k u iz Beograda:
Inicijatori s a kojima s m o u k o n t a k t u n a s t o j e d a d o e d o o r g a n i z o v a n j a a l t e r n a t i v n e
civilne vlade p o v o l j n o r a s p o l o e n e p r e m a n a o j stvari, u e m u je v o j n a p o d r k a od b i t n o g
znaaja. 2 4 6

U d u h u d o n e t e odluke. Cvetkovi i Cincar-Markovi su krenuli u Be 24.

m a r t a u 22 asa. Na p e r o n u T o p i d e r s k e eleznike stanice ispratila ih je cela
vlada i nekoliko drugih linosti. Verovatno je da je knez o t o m e p u t u obavestio britanskog poslanika, koji je tih d a n a esto odlazio u dvor. za razliku od
Ministarstva inostranih poslova koje nije obavestilo n i j e d n o s t r a n o poslanstvo. 2 4 6 Da je London bio d o b r o obaveten, vidi se iz izjave b r i t a n s k e vlade
u noti koju je 24. m a r t a uputila jugoslovenskoj vladi. Naime, u toj noti britanska vlada izraava u e n j e kako je Jugoslavija o d j e d n o m s p r e m n a da potpie
sporazum, po k o m e se nee odrei samo svoje neutralnosti, ve e pristupiti
i bloku britanskih neprijatelja, iako to jugoslovenski narod ne o d o b r a v a . 2 4 7

CEREMONIJA POTPISIVANJA PROTOKOLA

RAZ M EN A NOTA I TELEGRAMA

Jugoslovensku delegaciju, koja je 25. m a r t a pre p o d n e stigla u Be p o s e b n i m

vozom, d o e k a o je R i b e n t r o p s viim inovnicima Ministarstva inostranih poslova. Dva sata kasnije o t p o e l a je sveanost u utoj dvorani d v o r c a Belvedere. a u 14 asova su Cvetkovi i Cincar-Markovi potpisali Protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, koji glasi:
Vlade Italije. J a p a n a i N e m a k e s j e d n e s t r a n e i Vlada Jugoslavije sa d r u g e s t r a n e utv r u j u p r e k o svojih d o l e p o t p i s a n i h p u n o m o n i k a sledee:
Jugoslavija pristupa Paktu triju sila
i z m e u N e m a k e , Italije i J a p a n a .

CI. I
potpisanom u Berlinu 27. s e p t e m b r a 1940. godine,

CL 2.
Kad z a j e d n i k e t e h n i k e komisije, p r e d v i e n e u l. 4. b u d u r a s p r a v l j a l e p i t a n j a koja
dotiu i n t e r e s e Jugoslavije, bie isto t a k o i p r e d s t a v n i c i Jugoslavije pozvati da u e s t v u j u u
s a v e t o v a n j i m a komisija.
Cl. 3.
Tekst t r o j n o g p a k t a priloen je o v o m p r o t o k o l u .
Prednji p r o t o k o l sastavljen je na italijanskom. j a p a n s k o m , n e m a k o m i s r p s k o - h r v a t s k o m jeziku, pri e m u se svaki tekst s m a t r a kao original. P r o t o k o l s t u p a na s n a g u na d a n potpisivanja.
Pot\ r u j u i g o r n j e , potpisnici n a d l e n o o p u n o m o e n i od svojih vlada potpisali su o v a j
p r o t o k o l i overili ga svojim p e a t i m a .
S a s t a v l j e n o u etiri o r i g i n a l n a p r i m e r k a u g r a d u Beu, 25. m a r t a 1941. godine, u IX godini taistike e r e i d a t u m a koji o d g o v a r a 25 d a n u t r e e g m e s e c a XVI e r e Sove. 2 4 8

S d e s n e s t r a n e potpisali su se jugoslovenski predstavnici, a s leve s t r a n e

Ribentrop, Cano i general Osima, japanski a m b a s a d o r u Berlinu. Potpisan je
s a m o nemaki tekst, a s p r s k o h r v a t s k i tekst je jedino sravnjen s n e m a k i m
tekstom. Potpisu su prisustvovali maarski poslanik Stojaji, r u m u n s k i poslanik fon Bosi, slovaki poslanik Cernak, bugarski poslanik Draganov i jugoslovenski poslanik u Berlinu Ivo Andri.
Tekst Trojnog pakta glasi:
Vlade N e m a k e , llalije i J a p a n a s m a t r a j u da | e d n a od p r e t p o s t a v k i za t r a j n i mir jeste
u t o m e da svaka nacija na s v e t u d o b i j e p r o s t o r na koji ima p r a v o .
Stoga su resile da u d u h u svojih tenji u oblasti istone Azije u irem smislu rei (Gross a s i a t i s c h e r R a u m ) 1 u oblasti E v r o p e b u d u vazda r a m e uz r a m e i u z a j a m n o s a r a u j u , pri
e m u s m a t r a j u svojim najuzvienijim ciljem da s t v o r e i o d r e nov p o r e d a k koji ce biti takav
da e d o p r i n e t i n a p r e t k u i b l a g o s t a n j u n a r o d a koji ive u tim o b l a s t i m a .
Tri v lade, osim toga ele da p r o i r e ovu s a r a d n j u i na nacije i u d r u g i m d e f o v i m a sveta
koje su s k l o n e da u p u t e svoje tenje u s l i n o m pravcu, a k a k o bi se mogle ostvariti tenje
i (ih n a r o d a k o | i m a je svetski mir krajnji cilj
Na o s n o v u toga. vlade N e m a k e . Italije 1 J a p a n a ugovorile su sledee:
Cl. t.
J a p a n p r i z n a j e i p o s t o v a c e v o d s t v o Italije i N e m a k e pri s t v a r a n j u n o v o g p o r e t k a u Evropi.
Cl. 2.
N e m a k a 1 Italija p r i z n a j u i p o t o v a e v o d s t v o J a p a n a pri s t v a r a n j u novog p o r e k t a u
istonoj Aziji u irem smislu rei.
Cl. 3.
N e m a k a . Italija i J a p a n saglasili su se da s a r a u j u pri svojim t e n j a m a koje poivaju
n a g o r e o b e l e e n o j osnovici.
Oni osim toga. p r i m a i u o b a v e z e da se u z a j a m n o p o m a u svim politikim, p r i v r e d n i m
i vojnikim s r e d s t v i m a , a k o bi j e d n a od sila p o t p i s n i c a bila n a p a d n u t a od koje sile koja sad
ne u e s t v u j e u e v r o p s k o m r a t u . ili u k i n e s k o j a p a n s k o m s u k o b u
Cl. 4.
Radi p r i v o e n j a u delo o v o g a Pakta, s m e s t a Ce se sastati z a j e d n i k i s t r u n i o d b o r i ije
e l a n o v e postaviti vlade N e m a k e . Italije i J a p a n a

Cl. 5.
N e m a k a , Italija i J a p a n izjavljuju da o n o Sto je u g o v o r e n o p r e t h o d n i m l a n o v i m a ni
u k o m p o g l e d u ne t a n g i r a politiki o d n o s koji s a d a postoji i z m e u svake p o j e d i n e od tri sila
p o t p i s n i c e i S o v j e t s k e Rusije.
Cl. 6.
Ovaj u g o v o r s t u p a na snagu o d m a h po p o t p i s i v a n j u i o s t a c e u vanost d e s e t godina,
raunajui od d a n a stupanja na snagu
Ako bi j e d n a od njih to zatraila, sile p o t p i s n i c e e b l a g o v r e m e n o s t u p i t i u p r e g o v o r e
o njegovom produavanju.
Tekst ovog u g o v o r a s a s t a v l j e n je na n e m a k o m . i t a l i j a n s k o m i j a p a n s k o m jeziku. Pakt
nosi d a t u m 27. s e p t e m b a r 1940. godine.

Potpisali su ga m i n i s t a r za spoljne poslove Rajha g. fon Ribentrop, ministar spoljnih poslova grof ano i a m b a s a d o r g. Kurusu 248;>

TEKSTOVI NOTA UZ PROTOKOL O PRISTUPANJU

TROJNOM PAKTU
Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha
Be, 25. m a r t 1941.
Gospodine ministre predsednie!
Po n a l o g u i u i m e N e m a k e vlade i m a m ast da Vaoj Ekselenciji s a o p t i m sledee:
P o v o d o m d a n a n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila N e m a k a vlada p o t v r u j e
svoju o d l u k u da u s v a k o d o b a p o t u j e s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije.
Primite, g o s p o d i n e p r e d s e d n i e , u v e r e n j e o m o m e o d l i n o m p o t o v a n j u .
J o a h i m fon R i b e n t r o p
Njegovoj Ekselenciji
Minisiru p r e d s e d n i k u Kraljevine Jugoslavije
G o s p o d i n u Cvetkoviu.*

Potvrdna nota p r e d s e d n i k a Jugoslovenske vlade:

Be. 25. m a r t a 1941 g.
Njegovoj ekselenciji G o s p o d i n u J o a h i m u fon R i b e n t r o p u m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova Rajha
VaSa Ekselencijo,
Prilikom d a n a n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila. Vi ste izvoleli u p u t i t i mi
n o t u ove sadrine:
U ime i po n a l o g u n e m a k e vlade i m a m ast saoptiti Vaoj Ekselenciji sledee: Povod o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila koje je d a n a s u i n j e n o n e m a k a v lada p o t v r u j e
svoju o d l u k u da ce uvek potovali s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije.
U ime i po n a l o g u j u g o s l o v e n s k e k r a l j e v s k e vlade ast mi je potvrdili p r i j e m o v e izjav e
koju je k r a l j e v s k a vlada uzela na znanje.
Izvolite primiti. G o s p o d i n e ministre, u v e r e n j e o m o m e d u b o k o m p o t o v a n j u .
Dragia J Cvetkovi, s. r.

* Original na n e m a k o m jeziku u Dravnom s e k m a n | a t u za inostrane poslove (DSIP) Vidi kopiju originala.

OER

REICHSMINISTER

J e n ,

OES AUSWRTIGEN

Herr H i n i s t e r p r s i d e n t

L'cn

2u.i,rz

lj'.l

Uaiens und 1 m Auftrag der Deutschen Regierung

habe Ich die ehre, Euerer E x z e l l e n z folgendos m t zuteilen:
'

Aus

Anlass des an heutigen Tage e r f o l g t e n

B e i t r i t t s Jugoslawiens zu Dreinchtepakt bes t t i g t die Deutsche Regierung I h r e n E n t s c h l u s s ,

die Souvernitt und die t e r r i t o r i a l e
Jugoslawiens j e d e r z e i t zu
Genehnlyen S i e ,

Integritt

respektleren.

Herr M i n i s t e r p r s i d e n t ,

die

Versicherung raeincr ausgezeichnetsten Hochachtung.

An Seine E x z e l l e n z
den K n i g l i c h Jugoslawischen H i n i s t e r p r s i d e n t e n
Herrn

Z v e t k o v l

 Ministar i n o s t r a n i h poslova
Rim. 25 m a r t I 9 4 I - X I X
Ekselencijo,
U i m e i po nalogu Kr v l a d e ast mi je da Vam s a o p t i m sledee:
P o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u , koja j e d a n a s o b a v l j e n o . K r . vlada
p o t v r u j e svoju o d l u k u da e u svako d o b a p o t o v a t i s u v e r e n i t e t i teritorijalni integritet Jugoslavije.
Ekselencijo, p r i m i t e izraz m o g n a j v e e g p o t o v a n j a
Cano
Ekselenciji
P r e d s e d n i k u J u g o s l a v e n s k e vlade
Gosp. Cvetkoviu*

Potvrdna nota p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade:

Be. 25. m a r t a 1941. g.
Njegovoj Ekselenciji, g o s p o d i n u g r o f u Galeacu anu. m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova Kraljevine Italije
Vaa Ekselencijo,
Prilikom d a n a n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila Vi ste izvoleli u p u t i l i mi
notu ove sadrine:
dee: p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila koje je d a n a s u i n j e n o , k r a l j e v s k a italijanska vlada p o t v r u j e svoju o d l u k u da ce uvek potovati s u v e r e n i t e t i t e r i t o r i j a l n i integritet Jugoslavije.
t ime i po nalogu k r a l j e v s k e j u g o s l o v e n s k e vlade ast mi je p o t v r d i t i p r i j e m ove izjave
koju je kraljevska vlada uzela na znanie
Izvolite primiti. G o s p o d i n e m i n i s t r e u v e r e n j e o m o m d u b o k o m p o t o v a n j u .
Diagia J Cvetkov i. s r

Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha

Be, 25. m a r t 1941.
Gospodine ministre predsednie!
U vezi sa r a z g o v o r i m a o d r a n i m p o v o d o m d a n a n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paktu triju sila. i m a m ast da Vaoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha ovim p o t v r d i m s p o r a z u m izmeu
vlada sila O s o v i n e i Vlade K r a l j e v i n e Jugoslavije o s l e d e e m :
Uzimajui u obzir vojnu s i t u a c i j u N e m a k a i Italija g a r a n t u j u J u g o s l o v e n s k o j vladi da
sa svoje s t r a n e n e e postavljati nikakav zahtev za vojnu p o m o . Ako J u g o s l o v e n s k a vlada ma
u koje v r e m e b u d e s m a t r a l a d a j e u n j e n o m i n t e r e s u da u z m e u e a u vojnim o p e r a c i j a m a
sila Osovine, o n d a ce J u g o s l o v e n s k o j vladi biti p r e p u t e n o da sa silama O s o v i n e zakljui potrebne vojne sporazume
Molei Vas da p r e d n j e s a o p t e n j e u v a t e u s t r o g o j t a j n o s t i i da ga objav ite s a m o u dog o v o r u sa v l a d a m a sila Osovine, k o r i s t i m ovu priliku, g o s p o d i n e m i n i s t r e p r e d s e d n i e , da
Vam izrazim svoje o d l i n o p o t o v a n j e .
J o a h i m fon R i b e n t r o p
Njegovoj Ekselenciji
Ministru p r e d s e d n i k u K r a l j e v i n e Jugoslavije
G o s p o d i n u Cvetkoviu.*
Ministar i n o s t r a n i h poslova

Be, 25. m a r t 1941 - XIX

Poverljivo
Ekselencijo,
U vezi sa r a z g o v o r i m a koji su d a n a s o d r a n i p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m
p a k l u , koje je d a n a s o b a v l j e n o , ast m i j e , Ekselencijo, da Vam, u ime Kr. vlade, ovim p u t e m
p o t v r d i m s p o r a z u m i z m e u vlada osovinskih sila i J u g o s l o v e n s k e vlade u p o g l e d u sledeceg
Italija i N e m a k a g a r a n t u j u J u g o s l o v e n s k o j vladi, s o b z i r o m na vojnu situaciju, da sa
svoje s t r a n e n e e u p u i v a t i n i k a k a v zahtev za v o j n u p o m o .
Ukoliko bi J u g o s l o v e n s k a vlada u bilo k o m m o m e n t u s m a t r a l a da je u n j e n o m sopst
v e n o m i n t e r e s u da u z m e u e e u vojnim o p e r a c i j a m a sila T r o j n o g pakta, J u g o s l o v e n s k o j
vladi bie o s t a v l j e n o da u tu s v r h u sklopi v o j n e s p o r a z u m e sa t i m silama.
S m o l b o m da drite u s t r o g o j tajnosti n a p r e d n a v e d e n a s a o p t e n j a i da ih o b j a v i t e
s a m o s d o p u t e n j e m vlada Osovine, koristim priliku Ekselencijo. da vam izrazim svoje najvee p o t o v a n j e .
Cano
Ekselenciji
P r e d s e d n i k u J u g o s l o v e n s k e vlade
Gospodinu Cvetkoviu.**
M i r i s t a r i n o s t r a n i h poslova Rajha

Be, 25. m a r t 1941

Gospodine ministre predsednice!
U vezi sa r a z g o v o r i m a o d r a n i m p o v o d o m d a n a n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije Paklu triju sila, i m a m ast da Vaoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha ovim p o t v r d i m s p o r a z u m izmeu
vlada sila Osovine i Vlade Kraljevine Jugoslav ije o toine. da v lade sila Osovine za v r e m e rata
n e c e Jugoslaviji p o d n o s i t i zahtev za o d o b r e n j e prolaza t r u p a ili t r a n s p o r a t a p r e k o jugoslov e n s k e teritorije.
Dozvolite mi. g o s p o d i n e m i n i s t r e p r e d s e d n i e . da Vam izrazim svoje o d l i n o potovanje.
J o a h i m fon R i b e n t r o p
Njegovoj Ekselenciji
Ministru p r e d s e d n i k u K r a l j e v i n e Jugoslavije
Gospodinu Cvetkoviu.***

Original na n e m a f k o m jeziku u OSIP u Vidi kopilu originala

* Original na Haianskom leiiku u DSIP u Vidi kopiju originala
Original na ncmakom jrziku u DSIP-u Vidi kopiju originala

Potvrdna nota p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade:

Be, 25. m a r t a 1941. g.
Njegovoj Ekscienciji G o s p o d i n u J o a h i m u fon R i b e n t r o p u m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova Rajha
Vaa Ekselencijo,
Prilikom d a n a n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije P a k t u triju sila. Vi ste izvoleli u p u t i t i mi
notu ove sadrine:
S pozivom na razgovore koji su bili voeni p o v o d o m d a n a n j e g p r i s t u p a n j a J u g o s l a v i j e
Paktu triju sila. i m a m ast da Vaoj Ekselenciji u ime vlade Rajha sa o v i m p o t v r d i m s p o r a zum i z m e u vlada sila Osovine i Kraljevske j u g o s l o v e n s k e vlade o t o m e da vlade sila Osovine za v r e m e rata n e e u p u i v a t i Jugoslav iji zahtev da dozvoli prolaz ili p r e v o z t r u p a p r e k o
j u g o s l o v e n s k e d r a v n e teritorije.
U ime i po nalogu k r a l j e v s k e j u g o s l o v e n s k e vlade, ast mi je p o t v r d i t i p r i j e m o v e izjave
koju je kraljevska vlada uzela na znanje.
Izvolite primiti. G o s p o d i n e ministre, u v e r e n j e o m o m e d u b o k o m p o t o v a n j u .
Dragia J. Cvetkovi. s i

Ministar i n o s t r a n i h poslova
Be, 25. m a r t 1941.
XIX
Ekse lenctjo,
U vezi sa r a z g o v o r i m a koji su d a n a s o d r a n i p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m
paktu, koje je d a n a s o b a v l j e n o ast mi je. Ekselencijo, da Vam, u ime Kr. vlade, ovim p u t e m
p o t v r d i m s p o r a z u m i z m e u vlada osovinskih sila i J u g o s l a v e n s k e v l a d e u p o g l e d u i n j e n i c e
da u t o k u rata sile Osovine n e c e u p u i v a t i Jugoslaviji zahtev da o d o b r i prolaz i t r a n s p o r t
t r u p a p r e k o j u g o s l o v e n s k e teritorije.
Ekselencijo, p r i m i t e izraz m o g n a j v e e g p o t o v a n j a
Cano
Ekselenciji
P r e d s e d n i k u J u g o s l o v e n s k e vlade
Gosp. Cvetkoviu.*

Ministar i n o s t r a n i h poslova Rajha

Be, 25 m a r t 1941.
Gospodine ministre predsednie!
U vezi sa r a z g o v o r i m a o d r a n i m p o v o d o m d a n a n j e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije P a k t u triju sila. i m a m ast da u ime Vlade Rajha ovim p o t v r d i m s p o r a z u m i z m e u vlada sila O s o v i n e
i Vlade Kraljevine Jugoslavije o s l e d e e m :
Pri n o v o m o d r e i v a n i u granica na B a l k a n u t r e b a voditi r a u n a o i n t e r e s u J u g o s l a v i j e
za t e r i t o r i j a l n u vezu sa J e g e j s k i m m o r e m , p r o i r i v a n j e m n j e n o g s u v e r e n i t e t a na grad i luku
Solun.
Molei Vas da ovo s a o p t e n j e u v a t e u s t r o g o j tajnosti i da ga objav ite s a m o u dogovoru sa v l a d a m a sila Osovine, koristim ovu priliku, g o s p o d i n e m i n i s t r e p r e d s e d n i e , da Vam
p o n o v o izrazim svoje o d l i n o p o t o v a n j e .
Joahim fon Ribentrop
Njegovoj Ekselenciji
Ministru p r e d s e d n i k u Kraljevine Jugoslavije
Gospodinu C v e t k o v i u . "

" Original na uali|anskoni jeziku u SIP-u Vidi kopiju originala

* Original i;a nemakum -e.-iku u DS1P u Vidi kupiju o n g i n a l a

 Ministar inostranih poslova

Poverljivo

Be. 25. m a n 1941 - XIX

Ekselencijo.
p a k t u , k u j e je d a n a s obavljei.o, ast mi je. Ekselencijo. da Vam, u ime Kr \ lade, ovim p u t e m po
t v r d i m s p o r a z u m i z m e u vlada o s o v i n s k i h sila i J u g o s l o v e n s k e vlade u p o g l e d u sledeeg:
Novim r e g u l i s a n j e m g r a n i c a na B a l k a n u vodie se r a u n a o i n t e r e s u Jugoslavije za teritorijalno povezivanje sa J e g e j s k i m m o r e m , s p r o i r e n j e m n j e n o g s u v e r e n i t e t a na grad i luku
Solun.
S m o l b o m da drite u s t r o g o j tajnosti p r e t h o d n a s a o p t e n j a i da ih objav ite s a m o s d o p u t e n j e m vlada Osovine, k o r i s t i m priliku. Ekselencijo. da Vam izrazim svoje n a j v e e p o t o v a n j e
Ekselenciji
P r e d s e d n i k u J u g o s l o v e n s k e vlade
G o s p Cvetkoviu.

fancj

Posle r a z m e n e poverljivih nota, p r e d s e d n i k vlade Cvetkovi p r e d a o je

sledeu notu ministru inostranih poslova fon R i b e n t o r u :
Vaa ekselencijo. ast mi je da Vas o b a v e s t i m da e Kraljevska j u g o s l o v e n s k a vlada
s m a t r a t i s t r o g o poverljivim sve izjave koje je primila u p i s m e n o j f o r m i od vlada sila Osovine
p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u , i da ce ih objaviti s a m o po s p o r a z u m u sa
v l a d a m a sila Osovine, sa i z u z e t k o m izjave o s u v e r e n i t e t u i t e r i t o r i j a l n o m integritetu Kraljevine Jugoslavije i izjave da j o j ( j u g o s l o v e n s k o j vladi) n e e biti u p u e n n i k a k a v z a h t e v o prolazu ili t r a n s p o r t u t r u p a .
Va, itd.
Be 25. m a r t a 1941. g o d i n e
Dragia C v e t k o v i 2 4 3

Posle potpisivanja Protokola, Cvetkovi je o d r a o govor, koji je redigovao jo u Beogradu Cincar-Markovi sa svojim p o m o n i c i m a Smiljaniem i
Gavriloviem. Meutim, Nemci su u Beu traili da se ispravi u tom smislu
da se u njega u n e s e vie topline i da se p o m e n u o d n o s i Jugoslavije p r e m a
svim trim silama Osovine, a ne s a m o p r e m a Nemakoj, kako je to bilo u jugoslovenskom projektu. P r e m a ispravljenom tekstu govora Cvetkovi je rekao:
Glavni, g o t o v o jedini cilj s p o l j n e politike Jugoslavije bio je i o s t a j e da se jugoslovens k o m n a r o d u o b e z b e d i mir o d r a v a n j e m n a j b o l j i h o d n o s a sa svim z e m l j a m a koje gaje miroljubiva o s e a n j a p r e m a njoj.
U d u h u ove politike nai n a p o r i su u p r v o m r e d u s t a l n o teili ka konsolidaciji miroljubivih i prijateljskih o d n o s a sa s u s e d i m a radi o b e z b e d e n j a m i r a na g r a n i c a m a , s l o b o d e , nezavisnosti i d r a v n o g jedinstva.
Jo pre. a i posle p o v e z i v a n j a z a j e d n i k i m interesima, Jugoslavija je o d r a v a l a n a j b o l j e
o d n o s e sa velikim n e m a k i m R a j h o m , koji su bili proeti p r i j a t e l j s t v o m i p u n i m p o v e r e n j e m .
Korisni rezultati j e d n e takve politike su se n a r o i t o ispoljili u nizu vanih d o g a d a j a koji su
se odigrali u o d n o s i m a i z m e u d v e zemlje od god. 1934. do d a n a n j e g s v e a n o g akta.
Jugoslavija je ve od svoga p o s t a n k a oseala da je n j e n o n a c i o n a l n o u j e d i n j e n j e , koje
nije plod raznih u g o v o r n i h k o m b i n a c i j a , n e g o p r i r o d a n zavretak d u g i h i tekih b o r b i Srba.
Hrvata i Slovenaca, bilo uvek p r a v i l n o o c e n j i v a n o od s t r a n e N e m a k e .
U t a k v o m d u h u Jugoslavija je u god. 1937. zakljuila sa Italijom z n a a j a n s p o r a z u m
Sline p r i j a t e l j s k e p a k t o v e Jugoslav ija je zakljuila sa B u g a r s k o m i M a a r s k o m
Poto Jugoslavija ne p o s t a v l j a n i k a k a v e e k s p a n z i v n e zahteve, vitalni i n t e r e s i n j e n o g
o p s t a n k a i n j e n o g n a p r e t k a z a h t e v a j u d a Jugoistok b u d e s a u v a n o d p o n o v n o g i r e n j a rata
i da pnv r e d n a s a r a d n i a . koja je jako p o r e m e e n a zbog p o s t o j e e situacije, b u d e ojaana, da
bi utrla put e v r o p s k o m s m i r e n j u , j e d i n o m spasu naeg e v r o p s k o g k o n t i n e n t a i njegove hiIjadugodinje k u l t u r e . S a m o p o d z n a k o m i s k r e n e i pozitivne s a r a d n j e m o e E v r o p a da pron a e o s n o v u za svoj novi p o r e d a k koji e biti u m o g u n o s t i da ukloni s t a r e p r e d r a s u d e i da
sav lada m a t e r i j a l n e t e k o e zbog kojih mi svi t r p i m o u Evropi.
Miroljubiva politika Jugoslavije u p u n o m je s k l a d u sa vitalnim i n t e r e s i m a i d u b o k i m
t e n j a m a naeg n a r o d a .
Svi politiki i p r i v r e d n i s p o r a z u m i koje je naa zemlja potpisala u p o s l e d n j i m godinama n a d a h n u t i su voljom za o s t v a r e n j e sve bolje o r g a n i z o v a n o g m i r a u o v o m d e l u Evrope.
Na d a n a n j i d a n kad Jugoslav ija p r i s t u p a T r o j n o m paktu, o n a lo ini sa n a m e r o m da
o b e z b e d i m i r n u b u d u n o s t i s a r a d n j u sa silama T r o j n o g pakta.
Poto t i m e d a j e svoj d o p r i n o s organizaciji n o v e Evrope, o n a i s p u n j a v a n a j v e u d u n o s t
p r e m a sebi i e v r o p s k o j z a j e d n i c i . 2 5 0

Prema mitovom o p i r n o m Zapisniku o razgovoru izmeu Hitlera i

p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade Cvetkovia, u prisustvu ministra spoljnih
poslova Rajha i jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Cincar-Markovia
u Beu u hotelu Imperijal na dan 25. m a r t a 1941. godine, H i t l e r j e n a j p r e
izrazio zadovoljstvo zbog p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu i istakao da
e nezavisno od svih okolnosti osetljivosti, s e n t i m e n t a l n o s t i i neprijateljstva,
u k r a j n j o j liniji p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu biti od velike koristi

za jugoslovenski narod; da shvata oseanja koja su m o d a stajala na p u t u ovoj

odluci, utoliko pre to ni on sam nije p o t p u n o bez takvih oseanja; da pozdravlja to je Jugoslavija p r i s t u p a n j e m T r o j n o m p a k t u stala na s t r a n u onih
koji e doneti novi poredak, jer je a p s o l u t n o u b e e n da e k o n t i n e n t a l n a Evr o p a na kraju pobediti sve protivnike; da lino uvek vodi politiku prijateljstva
p r e m a Jugoslaviji, a njegov sadanji stav p r e m a t o m e nije uslovljen u s p e s i m a
ni s e a n j e m na prolost, ve s a m o odraz realistinog razmiljanja; da je naroito srean to se Jugoslavija sada prikljuila savezu nove Evrope, poto
ovo p r i s t u p a n j e o m o g u u j e N e m a k o j da svoj glas i svoj uticaj stavi na vagu
u korist razvoja Jugoslavije u b u d u n o s t i i da u p r a v o stoga to N e m a k a kao
saveznik Italije n e m a nikakve politike ili teritorijalne interese u j u g o i s t o n o j
Evropi, najsrdanije pozdravlja s t o j e Nemaka dobila m o r a l n o p r a v o da kae
svoju re o b u d u e m organizovanju jugoistonog e v r o p s k o g podruja, ali ne
zbog sebinih politikih ili teritorijalnih interesa, nego na bazi ovog novog
ugovora o savezu. Dalje je istakao da je uvek bio iskren i astan prijatelj Jugoslavije, uveravajui Cvetkovia d a e Jugoslavija, ako ikad d o s p e u o p a s n u
situaciju, ili a k o ikad b u d e poverovala da ima razloga da se ali, uvek nai u
Fireru asnog, lojalnog p o s r e d n i k a , zastupnika i prijatelja, s tim da ovo uveravanje p r e n e s e knezu-namesniku Pavlu. Zatim je dodao da vrlo dobro razume
stav mnogih Jugoslavena, kao i kneza namesnika Pavla prema izvesnim pitanjima, utoliko pre to i on sam nije bez ovakvih oseanja, ali da dravni razlozi
i interesi naroda imaju prevagu, upravo kao to i ja, posle hladnog razmiljanja,
esto moram da preduzimam korake vojne prirode koji mi nisu prijatni sa ljudskog gledita i da su i meni neke odluke poslednjih nekoliko dana bile teke*.
(Podvukao V.T.). Posle isticanja koristi koje e Jugoslavija imati izlaskom na
Jegejsko more, H i t l e r j e p r e a o na privrednu politiku, istiui, o b o s t r a n u korist od s a r a d n j e na tom polju. Na k r a j u je izriito uveravao Cvetkovia da Nem a k a n e m a nikakve politike ili teritorijalne interese na B a l k a n u i da e
onog dana kad se rat zavri, ili kad spoljna opasnost za Balkan prestane, poslednji nemaki vojnik biti povuen sa ovog podruja i da iz toga proistie mogunost za prisno prijateljstvo. . . (Podvukao V.T.).
Zahvaljujui Fireru na njegovim reima, Cvetkovi je r e k a o da jugoslovenski narod zna d a j e Firer uvek bio prijateljski raspoloen p r e m a n j e m u i
da iz njegovih rei uoava da on tano o c e n j u j e Jugoslovene kao p o t e n u i
h r a b r u naciju koja ce biti s p r e m n a da s a r a d u j e sa N e m a k o m u s v a k o m pogledu. naroito na e k o n o m s k o m polju. Cvetkovi je naroito izrazio elju da
s u d e l u j e u e k o n o m s k o m iskustvu N e m a k e da bi se mogli postii ciljevi koji
su d a n a s postavljeni. Jugoslavija je s p r e m n a da s a r a d u j e sa novom E v r o p o m .
To m o r a postati Evropa koja e svim nacijama d o n e t i veu pravdu nego to
je to inila stara. Ako b u d e naila na tekoe, Jugoslavija e uvek apelovati
na prijateljska o s e a n j a N e m a k e o kojima je Firer u p r a v o govorio. Poto je
preao na p r i v r e d n a pitanja i istakao p o t r e b u da se trgovina izmeu dve zemlje stavi na vrstu osnovicu. Cvetkovi je rekao da Jugoslavija vrlo d o b r o zna
da Nemaka, naroito Firerova Nemaka, nije nikad vodila politiku revizionizma p r e m a Jugoslaviji, i u vezi sa tim ukazao na n e m a k u m a n j i n u . Potom
je govorio o t e k o a m a koje su se m o r a l e savladati u s a m o j zemlji pre pristupanja Jugoslavije T r o j n o m paktu i koje su o t k l o n j e n e nedvosmislenim izjavama u razmenjenim notama, a zatim obeao da e. naputajui Nemaku sa najsnanijim utiscima, sa novom hrabrou i novom odlunou raditi na ostvarenju ciljeva na koje je ukazao Firer.

Na kraju je Cvetkovi jo j e d n o m zahvalio Fireru u ime celog jugoslovenskog n a r o d a na iskrenim i nedvosmislenim reima koje je izrekao o njegovoj zemlji. Jugoslavija e nastojati da za ovaj stav uzvrati o s e a n j i m a lojalnosti i odanosti p r e m a Nemakoj.
Najzad, Firer je zamolio Cvetkov ia da p r e n e s e knezu n a m e s n i k u Pavlu
njegova lina estitanja i da ga uveri kako je veliko Firerovo r a z u m e v a n j e za
njegova i n t i m n a oseanja i koliko je on srean to su na kraju dravni razlozi
prevagnuli nad svim ovim iniocima. 2 5 1
Agencija DNB je javila da se razgovaralo o pitanjima od zajednikog interesa u d u h u tradicionalnih prijateljskih o d n o s a izmeu N e m a k e i Jugoslavije. Tada je Hitler rekao:
Gospodo, primio sam vas da vam kaem i koliko oseam prijatnost i zahvalnost to s m o d a n a s potpisali Pakt s p o r a z u m a izmeu Jugoslavije i m o j e
zemlje. Pozdaravite njegovo Kraljevsko Visoanstvo kneza-namesnika i recite
mu da ja vrlo d o b r o znam i da ja to visoko cenim, j e r je on doavi do ovoga
potpisa, i m a o vrlo veliku b o r b u sa s a m o m svojom s e n t i m e n t a l n o m p r i r o d o m
u vezi sa njegovim r o d b i n s k i m vezama sa Engleskom i Grkom, s j e d n e strane, - i s d r u g e strane, u vezi sa o t p o r o m koji je imao u s o p s t v e n o j zemlji, protiv ove politike. 2 5 1
Posle potpisivanja Protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu fon
Ribentrop je, izmeu ostalog rekao:
. . . Ovaj p r i s t u p je m e u t i m za nas od osobite vanosti jo i stoga to se
time sada p r a k t i n o itav d o s a d a n j i neutralni Balkan nalazi u r e d o v i m a Reda
i drugo, to se k n a m a pridruila drava, o kojoj je Engleska jo uvijek mislila,
da moe svojim m e a n j e m u u n u t r a n j e n j e n e poslove, razvijajui svoje intrige, da izvesne snage ove drave mobiiie protiv novog p o r e t k a u Evropi . . .
Mi ovaj p r i s t u p pozdravljamo stoga utoliko vie to se Jugoslavija nije izdvojila od s u d e l o v a n j a u stvaranju novog p o r e t k a u Evropi, nego se pridruila k
mladim n a r o d i m a , koji su pozvani da ovaj novi p o r e d a k ostvare u p r k o s svakog m e a n j a spolja.. , 2 5 1 b
Pristupanje Jugoslavije T r o j n o m paktu, i r o n i n o m igrom sluaja, podu d a r a l o se sa proslavom etvrte godinjice italijansko-jugoslovenskog Pakta
o prijateljstvu koji je bio predstavi jen kao s r e n o k r u n i s a n j e mira na J a d r a n u .
Cvetkovi i Cincar-Markovi su sada istakli da je Jugoslavija imala sline ugovore sa B u g a r s k o m i M a a r s k o m i da je p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu s a r r o k r u n a njihovih n a p o r a za o d r a v a n j e mira i prijateljsko sreivanje
o d n o s a sa s u s e d n i m dravama, radi osiguranja mira na granici, slobode, nezavisnosti i jedinstva drave. 2 5 2 Meutim, R i b e n t r o p je kasnije zapisao d a j e
dranje Cvetkovia i Cincar-Markovia, bez obzira na prigodnost prilike, bilo
takvo d a j e c e r e m o n i j a potpisivanja Protokola o p r i s t u p a n j u Jugoslavije Trojnom paktu liila na pogreb. Takav utisak s t e k a o je i Hitler, izraavajui svoje
r a z u m e v a n j e za oseanja m n o g i h Jugoslovena i samog kneza Pavla, ali da dravni razlozi i interesi n a r o d a moraju uvek imati prednost. 2 5 3
U razgovoru izmeu Hitlera i grofa Cana, u prisustv u a m b a s a d o r a fon
Makenzena i Alfijerija, 25. m a r t a 1941. u hotelu Imperijal u Beu, H i t l e r j e
n a j p r e izrazio zadovoljstvo to je Jugoslavija pristupila Trojnom p a k t u i time
precizirala svoj stav. To je n a r o i t o vano s obzirom na p r e d s t o j e u vojnu akciju protiv Grke, koja bi n e s u m n j i v o bila lakomislen p o d u h v a t pri nesigurnom dranju Jugoslavije, kada se ima u vidu da je glav na s a o b r a a j n i c a p r e k o
Bugarske, duine od oko 350 do 400 km, udaljena s a m o 20 km od jugosloven-

ske granice. Grof Cano je n a p o m e n u o da mu je Due na sastanku u Bariju naloio da postavi Fireru nekoliko pitanja, a zatim (delimino itajui iz j e d n e
beleke koju je Due s v o j e r u n o napisao) o vojnoj situaciji u Albaniji r e k a o
d a j e d o b r o poznat tok tamonjih dogaaja, ali da o vojnim p o j e d i n o s t i m a ne
bi mogao nita vie da kae, jer to prelazi okvire njegove nadlenosti, s a m o
eli da objasni da na f r o n t u vlada mir i da se situacija stabilizovala. Due
s m a t r a da je, s obzirom na p r o t e k l e dogaaje na Balkanu, italijansko-grki rat
logian, eljeni dogaaj, j e r se c e l o k u p n a situacija na B a l k a n u raistila u korist Osovine. to su se Jugoslavija i Bugarska n e d v o s m i s l e n o prikljuile Osovini moe se pripisati s a m o njihovoj nadi da e uestvovati u podeli Grke,
dok bi inae zadrale kolebljivo dranje i predstavljale o p a s n o s t za Osovinu.
Due je, kao i u j e d n o m od svojih prvih pisama Fireru, izrazio miljenje da bi
ceo Dunavski bazen t r e b a l o osloboditi f r a n c u s k o - b r i t a n s k o g uticaja, a da bez
italijansko-grkog rata do toga ne bi nikad dolo, ili bi dolo m n o g o kasnije.
A to se ofanzive u Albaniji tie, tu se nije radilo o velikoj ofanzivi, nego vie
o n e k o j vrsti nasilnog izvianja, jer je od 60 pukova koji su angaovani u Albaniji s a m o 6 u p o t r e b l j e n o za ofanzivu, pa se za kraj m e s e c a p r i p r e m a nova
ofanziva, koja ce se izvesti na srednjem delu Albanskog fronta (Kalkira), jer
zbog snenog pokrivaa, visokog 2 m, nije m o g u e izvesti takve operacije na
levom krilu, tj. na Ohridskom jezeru i kod Podgradeca, tj. na podruju 9.
armije.
Na kraju grof Cano je izjavio da mu je Due naloio da pita Firera za miljenje o paniji, Francuskoj, Rusiji i Turskoj, kao i da p o k r e n e pitanje novog
susreta Firera i Duea, kao to je to bilo p r e d v i e n o u B e r h t e s g a d e n u .
Firer je u svom o d g o v o r u p o n o v o naglasio d a j e on posle d a n a n j e g d a n a
znatno mirniji to se tie daljeg razvoja na Balkanu. Nesigurno dranje Jugoslavije stvorilo bi opasnu situaciju za nemake oruane snage, s obzirom na veliku udaljenost njihovih baza. Sada je to raieno. koliko je to u ljudskoj
moi, ali bi se, i pored svega, mogli komplikovati u n u t r a n j i o d n o s i u Jugoslaviji. N e m a k a bi krajem m a r t a zavrila koncentraciju svojih snaga na grkom f r o n t u , a zatim bi, zbog kiovitog v r e m e n a i planinskog zemljita saekala lepo v r e m e da bi otpoela napad.
U vezi sa panijom, Firer je ukazao na to d a j e F r a n k o p r a k t i n o o t k a z a o
s p o r a z u m u H e n d e j u j e d n i m p i s m o m koje mu je n e d a v n o uputio. F r a n k o je
nizom uveravanja i lepih fraza objasnio da ne n a m e r a v a da vodi rat protiv Engleske, ali bi bez obzira na to trebalo odravati bar na izgled d o b r e o d n o s e .
On (Firer) je, kao i ranije, vrlo nepoverljiv p r e m a vladi u Viiju, ali da ne vidi
nikakvu m o g u n o s t da se neto p r e d u z m e i da se, dokle god se moe, izbegava
sve to bi moglo dovesti do otcepljenja severne Afrike od Francuske, b a r t a k o
d u g o dok u Tripolisu ne b u d u jake o r u a n e snage. Zatim je naglasio da treba
v e o m a o p r e z n o pokuati da se zblie N e m a k a i Turska, j e r izgledi na u s p e h
nisu veliki, ali bi se strpljenjem, moda, uspelo da Turska n e t o popusti. Zato
je ministar spoljnih poslova Rajha pokazao poslednjih d a n a veliko s t r p l j e n j e
kad se radilo o politikim pitanjima. U tim o d n o s i m a postignut je izvestan uspeh. a p r i s t u p a n j e m Jugoslavije T r o j n o m paktu jo e se poveati, j e r T u r s k a
nee vie gledati nemaki napad na Grku kao p r e t n j u Turskoj. Ipak je p r e m a
Turskoj postavljeno n e k o l i k o oklopnih divizija kao o b e z b e e n j e i o n e e
l a m o ostati.
Rusija je u poslednje v r e m e postala jako neljubazna. Takav stav Sovjetskog Saveza Firer pripisuje injenici to N e m a k a nije bila s p r e m n a da rtvu-

je Finsku, k a o Sto je t r e b a l o da rtvuje i Bugarsku, koju t a k o e nije mogla rtvovati zbog operacija protiv Grke. Ruskim eljama se nije izalo u susret ni
po pitanju Dardanela, a Sovjetski Savez je k o n a n o z a m e r i o i g a r a n t i j a m a datim Rumuniji. Staljin je sada o b e a o T u r s k o j d a j e Sovjetski Savez ne bi n a p a o
a k o bi o n a zaratila sa n e k o m d r u g o m zemljom. Firer je to o b e a n j e okarakterisao kao istu la, j e r bi Sovjetski Savez svakako o d m a h iskoristio svaku
tekou Turske, da bi se d o e p a o dela t u r s k e teritorije. Tu je opet dola do
izraaja stara ruska taktika koja se sastoji u t o m e da hrabri sve zemlje da upadaju u konflikt za iji kraj Rusija nije zainteresovana, nego naprotiv eli da se
taj s u k o b produi to vie. Firer je naglasio da se on. s obzirom na veoma neljubazno dranje Sovjetskog Saveza, vie oslanja na svoje divizije nego na sporazume sa Rusijom. On ipak ne veruje da bi Sovjetski Savez iao dalje od tih
neljubaznosti. Pa i pored toga, Nemaka mora, svakako, prilikom svih akcija
na Zapadu da obezbcdi pozadinu p r e m a Istoku, a operacija u Grkoj takoe M.
m o r a osigurati od svakog i/m naenja sa severa, naroito u Rumuniji
Nemaka je od o k t o b r a do m a r t a (1940 - V.T.) bila, takorei, b e s p o m o i
no izloena r u s k o m pritisku. To je Staljin znao. Zato je leto bila sezona ruske
utivosti, dok je u toku zime r u s k o dranje postalo neljubazno.
Zatim je u toku iscrpnog r a z m a t r a n j a predstojeih operacija u G r k o j
Hitler naglasio da e koncentracija snaga stvarati velike p r o b l e m e tehnike
i organizacione prirode, jer treba snabdevati p r e k o 1,5 miliona vojnika, a svaka nova divizija koja se d o p r e m a u Bugarsku p o m e r a e za nekoliko d a n a
s n a b d e v a n j e ostalih, jer ima m a l o eleznikih pruga. On je p r e d v i a o da ce
oko 20 do 40 hiljada B r i t a n a c a pokuati da se dre na u s k o m p r o s t o r u izmeu planina i Jegejskog m o r a z a p a d n o od Soluna. Poto je tu zemljite delimino movarno, protiv njih se ne bi moglo nita uiniti po r a v o m v r e m e n u . Naprotiv, po lepoin v r e m e n u australijsko-junoafrike i novozelandske jedinice
ne bi mogle da izdre ni j e d a n d a n n a p a d a ,tuka', artiljerije i tenkova, j e r tako
neto jo nisu d o i v e l e . . .
Na kraju H i t l e r j e izjavio da bi se m o g a o sastati sa Musolinijem posle posete Macuoke (ministar inostranih poslova J a p a n a - V.T.), grof Cano je odgovorio da bi to, po njegovom miljenju dolo u obzir posle Macuokove p o s e t e
Rimu, tj. posle 4. aprila, ali Due ni u kom sluaju ne eli da vri pritisak
na Firera. H i t l e r j e odgovorio da i on sa svoje s t r a n e osea p o t r e b u da jo
jednom porazgovara sa D u e o m i da se uvek rado s n j i m e sastaje. 2 5 4
Povodom p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu, knez Pavle je 26. m a r t a
u p u t i o sledei telegram Hitleru:
Molim Vau Ekselcnciju da na dan k a d a Kraljevina Jugoslavija p r i s t u p a P a k t u triju
sila primi m o j e n a r o i t o s r d a n e elje za lino d o b r o Vae ekselencije, k a o i m o j e i s k r e n e
elje za dalji p r o c v a t i n a p r e d a k velikog n e m a k o g n a r o d a .

H i t l e r j e odgovorio Knezu sledeim t e l e g r a m o m :

" N a j s r d a n i j e z a h v a l j u j e m Vaem k r a l j e v s k o m visoanstvu za e s t i t k e u p u e n e meni
p o v o d o m p r i s t u p a n j a Jugoslavije P a k l u triju sila. izraavajui m o j e i s k r e n e elje za b u d u nost j u g o s l o v e n s k o g n a r o d a i n j e g o v o g kraljevskog d o m a . " 5

Cvetkov i i Cincar-Markovi su napustili Be 25. m a r t a uvee, tako da su

idueg d a n a u 9 asova stigli na Topidersku stanicu, gde su ih doekali lanovi vlade, s Maekom na elu. Na Cvetkovievo pitanje o situaciji u zemlji,
Maek je odgovorio da je sve u redu. Poto su o d m a h po dolasku pozvani u
dvor, Cvetkovi i Cincar-Markovi su t a m o zatekli ministra vojske i m o r n a rice Petra Peia i obavestili kneza Pavla o o b a v l j e n o m poslu u Beu. Knez

im je saoptio da pravoslavna crkva pravi tekoe, da Sinod zaseda i da patrijarh moli da m i n i s t a r spoljnih poslova poseti Sinod i u p o z n a ga o s t v a r n o m
stanju. Iako je p r i m e t i o da nigde nije o b i a j da vlada obavetava c r k v e n o poglavarstvo o s p o l j n o j politici, Cincar-Markovi je ipak pristao, imajui u vidu
ulogu koju je s r p s k a pravoslavna crkva odigrala u prolosti. R e e n o je da Cincar-Markovi 27. m a n a pre p o d n e poseti Sinod. 2 5 6 Meutim, kada se videlo
da e Jugoslavija biti u v u e n a u d r u t v o sila Osovine, p a t r i j a r h Gavrilo, sa Sv.
Arh. s i n o d o m , reio je da se sazove Sveti Arhijerejski sabor, i da n j e m u iznese
stanje stvari, pa da se na tom S a b o r u zauzme zvanini stav p r e m a vlastodrcima koji su vodili dravu p u t e m ka T r o j n o m p a k t u . O sazivanju s a b o r a saznalo se tek 24. m a r t a posle p o d n e , kada je b e o g r a d s k a t a m p a o t o m e d o n e l a
vest. Predsednik vlade Cvetkovi bio je na Zeleznikoj stanici k a d a je p r o i t a o
u Pravdi vest o sazivu S a b o r a . Ovo ga je jako zabrinulo, ali nije se zadrao,
nego je ipak o t p u t o v a o za Be, da bi t a m o p o t p i s a o s p o r a z u m sa Nemcima. 2 S 6 j O o d l u k a m a Sabora 27. m a n a bie rei u odeljku Dravni udar generala
Duana Simovia.
Ve s u t r a d a n posle p r i s t u p a n j a T r o j n o m paktu, u Ministarstvu vojske i
m o r n a r i c e je p r i p r e m l j e n o i p o t p i s a n o n a r e e n j e o dezaktiviranju jedinica,
da bi se vojska svela na m i r n o d o p s k o stanje, ali to n a r e e n j e , zbog n e k o g spor e d n o g razloga, nije poslato potinjenim k o m a n d a m a . 2 5 7

REAKCIJA l ZEMLJI I 1NOSTRANSTVU POSLE

POTPISIVANJA PROTOKOLA TROJNOG PAKTA

U izvetaju efa nernake slube bezbednosti od 25. marta, koji je n e m a k o

Ministarstvo inostranih poslova primilo 26. marta, kae se izmeu ostalog:
U n u t r a n j a politika n a p e t o s t zbog p r e d s t o j e e g p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m
p a k t u dostigla je iue v r h u n a c . U t o k u p r e p o d n e v a m i n i s t a r vojske n a r e d i o je v o j n u p r i p r a v nost u B e o g r a d u . U n a d l e n i m k r u g o v i m a o e k u j u se d e m o n s t r a c i j e koje o r g a n i z u j e opozicija K a s n o p o s l e p o d n e r a s t u r a n i su leci u B e o g r a d u , k o j i m a se poziva n a r o d na o t v o r e n u
p o b u n u . Vladi se p r e b a c u j e izdajstvo i poziva se n a r o d na o t p o r . Z a h v a l j u j u i p r e d u z e t i m
m e r a m a bezbednosti do sada nije dolo ni do kakvih n e r e d a . . . U vojnim k r u g o v i m a ove
m e r e b e z b e d n o s t i o z n a e n e s u k a o o t v o r e n a p r i p r e m a z a b o r b u protiv N e m a k e . P r e m a dobivenim vestima Englezi p o k u a v a j u d a p r i d o b i j u j u g o s l o v e n s k e v a z d u h o p l o v n e oficire, d a
u sluaju p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u o d l e t e s a v i o n i m a ili bez njih u G r k u da
bi se t a m o borili p r o t i v sila O s o v i n e . . .
Iako je kriza vlade i z b e g n u t a . opozicija je pojaala svoju a k t i v n o s t . Bivi m i n i s t a r poljoprivrede Cubrilovi p o s l a o je p i s m o Cvetkoviu i p o n o v o se izjasnio p r o t i v p r i s t u p a n j a Trojn o m p a k t u i preti da e n j e g o v a s t r a n k a u t o m sluaju p r e d u z e t i p r o t i v m e r e . Isto t a k o je Tup a n j a n i n . z a m e n i k p r e d s e d n i k a Z e m l j o r a d n i k e s t r a n k e , z a p r e t i o Cvetkoviu da e u s l u a j u
p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u , svi d r a v n i slubenici lanovi n j e g o v e s t r a n k e d a t i ostavku..

A savetnik n e m a k o g poslanstva u B e o g r a d u Fajne, u svom t e l e g r a m u od

26. marta, naveo je da je n a r o d iznenaen i d u b o k o i m p r e s i o n i r a n zbog pris t u p a n j a T r o j n o m paktu, j e r ga vlada nije dovoljno p r i p r e m a l a , ve se jo p r e
k r a t k o g v r e m e n a izjanjavala za politiku neutralnosti, tako da je i r o k o j masi,
naroito u Srbiji, sada p o t r e b n o v r e m e da se prilagodi novoj situaciji . . . Vlada je, navodno, p o t p u n g o s p o d a r situacije i preduzela je sve p o t r e b n e m e r e
predostronosti; p o k u a j i d e m o n s t r a c i j a , naroito na Cetinju i u Sumadiji,
brzo su o s u j e e n i . . . Dalje je naveo d a j e radio javio da su jugoslovenski po-

slanici u Vaingtonu i Moskvi podneli ostavke, ali u Ministarstvu inostranih

poslova jo nije nita stiglo. 2 5 9
Kad su Cvetkovi i Cincar-Markovi otputovali u Be, Maek je u Beogradu zastupao p r e d s e d n i k a vlade. KaJ mu je u j u t r o 26. m a r t a u p r a v n i k grada
Beograda Drini javio da su opozicione s t r a n k e prijavile zbor pod vedrim
nebom da protestu ju protiv potpisivanja Trojnog pakta i traio da poalje vie
a n d a r m a da rasturi oko 4000 do 5000 ljudi koji su se okupili u blizini Kragujevca, Maek je to odbio i rekao Drinicu da natovari dva kamiona .Slubenih novina' u kojima je objavljen tekst Pakta i tzv. tajne note, da ih poalje
na z b o r n o m e s t o i naredi policijskim agentima da ih r a s t u r e u narod. On je
rekao Cvetkoviu da se n a r o d umirio i r a s t u r i o kad je video da Jugoslavija
nee da u e u rat na strani Osovine, a da je ostalo 300 do 400 ljudi, ukljuujui tu i nekoliko pravoslav nih svetenika. Posle ovog o b j a n j e n j a k a k o je
spreio revoluciju, Maek se vratio u Zagreb, a Cvetkovi je posle p o d n e referisao knezu Pavlu, koji je - u m o r a n i iscrpljen - bio s p r e m a n da p o e na
B r d o da se o d m o r i . Cvetkovi g a j e ispratio do Stare Pazove, a zatim se vratio
u Beograd. 2 6 0
Ujutro 26. m a r t a Cvetkovi i Cincar-Markovi su se vratili u Beograd zaj e d n o sa n e m a k i m p o s l a n i k o m fon H e r e n o m . Na stanici su ih saekali Maek i drugi lanovi vlade. Prilikom pozdrava Cvetkovi ih je u v e r a v a o reima:
Sad je sve u redu. Maek je referisao d a j e u n u t r a n j a situacija bila pod kontrolom, pa je po p o d n e o t p u t o v a o u Zagreb. I knez Pavle je k r e n u o p r e m a svojoj rezidenciji B r d o u Sloveniji da bi o d m o r i o svoje ivce koji su bili stavljeni
na teku p r o b u d o g a a j i m a poslednjih dana. Meutim, fon H e r e n se urio da
u Berlin poalje sledee a l a r m a n t n e vesti:
U n u t r a n j a politika siluacija z a t e g n u t a . U g r a d u krue glasovi o p l a n o v i m a d r a v n o g
u d a r a od s t r a n e g r u p e m l a d i h oficira koji su. k a k o se ini, nali o s l o n a c kod k o m a n d a n t a
v a / d u h o p l o v s t v a generala Simovia. Vlada s m a t r a d a j e g o s p o d a r situacije. K a k o s a m d a n a s
po p o d n e s a z n a o iz a p s o l u t n o s i g u r n i h izvora b r i t a n s k i v a z d u h o p l o v n i a l e e je i m a o d u g tajni razgovor sa g e n e r a l o m S i m o v i c e m u toku kojeg bi bile u t a n a n e p o j e d i n o s t i koje se odn o s e na e n g l e s k u p o m o u s l u a j u rata sa s n a g a m a Osovine, Sto Simovi s m a t r a n e i z b e n i m
u sluaju i s h o d a d r a v n o g u d a r a J 8 '

J e d a n od pripravnika za g e n e r a l t a b n u struku, tada k a p e t a n I klase, a posle rata pukovnik JNA Milutin Suovi, zapisao je sledee:
. . Na d a n 26. m a r t a u j u t r o , p r i l i k o m d o l a s k a n a e l n i k a Glavnog g e n e r a l t a b a generala Koia, k a o d e u r n i oficir r a p o r t i r a o sam o s t a n j u u G e n e r a l t a b u i o b a v e s t i o ga da sam
u toku noi na njegovu a d r e s u p r i m i o veliku g o m i l u d e p e a i pisama. Kad s a m mu sve to
p r e d a o , n a r e d i o m i j e da se u 10 a s o v a p r i k u p e svi oficiri iz G e n e r a l t a b a u velikj R a t n o j
sali Poto s m o se prikupili, o b r a t i o nam se sledeim re ima: .Gospodo oficiri, vi ste ve i
p r e k o t a m p e i radija o b a v e s t e n i da je naa vlada jue p r i s t u p i l a T r o j n o m p a k t u . Bio n a m
je slavljen no p o d grlo - ili da p r i s t u p i m o Paktu, ili da nas pregaze. Vi znate kakva je v o j n a
i politika siluacija kod nas i u sv e t u - o k r u e n i s m o sa svih s t r a n a , s e m j e d i n o g u z a n o g otvora p r e m a G r k o j koji se m o e brzo i iako zatvoriti, a saveznika n e m a m o ili su v e o m a daleko Morali s m o da b i r a m o i z m e u dve a l t e r n a t i v e - ili da d a m o novo Kosovo, izginemo i
o p e r e m o obraz, ili da s p a s i m o t o se spasti moe Opredelili s m o se za ovu d r u g u a l t e r n a t i v u
a ne za carstvo nebesko. To je sve to sam imao da vam kaem. Na svoja mesta'. Razili s m o
se p o g n u t e glave, bez glasa i d u b o k o potiteni - b a r veina oficira, koja nije znala da je ve
bila s p r o v e d e n a organizacija za izvrenje d r a v n o g u d a r a
> 262

Dok se u Beu odvijala sveanost o k o p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m

paktu, u Beogradu su radio i t a m p a pokuavali da u b e d e javno m n j e n j e da
je takav korak vlade imao isto f o r m a l a n k a r a k t e r i da nije p o d r e e n uslovima koji bi p r a k t i n o i teorijski bili u s u p r o t n o s t i sa naim teritorijalnim in-

t e g r i t e t o m , naom nezavisnou i naom n a c i o n a l n o m au. Meutim, anglo-amerika p r o p a g a n d a o k a r a k t e r i s a l a je odlazak Cvetkovia i Cincar-Markovia u Be kao poetak p r o c e s a u n u t r a n j e dezintegracije jugoslovenske
nacije i bodrila n a r o i t o S r b e da o d b a c e izdaju vlade, upozoravajui da Pakt
sadri tajne klauzule koje poniavaju Jugoslaviju p r e d N e m a k o m , a j o gore
pred Italijom. U B e o g r a d u i u raznim m e s t i m a Srbije i u d r u g i m g r a d o v i m a
Jugoslavije izbile su nove, s p o n t a n e i organizovane d e m o n s t r a c i j e , n a r o i t o
studenata, protiv sila Osovine i potpisivanja Trojnog pakta.
U Proglasu CK KPJ od sredine marta - u s m e r e n o m protiv kapitulacije
- a za pakt o u z a j a m n o j p o m o i sa SSSR-om, i s t a k n u t o je, p o r e d ostalog, da
vlada prodaje nezavisnost Jugoslavije. Objanjava te n a r o d u prljavu izdaju
vlastodraca C v e t k o v i - M a e k - K u l o v e c . Neka se slije n a r o d n a volja u j e d a n
silni n a r o d n i p o k r e t u borbi za o s t v a r e n j e tih zahteva i naa e s l o b o d a i nezavisnost biti osigurane. Dalje se u proglasu istie p o t r e b a o t p o r a p a k t u sa
silama Osovine. 2 6 3
O k o m e a n j u i d e m o n s t r a c i j a m a u Jugoslaviji i lanice Trojnog p a k t a utale su da ne bi p o m r a i l e diplomatski uspeh sila Osovine, ve su hvalile pris t u p a n j e Jugoslavije kao diplomatski Denkerk Velike Britanije, j e r je ono,
navodno, znailo kraj m a h i n a c i j a L o n d o n a na Balkanu i savrenstvo s i s t e m a
Trojnog pakta u j u g o i s t o n o j Evropi. Tako su Bugari i Maari sa d u b o k i m
zadovoljstvom pozdravljali ulazak Jugoslavije u Trojni pakt, naglaavajui da
su t o m e s r e n o doprineli njihovi paktovi venog prijateljstva sa Beogradom.
U Berlinu se nastojalo da se ne zaotri n e g o d o v a n j e Moskve i isticalo da
je Jugoslavija oseala p o t r e b u da pristupi T r o j n o m paktu, da bi uestvovala
u obnovi novog p o r e t k a u Evropi, a da to ne ide na u t r b njenih i n t e r e s a za
odravanje d o b r o g susedstva sa d r u g i m zemljama, zadravajui n a r o i t o poverenje u t r a d i c i o n a l n o prijateljstvo sa Rusijom. Sovjetski rukovodioci, koji
su ba tih d a n a vodili razgovore sa j a p a n s k i m m i n i s t r o m inostranih poslova,
da bi uspeno okonali te razgovore, pokazivali su striktnu uzdrljivost u pogledu p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu. Meutim, britanski novinari su
javljali da je sovjetski predstavnik u B e o g r a d u d a o na znanje j u g o s l o v e n s k o j
vladi da interesi SSSR-a na Balkanu nisu prestali da postoje. Poto ova vest
nije d e m a n t o v a n a u Moskvi, ona se ticala ne s a m o Jugoslavije nego i sila Osovine. L o n d o n i Vaington su o b i l n o isticali p o t r e s e u Jugoslaviji, pretili prekidom o d n o s a sa B e o g r a d o m , da bi izazvali p r o m e n u vlade. Ruzvelt je naredio da se zalede jugoslovenski fondovi i krediti u SAD, a u Forin ofisu su razmatrali tri varijante u pogledu svog stava p r e m a Jugoslaviji:
1) da li da se i dalje odravaju kontakti sa j u g o s l o v e n s k o m vladom, s tim
da se izbegavaju p r e t n j e i u z a j a m n a optuivanja,
2) da li da se u Jugoslaviji izazove o t p o r n e m a k o m p r o d i r a n j u i kontroli,
naroito u vojsci i m e u s r p s k i m stanovnitvom da bi se Cvetkovieva vlada
zamenila d r u g o m vladom koja bi odbacila Trojni pakt, i
3) da se radi na o d c e p l j e n j u jugoslovenske vojske u j u n o j Srbiji (Makedoniji - V.T.). s tim da se pod n j e n o m zatitom o b r a z u j e p o s e b n a vlada sa seditem u Bitolju, kao to je to Venizelos (Venizelos Eleutherios) u r a d i o 1916.
godine u Solunu. O ovim v a r i j a n t a m a postojala su razliita gledita m e u rukovodiocima u Forin ofisu za v r e m e d e b a t e u Donjem domu. 28 '*
U prvim asovima 26. marta, d o k su se Cvetkovi i Cincar-Markovi vraali u Beograd, B.B.C. je objavio Apel dravnog sekretara za Indiju Leopolda

Emerija ne toliko ostalim Jugoslovenima koliko Srbima, kao njihov stari

ratni drug iz prvog svetskog rata, uveravajui ih da e Saveznici dobiti rat,
a da Hitler ne moe savladati Englesku i Ameriku zajedno. Apelovao je na
svetenstvo i s t u d e n t e i tvrdio da jugoslovenska vlada ne moe imati p r a v o
da otpie ast i nezavisnost 16 miliona Jugoslovena . . . Ne, jo nije d o c k a n za
to (da vlada k o n s u l t u j e n a r o d pre ratifikacije pakta). Cela Jugoslavija je na
otrici brijaa. 2 6 5
Taj apel je r a s p l a m s a v a o i o n a k o ve zategnutu a t m o s f e r u u jugoslovenskoj prestonici. I s t o v r e m e n o su izbile nove d e m o n s t r a c i j e u svim s r e d n j i m
k o l a m a uz pokli: Dole izdajnici, Bolje rat nego pakt, Radije s m r t nego
ropstvo! Novinama, koje su toga jutra izlazile sa f o t o g r a f i j a m a Cvetkovia i
Hitlera, s t u d e n t i su palili vatru o k o koje su se okupljali i pevali n a c i o n a l n u
himnu. Zatim su g r u p e mladia odlazile u grki konzulat sa zahtevom da ih
uvrste kao d o b r o v o l j c e grke vojske. U isto v r e m e p r o n o e n i su glasovi da
neki politiari n a p u t a j u zemlju da bi formirali vladu, da patrijarh Gavrilo
Doi organizuje pohod na Beograd i da su mladi oficiri nali p o d r k u i oslonac kod k o m a n d a n t a vazduhoplovstva generala Simovia da bi izvrili dravni udar. 2 6 6 Toga d a n a je Cerif pisao K a m p b e l u da m n o g o ceni sve to je
do tada uinio, s tim da ne dozvoli da se stvori bilo kakva barijera izmeu njega i kneza Pavla ili njegovih ministara.
Nastavite da u z n e m i r a v a t e , da gnjavite, da p r o t e s t u j e t e . Traite audijencije. Ne prih v a t a j t e NE k a o o d g o v o r . . . Ovo nije m o m e n a t za p r e k o r e i za d o s t o j a n s t v e n e s a s t a n k e . U
isto v r e m e n e z a p o s t a v l j a j t e m a k a r kakvu m o g u n o s t k o j o j b i e v e n t u a l n o t r e b a l o pribei
a k o b u d e m o k o n s t a t o v a l i da je s a d a n j a vlada otila toliko d a l e k o da vie ne m o e natrag-.J8'

U svojim p o s l e r a t n i m l a n c i m a Dragia Cvetkovi isticao je d a j e do potpisivanja Protokola o p r i s t u p a n j u Trojnom paktu dolo sticajem prilika i da
je to bio izraz neotklonive nude. On je tvrdio d a j e njegova vlada takvim aktom osigurala Jugoslaviji nemako-italijansku garantiju nezavisnosti i teritorijalnog integriteta i da to potpisivanje nije nita d r u g o nego p o t v r d a neutralnosti Jugoslavije. Opisujui o p t u situaciju u svetu k r a j e m m a r t a 1941. godine, on kae:
Od k r a j a 1940. a n a r o i t o p o e t k o m 1941. prilike na B a l k a n u su se sve vie komplikovale. Poloaj Jugoslavije, na s u d b o n o s n o j r a s k r s n i c i p u t e v a i z m e u Z a p a d a i Jugoistoka,
p o s t o j a o je svakoga d n a sve tei i delikatniji. Na s e v e r n i m j u g o s l o v e n s k i m g r a n i c a m a stajale
su t e k o n a o r u a n e n e m a k e divizije. O n e su se ve nalazile ne s a m o u Austriji, ve i u Ma a r s k o j i R u m u n i j i . Najzad je i B u g a r s k a pristupila T r o j n o m p a k t u i p r o p u s t i l a n e m a k e trupe na svoju teritoriju. Jugoslavija je bila sa svih s t r a n a z a o k r u e n a i o b u h v a e n a u j e d a n elini o b r u , koji je svakog t r e n u t k a m o g a o da je zadavi. A kakva je bila o p t a m e u n a r o d n a
situacija? Na k o n t i n e n t u e v r o p s k o m nije >ie bilo n e p r i j a t e l j a N e m a k e F r a n c u s k a je bila
izbaena iz rata i zakljuila p r i m i r j e . E n g l e s k e t r u p e su evakuisale E v r o p u . S o v j e t s k a Rusija
ja bila saveznik Hitlerov (netano bila je potencijalni neprijatelj Nemake
V. T) i snabdevala ga ne s a m o n a m i r n i c a m a , ve i strategijskim m a t e r i j a l o m , a n a r o i t o p e t r o l e j o m . t a k o
n e o p h o d n i m z.a njegovo v a z d u h o p l o v s t v o i m o t o r i z o v a n e divizije. S j e d i n j e n e Drave bile su
n e u t r a l n e (bile su van rata, ali su podravale a n t i h i t l e r o v s k e snage i pruale im m a t e r i j a l n u
i m o r a l n u p o m o , pa i Jugoslaviji - V.T). Z a r j e u takvim p r i l i k a m a - nastavlja Cvetkovi b a Jugoslaviji bila d o d e l j e n a uloga j u r i n e t r u p e , koja se rtvuje, p r e k o kojih glavne t r u p e
t r e b a da p r e u ? Zar su d o t l e r a t o m p o t e e n e zemlje, kao Turska, v e d s k a - i a k o u s r e d okup i r a n e N o r v e k e i r a t u j u e Finske - i S v a j c a r s k a - o s t r v o u s r e d od N e m a c a o k u p i r a n e Evr o p e - imale p r a v o da p r e t p o s t a v l j a j u o p s t a n a k svoga n a r o d a svim d r u g i m s p o l j n i m obzirima. a Jugoslavija ostavljena s a m a sebi. nije imala p r a ^ o . da se s t a r a da s a u v a svoi n a r o d
od n e p o t r e b n o g krvoprolia i istrebljenja? Zar n a r o d Ju^bslavije nije isto toliko k u l t u r a n i
d o s t o j a n da nastavi svoj ivot, k a o to su bili n a r o d i ovih d r u g i h drava, koje su kroz dipl o m a t s k a a k t a i s p o r a z u m e , kroz izvesne u s t u p k e , ali k r o z u v a n j e n a c i o n a l n e nezavisnosti.

uspele da sauvaju sebe od unitenja? Z a r j e mogla biti vea dunost i n a m e s n i t v a i kraljevske vlade od te da s v o m e n a r o d u utedi n e p o t r e b n e i otklonive nesree? Politiku j e d n e
drave i u m a n j e kritinim trenucima, imaju da vode o d g o v o r n i faktori, a ne ulica i p o j e d i n e
neodgovorne, avanturistike linosti, jo uz to po elji i nalogu iz inostranstva. (Ovde Cvetkovi aludira na Dvadeset sedmi mart i njegove p r o t a g o n i s t e - V.T.) Cvetkovi dalje nastavlja: Kada s m o posle svih naih nastojanja bili p r i m o r a n i - j e r je to bio jedini izlaz - da pot p i e m o pakt sa N e m a k o m i Italijom 25. m a n a 1941. godine u Beu, naa n a m e r a je bila
da ovim s a m o o d g o d i m o nau intervenciju na strani saveznika do boljih d a n a . U prolee
1941. godine Nemaka nije imala ni jednu savezniku diviziju protiv sebe u celoj Evropi. Izazivanje nemake intervencije i napada nemakih trupa na Jugoslaviju u lome m o m e n t u . . .
znailo je s a m o p r o p a s t Jugoslavije kao nezavisne d r a v e . . , 2 ' 8

I ministar inostranih poslova A. Cincar-Markovi oznaio je p r i s t u p a n j e

Jugoslavije T r o j n o m p a k t u kao n e m i n o v n u nudu i kao veliku p r e d n o s t za Jugoslaviju u n j e n o m t a d a n j e m poloaju. U izvetaju o k u p a t o r s k o j Komisiji za
ispitivanje o d g o v o r n o s t i u vezi sa dravnim u d a r o m 27. m a r t a zapisano je:
. . . Na pitanje - ta bi bilo da s m o odbili da p r i s t a n e m o na pakt. r e k a o je da su n a m
Nemci ostavili na b i r a n j e i tu alternativu, ali da se o n a sa nae s t r a n e nije mogla ozbiljno
uzeti u obzir. Da s m o odbili da p r i h v a t i m o P a k t . . . Italijani bi s i g u r n o p o k r e n u l i pitanje naih zapadnih granica, a t o m e bi se n e s u m n j i v o pridruili i Bugari, koji su ve bili otpoeli
diskusiju u S o b r a n j u o m a k e d o n s k o m pitanju, pa bi na kraju bili pozvani na arbitrau, te a k o
bi je prihvatili, proli bi k a o Rumunija. a a k o bi je odbili, d o l o bi do rata i propasti naSe
d o m o v i n e . . . 249

Bivi jugoslovenski a m b a s a d o r u Parizu Miroslav Spalajkovi (koji je bio

veoma blizak dvoru - V. T.) takoe je izjavio o k u p a t o r s k o j Komisiji da je:
Pakt bio j e d i n o m u d r o reenje krize u naim o d n o s i m a sa silama Osovine. .. da je,
p r e m a njegovom miljenju, Cincar-Markovi prilikom p r e g o v o r a o Paktu p o k a z a o velike
d i p l o m a t s k e sposobnosti i postigao sjajan uspeh. Taj u s p e h je n a e m n a r o d u bio o b e z b e d i o
tri najdragocenija dobra; nezavisnost, dravnu c e l o k u p n o s t i m i r . . . 27

Branei kneza Pavla i kraljevsku vladu. J a k o b B. H o p t n e r je u svom delu

napisao:
Jugoslovenska vlada je bila realistina u svojoj analizi n e m a k i h i italijanskih tenji
na Balkanu. Bila je realistina u spoznaji vojne nemoi, i svoje, i saveznike. Bila je bolno svesna slabosti i neodlunosti Zapada. Nakon pada Francuske, nakon bekstva Britanaca, privrem e n o vlada nije videla d r u g o g puta da spasi zemlju nego da usvoji politiku n a g o d b e s osovinskim silama. Ali. ak i pod takvim o k o l n o s t i m a Namesnitvo, spolja n e u t r a l n o , ostalo je
d o s l e d n o n a k l o n j e n o Saveznicima (misli na V. Britaniju i F r a n c u s k u - V.T.). Pomoglo je Grku kad je n a p a d n u t a (a pristala je da joj uzme prilaz ka Solunu i luku Solun - V.T.). Poticalo
je s a r a d n j u jugoslovenske i f r a n c u s k e vojske. 1 gotovo je tri godine odbijalo n a s r t a j e Osovine
na Jugoslaviju. Meutim, dravnici Saveznika pokazali su v e o m a malo r a z u m e v a n j a za teki
poloaj Jugoslavije t o k o m tih godina. Oni Jugoslaviju nisu podarili o n o m strpljivou i dipl o m a t s k o m suzdrljivou koje su pokazale p r e m a vedskoj - i p o r e d toga to je vedska,
pod slinim o k o l n o s t i m a u kojima se nala Jugoslavija - potpisala s N e m a k o m s p o r a z u m
kojim je dopustila stalno s t r u j a n j e n e m a k o g vojnog s a o b r a a j a p r e k o svoje teritorije . ..
Objektivni p o s m a t r a sloiti e se da su Jugosloveni imali pravo da p r e g o v a r a j u sa Hitlerom
1941. godine j e d n a k o toliko koliko Britanci i Francuzi 1938. ili Rusi 1939. godine. Stavie, oni
su bili u boljem m o r a l n o m poloaju za takav in ier su preizovarali o svojoj b u d u n o s t i , a
ne o koristima na raun tuih pourucia Pristali -u na diplomatske neprilike da bi dobili \TC
mena. u p r a v o k a o to su Britanci i hrancuzi uinili p r e njih .
u irem smislu. J u g o s l a v i j a
pretstavlja oigledan p r i m e r male drave koja n e p r e s t a n o m o r a da prilagoava svoja j e d r a
p r e m a protivuslovnim vetrovima koje p o k r e u velike sile. U t r e n u c i m a krize, malu dravu
nagovaraju, ili prisiljavaju, ili pomau, p o n e k a d se ak i p o s a v e t u j u sa n j o m o politici rata.
mira ili opstanka, ali joj nikad ne d o p u t a j u da o s t a n e po strani; velike sile u ratu ne doputaju malim d r a v a m a luksuz neutralnosti ili samostalnog m i l j e n j a . . . 2 7 1

Slino miljenje, kao i protagonisti p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m paktu, ima i Danilo Gregori u svom radu Samoubijstvo Jugoslavije, to je prirodno, jer je bio stalni e k s p o n e n t i poverenik kraljevske vlade.

Meutim, sasvim d r u k i j e su mislili svi oni koji su na Osovinu gledali kao

na neprijatelja Jugoslavije. Za sve protivosovinske krugove potpis Protokola
0 p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu znaio je nesreu za zemlju i instrument novog tlaenja od s t r a n e Osovine. Naime, potpisujui Beki protokol,
vlada Kraljevine Jugoslavije preuzela je p r e m a Osovini u prvom r e d u glavnu
obavezu iz Pakta, tj. da s u d e l u j e u spoljnoj politici sila Osovine i to o n a k o
kako je to p r e d v i e n o T r o j n i m p a k t o m . To je u prvom redu znailo da se Kraljevina Jugoslavija saglaava s injenicom da b u d e satelit glavnih triju sila
Osovine i da svoju spoljnu (a i u n u t r a n j u ) politiku uskladi sa svojim obavezama iz Trojnog pakta. Bekim p r o t o k o l o m se dakle Kraljevina Jugoslavija
obavezala na to da e pomagati imperijalizam sila Osovine, tj. da e se podrediti politikim ciljevima osovinskih velesila. S potpisivanjem Bekog ugovora vlada Cvetkovi-Maek je svoju vlastitu dravu svrstala u poloaj drugorazrednog satelitskog p a r t n e r a .
Cvetkovi i Maek sa knezom Pavlom morali su pretpostavljati d a e nakon potpisivanja Bekog u g o v o r a m o r a t i p o s t u p a t i u skladu s T r o j n i m paktom. A te su obaveze bile sve s a m o ne n e u t r a l n o s t o kojoj je govorio i pisao
Dragia Cvetkovi . . .
Prilino neuverljivo zvui Cvetkoviev navod d a j e Kraljevina Jugoslavija
posle prihvaanja Trojnog p a k t a trebala sauvati svoje snage s kojima bi u
boljim prilikama udarila u p o g o d n o m asu na N e m a k u i Italiju. K o j e u
onim d a n i m a jo verovao Hitlerovim u v e r a v a n j i m a o njegovoj miroljubivosti
1 o potovanju preuzetih obaveza? Zar nije bilo i suvie dokaza ve dotle da
i Hitler i Musolini kre d a n e rei, kada im to treba, i da u p r k o s o b e a n j u o
potovanju tueg suvereniteta n a p a d a j u drave koje su tek m a l o prije toga
uveravali u svoje duboko prijateljstvo? Sa ovakvim Culinovievim rezonovanjem slae se i general Simovi u svojim Memoarima, II, na str. 4.
Culinovi daje sledei objektivan zakljuak:
Potpisivanje Bekog p r o t o k o l a bilo je izraz kapitulacije dravnih vrhova
Kraljevine Jugoslavije, koji su interese zemlje podredili svojim interesima i
koji su, uvajui svoje pozicije u dravi, zanemarili interese vlastite zemlje. Vrlo
je verojatno da bi Hitler u sluaju n e p r i h v a a n j a Trojnog pakta n a p a o Jugoslaviju, j e r je ona bila na njegovu imperijalistikom putu. Potpisivanje Bekog
protokola je to zaustavilo. Ali je oigledno i to da je Bekim u g o v o r o m Kraljevina Jugoslavija bila p r e p u t e n a Osovini kao objekt n j e n e dominacije. O n o
ega su se bojali dvor i vlada Cvetkovi-Maek, naime, da bi Jugoslavija mogla biti inae u v u e n a u rat, to bi najverojatnije i usledilo (kao i u d r u g i m osovinskim satelitskim z e m l j a m a ) da nije dolo do Dvadeset s e d m o g marta.
Iz ovog izlaganja i d o k u m e n t a koji su izneti u ovom odeljku oigledno se
vidi da su knez Pavle i kraljevska vlada, pod strahovitim pritiskom Nemake i
u izrazito tekoj spoljnopolitikoj i unutranjoj situaciji - to p o t v r u j u i dravnici V. Britanije i SAD - na kraju kapitulirali i potpisali Protokol o pristupanju
Jugoslavije Trojnom paktu. Ne bi se moglo tvrdili da je to uinjeno sa eljom i
voljom, jer su do poslednjeg trenutka odugovlaili i pokuavali da izbegnu pristupanje. Postavlja se pitanje ta je trebalo uinili u toj situaciji - pristupiti Paktu
ili odbiti ultimatum i na koga se osloniti, pa rizikovati da Jugoslavija bude napadnuta i privremeno unitena, ili se privoleti carstvu nebeskom i odluno
rei Ne? Po mome miljenju, trebalo je izabrati ovu drugu alternativu i osloniti
se na sopstvene i na antifaistike snage u svetu, iako su bile daleko, ali u perspektivi dostine, a nikako kapitulirati. Sa odlunim otporom pristupanju Jugos-

la v i je Trojnom paktu saglaavala se ogromna veina naih naroda, jer je - kao

to je general Simovi u svojim Memoarima zapisao:
. . . Na vest o p o t p i s i v a n j u p a k t a c e o n a r o d je bio k o n s t e r n i r a n i d u b o k o r a z o a r a n .
Svi su oseaii teak t e r e t ovog ina i smatrali isti kao n a c i o n a l n u s r a m o t u i p o n i e n j e nar o d a . . . P o k o r a v a n j e H i t l e r o v o m d i k t a t u i p r i s t u p a n j e silama Osovine i m a l o je. p r e m a m o m
o s e a n j u . da k o m p r o m i t u j e b u d u n o s t naeg n a r o d a i da ga o d v e d e u r o p s t v o , s t r a n i j e od
o n o g p e t v e k o v n o g r o p s t v a pod T u r c i m a . 2 ' 2

Do demonstracija 25. m a r t a nije dolo samo u Kragujevcu, nego i po drugim gradovima u zemlji. Jo iste veeri izbile su d e m o n s t r a c i j e na Cetinju, u
aku, Jagodini, Kolainu, Kraljevu, Ljubljani, Nikiu, Podgorici, Skoplju,
Splitu i drugim nekim mestima. U nekim krajevima, kao npr. na p o d r u j u Banovine Hrvatske, demonstracije tada jo nisu izbile, ali to nije znailo d a j e
i tu sav narod saglasan s vladinom politikom, napose s Bekim ugovorom. I
na tom podruju bilo je vrlo mnogo onih koji se nisu slagali s proosovinskim
stavom vlade, iako do demonstracija nije dolo. Pri tom treba podsetiti na injenicu d a j e uprava Banovine Hrvatske nekoliko dana pre odlaska delegata
u Be jednim javnim proglasom zabranila svako d e m o n s t r a t i v n o sakupljanje
graana i d a j e npr. zagrebaka policija tih dana bila revnosna u rasturanju
njoj sumnjivih skupina po zagrebakim ulicama.
Na Drugom kongresu KP Hrvatske 21-25. XI 1948. konstatovano je:
Ipak t r e b a istaknuti da p a r t i j a u H r v a t s k o j nije u s p e l a organizirati o n a k v e p r o t e s t e
protiv s r a m n e izdaje reima C v e t k o v i - M a e k p r i s t u p a n j e m T r o j n o m p a k t u , kakvi su bili
npr u B e o g r a d u Cak i 27. m a r t a o n a u t o m p o g l e d u zaostaje. Istiu se Dalmacija, od g r a d o v a
Karlovac i n e k i manji, g d e d e m o n s t r a c i j e d a j u o d l u n o p o d r k u n a s t u p a l i m p r o m e n a m a . . . 2 7 3

O stanju u Jugoslaviji jedan nemaki novinar 26. m a r t a 1941. godine dostavio je iz Beograda svojoj redakciji u Berlinu sledei telefonski razgovor nemakog novinara Kestera s berlinskom novinskom agencijom Transozean:
Pozvali ste me blitztelefonom - k a z a o je K e s t e r t o m p r i g o d o m - ta elite?. Iz Berlina mu o d g o v a r a j u Molimo vas da n a m brzo i t a n o javite la je u stvari u p o g l e d u inostr a n i h vesti o n e m i r i m a u Jugoslaviji. T r e b a n a m hitan odgovor!
K e s t e r je na to o d g o v o r i o :
Samo o n e m i r i m a vam i m o g u javiti. Obilazio s a m d a n a s p r e p o d n e B e o g r a d itav sat
i po. S p o l j a n j a slika B e o g r a d a je ova: n e m i r i i d e m o n s t r a c i j e . D e m o n s t r a n t i viu i prolaznici
im se p r i k l j u u j u , n a r o i t o na glavnoj ulici .Kralja Miloa'. Tek posle izvesnog v r e m e n a policija je i n t e r v e n i s a l a i odvela d e s e t a k linosti na s a s l u a n j e u kvart. U n e k i m k o l a m a dai
iz viih r a z r e d a p r e k i n u l i su p r e d a v a n j a , b o j k o t u j u p r o f e s o r e i izvesili su p l a k a t e s n a t p i s i m a
Radije u m r e t i , n e g o robovati! Dole Hitler, .ivela s l o b o d a ' , .Dole Pakt sa Nemakom...274

Telefonska prisluna sluba je istoga dana (u 13 asova) sa beogradske

potanske stanice uhvatila novi Kesterov izvetaj Berlinu koji je glasio:
Po g r a d u se ire plakati koji p r e d s t a v l j a j u n e m a k o g vojnika k a k o ga s a h r a n j u j u Plakati p r e d s t a v l j a j u Hitlera sa p o g r d n i m r e i m a Da li elite takve i n f o r m a c i j e ? T r e b a t e li takve vesti? Iz B e r l i n a su mu odgovorili: Da! 276

Isto tako u telefonskom izvetaju novinara (R.S. Johna, autora From the
Land of Silent People) Associated Press u Bernu kae se:
B e o g r a d s k a policija n a o r u a n a do zuba rasterala je s t u d e n t e i s r e d n j o k o l c e koji su
uestvovali u p r o i i v n a c i s t i k i m d e m o n s t r a c i j a m a na j e d n o j od najglavnijih ulica B e o g r a d a
Meu s t u d e n t i m a bilo je i n e k o l i k o s t o t i n a s r e d n j o k o l s k e o m l a d i n e Pored c e l o k u p n e beogr a d s k e a n d a r m e r i i e nalazi se o k o 10.000 vojnika u s t a l n o j p r i p r a v n o s t i radi u g u c n j a eventualnih d e m o n s t r a c i j a i p o b u n a . Lino sam p o s m a t r a o o r g a n e b e o g r a d s k e policije k a k o
k u n d a c i m a i p e n d r e c i m a r a s l e r u j u s l u d e n t e - d e m o n s t r a n t e . ali n a p o m i n j e m d a n e elim d a
suvie d a l e k o o d e m u o v o j stvari.

Kroz B e o g r a d s e p r o n o s e glasovi d a s u m n o g e m e r o d a v n e linosti j a k o z a b r i n u t e zbog

ozbiljnosti situacije. Mogu vam rei da se sada m o e o v d e svata dogoditi O e k u j e se da e
se n o a s n e t o ozbiljno dogoditi. Oficirima nije d o z v o l j e n o da se u d a l j a v a j u iz k a s a r n e , j e r
su u p r i p r a v n o s t i . Policija i vojska u s t a l n o j su p r i p r a v n o s t i do d a l j e g n a r e e n j a .. . 2 7 8

Agencija Havas dobila je 26. m a r t a u 19,37 asova t e l e f o n o m sledeu

vest:
. . . Poverljivo: Do m a n i f e s t a c i j a je d o l o u m n o g i m m e s t i m a provincije. Na Cetinju
policija se pridruila d e m o n s t r a n t i m a . U S k o p l j u s t u d e n t i su manifestovali p u n a etiri sata.
U B e o g r a d u su kole z a t v o r e n e . Patrole a n d a r m a sa l j e m o v i m a i b a j o n e t i m a na p u k a m a
kreu se u l i c a m a . aci su se ipak sakupili p r e d svojim k o l a m a i n e k o l i k o p u t a m a n i f e s t o v a l i
na r a z n i m t a k a m a g r a d a . Ove m a n i f e s t a c i j e n a s t a v l j a j u se uvee. Veliki b r o j letaka c i r k u l i e
p o celoj z e m l j i . . .
Po svom p o v r a t k u iz Bea. p r e d s e d n i k vlade je n a r e d i o o t r e m e r e protiv i r e n j a letaka
i protiv v o a m a n i f e s t a c i j a . Ove m e r e s t u p a j u na s n a g u od t u r a . U s v r h u s m i r i v a n j a d u h o v a
o b | a v l j u j e se s d r u g e s t r a n e , da e k n e z - n a m e s n i k i m i n i s t a r vojske g. Pei u toku s e d m i c e
odrati g o v o r e n a radiju . . , 3 7 7

Nemaki novinar Kester p o n o v n o je javio svojoj redakciji u Berlin (telef o n o m iz Beograda 26. m a r t a u 20,44 asova):
Ovde su svi n e z a d o v o l j n i P a k t o m . D e m o n s t r a c i j e su u celoj zemlji P r i s t u p je d e l o v a o
k a o ok i s a d a se ispoljava reakcija.
Iz raznih krajeva Jugoslavije javljaju se d e m o n s t r a c i j e protivu j u g o s l a v e n s k e vlade i
p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k l u . Iz K r a g u j e v c a se javlja da su 2000 ljudi prolazili kroz g r a d . pevali
p a t r i o t s k e p e s m e i vikali protiv vlade Policija je bila n e m o n a da ih r a s t u r i za d u e v r e m e n a
U u l o r a k d e m o n s t r i r a l o je 3000 ljudi na Cetinju. U p o n e d e l j a k i u t o r a k u i n j e n je pok u a j d e m o n s t r a c i j a p r o t i v u v lade u Skoplju, ali je policija spreila d e m o n s t r a c i j u . U u t o r a k
uvee s a k u p i l e se u Kraljevu p r e k o 8000 s t a n o v n i k a Posle toga d e m o n s t r a n t i su k r e n u l i
kroz grad i vikali protivu vlade. K a s n o u v e e m i r je uspostavljen 2 7 8

Sovjetska agencija TASS objavila je sledee s a o p t e n j e pod naslovom

Dogaaji u Jugoslaviji:
U t o k u p o s l e d n j i h d a n a po celoj Jugoslaviji bile su d e m o n s t r a c i j e p r o t e s t a protivu
s p o l j n o p o l i t i k e o r i j e n t a c i j e vlade Cvetkovia. Dvadeset p e t o g m a n a u svim k o l a m a u
B e o g r a d u bili su skupovi na k o j i m a su u s v o j e n e rezolucije p r o t e s t a . Na s k u p u u K r a g u j e v c u
bilo je d e s e t hiljada ljudi, na C e t i n j u pet hiljada. Vlada Cvetkovia, u p l a e n a zbog ovih skupova. p o e l a je da p r e d u z i m a b r z e m e r e . Vojsci i policiji bile su d a t e n a r e d b e da p r i m e n j u j u
oruje .. .,79

O n e m i r i m a i d e m o n s t r a c i j a m a u Jugoslaviji javljali su i mnogi drugi dopisnici.

Takvo raspoloenje n a r o d a ubrzo je dovelo do dravnog u d a r a 27. m a r t a
1941.
O raspoloenju u vojsci evo s a m o j e d n o g p r i m e r a : Andrija Nikoli, uitelj
iz Nia. zapisao je:
Dvadesetog m a r t a 1941 d o b i o s a m poziv na v o j n u d u n o s t , a to mi je bio trei poziv
za vebu u r o k u od g o d i n e d a n a . O d m a h s u t r a d a n k r e n u o s a m u selo Cvetojevac, kod Kragujevca: tu mi je biu ratni r a s p o r e d , u 5. v o z a r s k o m b a t a l j o n u b o j n e k o m o r e . O d m a h po dolasku na z b o r n o m e s t o o s e t i o s a m n e r v o z n u a t m o s f e r u zbog glasina o s k o r o m p o t p i s i v a n j u
p a k t a s N e m a k o m . Nalazio s a m se u s e o s k o j gostionici, u d r u t v u d e s e t i n e oficira, k a d a s m o
uli e m i s i j u R a d i o - L o n d o n a : Dragia Cvetkovi i Cincar-Markovi se ve nalaze u Beu gde
t r e b a da p o t p i u Pakt o p r i j a t e l j s t v u i u z a j a m n o j p o m o i sa H i t l e r o v o m N e m a k o m .
Svi mi p o e s m o o g o r e n o da p r o t e s t u j e m o . p o t p i s i v a n j e p a k t a j e d i n o je o d o b r a v a o rezervni konjiki p o t p u k o v n i k Tauanovi, inae k o m a n d a n t naeg b a t a l j o n a . On je p o k u a vao da n a s u b e d i . k a k o su male drave n e m o n e da se o d u p r u velikim i da je b e s m i s l e n o
da mi r a t u j e m o . Cak je n a v e o i n a r o d n u izreku: Gde se bivoli valjaju, tu se a b e dave. I
d o s l e d n o t o m e s v o m e stavu, izgovarajui se da je s t a r za r a t n e n a p o r e , on je n a p u s t i o na
bataljon, p r e d a v i dunost k a p e t a n u i klase Milanu Risticu, b o r c u sa S o l u n s k o g f r o n t a
Dvadeset estog m a r t a k r e n u o s a m sa b l a g a j n i k o m naeg b a t a l j o n a , p o r u n i k o m Mir o s l a v o m S i n g e r o m , da u m a k e d o n s k i m selima D r e n o v u i Vozarcima p r i p r e m i m s m e t a j za

n a bataljon. Na p u t u s m o se zadrali na eleznikoj stanici G r a d s k o . I d o k s a m ja d r e m a o

u ekaonici, m o j blagajnik je izaao da se proeta. ali se u b r z o vratio i jo sa vrata u z b u e n o
uzviknuo: ,Uo, u B e o g r a d u je noas izvren prevrat: namesnici i vlada Cvetkovi-Maek
oboreni! Kralj stupio na presto, a general Simovi o b r a z o v a o vladu'. O d m a h s a m se rasanio
i p o j u r i o napolje, g d e su se na sve s t r a n e uli poklici o d o b r a v a n j a i o d u e v l j e n j a . To je bilo
u svitanje 27. m a r t a 1941. godine.
P r a v o veselje je n a s t a l o kad je stiglo o s a m vodova naih k o m o r d i j a . Na n j i m a nije bilo
ni traga u m o r a , iz grla g r m e l a im je p e s m a kao da dolaze na s v a d b e n o veselje, a ne da se nalaze u p r e d v e e r j u novog rata. Oni su doneli d n e v n e listove iz kojih s m o mogli, p o r e d ostalog. p r o i t a t i d a j e o b r a z o v a n a vlada s a s t a v l j e n a iz svih. po t a d a n j i m z a k o n i m a , p o s t o j e i h
s t r a n a k a - t o je t r e b a l o da b u d e znak da s m o j e d i n s t v e n i u o d b r a n i svoje s l o b o d e i nezvisnosti. G l e d a j u i g o t o v o s t naih b o r a c a da p o g i n u za o d b r a n u svoje zemlje, o s e a o s a m se pon o s n i m to s a m sin Jugoslavije i n a d a o s a m se da u b u d u e m r a t u n e e m o izneveriti herojske tradicije naih p r e d a k a . N a alost, nije t r e b a l o m n o g o v r e m e n a p a d a s e ova m o j a n a d a
r a s p a d n e kao m e h u r od sapuna. 2 ' 0

NAPOMENE
1
Alfredo Breccia, Jugoslavija 1939-1941. Diplomazia della neutralil, R o m a . G i u f f r e editore. 1978, str. 417-418.
2

AR 1941, ZD. 1. d o k 331, str. 975-976; A. Breccia, n.d., str. 418-419.

AR 1941. ZD. 1. d o k 333, str. 980; DGFP, D, XI, dok. 551.

* AR 1941, ZD. I. 332, str. 976-979: Kriegstagebuch des Oberkomandos der Wehrmacht, I.
F r a n k u f r t am Mein, 1965, str. 994-996. R u m u n i j a je pristupila T r o j n o m p a k t u 23. n o v e m b r a
1940. Poto su tih d a n a o v o m paktu pristupile Maarska i Slovaka. Nemaka je ostvarila potp u n u d o m i n a c i j u u ovim d r a v a m a i p o g o d n e baze za p r e d s t o j e u agresiju na S S S R a Hitler je
d o n e o o d l u k u za n a p a d j o u t o k u b i t k e za Veliku Britaniju i u julu iste g o d i n e n a r e d i o da otp o n u p r i p r e m e . Direktivu za o v a j novi osvajaki p o d u h v a t (tzv. plan B a r b a r o s s u ) p o t p i s a o
je 18. d e c e m b r a 1940 (Drugi svetski rat, 2, st. 11-12). Meutim. H i t l e r j e , ipak, nastojao da na evr o p s k o m j u g o i s t o k u sauva m i r i s p r e i svako z a o t r a v a n j e m e d u d r a v a m a u t o m p r o s t o r u i
da u Podunavlju i na B a l k a n u o b e z b e d i e k s p a n z i j u i d o m i n a c i j u bez rata. Zbog toga se od j e s e n i
1940. pa do kraja m a r t a 1941. v e t o sluio svim s r e d s t v i m a d i p l o m a t s k e b o r b e , uz s v e s t r a n o angaovanje n e m a k i h n a r o d n i h s k u p i n a , raznih profaistikih organizacija u p o j e d i n i m zemljama. p r i m e n j u j u i u e n e i z a s t r a i v a n j a i r a z n e m e t o d e vojnog i politikog p r i t i s k a i p r i v r e d n e
ekspanzije. O d l u k u o u e u u o p e r a c i j a m a na B a l k a n u d o n e o je 4. n o v e m b r a , tj. s e d a m d a n a
posle n a p a d a Italije ne G r k u , a 4 d a n a posle b r i t a n s k e o k u p a c i j e Krita i L e m n o s a . U t o m cilju
izdao je direktivu br 18 od 13. d e c e m b r a za j e d n o v r e m e n u akciju protiv G i b r a l t a r a i G r k e , s
tim da se izvede j e d n o v r e m e n o u j a n u a r u 1941. a n e m a k a ofanziva u s e v e r n o j Africi u jesen
iste g o d i n e Za o p e r a c i j e protiv G r k e bile su p r e d v i e n e 24 k o m p l e t n e divizije, a Musolini je
bio u k r a t k o o b a v e t e n da e n e m a k e s n a g e intervenisati k r a j e m m a r t a 1941. g o d i n e . Ali z b o g
p o r a z a Italije u Africi i G r k o j u n o v e m b r u i d e c e m b r u 1940. godine. Hitler je u v i d e o da brzo
i p o t p u n o o s v a j a n j e J u g o i s t o k a n e e ii bez v o j n o g a n g a o v a n j a na B a l k a n u Zato su n e m a k i
planovi u d e c e m b r u 1940. p r e t r p e l i velike i z m e n e
5
Hillebrand B u g h a r t Mueller, Improvizacija jedne operacije, Knigstein, 1949; Nemake
kampanje na Balkanu, izdanje Ministarstva k o p n e n e vojske SAD - prevod u AVII, mikrofilm,
SAD. N - l , 190-217. B e o g r a d ; A. Breccia, n. d., str. 420-423. Original: Die Improvisierung einer
Operation. E S. Miter u n d Sohn, G. m. b H. Berlin. 1949.

USMT. d o k NG-2978 i 3245; H o p t n e r , n. d., str. 282. Nemci su obavestili Jugoslaviju da

je p o k r e t n e m a k i h t r u p a u R u m u n i j i politike, a ne vojne p r i r o d e i da to nije u p r a v l j e n o protiv
Jugoslavije (USMT, dok. NG-3376).
7
USMT, dok. NG-3155. Tada je j a i n a n e m a k i h s n a g a u R u m u n i j i iznosila o k o 500.000 ljudi (USMT. dok. NG-3765; H o p t n e r . n. d., str. 283).

8
US M T, d o k . NG-3097 i 3167. N e m c i su teili da Sto d u e o d l o e o b j a v l j i v a n j e svojih vojnih n a m e r a u B u g a r s k o j .

AVII. B o n - 1 / 9 1 9 - 9 2 0 .
,0

Original u AVII, reg. br. 18/3-1, k. 59a.

" Original u AVII, reg. br. 3 / 4 - 1 , k. 54.

' 2 M e t a k s a s knezu Pavlu 6. i 17. j a n u a r a 1941.
,3

A. Breccia, n. d, str. 426-428.

' DGFP. D. XI. dok. 708.

' DGFP, D. XI, dok. 730.
18

H o p t n e r , n. d. str. 285-286.

17
Dragia Cvetkovi H o p t n e r u : King Peter II. King's Heritage, L o n d o n , 1955, str. 59;
K n a t c h b u l l - H u g e s s e n , Diplomat in Peace and War, L o n d o n . 1943. str. 160-166 - Turci t v r d e da
nikad nisu dobili o d g o v o r na svoj predlog, koji je. k a k o kau, p r i m l j e n sa i r o n i n i m o s m e j k o m ;
Papagos, Battle ofGrece 1940-41, T b i n g e n , 1949. str. 310-311; p r e m a g e n e r a l u Vavelu, Turci ne
bi uinili n i j e d a n p o k r e t da izazovu Nemce: Sir J o h n K e n n e d y , Bussines of War, L o n d o n 1957,
str. 41-44; H o p t n e r . n. d., str. 286.

' A. Breccia, n. d., str. 428-431.

Isto str. 431-432.
20

D. Simovi, Memoari, II. r u k o p i s u AVII, str. 39-40.

20

" AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 , reg. br. 77.

2(

* AVII. reg. br. B o n - 1 / 9 3 9 .

' A. Breccia, n. d., str. 432-434.

22

AVn, Bon-1. reg. br. 816-824.

" AVn. reg. br. B o n - 1 /938.

24

AVII. reg. br. B o n - 1 / 9 3 9 .

29

Original u m i k r o t e c i VII, F-SUP-25.

28

DGFP. D. XII, dok. 10: A. Breccia, n. d.. str. 4 3 ^ 4 4 0 .

27

A. Breccia, n. d str. 435-438.

28

Isto, str. 438-439.

28

Isto. str. 440-446.

Isto, str 446-447; DGFP, D, XII, dok. 15.

" A Breccia, n. d str. 447-448.

52

AVII. r e g br. B o n - 2 / 7 7 .

" AVII, reg. br. B o n - 2 / 7 8 - 7 9 .

34

DGFP. D. XII. d o k . 20.

36

A. Breccia, n. d., str. 448-449.

AVII, reg. br. 2 7 / 3 - 1 . k. 59a.

31

AVII, reg. br. 5 / 4 - 2 , k. 54.

39

AVII, reg. br. 6 / 4 - 1 , k. 54.

39

A. Breccia, n. d., str. 449.

40

D. Gregori. u s a s l u a n j u od 24. j u n a 1948; AVII, p. 17. F - I , reg. br. 1. k. 2a.

41

A. Breccia, n. d., str. 449-454.

42
Churchill. Grand Alliance. L o n d o n . 1950, str. 10 i 25 H o p t n e r , n. d str. 296. i 297. R o n a l d
Ajan K a m p b e l (Ronaldlan Campbell! je 13. d e c e m b r a 1939 z a m e n i o d o t a d a n j e g b r i t a n s k o g poslanika u B e o g r a d u ser Roland K a m p b e l a (Sir Roland C a m p b e l l ) . U n a o j publicistici se ova
i m e n a razliito p r e v o d e - K a m p b e l , K e m b e l i K e m p b e l . P r i h v a t i o s a m p r v u v a r i j a n t u - Kampbel - V.T.
43

A Breccia, n. d.. str. 456-457.

44

Isto. str. 456.

45

FRUS, II. str. 450-480; AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 955-956,

49

DGFP, D. XII. d o k 160.

47
Dragia Cvetkovi. Razgovori u Berhtesgadenu. sveska 8, z b i r k e D o k u m e n t i o Jugoslaviji. Pariz. 1956, str. 10. H e r e n je 13. f e b r u a r a 1941. izvestio Berlin o p r e d s t o j e o j p o s e t i Cvetkovia Berlinu, i p r e d o i o svojoj vladi da su n e p r i j a t e l j s k i r a s p o l o e n i p r e m a n e m a k o j vladi
Cvetkovievi ministri: K o n s t a n t i n o v i , Cubrilovi i Budisavljevi (AVII, m i k r o f i l m . Bon-1, reg.
br. 858-874).
4,4
AVII, P. 17, k2. f. 2, dok 30; F. Culinovi, 27. mart. J u g o s l a v e n s k a a k a d e m i j a z n a n o s t i
i u m j e t n o s t i . Zagreb, 1965, str. 107-110.
49
Cincar-Markovi u sasluanju od 20. IX 1945; AVII, p. 17, F-4. k. 59; V. B. Popovi, Trojni
pakt i martovski dogaati 1941. Politika, 27. II. 1961
49
Slubeni zapisnik o razgovoru Dragie Cvetkovia i Ribentropa u Fulu
godine: DGFP. D, XII, dok. 47.

14

f e b r u a r a 1941.

50
Slubeni zapisnik o razgovorima Dragie Cvetkovia i Hitlera 14. f e b r u a r a 1941; DGFP, D,
XII. dok. 4691. str. 92, d o k . 4 6 9 1 / E , 226203-13. No 48 od 14. II 1941; AVII. p. 17. F-4. k. 59.
5

'

Snimak nemakog originala u AVII reg. br. B o n - 2 / 9 6 - 9 8 .

" DGFP, D. XII, d o k . 48.

53

DGFD, XII, dok. 47.

54

A. Breccia, n. d str. 459-460.

55
Dragia Cvetkovi, Razgovori u Berhtesgadenu.
8, str. 7-17; A. Breccia, n. d., str. 460-461

Dokumenti o Jugoslaviji. Pariz 1956, br.

" USMT. dok. NG-3244; H o p t n e r . n.d.. str. 291-293.

57
Ceril, Drugi svetski ral. lom 11, Prosveta, B e o g r a d , 1964, str. 145; AVII, k. z. br. 4. F-40.
i s p r a v k a u listu Figaro od 4. IV 1950.
58
683

A. Breccia, n. d str 462-463.

F. Culinovi, 27. mari

str. 116.

59

A. Breccia, n. d., str. 467; AVII. m i k r o f i l m Bon-2, reg. br. 111.

60

Konstantinovi, Memorandum referat od 13. t e b r u a r a 1941, AVII, reg. br. 9 / 4 - 2 , k 3.

81

H o p t n e r , n. d.. str. 293-294; tajerski G o s p o d a r . Ljubljana. 27. s e p t e m b r a 1942. Eksp e d i c i o n e b r i t a n s k e snage u G r k o j sastojale s u s e s a m o o d j e d n e b r i t a n s k e o k l o p n e brigade,
j e d n e n o v o z e l a n d s k e divizije, j e d n e a u s t r a l i j a n s k e divizije i s e d a n e s k a d r a RAF. k a o i raznih specijalistikih jedinica. (Ceril. Grande Alliance. L o n d o n , str. 94-98).
82

A. Breccia, n. d., str. 469-472.

83

USMT. d o k . NG-3097; H o p t n e r . n. d., str. 289.

84

DGFP. D. XII, d o k 60.

85

A. Breccia, n. d., str. 476-478.

88

W. Churchill, The Second World War. Ill, L o n d o n , 1950. str 56-59.

87

A. Breccia, n. d., str. 472.

88

Archiv der Gegenwart.

89

A. Breccia, n. d 474-476.

70

Archiv d e r Gegen w a n . 1941. str. 4895.

71

Gavrilovi C i n c a r - M a r k o v i u 24 f e b r u a r a 1941; H o p t n e r , n. d.. str 295.

72

USMT, dok. NG-3372; H o p t n e r . n. d.. str. 295.

73

FRUS, II (1941), str. 943-948 i 957; H o t n e r . n. d str. 299-300

1941. str. 4895.

74

Snimak nemakog originala u AVII, reg. br. B o n - 1 / 9 5 5 - 6 . Kad je u p o z n a t sa deSifrovan o m p o r u k o m , koja j e s k o r o p o t p u n o i n d e n t i n a s a n a v e d e n o m . Musolini j e jako n e g o d o v a o
zbog ovog a m e r i k o g k o r a k a .
76

D o k u m e n t u m i k r o t e c i Vll. reg. br. S I P - E V - 8 . d o k . 269-270.

78

D o k u m e n t u m i r k o t e c i VII, reg. br. S I P - E V - 8 . d o k 278-280.

77

Prevod sa engleskog, AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 912.

"

Original u Diplomatskom arhivu DSIP. s n i m a k u AVII, reg. br. S I P - E V - 8 / 2 8 3 - 2 8 6 .

79

Fils Oti. NIN br. 1120 od 25. juna 1972. str. 40; E Barker. Britanska politika prema Jugoistonoj Evropi u drugom svetskom ralu, Globus, Zagreb, 1978, str. 9-28.
80

Ceril, n. d.. str. 66-67.

81

AVII. popisnik 16. F - l . reg. br 2/1, - 1 2 5 . k. 8.

' A. Breccia, n. d.. str. 478-480.

82

A. Breccia, n. d., str. 479-483.

* Isto, str. 483-484.

83

A. Breccia, n. d., str. 486

DGFP, D, XII. dok. 84.

86

AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 963-965.

88

A. Breccia, n. d., str. 485-486.

87

AVII. reg. br. 19/4, k. 1.

88

G r e i n e r H e l m u t h , Die oberste
1951, str. 245-246.

Wermachtfhrung 1939-1943.

L i m e s Verlag, W i e s b a d e n ,

89

A. B r e c c i a , n. d., str. 487-488 p r i m . 33.

90

DGFP. D. XII. d o k . 27; AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1/968-

91

A. Breccia, n. d., str. 489.

92

U t o str. 488.

93

International Military Tribunal (IMT). d o k . 85. str. 158; A. Breccia, n. d., str. 488.

94

AVII. B o n - 1 , reg. br. 972; Archiv der Gegenwart. 1941. str. 4913 i 4895.

98

DGFP, D, XI. dok. 85.

98

Archiv d e r G e g e n w a r t , 1941. str. 4912-13.

97

Isto. str. 4913-14.

98

Hoptner, n. d., str. 301-302; Halder Franz, Diary, zapisi od 28. f e b r u a r a do 3. marta.

99

A. Breccia, n. d., str. 491-492.

100

DGFP. D, XII, dok. 117.

">' A. Breccia, n. d , 490-91.

102

'

104

Isto, str. 492-497.

AVII, reg. br. 9 / 4 - 2 . k. 3; H o p t n e r , n. d., str. 301-304; A. Breccia, n. d., str. 498-500.
DGFP, D, XII, d o k . 78.

108

Fon H e r e n je 1. m a n a p o s l a o s t r o g o poverljiv t e l e g r a m p o s l a n i k u D e n b e r g u da specijalni kurir (to je knez Pavle - V. T.) sa p r a t i o c e m stie na granini p r e l a z kod J e z e r s k o g odr e e n o g d a n a u 10.30 a s o v a po n e m a k o m v r e m e n u , i to a u t o m o b i l o m za koji na t o j staniici
t r e b a p r i p r e m i t i g a r a u . A u t o m o b i l je m a r k e M e r c e d e s - K a b r i o l e t Y br. 128. (AVII. m i k r o f i l m
B o n - 1 . reg. br. 975).
,os

A. Breceia, n. d. str. 501.

DGFP, D, XII, d o k . 130. S m i t o v zapisnik o r a z g o v o r i m a DGFP, D. XII, d o k . 124, na alost, do sada nije pronaen;\AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , d o k . 978; A Breccia, n. d., str. 502-503. Ceril
u svom delu Drugi svetski rat, III, B e o g r a d , 1964, na str. 146 kae da se k n e z Pavle, p o d strahovitim p r i t i s k o m o b a v e z a o da e Jugoslavija poi za p r i m e r o m B u g a r s k e , ali se to ne vidi iz
nemakih dokumenata.
107

AVII, m i k r o f i l m B o n - I . reg. br. 984.

,07

J a c o b B. H o p t n e r , Jugoslavija u krizi 1934-1941, O t o k a r Kerovani Rijeka, 1973, str.

221.
108

A. Breccia, n. d., str. 503

AVII, Bon 1/198. (Vidi prim. 102).

no

I. Jukic. Zapis K pov. br. 6687 od 27. septembra 1941, L o n d o n , str. 83.

1.1

H o p t n e r . n. d., irilino izdanje, str. 305.

1.2

A. Breccia, n. d., str. 540-505; Hrvatski d n e v n i k od 4. i 6. m a r t a 1941,

Mamelijevi t e l e g r a m i - A. Breccia, n. d., str. 505-506.

1.3
,u

A. Brecia, n. d., str. 506.

" 5 eril, n. d., str. 88-97; dr D. Luka. Kraj diplomatske borbe Nemake i V. Britanije za
Balkan (novembar 1940-mart 1941). Nauni skup Trei Rajh i Jugoslavija 1933-1945-, Beograd,
1973.
1,8

H o p t n e r , n. d., irilino izdanje, str. 305.

Isto. str. 290; Kako izbei rat?. NIN br. 1078. 5. s e p t e m b a r 1971. str. 62-63.

1,8

Cincar-Markovi u sasluanju 29. novembra 1945 - AVII. p. 17, F-4. k. 59.

H o p t n e r , n. d, latinino izdanje, str. 231-232.

"
AVIL reg. br. 53/3, k. 2; Arhiva Driavne komisije za utvrivanje ratnih zloina okupatora
i njegovih pomagaa (ADKRZ), inv. br 215.
120

H o p t n e r , n. d., irilino izdanje, str. 306; A. Breccia, n. d., str. 512.

12

' H o p t n e r , n. d., str. 306. M i n i s t a r d v o r a Anti, u svom s a s l u a n j u pred K o m i s i j o m za istraivanje o d g o v o r n o s t i za s t u p a n j e o d n o s n o u v l a e n j e Jugoslavije u rat (tj. k o m i s i j o m kvislinke Aimovieve vlade - p r i m . V. T.) od 30. m a j a 194I. godine, n e t a n o tvrdi da je n a m e s n i k
Stankovi bio za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u - AVIL reg. br. 8 / I - 1 . k. 8. M e u t i m ,
Patrijarh Gavrilo kae da ga je n a m e s n i k R a d e n k o Stankovi. uoi 27. m a n a m o l i o da se s a s t a n e
sa njim. Na s a s t a n k u , zbog p a t r i j a r h o v o g stava protiv T r o j n o g pakta, namesnik je p r o t e s t v o v a o
i u p u t i o mu p r e t n j u . podvlaei da se d r a v n a vlast n e e u s t r u a v a t i da u p o t r e b i silu, a k o to
b u d e potrebno, pa m a k a r bio u pitan ju i poglavar crkve. Glasnik, slubeni list Srpske pravoslavne crkve, godina LXI. br. 6, Beograd, juni 1980. str. 133.
,2J

Hoptner. n. d., str. 307; Maek Vlatko. In struggle for Freedom. New York. 1957. str. 211.

123

Isto. str. 308.

124

A. Breccia, n. d., str. 511-512.

126

H o p t n e r , n. d., str. 308; Maek-Hoptneru.

128

F. Culinovi. 27. mart.... str. 129-130.

127

1. Juki. n a v e d e n i Zapis. str. 88-89; Ivo Perovi u s a s l u a n j u 30. j a n u a r a I948-AVII. p.

17. F-1, reg. br. 4, k.2a.
128

M. Anti u sasluanju od 8. oktobra 1945. - AVII, p. 17. F-6, k. 55; H o p t n e r , n. d., str. 308.

,29

1. Juki. isto, s t r 92

130

V. B

Popovi. Trojni pakt i martovski dogaaji, Politika, 12. m a n 1961.

131

USMT. dok. NG-3542; A. Breccia, n. d., s t r 513-514

132

AVII, m i r k o f i l m B o n - 1 , reg. br. 985/6: DGFP. D. XII, dok. 131, p r i m . 5; A. B r e c c i a , n.

d., s t r 514, p r i m 64.
133

H o p t n e r , n. d str. 308-309; USMT d o k . NG-3542.

134

Isto.

13J

Obzor br. 53 od 3. m a r t a 1941, str. 3. Z a g r e b .

,34

*> P o l i t i k a , i Obzor od 7. m a r t a 1941.

,34

A. Breccia, n. d., str 507-508.

136

Arhiva CK S K I - Borba od 9 m a r t a 1961

136

DGFP. D. XII. d o k . 138.

,37

AVII. reg. br. B o n - 2 / 1 1 3 - 1 1 4 .

138

AVII, reg. br. B o n - 2 / 1 1 7 - 1 1 8 .

138

A. Breccia, n. d., str. 514-515.

!4

Izjava R. Stankovia u sasluanju 18. septembra 1945. AVII. p. 17, F - l , k. 2a; Archiv der
Gegenwart, 1941, str. 4938.
' 4 1 L Juki, n. d., str. 97-98.
142

'

H o p t n e r . n. d., s t r 310-311; FRUS, II, 1941. str. 949-950.

43

H o p t n e r . n. d., str. 310; USMT. d o k NG-3542.

144

Izjava M Periia 30. avgusta 1946; F. Culinovi, Slom stare Jugoslavije . . . str. 123: AVII.
reg. br. 9 / 1 - 1 . k.5.
145

H o p t n e r , n. d. str. 312; Izjava

148

AVII, F-40. k. z. 4; I s p r a v k a u listu Figaro od 4. a p r i l a 1950.

,48

naelnika Glavnog generaltaba Petra Koia

" H o p t n e r . n. d., str. 326, NIN b r o j 1120 od 25. j u n a 1972, str. 40.

147

A. B r e c c i a , n d., str. 521-522.

,4,a
Joo Tomasevich. etnici u drugom svjetskom ratu (prevod). Liber, Zagreb. 1979, str. 48.
U napomenama za Pristupanje Trojnom paktu

148

A Breccia, str. 523: DGFP, D. XII, dok 151.

,49

AVII. m i k r o t e k a reg br. S I P - E V - 8 , d o k 297.

,so

AVII, reg. br 9 / 4 - 1 . k. 54

' 5 ' AVII. reg. br. 1 0 / 4 - 1 . k. 54.

,52

DGFP. D. XII. d o k . 149.

AVII. reg. br 1 1 / 4 - 1 . k 54. DGFP. D. XII, d o k 156: A. Breccia, n. d str. 523-524

,54

DGFP, D. XII, d o k . 151.

157

A Breccia, n. d., str. 525-526

158

DGFP. D. XII, dok. 156, p r i m 3; A Bieccia. n. d., str 526.

169

Izjava / Perovia 30 januara 1948

180

Izjava R. Slankovia 18.

164

AVIL reg. br. B o n - l / 8 8 2 - 8 8 4 .

AVII, p. 17, F - l , k. 2a.

septembra 1945 - AMI. p. /7. F-l. k. 2a

AVII. B o n - 2 , T 2 4 - 1 2 8 .
166

AVII. m i k r o t e k a reg. br. B o n - 2 / 1 3 0 - 1 3 1

AVII. reg. br. 19/4-1, k 54.

:s8 lyava M Periia 30. avgusta 1946-AVII, reg. br. 9 / 1 - 1 . k 5. F. Culinovic, Slom stare Jugoslavije. . . str. 129-130
189

AVII, p. 17. F-2. reg. br. 37. k. 2

170

CerCil, n. d., str 140.

A. Breccia, n. d., str. 528: - V e e r n j e novosti od 2. i 3 iuna I960, g o d i n e .
AVII, B o n - 2 / 1 3 3 .
AVII. B o n - 2 / 1 3 4

174

A B r e r c i a . n. d., str 530

Isto, sir. 531.

,75

Isto, str. 529-532.

178

Isto. str. 526

177

Isto. str. 524

178

AVII. m i k r o t e k a . reg. br SIP. E V - 9 / 6 3 0 - 6 3 1 .

'

7J

DGFP. D. XII dok. 173

' 8 Q DGFP, D, XII dok. 172.

181

AVII. B o n - 2 / 1 4 0 .
A Breccia, n. d., str. 532-533, DGFP, D. XII. dok 175 i p r i m . 3. DGFP. D. XII, dok. 172.

183

DGFP. D. XII. d o k 178.

,84

Original u AVII, reg. br. 2 2 / 4 - 1 , k 54.

DGFP. D. XII. dok 182.

180

Montgomeri Hajd, Tihi Kanaanin. .Rad, Beograd, 1963. str. 59-60.

187

Veernje novosti od 3 j u n a 1960.

,88

AVII, reg. br. 50/4, k. 54.

188

AVII, reg. br. 51/5. k. 54.

190

H o p t n e r . n. d.. 328-329.

191

AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 3 0 - 1 3 1 .

192
P r e m a M a e k o v i m Memoarima (In the Struggle for Freedom. New York. 1957). s e d n i c a
K r u n s k o g saveta poela je 19. m a n a u 11 asova. On kae: Bio s a m u Z a g r e b u , kad m e j e 18.
m a r t a 1941. b a n u b a i i n f o r m i s a o da je knez Pavle p r o p u t o v a o kroz g r a d na s v o m p o v r a t k u
sa sastanka sa Hitlerom . . .
. . . Knez j e izgledao v e o m a u t u e n . S t a l n o j e p o n a v l j a o S u b a i u : Moj dragi S u b a i u ,
ne z n a m ta da r a d i m . Polo se r a s p i t a o g d e sam, r e k a o je S u b a i c u da mi kae da n a r e d n o g
d a n a s i g u r n o d o e m u B e o g r a d O t p u t o v a o s a m n o n i m vozom
t Burni martovski dani, NIN,
br. 1079, 12. s e p t e m b r a 1971, B e o g r a d , str. 60). M e u t i m , iz n e m a k i h d o k u m e n a t a vidi se da
je s e d n i c a zaista bila 20. m a r i a . To p o t v r u j u H o p t n e r u n. d. na str. 324 i A. Breccia u n. d. na
str. 339. Isto iako, nigde n e m a traga o t o m e da je knez Pavle bio na s a s t a n k u sa H i t l e r o m p o s l e
4. m a r t a .
193

V. B

191

'

9S

Popovi, Trojni pakt i martovski dogaaji 1941. Politika 20. m a r t 1961.

Stankovi u sasluanju od 30. januara 1948.

A. Breccia, n. d. str. 538-539. FRUS, 1941, I. str. 611-612.

196

A Breccia, n. d, str. 540; Ulrich von Hasseil. Vom Andern Deutschland Aus Nachgelassenen Tagebchern 1938-1944. Vienna, H u m b o l t , 1948, str. 126-128.
197

Burni martovski dam. NIN. br. 1079, 12. s e p t e m b r a 1971

Beograd.

' AVII, reg. br. 2 6 / 4 - 1 , k. 54.

199

AVII. reg. br. 54/4. k. 54.

200

AVIi, reg. br. 52/4, k. 54

201

Konstantinovi. n. d. str.

202

Burni martovski dani,NIN. br.

203

AVII. p. 17. F-4. k. 59 - Cincar-Markovi u sasluanju od 24. septembra 1945.

M.

14.
1079, 12. s e p t e m b a r 1971. B e o g r a d .

204

Burni martovski dam,NIN. br. 1079, 12. s e p t e m b a r 1971, B e o g r a d . U d r u g i m d o k u m e n tima n e m a p o d a t a k a da je K r u n s k i savet o d r a o s e d n i c u 21. m a r t a - v e r o v a t n o je bio n a s t a v a k
s e d n i c e vlade od 20. m a r t a .
2

<* AVII, reg. br. 2 7 / 4 - 1 , k. 54.

josa Uese patrijarha Gavrila i Srpske pravoslavne crkve u dogaajima ispred i za vreme 27.
marta i njihovo stradanje u toku rata. Glasnik, slubeni list S r p s k e p r a v o s l a v n e crkve, g o d i n a
LXI. br 6, 1980 sir. 131-132.
206b
208

AVII. reg. br. 27/4-1. k 54.

AVII. reg. br. 2 2 / 4 - 1 . k. 54; DGFP. D. XII. dok. 187. prm. I; A. Breccia, n.d., str.
549-550, p r i m 129.

Sta h o e t e ! Eto. va ef P r e s b i r o a Milojevi u Belvederu. los prilikom p o t p i s i v a n j a Troinog pakta, g r d i o je pakl pred s t r a n i m novinai i m a . To n a r a v n o , niie bilo tano. Ali. po izrazu
Andrievog lica (radi se o p o s l a n i k u Ivu Andricu - \ T.), pa m o d a i m o m . Pavlu Smitu nije bilo
t e k o da zakljui ta mislimo. e k a n j e na p o t p i s i v a n j e p a k t a m n o g o se oduilo.
Poelo je ve da se zucka: da se nije n e t o desilo? Jeste, d e s i l o sc Saa Zvekic. lini sekr e t a r Cincar-Markovica, u z b u e n o mi je ispriao ta je bilo. Tako reci u p o s l e d n j e m t r e n u t k u
R i b e n t r o p je traio da se n e t o d o d a g o v o r u koji je Cvetkovi i m a o da odri p r i l i k o m potpisivanja.
R i b e n t r o p u se izgleda nije d o p a l o to se u g o v o r u m a l o govori o p- i v ienosti Jugoslavije
p r i n c i p i m a T r o j n o g pakta Posle dueg n a t e z a n j a , d o d a l je p a s u s u kom. Jugoslavija istie svoju
s p r e m n o s t da u m i r u a k t i v n o s u d e l u j e u izgradnji - n o v o g p o r e t k a - .
(NIN br 1580 od 12. aprila 1981, str. 61).
DGFP. D, XII. dok. 207; Tajni arhivi grofa Cana 1936-1943. Zagreb, 1952. str. 454.
Archiv der Gegenwart. 1941, str 4946; AVII, reg
25ib Der Feldzug auf dem Balkan
252

br 3 8 / 1 - 1 . k. 26).

A r m e e o b e r k o m m a n d o . Berlin. 1941, str. 18-21

A. Breccia, n d., str. 567: Cvetkoviccv telegram od 26 m a r t a Politika, 25. m a r t a 1941

253
J o a c h i m von R i b e n t r o p . Zwischen London und Moskau. Erinnerungen und letzte Aufrechnungen aus dem Nachlass, Leoni, Druffel, 1953 ( p r e v o d na italijanski 1954), str. 272: Leonardo Simoni. Berlino: Ambasciata d' Italia 1939-1943. Migliaresi. Roma. 1946. str. 215. A. Breccia,
n. d., str. 567-568 i prim. 161-162.
254

AVII ( n e m a k i arhiv), reg. br. 2 / 1 4 - 1 - 3 . k. 1.

255

AVII. p 17. F-4, k 59.

254

Isto

287

AVII. p. 17. F - l , reg. br. 23, k. 4.

288

AVII. m i k r o t e k a reg. br. 891-893.

259

AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1003.

260

M a e k - H o p t n e r u H o p t n e r . n. d., s t r 341-342.

28

' A. Breccia, n. d str. 581.

2,2

Milutin uovi. ivo! u iicama. Pobjeda - Vrijeme 29 avgust 1971, Titograd. str. 4.

29

Vreme i Politika od 25. m a r t a : dr Milan Bulajic. Aprihka kriza 1941, Borba, septembai 1963, Beograd; A. Breccia, n d., str. 572.
264
A. Breccia,
371/30243/04900.

n.

d.,

str

573-576;

Memorandum

Foreign

Office.

25.

286

Mikroteka u VII reg br. SIP-EV-8. dok. 310-313 Hoptner. n. d . str. 336.

289

A. Breccia, n d., str. 577.

297

Isto. str. 577-578; Churchil, Grande Aliance. London. 1950.

299

Dragia Cvetkovi, Istina o 25. i 27 martu (broura). Pariz. 1951. sti

289

Dokumenti o Jugoslaviji, sveska 10, Pariz. 1958. s t r 8

270

Isto.

18.

mart

1941.

271

H o p t n e r . n. d.. latinino izdanje, str. 285-286 i 283.

272

D. Simovi. Memoari, //. str. 14

273
Drugi kongres Komunistike partije Hrvatske 21-25 XI 1948. Zagreb, str. 58-59; F. Culinovi. 27. mart, str. 233.
274
Zabeleka telefonske prislune slutbe u B e o g r a d u nalazi se u Z a v o d u za i n f o r m a c i j e Izv r s n o g vijea H r v a t s k e I P R O J - 1 - I 9 4 5 - 6 2 . 1-25-27. m a n .
275

Isto.

279

Isto.

277

Isto i Politika od 27. m a r t a 1941.

278

O v a j d o k u m e n t d a t i r a n j e 25. m a r t a 1941. ali izgleda d a j e r a z g o v o r o b a v l j e n 26. m a r t a .

279

Isto.

280

Politika 18. n o v e m b r a 1970. B e o g r a d

DRAVNI UDAR 27. MARTA 1941. GODINE

P R I P R E M E ZA IZVRENJE UDARA

Poto je posle Minhenskog s p o r a z u m a uticaj sila Osovine u Jugoslaviji sve

vie rastao, z a p a d n e sile su vrile pritisak na jugoslovensku vladu i u isto vreme teile da je nasilno o b o r e p o m o u opozicionih snaga (ukoliko ona i zvanino pride Trojnom paktu). One su se u t o m cilju sluile starim vezama i prijateljstvom jo iz v r e m e n a prvog svetskog rata i novim o b e a n j i m a . U t o m e
su se vrlo aktivno angaovale b r i t a n s k a i a m e r i k a vlada p r e k o svojih diplomatskih p r e d s t a v n i k a u B e o g r a d u i njihove v e o m a razgranate o b a v e t a j n e
mree. Ta aktivnost zapadnih sila dostigla je v r h u n a c u d a n e koji su prethodili
o b a r a n j u vlade Cvetkovi-Maek, tj. u v r e m e izvrenja dravnog u d a r a od 27.
m a r t a 1941. godine. Istina, o n e su i p r e toga b u d n o pratile i podsticale neraspoloenje jugoslovenskih naroda protiv reima, naroito posle sloma Francuske u leto 1940. i kasnije p o e t k o m 1941, kada je faistika agresija bila na
pragu Jugoslavije i k a d a je n j e n a vlada sve vie p o p u t a l a silama Osovine.
Z a p a d n e sile su pojaale svoj uticaj u vojsci n a r o i t o u p o e t k u 1941. godine. Prema p o d a c i m a i izjavama nekih zapadnih dravnika (erila i drugih),
koje su dali posle d r u g o g svetskog rata, Intelidens servis (britanska tajna
o b a v e t a j n a sluba) i m a o je zadatak da uz sadejstvo i p o m o a m e r i k e tajne
slube, p r e k o visokih vojnih rukovodilaca i istaknutih politiara opozicione
g r u p e (preteno srpske), organizuje dravni u d a r i silom ukloni vladajuu
g r u p u na elu sa knezom Pavlom.
U odeljku Pregovori o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu bilo je govora o d i p l o m a t s k i m n a p o r i m a V. Britanije i SAD da odv r a t e jugoslovensku vladu od izvrenja toga ina. k a o i o delatnosti njihovih obavetajnih slubi. Naroito je u tom pogledu bila aktivna tajna britanska o b a v e t a j n a sluba SOE,
na elu sa Hju Doltonom (Dalton Hugh), j e d n i m od voda Laburistike partije
i m i n i s t r o m za p r i v r e d n o ratovanje, koga je jo 1940. godine na taj poloaj postavio britanski p r e m i j e r eril. Ova organizacija imala je dva specijalna zadatka: subverziju i sabotau. Bila je slina a m e r i k o j organizaciji za Strategijsku slubu (Office of Strategic Service). Vojni personal i graani radili su zaj e d n o p r e m a Doltonovim instrukcijama:

 .. Oni su hrabrili i veZbali gerilske b o r c e i p o k r e t e o t p o r a , u p o t r e b l j a v a l i t a j n u propagandu, podmiivanje itd..

Dolton. socijalni i n f o r m a t o r , o d g o v o r i o je sa d e a k i m o d u e v l j e n j e m na Cerilov signal da zapali Evropu.'

Britanski poslanik u B e o g r a d u Kampbel bio je povezan sa M a s t e r s o n o m

(Masterson Tom S.) efom SOE koja je radila pod r u k o v o d s t v o m m i n i s t r a za
p r i v r e d n o planiranje Hju Doltona, iji su ljudi jo u leto 1940. godine poeli
da operiu u Jugoslaviji, naroito Masterson koji je vrlo d o b r o poznavao balkanske prilike. 2 J e d n a od dunosti bila mu je da pridobije a n t i - n a m e s n i k e
e l e m e n t e i da ih organizuje za docniju u p o t r e b u , a sad je to v r e m e dolo. Kad
je saznao da e Jugoslavija potpisati Trojni pakt, Dolton je d a o signal svojim
agentima u Beogradu da u p o t r e b e sva sredstva da dignu revoluciju. Kao to
je ob javio u svojoj knjizi, bio je uveren u uspeh, jer je sve unapred bilo d o b r o
p r i p r e m l j e n o 3 Masterson i njegovi pomonici tajno su bili povezani sa jugosiovenskim opozicionim politiarima, tako d a j e i organizator dravnog u d a r a
general Bora Mirkovi tek kasnije saznao d a j e britanska tajna sluba d o b i l a
novac sa ciljem da p o m o g n e n a r o d n i ustanak. 4 Oni su radili sa nekoliko linosti koje bi davale oblik politici nove vlade proizale iz revolucije .. . Njihova uveravanja u uspeh i o b e a n j a vlasti vie su vredele u politikoj borbi nego
p r o s t o podmiivanje. Ali njihovi napori nisu bili potrebni, jer je stara mrnja izmeu Slovena i Tevtona bila u dejstvu . . . 5
Izgleda da je glavni politiki i n s p i r a t o r bila britanska vlada, p o s e b n o
njen poslanik u Beogradu Ronald Kampbel, koji je p r e m a i n s t r u k c i j a m a svog
ministra inostranih poslova Idna i uz p o m o izvrsnih obavetajaca: Mastersona (Masterson Tom S.) Mapelbeka, Hadson Bejlija i drugih a g e n a t a iz amerike o b a v e t a j n e mree u Beogradu - radio po j e d i n s t v e n o m planu i p r u a o
punu p o d r k u generalu Simoviu u pripremi i o b a r a n j u vlade Cvetkovi Maek.
Naroito je osovinska p r o p a g a n d a isticala d a j e dravni u d a r u Jugoslaviji
bio delo i n o s t r a n e tajne slube, naroito britanskog Intelidens Servisa. To su
p o s e b n o naglaavali Hitler i R i b e n t r o p u svojim izjavama 6. aprila prilikom
n a p a d a na Jugoslaviju, a to je ponovio i Musolini. N e m a k a o b a v e t a j n a sluba b u d n o je pratila sve posete d i p l o m a t s k i h predstavnika Jugoslaviji, naroito u toku 1941. godine do 27. marta, a p o s e b n o je pratila k r e t a n j e a m e r i k o g
pukovnika Donovena delegata a m e r i k o g p r e d s e d n i k a Ruzvelta u j a n u a r u
iste godine, tvrdei da je bio ef a m e r i k e o b a v e t a j n e slube. N e m a k a obavetajna sluba pratila je generala Duana Simovia i obavetavala Berlin o
njegovim s a s t a n c i m a sa s t r a n i m licima. I Valter Hgen u svojoj knjizi Die f"<
heime Front (na str. 213 i dalje) pie kako se general Simovi prilikom svug
izleta na Planicu (u Sloveniji) sastao s a d v o k a t o m o r o m R a d i n o m koji je
vie godina iveo u SAD. za koga je n e m a k a tajna sluba verovala da ima posebnu. tajnu misiju u Jugoslaviji, kao poverenik Hari Hopkinsa, Ruzveltovog
savetnika. N e m a k a tajna sluba prikupljala je p o d a t k e o d e l o v a n j u britanskih, a m e r i k i h i drugih inostranih posetilaca, dovodei te p o s e t e u vezu s
dvadeset s e d m i m m a r t o m .
Slino miljenje o 27. m a r t u , pored Dragie Cvetkovia, pronosili su i
mnogi bivi jugoslovenski politiari, koji su o t o m e posle rata pisali veinom
pristrasno i neobjektivno. Slino je pisao i Lidl H a n (Liddel Hart) u svom
delu Defense of the West. Istina, general Simovi ukazao je u svojim m e m o a r skim zapisima na neke svoje razgovore sa stranim izaslanicima, ali je i u svojim u s m e n i m izjavama (koje je d a o Ferdu Culinovicu) Odluno poricao da je

Dvadeset sedmi mart bio rezultat direktive Intelidens Servisa. Meutim, on je

naglaavao da su kontakti sa saveznikim delegatima i kod njega i kod njegovih s a r a d n i k a imali veliki odjek i da su u znatnoj meri delovali i na uvrivanju njihove odluke, n a r o i t o njegov susret sa p u k o v n i k o m Donovenom. 6
Doktor F. Culinovi kae:
Neki uesnici u izvrenju u d a r a izjavili su posle rata da su zaista o d r a v a n i izvesni
k o n t a k t i sa s t r a n i m p r e d s t a v n i c i m a u vezi s p r i p r e m a n i m u d a r o m T a k o npr. d r S t a n i a Kosti. istie u svojim zapisima o Dvadeset s e d m o m m a r t u kako je on u s a m o predveerje, pred
izvoenje dravnog udara, kao mlad porunik bio od zavlerenikih krugova o d r e d e n da
prati lana konspiracije Mladena ujovica. do Britanskog poslanstva, sto je on i izvrio. Slino su postupili i neki njegovi d r u g o v i zaverenici oficiri, koji su pratili veze sa n e k i m graanskim p o l i t i a r i m a .starim s a v e z n i c i m a - Rusiji. F r a n c u s k o j . E n g l e s k o j i Americi' N a k o n povratka i/ B r i t a n s k o g p o s l a n s t v a izjavio mu je M l a d e n ujovic k a k o je z a v e r e n i c i m a o p e t o v a n o o b e a n a p o d r k a i da e se Jugoslaviji s v a k a k o isporuiti p o m o .u p r v o v r e m e s vazd u h o p l o v s t v o m a kasnije i t r u p a m a p r e k o G r k e .
Malo je u d n o da g r a a n s k a lica. povezana sa z a v e r e n i k o m g r u p o m oficira, o d l a z e u s a m o p r e d v e e r j e p r e v r a t a do nekih saveznikih a m b a s a d a i t a m o n a v o d n o d o b i j a j u p o s l j e d n j a u v e r a v a n j a o p o d r c i . Najobinija
obazriv ost nalagala je m e u t i m , p u n u k o n s p i r a c i j u o k o p r i p r e m a za p r e v r a t , a ov a k v e posete a m b a s a d a m a mogle su p o s t a t i p o g u b n e za n e o b a z r i v e politiare. V e r o j a t n o ce biti da
su p o n e k i od tih g r a a n s k i h politiara, uavi u krug zaverenika, s p o n t a n o izvrili te posete.
po svoj prilici iz vlastitih p o b u d a i i n t e r e s a da se kod saveznikih vlada (u s l u a j u u s p e h a
u d a r a ) za njih zna i o n j i m a vodi r a u n a S a m g e n e r a l Simovi izgleda da o tim p o s e t a m a
g r a a n s k i h politiara nije bio o b a v e t e n . a niti im je on d a o za to ma kakv a o v l a c e n j a . I ova
o k o l n o s t , u sutini inae b e z n a a j n a , ipak razotkriva k a k o je bila slaba p o v e z a n o s t izmeu
o s o b a u p l e t e n i h u zaveru, te da je vrstu jezgru z a v e r e n i k e organizacije sainjavala s a m o
s k u p i n a o f i r i r a o k u p l j e n i h o k o g e n e r a l a Simovia i Mirkovica. P r v o t n o r u k o v o d s t v o nalazilo se u t a b u K o m a n d e v a z d u h o p l o v s t v a u Z e m u n u , a kasnije (od p o e t k a s a m e akcije) u
Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e . Sto se tie g r a a n s k i h politikih ljudi koji su prili zaveri.
moe se rei da je (uz r e t k e i z n i m k e ) veina njih uglav n o m r a u n a l a na m o g u n o s t da se pob e d o m zavere d o m o g n e pozicija vlasti, le je z n a t a n b r o j tih politiara na o v a j u d a r vie gledalo kroz p r i z m u vlastitih i n t e r e s a , a m a n j e s o b z i r o m na o n o t o je zemlja imala postii od
takve akcije. Zato su ti g r a a n s k i politiari za ovu zaveru predstavljali vie n e p o e l j n o opt e r e e n j e n e g o istinsku p o m o . 8 3

Britanski poslanik u Beogradu, u svom i f r o v a n o m t e l e g r a m u od 25 jula

1940. izneo je:
Saznanjem da ima e l e m e n a t a u Jugoslaviji, p o s e b n o u Srbiji, koji razmiljaju o t o m e da iskoriste nezadovoljstvo izazvano p r o o s o v i n s k o m politikom
sadanje vlade da bi pokuali dravni u d a r i istov r e m e n o pristupili zajednikoj stvari sa V. Britanijom . . .
Dalje se navodi da ti e l e m e n t i r a u n a j u na s a r a d n j u N a r o d n e o d b r a n e ,
pravoslavne crkve i znaajnih delova armije, p o s e b n o seljaka i Zemljoradnike s t r a n k e u Bugarskoj, sa kojom su u k o n t a k t u , i predviaju: da se u Jugoslaviji odri dinastija sa m l a d i m kraljem i ukloni namesnik po potrebi i nasilnim p u t e m , da se u B u g a r s k o j svrgne kralj i zakljui savez izmeu Bugarske
i Jugoslavije, da se H r v a t i m a p o n u d e mesta u vladi, da Jugoslavija n a p a d o m
na Albaniju izazove revoluciju, da Jugoslavija pristupi zajednikoj stvari sa V.
Britanijom, nastojei da se obezbedi o r u a n a p o d r k a SSSR-a i da u sluaju
n e m a k e invazije prui m a k s i m a l n i vojni o t p o r i izvri sabotae u najirim
r a z m e r a m a . Planom je predv ieno da V. Britanija o d m a h prizna novu vladu,
p o n u d i savez i prui vojnu p o d r k u koliko je mogue. Poslanik Kampbel je
savetovao m a k s i m a l n u obazrivost u pogledu s p r o v o e n j a ovog plana, ali je
telegram p o b u d i o veliko interesovanje b r i t a n s k e vlade. Filip Nikols je rekao:
Ovo je zanimljiv telegram iz koga se mogu izvui dva zakljuka: 1) Jugoslavija je zdrava i sa n j o m se moe e v e n t u a l n o raunati da n a m p o m o g n e .

Ali 2) Ona se oslanja suvie na Rusiju i zbog toga e s k o r o sigurno biti razoarana. Ipak je ser Sardent, stalni p o d s e k r e t a r u Forin Ofisu 1. avgusta 1940.
u p u t i o K a m p b e l u zvanian odgovor:
Izgleda da je plan p r e u r a n j e n , ali bi kasnije m o g a o biti od prvorazrednog znaaja za vladu Njegovog velianstva . .. koja ne bi mogla da prui podrku n i j e d n o m planu koji bi povlaio za s o b o m p r e d u z i m a n j e bilo kakvih nasilnih m e r a p r e m a Namesniku. Kontakti sa zaverenicima su posle toga nastavljeni n a z v a n i n o m nivou, j e r se u Jugoslaviji nalazio prilian b r o j pripadnika b r i t a n s k e tajne o b a v e t a j n e slubfc, vojnih i civilnih, koji su nezvanino
obavetavali K a m p b e l a ta se planiralo n a r e d n i h meseci. 7
Mogue je da su i SAD bile u p o z n a t e sa p l a n o m (za dravni u d a r - prim.
V. T.), jer je pukovnik Donoven, jedan od rukovodilaca a m e r i k e tajne slube,
ija je ua specijalnost bila praenje zbivanja u istonoj Evropi, boravio u
Beogradu u to vreme. Ve je n a v e d e n o da je tada imao sastanak sa g e n e r a l o m
Simoviem i d r u g i m linostima, kao i to da su iz H e r e n o v o g izvetaja ak i
u Berlinu saznali 26. m a r t a da je u p r i p r e m i pu sa Simoviem na elu. Heren je javio da su se Simovi i engleski vojni izaslanik konsultovaii o d e t a l j i m a
engleske vojne p o m o i Jugoslaviji u sluaju rata protiv Osovine koji bi, p r e m a
Simovievom miljenju, bio neizbean ako se sa u s p e h o m izvri pu. Ali Heren je n a p o m e n u o da on veruje da Cvetkovieva vlada zna ta se d o g a a i da
e biti u stanju da ugui pu.
Da li su i Rusi bar znali za postojanje zavere, ne moe se zakljuiti na osnovu britanskih tajnih d o k u m e n a t a . U poruci L o n d o n u od 25. f e b r u a r a 1941.
godine kae se: Mi (britanski poslanik u Beogradu) d i s k r e t n o p o k u a v a m o
da o b e z b e d i m o izraavanje opozicione p o d r k e akciji. Pokuao sam j u t r o s da
o h r a b r i m naelnika g e n e r a l t a b a (jugoslovenskog). A pismeni k o m e n t a r ,
koji je s e r O r m e Sardent ( p o d s e k r e t a r u b r i t a n s k o m Ministarstvu inostranih
poslova - prim. V. T) pribeleio uz to u Forin ofisu u L o n d o n u , glasio je: Sada
je n e s u m n j i v o pravi t r e n u t a k da p o k u a m o da m o b i l i e m o opozicione partije
koje s u b v e n c i o n i r a m o . Govoriu o t o m e sa S 0 2 (Odeljak b r i t a n s k e t a j n e slube).7
. . Ima p o d a t a k a d a j e tajna o b a v e t a j n a sluba jugoslovenskog Generaltaba u nekim sluajevima vrlo u s p e n o saraivala sa sovjetskom obavetajnom slubom protiv Nemaca.
U raspoloivim izvorima o vezama sovjetskih p r e d s t a v n i k a sa s r p s k i m
g r a a n s k i m krugovima najee se p o m i n j e ime a d v o k a t a i knjievnika Dragie Vasia,. . . koji je bio jedan od p o t p r e d s e d n i k a S r p s k o g k u l t u r n o g k l u b a
i lan najueg vodstva tzv. Konspiracije, te samim tim i j e d a n od vanih ins p i r a t o r a prevrata. Vasi je. po svemu sudei, odravao veze i sa sovjetskim
predstavnicima. Pred n e m a k o m a n k e t n o m komisijom p r o f e s o r Mirko Koi
je, izmeu ostalog, rekao:
Dragia Vasi je odravao vrste veze sa sovjetskim poslanikom Plotnjikovim. i ja sam vrsto u b e e n da je Vasievo neprijateljsko dranje p r e m a
knezu bilo inspirisano od strane Rusa. Sam Vasi r e k a o mi je j e d n o m prilikom u razgovoru da sovjetska vlada dri kneza za svog v e o m a o p a s n o g protivnika i da paljivo prati svaki njegov korak. Moskva se plai, r e k a o mi je Vasi, da knez, koji je u j e d n a k o d o b r i m o d n o s i m a i sa Englezima i sa Nemcima,
pokuava da se p r o v u e izmeu ove dve zavaene zemlje na raun Sovjetskog
Saveza, utoliko pre to je sovjetskim r u k o v o d i o c i m a d o b r o poznato kneevo
a n t i k o m u n i s t i k o dranje, kao i njegov o d n o s p r e m a r u s k o j emigraciji. Ukla-

njanje kneza sa vanih politikih poloaja bilo je za Sovjete izvanredno znaajno i svakako da su u t o m smislu i davali Vasiu savete. 7 b
. . . Pisac i istoriar Vladimir Dedijer u svojoj sintezi Istorija Jugoslavije u
XX veku pie: Neke injenice govore da su sovjetski obavetajci (Mustafa
Golubi) bili u toku p r i p r e m a n j a zavere, pa ak da su davali p o d r k u zaverenicima (Boin Simi).
Mustafa Golubi n e k a d a je etovao u o d r e d u Voje Tankosia, bio mladobosanac, poznavao d o b r o Apisa. Odbio je 1917. da b u d e lani svedok protiv
Apisa, te je zato zatvaran. Izmeu dva rata radio je u sovjetskoj o b a v e t a j n o j
slubi. U leto 1940. d o a o je u Jugoslaviju i u B e o g r a d u bio organizator obavetajnog c e n t r a IV o d e l j e n j a Crvene armije. 7 c
V. Dedijer pie d a j e Dragia Vasi godinama odravao k o n t a k t e sa sovjetskim c e n t r o m za o b a v e t a j n u slubu u Pragu. To je bila takozvana etvrta
linija sov jetske v o j n o o b a v e t a j n e slube za sve tri drave lanice Antante: Cehoslovaku, Jugoslaviju i Rumuniju. To je radio iz u b e e n ja, a ne za novac. On
se specijalizovao za rad m e u b e l o g a r d e j s k o m emigracijom u B e o g r a d u . . .
Kada je 1940. Mustafa Golubi doao u Jugoslaviju, gde je p r e u z e o dunost
efa sovjetske v o j n o o b a v e t a j n e slube, bio je u u s k o m k o n t a k t u sa Dragiom
Vasiem. Ovaj mu je krio radio-stanicu u Beogradu.
Poto su p o m e n u t e linosti nekad bile v e o m a bliske c r n o r u k c i m a ili neposredni lanovi udruenja, a kao to s m o videli takvih je bilo i m e u zaverenicima, nije teko pretpostaviti da su p r o r a d i l a stara poznanstva i prijateljstva, te su Rusi bili ne s a m o d o b r o obaveteni o p r i p r e m a m a za prevrat ve
su na te p r i p r e m e d o n e k l e mogli i da utiu. U tom svetlu ne iznenauje d a j e
kao p o m o n i k Jovana onovia u redakciji Trgovinskog glasnika radio Fjod o r Mahin 7 d (kasniji p r v o b o r a c u NOR-u i general-major JNA - V.T.).
U svojim Memoarima, pod naslovom Veze s inostranim krugovima u poglavlju Dravni udar. general Simovi je napisao:
Ja lino nisam i m a o n i k a k v e veze sa zvaninim p r e d s t a v n i c i m a s t r a n i h drava, ni sa
o r g a n i m a njihovih tajnih slubi u p o g l e d u p r i p r e m e i izvoenja ina od 27. m a r t a . Vojni i vazduhoplovni izaslanici stranih drava, akreditovani kod nas, uinili su mi zvanine posete.
S p e c i j a l n o s b r i t a n s k i m v a z d u h o p l o v n i m i z a s l a n i k o m u n e k o l i k o m a h o v a v o d i o sam razgov o r e u p o g l e d u n a b a v k e i i s p o r u k e lovakih a v i o n a i u cilju d o b i j a n j a i d r u g o g v a z d u h o p lovnog m a t e r i j a l a . S v o j n i m izaslanikom S o v j e t s k e Rusije i m a o s a m u toliko vezu. t o mi je
on posle zvanine p o s e t e u d v a m a h a slao j e d n u njihovu poverljivu linost, n u d e i i s p o r u k u
izvesnog m a t e r i j a l a za n a o r u a n j e i o p r e m u v a z d u h o p l o v s l v a . Posle 27. m a r t a d o t i n a poverIjiva linost dovela je k m e n i o t p r a v n i k a sov jetskog p o s l a n s t v a u B e o g r a d u , Viktora Lebedjeva . . 7e

Simovi tvrdi d a j e njegov p o m o n i k general Borivoje Mirkovi stajao

u vezi s britanskim vazd. izaslanikom p u k o v n i k o m M a c d o n a l d o m i sa zastupnikom engleske fabrike m o t o r a i aviona Bristol. M a p l b e k o m i njegovim
k o m p a n j o n o m Krstiem. Njemu, m e u t i m , nije bilo poznato da l i j e general
Mirkovi p r e k o ovih o s o b a imao k o n t a k t a i s d r u g i m uticajnim stranim krugovima. General Bora Mirkovi sam ne govori o t o m e u svojim p o s l e r a t n i m
zapisima, koje je objavio u inostranstvu, ali neke okolnosti u p u u j u na to da
je on svakako imao veze s engleskim faktorima, to p o t v r u j e pukovnik Makdonald u svom izvetaju od 31. m a r t a 1941. (NIN br 1121/1972.).
Kada su stv a r n o poele p r i p r e m e za dravni udar, ko je bio inicijator i
tvorac u d a r a i ko je sve bio u m e a n u to teko je utvrditi, j e r postoje razne
interpretacije. Naime, postoji verzija da je tvorac pua bio vazduhoplovni brigadni general Bora Mirkovi (pomonik K o m a n d a n t a vazduhoplovstva gene-

rala Simovia) koji je n a v o d n o poinjao da daje oblik svojim planovima za

pu u v r e m e potpisivanja jugoslovensko-italijanskog p a k t a 1937. On je 1938.

godine o d l u i o da m o r a naci oveka koji bi p r e u z e o vojno i politiko vodstvo

p o t r e b n o da vrati zemlju na put veliine i ispravnosti. O b r a a o se generalu
Milanu Nediu, generalu Aleksandru Stankoviu ( k o m a n d a n t u Kraljeve garde) i generalu Bogoljubu Iliu, ali bez u s p e h a . Najzad je, posle 4 godine, naao
generala Duana Simovia koji je prihvatio njegov predlog i o k o m e je svoje
visoko miljenje podigao jo vie. Simovi je tada za njega bio najvei ovek u zemlji. Za njega je general Simovi bio ambiciozan i s p o s o b a n u vojnikoj politici, ovek ije su ambicije bile razlog za esta smcnjivanja sa veeg
na manji poloaj, ali koji je uvek uspevao da p o n o v o d o d e na vrh. Ipak, Mirkovi je rezervisao za sebe d o n o e n j e o d l u k e kad i kako da se izvri pu.
Da ne bi bio izdan i otkriven od Cvetkovievih agenata, on nita nije stavljao
na hartiju. Niko na svetu nije nita znao o njegovim planovima. 8
O n a m e r a m a za izvrenje dravnog u d a r a jo od 1938. godine d a o je izjavu
i oficir bive jugoslovenske vojske Stania N. Kosti, sada prof. d o k t o r u Zagrebu. On kae da mu je njegov raniji poznanik advokat Mladen Zujovi u julu
1938. godine govorio da postoji izvesna g r u p a ljudi koja neto radi da spase
ast nae zemlje, i p r i v u k a o ga na tajne sastanke ove g r u p e . On dalje kae
da je u b r z o na prvom s a s t a n k u u Zujovievoj kui u B e o g r a d u o b r z o v a n a
neka vrsta tajne organizacije sa glavnim ciljem da se obori reim kneza Pavla
i Stojadinovia i uspostavi d e m o k r a t s k i i antifaistiki p o r e d a k . Sastanku su
prisustvovali: Slobodan Jovanovi p r o f e s o r univerziteta i p r e d s e d n i k Srpskog k u l t u r n o g kluba, Danilo Daki p o t p r e d s e d n i k Kasacionog suda, Antonije Buti i Velimir Vemi oficiri u penziji, Milan Nikoli advokat, Dragoslav
Stranjakovi p r o f e s o r univerziteta, S l o b o d a n Drakovi docent, Zivojin Balugdi ministar na strani, Dragia Vasi advokat i knjievnik. Anti i Vemi
dali su uputstva organizacione prirode, a u Izvrni o d b o r uli su Dragia Vasi, Mladen Zujovi i Milan Nikoli. P r e m a u p u t s t v i m a t r e b a l o je u vojsci stvarati tajne grupe od po pet ljudi. U prvu petorku koja se osnovala u 1. protivavionskom p u k u u B e o g r a d u uli su kapetani Mihailo S. Koi, Stania N.
Kosti, o r e A. Srb, S r e t e n S. Sauli i porunik Vladimir M. Nikoli. Petorka
se tajno sastajala s Izvrnim o d b o r o m j e d a n p u t nedeljno ili vie p u t a p r e m a
potrebi. S a m o voe konspirativnih grupa, koje je trebalo organizovati u svakoj vojnoj jedinici B e o g r a d s k o g garnizona, mogli su da se u z a j a m n o upoznaju
i odravaju vezu tako da ostale lanove tih grupa niko nije s m e o poznavati.
Kosti je u svojoj izjavi naveo i d r u g e k o n s p i r a t i v n e g r u p e koje su vodili:
m a j o r Srba Popov, k a p e t a n Novica M. Miloevi, p o t p o r u n i k Sinia Nikolajevi, m a j o r ivan Kneevi, p o t p u k o v n i k Milo B. Bankovi, m a j o r Svetislav
Vohaska, m a j o r Danilo Zobenica, k a p e t a n Veljko T. Gostiljac i p o t p o r u n i k
Nikola Z. Stanisavljevi. 3
Jovan Marjanovi napisao je:
Izgleda da su se r a z n a o p o z i c i o n a s t r u j a n j a protiv reima i politike kneza Pavla, i u
vojsci i u g r a a n s k i m politikim k r u g o v i m a , p o e l a sjedinjavati s r e d i n o m 1940 godine. Mirkovieva akcija i k r u g o k o g e n e r a l a D Simovica tada se s j e d i n j u j u sa p o m e n u t o m a k c i j o m
i t a j n o m o r g a n i z a c i j o m k u j u je v o d i o S r p s k i k u l l u r n i klub. I to v r e m e se i p o e l a jasnije krislalizovati ideja p u a
Ta/ni oficirski, kao i ceo zavereniki pokret, bio je pre svega domai autohtoni pokret, proizvod domaih uslova i prilika .
.*

Moj klasni drug, sada p u k o v n i k JNA u penziji Vukosav Suni, izjavio mi

je: Jo u jesen 1940, n a r o i t o posle dolaska generala Petra Peia za m i n i s t r a
vojske i m o r n a r i c e (koga su gotovo svi mlai oficiri nazvali Peten, oekujui njegovu k a p i t u l a n t s k u politiku, kao Petena u Francuskoj), pronosrli su se

glasovi da j e d n a g r u p a m a j o r a u b e o g r a d s k o m garnizonu p r i p r e m a da izvri

neke nasilne p r o m e n e u d r a v n o m rukovodstvu, na koje su mlai oficiri sa
s i m p a t i j a m a reagovali.
Kad sam se p o e t k o m n o v e m b r a 1940. na Slaviji (u B e o g r a d u ) s r e o sa
m a j o r o m B o k o m Todoroviem, u p i t a o sam ga: Kakve to p r i p r e m e vri
neka majorska grupa u beogradskom garnizonu? Koliko se seam, odgovorio
mi je: Mi koji nismo na k o m a n d n i m poloajima u trupi, ne m o e m o nita uiniti, to bi jedino mogle one stareine koje k o m a n d u j u jedinicama.
Posle b o m b a r d o v a n j a Bitolja (5. n o v e m b r a 1940.), gde s a m p r e m e t e n na
novu dunost, izgubio s a m svaku vezu sa d r u g o v i m a u b e o g r a d s k o m garnizonu.
U novom garnizonu, uoi dravnog u d a r a 26/27. m a r t a 1941, u o sam da
je p o r u n i k Sava Konvalinka (sada pukovnik JNA u penziji), sa jo 1-2 d r u g a
p r e a o p r e k o granice na grku teritoriju, u n a m e r i da se sa grkim j e d i n i c a m a
bori protiv italijanskih faista.
I n t e r e s a n t n o je da je i nemaki poslanik fon Heren j o 25. o k t o b r a 1940.
godine izvestio Ministarstvo inostranih poslova Rajha da p o n o v o krue glasovi o planovima srpskih generala da izvre pu, zavedu vojnu d i k t a t u r u i da
e v e n t u a l n o d o v e d u n a p r e s t o m l a d o g kralja . . . , 0
Hoptner je napisao:
Glavni zaverenici su izgradili svoju m r e u linih veza u g o l o v o svim g a r n i z o n i m a u
zemlji. S v u d a su glavne linosti bile s r p s k i oficiri; zaverenici nisu uzeli u obzir niti su imali
p o v e r e n j a ni u j e d n o g oficira koji je ikada p r i p a d a o vojsci Dvojne m o n a r h i j e , a imali su pov e r e n j e u vrlo m a l o njih iz H r v a t s k e i Slovenije . . . , 0 a

Tako, na primer, nemaka agencija DNB prenela je izjavu italijanskog

konzula u Splitu da su glasovi o p r i p r e m i dravnog u d a r a bili p o t k r e p l j e n i
zahtevom viih oficira da sudeluju u s k o r o o t k r i v e n i m b r i t a n s k i m teroristikim planovima koje je 2. m a r t a 1941. nosio u h a p e n i slubenik Komande m o r n a r i c e u ibeniku. Za te glasove saznao je i SIM, j e r je uhvatio telegram
vajcarskog predstavnitva u Beogradu od 11. m a r t a u kojem se, i z m e u ostalog, kae da se meu oficirima sve vie mogu uti glasovi o e n e r g i n o j akciji u sluaju da se prihvate p r e t e r a n i zahtevi Nemake, a t a k o e se pretilo
i dravnim u d a r o m . , 0 b
Posle povratka Cvetkovia iz Bea, kao to je ve navedeno, fon Heren je
poslao Berlinu 26. marta sledei telegram:
U n u t r a n j a politika situacija z a t e g n u t a . U g r a d u krue vesti o p l a n o v i m a d r a v n o g
u d a r a od s t r a n e g r u p e m l a d i h oficira koji su. k a k o se ini, nali o s l o n a c kod k o m a n d a n t a
avijacije generala Simovia. Vlada s m a t r a da je g o s p o d a r situacije. S t v a r n o s t je u s v a k o m
sluaju d r u k i j a k a k o s a m d o a r a o i z a p s o l u t n o sigurnih izvora; d a n a s p o p o d n e b r i t a n s k i
v a z d u h o p l o v n i a t a e i m a o je dugi i tajni razgovor sa g e n e r a l o m S i m o v i e m , u t o k u kojeg su
bile u t a n a e n e t a n e p o j e d i n o s t i koje se tiu e n g l e s k e p o m o i u s l u a j u rata sa s n a g a m a
Osovine, t o Simovi s m a t r a neizbenim u sluaju i s h o d a d r a v n o g u d a r a . " *

O p r i p r e m a m a za izvrenje dravnog u d a r a znao je i ef Servisa t a j n e slube Glavnog generaltaba. On je, izmeu ostalog, napisao:
P o e t k o m j a n u a r a 1941. godine, dva p l a e n a izvrna o r g a n a servisa t a j n e s l u b e samoinicijativno su podneli o b a v e t e n j e sledeeg sadraja; ,U S r p s k o m k u l t u r n o m klubu i En
g l e s k o - a m e r i k o - j u g o s l o v e n s k o m k l u b u v e o m a se ivo d i s k u t u j e o u k i d a n j u n a m e s n i l v a i
p r o m e n i vlade Dragie Cvetkovia? Izvor p o t p u n o pouzdan'
P r e d s t a v n i k j e d n e p r i j a t e l j s k e t a j n e slube p r i l i k o m boinih praznika, p o r e d e s t i t k e
i prigodnog p o k l o n a efu servisa tajne slube, saoptio mu je i sledee obavetenje; .Vojska
je zauzela pravilan stav p r e m a z a j e d n i k o m n e p r i j a t e l j u P o u z d a n o s m o utvrdili da se u kom a n d i v a z d u h o p l o v s t v a u Z e m u n u u u r b a n o radi na iznalaenju n a i n a k a k o bi se p r o m e -

DRAV NI UDAR >^

MARTA 1*41

GODINE

nilo s a d a n j e s t a n j e r a s p o l o e n j a k o d m e r o d a v n i h p r e m a N e m c i m a . Pured toga p r e d v i a j u

se p r o m e n e i na u n u t r a n j e m p l a n u . V e r u j e m da ste i vi u p o z n a t i sa vie detalja, ali sam
s m a t r a o za nuno 1 p o t r e b n o da vas obavestim Kao osvedoenog prijatelja'
P r e d u z e t e su o d g o v a r a j u e m e r e da se i d e n t i f i k u j u r u k o v o d e e linosti u toj nagovet e n o j aktivnosti vojnih r u k o v o d i l a c a , kao i tvorci o s n o v n e ideje za ovu a k t i v n o s t . Planirani
p o s a o je o b a v l j e n m n o g o b r e i sa m a n j e n a p o r a nego to se m o g l o p r o c e n o m raznih elem e n a t a doi do zakljuka u p o g l e d u v r e m e n a t r a j a n j a .
K r a j e m m e s e c a f e b r u a r a 1941. g o d i n e o k o 9 a s o v a zazvonio je telefon u r a d n o j prostoriji efa servisa tajne slube. Poziv je u p u t i o g e n e r a l Borivoje Mirkovic. koji je inae d o b a r
poznanik i prijatelj efa servisa tajne slube l pitan ta eli odgovorio je: .Treba da se hitno
sastanem sa tobom, ali van prostorija Glavnog generaltaba u Beogradu ili Zemunu'?! Odgovorio sam: .izrazite s a m o elju, kada 1 u koje vreme: ja cu vam dati tanu a d r e s u gde t r e b a
da doete'.
U zakazano vreme na sastanak su doli .general Borivoje Mirkovi, Vlaela Bogdanovic. p r e d s e d n i k u d r u e n j a r e z e r v n i h oficira i j e d a n od efova saveznike t a j n e slube . . . Prilikom p o z d r a v a general Mirkovic s a o p t i o |e e f u servisa da ga je p o z d r a v i o g e n e r a l Duan
Simovi i poruio mu da se dri d o b r o .

Poto je u etiri oka u p o z n a o generala Mirkovia sa situacijom i prikupljenim p o d a c i m a poseta je zavrena. Zatim ef Servisa nastavlja:
General Mirkovi upozorio me je da o njegovoj poseti n i k o m e ne govorim. Posle nekoliko i z m e n j e n i h ljubaznih rei sa svakim p o j e d i n c e m od p r i s u t n i h , gosti su napustili domaina.
Posle p o s e t e g e n e r a l a Mirkovia. efu servisa t a j n e slube situacija je jxistala p o t p u n o
jasna. Sa m a l o m p r o v e r o m kod j e d n e saveznike t a j n e slube, koji je bio u v e r e n da je servis
d e t a l j n o u p u e n u s p r e m n u akciju, k o m p l e t i r a n je materijal i izveden je sledei zakljuak:
.Dravni u d a r u pripremi je. Inicijativu za njega posrednim p u t e m dala je j e d n a prijateljska
tajna sluba Takvu inicijativu p r i h v a t i o je g e n e r a l Duan Simovi Na elu g r u p e oficira izvrioca d r a v n o g u d a r a stoji g e n e r a l Borivoje Mirkovic Ostali lanovi i d e n t i f i k o v a n i su ranije. Svi mlai oficiri m o g u da poslue k a o p r i m e r r o d o l j u b l j a i n e o g r a n i e n e h r a b r o s t i , dok
je kod nekih viih oficira zapaena bolesna ambicija'. Celokupan ovaj elaborat registrovan
je kao operacija .Plavi avoli'.
P o e t k o m m e s e c a m a r t a 1941 g o d i n e p o n o v o me je p o s e t i o g e n e r a l Mirkovi u r a d n i m
prostori|ama u Glavnom generaltabu. .Zdravo', pao. rekao je. nisam n a m e r n o doao, ve
sasvim sluaino. p o t o s a m p o s e t i o ovu k u c u . Pozdravio te general Simovi i z a j e d n o s m o
odluili da ti p o s t a v i m o o t v o r e n o pitanje, da li si ti pristalica realizacije n a e g p r o g r a m a ?
Nemoj da vrda nego brzo odgovori'? Na to s a m ja rekao: .General Simovi doveo me je
na o v a j poloaj zbog p o v e r e n j a . a narav no i s t r u n o s t i . Vas o d l i n o p o z n a j e m i o s o b i t o cenim. P r e m a t o m e n e m a m razloga n i o b j e k t i v n i h n i s u b j e k t i v n i h d a n e b u d e m p r i s t a l i c a . . .
Inae b u d i t e bez. brige g o s p o d i n e g e n e r a l e ; s a m o s k r e n i t e p a n j u vaim s a r a d n i c i m a da se
uzdre od svake govorljivosti o o v o m e p o d u h v a t u , k a k o kod k u e u k r u g u p o r o d i c e , tako
i u d r u t v u prijatelja i p o z n a n i k a . P r e d s e d n i k vlade Cvetkovi ve me je p i t a o ta se to sprema u k o m a n d i v a z d u h o p l o v s t v a ? O d g o v o r i o sam: Nita naroito, p r i p r e m a za r a t . "

K; o to se vidi, Mirkovieva konstatacija da Niko na svetu nije nita

znao
njegovim planovima p o t p u n o je neubedljiva, pa i besmislena. Iz izloenog se jasno vidi da su planovi o o b a r a n j u reima kneza Pavla postojali
ve od 1938. godine, i to k a k o u g r a a n s k i m tako i u vojnim krugovima Kraljevine Jugoslavije. Sem toga, na t o m e su radile i neke i n o s t r a n e tajne obavetajne slube koje su dolazile do p o d a t a k a u k o n t a k t u sa zaverenicima.
Jo od poetka 1941. g o d i n e k o m a n d a n t vazduhoplovstva general Simovi poeo je da vri p r i p r e m e i organizaciju dravnog u d a r a , a n a r o i t o posle
tajne posete kneza Pavla Hitleru 4. m a n a kad se saznalo da e Jugoslavija pristupiti Paktu. On je u t o m cilju, p o r e d g r u p e oficira iz K o m a n d e vazduhoplovstva: generala Mirkovia, p u k o v n i k a Savia i p o t p u k o v n i k a Lozia i V. Pavlovia, za svoje s a r a d n i k e izabrao iz Kraljeve g a r d e i ostalih beogradskih jedinica nekoliko oficira, m e u kojima: m a j o r e Zivana Kneevia, Zobenicu,
Roalovskog, Koia, Topalovia i druge.

Hoptner je napisao:
Kad se Culo da je p o t p i s a n Trojni pakt naglo se p r o i r i o k r u g tih z a v e r e n i k a , a upor e d o sa tim izbilo je i o g o r e n j e u m a s a m a . Tu su bili nii v a z d u h o p l o v n i oficiri, n e k i od njih
aktivni, d o k je z n a t a n p r o c e n a t bio rezervnih oficira pozvanih na vebu. Svi su bili svesni
stalnih pria da se n e t o m o r a uiniti da se s p r e i i s p a s e ast nacije . . . zatim n e k i lanovi
Udruenja r e z e r v n i h v e i n o m v a z d u h o p l o v n i h ofieira u B e o g r a d u . Engleski vojni izaslanik,
p o t p u k o v n i k Klark (Clarke C.S.) i v a z d u h o p l o v n i izaslanik A.H. M a k D o n a l d ( M a c D o n a l d
A H.H.) nalazili su u n j i m a paljive sluaoce .
Tu je bilo oficira od k a r i j e r e , koji su uglavn o m pripadali v o j n o j eliti g e n e r a l t a b n e kole (mladi g e n e r a l t a b n i oficiri i p r i p r a v n i c i za
g e n e r a l t a b n u s t r u k u - V.T.) koji su se okupljali o k o m a j o r a ivana Kneevia, t a d a k o m a n d a n t a p e a d i j s k o g b a t a l j o n a Kraljeve garde. Oni su bili v e o m a osetljivi na p i t a n j a n a c i o n a l n e
asti i T r o j n o g pakta, n a r o i t o m l a d i gardijski oficiri. Njihova o s e a n j a u vezi sa tim ilustr o v a n a su b e k s t v o m u G r k u p o t p o r u n i k a Vukovia i S m i l j a n i a u znak p r o t e s t a protiv
Pakla
Njihovo o p t u e n i k o pismo, o s t a v l j e n o na m e s t u g d e su preli g r a n i c u u p u e n o
knezu Pavlu, bilo je u m n o e n o i r a s t u r a n o u B e o g r a d u . Najzad, tu su bili i oni koji su sluili
k a o veza i z m e u G e n e r a l t a b a i opozicije, k a o i S r p s k o g k u l t u r n o g k l u b a i S l o b o d a n a Jovanovia, o k o koga s e o k u p l j a l a i n t e l e k t u a l n a elita B e o g r a d s k o g u n i v e r z i t e t a . . .
Sa izuzetkom malog b r o j a linosti. Srbi
n a r o i t o .stari generali', inteligencija i levi a r s k i s t u d e n t i , opozicija, vojska, v a z d u h o p l o v s t v o i p r a v o s l a v n a c r k v a i n e k i Hrvati i Slovenci su verovali da su p o t p i s i v a n j e m p a k t a o s u e n i na s r a m o t u i k a z n u posle n e i z b e n e saveznike p o b e d e n a d N e m a k o m . Stavie, oni su bili u b e d e n i da bi to o h r a b r i l o h r v a t s k i sep a r a t i z a m i italijanske t e r i t o r i j a l n e zahteve i tako d o v e l o j u g o s l o v e n s k u d r a v u do p r o p a s ti-."

Na pitanje k o j e bio glavni organizator dravnog u d a r a moe se rei da

su u c e n t r u panje s a m o general Simovi i general Mirkovi. Iako to p i t a n j e
nije toliko b i t n o - j e r j e glavno d a j e u d a r u s p e n o izvren zahvaljujui o p t e m
raspoloenju i podrci n a r o d a i neustraivom radu stvarnih izvrilaca - ipak
e se ovde izneti n e k e verzije, vie radi radoznalosti, nego zbog istorijske istine, j e r je do nje teko doi.
H o p t n e r u n a v e d e n o m delu gov ori da su 26. m a r t a zaverenici bili gotovi
za pokret. S a m o su imali da ekaju na Mirkoviev znak. Pred vee, Mirkovi
je saznao da su se Cvetkovi i Cincar-Markovi vratili iz Bea. To je bio trenutak za odluku; odluio je da pu treba da b u d e izvren u r o k u od 24 sata.
Otiao je u Simovievu kancelariju i tu smestio svoj tab . . . Simovi je d o a o
o k o 5 asova uvee . . . . Ja sam odluio, r e k a o je Mirkovi, da veeras u k l o n i m
izdajnike. Simovi se zapanjio od straha. Postao je u z b u e n i nerovozan. Njegov odgovor na Mirkoviev predlog, dat j e d n o m , tako sluajno, sad g a j e uinio sauesnikom u izdaji. On je molio Mirkovia da odloi operaciju b a r za
k r a t k o vreme .. . Mirkovi je bio nepopustljiv. .. Rekao je da je njegova odluka
konana; i nije hteo da eka ni jedan trenutak vie, niti je imao razloga da eka.
Posle ovog prekora komandantu vazduhoplovstva, Mirkovi ga je otpustio. ..11b
Meutim, ko d o b r o p o z n a j e karakter, odlunost, odvanost i ambicije generala Simovia teko moe poverovati p r e d n j i m navodima. Oni su toliko uvredljivi i neshvatljivi da ih ne bi m o g a o p r e t r p e t i ni bilo koji oficir k o m e je
stalo do svog dostojanstva. Sam ton o d a j e veliku mrnju i subjektivnost. Zar
bi general Simovi, koji je i m a o toliko smelosti i s a m o p o u z d a n j a da najviim
dravnim r u k o v o d i o c i m a , ministru vojske, pa ak i knezu Pavlu (u dva m a h a
n e p o s r e d n o p r e potpisivanja Pakta) iznosi svoje s u p r o t n o miljenje i negodovanje, pa i pretnje, m o g a o da tolerie tako uvredljiv i n e k o r e k t a n o d n o s svog
potinjenog generala Mirkovia!
U izbeglitvu Slobodan Jovanovi je izjavio d a j e Simovi m o r a o uiniti
o n o to je uinio - inae bi u zemlji dolo do pobune; da su glavni organizatori
dravnog u d a r a 27. m a r t a general Mirkovi i m a j o r Zivan Kneevi uz nepos-

r e d n u s a r a d n j u m a j o r a Vlastimira Rodalovskog i Svetislava Vohoske; da je

od lanova Cvetkovieve vlade u tu stvar bio u p u e n s a m o Srdan Budisavljevic; d a j e Simovi priao u p o s l e d n j e m t r e n u t k u kad su s \ e p r i p r e m e za pu
bile izvedene; da su Ili i Simovi bili s a m o u v e r e n i : prvi da s m o dovoljno jaki,
a drugi da nas Nemci nee napasti i da je bila sasv im pogrena p r o c e n a novonastale situacije od strane generala Simovia i Ilica. 12
U M a k d o n a l d o v o m izvetaju n a p i s a n o m 31. m a r t a kae se:
Glavni o r g a n i z a t o r d r a v n o g u d a r a bio jc g e n e r a l Mirkovi, naelnik t a b a k o m a n d e
vaz.duhoplovstva. sa kojim s a m bio u t e s n o m k o n t a k t u p r e i za v r e m e d o g a d a j a On je m o j
lini p r i j a t e l j vec v i.e od dve g o d i n e . G e n e r a l Libau ( ? V T.) t r e b a l o ie da obavi p o s a o uglavnom uz p o m o o d a b r a n i h l a n o v a svoga t a b a i nekih olicira Kraljeve g a r d e . G e n e r a l Simovi je p r i s t a o da p r e u z m e svoju novu ulogu, ali nije bio u p o z n a t sa p o j e d i n o s t i m a aktivnosti ko|a je p r e t h o d i l a d r a v n o m u d a r u Vrlo je malo civilnih lica bilo povezano sa dravnim
udarom, a velika veina pripadnika armije i vazduhoplovsn u nije o lome nita znala . . .'3

A. Breccia u n a v e d e n o m delu kae da je general Mirkovi rano po p o d n e

26. marta, kad je doznao da su se Cvetkovi i Cincar-Markovi vratili iz Bea i da je vlada ve imala gotove ukaze o njegovom penzionisanju, kao i Simovia i nekih viih oficira o s u m n j i e n i h za zav e r u , o t i a o kod Simovia da
ga ubedi da ne okleva nego da o d m a h p r e e u akciju. On je primio n a r e e n j e
da operacija o t p o n e u 01. as 27. marta. 1 4 (Nije jasno k o j e izdao, a ko primio
nareenje. Ako je general Mirkovi, kao to se prikazuje, bio glavni organizator i n a r e d b o d a v a c o n d a se postav Ija pitanje zato nije pozvao Simovia da
d o e kod njega nego je on sam doao Simoviu-V.T).
Sam Simovi u svojim Memoarima kae: Poto su Cvetkovi i CincarMarkovi stigli u Beograd i poto sam d o b i o izvetaj da e pripravnost trajati
do ponoi 26/27. m a r t a d o n e o sam 26. m a r t a po p o d n e o d l u k u da se akcija
p r e d u z m e j o te noi 26. 27. o.g, a k o su zavrene p o t r e b n e p r i p r e m e . 1 5 U dogovoru s g e n e r a l o m B. Mirkoviem i nekim drugim vazduhoplovnim oficirima general Simovi je odluio da se akcija izv ri u I sat posle ponoi 26/27.
marta. 1 6 Sa Simoviem se slau pukovnik Dragutin Savic koga nazivaju treim o v e k o m dravnog udara, kapetan korvete Josip Saksida. ivan Kneevi i p o t p u k o v n i k Andrija Pavlovi. 17
Prema tome, bez obzira na n a p r e d n a v e d e n e izjave, pa ak i na miljenje
V. Cerila u njegov im Memoarima da je glavnu ulogu u dravnom u d a r u imao
general Mirkovi, ipak je glav ni inspirator udara, po svemu izgleda, bio general Duan Simovi, dok je general Mirkovi svakako imao v e o m a vanu
ulogu u tehnikim p r i p r e m a m a i stvaranju plana za njegovo realizovanje. To
dokazuju i mnogi uesnici u dravnom u d a r u u svojim posleratnim izjavama,
m e u kojima, pored ve navedenih, i Simoviev a u t a n t k a p e t a n Dragia Risti u svojoj knjizi Jugoslovenska revolucija 1941. I sv a k o m sluaju, za tako ozbiljan poduhvat m o r a l a je postojati koloboracija, jer su bili bliski saradnici.
Postavlja se pitanje zbog ega postoje tolika neslaganja? Po n a e m miljenju to je posledica neobjektivnosti a k t e r a i je su izjav e sluile kao materijal
za d o n o e n j e sudova. No, j e d a n od glav nih razloga bio je taj to su odnosi izm e u generala Simovia i generala Mirkovia u emigraciji bili toliko zatvoreni da su nastavljeni . posle rata. to se naroito moe videti iz Odgovora generala Bonvoja Mirkovia na Objanjenje generala Duana Simovia. Dok je
Objanjenje generala Duana Simovia koje d a j e m o u Prilogu 8 pisano u veoma k o r e k t n o m tonu, to se ne bi moglo reci za Odgovor generala Borivoja Mirkovia. koji se odlikuje u v r e d a m a . Naime, Simovi je. p r e m a izjavama ljudi

iz njegove n e p o s r e d n e okoline, priznavao do smrti m n o g e vojnike zasluge i

ljudske vrline s v o m e s u p a r n i k u . A Mirkovi je, m e u t i m , o d m a h posle pua,
a naroito u emigraciji, o d r i c a o u svojoj plahovitosti p o n e k a d svaku v r e d n o s t
Simoviu (zaboravljajui da je o n j e m u ranije govorio u pozitivnom smislu).
inio je to i p i s m e n o i u s m e n o , ne ustruavajui se da u p o t r e b i i n a j p o g r d n i j e
r e i . . ,18
General Mirkovi je u svom Dnevniku pripisao sebi sve zasluge za stvaranje plana, p r i p r e m u , organizaciju i izvrenje udara, kao i za d o n o e n j e odluke, prikazujui generala Simovia maltene kao p o s m a t r a a i poslunog izvrioca. On kae da je o k o 2,30 asova 27. marta, kada je d o b i o izvetaj da su
zauzeti zgrada Glavnog g e n e r a l t a b a i Ministarstva vojske i m o r n a r i c e i blok
ministarstava, u p u t i o p r a t n j u za generala Simovia, a zatim - p o t o je u tabu
vazduhoplovstva ostavio p u k o v n i k a Savia da ga zastupa - k r e n u o u Beograd
i usput obiao t r u p e na t e r e n u i Upravu grada Beograda, dajui p o t r e b n e instrukcije. Kad je stigao u Ministarstvo vojske, t a m o je zatekao g e n e r a l a Simovia . . . koji je ve p r e d u z e o akciju za p r e u z i m a n j e vlasti i i f o r m i r a n j e nove
vlade. U to isto v r e m e stigao je u Ministarstvo vojske i general Bogoljub Ili,
koji je o d m a h p r i m i o p o r t f e l j ministra vojske i m o r n a r i c e .
Poto s a m se p r e t h o d n o u v e r i o da je m o j p o d u h v a t u p o t p u n o s t i u s p e o , da je s r u e n a
j e d n o m za uvek a n a c i o n a l n a vlada k n e z a - n a m e s n i k a i Dragie Cvetkovia, d a j e vlast p o t p u no u r u k a m a vojske i, najzad, da je izvren u d a r n a r o d n o g o s l o b o e n j a p r e d a o s a m vlast en e r a l i m a D u a n u Simoviu i B o g o l j u b u Uiu, v e r u j u i da je p r e d a j e m u s i g u r n e i najsigurnije r u k e . . .

Mirkovi dalje navodi da mu je o k o 10 asova na ulazu u Kabinet Ministarstva vojske estitao s r e a n ishod britanski vazduhoplovni izaslanik pukovnik Makdonald. S d r u g e strane, general Simovi je na m a r g i n a m a Mirkovievog Dnevnika stavljao m n o g e znakove pitanja i u d e n j a i, p o r e d ostalih
primedbi, stavio i ovu: Djen. Mirkovi je oekivao da e on biti m i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e i bio je razoaran da to nije p o s t a o . ' 9
Poznato je iz r a t n e p r a k s e i vojne teorije da k o m a n d a n t d a j e ideje i donosi
odluke, koje sprovodi naelnik taba sa svojim saradnicima, j e r se k o m a n d a n t ne bavi detaljima. To znai, da naelnik taba, u stvari predstavlja kom a n d a n t o v u d e s n u ruku, t a k o da se o b i n o kae da k o m a n d a n t i naelnik taba treba da b u d u k a o dva tela, a j e d n a dua. U k o n k r e t n o m sluaju, Mirkovi, kao Simoviev p o m o n i k , i m a o je ulogu naelnika taba.
O ulozi g e n e r a l a Simovia u izvrenju Dravnog u d a r a 27. m a r t a F. Culinovi kae:
Ne m o e se p o r e i da je g e n e r a l Simovi bio j e d a n od n a j i s t a k n u t i j i h ljudi Dvadeset
s e d m o g m a r t a . On je s t u p a o u vezu s m n o g i m l i n o s t i m a koje su u e s t v o v a l e u o v o m u d a r a
bilo na s t r a n i vojske, bilo m e u g r a a n s k i m o p o z i c i o n i m politiarima. On je s v a k a k o i m a o
vidnog u d e l a u p r i p r e m a n j u itavog p l a n a z a v e r e n i k e akcije m a k a r da i nije r a z r a d i o sve
p o j e d i n o s t i u d a r a od 27. m a r t a . Simovi je n a d a l j e bio o n a j koji je ( v e r o j a t n o u s p o r a z u m u
s g e n e r a l o m B o r i v o j e m M i r k o v i e m ) u t v r d i o v r e m e k a d a ima poeti zavereniki u d a r . Isto
t a k o i n j e n i c e p o k a z u j u da je on nakon g o r n j e g poziva z a v e r e n i k i h o f i c i r a (od 2 3 0 a s a 27.
m a r t a ) i s t u p i o k a o glavni r u k o v o d i l a c koji d a j e direktive, izdaje n a r e d b e i od sviju je neosp o r n o p r i z n a t k a o glavni u u d a r u od 27. m a n a . Takvim su ga u t a j as priznavali svi u e s n i c i
ovog u d a r a pa i s a m g e n e r a l Mirkovi, takvim ga je s m a t r a o i knez Pavle. Dragia Cvetkovi,
kao i o s o v i n s k i d i p l o m a t s k i p r e d s t a v n i c i u Jugoslaviji, te d i p l o m a t e Velike B r i t a n i j e i Sjed i n j e n i h Amerikih Drava u B e o g r a d u . Zato je, m e u t i m (od 17 a s o v a 26. m a n a do 2 3 0
asova 27. m a n a ) o s t a o kod k u e , na to nije lako dati k a t e g o r i a n o d g o v o r . V e r o j a t n o ima
istine i na s t r a n i j e d n i h , koji ga pri t o m b r a n e , kao i na s t r a n i d r u g i h , koji ga zbog toga nap a d a j u da se eleo povui, prikriti, k a m u f l i r a t i i s a e k a t i p o b e d u zavere da se stavi na e l o
gotovom inu.,9i

Pridruujem se o n i m a koji ga h r a n e iz p r o s t o g razloga to ne vidim nikakvu p o t r e b u da sedi z a j e d n o s g e i e r a l o m Mirkoviem u K o m a n d i vazduhoplovstva, jer je svome p o m o n i k u p r e p u s t i o t e h n i k u organizaciju izvrenja udara, a kod svoje kue bio blii gradi Glavnog g e n e r a l t a b a i Ministarstva vojske, gde su se posle u d a r a r e ' a v a l e glavne stvari. On u ove zgrade nije
mogao doi p r e no to su bile u sigurnim r u k a m a . Prebacivanje d a j e eleo
da se povue, prikrije, kamuflira i saeka gotov in n e o b j e k t i v n o je, j e r je
s u g u r n o znao ta ga eka a k o dravni u d a r ne bi uspeo. Zar da se plai neuspeha u d a r a kad je sve bilo p r i p r e m l j e n o , kad se nije plaio da se o t v o r e n o suprotstavlja knezu Pavlu i m i n i s t r u vojske, i ne s a m o njima. Lino p o z n a j e m generala Simovia kao a m b i c i o z n o g oveka koji nije i m a o dlaku na jeziku,
zbog ega je esto p r e m e t a n . Jedan m o j d r u g r e k a o mi je d a j e 1940. godine,
prilikom odlaska sa poloaja naelnika Glavnog g e n e r a l t a b a na poloaj kom a n d a n t a Druge armijske oblasti, o p r a t a j u i se od oficira G e n e r a l t a b a u
Velikoj r a t n o j sali, upadljivo uzviknuo: Do s k o r o g vienja, g o s p o d o oficiri.
To n e s u m n j i v o znai da je i t a d a stvarao planove da se vrati u Beograd i tu
n e p o s r e d n o prati politike dogaaje.
Kad se posle tajne p o s e t e kneza Pavla Hitleru 4. m a r t a 1941. saznalo da
e Jugoslavija pristupiti T r o j n o m paktu, organizatori u d a r a su u K o m a n d i
vazduhoplovstva i 6. v a z d u h o p l o v n o g p u k a u Z e m u n u u u r b a n o poeli da prip r e m a j u plan za o b a r a n j e reima. Oni su za tu akciju lako pridobili m n o g e
mlae antifaistiki r a s p o l o e n e oficire b e o g r a d s k o g garnizona i u isto v r e m e
su pojaavali svoju politiku aktivnost i u g r a a n s k i m redovima. K o n a n a odluka d o n e t a je 26. m a r t a posle povratka p r e d s e d n i k a vlade Cvetkovia i ministra inostranih poslova Cincar-Markovia iz Bea sa potpisivanja ugovora
o p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m paktu.

ORGANIZACIJA I IZVRENJE UDARA

Pred sam poetak u d a r a , nou 26/27. marta, general Mirkovi je svakom

r u k o v o d i o c u g r u p e o b j a s n i o cilj akcije i d a o k o n k r e t n e zadatke. Poetak udara bio je predvien za 27. m a r t u 1 as posle pola noi, s tim da se glavne akcije
u gradu izvre najkasnije do ranog jutra. 2 0
Poetak u d a r a poeo je po p r e d v i e n o m planu. Sve jedinice-uesnice u
u d a r u o d m a h su posle pola noi 26/27. m a r t a k r e n u l e pod k o m a n d o m svojih
stareina p r e m a postavljenim ciljevima i u b r z o zauzele zgrade Generaltaba,
K o m a n d e Beograda, Predsednitva vlade, zgradu Uprave grada, Radio-stanicu Beograd, Glavnu potu, Elektrinu centralu, Vodovod i d r u g e glavne objekte i ustanove. U isto vreme, po n a r e e n j u generala Simovia, o t p o e l o je
h a p e n j e lanova vlade. Tom prilikom je p r o p a o p o k u a j p r e d s e d n i k a vlade
Cvetkovia da pobegne, k a o i p o k u a j generala: Koia, Stajia, Barjakterevica i Leka da organizuju o t p o r p o m o u 2. i 18. peadijskog p u k a i Kraljeve
garde na Dedinju. 2 1
Naelnik Glavnog generaltaba general Petar Koi traio je pismeno ovlaenje od dva n a m e s n i k a (Perovica i Stankovia - V.T.) da p r e u z m e komandu nad svim j e d i n i c a m a u b e o g r a d s k o m garnizonu da bi uguio udar. Namesnici su oklev ali i konsultovali se. ali na kraju nisu dali takvo ovlaenje. 2 2
Radoje Kneevi priznao je Jukiu da bi dravni u d a r bio uguen d a j e Koi

i m a o t a k v o o v l a e n j e . Da sc knez Pa\ Ie u tom n a j k r i t i n i j e m m o m e n t u n a a o

u B e o g r a d u s i g u r n o bi to d o z v o l i o u sluaju p o t r e b e . 2 3
Izvrenjem z a d a t a k a u z a u z i m a n j u o b j e k a t a u B e o g r a d u n e p o s r e d n o je
r u k o v o d i o p o t p u k o v n i k Stojan Zdravkovi, a o b j e k a t a u Z e m u n u i m o s t o v a
na Savi general B o r a Mirkovi i p u k o v n i k Dragutin Savic. d o k se g e n e r a l Simovi u t o k u noi 26/27. m a r t a nalazio u s v o m s t a n u , da bi izbegao podozr e n j e policije, b u d n o p r a t e i izvrenje postav ljenog plana. Kasnije se, radi lakeg r u k o v o e n j a , p r e b a c i o u zgradu G e n e r a l t a b a , u koju su do 6 a s o v a bili
dov e d e n i s k o r o svi lanovi vlade sa C v e t k o v i c e m i kraljevski n a m e s n i c i Stankovi i Perovi. Posle j e d n o g asa B e o g r a d je bio p o t p u n o p o d k o n t r o l o m rev o l u c i o n a r n i h t r u p a , u d a r je u s p e o u vrlo k r a t k o m v r e m e n u i bez p r o l i v a n j a
krvi, s a m o je bila j e d n a rtva, i to n e s r e n i m s l u a j e m S i m o v i u su klicali k a o
nacionalnom heroju Srbije, jer je spasio zemlju od s r a m o t e da klekne p r e d
N e m a k o m . U etiri asa 27. m a r t a ( p r e m a A. Breccia, n.d.. str. 584) o b j a v l j e n a
je kraljeva proklamacija koja glasi:
Srbi H r v a n i Slovenci!
U o v o m t e k o m i r e n u t k u za na n a r o d o d l u i o s a m da u z m e m u svoje r u k e k r a l j e v s k u
vlast
Namesnici koji su r a z u m e l i opi a v d a n o s t mojih p o b u d a , o d m a h su s a m i p o d n e l i ostavku
Mo|a v e r n a voiska i m o r n a r i c a slavili su mi se o d m a h na r a s p o l o e n j e i vec izvravaju
m o j a n a r e e n |a
Pozivam sve S r b e Hi vale i S l o v e n c e da se o k u p e o k o p r e s t o l a . To je n a j s i g u r n i j i nain,
da se u .v im tekim p r i l i k a m a odrZi led u n u l r a i mir spolja
Mandal za sastav vlade p o v e r i o sam a r m i j s k o m e n e r a l u Duanu T Simoviu.
S v e r o m u boga i u b u d u n o s t Jugoslavije, pozivam sve g r a a n e i sve vlasti u zemlji na
v r s e n | c svojih d u Z n o s u p r e m a Kralju i Otadbini
11 III 1941 u B e o g r a d u
P e t a r s.r. 1 4

Zatim je S i m o v i p o z v a o p r e d s t a v n i k e n e k i h politikih s t r a n a k a (bez komunista), k a o i g e n e r a l a Petra iv kovica. Tada im je r e k a o da je vojska, odgovarajui j e d n o d u n o m o s e a n j u n a r o d a , da s a u v a svoju s l o b o d u i nezavisnost zbacila vladu Cvetkovia, koja je p o t p i s a l a Trojni pakt, i K r a l j e v s k o nam e s n i t v o i da je m l a d o g kralja proglasila p u n o l e t n i m . Tada su sa p r i s u t n i m
p r e d s t a v n i c i m a politikih s t r a n a k a v o e n i p r e g o v o r i o s a s t a v u n o v e v l a d e i
z a k l j u e n o da se u vladi zadre svi ministri Hrvati s d o s a d a n j i m r e s o r o m .
T a k o je o b r a z o v a n a nova vlada, na elu sa g e n e r a l o m S i m o v i e m . Maek je
stigao iz Z a g r e b a tek 4 m a r t a (o e m u e k a s n i j e biti rei), a j e d a n lan vostv a HSS t a d a je izjavio u svoje i u ime svojih drugov a bivih m i n i s t a r a iz vlade
Cvetkovi-Maek, da e ui u vladu j e d i n o - traei s a m o m o g u n o s t da obavesti efa s t r a n k e dr Maeka. 2 5
I m e u v r e m e n u S i m o v i je o s v e m u izvestio kralja Petra, koji je p o t p i s a o
p r o k l a m a c i j u ranije o b j a v l j e n u p r e k o radija, k a o i ukaz o i m e n o v a n j u SimoV K .I ZA p r e d s e d n i k a vlade. Na k r a l j e v o p i t a n j e kakva e biti p r i r o d a u n u t r a nje s p o l j n e politike n o v e vlade, Simovi je o d g o v o r i o da p o k u a v a da u b e d i
M.u i ka da u e u vladu. U p o g l e d u s p o l j n e politike r e k a o je da je r a z g o v a r a o
s, H c r e n o m i u v e r i o ga da e se nastaviti Cvetkov ieva politika p r e m a Nemima
Revolucija je bila stvar u n u t r a n j e politike, jer je glavni n e d o s t a t a k
Cvetkovieve vlade bio - t o je d r a l a n a r o d n e o b a v e t e n 6 s v o j o j politici. 2 6
Poto je knez Pavle, na p u t u za Bled, t a d a vec bio stigao u Zagreb, nare e n o je k o m a n d a n t u a r m i j e u Zagrebu g e n e r a l u \ e d e l j k o v i c u da javi knezu
Pav Iti da se o d m a h vrati u B e o g r a d . Kad mu je general Nedeljkovi s a o p t i o
< ' z.ihtev, knez Pavle je zatraio da se s a s t a n e sa M a e k o m do ega je i do-

io u stanu b a n a Subaia ( o d n o s n o u B a n s k i m d v o r i m a - prim. V.T.). Poto

je saznao za p r o m e n e u Beogradu, Maek mu je na tom sastanku predloio
da o s t a n e u Zagrebu i saeka dalji razvoj d o g a a j a i da se Simoviu postavi
ultimatum, s tim da se svom snagom udari na Beograd, a k o ga Simovi ne prihvati u najkraem roku. Poto je ovaj predlog preutno odbio i odluio da se
vrati u Beograd, knez Pavle je pri r a s t a n k u savetovao Maeku da se dri odr e e n e politike, tj. politike koju su, p r e k o svojih zastupnika Cv etkovia i Cincar-Markovia, tako j a s n o postavili u Beu p r i s t u p a n j e m Jugoslav ije T r o j n o m
paktu. 2 7 General Simovi u svojim Memoarima, o tome, izmeu ostalog, kae:
Jo dok su ekali u salon-vagonu na izlazak Kneza, dr Maek zabrinut i ljut,
rekao je pred generalom Nedeljkoviem i dr Subaiem: Nije d o b r o to su
uinili!, a p o t o m : Ja sam stajao s knezom, ja s knezom i padam! Mi nismo
sposobni da se b o r i m o s N e m a k o m . Ja ne idem u Beograd. Ja sam slobodan!
( p o d v u e n o u originalu). Hrvatska je slobodna! 2 8
Kad je d o b i o ovo obavetenje, general Simovi je n a r e d i o generalu Nedeljkoviu da kneza Pavla po svaku cenu vrati u Beograd. Maek se predomiljao; nije bio odluan to da ini, ali kad je od svojih stranakih drugova
iz B e o g r a d a saznao o svemu to se dogodilo, izjavio je generalu Simoviu da
njegovi ministri mogu ui u vladu, ali da on nee, ve da za sebe zadrava
pravo odluke, i istakao da njegovo m e s t o prvog p o t p r e d s e d n i k a ostane upranjeno. Istog d a n a (27. m a r t a ) u p u t i o je u Beograd kao svog pouzdanika
bana dr Ivana Subaia koji je o t p u t o v a o s knezom Pavlom. Neto kasnije poslao je u Beograd i dr Krnjevia. ali sam nije mislio na put. 2 9
Knez Pavle se pred vee 27. m a n a vratio u Beograd. Poto je d o e k a n na
eleznikoj stanici u Z e m u n u , a u t o m o b i l o m je dovezen u Beograd, a zatim je
uveden u veliku salu Ministarstva vojske i m o r n a r i c e u N e m a n j i n o j ulici, gde
su se ve nalazila ostala dva n a m e s n i k a - Stankov i i Perovi. Zatim je pred
prisutnim lanovima Simovieve vlade proitan ukaz. o razreenju dunosti
n a m e s n i k a . Knezu Pavlu je o d o b r e n o nekoliko asova da se s p r e m i za put. a
zatim je u toku noi 27. m a r t a o t p u t o v a o u Grku. I n t e r e s a n t n o je da se u to
v r e m e u zgradi Glav nog g e n e r a l t a b a u j e d n o j sobi u prizemlju jo nalazio naelnik Glav nog g e n e r a l t a b a armijski gc-neral Petar Koi i s t o v r e m e n o i vaspila p r e s t o l o n a s l e d n i k a Petra. Evo ta o s u s r e t u izmeu njega i generala Simovia pie priprav nik za g e n e r a l t a b n u struku Milutin Suovi (tada kapetan I klase, a posle rata pukovnik JNA):
Pred v e e 27 m a r t a na m e n e i m o g d r u g a Miluna ZeeviCa d o a o je r e d da u e m o u
s o h u n a e l n i k a Glavnog g e n e r a l l a b a Petra Kosica i da ga do sledee s m e n e u v a m o Uhapeni g e n e r a l Kosit s e d e o je u j e d n o j fotelji ispred velikog pisaeg stola, a nas dvojica na nekoliko k o r a k a za j e d n i m m a l i m s t o l o m o k r e n u t i p r e m a n j e m u Niko nije ni rei p r o g o v a r a o .
P o s m a t r a o sam g e n e r a l a i. n e h o t i c e , dolazio do zakljuka k a k o z n a a j n e linosti za jedan
tren m o g u doi u iako b e s p o m o a n poloaj N e o s p o r n u je d a j e n j e m u u tim t r e n u c i m a bilo
najtee, ne s a m o zato to je od n a e l n i k a Glavnog g e n e r a l t a b a p o s t a o o b i a n zarobljenik,
n e g o i zato i o ga sada u v a j u njegovi p o i i n j e n i oficiri Zato s a m ga p o s m a t r a o sa n e k i m
u d n i m r a s p o l o e n j e m i p r a t i o sv aki njegov p o k r e t Kad bi p r e b a c i o levu nogu p r e k o d e s n e
i o n a k o zavaljen u fotelji n a s l o n i o glavu na d e s n u r u k u . video bih kako mu se kotrlja suza
niz levi obraz, a kad bi u s k o r o zatim z a u z e o s u p r o t a n stav. p r i m e t i o bih da mu suza opet klizi, ali t a d a niz desni o b r a z To je za nas dvojicu bio n e o b i a n prizor. Poto se za to v r e m e
zavrila c e r e m o n i j a p r o t e r i v a n j a kneza Pavla, n e t o kasnije u nau sobu i z n e n a d a u p a d e
novi p r e d s e d n i k vlade i naelnik t a b a V r h o v n e k o m a n d e a r m i j s k i g e n e r a l D u a n Simovi
u v a z d u h o p l o v n o j u n i f o r m i sa a p k o m na glavi i u p u t i se p r e m a g e n e r a l u Kosicu. Nas dvojica mu se s a m o n a k l o n i s m o u znak p o z d r a v a . Dok se pribliavao Koiu, ovat brzo u s t a d e
iz svoje lotel|e, snano podie o b e r u k e uza s e b e do visine pazuha, zatim ih naglo spusti i
o d l u n i m glasom ree Duane, ta u r a d i sa mnom?!. G e n e r a l Simovi mu o d m a h odgo-

vori: Petre, ne b o j se nita, s a d a e ii kui, o k r e n u se p r e m a m e n i i d o d a d e : Suoviu

( d o b r o me je poznavao), brzo o b u c i injel, opai se i d o i da o t p r a t i e n e r a l a kui. Brzo
s a m o t r a o na 1 sprat, o b u k a o se i o p a s a o i j o i b r e siao u prizemlje, ali t a m o vie nije bilo
ni j e d n o g ni d r u g o g g e n e r a l a ( v e r o v a t n o je g e n e r a l a Koia o t p r a t i o neki d r u g i n a o r u a n i
oficir). 3 0

ODJEK, OCENE I ZNAAJ DRAVNOG UDARA OD 27. MARTA

Posle izvrenog dravnog udara, n a k o n 22 godine n e n a r o d n o g reima, zbacivanjem k a p i t u l a n t s k e vlade Cvetkovi-Maek i p r o t e r i v a n j e m kneza Pavla iz
zemlje, nai n a r o d i su o d l u n o zau2eli nepomirljiv stav i n e u s t r a i v o odbacili
Trojni pakt, uz poznate p a r o l e Bolje rat n e g o pakt, Bolje g r o b n e g o rob!
Time je o t p o e l a velika n a r o d n a buna, koja oznaava s u d b o n o s n u p r e k r e t n i c u
- poetak novog d o b a istorije jugoslovenskih n a r o d a
Kad je ve bilo s v a n u l o 27. m a r t a vojska je u B e o g r a d u imala p o t p u n u
vlast u r u k a m a . Do 10 a s o v a toga d a n a g o t o v o na s v a k o j zgradi l e p r a l e su
se j u g o s l o v e n s k a , b r i t a n s k a , f r a n c u s k a i a m e r i k a zastava, a do p o d n e svet je
i s p u n i o ulice i trgove. Masa je pevala, m a r i r a l a i d e m o n s t r i r a l a p r o t i v p a k t a .
O k o 10,30 a s o v a k o m u n i s t i su se ukljuili u d e m o n s t r a c i j e i izbacili p r v u parolu Pakt sa Rusijom, a o k o p o d n e i d r u g e p a r o l e : Bratski Sovietski Savez, Beograd-Moskva, Savez s R u s i j o m i Branit e m o zemlju 30 *
L i ntci \ ju u d o p i s n i k u Boi K 5. jula 1981. g o d i n e i s t a k n u t i r e v o l u c i o n a r
i visoki partijski r u k o v o d i l a c , S v e t o z a r V u k m a n o v i - T e m p o . i z m e u ostalog,
izjavio je:
. . Tog d a n a . 27 m a r t a , o s j e a m da se n e t o deava, ali ne z n a m ia je Nisam z n a o
da se p r i p r e m a pu, niti v j e r u j e m da je to iko od Partije znao. Ja bih b a r e m znao, j e r je svaki
m a t e r i j a l dolaz
od m e n e . M e u t i m , nije se znalo. ta je m e n i bilo novo? Nisam m o g a o da
izdrim da ne v im kakve su to d e m o n s t r a c i j e , koje s m o poeli o r g a n i z o v a t i ve 25 m a r t a ,
k a k o to uspje
Iznenadilo me je to to n e m a policije, ne z a t v a r a j u se prozori, o t p o z d r a v l j a
se. etrnaest . J e c e m b r a 1939. godine bila je jeziva situacija, p u c n j a v a do d u b o k o u noc,
p o j e d i n a r - uen|i. a ja m o r a m izdaleka da g l e d a m . S a d a n e t o novo. Sto je to 7 Tek 27 m a r
ta, t a d a sc
z a b o r a v i o k o n s p i r a c i j u . . . Bilo mi je 29 godina. Bio s a m ranije govornik na stud e n t s k i m d e m o n s t r a c i j a m a , i m a o sam r u t i n e i to su s t u d e n t i znali. Ujutru, 27. m a r t a , n a i a o
sam na 'iiale grupe sa nacionalnim zastavama . . . Tada sam doznao da je pala vlada, da je pu.
da je o b r a z o v a n a nova vlada. Vidio sam o d m a h koje su g r a a n s k e partije, i m a o s a m r a n i j e
k o n t a k t e sa njima, sa G r o l o m , sa T u p a n i a n i n o m , Gavriloviem, D r a g o l j u b o m J o v a n o v i c e m
i Miom T r i f u n o v i e m ; o c j e n j i v a o sam da su to s t a r c i koji nita n e e p r o m i j e n i t i .
To sam r e k a o na Slaviji i kritikovan s a m poslije zbog toga.
Drugovi koje s a m s u s r e o n a d e m o n s t r a c i j a m a o k o p o d n e n a t j e r a l i s u m e d a g o v o r i m
Prvo. iz iste p o t r e b e j e r su svi bili p r o m u k l i . G o v o r i o s a m p r e d T e h n i k i m f a k u l t e t o m Kada
su vidjeli da me nisu n a p u s t i l e g o v o r n i k e s p o s o b n o s t i sa u n i v e r z i t e t a , prilazi mi ilas i
kae: ti e govoriti u ime Partije na Slaviji. Ja s a m g o v o r i o u ime K o m u n i s t i k e p a r t i j e Jugoslavije Tog d a n a vidjelo se k o l i k o je r a s p o l o e n j e m a s a . nae d o t a d a n j e saznanje, to je
prevazilo sve t o s m o mi mislili o n a e m u t i c a j u To je bio 27 m a r t , a o n d a je d o a o rat. ..

I n o s t r a n i istoriari A l f r e d o B r e c c i a i J a k o b H o p t n e r istiu da su Srbi

zbog m r n j e p r e m a N e m c i m a i u v e r e n j a da su k n e z Pavle i n j e g o v a vlada zakljuili vojni savez sa N e m a k o m , zatim zbog ljubavi p r e m a p o t u e n o j Francuskoj, p o t o v a n j a p r e m a V. Britaniji, o s t a v l j e n o j s a m o j sebi, i p o v e r e n j a u
p o m o od s t r a n e SAD, eksplodirali u m a n i f e s t a c i j i klicanja za dravni
udar koji je bio pozdrav ljen sa d u b o k i m o s e a n j e m m o r a l n o g i n a c i o n a l n o g
p o n o s a . Njihova o s e a n j a su se m a n i l e s t o v a l a k r a t k i m p a r o l a m a , ali i s p u n j e nim s u t i n o m s r p s k e istorije i s r p s k e psihologije. Poto je n a v e o p o z n a t e

Manifestaciie

narodu u Beogradu 27

marta 1941. godine

parole Bulje rat nego pakt, Bolje g r o b nego rob sa d o d a t k o m p a r o l e

Nema rata bez Srba, nastavio je kako je n a v o d n o u z b u e n j e uzimalo m a h a
iz asa u as. Demonstranti su zlostavljali (pljuvali-V.T.) p o m o n i k a nemakog vojnog ataea, pretili su i okruili poslanstva N e m a k e i Italije, n a j u r i
zauzeli i zapalili (razbili) njihove turistike agencije i opustoili b i o s k o p s k e
sale u kojima su se davali nemaki i italijanski filmovi. Komunistiki rukovodioci. iznenada trgnuti dravnim u d a r o m i n a r o d n i m u s t a n k o m , pourili su
da se uvrste u d e m o n s t r a c i j e da bi preuzeli vodstvo gde god je mogue. Aktivisti su imali n a r e e n j e da uzvikuju parole koje zahtevaju d e m o k r a t i z a c i j u
zemlje i zakljuenje p a k t a o u z a j a m n o j pomoi sa Sovjetskim Savezom da bi
se spreio nemaki napad. 3 '
Meutim, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju organizovao je m n o g o b r o j n e
povorke koje su ubrze preplavile grad. Organizovane m a s e n a r o d a kretale su
se itav dan raznim pravcima sa povicima i p a r o l a m a Bolje rat nego pakt,
Bolje grob nego rob. Beograd-Moskva, H o e m o n a r o d n u vladu, Dole
Hitler, Dole faizam, -Raspustite k o n c e n t r a c i o n e logore, itd. To su bile
parole Partije, to su bile p l a m e n e rei do jue okovanih ali n i k a d a p o k o r e n i h
narodnih masa, neobuzdani izlivi njegove volje, o s l o b o e n e energije i snage.

Te do jue gnevne i ogorene, a sada r a z d r a g a n e mase, manifestovale su svoje

elje i enje za slobodom, uprkos o t p o r a nekih lanova vlade i ve preduzetim policijskim merama.
Oduevljenje n a r o d a i manifestacije p o v o d o m o b a r a n j a vlade CvetkoviMaek ubrzo su se rairile n a r o i t o u Srbiji i Crnoj Gori. Ljubljani, Splitu,
Karlovcu, Sarajevu i d r u g i m g r a d o v i m a nae zemlje. Sasvim je razumljivo to
su odjeci 27. m a r t a bili slabiji u Hrvatskoj, kod f r a n k o v a c a i pristalica desnog
krila HSS, t a k o d a j e dravni u d a r primljen h l a d n o i rezervisano. Nije bilo istaknutih zastava u oekivanju o d l u k a HSS-a. 32 Neki su kritikovali p u kao
isto s r p s k u stvar, koji je d o v e o u o p a s n o s t ne s a m o Srbiju ve i celu zemlju.
Mnogo vie ih je pozdravilo pu ba zbog toga razloga, to je on zaista doveo
zemlju u opasnost; on je d o v e o N e m c e u Jugoslaviju i o m o g u i o im da ostvare
svoj stari separatistiki san ustanovljenja nezavisne drave Hrvatske. 3 3
Na Drugom kongresu KP Hr^'utske 1948. godine k o n s t a t o v a n o je . .. Ipak,
treba istaknuti da Partija u Hrvatskoj nije uspjela organizirati onakve proteste protiv s r a m n e izdaje reima Cvetkovi-Maek p r i s t u p a n j e m T r o j n o m paktu, kakvi su bili na p r i m j e r u Beogradu. Cak i 27. m a r t a ona u tom pogledu
zaostaje.. . 34 tavie, Maekove pristalice su 27. m a r t a o t v o r e n o istupile protiv svakih d e m o n s t r a c i j a . Zato je utoliko vei d o p r i n o s onih antifaistikih
snaga koje su u Zagrebu (naroito 28. m a r t a ) i u d r u g i m m e s t i m a Hrvatske
o d l u n o rekli svoju re i i s k r e n o se pridruili ovoj velikoj opte-jugoslovenskoj n a r o d n o j buni. Dakle, u politikoj p r i p r e m i d o g a a j a 27. m a r t a i dogaaja koji su iza toga sledili o d l u u j u u ulogu imale su r e v o l u c i o n a r n e mase,
u prvom redu progresivne snage i u b e e n i antifaisti svih jugoslovenskih naroda.
O p r i s t u p a n j u Jugoslavije Trojnom paktu i o 27. m a r t u d r u g Bakari je,
izmeu ostalog rekao:
Mart je mjesec kad jugoslovenska vlada p r i s t u p a T r o j n o m paktu. KPJ se
t o m e estoko o d u p i r a l a i organizirala o t p o r i velike d e m o n s t r a c i j e . Nije jo
imala dovoljno snage da silom tako p o k r e n u t i h masa i javnog m n i j e n j a niti
sprijei p r i s t u p a n j e P a k t u . . . I novu (Simovievu) vladu nije Partija mogla prisiliti da uini ozbiljnije p r i p r e m e za o b r a n u zemlje, pa ak ni to da ukloni defetistike i p r o n j e m a k e (zavrbovane) generale s najvanijih pozicija u vojsci.
Sve je te p r i p r e m e m o r a l a KPJ (i KPH u n j e n o m sastavu) initi sama. Ipak se
s 27 m a r t o m i d o g a a j i m a o k o njega centar revolucije u Jugoslaviji s m j e t a
u Beograd i Srbiju. Tu se u tom asu nagomilavalo najvie d r u t v e n i h i politikih suprotnosti, te se i CK KPJ u b r z o preselio o n a m o . Taj je .centar' o n e
ostao sve do pada Uike republike. 3 5
Dravni u d a r od 27. m a r t a brzo je o d j e k n u o irom itavog sveta, n a r o i t o
u V. Britaniji i SAD Izvetaji o ovim d o g a a j i m a objavljeni su p r e k o londonskog radija na 9 jezika i u v a n r e d n i m izdanjima s k o r o svih listova u V. Britaniji. B r i t a n s k a t a m p a je pisala:
-Znali s m o da k a r a k t e r jugoslovenskog n a r o d a ne bi m o g a o dozvolili da bez. o t p o r a
pu Ja zemlju da je n e p r i j a t e l j p i e g a / i , ma koliko on bio veliki i m o t a n . Engleska j a v n o s t bila
je o d u e v l j e n a k a d a je 7 7 m a r t a stigla vest da je z b a e e n o N a m e s n i t v o i da )e p r o m c n j e n a
d o t a d a n j a politika p o p u s t a n i a Hitleru. Najzad je p r o g o v o r i o jedan n a r o d koji nije dozvolio
da ga n a m e s n i e i i p r e d s t a v n i t i vlade vode p o g r e n i m p u l e m i da b u d e o s r a m o e n i izdan
Progovorio je n a r o d koji ie bio s p r e m a n da ne dozvoli s r a m o t u i heae. ak i p o c e n u unitenja i s m r t i Naao se ipak jedan n a r o d , iako m a l e n i n e n a o r u a n , d o v o l j n o s m e o da pogleda
u oi n a j v e o j sili naeg v r e m e n a -

Predsednik b r i t a n s k e vlade Vinston Ceril je, s n e s k r i v e n o m radou i s

p o n o s o m , saoptio ovu vest p a r l a m e n t u , izjavljujui:
Jutros r a n o Jugoslavija je nala svoju d u u . .. L' B e o g r a d u je izbila revolucija, i javlja
se da su u h a p e n i ministri koji su. k o l i k o jue, pogazili ast i s l o b o d u svoje zemlje. Taj patriotski p o k r e t rezultat je gneva o d v a n o g i r a t n i k o g n a r o d a zbog izdaic zemlje, do k o j e je
d o l o usled slabosti o n i h koji vladaju n j i m i niskih intriga sila Osovine. - Stoga m o e m o gajiti n a d u - ja, n a r a v n o g o v o r i m s a m o na o s n o v u i n f o r m a c i j a koje su do m e n e stigle - da e
biti o b r a z o v a n a j u g o s l o v e n s k a vlada, d o s t o j n a da b r a n i s l o b o d u i integritet svoje zemlje
Takva vlada e u svojim h r a b r i m n a s t o j a n j i m a dobiti svu m o g u u p o m o od B r i t a n s k e Imperije i. uz to ne s u m n j a m , p o s e b n o od S j e d i n j e n i h Drava. B r i t a n s k a I m p e r i j a i n j e n i saveznici b o r i e se sa j u g o s l o v e n s k i m n a r o d i m a za z a j e d n i k u s t v a r i mi Cemo nastaviti da zajedno k o r a a m o i da se b o r i m o dok ne b u d e izvojevana p o t p u n a p o b e d a . 3 8

Izmeu mnogih pohvala p r e k o britanskog radija i b r i t a n s k e t a m p e izd v a j a m o sledeu:

. 27. m a r t e zauvek ostati zapisan u istoriji s l o b o d e . . . J u g o s l o v e n s k a nacija pokazala je svetu j e d n u od istina koju Hitler porie, vlade koje ne uivaju p o v e r e n j e o n i h k o j i m a
vladaju ostaju na cedilu. 3 7

Prve vesti o d r a v n o m u d a r u u Beogradu senzacionalno su o d j e k n u l e u

Sjedinjenim Amerikim Dravama. Predsednik Ruzvelt, u poslanici kralju
Petru II, p o r e d ostalog, kae:
U t r e n u t k u k a d a Vae velianstvo p r e u z i m a p o t p u n o v r e n j e svojih kraljevskih p r a v a
i m o i i vodstvo jednog h r a b r o g n e z a v i s n o g n a r o d a ja elim da sa n a r o d o m S j e d i n j e n i h Drava u z m e m u e a u izraavanju naih iskrenih elja za zdravlje, d o b r o b i t Vaeg velianstva
i za m i r a n n a p r e d a k Jugoslavije. 3 '

S a m n e r Vels (Welles S u m n e r ) , vrilac dunosti ministra inostranih poslova, na konfrenciji za t a m p u , o d r a n o j 27. marta, izjavio je:
O b a v e t e n j a iz B e o g r a d a p r i m l j e n a su u S j e d i n j e n i m Dravama sa i r o k o m d o b r o d o locu. kao p r e d m e t za s a m o e s t i t a n j e s v a k o m s l o b o d o l j u b i v o m o v e k u i eni
S velikim z a d o v o l j s t v o m - kae se dalje u p o r u c i S a m n e r Velsa - p r i m i o s a m vest o o b r a z o v a n j u
nove vlade u B e o g r a d u Ona. izgleda, p r e d s t a v l j a k o n c e n t r a c i j u svih d e m o k r a t s k i h i nacionalnih elemenata u Jugoslaviji Ubeden sam da e politika nove v lade bili upravljena na odbranu nezavisnosti i suvereniteta zemlje. U ovim bi n a p o r i m a nova jugoslovenska \ tada mogla biti sigurna u i s k r e n u n a k l o n o s t i m a t e r i j a l n u p o m o S j e d i n j e n i h Drava Politika Sjedin j e n i h drava n i k a d nije bila u s m e r e n a na to da p r i m o r a Jugoslaviju da s t u p i u rat Sjedin j e n e Drave jedino su elele da vide Jugoslaviju k a k o b r a n i svoju nezavisnost, ne p o k o r a vajui se Hitleru. Ako bi N e m a k a sada n a p a l a Jugoslaviju, ova se moe p o u z d a t i u p o m o
S j e d i n j e n i h Drava u hrani, k a o i u d r u g o j m a t e r i j a l n o j i m o r a l n o j p o t p o r i . 3 8

U vezi sa d o g a a j i m a od 27. marta, a m e r i k a t a m p a je pisala :

Vest o d o g a d a j u u B e o g r a d u p r i m l j e n a je u SAD k a o m u n j e v i l i blesak koji o b a s j a v a
m r a a n k r a j . Ovo je s v a k a k o najvei d a n za s l o b o d n e ljude celog sveta Dok se n e m a k e
o k l o p n e divizije n a l a z e na n j i h o v i m g r a n i c a m a . Jugosloveni su se usudili da b a c e novi por e d a k na smetlite g d e mu je m e s t o . . . D o g a a j u B e o g r a d u je od istorijskog z n a e n j a , k a o
akt h r a b r o s t i j e d n o g m a l o g n a r o d a da se digne, bori i svoju zemlju izloi r a t u . . . r a d i j e n e g o
d a prihvati i z d a j u . .
Manifestacije o l a k a n j a i r a d o s t i koje su prekrilile Jugoslaviju u stvari su slav Ijc po
b e d e koja s e m o e s v u d a ponoviti a k o s e n a r o d i pod igom u s u d e d a o d b a c e o k o v e . .-">
Velianstven d a n za s l o b o d n e ljude i s l o b o d n e ene i r o m sveta - c i t i r a o je l o n d o n s k i
s p i k e r j e d n u m i s a o d r u g o g n j u j o r k o g l i s t a . - U p r k o s p a n c e r - divizija koje se u p r a v o n a l a z e
na njihovim g r a n i c a m a . Jugosloveni su se usudili da novi p o r e d a k b a c e na gomilu p e p e l a
gde mu je i m e s t o .*'

Dogaaj od 27. m a r t a izazvao je veliko oduevljenje f r a n c u s k o g n a r o d a .

Moe se rei da posle francuskog sloma 1940. godine nijedan dogaaj nije izazvao takvo uzbuenje kao 27. mart, koji je kod Francuza ponovo oiveo nekadanju veliku p o p u l a r n o s t naeg n a r o d a . U Marseju, p r e m a izvetaju itali-

janskog delegata pri Komisiji za primirje, vatrene d e m o n s t r a c i j e pretvorile su

se u tunjavu, a o g r o m n a gomila zadrala se p r e k o itavog d a n a pred spomen i k o m kralja Aleksandra, polaui gomile cvea i venaca, uz pokli Ziveo de
Gol, iveo Petar i pevanje Marseljeze. No, ministar inostranih poslova Nini nije oklevao da se o k o m i na takve manifestacije i na nepromiljene emisije BBC koja moe prouzrokovati p o g o r a n j e o d n o s a sa N e m a k o m . 4 2 Vatr e n e d e m o n s t r a c i j e izbile su i u Turskoj. 4 3
27. mart je i m a o velikog o d j e k a i u o k u p i r a n o j Evropi, koja je ve teko
oseala faistike okove. Verovanje u n e p o b e d i v o s t Hitlera p o k o l e b a n o je i
nove n a d e poele su proimati srce hiljada p o r o b l j e n i h n a r o d a .
I u G r k o j su vesti iz Jugoslavije, sasvim p r i r o d n o , pozdravljene sa ogr o m n i m o d u e v l j e n j e m i rodoljubivim m a n i f e s t a c i j a m a pred jugoslovenskim
poslanstvom.
Posle p r i s t u p a n j a Jugoslavije T r o j n o m p a k t u g l a s n o g o v o r n i c i su d u t e l e linije grkollalijanskog I r o n t a irubili G r c i m a da su se R u m u n i j a . B u g a r s k a i N e m a k a u d r u i l e radi nap a d a To je trajalo sve do j u e u p o d n e , k a d a su grki g l a s n o g o v o r n i c i razglasili s u p r o t n u
vest, vest o j u g o s l o v e n s k o m d r a v n o m u d a r u Posle ovoga italijanski g l a s n o g o v o r n i c i su zamukli..."

Sveti arhijerejski sinod je uoi potpisivanja Trojnog pakta, kad se videlo

da e Jugoslavija biti u v u e n a u d r u t v o sila Osovine, d o n e o o d l u k u da se 27.
m a r t a sastane Sveti arhijerejski sabor. Njegove o d l u k e i ocene vide se u izvodu ovog Zapisnika:
Zapisnik
I s e d n i c e v a n r e d n o g z a s e d a n j a Svetog a r h i j e r e j s k o g s a b o r a , o d r a n o g 14/27 m a r t a
1941. g o d i n e u B e o g r a d u u P M r i j a r i j s k o m d v o r u pod p r e d s e d n i t v o m njegove svetosti patrijarha s r p s k o g Gavrila (.. )
U smislu l. 54. Ustava Srps!;-- p r a v o s l a v n e crkve, p r e o t v a r a n j a , k o n s t a t o v a n o je. da je
p r i s u t n a veina svih e p a r h i j s k i h arj-.ijereja - p o t r e b n a za d o n o e n j e p u n o v a n i h o d l u k a .

Br. I.
Njegova svetost p a t r i j a r h s r p s k i g o s p o d i n Gavrilo, p o z d r a v l j a j u i p r i s u t n e l a n o v e dob r o d o l i c o m , r e k a o je i z m e u o s t a l o g sledee:
.Sudbonosni su dogaaji koje preivljujemo. sudbonosniji su moda nego ikada, ne
s a m o za p o j e d i n c e n e g o i za d r a v e i n a r o d e Poslednji dani bili su teki i t e k o je bilo snai
se u n j i m a i ta t r e b a radili i govoriti Nismo mogli znati da je poloaj drave tei n e g o ikad.
O t o m e se Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r moe uveriti iz zapisnika Svetog a r h i j e r e j s k o g sinoda.
Kada n a m je s a o p t e n o da je s k l a p a n j e p a k t a n e m i n o v n o , mi s m o poslali svesni da
o v d e nije u p i t a n j u s a m o drava, niti su u p i t a n j u ne s a m o ast i tradicija p r e d a n j i h generacija. ve i g e n e r a c i j a koja e p o s l e doi. I ja lino i Sveti a r h i j e r e j s k i sinod izjavili s m o da
ne m o e m o ostati i n d i f e r e n t n i . U n e d e l j u s m o se m o r a l i sastati, doli s m o do z a k l j u k a da
se n a l a z i m o u d o b a da m o r a m o obeleili svoj stav p r e m a vlastima i p r e m a n a r o d u , pa s m o
zbog toga sazvali Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r , j e r s m o s m a t r a l i da s m o slabi da bez S a b o r a opr e d e l i m o politiku i liniju k o j o m e m o ii. S m a t r a l i s m o da e o n o bilo p o g r e n o t o je vlada
uinila i da v r e a ast, slavu i tradiciju naeg n a r o d a , i to o n d a k a d a je n a r o d gotov bio da
ide do kraja.
N e k a je slava Bogu, z a h v a l j u j u i t o m e da je p r o l e noi (izvren p u ) i situacija je mnogo jasnija. Na poloaj je m n o g o laki. Sino mi je j e d a n od kraljevskih n a m e s n i k a r e k a o da
e m o mi biti krivi, a k o n a r o d b u d e u s t a o i nastali nemiri, i da e posledica toga biti ulazak
N e m a c a u nau zemlju. Noanji akt s p a s a o je ast naeg n a r o d a i drave, pa zbog toga i mi
m o e m o s a m o blagosloviti o v o delo.
P r e d l a e m o da se uini sve u cilju u m i r i v a n j a n a r o d a i da mu se o b r a t i m o ( . . . )

Br. 4.
Da hi sc u d a n a n j i m istorijskim v r e m e n i m a d o l o t o p r e u vezu sa s v e t e n s t v o m i nar o d o m . Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r reava:
Umoliti n j e g o v u svetost p a t r i a r h a g o s p o d i n a Gavrila, da p r e k o r a d i j a izvoli u ime Svetog a r h i j e r e j s k o g s a b o r a objaviti s v e t e n s t v u i n a r o d u p o r u k u koja glasi o v a k o :
. U ime svih vladika srpskih, s a k u p l j e n i h na S v e t o m a r h i j e r e j s k o m s a b o r u , o v d e u
prestonici, a u ime svoje, h i t a m da vam se javim, da vas p o z d r a v i m i blagoslovim
Pred nau naciju u ove d a n e s u d b a je p o n o v o bila stavila p i t a n j e k o m e e se privoleti
c a r s t v u . J u t r o s u z o r u n a t o p i t a n j e d a t j e o d g o v o r privoleli s m o s e c a r s t v u n e b e s k o m , t j
c a r s t v u Boijem istine i p r a v d e , n a r o d n e sloge i s l o b o d e . Taj veni ideal, n o e n u s r c i m a svih
S r b a i S r p k i n j a , u v a n i r a z g o r e v a n u svetilitima naih p r a v o s l a v n i h h r a m o v a , i ispisan na
naim n a r o d n i m k r s t a i m a b a r j a c i m a , j u t r o s je o s v a n u o ist i s v e t a o k a o sunce, o i e n i opran od p r a i n e n a v e j a n e na nj i od svake m r l j e . . .
Poboni i sloni, svi kao j e d a n ovek. v r i m o svoju d u n o s t (...), ispunjeni potovanjem
prema vlastima i vojnim i graanskim, ispunjeni ljubavlju jedan prema drugom i prema naoj
brai druge vere (. . .) zagrljeni i zbratimljeni, potrudimo se da brod naeg narodnog i dravnog
ivota sreno prebrodi bure sadanjeg vremena i prebrodiemo ih s Boijom pomou ( P o d v u k a o
V.T.) ( . . ) " ( P o l i t i k a 28. m a r t a 1941).

Ova sednica je p r e k i n u t a u 12 asova i n a r e d n a zakazana za 16/29. m a r t a .

Na novoj sednici. posle diskusije. Sveti arhijerejski s a b o r reava:
1 P r e p o r u i t i p r e o s v e e n o j g.g. e p a r h i j s k i m a r h i j e r e j i m a da izvole p r e d u z e t i m e r e da
se narod obavetava, jedinstvo i sloga u n a r o d u odrava, da se red i p o r e d a k u v a i da se jer a r h i j a i s v e t e n s t v o stavi u slubu ( . . . ) o t a d b i n e .
2 P r e p o r u i t i p r e o s v e e n o j g.g. e p a r h i j s k i m a r h i j e r e j i m a , da u sluaju rata do k r a j n i h
granica mogunosti o s t a n u u svojim e p a r h i j a m a i vre svoju dunost, i da se u sluaju nevolje u p r a v l j a j u po savesti.
3. Njegovoj svetosti p a t r i j a r h u i S v e t o m a r h i j e r e j s k o m s i n o d u p r e p o r u i t i da p r e m a
d a t i m p r i l i k a m a o s t a n u u zemlji, i da o d r a v a j u vezu. koliko je to m o g u e , sa e p a r h i j s k i m
arhijerejima. .
U vezi r a z m a t r a n j a politike situacije ita se Zapisnik Svetog a r h i j e r e j s k o g s i n o d a od
23/10. m a r t a o.g. br. 4 0 3 / p o v . b r . 42.
Po s a s l u a n j u p o m e n u t o g Zapisnika, i u vezi sa s a o p t e n j e m nj. svetosti p a t r i j a r h a Gavrila. Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r reava:
Sveti a r h i j e r e j s k i s a b o r sa z a d o v o l j s t v o m p r i m a i o d o b r a v a s t a n o v i t e S v e t o g arhijerejskog s i n o d a izraeno u p r e d s t a v c i nj. n j e g o v o m visoanstvu n a m e s n i k u Pavlu iz razloga,
t o je na c e l o k u p n i n a r o d i m i l j e n j e m i r a s p o l o e n j e m p r o t i v a n j e d n o j t a k v o j o r i j e n t a c i j i
n a e d r a v n e politike, j e r stoji u p r o t i v n o s t i sa n a r o d i m a religioznim i e t i k i m s h v a t a n j i m a .
t r a d i c i j a m a , idealima, n a c i o n a l n i m p o n o s o m i slavom kao i o i g l e d n o j o p r e c i sa svima zav e t e n i m mislima, v e k o v n i m a m a n e t i m a . o d n o s i m a , s t r e m l j e n j i m a naeg n a r o d a i n | e g o v e
slavne prolosti, pa bi n e m o n o v n o bili u o p r e c i sa svima o d n o s i m a i s t r e m l j e n j i m a n j e g o v i m
i u b u d u n o s t i , to se n a j b o l j e d o k a z u j e i s k u s t v o m i i s t o r i j o m n a e g n a r o d a . . " b

O znaaju dravnog u d a r a od 27. m a r t a 1941. godine na u n u t r a n j e m planu, tj. na d o g a a j e koji su opredeljivali b u d u u s u d b i n u naih naroda, iznee
se s a m o nekoliko miljenja, pre svega d r u g a Edvarda Kardelja. Evo n e k o l i k o
njegovih ocena:
S pravom moemo rei da velike demostracije 27. marta predstavljaju prvog glasnika i pn'i korak u revolucionarnom procesu koji je promenio karakter
Jugoslavije.**
Te su demonstracije faktiki poetak velikog narodno-oslobodilakog pokreta sa Komunistikom partijom na elu. 27. mart se moe smatrati danom poetka
narodnooslobodilake borbe jugoslovenskih
naroda.*6
. . .27. mart pokazao je i poslednjem politikom slepcu da je u Jugoslaviji
prola era buroazije i da je rukovodea uloga prela na radniku klasu i njen
najsvesniji deo - Komunistiku partiju. . .
Ako bismo d o g a a j e od 27. m a r t a gledali s a m o po n j i h o v o m s p o l j n o m
obliku, izgledalo bi da se o v d e radi s a m o o puu u vrhovima stare Jugoslav ije.

Ali, a k o celu stvar p o g l e d a m o malo dublje, v i d e e m o da je do pua dolo pod

uslovima o g r o m n e u n u t r a n j e r e v o l u c i o n a r n e napetosti kakva je u to v r e m e
v ladala u Jugoslaviji. I u toj r e v o l u c i o n a r n o j napetosti dole su do izraaja razne snage: direktni uticaji m e u n a r o d n i h faktora, pekulacije d o m a i h politikih i vojnih g r u p a i dinastikih klika, pritisak odozdo, a isto t a k o iskreni patriotski o t p o r pojedinaca iz politikih vrhova. 4 7
. . . Kao io je 25. mart personifikacija stare Jugoslavije, tako je 27. mart vesnik nove Jugoslavije. . ,48
Boris Ziherl kae:
v. . . Istorijski znaaj 27. marta 1941. jeste u tome to je on jedna od najveih
prekretnica na putu jugoslovenskih naroda ka 29. novembru 1943. kada su na
Drugom zasedanju Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije, udareni temelji nove Jugoslavije. Sto nije uspelo velikoj smotri borbenih snaga jugoslovenskih naroda 27. marta 1941. uspelo je 29. novembra 1943.*9
Luj Adami je u knjizi Moja rodna gruda, Trends and Tides, okt.-dec. 1946,
napisao: da jugoslovenski ustanak od 27. m a r t a 1941. protiv pronacistikog
reima kneza Pavla, koji istom bijae potpisao pakt sa Osovinom, ima svetske
posledice, i moda e historija gledati na taj d a t u m kao na poetak Hitlerovog
k r a j a . . . 50
Organizator dravnog u d a r a general Simovi kae:27. m a r t 1941. je, po
o p t e m priznanju, j e d n a od najsvetlijih taaka u istoriji naeg naroda. To je
najvei moralni kapital Jugoslav ije i celog jugoslovenskog n a r o d a . . . pred naim saveznicima, pred sopstvenim p o k o l j e n j i m a i pred i s t o r i j o m . . .51
Na prvoj proslavi 27. marta, u o s l o b o e n o j zemlji, 1945. godine, d r u g Tito
je rekao:
27. marta 1941. godine izvren je taj preokret zato jer je to narod htio. Nije
to stvar pojedinaca, stvar male grupe ljudi, to je stvar itavog naroda. Bez toga
ne bi se moglo izvriti ono to se izvrilo. Pojedinci su uinili ono to je htjela
masa, to je htio narod.
To je bio odluan r e v o l u c i o n a r a n korak, sa organizovanom politikom
snagom - K o m u n i s t i k o m partijom Jugoslavije. Dogaaji od 27. m a r t a bili su
i prvi revolucionarni p r o b o j preivelog kapitalistikog sistema. Dogaaji koji
su se tih martovskih d a n a zbili u naoj zemlji snano su odjeknuli i izvan granica Jugoslavije, a oni koji su p o t o m usledili potvrdili su objektivnu ocenu istorije da to nije bio samo pu. ve masovni narodni patriotski i revolucionarni
pokret i na prvi veliki doprinos antifaistikoj koaliciji.51
Na partijskom savetovanju u Beogradu 29. marta 1941. godine Tito je, prema Zabeleci u Specijalnoj policiji zapisanoj 7. o k t o b r a 1943. godine na osnovi izjave Vasilija Buhe, rekao:
Dvadeset sedmi mart je jedan krupan politiki dogaaj, koji prevazilazi okvire nae zemlje
i ko/i ce imati znaaje posledice. X/ime je nanet tak udar neprijatelju - silama Osovine. Sova vlada generala Simovia jeste korak napred. ali je ne treba precenjivati, jer njen sustav nije jedinstven L' njo/ je ved na anglojila i reakcionara. Prema toj vladi treba se odnosili po rezultatima
njenog rada, ali na n/u treba vriti stalilo pritisak da radi po elji naroda - Komunistike partije.
Pakt je pao Rat /e neizbean. zemlja e biti napadnuta, pa je potrebno napadau pruiin to jai
otpor, koji se mora iz dana u dan jaan i pripreman jo pre nego to napad bude izvren, kako
bi zemlja vojniki i politiki bila u/edinjena.
Iz toga za komuniste proistie jasan stav t dunosti: /o vie pojaati antifaistiki front aktivne odbrane zeml/e pred napadaem. Komunisti se moraju listom odazvati mobilizaciji. L \xrjsci mora/u najdoslednije da se zalau za podizanje borbenog duha otpora, da se bore protiv pete
kolone, protiv naginjan/a kapitulaciji koja bi vodila izda/i zeml/e.

Da se odmah stvore nova rukovodstva u pozadini, mala ali ekspeditivna, uglavnom od

i onih mukaraca lanova Partije, koje ne obuhvata mobilizacija.
Osnovna linija rada je: ral je odbranben i pravedan za nas, jer se borimo protiv napadaa
za slobodu i nezavisnost nae zemlje. Zato svim snagama nasto/ati da se neprijatelju prui to
vei otpor. Zahtevati savez i naslon na SSSR. koji jedino moe pomoi i olakati nao/ zemlji.5,b
tena

Posle dravnog u d a r a 27. m a r t a Georgi Dimitrov je 29. m a r t a 1941. godine

u p u t i o sledeu p o r u k u Valteru - Josipu Brozu Titu:
Izriito savjetujemo da se na ovoj etapi ograniite na intenzivno i umjesno objanjavanje
masama stava koji ste zauzeli, ali odustajui od ulinih demonstracija i na svaki nain izbjegavajui oruane sukobe masa s vlastima. Ne preputajte se trenutnim raspoloenjima. Ne zanosite
se bunim i na izgled efektnim istupanjima, ve svu svoju panju usredsredite na objanjavanje
naih principa i parola, nae komunistike politike; na uvrenje Partije, na zbijanje i organizovanje snaga radnike klase, seljakih masa i radnog naroda grada i na svestrano pripremanje
tih snaga; na jaanje i irenje naeg uticaja medu vojskom i omladinom. Ne istravajte se. Ne
nasjedajte provokacijama neprijatelja. Ne stavljajte pod udar i ne bacajte prevremeno u vatru
avangardu naroda. Jo ni izdaleka nije nastupio trenutak odlunog okraja s neprijateljem. Osnovni zadatak Partije sada se sastoji u tome da neumorno objanjava svoja gledita i da svestrano priprema sebe i mase. Primile to na znanje i izvrenje. Potvrdite prijem ovog pisma. Informiite
redovno-.5,c

Dravni u d a r od 27. m a r t a imao je veliki znaaj i s o b z i r o m na vojnopolitiku situaciju u svetu. Pre svega, reakcija N e m a k e bila je o d l u k a da se Jugoslavija n a p a d n e i uniti. Ali njegova n a j s u d b o n o s n i j a posledica ogleda se u
t o m e to je Nemaka bila prinuena da za pet nedelja odloi napad na SSSR.
(Podvukao V.T.). Naime, H i t l e r j e 30. m a r t a definitivno odluio da se taj napad izvede 22. juna, u m e s t o 15. maja, kako je to bilo ranije p r e d v i d e n o . Ovo
odlaganje se k o b n o odrazilo na n e m a k e operacije na I s t o n o m f r o n t u u t o k u
1941-1942. godine i d o p r i n e l o velikom n e m a k o m porazu pred Moskvom, gde
su - po reima s a m o g a Hitlera - sagorele najbolje a r m i j e koje je N e m a k a ikada imala. To d o k a z u j u m n o g i istaknuti politiari i istoriari. 5 2
Dogaajima 27. m a r t a u Jugoslaviji bili su p o r e m e e n i Hitlerovi planovi
p r e m a Istoku. Oevidno je bilo n e m o g u n o da se odri 15. m a j kao p o e t a k
n a p a d a na SSSR - p r e d v i e n jo u d e c e m b r u 1940. Zato je Hitler, zbog rata
na Balkanu, bio p r i n u e n da odloi n a p a d na SSSR za pet nedelja. 5 3
Vojnike posledice 27. m a r t a bile su m n o g o znaajnije nego to se u poetku pretpostavljalo. Nemci, s kojima s m o razgovarali, naglaavali su da su
dogaaji u Jugoslaviji odluno doprineli nemakom porazu, jer su odloili poetak nemakog napada na Istok do 22. juna. . . 54
Lidl Hart (Liddell) u svojoj knjizi The Other Side of the Hill, London, Cassel, 1949, o s p o r a v a t v r e n j e d a j e grka k a m p a n j a p r o u z r o k o v a l a H i t l e r o v o
o d l a g a n j e n a p a d a na SSSR. On kae: .. .odluujui faktor u izmeni vremena
za poetak napada bio je iznenadni dravni udar u Jugoslaviji izvren 27. marta. .. Izlaui se prva udaru siline Hitlerove ratne maine i rtvujui sebe u neravnoj borbi, Jugoslavija je spasla Bliski i Srednji istok, onemoguila veliki obuhvat i napad protiv Rusije sa juga i naterala Nemce na gubitak dragocenog vremena od oko 6 nedelja, to je bio glavni uzrok da Nemci nisu mogli zavriti rat
u Rusiji pre zime. ..
Dogaaji od 27. m a r t a 1941. i n a p a d sila Osovine i njihovih satelita Bugarske i M a a r s k e na Jugoslaviju bez objave rata - po lordu Ejvonu (Avon) povlaili su za s o b o m j e d n u d r u g u odluku, m n o g o ozbiljniju: poetak operacije Barbarossa bio je odloen za tri ili etiri nedelje. Meutim, o d l a g a n j e
je p r e m a i l o i pet nedelja: od 15. m a j a d a t u m se p o m e r i o do 22. juna. U to vre-

me mi ovo n i s m o mogli znati, ali ta obina k a l e n d a r s k a p r o m e n a d a t u m a napada, na kraju krajeva, o p r a v d a l a je patnje koje su imali da p o d n e s u Grci, Jugosloveni, t r u p e Velike Britanije i d o m i n i o n a . Posledice p r i n u d n o g o d l a g a n j a
plana Barbarossa rezimirao je u nekoliko rei Karl Riter (Karl Ritter), oficir
za vezu n e m a k o g ministarstva spoljnih poslova pri Vrhovnoj k o m a n d i : Ovo
odlaganje prisililo je N e m c e na zimsku bitku pred Moskvom, i tu je izgubljen
rat. 6 5
Kao p o d l o g u za svoj zakljuak, lord Ejvon je koristio sasluanje firerovih
saradnika, ratnih zloinaca, koje je p r e d Nirnberki p r o c e s obavio Amerikanac Pol De Vit (Poole De Witt). U lanku koji je objavio 1946. godine P. De Vit
iznosi d a j e Karl Riter n a v e d e n u izjavu d a o pred njim. Na osnovu nje i, verovatno, ostalih sasluanja Hitlerovih vojnih i politikih saradnika, i ovaj ameriki islednik tvrdi da su dogaaji u Jugoslaviji odluno doprineli nemak o m porazu. 5 6
To miljenje deli i sovjetski istoriar V.T.Fomin. On je 1957. godine u jedn o m lanku prihvatio stavove Idna i Dejvita o dalekosenim vojnim implikacijama prevrata od 27. m a r t a na ishod d r u g o g svetskog rata. Lord Ejvon je
to ak p o s e b n o naglasio u svojim Memoarima. Jer i V.T.Fomin k o n s t a t u j e da
je .. .svrgavanje Cvetkovieve vlade p o r e m e t i l o planove h i t l e r o v a c a . . . Prema Protokolu savetovanja koje je Adolf Hitler odrao u svom Glavnom stanu
o d m a h poto je 27. m a r t a 1941. uo za d o g a a j e u Beogradu, Firer je izjavio
da .. .Srbi i Slovenci nikad nisu bili p r o g e r m a n s k i n a s t r o j e n i . . . On je pri
t o m e k o n s t a t o v a o d a j e dravni u d a r kojim sluajem izvren u d o b a priprema za o s t v a r e n j e Barbarossa posledice bi po nas bile jo ozbiljnije . . , 57
Nemaki admiral Asman (Assmann Kurt) koji je posebno prouavao bitku
za Moskvu, zakljuio je da je ova bitka, vie od taljingradske, znaila prekretnicu drugog svetskog rata i utvrdio da su vojne operacije protiv Jugoslavije prouzrokovale odgaanje napada na Sov jetski Savez i gubitak dragocenog vremena,
stoje, uz krajnje otru zimu 1941 /42, onemoguila Nemcima da osvoje Moskvu.
Ta se injenica pokazala k o b n o m za nemaki rat protiv Rusije. 573
Meutim, postoji i s u p r o t n o miljenje britanskog istoriara Martina L Van
Krevelda da drav ni u d a r od 27. marta nije imao uticaja na odlaganje nemakog
napada na Sovjetski Savez. Naime, on, izmeu ostalog kae:
Mi s m o s a d a u s t a n j u da d a m o o d g o v o r koji ni je o b i n o n a g a a n j e . S a v r e n o je j a s n o
da r a s p o r e d Nernake XII a r m i j e koja je predstav ljala vie od p o l o v i n e s n a g a s p r e m l j e n i h
za n a p a d na G r k u i Jugoslaviju, ne bi m o g a o imati n i k a k v o g e f e k t a na o p e r a c i j u Barbarosa (napad na Rusiju), p o t o je ova armija praktino imala zadatak da, posle invazije, odrava red u Grkoj, to znai da o n a nije u o p t e bila s p r e m a n a za Rusiju. Tri oklopne, dve
na brzinu iz Francuske i j e d n a iz eke. Od 29 divizija, koje su na jedan ili drugi nain, uvu e n e u b a l k a n s k u k a m p a n j u s a m o j e d n a (14. m o t o r i z o v a n a ) bila je ve t r a n s p o r t o v a n a za istok. (tj. p r e m a SSSR-u. p r i m e d b a V.T.). P r e m a o v o m e , pu-je i m a o m a l o ili ni m a l o uticaja
na p o e t a k r a t a protiv Rusije. 6 8

Ali, Kreveld ne uzima u obzir injenicu da su snage, koje su izvrile agresiju na Jugoslaviju, a d e l o m i na Grku, m o r a l e biti v r a e n e p r e m a Sovjetskom Savezu, a konstatacija d a j e 12. armija, imala zadatak da odrava red u
Grkoj neodriva je. Sem toga, da Kreveldovo miljenje nije o p r a v d a n o potvruju n e m a k a d o k u m e n t a (OKW i OKH)i mnogi drugi istoriari ija su
miljenja ve navedena.
Oigledno je da je dravni u d a r od 27. m a r t a uticao i na p r e d s t o j e e dogaaje u G r k o j i d a j e izazvao veliku zabrinutost u Italiji, a i ire. Naime, po-

to se j a p a n s k i m i n i s t a r inostranih poslova u to v r e m e nalazio u Nemakoj,

uoi posete Italiji, razumljivo je to je dravni u d a r u Jugoslaviji v e o m a nepovoljno delovao. Tako je veliki tokijski dnevnik Asahi S i m b u n pisao:
Nadamo se d a j e M a c u o k a paljivo r a z m o t r i o n e m a k e tenje i stanje spremnosti N e m a k e da p r e m o s t i situaciju u kojoj su se nali p a r t n e r i Osovine. 5 9
A poznato je da je Hitler navaljivao, u p r a v o insistirao da se Trojni Pakt potpie 25. marta, u p r a v o u v r e m e kad se japanski m i n i s t a r inostranih poslova
nalazio u poseti Nemakoj. U stvari, Hitler je teio, p o r e d ostalog, da svom
gostu p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u prikae kao svoj veliki vojni i
politiki uspeh.
Najsaetije reeno, dogaaji od 27. m a r t a predstavljaju istorijsku p o b e d u
n a r o d a Jugoslavije nad r e a k c i o n a r n i m s n a g a m a i njihovim k a p i t u l a n t s k i m
u p o r i t i m a u s a m o j Jugoslaviji. To je, u j e d n o , i prvi znaajniji politiki poraz
Nemake, koji je z n a t n o d o p r i n e o da se u p o k o r e n o j Evropi p o n o v o digne zastava o t p o r a i p o k o l e b a vera u Hitlerovu nepobedivost. S d r u g e strane, u konkretnom odnosu klasnih snaga, antifaistiki revolucionarni pokret, na elu sa
KPJ, u tim d a n i m a nije i m a o nikakvih m o g u n o s t i da uini vie od o n o g a to
je uinio, j e r 27. m a r t nije m o g a o doneti n e k e sutinske p r o m e n e u dravi zato
to je jugoslovenska buroazija, kao vladajua klasa, sa c e l o k u p n o m svojom
d r a v n o m organizacijom i dravnim a p a r a t o m , ostala i dalje na vlasti, i to su
se posledice n j e n e takve dugogodinje politike tako tragino zavrile u kratk o t r a j n o m ratu.
Meutim, d a l e k o je vanije to to se KPJ ukljuila u progresivni antifaistiki p o k r e t za o b a r a n j e n e n a r o d n e vlade Cvetkovi-Maek, dajui p u n u
p o d r k u izvriocima dravnog udara. S d r u g e strane, znajui r a s p o l o e n j e veine, o n a je od nove vlade e n e r g i n o traila da izmeni r e a k c i o n a r n u unutranju politiku svrgnute vlade i da se u cilju pojaanja o d b r a m b e n e s p o s o b n o s t i
Jugoslavija povee sa SSSR-om p a k t o m o u z a j a m n o j pomoi, s tim da se iz dravne u p r a v e i vojske u k l o n e svi p e t o k o l o n a k i elementi. M e u t i m , najsudb o n o s n i j e je bilo to to je KPJ, kao optejugoslovenska politika partija, posle
sloma u aprilu, ^ila o s n o v n a snaga koja je mogla povesti i povela je n a r o d e
Jugoslavije u oslobodilaki rat i dovela ih do o d l u u j u e p o b e d e .

NAPOMENE
' Hugh Dalton, Fatefull Years. Memoirs 1931-1945, London, 1957, str. 366-367; H o p t n e r , n. d.,
str. 337. U p e r i o d u 1939-1941. b r i t a n s k a vlada je p r e d u z i m a l a niz akcija s a b o t a a , s u b v e r z i j a u
neutralnim balkanskim zemljama, smatrajui da ce privrednim ratom, kao smrtonosnim
o r u j e m v i d n o oslabiti n e m a k i r a t n i n a p o r .
U tim d a n i m a , z a p l a e n e N e m a k o m , sve b a l k a n s k e d r a v e vapile su za o r u j e m i sve su
traile o r u j e od V. Britanije.
A. i s t o v r e m e n o . N e m c i da bi parirali u t i c a j Britanije, n u d e n a o r u a n j e B a l k a n c i m a za hranu i s t r a t e g i j s k e sirovine.
I j e d n i i d r u g i (i Britanci i Nemci) su obilnim o b e a n j i m a u g l a v n o m o d m a n j i v a l i b a l k a n s k e
n a r o d e . ( B a r k e r Elisabeth, Britanska politika prema jugoistonoj Evropi, Globus, Zagreb, 1978,
str. 43-59).
2
Fitzrov Maclean, Tito. A Study, Foreign Affairs, 28. j a n u a r a 1950. str. 235; H o p t n e r . n. d.,
str. 337.

3
H u g h Dalton. isto. str. 373-375: R a n d o l p h Churchill u Daily T e l e g r a p h a n d M o r n i n g
Post, London, 9. f e b r u a r a 1953, H o p t n e r . n.d., str. 338.

* Daily T e l e g r a p h a n d M o r n i n g Post, L o n d u n . 3. m a n 1953; H o p t n e r . n.d., str. 338. U

odeljku Pristupanje Jugoslawe Trajnom paktu n a p o m e n u t u je d a j e p o e t k o m 1941. godine, kako izgleda. planirano da se zbaci knez Pavle, a u odeljku Spoljnopolirika situacija govorilo se o pripremi
dravnog u d a r a i za v r e m e dok je ministar vo|ske bio general Milan Nedi
6

H o p t n e r . n.d., str. 338

ulinovic F e r d o . 27. mart. Historijski institut J u g o s l o v e n s k e znanosti i u m j e t n o s t i . Zag r e b . 1965. str. 258-259.
8

Isto, str. 260.

Auswrtiges Amt 1941, doK

75, H o p t n e r . n.d , str. 353, prim. 7.

,a

Phillis Auti. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima. NIN br 1120 od 25.
j u n a 1972. str. 40
Po s v e m u izgleda da su s i r a n e o b a v e t a j n e slube: b r i t a n s k a , a m e r i k a , a m o d a i sovjetska. p o s r e d n o , ili n e p o s r e d n o uticale na p r i p r e m u i izvrenje u d a r a 27 m a n a . O t o m e ima niz
p o d a t a k a u i n o s t r a n o j literaturi, o b j a v l j e n o j posle d r u g o g svetskog r a l a T a k o se. na p r i m e r , istiu veza i k o n t a k t i Simovia ne s a m o sa D o n o v e n o m n e g o i sa adv. o r e m R a d i n o m , linim
p o z n a n i k o m Hari H o p k i n s a . Ruzveltovim s a v e t n i k o m . Isto t a k o se s p o m i n j u i veze Simovia sa
e f o m Intelidens servisa u B e o g r a d u , koji se s m a t r a o p o s r e d n i k o m i z m e u z a v e r e n i k a i britanske vlade. (Walter Hagen. Die geheime Front. Line i Be. 1950, str. 2 1 3 - 2 1 5 ) .
7b
Jovan Marjanovi, Draa Mihatlovi izmeu Britanaca i Nemaca. Globus, Zagreb. 1979,
str. 41-42; (str. 341, p r i m . 23,) W u e s c h l J o h a n , Jugoslawien und das Dritte Reich, S t u t t g a r t . 1969.
7c
olakovi R o d o l j u b . Kazivanje o jednom pokoljenju. II
r a j e v o 1972, str. 729: Jovan M a r j a n o v i , n.d.. str. 42

S a r a j e v o 1968. str. l i l i III, Sa-

7d

Jovan M a r j a n o v i , n.d.. str. 42; V. Dedijer, n.d., str. 473.

7c

D. Simovi, M e m o a r i , II, str. 16.

H o p t n e r , n.d., na osnovi p o d a t a k a u delu S t a n o j a Stanojevica Die Ermordung des Erzherzoges Franz Ferdinand, u knjizi Luidi Albertini, Origins oj the War of 1914, II, London, 1953, str.
28-29 i 34. g o v o r a g e n e r a l a B o r e M i r k o v i a 27. m a r t a 1951. o b j a v l j e n o m u listu Seljaka Jugoslavija br. 110 u L o n d o n u od 8. aprila 1951. i v e r o v a t n o na o s n o v u Mirkovievih Memoara.
8a
J o v a n Marjanovi. Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca. Globus. Zagreb. 1979.
str. 30-31; dr. F. Culinovi, Dvadeset sedmi mart. Zagreb. 1965. str. 248-249
9

Isto. str. 31 i 43.

10

AR 1941. ZD. I. dok. 284, str. 856: DGFP. D. XI. d o k . 231.

'<* H o p t n e r , n.d., str. 355. d e l i m i n o Sporazum Cvetkovi-Maek u memoarima aktera, NIN

br. 1082 od 3. o k t o b r a 1972. str. 62 i 63.
,ob

A. Breccia, n.d., str. 505. p r i m . 52; Izvetaj Mamelija od 4, m a r t a 1941. br. 175.

,0c
A. Breccia, n.d., str. 581
1939-1941, br. 7. D 75.

u Dokumente zum Konflikt mu Jugoslawien und Griechenland

" Ugljea Popovic, Deseti po redu. Tajna obavetajna sluba bive jugoslovenske vojske od
1938. do maja 1941 godine. Beograd, 1976, str. 140-149
na

H o p t n e r . n.d., str 351-355; A. Breccia, n.d., str. 583.

" b H o p t n e r , n.d., str. 356-357; Sporazum Cvetkovi-Maek u memoarima a k t e r a , NIN br.

1082, 3. o k t o b a r 1971, str. 62
J u g o s l o v e n s k i vojni a t a e u Berlinu p u k o v n i k Vauhnik je r e k a o da g e n e r a l u Mirkoviu nikad nije m o g l o ii u glavu da N e m c i m o g u u p o t r e b i t i o d m a z d u a k o p u u s p e . G e r i n g je bio iz
iste p r o f e s i j e avijatiar, k a o i s a m Mirkovi; m a r a l o v a (Geringova - p r i m . V.T.) f o t o g r a f i j a sa
p o t p i s o m zauzimala je p o a s n o m e s t o u n j e g o v o j (Mirkovievoj - p r i m . V.T.) kancelariji. (Hoptner, n.d., str. 352). No, to je, s v a k a k o bila n e k a vrsta k a m u f l a e n j e g o v o g s t v a r n o g o p r e d e l j e n j a .
12
Kota Pavlovi,
1969, str. 52-53.

Razgovori sa Slobodanum Jovanoviem

1941-1945.

Vindzor,

15
Phillis Auti. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima N I N . b r .
1972, B e o g r a d .
,4

Kanada.

1121,2. jul

A. Breccia, n.d., str. 584.

" D. Simovi, Memoari II. str. 16.

" F e r d o Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata. 11. Zagreb, 1965, str. 196.
" S. Paunovi. Jo jednom istina o 27. martu. NIN br. 1110. 1107, 1103. 1104. 1108, 1105 i
1118 od 1972. g o d i n e . Tu su d e t a l j n o o p i s a n i d o g a d a j i i a k t e r i u n j i m a .
Isto. NIN br. 1102 od 20. f e b r u a r a 1972. str. 60.
Isto. NIN br. 1107 od 26. m a r t a 1972, str. 62-63.
F. Culinovi, 27. mart. ... str. 266-267.
20

P r e m a p i s a n j u k a p e t a n a Dragie Ristica. u svojoj knjizi Jugoslovenska revolucija 1941.

University Park. L o n d o n , 1966, g e n e r a l Mirkovic je n e k o l i k o m i n u t a posle 19 a s o v a 26. m a r t a
p o d n e o d e f i n i t i v a n izvetaj o akciji koja je t r e b a l o da p o n e s u t r a d a n (27. m a r t a ) u 2,15 a s o v a
u j u t r o (vidi Sinia Paunovi. Jo jedna istina o 27. martu 1941. NIN. br. 1107 od 26. m a r t a 1972.
s t r 60); p r e m a Memoarima g e n e r a l a Mirkovia Izvrenje svih z a d a t a k a f i k s i r a n o je za 2,20 as.
27 m a r t a . (Vidi Sinia Paunovi, isto. NIN br 1107 od 26. m a r t a 1972. str. 62), a p r e m a Simovicevim Memoarima i A. B r e c c i a n.d.. str. 584 u I as p o s l e p o n o i K o m e verovati?
21
F. Culinovi, n.d.. str 196; D. Simovi, Memoari. II. str. 21. Detaljne p o d a t k e o o v o m otp o r u i a k c i j a m a izvrilaca d r a v n o g u d a r a videti Sinia Paunovi. Jo jedna istina o 27. martu
1941. N I N . b r . 1113,7 m a j 1972, str. 60-63. U tim o p i r n i m opisima, na o s n o v u izjava n e k i h uesnika, s v a k a k o ima d o s t a s u b j e k t i v n i h o c e n a , pa ih t r e b a primiti sa r e z e r v o m , zbog e ga se o v d e
i ne iznose.
22
A. Breccia, n.d.. s t r 584. Detaljne p o d a t k e o o v o m o t p o r u , n a r o i t o u k a s a r n i K r a l j e v e
g a r d e u T o p i d e r u . i a k c i j a m a izvrilaca d r a v n o g u d a r a videti Sinia P a u n o v i , Jo jedna istina
o 27. martu 1941. NIN br 1113, 7. m a j 1972. str 60-63.
23
Ilija Jukic, Pogled na prolost, sadanjost i budunost hrvatskog naroda, H P K., L o n d o n ,
1965 i d. str. 140; A Breccia, n.d., str. 584.
24
F. Culinovi. n.d.. str. 196; AVII, reg. br 40/4-2. K. 54 i AVII, m i k r o f i l m Bon-2/150. (Prema o v o m d o k u m e n t u Raio-stanica B e o g r a d objavila je ovu P r o k l a m a c i j u 27. aprila 1941. u 5.00
asova); Breccia, n.d., str. 584. Ova p r o k l a m a c i j a p r e n o e n a je u i n t e r v a l i m a od po 10 m i n u t a ,
uz p r a t n j u n a c i o n a l n e h i m n e i vojnih m a r e v a . itao ju je neki mlai oficir koji je n a v o d n o opon a a o kraljev glas. J e d a n o d z a v e r e n i k a R a d o j e Kneevi navodi d a j e p r o k l a m a c i j u d a o s v o m
b r a t u m a j o r u Zivanu Kneeviu da je o d n e s e kralju na potpis, ali je to s p r e i o g e n e r a l Koi,
t a k o da je o s t a l a n e p o t p i s a n a , pa je o d l u e n o da se sa n j o m p o s t u p i k a o da je p o t p i s a n a . itao
ju je p o r u n i k b o j n o g b r o d a J a k o v Jovovi, ali. nije t a n o da je o p o n a a o kraljev glas. (Emigrantski asopis Poruka br. 5 3 - 5 4 za januar-mart 1959, str. 38. F. Culinovi, n. d.. str. 197). Na pit a n j e g e n e r a l a Petra Zivkovica da li je kralj p o t p i s a o p r o k l a m a c i i u , Simovi je p o t v r d n o ollgovorio. iako nije bila p o t p i s a n a (D. Gregori. Samoubisivo Jugoslavije. B e o g r a d . 1942, str. 21)), a
bivi k r a l j Petar II pie u svojim m e m o a r i m a The King's Heritage, New Jork. 1954, s t r 77. d a ' j e
tu p r o k l a m a c i j u prvi put u o 27 m a r t a o k o 9 asova p r e p o d n e i to sa b e o g r a d s k e r a d i o - s t a n i c e

(F. Cuiinovi. n.d.. str. 197). Ukaz o i m e n o v a n j u nove vlade k r a l j je p o t p i s a o n e t o kasnije t o k o m

p r e p o d n e v a 27. m a r t a (F. Cuiinovi, n.d., str. 197).
26

F. Cuiinovi, n.d., str. 196.

28

H o p t n e r , n.d., str. 369 ( p r e m a King Peter II, King's Heritage, str. 71).

27

Maek se 26. m a r t a u v e e v r a t i o iz B e o g r a d a u Zagreb. Od dr J. S u t e j a 27. m a r t a u 6

a s o v a u j u t r o s a z n a o je p r e k o t e l e f o n a za dravni u d a r i da su u h a p e n a 4 h r v a t s k a ministra,
od kojih g e n e r a l Simovi trai da u d u u njegovu vladu, ali da su odbili da u u bez n j e g o v o g
o d o b r e n j a . Maek mu je o d g o v o r i o da ga nazove posle d v a sata da bi se za to v r e m e k o n s u l t o v a o
sa p o t p r e d s e d n i k o m HSS A. K o u t i e m i glavnim s e k r e t a r o m s t r a n k e J. Krnjeviem, koje je pozvao da d o u . Ubrzo posle toga obavestio ga je ef zagrebake policije Vikert (Vikert Rikard)
da se knez Pavie nalazi u d v o r s k o m vozu na eleznikoj stanici u Z a g r e b u i da eli da se sa njim
s a s t a n e u B r e i c i - ( M a e k - H o p i n e r u , H o p t n e r , n.d., str. 360). M e u t i m . Maek je o t i a o na stanicu, gde je z a t e k a o k o m a n d a n t a 4. a r m i j s k e oblasti g e n e r a l a Nedeljkovia, u a o u voz i na pit a n j e kneza Pavia: Recite mi ta se desilo? s a o p t i o mu o n o to je u o od Suteja. Knez je u p i t a o
Sta da se radi?, a Maek je, videi Subaia, Koutia i Krnjevia na stanici, p r e d l o i o da idu
u b a n s k e d v o r e i t a m o o d l u e ta t r e b a uiniti. N a p u t a j u i stanicu. Maek je n a s a m o u p i t a o
efa policije Vikerta: Koliko ljudi imate? Da li i m a t e kurai da u h a p s i t e Nedeljkovia? (armijski general, k o m a n d a n t IV a r m i j s k e oblasti - V.T.). Izdajte n a r e d b u , i ja u je izvriti, odgovorio je Vikert. Dobro. Pratite nas u d v o r e i b u d i t e s p r e m n i , d o d a o je Maek.
U Banskim d v o r i m a Maek je p r e d l o i o knezu da se u h a p s i g e n e r a l Nedeljkovi. a u m e s t o
njega postavi Hrvat general Maric, Nedeljkovicev z a m e n i k . i da se sa lojalnim t r u p a m a ugui
p o b u n a . Knez se nije sloio, ve je pozvao g e n e r a l a Nedeljkovia koji je. u ime kralja i n o v e vlade. f o r m a l n o traio da se knez vrati u B e o g r a d . Poto je pristao, k n e z je. p r e n a p u t a n j a Zagreba,
p r e k o e n g l e s k o g konzula, molio e n g l e s k u vladu da mu o d o b r i da se skloni u n e k u e n g l e s k u koloniju ( C v e t k o v i - H o p t n e r u . H o p t n e r , n.d.. str. 360-362); A Breccia, n.d.. str. 589).
I p r e m a verziji dr Danila G r e g o r i a Maek je p r e d l a g a o knezu Pavlu da se na m e s t o gen e r a l a Nedeljkovia za k o m a n d a n t a Z a g r e b a k e vojne oblasti postavi g e n e r a l Maric a da se Simoviu postavi u l t i m a t u m sa k r a j n j i m r o k o m , i a k o ga ne izvri da se sa lojalnim pukovima krene na B e o g r a d . (Dr Danilo Gregori, Samoubistvo Jugoslavije, B e o g r a d . 1942. str. 220-225) Knez
je o d g o v o r i o : Vi d o b r o mislite, d r a g i m o j g o s p o d i n e Maek. Ali to ne ide t a k o k a o t o vi stvari
zamiljate Pre svega, to bi znailo g r a a n s k i rat - i to g r a a n s k i rat i z m e u S r b a i Hrvata. A
to je ba o n o to ja neu Zbog loga sam ja jo p r e d v e g o d i n e p o k u a o da celu svoju politiku
p o s t a v i m na t e m e l j e s p o r a z u m a i z m e u ova dva n a r o d a . Ako vi sad k r e n e t e sa v o j s k o m iz Zag r e b a na Beograd, naprav ili biste o t v o r e n i s r p s k o - h r v a t s k i s u k o b . A to je van svake s u m n j e raspad drave. (Isto. str. 223) Ovo p o t v r u j e i Walter Hagen u svom delu Die Geheime Front, Wien.
1950, na str. 222; AVII. m i k r o f i l m Bon-2. reg br. 159-160.
28
2S
30

D. Simovu. memoar t. 11, s t r 22.

F. Culinovic. n.d., str. 198; D Simovi. Memoari, II, str. 22
M. Suovic, ivot u iicama, - P o b j e d a - - Vrijeme, Titograd 29. avgust 1971, str. 4.

3
' A. Breccia, n.d., str. 585. To isto navodi i H o p t n e r na str 359 svoje knjige, ali d o d a j e :
Sem j e d n e k r a t k e pojave na trgu Slavija. jugoslovenski k o m u n i s t i nisu igrali n i k a k v u ulogu
u puu. to nije tano, jer su sve do d r a v n o g u d a r a bili glavni kritiari p r o t i v n a r o d n e i proo s o v i n s k e politike kraljevske j u g o s l a v e n s k e vlade.
32

AVII m i k r o f i l m Bon-1/1042.

33

H o p t n e r . n.d., irilino izdanje, s t r 397

34

Drugi kongres Komunistike partije Hrvatske 21-25.

novembra 1948. Z a g r e b 1949, str. 58-

59.
35
Vladimir Bakari, Nisam tako mislio, p i s m o NIN-u kao o d g o v o r na l a n a k Na ta je mislio Bakari. NIN br. 1121. 2. jul 1972. str. 25.

36

V. Cerili. Drugi svetski rat. III. Beograd 1964. str. 153-154: dr M. Bulajkr. Aprilska kriza
- B o r b a s e p t e m b a r 1963: AVII. m i k r o f i l m Bon-1, reg br 1015.
I n t e r e s a n t n o je da je Ceril u isto v r e m e d a o i n s t r u k c i j e svom p o s l a n i k u u B e o g r a d u
K a m p b e l u d a uvek kad s m a t r a p o t r e b n i m p o d u z i m a k o r a k e kod nove vlade i d a j e z v a n i n o
o b a v e s t i da ce tu vladu i n j e g o v o Velianstvo priznati u k o l i k o o d b a c i Pakt sa N e m a k o m i pridrui se Grkoj, da ce V. Britanija o d m a h ispitati kakvu najveu moguu p o m o moe da prui,
uputiti apel p r e d s e d n i k u Ruzveltu da to isto uini i pritiskivali T u r s k u da i n t e r v e n i e i p o t p u n o
uloi svoj u d e o . Zatim mu d o s l o v n o kae: - N a d a m se da Jugosloveni n e e gubiti v r e m e da pom o g n u G r k u n a p a d a j u i i u n i t a v a j u i italijanske snage to bi i m a l o e f e k t a od p r v o r a z r e d n e
vanosti .. Traili s m o od s e k r e t a r a i n o s t r a n i h poslova i od n a e l n i k a I m p e r i j a l n o g t a b a da se
v r a l e u Kairo. Stavite to n j i m a do z n a n j a i da li m o g u doi u Beograd. (A. Breccia, n.d., str. 591592, t e l e g r a m Forin ofisa 27 m a r t a 1941. br. 402).
1941

37

News Cronicle, L o n d o n . 28. m a r t a 1941.

38

AVII. m i k r o f i l m Bon-2/448. d o k 995.

39
Arhiv BBC. W r i t t e n Archives C e n t r e . C a v e r s h a m - R e a d i n g , 27. m a n 1941; Dr M. Bulajic.
Aprilska kriza 1941. - B o r b a , s e p t e m b a r 1963 T a d a je Simovi izneo Lejnu j u g o s l o v e n s k e potrebe u pogledu p o m o i koja mu je ranije o b e a n a od strane SAD. Ovu Velsovu p o r u k u Lejn je predao Simoviu 27. m a r t a o k o p o d n e i s njim se zadrao u duem rezgovoru. Lejn je govorio o mogunostima Predsednika Sjedinjenih Drava da na osnovu Zakona o zajmu i najmu, u interesu nacionalne o d b r a n e Sjedinjenih Drava, prui p o m o Jugoslaviji i svim d r u g i m nacijama koje nastoje
da sauva svoju nezavisnost i integritet. Simovi je izneo jugoslovenske p o t r e b e u vezi pomoi,
to mu je ranije o b e a n o od s t r a n e SAD. Prema veslima BBC u L o n d o n a S. Vels je d o d a o da
ce jugoslovenski depoziti bili deblokirani.

40

New York Times. N j u j o r k , 27 m a r t 1941.

' The New York Herald Tribune, Njujork, 27 m a n 1941; iz. European News Bulletin
od 28. m a r t a 1941, za e m i s i j e poev od 6,00 asova.
42

A. Breccia, n.d.. str. 590. p r i m 24.

43

Isto.

44

Emisija ENB od 28. m a r t a 1941. na vie jezika, a na s r p s k o - h r v a t s k o m od 15,15 do 15,30

asova.

44a
Politika 28. m a r t 1941 - Glasnik S r p s k e p r a v o s l a v n e c r k v e br. 6. B e o g r a d , j u n i 1980,
str 135-137.
44b

Glasnik, slubeni list S r p s k e pravoslavne crkve br. 6, Beograd, juni 1980, str. 137.

45

E. Kardelj. Deset Ijet ljudske revolucije. Novi svet. L j u b l j a n a 1951. str 403.

48

E. Kardelj, Put nove Jugoslavije. Beograd-Zagreb. - K u l t u r a . . 1946, str. 7 i 255.

' Dr M e t o d Miku n a v o d i K a r d e l j e v u o c e n u u svom delu Pregled razvoja SOB u Sloveniji.

VIZ. B e o g r a d . 1956. str. 30.
48

Edvard Kardelj. Deset godina narodne revolucije - K o m u n i s t br 2-3. 1951

49

Boris Ziherl. lanci i rasprave, Kultura. B e o g r a d 1948. str. 50. i 57.

str. 61. 59. i

65.

50

Luj Adami. Moja rodna gruda, T r e n d s a n d Tides, okt-dec. 1946.

D. Simovi, .Memoari. II, str. 141.
N a s u p r o t miljenju g e n e r a l a Simovia, d o t a d a n j i naelnik Glavnog g e n e r a l t a b a g e n e r a l
Petar Koi je. o c e n j u j u i 27 m a r t . 29. m a j a 1941 p r e d Istranom k o m i s i j o m za u t v r i v a n j e od
51

g o v o r n o s t i u vezi sa u v l a e n j e m
g r e h i koliki je to g u b i t a k i k a k o
sve izgubili. Zloin je kad ovek
joj ubije glas i ast, o n d a to nije
ZD. I. dok. 220. s t r 649. p r i m . 2:
5

' .Politika, 27. m a r t 1980. B e o g r a d , str. 9

5,b
5

Jugoslavije u rat. izjavio, p o r e d ostalog: Vi vidite koliko je to

s m o mi ludovali Koliko bi naa zemlja bila p r o i r e n a , ta s m o
ubija o v e k a . . ali kad n e k o ubije d r a v u od 15 miliona, kad
zloin, vet n e t o zato ne postoji t e r m i n u n a u c i . . . (AR 1941,
AVII, F-17).

Arhiv CK SKJ, F o n d CK KPJ, 1943/218

" Arhiv CK SKJ. F o n d CK KPJ, 1941/185.

" Dr F e r d o Cuiinovi u svom delu Slom stare Jugoslavije. Zagreb. 1958, str. 148. kae da
je Hitler izjavio da se zbog d r a v n o g u d a r a p o e t a k Barbarossa - p o d u h v a t a m o r a odloiti za
etiri tjedna.
83

N in be r ski proces. XXXIV ( f r a n c u s k o izdanje), 1946. str. 702, Dok. C-I70.

54

De Witt C. Pole, Light on Nazi Foreign Policy. Foreign Affairs. XV, No I, okt. 1946, str.

130.
85
Anthony Eden. Memoirs /' Esperence de Force Fevrier 1938-Aot 1945. Pln a Meaux.
1965, Str. 234-235; S l o b o d a n Neovi. Dvadeset sedmi mart i britansko javno mnenje. Referat u Srp s k o j a k a d e m i j i n a u k a na m e u n a r o d n o m s k u p u u B e o g r a d u 1971. o temi Ustanak u Jugoslaviji
1941. i Evropa, str. 40
58
Foreign Affairs. American q u a t e r l v Review. New Jork. vol. 25 No I, okt. 1946. str. 150.
S l o b o d a n Neovi. isto. str. 40.

''

B o u p o c H H C T o p H H . aKaAe.MHH n a v K C C C P , o T . v e \ e n n e HCTOPHMCCKH.X n a y K .

MOCKBB.

No 6, j u n 1957; S l o b o d a n Neovi. isto, str. 41.

Assmann K u n . Deutsche Schicksjahre, Wiesbaden. 1950, str. 255 - 286.
58
Martin L Van Kreveld, Hitler's Strategy 1940 1941. The Balkan Clue, C a m b r i d g e University Press, E n g l a n d . 1974, str. 144-147

' E u r o p e a n News Bulletin od 28. III 1941 - vesti na s r p s k o h r v a i s k o m jeziku e m i t o v a n e

od 1: .45-16.00 asova.

OBRAZOVANJE I RAD VLADE GENERALA SIMOVIA

OD 27. MARTA DO 6. APRILA 1941. GODINE
OBRAZOVANJE VLADE

Posle duih p o g a a n j a u zgradi Glavnog generaltaba, najzad je 27. m a r t a u

9 asov a sastav ljena nova jugoslovenska vlada, na elu sa glavnim organizat o r o m u d a r a g e n e r a l o m Simoviem. U elji da sastavi k o n c e n t r a c i o n u vladu,
od p r e d s t a v n i k a svih graanskih partija, general Simovi je, izgleda, bio prin u e n da uzme i n e k e k o m p r o m i t o v a n e politiare. On nije ni p o m i l j a o da
u vladu uvede bilo kog predstav nika KPJ, bez obzira to je ona bila najsolidniji oslonac za o d b r a n u zemlje. O n a p o r i m a za sastav vlade Simovi pie:
Predstavnici politikih partija p r i k u p l j e n i su u k a b i n e t u m i n i s t r a vojske i m o r n a r i c e .
i to:
- od radikala - Mia Trifunovi, Kota Mileti i M i r k o Koi ( M i r k a Koia je p o g r e n o
d o v e o oficir u p u e n p o d r D o r a Duria):
- od d e m o k r a t a - Milan Grol, Boa Markovi i B o i d a r - B o k a Vlaji.
od J u g o s l o v e n s k e n a c i o n a l n e s t r a n k e (JNS) - Jovan B a n j a n i n .
- od s a m o s t a l n i h d e m o k r a t a - S r a n Budisavljevi,
od z e m l j o r a d n i k a - B r a n k o Cubrilovi i Milo T u p a n j a n i n (M. T u p a n j a n i n nije ni bio
pozvan na s a v e t o v a n j e ve je s a m o z v a n , u svojstvu z a s t u p n i k a efa Z e m l j o r a d n i k e s t r a n k e ,
u p a o u kabinet m i n i s t r a vojske, gde su vodeni pregovori za o b r a z o v a n j e vlade):
- p r e d s e d n i k Srpskog k l u b a - S l o b o d a n Jovanovi i p r e d s e d n i k N a r o d n e o d b r a n e
Ilija Trifunovi-Biranin.
Na insistiranje M. Grola. n a k n a d n o je pozvan Momilo Nini, a na p r e d s t a v k u J. Ban j a n i n a da ne m o e uzeti u e e na s a s t a n k u bez. vodstva svoje s t r a n k e i na z a u z i m a n j e M
Grola - pozvani su. n a k n a d n o . Petar ivkovi i B o k o Jevti.
O t v a r a j u i o v a j s a s t a n a k , ja s a m s a o p t i o p r i s u t n i m a da je vojska, o d g o v a r a j u i j e d n o d u n o m o s e c a n j u n a r o d a da s a u v a svoju s l o b o d u i nezavisnost, zbacila vladu Dragie Cvetkovia koja je p o t p i s a l a Trojni pakt i k r a l j e v s k o n a m e s n i t v o i d a j e m l a d o g kralja proglasila
p u n o l e t n i m . Poto s a m p r o i t a o kraljevu p r o k l a m a c i j u , u p i t a o s a m p r i s u t n e : Koga predlaete za p r e d s e d n i k a vlade? Svi su j e d n o d u n o odgovorili: Vas Predloio s a m da u vladu
u u po d \ a p r e d s t a v n i k a iz svake s t r a n k e i da m i n i s t a r s t v o vojske i m o r n a r i c e p r i m i armijski g e n e r a l B o g o l j u b S. Ili. P o t o m se razvila k r a t k a d i s k u s i j a o k o p o d e l e p o j e d i n i h r e s o r a . '

Slino pie i kapetan Dragia Ristic u svojoj knjizi Jugoslovenska revolucija 1941. o p o j e d i n o s t i m a o k o izbora linosti za poloaj ministra inostranih
poslova, dodajui s a m o da je kandidat za taj resor bio, pored Momila Ninia i Milana Gavrilovia, i dr ore uri, ali da je o d m a h o t p a o iz p r o s t o g
razloga to zabunom, nije bio pozvan. 2

U svojim s e a n j i m a p o t p u k o v n i k ivojin Radojii o sastavu vlade, izmeu ostalog, kae:

. . . Sto sc tie s a m o g i n a sastava vlade, s r p s k i d e o politiara o d m a h je p r i h v a t i o pon u e n e portfelje. Hrvatski politiari su dali naelni p r i s t a n a k , ali su p r e k o n a n e o d l u k e eleli da se k o n s u l t u j u sa svojim e f o m s t r a n k e d o k t o r o m Vlatkom M a e k o m . koji je i s a m te
noi bio s v r g n u t sa vlasti k a o p o t p r e d s e d n i k C v e t k o v i e v e vlade.
L'z.gred b u d i r e e n o , g e n e r a l Simovi je p o k u a o da M a e k o v u saglasnost d o b i j e p r e k o
t e l e f o n a Pozvao g a j e da u n o v o j vladi zauzme stari poloaj p o t p r e d s e d n i k a . l a k o su d u g o
razgovarali, d o k t o r Maek nije t o m p r i l i k o m d a o svoj p r i s t a n a k . Ali, nije ni k a t e g o r i k i odbio taj predlog. Cak je n e d v o s m i s l e n o izjavio da n e m a nila protiv da njegovi p r e d s t a v n i c i
prihvate p o n u e n e r e s o r e u S i m o v i e v o j vladi. Izgleda da je on h t e o da na neki nain ispita
n e m a k o miljenje o n a s t a l o j situaciji i da vidi k a k a v e stav zauzeli Simovieva vlada p r e m a
Paktu.
H r v a t s k i m i n i s t r i bive vlade, koji su inae bili k a n d i d a t i i za novu vladu, imali su
svoje a p a r t m a n e u hotelu -Bristol u K a r a o r e v o j ulici Po njih su. radi svake sigurnosti,
otili oficiri s o r u a n o m v o j n i k o m p r a t n j o m . Iako im je o d m a h r e e n o k u d a ih v o d e i zbog
ega, o n i su se celim p u t e m drali vrlo r e z e r v i s a n o i g o t o v o ljutito. A k a d a su se nali p r e d
g e n e r a l o m S i m o v i c e m , m i n i s t a r S u t e j je glasno p r o t e s t o v a o t o ih odv o d e kao n e k e zloince. p o d o r u a n o m p r a t n j o m Na to je g e n e r a l Simovi mirno, ali o d l u n o r e k a o : - Budite,
g o s p o d o , p a m e t n i ! Zar ne vidite da je ovo revolucija?! To s m o uinili radi vae b e z b e d n o s ti, ,. 3

General Mirkovi u svom Dnevniku kae:

Ja lino nisam i m a o n i k a k v o g uticaja na sastav vlade Ona ie sastavljena voljom i spor a z u m o m g e n e r a l a Simovia. J e d i n o sam na m o l b u i p r e k l i n j a n j e m a j o r a ivana Kneevia
da njegov brat, p r o f e s o r R a d o j e Kneevi, b u d e p o s t a v l j e n za m i n i s t r a pri P r e d s e d n i t v u vlade, p r e d l o i o e n e r a l u Simoviu d a g a postavi n a j o n e p o p u n j e n i poloaj m i n i s t r a dvora,
to je e n e r a l Simovi i prihvatio

Neslaganje izmeu generala Simovia i Mirkovia postojalo je u pogledu

ulaska u vladu crnogorskog politiara Marka Dakovia.
Mirkovi je o t o m e zapisao u svom Dnevniku:
Marko Dakovic je bio oduevljen i gotovo zbunjen dravnim u d a r o m , za koji je rekao:
.Dvadeset sedmi mart je posle Kosova najvei d o g a a j u istoriji srpskog naroda'!
Ali kada je eneral Simovi sa jednim malo irim uvodom i sa m n o g o lakta r e k a o Marku Dakovicu ko su lanovi vlade. Marko je bio zapanjen . . . Rekao je gotovo izbezumljeno:
Ja boga mi. ne mogu
Zar ja celog ivota da se borim protiv lih ljudi i da sada saradujem s njima . Ja, boga mi. neu!' Tek posle dueg ubeivanja od s t r a n e generala Simovia i Ilia. Marko
Dakovic je na kraju popustio i pristao na s a r a d n j u s ovim ljudima i doc nije sasvim skruen izaao
iz kancelarije ministra vojske

Meutim, general Simovi je u Mirkovievom Dnevniku du celog teksta

stavio dva znaka pitanja, povukao debelu crtu i napisao: To je apsolutno netano. 4
H o p t n e r u svojoj knjizi Jugoslavija u krizi 1934-1941 pie d a j e u ranim
jutarnjim asovima 27. m a r t a u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e dolo do otrih r a s p r i . . . Zamiljajui j e d a n autoritativni reim, po ugledu na o n o to je
organizovao njegov r u m u n s k i kolega general Antonesku, general Mirkovi je
traio vladu generala, sa j e d n i m g e n e r a l o m , verovatno njim samim, kao preds e d n i k o m , ali je Radoje Kneevi e n e r g i n o ustao protiv ovog p r e d l o g a i istakao da vlade od 1929. godine nisu predstavljale zemlju, pa je p r e d l a g a o da
nova vlada trai legitimnost od samog naroda ... (Un temoin, Le Coup d'Etat de
Simoxic, La France interieure, sept, i okt. 1945).
Poto su hrvatski i slovenaki predstavnici u zbaenoj Cvetkovi-Maekovoj vladi (za razliku od srpskih predstavnika) mogli stvarno da govore u
ime svoga naroda, Kneevi je s m a t r a o da oni treba da ostanu lanov i 27-martovske vlade. No, u Kneevievom r e z o n o v a n j u ima j e d n a n e d o s l e d n o s t . On
je h t e o vladu, predstavnicu svih nacionalnih g r u p a koje sainjavaju Jugosla-

viju - Srba, Hrvata, Slovenaca i svih drugih. A u isto v r e m e h t e o je da u k i n e

Ustav od 1931. godine - koji su Hrvati primili pragmatiki i hteli da ga t r p e
do izmena u njihovu korist - pa da se vrati Ustavu od 1921. godine, s kojim
su Hrvati bili sasvim nezadovoljni i pod kojim su, s v r e m e n a na v r e m e , bojkotovali i vladu i p a r l a m e n t . Izgleda d a j e on h t e o da ignorie njihovo d r a n j e
i t a k t i k u slanja p r e d s t a v n i k a u p a r l a m e n t s a m o da bi vrili s i s t e m a t s k u opstrukciju, da bi podsticali pasivnu rezistenciju, ili da bi zaustavili akciju namenjenu uvrenju centralizma. 5
Posle dugih diskusija, pristalice Mirkovieve teze primile su, p r e k o volje,
Kneevievu politiku analizu.
I drugi su imali svoje ideje o prirodi vlade i sastavu kabineta. Simovi je
h t e o vladu n a r o d n o g spasa sa s o b o m kao p r e d s e d n i k o m , S l o b o d a n o m Jovanoviem i Vlatkom M a e k o m k a o p o t p r e d s e d n i c i m a i s r p s k i m e p i s k o p o m
Nikolajem i katolikim b i s k u p o m Akamoviem kao m i n i s t r i m a bez portfelja. P r e m a njegovom planu, Slovenci bi imali dva ministra, Hrvati tri p o r e d
Maeka, svaka od tri s r p s k e politike s t r a n k e imenovala bi po jednog, a Vojvodina i C r n a Gora dale bi po jednog. 6
Za v r e m e r a s p r a v e o k o sastava kabineta, Simovi je o d u s t a o od ideje da
uzme dva e p i s k o p a . . . Rasprava je bila vrlo o t r a o k o m i n i s t r a inostranih poslova. Milo T u p a n j a n i n , predstavnik Srpske z e m l j o r a d n i k e stranke.insistirao je na postavljenju dr Milana Gavrilovia, dok je Koi, Simoviev blizak
prijatelj,zastupao stav da izbor ministra zavisi od politike koju novi m i n i s t a r
ima da vodi, pa je p r e d l a g a o da se ostavi pitanje postavljenja novog m i n i s t r a
dok se ne o d l u e dali ele mir ili rat. Milan Grol i Mia Trirunovi o d m a h su
se izjasnili za mir. Pera Zivkovi je r e k a o da je n e m u g u e misliti o ratu. Simovi je bio za mir ako je mir moguan. (Podvukao V.T.). Dok su oni nastavljali
u t o m pravcu, T u p a n j a n i n se nije vie m o g a o uzdrati. Sa r a z b a r u e n o m kosom, on je lupio o sto r u k o m i uzviknuo: .Kakav mir? Ovo je n a c i o n a l n a revolucija i k a d a se ona zavri, o n d a e biti nacionalni rat. To je bilo prvi put
d a j e n e k o p o m e n u o re revolucija'. Uprkos njegovog ispada, veina je bila za
mir. Tada je Koi uzeo re, znajui da e o n o to e rei sruiti njegove anse
da u e u novu vladu i rekao: ,Ako hoete da vam Nemci v e r u j u da ste za m i r
zadrite Cincar-Markovia kao ministra inostranih poslova, b a r dok p r o e
prvo uzbuenje. 7
Na sednici nije p r i h v a e n o da se zadri Cincar-Markovi, a s p r e e n o je
i postavljanje Milana Gavrilovia na poloaj ministra i n o s t r a n i h poslova, poto bi to sigurno znailo rat. Ostala je s a m o j e d n a linost da se u z m e u obzir
- Momilo Nini, koji je bio m i n i s t a r inostranih poslova esnaest g o d i n a ranije. Pozvali su ga od kue, gde se o p o r a v l j a o od j e d n e o p e r a c i j e . . . Nini,
koji je stigao da p r e u z m e najodgovorniji poloaj u vladi, bio je m i n i s t a r inostranih poslova poslednji put 1926. g o d i n e . . . Otvoreni frankofil, on je, takoe,
bio p r e d s e d n i k Italijansko-jugoslovenskog, Nemako-jugoslovenskog i Maarsko-jugoslovenskog drutva. Oigledno, Nini je bio svaiji prijatelj i odlian izbor za m e s t o na koje je sada pozvan i pod uslovima koji su s a d a postojali. Profesionalni d i p l o m a t a , on je verovao da mu je prvi zadatak b i o da
pu uini prihvatljivim nacistima. 8
Prilikom f o r m i r a n j a nove vlade, koja jo nije bila legitimna, j e r ju kralj
jo nije bio p o t v r d i o ukazom, razoarali su se oni uesnici u d e b a t i koji su kao
prvi rezultat dravnog u d a r a oekivali n e p o s r e d n u o s u d u Trojnog p a k t a i hitne p r i p r e m e za rat, jer se general Simovi izjasnio u prilog v e o m a o p r e z n e po-

litike smirenja, u nadi da e uspeti da dobije u v r e m e n u ne s a m o da stvori uslove da se zemlja suprotstavi r a t n o m s u k o b u , nego da i taj s u k o b odloi d o k l e
god mu situacija dozvoli da sa u s p e h o m stane uz bok saveznika. On se, u stvari. zavaravao da e to postii o b i n o m o d u g o v l a e o m taktikom, kao to je
to radio knez Pavle, a zavaravao je i svoje najnepomirljivije pristalice koji su
strpljivo oekivali da e biti p o n i t e n a izdaja koju su pripremili knez i
njegova vlada. 9
U m e u v r e m e n u Simovi je o svemu izvestio kralja Petra, koji je potpisao
p r o k l a m a c i j u ranije objavljenu p r e k o radija, kao i ukaz o i m e n o v a n j u Simovia za p r e d s e d n i k a vlade. Na kraljevo pitanje kakva e biti p r i r o d a unutranje i spoljne politike nove vlade, Simovi je odgovorio da pokuava da u b e d i
Maeka da ue u vladu. U pogledu spoljne politike r e k a o je d a j e razgovarao
sa H e r e n o m i uverio ga da e se nastaviti Cvetkovieva politika p r e m a Nemc i m a . . . Revolucija je bila stvar u n u t r a n j e politike, j e r je glavni n e d o s t a t a k
Cvetkovieve vlade bio to je drala n a r o d neobaveten o svojoj politici.' 0
Radio Beograd je u 9,30 asova objavio f o r m i r a n j e nove vlade pod predsednitvom generala Simovia, a u tom asu su se odjeci jugoslovenskih dogaaja proirili u itavom s v e t u . "
Nova vlada odrala je svoju prvu sednicu 27. m a r t a u 22 asa u zgradi
Predsednitva vlade u B e o g r a d u . Ovoj sednici prisustvovali su: p r e d s e d n i k
vlade general Simovi, drugi p o t p r e d s e d n i k vlade S l o b o d a n Jovanovi, i ministri: Nini, Sutej, Andres, Torbar, Smoljan, Ili, Kulovec, Groi, Banjanin,
Dakovi, Cubrilovi i Kosanovi, kao i ban Banovine Hrvatske Ivan Subai.
Tom prilikom je p r e d s e d n i k vlade general Simovi p o d n e o Ministarskom savetu ukaz o obrazovanju nove vlade, ostavku n a m e s n i k a i sledei kraljev proglas o s t u p a n j u na presto:
Srbi. Hrvati i Slovenci!
U o v o m t e k o m t r e n u t k u za na n a r o d o d l u i o sam da u z m e m u svoje r u k e k r a l j e v s k u
vlast.
Namesnici. koji su r a z u m e l i o p r a v d a n o s t mojih p o b u d a , o d m a h su sami p o d n e l i ostavku.
Moja v e r n a vojska i m o r n a r i c a stavili su mi se o d m a h na r a s p o l o e n j e i ve izvravaju
moja nareenja.
Pozivam sve Srbe, H r v a t e i S l o v e n c e da se o k u p e o k o p r e s t o l a To je najsigurniji nain.
da se u o v i m tekim p r i l i k a m a odri red u n u t r a i mir spolja
M a n d a t za sastav vlade p o v e r i o sam a r m i j s k o m e n e r a l u Duanu T Simoviu.
S v e r o m u boga i u b u d u n o s t Jugoslavije, pozivam sve g r a a n e i sve vlasti u zemlji na
v r e n j e svojih d u n o s t i p r e m a Kralju i O t a d b i n i
27. III 1941. g. u B e o g r a d u
Petar s.r.

Ve u 5 asova Radio-stanica Beograd objavila je ovaj proglas n a r o d u . U

stvari, to je bio proglas koji su na brzinu sastavili organizatori udara, jer kralj
o t o m e nije nita z n a o . ' 2
Pored toga s a o p t e n o je d a j e knezu Pavlu, po njegovoj elji, o d o b r e n o da
sa p o r o d i c o m o t p u t u j e u Grku i da e nova vlada biti predstavljena kralju
pre b l a g o d a r e n j a u c r k v a m a . Ministar inostranih poslova Nini obavestio je
lanove vlade o svom razgovoru sa fon H e r e n o m , n e m a k i m poslanikom u
Beogradu. Zatim je Ministarski savet k o n s t a t o v a o da se ploaj Banovine Hrvatske nije niukoliko p r o m e n i o a k t o m od 27. marta.
Ban Banovine H r v a t s k e dr Subii izneo je razloge svoga dolaska u Beograd i stav dr Maeka u vezi n o v o s t v o r e n e situacije u zemlji.
Posle duge diskusije, Ministarski savet je odluio: da kralj poloi zakletvu
pred Ministarskim savetom: da ministar p r a v d e izradi predlog o amnestiji za

politike krivce i da m i n i s t a r vojske i m o r n a r i c e raspusti k o n c e n t r a c i o n e logore ( r a d n e ete i bataljone). Tom prilikom su neki lanovi vlade, n a r o i t o
Franc Kulovec, bili ne s a m o protivni ovoj politici, ve su zahtevali da se zab r a n e n a r o d n e manifestacije i da u n u t r a n j a politika linija o s t a n e n e p r o m e njena.
Najzad. Ministarski savet je usvojio tekst izjave koju e za javnost dati
p r e d s e d n i k vlade general Simovi.
Posle ove sednice jugoslovenske vlade, u v r e m e k a d a je Hitler ve bio izd a o svoju Direktivu br. 25 za napad na Jugoslaviju, novi p r e d s e d n i k vlade general Simovi je negde p r e d p o n o 27. m a r t a u svom k a b i n e t u d a o sledeu
izjavu p r e d s t a v n i c i m a d o m a e t a m p e :
Apel graanstvu:
U ozbiljnim d a n i m a n a r o d Jugoslavije o s e l i o se o n e s p o k o j e n naCinom na koji su vod e n i javni poslovi. N e p o v e r e n j e p r e m a l a k v o m s t a n j u stvari p o s l e d n j i h d a n a m a n i f e s t o v a l o
se s tolikom silinom da je p r e t i l o j a v n o m p o r e t k u .
Pod p r i t i s k o m tog n e s p o k o j n o g j a v n o g m i l j e n j a d o l o je do d a n a n j i h p r o m e n a . Za tu
u z n e m i r e n o s t n e m a vie razloga od t r e n u t k a kad je Nj. V Kralj Petar Drugi u z e o vlast i obrazovao vladu k a o izraz r a s p o l o e n j a n a r o d a srpskog, h r v a t s k o g i s l o v e n a k o g .
U ime vlade k o j o j s a m na elu ja d a n a s kao svoju p r v u re u p r a v l j a m a p e l g r a a n i m a
isto l a k o kao i v l a s t i m a da p o m o g n u Kraljevsku vladu u o v o m t r e n u t k u , iji je prvi z a d a t a k
da o u v a red u zemlji i m i r spolja.
A p e l u j e m na r o d o l j u b l j e g r a a n a Jugoslavije da se k l o n e m a n i f e s t a c i j a koje bi o t e a l e
nae o d n o s e sa s u s e d i m a sa k o j i m a e l i m o da i dalje o s t a n e m o u m i r u i prijateljstvu, apel u j e m da ne podleu n i k o j i m n e p r o m i l j e n i m a k t i m a ni u t i c a j i m a sa kojih bilo s t r a n a .
O s t a n i m o u brizi o sebi - svoji, nezavisni, d o s t o j a n s t v e n i . S t r o g r e d i k o r e k t n o d r a n j e
p n i s u uslov u s p e n o g s p r o v o e n j a z a d a t a k a koji s u p r e d n a m a . 1 3

Vec iz. ove prve izjave p r e d s e d n i k a vlade generala Simovia moglo bi se

zakljuiti da cilj pua nije bio da se d a d e o t p o r i da se a k o t r e b a zagazi u rat
sa silama Osovine. Narod se poziva samo: da ne podlee nikakvim n e p r o m i ljenim a k t i m a ili uticajima sa kojih bilo strana, da se ne bi oteali nai o d n o s i
sa s u s e d i m a sa kojima elimo da i dalje ostanemo u miru i prijateljstvu. Zar
se mogao uputiti ovakav poziv graanstvu 27. marta, koji je ve d o n e o svoju
odluku: bolje rat nego pakt? Zar nije ovakva izjava k a p i t u l a n t s k o g karaktera? Sigurno jeste.
Nova vlada se o d m a h susrela sa izvanrednim, u p r a v o s u d b o n o s n i m prob l e m i m a - kakav stav zauzeti p r e m a ratu, da li n a r o d u dati i kakve d e m o k ratske s l o b o d e i kakav stav zauzeti p r e m a o n i m a koji su se nalazili u zatvorima ili k o n c e n t r a c i o n i m l o g o r i m a zbog njihovog politikog r a d a i dugogodinje u p o r n e b o r b e protiv n e n a r o d n i h reima i njihove politike, a n a r o i t o
u p e r i o d u od e s t o j a n u a r s k e d i k t a t u r e do p r e d sam poetak rata.
P r i r o d n o je da ova nova n e h o m o g e n a vlada nije mogla imati j e d i n s t v e n o g
plana. Zato se u njoj prvih d a n a pojavljuju uglavnom dve g r u p a c i j e sa razliitim gleditima, k a k o o u n u t r a n j i m t a k o i o spoljnopolitikim pitanjima. 1 4
U prvoj grupi - koja se e n e r g i n o protivila s t u p a n j u u rat i u p r n o se zalagala
za produetak o n e iste politike koju je na u n u t r a n j e m i s p o l j n o p o l i t i k o m
planu vodila o b o r e n a vlada Cvetkovi-Maek, bili su glavni protagonisti Maek. Kulovec i Nini, a u d r u g o j - Simovi, Kosanovi, ubrilovi i Dakovi.
U grupi kolebljivaca (uvek s p r e m n i h da p r e b e g n u iz j e d n o g u drugi tabor),
koja je bila sasvim bez ikakvih koncepcija i jasnih stavova, bili su ostali lanovi vlade. To je pokazao prvi s a s t a n a k partijskih p r e d s t a v n i k a radi konsultovanja o sastavu vlade 27. marta, k a d a je izbio s p o r o k o izbora m i n i s t r a spoljnih poslova.

Na prvoj sednici vlade, general Simovi je p o k r e n u o pitanje opte mobilizacije, ali se protivnika g r u p a (koja je bila za Trojni pakt), na elu sa Kulovecom i Niniem (Maek jo nije stigao u Beograd), e n e r g i n o izjasnila
protiv tog predloga, p o d izgovorom da za to jo nije v r e m e da se ne bi izazvali Nemci. Meutim, ni general Simovi toga dana, kao i docnije, nije bio
odluan, iako je m o g a o imati p u n u p o d r k u n a r o d a za d o n o e n j e j e d n e tako
s u d b o n o s n e odluke. Stavie. on je 27. m a r t a u 9 asova, kad mu je p o m o n i k
naelnika Glavnog generaltaba, u prisustvu ministra vojske i m o r n a r i c e generala Ilia, predloio da se o d m a h n a r e d i o p t a mobilizacija, odgovorio:
Nemci nas ne smeju napasti. Tada su jedva pristali da se izda n a r e e n j e za
aktiviranje t r u p a za zatitu granice i u n u t r a n j o s t i . Ovo je imalo kobnih posledica za vojnu silu i n a r o d u toku v o e n j a n a m e t n u t o g rata.
Iako je bilo oigledno da e N e m a k a napasti Jugoslaviju, vlada generala
Simovia je gajila iluziju da e taktiziranjem i p r e g o v o r i m a moi da otkloni
napad.' 4 *

UPOREDNI PREGOVORI DR MACEKA

SA S I M O V I E M I SA N E M A K I M A G E N T I M A
POVERENICIMA - PREDSTAVNICIMA NEMAKE VLADE

O d m a h posle dravnog u d a r a generalu Simoviu je bilo najvanije da

uvue Maeka u novu jugoslovensku k o n c e n t r a c i o n u vladu, j e r je znao da je
Maek ranije uivao veliki ugled u Udruenoj opoziciji i da u Hrvatskoj ima
veliku p o d r k u za svoju politiku. On je zbog toga bio p r i n u e n da pregovara
sa njim o ulasku u vladu, iako je d o b r o znao njegovu politiku prolost, a ponekad i neprijateljsku aktivnost, kao i to da je bio veliki p o b o r n i k za pristupanje Jugoslavije T r o j n o m paktu. Nemajui d r u g o g izlaza, Simovi je r a n o
u j u t r o 27. m a r t a t e l e f o n o m p o n u d i o Maeku poloaj p o t p r e d s e d n i k a u novoj
vladi.
Iako je tom prilikom d a o naelnu saglasnost da pripadnici HSS: Sutej,
Torbar. Smoljan i Andres u u u novu vladu, Maek je lino ostao k r a j n j e rezervisan. Poto je i dalje odravao kontakt sa tajnim agentima Rima i Berlina,
on je izvestio Simovia da e po b a n u Subaiu poslati uslove pod kojima bi
prihvatio p o n u e n i poloaj p o t p r e d s e d n i k a vlade. I zaista, Subai je nou
27/28. marta, posle dolaska sa knezom Pavlom u Beograd, p r e n e o Simoviu
sledee Maekove uslove: da nova vlada prihvati S p o r a z u m Maek-Cvetkovi
od 26. avgusta 1939. g. i da prizna Trojni pakt koji je p r e t h o d n a vlada potpisala
25. m a r t a u Beu. Subai se vratio u Zagreb 29. m a r t a i saoptio Maeku da
e Simoviceva vlada priznati sve m e u n a r o d n e ugovore ranije vlade, raunajui i Trojni pakt, ali Maek nije bio zadovoljan Subaievim p r e k o m e r n o optimistikim p r e d v i a n j i m a da bi Jugoslavija mogla izbei rat sa Osovinom, pa
je u Beograd poslao svoga zamenika Koutia da t a m o izvri novu p r o c e n u
situacije. 1 5
Poto je znao da je Simoviu n e o p h o d a n u n o v o s t v o r e n o j situaciji, Maek
je n a m e r n o odugovlaio p r e g o v o r e postavljanjem novih uslova za ulazak u
vladu i time. u stvari, iao na ruku p l a n i r a n o j nacistikoj agresiji. S d r u g e strane, Simovi je urio da Maek to p r e d o e u Beograd radi u m i r e n j a javnog
m n j e n j a iz spoljnopolitikih razloga. Zbog toga su se punih 7 d a n a redale posete njihovih delegata izmeu Beograda i Zagreba. Simovi je slao Kosano-

vica sa p o r u k a m a , a Maek n j e m u Koutia, koji je o d m a h o t p u t o v a o u Beograd, a zatim se 31. m a r t a vratio u Zagreb m n o g o m a n j e p o u z d a n nego Subai.
Pre odlaska r e k a o je Suteju da e uiniti sve to moe da se izbegne rat, ali
da su izgledi m i n i m a l n i . ' 6 On je 30. m a r t a d o n e o sledee Maekove uslove za
ulazak u vladu:
1) Da se o d m a h f o r m i r a K r u n s k i savet u k o m e bi se nalazili po jedan p r e d s t a v n i k Srba.
H r v a l a i Slovenaca, zatim srpski p a t r i j a r h i zagrebaki n a d b i s k u p K r u n s k i savet t r e b a l o bi
da b u d e uz kralja, s tim da k r a l j ne m o e p r e d u z e t i n i k a k a v vaniji k o r a k niti d o n e t i ma kakav vaniji zakljuak bez saglasnosti K r u n s k o g saveta. F u n k c i j a S a v e t a t r a j a l a bi t o l i k o koliko to b u d u iziskivali m l a d o s t kralja i b e z b c d n o s i zemlje P r e d s t a v n i k S r b a m o g a o bi da
b u d e S l o b o d a n Jovanovi, d r u g i p o i p r e d s e d n i k puistike vlade, p r e d s t a v n i k H r v a t a Maek
ili ban S u b a i (s tim t o bi Maek u t o m sluaju p r e u z e o f u n k c i j u b a n a B a n o v i n e H r v a t s k e ) ,
a Kulovec p r e d s t a v n i k Slovenaca.
2) P r a v o s l a v n a c r k v a m o r a se depolitizirati i ne m o e se dozvoliti da se p o j e d i n i njeni
p r e d s t a v n i c i a k t i v n o m e a j u u politiku Isto t a k o m o r a s e o d g o v a r a j u i m m e r a m a o n e m o guiti vojsci da se u b u d u e m e a u politiku. Zato, p o r e d m i n i s t r a vojske, t r e b a o b r a z o v a t i
Savet n a r o d n e o d b r a n e od politiara, u k o l i k o se r e s o r Ministarstva vojske ne bi m o g a o poveriti n e k o j g r a a n s k o j politikoj linosti. Simovi m o r a s v e a n o m izjavom p o t v r d i t i i u pun o j meri priznati S p o r a z u m od 26. a v g u s t a 19.39. godine, s tim da i k r a l j tu p o t v r d u izriito
o d o b r i i sa n j o m se saglasi.
3) Vlada m o r a o d m a h d a t i s v e a n u izjavu da u p o t p u n o s t i p r i z n a j e p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k l u i da e politiku toga p a k t a voditi u s v a k o m p o g l e d u .
Tom p r i l i k o m Kouti je p r e d o i o Simoviu da bi se Maek. a k o se ne i s p u n e p r e d n j i
uslovi, o d m a h z v a n i n o o b r a t i o N e m a k o j za zatitu i u t o m e bi se s l u a j u p o s t a r a o za red
i mir u Hrvatskoj."

Maek je jo 27. mana preko svojih ljudi stupio u vezu sa nemakim konzulom Frojndom u Zagrebu (Freundt Alfred), a sa Kvaternikom se saglasio da se
u spoljnoj politici treba osloniti na Nemaki Rajh. (Podvukao V.T.). Ali. on ni
tada, kao ni ranije, nije bio s p r e m a n da o t v o r e n o istupi i da proglasi samostalnu dravu Hrvatsku, jer nije bio siguran d a j e rat izmeu N e m a k e i Jugoslavije neizbean. a za takav k r u p a n poduhvat trebala mu je i Hitlerova garancija, jer mu garancija Frojnda, n e m a k o g konzula u Zagrebu, nije bila sigurn a . ' 8 Zato je odluio da zauzme rezervisan stav dok se situacija ne razbistri
i dok se ne vide jasni znaci jugoslovensko-nemakih o d n o s a . Takva koncepcija ga je neminov no terala da u toku kritinih m a r t o v s k i h i aprilskih d a n a
pregovara i sa Nemcima, i sa Simoviem, i sa frankovcima, o d n o s n o ustaama. Ovih d a n a je na njega vren pritisak naroito sa n e m a k e strane, frankovaca i ustaa da o d u s t a n e od pregovora sa B e o g r a d o m , da o d m a h proglasi
NDH i trai n e m a k u zatitu. Frojnd kae da se iz Maekovih izjava vidi da
je n e o d l u a n i da mu se ini da se on (Maek) p o d j e d n a k o trudi da odri mir
s N e m a k o m i da sauva Jugoslaviju.' 9 Zato je oito razoarao i d e s n o krilo
HSS, jer je o n o nastojalo da iznudi prekid s B e o g r a d o m , a bilo je s p r e m n o da
to po potrebi uini i iza lea svog p r e d s e d n i k a .
Uvee 1. aprila sluba Abvera u B e o g r a d u poruila je u Berlin d a j e Seljaka zatita
u M a e k o v o ime. ali bez n j e g o v o g o v l a e n j a , n a r e d i l a svojim p r i p a d n i c i m a , da se oni koji
su pozvani u j u g o s l o v e n s k u vojsku s u t r a d a n i p r e k o s u t r a ne javljaju . .. Sve d o b r e H r v a t e
najvie z a b r i n j a v a m o g u n o s t da N e m a k a m o d a eli saraivati s a m o s M a e k o m . d o k
stvarni poloaj z a h t e v a da se p o m i l j a i na r e e n j e bez Maeka. 2 0

Posle 27. marta nemaka vlada je u svom planu za politiko razbijanje Jugoslavije u prvom redu raunala na dr Maeka, za razliku od italijanske vlade
koja je poklanjala najvie panje dr Paveliu i frankovcima. Tom prilikom je
Hitler n a p o m e n u o m a a r s k o m poslaniku Stojajiu kako bi Hrvatska mogla
doci ... u izvjesnu vezu s m a a r s k o m dravom" i da bi se Hrv atskoj mogla

dati neka a u t o n o m i j a . 2 ' Poto ovaj nejasni plan nije ostvaren, vlada Treeg
Rajha se odluila
da p o k u a za svoj plan p r i d o b i t i Vlatka Maeka. p r e d s j e d n i k a . H r v a t s k e seljake
s t r a n k e ' , k a o n a j p o d e s n i j e g o v j e k a d a proglasi o d c j e p l j e n j e B a n o v i n e H r v a t s k e o d Beograda. .. U m e u n a r o d n o p r a v n o m p o g l e d u e v e n t u a l n i Maekov p r i s t a n a k na s p o m e n u t i njem a k i plan o d c j e p l j e n j a B a n o v i n e H r v a t s k e m o g a o bi se m o d a t u m a i t i ak i k a o m e u n a r o d n o p r a v n o d o z v o l j e n a p o m o Treeg Rajha . p o d j a r m l j e n i m H r v a t i m a ' za p r a v i l n o rje e n j e h r v a t s k o g p i t a n j a . . . S o b z i r o m na H r v a t s k u seljaku s t r a n k u vlada Treeg Rajha ra u n a l a je da bi s M a e k o v i m p r i s t a n k o m d o b i l a p o d r k u i s i g u r n o s t na i t a v o m p o d r u j u
B a n o v i n e H r v a t s k e i od l a n s t v a HSS, koja je bila u Kraljevini Jugoslaviji ne s a m o b r o j n a ,
nego i politiki v e o m a z n a a j n a . .. No, o s i m toga, za vladu Rajha bila je od p o s e b n o g zna e n j a i injenica, da bi p r i s t a n a k M a e k a o m o g u i o da za svoje vojno-politike ciljeve iskoristi i o d r e d e M a e k o v e n a o r u a n e H r v a t s k e seljake zatite. 2 2

O inicijativi za p r e g o v o r e od s t r a n e Maeka ili od s t r a n e N e m a k e razliito se govorilo. Maek je n e r a d o govorio, a jo m a n j e pisao o svojim kontaktima s e k s p o n e n t i m a n e m a k o g Rajha u d a n i m a p r e d sam oruani n a p a d
na Jugoslaviju. 2 3
Tako bi izgledalo k a o da je inicijativa za p r e g o v o r e s M a e k o m p o t e k l a zaista od njemake strane. Meutim, drugi d o k u m e n t a r n i podaci razotkrivaju drukije stanje i pokazuju
da je ove p r e g o v o r e z a p o e o - s a m Maek. To se vidi iz j e d n e zabiljeke efa n j e m a k o g ured a z a i n o s t r a n s t v o . o d n o s n o A b v e r a p r e m a zabiljeci a d m i r a l a Kanarisa (Canaris Wilchelm
O.L) d a j e Maek 27. m a n a 1941. z a m o l i o vladu Rajha za o b a v j e t e n j e o n j e m a k o m stavu
p r e m a b e o g r a d s k o j vladi, t e d a e Maek s h o d n o t o m e o d r e d i t i svoje d r a n j e p r e m a Beogradu. 2 4

Prema j e d n o m d r u g o m d o k u m e n t u iz istog izvora ( I n o s t r a n o o d j e l j e n j e

Abvera) od 29. m a r t a 1941. proizilazi, k a k o Maek jo uvijek eka n j e m a k i
odgovor na njegovo pitanje o stavu N j e m a k e p r e m a novoj jugoslavenskoj
vladi, j e r - p r e m a tom aktu - on se eli osigurati na svima s t r a n a m a . 2 5
Istoga d a n a je i E r n e s t V e r m a n ( W o e r m a n n ) . dravni p o d s e k r e t a r u n j e m a k o m Min i s t a r s t v u v a n j s k i h poslova, o b a v i j e s t i o k a p e t a n a L e o p o l d a B i r k n e r a iz Abverovog o d j e l a za
i n o s t r a n s t v o . k a k o n a M a e k o v o t r a e n j e . . . j o nije d o n e s e n a o d l u k a , ali e o n a uslijediti
m o d a u t o k u d a n a n j e g d a n a . . .2*

N e m a k a vlada je sa vie s t r a n a dobijala Maekove p o n u d e za posredovanje. Ona je saznala da se Maek saglasio da Sutej o s t a n e u vladi s a m o pod
uslovima a k o Simovieva vlada produi spoljnu politiku p r e t h o d n e vlade. A
Maek ipak nije hteo da p o t p u n o raskine sa Simovievom vladom i da se vee
za Nemce ili ustae, j e r se - k a k o je i sam izjavio nekoliko d a n a kasnije slovakom poslaniku - plaio da bi time prouzrokovao represalije S r b a i napad
na Hrvatsku. On je 1. aprila r e k a o Maletkeu (Malletke Walther) o p u n o m o eniku n e m a k o g Ministarstva inostranih poslova, da e m o r a t i da ide u
Beograd i u e u vladu, j e r je to jedini nain da spase Hrvate. S r p s k e t r u p e idu
u Hrvatsku, o n e m o g u u j u i njegovoj Seljakoj atiti da se p o b u n i protiv
B e o g r a d a i n j e m u da o r g a n i z u j e nezavisnu d r a v u . . . On m o r a ii u vladu da
bi spreio krvoprolie izmeu Srba i Hrvata. Zato je izbegao diskusiju o sam o s t a l n o j Hrvatskoj, izjavljujui da e ostati sa S r b i m a ako Trojni pakt ostane na snazi i a k o Jugoslavija b u d e dala p o t p u n o zadovoljenje N e m a k o m Rajhu. 2 7
Do 27. m a r t a Hitler jo nije bio f o r m i r a o jasnu politiku liniju u o d n o s u
na Hrvatsku. Tek kasnije d o a o je na ideju da se stvori f o r m a l n o samostalna,
a u stvari vazalna drava sa g r a n i c a m a to dalje p r e m a istoku. Ranije obezbeeni kontakti sa M a e k o m i vodstvom HSS, a i s f r a n k o v c i m a istovremeno,
davali su p u n o nade T r e e m Rajhu u o s t v a r e n j u ove zamislim, r a u n a j u i da

e u svim ovim politikim k o m b i n a c i j a m a imati osiguran oslonac na Maeka

i HSS.
Hitler je bio izrazito protiv uticaja Italije; cilj mu je bio da p o m o u Nezavisne Drave Hrvatske (NDH) stvori b r a n u koja bi zadrala italijansko prod i r a n j e na Balkan. Zato je teio da na elo te nove h r v a t s k e drave d o e Maek i Kvaternik, a ne Paveli, koga je s m a t r a o italijanskim o v e k o m .
Vet od p r v o g d o g o v o r a Hitlera i Musolinija o p o d u z i m a n j u n a p a d a na Jugoslaviju.
27. oujka,
bila je n a m i j e n j e n a u t o m planu i o d r e d e n a uloga Paveliu i u s t a a m a . . . Musolinijeva izjava u p i s m u Hitleru. 28. oujka, da t r e b a r a u n a t i s Pavelicem kao p r e d s t a v n i k o m .separatistikih t e n d e n c i j a kod H r v a t a . n e d v o j b e n o je ukazivala . . da je Musolini. u
tenji da Italija z a u z m e t o vre pozicije na p o d r u j u Jugoslavije, o z b i l j n o r a u n a o s Pavelicem kao svojim e k s p o n e n t o m , p r e k o kojega bi se m o g a o m a k s i m a l n o realizirati e k s p a n zionistiki p l a n u o d n o s u na H r v a t s k u ,
i da se Musolini b o j a o i s u m n j a o da italijanski interesi m o g u bili p o t i s n u t i od N i j e m a c a u o v o m p r o s t o r u , koji je p r e m a n a e l n o m s p o r a z u m u
ulazio u italijansku i n t e r e s n u s f e r u . . Paveliu je o d m a h d a n o do z n a n j a da e mu Talijani
o m o g u i t i da s u s t a a m a iz Italije d o e u Z a g r e b i p r e u z m e vlast . . O s n o v n o je bilo p i t a n j e
p r i p o j e n j a D a l m a c i j e . . . S a m Paveli je vie n a g l a a v a o p i t a n j e u s p o s t a v e talijansko-hrvatske p e r s o n a l n e u n i j e . . .
Po s v e m u s u d e i Nijemci nisu vec u s a m o m p o e t k u imali jasan i k o n k r e t a n plan
u p o g l e d u H r v a t s k e , za razliku od Talijana. Zbog loga su zastupali s a m o n a e l o da t r e b a d a t i
p o d r k u s e p a r a t i s t i k i m t e n d e n c i j a m a u H r v a t s k o j To je bilo i s t a k n u t o i u p o z n a t o m Hitlerovu .Planu 25', o n a p a d u na Jugoslaviju, a t a k o e r i u S m j e r n i c a m a za n j e m a k u p r o p a g a n d u protiv Jugoslavije. L' n j i m a se leite postavlja na p o l r e b u p r o p a g a n d e u Jugoslaviji
o s t v a r a n j u . S a m o s t a l n e Hrvatske', koia je bila u s k o povezana. . s r a u n a n j e m na Maeka

Veze Maeka sa n e m a k i m p r e g o v a r a i m a p o t v r u j u se raznim dokum e n t i m a . On je u s k o r o posle dravnog u d a r a stupio u k o n t a k t sa n e m a k i m

n o v i n a r o m O t o m M i t e l h a m e r o m i u razgovorima sa njim se i n t e r e s o v a o da
li se m i m o slubenih kanala moe upitati Berlin kakvo e d r a n j e zauzeti vlada Rajha u pogledu priznanja Simovieve vlade. On je tom prilikom o v o m novinaru izjav io da jo nije siguran da li e prihvatiti p o n u e n i mu poloaj pot p r e d s e d n i k a u toj vladi, j e r njegovi ministri (Sutej. Torbar, S m o l j a n i Andres)
uestvuju u njoj s a m o pod uslovom a k o nova vlada prihvata p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu. 2 9 Meutim, Maek je na ovo pitanje p r e k o nemakog konzulata d o b i o n e o d r e e n o d g o v o r vlade Rajha, t a k o da ni posle toga
nije bio naisto da li e Nemci napasti Jugoslaviju ili ne. Nemaki konzul u
Zagrebu Frojnd je 27. m a r t a javio Berlinu o Koutievoj izjavi da e stanovite HSS p r e m a novoj vladi biti u zavisnosti od stava Nemake. 3 0
Kad je specijalni izaslanik n e m a k e vlade in. Derfler (Derffler Michael koji je p r e 27.
m a r i a p o s e i i o kneza Pavla) 28. m a r t a p o s e t i o i svog s t a r o g p o z n a n i k a dr M a e k a . Maek ga
je m o l i o da se n e m a k o n a s t u p a n j e - a k o d o e do rata - ne vri p r e k o H r v a t s k e da ne bi
lrpela, - v e t u p r a v t u Drine, i izjavio da ce nova vlada kroz n e k o l i k o d a n a m o r a t i otii, a
kad on u d e u k a b i n e t , n a s t o j a e da ga razbije Sem toga zamolio je ini Derflera da mu nemaka vlada dade instrukcije radi zauzimanja definitivnog stava prema dogaajima u Beogradu. O
toj m o l b i |c isioga d a n a naelnik IV o d e l j e n j a o b a v e s t i o M i n i s t a r s t v o i n o s t r a n i h p o s l o v a Rajh a . 3 ' Pored n a v e d e n o g . Maek je r e k a o Derfleru -Za H r v a t e bi bilo o s o b i t o m u n o k a d a bi
u Jugoslav iju u m a r i r a l e italijanske e t e - 3 J M e u t i m , Britanski g e n e r a l n i konzul R a p ( R a p p
T h o m a s C.) je 28 mat ta p i s a o iz Z a g r e b a o spremnosti Maeka da se Hrvati bore zajedno su
Srbima.

V e r u j e m da je s t v a r n o Mackov o gledite da ce se. u k o l i k o Srbi ele da se b o r e radi

o d b r a n e Jugoslav i je, i Hrvali boriti s mirna Rap n a p o m i n j e da je Maek o d b i o da o d e u Be
na p o t p i s i v a n j e p a k t a s N e m e ima. zato to se plaio n e s p r e m n o s t i Jugoslavije i n e n a k l o n o s t i
m n o g i h H r v a t a p r e m a ralu Rap pie - H r v a l i nisu o d g o v o r n i za b a n k r o t s t v o s r p s k o g politikog ivota, p r o u z r o k o v a n o d v e i n a d e c e n i j a m a n e o b u z d a n e k o r u p c i j e , t e r o r a i k r a j n j e ravn o d u n o s t i . pa je o l u d o i t o n e p r a v i n o , k a o god i nepolitiki, bacali na njih krivicu za sad a n j u krizu. 3 3

Kad je naelnik IV o d s e k a Politikog odeljenja Ministarstva inostranih

poslova Rajha 29. m a r t a poslao izvetaj da mu je Maek p o d n e o m o l b u da mu
n e m a k a vlada prui p o t r e b n a ovlatenja radi zauzimanja definitivnog stava
p r e m a B e o g r a d u 3 4 , toga istoga d a n a je K o m a n d a splitskog garnizona poslala
izvetaj naelniku Glavnog g e n e r a l t a b a o n a m e r i prvaka Maekove s t r a n k e
da odlue da n a r o d ne u e s t v u j e u e v e n t u a l n o m ratu. 3 5
Ali kad je fon Heren 30. m a r t a n a p u s t i o Beograd sa n e m a k i m dravljanima, Maeku je izgledalo da e se jugoslovensko-namaki o d n o s i teko urediti m i r n i m p u t e m . Pored toga, Subai je toga dana, po p o v r a t k u u Zagreb,
izjavio da se drava vie ne moe odrati 3 6 i n a r e d i o da se zatvori zagrebaki Univerzitet da bi se spreile nove d e m o n s t r a c i j e (koje su organizovali komunisti, od kojih je znatan b r o j bio u h a p e n ) . On t a k o e nije h t e o da sprovede o d l u k u viade o r a s p u t a n j u k o n c e n t r a c i o n i h logora na teritoriji Banovine Hrvatske, niti da pusti politike o s u e n i k e iz zatvora. Nasuprot tome, izjavio je da se Nemci iz Rajha imaju osjeati sigurnim u Hrvatskoj kao kod
svoje kue i da e Nemci i Hrvati ostati uvek kao d o b r i susjedi i biti me u s o b n o vrsto povezani. 3 7
Derfler je 30. m a r t a u Berlinu d o b i o instrukcije da kae Maeku da jo
n e m a nikakvog o b a v e t e n j a i da na Maeka ostavi utisak da e imati neto da
mu kae docnije. 3 8 Prema Derflerovim reima, Maek je bio p o t p u n o psihiki
slomljen kad je iz ovog o d g o v o r a video da mu se nee pruiti nikakva pomo. 3 9
R i b e n t r o p je 31. m a r t a saoptio g e n e r a l n o m konzulu Frojndu d a j e Derfler 29. m a r t a bio u Ministarstvu inostranih poslova i da je n a m e r a v a o da se
s u t r a d a n vrati u Zagreb. Reeno mu je s a m o to da moe obavestiti Maeka
da e m o mu se javiti. 4 0
R i b e n t r o p je 31. marta, v e r o v a t n o posle razgovora s Hitlerom, t a k o e
p r e k o konzulata u Zagrebu, r a d i o - t e l e g r a m o m dostavio ovu p o r u k u :
M o l i m o da s a o p t i t e dr M a e k u na nain koji vam b u d e izgledao p o d e s a n , ali koji
ipak m o r a biti s t r o g o poverljivog k a r a k t e r a , u o d g o v o r na njegove zahteve, koji su n a m stigli
razliitim p u t e v i m a . a k o j i m a je traio nae miljenje, sledee: N e o d l o n o o d v r a a m o njega
i sve o s t a l e h r v a t s k e voe da u ma k o m obliku s a r a u i u sa d a n a n j o m b e o g r a d s k o m v l a d o m
N a r a v n o da d a v a n j e ovakvog saveta sa nae s t r a n e valja da o s t a n e u n a j s t r o i j o j diskreciji
Ako bi p o s t u p i o po n a e m s a v e t u . eleli b i s m o da o s t a n e m o s n j i m u vezi koju i on sa svoje
stra le m o r a obczbediti odreivanjem podesnih posrednika.4'

I d r u g o m telegramu se kae da se Maeku i d r u g i m hrvatskim v o a m a

saopti
da u okviru novog p o r e t k a p r e d v i a m o s a m o s t a l n u H r v a t s k u a k o Jugoslavija p r o p a d ne zbog svojih greaka. H r v a t s k e vode ce najvie p r i d o n e l i o s t v a r e n j u tog cilja, a k o se uzdre
od bilo k a k v e s a r a d n j e s B e o g r a d o m . 4 2

I n t e r e s a n t n o je d a j e n e m a k o Ministarstvo inostranih poslova trailo da

b u d e o d m a h o b a v e t a v a n o o svim politikim o d l u k a m a hrvatskih voa, kao
i o mestu gde se nalaze u svakom t r e n u t k u . 4 3
Navedena p r e p o r u k a dostavljena je i n e m a k o m poslanstvu u Beogradu,
da bi se Maek b l a g o v r e m e n o obavestio ukoliko je ve tamo. Da ne bi otkrili
svoje n a m e r e , Nemci su Maeku j e d i n o predloili a u t o n o m n u Hrvatsku u okviru Jugoslavije i izrazili elju da saznaju kakvo bi dranje on zauzeo u takvoj
situaciji. Na ovu p o n u d u Maek je izjavio d a j e on za a u t o n o m i j u Hrvatske u
okviru Jugoslavije sa veim ovlacenjima, s tim to bi trebalo izvriti izvesne
k o r e k t u r e , o d n o s n o teritorijalne isprav ke u Bosni, i formirati j e d n o p o s e b n o

hrvatsko ministarstvo u c e n t r a l n o j vladi. Meutim, na inicijativu dr Maeka,

vodstvo HSS, s p o r a z u m n o sa ustaama, odralo je 31. m a r t a 1941. k o n f e r e n ciju p r e k o 60 n a r o d n i h poslanika HSS u p r o s t o r i j a m a G o s p o d a r s k e sloge u
Zagrebu. Na ovoj konferenciji, kojoj su prisustvovali ustaki prvaci u zemlji
i predstavnici vlasti Banovine Hrvatske, d o n e t a je o d l u k a da se od sila Osovine trai da priznaju s a m o s t a l n u hrvatsku dravu. Proklamacija koja je doneta na ovoj konferenciji (u p r e v o d u s n e m a k o g ) glasi:
Za m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova Rajha. Dostavlja se tekst p r o k l a m a c i j e , iji p r e v o d zahteva n a r o i t u panju.
Na s a s t a n k u velikog dela p o s l a n i k a i z a s t u p n i k a vlasti B a n o v i n e H r v a t s k e , z a s t u p n i k a
h r v a t s k i h k u l t u r n i h i e k o n o m s k i h institucija iz svih istorijskih k r a j e v a H r v a t s k e bez razlike
na politiku p r i p a d n o s t , o d r a n o g u Z a g r e b u 31. m a r t a 1941. g o d i n e , izloena je politika sit u a c i j a i p o l o a j h r v a t s k o g n a r o d a u o k v i r u Jugoslavije posle d r a v n o g p u a u B e o g r a d u 27.
m a r t a i j e d n o d u n o d o n e t a sledea rezolucija:
Da h r v a t s k i n a r o d p o s l e ovih d o g a a j a ne m o e vie v e r o v a t i da mu je u Jugoslaviji
m o g u m i r a n ivot i n a c i o n a l n i razvitak, da kod s r p s k o g n a r o d a postoji vrsta volja da Jugoslavija u e u rat protiv N e m a k e . d o k hrvatski n a r o d eli m i r i s a r a d n j u sa n e m a k i m nar o d o m i s m a t r a da je s r p s k i n a r o d protiv novog p o r e t k a u Evropi, - d o k hrvatski n a r o d ima
r a z u m e v a n j a i eli j e d a n novi i praviniji p o r e d a k u Evropi; da se p r e d s t a v n i c i s r p s k o g nar o d a nalaze u slubi e n g l e s k e politike koja i iz s o p s t v e n i h i n t e r e s a svim silama radi na t o m e
da na B a l k a n u izazove n e m i r , n e r e d i rat, dok hrvatski n a r o d ne eli da slui i n t e r e s i m a Engleske, koja je uvek p o d r a v a l a h e g e m o n i j u S r b a n a d H r v a t i m a . 4 4

Dalje se k o n s t a t u j e da hrvatski n a r o d ve vekovima ima politike, kulturne i e k o n o m s k e veze sa n e m a k i m n a r o d o m ; da je hrv atski n a r o d vekovima
vodio svoj politiki vlastiti ivot i da nije n i k a d a priznao s r p s k u vlast u hrvatskim krajevima koja je bila n a m e t n u t a od s t r a n e z a p a d n i h d e m o k r a t i j a ; da itav hrvatski n a r o d j e d n o d u n o eli da p o n o v o uspostavi svoju dravu; da u
h r v a t s k o m n a r o d u postoji vrsta vera i nada da, pri o s t v a r e n j u s l o b o d n e i nezavisne drave hrvatske, moe da r a u n a na p u n u p o d r k u Nemake. koja je
kao ratni cilj p r o k l a m o v a l a - da svakom n a r o d u u Evropi o m o g u i s l o b o d a n
nacionalni razvoj i prosperitet. Na kraju d o n e t a je sledea rezolucija:
I Jugoslavija je p r e s t a l a da postoji.
Stvara se s l o b o d n a H r v a t s k a drava u svojim istorijskim i e t n o g r a f s k i m g r a n i c a m a , ukljuujui tu P r e k o m u r j e , M e u m u r j e , Slavoniju. Dalmaciju. B o s n u i H e r c e g o v i n u i h r v a t s k i
d e o Vojvodine.
II Do d o n o e n j a ustava ( o d n o s n o z a k o n a d r a v n e vlasti) izvrnu i z a k o n o d a v n u vlast
vrie nova h r v a t s k a n a c i o n a l n a vlada sa s e d i t e m u Z a g r e b u .
III Dostavljajui ovu o d l u k u vladi Rajha. hrvatski p r e d s t a v n i c i mole vladu R a j h a da izd e j s t v u j e p r i z n a n j e h r v a t s k e d r a v e od s t r a n e sila Osovine.
IV Radi o b e z b e e n j a s a m o s t a l n o s t i i nezavisnosti n o v o s t v o r e n e h r v a t s k e d r a v e p r e d stavnici h r v a t s k o g n a r o d a , u ime itavog h r v a t s k o g n a r o d a , mole vladu Rajha za n e p o s r e d n u
zatitu i p o m o .
U g l a v n o m g r a d u Z a g r e b u . 31 m a r t a 1941 g o d i n e .
Slede i m e n a o p u n o m o e n i h poslanika S k u p t i n e , koja su u p r o l o m t e l e g r a m u naznaena.
152933
Vezenmajer
Frojnd.45

Prema n e m a k o j d o k u m e n t a c i j i ova p r o k l a m a c i j a i rezolucija hrvatskih

p r e d s t a v n i k a dostavljena je Berlinu tek 5. aprila. 4 6 Meutim, iz j e d n e d e p e e
iz Berlina od 1. aprila vidi se da su ovi d o k u m e n t i dostavljeni istog d a n a tj.
31. marta, jer ta d e p e a glasi: Odbrambena sluba Zagreba javlja 31. Ill 1941.
u 18,30 asova Nemaka vlada je sa zadovoljstvom primila k znanju sadraj
molbe i preporuuje tesnu saradnju sa Kvaternikom.*7

Rajhslajter Rozenberg (Rosenberg Alfred) je po Hitlerovom n a r e e n j u 1.

aprila u p u t i o Maletkea u Zagreb da p r e g o v a r a sa Maekom. Prema Rozenb e r g o v o m planu, Maletke je t r e b a l o u p r e g o v o r i m a sa Maekom da ispita mogunost dva reenja: prvo, da Maek, u svojstvu p o t p r e d s e d n i k a jugoslovenske vlade, pozove Nemce da interveniu vojnom silom u Jugoslaviji - radi uspostavljanja stanja pre o b a r a n j a vlade Cvetkovi-Maek. Ako bi Maek u p u t i o
ovako formulisani i obrazloeni zahtev Berlinu, o n d a bi Trei Rajh i m a o opr a v d a n j e za okupaciju Jugoslavije. Time bi se s p r e i o uticaj Italije, a Vermaht
bi o k u p i r a o Jugoslaviju i p r e t v o r i o je u vazala. Drugo, a k o Maek ne bi pristao
na ovo prvo reenje - da se s p r o v e d e p r o g l a e n j e nezavisne Hrvatske na elu
sa Maekom (a ne sa Paveliem), s tim da u o v a k o proglaenu Nezavisnu Hr
vatsku u d u nernake t r u p e kao oslobodioci i da se otrica vojne akcije usmeri protiv srpskog dela drave (Slovenija bi se o k u p i r a l a i pripojila Treem
Rajhu), a Mae kova Nezavisna Hrvatska vee za Berlin. Time bi se onemoguilo da se u njoj uvrsti italijanski uticaj. 4 8
Poto Maletke nije i m a o ovlaenja za k o n a n e pregovore, R i b e n t r o p je
1. aprila 1941. izvestio konzulat u Zagrebu da e se Maletke i V e z e n h a j m e r
(Veesenheimer) uputiti u Zagreb kao predstavnici Rajha, a V e z e n m a j e r (Vees e n m a v e r E d m u n d ) , kao poverljiva linost g o s p o d i n a ministra inostranih poslova Rajha. Konzulat je o o v o m e obavestio Maeka, a tih dana su i posrednici konzulata ataei za t a m p u Oto M i t e l h a m e r ( M i t t e l h a m m e r Oto) i Kop
(ili Kob) bili u stalnom k o n t a k t u sa M a e k o m . 4 9 No, sam Maek je n e r a d o govorio, a jo man je pisao o svojim k o n t a k t i m a s e k s p o n e n t i m a n j e m a k o g Rajha u d a n i m a pred sam oruani n a p a d na Jugoslaviju. Ipak je u svom m e m o a r skom djelu In the Struggle for Freedom d a o jednu, dosta krtu sliku o t o m e
dogaaju. On pie da ga je o k o 28. m a r t a 1941. posjetio Oto Mitllhamer, dopisnik n j e m a k e novinske agencije, izruivi mu p o r u k u n j e m a k o g ministra vanjskih poslova J. Rib e n t r o p a n e k a se - dri dalje od Beograda. 5 0
Dakle, u Berlinu je d o g o v o r e n o da Maletke i R i b e n t r o p o v o p u n o m o e n i k
Vezenmajer o t p u t u j u u Zagreb da t a m o sondiraju situaciju i da n a j p r e pokuaju da pridobiju Maeka za n e o g r a n i e n u s a r a d n j u sa N e m a k o m . Vezenmajer je opisan kao Voa u d a r n e jedinice u Firerovim d i p l o m a t s k i m ratovima
i ovek koji stvara i rui v lade. Zato je i sada d o b i o tako delikatan zadatak.
(Na procesu u Wilhelmstrasse u spisima amerike optube Vezenmajer je izjavio: Slali su me uvek t a m o gde je bilo vrue. 5 1
Direktor Politikog o d e l j e n j a n e m a k o g Ministarstva inostranih poslova
Emil Rintelen je 1. aprila d e p e o m obavestio Frojnda da su . . . radi povezivanja s m e r o d a v n i m hrvatskim o s o b a m a iz Berlina u Zagreb upueni Valter
Maletke, ef odeljenja za evropski Jugoistok u Spoljnopolitikom u r e d u Nacionalsocijalistike partije i E d m u n d V e z e n m a j e r SS s t a n d a r t e r f h r e r kao
posebni izaslanik n e m a k o g ministra inostranih poslova. 5 2 A ef Politikog
odeljenja n e m a k o g Ministarstva inostranih poslova je 1. aprila traio od konzula u Zagrebu da stalno alje informacije o a k c i j a m a hrvatskih voa i obavestio ga da su Maletke i Vezenmajer poslati u Zagreb da stupe u vezu sa vodeim Hrvatima. 5 3
Maletke, o p u n o m o e n i k n e m a k o g Ministarstva inostranih poslova, zvanino je 1. aprila 1941. g o d i n e obavestio Maeka da Nemaka eli nezavisnu
Hrvatsku. Iako je ova vest pogorala Maekov poloaj, on je r e k a o da e morati da ide u Beograd i ue u vladu. U m e u v r e m e n u jugoslovenska vlada mu
je ponudila da e i jo dve linosti, ija imena nisu p o m e n u t a obrazovati

autoritativnu v ladu sa k r a l j e m na elu kao figurom. Maletke je. laskajui Maeku i uveravajui ga k a k o je N e m a k a za s l o b o d n u i nezavisnu Hrvatsku, tvrdio da Simovieva vlada nije po volji N e m a k o j i da se n i k o m e i njoj ne moe
verovati. Apelovao je na Maeka da se vrati u svoje skrovite, da e k a na
akciju N e m a k e i ne p u t u j e u Beograd. Maek je ponovio da mora ii u Simovievu vladu da bi spreio krvoprolie izmeu Hrvata i Srba. On je bio
uveren da e p o s t e p e n o dobiti a u t o n o m i j u za Hrvatsku i ustanoviti r e d o v n e
o d n o s e sa N e m a k o m i Italijom, da e naterali jugoslovensku vladu da se izjasni u prilog Trojnog p a k t a i dati satisfakciju kojom e N e m a k a biti zadovoljna. M e u t i m , kad se uverio d a j e Maek definitivno o d l u i o da ide u Beograd, Maletke ga je molio da ne p r e d u z i m a nikakve k o r a k e dok ne dobije
o d o b r e n j e iz Berlina. Maek je to obeao. 5 4
O svojoj ulozi sam Maletke kae (izvodno):
Prvog aprila d a l a su mi dva naloga;
1) Ministar Rajha mi je n a r e d i o da na M a e k a u t i e m da u s p o s t a v i s l o b o d n u i nezavisnu Hrvatsku, s tim da se n e g d e p o \ ue (u n e k o skrovite) i s a e k a d o g a a l e koji te nastupiti,
i s a o p t i o mi da jo tri ili etiri linosti d e l a j u u Z a g r e b u u vezi raznih u p u l s t a v a .
2) Rajhslajter R o z e n b e r g mi je r e k a o da na M a e k a u t i e m da p o k r e n e akciju na usp o s t a v l j a n j u n e z a v i s n e i s l o b o d n e H r v a t s k e i da o d m a h s a m n o m poalje z.a Berlin j e d n o g zastupnika (posrednika) .
Istog d a n a . 1. aprila, k a d a s a m p r i m i o p o r u k u p o n o v o s a m u 15 a s o v a m o l i o M a e k a
da n i k a k o ne p u t u j e u B e o g r a d Maek se kolebao, a bio je i o p t e r e e n r a z n i m p o s e t a m a velikog b r o j a lica koja su se p r e d s t a v l j a l a k a o p o s r e d n i c i i poverljiva lica glavnih p o s r e d n i k a
i p r e n o s i l a mu r a z n a o b e a n j a od N e m a k e , ali u vrlo neizvesnoj lormi. Uvee 2. a p r i l a posetio ga je j e d a n g o s p o d i n iz Ministarstva spoljnih poslova koji mu je z v a n i n o s a o p t i o da
je nezavisna H r v a t s k a vrlo poeljna. Polo mi je Derflcr s a o p t i o o v o o p t e s t a n j e stvari i da
Maek vie ne m o e da o d u g o v l a i d o n o e n j e o d l u k e za odlazak u B e o g r a d , o d l u i o sam da
o d m a h p r e g o v a r a m sa njim . . Moj p r e d h o d n i plan da se n a j p r e d o g o v o r i m sa najbliim lin o s t i m a koje i m a j u veliki u t i c a j na Maeka, m o r a o sain da o d b a c i m , p o l o je bio z a d n j i as.
a d v e od njih bile su van Z a g r e b a . . . S m a t r a o sam da Maek n e e da se ukljui u vladu a da
p r e t h o d n o jo j e d n o m ne d o e u k o n t a k t s a m n o m . Maek me je z a m o l i o da e v e n t u a l n o po e m s n j i m u B e o g r a d . To s a m o d b i o p o d izgovorom da e Maek po svom d o l a s k u u Beograd biti liem s l o b o d e i da radi na svoju r u k u .
Uvee s a m r a z g o v a r a o jo i sa m i n i s t r o m K o u l i c e m i. . . z a m o l i o ga da p o d s e t i M a e k a
da u B e o g r a d u ne p r e d u z i m a n i k a k v e k o r a k e , a da p r e t h o d n o ne d o b i j e saglasnost Berlina.
Kouti je o v o u r a d i o , o e m u me je n a k o n dva d a n a i o b a v e s t i o .
D a s a m bio ovlaen d a m u p r e n e s e m o d l u k u d a n e m a k e t r u p e s l o j e s p r e m n e n a granici da mu p o m o g n u . Maek bi s v a k a k o o d u s t a o od p u t a Moja o v l a c e n j a nisu ila t a k o daleko. l a k o d a o n n a moja u b e i v a n j a nije gledao kao n a v r s t o j e m s t v o d a e N e m c i stupiti
u akciju. 5 5

Iz Frojndove d e p e e n e m a k o m Ministarstvu inostranih poslova (od 1.

aprila 1941.) proizilazi da mu je Maek javio kako je u Beograd poslao predstavnika HSS A. Koutia da obavesti Simovia o uslovima za njegovo (Ma e k o v o - prim. V.T.) lino sudelovanje u vladi. >Frojnd podvlai pri tome. da
mu je Maek o b e a o najstrou tajnost za podjeljeni mu savjet, te da je za pos r e d n i k a o d r e d i o Koutia. U Frojndovoj depei tano su navedeni uslovi
koje je Maek p r e k o Koutia postavio Simoviu 30. marta. 5 6
Vodstvo p o k r a j i n e t a j e r s k e je 1. aprila dostavilo n e m a k o m ministarstvu inostranih poslova sledeu Maekovu p o r u k u :
Ako Simovieva vlada ne prihvati m o j e uvjete n e g o se -u B e o g r a d u p r o b i j u p r o t i v n e
t e n d e n c i j e , rije e imati N j e m a k a On ce (Maek > u t o m sluaju o d m a h s l u b e n o od Njem a k e zatraili p o m o . 5 '

Generalni konzul Frojnd je 2. aprila pre p o d n e u p u t i o u k r a t k o m razmaku dva t e l e g r a m a u Berlin:

 Maek mi je po p o v e r l j i v o j osobi, koju lino p o z n a j e m , p o r u i o da je posle j u e r a n j i h

s a v e t o v a n j a u toku noi o d l u i o da p r e k i n e s B e o g r a d o m Maek se boji da e u Zagrebu
u s k o r o doi do vojnog pua. s ciljem da vojska p r e u z m e vlast. Uveren je da e, p o t o sagled a j u n j e g o v e n a m e r e , nastojati da ga u h \ ; te. R e k a o je da je h r v a t s k a Zatita, naalost, s a m o
d e i i m i n o n a o r u a n a , da su p o u z d a n i pulit ija i delovi a n d a r m e r i j e . . . da su izdala u p u t s t v a
Ja nrvatski voji.iei u sluaju rata svoje \. v tn|e podese p r e m a prilikama-.**

Iz Frojndove d e p e e od 3. aprila n e m a k o m Ministarstvu inostranih poslova vidi se da se Koutic rano danas vratio iz B e o g r a d a i da e izgleda
Beograd prihvatiti Maekove uvjete. 5 9 Istoga d a n a je generalni konzul u Zagrebu izvestio R i b e n t r o p a da je Maek poslao Koutia u Beograd da bi Simovi prihvatio postavljene uslove i da Maek nastoji da se odri mir sa Nem a k o m . 6 0 Istina, on je kao jedan od uslova za ulazak u Simovievu vladu zahlevao da se prui satisfakcija Nemakoj. Kada uslovi b u d u prihvaeni otputovae u Beograd, jer e o d a n d e bolje sluiti interesima Rajha. 6 '
U isto v r e m e Nemci su u Zagrebu aktivirali svoje veze s r a d i k a l n i m hrvatskim nacionalistima. V e z e n m a j e r je 3. aprila u j u t r o stigao u glavni grad Hrvatske. Istog d a n a razgovarao je s radikalno-nacionalnim krugovima. Tada
jo ni je bila objavljena Maekova izjav a za t a m p u o njegovom ulasku u vladu,
ali se Maletkeova misija kod Maeka ve bila izjalov ila. Radikalni nacionalisti
isticali su da su nazvali vodu Seljake s t r a n k e izdajnikom, ali su ponovno
isticali da su njihove vlastite snage decimirane h a p e n j i m a , b e k s t v o m i pozivima u vojsku. Poto gotovo uopte n e m a j u oruja, izjavili su da ne mogu
reskirati da se aktivno angauju. Zato s m a t r a j u da je jedino reenje da
Nemci umariraju u zemlju. 6 2
Generalni konzul u Zagrebu je 3. aprila traio od R i b e n t r o p a da se u Zag r e b hitno poalje p r o p a g a n d n i materijal da bi se to vie p r o d u b i o jaz izmeu Hrvata i Srba. 6 3 A da bi pojaao p r o t i v s r p s k o raspoloenje, n a r o i t o da bi
naveo hrvatske vojnike da dezertiraju, n e m a k i Generalni konzulat je priprem a o i akciju letcima. Predv iena su dva razliita teksta. Deo letaka bio je
n a m e n j e n civilnom stanovnitv u, a drugi vojnicima. Nemci su n a m e r a v a l i da
bace letke p r e ulaska svojih eta, da bi izazvali utisak da su ih rasturili hrvatski nacionalisti. 6 4 Frojnd je t e l e g r a m o m br. 31 od 3 aprila javio u Berlin d a j e
p r a v o v r e m e n a akcija s letcima nuno p o t r e b n a . S m a t r a o je da je isto tako
p o t r e b n a i veta p r o p a g a n d a p u t e m radija iz Rajha, kako bi se p o s p e i o razvoj
koji, zbog Maekove suzdrljivosti, nije dosegao eljeni intenzitet. 6 5
Generalni konzul Frojnd je o t o m e 4. aprila napisao Ministarstvu inostranih poslova:
Pri sastavljanju teksta o s o b i t o s m o pazili na to da psiholoki d e l u j e na m e n t a l i t e t Hrvata H r v a t s k i originalni tekst m o r a biti n a p i s a n jezikom kojim se govori na h r v a t s k o m jezinom p o d r u j u , i ne s m e nigde odavati k a r a k t e r p r e v o d a . ' 6

U ovom traenju izlaza iz situacije dolazi k o n a n o do raspleta, koji je vrlo

karakteristian za kolebljivoga Maeka. On se n a p o k o n 3. aprila 1941. g o d i n e
odluio za ulazak u vladu generala Simovia, u kojoj e n a v o d n o raditi na spaavanju mira i - davanju zadovoljtine n j e m a k o m Rajhu. O t o m e o p i r n o goviri Frojndova depea od 4. aprila 1941. n j e m a k o m Ministarstvu vanjskih poslova. 67
O toj kolebljivosti H o p t n e r kae da je m o g u n o da je Maek igrao dvostruku igru pogaanja sa obadve sirane. Berlinom i Beogradom (Podvukao V. T.).
Radei tako, on bi bio s p r e m a n za svaku mogunost, ral ili mir. Pro-ncmaki
pravac koji je zastupao kod Maletkea, obezbeivao mu je situaciju kod Nema-

ca i spas Hrvatske, a k o oni n a p a d n u Jugoslaviju. U isto vreme, njegovo pron e m a k o u k o p a v a n j e moglo bi znaiti i njegov n a p o r da sprei n e m a k u invaziju na svoju zemlju. S a m o jedan dan pre njegovog razgovora sa n e m a k i m
agentom, Sutej mu je r e k a o da su izgledi za mir vrlo slabi. Ovo miljenje ga
je, pisao je Maek docnije, o p r e d e l i l o da se odlui da ide u Beograd i ue u
Simovievu vladu. Da je o d b i o da ue u vladu izglidalo bi kao d a j e odobravao Hitlerovu politiku i planove, a on nije h t e o da se hrvatski n a r o d naena strani Osovine a k o b u d e rata. 6 8 Sam Maek k a e
Treeg a p r i l a posle p o d n e , u p r a v o p r e n e g o Sto s a m n a p u s t i o Zagreb, specijalni izaslanik fon R i b e n t r o p a M a l e t k e d o n e o mi je p o r u k u da je d o l o \ r e m e da se H r v a t s k a o t c e p i
od Srbije. Nudili su mi n e m a k u p o m o da se o v a j p r o j e k t ostvai i O d g o v o r i o s a m da bi takvo r a z d v a j a n j e bilo m o g u n o j e d i n o r a t n i m sredstv ima i da sloga n e u da p r e d u z i m a m takvu
stvar, Inae. bio s a m v r s t o r e e n da u p o t r e b i m sve svoje snage da i z h e g n e m rat R e k a o s a m
m u d a t o p r e n e s e fon R i b e n t r o p u i d a m u istov r e m e n o o b j a s n i d a n e m a p o t r e b e d a Nemaka ob|avi rat Jugoslaviji, jer se. i p o r e d p r o g l a e n j a kraljevog p u n o l e t s t v a i f o r m i r a n j a n o v e
vlade, nita nije izmenilo. ..
. . . N a s t o j a o sam da ga u b e d i m da niko. izuzev n e k o l i k o m l a d i h v r u i h glava u Beogr a d u . ne eli rat. To je bila istina a k o se m o g l o verov ati Koutievim i S u t e j e v i m izvetajima
o situaciji u B e o g r a d u M a l e t k e je izrazio aljenje t o nije u s p e o da p r o b u d i m o j e interesovanje za n|ihov plan, ali je p n s i a o da ce n a d l e n i m vlastima p r e n e t i m o j e miljenje, da bi objavljivanje rata Jugoslaviji bilo a p s u r d n a stvar.* 9

Maek je, naime, toga d a n a po p o d n e imao sastanak s n e m a k i m ekspon e n t o m , V a l t e r o m Maletkeom, iji je posljednji p o k u a j da nagovori Maeka
na o d c j e p l j e n j e H r v a t s k e od Jugoslavi je. k o n a n o p r o p a o . Maek je Maletkeu,
naime, odgovorio:
I On k a t e g o r i k i o t k l a n j a svaku diskusiju o s a m o s t a l n o j Velikoj Hrvatskoj; 2. Pojaat ce s r p s k u d o b r u volju da se ponov i izjava o p r i h v a t u T r o j n o g pakta; 3. Maek je s v j e s t a n
toga. da Jugoslavija m o r a dati N j e m a k o m Rajhu zadovoljtinu: 4 Maek ce u k o l i k o je Berlin s tim s p o r a z u m a n , predloiti vladi Srbije, da p r e u z m e o s o b n o p r e g o v o r e s n j e m a k i m
R a j h o m u cilju o b n o v l j e n o g p r i z n a n j a Troinoi; p a k t a i izvrenje j e d n e i r o k e satisfakcije; 5.
Pored kralja i m a j u dvije o s o b e d o b i t i tsuliucivu viast.o. Ideja o odv a j a n j u Slovenije ne dolazi
u obzir za d i s k u s i j u , a isto t a k o i o n j e z i n o j d i o b i . . .
.
Maek je p o t p u n o o d b i o sve M a l e t k e o v e p r i g o v o r e i p o k u a j e da na nj utie. On vjer u j e u svoju misiju za o d r a v a n j e mira i u svoj uspjeh, te moli m o b a v j e t e n j e da li je Berlin
sfKjrazuman s n j e g o v o m s p r e m n o u , k a k o je n a v e d e n o , da on vodi p r e g o v o r e . . . 7 0

ULAZAK DR MACEKA U SIMOVI EVU VLADI

Kad su Vezenmaier i Maletke uvee 3. aprila doli u Maekov stan, gde ih je

d o e k a o Batui, jedan od Maekov ih najpoverljivijih ljudi, Maek im je saoptio d a j e d o n e o o d l u k u da o t p u t u j e u Beograd i d a j e prihvatio poloaj podp r e d s e d n i k a u Simovievoj vladi. Takvu o d l u k u d o n e o je posle p r e p o d n e v nog konterisanja u Banskim d v o r i m a u Zagrebu sa b a n o m Subaiem, glavnim s e k r e t a r o m HSS-a Krnjeviem i p o t p r e d s e d n i k o m s t r a n k e Koutiem.
kada je Kouti p o d n e o izvetaj o p r e g o v o r i m a koje je vodio u B e o g r a d u . Pre
no to je iste veeri o t p u t o v a o za Beograd, on je svojim ljudima d a o u p u t s t v a
za pasiv nu rezistenciju, iako je Hrvatski dnevnik pisao da e se, ulazei u
Simovievu vladu, aktivno zaloiti da se p o r e m e e n i odnosi sa N e m a k o m
p o n o v o poboljaju. 7 1
Maekova izjava glasi:
Hricanin s a m i s j e a m se rijei Hristovih Blaeni oni koji g r a d e mir. jer ce se sinovima Boijim nazvati O s j e a m d u n o s t p r e m a n a r o d u , koji mi ve d e s e t g o d i n a d a j e povjerenje. da p o k u a m sve da mu s p a s e m mir - to najvee d o b r o o v j e a n s t v a .

Iz izvjetaja koje su mi donijeli ban g dr h a n Subai i hrvatski ministri, kao i iz p o r u k a

p r e d s j e d n i k a vlade g e n e r a l a g. D u a n a Simovia. m i n i s t r a spoljnih poslova g. dr Momila
Ninia. k a o i iz p i s a m a koje s a m p r i m i o od u g l e d n i h s r b i j a n s k i h i s l o v e n a k i h prvaka, stekao s a m o d u b o k o u v j e r e n j e da su d a n a n j i prvaci Srbije i s r p s k o g n a r o d a isto t a k o i s k r e n o
za mir k a o i ja.
Svjestan sam da i p o r e d svih t e k o a koje se u p o s l j e d n j e vrijeme n a g o m i l a v a j u zajedn i k o m s a r a d n j o m i z a j e d n i k i m n a p o r i m a m o e m o da s a u v a m o mir i da o l a k a m o t e k o e
koje n a m d a n a n j a t e k a v r e m e n a d o n o s e . O s i g u r a n o j e osim loga d a c e l o m s a r a d n j o m ste e n a prava H r v a t a biti ne s a m o p o t o v a n a i u v r e n a , n e g o i p r o d u b l j e n a .
Uvjeren sam da u laj p o s a o obavljali u t o l i k o lake to u se na n j e m u nai sa muevima sa k o j i m a sam s a r a d i v a o u n a j t e i m v r e m e n i m a i bio nosilac z a j e d n i k e liste na izborima.'2

Maek je 3. aprila d a o ovu izjavu, jer je bio vrsto u b e d e n da su i Simovi

i njegova vlada nedvosmisleno spremni da prihvate Trojni pakt i politiku prijateljske s a r a d n j e sa Osovinom. Na to su ga navele Simovieva i Ninieva izjava n e m a k o m poslaniku i Niniev p o k u a j da ode u Rim radi neposrednih
razgovora sa italijanskom vladom. Ukoliko Simovi b u d e izneverio njegova
oekivanja, Maek je jo uvek bio u mogunosti da se o k r e n e na drugu stranu.
Tako je
.. zavreno ovo konspirativno pregovaranje s eksponentima Rajha. koje je Maek sam zapoeo, ali se u toku pregovora predomislio i odbio njemaki prijedlog da odcjepi Banovinu Hrvatsku od Jugoslavije.73 (Podvukao
V.T.). Ipak Maekov dolazak u Beograd i ulazak u Simovicevu vladu imao je,
bar u poetku, izvesno pozitivno dejstvo, jer je Simovi skinuo s vrata jedno
teko b r e m e koje ga je do tada pritiskivalo, jer ukoliko su odnosi Simovieve
vlade sa vladom Rajha postajali zategnutiji, Maek je postav ljao sve tee uslove Simoviu za ulazak u vladu. Stavie, on je sa tim uslovima upoznao i lana n e m a k o g Instituta za Jugoistok dr Karstanjena i preko njega zamolio nemaku vladu da mu odgovori da li i ona eli m i r n o reenje spora s Jugoslavijom, kao to to i on sam eli, naglaavajui da veliki broj jugoslovenskih vojnih rukovodilaca vidi da je pu nerazuman. Na pitanje jednog n e m a k o g obavetajca kakav e biti njegov stav ako beogradski krugovi istupe protiv Osovine, odgovorio je da bi u tom sluaju o d m a h zvanino zatraio zatitu od Nemake i sam primio odgovornost da se na teritoriji Hrvatske i Slovenije odri
red i mir. 7 4
Nasuprot sve teim uslov ima koje je Maek postavljao. Simovi je zbog
teke u n u t r a n j e situacije m o r a o po svaku cenu da se nagodi sa Hrvatima.
Maeka je u prvom m o m e n t u osnivanja nove vlade imenovao za zamenika predsednika vlade, m a d a ga nije p r e t h o d n o ni pitao za saglasnost.
Maek uopte nije mislio da ude u sastav nove vlade. Da ne bi p r e k i n u o sve
veze sa Beogradom, on je, kao to je vec reeno, poslao vou desniarskog
krila Hrvatske seljake stranke ing. Avgusta Koutica, s tim da Simoviu prenese bitne Maekove zahteve. Kako je Simov i po svaku cenu hteo da ima Hrvate u svojoj vladi i da bi izbegao njihov otpor, on je izjavio da usvaja sve te
zahteve. Naravno, on uopte nije ni mislio da odri sva ta obeanja, ali je trenutno hteo da dov ede Maeka u Beograd i da ga bar za izvesno vreme ima
u vladi. Maek, koji je mislio da su njegov i zahtevi neprihvatljivi za Simovia.
naao se u kripcu. Nije vie imao osnove za odbijanje Simovievog vrbovanja. utoliko vie to su ga i Nemci drali u neizvesnosti u pogledu onoga to
su on i njegova stranka oekiv ali iz B e r l i n a . . . Kad je Rozenberg predloio
Hitleru da se prema Jugoslav iji mora upotrebiti vojna sila. da bi Maek bio
najpogodnija linost u vezi reenja hrvatskog pitanja, i da bi se moda sa malo
napora uspelo da Maek potrai p o m o od Nemake protiv Srba i za uspos-

tavljanje s l o b o d n e hrvatske drave, H i t l e r j e o d u e v l j e n o prihvatio ovu ideju,

ali izaslanika za p r e g o v o r e nije ovlastio da d a j e o b e a n j a Maeku.
S a m o mali b r o j Maekovih saradnika, pre svega dr Subai i generalni
s e k r e t a r Maekov dr J u r a j Krnjevi, bili su za k o m p r o m i s sa B e o g r a d o m . Maek nije bio Radievog f o r m a t a . On je odugovlaio sa d o n o e n j e m reenja,
nadajui se da e dobiti p o d r k u od Nemaca. Tu se vidi koliko je bilo k o b n o
to Rozenberg nije i m a o ovlaenja za obeanja, tako da u p u e n i izaslanici
nisu mogli nita da zakljue. Zbog toga je Maek 4. aprila, u p r k o s svojih prijatelja i saradnika, otiao za Beograd. 7 5
Hrvatski dnevnik je 4. aprila pisao:
Danas je. n a k o n d u g o t r a j n o g k o n f e r i r a n j a . p r e d s j e d n i k d r V l a d k o Maek o d l u i o primiti p o n u e n o mu m j e s t o prvog p o t p r e d s j e d n i k a vlade. Kako je r e k a o u izjavi, k o j u je d a n a s
d a o n o v i n a r i m a , s t e k a o je u v j e r e n j e , da su s a d a n j i prvaci S r b i j e i s r p s k o g a n a r o d a isto
tako i s k r e n o za mir k a o i on. Razlozi zato je dr Vladku Maek i n a k o n toga jo o s t a j a o u
Z a g r e b u i vijeao sa svojim najuim s u r a d n i c i m a , sasvim su drugi. Dr V l a d k o Maek je raspravljao i r a z m i l j a o o t o m e t o bi m o g a o uiniti da spasi mir u o v o m e dijelu Evrope, da t a k o
potedi svoj h r v a t s k i n a r o d , a time i s r p s k i i slovenski od r a t n i h s t r a h o t a i n e s r e e . Poto
je s a s l u a o razne izvjetaje i p r i m i o razne p o r u k e , on se o d l u i o na to, da p o e u B e o g r a d
i p r i h v a t i o se j e d n o g Velikog zadatka.

Macek je stigao u B e o g r a d 4. aprila u j u t r o i o d m a h se sastao sa Simoviem. Prvo pitanje razgovora bilo je kako da se izbegne rat sa N e m a k o m . Simovi je izloio Maeku m e r e koje su p r e d u z e t e da se rat izbegne, kao i n o v a
uveravanja da e se, u d u h u s p o r a z u m a od avgusta 1939, jo vie pojaati aut o n o m n o s t Banovine Hrvatske (to se videlo iz deset novih u r e d a b a k o j i m a
vlada p r o i r u j e ovlaenja Banovini Hrvatskoj). Meutim, Maek se o d m a h
p o k a j a o to je u o p t e dolazio u Beograd i uao u Simoviev kabinet, j e r se
uverio da u novoj vladi n e m a jedinstvenog stava o b u d u o j politici, n a r o i t o
ne u o n o m pravcu kakav je on eleo, kao i u to da se rat vie ne moe izbei.
On je, takoe, pri polasku za Beograd, izjavio da ulazi u Simovievu vladu da
se ne bi zamerio Englezima. O o v o m e je n e m a k i o t p r a v n i k poslova u beogradu Fajne d e p e o m obavestio vladu Rajha i naglasio da su slomljeni i Maek
i njegova politika. 7 6
O p o v r a t k u u Beograd Maek u svojim Memoarima pie:
etvrtog aprila, o d m a h posle d o l a s k a u B e u g r a d . p o s e t i o s a m p r e m i j e r a Simovia. eljan da r a s p r a v i m sa njim p i t a n j e koje mi je bilo pri srcu, a to je da li i m a j o m o g u n o s t i
da se sprei rat. Simovi je p o t v r d i o da postoji takva m o g u n o s t . Italijani u t o m t r e n u t k u
nisu skloni v o j n o m k o n f l i k t u Osovine sa Jugoslavijom, p o t o se plae da bi ih j u g o s l o v e n s k a
vojska izbacila iz Albanije p r e n e g o to bi Nemci mogli da alju p o j a a n j a . Stoga su se dob r o v o l j n o ponudili za p o s r e d n i k e i/.medu Nas i N e m a c a . U s v a k o m s l u a j u , s u t r a d a n e se
odrati specijalni s a s t a n a k k a b i n e t a , na k o m e ce m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova Nini p o d n e t i
izvetaj p r e n e g o t o se o d l u i m o o n a e m k u r s u . Ja s a m t a k o e p i t a o Simovia koliko vrem e n a p o n j e g o v o m m i l j e n j u t r e b a N e m c i m a d a p r i p r e m e n a p a d n a nas. O n j e r e k a o : Ako
hoe d a n a p a d n u d o b r o p r i p r e m l j e n i , p o t r e b n e s u n a j m a n j e dve n e d e l j e z a k o n c e n t r a c i j u
p o t r e b n i h t r u p a u M a a r s k o j . M e u t i m , a k o su s p r e m n i na rizik, oni m o g u o d m a h ratovati,
p o t o oni ve i m a j u izvestan b r o j jedinica s t a c i o n i r a n i h u B u g a r s k o j za u p a d u G r k u , koje
lako m o g u da o k r e n u protiv Jugoslavije 7 7

Vladimir Bakari je t o m e d a o sledeu o c e n u 1972. godine:

Za H S S 27. m a r t a ima p o s e b n o z n a e n j e Tu p o i n j e i njen f o r m a l n i r a s p a d . Ne treba p o s e b n o govoriti o r e a k c i o n a r n i m t e n d e n c i j a m a r u k o v o d s t v a . O n o je razbilo i r a z b i j a l o

svaki d e m o k r a t s k i p o k r e t ne s a m o u Banovini, nego i u Jugoslaviji. Podleglo je ovo n j e m a k o m pritisku d a p r i v e d e Jugoslaviju T r o j n o m p a k t u . Kad j e o v a j o b o r e n , dio r u k o v o d s t v a
ulazi u Simovievu vladu (koja je s t v a r n o o b o r i l a Trojni pakt, u s p r k o s k o l e b a n j a ) da bi o n d j e
vrdalo, pa zatim dio odlazi s t o m v l a d o m u i n o z e m s t v o (Krnjevi k a o p o t p r e d s j e d n i k . S u t e j
kao ministar, Subai k a o ban B a n o v i n e Hrvatske), d i o s e p r i k l a n j a u s t a a m a , Maek d a j e

v e r b a l n u p o d r k u novoj vlasti, a s a m ne p r i m a n j e m a k i prijedlog da p r e u z m e odgovornost za n j e m a k u vladavinu u NDH Postala je to partija koja (u ime svoje klase - k r u p n e
h r v a t s k e buroazije) n e m a ni s v o m e lanstvu, ni s v o m e n a r o d u nita rei u najteim njegovim asovima. J e d i n a je stvar, u k o j o j je n e p o k o l e b i v a , da n e e s u r a d n j e s n a m a . . .'

Fajne, otpravnik n e m a k o g poslanstva u B e o g r a d u je 5. aprila izvestio

Berlin o razgovoru koji je Maek toga d a n a i m a o sa slovakim o t p r a v n i k o m
poslova. Tom prilikom Maek je izjavio da ne veruje da je rat m o g u e izbei,
da je sve izgubljeno i da eli da se to p r e vrati u Zagreb. I slovaki poslanik
je 5. aprila javio d a j e Maek veoma potiten i da se kaje to je d o a o u Beograd. Vi ste me prevarili r e k a o je ovom poslaniku kad je uao (Maek) kod
njega u sobu. 7 9
Poznati Maekov saradnik Andrija Pavli r e k a o je u istrazi (posle rata) da
je na sednici v l a d e od 5. aprila, k a d a je Simovi izloio p o s l e d n j e d o g a a j e i
traio da se obnovi pakt sa N e m a k o m k a k o bi se uklonila ratna opasnost,
Maek naglasio da Simovi ne moe povesti hrvatski narod u rat. On se pred
polazak za Beograd sastao sa V e z e n m a j e r o m sa kojim se dogovorio o stvaranju NDH i p r e u z i m a n j u vlasti sa Paveliem n a e l u . Tom prilikom u g o v o r e n o
je kakvu ulogu u razbijanju jugoslovenske vojske dobija Zatita. U ovim pregovorima Maek je i m a o tekoa da kod N e m a c a progura Pavelia koji je
s m a t r a n italijanskim ovekom, ali uz Kvaternika, vernog n e m a k o g sluge.
Tek kad je vlada Rajha prihvatila Maekov plan, on je, da ne bi p o r u i o sve
mostove sa Z a p a d o m , k r e n u o za Beograd. 8 0 Meutim, Maek je po dolasku
u Beograd 4. aprila p r e p o r u i o da se obveznici i davaoci stoke u Hrvatskoj
odazivaju pozivu mobilizacijskih organa. 8 1
O d e l a t n o s t i m a Maeka, vodstva HSS i drugih politikih g r u p a u Hrvatskoj posle izbijanja rata 6. aprila bie govora kasnije.
Ve prvih aprilskih d a n a iz vrhova Slovenske ljudske s t r a n k e javljaju se
petokolonai koji su o d m a h , posle 27. marta, otpoeli akciju za razbijanje jugoslovenske drave i pokuali da stvore zasebnu slovensku dravu pod okriljem Treeg Rajha. Naime, to su prvaci Slovenske ljudske s t r a n k e Miha Krek
i Frano Kulovec 5. aprila predloili vladi Treeg Rajha p r e k o o t p r a v n i k a slovakog poslanstva u B e o g r a d u Ivana Milea. O t o m e svedoi sledea d e p e a
koju je istoga d a n a - 5. aprila - otpravnik n e m a k o g poslanstva u B e o g r a d u
Fajne - u p u t i o svome Ministarstvu inostranih poslova:
Slovenski vode s m a t r a j u da je rat neizbean, a s n j i m e dolazi i p r o p a s t Jugoslavije.
Ako se za Sloveniju ne n a d e n i k a k a v p o s e b a n izlaz, m o r a l i bi Slovenci isto kao i Hrvati da
p o g i n u z a j e d n o sa S r b i m a . No. poto je njima njihova zemlja bliia nego li jugoslovenska drava
potraili su drugi izlaz. Taj bi se svakako morao iznai uz pomo Nemake. ( P o d v u e n o u originalu). Postojale bi dve m o g u n o s t i :
1. S a m o s t a l n a Slovenija
2. Drava sastavljena iz Slovenije i H r v a t s k e .
U Sloveniji se. m e u t i m , plae da N e m a k a ima d r u g e planove koji u p u u j u na raspodelu Slovenije Bilo bi vrlo k o r i s n o kad bi se j a s n o saznalo, kakav stav p r e m a t o m e zauzima
vlada Rajha Naalost, s l o v e n s k e voe n e m a j u o v d e . zbog s r p s k o g n a d z o r a , nikakve mogunosti da d o u u n e p o s r e d n i d o d i r s vlastima Rajha. Kad bi n j i h o v o n a s t o j a n j e o v d e bilo poznato, njih bi s i g u r n o ubili. 8 2

Iako je nemaki o t p r a v n i k poslova u Beogradu u p o z n a o vladu Nemakog Rajha o ovim Kulovevim pitanjima, n e m a k a vlada nije nita odgovorila.
Dakle, uoi n a p a d a osovinskih snaga na Jugoslaviju, i prvaci Slovenske
ljudske s t r a n k e ponudili su vladi Treeg Rajha, o d c e p l j e n j e Slovenije od jugoslovenske drave.

NAPOMENE
' D. Simovi, Memoari, //. str. 82: A Breccia, n.d., str 586.
3

S. Paunovi, Jo jedna istina o 27. martu. NIN br. U l i , 23. april 1972. str. 60

Isto. str. 60 i 61

Isto, str. 62.

H o p t n e r , n.d., str. 365-366: Vladko Maek. In the Strugle fon Freedom. New Jork, 1957, str.

M i r k o Koi, Je li 27. mart plaen?, p r i v a t n o izdanje 1950. str. 15 i 17: H o p t n e r . n.d., str.

A. Breccia, n.d., str. 586, 587, p r i m 19: H o p t n e r . n.d.. str. 367; M Kosic. n.d.. str. 17.

Zapisnik sednice Ministarskog saveta 27

A. Breccia, n.d.. str. 588.

109.

366.

10

marta 1941. godine. A. Breccia, n.d., str. 586.

King Peter II, King's Heritage. L o n d o n . 1955. str. 71.

" A. Breccia, n.d., str. 590. Ukaz kralja Petra II od 27. m a r i a 1941 o r a z r e e n j u s t a r e i obrazovanju nove j u g o s l o v e n s k e vlade, glasi
Mi. Petar II. po milosti Boojoj i volji n a r o d n o j Kralj Jugoslavije, uvaavajui o s t a v k u
koju su podneli:
P r e t s e d n i k M i n i s t a r s k o g saveta i Ministar u n u t r a n j i h poslova C v e t k o v i J. Dragia.
P o t p r e d s e d n i k M i n i s t a r s k o g s a v e t a Maek dr Vlatko. Ministar vojske i m o r n a r i c e . Na Poasni a d u t a n t . armijski e n e r a l Peic Petar.
Ministar p r o s v e t e Krek dr Miho.
Ministar u m a i r u d n i k a Kulenovi dr. DZafer.
Ministar s a o b r a a j a Beli in. Nikola.
Ministar i n o s t r a n i h poslova Cincar-Markovic dr. Aleksandar.
Ministar bez p o r t f e l j a S m o l j a n dr. Baria.
Ministar finansija S u t e j dr. J u r a j .
Ministar t r g o v i n e i i n d u s t r i j e A n d r e s dr. Ivan.
Ministar pota, t e l e g r a f a i t e l e f o n a T o r b a r dr. Josip.
Ministar p r a v d e K o n s t a n t i n o v i c dr. Mihailo.
Ministar g r a e v i n a Vulovi in. Danilo.
Ministar s n a b d e v a n j a i i s h r a n e Proti Milan.
Ministar s o c i j a l n e politike i n a r o d n o g zdravija Ikoni dr. D r a g o m i r .
Ministar p o l j o p r i v r e d e Nikitovi dr. Caslav. r a z r e a v a m o ih od d u n o s t i i s t a v l j a m o na r a s p o loenje, a p o s t a v l j a m o za.
P r e t s e d n i k a M i n i s t a r s k o g s a v e t a Simovi T. Duana, a r m i j s k o g e n e r a l a ,
P o t p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g s a v e t a M a e k a d r Vlatka, p o t p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g s a v e t a n a
raspoloenju.
P o t p r e d s e d n i k a M i n i s t a r s k o g s a v e t a Jovanovic S l o b o d a n a . p r o f e s o r a u n i v e r z i t e t a .
Ministra s a o b r a a j a J e f t i c a B o g o l j u b a . P r e t s e d n i k a M i n i s t a r s k o g saveta u penziji.
Ministra g r a e v i n a Kulenovica dr. Frana, m i n i s t r a na r a s p o l o e n j u .
Ministra i n o s t r a n i h poslova Ninia d r . Momila. m i n i s t r a u penziji.
Ministra p r o s v e t e T r i f u n o v i a Miloa, m i n i s t r a u penziji,
Ministra socijalne politike i n a r o d n o g zdravija Grola Milana, m i n i s t r a u penziji,
Ministra bez p o r t f e l j a Kreka dr. Miha. ministra na r a s p o l o e n j u
Ministra u m a i r u d n i k a Kulenovia dr. Datera, m i n i s t r a na r a s p o l o e n j u .
Ministra bez p o r t f e l j a S m o l j a n a dr. Bariu. m i n i s t r a na r a s p o l o e n j u .
Ministra t r g o v i n e i i n d u s t r i j e A n d r e s a dr. Ivana, m i n i s t r a na r a s p o l o e n j u .
Ministra pota, t e l e g r a f a i t e l e f o n a T o r b a r a dr. Josipa, m i n i s t r a na r a s p o l o e n j u .
Ministra u n u t r a n j i h poslova Budisavljevia dr. S r a n a , m i n i s t r a n a r a s p o l o e n j u .
Ministra p o l j o p r i v r e d e Cubrilovica dr. Branka, m i n i s t r a na r a s p o l o e n j u .

Ministra bez p o r t f e l j a Gavrilovia dr. Milana, o p u n o m o e n o g m i n i s t r a u Moskvi,

Ministra vojske i m o r n a r i c e i z a s t u p n i k a Ministra fizikog v a s p i t a n j a n a r o d a llia Bogoljuba. armijskog enerala.
Ministra bez p o r t f e l j a B a n j a n i n a dr. Jovana, a d v o k a t a .
Ministra bez p o r t f e l j a Dakovica Marka, o d v o k a t a ,
Ministra s n a b d e v a n j a i i s h r a n e Kosanovia dr Savu, s e n a t o r a .
Ministra p r a v d e M a r k o v i a dr. Boidara. p r o f e s o r a univerziteta.
Na P r e t s e d n i k Ministarskog saveta n e k a izvri o v a j ukaz.
Petar II s r..
( P r e m a p o d a c i m a iz Nl.N-a br. 1112. 9. juli 1972. str. 60 i 61).
AVII. reg. br. 40/4-2. K.54 i AVII. m i k r o f i l m Bon-2/150.
,3
14
,4a

Politika. 28. m a r t 1941. B e o g r a d , AVII, m i k r o f i l m Bon-1/1013.

Archiv d e r G e g e n w a r t 1941. str. 4950.
Vclimir Terzic, Jugoslavija u aprilskom ram 1941. Grafiki zavod. Titograd. 1963, str.

136
' 5 H o p t n e r , n.d . str 375-376; B o g d a n Krizman. Paveli i ustae. CGP DELO, Ljubljana,
1978, str. 356.
Maek je traio garantne od Beograda za ulazak u vladu Simovia i zahtevao da se pruzi satisfakcija N e m a k o j . Kad uslovi b u d u p r i h v a e n i o t p u t o v a e lino za B e o g r a d , jer s m a t r a da
o d a n d e moe bolje da slui i n t e r e s i m a Rajha. (AVII, m i k r o f i l m . Bon-2. reg. br. 68 od 2 aprila
1941.).
I n t e r e s a n t n o je da je toga istog d a n a Frojnd javio Berlinu da je Maek reio da p r e k i n e
p r e g o v o r e sa B e o g r a d o m (AVIL m i k r o f i l m Bon-2. reg. br. 256). F r o j n d o v a d e p e a od 2. aprila
1941, Akten zur deutschen auswrtigen Politik 11918-1945. Serie D. 19371941. Die Kriegsjahre. V,
Gttingen. (AD.AP), 1969. dok br. 246. s t r 354-355; F. Culinovi, Okupatorska podela Jugoslavije,
B e o g r a d . 1970, str. 176).
16

M a e k - H o p t n e r u . H o p t n e r . n.d., str. 376; AVIL Mikrofilm B o n - 2 / 6 4 od 1. IV 1941.

" AVIL m i k r o f i l m . Bon-1. reg. br. 1059, 1067-68 i Bon-2, reg. br. 64 i 68.
18

Walter Hagen. Die Geheime Front. Line i Be. 1950, str. 232.
Kvaternik je ovog d a n a u i m e h r v a t s k o g n a c i o n a l n o g p o k r e t a p o d n e o p i s m e n u m o l b u viadi Rajha da u p u t i n e m a k e t r u p e radi zatite h r v a t s k o g n a r o d a (AVII, m i k r o f i l m Bon-2. reg. br
159). Ovog d a n a . tj 27. m a r t a n e m a i konzul u Z a g r e b u Frojnd je lavio Berlinu da je Kvaternik
h i t n o i n t e r v e n i s a o kod vodstva H S S - a d a se pozovu n e m a k e t r u p e (AVIL m i k r o f i l m Bon-2/157.
158).
19
Ladislaus Horv u n d M a r t i n Broszal, Der Kroatische Vsiascha Staat 1941-1945. D e u t s c h e
Verlags-Anstalt. S t u t t g a r t . 1964. str. 47; DGFP. XII, d o k 246.
30

Isto, str. 47.

Maek je z n a o za ovakva n a s t o j a n j a u n u t a r vlastite s t r a n k e , a p r i b o j a v a o se da bi u Hrvatskoj, zbog o p t e mobilizacije, m o g l o biti p r o g l a e n o v a n r e d n o stanje, pa bi m o d a zavladao neki
vojni j u g o s l o v e n s k i reim. To bi b i o k r a j a u t o n o m n e h r v a t s k e b a n s k e vlade i n j e n e egzekutive.
Sve je to i o p e t p o k o l e b a l o M a e k a . (Isto. str. 47)
Jl
ADAP, str. 524-544. dr F e r d o Culinovi, Okupatorska podjela Jugoslavije. Vojnoizdavaki
zavod (VIZI, B e o g r a d . 1970. str 171

" F. Culinovi, n.d., str. 172.

Javnost u H r v a t s k o j govorila je da Maek o d r a v a konspirativ ne veze s n e m a k i m ekspon e n t i m a , ve vie meseci u n a t r a g , da ga p o s e c u j u i izvesne n e m a k e politike linosti, pa i nem a k i poslanik fon H e r e n koji ga je (ranije - V.T.) p o s e t i o u Kupincu. P o v o d o m 27. m a n a te Ma-

 e k o v e veze s e k s p o n e n t i m a T r e e g R a j h a p o s t a l e su ivlje i od n a r o i t o g politikog d o m a a j a .

(Isto, str. 172).
23

F. Cuiinovi, n.d.; str. 173.

24

ADAP. D. XXII I, str. 349; d e p e a a d m i r a l a K a n a r i s a br. 510/235 486 od 27. m a r t a 1941;

F. Cuiinovi. n.d., str. 174; B. Krizman, n.d.. str. 356.
25
OKW. Amt Ausland (Abwehr. ABT. Ausland, br 0664; Dokumenten zur deutschen ausw.
Politik (DDAP). str. 349 uz d o k u m e n t br. 238; F Cuiinovi. n.d., str. 174.
26
V e r m a n o v a b e l e k a na a k t u n e m a k o g Ministarstva i n o s t r a n i h poslova br. 510/235.849
od 29. m a r t a 1941; ADAP, XXII-1. 1969. str. 349 prim. 1; F. Cuiinovi, n.d., str. 174 175; B Krizman,
n.d., str. 336.
27

H o p t n e r . n.d.. str. 377-378.

28
Fikreta Jelic-Buti, Vloga Nezavisne Driave Hrvatske u razbijanju Kraljevine Jugoslavije. Referat na M e u n a r o d n o m n a u n o m s k u p u u S r p s k o j a k a d e m i j i n a u k a i u m e t n o s t i na
t e m u Ustanak u Jugoslaviji 1941. i Evropa. B e o g r a d . 1973, str. 1-4
Maek je tih d a n a stavio na r a s p o l a g a n j e Pavelicu izvestan b r o j svojih ljudi, na elu sa Jank o m T o r t i e m . O t o m e se u d e l u Put izdaje dr Maeka i druine ( r u k o p i s u AVII) navodi sledee:
A kod p r e p a r a t o r n i h ina kod nacista u p r a v c u o s t v a r i v a n | a svog p l a n a s t v o r e n o g n a k o n
27. m a r t a 1941. dr Maek nije v o d i o s a m o d i r e k t n e p r e g o v o r e s V e z e n m a j e r o m , n e g o je d i o akcije p o v j e r i o i J a n k u Tortiu, koji je ve u n a t r a g duljeg v r e m e n a u ime v o d s t v a HSS p o d i / a v a o
t a j n e k o n t a k t e s n j e m a k i m agentima. O t o m e je dr Vladimir Zidovec p r i l i k o m istrage d a o inf o r m a c i j e koje je d o b i o od J a n k a Tortia:

Torti n a v o d i . . . da je on. sa z n a n j e m i o d o b r e n j e m dr Maeka, j o u god 1940, a pogotovo o n a prva tri m e s e c a g. 1941, vodio p r e g o v o r e s N j e m c i m a . a ovi su b a tim p r e g o v o r i m a
pridavali n a j v e e z n a e n j e . . . Torti im je r e k a o da H r v a t s k a hoe svoju s a m o s t a l n u d r a v u .
Njemci su pristali, pa je na t e m e l j u toga Torti u asu kad je vec d o l o do krize n a k o n Simovieva pua, sazvao u Z a g r e b u na z a s i j e d a n j e n a r o d n e z a s t u p n i k e koji su se slagali s t a k v o m politikom Torti je kazao da je od nekih 90 z a s t u p n i k a tada uz njega bilo o k o 60 T a k o je o d r a n o
to t a j n o zasijedanje u Z a g r e b u d a n a 31 III 1941, na k o j e m su o d o b r e n i koraci koje je p r* J u z e o
Torti. te z a k l j u e n o da se ima o s n o v a t i s a m o s t a l n a h r v a t s k a drava. P r e m a Torticu ova injenica, koja je m a l o ili n i k a k o p o z n a t a , odigrala je o d l u u j u u ulogu kod o s n i v a n j a NDH O tom
Tortievom radu bio je informiran dr Maek. koji se je slagao sa ovom stvari, ali nije htio javno istupiti niti stvar otvoreno preuzeti u svoje ruke (u originalu p o d v u e n o ) , zbog e g a je Torti odluio da s a m ostvari plan. .. (AVII, Fond, NDH. reg. br. 1/3. k l. 0.9 i 10. str. 105-106).
29
L Hory a n d M. Broszat. n.d.. str. 46. Frojndov t e l e g r a m od I a p r i l a 1941; DGFP, XII,
dok. 241.
30

AVII. m i k r o f i l m . Bon l/157-158; Izvetaj od 27 III 1941 Primljen u 21,30 asova.

31

AVII. m i k r o f i l m . Bon-1/1032 1034 - H a j n b u r g o v izvetaj.

32

L Hory a n d M. Broszat. n.d.. str. 45: DGFP. XII. d o k 238. p r i m 2.

33

Filis Oli. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima.

gust 1972, B e o g r a d , str. 58.

NIN br.

1127,

34

AVTI. m i k r o f i l m Bon-1 /1032-34.

35

AVII. reg. br. 33/2-1. k. 26a.

38

AVII. m i k r o f i l m Bon-2/190-192 i Bon-1/1058.

37

AVII, reg. br 1/3. str. 105-106. k.l. 0.9 i 10 i m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 8 8 dok. 21

13. av-

38
B o g d a n Krizman. Paveli i ustae. GP delo. Ljubljana 1978, str. 356; USMT. d o k . NG2449; H o p t n e r . n.d.. str. 376-377.

39
4

H o p t n e r . n.d., str 377

L Horv u n d M Broszat, n.d.. str. 45; DGFP, D. XII. d o k 238

41

AVII. m i k r o f i l m Bon-1. reg bi

42

DGFP. D, XII. dok 238 i 239; L Hory u n d Broszat. n.d.. str 45

43

L Hory u n d Broszat. n.d., str 46; H o p t n e r , n.d., str 377. DGFP D. XII. d o k 243 i 238.

1086 Berlin. I IV 1941: USMT dok NG-3260.

44

AVII, m i k r o f i l m Bon-2. reg br 301-302 Ovu rezoluciju V e z e n m a j e r i Froind dostavili su

R i b e n t r o p u tek 5. aprila.
45
AVII. m i k r o f i l m Bon-2. reg br 301-302, F Culinovi, n.d.. str. 198-199; A DA P. D. 19371941, XII I, str. 381; AVII. reg br 157-158, 298, k.l.0.9: m i k r o f i l m Bon-2 190
46
4

AVII. m i k r o f i l m Bon-2. reg. br 301-302.

' AVII. m i k r o f i l m B o n - l / 1 0 5 8 od 1. aprila 1941

48
D i p l o m a t s k i arhiv S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h p o s l o v a (SIP) - (DASIP) Popisnik Vasington, T 120, serija 3903 H snimci br. E 049706-049711; DGFP. D. XII, dok. 24V str 627.
49
B. Krizman, n.d.. str. 357. M a l e t k e u svom izvetaju kae da je d o b i o i n s t r u k c i j e i od rajhslajtera R o z e n b e r g a . (Diplomatski arhiv SIP-a Popisnik Vaington-. T-120. serija 390, H, snimci
br. E 049706-049711); Ribentropov telegram od 1. a p r i l a n e m a k o m konzulu u Zagrebu - AVII,
Bon-1, reg. br. 1082.
50

V. Maek, n.d.. str. 220; B. Krizman, n.d., str. 357

51

L Hory u n d Broszat, n.d., str 46

"

F. Culinovi, n.d.. str. 175; ADAP XII I. d o k . 238. str 349-350; DGFP. D. XII, dok. 243. str.

53

DGFP, D. XII. d o k . 243. str. 627.

627.

84

USMT. dok. N'G-2449. H o p t n e r , n.d., str. 377-378.

Diplomatski arhiv SIP-a (DASIP). Popisnik Vaington. T-120, serija 3903 H. snimci br.
E 049706-049711; H o p t n e r , n.d.. str. 377-379
55

58
F. Culinovi, n.d.. str. 175; F r o j n d o v a d e p e a br. 23 od 1. IV 1941 s pozivom na d e p e s u
br. 72 od 31 III; ADAP. Dok. 241, s t r 351, AVII, Bon-2. reg. br 64.
87

L H o r v u n d M. Broszat. n.d.. s t r 47, p r i m . 100; USMT, NG-5734.

88
L Hory u n d M Broszat, n.d.. s t r 47; T e l e g r a m , br. 28 i 29; DGFP, D. XII. dok. 246, prim
4. USMT, NG-5734. U d r u g o m t e l e g r a m u F r o j n d je javio da Maek trai od B e o g r a d a da prui
satisfakciju N e m a k o j i b e z u s l o v n o i s p u n j e n j e uslova. posle ega ce o t p u t o v a t i za Beograd, a
p o t o m da n a m e r a v a da po nalogu vlade o t p u t u j e u Berlin Dalje se kae da vlada o t r o p o s t u p a
protiv k o m u n i s t a i da se Idn ne nalazi u B e o g r a d u i da mu je o t k a z a n o g o s t o p r i m s t v o . (AVTI.
Bon-2. reg. br. 231).
59

F. Culinovi. n.d.. str 176, ADAP. d o k . 251, str. 359

80

DGFP. D. XII. dok 246. str 430.

' AVII. m i k r o f i l m Bon-2. reg. br. 68.

8J

L Hory u n d M. Broszat. n.d.. str. 49. prim. 108.

83

DGFP. D, XII, 12, d o k . 251. str. 436.

84

L Hory u n d M. Broszat. n.d., str. 49 i prim 108.

85
AVII, Bon-2/28, d o k . 31 od 3. IV 1941; DGFP. D. XII. d o k . 251. str. 436; L H o r w u n d M.
Broszat, n.d., str 49.
88

L Hory u n d M. Broszat, n.d.. str. 49, prim. 108.

87

F. Cuiinovi, n.d.. str. 176; ADAP, dok. 262, str. 370-371

88

H o p t n e r . n.d., str. 378-379.

89
Sporazum Cvetkovi-Maek
Beograd, str. 61.

memoarima aktera.

NIN br.

1081. 26. s e p t e m b a r

1971,

70
ADAP. d o k . 262. str. 370-371; F. Cuiinovi. n.d., str. 176-177. DGFP. D. XII, 12. Dok. 265.
str. 448: AVII m i k r o f i l m Bon-2/259-260 br. s n i m k a 33 od 4. IV 1941. Krizman, n.d., str. 360.
7

' AVII. reg. br. 1/13, k.l.

72

AVn, reg. br. 12/2-1, k.2; -Politika 4. april 1941.

73

F. Cuiinovi, n.d.. str. 177.

74

AVII, m i k r o f i l m Bon-1/1032-34.

78

Walter H a g e n . Die Geheime Front. Line i Be. 1950, str. 231-232; vidi DGFP. D. 12. d o k .
239 i AVII, m i k r o f i l m Bon-1, reg. br. 1059, 1067-1068 i Bon-2. reg. br. 64 i 68.
78

AVII, m i k r o f i l m . Bon-2/356-357.

77

Sporazum Cvetkovi-Maek u memoarima aktera. NIN br. 1082, 3. o k t o b a r 1971. Beograd,

str. 61.
78
7
8

Vladimir Bakari, Nisam tako mislio, NIN br. 1121. 2. juli 1972. B e o g r a d , str. 25.
" AVII, m i k r o f i l m Bon-2/356-357.

AVII, reg. br. 1/3-1. 580. str- 99. k.l.O. 10.

81

AVII. m i k r o f i l m Bon-2/275.

82

Dr F e r d o Cuiinovi. Okupatorska podjela Jugoslavije. Beograd. 1970, str. 137-138.

POKUAJI S I M O V I E V E VLADE DA I Z B E G N E RAT

PREGOVORI SA NEMAKOM 1 ITALIJANSKOM VLADOM

Nemaki poslanik u B e o g r a d u fon Heren je jo 27. m a r t a oko 5 asova poslao

podrobne podatke Ribentropu o dravnom udaru u Beogradu.' Ribentrop je
o t o m e obavestio Hitlera, koji je o d m a h d o n e o odluku da n a p a d n e Jugoslaviju i za posle podne istoga d a n a zakazao sastanak, najviih dravnih i vojnih
f u n k c i o n e r a radi organizovanja napada. H i t l e r j e sada eleo da ratom ostvari
one ciljeve koje nije postigao politikim pritiskom. Heren je istog d a n a zvanino posetio ministra inostranih poslova Ninia i uloio najotriji protest
povodom ispada d e m o n s t r a n a t a p r e m a n e m a k o m S a o b r a a j n o m birou u
Beogradu. Tom prilikom s k r e n u o je panju na to da bi, ukoliko bi se slini
ispadi ponovili, mogli da imaju ozbiljne posledice po nemako-jugoslovenske
odnose. Zahtevao je da se td pre sastane sa p r e d s e d n i k o m vlade Simoviem,
koga do tada nije mogao da pronae, da bi i njemu izneo da je Nemaka nezadovoljna razvojem dogaaja u Beogradu. 2
Ministar inostranih poslova Nini je, po o d o b r e n j u svoje vlade, izjavio
fon Herenu najdublje aljenje zbog dogaaja koji su se desili u n e m a k o m Saobraajnom birou, uveravajui ga da je odgovorni policijski general (komandant andarmerije - V.T.) zbog toga smenjen. Zatim je o d m a h pozvao ministra
unutranjih poslova koji je, u prisustvu Herena, obeavao da e sprovesti najhitniju istragu i izjavio da mu na osnovu ve preduzetih mera moe dati potpunu garantiju da se Nemcima nee vie priiniti nikakva teta, ni u Beogradu, ni u ostalim krajevima zemlje. Nini je, sa svoje strane, o b e a o Herenu
da e mu omoguiti da se jo istog d a n a sastane sa p r e d s e d n i k o m vlade Simoviem. Zatim je izjavio da e deklaracija vlade, koja se priprema, biti objavljena 28. marta, da su se svi ministri izjasnili za najtenju saradnju sa Nem a k o m i da na sednici vlade nije bilo ni p o m e n a o otkazivanju Trojnog pakta.
Nini je 27. m a r t a pourio da uveri nemakog poslanika da e poloaj
Jugoslavije u odnosu na Nemaku ostati n e p r o m e n j e n i izjavio da je nova jugoslovenska vlada s p r e m n a da primi Trojni pakt, ali je elela da se upozna sa
njegovim tajnim klauzulama. Meutim, H e r e n je tom prilikom stavio do zna-

nja Niniu da u Berlinu nee ici tako lako zbog a n t i n e m a k i h d e m o n s t r a c i j a

i razaranja Saobraajnog biroa u Beogradu. 3
Heren je ovoga d a n a poslao u Berlin nekoliko izvetaja. U j e d n o m izvetaju obavestio je da je na ulici n a p a d n u t i lake ranjen p o m o n i k n e m a k o g
vojnog ataea, da su razbijeni izlozi na n e m a k o m S a o b r a a j n o m birou u
B e o g r a d u i da se s e k r e t a r jugoslovenskog Ministarstva inostranih poslova odm a h izvinio zbog ovog incidenta. U d r u g o m k o m p l e t n o m izvetaju d a o je
ovakvu o c e n u nove vlade.
Sastav novog k a b i n e t a u p o g l e d u linosti p r e d s t a v l j a g a r a n t i j u da Ce uivati s n a n u
p o d r k u i u s r p s k i m k r u g o v i m a . On e imati s n a g e da s p r o v o d i s p o l j n o p o l i t i k u liniju, ak
a k o bi o n a bila i n e p o p u l a r n a . S p o r a z u m sa ovim k a b i n e t o m bi. p r e m a t o m e , s t v o r i o j a s n u
situaciju. Linost m i n i s t r a i n o s t r a n i h poslova i s a r a d n j a h r v a t s k o g krila ( p o t p r e d s e d n i k Maek) p r e d s t a v l j a g a r a n t i j u za o s n o v n e s m e r n i c e s p r e a v a n j a s u k o b a sa O s o v i n o m . Poto su.
na d r u g o j strani, lanovi s r p s k o g krila k a b i n e t a u o s n o v i protiv p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k l u ,
t r e b a oekivati m a k a r o r i j e n t a c i j u k a slabljenju veza.'

U 14 asova 27. m a r t a stigao je u Berlin sledei H e r e n o v izvetaj:

Umesto p r e d s e d n i k a vlade g e n e r a l a Simovia p r i m i o m e novi m i n i s t a r i n o s t r a n i h poslova M o m i l o Ninic. i r e k a o da je o v o s v r g a v a n j e d o l o zbog slabe p o d r k e k o j u su u srps k o m n a r o d u uivali k n e z - n a m e s n i k Pavle i Cvetkovieva vlada. N'inieva linost, r e k a o je
on. g a r a n t u j e k o n t i n u i t e t sa r a d n j e sa silama Osovine, p o s e b n o s N e m a k o m . Ovo e sadrati
i izjava koja se o e k u j e u p o d n e , posle p o l a g a n j a zakletve S i m o v i e v e vlade.
Sve s r p s k e s t r a n k e su z a s t u p l j e n e u n o v o j vladi, i a k o da e za s o b o m imati c e l u naciju.
Kada s a m u p i t a o kakav ce stav n o v a vlada zauzeti p r e m a T r o j n o m p a k t u , m i n i s t a r
i n o s t r a n i h poslova je s a o p t i o da ne m o e jo nita rei. On e se. m e u t i m , lino zaloiti
da preuzete obaveze budu potovane.
Ukazao s a m m i n i s t r u i n o s t r a n i h poslova, sa kojim s a m bio u prijateljstvu g o d i n a m a ,
na svu ozbiljnost situacije i stavio j a s n o do z n a n j a k a k v e e p o s l e d i c e n u n o proizii iz prom e n e u j u g o s l o v e n s k o j s j x j l j n o j politici ili ak iz ozbiljnijih i n c i d e n a t a p r o t i v n e m a k i h dravljana ili f o l k s d o j e r a .
Nini je, sa svoje s t r a n e , istakao da je. kao i ostali lanovi vlade, s v e s t a n obziljnosti
situacije, da su poslale i n s t r u k c i j e policijskim vlastima da svim m o g u i m s r e d s t v i m a spreavaju d e m o n s t r a c i j e ili akcije u vezi sa s p o l j n o m politikom, u k l j u u j u i i o n e koje bi bile
u s m e r e n e protiv T r o j n o g pakta. Do p o b u n e je. bez s u m n j e , d o l o zbog n e p o p u l a r n o s t i knez a - n a m e s n i k a i Cvetkovieve vlade u vojsci - ali je izazvana e s t o k o m r e a k c i j o m s r p s k i h ovinistikih k r u g o v a protiv p r i s t u p a n j a T r o j n o m p a k t u .

Fon Heren javlja da mu je Nini jo rekao:

Nova vlada e v e r o v a t n o nastojati da odri p r i j a t e l j s k e o d n o s e sa O s o v i n o m , ali e se
u isto v r e m e vratiti, koliko je god to mogue, politici n e u t r a l n o s t i . 5

I p r e d s e d n i k vlade general Simovi je 27. m a r t a u 21 as t a k o e izrazio

aljenje fon Herenu zbog dogaaja koji su se desili u toku p r e p o d n e v a i obeavao mu da se u b u d u e nita vie nee ponoviti. Sem toga. objasnio mu je
da je dravni u d a r isto unutranja stvar Jugoslavije, jer knez Pavle nije razum e o narodne mase. niti je bio sposoban da se okrui uglednim linostima
iz naroda. Na kraju je d o d a o da e voditi brigu da se stanje u zemlji u najkraem v r e m e n u sredi i smiri. 6
Oigledno je da general Simovi nije ni p r e t p o s t a v l j a o da je Hitler toga
d a n a ve bio d o n e o o d l u k u za napad na Jugoslaviju. Zbog toga je od s a m o g
poetka nastojao da se odnosi Jugoslavije sa N e m a k o m ne p o m u t e . Meutim, H i t l e r j e ve bio p r e d u z e o m e r e da u n a p a d u na Jugoslaviju angauje ne
s a m o svog italijanskog saveznika, ve i Maarsku i Bugarsku, kao i Kvaternikove pristalice i Pavelieve ustae, ne z a n e m a r u j u i ni vodstvo HSS na elu
sa Maekom.

U svom sledeem t e l e g r a m u Heren je izvestio da ga je primio p r e d s e d n i k

vlade general Simovi u 21 as u toku sednice vlade, i izrazio aljenje zbog incidenta koji se ni u kom sluaju nee ponoviti. Simovi je istakao da knezn a m e s n i k nije u m e o da se okrui ljudima koje narod potuje, da e se lino
postarati da se situacija u zemlji u k r a t k o m roku p o t p u n o smiri. On je, zatim,
rekao da je uvek bio prijatelj Nemake, da je p o n o s a n svojim p o z n a n s t v o m
s m a r a l o m Rajha Geringom i m a r a l o m Milhom (Milch Erhard), i molio da
im p r e n e s e njegove pozdrave. 7
O d m a h posle dravnog u d a r a n e m a k a vlada je dala u p u t s t v a svom poslaniku u Beogradu, fon H e r e n u , da se svi nemaki obavetajni organi u Jugoslaviji p r i p r e m e za akciju i o t p o n u sabotae, a n e m a k a Vrhovna komanda oruanih snaga (OKW) mu je istoga d a n a saoptila Hitlerovu o d l u k u da se
folksdojeri u Jugoslaviji negativno o d n o s e p r e m a mobilizaciji i da se ne odazivaju pozivu, ve da se sakrivaju na sve m o g u e naine. 8
S u t r a d a n (28. m a r t a ) mu je ministar inostranih poslova Rajha, fon Ribentrop, t e l e g r a m o m javio da ne vri nikakve zvanine p o s e t e jugoslovenskim dravnicima, niti da alje bilo kakve predstavnike, ve da se izgovara boleu. 9
I s t o v r e m e n o su u Berlin pristizali novi izvetaji o d e m o n s t r a c i j a m a 27. marta,
a Heren je, kao to je ve reeno, dostavio k o m p l e t a n izvetj o d o g a a j i m a 27.
m a r t a . ' 0 N o j b a h e r ( N e u b a c h e r H e r m a n n ) je javio da su u B e o g r a d u bile vee
d e m o n s t r a c i j e i da su se m e u d e m o n s t r a n t i m a , p o r e d g r u p a mladih Srba,
mogle primetiti i vee g r u p e komunista, koje su o t v o r e n o a p l a u d i r a l e za
Moskvu. Nojbaher je t a k o e obavestio Berlin da su sovjetski i grki predstavnik u B u d i m p e t i posetili jugoslovenskog poslanika i estitali mu na dranju Jugoslav ije u pogledu Trojnog pakta. On je dalje javio da jugoslovenska
vlada n a m e r a v a da iznese na javnost tajne klauzule Bekog ugovora, m e u
kojima se, na osnovu za sada n e p r o v e r e n i h vesti, nalaze: revizija jugoslovensko-britanskih odnosa, k o n t r o l a prebacivanja vojnih transporta, demobilizacija jugoslovenske armije, p r i k u p l j a n je jugoslovenskog r a t n o g materijala pod
nemakom kontrolom i si."
Ovoga d a n a su se jugoslovensko-nemaki diplomatski odnosi znatno pogorali zbog neprijateljskih manifestacija stanovnitva B e o g r a d a prilikom
prisustvovanja fon H e r e n a bogosluenju u S a b o r n o j crkvi u ast kralja Petra
II i zbog novih vandalskih ispada protiv ustanova i n e m a k o g vlasnitva.
Stav Berlina se toliko zaotrio da se jasno uoavala p r e d v i e n a vojna akcija
za kratko v r e m e . ' 2
Hiller je 28. marta lino saoptio svoju odluku o napadu na Jugoslaviju
predstavnicima Maarske i Bugarske, pozivajui ih da odmah upozore svoje vlade da budu spremne da imerveniu u Jugoslaviji. On je jamio da e Sovjetski
Savez ostati miran i da e Nemaka likvidirati Jugoslaviju za nekoliko dana,
doputajui Hrvatskoj da dobije nezavisnost. Maarskoj i Bugarskoj se tako prua jedinstvena prilika da ostvare svoje revandikacije. N e m a k a je zainteresovana s a m o za Koruku i junu tajersku, a podrav ala bi ambicije Maarske
da dobije izlaz na J a d r a n s k o m o r e . m a d a bi to bio delikatan p r o b l e m u odnosu na Italiju. 1 3
Kasno n o u istog d a n a Hitler je sa velikom u r b o m napisao p i s m o Musoliniju i n a r e d i o da se o d m a h telegrafski prenese u Rim. On je javio Musoliniju da se pripremi da se suprotstavi krizi >sa potrebnim vojnim sredstvima
i toplo ga zamolio da ne preduzima dalje operacije u Albaniji, ve da u najveoj
tajnosti i brzini najpre upotrebi sva potrebna sredstva za pojaanje granice pre-

ma Jugoslaviji, jamei suradnju Bugarske i Maarske, bez kojih se ne moe sigurno operisati sa brzinom koju e eventualno nametnuti dogaaji. Javio je da
e se vojni atae Rintelen o d m a h vratiti u Rim da d i r e k t n o saopti koje e se
n a r e d n e m e r e preduzeti noas sa nae strane za p r i p r e m u . ' 4
Musolini je bio itavog dana nespokojan zbog neoekivane opasnosti od
udara jugoslovenskih snaga u pozadinu italijanskih trupa na Grkom frontu.
Besno je telefonirao ambasadi u Berlinu da bi saznao kako Nemaka gleda na
situaciju prouzrokovanu dravnim udarom i da ubrza slanje vojne pomoi. A
kad je sa o l a k a n j e m primio Hitlerovo pismo, o d m a h je o d g o v o r i o d a j e mirno p r i m i o d o g a a j e u Beogradu, jer ga ni n a j m a n j e nisu uznemirili i d o d a o
da je ve izdao n a r e e n j a da se sve p r i p r e m e izvre to je najbre mogue
i u apsolutnoj tajnosti. Napomenuo je da. pored saradnje Maarske i Bugarske. treba voditi rauna i o separatistikim hrvatskim tendencijama koje predstavlja dr Paveli koji se nalazi nedaleko od Rima.'5
Musolini se pourio da pozove Pavelia 29. m a r t a da sa njim preispita
s p o r a z u m e od januara 1940. godine i da ga nagovori da prizna prava Italije
u Dalmaciji pre no to mu otvori slobodan put za p r e u z i m a n j e vlasti u Hrvatskoj. Poto ga je primio u vili Torloniji (Torlonia), Musolini mu je rekao:
Sada je va trenutak, a Paveli je bio s p r e m a n da potvrdi p r e t h o d n e sporazume. s lim da pre toga uveri d a l m a t i n s k e Hrvate u korisnost federacije sa
Italijom, pa poto ih u to uveri prilagodice ih da prihvate italijanska potraivanja. Zatim je d o d a o : Kada Hrv ati budu u b e e n i da vie izmeu njih i Italijana ne postoje politike i administrativne razlike, d a l m a t i n s k o pitanje vie
nee imati znaaja. Musolini je pristao u principu, ali bi gradovi, u oekivanju ujedinjenja, morali prei pod suverenitet Italije, uveravajui Pavelia da
bi Italija priznala njegovu vladu im b u d e uao u Zagreb. Na r a s t a n k u Paveli
je traio da mu se pridrue internirane ustae, to mu je i o b e a n o . ' 6
Jugoslovenski poslanik u Berlinu Ivo Andri je 29. m a r t a otiao u nemako Ministarstvo inostranih poslova da obavesti dravnog s e k r e t a r a Vajcsekera da je pozvan u d o m o v i n u na konsultaciju, ali jo nita ne moe da saopti
0 poloaju nove vlade, da se radi o u n u t r a n j o j p o b u n i i da e se postarati da
saopti jasnu politiku koju e formulisati jugoslovenska vlada p r e m a nemakoj kad se vrati u Berlin najdalje do 2. aprila. On moe garantovati d a j e nova
vlada zavela red do te m e r e da e od sada spreiti bilo kakvu nasilnu antinem a k u manifestaciju. Vajcseker je utei primio Andrieva objanjenja, izraavajui aljenje zbog incidenata koji su se dogodili H e r e n u u Beogradu, ali
nije bio u stanju da da miljenje o situaciji koja je nastala izmeu N e m a k e
1 Jugoslavije. Potpuno utanje nemakih rukovodilaca u Berlinu i njihovo obilno isticanje znaaja koji su davali disidentskom stavu Maeka i hrvatskih
voa uopte, kao i u u r b a n e p r i p r e m e n e m a k i h i italijanskih g r a a n a da nap j s t e Jugoslaviju pokazivalo je da je situacija takva da se n e u m o l j i v o srlja u
rat. Meutim, u Beogradu se situacija cenila sa izvesnom d o z o m o p t i m i z m a . ' 7
Fon H e r e n u je 29. apr..a poslala instrukcija iz Berlina da. pod izgovorom
d a j e bolestan, izbegava da vri svoje funkcije u Beogradu i da ak ne alje ni
svog zamenika i Ministarstvo inostranih poslova, ve da alje zvaninog predstavnika da bi time d o k a z a o d a j e b o l e s t a n , ' 8 a u Berlinu je dravni s e k r e t a r
Vajcseker n a r e d i o inovnicima Ministarstva inostranih poslova da nalaze izgovor o o d s u t n o s t i a k o bi jugoslovenski poslanik ili n e k o u njegovo ime zatraio sastanak. Istog d a n a je naredio da svi n e m a k i dravljani bez razlike
o d m a h n a p u s t e Jugoslaviju, sem najnunijeg broja inovnika poslanstva i

konzulata. A n e m a k o Ministarstvo p r o p a g a n d e je istoga dana dalo nalog celokupno j tampi da iz Jugoslavije ne objavljuje nita drugo sem o n o to objavi novinska agencija DNB u Berlinu posle p r e t h o d n e cenzure. Poto se lino interesovao za povlaenje n e m a k i h dravljana, i H i t l e r j e 30. m a r t a naredio da nemaka kolonija iz Beograda m o r a ii o d m a h i to svi.' 9 Tako je iste
veeri k r e n u l o b r o d o m za N e m a k u oko 1200 n e m a k i h dravljana. 2 0
J e d n o m ranijom d e p e o m od istog d a n a fon Heren je obavestio Berlin da
je d o z n a o da se veina Simovievog kabineta odluila za p r i h v a t a n j e Trojnog
pakta i za lojalno ispunjavanje svih preuzetih obaveza, kao i to da je j e d a n lan
vlade iz njenog s r p s k o g dela izjavio da bi r a d o prihvatio odlazak ministra
inostranih poslova Ninia u Berlin radi razjanjenja situacije i da ga je ministar inostranih poslova Nini pozvao da ga poseti u 11 asova.
Ban Subai i m i n i s t a r Sutej (kao prvaci HSS) su 29. m a r t a posetili nemakog poslanika u Beogradu fon H e r e n a i tom prilikom mu izjavili da su
hrvatski ministri bili p o h a p e n i i dovedeni u Ministarstvo vojske i m o r n a r i c e ,
gde im je traeno da udu u novu vladu da bi se izbeglo vee zlo, s tim da e
Maek kasnije dati k o n a n u saglasnost. U svom izvetaju Berlinu Heren navodi da su Hrvati m n o g o zabrinuti zbog ozbiljnosti situacije, da a r k o ele da
se izbegne rat sa N e m a k o m i da se oni ovde oseaju kao zarobljenici. Sutej
ga je izvestio da je vlada priznala Trojni pakt. ali da se - zbog raspoloenja naroda u Srbiji - ustee da se to javno prizna. 2 '
Poto je uvideo da ne moe da uspostavi d i r e k t a n kontakt sa Nemcima,
general Simovi se o b r a t i o Italijanima da ih nagovori da oni p o s r e d u j u , pa je
uvee 29. m a r t a pozvao a d v o k a t a Stakica i izrazio mu elju da trai p r e k o Musolinija da se izbegne rat i da odvrati Nemaku od n a p a d a na Solun, j e r bi napad na Solun za nas postao ratni sluaj. Ako bi se to desilo odmah e m o
napasti Italijane u Albaniji. Zato treba da o d e kod italijanskog poslanika Mamelija i da ga zamoli da d o e u sedite taba. Mameli se odazvao pozivu
tako da g a j e general Simovi p r i m i o u 21.30 asova i tom prilikom mu rekao:
Jugoslavija ni u kom sluaju ne s m e do/voliti da b u d e o k r u e n a i na taj nain
prisiljena na kapitulaciju. Ako n e m a k e t r u p e o k u p i r a j u Solunsku zonu o n d a
e Jugoslavija biti prisiljena da sebi obezbedi izlaz u pravcu Albanije. Na prim e d b u italijanskog poslanika da ovakvo njegovo s h v a t a n j e n e m i n o v n o vodi
ratu, jer se znalo da predstoji n e p o s r e d a n napad n e m a k i h t r u p a na Grku,
Simovi je ostao pri svom gleditu. 2 2
O susretu Simovia sa italijanskim poslanikom postoje razne verzije. Prema izjav i generala Simovia, 29. m a r t a su o k o 16 asov a kod Simovia doli
advokati Staki i Lakovi koji su stajali u v e o m a bliskim vezama sa italijanskim poslanikom i saoptili mu elju poslanika Mamelija da ga poseti, da bi
mu saoptio Musolinijevu p o r u k u za p o s r e d o v a n j e i poziv da ide u Rim. Kada
je Mameli d o a o kod Simovia, on mu je rekao: Vi ste eleli da me vidite.
Na to se on trgao i odgovorio: Ja? Ne! Vi ste eleli da doem! Simovi je preao p r e k o daljeg o b j a n j e n j a i rekao: Ne mari, m o d a je mali nesporazum
i dodao: I za Italiju je korisnije da ne d o e do zapleta sa Jugoslavijom zbog
delikatnog poloaja vaih t r u p a u Albaniji Mameli je bio malo zbunjen i posle kraeg razmiljanja odgovorio: Mi s m o preduzeli p o t r e b n e m< r e i Nemci
su nam obeali pomo. Zatim je o b e a o da e obavestiti Duea o o v o m razgovoru i o potrebi njegove intervencije za odravanje mira. Na njegovo pitanje: Kakv o e dranje zauzeti Jugoslavija u sluaju da n e m a k e t r u p e zauzmu
Solun - Simovi ga je u p u t i o za odgovor na ministra spoljnih poslova. 2 3 Na

pitanje Mamelija da li je vodio r a u n a o teini svojih predloga koji znae oruani konflikt i da li je imao u vidu teke posledice koje bi zbog takve o d l u k e
nastale za Jugoslaviju, Simovi je odgovorio da ga je pozvao da upozori svoju
vladu i vladu u Berlinu da ne bi m o g a o suzbiti gnev jugoslovenskog n a r o d a
a k o bi n e m a k e t r u p e ule u Solun, j e r je jugoslovenski n a r o d s p r e m a n da
se rtvuje i da k r e n e na Albaniju. Na Mamelijevo pitanje zato tako ozbiljne
indikacije nisu d i r e k t n o p r e n e t e n e m a k o m poslaniku, Simovi je m i r n o rekao: Mi elimo p o s r e d o v a n j e Musolinija i zamolio Mamelija da njegov zahtev hitno p r e n e s e Musoliniju i da ga obavesti da bi on (Simovi), p o t o ne
moe da napusti Beograd, poslao u Rim p o t p r e s e d n i k a Jovanovia i ministra
inostranih poslova Ninia. Zapanjeni Mameli je r e k a o da mu je dunost da
p r e n e s e Simoviev zahtev za Rim.
Cim se vratio u poslanstvo Mameli je t e l e f o n o m stupio u vezu sa g r o f o m
anom u Palati Kii. Poto g a j e paljivo sasluao, ano je r e k a o Mameliju da
moe rei p r e d s e d n i k u vlade da p o t p r e d s e d n i k vlade Jovanovi moe k r e n u t i
za Rim. gde e ga sutra s i g u r n o primit Due, ali da se as p r i j e m a ne moe
precizirati zato to je Due v e o m a zauzet, ali e p o t p r e d s e d n i k u toku sutranjeg d a n a biti sigurno primljen, s a m o te molim da mi potvrdi as polaska.To je bio d o k a z zabrinutosti u Rimu zbog p r e t n j e i z n e n a d n o g jugoslovenskog n a p a d a u leda italijanskih t r u p a na G r k o m f r o n t u . Iako je bio iznena e n ovakvom s p r e m n o u grofa ana, Mameli je o d m a h saoptio o d g o v o r
p o d s e k r e t a r u Ministarstva inostranih poslova Smiljaniu. Meutim, kasnije
je iz Rima p r i m i o t e l e f o n s k o n a r e e n j e grofa ana: Jo ne objavljuj odgovor.
Ima vremena. - ao mi je. ve sam ga objavio, r a k a o je Mameli. ano je
savetovao Mameliju da saopti B e o g r a d u da se poseta odlae zbog sutranje
posete j a p a n s k o g m i n i s t r a inostranih poslova. Smiljani je h l a d n o p r i m i o
novo Mamelijevo saoptenje, dajui utisak da je ve bio upoznat.
Jugoslovenska o b a v e t a j n a sluba uhvatila je telefonski razgovor i z m e u
ana i Mamelija, tako da se saznalo da Musolini nije n a m e r a v a o da p o n u d i
svoje d o b r e usluge da spasi Jugoslaviju od Hitlerove osvete. U stvari, Musolini je ozbiljno shvatio p r e t n j u jugoslovenskog n a p a d a na Albaniju, ali se
odazvao Hitlerovom pozivu da svojim k o m a n d a n t i m a naredi da daju o t p o r
do krajnjih granica dok n e m a k a intervencija rei situaciju. Zato je o d b i o da
primi jugoslovenske ministre i n a r e d i o anu da o n j i h o v o m zahtevu posred o v a n j a pregovara na odugovlaei nain, da bi d o b i o u v r e m e n u i m a s k i r a o
svoje vojne p r i p r e m e koje su bile u toku, u oekivanju nernake ofanzive. 2 4
Posle p r i j e m a Hitlerovog pisma. Musolini je u b r z o stupio u akciju. On je
29. m a r t a d a o nalog italijanskom poslaniku u B e o g r a d u Mameliju da b u d e u
stalnoj vezi sa n e m a k i m p o s l a n i k o m H e r e n o m i da sve naloge koje H e r e n
prima od vlade Rajha i sam u p o t p u n o s t i izvrava. 2 5 Istoga d a n a d a o je nalog
Anfusu, efu k a b i n e t a Ministarstva inostranih poslova, da primi Pavelia. Poto je Anfuso u toku d a n a u dva m a h a razgovarao sa Paveliem, n e m a k i amb a s a d o r u R i m u j e s u t r a d a n izvestio R i b e n t r o p a da Italija u linosti Pavelia
ima jak adut u r u k a m a , j e r Paveli u Italiji raspolae sa 500 n j e m u o d a n i h ustaa. 2 6
Izgleda da je kod Musolinija dolo do izvesnog k o l e b a n j a posle Simovieve p r e t n j e i d a j e italijanska vlada n a m e r a v a l a da objavi poluzvaninu izjavu koju je u ime jugoslovenske vlade d a o Nini kao ministar i n o s t r a n i h poslova. Meutim, Berlin se o d l u n o usprotivio i 30. m a r t a saoptio italijanskoj
vladi da se poluzvanina izjava jugoslovenske vlade u pogledu jugoslovensko-

n e m a k i h i jugoslovensko-italijanskih o d n o s a moe objaviti s a m o a k o b i j e Simovi zvanino potvrdio. Zato t r e b a sve da o s t a n e o n a k o kako su Hitler i Musolini ve utvrdili, s tim to e Musolini, ukoliko bi dolo do nekih novih momenata, biti o d m a h obaveten. 2 7 Musolini se b o j a o da e novi jugoslovenski
reim napasti Italiju i to je jo g o r e - n j e n e t r u p e u Grkoj. Zato je stalno zvao
Alfijerija, svog a m b a s a d o r a u Berlinu, da moli p o m o koju Nemci m o r a j u odm a h poslati - vikao je p r e k o telefona. Meutim, Ribentrop je mislio da su
Italijani ubrzali krizu u Jugoslaviji i hteo je da ih pusti za t r e n u t a k da se peku
na aru koji su sami raspalili. Tekoe u Jugoslaviji su n e p o s r e d n a posledica
italijanske n e s p r e m n o s t i u Grkoj. 2 8
General Simovi je ipak nastavio da vri pritisak za o d r a v a n j e k o n t a k t a
b a r sa italijanskom vladom i stavio do znanja b r i t a n s k o m p r e d s t a v n i k u d a j e
s p r e m a n da prihvati Musolinijevu p o n u d u posredovanja, j e r je to interes Jugoslavije, a i V. Britanije, a k o bi se uspelo da se u b e d i Hitler da ne p r e d u z i m a
nikakvu dalju akciju na Balkanu. Nini je 30. m a r t a n a j p r e pozvao n e m a k o g
poslanika fon Herena, a zatim i italijanskog Mamelija i d a o im sledeu izjavu:
J u g o s l o v e n s k a vlada o s t a j e v e r n a p r i n c i p u p o t o v a n j a m e u n a r o d n i h u g o v o r a , m e u
koje s p a d a i u g o v o r sa P r o t o k o l o m koji je z a k l j u e n 25. m a r t a u Beu. Vlada e o d l u n o nastojali na l o m e da ne b u d e u v u e n a u s a d a n j i konflikt. Njena glavna briga bie da odri prijateljske o d n o s e sa s u s e d n i m N e m a k i m R a j h o m . k a o i sa K r a l j e v i n o m Italijom. Kraljevska
vlada se n a r o i t o i n t e r e s u j e u p o g l e d u p r i m e n e n a v e d e n o g Protokola, i m a j u i u vidu zatitu
svih vitalnih i n t e r e s a j u g o s l o v e n s k e nacije da isti ni u k o m sluaju ne b u d u p o v r e e n i . 2 '

Nini je dalje izjavio fon H e r e n u da se on lino r a d u j e to je svoj prvi

cilj - priznanje p r i s t u p a n j a Jugoslavije Trojnom paktu od s t r a n e nove vlade
- u p o t p u n o s t i postigao.Bie p o t r e b n o da se d o b i j e s a m o jo m a l o v r e m e n a
pa e nova vlada biti u s t a n j u da g a r a n t u j e stalnost i pouzdanost istinske prijateljske politike Jugoslavije sa N e m a k i m Rajhom, koja e biti jo stabilnija,
nego to je bila za v r e m e vlade Cvetkovia - r e k a o je na kraju Nini.
Fon H e r e n je izjavio Niniu da je njegovu izjavu p r i m i o k znanju, ali ga
je zatim zamolio da mu objasni kako se ova njegova izjava moe dovesti u saglasnost sa izjavom koju je p r e d s e d n i k jugoslovenske vlade n e d a v n o d a o italijanskom poslaniku. Nini koji, po svoj prilici, nije bio upoznat sa Simovievom izjavom, bio je v i d n o iznenaen i uplaen. On je uveravao n e m a k o g
poslanika da p r e d s e d n i k Simovi ni u kom sluaju tu izjavu nije d a o u i m e
jugoslovenske vlade. 3 0
N e m a k i poslanik H e r e n je istog d a n a (30. m a r t a ) poslao telegram br. 317
(koji je u Berlinu primljen u 16,48 asova) o ovoj Ninievoj izjavi i dodao:
Odgovorio sam ministru inostranih poslova da ja mogu primiti njegovu izjavu s a m o k znanju i zamolio sam ga da mi objasni kako moe da se izjava vlade poklapa sa s i n o n o m izjavom m i n i s t r a - p r e d s e d n i k a italijanskom poslaniku. Heren je precizirao da ne veruje da bi izjava jugoslovenske vlade mogla
preinaiti situaciju i da ne zna da li njegova vlada n a m e r a v a ili ne d a j u objavi,
dodajui da je tek p r i m i o instrukcije da izbegava svaki d i r e k t a n kontakt sa
jugoslovenskim vlastima i da se o d m a h vrati u Berlin na referisanje.
Ministar inostranih poslova Nini, koji oigledno nije nita znao o tome,
bio je jako u z b u e n i u v e r a v a o m e j e da ministar-predsednik ni u k o m sluaju
nije govorio u ime nove vlade. 3 1
Italijansko poslanstvo u B e o g r a d u je 30. m a r t a u 13,15 asova saoptilo
svom Ministarstvu i n o s t r a n i h poslova u Rimu d a j e Simovieva vlada izjavila
italijanskom poslaniku Mameliju da vlada ostaje verna principu p o t o v a n j a

zakljuenih ugovora. Ali ce n j e n a glavna briga biti o u v a n j e m i r a i s t r i k t n e

neutralnosti, k a k o bi odstranila svaki dalji rat na Balkanu. Izjava vlade nee
se objavljivati danas, ve kroz tri dana. 3 2
Svega pola sata kasnije, italijansko poslanstvo je dostavilo Rimu drugi telegram u k o m e ga obavetava da je jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova dalo izjavu kraljevske jugoslovenske vlade o o d r a v a n j u principa potovanja zakljuenih ugovora, p o d r a z u m e v a j u i tu i poslednji s p o r a z u m u Beu
i naglaavajui pri tom da vlada ne eli da b u d e u v u e n a u bilo kakav s u k o b ,
ve da e n j e n a glavna briga biti posveena odravanju mira i prijateljskih odnosa sa susedima, na p r v o m m e s t u sa Nemakim Rajhom i Kraljevinom Italijom. 3 3
N e p o s r e d n o posle ovih saoptenja, Italijansko poslanstvo u B e o g r a d u je,
p r e m a p o d a c i m a prislune slube u Beogradu, t e l e f o n o m poslalo sledei izvetaj Ministarstvu inostranih poslova u Rimu:
Italijanski poslanik Mameli kae da mu je u Ministarstvu inostranih poslova u B e o g r a d u s a o p t e n o d a j e Jugoslavija s p r e m n a da prihvati Trojni pakt
pod uslovom da drave potpisnice prihvate sledeu rezervu: p o t o v a n j e ivotnih interesa Jugoslavije. P r e m a izjavi ministra inostranih poslova u Beogradu, predstavnik N e m a k e ve je prihvatio ovakvo reenje. Italijanski poslanik, m e u t i m , kae da mu je njegov prijatelj (tu oevidno misli na n e m a k o g
poslanika) izjavio d a j e t v r e n j e jugoslovenskog ministra i n o s t r a n i h poslova
neistinito. P r e m a tome, veli poslanik, jugoslovenska vlada trai diverziju. 3 4
Mameli je sa m n o g o skepticizma primio Ninieva poverljiva o b j a n j e n j a
j e r ona vode vrenju u krug, naroito u o d n o s u na poslednji d e o izjave, zatim je r e k a o Niniu da je von Heren tek p r i m i o instrukcije od vlade da izbegava svaki direktni k o n t a k t sa jugoslovenskim vlastima i da se o d m a h vrati
u Berlin na referisanje. T a k o e je r e k a o da njegova vlada ne n a m e r a v a da objavi izjavu jugoslovenske vlade. Zato je Mameli pourio da trai instrukcije da
li i on t r e b a da se p o n a a kao fon H e r e n i naglasio da je sa nae i n e m a k e
strane repatrijacija g r a a n a sa itave jugoslovenske teritorije u p u n o m jeku
i da na svom m e s t u ostaje s a m o m u k o osoblje poslanstva i konzulata. Mamelijev zahtev stigao je u Rim tek poto je R i b e n t r o p t e l e f o n o m saoptio
anu d a j e n e m a k a vlada odbila da primi jugoslovensku izjavu i d a j e opozvala svog poslanika u B e o g r a d u . Musoliniju nije godilo da se p o n a a kao Hitler, pa je bio iz asa u as sve nepomirijiviji, jer je bio zabrinut kako bi mogao da o d u g o v l a e n j e m d i p l o m a t s k i m s r e d s t v i m a otkloni p r e t n j u neoekivanog jugoslovenskog n a p a d a na Albaniju. Tako je Mameli i dalje o s t a o na svom
mestu. On je d o a o do zakljuka da se jugoslovenski r u k o v o d i o c i n a d a j u u
podvajanju sila Osovine. To je p o s l e d n j a n a d a koliko o e v i d n a toliko oajna.
Novi dokaz za to je injenica da je Simovi na sednici ueg kabineta, kojoj
su prisustvovali p o t p r e d s e d n i k Jovanovi i ministri Nini, Grol i Ili, 31.
m a r t a odluio da se ponovo obrati Musoliniju da ga moli da na osnovi Pakta
o prijateljstvu od 1937. g o d i n e p o s r e d u j e svojim d o b r . m u s l u g a m a da sprei
rat izmeu Osovine i Jugoslavije. Meutim, na sednici je o d l u e n o da predsednik vlade u tako k r i t i n o m m o m e n t u ne moe da napusti zemlju n e g o da
u Rim idu p o t p r e d s e d n i k Jovanovi i ministar Nini. Zato je Simovi k a s n o
uvee pozvao italijanskog p r e d s t a v n i k a da mu saopti da je j e d n a delegacija,
pod vodstvom p o t p r e d s e d n i k a Jovanovia, s p r e m n a da o d m a h k r e n e t a k o da
u Rimu b u d e ve sledeeg jutra. Naglasio je da N e m a k a jo nije s p r e m n a za

n a p a d protiv njegove zemlje i podsetio da bi Musolinijeva intervencija bila

korisna i za Jugoslaviju i za Italiju.
Italijanski poslanik Mameli je, na osnovi instrukcija iz Palate Kii, upozorio na neobinu vanost Simovievog p o d a t k a da N e m a k a jo nije
s p r e m n a za napad na Jugoslaviju, to je potvrivala o d l u k a jugoslovenske vlade da dobije u v r e m e n u da bi p r i p r e m i l a novo p r e g r u p i s a v a n j e snaga sa severa i koncentrisala ih na o d b r a m b e n o j liniji Drina - Sava - Dunav, sa postepenim povlaenjem p r e m a jugu. Mameli je upozorio da je jugoslovenski napad na Albaniju, u sluaju n e m a k o g n a p a d a na Jugoslaviju, vie sluajan
nego verovatan i d a j e o p t a n a m e r a jugoslovenskog Generaltaba poglavito
da se spoje jugoslovenske, grke i britanske snage i obrazuju Solunski front.
Mameli je telefonom javio Palati Kii o n o v o m k o r a k u generala Simovia. U
svom telegramu od 1. aprila on je d a o i line p o d a t k e o p o t p r e d s e d n i k u Jovanoviu opisujui ga kao veoma inteligentnog i lukavog sedamdesetogodinjaka d e m o k r a t s k i h tendencija, ali ne vezan ni za j e d n u stranku, kao poznatog u itavoj zemlji i n a j e m i n e n t n i j o j linosti u Simovievoj v l a d i . . .
Meutim. Musolini je. upuujui 30. marta svoju Direktivu za operacije
protiv Jugoslavije, i m a o u vidu p r e t n j u jugoslovenske ofanzive protiv Albanije, ne precizirajui dan k a d a e otpoeti neprijateljstva, ve je p r e p o r u i o svojim k o m a n d a n t i m a da ne p r e d u z i m a j u s k u p e vatrene akcije (u Grkoj - V.T.)
nego da do m a k s i m u m a tede municiju, a snagama u Albaniji da se dre defanzive na svim f r o n t o v i m a i da nije m o g u e menjati taj stav sve dok se ne razviju n e m a k e akcije. 3 5
Poto nije u s p e o da uspostavi n e p o s r e d a n kontakt svoje vlade sa Musolinijem, Simovi je 1. aprila vodio razgovore sa v o d a m a folksdojera Briker o m i Mozerom. On je tom prilikom izjavio da e uiniti sve da sprei rat sa
N e m a k o m i suzbije uticaj Velike Britanije i Sjedinjenih Amerikih Drava i
izrazio elju da stupi u razgovore sa vladom Rajha. On se sastao sa v o o m nem a k e m a n j i n e u Jugoslaviji, dr J a n k o m , i sa poslanikom H a m o m , k a k o bi ovi
saoptili njegovu izjavu m i n i s t r u inostranih poslova Rajha R i b e n t r o p u i drugim n e m a k i m f u n k c i o n e r i m a . Na kraju je Simovi r e k a o da je s p r e m a n da
i sam o t p u t u j e u Berlin, da bi izneo ovo svoje gledite. 3 6
Jugoslovenski rukovodioci su teili da Sovjetski Savez d i r e k t n o intervenie u sukobu, da bi oslobodio Jugoslaviju od okruenja od strane sila Osovine. pa su odluili da o d m a h poalju vojnu misiju u Moskvu, ali, iz bojazni
da n k o m p r o m i t u j u svoje n a p o r e za ublaavanje zategnutosti sa Berlinom i
Rim^m, nisu oklevali a da ne j a v e N e m c i m a o sovjetskim p o n u d a m a i da prema Sovjetskom Savezu okrenu Hitlerovu osvetu. Tako je jugoslovenski vojni atae u Moskvi obavestio n e m a k o g p o m o r s k o g ataea da su ga sovjetske
vlasti pozvale radi p o n u d e p r o d a j e ratnog n a o r u a n j a Jugoslaviji, ali d a j e on
to o d l u n o odbio. U isto v r e m e jugoslovenska vlada je pustila vest u unutranjosti i u inostranstvu da p o t p r e s e d n i k vlade Jovanovi n a m e r a v a da o t p u t u j e
u Rim, jer g a j e pozvao lino Musolini radi p o s r e d o v a n j a u jugoslovensko-nemakom sporu.
Ministar inostranih poslova Nini pozvao je Gavrilovia i. upoznavajui
ga da postoji povoljno raspoloenje Sovjeta za zakljuenje politikog i vojnog
pakta sa Jugoslavijom, d a o mu nalog da o d m a h stupi u vezu sa Molotovom,
u oekivanju dolaska Vojne misije, i zamolio ga da se priblii italijanskom i
n e m a k o m p r e d s t a v n i k u i da im objasni d a j e cilj misije p o t p r e d s e d n i k a Jo-

vanovia u Rimu da sprei rat izmeu Jugoslavije, s j e d n e , i N e m a k e i Italije,

s d r u g e strane. 3 7
Simovieva vlada je pokuavala da utie na d o g a a j e i p r e k o jugoslovenskih poslanstava, n a r o i t o p r e k o onih u istono-evropskim z e m l j a m a i u Sovj e t s k o m Savezu. Tako je poslanik Avakumovi u B u k u r e t u p o t v r d n o odgovorio A n t o n e s k u u (Antonescu Victor) da e Jugoslavija ostati u T r o j n o m paktu i naglasio da tu izjavu daje po nalogu svog m i n i s t r a inostranih poslova Ninia, ali je zamolio da se Simovievoj vladi ostavi v r e m e da se prilagodi novoj
situaciji. Po nalogu Ninia, m i n i s t a r u Simovievoj vladi Gavrilovi, koji je
i dalje ostao na dunosti jugoslovenskog poslanika u Moskvi, posetio je 1. aprila n a j p r e italijanskog, a zatim i n e m a k o g a m b a s a d o r a u Moskvi. On je sa
u z b u e n j e m i zabrinutou, u duem izlaganju, izjavio da bi nemako-jugoslovenski i italijansko-jugoslovenski rat bio velika nesrea za sve o n e koji bi
u n j e m u uestvovali, da e p o t p r e s e d n i k vlade Jovanovi otii u Rim, da bi
t a m o naao n e k o reenje i da se Beogradski kabinet, p r e m a depei koju je
toga d a n a primio iz Beograda, reio da prizna p r i s t u p a n j e Jugoslavije Trojnom paktu. Pod takvim o k o l n o s t i m a - d o d a o je Gavrilovi - ipak je m o g u e
da se ovaj nesretni rat sprei. Na to je italijanski a m b a s a d o r s a m o pribeleio
Gavrilovievu izjavu, jer nije bio u stanju da p r o c e n i znaaj koji bi mogla imati. Meutim, n e m a k i a m b a s a d o r S u l e n b e r g (Schulenberg Friedrich W e r n e r ,
grof von der) je stavio p r i m e d b u Gavriloviu da N e m a k a nije nikad nameravala da vodi rat protiv Jugoslavije, a za s a d a n j u ozbiljnu situaciju sva odgovornost p a d a na nove r u k o v o d i o c e Beograda. Zatim je s k r e n u o panju na
niz pojedinosti o kojima mu Gavrilovi nije ni rei rekao, naime, u pogledu
n e k e intervencije sovjetske vlade u pogledu dravnog u d a r a o zvaninom demantiju Pravde: o telegrafskoj estitci Jugoslaviji, o stavu sovjetske vlade
p r e m a Rumuniji i B u g a r s k o j i, najzad, o p o t p u n o j n e v e r o v a t n o s t i n e k e ponude oruja Jugoslaviji, i da je sve to - tvrdio je S u l e n b e r g - potvrivalo da je
jugoslovenski vojni atae r e k a o istu la da bi p o k r e n u o pakosnu intrigu.
Igra koju su Beograd i Moskva zapoeli da bi skrenuli p r e t n j u n e m a k e agresije sa sebe zavrila se na svu tetu Jugoslovena. S u l e n b e r g je d e m a s k i r a o
njihovu igru i o d m a h s k r e n u o panju Berlinu na o p r e z n o s t protiv njihovih intriga u sovjetskoj prestonici. 3 8
Predsednik vlade Simovi se 1. aprila a p e l o m o b r a t i o naciji d a j u uveri
da vlada vodi prijateljsku politiku sa svim s u s e d i m a i da je vojska, u svakom
sluaju s p r e m n a da izvri svoju dunost. Ali d a n kasnije, k a d a je p r i m i o ifrovan telegram od vojnog ataea u Berlinu p u k o v n i k a V a u h n i k a da e nemaki n a p a d uslediti 6. aprila o d m a h je sazvao s e d n i c u vlade da se z a j e d n o s hrvatskim p r e d s t a v n i c i m a r a z m o t r e p r o b l e m i u n u t r a n j e i s p o l j n e politike.
Razmatajui spoljnopolitiku situaciju odluio je da se ubrza Musolinijevo
posredovanje, pa je poslanik Mameli o d m a h pozvan u Predsednitvo vlade.
Primili su ga Jovanovi i Nini, a Simovi je d o a o nekoliko m i n u t a kasnije
kao vihor vetra i o d m a h p r e a o na stvar.
Poto je izneo ozbiljnost situacije, Simovi je pozvao italijanskog predstavnika da p o n o v o p r e n e s e Musoliniju zahtev o p r i j e m u dva jugoslovenska
ministra. Mameli je r e k a o da mu je dunost da p r e n e s e taj zahtev, ali je odricao da je Musolini ikad dozvolio njihov dolazak u Rim, j e r bi to bilo uzaludno a k o se ne bi ustanovila r a z u m n a osnova za iznalaenje reenja koja se traila tako kasno. Na to je Nini jo j e d a n p u t p o n o v i o o b i n u f o r m u l u da je jugoslovenska vlada bila s p r e m n a da potuje Troji pakt, ali ga je Simovi o t r o

p r e k i n u o i, o b r a a j u i se Mameliju. rekao; Gospodine ministre, m o r a m jasno da Vam izjavim da e m o Vas napasti u Albaniji, a k o Nemci n a p a d n u Grku. Zatim je d o d a o da je vlada bila s p r e m n a da prihvati obaveze iz Trojnog
pakta, ali ni u kom sluaju nije mogla dopustiti da zona Soluna, koja je bila
o b e a n a Jugoslaviji, b u d e d o t a k n u t a ili p r e d e n a od strane n e m a k i h trupa,
j e r bi to znailo p o t p u n o o k r u e n j e i kapitulaciju. Bilo je u interesu Italije da
o s t a n e prijateljica Jugoslavije, jer bi bili o b e z b e e n i bok i pozadina italijanskih snaga u Albaniji. Na ove pretnje, izgovorene zvanino pred dva svekoda,
Mameli je m i r n o odgovorio: Gospodine predsednie, ako je pretnja, pustite
neka v r e m e pokae, a k o je p r e d v i a n j e o n d a Vas, gospodine, m o r a m podsetiti da i Italija i N e m a k a imaju svoje tabove, tako da se ne treba zanositi da
takav sluaj nije predvien. Prekidajui Mamelija, Nini je z a b r i n u t o ponavljao: To je prognoza, to je prognoza, g o s p o d i n e ministre! Posle nekoliko
t r e n u t a k a u t a n j a Simovi, na u e n j e svojih kolega, digao se i pozvao Mamelija da nastavi razgovor sa Jovanoviem i Niniem, izjavljujui d a j e sednica vlade u toku. Mameli je odgovorio da n e m a razloga da ostane, ali je iz
k o r e k t n o s t i ipak ostao jo nekoliko minuta. Nini se poalio na n e o p r e z n e
Simovieve rei, ali Mameli je istakao protivrenost stava jugoslovenske vlade koja, dok apeluje na Duea da otkloni konflikt, jo vrsto stoji na pozicijama koje vode d i r e k t n o i p r o s t o u rat. Nini je uveravao Mamelija da
se predvia nova sednica vlade, da bi se p o n o v o p r o d i s k u t o v a l o o o s n o v n i m
e l e m e n t i m a da bi se, eventualno, moglo poi kod Duea. Sednica vlade koja
je bila u toku, zakljuena je posle o t r e polemike, u kojoj je Simovi srdito
p r e k o r e n od njegovih kolega iz vlade, koji su ga pitali da li je vodio r a u n a
o t o m e da je d a o izjavu koja znai rat. 3 9
Italijanski poslanik Mameli t e l e f o n o m je obavestio Palatu Kii o n o v o m
k o r a k u generala Simovia, a Grof ano je, po Musolinijevoj odluci, o d m a h
u p o z n a o a m b a s a d o r a u Berlinu Alfijerija i d a o mu sledeu instrukciju: Duea interesuje Simoviev korak a k o je od interesa za Osovinu. Zbog toga odm a h stavite do znanja R i b e n t r o p u da e Due primiti jugoslovenske ministre
a k o s m a t r a da je k o r i s n o i a k o n e m a n e k e p r e p r e k e . Ako, pak, s m a t r a oportunim da se dobije u v r e m e n u , moglo bi se p r e t h o d n o traiti od Beograda
koje a r g u m e n t e p o m e n u t i ministri ele izneti Dueu. Tako je Musolini ostao
i n d i f e r e n t a n na Simovieve pretnje, pa se ak pourio da iskoristi svoj zahtev
p o s r e d o v a n j a da d o p u s t i N e m c i m a da izvuku eventualne koristi na vojnom
planu.
H i t l e r j e prihvatio savet da Musolini pregovara na nain koji e odugovlaiti jugoslovenski zahtev, da izvri p o s l e d n j e p r i p r e m e za n a p a d i da obezbedi v r e m e osoblju d i p l o m a t s k i h i konzularnih ustanova da uniti poverljivu
arhivu i da n e o m e t a n o napusti jugoslovensku teritoriju. 4 0
R i b e n t r o p je 2. aprila n a r e d i o da se u poslanstvu u B e o g r a d u u r o k u od
24 asa smanji b r o j osobalja na 4 ili 5 lica, koja e - kad dobiju ifrovane rei
Trojni pakt - unititi sav tajni materijal i ifre, a radio-ureaje zakopati pod
ugalj u p o d r u m u ili na n e k o skrovito mesto. Zatim ce to pre napustiti Beograd i skloniti se van g r a d a na p o g o d n o mesto. Sem toga, svi konzulati e se
zatvoriti 3. aprila sem o n a j u Zagrebu. Istog dana, j e d a n p o u z d a n lan poslanstva e rei italijanskom, j a p a n s k o m , m a a r s k o m , r u m u n s k o m , b u g a r s k o m ,
p a n s k o m i slovakom p o s l a n i k u (ili njihovim zamenicima), da je - s o b z i r o m
na sve zategnutiju situaciju - s m a n j e n b r o j osoblja u N e m a k o m poslanstvu,

da to ne bi liilo na zvanino saoptenje, ve na o b i n o o b a v e t e n j e kolege

kolegi, p r e p o r u u j u i im da i oni s m a n j e svoje osoblje.
U zgradi biveg ehoslovakog poslanstva ostali su: savetnik Gerd Fajne
(Feine Gerd), vojni izaslanik pukovnik Rudolf Tusen (Toussaint Rudolf), i
glavni o p u n o m o e n i k RSHA Hitlerove o b a v e t a j n e slube za Jugoslaviju Karl
Kraus. Glavni ef pijuna diverzanata za Jugoslaviju bio je pukovnik Tusen. 4 1
Ujutro 3. aprila Nini je obavestio svoje d i p l o m a t s k e p r e d s t a v n i k e u
inostranstvu da se vlada nije protivila diskretnoj italijanskoj inicijativi za
p u t o v a n j e p o t p r e s e d n i k a Jovanovia u Rim da p o s r e d u j e izmeu Jugoslavije
i Nemake, ali pod uslovom da se moe postii sporazum, a da se ne d o v e d u
u pitanje nezavisnost, sigurnost i vitalni interesi zemlje. Italijanska vlada je
posle prvog k o n t a k t a o d u s t a l a da r a z m a t r a ovo pitanje za ije reenje Beograd o e k u j e njenu dalju inicijativu.
Grof Cano je poslao Mameliju instrukciju u kojoj ga n a j p r e obavetava
d a j e od m o l b e p r e d s e d n i k a vlade kod Ministra inostranih poslova o f o r m l j e n
p r e d m e t koji e reavati vlada Osovine. Zatim ga je u p u t i o da moe rei jugoslovenskoj vladi da pre e v e n t u a l n o g p u t o v a n j a dva n j e n a m i n i s t r a t r e b a da
se iznesu a r g u m e n t i sa kojima n a m e r a v a j u da n a s t u p e u Rimu. Bez p r e t h o d nog poznavanja njihovih ideja takav put m o g a o bi da b u d e uzaludan, a za vas
o p a s a n u sadanjim okolnostima. Iz ovog o d g o v o r a Jugosloveni su mogli da
shvate da vie n e m a nikakvog izlaza iz njihove kritine situacije, j e r nikakvi
pregovori nisu bili mogui sa silama Osovine, niti su to ikad bili posle neopozive Hitlerove o d l u k e od 27. m a r t a l Beogradu se saznalo o Musolinijevom
o d g o v o r u p r e no to je d o b i j e n o zvanino s a o p t e n j e od italijanskog predstavnika. Mameli je primio anov telegram 3. aprila u 8 i 45, a Nini je p r i m i o
Mamelija u 12 i 45 asova. 4 2
Nini je p o k u a o da o d m a h d o e u k o n t a k t sa n e m a k i m o t p r a v n i k o m
poslova, ali se m o r a o zadovoljiti da primi s a m o d o p i s n i k a DNB u B e o g r a d u
Valtera Gribera ( G r b e r Walther) koji je javio Berlinu da mu sa raznih zvaninih i politikih linosti u p u u j u m o l b e da ukae da m e r o d a v n e linosti ni
na koji nain ne ele rat sa Nemakom. I one se plae engleskih i italijanskih
intriga. One e, naprotiv, uiniti sve i pruiti dokaze da ele d o b r e o d n o s e . . .
U m e r o d a v n i m krugovima B e o g r a d a j a k o ale zbog i n c i d e n a t a i istupa i postoji n a d a da e se sve moi z a g l a d i t i . . . U B e o g r a d u su svesni ozbiljnih asova. Sve u svemu, m o g u rei da se ovdanji ljudi vrsto n a d a j u da e se sitaucija jo dati spasti. 4 3
Ovoga d a n a je otpravnik poslova n e m a k o g poslanstva u Beo" ad u poslao
izvetaj Ministarstvu inostranih poslova Rajha d a j e dr Nini s p r e m a n da otp u t u j e u Berlin radi p r e g o v o r a sa n e m a k o m vladom. 4 3 U to vreme, 3. aprila,
Nini je obavestio Gribera d a j e bio pozvan od italijanske vlade da ide u Rim
da razgovara o situaciji, ali, s m a t r a j u i d a j e korektnije da d i r e k t n o pregovara
sa Berlinom, s p r e m a n je da t a m o ide u ma k o m t r e n u t k u i najbre m o g u i m
sredstvima, da bi razgovarao sa Hitlerom i R i b e n t r o p o m . Meutim, Globerojter (Globereurter) je u svom telegramu od 9 i 45 asova 3. aprila istakao da
izgleda da je p r o p a o i poslednji Musolinijev n a p o r da se izbegne rat i z m e u
Jugoslavije i Nemake i da se iz izvora bliskih jugoslovenskoj vladi vidi da
su razgovori izmeu Italije i Jugoslavije i N e m a k e i Jugoslavije dospeli do
mrtve take.
Oevidno je da su jugoslovenski rukovodioci, izgubivi svaku n a d u u posredniku Musolinijevu intervenciju, oajniki traili poslednji d i r e k t a n kon-

takt sa Berlinom, naterani injenicom d a j e Musolinijev o d g o v o r bio rezultat

konsultovanja vlada Osovine. Zbog toga su morali voditi r a u n a da ne daju
utisak da vode d v o s t r u k u igru. Ali Ninieva neistina da je pozvan u Rim i da
vie voli da ide u Berlin, bila je d o k a z takve igre. Predajui tekst Musolinijevog o d g o v o r a Niniu, Mameli g a j e u p o z o r i o d a j e to jasan i taan odgovor
vlada Osovine i da bi, najzad, morao navesti jugoslovensku vladu da razmisli, j e r odgovor s k o r o sigurno sadri poslednju m o g u n o s t koja joj je p o n u e n a
za r a z u m n u odluku, ako je u stanju d a j u prihvati. Nini nije odgovorio; Mameliju je izgledao umoran, o b e s h r a b r e n fiziki iscrpen i nesiguran. itao je
Musolinijev odgovor i p o n o v o ga itao, dajui utisak da ga o d m a h nije shvatio. a zatim bez k o m e n t a r a , r e k a o Mameliju da bi insistirao u vladi da se otklone razni sporni e l e m e n t i o idejama koje treba izneti u Rimu. 4 4
Jugoslovenski poslanik u Berlinu Ivo Andri vratio se 3. aprila u Berlin
sa instrukcijama jugoslovenske vlade da hitno stupi u k o n t a k t sa rukovodiocima n e m a k o g Ministarstva inostranih poslova, da im izrazi raspoloenje i
elju jugoslovenske vlade da moe razgovarati i ponuditi bilo kakav ustupak
koji se ne kosi sa n a c i o n a l n o m au. On je t r e b a l o da p r e d a Hitleru sledeu
notu:
1. Jugoslavija se, ak i u o v o m asu, n a d a da e i po svaku c e n u rtava
ouvati svoju nezavisnost i integritet; 2. Jugoslavija je voljna da s a r a d u j e sa
Treim Rajhom, stavljajui svoje eleznice na raspolaganje N e m a k o j za transport h r a n e i sirovina, ali ne i za prelaz t r u p a i ratnog materijala; 3. Jugoslavija je, kao i uvek. voljna da s a r a d u j e sa N e m a k o m ; 4. Jugoslavija nee nikad
objaviti rat N e m a k o j a k o ne b u d e n a p a d n u t a , ali e se o d u p r e t i svakoj neprovokativnoj agresiji; 5. najzad, Jugoslavija e javno i otvoreno potovati
sve osnovne obaveze p r e m a svim svojim s u s e d i m a i biti s p r e m n a da sa njima
razgovara u svako doba.
Cim se vratio u Berlin, Andri je vie p u t a p o k u a v a o da se s r e t n e sa dravnim s e k r e t a r o m n e m a k o g Ministarstva inostranih poslova Vajcsekerom,
ali uzalud. Na kraju se 4. aprila o b r a t i o italijanskom a m b a s a d o r u i izjavio mu
duboko ogorenje zbog toga to izjava d o b r e volje jugoslovenske vlade da
mirno regulie nastalu situaciju ne nailazi na povoljan prijem od strane nem a k e vlade. Andri je p o t o m r e k a o da mu nije poznato kako se razvija inicijativa jugoslovenske vlade u pogledu traenja Musolinijevih d o b r i h usluga
i uveravao Alfijerija da je za v r e m e svog b o r a v k a u Beogradu lino m o g a o
konstatovati v e o m a veliku d i s p r o p o r c i j u izmeu stvarnih injenica i verzija
koju je iznela n e m a k a t a m p a , naroito u pogledu incindenata p r e m a nemakim graanima. Italijanski a m b a s a d o r drao se veoma rezervisano i
pourio je da p r e n e s e i R i b e n t r o p u ovu izjavu svog jugoslovenskog kolege. 45
U m e u v r e m e n u Nini se 4. aprila s r e o s italijanskim p o s l a n i k o m Mamelijem koji se zavrio bez rezultata, pa g a j e p o n o v o pozvao u 19,30 asova
da mu p r e d a sledeu izjavu:
1. Jugoslavija nije nikada imala i n e m a nikakve obaveze p r e m a Velikoj
Britaniji i ne eli da se bilo k a k o obavezuje i mea u sadanji konflikt u korist
britanskih interesa; 2. Kao to je ve zvanino izjavljeno p r e d s t a v n i c i m a Italije i Nemake, sve preuzete obaveze iz P r o t o k o l a p o t p i s a n o g u Beu 25. marta ostaju na snazi; 3. Kao posledica svog p r i s t u p a n j a Paktu, Jugoslavija se
obavezuje da odri n a k l o n j e n u n e u t r a l n o s t i da na taj nain zatiti levi bok italijanske i desni bok n e m a k e vojske u sluaju komplikacija na Balkanu i

4. Jugoslavija bi, uz pristanak Grke, do zavretka rata m o r a l a zauzeti zonu

Soluna koja bi sluila kao n e k a vrsta teritorijalnog odbojnika izmeu strana koje ne bi dozvoljavale svojim vojnim s n a g a m a da prelaze tu zonu.
Nini je p r o i t a o ove predloge i precizirao da bi f o r m u l a u t r e o j taki
naklonjena neutralnost mogla biti d o b r o z a m e n j e n a naklonjen stav ili
n e k o m d r u g o m slinom f o r m u l o m . Mameli je sasluao bez upadica, a zatim,
u glavnom, r e k a o da je Italija nekoliko d a n a ispoljavala plemenitu popustljivost, za razliku od tvrdoglavog stava generala Simovia. Zbog toga zahtev da se ide u Rim sa takvim i d e j a m a znaio bi da se ni sad ne bi mogla ukloniti veoma ozbiljna situacija koja neizbeno vodi u konflikt. Zatim je u p i t a o
Ninia da li je Maek, koji je javno izjavio da e ui u novu vladu radi odravanja mira, bio obaveten o sadrini take etiri. Nini je zaobilazei odgovorio d a j e ova taka f o r m u l i s a n a u s p o r a z u m u s a m o sa p r e d s e d n i k o m vlade i zamolio Mamelija da sledeeg d a n a d o e u Predsednitvo vlade radi ponovne diskusije a k o s m a t r a da n a v e d e n a f o r m u l a nije d o b r a i da tu f o r m u l u
ne s m a t r a definitivnom. Istog d a n a ano je p r e n e o Berlinu Ninievu izjavu. 4 6 Tako je Nini jo j e d n o m pokazao ne s a m o da sprovodi taktiku odugovlaenja jugoslovenske vlade nego i n j e n u d v o s t r u k u igru.
Predsednik vlade general Simovi nije verovao u u p o z o r e n j a Cerila i
Britanaca koja su mu upuivali u j u t r o i posle p o d n e 5. aprila da e n e m a k i
n a p a d o t p o e t i sledeeg dana. On je r a u n a o da mu t r e b a jo v r e m e n a za izvrenje mobilizacije, p r i m a n j e p o m o i od SAD i zakljuivanje ugovora sa Sovjetskim Savezom. Zato je opet pribegao taktici odugovlaenja, a m i n i s t a r Nini mu je iao na ruku, obuzet idejom n e m a k o g prijateljstva, t a k o da ni on
nije verovao britanskim u p o z o r e n j i m a . Traio je pod svaku c e n u da stupi u
direktan k o n t a k t sa n e m a k i m o t p r a v n i k o m poslova Fajneom, uzdajui se u
svog brata Velizara. inae n a r o d n o g poslanika. U 13 asova poslao ga je u Nem a k o poslanstvo da u svoje ime da sledeu izjavu:
Jugoslavenska vlada je elela da d i r e k t n o pregovara sa n e m a k o m vladom. Pregovori sa italijanskim p o s l a n i k o m Mamelijom do sada su odgaani,
j e r se oekivao povratak Gribera, d o p i s n i k a DNB, k o m e je bila izraena elja
za pregovore. Ministar inostranih poslova je s p r e m a n da o d m a h p o e u Berlin. On eli da zna da li postoji m o g u n o s t da se dr G r i b e r sa o d g o v o r o m do
veeras vrati u Beograd ili postoji n e k a d r u g a m o g u n o s t da veeras o t p o n e
direktan razgovor izmeu n e m a k e i jugoslovenske vlade.
Oigledno je da je Nini jo j e d n o m traio da izvede d v o s t r u k u igru izm e u Rima i Berlina, prikazujui se da vie voli d i r e k t n e p r e g o v o r e sa Nem a k o m . Iako je p r i m i o instrukciju da ne odrava d i r e k t n e k o n t a k t e sa jugoslovenskom vladom, Fajne je o d l u i o da zahtev p r e d a Berlinu i t a k o e obavestio Mamelija da odgovor, u k o l i k o bi bio dat, ne bi stigao pre veeri ili s u t r a
u j u t r o i da bi v e r o v a t n o bio ogranien da se p o n o v o trai ta Nini h o e da
izloi.
Poto nije oekivao neki odgovor, Nini je 14,30 asova p o n o v o poslao
svog brata Velizara u N e m a k o poslanstvo da objasni da sa njegovim z n a n j e m
nije bila p r e d u z e t a inicijativa za p r e g o v o r e jugoslovenske sa s o v j e t s k o m vlad o m , da se to dogodilo u klimi izazvanog dravnim u d a r o m k a d a se d r u k i j e
mislilo, da nije eleo neki s p o r a z u m sa sovjetskom vladom nego s a m o sa Nem a k o m i da su se svi lanovi vlade sloili o njegovom p u t u u Berlin, t a k o da
njegovo gledite predstavlja gledite vlade. Glasovi o n e k o m s p o r a z u m u izm e u Beograda, Moskve i Ankare zastareli su, a Jugoslavija bi prihvatila

s a m o one predloge koji bi se mogli primiti u Berlinu j e r je on p r o s t o i iskljuivo p o b o r n i k Protokola p o t p i s a n o g u Beu. 4 7

Meutim, navedene Ninieve izjave nisu odgovarale injenicama, j e r se
znalo da se vode pregovori izmeu jugoslovenske i sovjetske vlade o zakljuenju pakta, a sem toga n e m a k i o t p r a v n i k poslova je d o z n a o da su srpski
rukovodioci pretili s m r u slovenakim m i n i s t r i m a Kulovecu i Kreku a k o
s t u p e u d i r e k t a n k o n t a k t s oficirskim k r u g o v i m a Rajha da bi dobili garancije
za s u d b i n u njihove teritorije. Naime, Fajne je saznao od slovakog kolege da
su slovenaki ministri smatrali d a j e rat neizbean i da su traili put spasenja
u saradnji sa N e m a k o m , bilo da Slovenija p o s t a n e s a m o s t a l n a ili da se osnuje j e d n a drava koja bi obuhvatila Sloveniju i Hrvatsku, iz bojazni da postoji n e m a k i plan o podeli Slovenije. P r i r o d n o je da su Nemci traili da olakaju ostvarenje svojih invazionih planova. R i b e n t r o p o v e m i s a r V e z e n m a j e r je
uspeo da ujedini hrvatske nacionalistike grupe, ukljuujui i d e s n o krilo
HSS, da njihovi voe potpiu Apel za traenje p o m o i i zatitu od n e m a k e
vlade. On je 5. aprila traio od m i n i s t r a inostranih poslova da ga u p o g o d n o m
t r e n u t k u , a najkasnije est asova u n a p r e d , obavesti kad ga treba objaviti, da
bi se potpisnici mogli skloniti na sigurno mesto. 4 8
Nini je uzalud oekivao ma i n a j m a n j i znak o d g o v o r a iz Berlina, a jugoslovenski poslanik u Berlinu Andri. kad se sluajno sreo sa efom protokola Ministarstva inostranih poslova, ovaj se pourio da mu vrati paso.
R i b e n t r o p je o b j a n j a v a o j a p a n s k o m m i n i s t r u inostranih poslova (koji se
jo nalazio u Berlinu) da je N e m a k a inila sve m o g u e u s t u p k e da uskladi
stav Jugoslavije sa stavom sila Osovine, ali se ona, bez ikakve p o t r e b e , pobunila protiv njih. On je d o d a o da e odluke, koje su se sada morale preduzeti,
moda biti teke sa ljudske take gledita, ali su Firer i njegovi savetnici, u
t r e n u t k u kada se odluivalo o sudbini n e m a k o g n a r o d a . . . morali gledati u
b u d u n o s t i raditi o n o to zakoni rata propisuju. O d m a h posle odlaska japanskog ministra, R i b e n t r o p se u d u g o m razgovoru zadrao sa italijanskim
a m b a s a d o r o m , o b r a a j u i mu panju na njegov izvetaj i poslednja Mamelijeva o b j a n j e n j a iz Beograda, i tom prilikom mu d a o n e k e pojedinosti o nainu n e m a k o g n a p a d a koji e uslediti veoma skoro. A kad b u d e d o a o pogodan trenutak, dodao je Ribentrop, pozvae svog poslanika iz Grke i predati mu notu sa razlozima zbog kojih Nemaka objavljuje rat Grkoj, dok Jugoslaviji - zbog njenog p o n a a n j a - nee biti p r e d a t a nikakva nota, ve e se
u itavoj n e m a k o j tampi pojaviti j e d n a o t r a i o d l u n a nota koja e pokazati
da je N e m a k a na strani razuma. 4 9
N e m a k o ministarstvo inostranih poslova 5. aprila po p o d n e t e l e f o n o m
je saoptilo o t p r a v n i k u poslova u B e o g r a d u Fajneu sledee:
Odnosi i z m e u N e m a k e i Jugoslavije vie se ne o d r a v a j u . Svaki d i p l o m a t s k i k o n t a k t
je u k i n u t . Situacija je n e p r o m e n j e n a . moe se rei da je vrlo kritina i neizbena. Jugoslov e n s k a vlada u toku 8 d a n a nije dala nikakav o d g o v o r n e m a k o j vladi. O d g o v o r b e o g r a d s k e
vlade je o p t a mobilizacija N e m a k o p o s l a n s t v o u B e o g r a d u u v a vojska i svi prilazi k njemu su zatvoreni. J u g o s l o v e n s k i poslanik g. Andri se nalazi jo uvek u Berlinu, ali n i k a k o
ne poseuje Vilhelmtrase 6 0

Poto je uvideo da vie n e m a d r u g o g izlaza, Nini je zamolio generala

Simovia da sazove sednicu vlade radi p r o c e n e situacije. Tako je sednica poela 5. aprila u 16 asova, kojoj su prisustvovali: Simovi, Maek, Jovanovi,
Nini, Trifunovi, Grol, Jevti, Ili i Kulovec. Ministar spoljnih poslova Nini je u svom izglaganju p o d v u k a o da, a k o se eli izbei n e m a k a agresija, nije

nita d r u g o p r e o s t a l o nego da se pod svaku c e n u stupi u k o n t a k t sa B e r l i n o m

i d a j e lino s p r e m a n da ide kod Hitlera, ali da m o r a p r e t h o d n o da zna na kojoj bi bazi m o r a o voditi razgovore. Zatim je izneo prve tri t a k e svoje izjave
koju je 4. aprila d a o italijanskom poslaniku 5 1 i obavestio vladu d a j e Italija
s p r e m n a da p o s r e d u j e u ime Jugoslavije, pod uslovom da jugoslovenske trupe o d m a h o k u p i r a j u grko-jugoslovensku granicu i stvore zatitni pojas protiv prolaza britanskih i grkih t r u p a u Jugoslaviju. Meutim, to nije bilo tano, j e r je Nini, u stvari o b m a n j i v a o svoju vladu. Naime, Mameli kae da mu
je Nini lagajui svoju vladu, pripisivao neke izjave koje nikad nije d a o u
pogledu toga to bi jugoslovenska vojska m o r a l a da uini. 5 2 Simovi se saglasio s tim, ali je traio da jugoslovenske snage o k u p i r a j u Solun, to je Nini
s m a t r a o b e s m i s l e n i m zato to bi to znailo neizbean rat, j e r Solun i o k o l i n a
predstavljaju jedini prolaz za n e m a k e t r u p e na putu za Grku, u k o l i k o bi se
odluilo da m i m o i u Jugoslaviju; sem toga, Solun nije jugoslovenska teritorija, pa bi Jugoslavija njegovim zauzimanjem prekrila deklaraciju o neutralnosti.
Posle zapaljive diskusije, veina se izjasnila u korist mira i bila je spremna da glasa za tzv. italijanski p r e d l o g kao bazu za pregovore. Na to je Simovi
naglo ustao i otrim t o n o m p o d s e a o na istoriju Srbije, kosovsku bitku, borbu protiv Turaka i na srpske junake. Tada je reagovao Maek, prigovarajui
da se razvijanjem nacionalnih o s e a n j a u o v o m m o m e n t u ne mogu reavati
tako ozbiljna pitanja kao to su o n a koja se sada postavljaju p r e d vladu, a a k o
Simovi nastavi u tom pravcu, on e biti p r i n u e n da p o d n e s e ostavku. Simovi je n a s t o j a o da umiri Maeka uveravajui ga da nee biti p o d n e t nikakav
definitivan predlog p r e 12 asova sledeeg dana. On je, oevidno, oekivao rezultat p r e g o v o r a u Moskvi, ali je ve sada bilo j a s n o da, p r o t i v n o uveravanjima i o b e a n j i m a koje je davao Maeku da ga n a v e d e da o s t a n e u vladi, nije
video drugi izlaz osim rata, u nadi da bi se mogli ponoviti dogaaji od 1914.
do 1918. godine.
Posle tri asa uzbudljive i k o n f u z n e diskusije, na sednici su se setili da u
19 asova istie rok za o d g o v o r italijanskom predstavniku. Zato je Niniu dat
zadatak da zahteva od Mamelija p r o d u e n j e roka bar do 12 asova sledeeg
dana, kada e se vlada p o n o v o sastati da bi d o n e l a o d l u k u o, u stvari, nepostojeem italijanskom predlogu. Nini se d o b r o uvao da p o d n e s e takav zahtev, ali je d a o nalog dvojici svojih p o d s e k r e t a r a - Srbinu Smiljaniu i H r v a t u
Jukiu da na bazi tog tzv. italijanskog predloga sastave nacrt s p o r a z u m a sa
N e m a k o m , u n a m e r i da ga sledeeg d a n a p r e d a poslaniku Mameliju. Zatim
je otiao u Dvor da izvesti kralja. Na kraju audijencije kraljev a u t a n t pukovnik Raki upitao je Ninia da li njegov izvetaj znai rat, a Nini mu je odgovorio: vNe, u j u t r o m i j e prva stvar da idem u Berlin. 5 3 Kakva je to bila konfuzija i obmanjivanje!

PREGOVORI SA BRITANSKOM. GRKOM, AMERIKOM I

TURSKOM VLADOM

Ishodi b e o g r a d s k o g dravnog u d a r a od 27. m a r t a ubrzo su u n e k o l i k o razoarali Britance, poto se njime, u sutini, nije izmenio poloaj Jugoslavije p r e m a
silama Osovine. Simovieva vlada, iako teorijski vie n a k l o n j e n a Saveznicima

od vlade kneza Pavla, ipak je imala da se suoi sa istim m u n i m p r o b l e m o m

- k a k o da ispolji naklonost p r e m a Saveznicima a da ne primi o b e a n j e delotv o r n e p o m o i u sluaju n e m a k o g napada. Zato puistika vlada nije ni otkazala Pakt koji je p r e t h o d n a vlada bila potpisala, a zbog kog je, b a r e m nominalno, pu i s p r o v e d e n bez obzira to su Britanci, pre dravnog udara, gajili
velike n a d e u generala Simovia kao o d l u n o g p o b o r n i k a Saveznika. 5 4
N e p o s r e d n o posle dravnog u d a r a 27. marta, britanski, grki i turski amb a s a d o r u Moskvi izvestili su svoje vlade d a j e njihov kolega Gavrilovi dobio n a r e e n j e da se vrati u Beograd, istiui d a j e Gavrilov, u s p o r a z u m u sa
njima inio nadljudski napor da bi s p r e i o svoju vladu da se uklopi u politiku Osovine i da je u p o r n o poruivao da se zakljui vojni s p o r a z u m sa Gr k o m i T u r s k o m . Zbog toga oni ele da se on to p r e vrati u Beograd da bi
svojom o d l u n o u o n e m o g u i o kapitulaciju p r e m a Osovini. 5 5
Meutim, Simovi je u isto vreme pozvao na konsultaciju britanskog i amerikog poslanika, s tenjom da prihvate njegovu taktiku odugovlaenja, garantujui im da njegova vlada nije obavezna da se pridrava klauzula Trojnog pakta,
jer nisu ratifikovane, niti se to htelo uraditi. Ali, u isto vreme, odbio je svaku ideju o ofanzivnim operacijama u Albaniji i izjasnio se da e Jugoslavija biti spremna da stupi u rat samo radi odbrane suvereniteta i da sprei da Solun padne u
ruke Osovine. Zato je britanski poslanik Kampbel upozorio svog ministra
inostranih poslova da jugoslovenski rukovodioci ele da dobiju u v r e m e n u ,
ali da nisu hteli da se izjasne da su s p r e m n e da se svrstaju sa d e m o k r a t i j a m a .
Radi toga bilo bi opasno kad b i s m o traili da ih t e r a m o na nae bojite. U
Forin ofisu su doli na ideju da se sugerie ministru Idnu da u Beograd akredituje nekog generala visokog ranga koji bi d i r e k t n o p r e g o v a r a o sa generalom Simoviem.
U m e u v r e m e n u Idn je u s p e o da savlada otezanje t u r s k e vlade da u Beogradu iznese predlog za zajedniku akciju protiv n e m a k e pretnje. Meutim,
turski ministar inostranih poslova Saradoglu bio je oprezan. Poto je izrazio
u b e e n j e d a j e nova jugoslovenska vlada politiki o r j e n t i s a n a kao i njegova
vlada, on je pozvao p r e d s t a v n i k a jugoslovenskog G e n e r a l t a b a da d o e u Ankaru radi nastavljanja izrade vojnog plana, pod uslovom da Jugoslavija unapred razjasni da li n a m e r a v a da mobilie i stupi u akciju u sluaju n e m a k e agresije protiv Grke p r e k o Bugarske. Jugoslovenski poslanik u Ankari Sumenkovi mu je istakao da Turska, a k o predlae zajedniku akciju, o n d a bi o n a
takoe morala unapred biti s p r e m n a da uini to isto to je zahtevao od Jugoslavije. Saradoglu nije d a o o h r a b r u j u i odgovor, s a m o je r a z m a t r a o snagu
agresora i sposobnost t u r s k e i jugoslovenske vojske za suprotstavljanje toj agresiji i izjavio da njegova zemlja ne bi prihvatila nikakvu b r i t a n s k u p o m o
dok ne b u d e n a p a d n u t a . 5 6
Pre no to je u p u t i o naelnika Imperijalnog generaltaba Dila u Beograd,
Idn je 28. m a r t a 1941. godine, poev od 12,30 asova, u Predsednitvu ministarskog saveta u Atini o d r a o sastanak sa grkim predstavnicima: predsednikom Ministarskog saveta, g e n e r a l o m Papagosom i p u k o v n i k o m Titrilakisom,
i g o s p o d i n o m Mavroudisom. Sa b r i t a n s k e strane, pored Idna, prisustvovali
su naelnik Imperijalnog generaltaba Dil, general Vilson (Wilson Sir Henry
M ), general Hejvud i g. Dikson. Prema strogo poverljivom zapisniku na sastanku su, izmeu ostalog, r a z m a t r a n i odnosi sa Jugoslavijom i T u r s k o m . Tom
prilikom general Papagos je r e k a o da e, ukoliko Jugoslavija b u d e drala jugoslovensko-bugarsku granicu, za Nemce biti opasnije da n a d i r u d o l i n o m

S t r u m e . Da bi u s p e n o odravali ovaj poloaj, Jugosloveni bi morali da prod r u toliko d u b o k o na b u g a r s k u teritoriju da im S t r u m a b u d e u d o m a a j u vatre, ali da nije imao nikakvih dodira sa jugoslovenskim k o m a n d a n t i m a , i
dodao:
Njihova ( j u g o s l o v e n s k a - V. T.) 3. a r m i j a t r e b a da osvoji p l a n i n s k i g r e b e n koji se p r u a
z a p a d n o od d o l i n e S t r u m e , sa ciljem da se o b e z b e d i S t r u m a , jer bi t a k o o n a bila m a n j e ugroena, a mi b i s m o m o d a , zahvaljujui lome, mogli da p o m e r i m o svoju g l a v n u k o n c e n t r a ciju t r u p a d a l j e n a istok . . .

Ministar inostranih poslova Idn je s m a t r a o da se n a j p r e t r e b a sporazumeti sa Jugoslovenima, a zatim pridobiti Turke. Izloio je razne p r e d l o g e koje
je ve d a o za uspostavljanje k o n t a k t a sa n o v o m j u g o s l o v e n s k o m vladom, ali
da jo n e m a o d g o v o r a na te predloge i da, sudei po izvetajima b r i t a n s k o g
poslanika u Beogradu, izgleda da je situacija i dalje nejasna . . . Meutim, Turci, ijim t r u p a m a n e d o s t a j e u d a r n a snaga, ne ele da se b o r e za Solun, ni u
savezu sa Jugoslovenima.
General Papagos s m a t r a da bi Turci moda bili s p r e m n i da uzmu uea,
ukoliko im jugoslovenska s t r a n a uputi poziv, sa ime se sloio i p r e d s e d n i k
Ministarskog saveta. General Papagos je zatim preao na izlaganje svog gledita
u svetlosti novog jugoslovenskog stava:
U p r v o j fazi n a cilj t r e b a da b u d e obrazovanje jednog vrstog i trajnog odbrarnbenog
fronta od Jadranskog do Crnog mora. U tu svrhu n e o p h o d n o je d o n e t i brze o d l u k e , k a k o na
p o l i t i k o m t a k o i na v o j n o m polju, k a k o bi se N e m c i m a ostavilo n a j k r a e m o g u e v r e m e da
saine n o v e p l a n o v e . U cilju u s p o s t a v l j a n j a takvog f r o n t a , koji valja p o d j e d n a k o da titi trake luke i elezniku p r u g u p r a v c e m istok-zapad, na p r v o m m e s t u bilo bi n e o p h o d n o raistiti sa Albanijom. U v r e m e r a z g o v o r a sa J u g o s l o v e n i m a u o k v i r u B a l k a n s k o g saveza bilo je
p r e d v i e n o da Jugoslavija izvri sledee tri o p e r a c i j e :
1. sa j e d n o m divizijom iz Podgorice u p r a v c u S k a d a r - Dra - Tirana;
2. sa j e d n o m divizijom iz Prizrena u p r a v c u K u k e s a i Draa;
3. sa j e d n o m divizijom iz D e b a r s k o - s t r u k e oblasti u p r a v c u E l b a s a n a .
Zahvaljujui raspoloivim divizijama j u g o s l o v e n s k a vojska t r e b a da je u s l a n j u da sa
u s p e h o m izvede ove o p e r a c i j e , r a z u m e se u s a d e j s t v u sa g r k i m s n a g a m a koje bi o p e r i s a l e
sa Z a p a d n o m m a k e d o n s k o m a r m i j o m u p r a v c u E l b a s a n a i sa E p i r s k o m a r m i j o m u p r a v c u
B e r a t a i Valone. E l i m i n i s a n j e m Albanije o s l o b o d i l e bi se g r k e s n a g e za a n g a o v a n j e na istono-makedonskom sektoru.

to se tie I s t o n o - m a k e d o n s k o g fronta, general Papagos s m a t r a da ga

sada t r e b a pojaati svim raspoloivim anglo-grkim snagama, jer s m o praktino obavezni da b r a n i m o Solun, ukoliko bi Jugosloveni pokuali da u u u
njega.
Naelnik Imperijalnog generaltaba je ukazao na tekoe za o b r a z o v a n j e
nekakvog t r a j n o g f r o n t a kakav predlae general Papagos, j e r bi taj f r o n t i m a o
veoma plitko zalee, dok su m a k e d o n s k e i trake luke vrlo ranjive na n a p a d e
iz vazduha, a t e r e n povoljan za tenkove . . .
Ministar spoljnih poslova je predloio da se o d r e etvorni razgovori izm e u britanskih, grkih, jugoslovenskih i turskih predstavnika, na kojima bi
se raspravljalo o balkanskoj situaciji i obrazovao zajedniki front protiv agresije. On, ipak, s m a t r a d a j e najbolje poeti u s r e d s r e i v a n j e m panje na planove sa Jugoslavijom, a p o t o m privoleti T u r k e na s a r a d n j u . P r e d s e d n i k Ministarskog saveta i general Papagos u p o t p u n o s t i su se saglasili sa takvim postupkom.
General Papagos je r e k a o da su general Simovi i general Nedi dvojica
lidera sa kojima e se moi brzo doi do odluke. Pre svega, on s m a t r a poeljnijim da kontakt sa jugoslovenskim v o a m a uspostave Britanci, a ne G r c i . . .

Naelnik Imperijalnog generaltaba je r e k a o da bi n e m a k i n a p a d na Solun bio najnezgodniji i da se zbog loga m o r a raunati sa njim kao najverovatnijim, sa im se sloio i general Papagos i naglasio da bez odlaganja t r e b a obrazovati front za o d b r a n u Soluna. Na to je Idn p o d v u k a o da se postavlja pitanje da li ima v r e m e n a da se o b r a z u j e takv front pre no to Nemci n a p a d n u
i n a p o m e n u o da bi bilo k o r i s n o kada bi, kao prvi korak, Jugosloveni dali zvaninu izjavu, jasno stavljajui na znanje da je Solun za njih od vitalnog interesa ... Na to je general Papagos r e k a o da bi se moglo razmiljati o upuivanju t r u p a za o d b r a n u Soluna a k o jugoslovenska vlada da takvu izjavu i
predloio da general Vilson p r e u z m e k o m a n d u nad anglo-grkim s n a g a m a u
istonoj Makedoniji im se t r u p e sa poloaja Aliakmon p r e b a c e na poloaj na
granici. Meutim, naelnik I m p e r i j a l n o g g e n e r a l t a b a i general Vilson nisu se
sloili da se p o m e r a j u t r u p e sa Aliakmona sve dok stav Jugoslovena ne b u d e
jasan. 5 7
Poto je novi p r e d s e d n i k jugoslovenske vlade, i u j e d n o naelnik Glavnog
generaltaba, general Duan Simovi odluio da se o b n o v e pregovori sa Britancima, u Beograd su 31. m a r t a u najveoj tajnosti stigli general Don Dil
(John Dill) naelnik britanskog Imperijalnog generaltaba i predstavnik Forin ofisa Pirson Dikson (Pierson Dixon). Oni su istog d a n a od 19,00 do 21,45
asova u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e odrali sastanak sa g e n e r a l o m Simoviem, m i n i s t r o m vojske i m o r n a r i c e g e n e r a l o m B o g o l j u b o m Iliem i prvim p o m o n i k o m naelnika Glavnog generaltaba g e n e r a l o m Milutinom Nikoliem.
P r e m a Zxpisniku br. 1, Aneks 20, (videti faksimil), u poetku pregovora,
na elju generala Dila da u j e jugoslovensko miljenje o n e m a k i m namerama, generali Simovi i Ili su izjavili da e po njihovom miljenju Nemaka napasti Jugoslaviju, a ne Grku, j e r se n e m a k a vlada nalazi u prijateljskim odnosima sa g r k o m vladom, a Jugoslavija, zbog toga to je N e m c e izvrgla ruglu,
m o r a biti kanjena. Izvetaji govore da je Hitlera s p o p a o bes zbog dravnog
udara. Pored toga, napad na Jugoslaviju iz Bugarske strategijski je d a l e k o privlaniji za N e m c e od n a p a d a na Grku. Imajui jugoslovenske a r m i j e na svom
boku, Nemci bi se izloili opasnosti da napadnu Solun dolinom Strume.
Zato e Nemci, verovatno, izvriti n a p a d na jugoistini d e o Jugoslavije iz jugozapadne Bugarske. S e d a m n e m a k i h i dve b u g a r s k e divizije k o n c e n t r i s a n e
su u ' i g o z a p a d n o m delu Bugarske, kojima se za sada mogu suprotstaviti
s a m e iri jugoslovenske divizije. Jugoslovenske snage jo uvek nisu mobilisane, m a d a se mobilizacija t a j n o sprovodi, divizije se hitno u p u u j u na jugoistok
Jugoslavije, ali treba da p r o e izvesno v r e m e dok zauzmu svoje poioaje, pa
e n a r e d n i h s e d a m do o s a m d a n a biti kritini.
Na p i t a n j a generala Ilia: 1) da li bi Jugoslavija, u sluaju b r i t a n s k e podrke. ako bi Nemaka napala Jugoslaviju, mogla koristiti svoju avijaciju protiv
Nemaca iz grkih baza. a da Grka ne b u d e u ratu sa N e m a k o m ? i 2) Koliko
i kakvih britanskih snaga t r e n u t n o ima u Grkoj?
General Dil je r e k a o da je prvo pitanje politiko i da se tie grke vlade,
ali nikako ne s u m n j a da e, imajui na u m u takve okolnosti, moi koristiti grke baze. Na d r u g o pitanje o d g o v o r i o je da Britanci u severoistonoj G r k o j
k o n c e n t r i u znaajne snage na liniji Haliakmon, da su to o k l o p n e jedinice i
m e h a n i z o v a n a p r o t i v t e n k o v s k a i protivavionska artiljerija, da e njihova
u k u p n a jaina iznositi 150.000 ljudi, da se t r e n u t n o nalazi blizu polovine tog
broja i da konvoji pristiu svakog d r u g o g ili treeg dana.

97

(Msl Secret.)

ANNEX 20.

A nglo-Yugosltt

Discussions,

March

2f

31-April

1,

1941.

(RECORD NO. 1.)

Meeting at Ministry of

War and Morine, Belgrade, on March 31,.

fron 7 to 9-45 P.M.
Present:

General Sir John Dill. Chief of the

Imiterial General S u n .
Mr. 1 ierson Dixon. Foreign Office.

General Dushan T. Simovitch, President of the Council.

General Bogoljub Hitch. Minuter of
War and Marine.
General Miloutin P. Nikolitch, Acting
Chief of the General Stall.

Sir John Dill enquired the Yugoslav opinion of German intentions.

The Minister of War and President of the Council stated that in their
opinion Germany would attack Yugostavi and not Greece. The Gcrmnn Government were in friendly relations with the Greek Government, whereas Yugoslavia
h.nl flouted them and had to be punished. Hitler was reported to be furious at
the coup d'Ktat. Moreover, strategically an attack on Yugoslavia from-Bulgaria
was much more attractive for the Germans than an attack on Greece. With the
Yugoslav nnnies on their flank the Germans would not risk an attack on Salonica
down the Struma Valley. In the Yugoslav view the Germans were likely to
deliver an nltack on the south-east corner of Yugoslavia from the south-west
corner of Bulgaria. There were seven German and two Bulgarian divisions
concent rated in the south-west corner of Bulgaria, with only three Yugoslav
divisions at present to meet them. The Yugoslav forces were not yet mobilised,
although mobilisation wos proceeding secretly; divisions were being hurried to
the south-east corner of Yugoslavia, but it would be some time before they were
in position, and the next seven or eight days would be critical.
The Minister of Wir asked for answers to the following two questions
regarding British support in the event of a German attack on Yugoslavia only :
() In that event should we be able to operate our air force against the
Germans from Greek bases, considering that Greece was not At war
with Germany?
Sir John Dill said thai this was a political question involving the Greek
Government, l i e had no doubt, however, that in the circumstances contemplated
we should be able to use Greek bases.
() What was the size and composition of the British forces at present in
North-Eastern Greece?
Sir John Dill stated that we were concentrating important forces on the
Ilaliaemon line: these forces contained armoured uaits. anti-tank and antiaircraft artillery and were on a mechanised organisation. They would ultimately
total 150,000 men. we were at present somewhere near the half-way mark, and
convoys were arriving even - two or three days.
The President of the Council and the Minister for War said that in order
to prevent the Germans breaking through to Salonica down the Vardar Valley
it was essential to form a strong "roup at the Doiran Lake. They asked whether
British forces could advance to this position and. if necessary, over the Yugoslav
frontier in order to meet the Germans
Sir John Dill was not willing to give any categorioal opinion on this point,
which must be the subject of detailed Infi d'iscussions. He stated that we had
contemplated holding with the Greeks the fortified line following the Bulgarian
frontier and the Nestos River to the coast, provided we could be certain of
Yugoslav co-operation. Meanwhile, we were well established on the Haiiacmon
f239*281

Generali Simovi i lli naglasili su d a j e za spreavanje nemakog prodora

d o l i n o m Vardara do Soluna bitno da se obrazuje j e d n a snana f o r m a c i j a u rej o n u Dojranskog jezera. Na njihovo pitanje da li bi b r i t a n s k e snage mogle prodreti do tog poloaja i, ukoliko se ukae potreba, prei jugoslovensku granicu
u susret Nemcima?
General Dil nije izneo svoje miljenje, jer se o tom pitanju, k a k o je objasnio, m o r a p o d r o b n o raspravljati u Generaltabu. Izjavio je da se ve razmiljalo o t o m e da Britanci z a j e d n o sa Grcima, dre fortifikacijski u t v r e n u liniju
koja bi se pruala du b u g a r s k e granice i r e k e Nestos sve do m o r s k e obale,
pod uslovom a k o bi bili sigurni u jugoslovensku s a r a d n j u . A dotle, Britanci
su se d o b r o utvrdili na liniji H a l i a k m o n i ne mogu razmiljati o daljem kretanju dok ne b u d u imali vrstu garanciju o saradnji Jugoslavije. No, u sluaju
da se o b r a z u j e takva isturena linija k o m a n d a n t britanskih snaga u Grkoj, general Vilson, k o m a n d o v a o bi anglo-grkim snagama.
General Simovi i lli p o n o v o su istakli d a j e Dojran vana taka koju treba drati zato to se napad nee izvriti d o l i n o m S t r u m e , nego na jugoistonu
Jugoslaviju. Ako se tako ne postupi Nemci e se probiti, stii e do Soluna,
udariti u pozadinu grke snage koje posedaju bugarski f r o n t i otsei jugoslovenske od britanskih snaga. Istona Makedonija i Trakija, sve do turske granice, bile bi izgubljene ako ne k o n c e n t r i e m o svoje t r u p e kod Dojrana, ali
je to od m a n j e g znaaja, jer general Simovi ne p r i d a j e nikakvu vanost odravanju p r i p r e m l j e n i h grkih poloaja u istonoj Makedoniji. Ako b r i t a n s k e
snage nisu u mogunosti da n a p r e d u j u , bolje je da ostanu na liniji Haliakmon,
gde bi titile bok jugoslovenskih t r u p a u povlaenju iz jugoistone Jugoslavije. Zatim su general Simovi i lli insistirali na potrebi da se d o b i j e u vremenu. Imajui to na u m u , Grci treba da nastave d e m o n s t r a c i j e u junoj Albaniji radi zadravanja italijanskih snaga, a bilo bi p o t r e b n o da Turci zauzmu
pretei stav na t u r s k o - b u g a r s k o j granici, pa se n a d a j u da e Turska b a r objaviti rat a k o bi Nemaka napala Jugoslaviju.
Generali Simovi i lli traili su od V. Britanije m a k s i m a l n u vazduhoplovnu p o d r k u i upitali da li bi se jugoslovenska vojska mogla snabdevati p r e k o
Soluna, jer ona n e m a dovoljno protivavionskih i protivtenkovskih topova, a
i pitanje ishrane vojske zadavae tekoe nakon mesec, dva dana.
General Dil je odgovorio da e se dati svaka m o g u a p o m o i istakao da
bi se luka Solun teko koristila, jer je izloena n e m a k i m n a p a d i m a iz vazduha, a i lako se moe minirati, i dodao: Moda b i s m o mogli da p o a l j e m o izvesnu koliinu materijala nou.
Zatim su generali Simovi i lli izloili sledei jugoslovenski plan za sluaj
nemakog napada na Jugoslaviju iz Bugarske: povlaenje na zapad pred nem a k i m n a p a d o m ; napad na Bugarsku u pravcu Sofije i napad na Italijane u
Albaniji, s tim da Grci u isto v r e m e p r e d u z m u ofanzivu na kopnu, a Britanci
u vazduhu.
Mada se sloio sa m o g u n o u da e Nemci napasti Jugoslaviju p r e nego
Grku, general Dil je r e k a o d a j e vano znati da li bi Britanci i Grci, u sluaju
n a p a d a na Grku, bili sigurni da e Jugoslavija tada priskoiti u p o m o Grkoj, izraavajui nadu da e Jugosloveni napasti Italijane u Albaniji i prodreti u Bugarsku im Grka b u d e n a p a d n u t a .
General Simovi je izjavio da e Jugoslavija stupiti u rat a k o N e m a k a nap a d n e Grku sa ciljem da zauzme Solun. Tada bi se o d m a h p r e d u z e l a akcija

u Albaniji, ali Jugosloveni ne bi bili u stanju da p r e d u z m u ofanzivu p r e m a Bugarskoj. zbog n e s r a z m e r e izmeu jugoslovenskih i n e m a k i h snaga.
Poto je general Simovi bio n a p o m e n u o da ni Jugoslavija ni N e m a k a
jo nisu s p r e m n e i da je, s obzirom na to, bitno da Jugoslavija d o b i j e u vrem e n u , general Dil je izneo miljenje da je u interesu Jugoslavije da o n a preuzme inicijativu pre nego to N e m a k a b u d e s p r e m n a . Zbog toga se zalagao
da Jugosloveni izvre n a p a d u Albaniji, gde bi izvojevali laku p o b e d u i pribavili velike koliine p r e k o p o t r e b n e o p r e m e . Likvidacija Albanije omoguila
bi da se nekoliko grkih divizija o t u d a povue i angauje u Makedoniji.
Na Dilovo pitanje da li bi, p r e m a jugoslovenskom shvatanju, n a p a d na Albaniju izazao n e p o s r e d n u reakciju Nemake? Generali Simovi i lli su nedvosmisleno tvrdili da bi u tom sluaju o d m a h usledio n e m a k i n a p a d na Jugoslaviju iz jugozapadne Bugarske. Jugosloveni jo uvek nisu s p r e m n i da doekaju takav napad, p o d j e d n a k o k a o ni grke i b r i t a n s k e snage. Jugoslaviji je
p o t r e b n o da za sada, u k o l i k o je to mogue, izbegne rat, k a k o bi dobila u vrem e n u za mobilizaciju i k o n c e n t r a c i j u svojih snaga i za k o n s o l i d o v a n j e svoje
vlade.
General Dil je r e k a o da je, po njegovom miljenju, b i t n o da se o d m a h povedu vojni razgovori izmeu britanskog, jugoslovenskog i grkog generaltaba. Kako Nemci mogu napasti svakog asa, p r e s u d n o je da usaglasimo svoje
planove, a k o e se u o p t e p o k u a t i sa o d b r a n o m Soluna, pa je predloio da
se sastanak odri 2. aprila u n e k o m p o g o d n o m mestu, r e c i m o u Florini, gde
se moe obezbediti tajnost.
General Simovi i lli su se u p o e t k u opirali odravanju takvih razgovora, iz bojazni da se nee moi sauvati tajnost i da e ishod toga biti izazivanje
Nemake. Oni su n a j p r e predloili da se razgovori g e n e r l t a b o v a o d r e kroz
mesec dana, ali su na kraju ipak pristali da se organizuju 2. aprila u Florini.
General Simovi je r e k a o da e jugoslovenski predstavnik biti general Nikoli.
General Dil je j a s n o p o d v u k a o da e za sada biti teko obezbediti velike
koliine materijala, iako e m o pruiti svaku m o g u u vazdunu p o d r k u i
uiniti sve to m o e m o da bi se n a d o k n a d i l i jugoslovenski manjkovi u o p r e m i
i zalihama. Na njegovo p o n o v n o insistiranje da Jugosloveni s m e s t a u u u Albaniju, jer ih t a m o e k a s p r e m n a o p r e m a koja im je p o t r e b n a da je uzmu, generali Simovi i lli su k a t e g o r i n o izjavili da bi takav korak izazvao n e m a k i
napad.
General Dil je predloio generalu Simoviu da bi bilo poeljno da se potpie kratak d o k u m e n t koji bi u saetom obliku sadrao sporazum koji je postignut, tako da glasi: a k o N e m a k a n a p a d n e Jugoslaviju, vlada Njegovog Velianstva pruie joj svaku p o m o kojom raspolae i a k o N e m a k a n a p a d n e
Grku, a ne i Jugoslaviju, jugoslovenska vlada pridruie se vladi Njegovog
Velianstva u p r u a n j u Grkoj svake raspoloive pomoi. Da bi se za te situacije mogli usaglasiti vojni planovi predstavnici b r i t a n A o g , j u g o s l o v e n s k o g i
grkog g e n e r a l t a b a t a j n o e raspravljati o t o m e 2. aprila u Florini. Generali
Simovi i lli pristali su da potpiu d o k u m e n t u naznaenom duhu, s tim to
je Simovi predloio da taj d o k u m e n t potpiu on sam i general Dil u 11.00 asova sledeeg dana, a da se pomonik naelnika Glavnog generaltaba general Nikoli i g. Dikson sastanu u 9.30 asova radi usklaivanja i preciziranja
sporazuma.

Imajui na u m u izvetaje da n e m a k a vlada vri pritisak na jugoslovensku vladu da potpie jo neki d o k u m e n t kojim se razjanjava poloaj Jugoslavije u okviru Trojnog pakta, g e n e r a ' Dil je pitao generala Simovia k a k o stoji ta stvar. Na to je general Simovi izjavio da N e m a k a s m a t r a v e r o d o s t o j n o m
privrenost Jugoslavije o v o m Paktu. Jugoslovenska vlada predlae da to pitanje o s t a n e pod suspenzijom, jer jugoslovenska strana p r e u t n o s m a t r a da
je p r i s t u p a n j e p r o p a l a stvar Jugoslovenska vlada nee ni proirivati ni suavati ovaj Pakt.
Pretpostavljajui da Nemci vre pritisak u tom smislu, general Dil je upitao da li je od Jugoslavije zatraeno da potpie neki d o k u m e n t koji sadri objanjenja, general Simovi je d a o kategorina uveravanja da n e m a k a vlada
nije uputila nikakav takav zahtev.
Poto je general Dil n e k o l i k o puta u toku p r e g o v o r a p r e d l a g a o da g. Idn
poseti Beograd, general Simovi je izrazio aljenje to ne moe da ga primi,
j e r bi se za njegovo prisustvo u Beogradu n e m i n o v n o doznalo, a to bi Nemci
sigurno smatrali p r o v o k a t i v n i m inom, pa je jugoslovenska vlada reena da
ne da N e m c i m a nikakvog osnova za provokaciju, d o d a j u i da bi takva poseta
moda d o b r o d o l a kroz dva do tri meseca, kada jugoslovenske r a t n e pripreme b u d u p o o d m a k l e . On je u toku diskusije insistirao na a p s o l u t n o j potrebi
da Jugoslavija ne p r e d u z i m a nikakav korak koji bi p r o v o c i r a o Nemaku.
Zbog toga se, kao to je to m a l o a s objanjeno, iskljuuje poseta g. Idna. Zbog
toga se isto tako iskljuuje i jugoslovenska vojna akcija u Albaniji pre nego
to Nemci n a p a d n u Jugoslaviju.
General Simovi je izneo dva razloga za takav stav: 1) Jugoslavija je nespr e m n a i m o r a igrati za vreme; 2) Hrvati i Slovenci, zbog svog izloenog poloaja, stvaraju tekoe, i kada bi jugoslovenska vlada preduzela bilo kakvu
izazovnu akciju ili kada bi se doznalo da planira takav korak, to bi imalo za
posledicu otcepljenje Hrvata, r a s c e p u zemlji i u n u t r a n j u krizu. Zatim je dodao: jo uvek nisam siguran u saradnju dr Maeka, te je stoga potrebna najvea opreznost. Razjedinjena Jugoslavija ne bi nam bila ni od kakve koristi.
Odgovarajui na j e d n o pitanje, general Simovi je r e k a o da je uveren da
bi se Hrvati i Slovenci borili u sluaju n e m a k o g n a p a d a i da bi nemaki napad doekala u j e d i n j e n a zemlja, ali iskljuivo ukoliko je vlada u stanju da dokae da ona nije izazvala takav napad. Na kraju je i on upitao: da li s m o sigurni da bi se Grka i T u r s k a borile, a k o bilo koju od njih n a p a d n e Nemaka?, general Dil je to sa naglaavanjem potvrdio. 5 8
U poruci generalu Dilu od 1. aprila eril kae da razliite pojedinosti pokazuju da se brzo vri p r e g r u p i s a v a n j e snaga protiv Jugoslavije, da dobiti u
v r e m e n u protiv Nemake znai izgubiti ga u o d n o s u na Italiju i da nita ne
treba da spreava Jugoslovene da protiv ovih drugih to p r e u s m e r e svoje
snage, jer s a m o na taj nain m o g u postii znaajan poetni uspeh irokog dom e t a i veliku koliinu r a t n o g materijala za k r a t k o vreme. Zbog toga s m a t r a
da Jugosloveni ne mogu za nekoliko asova popraviti g o d i n a m a p o i n j e n e
greke, d a j e njihova situacija oajna i da se veoma malo moe postii proklinjanjem sudbine. 5 9 Meutim, ni ova erilova p o r u k a nije pomogla da se
postigne s p o r a z u m .
Na s a s t a n k u u Glavnom generaltabu u Beogradu 1. aprila 1941. godine
u 09,30 asova prisustvovali su sa jugoslovenske strane general Milutin Nikoli p o m o n i k naelnika Glavnog generaltaba, general Radivoje Jankovi naelnik Operativne direkcije Glavnog generaltaba i generaltabni m a j o r Mi-

lisav Perii, a sa britanske general A. W. S. Malaboj (Mallaby) predstavnik

Ministarstva rata i Pirson Dikson predstavnik Ministarstva inostranih poslova. Sastanak je organizovan sa ciljem da se usaglase o d r e d b e s p o r a z u m a koji
treba da potpiu predsednik jugoslovenske vlade i naelnik britanskog Imperijalnog generaltaba, kao to je to odlueno prilikom njihovog susreta 31.
marta. (Videti faksimil).

(Record No. 2.)

Meeting at Yugoslav General Staff. 09.30 boi rs, April 1, 1041.
Present:
General Miloutin Nikolitch. Acting Brigadier A. W. S. Mallaby, War
Chief of Yugoslav General Staff.
Office.
General Iladivoye Jankoviteh, Director Mr. Pierson Dixon, Foreign OfTice.
of Operations.
Commandant M. Perichitch.
1. This meeting had been arranged for the purpose of agreeing the terms
of a note to be signed by the Yugoslav President of the Council and liic Chief of
the imperial General Staff, as decided at their meeting on the 31st March
(Record No. 1).
Mr. Dixon took the d r a f t preparati bv the Chief of the Imperial GeneralStall' (Appendix A) to the Yugoslav General Staff at UU.30 hours. On his arrival
lie founii thai, a procbs-ccrbul had been prepared by the Yugoslav General Staff, and
they hoped that this document would be signed. The proces-ferial had not yet
been completely translated into French, but from the first part of it, which had

Prema Zapisniku br. 2. (na engleskom jeziku) sastanak je odran na sledei nain: general Dikson je u 09,30 asova u Glavni generaltab d o n e o nacrt
koji je sastavio naelnik britanskog Imperijalnog generaltaba (Dodatak A) i po
dolasku ustanovio da je i jugoslovenski Generaltab pripremio nekakav tekst
sporazuma (proces verbal) i da se Jugosloveni nadaju da e taj d o k u m e n t biti
potpisan. Sam tekst jo nije bio p o t p u n o preveden na francuski jezik, ali je
iz njegovog prvog dela koji je bio preveden Dikson shvatio da sadri vojnotehnika pitanja, pa se na njegov zahtev i brigadni general Malaboj pridruio
sastanku. Potom je m a j o r Perii proitao tekst na francuskom jeziku, prevodei srpsku verziju tokom itanja, ali su pri tome iskrsla ova dva glavna sporna pitanja:
a) Jugosloveni ele da se jasno definie stav Grke u sluaju da Nemaka
n a p a d n e Jugoslaviju, a ne i Grku.
b) Jugosloveni e stupiti u rat, ukoliko Nemaka n a p a d n e samo Grku,
iskljuivo ako se taj napad izvri zapadno od doline Strume.
Na ova dva pitanja izneto je sledee britansko gledite:
a) Naelnik Imperijalnog taba nije ovlaen da govori u ime grke vlade, niti na obaveze grke vojne snage na bilo koji vid dejstva. Jedini nain da
Jugosloveni dobiju konaan odgovor jeste da ga zatrae od samih Grka na voj-

nim razgovorima za koje je d o g o v o r e n o da e se odrati 2. aprila u Florini.

(Odrani su 3. aprila u Kenali - V. T.).
b) Ova o g r a d a omoguila bi britanskim t r u p a m a da se p o m e r e u n a p r e d
do linije Nestos, u p r o t i v n o m izloile bi se opasnosti da ih neprijatelj pretekne iz Rupelskog tesnaca. Stavie, britanski predstavnici morali bi da konsultuju naelnika I m p e r j a l n o g taba pre nego to p r i s t a n u da se ova ograda unese u tekst s p o r a z u m a .
Tokom rasprave postalo je j a s n o da je n e m o g u e izraditi prihvatljiv tekst
na osnovu jugoslovenskog procs verbal-a do 14.00 asova kada e britanski predstavnici napustili Beograd. Stoga je Dikson p o n u d i o Dodatak .4, upitavi da li
bi Jugosloveni bili s p r e m n i da zamole p r e d s e d n i k a vlade da ga potpie.
Diskusija se dalje nastavila i zavrila t a k o to je unesen j e d a n amandman
u Dodatak A, koji je potom prekucan pod nazivom Dodatak B. Britanski predstavnici su izjavili da ovaj d o k u m e n t m o r a j u dostaviti naelniku I m p e r i j a l n o g
taba i da e b l a g o v r e m e n o obavestiti Jugoslovene da li on prihvata ili odbacuje ovaj a m a n d m a n . Izrazili su s u m n j u da e a m a n d m a n biti prihvaen, jer
se njime jugoslovenskoj vladi p r e p u t a da odlui pod kojim e uslovima i u
kojem t r e n u t k u Solun biti ugroen.
to se tie p r e t h o d n o ugovorenih vojnih p r e g o v o r a p r e m a Zapisniku
broj 1), isrsla su tri nova pitanja:
a) u m e s t o p o m o n i k a naelnika Glavnog g e n e r a l t a b a g e n e r a l a Milutina Nikolia, kao to je ranije izjavio p r e d s e d n i k vlade general Simovi, Jugoslovene bi na p r e g o v o r i m a z a s t u p a o divizijski general Radivoje Jankovi, naelnik Operativne direkcije;
b) Jugosloveni ele da se pregovori, u m e s t o u Florini, vode u Skoplju i
c) Poto je n e m o g u e obaviti p r i p r e m e pre 3. aprila, pregovori e se odloiti za j e d a n dan . . .
Poto je naelnik I m p e r i j a l n o g taba sasluao izvetaj sa sastanka koji su
mu podneli brigadni general Malaboj i Dikson i poto je proitao d o p u n j e n u
verzi ju d o k u m e n t a za potpisivanje, zakljuio je da ga ne moe potpisati u tom
obliku, ve da m o r a zatraiti nov sastanak sa p r e d s e d n i k o m vlade.
Nakon diskusije p o s t i g n u t a je saglasnost da bi se d o p u n j e n i d o k u m e n t
m o g a o potpisati pod uslovom da se i s t o d o b n o p o t p i e i j e d a n separatan dokument pod nazivom Dodatak C. Potom je ugovoren n a r e d n i sastanak sa predsednikom jugoslovenske vlade (Zapisnik br. 3). 60
Pato nije p r o n a e n taj zapisnik, kao ni dodaci A, B, i C, to je zasad ostala
nepoznata njihova sadrina. Zbog toga se o toku razgovora 2. aprila m o r a m o
posluiti p i s m e n i m izvetajima jugoslovenskih predstavnika. Tako general
Radivoje Jankovi kae da je 2. aprila, u njegovom prisustvu o d r a n a konferencija na kojoj su, pored generala Dila, prisustvovali i engleski vojni izaslanik u Beogradu, a s jugoslovenske strane, pored naelnika Glavnog generaltaba. koji je bio ujedno i predsednik vlade, jo i ministar vojske i mornarice
i p n i pomonik naelnika Glavnog generaltaba.
Razgovori su voeni o jaini britanskih snaga u Grkoj i o nainu naeg
dejstva protivu Nemaca u sluaju da n a p a d n u Grku. Sto se tie britanskih
snaga u Grkoj, general Dil je izjavio da u Grkoj n e m a pet engleskih divizija,
ali nije r e k a o koliko ih ima.
O naem b u d u e m radu u sluaju da Nemci n a p a d n u G r k u naelnik jug o s l o v e n s k o g Glavnog g e n e r a l t a b a je rekao: Mi emo napasti Nemce u bok,
ako oni napadnu Grke t svoje operacije upute desnom obalom r. Strume ka So-

lunu, a ako svoje operacije upute levom obalom r. Strume i ne budu ili ka Solunu neemo ih napadati.
Na ovo je general Dil primetio: Smatram n e m o g u i m da bi Nemci mogli
operisati bilo levom, bilo d e s n o m o b a l o m r. S t r u m e , a da svoje operacije ne
u p u t e ka Solunu.
Najzad je r e e n o da se stupi u vezu s g r k o m V r h o v n o m k o m a n d o m i kom a n d a n t o m britanskih t r u p a u Grkoj i da se tom prilikom u t a n a e gledita
za zajedniki rad u sluaju n e m a k o g napada. 6 1
U p i s m e n o m izvetaju I p o m o n i k a jugoslovenskog Glavnog generaltaba generala Nikolia, koji je t a k o e prisustvovao konferenciji, stvari se drukije pretstavljaju. On kae: U p r e g o v o r i m a u Ministarstvu vojske i m o r n a r i c e
1. i 2. aprila upoznat je general Dil sa naom vojno-politikom situacijom i naim p o t r e b a m a . Od njega d o b i s m o ova obavetenja:
1) d a j e Grka u kritinoj situaciji i da treba d a j e p o m o g n e m o hitnim nap a d o m na N e m c e u Bugarskoj;
2) da Englezi imaju u Grkoj izvesne svoje snage u visini Olimpa na r. Abkante (a ne u Solunu, k a k o s m o mi bili obaveteni); jainu ovih snaga nije
hteo tano da n a m kae; docinije je u t v r e n o d a j e to bila s a m o j e d n a meovita divizija i jedna oklopna brigada;
3) da se ove engleske t r u p e ne mogu u p o t r e b i t i u visini Dojranskog Jezera za vezu izmeu naih i grkih trupa, k a k o s m o to mi predlagali;
4) da jugoslovenske o r u a n e snage Engleska ne moe p o m o i nikakvim
ratnim materijalom, pa ni h r a n o m , u roku 4 - 5 meseci, a n e t o benzina stavljali su n a m na r a s p o l o g a n j e u Solunu; i
5) da engleska flota ne s m e ui u Solunski zaliv, a jo m a n j e u J a d r a n s k o
more, zbog opasnosti od osovinskih aviona i p o d m o r n i c a .
Na nau n a p o m e n u da e m o biti baeni na planinski t e r e n i k r n u Albaniju i da e m o ostati bez sredstava za ivot i bez tekog naoruanja, a n a r o i t o
bez municije, odgovorio je da p o m o od Engleza ne m o e m o oekivati, ve
ta n a m b u d e t r e b a l o da o t m e m o od Italijana.
General Dil n u d i o n a m je savez sa garancijom za b u d u n o s t , s a m o da odm a h n a p a d n e m o N e m c e u Bugarskoj. Tada savez nije potpisan. 6 2
Ugovoreni sastanak sa Grcima i B r i t a n c i m a o d r a n j e na Zeleznikoj stanici Kenali 3. aprila 1941. i t a j n o od 21.00 as do d u b o k o u no. S a s t a n k u su
sa jugoslovenske strane prisustvovali general Radivoje Jankovi i generaltabni
major Milisav Perii, sa grke strane generalisimus Papagos sa delom svoga taba i sa britanske strane k o m a n d a n t britanskih snaga u Grkoj general Vilson sa
svojim saradnicima.
General Jankovi je, p r e m a njegovoj p i s m e n o j izjavi, na s a s t a n k u n a j p r e
izloio tekst citiranog o p e r a c i j s k o g plana od 2. aprila. Meutim, Vilson i Papagos su n e p r e s t a n o predlagali da s e j u g o s l o v e n s k e snage povlae na jug radi
obrazovanja zajednikog jugoslovensko-grko-britanskog f r o n t a , ali je general Jankovi o d b a c i o taj p r e d l o g i objasnio da bi Jugoslaviji bilo p o t r e b n o j o
dvadesetak d a n a da izvri mobilizaciju i k o n c e n t r a c i j u . Zatim je general Vilson, na pitanje koliko ima britanskih snaga u Grkoj, odgovorio da ima samo
dve divizije i jedna oklopna brigada i da bi kroz 3 nedelje mogla stii jedna, a
u toku dalje 3 nedelje jo j e d n a divizija
Na molbu jugoslovenske delegacije da se sadanje b r i t a n s k e snage u Grkoj p r e b a c e u dolinu r. S t r u m i c e general Vilson je izjavio da njegov k o r p u s
m o r a ostati u rejonu Olimpa radi o b e z b e e n j a komunikacija, a da u rejon

Strumice ne moe da u p u t i svoje t r u p e zbog v e o m a slabih komunikacija, to

je general Jankovi osporio. General Vilson je d o d a o da se ni naelnik grkog
G e n e r a l t a b a Papagos nije slagao da se b r i t a n s k e snage u p u t e u dolinu r.
Strumice, ali je tom prilikom n a p o m e n u o d a j e p o t r e b n o da mi na o v o m pravcu i m a m o j a k e snage.
Na kraju general Papagos je predloio da se razgovori nastave u Atini, a
general Jankovi je s a m o o b e a o da e taj zahtev p r e n e t i B e o g r a d u . 6 3
Pismeni izvetaj generaltabnog majora Periia, d r u g o g jugoslovenskog
delegata, u sutini se slae sa p r e d n j i m navodima generala Jankovia, s t o m
razlikom to je general Vilson, na pitanje kolikim s n a g a m a raspolae u Grkoj, odgovorio da ima s a m o j e d n u i po diviziju i da e se svake dve sledee
nedelje moi da p r e b a c u j e po j e d n a m o t o r i z o v a n a brigada. Perii je d o d a o
i to da je po izrazu c r t a na licu generala Vilsona zakljuio da general Vilson
s m a t r a da e biti d o c k a n a k o bi za k o n c e n t r a c i j u jugoslovenske vojske trebalo oko 20 d a n a kako mu je to general Jankovi soptio. 6 4
Iznenaeni general Vilson upitao je A ta ete raditi ako vas Nemci nap a d n u za 2 - 3 dana? (verovatno je bio obaveten da e Nemci napasti 6. aprila, samo to nije hteo o t v o r e n o da kae). Odgovoreno mu je da e se braniti
sa onim to se b u d e imalo na licu mesta. Na traenje jugoslovenske delegacije
da se ukae p o m o u vazduhoplovstvu, odgovoreno je da se p o m o ne moe
ukazati zbog angaovanja na d r u g i m frontovima, a general Vilson je istakao
i to da se na pristanite u Solunu ne moe raunati zbog n e m a k o g vazduhoplovstva. 64
Britanci su smatrali da su pregovori o p o s r e d o v a n j u Italije izmeu Jugoslavije i N e m a k e suprotni i n t e r e s i m a V. Britanije. Oni su doli do zakljuka
da nova jugoslovenska vlada, mada uglavnom zdrava, nije o n o l i k o privrena prosaveznikoj politici koliko bi oni eleli i da se na nju mora vriti stalan
pritisak da bi donosila poelje odluke. Pored zvaninih britanskih predstavnika takvo gledite imali su i tajni lanovi b r i t a n s k e o b a v e t a j n e slube (S02)
koji su radili u Jugoslaviji. Oni su nastojali da se izvre bar neke p r i p r e m e pre
n e m a k o g n a p a d a na Jugoslaviju koji su ve smatrali neizbenim. Na p r i m e r ,
trebalo je da p r i p r e m e r u e n j e m o s t o v a p r e k o Dunava i nekih p u t e v a i eleznikih pruga, p o s e b n o u r e j o n u Nia, Caribroda, Velesa i u dolini Vardara.
Oni su pokuavali da u s p o s t a v e mreu radio-stanica, koja bi radila i posle nemake invazije, sa c e n t r i m a na Suaku, u Ljubljani, Mariboru, Beogradu, Sarajevu, Niu i Skoplju, od kojih je s a m o pet bilo uspostavljeno, ali nijedan od
njih nije radio posle n e m a k e okupacije. Takoe su p r i p r e m a l i sabotae na
n e m a k i m instalacijama i o p r e m a l i sabotane grupe za rad u Bugarskoj i Albaniji. 641 '
Prema izjavi generala Radivoja Jankovia u Glavnom generaltabu je u
toku 2. aprila, pre odlaska u Grku, izraena jedna vrsta operaciskog plana,
kojim je bilo p r e d v i e n o :
a) Cilj naih operacija - ovde je n a v e d e n o da e m o z a j e d n o napasti Nemce, a k o oni p r e t h o d n o n a p a d n u Grke i svoje dalje operacije u p u t e d e s n o m
o b a l o m r. S t r u m e ka Solunu.
Cilj naih operacija bio bi da ne dozvolimo da Nemci zauzmu Solun.
b) Koncentracijska prostorija naih snaga prema Bugarskoj - ovde su pokazane nae snage koje se imaju grupisati p r e m a Bugarskom frontu. Naznaen je s a m o b r o j divizija i, uglavnom gde e se nalaziti.

c) Vreme zavretka koncentracije naih snaga prema Bugarskoj - navedeno je da snage, o d r e e n e p r e m a Bugarskoj, zavravaju svoje g r u p i s a n j e o k o
12. aprila i da p r e toga ne bi bile u m o g u n o s t i da p r e d u z m u operacije.
d) Zajedniko dejstvo jugoslovensko-grkih snaga - ovde je n a r o i t o istakn u t o d a j e Strumiki pravac vrlo vaan, kako za nas, tako i za Grke, i zbog toga
se predlae: da engleske o k l o p n e divizije (mislilo se da Englezi u Grkoj imaju
oklopnih divizija) to p r e d o u u dolinu r. S t r u m i c e radi o b e z b e e n j a ovog
pravca, a p o t o m da poslue kao jaka u d a r n a g r u p a protivu n e m a k i h snaga
u dolini r. Strumice.
U svom izvetaju od 4. aprila o svojoj misiji u B e o g r a d u britanski general
Dil je, izmeu ostalog, naveo d a j e Simovi i m a o teak zadatak da odri vladu
na o k u p u i da ne m o e zakljuiti nikakav s p o r a z u m bez p r i s t a n k a vlade, ali
izgleda da su i on i general Ili odluili da se bore. Poto j u g o s l o v e n s k e snage
nisu s p r e m n e za rat, Simovi eli da dobije u v r e m e n u k a k o bi zavrio mobilizaciju i k o n c e n t r a c i j u snaga. On ne moe iz u n u t r a n j e politikih razloga
da uini prvi korak u objavljivanju neprijateljstva, nego m o r a da eka n e m a k u
inicijativu. On o e k u j e da e N e m a k a napasti Jugoslaviju iz B u g a r s k e i za
sada ostaviti Grku po strani. Jugosloveni e p o m o i Grke u Albaniji, ali nee
ak ni tu napadati dok N e m a k a ne n a p a d n e njih ili ne ugrozi njihove ivotne
interese. U takvim uslovima jugoslovenska vlada nije htela da p r i m i ministra
inostranih poslova Idna. 6 5
Poto je uvideo da p r e t h o d n i razgovori nisu doveli do n e k o g opipljivog
rezultata, britanski predsednik vlade V. Ceril je 4. aprila uputio sledeu p o r u k u
predsedniku vlade generalu Simoviu:
Moje i n f o r m a c i j e sa sviju s t r a n a p o k a z u j u da se vri brza i velika k o n c e n t r a c i j a nem a k i h s u v o z e m n i h i v a z d u h o p l o v n i h snaga, kao i n j i h o v o n a p r e d o v a n j e p r e m a Vaoj zemlji. Nai agenti iz F r a n c u s k e nam javljaju o velikim p o k r e t i m a v a z d u h o p l o v n i h snaga iz Franc u s k e . P r e m a o b a v e t e n j i m a . k o j i m a r a s p o l a e o b a v e t a j n a sluba nae Afrike a r m i j e , b o m b a r d e r i su p o v u e n i ak iz Tripolisa. Meni je neshvatljiv taj va a r g u m e n a t da Vi d o b i j e t e
u v r e m e n u . Jedini potez koji bi o s i g u r a o p o b e u i b e z b e d n o s t jeste da se izvojuje brza i odluna p o b e d a u Albaniji, i da se zapleni velika koliina m a t e r i j a l a koji bi p a o u Vae r u k e .
Kada u Albaniju stignu etiri n e m a k e a l p i n s k e divizije, za koje Va G e n e r a l t a b tvrdi da dolaze iz Tirola, Vi e t e se nai p r e m a sasvim d r u k i j i m o t p o r o m n e g o t o je o t p o r koji bi mogla da Vam prui d e m o r a l i s a n a p o z a d i n a italijanske vojske. 8 4

I a m e r i k a vlada je p o k u a l a da odvrati novu jugoslavensku vladu od priznavanja Trojnog pakta. U tom cilju je ameriki poslanik u Beogradu Blis Lejn
posetio Simovia 27. m a r t a o k o p o d n e i p r e d a o mu sledeu p o r u k u amerikog v. d. ministra inostranih poslova Samnera Velsa (Welles S u m n e r ) ;
Primio sam vest o o b r a z o v a n j u nove vlade u B e o g r a d u Ona p r e d s t a v l j a k o n c e n t r a c i j u
svih d e m o k r a t s k i h n a c i o n a l n i h e l e m e n a t a u Jugoslaviji. Ja sam u b e d e n da e politika nove
vlade biti u p r a v l j e n a na o d b r a n u nezavisnosti i s u v e r e n i t e t a zemlie. U ovim bi n a p o r i m a
nova jugoslovenska vlada mogla r a u n a t i na s i g u r n u i i s k r e n u n a k l o n o s t i m a t e r i j a l n u pom o SAD Politika SAD nije n i k a d a p r i m o r a v a l a Jugoslaviju da stupi u rat. SAD su j e d i n o elele da vide Jugoslaviju k a k o b r a n i svoju nezavisnost, ne p o k o r a v a j u i se Hitleru. Ako bi Nemaka sada napala Jugoslav iju. Jugoslavija se moe pouzdati u p o m o Sjedinjenih Drava u hrani i d r u g o j materijalnoj i m o i a l n o j potpori 8 7

Na Lejnovo pitanje ta nova vlada n a m e r a v a da uini sa Trojnim p a k t o m ,

Simovi je odgovorio da nova vlada eli da izbegne diskusiju o T r o j n o m paklu, ako je to ikako mogue, da ne eli odbaciti Pakt, ali ga n e c e ni ratifikovati,
pa vlada nee da izaziva osovinske sile, ali e nova vlada odbiti silom svaki
p o k u a j N e m a k e i Italije da zauzmu Solun. Solun je od vitalnog znaaja za

nae nacionalne interese. Jugoslavija ne bi trpela nikakav potez koji bi smanjio njen suverenitet, r e k a o je Simovi.
Meutim, Nini je, polazei sa p r a v n i k e strane, r a k a o da Pakt ne bi mogao biti o d b a e n , j e r njegove o d r e d b e p r o p i s u j u da Pakt stupa na snagu odm a h posle potpisivanja, pa se zbog toga ne trai nikakva ratifikacija. On je dod a o da vlada nije pristupila Paktu, ne bi bilo s a m o tekoa sa N e m a k o m ve
bi se m o g a o desiti i raspad zemlje, jer Maek ne bi uao u vladu i da je on
(Nini - p r i m . V. T.) za mir sve dotle dok n e m a p o v r e d e jugoslovenskog suvereniteta. Nini je dalje p r e d o a v a o Lejnu da Jugoslavija ne moe raunati
ni na p o d r k u Moskve d o k l e god Sovjetski Savez ne b u d e izloen n e m a k o m
n a p a d u . Molio je Lejna da se zauzme kod Ruzvelta da se ponite m e r e zaleivanja jugoslovenskih f o n d o v a u SAD, j e r su one bacile Jugoslaviju u nepovoljnu politiku situaciju slinu situaciji M a a r s k e i drugih zemalja pod nemakom dominacijom.68
Dva d a n a kasnije, tj. 29. marta, S a m n e r Vels je pozv ao jugoslovenskog poslanika u SAD Fotia i saoptio mu Ruzvehovu poruku da su Sjedinjene Amerike Drave odluile da na Jugoslaviju primene odredbe Zakona o zajmu i najmu69 i da odmah izdaju nalog za neposredno odailjanje ratnog materijala, sanitetske i druge opreme potrebne jugoslovenskim oruanim snagama.70
U cilju dobijanja p o m o i od SAD voeni su itavih pet d a n a paralelni razgovori i u Beogradu i u Vaingtonu. V e j e bila postignuta p u n a saglasnost po
svim p i t a n j i m a m a t e r i j a l n e pomoi. Predsednik Ruzvelt se lino angaovao za
organizaciju i odailjanje brze p o m o i Jugoslaviji. No, iznenadni nemaki napad 6. aprila p r e k i n u o je sve to i o n e m o g u i o da SAD ukazu Jugoslaviji blag o v r e m e n u pomo. 7 1

P R E G O V O R I SA S O V J E T S K O M VLADOM

Dok se britanski general Dil j o nalazio u Beogradu, sovjetski otpravnik inostranih poslova i vojni atae zahtevali su u I as 1. aprila da ih p r i m e p r e d s e d n i k
vlade general Simovi i m i n i s t a r inostranih poslova Nini, da bi uruili hitnu
p o r u k u Molotova koji je prihvatio p r e d l o g o zakljuenju Pakta o u z a j a m n o j
pomoi i saveznitvu i pozivao da d o e u Moskvu oviaeni delegat za zakljuenje tog pakta, kojeg je tog istog d a n a Vrhovna k o m a n d a n e m a k o g Vermahta nazvala t e r m i n o m : Pakt prijateljstva Rusija-Jugoslavija, j e r su Nemci odm a h doznali o n a m e r a m a Sovjeta da zakljue pakt sa Jugoslovenima, ali sa
veim o g r a n i e n j i m a i sadrajem od onih koja su iznoena u Beogradu. Naime, taktika moskovskih rukovodilaca je bila da Jugoslavija zauzme krut stav
p r e m a Osovini i da prihvati predlog saveznitva, ali sa izvesnim ogranienjima. da bi se izbeglo d i r e k t n o uplitanje Sovjetskog Saveza u n e m a k u vojnu
k a m p a n j u na Balkanu.
Poto se nisu uzdali u b e o g r a d s k e upravljae zbog njihovih izjava privrenosti T r o j n o m paktu, Sovjeti su se postarali da N e m c i m a stignu informacije
o o g r a n i e n j i m a prilikom p r e g o v a r a n j a sa Jugoslovenima, izraavajui istovr e m e n o Hitleru svoj stalni interes za balkanski sektor, da bi ga e v e n t u a l n o
privukli da pregovara s Moskvom.
Jugoslovenski rukovodioci primili su sa iznenaenjem i nevericom ponu e n u p o m o od strane Sovjetskog Saveza. Njihov predlog Pakta o u z a j a m n o j

p o m o i i savezu nije bio u s m e r e n toliko da se trai p r u a n j e vojne p o m o i koliko da Sovjetski Savez intervenie u konfliktu i oslobodi Jugoslaviju od okruenja od s t r a n e sila Osovine. Odluili su da o d m a h poalju Vojnu misiju u
Moskvu, ali, zbog zabrinutosti da e k o m p r o m i t o v a t i svoje n a p o r e za ublaavanje zategnutosti sa B e r l i n o m i Rimom, nisu oklevali a da ne jave N e m c i m a
o sovjetskim p o n u d a m a i da na taj nain o k r e n u Hitlerovu osvetu p r e m a Sovj e t s k o m Savezu. Kao to je ve ranije n a p o m e n u t o , jugoslovenski vojni atae
u Moskvi obavestio je n e m a k o g p o m o r s k o g ataea da su ga sovjetske vojne
vlasti pozvale i p o n u d i l e p r o d a j u raznog materijala Jugoslaviji, ali d a j e on to
o d l u n o odbio. Tako je izgledalo kao da se Moskva i Beograd u t r k u j u u pokuaju da okrenu j e d a n protiv d r u g o g r a t n e Hitlerove planove. Ali ta trka se
o k r e n u l a protiv Jugoslovena, j e r je n e m a k i a m b a s a d o r u Moskvi S u l e n b e r g
(Schulenberg Friedrich von) d e m a s k i r a o njihovu igru i o d m a h upozorio
Berlin na njihove intrige. 7 2
Meutim, general Simovi je izneo drukiji r e d o s l e d pregovora, tj. d a j e
inicijativa za zakljuenje p a k t a potekla od njega, a ne od Sovjeta. Naime, on
kae da je o d m a h posle dravnog u d a r a 27. marta, p r e k o sovjetskog otpravnika poslova u Beogradu Viktora Lebedeva (AeeAeB BUKTOP 3 ), uputio
predlog vladi SSSR za zakljuenje ugovora o u z a j a m n o j pomoi. On je prvog
aprila u 1 as posle ponoi primio u svom stanu Lebedjeva i sovjetskog vojnog
izaslanika, generala Aleksandra S u h o n j i n a (CVXOHHH), koji su ga obavestili o
poruci ministra inostranih poslova Molotova da je sovjetska vlada prihvatila
predlog i da u tom cilju jugoslovenska vlada uputi u Moskvu o p u n o m o e n e
predstavnike radi p r e g o v o r a . 7 3
Zatim je m i n i s t a r inostranih poslova Nini o d m a h u p u t i o instrukcije jugoslovenskom poslaniku u Moskvi Milanu Gavriloviu da kao ef delegacije
o d m a h stupi u vezu s Molotovom, ne ekajui ostale delegate. Za lanove delegacije o d r e e n i su Boin Simi i generaltabni p u k o v n i k Dragutin Savi,
koji e istog d a n a otputovati avionom p r e k o Istanbula.
Gavrilovi, m e u t i m , nije o d m a h stupio u pregovore, nego je s a e k a o ostale lanove delegacije koji su, g r e k o m Turaka, u p u e n i za Ankaru, a odatle
za Odesu i Moskvu. Istog d a n a je nemaki a m b a s a d o r u Moskvi S u l e n b e r g izvestio Berlin da je jugoslovenski poslanik u Moskvi d o b i o instrukcije da odloi put za Beograd. Gavrilovi se toga d a n a sastao sa n e m a k i m i italijanskim
a m b a s a d o r i m a i u d u g o m izlaganju, p r o e t o m u z n e m i r e n o u , istakao da bi
nemako-jugoslovenski rat p r e d s t a v l j a o n e s r e u za sve zainteresovane, da
je p o t p r e d s e d n i k vlade Jovanovi sada ve na p u t u za Rim, radi iznalaenja
reenja. da je vlada odluila da prizna Trojni pakt i da je u takvim uslovima.
po njegovom miljenju, a p s o l u t n o m o g u n o spreiti rat. pa je zamolio da nemaki a m b a s a d o r intervenie u Berlinu. 7 4
Jugoslovenski delegati pukovnici Simi i Savi (Vojna misija) stigli su 2.
aprila uvee u Moskvu s n a c r t o m predloga ugovora izmeu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Sledeeg d a n a imali su prvi sastanak sa Andrejom Viinskim
p o m o n i k o m sovjetskog ministra inostranih poslova. Kad se u p o z n a o s nacrtom, Viinski im je o d m a h rekao da mu je ideja o vojnom paktku sasvim
nova. da predlog m o r a dati Molotovu na o d o b r e n j e i da e im odgovoriti sutradan.
Na sastanku 4. aprila Viinski je r e k a o Gavriloviu da Sovjetski Savez
smatra da u tom t r e n u t k u nije podesno da potpie vojni pakt s Jugoslavijom.
jer bi se time raskinuli prijateljski odnosi Rusije i N e m a k e i d o d a o da bi p r e

zakljuivanja takvog pakta t r e b a l o poznavati vojnu snagu obeju zemalja, pa

zato nudi nacrt j e d n o g ugovora o prijateljstvu i n e n a p a d a n j u . Iako to nije bio
vojni pakt koji su oekivali, Gavrilovi i njegove kolege odluili su da ga prihvate zbog vrednosti njegovog lana II koji je p r e d v i a o da a k o j e d n u ugovornu s t r a n u n a p a d n e n e k a trea drava, d r u g a u g o v o r n a strana nee p o m o i
n a p a d a a dokle god traje ugovor. Gavrilovi je smatrao da bi takav ugovor
mogao biti uvod u vojni savez. Uz to je Viinski izriito naglasio d a j e Sovjetski
Savez voljan da s n a b d e Jugoslaviju r a t n i m materijalom, pa je traio od Gavrilovia listu nabavki da bi se materijal m o g a o isporuiti o d m a h . Viinski je
t a k o e r e k a o da Rusi misle da d a d u instrukcije svojem a m b a s a d o r u u Berlinu da kae N e m c i m a da oni ne ele da nezavisnost, suverenitet i integritet
Jugoslavije b u d u ugroeni ili izmenjeni. 7 4
U m e u v r e m e n u sovjetski komesar za inostrane poslove Molotov je 4. aprila pozvao n e m a k o g a m b a s a d o r a S u l e n b e r g a i, pozivajui se na postojei
s p o r a z u m o k o n s u l t a c i j a m a izmeu N e m a k e i Sovjetskog Saveza, saoptio
mu da je jugoslovenska vlada predloila sovjetskoj vladi da pregovaraju o
ugovoru o prijateljstvu i nenapadanju i da je sovjetska vlada prihvatila taj predlog, t a k o da e ugovor biti potpisan danas ili sutra. Sovjetska vlada se odluila da prihvati predlog jugoslovenske vlade j e d i n o sa eljom da se ouva
mir, to je u skladu i sa eljom vlade Rajha koja se t a k o e protivi p r o i r e n j u
rata. S toga se sovjetska vlada nadala da e i n e m a k a vlada u svojim sadanjim o d n o s i m a sa Jugoslavijom uiniti sve da se odri mir. Sporazum izmeu
Sovjetskog Saveza i Jugoslavije bie analogan sovjetsko-turskom sporazumu iz
1925. godine, a sporazum Sovjetskog Saveza sa Jugoslavijom nee obuhvatati odnose sa drugim zemljama. Prema tome sovjetsko-jugoslovenski sporazum nije uperen bilo protiv koga i niti bilo protiv koje druge drtave. Na taj nain Molotov je
traio da iskoristi sklapanje sporazuma sa Jugoslavijom da podseti Berlin na recipronu obavezu konsultacija Nemake i Sovjetskog Saveza koja, u stvari, nije
bila skoro nikad potovana. On se sada, vie nego ikad, nadao da e i Nemaka
u b u d u e to potovati i da e je privoleti da se ponovo otponu pregovori koji
bi doveli do jednog novog nemako-sovjetskog sporazuma. U svakom sluaju,
Molotov je takoe teio da se shvati da je Sovjetski Savez protiv nemakog napredovanja na Balkanu i proirenja rata na tom sektoru, ali je u isto vreme bio
zabrinut da sporazum sa Jugoslavijom ne pogora odnose Sovjetskog Saveza sa
Nemakom. 7 5
Nemaki ambasador Sulenberg odgovorio je Molotovu da je, po njegovom
miljenju, izabran v e o m a nesretan trenutak za sklapanje s p o r a z u m a za Jugoslavijom i da bi njegovo zakljuivanje izazvalo nepoeljan utisak u svetu.
Naglasio je da politika jugoslovenske vlade nije jasna i da su njen stav, k a o
i p o n a a n j e jugoslovenskog javnog m n j e n j a izazivaki. Sulenberg je nastojao
da dobije o b e a n j e da e Sovjetski Savez p o n o v o razmotriti itavu stvar, ali
je Molotov naglasio d a j e njegova vlada donela o d l u k u da zakljui s p o r a z u m
sa Jugoslavijom posle zrelog razmiljanja i posle ubectenja da su beogradski
rukovodioci raspoloeni da priznaju p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m paktu. 7 8
Poto je Molotovljeva izjava p r i m l j e n a sa gorinom i n e u g o d n o u , nije
se d u g o ekalo na reakciju Nemake. Naime, nemaki ministar inostranih poslova Ribentrop, ubrzo posle p r i m l j e n o g izvetaja, pozvao je sovjetskog amb a s a d o r a i upozorio ga da bi ugovor Sovjetskog Saveza sa Jugoslavijom znaio kraj nemako-sovjetskog prijateljstva, jer bi Firer bio s p o s o b a n da po-

niti taj ugovor, a tada bi b u d u n o s t o d n o s a sa Sovjetskim Savezom bila

crna.
Posle toga je sovjetski a m b a s a d o r Dekanozov (AeKaH030B B,\aAHMHp D
iz Berlina poslao u Moskvu v e o m a alarmantan izvetaj, pa je v e r o v a t n o on
d o p r i n e o da rukovodioci Kremlja razvodne pakt sa Jugoslavijom umetanjem
klauzule neutralnosti A nepomirljivo odbijanje Gavrilovia da prihvati takvu
klauzulu p r i m o r a l o je Staljina da odloi potpisivanje p a k t a i da sazove Politbiro da d i s k u t u j e po t o m pitanju. 7 7
Gavriloviev optimizam nije d u g o trajao. Posle m a n j e od dva sata od razgovora sa Viinskim, ovaj ga je pozvao u Kremlj, p o t o su Sovjeti p r o m e n i l i
svoje miljenje o stilizaciji lana II, t a k o da za Jugoslovene vie nije i m a o o n a j
diplomatski i politiki znaaj koji je i m a o ranije. On je sad glasio: U sluaju
da j e d n a s t r a n a ugovornica b u d e n a p a d n u t a od n e k e tree drave, d r u g a ugovarajua strana e zadrati svoju politiku neutralnosti i prijateljstva. Kad je
Gavrilovi r e k a o da bi izmena m n o g o oslabila pakt, Viinski je naglasio da je
to bilo nuno; inae, Nemci bi mogli misliti da Sovjetski Savez n a m e r a v a da
im obustavi i s p o r u k u materijala, a to bi uvuklo Sovjetski Savez u rat sa Nem a k o m u v r e m e kad Rusi nisu s p r e m n i za rat, r e k a o je Viinski. Jugoslovenski predstavnici nisu mogli prihvatiti izmenu. Za njih bi sovjetska neutralnost
samo ohrabrila Nemce i zaplaila njihov sopstveni narod.
Gavrilovi se p o n o v o sastao sa Viinskim, da bi mu saoptio ovo gledite
i zatraio od njega da odloi potpisivanje pakta dok ne u j e miljenja iz Beograda. Od Viinskog je d o b i o m a l o o h r a b r e n j a . O p o m e n u o ga je da ono t o
je m o g u e danas, moe biti n e m o g u e sutra. Meutim, d o d a o je da Jugosloveni mogu raunati, u s v a k o m sluaju, na r u s k u m a t e r i j a l n u p o m o . Gavrilovi je p o n o v o izrazio svoje i z n e n a e n j e to su Rusi p r o m e n i l i svoje miljenje
specijalno o v o j n o m paktu, jer je sovjetski otpravnik poslova u Beogradu bio
kazao jugoslovenskoj vladi da je Rusija voljna da zakljui vojni i politiki savez
s Jugoslavijom. Visinski je demantovao da su Rusi tako neto rekli. Ono to su
rekli bilo je da su voljni da pregovaraju samo o pitanjima koja se odnose na davanje vojnog materijala i, eventualno, o nekoj vrsti ogranienog sporazuma.
Gavrilovi je odgovorio da je njegova vlada bila sigurna da je Moskva pristala
da potpie vojni pakt. Inae, ne bi bilo nikakve potrebe da alje delegaciju sa punomostvima samo zato da potpie jedan prost sporazum o prijateljstvu i nenapadanju. (Podvukao V. T.).
Kako je Gavrilovi znao da njegova vlada o e k u j e akciju, on je r e k a o Viinskom da bi p o t p i s a o s p o r a z u m pod dva uslova: da Rusija zameni klauzulu
o neutralnosti izjavom da e u sluaju da Jugoslavija b u d e n a p a d n u t a od n e k e
tree strane, prijateljski odnosi i d a l j e postojali, a da Simi i Savi p o t p i u
ugov or ak i a k o nije bilo u njihovoj nadlenosti da to uine. Gavrilovi je mislio da bi takvim m a n e v r o m naveo Nemce na zakljuak da se ne radi o obinom ugovoru o prijateljstvu, jer se razlikuje od u o b i a j e n o g o b r a s c a i zato to
ima p o t p i s e dva oficira. Viinski mu je r e k a o da takav p r e d l o g ne dolazi u obzir. Posle duge p r e p i r k e , Viinski je rekao, da o o v o m e m o r a izvestiti svoju
vladu, a Gavrilovi je bio nepopustljiv.
Sutradan, tj, 5. aprila u 8 asova Viinski je t e l e f o n i r a o Gavriloviu da su
d o k u m e n t i gotovi za potpis, no. Gavrilovi je u toku itavog tog d a n a o d b i j a o
da potpie ugovor i izjavio da nee doi u Kremlj a k o ona klauzula nije prom e n j e n a . Mada je Visinski insistirao da je p r o m e n a n e m o g u a , Gavrilovi je
nepopustljivo zadrao svoj stav, t a k o da ga je Viinski p o n o v n o pozvao i upi-

tao da li bi h t e o da razgovara sa g e n e r a l o m Simoviem u Beogradu. Gavrilovi je p r i s t a o i kroz deset minuta, tj. 6. aprila u 1,15 stupio u vezu s generalom Simoviem koji mu je, posle dugog natezanja, n a r e d i o da m o r a potpisati Pakt, ali je Gavrilovi bio nepopustljiv. Viinski je vikao od ljutine Vi morate potpisati, ali je molio Gavrilovia da doe.
Kada su Gavrilovi i njegova p r a t n j a stigli u Kremlj, svi su ekali na njih
-Staljin. Molotov, Viinski i mnogi drugi. Molotov je proitao onakvu stilizaciju
lana II kakvu je traio Gavrilovi. Ja mislim zakljuio je Molotov, Da ce
dr Gavrilovi primiti ovu p r o m e n u . Primam i hvala, gospodine Molotov.
Ne, ne meni, brzo je r e a g i r a o Molotov. Ne meni, zahvalite n a e m drugu
Staljinu. Mi nita ne r a d i m o bez naeg d r u g a Staljina.
Gavrilovi je zahvalio Staljinu, koji je odgovorio: Vi ste bili u pravu, gosp o d i n e Gavriloviu. Ako bi ostala klauzula o neutralnosti, to bi znailo da bi,
a k o b u d e t e n a p a d n u t i , Sovjetski Savez p r a o r u k e nad vaom s u d b i n o m . - Ja
sam p o k u a v a o da to objasnim g o s p o d i n u Viinskom, odgovorio je Gavrilovi, Ali on nije hteo ni da uje. - Moja vina! Moja vina! (Moja krivica! moja
krivica!) izvinjavao se Viinski i klanjao se d u b o k o pred Staljinom sa r u k a m a
p r e k r t e n i m na g r u d i m a .
Tako je, i pored negativnog stava Nemake, zakljuen Pakt o prijateljstvu
i nenapadanju izmeu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza koji su 6. aprila u 2,30 asova ujutro, tj. n e p o s r e d n o p r e n e m a k o g napada, potpisali Gavrilovi, Simi
i Savi u ime jugoslovenske vlade, a Molotov u ime Sovjetskog Saveza. Zatim
je Staljin n a r e d i o da se tekst ugovora p r e n e s e p r e k o radija na srpkso-hrvatskom i n e m a k o m jeziku. 7 8 Tekst Pakta glasi:
Ugovor <> prijateljstvu i nenapadanju izmeu SSSR i Kraljevine Jugoslavije:
P r e d s e d n i t v o V r h o v n o g sovjeta Saveza Sovjetskih Socijalistikih R e p u b l i k a i Njegovo
Velianstvo Kralj Jugoslavije, p o b u e n i p r i j a t e l j s t v o m koje postoji i z m e u o b e d r a v e i ube e n i d a j e o u v a n j e m i r a u n j i h o v o m z a j e d n i k o m interesu, reili su da zakljue Ugovor o
prijateljstvu i n e n a p a d a n j u i u t o m cilju su o d r e d i l i p u n o m o n i k e :
Od s t r a n e P r e d s e d n i t v a V r h o v n o g sovjeta SSSR Vjaeslava Mihajlovia Mololova.
p r e d s e d n i k a S o v j e t a n a r o d n i h k o m e s a r a i n a r o d n o g k o m e s a r a za s p o l j n e poslove SSSR;
Od s t r a n e Njegovog Velianstva Kralja Jugoslavije dr Milana Gavrilovia. i z v a n r e d n o g
p o s l a n i k a i o p u n o m o e n o g m i n i s t r a Jugoslavije, Boina Simia i Dragutina Savia pukovnika, ija su p u n o m o j a n a e n a u o d g o v a r a j u o j f o r m i i p r o p i s a n o m r e d u , sloili su se u sledeem:
lan pn'i- Obe ugovorne s t r a n e u z a j a m n o se obavezuju d a e se uzdrati od svakog napada
u odnosu j e d n e p r e m a d r u g o j i da ce uvaavati nezavisnost, suverena prava i teritorijalnu celinu
SSSR i Jugoslavije.
Clan drugi - U sluaju a k o jedna od ugovornih strana b u d e n a p a d n u t a od strane tree drave, d r u g a ugovorna strana obav ezu je se da e sauvali politiku prijateljskih odnosa p r a m a n j o j .
Clan rrei Ovaj ugovor zakljuuje se za rok od pet godina. Ako jedna od ugovornih strana
ne smatra n e o p h o d n i m da otkae ovaj ugovor na jednu godinu pre ustanovljenog roka, o n d a
ovaj ugovor a u t o m a t s k i ostaje na snazi za narednih pet godina.
lan enrti - Ovaj ugovor stupa na snagu u m o m e n t u njegovog potpisivanja Ugovor podlee ratifikaciji u Sto je m o g u e k r a e m roku. Razmena ratifikacionih isprava treba da se izvri
u Beogradu.
Clan peti - Ugovor je sastavljen u dva originala, pri emu oba teksta imaju r a v n o p r a v n u snagu.
Moskva, 5. aprila 1941. god.
Po o p u n o m o s t v u Predsednitva
V r h o v n o g sovjeta SSSR
V. Molotov

Po o p u n o m o s t v u
Njegovog Velianstva Kralja
Jugoslavije
dr Milan Gavrilovi
Boin Simi
Dragutin Savi 7 8

Posle potpisivanja Ugovora razgovor se nastavio u Kremlju o optoj, naroito n e m a k o j situaciji. Gavrilovi, zauen zbog i z n e n a d n o g i brzog zakljuivanja s p o r a z u m a , p r i v u k a o je Staljinovu panju na o p a s n o s t n e m a k o g napada i izvestio ga o n o v o s t i m a koje je o t o m e prikupio. Staljin ga je sluao sa
oevidnim i n t e r e s o v a n j e m i, posle k r a t k o g oklevanja, odgovorio: Mi s m o
spremni, n e k a d o u a k o hoe. Zatim je obilato d a v a o o b e a n j a o p o m o i svake vrste i pozvao Gavrilovia da se dogovori sa T u r c i m a radi prevoza kroz
Dardanele sovjetskog ratnog materijala n a m e n j e n o g Jugoslaviji. I zaista, Gavrilovi je o d m a h izvestio turskog kolegu o razgovoru sa Staljinom. Turski kolega je bio zadovoljan i s p r e m a n na saradnju, izjavljujui mu d a j e p o z n a t o da
je kralj Aleksandar uvek govorio da put iz B e o g r a d a u Moskvu ide p r e k o Ankare. N a p o m e n u o je da jugoslovenski politiari u zadnje v r e m e nisu uvaavali
ovu istinu, a sada o e v i d n o ele da vode d r u g u politiku, pokazujui se toliko
popustljivi p r e m a Ankari kao to su to bili p r e m a Moskvi i L o n d o n u . 7 9
Dok je Staljin d a v a o obilata o b e a n j a Gavriloviu, R i b e n t r o p je 6. aprila
u 4,00 svom p r e d s t a v n i k u u B e o g r a d u poslao ifrovanu parolu Trojni pakt,
tj. ugovoreni znak za u p o z o r e n j e osoblja poslanstva da uniti tajni materijal
i da se skloni na sigurno mesto. U isto v r e m e poslao je t e l e g r a m e u Rim, Budimpetu, B u k u r e t i Sofiju izvetavajui ih da e o p e r a c i j e o t p o e t i u j u t r o .
Pola asa kasnije d a o je instrukcije svom a m b a s a d o r u u Moskvi da r a n o ujutro p o e kod Molotova da mu objasni motive zbog kojih je N e m a k a prisiljena
da p r e d u z m e vojne o p e r a c i j e protiv Grke i Jugoslavije i da ga uveri da e nem a k a aktivnost na ovom p r a v c u biti u s m e r e n a j e d i n o na to da sprei Britance da uspostave drugi oslonac na k o n t i n e n t u i da e se nernake t r u p e povui
kad izvre ovaj zadatak, j e r Nemaka a p s o l u t n o n e m a nikakvog politikog ili
teritorijalnog interesa na p o m e n u t o m p o d r u j u . R i b e n t r o p je p o s l a o slinu
instrukciju i svom a m b a s a d o r u u Ankari neto p r e n a p a d a na Jugoslaviju, s
tim da t u r s k o j vladi prui u v e r e n j e da su nernake t r u p e d o b i l e n a r e e n j e da
a p s o l u t n o p o t u j u t u r s k u granicu. 8 0
S a m o dva do tri sata posle potpisivanja jugoslovensko-sovjetskog Ugovora o prijateljstvu i n e n a p a d a n j u , sa m a a r s k i h i r u m u n s k i h a e r o d r o m a poleteli su nemaki b o m b a r d e r i da izrue svoj prvi s m r t o n o s n i i ruilaki tovar
na Beograd.

MERE ZA UNUTRANJE SMIRIVANJE STANOVNITVA I VERZIJA

GENERALA SIMOVIA O POLITICI NJEGOVE VLADE

Da bi sauvali mir i red, zato to je u zemlji postojalo veliko u z n e m i r e n j e zbog

bojazni od izbijanja rata iji se d a h ve oseao, j e r su se tih d a n a na beogradskoj eleznikoj stanici mogle videti neopisive guve - k a o da je svako teio
da to pre bei iz Beograda - vlada generala Simovia je 31. m a r t a 1941. godine izdala Naredbu br. 1. koja glasi:
P o v o d o m a l a r m a n t n i h vesti, koje po n a o j zemlji ire strani agenti, radi u n o e n j a nesp o k o j s t v a u na n a r o d , n a r e u j e m da se s a o p t i i objavi svima da se n a r o d ne p o v o d i za ovim
n e t a n i m . veto u b a e n i m i p r e n o e n i m vestima i da n e m a razloga uzbuni.
Kraljevska vlada vodi p r i j a t e l j s k u politiku sa svima n a i m s u s e d i m a i nastoji da sa ovima o s t a n e u o d n o s i m a n a j b o l j e g s u s e d s t v a i prijateljstva, i u t o m e p r a v c u e i d a l j e n a s t o j a t i
p r e d u z i m a j u i sve t o je u g r a n i c a m a n j e n e m o g u n o s t i
Svo n a e s t a n o v n i t v o t r e b a da b u d e s p o k o j n o , da radi svoje t e k u e p o s l o v e i da se ne
da uznemirivati n e o s n o v a n i m glasovima p r o t u r e n i m iz i n o s t r a n s t v a ili zemlje. S t o g a zabra-

n j u j e m s v a k o iseljavanje iz svojih m e s t a i n a p u t a n j e d o m o v a , j e r je to bezrazlono, a m o e

imati i tetnih posledica.
Interesi d r a v e i n a r o d a nalau da s v a k o u v a svoj d o m i da na n j e g o v o m pragu, a k o
to u s t r e b a i a k o to s u d b i n a d o d e l i poloi ivot za d o b r o O t a d b i n e . Kralja i n a r o d a .
Vojska, v a z d u h o p l o v s t v o i m o r n a r i c a n a e Kraljevine d u n i su da vre svoju d u n o s t .
Sve d r a v n e vlasti, i u p r v o m r e d u o p t i n s k e vlasti i svetenstvo. i m a j u ostati na svojim
m e s t i m a u s v a k o m sluaju. Nadleni g. g. ministri dozvolie s a m o o n u e v a k u a c i j u koja je
p r e d v i d e n a p l a n o m , a za koju se i n a e izdaju p i s m e n a n a r e e n j a . G o s p o d i n m i n i s t a r unutr a n j i h poslova izvolece p r e d u z e t i sve p o t r e b n e m e r e da se svi skupovi, koji ne o d g o v a r a j u
p o t r e b a m a ove situacije, z a b r a n e , k a o i da se z a b r a n i i o k u p l j a n j e s t a n o v n i t v a na r a z n i m
mestima.
Po p r e d n j o j n a r e d b i izvolee nadleni g. g. ministri o d m a h n a r e d i t i p o t r e b n o radi tanog p o s t u p k a . Tom p r i l i k o m n a r o i t o s k r e n u t i p a n j u d r a v n o m inovnitvu n a s a v e s n o vr e n j e slube u ovim t e k i m m o m e n t i m a i na n j e g o v u ulogu u p o g l e d u suzbijanja n e t a n i h
vesti i o d r a v a n j a d u h a na p o t r e b n o j visini. 81

u d n o je da za vladu g e n e r a l a Simovia ni 31. m a r t a nema razloga uzbuni!, tj. kada je ve p r e t h o d n o g d a n a bilo izdato n a r e e n j e za o p t e aktiviranje. Z a b r a n a iseljavanja predstavlja v e o m a k r u p n u greku. Mnoge rtve bile
bi izbegnute da je na v r e m e n a r e e n a evakuacija. Mada je postojao plan za
evakuaciju u sluaju kad predstoji rat, ipak n a r e e n j e za evakuaciju civilnih
lica i ustanova iz ugroenih mesta nije izdato, ve je iseljavanje zabranjeno,
kao to se to vidi iz ove n a r e d b e . Ipak, ova n a r e d b a nije u p o t p u n o s t i potovana u Beogradu, jer su vozovi u pravcu u n u t r a n j o s t i bili p r e p u n i , t a k o da
su mnogi stajali na p a p u a m a ili leali na krovovima vagona.
Istoga d a n a je objavljeno i s a o p t e n j e Uprave grada Beograda:
Prilikom n a r o d n i h m a n i f e s t a c i j a u B e o g r a d u na d a n 27. i 28. ovog m e s e c a e l e m e n t i
s t r a n e p r o p a g a n d e i s t r n c i p o k u a l i su da iskoriste ovo s p o n t a n o n a r o d n o veselje za svoje
ciljeve. Tom prilikom d o l o je do m a n j i h izgreda k a o i uzvika k o j i m a je m a n i f e s t o v a n o raspoloenje o d n o s n o n e r a s p o l o e n j e p r e m a p o j e d i n i m r a t u j u i m d r a v a m a .
P o v o d o m ovih sluajeva vlasti su povele n a j e n e r g i n i j e izviaje i sa krivcima e se najstroije p o z a k o n u postupiti.
S k r e e se panja g r a a n s t v u p r e s t o n i c e i ostalih naih g r a d o v a da se ne p o v o d i za eks p o n e n t i m a s t r a n e p r o p a g a n d e i da u b u d u e izbegava ovakve i sline s l u a j e v e koji s a m o
tete i i n t e r e s i m a nae zemlje. 8 2

U m e u v r e m e n u su n e m a k e radio-stanice i t a m p a irile a l a r m a n t n e
vesti: da se stanovnitvo n e m a k e n a r o d n o s t i ubija, zatvara i p r o t e r u j e iz Jugoslavije; da se u Jugoslaviji odravaju p r o t i v n e m a k i zborovi, na kojima su
noene engleske i poljske zastave i pevane p r o t i v n e m a k e pesme; da su popaljena neka sela sa n e m a k i m stanovnitvom, kao i neke u m e gde se sklonila n e m a k a manjina: da je u Petrovgradu (Zrenjaninu)poruena jedna c da
ulica u kojoj su stanovali Nemci, itd. Poto su to bile lane i t e n d e n c i o z n e vesti, to je jugoslovenska vlada bila p r i n u e n a da p r e k o agencije Avala izda tri
demantija.
Prvi demanti od 31. marta glasi:
Odlazak j e d n o g dela n e m a k i h d r a v l j a n a iz Jugoslavije, koji je v e r o v a t n o u s l e d i o
zbog i n c i d e n a t a n e o d g o v o r n i h lica prilikom p a t r i o t s k i h m a n i f e s t a c i j a od 27. i 28. m a r t a nije
o p r a v d a n . Ovi incidenti, koji su o s u e n i k a k o od vlade t a k o i c e l o k u p n o g n a r o d a , izazvali
su kod p o j e d i n i h privatnih lica izvesnu z a b u n u . Poziva se s t a n o v n i t v o da u svim p r i l i k a m a
sauva h l a d n o k r v n o s t i da ne p o s v e u j e p a n j u ovim a l a r m a n t n i m vestima. Vlada sa svoje
s t r a n e ini sve da bi sauvala d o b r e o d n o s e p r e m a naim s u s e d i m a i izbegla svaki n e s p o razum. (Politika, 31. m a r t 1941).

Drugi demanti od I. aprila glasi:

Ovlaeni s m o da e n e r g i n o d e m a n l u j e m o izvetaje j e d n o g dela i n o s t r a n e t a m p e o
n a v o d n o m r a v o m p o s t u p a n j u sa N e m c i m a u Jugoslaviji i n a p a d i m a na n j i h o v u s i g u r n o s t ,

liCnosl i imovinu. Isto t a k o su n e t a n e i v r d n j e i n o s t r a n e t a m p e da se u Jugoslaviji organizuju p r o t i v n e m a k e d e m o n s t r a c i j e na k o j i m a su n o e n e e n g l e s k e i p o l j s k e zastave i na kojima su p e v a n e izazivake p r o t i v n e m a k e p e s m e . Dalje se d e m a n t u j u izvetaji i n o s t r a n e
tampe, p r e m a k o j i m a s u lanovi n e r n a k e m a n j i n e , usled p o m e n u t i h p r o g o n a , d e l o m prebegli u R u m u n i j u . lanovi n e m a k e m a n j i n e i m a j u sva g r a a n s k a p r a v a i uivaju a p s o l u t n u
sigurnost k a o i svi ostali dravljani Jugoslavije.
S k r e e se p a n j a g r a a n s t v u p r e s t o n i c e i ostalih naih g r a d o v a da se ne p o v o d i za eks p o n e n t i m a s t r a n e p r o p a g a n d e i da u b u d u e izbegava ovakve i sline s l u a j e v e koji s a m o
t e t e i i n t e r e s i m a n a e zemlje.(Politika, 1. april 1941).

Trei demanti od 2. aprila glasi:

Sa s l u b e n e s t r a n e ovlaeni s m o d a o b j a v i m o : Poslednjih d a n a j e d a n d e o i n o s t r a n e
t a m p e , k a o i radio-emisije iz istih zemalja, i p o r e d ve o b j a v l j e n i h d e m a n t i j a s n a e s t r a n e ,
d o n o s e f a n t a s t i n e i s k r o z izmiljene vesti o t o b o n j i m d e m o n s t r a c i j a m a i n a p a d i m a na nar o d n o s n e m a n j i n e , o u g r o a v a n j u n j i h o v e imovine i line b e z b e d n o s t i . k a o i niz d r u g i h proizvoljnih p o t p u n o n e t a n i h vesti. Tako je d a n a s javljeno da su u B a n a t u z a p a l j e n a d v a sela.
Zii i K u d r n i . n a s e l j e n a n e m a k i m m a n j i n a m a , i da se taj p o a r vidio iz r u m u n s k o g pogran i n o g sela S t a n o r e .
Dalje je j a v l j e n o da su u blizini j u g o s l o v e n s k o - r u m u n s k e g r a n i c e z a p a l j e n e n a e u m e
u k o j i m a se. toboe, kriju p r i p a d n i c i j e d n e m a n j i n s k e g r u p e , zatim da su u o p t i n i B o r a pripadnici n e m a k e m a n j i n e t e k o zlostavljani, k o j o m j e p r i l i k o m u b i j e n o d e s e t N e m a c a . d a j e
p o r u e n a itava j e d n a ulica u P e t r o v g r a d u u k o j o j s t a n u j u p r i p a d n i c i n e m a k e m a n j i n e , da
se vre h a p e n j a p r e d s t a v n i k a m a n j i n a i m n o g o d r u g i h iz o s n o v a izmiljenih d o g a a j a
Najtipiniji pak p r i m e r ovih n e t a n i h vesti p r e d s t a v l j a t v r e n j e j e d n o g z v a n i n o g
p r e d s t a v n i k a na d a n a s o d r a n o j k o n f e r e n c i j i t a m p e u i n o s t r a n s t v u da se e n g l e s k i m i n i s t a r
i n o s t r a n i h p o s l o v a g. Idn i engleski general g. Dil nalaze u B e o g r a d u , iako to. k a o t o je d o b r o
p o z n a t o , ne o d g o v a r a istini.(Politika, 2.april 1941).

General Simovi u svojoj posleratnoj izjavi, u cilju opravdavanja sastava i

politike svoje vlade navodi sledee:
Glavne tenje nove vlade posle 27. m a r t a bile su: 1) o d r a v a n j e jedinstva
drave i naroda: 2) dobijanjg p o m o i iz inostranstva; 3) odlaganje n e m a k o g
n a p a d a i 4) p r e d u z i m a n j e m e r a za o d b r a n u zemlje.
U vladi sam zadrao d o t a d a n j e ministre Hrvate, Slovence, i b o s a n s k e
muslimane, k a k o bih odrao jedinstvo n a r o d a i drave i time u t i c a o na raspoloenje ovih n a r o d a i pojaao njihovu volju za o d b r a n u Jugoslavije, kao i
da bi paralisao faistiku p r o p a g a n d u spoljnih i u n u t r a n j i h neprijatelja, koja
je teila da razbije jedinstvo jugoslovenskih n a r o d a i j u g o s l o v e n s k u dravu
k a o celinu. Sem toga, u vladu sam uveo p r e d s t a v n i k e politikih partija srpskog naroda, k a k o bi u vladi bio predstavljen ceo srpski n a r o d .
Prema N e m a k o j i Italiji zauzet je stav neizazivanja, kako im se ne bi d a o
povod za napad, sa ciljem da d o b i j e m o b a r n e o p h o d n o p o t r e b n o v r e m e za izvrenje mobilizacije i k o n c e n t r a c i j e nae vojske. Ovo n a r o i t o s o b z i r o m na
to, to su se p r e m a naim g r a n i c a m a - n a r o i t o u B u g a r s k o j - nalazile neprijateljske j a k e snage, poglavito m o t o r i z o v a n e i oklopne, p o t p u n o s p r e m n e za
operacije protiv Grke i Turske, a koje su mogle biti lako u p o t r e b l j e n e protiv
nas, kao i s obzirom na neprijateljsku veliku n a d m o n o s t u avijaciji.
Sovjetskoj Rusiji p o n u d i o sam - u svojstvu p r e d s e d n i k a vlade - o d m a h
posle izvrenog ina od 27. marta, p r e k o njenih p r e d s t a v n i k a u Beogradu, zakljuenje ugovora o savezu i u z a j a m n o j pomoi. Nou 31. m a r t a - 1 . aprila primio sam odgovor g. Molotova i poziv da u p u t i m delegaciju na p r e g o v o r e . 1.
aprila pre podne, u p u e n a su za Moskvu dva lana nae delegacije, p o t o je
trei lan ve bio u Moskvi.
Sa Velikom Britanijom stupio sam o d m a h u p r e g o v o r e p r e k o n j e n o g poslanika u Beogradu, a s ciljem d o b i j a n j a p o m o i u ivoj snazi i materijalu. U

istum cilju d o p u t o v a o je inkognito u Beograd naelnik Imperijalnog generaltaba e n e r a l (docnije feldmaral) Don Dil sa g. Diksonom, linim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova t Idna. Pregovori su voeni 31. m a r t a i 1.
aprila s p r e d s t a v n i c i m a naeg Glaviv >g e n e r a l t a b a kojima s m o prisustvovali ministar vojske i ja. Tom prilik im dobili smo obeanje pomoi. Idn,
koji je za v r e m e ovih p r e g o v o r a ostao u Atini, po elji jugoslovenske vlade,
odustao je od dolaska u Beograd, kako njegov dolazak ne bi imao izgled izazivanja Nemaca.
Od Sjedinjenih Amerikih Drava zatraena je p r e k o naeg poslanika u
Vaingtonu p o m o u materijalu, n a r o i t o u avijaciji, i ta nam je p o m o obeana. Upuen je u Tursku delegat za p r e g o v o r e o zajednikoj akciji, koja n a m
je k r a j e m 1940. i p o e t k o m januara 1941. bila p o n u e n a od Turske. Zbog prom e n e situacije Turci nisu vie hteli da u u u akciju.
Diplomatski pregovori koje je vodio ministar spoljnih poslova Nini sa nemakim i italijanskim poslanstvom u Beogradu, imali su za cilj: da se sile Osovine obaveste da Jugoslav ija n e m a nikakve agresivne n a m e r e i da je akt od
27. marta izvren iz razloga u n u t a r n j e politike, k a k o bi se time ublailo pretee d r a n j e Hitlera i ukoliko je m o g u e odloio napad: da se d o b i j e u vrem e n u u prvom redu za izvrenje mobilizacije, koncentracije i strategijskog razvoja vojske, a p o t o m za p r e g r u p i s a v a n j e snaga u cilju ojaavanja delova na ugroenim pravcima i izvlaenja delova sa neugroenih ili m a n j e ugroenih
frontova. Kako je za ove p r i p r e m n e ratne radnje bilo potrebno vreme oko mesec dana, to je vlada nastojala da ovim p r e g o v o r i m a i pomirljivim d r a n j e m
o b m a n e neprijatelja i d o b i j e u v r e m e n u . To je razlog zbog ega vlada nije dala
nikakvu izjavu o svojoj politici, to nije zauzela nikakvo izazivako d r a n j e i
to je preduzela m e r e da se spree provokacije. U vezi s tim, jugoslovenska
vlada prihvatila je p o n u d u italijanskog poslanika u Beogradu od 1. aprila da
Musolini p o s r e d u j e kod Hitlera, a zatim je jugoslovenski poslanik u Berlinu
pozvat zbog eventualnih razgovora sa n e m a k o m vladom, ali do toga nije dolo usled n e m a k o g napada. 8 3

ZABLUDE I NEOPROSTIVA INDIFERENTNOST

GENERALA SIMOVIA I NJEGOVE VLADE NA MNOGA UPOZORENJA
DA 6 APRILA PREDSTOJI IZNENADAN NAPAD

Ovako postavljene koncepcije Simovieve vlade mogle su predstavljati s a m o

nestvarne elje. General Simovi je tek 6. aprila u j u t r o uvideo da je sve bilo
uzaludno i bez ikakvih rezultata sa v e o m a tekim p o s l e d i c a m a za o d b r a n u
zemlje zbog izgubljenog v r e m e n a . S d r u g e strane, n e m a k a vlada nije dozvolila da se to ostvari, jer je Hitler ve 27. marta d o n e o o d l u k u za napad.
Posle izvrenog d r a v n o g u d a r a i dolaska na vlast nove vlade 27. marta,
progresivne snage Jugoslavije su oekivale brzi p r e o k r e t u itavoj u n u t r a n j o j
i spoljnoj politici. Meutim, nova n e h o m o g e n a vlada, pred faistikom opasnou, u stvari iz straha od Hitlera i od sopstvenog naroda, nije bila kadra da
pristupi n e k i m korenitijim u n u t a r p o l i t i k i m p r o m e n a m a u zemlji, a kamoli
da ostane na stanovitu b e s k o m p r o m i s n e b o r b e protiv Trojnog pakta. Naprotiv. ona se pokolebala t a k o da je ve 27. m a r t a posle p o d n e poela da pregovara sa b u d u i m a g r e s o r o m , izjavljujui da e ostati uz Trojni pakt i priznati

sve obaveze koje iz njega proistiu, iako je ba na t o m e o s n o v n o m p i t a n j u tj. hoe li se prihvatiti s r a m n i mir, ili povesti asni o d b r a m b e n i rat - narod
27. m a r t a sruio k a p i t u l a n t s k u vladu Cvetkovi-Maek. To znai da je nova
vlada u tom pogledu ostala na pozicijama stare vlade.
Dalje se s p u n i m p r a v o m oekivalo ienje dravnog i vojnog a p a r a t a od
raznih k o m p r o m i t o v a n i h , profaistikih i p e t o k o l o n a k i h e l e m e n a t a , naroito u vrhovima dravne u p r a v e i vojske, ali u tom pogledu nije nita preduzeto, tako da se to teko osvetilo u k r a t k o t r a j n o m a p r i l s k o m ratu. Oekivao
se bar proglas opte mobilizacije, ali je umesto nje 30. marta nareeno opte aktiviranje, sa poetkom tek 3. aprila, dok je opta mobilizacija objavljena ak 7.
aprila kad je ve bilo isuvie kasno. Iako je opte aktiviranje neka vrsta tajne
opte mobilizacije, o n o je znatno sporije, tako da se gubitak v r e m e n a m o r a o
s k u p o platiti - o e m u e kasnije biti jo govora.
Komunistika partija Jugoslavije je tih d a n a nastojala da ispolji svoj uticaj na spoljnu i u n u t r a n j u politiku Simovieve vlade. Ona je s a m o u toku 27.
m a r t a izdala dva letka, u kojima se zahtevalo da nova vlada u spoljnoj politici
trai oslonac na tada j e d i n u zemlju socijalizma - Sovjetski Savez, a u unutranjoj politici da raspusti k o n c e n t r a c i o n e logore i pusti na s l o b o d u politike
o s u e n i k e koji su se u svojoj politikoj borbi zalagali za o d b r a n u Jugoslavije
od faistikih a g r e s o r a itd.
Posle ovih progiasa koji su rastureni u vidu letaka po B e o g r a d u i u unutranjosti zemlje, j e d n a delegacija Komunistike partije, sa Veselinom Masleom na elu, posetila je ministra u n u t r a n j i h poslova u Simovievoj vladi Srana Budisavljevia i p r e k o njega postavila vladi zahtev da se o d m a h raspuste k o n c e n t r a c i o n i logori koji su bili f o r m i r a n i u vidu r a d n i h b a t a l j o n a pod okriljem vojske, da se o d m a h p r e d u z m u koraci za s t v a r a n j e saveza sa Sovjetskim Savezom itd. Ali Simovi nije h t e o da razgovara sa k o m u n i s t i m a , sa kojima, kako i sam kae, nije i m a o nikakve veze.
Ipak treba istaci da je ministar u n u t r a n j i h poslova, dr Sran BudisavIjevi, na intervenciju delegacije Komunistike partije, d o n e o o d l u k u da se
raspuste k o n c e n t r a c i o n i logori (radni bataljoni) i lino n a r e d i o da se uniti
kartoteka i sva arhiva koja se odnosila na rad K o m u n i s t i k e partije Jugoslavije, izuzev onog dela koji je bio od znaaja za istoriju - kako je to u odluci
formulisano. Tako su spaljene k a r t o t e k e u Beogradu i ostalim krajevima Srbije. izuzev u N'iu i Kragujevcu, gde n a r e e n j e nisu hteli da izvre neki policijski organi koji su se stavili u slubu Nemaca, im su ovi okupirali Srbiju.
Dok su na teritoriji Srbije rasputeni k o n c e n t r a c i o n i logori, dotle ni ban
Banovine Hrvatske, dr Ivan Subai, ni ban Dravske banovine, Natlaen, u
tom pogledu nisu izvrili n a r e e n j e vlade. tavie, u Hrvatskoj su, n a r o i t o
u Zagrebu, vrili ak i nova h a p e n j a k o m u n i s t a kad su ovi organizovali demonstracije 29. marta. Tako su smiljenom akcijom Subaia i Maeka mnogi
revolucionari i istaknuti borci protiv n e n a r o d n i h reima i faizma bili izrueni N e m c i m a o d n o s n o u s t a a m a za v r e m e i posle aprilskog sloma. Teko je.
meutim, rei koliko je pritisak K o m u n i s t i k e partije i irokih n a r o d n i h
masa Jugoslav ije imao uticaja na Simovia da SSSR-u p o n u d i savez o uzajamnoj pomoi.
Jugoslovenska vlada je p o e t k o m aprila sa vie strana dobila o b a v e t e n j e
o p r e d s t o j e e m n a p a d u na Jugoslaviju. 0 t o m e su vladu obavestili jugoslovenski vojni izaslanici iz Berlina, Rima. Lisabona i Bukureta, kao i britanska
\ lada. U svim ovim o b a v e t e n j i m a bilo je s k o r o p o t p u n o tano o z n a e n o v re-

me napada. laku je jugoslovenska vlada i 5. aprila p o n o v o dobila obavetenje

da e faistiki napad uslediti 6. aprila, ipak se u krugovima vlade jo uvek
verovalo da je to n e m a k i blef.
Naroito p o u z d a n e i blago\ r e m e n e p o d a t k e o n e m a k i m p r i p r e m a m a za
napad na Jugoslaviju slao je iz Berlina jugoslovenski vojni atae pukovnik
Vauhnik Vladimir. On je ve 28. m a r t a saznao o Hitlerovoj odluci za napad
na Jugoslav iju i o d m a h obavestio Beograd. On je s k o r o svakog d a n a do 5. aprila slao d r a g o c e n a u p o z o r e n j a i informacije B e o g r a d u ne s a m o o d a n u napada. vec i o snagama i s r e d s t v i m a koja e biti angaovana u agresiji. Tako
je Vauhnik dva d a n a pre n e m a k o g napada, p r e k o svoje odlino razvijene
o b a v e t a j n e mree u Nemakoj, saznao n e m a k i operativni plan za ofanzivu
protiv Jugoslavije i dostavio ga jugoslovenskom Generaltabu. Kasnije, Nemci ga otkrivaju, zaprepaeni tanocu njegovih p o d a t a k a . Hitler i Kajtel bili
su besni na svoje p o t i n j e n e zbog otkrivanja njihovih planova. 8 4
U svojim t e l e g r a m i m a od 29. i 31. m a r t a Vauhnik je o b a v e t a v a o Generaltab da se vre pokreti n e m a k i h t r u p a i oklopnih sredstava ka jugoslovenskim granicama. Njegov a u t a n t je 1. aprila u 18 asova t e l e f o n o m p r i m i o sledee upozorenje: Govori veliki prijatelj Jugoslavije. Obavestite gospodina
pukov nika da e Jugoslav ija biti n a p a d n u t a u nedelju 6. aprila u zoru. Agresija
ce biti izvrena tekim b o m b a r d e r i m a , a Beograd e biti p r e t v o r e n u prah i
pepeo. Neka bog spasi Jugoslaviju. 8 6
O Vauhnikovoj ulozi d e t a l j n e p o d a t k e d a o je H o p t n e r na osnvou: Vauhnikovog rukopisa Auf der Lauer nach Hitlers Kriegsplnen, King Peter II,
Kings Heritage i generala Vase Petkovia, Ko je kriv? On kae da su Vauhniku
28. m a r t a posle p o d n e doneli neka korisna o b a v e t e n j a njegovi izvetai. Jedan novinar, koji je bio u vezi sa Deutsche Allgemeine Zeitung-om, javio mu
je d a j e 27. marta Hitler na sastanku Ratnog saveta izjavio da e Jugoslavija
biti unitena kao vojnika sila, a k o nova vlada t r e n u t n o i n e d v o s m i s l e n o ne
odlui da s t a n e uz Nemce. Dr Sigismund Berntorf (Bernstorff Sigismund)
d o a n u o mu je gotovo isto, s tom razlikom da je to u o od j e d n o g g r u p n o g
vode SS u tabu Gestapoa. Vauhnik je 1. aprila u svojoj poti naao dve por u k e u kojima se predv iaju tekoe za Jugoslaviju u r o k u od nedelje do 10
dana, a uvee istog d a n a p r i m i o je p r e k o telefona o p o m e n u da e r a n o u nedelju 6. aprila uslediti teko b o m b a r d o v a n j e koje e Beograd pretvoriti u
prah i pepeo.
Sesti april vec je i m a o znaenje za Vauhnika kao d a t u m u t v r e n za poetak n e m a k o g n a p a d a na Grku iz Bugarske, da bi se olakalo Italiji; sada
je mislio da e Hitler i s t o v r e m e n o otpoeti ofanziv u protiv Grke i osvetniki
n a p a d na Jugoslaviju. Mada je telegrafisao B e o g r a d u pre nekoliko asova i
obavestio da ga je Politiko odeljenje V e r m a h t a uveravalo da Nemaka n e m a
apsolutno nikakvih neprijateljskih n a m e r a p r e m a Jugoslaviji, Vauhnik je
osetio p o t r e b u da p o k u a ubediti jugoslovenski Glavni g e n e r a l t a b i vladu u
suprotno. Saglasno s tim, r a n o ujutru, 2. aprila, on je p r e k o tri razliite s t r a n e
poslao B e o g r a d u ifrovan telegram, koji je sadravao fatalnu vest da bi Jugoslavija 6. aprila, imala da r a u n a sa n e m a k i m n a p a d o m . 8 6
Nou, 1/2. aprila, p r i m i o je jo j e d n u o p o m e n u , ovoga puta iz j e d n o g
b e s p r e k o r n o g izvora. U dva sata ujutru, dok je Berlin spavao d u b o k i m s n o m .
njegov je telefon zazv onio tri puta, to je bilo ranije utvreni znak za njega da
uzme p o r u k u , koja e biti u j e d n o j pukotini zida p o r e d njegove garae. Na pr-

stima je p r o a o p o r e d dva agenta Gestapoa, koji su spavali i hrkali u svojim

kolima ispred njegovih vrata, i naao beleku:
K o n f e r e n c i j a se b a sad zavrila. Napad na Jugoslaviju d e f i n i t i v n o je o d r e d e n za 6. ap
ril O p k o l j a v a j u i n a p a d i iz B u g a r s k e sa istoka i M a a r s k e sa severa. Neka vas boiji blagoslov i m o j e n a j i s k r e n i j e elje p r a t e u o v o m s t r a n o m iskuenju

Izvor ove p o r u k e bio je tako pouzdan, t a k o v e r o d o s t o j a n da Vauhnik nije

oseao p o t r e b u da vest proverava.
Tanost ove vesti bila je p o t v r e n a vie puta za v r e m e nekoliko sledeih
dana. Iz glavne kancelarije Gestapoa Vauhnik je saznao d a j e veliki b r o j gestapovaca na putu za jugoslovensku granicu. Iz izvora u H a m b u r g u u o je da
se j e d n a divizija ukrcala u v ozove za Arad, na r u m u n s k o - j u g o s l o v e n s k o j granici. Od prijatelja u Bavarskoj saznao je da je j e d n a div izija na putu za granicu.
Druga je pola za Maarsku p r e m a Jugoslaviji. Obavetenja su stizala sa svih
strana, t a k o d a j e imao utisak da je celo n e m a k o stanovnitvo stalo na stranu Jugoslavije. Cuo je da je policija primila n a r e e n j e da stavi sve jugoslovenske g r a a n e pod n a d z o r i zatvori ih na dati znak.
Vauhnik je p o n o v o poslao t e l e g r a m e u Beograd, odakle ve pet d a n a nije
u o nita. Uzalud je p o k u a v a o da dobije Glavni g e n e r a l t a b t e l e f o n o m . Treeg aprila je poslao svog p o m o n i k a Pupia avionom za Beograd da o d m a h
i u s m e n o saopti i ponovi u Glavnom g e n e r a l t a b u s a d r a j etiri najvanija
telegrama, jer je saznao da su svi njegovi telegrami stigli u Beograd. Ali uzalud
zato to zvanini krugovi u Beogradu, uvereni d a j e njihov vojni izaslanik bio
o b m a n u t , nisu verovali telegramima. Poslednjim t e l e g r a m o m B e o g r a d u
Vauhnik je u p o z o r i o da e o k o 32 n e m a k e divizije napasti Jugoslaviju i Grku. 8 8 (Tanost Vauhnikovih izvetaja p o t v r d i o je sam Hitler, tri nedelje posle o k u p a c i j e Jugoslavije, on je u j e d n o m govoru izjavio da su 31 divizija i 2
brigade bile s p r e m n e za n a p a d na J u g o s l a v i j u ) . . .
Izgleda da je Vauhnikov izvor bio a d m i r a l Kanaris (Canaris Wilhelm
0 L.), ef Kancelarije za spoljnu i k o n t r a o b a v e t a j n u slubu n e m a k e k o m a n de p r e k o g e n e r a l m a j o r a Hansa Ostera (Oster Hans), glavnog Kanarisovog pomonika. 9 Mada je vie jugoslovenskih oficira videlo V a u h n i k o v u telegrafsku
o p o m e n u , ministar vojske general Bogoljub Ili izjavljivao je da on nije nikad
za nju uo.
Pored mnogih Vauhnikovih u p o z o r e n j a u Beograd su stizale i d r u g e inf o r m a c i j e o n e m a k i m p r i p r e m a m a za n a p a d na Jugoslaviju iz Viija, Budimpete i Bukureta, a iz Lisabona telegram vojnog izaslanika Vladimira G e r b e
od 2. aprila. Vesti o o p a s n o s t i m a od n e m a k o g n a p a d a u p o r n o su u p u i v a n e
1 b e o g r a d s k o m dvoru, p r e m a kojima bi o p e r a c i j e o t p o e l e t a k o e 6. aprila.
Takoe je i kralj Petar sa tim u p o z n a o p r e d s e d n i k a vlade generala Simovia
i ministra vojske i m o r n a r i c e generala Ilica, ali ih oni nisu ozbiljno shvatili,
ak su pokazivali izvesnu m i r n o u i ponavljali d a j e N e m a k a zadovoljna zato
to Jugoslavija nije otkazala Trojni pakt. 9 0
Postavlja se pitanje koji su razlozi naveli generala Simovia da d o p u s t i da
njegova vlada od s a m o g p o e t k a p o s t a n e tako neefikasna, a on kolebljiv i
neodluan, a p o n e k a d i s a m o u v e r e n ? Zato nije uticao na vladu, Ministarstvo
vojske i Glavni g e n e r a l t a b da se o d m a h ili to p r e proglasi opta mobilizacija
ili bar opte aktiviranje (tajna mobilizacija)? Da li je s t v a r n o znao da e 6. aprila uslediti iznenadni n a p a d i da li je tano da je zaista r e k a o ili mislio da n a s
Nemci ne smeju napasti? Da li se i i m e moe objasniti b a r prividna njegova

h l a d n o k r v n o s t da uoi s a m o g n a p a d a u d a j e svoju ker i ne o d u s t a j e od te nam e r e ni na sam dan n a p a d a (bar p r e m a raspoloivim izvorima)?

Pre no to bi se d o n e o taan ili priblino taan odgovor na ova pitanja,
trebalo bi imati u vidu n e k e injenice, a i pretpostavke. Pre svega, general
Simovi, kao p r e d s e d n i k vlade, nije m o g a o imati punu slobodu akcije, j e r je
k a r a k t e r njegove vlade, u p r v o m redu heterogenost, n e h o m o g e n o s t i kolebljivost, m o r a o ostaviti jak peat na itav njegov rad. Drugo, treba priznati da
je u b r z o posle 27. m a r t a posle izliva oduevljenja i radosti, dolo u n a r o d n i m
m a s a m a i do izvesnog j e n j a v a n j a raspoloenja koje je u nekim r e d o v i m a zam e n j e n o bojaljivou, pa i s t r a h o m od izbijanja rata. Tree, injenica je da
je general Simovi, kao p r e d s e d n i k vlade, za veoma k r a t k o v r e m e do 6. aprila
i u isto v r e m e i m a o da reava nekoliko k r u p n i h pa i s k o r o nereivih problema. Tu su njegov i pregovori sa dr Maekom, koga je poto-poto h t e o da ima
u vladi, jer bez njega i p o d r k e hrvatskih ministara vlada nije mogla biti stabilna - nije mogla biti stabilna ni sa njima, ali bi ipak bila stabilnija. U p o r e d o
sa tim, u vladi su postojale i snage koje su teile da se prizna Trojni pakt i reakc i o n a r n e snage koje su se opirale progresivnim p r o m e n a m a . N e o s p o r n o je i
to da je general Simovi, i u t a k o tekim okolnostima, p o k u a v a o da pregovorima, u prvom redu sa N e m a k o m , a zatim sa V. Britanijom. SAD, T u r s k o m
i Sovjetskim Savezom, koliko toliko pobolja kritinu situaciju Jugoslavije, da
je u tom cilju izvrio ak i n e s m o t r e n pritisak na italijanskog poslanika Mamelija, a kasnije i molio za p o s r e d o v a n j e Italije. Na kraju, general Simovi je
m o r a o za sve to v r e m e da odrava vezu i vri uticaj na rad Ministarstva vojske
i Glavnog generaltaba u pogledu reavanja p r o b l e m a o d b r a n e zemlje. Kao
to se vidi, teko b r e m e za j e d n u linost, bez obzira na njegov u s p o s o b n o s t
- teko b r e m e ak i za j e d n o g velikog dravnika i vojnog talenta.
Ne moe se tano odgovoriti da li je general Simovi zaista znao da e 6.
aprila uslediti napad, ali se moe pretpostaviti, pa ak i sa vie razloga verovati, da je znao da e N e m a k a napasti Jugoslaviju, s a m o se, izgleda, n a d a o
da e to biti kasnije no to je bilo. Moe se sa dosta sigurnosti rei da su i njemu i Glavnom g e n e r a l t a b u bili poznati Vauhnikovi telegrami, ali i to da im
nisu poklanjali o d g o v a r a j u u panju, bez obzira na to to je 4. aprila dolo i
Cerilovo upozorenje, k a o i izvetaji jugoslovenskih vojnih izaslanika iz Rima,
Lisabona, B u d i m p e t e i B u k u r e t a o p r e d s t o j e e m napadu. Da su se i on i
Glavni generaltab zaista nadali n a p a d u moe posluiti kao dokaz n a r e e n j e
za izvi enje tajnog opteg aktiviranja, koje za s o b o m povlai sve r a d n j e koje
bi trebalo to pre da d o v e d u zemlju u r a t n o stanje. Nesumnjivo je da general
Simovi nije bio toliko naivan da veruje da e to opte aktiviranje ostati tajna
bilo za koga, a kamoli za N e m a k u . Velika je greka to je o n o kasno n a r e e n o
i to nije o d m a h p r o g l a e n a opta mobilizacija. Po svemu izgleda da Simovi
to nije s m e o uiniti u p r v o m r e d u zbog Maeka koji je n e p r e k i d n o insistirao
da se prizna Trojni pakt i da se N e m a k a niim ne izazove, ve da joj se ak
i prui zadovoljtina zbog incidenata kod S a o b r a a j n o g biroa u Beogradu.
Istina, ministar vojske i m o r n a r i c e je jo 27. marta izdao strogo poverljivo nareenje da se o d m a h aktiviraju: sve t r u p e za zatvaranje granice, sve jedinice za
osiguranje unutranjosti teritorije, sva pojaanja andarmerijskih jedinica, sve
posadne trupe i sve jedinice za ruenje i zapreavanje.
Verovatno je general Simovi i spoljnim efektima
udaja erke i njegova prividna s a m o u v e r e n o s t i smirenost - p o k u a v a o da ostavi utisak kao
da n e m a neke n e p o s r e d n e opasnosti. Meutim, ne moe se n i k a k o oprostiti

tolika leernost i n e b u d n o s t koje su dovele do toga da n e m a k a avijacija zat e k n e na legalu i vladu i Ministarstvo vojske i Glavni generaltab. Kad se ve
vrilo aktiviranje, m o r a l o se misliti i na bezbednost najvanijih dravnih i vojnih organa i na njihove sigurne veze. Ovako je sve to od prvog t r e n u t k a bilo
i z n e n a e n o i obezglavljeno. Moda je p o k l a n j a o suvie vere u p o d r k u Sovjetskog Saveza i ponudi sovjetskog otpravnika poslova Lebedeva za zakljuenje pakta o u z a j a m n o j pomoi, jer je bilo p o z n a t o da se i Sovjetski Savez
interesovao za s u d b i n u Balkana. A imati za saveznika j e d n u takvu silu k a o to
je Sovjetski Savez nije mala stvar, i to silu koja je, logino je pretpostaviti, morala imati uticaja i na N e m a k u .
J e d n o je sigurno da n i j e d n a vlada u onim politikim i vojno-strategijskim
okolnostima, ne bi mogla za t a k o k r a t k o v r e m e uiniti n e k e ozbiljnije izmene
u r a t n o m planu R-41 niti u o p t o j konstelaciji snaga. No j e d i n o se moglo
odustati od striktnog s p r o v o d e n j a ratnog plana R-^41 i p o k u a t i v o e n j e teritorijalnog. o d n o s n o partizanskog rata, a to je bilo i n u n o i v e o m a z n a a j n o .
Meutim, u m e s t o da se bavi p o t p u n o b e s p l o d n i m i besciljnim p r e g o v o r i m a
i d r u g i m s p o r e d n i m pitanjima, Simovieva vlada - takva kakva je bila - ipak
je mogla i m o r a l a da sve svoje n a p o r e u s r e d s r e d i na p r i p r e m e za to uspeniju
o d b r a n u , ne vodei r a u n a da li e se k o m e zameriti - Nemakoj, pa ni Maeku - tim pre to je to sam d o g a a j od 27. m a r t a od nje i m p e r a t i v n o zahtevao. No, to ne znai da bi Jugoslavija, u uslovima p r i h v a t a n j a f r o n t a l n o g rata,
prola m n o g o bolje no to je prola, ali je sigurno da bi asnije i dostojnije
podlegla u n e r a v n o j borbi, a vlada bi se oslobodila tolikih poniznih i besplodnih moljakanja, pa i linog i kolektivnog poniavanja p r e d n e o b u z d a n i m agresorom.
NAPOMENE
1

AVII. m i k r o f i l m , B o n - l / I O l O ; AVII. m i k r o f i l m . B o n - I reg. br 1007. On je istog d a n a izvestio R i b e n t r o p a i o i z g r e d i m a puita protiv N e m a k o g Rajha - AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg.
br. 1014.
2
AVII. m i k r o f i l m L o n d o n - N* 2, 297811; m i k r o f i l m . B o n - 1 /1017 i B o n - 2 / 1 6 6 , d o k . 299 od
28. III 1941
3
Walter Hagen, Die Geheine Front, Line i Be. 1950, str. 223; AVII m i k r o f i l m . B o n - 2 / 1 4 8 .
149, d o k 282 od 27. III 1941.
4

AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 1 4 ; B o n - 1 /1018-1020.

AVIL m i k r o f i l m L o n d o n . N" 2. 297811.

AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 2 0 ; B o n - 2 / 1 5 6 .

AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 5 6 .

AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 6 4 .

AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 7 1 .

10
11
12

AVIL m i k r o f i l m . B o n - 1 . reg. br. 1018

AVII. mikrofilm, B o n - 2 / 1 6 9 .
Alfredo Breccia, Jugoslavia 1939-1941. G i u f f r e e d i t o r e . Roma. 1978, str. 612.

' 3 A. Breccia, n. d.. str. 600, DGFP, D. XII, d o k . 215 216. Hitler nije iskljuivao m o g u n o s t
da M a a r s k a d o b i j e Rijeku, j e r je m a a r s k i poslanik u Berlinu u ime Hitlera p r e d a o poverljivu
p o r u k u Hortiju.
' A Breccia, n. d.. str 601; DGFP. D, XII. d o k 224.
,8

A Breccia, n. d., str. 601-602; DGFP, D, XII, d o k 226.

,8

A Breccia, n. d., str. 617-618.

'

Isto, str. 622-623.

18

USMT, d o k NG-3242; H o p t n e r . n. d.. str. 370.

18

USMT. d o k . NG-3339; H o p t n e r , n. d.. str. 370.

20
USMT. dok. NG-3339. 3246, 3248. DGFP. D. d o k . 248, str. 431; H o p t n e r , n. d s t r 370-371.
H e r e n je 31. m a r t a n a p u s t i o B e o g r a d i o t p u t o v a o u Berlin (AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 5 8 od 31.
III 1941).

" AVII, m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 6 8 . d o k . 301 od 29. III 1941; A. Breccia, n.d.. str. 626-627.
22

AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 4 3 .

23

AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 4 3 : DGFP. D. XII. d o k 235; A. Breccia, n.d . str. 626-629.

24

AVII, m i k r o f i l m B o n - 2 / 6 2 . B o n - 1 / 1 0 1 7 , B o n - 1 / 1 0 4 4 ; A. Breccia, n.d., str. 629-633.

25

DGFP. D, XI. d o k . 226, str. 397.

28

DGFP, D, XI. d o k . 227, str. 402; AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1037/8.

' AVII, m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 9 8 - 2 0 ; H o p t n e r . n.d . str. 371.

28

Simoni Leonardo. Berlin Ambassade d Italia. Pans, 1947, str 255-256.

28

A. Breccia, n. d., str. 633.

AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 / 1 0 1 7 .

' AVII, m i k r o f i l m B o n - 2 , reg. br. 62; A. Breccia n d, str 634.

32

DGFP, D, XI, d o k . 230, str. 406; AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 1 9 7 .

33

DGFP. D, XI, d o k . 233, str. 412.

34

DGFP, D, XI. d o k . 235, str. 422.

38

A. Breccia, n.d., str. 634-638.

38

AVII. m i k r o f i l m B o n - 2 / 2 4 1 . B o n - 2 / 1 8 i 21. d o k . 350 i 355.

37

A Breccia, n. d., str. 643-644; DGFP. D, XII. d o k . 260.

38
AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 1088/9 od 1. IV 1941; DGFP. D, XI. d o k . 242, str. 456; A.
Breccia, n. d., str. 644-645.
38

A. Breccia, n.d., str. 651-654.

40

Isto. str. 655-656.

41

USMT, d o k . N G - 3 3 3 9 , 3246 i 3248; DGFP. D, XI, d o k 248, str. 431; H o p t n e r , n.d., s t r .

370-371.
42
43

A. B r e c c i a , n.d., str. 6 5 6 - 6 5 7 .
AVII. m i k r o f i l m . B o n - 1 , reg. br. 1003.

44

A. B r e c c i a , n.d., str. 6 5 7 - 6 5 9 ; DGFP, D. XII, d o k . 252 i 253.

45
A. B r e c c i a , n.d., s t r . 664 i 6 6 7 - 6 6 8 ; DGFP, D. XII. d o k . 279. p r i m . 3; AVII. m i k r o f i l m
Bon-2/179.
48

A. B r e c c i a , n.d., s t r . 6 6 8 - 6 6 9 .

47

Isto, s t r . 6 7 6 - 6 7 8 ; DGFP. D, XII, d o k 271 i 272; AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , r e g . b r . 1082.

48

Isto. s t r . 6 7 8 - 6 7 9 ; DGFP. D. XII, d o k . 270 i 273.

i Isto. s t r . 679.

50
s

AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. b r . 1082.

' A . B r e c c i a , n.d.. s t r . 6 7 9 - 6 8 0 .

82

Isto. s t r . 681. p r i m . 154.

83
Isto. s t r . 6 8 0 - 6 8 2 ; AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . r e g . b r . 2 / 3 7 5 i 376 od 5. IV 1941; M. BulajiC.
Aprilska kriza 1941, B o r b a , 3. do 25. s e p t e m b a r 1963.
54
Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverl/ivim dokumentima,
g u s t , B e o g r a d . 1972, s t r . 57 i 58.
!S

NIN br.

1127,

av-

A. B r e c c i a , n.d.. s t r . 610, p r i m . 54.

58

Isto. s t r . 6 1 3 - 6 1 5 .

87

Public Record Office. Appendix XXIIa,

F. O

371, 29782. 6753. s t r

58
Pubitc Record Office. Annex 20. Record N'-1 (Zapisnik br.
1941, str. 9 7 - 1 0 0 .

87-90.

1). 23928. 31. m a r t - 1. a p r i l

59

A. B r e c c i a , n.d., s t r . 641.

80

Public Record Office. Annex 20. Record AT -2 (Zapisnik br. 2. 23928. 1. a p r i l

100-101.

13

81
IzveStaj generala Radivoja Jankovia . . . ( p o izjavi d a t o j p o s l e r a t a , 29. 6.
t u r a AVII, p. 17, k. 4, f. 1. d o k . 23).

1941. s t r .

1946. - signa-

82
Izvetaj generala Milutina Nikolia... (po izjavi d a t o j p o s l e r a t a 26.6. 1946, - s i g n a t u r a : AVII,
p. 17. k. 5. f. 1. d o k . 1).

83
Izvetaj generala Radivoja Jankovia. po n a v e d e n o j izjavi. A. Breccia, n.d.. str. 665; AVTI,
m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 412.
84
Izjava potpukovnika Milisava Periia u AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 reg. b r . 410; f o t o k o p i j a
u f o t o t e c i I n s t i t u t a za h i s t o r i j u d r a v e i p r a v a na P r a v n o m f a k u l t e t u u Z a g r e b u ; F. C u i i n o v i ,
Slom stare Jugoslavije.. ., s t r . 130-131. Izvod iz o v o g i z v e t a j a iznet je u P r i l o g u 7 a.
844

AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 411.

64b
Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima.
r a d . 1972, str. 57-58.
66

NIN br. 1127

Beog-

Dr M. Bulaji. Aprilska kriza 1941, Borba od 3. do 25. s e p t e m b r a 1963, Beograd

88

Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima NIN br. 1127, Beograd. 1972. str. 58, Wchurchill, The Second World War, 111, Cassel a n d Co a n d L o n d o n , 1950, str.
154; A. Breccia, n.d.. str. 675.
AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 395-396.
H o p t n e r . n.d.. str. 373-375; A. Breccia, n.d.. 723-724; FRUS II. 1941. str. 969-972.
68
U a m e r i k o m K o n g r e s u je d o n e l Zakon o zajmu i najmu sa vanou od 11.3 1941, kojim se ovlauje a m e r i k a vlada da m o e s n a b d e v a t i a r t i k l i m a i r a t n i m m a t e r i j a l o m sve d r a v e
iju o d b r a n u s m a t r a ivotno vanom za o d b r a n u SAD. (Hans Adolf Jakobsen. Der Zweite Weltkrieg 11939-1945) in Chronik und Dokumenten, 1. D a r m s t a d t , 1959), str. 136.
70

AVIL m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 404.

71

AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 , reg. br. 398.

72

A Breccia, n.d., str. 642-646; FRUS, 1941. I, str. 134-135; DGFP. D. XII. dok. 260

73

AVII. reg br. 2/1, str. 268, k. 8.

Nikola Milovanovi, Vojni pu i 27 mart, Prosveta. B e o g r a d . I960, sir. 155-157; Sporazum Cvetkovi-Maek. NIN br 1081. str. 61 i NIN br. 1083. str. 61.
7
*" Gavrilovi jugoslovenskom Ministarstvu inostranih poslova 4. aprila 1941 (UK); Sporazum Cvetkovi-Maek. NIN br. 1083, sir. 61 i NIN br. 1081, str. 61. B e o g r a d . 1971; A. Breccia, n.d.,
str. 669-670.
78
AVII, m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br. 414; A. Breccia, n.d., str. 671-672; DGFP. D. XII, d o k 265;
AVII. Bon -2, reg. br. 278-279.
78

AVIL m i k r o f i l m Bon-1, reg br. 416; A Breccia, n.d., str. 673-674.

77

A Breccia, n.d.. str. 674; DGFP, D, XII, dok. 265.

78
H o p t n e r , n.d. str. 383-388; A Breccia, n.d., str. 677. 685-686; FRUS 1941. L str. 301-302
i 312-315.

" , a HmecTiia, o r g a n s o v j e t s k e vlade od 6. a p r i l a 1941 - na n a s l o v n o j sirani d o n e o je tekst

Ugovora o prijateljstvu i n e n a p a d a n j u izmeu SSSR-a i Jugoslavije; BON 2/395, 396 od 6. IV
1941.
' 8 A Breccia, n.d., str. 687.
80

Isto. s t r 688; DGFP. D. XII, d o k . 283, 284 i 285: AVII. m i k r o f i l m B o n - 1 . reg. br 417-418

81

Archiv der Gegenwart 1941, s i r 4960; Zapisnik sednice Ministarskog saveta od 3. aprila
1941 (UK); The Times-, London. 1. aprila 1941; H o p t n e r , n.d., str. 381-382
'IAnhn

der Gegenwart.

Wien.

1941.

str. 4965-4966.

83
Iz Izjave generala Simovia Generaltabu JA. e h . fotokopija u fototeci Instituta za ist o r i j u d r i p r a v a na P r a v n o m f a k u l t e t u u Z a g r e b u .
8<

Dr Milan Bulaji. Aprilska kriza 1941. Borba od 3. do 25. s e p t e m b r a 1963. Beograd

85
AVII reg. br. 3 8 / 2 - 1 i 4 3 / 2 - 1 . k. 8a. A. Breccia, n.d.,str. 652. p r i m . 110: Vladimir Vauhnik.
Nevidna fronta. Spomini jugoslovenskega vojakega ataeja v Berlinu 193811. CGP DF.LO. Ljubljana.
1972, strOOO. 156; Hoptner. n.d., str. 389.
86

V. V a u h n i k . n.d., str. 157; H o p t n e r n.d., str. 390.

87
A Breccia,
aktera. NIN br. 1082,
e general Vladimir
goslaviju uslediti I

n.d.. str. 660; H o p t n e r , n.d., str. 3 9 0 ; S p o r a z u m Cvetkovic-Maek u memoarima

B e o g r a d . 1971. str. 61; V. Vauhnik. n.d, str. 157-158 J u g o s l o v e n s k i vojni ataG e r b a javio je n a e l n i k u Glavnog g e n e r a l t a b a da ee n e m a k i n a p a d na Juili 2 aprila - AVIL reg. br. 2 7 / 2 - 1 . k. 26a.

88

H o p t n e r , n.d, str. 390-391; V. Vauhnik, n.d.. str. 158-159.

89

A Breccia, n.d., str. 660. p r i m 124; H o p t n e r , n.d., str. 391 p r i m . 53.

90
AVII, reg. br. 2 7 / 2 - 1 , k. 26a; Mihailo Mari. Kralj i Vlada u emigraciji. Epoha. Zagreb.
1966. s t r 40: A Breccia n.d., str. 652. prim. 110.

PRILOZI

Prilog
Stanje

M a k e d o n i j i

na

K o s o v u

(Izvetaj ministra vojske i m o r n a r i c e p r e d s e d n i k u kraljevske vlade od 28. X

1940)
Pomonik inspektora Vrhovne vojne inspekcije, posle zavrenog slubenog obilaska teritorije III armijske oblasti, koja uglavnom obuhvata junu Srbiju (pod junom Srbijom podrazumevani su Makedonija i Kosovo - V. T.),
dostavio je, pored slubenog izvetaja o isto vojnim pitanjima, i sledee svoje
opaske i zapaanja o stanju i prilikama u junoj Srbiji i kod tamonjeg ivlja:
Stanje na naem jugu vrlo je ozbiljno i zabrinjavajue, ali i u poslednjem
trenutku treba preduzeti to hitnije i energinije m e r e da se to stanje popravi,
na tamonji ivalj nacionalno osvesti i povrati mu se vera u dravu za koju
on danas n e m a gotovo nikakvih oseaja, ili pak i ako ih ima oni su negativni.
Takvo teko, gotovo o a j n o stanje, nije rezultat dananjih prilika niti rezultata iz naih spoljno-politikih prilika, ve je to izraz naeg pogrenog sistematskog sprovodenja u n u t r a n j e politike za ovih 20 godina od zavretka
svetskog rata do danas u tim krajevima, koje je u sadanjim prilikama dolo
do vrhunca i moe imati kobnih posledica, a k o mu se ne nade leka to pre.
A jo uvek nije dockan, i zlo treba traiti, ali ne dole na terenu, ve u naem
dosadanjem radu.
Na levoj obali gornjeg toka r. Vardara p r e m a Arbanakom (albanskom
- prim. V.T.) frontu, gde je u veini arnautski (albanski - V. T.) ivalj, stanovnitvo je po izgledu m i r n o i posluno i po njegovom prikrivenom dranju, ne
bi se moglo doi do negativnog uverenja o njegovoj odanosti p r e m a naoj dravi.
Ali nezadovoljstvo ipak postoji i to veliko.
Nezadovoljstvo Arnauta (itaj Albanaca, a tako i u daljem tekstu - V.T.)
ima vie uzroka, a jedan od glavnih lei u reenju agrarnih pitanja i podele
o d n o s n o oduzimanja zemlje Arnautima - naim stanovnicima.
Nezadovoljstvo a r n a u t s k o mnogo p o t p i r u j e katoliko svetenstvo, koje
vodi jednu razornu akciju protivu nae drave, a u korist Italije. O v o j e utvreno, ali su nae vlasti n e m o n e da ovoj akciji stanu na put - to je za aljenje.
Dodeljivanje p o t p o r e siromanim obveznicima ovog kraja nije vreno
blagovremeno i u redu. Postojao je izvestan zastoj u reenju ovih molbi krivicom odgovornog, a vrlo nesavesnog inovnitva i optinskih vlasti. Na ovo

se j a v n o ale obveznici. I ova pojava p r o u z r o k u j e nezadovoljstvo, j e r valja

imati na umu, da je stanovnitvo vrlo siromano.
Dodeljivanje hrane, na ime pomoi, t a k o e se ne vri pravilno, a n a r o i t o
u o d n o s u na Arnaute, koji su zbog toga ozlojeeni, j e r i oni vrlo r e v n o s n o odgovaraju sv ojim vojnim o b a v e z a m a kod nas. Po izvetaju j e d n o g k o m a n d a n t a
mesta, k u k u r u z se deli n e s r a z m e r n o m a n j e Arnautima u o d n o s u na drugi ivalj.
Od a r n a u t s k o g ivlja naoj stvari m n o g o je vie o d a n i veran m u s l i m a n s k i
deo, dok su katolici zapojeni akcijom i k a m p a n j o m katolikog svetenstva u
korist Italije.
Crnogorci, sa ovog podruja, koji su do n e d a v n o bili u zavadi sa Arnautima, sada su sa njima u relativno d o b r i m o d n o s i m a . Moe biti, a postoje svi
izgledi, da o v o m e uzrok lei u izvesnim separatistikim t e n j a m a Crnogoraca,
iji se pokret ne moe p r e n e b r e g n u t i . U ovim svojim tenjama, p r i r o d n o je,
da se Crnogorci-pojedinci naslanjaju na arnautski ivalj. Pri ovome, o s e c a se
izvesno n e r a s p o l o e n j e pojedinih Crnogoraca p r e m a Srbijancima.
Crnogorski d e o stanovnitva ovog kraja, a k o m e je d o d e l j e n a zemlja, nije
jo u s p e o da se svojim t r u d o m i r a d o m privee za zemlju. Osea se kod njih
nemar, nerad i slaba volja za o b r a d o m zemlje, to je donekle i razumljivo,
obzirom na raniji nain ivota.
Stanovnitvo p o p u n j e n o C r n o g o r c i m a - svakako nije na visini svoga poziva u ovim k r a j e v i m a u pogledu trudoljubivosti, revnosti i pravog shvatanja
u obavijanju dravnih poslova, a to treba oekivati od p r e d s t a v n i k a dravnih
vlasti. Ovo je za aljenje, u toliko pre, to kod izvesnog broja tih ljudi poinje
materijalni m o m e n a t da igra vidnu ulogu.
Na ovom delu - p o d r u j u ne postoji uticaj politikih ljudi iz ovog kraja
na s a m o stanovnitvo, a n a r o i t o u pogledu postavljanja p r e d s e d n i k a o p t i n a
po selima.
Trebalo bi hitno popuniti sva prazna mesta vojnika a n d a r m e r i j s k i h oficira u ovim krajevima, jer je a n d a r m e r i j s k a sluba jo najvei p r e d s t a v n i k
reda i pravinosti u o i m a ovdanjeg stanovnitva.
Uopte reeno, stanovnitvo je m i r n o na prvi pogled ali najveim d e l o m
nezadovoljno i n e r a s p o l o e n o p r e m a dravi, usled n e s p o s o b n o g i d e l o m kor u m p i r a n o g naeg inovnitva.
Na delu p r e m a grkoj granici i A r b a n a k o m f r o n t u na d e s n o j obali Vardara, stanovnitvo bez obzira na veru i poreklo, m i r n o je, obavija svoje redovne poslove i sem izuzetno izraenih svojih u n u t r a n j i h o s e a n j a u p o j e d i n i m
m o m e n t i m a (proslave, sveanosti) ne o d a j e svoje nezadovoljstvo i n e r a s p o loenje.
Meutim, iz raznih p i s m e n i h izvetaja, u s m e n i h izjava vojnih stareina,
predstav nika dravnih, upravnih i optinskih vlasti, pa i vienijih ljudi, stanje
je vrlo teko, a po r e i m a izvesnih ljudi i oajno. Ovo s t a n j e kod d u h o v a ovog
p o d r u j a jae je izraeno po varoima, ali slino je i na selu.
Postavlja se pitanje, od ega dolazi ovo stanje i gde su uzroci.
Na elom p o d r u j u d e s n e obale Vardara postoji aktivna, smiljena i organizovana bugarska p r o p a g a n d a . Ona je velika sa d o b r o razbijenom i d u b o ko u s a e n o m mreom svojih privrenika.
Jezgro b u g a r s k e p r o p a g a n d e ine varoi: Prilep, Veles, Bitolj i Ohrid, i
ona se iz. varoi prenosi u sela, gde se ipak relativno slabije osea.

Bugarska p r o p a g a n d a iskoriuje sve nae slabosti dravne u p r a v e u svoje svrhe, a poglavito nesavesnost, nesposobnost i korupciju dravnih inovnika.
Najveu p o d r k u b u g a r s k o j p r o p a g a n d i u ovim krajevima pruaju, pored
uitelja-domorodaca, veim d e l o m nesavesno i k o r u m p t i v n o inovnitvo,
koje svojom n e s a v e s n o m i n e s p o s o b n o m slubom kri ugled drave, stvara
nezadovoljstvo u n a r o d u , a n a r o i t o po varoima, i time p o m a e p o s r e d n o bugarsku p r o p a g a n d u .
Opte je i n e p o d e l j e n o miljenje, koje vlada u ovom kraju, d a j e inovnitvo nesavesno i n e s p o s o b n o i da ne dolazi na svoja mesta po vrednosti, ve po
p r e p o r u c i politikih ljudi i iz u n u t r a n j i h politikih obzira.
U n a r o d u ovog kraja osea se veliki uticaj politikih ljudi, koji svoj uticaj
naroito pokazuju u postavljanju optinskih vlasti, uitelja i dravnih inovnika. Kako su politiki ljudi ovog kraja d o m o r o d c i , to je logino i njihov uticaj
sasreen u postavljanju d o m o r o d a c a - p r i v r e n i k a . A najvee zlo dolazi otuda.
Stvarno se osea potreba, da se ovi d o m o r o d c i inovnici uklone i z a m e n e ljudima iz drugih krajeva, te na taj nain odstrani uticaj vladinih politikih ljudi.
Komunizma u irem smislu nema, a u koliko ve postoji, razvi jaju ga uitelji
ovog kraja, kao i studenti koji su na kolovanju u Beogradu. Oni zasluuju posebnu panju, jer posle zavrenih studija u Beogradu, zapojeni separatistikim
nastrojenjima, kao komuniste i protivnici i nezadovoljnici sadanjeg stanja i dravnog poretka, ponaaju se kao najgori protivdravni elementi i to vrlo opasni.
Ovome zlu u Beogradu razliiti su uzroci, ali je ova pojava vrlo karakteristina
po narod ovog kraja i njegovo dalje d u h o v n o raspoloenje i opredeljivanje.
Predsednici optina po selima, najveim d e l o m ostali su isti ljudi, kao i
pod Turcima i Bugarima. Njihov je uticaj na selo koban. Potreba za n j i h o v o m
s m e n o m je n e m i n o v n a i vrlo hitna.
U n a r o d u se ne osea autoritet vlasti, to je svakako posledica nesavesnog i n e s p o s o b n o g inovnitva.
U p o s l e d n j e v r e m e osea se delimina slabost i a n d a r m e r i s k i h vlasti, usled n e s p o s o b n o s t i pojedinaca, a n a r o i t o onih stareina, koji n e m a j u oseaja
za ove krajeve. U ovom smislu dobijaju se albe sa raznih strana (strah pojedinih k o m a n d i r a a n d a r m e r i j s k i h stanica da ne izgube penziju, da idu na pretres, itd.).
U veim varoima: Bitolju, Prilepu, Ohridu itd. - treba smeniti o d m a h
mesm policisku strau koju ine d o m o r o d c i , pa postaviti dravnu policiju.
Na o\ ij nain o n e m o g u i e se svi izgredi po varoima, kojima se sada nesavesno gleda kroz prste, a s a m o j m e s n o j policiji bie ugled podignut, koji se
sada nalazi na vrlo niskom nivou.
Uticaj a r b a n a k e iridente u ovim krajevima gotovo i ne postoji i on je
uguen b u g a r s k o m p r o p a g a n d o m . Uticajni Arnauti su u d o s l u h u sa istaknutim bugaraima.
Svi a r b a n a k i e m i g r a n t i pod uticajem Italije ele povratak u Arbaniju
(Debar i okolina). Njihov prvak Aif Koba p r i m a subvenciju od Ministarstva
spoljnih poslova, a odrava veze sa Albanijom.
Opte je miljenje, da ove subvencije iz centrale ne treba davati p r e dobivene sagiasnosti m e s n i h vojnih i dravnih vlasti, koje najbolje poznaju prilike na t e r e n u . A na je nacionalni interes da i ovi emigranti idu u Arbaniju,
kada ve to ele.

Ukratko reeno, naa nacionalna stvar u ovome kraju jo nije propala, ali
su doli poslednji momenti, da se d a n a n j e stanje izmeni, d o v o e n j e m ispravnog inovnitva, i s m e n o m uitelja, profesora i svetenika - d o m o r o d a c a novim ljudima - misionerima.
Obzirom na do sada izneto stanje, opte je miljenje kod sviju predstavnika vlasti i videnijih ljudi, da ni po koju cenu sada ne treba vriti izbore. Vrenje izbora jo bi vie pootrilo u negativnom smislu stanje duhova u protivdravnom pogledu, a ugled i uticaj vlasti jo vie oslabio.
Sad narod ovog kraja je tih, miran, poten i poboan, ali se sa njim nije
postupalo kako treba od 1918. godine do danas.
Nezadovoljstvo i neraspoloenje naroda ovog kraja p r e m a dravnoj ideji
ne treba traiti u u n u t r a n j o j politikoj situaciji dananjice, ve treba pogled
produiti na sve nae upravne i politike vlasti od 1918 . godine do danas.
Jedinstvo gledita u sprovoenju dravne politike sa planom i sistemom
nije bilo od 1918. godine do danas. Jer su se predstavnici dravnih vlasti smenjivali sa pojedinim vladama i uvek dolazili novi ljudi sa novim gleditima i
idejama, nadahnuti linom - stranakom u n u t r a n j o m politikom, zbog koje
su i doli.
Dravna ideja - bila je na poslednjem mestu.
Na levoj obali r. Vardara p r e m a Bugarskom frontu, narod je vrlo miran, posluan i radan. Javnog negodovanja i revolta nema. Pa ipak stanovnitvo nije
uopte raspoloeno p r e m a dravnim vlastima i dravnom ureenju.
Namee se i ovde pitanje, koji su uzroci koji su izazvali ovo stanje?
Bugarska p r o p a g a n d a i ako postoji, kao i na desnoj obali r. Vardara gdje
je aktivna, u ovim krajevima na levoj obali r. Vardara je prikrivena i p o t a j n a
- ne dolazei o t v o r e n o do izraaja.
Razlog ovome verovatno lei u injenici da je ovaj svet ve p o o d a v n o dobro organizovan i za bugarske apsiracije pripremljen, naroito u graninom
pojasu i po varoima - pa se sada ne eli od bugarskih vodeih makedonaca
da se ovo stanovnitvo izlae progonima i neprijatnostima od naih vlasti.
Prema svima znacima sudei, bugarska propaganda zastupa gledite, da leva
obala r. Vardara treba za sada da bude prividno m i r n a i strpljiva, ekajui na
povoljan m o m e n a t za otvorenu akciju na dati znak.
I u ovom podruju inovnici nemaju p o t r e b n o g autoriteta i time k r n j e
ugled dravnih vlasti. Po n a h o e n j u sviju videnijih ljudi, sve inovnike domorodce treba to pre ukloniti iz ovih krajeva i zameniti savesnim i sposobnim
inovnitvom iz drugih krajeva.
Sluenjem dobrovoljaca u svojim krajevima svi dravni i najpoverljiviji
predmeti poznati su iroj javnosti na tetu dravnih interesa. Ova pojava je gotovo po svim varoima jasno opaena i utvrena.
Narod, u koliko je uvuen bugarskom p r o p a g a n d o m u bugarske vode, a
naroito d e o u pograninom pojasu i po veim varoicama, u toku ove godine
jasno je pokazivao znake oduevljenja i radosti za uspeh sila Osovine, oekujui otuda reenje svojih problema. Ovo je delo bugarske propagande, iako
danas potajne i skrivene u ovom podruju.
Po izvetaju izvesnih vojnih stareina, u ovom p o d r u j u poinje da se razvija i hvata korena mrea simpatizera hrvatskih politiara, koji nalaze zaposlenja u veim varoima i tu ostaju. Po izvesnim znacima sudei, postoji neka

p o t a j n a prijateljska veza izmeu ovih ljudi i i s t a k n u t i h prijatelja bugarske

propagande.
U k r a t k o reeno, n a r o d iz ovog kraja, po prirodi vredan, vrlo tednjiv i
poboan, a pri t o m e i d o s t a primitivan, nije bio do d a n a s ni d o b r o voden ni
prihvaen od naih dravnih vlasti. Ovako se moe i p r o t u m a i t i veliki uticaj
d a n a n j e skrivene b u g a r s k e p r o p a g a n d e , koja iz varoi o b u h v a t a i sela.
Uroeni osjeaj ropstva nasleen od Turaka, delimina korupcija i slab autoritet naih dravnih vlasti od 1918 g. do danas - stvorio je kod ovog naroda
osjeaj da tok dogaaja jo nije zavren i da treba oekivati neto novo.
Sve ovo podgreva i odrava b u g a r s k a p r o p a g a n d a , koja u p u n o j meri koristi nae slabosti.
Kao opti zakljuak, m o g l o bi se izvesti sledee:
Arnautski ivalj u j u n o j Srbiji (Makedoniji i Kosovu - V.T.) predstavlja
odlian ratni materijal u svakom pogledu. Nai vojno-dravni interesi nalau
da po svaku cenu p r i d o b i j e m o i u jaoj meri iskoristimo ovaj ratniki narod.
A neraspoloenje ovog stanovnitva p r e m a naoj dravi dolazi poglavito:
od nesavesnog, n e s p o s o b n o g i d e l o m k o r u m p i r a n o g inov nitva, kao i velikih
nepravilnosti u reenju a g r a r n i h pitanja.
Bugarska p r o p a g a n d a postoji i dalje, i to k a o aktivna na d e s n o j obali r.
Vardara sa svima svojim o d l i k a m a i znacima; i kao prikrivena i p o t a j n a na levoj obali r. Vardara, bez vidnih spoljnih manifestacija.
Pa ipak naa nacionalna stvar za sada jo se moe podii i ovaj narod privezati za nau dravu, i to bez nekih naroitih drastinih mera, jer jo nije dockan.
A kao jedna efikasna, mogua i spasonosna mera jeste sledea:
1. - Poseban reim u j u n o j Srbiji i ostaviti o d r e e n e r u k e banu; a od njega traiti red, rad i zakonitost.
2 . - Da se ne vre nikakvi izbori. To je najvee zlo za ove krajeve, i to
je n e p o d e l j e n o miljenje sviju lica bez izuzetka.
3 . - Da se o p t i n s k o asnitvo - a n a r o i t o p r e d s e d n i c i i d e l o v o e ne
biraju ve postavljaju od najnacionalnijih i najpotenijih ljudi, i to ne iz ovih
krajeva. Domorodci ne mogu biti objektivni u radu i ne mogu se oteti svome
lokalnom oseaju.
4. - U Beogradu po svima c e n t r a l a m a , stati na gledite d a j e juna Srbija
ivotni najjai centar Jugoslavije. Prema tome, i povesti finansijsku, ekonomsku u vojnu politiku u pravcu konsolidovanja prilika u junoj Srbiji.
5. - Sve partijsko, nesavesno, nesposobno i k o r u m p i r a n o inovnitvo
to pre zameniti ispravnim i estitim ljudima - misionarima, a ovo inovnitvo za izvesno v r e m e depolitizirati, bolje nagradili i ne drati ga due od 3-4
godine u junoj Srbiji.
6. - Sve inovnike, uitelje, p r o f e s o r e , a n d a r m e , finanse itd. iz severozapadnih krajeva zameniti istim srbijanskim e l e m e n t o m i to najboljim.
Dostavljajui Vam p r e d n j e , ja Vas molim. G o s p o d i n e Predsednie, da izvolite pokloniti panju o v o m pitanju, i sa svoje strane, p r e d u z m i t e m e r e koje
Vi za s h o d n o naete, k a k o bi se naa n a c i o n a l n a stvar na jugu podigla i tamonji narod privezao za nau dravu i dravnu ideju.
Molim Vas, Gospodine Predsednie, da izvolite i o v o m prilikom primiti
uverenje o m o m o s o b i t o m potovanju.
(AVII, Dok. 32/2, 1-25. k. 11; Uporedi sa AR 1941, ZD, Dok. 267, str.
776-783, kao i p r i m e d b e Redakcije Zbornika d o k u m e n a t a 2, 3, 5 i 8).

Prilog

la

Proklamacija kralja A l e k s a n d r a
od 6. januara 1929. g o d i n e

Najvii narodni i dravni interesi i njihova b u d u n o s t zapovedaju mi, da se

i kao vladalac i kao sin ove zemlje obratim n e p o s r e d n o n a r o d u i da mu otvoreno i iskreno kaem o n o to mi u sadanjem t r e n u t k u nalau moja savest
i moja ljubav p r e m a otadbini.
Nastupio je as, kad izmeu naroda i kralja ne moe i ne sme biti vie posrednika.
U toku minulih prolih napora i tolikog strpljenja, koje sam pokazao u
vrenju svojih visokih dunosti, moju je duu razdirao vapaj naih n a r o d n i h
masa, radnih i rodoljubivih, ali i namuenih, koje su r u k o v o e n e svojim prirodnim i zdravim rasuivanjem ve odavno nazirale, da se vie ne moe ii
putem, kojim se do sad ilo.
Moja oekivanja, kao i oekivanja naroda, da e evolucija naeg unutarnjeg politikog ivota doneti sreenje i konsolidovanje prilika u zemlji, nisu
se ostvarila.
Parlamentarni red i sav na politiki ivot dobijaju sve vie negativno obeleje, od ega narod i drava imaju za sada samo tete. Sve korisne ustanove
u naoj dravi, njihov napredak i razvitak celokupnog naeg dravnog ivota,
dovedeni su time u opasnost.
Od takvog nezdravog politikog stanja u zemlji strada ne s a m o u n u t a r n j i
ivot i napredak, nego i sreivanje i razvijanje spoljnih o d n o s a nae drave,
kao i jaanje neeg ugleda i kredita u inostranstvu.
Parlamentarizam, koji je kao politiko sredstvo po tradicijama od moga
nezaboravljenoga oca ostao i moj ideal, poele su zaslepljene politike strasti
zloupotrebljavati u toj meri, d a j e postao smetnja za svaki plodni rad u dravi.
alosni razdori i dogaaji u Narodnoj skuptini pokolebali su kod n a r o d a
veru u korisnost te ustanove. Sporazumi, pa i najobiniji odnosi izmeu stranaka i ljudi, postali su apsolutno nemogui.
Umesto da p a r l a m e n t a r i z a m razvija i jaa d u h n a r o d n o g i dravnog jedinstva, on ovakav kakav je, poinje da dovodi do d u h o v n o g rasula i n a r o d n o g
razjedinjavanja. Moja je sveta dunost, da svim sredstvima uvam dravno i
n a r o d n o jedinstvo. I ja sam reen, da ovu dunost bez kolebanja ispunimo do
kraja.
uvati jedinstvo n a r o d n o i celinu dravnu, to je najvii cilj moje vladavine, a to m o r a biti i najvei zakon za m e n e i svakoga. To mi nalae moja odgovornost p r e m a n a r o d u i p r e d istorijom. To mi nalae ljubav p r e m a otadbini i pijetet p r e m a bezbrojnim dragocenim rtvama, koje p a d o e za taj
ideal.
Traili leka t o m e zlu u dosadanjim p a r l a m e n t a r n i m p r o m e n a m a vlade ili
u novim zakonodavnim izborima, znailo bi gubiti dragoceno vreme u uzaludnim pokuajima, koji su nam odneli nekoliko poslednjih godina. Mi mor a m o traiti nove m e t o d e rada i kriti nove puteve.

Ja sam uveren, da ce u ovom o/biljnom trenutku, svi Srbi, Hrvati i Slovenci razumeti ovu iskrenu re svog;, kralja i da e oni bili moji najverniji pomagai u toku mojih buduih napora kojima je jedini cilj: da se u to kraem
vremenu, postigne ostvarenje onih ustanova, one dravne uprave, koja e najbolje odgovarati optim narodnim p o ' r e b a m a i dravnim interesima.
Radi toga reio sam i reavam, da Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. juna 1921. godine prestane vaiti. Svi zemaljski zakoni ostaju u
vanosti, dok se p r e m a potrebi mojim ukazom ne ukinu. Na isti nain donosie se u b u d u e novi zakoni.
Narodna skuptina, izabrana 11. s e p t e m b r a 1927. godine rasputa se.
Saoptavajui ovu moju odluku m o m e narodu, nareujem svima vlastima u dravi, da po njoj postupaju, a svima i svakome zapovedam, d a j e potuju
i da joj se pokoravaju ... (Slubene novine od 6. januara 1929. godine,
Zbornik zak. ur. i naredbi, sv. III. za 1929. br. 4-35).
Ovom proklamacijom kralj Aleksandar stavio se iznad naroda. On je, istina. istakao da i/meu kralja i naroda ne moe i ne sme biti vie posrednika. Postojala bi prema t o m e s a m o dva politika faktora u drav i: kralj i narod. Ali ovoj figurativ noj postavci kralj Aleksandar oduzeo je sadrinu zavrnom formulacijom, p r e m a kojoj on zapoveda svima i svakome, da ovu njegovu odluku potuju i da joj se pokoravaju. Kralj je dakle najvii i svima
nadreeni faktor, kojemu imaju biti p o d r e e n i svi stanovnici u dravi. On ne
treba posrednika, jer je on ona strana koja svima nareuje, a koja nikome
nije odgovorna. Prema tome, to je proklamacija otvorenog, neprikrivenog
vladarskog apsolutizma, jer je kraljeva volja sada o t v o r e n o postala najvii zakon u dravi.

Prilog

lb

Proklamacija kralja A l e k s a n d r a p o v o d o m proglaenja

Ustava od 3. s e p t e m b r a 1931. g o d i n e

uvanje jedinstva n a r o d n o g i drav ne celine moja je sveta dunost i najvii

cilj moje vladavine, to je bila pobuda i glavni zadatak reima, koji sam zaveo
6. januara 1929. godine.
U svojoj rei, koju mi je nalagala ljubav prema otadbini, ja sam m o m e
dragom narodu otvoreno izneo sve tekoe i opasnosti, u koje je bio doveden
na nacionalni ivot i dravna celina. Te su tekoe bile toliko velike, opasnosti tako ozbiljne, da su d u b o k o zabrinjavale sve rodoljube i razdirale duu
narodu.
Svi, ceo narod video je ta je uzrok zlu i bio svestan veliine zla, te je razumeo i sa punim poverenjem prihvatio moje odluke. Visoka nacionalna svest
i zdravo rasuivanje je odlika, koju je na narod uvek pokazivao u odlunim
m o m e n t i m a svoje istorije. Moje pouzdanje i ljubav n a r o d a i njegovu moralnu
snagu pruilo mi je siguran oslonac za sve podhvate u sreivanju prilika u
zemlji.

Srean sam i ponosan to je sav moj dragi narod od prvog trenutka shvatio moje p o b u d e i j e d n o d u n i m javnim o d o b r a v a n j e m snano p r i p o m o g a o izvoenju mojih odluka. Uz tu veliku i iroku moralnu p o m o naroda, na kojoj
odajem hvalu i priznanje, uspelo se za srazmerno kratko vreme, da se posvravaju krupni nacionalni i dravni zadaci, i postave trajne osnove zdravog dravnog ivota. Kraljevini Jugoslaviji, prihvaenoj svom toplinom nacionalne
due svega jugoslovenskog naroda, obezbeeni su potrebni uslovi za snaan
polet i veliku nacionalnu budunost.
Pun uverenja da do sada postignuti rezultati rada, zdrava, politika i nacionalna svest i iskustvo n a r o d a doputaju, da se pristupi ostvarenju i definitivnoj organizaciji onih ustanova i onog dravnog ureenja, koje e najbolje
odgovarati n a r o d n i m p o t r e b a m a i dravnim interesima, odluio sam, da dosadanji rad i izvoenje nacionalne i dravne politike postavim na iru osnovu n e p o s r e d n e n a r o d n e saradnje.
S verom u boga i srenu budunost Kraljevine Jugoslavije dajem Ustav
Kraljevine Jugoslavije.
3. s e p t e m b a r 1931.
u Beogradu
(Slubene novine od 3. s e p t e m b r a 1931.)

Aleksandar, s. r.

U ovom Ustavu istaknuto je d a j e kralj najvii organ dravne vlasti k o m e

je sve podreeno, d a j e on zatonik narodnog jedinstva i dravne celine i uvar njihovih svagdanjih interesa (lan 29). U odeljku IV Ustava kae se da
je u kraljevim r u k a m a sasreena i zakonodavna, i u p r a v n a i sudska funkcija
vlasti. Prema l. 35 Ustava Kraljeva linost je neprikosnovena. Kralju se ne
moe nita u odgovornost staviti, niti kralj moe biti tuen ... 1 dalje: Za sve
ine kraljevske vlasti odgovara ministar, o d n o s n o ministarski savet, koji je
premapotpisao. To znai da za kraljeve akte politiki odgovara vlada, ali ta
vlada po lom Ustavu odgovara kralju, tj. o n o m e za koga bi morala odgovarati.
Prema tome. ovim Ustavom je sankcionisana p u n a kraljeva neodgovornost za
njegove akte vlasti, a to znai da je taj Ustav sankcionisao apsolutizam prikriven formalnom ustavnou.

Prilog
S t r o g o poverljiva o k r u n i c a H r v a t s k o g
u p u e n a s v i m organizacijama H S S

n a r o d n o g p o k r e t a
1939. godine1

Kako su se dr Maek i neki njegovi saradnici iz vodstva HSS odnosili p r e m a

Sporazumu Cvetkovi-Maek od avgusta 1939. godine vidi se iz Strogo poverIjive okrunice koja e se navesti p r e m a delu dr Ferda Culinovia Slom stare
Jugoslavije, Zagreb, 1958, str. 97-102. Dokumenat se nalazi u arhivi Vojno-istorijskog instituta JNA (arhiva biveg Obavetajnog odeljenja Glavnog gene-

raltaba Kraljevine Jugoslavije), a njegova fotokopija u Institutu za historiju

drave i prava na P r a v n o m f a k u l t e t u u Zagrebu. U Istoriji graanskih partija
u Jugoslaviji, 11 deo, Beograd, 1952, str. 67-71, n a v e d e n a je Okrunica p o t p u n o
sline, ali neto ire sadrine, a razlikuje se uglavnom u pogledu pravopisa.
1 u delu dr Ljuba B o b a n a Sporazum Cvetkovi-Maek, Zagreb, 1964, na str.
421-424. d a j e se Izvadak iz j e d n e tajne i najstroe poverljive okrunice
koja se, takoe, stilski razlikuje od napred navedene, ali ne i u sutini. Okrunica glasi:
Dunost je svakog i s t a k n u t o g i p o j e d i n o g lana Hrvatskog n a r o d n o g pokreta da u svakoj prigodi r a s t u m a i p r i s t a a m a prave ciljeve Sporazuma.
Treba svaki lan da dri pred oima, da su sredstva i nain b o r b e uprilieni uvijek p r e m a tome, da se to m a n j i m rtvama i potresima postignu to
vei pozitivni rezultati.
Hrvatski seljaki n a r o d n i pokret, za razliku od ostalih p o k r e t a i izvan domovine, nee da ubaci hrvatski narod u b o r b e , koje bi mu mogle da n a k o d e
i da stavi u pogibelj postignue hrv atskih konanih ciljeva, koji jesu uvijek isti
i n e p r o m j e n j e n i , tj. p u n a sloboda i dravna nezavisnost! (Napomena: ovaj
d e o citiran je iz 1 storije graanskih partija u Jugoslaviji, II deo, Beograd, 1952,
str. 67. Culinovi je ovaj d e o ispustio, a B o b a n na str. 421 ovako citira poetak
Okrunice: E da s k l a p a n j e sporazuma i ulazak pretstavnika hrv. n a r o d n o g
seljakog p o k r e t a u b e o g r a d s k u vladu ne unese u r e d o v i m a hrv. n a r o d n o g pokreta. u p u u j e m o nie n a v e d e n e upute, koje e svaki, da na najzgodniji i najumjesniji nain saopi pristaama. Zatim nastavlja kao gore Dunost je svakoga . . . ) Dalji tekst Okrunice glasi:
Hrvatski (seljaki n a r o d n i - po B o b a n u ) pokret tei i nastoji da, iskoriavajui svaku situaciju postigne to vei uspjeh i ba zato je i sklopio Sporazum kao zgodno s r e d s t v o i oruje b o r b e hrvatskog n a r o d n o g ( s e l j a k o g Boban) pokreta. Neka stoga b u d e svakomu jasno, da Sporazumom hrvatsko
n a r o d n o vodstvo nije se o d r e k l o postojeih krajnjih ciljeva hrvatskoga naroda. Prema pristaama treba to uvijek i p o s e b n o naglaavati. Pred tim predp o s t a v k a m a ima se sad raditi i postupiti ovako:
I
Sporazumom su p o s t i g n u t a dva vana cilja pokreta:
a) Slomljena je dravna cjelina. Drava je razdijeljena na dva podruja.
Bit e to zadatak hrvatskog n a r o d n o g vodstva, da ovu razdiobu sve to vie i
jo jae razvija. Zato u svima naim izjavama, govorima i lancima, kao i razgovorima, n e e m o nikad u p o t r e b i t i ime Jugoslavija, nego dravna zajednica.
Ovim h o e m o kazati i naglasiti da je drava sastavljena od vie dijelova. Govorit e m o i pisati o n a r o d i m a dravne zajednice, i m e h o e m o naglasiti da
ima vie naroda, time n a g l a u j e m o p o s e b n o s t hrvatskog n a r o d a .
b) postignuto je da su beogradski faktori - mislimo na vladu i kneza Namjesnika - odstupili od p o j m a n a r o d n o g jedinstva, to je vrlo vano, j e r je
time izgubljeno o p r a v d a n j e za p o s t o j a n j e drave. Sruen je tim sam t e m e l j Jugoslavije, a to je najv anije. Pri tome su nas izvjesni beogradski krugovi pomagali, kao i dio srpske inteligencije, a i srpska crkva. (Podvueni d e o je citiran
p r e m a knjizi Istorija graanskih partija, II deo, Beograd, 1952, str. 68. i p r e m a
B o b a n u str. 422). Oni su ve poeli da istiu srpstvo p o s e b n o , i m e su n a m a

olakali b o r b u protiv jugoslovenstva, kao naeg najveeg neprijatelja. Trebat

e zbog toga uvati se n a p a d a j a na srpstvo dok e m o voditi n e s m a n j e n u akciju proitiv jugoslovenstva. u naoj tampi, i izjavama itd. Istiimo uvijek hrvatski, slovenski i srpski narod. Time l a s k a m o najveoj slovenskoj stranci dr
Koroca, a k a k l j e m o javno miljenje u Srbiji.
II
Sporazumom s m o postigli, da su nai pouzdanici kao hrvatski ministri
uli u c e n t r a l n u vladu. Treba da se oni uvjek u tampi, u naim izjavama i u
razgovorima nazivaju hrvatski ministri, j e r se time istie njihov dravno-pravni poloaj. Postigli s m o time:
a) S u d j e l o v a n j e u vladi, dakle utjecaj u vladanju.
b) Kontrolu vladanja, tj. saznanje o o d l u k a m a vlasti
c) Kontrolu d o h o d a k a sa p r a v o m da i s k o r i u j e m o dravne d o h o t k e u
ciljeve Hrvatskog n a r o d n o g pokreta.
Na taj nain b e o g r a d s k a c e n t r a l n a vlada j a k o je oslabila, i bez obzira na
u m a n j e n o p o d r u j e njezinog utjecaja, p o s e b n i m poloajem Hrvatske. Sudjelovanjem hrvatskih ministara u toj vladi inimo ju ovisnom o daljnim ust u p c i m a na tetu drave. Kod svake zgodne prilike hrvatski ministri zaprijetit
e o s t a v k o m i time izvojtiti daljne u s t u p k e hrvatskoj osebnosti, j e r je od njih
ovisna, bez njihovog s u d j e l o v a n j a n e m a vlade. Taj poloaj d a j e h r v a t s k i m ministrima klju koji otvara sve i o m o g u u j e veliko iskoritavanje svih p r i h o d a .
III
Kneza n a m j e s n i k a d r i m o u naoj vlasti. Pred njim s m o uvijek na o k o
vjerni, ali oprezni, dok u stvari on je igraka u naim r u k a m a . L a s k a n j e m njegovim visokim k u l t u r n i m s p o s o b n o s t i m a odlinog dravnika e v r o p s k o g
kova, u m n o g i d a l e k o v i d n o g politiara, koji je uvidio o p r a v d a n o s t hrvatskih
zahtjeva, mi e m o uvijek moi da ga u p o t r e b i m o za nae ciljeve. On zna da
ga Srbi ne vole, za nas je to povoljno. Stoga naa t a m p a t r e b a o n j e m u pisati
najljepe, treba ga hvaliti i laskati mu, kralja ostaviti u pozadinu. Knez namjesnik je neiskren i p o d m u k a o , ali vrlo p r i s t u p a a n laskanju i sugeriranju,
da bi t r e b a o da on o s t a n e na vodstvu dravne zajednice. Isticati, da ga Hrvati
potuju i cijene. Ona dva druga namjesnika nisu vana. Njihova uloga je potp u n o p o d r e e n a i mi se na njih ne smijemo osvrtati. Ako ih i s p o m i n j e m o u naoj
tampi, s p o m e n u t e m o ih suho i kratko. Oni su zadovoljni, da u miru uivaju
slasti i koristi visokog poloaja. Ali i oni su pristupani sugeriranju, da bi namjesnitvo trebalo ostati na vodstvu dravne zajednice i docnije.
IV
Neka se nae pristae n i k a k o ne s m u u j u izjavama, koje e hrvatski ministri ili sam p r e d s j e d n i k davati u Beogradu. To je sve s a m o f o r m a l n o , bez
znaenja, to je zavaravanje. Ali zato e svaka takva izjava biti ovdje k o r i g i r a n a
slubenim izjavama ovlatenih p r e d s t a v n i k a hrvatskog n a r o d n o g p o k r e t a ,
koja e tono iskazivati stanovite hrvatskog n a r o d n o g vodstva. Postojat e
stoga o p r e k a izmeu izjava ministara i p r e d s j e d n i k a i izjava vodstva, ali to
s a m o vanjski i s a m o dok su oni u Beogradu.

V
U naoj tampi, u naim izjavama i razgovorima t r e b a i sada poslije Sporazuma nastaviti u d a r a n j e m protiv hegemonije, t r e b a naglaavati zlodjelo
d i k t a t o r s k i h reima, treba n a p a d a t i sve o n e koji ne shvaaju da je svakoj akciji i ideji n a r o d n o g i dravnog jedinstva za uvijek odzvonilo. Treba traiti dalje izgraivanje a u t o n o m i j e i naglaavati nezadovoljstvo sa postignutim Spor a z u m o m , t r e b a se uvijek tuiti da se Sporazum ne izvruje i ne stavlja u
djelo i t. d. Na taj nain hrvatski ministri i predsjednik moi e se uvijek aliti
i pokazivati pred c e n t r a l n o m vladom i p r e d knezom n a m j e s n i k o m , traei
nove u s t u p k e i nova prava za Hrvatsku, pozivajui se na p o t r e b u , da se nezadovoljstvo n a r o d n o ukloni u interesu dravne zajednice i zbog izgraivanja
boljih o d n o a j a izmeu Hrvata i Srba.
VI
Treba izbjegavati u p o t r e b u rijei Banovina Hrvatska, a na s u p r o t treba
se vie sluiti o z n a k o m Hrvatska, hrvatska vlada i t. d. Treba uvijek pisati i
govoriti o o d n o a j i m a Hrvata, hrvatskog n a r o d a i Hrvatske p r e m a d r u g i m dravama i n a r o d i m a . Treba uvijek Hrvatsku, hrvatski narod i Hrvate isticati
kao faktor m e u n a r o d n e politike nezavisno od dravne zajednice. Uope, u
vanjskim lancima i g o v o r i m a ne e se s p o m i n j a t i dravna zajednica, a pogotovo ne Jugoslavija.
VII
Treba dobiti svoju p o s e b n o s t u sportu, treba dobiti ured za t a m p u , svoj
radio, i u svakoj prigodi p r e d vanjskim svijetom istupiti kao predstavnik Hrvatske ili hrvatskog n a r o d a . I nai hrvatski ministri nastojat e, da svoju posebnu p r i p a d n o s t h r v a t s k o m n a r o d u uvijek p r i k l a d n o ukljue u njihove slub e n e izjave. Tu e oni nastojati naglasiti i p o s e b n o s t Hrvatske ili hrvatskog
naroda.
VIII
Treba sve ustanove, drutva, poduzea, k u l t u r n e zavode i t. d. oznaiti
uvijek kao hrvatske. Isticanje Hrvatske uvijek na svakom mjestu i u svakoj
prigodi. Treba izluiti strogo hrvatske knjievnike od srpskih, hrvatsku literaturu od srpske, hrvatsku povjest od s r p s k e i t d. Ukratko uvijek rastaviti i dijeliti. D o b r o e nam doi i izvjesna n a s t o j a n j a dijeljenja jezika. Neka se i to pokua.
IX
Bit e zadatak naSih m j e r o d a v n i h faktora, malo po malo uklanjati i ukloniti sve oznake dravnog jedinstva. U Sporazumu n e m a s p o m e n a ni o hrvatskoj zastavi, ni o h r v a t s k o m grbu, ali ba zato je i mogu put da se to via

facti uvede. Kod toga n a m sredinja vlada nee smetati, j e r nas ne moe omesti. Zaprijetit e m o i s t u p a n j e m iz vlade i gotovo je.
X
Treba sistematski ukloniti sve rijei, sve nazive i sve oznake, do sada
u p o t r e b l j a v a n e po s r p s k o m nainu. Za to treba uspostaviti i opet uvesti hrvatske nazive inovnika. Uputiti treba t a m p u da se kloni srpskih naziva uope. Nae novine t r e b a j u donositi vijesti iz hrvatskih krajeva odjelito od vijesti
iz ostalih dijelova dravne zajednice. Sve te vijesti treba pak unositi s k u p a sa
vijestima iz inozemstva.
XI
Trait e m o m a l o po malo, p u t e m naih p o u z d a n i k a iz hrvatskog narodnog pokreta da uklonimo razna inovnika mjesta isto kao i mjesta privatnih
poduzea, d r u t a v a i ustanova, na kojima su se Srbi utvrdili. Pri t o m e se posluiti uniavanjem p r e a n s k i h osoba, n a p a d a j u i ih kao izdajnike h r v a t s k o g
n a r o d a i slino. Treba dobiti u svoje r u k e redarstvo; d o d u e je Sporazumom politiko r e d a r s t v o ostavljeno dravnoj zajednici, ali to ne s m e t a da se
via facti dobije n a d z o r redarstva. Diranje u orunitvo i v o j s k u j e teko, j e r su
Srbi tu vrlo osetljivi, pa bi izazvalo reakciju. To treba na drugi nain podkopati. Neka se kod toga u p o t r e b e p r o k u a n e m e t o d e iz austro-ugarskog vremena. Posebno t r e b a panju posvetiti da nai pristae kao vojni ljenici zauzmu
vane poloaje u vojnim ustanovama. Po njima e m o slabiti vojsku i ruiti disciplinu u njoj. Svakako treba organizovati nau snagu. Nju treba dalje razvijati
i jaati po selima i gradovima. Nju e m o predstavljati kao p o m o n i c u kod uvanja reda i mira. Nastojat e m o da vlasti dobiju p o v j e r e n j e u Zatitu. Ona e
na taj nain doi do saznavanja vojne organizacije. Ali nju t r e b a b u d n o uvati
od utjecaja s r p s k e vojske. Njezino organizovanje treba se ravnati po m e t o d a ma biveg hrvatskog d o m o b r a n s t v a , da b u d u isti nazivi, iste oznake, iste zapovijedi i t. d. Posebno paziti pak na d u h Zatite, kao i isticati d u h h r v a t s k o g
n a r o d n o g p o k r e t a za p o s e b n e hrvatske ciljeve.

XII
Nai pristae m o r a j u od sada u v r e m e n u svoje slube sudjelovati u raznim p a r a d a m a dravne zajednice. Neka to ne zavede nae pristae ni najmanje. Oni e kod toga tako nastupiti, da b u d e irokim n a r o d n i m slojevima vidljivo, da oni to ine jer m o r a j u , ali ne od svoje volje. Kod takvih sveanosti
nastojat e se da se b r o j predstav nika svede na namjanje, a oni e se ograniiti
s a m o na pasivnu prisutnost. Treba izbjegavati svako s r p s k o m a n i f e s t o v a n j e
i kod toga ne e se izdavati ni proglasi ni pozivi na sudjelovanje. Treba m a l o
po m a l o uiniti da n e s t a n e proslave Vidovdana, a proslavu kraljevog d a n a treba upriliiti kao isto slubenu, bez sudjelovanja n a r o d a , a tako isto i jo u
jaoj mjeri t r e b a suavati proslavu prvog prosinca. Organizacijama k a o na pr.
Sokolu, kada p r i r e u j e svoje proslave, treba praviti smetnje, o s o b i t o ih t r e b a
zaspreavati da svoje proslave vre javno.

XIII
Treba uvijek isticati d a j e stanje Sporazuma s a m o prvi stupanj, prvi za
postignue daljnih i viih ciljeva. Zato uvijek t r e b a govoriti i spominjati slob o d n u i nezavisnu s a m o s t a l n u Hrvatsku itd. Neka se uvijek govori o hrvatskim interesima, o hrvatskim n a r o d n i m pravima, hrvatskoj dunosti itd. Hrvatske n a r o d n e mase n e k a su b u d n e uvijek. Njima t r e b a uvijek s p o m i n j a t i hrvatsko n a r o d n o zastupnitvo, hrvatske n a r o d n e zastupnike, hrvatski Sabor
(koji e donositi s a m o s t a l n e o d l u k e - Boban, str. 424) i t. d.
XIV
Nae protivnike t r e b a o t r o (estoko - Boban, str. 424) napadati, prikazivati ih kao korupcionae (nosioce korupcije, oteivanja hrvatskih interesa
- Boban, str. 424), pljakae i krvoloke hrvatskog naroda itd. Treba omalovaavati njihova djela, njihovu t a m p u preuivati i rugati se, izvrtati ih smijehu i poruzi. (Napomena: XIV taka citirana je iz knjige Istorija graanskih
partija Jugoslavije, II deo, Beograd, 1952, str. 71, a postoji i u citiranoj knjizi
Lj. Bobana. U knjizi dr Ferda ulinovia Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958,
n e m a ove take, v e j e sledea XV taka obeleena kao XIV, a p o s e b n o je d a t a
XV taka koja poinje sa: Ovih se u p u t s t a v a treba . . . vidi drugi stav XV take - V. T.).
XV
Drei se gornjih u p u t s t a v a mi e m o izabrati svaku k o n j u k t u r u za nae
ciljeve. M e u n a r o d n a situacija ide n a m a u korist. Rui se sistem Versalja, a
Jugoslavija je u m j e t n a tvorevina toga sistema. Nae e vodstvo balansirati izm e u Osovine i e m o k r a t i j e . I m a m o ljude za j e d n o i drugo. Glavno je da se
rui Jugoslavija. Kod toga nas u veliko p o m a e katolika crkva s j e d n e s t r a n e
i m e u n a r o d n i k o m u n i z a m s d r u g e strane. Treba svagdje uzdizati katolianstvo kao glavni branik Hrvatske. Na pravoslavnu kao bizantinsku kulturu treba
navaljivati i isticati da su specijalne odlike.
Ovih se uputstava treba strogo pridravati i neka ih pozvani tumae na zgodan nain svojim pristaama. Treba ih drati kao strogo poverljive i tajne. Za to
odgovaraju voe mesnih organizacija. Upute pak dat e svi hrvatski zastupnici
Naprijed svi za slobodnu i nezavisnu Hrvatsku dravu!
Vjera u Boga i seljaka slogaZ1
Oigledno nezadovoljno rezultatima S p o r a z u m a , vodstvo HSS-a je u prolee 1940. godine dalo za javnost sledeu izjavu: Krivo misli onaj, koji dri
da je Sporazum od 26. avgusta p o t p u n o svrena stvar, to je tek jedna stepenica
sa koje m o e m o dalje voditi borbu. 2
n a v e d e n o j Okrunici dr. Ferdo Culinovi, izmeu ostalog, kae: . . .
Nema n e p o s r e d n o g dokaza, da je ova Okrunica potekla iz redova vodstva
Hrv atske seljake stranke, a jo m a n j e o t o m e da bi je sastavio sam Vladimir
Maek. D o k u m e n a t je sauvan m e u a k t i m a iz arhive Obavjetajnog odjeljenja Glavnog generaltaba Kraljevine Jugoslavije, ali kako je taj akt bez ikakve
oznake, iz toga se ne bi sa sigurnou moglo zakljuiti da je ta Okrunica pro-

istekla od Maeka. No, pri t o m e treba podsjetiti na neke n e o s p o r n e injenice:

u prvom redu na to, da se po u n u t r a n j o s t i Banovine Hrvatske m e u pristalicama Hrvatske seljake s t r a n k e znalo za sline direktive iz Zagreba, u drugom r e d u vana je i injenica da su se m n o g e m e s n e organizacije HSS-a kao
i mnogi istaknutiji pristalice ove s t r a n k e na terenu, po selima u Banovini Hrvatskoj (od jeseni 1939. i dalje), zaista i ponaali, k a k o je to gornja Okrunica
preporuivala. Da li je sluajno bilo, to su se kroz s p o m e n u t o vrijeme po Banovini Hrvatskoj zaista zbili mnogi dogaaji, koji su po svom k a r a k t e r u toliko
ukazivali na ove direktive? P o t r e b n o je pri t o m e sjetiti se i sve otrijih katolikih profaistikih Kriara, koji su od o s n u t k a Banovine Hrvatske stali
sve to bezobrzirnije razvijati svoju protivjugoslovensku i p r o o s o v i n s k u propagandu; iz njihovih r e d o v a irla se sasvim n e p r i k r i v e n o p r o p a g a n d a s ciljem,
da se to vie zatruju hrvatsko-srpski odnosi, da se kod Hrvata katolika razvije to vea mrnja protiv pravoslavnih Srba, koje se okrivljavalo kao glavnu
zaprijeku za o s t v a r e n j e tzv. nezavisne drave Hrvatske.
Kod analize k a r a k t e r a i politikog odjeka ove d r u g e Okrunice, koja se
openito pripisivala vodstvu Hrvatske seljake stranke, nije od p r e s u d n e vanosti to da li je sam Vlatko Maek sudjelovao kod njene r e d a k c i j e ili ju je i
o d o b r i o (kako kae J a n k o Torti); vana je pri t o m e injenica, da se ni Vlatko
Maek, a niti cijelo vodstvo Hrvatske seljake s t r a n k e nije izrazito o t v o r e n o
ogradilo od takve p r o t u j u g o s l o v e n s k e politike p r o p a g a n d e , kakvu su tih
d a n a po Banovini Hrvatskoj irili ustae i profaistiki Kriari. Po unutranjosti se tako d o b i v a o dojam, d a j e vodstvo Hrvatske seljake s t r a n k e saglasno s akcijom ustaa i klerofaista. Oni su n a i m e sve to vidnije postajali gospodari na raznim dijelovima Banovine Hrvatske. 3 Na d r u g o m mestu dr Cuiinovi kae: . . . Ipak je poznata i injenica, da su se p o t k r a j 1940. te poetkom 1941, ba iz vrhova t a d a n j e Banovine Hrvatske nerijetko i sve to glasnije
uli glasovi, kako je sporazum Cvetkovi-Maek samo jedna prelazna etapa u akciji oko okupljanja hrvatskih zemalja ( p o d v u e n o u originalu), da je ovo tek
privremeni ugovor iza kojega t r e b a da d o e do p o t p u n e samostalnosti drave Hrvatske . . Bilo je poznato da i u r e d o v i m a vrhova Banovine Hrvatske
ima ljudi, koji izjavljuju kako t r e b a doi ak i do odcjepljenja Hrvatske od Jugoslavije. U ovakvom, m a l o s k r i v a n o m separatistikom d u h u pisala je sva tad a n j a velikohrvatski orijentisana zagrebaka t a m p a i to nije bilo bez. izvesnih direktiva iz vodstva HSS-a.
Kada se u t v r d e ove injenice, o n d a se n a m e e i odgovor na pitanje: nije
li laj separatistiko-ovinistiki dio vodstva HSS upravo namerno objavio ovu
okrunicu bez spomenutih oznaka ( p o d v u e n o u originalu), da bi se na taj nain i u tadanjim prilikama to vodstvo moglo osloboditi svakog prigovora, da
ova okrunica zaista odatle potjee . . . Potpis i peat vodstva HSS na njoj znaio bi otvoreni raskid S p o r a z u m a od 26. avgusta 1939, a to oigledno tadanjem vodstvu HSS ne bi konveniralo. Zar se ne bi mogla odrati ovakva pretpostavka?
. . . Sudei po svim znacima, ova okrunica zaista datira iz tih v r e m e n a i
najvjerojatnije ona potie od s p o m e n u t i h krugova. Oigledno o n a ima velikohrvatskoseparatistiki i proustaki karakter. Vano je to, da ona p o k a z u j e
duh. koji je poslije S p o r a z u m a vladao u veliko-hrvatski nastrojenim separatistikim redovima u Banovini Hrvatskoj, a kojim su p u t e v i m a ustaki klerofaistiki elementi sve to vidnije p r i p r e m a l i aprilski slom stare Jugoslavije. 4

Dr Ljubo Boban u svojoj knjizi Sporazum Cvetkovi-Maek, Zagreb, 1964,

na str. 290-303 dovodi u p r i t a n j e ispravnost u p o r e d i v a n j a politike vodstva
HSS sa p l a t f o r m o m iznetom u 15 taaka Okrunice. On kae Okolnosti na
kojima je ova Okrunica nastala u s v a k o m sluaju su n e d o v o l j n o jasne i osnovno pitanje autentinosti ostaje i dalje nerazjanjeno (str. 292, prim. 38).
Prema tome, kae dr Boban, za nas su j o uvek nerasiena pitanja:
1) da li je stvarno postojala s p o r n a okrunica;
2) kakav je bio njen taan sadraj;
3) k o j e njen pravi a u t o r ; k o m e je bila u p u e n a , k a d a i s kakvim ciljem.
Sve dok se ova pitanja ne rasiste, s m a t r a m o da pozivom na ovu okrunicu
nije mogue donositi nikakve iole ozbiljnije zakljuke (str. 295).
On dalje navodi pisanje Hrvatskog dnevnika koji se zalagao za federativno u r e e n j e drave na bazi s l o b o d e i d e m o k r a c i j e , da je u j e d n o m prigodnom govoru Maek izjavio d a j e rezultat S p o r a z u m a bio d a j e priznat barem
provizorni teritorij Hrvatske i d a t e stanovite kompetencije i na kraju izjavljuje: ivila federativna Hrvatska (str. 297), istiui zasluge kneza Pavla
za postizanje S p o r a z u m a .
Isto t a k o navode se i dvije izjave p r e d s t a v n i k a vodstva HSS u to vrijeme,
Maekovu i Krnjevievu, koje je d o n i o francuski list Tribune des nations,
s r e d i n o m aprila 1940, u kojima se obojica pozitivno izjanjavaju o S p o r a z u m u
i istiu zasluge Kneza Pavla. Maek je rekao: . . . Konana pobjeda naeg naroda doi e onoga dana, kada se ostvari jednakost ne satno Hrvatske i Srbije
nego i svih Hrvata i Srba . . . , a Krnjevi: . . . Hrvati su iskreni pristae jugoslovenske drave. Oni nikada nee pristati da se povedu raznim obeanjima izvan,
koji se ine u cilju, da se pokrije srpsko-hrvatski sporazum, koji je stvoren poslije
tolikih napora. To je osjeaj cjelokupnog hrvatskog naroda (str. 297-298). (Podvukao V.T.).
Dr Boban dalje kae: Poznato je da vodstvo HSS nikada nije j a s n o formulisalo svoj p r o g r a m u pogledu dravnog u r e e n j a . O v o j e opet bilo uslovIjeno raznim razlozima. Pri tom su u stvari taktiki razlozi bili najvaniji . . .
(str. 301.).
Ipak, po svemu izgleda da je Okrunica stvarno postojala sa svojom konciznom, veoma jasno oblikovanom sadrinom u 15 taaka, da je to bila platforma
jednog dalekosenog programa koji je trebalo ostvariti Nije toliko vano k o j e
njen autor, ve to da se po njoj radilo i da se vodstvo HSS nije od nje ogradilo.
Verovatno je i to da je ona postala kao plod dugogodinjih n a p o r a i da se pos t e p e n o dopunjavala, dok nije dobila oblik koji je ovde iznet.
to se tie izjava vodeih linosti HSS, poznato je da su one esto bile
p r o t i v u r e n e i u zavisnosti od situacije - u n u t r a n j e i spoljne. Uostalom, i m e
se mogu opravdati tajni pregovori Maeka sa N e m a k o m i Italijom. Maekovo naputanje Simovieve vlade i njegovo priznanje NDH dok je jo bio potpredsednik jugoslovenske vlade? Najzad, treba n a p o m e n u t i da je poglavar
katolike crkve u Hrvatskoj Alojzije tepinac, u svojoj poruci vernicima u danima aprilskog rata, rekao: Treba zbog toga uzdizati katolianstvo kao glavni
branik Hrvatstva (Hrvatske). Na pravoslavnu kao vizantijsku kulturu treba navaljivati i treba isticati da su to specijalne odlike, tj. isto ono to se nalazi u
XV taki Okrunice (podvueno u ovom tekstu, s a m o je razlika u tome to
u Okrunici stoji Hrvatske u m e s t o Hvratstva) s Otkuda ova podudarnost?! Ne
vide se stvarni razlozi za o d b r a n u vodstva HSS. kad su i neke kontrarevolucionarne snage u krilu Saveza komunista Jugoslavije, sve do 21. sednice Predsed-

nitva SKJ 1971. godine, radile u duhu ove Okrunice, pa je ak u nekim stavovima i nadmaile u negativnom smislu! Ranije se radilo o hrvatskom seljakom
narodnom pokertu, a 1971. godine o hrvatskom masovnom pokretu!

NAPOMENE:
'Dr Ferdo Cuiinovi Slom stare Jugoslavije. kolska knjiga, Zagreb. 1958, str. 97-102; Istorija
graanskih partija
u Jugoslaviji
U deo.
Beograd.
1952, str.
67-71;
Ljubo
Boban.
Sporazum Cvetkovi-Maek. Zagreb. 1946, str. 421-424.
1

Vreme 14. aprila 1940. B e o g r a d .

3
F e r d o Cuiinovi. Jugoslavija izmeu dva rata, II. Zagreb. 1961, 163-164 Postojala je i d r u ga Okrunica koju je Maek 10. o k t o b r a 1940. godine u p u t i o svim n a r o d n i m z a s t u p n i c i m a i
p r e d s j e d n i c i m a k o t a r s k i h organizacija, u kojoj, i z m e u ostalog, kae:
. . . Glavna m i j e briga s j e d n e s t r a n e p r e n o s vlasti s b e o g t a d s k e vlade n a vladu B a n o v i n e
Hrvatske, a s d r u g e s t r a n e izgradnja s l o b o d n e H r v a t s k e na n a e l i m a velikih uitelja S t j e p a n a
i A n t u n a Radia . . . Ne s a m o da s a m z a d o v o l j a n d r a n j e m m i n i s t r a p r e d s e d n i k a Dragi&e Cvetkovia i ostalih l a n o v a vlade u p i t a n j i m a p r e n o s a vlasti na B a n o v i n u H r v a t s k u , n e g o nailazim,
kod njih na d o b r o r a z u m i j e v a n j e i u o b a v i j a n j u poslova koji su z a j e d n i k i cijeloj d r a v n o j zajednici (ni o v d e ne p o m i n j e Jugoslaviju - V. T.) Tu je u p r v o m r e d u v a n j s k a politika. (Dr F e r d o
Cuiinovi. Slom stare Jugoslavije. Z a g r e b 1958, str. 95).
4

Dr F e r d o Cuiinovi, Slom stare Jugoslavije. . . , str.

Katoliki list br. 25 od 26. a p r i i a 1941, Zagreb, s t r 294

102-103.

Prilog

A p e l H r v a t s k o g n a c i o n a l n o g k o m i t e t a o d 10. j u n a 1940. a n u
za p o m o i p o d r k u Italije pri stvaranju n e z a v i s n e d r a v e Hrvatske

Apel

Zagreb, 10. jun 1940.

Nie potpisani lanovi Hrvatskog nacionalog komiteta za o s l o b o e n j e i uspostavljanje Nezavisne Drave Hrvatske, u svojstvu delegata hrvatske nacionalne organizacije, obraaju se vaoj ekselenciji sledeim Apelom:
Godine 1918. hrvatski narod je nasilno ukljuen u tzv. dravu Jugoslaviju,
bez svog pristanka, ak i protiv vie puta izraene elje da b u d e nezavisan i
samostalan.
Hrvatska nacija je svesna svoje hiljadugodinje dravne i nacionalne individualnosti jer njena dravna nezavisnost potie jo iz VII veka. Ovu svoju
nacionalnu individualnost i dravnu nezavisnost ona je vjekovima uvala, u
vie ili manje istaknutoj formi, sve do svretka svjetskog rata. Srbija je 1918.
godine uz p o m o zapadnih demokratija, sasvim uguila svaku nacionalnu i
dravnu idnividualnost prisvajanjem nae teritorije i stavljanjem hrvatske nacije pod hegemoniju Beograda.

Od 1918. godine, hrvatski n a r o d se b o r i o svim sredstvima da zbaci tuinski jaram. Posle o k r u t n o g nasilja i progona, poznatog cijelom svetu, koje je
sprovodila b e o g r a d s k a vlada protiv hrvatske nacije, beogradski vlastodrci
su bili prisiljeni da priznaju Hrvatima izvjesnu samostalnost, i to s a m o pod
pritiskom m e u n a r o d n i h d o g a a j a i opasnosti od rata.
Meutim, ova s a m o s t a l n o s t je s a m o f o r m a l n a jer, posle g o d i n u d a n a svoga ivota, ona nije odrala n i j e d n o o b e a n j e niti je oivotvorila s t a t u t a r n e sporazume. Ova samostalnost, pa ma i formalna, n e m a ak ni stalan karakter, jer
su beogradski vlastodrci uvijek s p r e m n i da je ukinu im se p r o m i j e n i l a me u n a r o d n a situacija. Zatim, ova prividna s a m o s t a l n o s t ne o b u h v a t a itavu hrvatsku naciju ni cijelu hrvatsku teritoriju ve s a m o j e d a n dio. Na kraju, za takvom lanom samostalnou ne tei hrvatski narod, koji naprotiv zahtijeva najpotpunije uspostavljanje svoje nacionalne i dravne nezavisnosti.
Hrvatski narod nee da p o d n o s i ovakvo stanje stvari ve je odluio da uspostavi suverenitet nad cijelom svojom istorijskom i e t n i k o m teritorijom.
Hrvatska nacija p r i p a d a z a p a d n o j civilizaciji i za taj n a p r e d a k d u g u j e vjekovnim k u l t u r n i m k o n t a k t i m a , svojoj orijentaciji p r e m a Apeninskom poluostrvu i italijanskoj naciji uz koju vezuje svoju sudbinu, fiziki p r e k o Jadranskog mora, a d u h o v n o p r e k o zajednike kulture, civilizacije i vjere.
Prije nego to ova d u h o v n a i m a t e r i j a l n a bogatstva, kojima naa zemlja
obiluje, b u d u p o t p u n o unitena, hrvatska nacija je odluila da raskine svaku
vezu sa Srbijom i da se otcijepi od tzv. Jugoslavije, koja ne predstavlja nita
d r u g o nego j e d n u veliku Srbiju, stvorenu versajskim d i k t a t o m .
Odluiv i tako, hrvatska nacija se o b r a a svom velikom susjedu, faistikoj Italiji, i moli za p o m o u b o r b i za svoje o s l o b o e n j e .
Stoga se mi potpisani delegati hrvatske nacionalne organizacije svih hrvatskih pokrajina, okupljeni u Nacionalnom k o m i t e t u za o s l o b o e n j e i uspostavljanje Nezavisne Drave Hrvatske, o b r a a m o Vaoj ekselenciji i m o l i m o
Vas da b u d e t e t u m a kod Duea velike i slavne faistike Italije, na koju apel u j e m o da n a m p o m o g n e i uputi svoju h r a b r u i nepobjedivu vojsku za odbranu svete i p r a v e d n e stv ari hrvatskog n a r o d a protiv varvarskog tlaenja Srbije i njenih saveznika, k a k o bi se. pod okriljem Italije, mogla uspostaviti hiIjadugodinja nezavisna hrvatska drava, koja je uvijek predstavljala i predstav ljae zatitni b e d e m z a p a d n e k u l t u r e i civilizacije na ovoj teritoriji za vjeitu b o r b u protiv varvarskog n a d i r a n j a sa istoka da bi se p o n o v o ovdje uvrstio p r a v e d a n mir i o b e z b e d i o civilizovani ivot ne s a m o hrvatskoj naciji ve
i ostalim susjednim n a r o d i m a koji j e d n a k o t r p e na ovom o k r a j k u e v r o p s k e
zemlje od n a m e t n u t e n e p r a v e d n e i vjetake politike situacije.
Hrvatska nacija sa najveim p o v j e r e n j e m o e k u j e veliki spasilaki gest.
stvarno dostojan s a m o velikog Duea slavne i m o n e Nacije i faizma koji je
nacijama cijelog svijeta prvi ukazao na novi put ka pravdi i n o v o m ivotu.
Privreni naem voi i s p r e m n i da izvravamo njegova n a r e e n j a , dostavljamo Vaoj ekselenciji ovaj Apel i izraavamo Dueu, Vama i cijeloj faistikoj Italiji nae divljenje i zahvalnost. Slede 66 potpisa lanova Komiteta grada Zaereba, gornje Hrvatske, Like, Slavonije. Dalmacije i Bosne i Hercegovine. (DDI, IX, 4. dok, 848; AR 1941, ZD, I. dok. 237, str. 698-700).

Prilog
Izvod iz izvetaja n e m a k o g vojog ataea u
1939. god.

B e o g r a d u od

3a

21. jula

. . . Na osnovu injenica iznetih u ovom prikazu dolazim do zakljuka da su

jugoslovenske oruane snage vojnopolitiki faktor dovoljnog znaaja, da e
to biti sve dotle dok budu zatiene od razornog politikog uticaja. Dokle e
pak to biti mogue, d r u g o je pitanje.
Za napad na Jugoslaviju p o t r e b n o je n a j m a n j e 30 s a v r e m e n o naoruanih
divizija...
Svetska

situacija

Vojno-politika situacija jedne zemlje zavisi dalje od svetske situacije.

Jugoslavija je tvorevina Versaljskog ugovora. Kao takva sluila je za okruavanje Nernake kao vazal zapadnih sila lanica Drutva naroda.
Jo od poetka krenula je sopstvenim putem odbijanjem da uspostavi
diplomatske o d n o s e sa Rusijom. Drugi korak bilo je naelo: Bolje anlus
nego Habsburg. Taj korak doveo je do pribliavanja Nemakoj, a time i Osovini. On je uslovljen privrednim razlozima, jer su Nemaka i Italija najbolji
kupci Jugoslavije.
Razvoj svetske situacije doveo je do prihvatanja naela stroge neutralnosti, dobrih o d n o s a sa svim dravama, a time i do udaljavanja od Drutva naroda. Tok dogadaja takvo dranje Jugoslavije iz dana u dan sve vie oteava.
Odranje pozicija zapadnih sila u Srednjoj Evropi svakog dana je sve tee.
Osov ina okruuje jugoistonu Evropu, a tim na prvom mestu Jugoslaviju. Vojno-politika situacija vri pritisak na ovu novoosnovanu dravu da zauzme
nedvosmislen stav. Van svake je s u m n j e da ona to do d a n a s nije uinila. Naroito veze sa francuskim oruanim snagama ni u kojem pogledu nisu prekinute. Talijani tvrde d a j e pod rukovodstvom francuskih oficira jednim delom
ve u toku planirana izgradnja poloaja u velikim r a z m e r a m a na italijanskoj
i n e m a k o j granici.
Jugoslavija je suvie slaba da bi mogla sebi dozvoliti da se sa razloga oseanja osloni na bilo koju drugu stranu do na onu sa veim brojem bajoneta.
U odnosu na dui period, ona nije naisto s tim koja e to strana biti. Da bi
trajno obezbedila svoj opstanak, bar Srbija je odluna da prihvati ak i drugi
Krf. Pad Stojadinovia, koji je nedvosmisleno vodio proosovinsku politiku,
baca svetio na takav red misli. Nada je Rusija. Oseanje slovenske povezanosti dominira. Odatle i blagonaklono dranje p r e m a Bugarskoj. Posle raspada
Male antante, preti raspad Balkanskog saveza otkako je Turska napustila
neutralnost. Budunost je u slovenskom bloku; na osnovu toga Beograd se
nada da bi mogao da urazumi i Hrvate. Za sve odluke veliki znak pitanja predstavlja kada e doi kraj boljevike vladavine u Rusiji. Pri svemu tome, posle
dogadaja u ekoj i Albaniji Jugoslavija je ostala netaknuta.
Novi prijatelji nalaze se na granicama, stari su daleko ali ni na koji nain
ne nameravaju da najzapadniju balkansku dravu d o b r o v o l j n o p r e d a j u autoritativnim dravama. Mladi kralj je pred vratima. Niko nije u stanju da kae

PRH (i/I

577

da li cc zateci Jugoslaviju, niko ne zna kojim e putevima krenuti da bi je ouvao. Svetska situacija je p r i n u d i l a Jugoslaviju da sa svojim s u s e d i m a odrava
d o b r e odnose. To t r e n u t n o pojaava njen vojno-politiki poloaj.

Politiko

rukovodstvo

zemlje

Politiko r u k o v o d s t v o zemlje je n a r e d n i f a k t o r od znaaja za o c e n u n j e n e

vojno-politike situacije.
S a m o pod jakim r u k o v o d s t v o m , svesnim svojih ciljeva, mogu se stvoriti
jake o r u a n e snage s p o s o b n e da izdre svaki udar.
Parola r u k o v o d s t v a ove zemlje glasi: Ouvanje teritorijalnih granica u
svakom sluaju, prijateljski o d n o s i sa svim dravama, srpska s u p r e m a t i j a u
r u k o v o e n j u dravom do krajnjih moguih granica. U osnovi je dakle autoritativan p r o g r a m , za ije s p r o v o e n j e , m e u t i m , d e m o k r a t s k i ustav stvara
tekoe. Ovaj stav u toku d v^desetogodinje istorije Jugoslav ije stavljen je van
snage, z a m e n j e n je v o j n o m d i k t a t u r o m i k o n a n o je opet utvren, a da se pri
t o m e nije m o g a o steci utisak da se na njegovoj osnov i moe vladati, a najmanje u onosu na Hrvate.
Tako, sva o d g o v o r n o s t je na pleima Kneza namesnika, koji u osnov i odluuje od sluaja do sluaja i koga u n a j b o l j e m sluaju podravaju d r u g a dva
namesnika.
Knez n a m e s n i k ima kraljevsko dranje, ali po svojoj prirodi nije vladar.
On je vrlo inteligentan i zbog n e s p o s o b n o s t i svojih p o d a n i k a ivi za stvari
koje su pri osnivanju ovakve drave nune, da se p r o n a e izvesna r a z u m n a
linija i da se izae iz haosa . . . Za Kneza n a m e s n i k a vojska je n e t o strano,
m a d a se ne moe rei da on u o p t e nije s p o s o b a n da se poslui tim i n s t r u m e n tom. J e d n o m rei, i o v d e n e d o s t a j e kontakt koji nalae povinovanje. Engleskog vaspitanja, Knez n a m e s n i k se osea d e m o k r a t o m i sasvim se d o b r o snalazi u svoj sloenosti d e m o k r a t i j e .. . K o m u n i z m a se boji u principu; zna da
se u njegovoj zemlji k o m u n i z m a jo ne treba bojati i zato se moe m i r n o smatrati prijateljem d e m o k r a t s k i h ideja za dugi period. U u n u t r a n j o j politici sada
ga titi s a m o jedno pitanje, k a k o da izae na kraj sa Hrvatima. Posle svog putovanja u Rim i Berlin u b e e n je da se obe te zemlje nee latiti aktivnog napada. Na taj nain oseca se sigurnijim i n a d a se da S r b i m a i dalje moe prepustiti uivanje koristi od jugoslovenske kraljevine na raun drugih p l e m e n a .
L'opte. moda njegove s p o s o b n o s t i da rei hrvatsko pitanje nisu dovoljne i
postoji m o g u n o s t da se Kraljevina r a s p a d n e na delove koji su ranije uli u
njen sastav . . .
Stojadinovi je vodea linost, jedini takvog f o r m a t a u Jugoslaviji. Uprkos t o m e ili ba zbog toga, nije mu polo za r u k o m da p o s t a n e p o p u l a r a n . On
svakako nije pao na h r v a t s k o m pitanju, m a d a je i o n o d o n e k l e bilo uzrok njegovom padu, ve zato to je p o g r e n o o c e n i o armiju. Udruenog sa a r m i j o m ,
ne bi ga m o g a o oboriti nikakav k o n k o r d a t , nikakvo hrvatsko pitanje, niti ma
koji r a s r e n i slovenaki ministar, kao s t o j e Koroec. U stvari, a r m i j a i predsednik vlade nisu m e u s o b n o imali p o v e r e n j a i svaki od njih je nastojao da
d r u g o m e ne dozvoli da u z m e suvie maha; u m e s i o da zajedno, oslonjeni na
o b o s t r a n a najira ovlaenja, o d s t r a n e sve to je jednoi jakoj a u t o r i t a t i v n o j
Jugoslaviji stajalo na putu. Sada je ve suv ie kasno, kocka je baena. Names-

nitvo vie voli da radi sa slabim n u m e r a m a i o d s t r a n j u j e sve one koji sebe

s m a t r a j u da sa njima mogu na ravnoj nozi da razgovaraju, a njih je mnogo.
Velika je zasluga Stojadinovica to je prvi sagledao veliku budunost Nem a k e i to je spoljnopolitiko k o r m i l o Jugoslavije sa b e s p r i m e r n o m hrabrocu i s p r e t n o u z a o k r e n u o za 180. Duni s m o da mu to nikada ne zaboravimo, pa i o n d a kada bi njegova uloga bila odigrana za dugi period. Stojadinovi je eleo Jugoslaviju kojom bi se sa n a s l o n o m na Osovinu snano i autoritativno vladalo, s lim to bi se e v e n t u a l n o i Bugarska ukljuila. S u d b i n a
g a j e p r e k o noi napustila, j e r nije znao da sebi u kui pribavi n e o s p o r n u vlast.
A takva bi bila s a m o armija.
Za protivnika s u d b i n a mu je dodelila hrvatskog vou Maeka, m a d a on
to za prvi mah nije eleo. Ovaj je tako uspeo bar to da Stojadinovia obori, time
to je izbacio parolu da je s p r e m a n da pregovara sa svakim S r b i n o m , s a m o
ne sa Stojadinoviem.
Niko ne zna ta u stvari Maek hoe. On je seljaki voa, antikapitalist
i propagira a u t o n o m n u Hrvatsku po mogunosti sa p r i k l j u e n j e m Hercegovine, Srema i Bosne, priznavajui za prvi mah srpsku dinastiju, a u p r k o s tome
i sve to pod p a r o l o m : kurtalisati se Beograda.
Sadanji p r e d s e d n i k jugoslovenske vlade Cvetkovi o d r e e n je za to da
s njim sklopi mir. Ma kakav bio ishod ovog sukoba, u sadanjim uslovima rezultat moe biti s a m o n e k o p r i v r e m e n o reenje, a sada, k a d a su ve u z d r m a n i
temelji jugoslovenske drave, oni se ne mogu vie odrati p r i v r e m e n i m reenjima, pa ak i o n d a kada bi kako Italija tako i Nemaka i M a a r s k a o d u s t a l e
od tesnog povezivanja sa Hrvatima.
I n t e r e s a n t n u ulogu u Jugoslaviji, n e m a sumnje, igra slovenaki voa p o p
Koroec, sadanji p r e d s e d n i k Senata. On je linost kvalifikovana kao v o a i
daleko prevazilazi svoje s r p s k e ministarske kolege. Knez n a m e s n i k odlikovao
g a j e Karaorevim o r d e n o m I reda, koji. na primer, Stojadinovi n e m a . Stojadinovi se o s l o b o d i o njega kao ministra u n u t r a n j i h poslova, j e r je na izvestan nain pitiskivao N e m c e u Sloveni ji, to je m o g l o da ozbiljno ugrozi d o b r e
o d n o s e izmeu Nernake i Jugoslavije. Negova je politika i d a n a s u s m e r e n a
na to da se Slovenija spase za Beograd i da se u Jugoslaviji sprei p o d v a j a n j e
Slovena, koje je u ekoj dovelo do propasti drave. U t o m e pogledu slagao
se sa Stojadinoviem i bio mu je veran saradnik sve dok nisu iskrsla neslaganja o izboru sredstava koja e se za to primeniti. Prema tome, a k o se tim
novim m e t o d a m a p r o n a e neka vrsta reenja hrvatskog pitanja, o n d a e duhovni otac tog r e e n j a biti Koroec, a ne Srbin Cvetkovi, koji je s a m o firma.
Koroec je taj koji ovu s k r h a n u Kraljevinu iz m r n j e p r e m a N e m a k o j p o n o v o
uvruje, s tim se m o r a biti naisto. Ako se Hrvati odvoje, o n d a je Koroec
odigrao konano svoju ulogu i pitanje e biti s a m o kako e se Slovenija podeliti izmeu Nemake, Italije i Maarske.
Druga vodea linost je m u s l i m a n Spaho. On ima o d l u u j u u ulogu u
Bosni i Hercegovini i za s o b o m stvarno ima veliki d e o t a m o n j e g stanovnitva, to e za j e d n o g vou u Jugoslaviji uvek biti od izvesnog znaaja.
S p a h o je lukav i oslukuje kako trava raste, ali je mek i zaigrae svako
kolo koje se zasvira. Ne v e r u j e m da za njega Beograd kao istaknuti slovenski
straar neto znai; on e ii sa B e o g r a d o m ili Zagrebom p r e m a t o m e ko mu
vie obea.
Srpske vodee linosti su, - bez obzira na to da li su orijentisane u d e s n o
ili ulevo, - s a m o ahovske figure Kneza namesnika, koje on povlai as t a m o

as m a m u . Li tome pogledu nisu nikakav izuzetak ni sadanji ministar spoljnih poslova Cincar-Markovi ni m i n i s t a r vojni Nedi. Panju privlai jedino
sadanji naelnik Generaltaba Sin -ni, evropejac. snaan, hladan i patriota.
Za d o n o e n j e suda o vojno-p li ikoj situaciji Jugoslavije p r e o s t a j e da se
p r o c e n e jo njeni odnosi sa neptM (.Inim susedima.
Pri tome, na p r v o m m e s t u m o r a se razmotriti Nemaka, j e r su d o b r i odnosi sa N e m a k o m odluujui ne sa.no za vojno-politiku ve i za p r i v r e d n u
situaciju Jugoslav ije. N a j p r e se mora postaviti pitanje: ta razdvaja a ta spaja
ove vlade i njihove zemlji.
Vlade odvaja na prvom m e s t u p r o d i r a n j e nacionalsocijalistikog d u h a
p r e k o zajednike granice u ovu p o t p u n o asocijalnu zemlju, zatim p r o b u e n i
veoma brojni Nemci na g r a n i c a m a , a isto tako i sve vee p r o d i r a n j e predstavnika privatnih i javnih ustanova u bilo kojoj f o r m i u ovu za s t r a n c e negostoIjubivu Kraljevinu.
Spajaju ih junaki d u h o b a n a r o d a i n e o p h o d n o s t r a z m e n e sirov ina za gotovu robu. Parola je obeju zemalja da se uspostave najbolji uzajamni odnosi,
a da se pri t o m e ne n a p u s t e stara prijateljstva, na primer, za Nemaku Maarska i Bugarska, za Jugoslaviju Engleska i Francuska ili neke balkanske drave . . .
Ideoloki m o m e n a t stavio sam na prvo mesto, jer v e r u j e m da u irokim
srpskim i hrvatskim n a r o d n i m m a s a m a , ne u krugovima n e d a v n o o b o g a e n e
buroazije, postoji p o g o d n o tie za j e d i n o bitno povezivanje oba n a r o d a . Taj
pokret, s a m o se po sebi r a z u m e m o r a izrasti iz tog tla i ne moe se spolja zasaditi. Meutim, seme je tu, o n o poinje da klija; time bi se Jugoslavija moda
mogla jo j e d n o m spasti. Nacionalna i socijalna misao u vojsci ima m n o g o pristalica. Na alost, ne postoji nikakva mogunost da se ta ideja organizuje i, zaista, m o r a se rei da u t o m e pogledu, ma sa kojeg m e s t a u Jugoslaviji, nije nita uinjeno. Razliitost zvanine d u h o v n e sadrine kod oba naroda, kao to
je ve p o m e n u t o , predstavlja p r o l o m . On se m o r a premostiti a k o uzajamni
odnosi odista treba da b u d u asni. Kako je to. m e u t i m , u n u t r a n j a jugoslovenska stvar, to mi m o r a m o prvenstvo u reav anju tog pitanja dati Jugoslaviji
i m o e m o s a m o izraziti n a d u da e m a k a r i u p o s l e d n j e m asu opet nai put
kojim je Stojadinovi ve bio krenuo.
Uopte, to se tie uspostavljanja ideoloke veze sa njenim velikim susedom, Jugoslavija je za sada zatajila.
1 u pogledu vojnih o d n o s a za dranje Jugoslavije p r e m a N e m a k o j karakteristina j e uzdrljivost . . .
Na taj nain do sada izmeu dveju armija nije dolo do blieg upoznavanja u p r k o s sve izrazitije n a m e r e jugoslovenskog Ministarstva vojnog da
se naoruavanje izvri n a b a v k a m a u Nemakoj. Atmosferu stvarnog uzajamnog p o v e r e n j a u toku 4 g o d i n e mojeg slubovanja Jugosloveni nisu mogli ili
nisu hteli da stvore.
U pogledu privrednih o d n o s a a t m o s f e r a se poboljala . . .
.. . Treba se nadati da e o d o b r e n j e kredita za n a o r u a n j e od 200 miliona
m a r a k a u b u d u e obe a r m i j e tenje povezati i da e se lini dodir, koji se tako
d o b r o razvija izmeu oba r a t n a vazduhoplovstva, uspostaviti izmeu oficira
dveju vojski, po svoj prilici p r v o izmeu oficira tehnikih trupa. Toliko o stavu jugoslovenske a r m i j e p r e m a Nemakoj.
U g r a n i c a m a ovog izvetaja otilo bi se suvie d a l e k o a k o bi se nastojalo
da se jugoslovenske priv r e d n e elje p o d r o b n i j e prikau. Trgov inski strunjaci

obeju zemalja s v e s r d n o r a d e na t o m e da ih realizuju. Kao i do sada, jugoslovenska p o t r e b a za n e m a k i m gotovim proizvodima ne odgov ara u p o t p u n o s t i
naim eljama i zbog n e d o s t a t k a inicijaiive.Jugoslavija n a m nudi s a m o u ogr a n i e n o j meri p o t r e b n e nam koliine sredstava ishrane i p r e k o p o t r e b n i h
nam sirov ina, n a r o i t o ulje i r u d u . . .
. .. Jugoslavija je za nas bila polazna osnovica za nau politiku p r e m a Istoku i Jugoistoku, a to je i danas. Nama je bila p o t r e b n a njena a p s o l u t n a neutralnost radi razbijanja Male Antante i neprijateljskog o b r u a koji nas je stezao
sa istoka i radi s p r e a v a n j a pov ratka Habsburga. Nama je o n a bila p o t r e b n a ,
dalje, za p r o i r e n j e nae sirovinske baze i baze za s n a b d e v a n j e ivotnim namirnicama, a bila nam je p o t r e b n a i kao e t a p a na n a e m putu za Malu Aziju.
Zapadne sile to znaju i zbog toga nam to o s p o r a v a j u s\ im sredstvima koja im
stoje na raspolaganju. Osovina je o k u p a c i j o m Albanijo pov ukla prvu d e b e l u
crtu p r e k o njihov og r a u n a i za nas je tu stvorila nov u etapu, t a k o da se d a n a s
kljuni poloaj nalazi ve u Bugarskoj.
Kao i dosada, n a m a je p o t r e b n a jaka Jugoslav ija, koja e s n a m a biti u savezu. a k o elimo da p o z a d i n s k e k o m u n i k a c i j e na pravcu ka Jugoistoku b u d u
obezbeene.
. . . Po m o j e m miljenju, p r o p a g a n d a za p o b o l j a n j e poloaja Nemaca iz
Nemake i p r i p a d n i k a n e m a k e m a n j i n e u Jugoslaviji nije p o t r e b n a s obzirom na sadanje spoljnopolitiko stanovite. I ovako i o n a k o stvari se razvijaju same po sebi pod pritiskom geografskog poloaja. Ukoliko je m a n j e meanja sa n e m a k e s t r a n e u pitanje manjine, utoliko e se pouzdanije ispuniti
elja da jedna jaka Jugoslavija b u d e na saveznik i s a m o u takvoj Jugoslav iji
pripadnik n e m a k e m a n j i n e doci e do svojih punih prava.
Drugojaije stvar stoji a k o se u tu j a k u Jugoslav i ju ne veruje i, naprotiv ,
s m a t r a da u b r z o treba raunati sa Slovenijom, H r v a t s k o m i Srbijom, shvatanje koje lei u g r a n i c a m a mogunosti, jer svi delovi Jugoslavije koji su ranije
pripadali dvojnoj m o n a r h i j i vie ili m a n j e pokazuju o d l u n u elju da se odvoje od Beograda. Autonomija Hrvatske bie na taj nain p o k r e t a k a snaga
za k a m e n koji je p o e o da se kotrlja. Pri tome, naroito je teko oceniti dranje koje e zauzeti a n t i n e m a k a komunistiko-katolika tvrava Slovenije.
Mogla bi nastati p o t p u n o nova situacija koja bi nuno dovela do p o t p u n e prom e n e kursa sa n e m a k e s t r a n e p r e m a naem j u g o i s t o n o m susedu. Pri ovoj
napetosti u u n u t r a n j o j politici Jugoslavije, najvea b u d n o s t je p o t p u n o na
svom m e s t u . , .
. .Kao prvi postavljeni nemaki vojni atae, doao sam u Beograd u vreme kada je f r a n c u s k i uticaj u armiji d o m i n i r a o u punoj meri. Nisam naiao
ni na kakvu predusretljivost, niti pak na n a j m a n j u elju da se bilo kakav d o d i r
uspostav i s a m n o m . Preostajalo mi je j e d i n o to da u drutv e n o m pogledu steknem d o b r e pozicije u B e o g r a d u i da srpskim oficirima u Ministarstvu vojnom
sa svoje strane sa o s m e h o m pokazujem svoju r a v n o d u n o s t , a kada oni sami
u neemu prikau interesovanje, da u o d n o s n i m pitanjima uspostavim puni
kontakt Tako, nikada nisam molio da ba u Beogradu izvrim koji obilazak,
icr za to nisam nikada d o b i o poziv . . .
Svakako, p r u e n a mi je vrlo mala mogunost da u p o z n a m armiju, ali
to pouzdano ne iz zle volje, ve zbog n e k e vrste ustezanja i o s e a n j a m a n j e vrednosti u odnosu na jednu veliku armiju. Cak i u o d n o s u na svoje b a l k a n s k e saveznike u tome pogledu uzdrljivi su i boje se da bi moglo biti neto to nije
u redu a o e m u bi se moglo u inostranstvu govoriti. Posle 4 godine za o d n o s e

n e m a k o g vojnog ataea sa jugoslovenskom a r m i j o m moe se rei da su normalni, a d e l o m i da su prijateljski.

Italija:
Borba koju su Italija i Francuska posle zakljuenja m i r a vodile i o k o Jugoslavije prvi put je na m e u n a r o d n o m planu ukazala na znaaj ove zemlje,
a u isti m a h znatno je d o p r i n e l a i m e u s o b n o m udaljavanju ovih dveju velikih
sila. Sve ono to se u toku p r o t e k l e 4 godine zbilo u spoljno-politikom pogledu u Jugoslaviji m o r a se p o s m a t r a t i sa tog stanovita. N e m a k a i Engleska
igrale su s a m o ulogu p o s m a t r a a , a p o v r e m e n o i savetnika.
U pokazivanju prijateljstva od s t r a n e F r a n c u s k e i Italije m o r a se sagledati
njegova agresivna p r i r o d a i o n o se moe o k a r a k t e r i s a t i reima: Voli me, ili
u te progutati-. Italiji je polo za r u k o m da F r a n c u s k o j o n e m o g u i to prodiranje, a sada je na p u t u da to i sama pokua.
Italija vie ne vidi k o n k u r e n t a u Francuskoj, ve u Nemakoj. a Jugoslavija svoj s p a s u rivalitetu izmeu Italije i Nemake. Kako se pak a p s l o l u t n o
m o r a izbei da zbog Jugoslav ije d o e do d i f e r e n c i r a n j a izmeu sila Osovine,
to su obe ove sile izjavile da su zainteresovane za jaku Jugoslaviju. U Beogradu se n i k o m e m n o g o ne veruje. N e m a k o j zbog June tajerske, Italiji zbog
d a l m a t i n s k e obale. ta e biti, niko ne zna. ali ovde postoji uverenje da e Nemaka u odluivanju, - to se tie Jugoslav ije - uvek prvenstvo ustupiti Italiji
i zbog toga se vie s t r a h u j e od Italije nego od Nemake.
Okupacija Albanije od s t r a n e Italijana bitno je uticala na situaciju na Balkanu. U sav ez balkanskih drava zabijen je klin. Jugoslavija je p o t p u n o okruena.
Posete Kneza n a m e s n i k a Rimu i Berlinu znaile su pod\ laenje prijateljstva p r e m a Osovini p r e d javnou i u v r e n j e poloaja Kneza n a m e s n i k a ,
koji se vratio sa garantijom granica a da se pri t o m e nije m o r a o obavezati na
a p s o l u t n u neutralnost. Sta Italijani s m e r a j u u Hrvatskoj, nije jasno, u najmanju ruku u pitanju je t r a j a n pritisak na Beograd. I j p r k o s prijateljskom aspektu, odnosi izmeu ove dve zemlje postali su zategnutiji vie nego ikada, pri
e m u Italija ima punu prevagu, a Jugoslavija j e d i n u nadu polae u dranje Nemake. Tako, prilikom posete kneevskog para Berlinu moj lini utisak bio je
da se sa jugoslovenske s t r a n e prvi put nastoji da se zadobije naklonost Nemake i da se za b u d u n o s t vie od nje o e k u j e nego od engleskih simpatija.
Drugi pakt o prijateljstvu koji je Stojadinovi sklopio 1937. godine, pakt
sa Bugar skom, naprotiv. stv orio je n e s u m n j i v o bol ju a t m o s f e r u . Razlozi su isto realni. O b e drave tee ka Egejskom m o r u , o b e ele a p s o l u t n u prev last Slovena na Balkanu. Razlike u miljenju postoje s a m o jo u stavu p r e m a Rumuniji.
Jugoslavija se osea o b a v e z n o m / b o g srodstva kraljevskih kua i zbog
sklopljenih ugovora, dok Bugarska tei zadovoljenju svojih revizionistikih
zahteva u o d n o s u na r u m u n s k u teritoriju. Uprkos tome. ne verujem da bi ta
pitanja mogla p r e s u d n o uticati na punu s a r a d n j u ove dve zemlje. Od veeg je
znaaja to da li e se dve kraljevske kue s p o r a z u m e t i i ko e biti na elu posle
tog s p o r a z u m a . Bugari ve d a n a s p o l a / u prav o na vodstvo navodei kao razlog to da su b r o j n o jai od Jugoslovena, poto se u Hrvate nikakvo p o v e r e n j e
vie ne polae. Meutim i u t o m e pogledu dranje Hrv ata bie o d l u u j u e . Po

m o j e m miljenju, od dveju drava imae prevagu ona koja u odluujuim asov ima b u d e imala jae rukovodstvo.
Dalje, od znaaja su o d n o s i Jugoslavije sa Maarskom. Vlada p u n a neizvesnost, i u p r k o s stalno ponavijanim u v e r a v a n j e m u p o b o l j a v a n j e obostranih odnosa, u toku p o s l e d n j e 4 godine u t o m e pogledu nita se nije p r o m e nilo. Maarska zahteva od Jugoslavije bar s l o b o d n e r u k e u pitanju teritorija
ustupljenih Rumuniji. Meutim, to joj do sada nije uspelo. Na taj nain, sva
pitanja ostaju o t v o r e n a , j e r je Maarska suvie slaba da s a m a istupi protivu
Jugoslavije i R u m u n i j e . Van ireg m e u n a r o d n o g sukoba, ne moe se prepostaviti da Jugoslavija ima potrebu da se ma zbog ega boji Maarske, sem
ako sama digne ruke od sebe i ako se Hrvati konano odvoje.
Prema R u m u n i ji d r a n j e Jugoslavije je kao uvek prijateljsko, m a d a se pri
t o m e ne bi moglo govoriti o d u b o k i m uzajamnim oseanjima. Jugoslovenski
G e n e r a l t a b sa p o t c e n j i v a n j e m govori o r u m u n s k o j armiji. Sasvim je m o g u e
da se odnosi p r e m a Rumuniji u n a r e d n i m g o d i n a m a o h l a d e u korist jugoslov ensko-bugarskog prijateljstva zasnovanog na r a s n o j pripadnosti. Pada u oi
da plan o izgradnji m o s t a p r e k o Dunav a kod Turn Severina, koji bi o b e zemlje
tenje povezivao, d o s a d a nije ostvaren.
Odnosi sa Grkom su hladni, mada, kao sa Rumunijom, srodniki odnosi
kraljevskih domova uvek nove mree pletu. Grka je za Jugoslaviju most prema
Engleskoj koji ona ne eli potpuno da porui. Pa i elje p r e m a Solunu podre e n e su tom shvatanju. U d o g l e d n o v r e m e pri ovakvom d r a n j u G r k e Engleska nee biti voljna da se Solun ustupi Jugoslaviji.
Na ta| nain, jugoslovenski stav i p r e m a G r k o j moe se o k a r a k t e r i s a t i
time da e se u Beogradu, d o k l e god je to mogue, nastojati da se odre d o b r i
odnosi sa njom pod f i r m o m balkanskog prijatelja, a da se, m e u t i m , ne s m e
raunati da e se Jugoslavija pod svim o k o l n o s t i m a suprotstaviti eventualnom n a s t u p a n j u Italije iz Albanije ka Solunu.
I u pitanju Soluna za sve i n t e r e s e n t e m o m e n a t iznenaenja d r u g o g bice
odluujui i snano e uticati na d r a n j e drugih.
Sve u svemu, moe se rei: snaga vojno-politike situacije Jugoslavije lei
u vojnikom d u h u njene a r m i j e i u zadovoljavajue d o b r i m o d n o s i m a p r e m a
njenim susedima, a slabost u n e d o s t a j a n j u jasnog spoljnopolitikog stava prema velikim silama, u u n u t r a n j e p o l i t i k o j pocepanosti. u s a d a n j e m slabom
rukovodstvu i u nedostajanju ratne industrije.
Kao i uvek Jugoslavija e imati odluujui uticaj na Balkanu, m a d a do
sada zbog rivaliteta velikih sila svoju h e g e m o n i j u nije mogla u p o t p u n o s t i da
sprovede. Prvi znak n e v r e m e n a je iezavanje Turske iz opsega jugoslovenskih zamisli i sa d o m e n a politike kojoj je teio Stojadinovi.
. . . U s p o l j n o p o l i t i k o m i u n u t r a n j e p o l i t i k o m pogledu Kraljevini u najn e p o s r e d n i j e m v r e m e n u predstoji da rei pitanja od kojih zavisi biti ili ne
biti...
Von Faber du F a u r s. r.
(AR 1941, ZD. I, dok. 65. str. 261, 265-272 i 274-277; Mikroteka VII, reg.
br. NAV-N-T-77, 1291 (1397-1422).

Prilog
J u g o s l o v e n s k e

vojne

m e r e

p r i p r e m e za z a u z i m a n j e

S o l u n a

Pored navedenih p o d a t a k a o p r o b l e m u Soluna, koji su i/.neti u odeljku

Spoljnopolitika situacija, ovde e se izneti - u najkraim crtama - vojne
m e r e koje su preduzimane od strane jugoslovenske vlade za njegovo eventualno zauzimanje.
Pitanje Soluna postalo je za jugoslovensku vladu naroito aktuelno posle
itaiijanskog napada na Grku, jer je Jugoslavija raspolagala slobodnom zonom u solunskom pristanitu. Ovim n a p a d o m dolo je u pitanje korienje te
zone u budunosti, to je ozbiljno ugroavalo izlaz Jugoslavije na Egejsko
more. Vlade Italije i Nemake, znajui koliki znaaj Jugosloveni pridaju Solunu, poele su da vre pritisak na jugoslovensku vladu, uslov Ijavajuci ovo pitanje za politike i druge koncesije.
Ne raspolae se pouzdanim podacima da je italijanska vlada nudila Solun
Jugoslaviji, mada u sauvanim d o k u m e n t i m a , izjavama jugoslovenskih funkcionera posle aprilskog rata i u literaturi ima slinih indicija. Isto tako za sada
jo nema dokumenta za direktno nareenje za zauzimanje Soluna. Meutim, naelnik Glavnog generaltaba Petar Koi na saluanju 24. avgusta 1945. (AVII),
izmeu ostalog, izjavio je da mu je knez Pavle rekao da prostudira i predloi
koliko bi teritorije trebalo uz Solun koju bi trebalo okupirati i d a j e , koliko
se sea, odredio zonu p r e m a istoku liniju Orfanski zaliv - Dorjansko jezero,
a p r e m a zapadu masiv Perister, selo Srbica sa izlazom na more severno od
Olimpa. Naelnik Operativnog odseka Operativnog odeljenja glavnog generaltaba potpukovnik Branko Popovi izjavio je posle rata da je dobio zadatak da se izradi projekat za grupisanje jedne armije i to jaim snagama u dolini Vardara, a slabijim u Pelagonu. Kad je upitao prvog pomonika naelnika Glav nog generaltaba generala Milutina Nikolica to to ima da znai, general Nikoli mu je odgovorio da ni sam nije naisto. Na to je potpukovnik
Popovi rekao: Ovoje napad na Grku da se uzme Solun, a to moe da bude
jedino u sporazumu sa Nemakom i Italijom. (AVII, reg. br. 8/1-1, k. 5).
Ministarstvo vojske i mornarice je sa Str. Pov. . br. 10792 od 5. novembra
1940. podine naelno odobrilo projekt naelnika Glavnog generaltaba o aktiv irar |u i koncentraciji trupa, s tim: da se predvidi aktiv iranje dela taba grupe ar lija radi objedinjavanja dejstva sa teritorije 3. i 5. armijske oblasti, da
se Bregalnika divizija sa aktiviranim peadijskim i artiljerijskim pukovima
upotrebi iskljuivo za opservaciju prema Bugarskoj, a ne za eventualno dejstvo p r e m a Solunu i da se za strategijsku rezerv u Grupe dovede po jedan prekobrojni peadijski puk sa teritorije umadijske i Moravske divizijske oblasti
u p r e d e o junog izlaza iz Demir-kapijske klisure, da se teritorijalne jedinice
i ustanove pozadinske slube na teritoriji 3. armijske oblasti svedu na minimum; da se p r e t h o d n o p o t p u n o pripremi operativna i administrativna osnovica; da odobrava predloenu podelu i organizaciju komandovanja, kao i
upotrebu vazduhoplovstva, i da se hitno prebaci radna snaga radi utvrivanja
na prevojima ka Knjaevcu, Zajearu i Negotinu (Videti AR 1941. ZD, I dok.
296. str. 88.3-884; AVII, F-17, reg. br. 34/2-1, k. 11.
Ministarstvo vojske i mornarice je sa Str. Pov. D. Br. 10814 od 6. n o v e m b r a
1940. naredilo k o m a n d a n t u vojnog okruga Bjelovar za aktiviranje svih jo

neaktiviranih jedinica, komandi i ustanova 3. armijske oblasti i nekih jedinica

sa teritorije 5. armijske oblasti koje su navedene u 10 priloga, s tim da prvi
dan aktiviranja b u d e 12. novembar, i detaljno propisalo postupak pri aktiviranju i m e r e koje treba preduzeti (videti AR 1941, ZD. I, dok 297, str. 885-889;
AVII, F-l7, reg. br. 60/4, k. 31).
Slab 5. armijske oblasti je 14. novembra sa str. Pov. D. br. 5981 od 16. novembra 1940. godine poslao izvetaj ministru vojske i m o r n a r i c e o stanju aktiv iranih jedinica na dan 14. novembra, u kojem se za svaku jedinicu daje nedostatak popunjenosti u procentima za oficire i vojne inovnike, podoficire,
kaplare, i redove, stoku i stona vozila, tako da postoji najvei procenat nedostatka stoke i stonih vozila koji se kree izmeu 24 i 85o (vidi AR 1941.
ZD, I. dok. 310, str. 917-921; AVII, F-17. reg. br. 38/2-3, k. 11).
Nemaki poslanik fon Heren je u svom izvetaju Ministarstvu inostranih
poslova od 14. novembra 1940. godine naveo da posle italijansko-grkog sukoba postoji pojaano interesovanje za Solun u Srpskim krugov ima, naroito u vojsci, tj. da se budi stara elja Srbije za slobodnim izlazom na Egejsko more preko Soluna. To se objanjava sadanjim uznemirenjem zbog razvoja koji bi se mogao zavriti zauzimanjem Soluna od s t r a n e Italije. Nema
sumnje da bi ovde bili spremni da se bez daljeg o d u p r u takvom razv oju stvari
ak ako je potrebno i orujem, i ako bi bilo mogue da se Nemaka ne uplie
u tu stvar. Jasno je da ce oni oklevati da izraze svoju elju za posedovanjem
Soluna, a jo manje da je srpov edu u delo, dok se Solun nalazi u grkim rukama. Ali oni bi sigurno bili skloni da se p o t p u n o dezinteresuju za sudbinu
Grke kad bi znali da ce obe osovinske sile priznati Jugoslav iji pravo na Solun
koji bi bio odvojen od Grke. . (DGFP, D, XI dok. br. 334; AR 1941, ZD. I.
dok 307, str. 911-912).

Prilog
Referat generala

Milana

savetu

1.

N e d i a

k n e z u

n o v e m b r a

Pavlu

M i n i s t a r s k o m

1940. g o d i n e

M e n i j e ast, da u ovim s u d b o n o s n i m trenucima po opstanak nae drave pok r e n e m izvesna pitanja i dam p o t r e b n e sugestije za dalje nae i politiko i vojno politiko dranje u d a n a n j o j situaciji evropskoj.
Oigledno je da mi ivimo u predveerje najkrupnijih politikih dogaaja
za koji je vezan dalji opstanak nae drave. Smatram d a j e poslednja etvrt do
dvanaestog asa. Mi treba da d o n e s e m o precizne i s u d b o n o s n e odluke o putu
kojim treba da idemo dalje. Dosadanja kolebljiva politika, koja je bila d o s a d a
i oportuna, ne moe se i ne s m e u budunosti produiti bez katastrofalnih posledica po na narod. Jer od ovih odluka zavisi dalja i vojnika politika, koja
ako ne dobije sada definitivno reenje. moe se pretvoriti u demoralizaciju.
Jer je etrnaest meseci u stalnoj neizvesnosti vojna snaga i narod. Stanje komandnog elementa i vojnika (kadrovaca i rezervista) na kraju je m o r a l n e
moi i nee moi dalje da izdri bez ravih posledica i to dalekosenih. Stalno
pozivanje i o d p u t a n j e vojnika i dranje aktiviranih raznih jedinica poelo juda bude iroko polje za p r o p a g a n d u komunistiku i drugih subverzivnih elemenata (pa je moral poeo da poputa).

Vie se ne moe i ne s m e govoriti o naoj neutralnosti. Sada m o r a m o postaviti sebi ovo pitanje:
H o e m o li sa N e m a k o m i Italijom ili c e m o protivu njih.
Ako h o e m o sa njima, o n d a m o r a m o napustiti definitiv no, makakve odnose i koketiranja sa Engleskom. Ako h o e m o naprotiv, sa Engleskom, o n d a
m o r a m o d r u g e m e r e preduzeti, koje u ni/e i/neti.
Mi ne moemo zatvarali oci i ne videti stvarnost. Protivu nas se vri
oigledno strategijsko o p k o l j a v a n j e koje e se u n a j k r a e v r e m e svriti sa taktikim stezanjem i naom s r a m n o m k a p i t u l a c i j o m .
Dolaskom N e m a c a u R u m u n i j u na utvreni severni i zapadni h o n t izmanevrisani su. On n a m a nee m n o g o koristiti. Prebacivanje n e m a k i h motorizovanih i oklopnih div izija u Bugarsku, a to moe da se desi svakog asa.
dovee nas sa istoka u bezizlazan poloaj.
Dranje Bugarske je p e r f i d n o i k o m a n d o v a n o i/ Ne make. S p u t a n j e m
bugarskih divizija na grko-bugarsku granicu na f r o n t u reka S t r u m a
Deli
Mesta, j a s n o odaje k o o p e r a c i j u sa italijanskim snagama, koje e pokoriti Grku u n a j k r e e m v r e m e n u . Grka n e m a niti motorizovanih jedinica, niti vazduhoplovstva, a n j e n a k o h e z i o n a snaga relativ no je mala. Pomo Engleske ne
moe biti ni efikasna ni s p a s o n o s n a za G r k u . Dogodie se da e Italija uzeti
severnu Grku i i/.biti na Solun, gde e se spojiti sa Bugarima i dovriti nae
opkoljavanje strategijsko. O n d a e nam se k o m a n d o v a t i da poloimo oruje.
Mi s m o p o t p u n o usaml jeni. Niko nam ozbiljno niti moe. niti hoe da pomogne.
Dakle, a k o h o e m o da s l e d i m o d o s a d a n j u politiku, a da izbegnemo potp u n o opkoljavanje mi bi trebali da m o b i l i e m o celu nau vojsku i da i d e m o
u p o m o Grcima da sa n j i m a s p r e a v a m o to nae strategijsko o p k o l j a v a n j e
i izbijanje Italijana u Solun.
Sta ce biti o n d a sa n a m a a k o to uinimo? Odgovor je prost Napae nas:
Nemaka, Italija, Maarska. R u m u n i j a i Bugarska. Da li c e m o moi da izdrimo? Kategoriki ne! B i e m o plen ovih silnih neprijatelja i r a s k o m a d a n i .
R a s k o m a d a n i pre svretka ovog d r u g o g svetskog rata.
Da li je naa vojska t a k o o p r e m l j e n a m o r a l n o i m a t e r i j a l n o i b r o j n o da
moe ovoj navali da odoli? Odgovor dau na ovo u s m e n o .
Ako n e e m o da d o e m o u ovu i ovakvu situaciju ta treba da r a d i m o da
je izbegnemo? Po m o m miljenju m o r a m o ispitati, koje su jo d r u g e mogunosti i putevi. Jedna od m o g u n o s t i je zakljuiti o d b r a n b e n i sav ez sa Rusijom.
Rusijom ovakvom kakva je danas, sa n j e n o m d a n a n j o m politikom, njenim
planovima za b u d u n o s t . Njenim tekim strategijskim poloajem. Rusija je u
strategijskim kljetima izmeu J a p a n a i Nemake. Njen je jo vie pogoran
poloaj d o l a s k o m N e m a c a u Rumuniju gde ire svoj obuhvatili strategijski
m a n e v a r i o b u h v a t a j u Ruse ak od Bukovine za dejstv o u srce Ukrajine i BeloRusije.
Danas Nemci imaju 100 divizija p r v o r a z r e d n i h p r e m a Rusima od Baltikog do Crnog Mora. N e m a k a je vojska o p r o b a n instrurnenat ratni, uvean
p o b e d a m a , sa sjajnim v rhov nim vodstvom. Sve ovo n e m a Rusija. Njena vojska i n j e n o vodstvo inferiornije je. Pored toga i kad bi htela da nam p o m o g n e
vojniki daleko je i o d v o j e n a od Balkana.
H o e m o li da traimo p o m o ? Na ovo pitanje treba da odgovori diplomacija naa i u n u t r a n j a politika naa.

Ostaje nam tree razmatranje: da p r i d e m o uz Osovinu. Mislim da jo ima

vremena, stvari kod Osovine ne idu glatko, za to je velim m o m e n a t , ako se
hoe to reenje.
Nemaka je zauzela evropski kontinenat i neogranien je njegov gospodar. Sa svojih devedeset miliona Nemaca, ako ne nastupi graanski rat u njoj,
ona e biti dugo i dugo njegov gospodar. Pored toga n e m a k a je bila i ostaje
na silan sused. Pa je p r i r o d n o da ispitamo i tu mogunost. Ako se reimo na
ovo, onda ta dobijemo: Prvo, produiemo sebi ivot, drugo, suzbiemo zahteve gramzljivih suseda; i najzad iako na kraju krajeva ipak izgubimo izvesne
delove nae zemlje za kompenzacije susedima n e e m o svakako izgubiti onoliko i onako, ako bi bili neprijatelji i silom pokoreni. U protivnom igleda mi
da e srpski narod poraz Jugoslavije najvie platiti.
Prema ovakvom reenju, ako bi ga uzeli m o r a m o podesiti sve ostalo, a naroito spoljnu, u n u t r a n j u i vojniku politiku.
Zakljuak:
Bilo koju odluku da d o n e s e m o od ovih tri, m o r a m o je doneti to pre. Za m e n e
je vano kao Ministra vojske i mornarice, da znam i da mi se p i s m e n o saopti.
Zima ide. ljudi se ne mogu vie drati pod orujem bez vidljivog cilja. Nema
moi da se aktivirana vojska smesti pod krov. Nezadovoljstvo raste i kod obveznika i kod njihovih porodica, a tako isto poputa koheziona mo kod podoficira i oficira. Iz bolesnog stanja i neodreenog, kakvo je danas kod nas,
moe nastupiti slom i katastrofa vojske, nacije i drave. Sa ovog razloga ovo
piem i iznosim u ov im tekim istorijskim asovima naeg opstanka.
Mil. . Nedi, s. r.
(Iz privatne arhive akademika Viktora Novaka; nemaki prevod teksta Referata - Memoranduma - mikrofilm T-501. rola 251, snimak 368-371).
Poto knez-namesnik i vlada nisu usvojili ove predloge, Nedi je 7. novembra p o d n e o ostav ku, o d n o s n o smenjen sa poloaja ministra vojske i mornarice, a na njegovo m e s t o d o a o je general Petar Pei koji je kasnije insistirao da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu.

Prilog
Hitlerovo

Due,

p i s m o

Musoliniju

p o v o d o m

n a p a d a

od

Italije

20.
na

n o v e m b r a

1940.

G r k u

Be, 20. s t u d e n o g 1940.

Dopustite mi da zaponem pismo s tvrnjom, da su u ova dva tjedna moje

srce i misli, vie nego ikada, bili s Vama. Hou da Vas uvjerim u moju rjeenost da p o d u z m e m sve to Vam moe pomoi u sadanjim prilikama.

Kad sam Vas zamolio, da me p r i m i t e u Firenci, d a o sam se na put u nadi,

da u Vam izloiti svoje p o g l e d e prije nego to o t p o n e sukob s Grkom, koji
je prijetio da e izbiti, a o kojem sam bio obavijeten s a m o povrno.
Htio s a m Vas u p r v o m r e d u obavijestiti, da m a l o odgodite tu akciju, do
moda pogodnijeg vremena, a u svakom sluaju do p r e d s j e d n i k i h izbora u
USA. Htio sam Vas specijalno uvjeriti u p o t r e b u , da ne p o d u z m e t e tu akciju
prije nego to pode za r u k o m m u n j e v i t o zauzimanje o t o k a Krete (Krit). U pogledu te o p e r a c i j e elio sam da Vam uinim k o n k r e t n e prijedloge o u p o t r e b i
j e d n e divizije p a d o b r a n a c a i divizije pjeadije.
Situacija, kakva je danas, povlai za s o b o m najtee psiholoke i vojnostrateke posljedice, i zbog toga je n e o p h o d n o d a j e p o t p u n o osvijetlimo.
Situaciju u rastaviti na p o j e d i n e sastavne dijelove, j e r mislim da e se
t a k o d e d u k c i j o m pojaviti p r o t u m j e r e , koje bi t r e b a l o poduzeti.
Psiholoke posljedice. - O n e su ozbiljne utoliko, to grka situacija nepovoljno i teko pritite p r i p r e m e na d i p l o m a t s k o m polju, koje su u p u n o m razvoju. Govorei openito, mi te posljedice o s j e a m o u obliku j a a n j a tendencija nekih drava, da izbjegnu p r e r a n o j odluci o t o m e da se veu uz nas, a vid i m o je i u t o m e da ele saekati daljnji razvoj dogadaja.
Bugarska, koja je ve pokazivala m a l o sklonosti da pristupi T r o j n o m paktu, sad se u o p e protivi da razmotri takav korak.
Cak i u o d n o s u na Rusiju postaje sve tee voditi p r e g o v o r e s njom. kao
i otkrivati sovjetske ambicije p r e m a Istoku.
Naprotiv, g. Molotov stavio nam je do znanja, da je sve vie zainteresiran
na Balkanu.
Odavde, zasad, ne m o e m o odrediti, k a k o je grka stvar o d j e k n u l a u Jugoslaviji. Ali ak u F r a n c u s k o j postoji n e s u m n j i v o z n a t n o p o j a a n j e poloaja
onih, koji p r o p o v i j e d a j u politiku ekanja, tvrdei da, m o d a u r a t u j o nije re e n a posljednja rije.
Psiholoke posljedice ne vrijede s a m o po sebi. Vano je da o n e ne stvore
zapreke za nae b u d u e o p e r a c i j e i da zemlje p o p u t Jugoslavije ne n a v e d u da
zauzmu previe neprijateljsko d r a n j e p r e m a n a m a , to bi moglo izazvati, a k o
ne katastrofu, a o n o neeljeno p r o i r e n j e sukoba.
Dranje Turske je od p o s e b n e vanosti, j e r e o n o biti od o d l u n o g utjecaja na Bugarsku.
Vojno-strateke posljedice. - One su, Due, i z v a n r e d n o o/hi line V. Britani ja
e raspolagati s izvjesnim b r o j e m avionskih baza, koje je pribliuju ne s a m o
petrolejskim izvorima Ploetija (Ploe$ti), nego je dovode u neposredno susjedstvo itave june Italije, a specijalno talijanskih i albanskih luka za ukrcavanje.
Dok su se dosad rumunjski petrolejski izvori nalazili oito izvan dohvata
britanskih b o m b a r d e r a , sad se nalaze udaljeni m a n j e od 500 k i l o m e t a r a zrane linije. Ne u s u u j e m se ni pomisliti na posljedice.
Due, j e d n o je sigurno: nije m o g u a nikakva efikasna zatita petrolejskih
polja. Za p r o s t o r e te vrste vaa vlastita p r o t u a v i o n s k a zatita zbog svoje vatre
predstavlja j e d n a k u o p a s n o s t k a o i avijacija n a p a d a a . Ako bi unitili rafinerije, teta bi bila nepopravljiva.
Juna Italija, njene luke i itava juna Albanija nalaze se na dohvat britanskih b o m b a r d e r a . Oito je, d a j e V. Britanija p o t p u n o r a v n o d u n a p r e m a
represalijskim akcijama talijanske avijacije, koje unitavaju grke gradove.

Napadaji iz zraka upravljeni na talijanske gradove predstavljaju odluujui faktor i svaku ofenzivnu akciju na zemlji, koju bi poveli polazei s albanskog teritorija p r e m a b r i t a n s k i m bazama u Grkoj u cilju da o d g o v o r i m o na
napadaje, s m a t r a m d a j e savreno beskorisna, ukoliko bi do nje d o l o prije
mjeseca oujka.
U svijetlu najnovijeg iskustva o ratu u zraku, m o r a m o j e d n a k o t a k o iskljuiti svaki pokuaj, da naom avijacijom u n i t i m o b r i t a n s k e avionske baze.
Nita nije tee od u n i t e n j a avionskih baza. Kao to sam se bojao, V. Britanija
je zauzela Kretu. Ona se s p r e m a da p r e d e na vie drugih o t o k a i da izgradi
avionske baze u vie grkih sredita, i to dvije u blizini Soluna, a dvije d r u g e
bez s u m n j e u Trakiji. I sam je Rodos sada p r i s t u p a a n tekim b r i t a n s k i m borbenim avionima i, a k o Britanci, kao to je to vjerojatno, f o r m i r a j u baze na zap a d n o m dijelu Grke, itava ce juna obala Italije biti ugroena.
Ovakva situacija, s vojno-stratekog stanovita, predstav I ja opasnost, dok
su e k o n o m s k e posljedice u o d n o s u na r u m u n j s k a polja zaista strahovite.
Da bi se suprotstavili takvoj situaciji, predlaem slijedee mjere:
I. Mjere politikog karaktera. - a) treba smjesta uvjeriti panjolsku u potrebu da odmah ue u rat. Najraniji datum kop bi mogli odrediti za panjolsku efektivnu intervenciju, bio bi za est tjedana. Intervencija panjolske mora nam posluiti da zauzmemo Gibraltar, zatvorimo tjesnac i prebacimo bar jednu ili dvije
divizije u panjolski Maroko, da nas tite od eventualnosti da Francuzi zataje u
Maroku ili u preostalom dijelu sjeverne Afrike.
Takvo iznevjeravanje Francuza, Due, pruilo hi britanskoj i fracuskoj avijaciji baze za start, koje bi za itavu Italiju predstavljale katastrofu. Valja ga stoga
sprijeiti pod svaku cijenu i mi ne smijemo ostaviti ni najmanje sjenke mogunosti da do otpada doe. Uspijemo li u tome da padne Gibraltar, zatvaramo kljuaonicu na zapadnom kraju Sredozemlja. V. Britanija bi u tom sluaju bila prisiljena da svoje transporte alje preko Rta Dobre Nade. To bi dovelo, prvo, do
poputanja napetosti i. konano, do ukidanja operacionog podruja na zapadnoj
strani Sredozemnog mora. to bi definitivno osiguralo odranje reima marala
Pelena u sjevernoj Africi.
b) Moramo poduzeti sve mogue, da panju Rusije odvratimo od Balkana
i da je skrenemo prema Istoku.
c) Moramo nastojati, da doemo do nekog sporazuma s Turskom, da tako
otklonimo turski pritisak na Bugarsku.
d) Moramo nagovoriti Jugoslaviju, da promijeni svoju sadanju politiku i
zainteresirali je za stvarnu suradnju s nama, da hi rijeili grko pitanje. Bez garancija sa jugoslovenske strane uzaludno je pokuati operacije na Balkanu. One
bi bile osuene na neuspjeh ( p o d v u k a o V. T.).
e) Maarska m o r a o d m a h dopustiti tranzit znatnih n j e m a k i h snaga u
pravcu R u m u n j s k e .
0 R u m u n j s k a m o r a primiti to p o j a a n j e n j e m a k i h t r u p a , prikazujui ga
kao pojaanje n j e n e vlastite o d b r a n e .
Due, s p r e m a n sam da p r e m o n i m s n a g a m a odgovorim na eventualni
p o k u a j Britanaca da o s n u j u u Trakiji znaajniju bazu i to u uiniti puklo
kud puklo.
Ipak sam prisiljen da sa alou priznam, da je svaka kampanja na Balkanu
nemogua prije oujka. Svaki pritisak ili prijetnja protiv Jugoslavije bili hi sada
potpuno uzaludni, jer srpski Generaltab zna jednako tako dobro kao mi, da je

svaku oruana akcija nemogua prije oujka. Moramo sloga nastojati, da Jugoslaviju pridobijemo za nau stvar drugim sredstvima. (Podvukao V.T.).
II. Mjere vojno-stratekog karaktera. Za m e n e ostaje najvaniji cilj: zatvaranje S r e d o z e m n o g mora. U lom cu cilju pokuati da panjolsku - k a o to
sam r e k a o - privolim da brzo intervenira u sukobu, da t a k o u prvom r e d u zatvorim zapadni pristup tom m o r u .
Sada. Due, drim da je p o t r e b n o , da Vi - kad Vam to d o p u s t e Vae prip r e m e - p o k u a t e dosei Marsa-Matruh, da t a m o f o r m i r a t e avionsku bazu.
Ona e nam u prvom redu omoguiti, da tekim n a p a d i m a tuka protjeramo iz Alcksandrije (Alexsandria - El Iskandariva) b r i t a n s k u flotu, a zatim da
m i n i r a m o Suecki (Suez, arapski Es Suvveis) kanal b o m b a r d e r i m a s velikim
akcionim radiusom, da ga t a k o p o t p u n o zatvorimo.
S m a t r a m da je j e d n a k o t a k o p o t r e b n o , da sistematski o r g a n i z i r a m o suradnju naih av ijacija u cilju utv rivanja ciljeva, koje t r e b a b o m b a r d o v a t i . Sadanji je rat d o k a z a o na neoboriv nain, da su napadi na civilno stanovnitvo
bez ikakve vrijednosti. Naprotiv, teka b o m b a r d i r a n j a vanih vojnih ili ekonomskih ciljeva obeavaju uspjeh. I nadalje cu davati p r e d n o s t broj 1 u Sred o z e m n o m m o r u p r o t j e r i v a n j u b r i t a n s k e flote iz njenih uporita.
Mislim da m o r a m o svu snagu naeg zajednikog n a p a d a upraviti protiv
b r i t a n s k e flote, a da ipak ne s m a n j i m o p o d r k u , koju p r u a m o Vaim trupama u Albaniji. M o r a m o n e p r e s t a n o pratiti i bez prekida napadati sve trgovake brodove, koji plove S r e d o z e m n i m m o r e m pod neprijateljskom zastavom.
To je mogue, Due, kao to je to p o k a z a o rat na m o r u i u zraku na p o d r u j u
Sjevernog m o r a (nem Nordsee, engl. North Sea), gdje se britanski brodovi
u s u u j u ploviti s a m o pod zatitom razaraa, koji o p e r i r a j u u blizini obale.
Stoga Vam. Due, predlaem, da u tu svrhu p o v u e t e talijanske snage,
koje se z a j e d n o s n j e m a k i m snagama nalaze u z a p a d n o j Evropi, izuzevi podmornice, kojima efikasnost raste bez. p r e s t a n k a . Te snage m o e m o u p o t r e b i t i
na prostoru, koji je sada z n a t n o vaniji. One se sad nalaze na sektoru Kanala
(1 r. La Manche, eng. English Channel), i to u v r e m e n s k o m razdoblju, koje ne
moe biti gore, i stradaju od zime. koja je za njih j e d n a k o t a k o teko podnoljiva kao za n a s ljeti klima na jugu.
U svakom sam sluaju miljenja, da se pitanje S r e d o z e m n o g m o r a m o r a
rijeiti ove zime, jer je u p r a v o u tom razdoblju n a p r i k i a d n i j e da u p o t r e b i m o
n j e m a k e snage, dok je s d r u g e strane u p o t r e b a talijanskih snaga u z a p a d n o j
Evropi nezgodna zbog klime.
Htio bih da p o n o v n o d o b i j e m u r u k e svoje n j e m a k e snage u idue proljee, najkasnije prvog svibnja. I ova nuda utjee na utvrivanje prikladnog
asa za nau akciju.
Za s u r a d n j u naih avijacija na p o d r u j u S r e d o z e m n o g m o r a n a m j e r a v a m
Vam prvo poslati g r u p u Junkersa 88 s p o t r e b n o m n a d o p u n o m u izviakim i b o r b e n i m av ionima itd Nisam jo rasprav io detalje tog pitanja s maralom Rajha Geringom (Goering H e r m a n n ) . Njemu cu isto tako prepustiti,
da sam odredi k o n a n e efektive.
Due, na p o d r u j u S r e d o z e m n o g m o r a imat c e m o dvije p r o s t r a n e zone
operacija: italijansku zonu, koja se uglavnom protee na p r o s t o r e iznad Italije
i Albanije sa zonom Egipta, i n j e m a k u , koja bi se zbog naih tekih b o m b a r dera s velikim akcionim r a d i j u s o m u p r v o m redu protezala na istoni dio Sred o z e m n o g mora. P o m o u pravilne u p o t r e b e naih snaga u zraku. Sredozemno e m o r e za tri do etiri m j e s e c a postati gobnica b r i t a n s k e flote, a lo e biti

odluujui uvod u vojne operacije, koje se, osjeam, ne mogu poduzeti prije
prvih dana mjeseca oujka. Cak i u pogledu Grke s m a t r a m da je p o t r e b n o
ekanje do tog razdoblja i to iz jedinstvenog razloga, jer bi bilo n e m o g u e da
ranije u R u m u n j s k o j k o n c e n t r i r a m o p o t r e b n e snage, koje bi nam mogle osigurati uspjeh u svakom sluaju. Samo u to vrijeme moemo raunati s uspjehom u najkraem roku.
Zasad m o e m o ostaviti po strani problem Egipta. Uvjeren sam, nakon
zrelog razmiljanja, d a j e napad na Nilsku deltu p o t p u n o iskljuen do idueg
proljea. Izgleda mi najvanije da osvojimo poloaje u blizini Marsa-Matruha,
s kojih bi, zatim, mogli tui britansku flotu tukama u pratnji lovaca.
Ali. ak i u psiholokom pogledu, te mjere mogu poboljati situaciju i iznova stvoriti a t m o s f e r u povoljnu za Osovinu.
Evo, Due. mojih misli, koje Vam priopujem s toplim i srdanim osjeajima prijatelja, s p r e m n o g i fanatiki eljnog da Vam p o m o g n e da prebrodite krizu u najkraem roku i da prividni neuspjeh pretvorite u situaciju, iz
koje e proizai konani poraz neprijatelja.
S najsrdanijim osjeajima uz izraz vjernog drugarstva.
A HITLER-

(Tajna pisma Hitler - Mussolini 1940 - 1943. prevod dr Bogdan Krizman,

NIP, Zagreb, 1953, str 25 - 32).
Kao to se vidi, Hitler je bio u to vreme veoma pesimistiki raspoloen
za razliku od p r e p o t e n t n o g optimizma i s a m o u p o u z d a n j a prilikom pregovora
sa knezom Pavlom i kraljevskom vladom kada je izjavljivao da e sve protivnike smrviti i izvojevati pobedu.
Prilog
Zapisnici

sa

s e d n i c a

B r i t a n s k o m
m a r t a

a)

p o s l a n s t v u

Atini

9.

7
12.

1941.

Zapisnik prve sednice 9. marta

Prisutni: general Papagos, pukovnik Kitrilakis, general-major Arthur Smith,

kontraadmiral O. Turle, Av-M. D' Albiez, brigadir Mallabv, pukovnik Salisbury Jones, generaltabni m a j o r Milisav Perii u ime jugoslovenskog Glavnog generaltaba, koji tvrdi d a j e ovom sednicom rukovodio k o m a n d a n t britanskih snaga na Bliskom istoku general H. W. Wilson.
General Papagos i g e n e r a l m a j o r Smith pozdravili su majora Periia i pozvali ga da izloi cilj svoje posete.
Major Perii je r e k a o d a j e doao u ime ministra vojske i m o r n a r i c e armijskog generala Petra Peica da izloi vojnu situaciju u kojoj se nala Jugoslavija. Ova postaje sve ozbiljnija i odluke najvee vanosti m o r a j u se doneli
u najkraem vremenu. Da bi se te odluke mogle doneti, ministar rata eli da
ima informacije o nekim takama koje bi eleo da izloi, jer mu je slavljeno
u dunost da na njih dobije konaan odgovor.
Na poetku diskusije m a j o r Perii izneo je sledeih sedam taaka i eleo
da dobije odgovor:

Taka 1. Ako bi Jugoslovenska vojska bila prisiljena da se d e l i m i n o povlai p r e m a Egejskom m o r u p r e k o grke teritorije, o n d a m o r a postojati f r o n t
za osiguranje takvog povlaenja. Poto je m a j o r Perii objasnio da mu nije
m o g u e da prui bilo kakve informacije o jugoslovenskoj koncentraciji ili
o p e r a c i j s k o m planu, britansko-grki predstavnici su istakli da im je zbog nepostojanja ovog o b a v e t e n j a teko stvoriti j a s n u sliku o prilikama koje bi
mogle nastati. Oni su pretpotavljali da e originalni jugoslovenski plan biti
ofanzivan i da bi svako povlaenje, koje bi bilo p o t r e b n o zbog pritiska nadm o n i h neprijateljskih snaga, bilo o g r a n i e n o s a m o na to da se zauzmu poloaji za o d b r a n u koji bi bili najpogodniji za zaustavljanje nemakog napredov a n j a U svakom sluaju, ovaj d e o jugoslovenske vojske mogao bi se nai u
poloaju, gde bi bilo a p s o l u t n o p o t r e b n o da mu se osigura zatita.
Taka 2. Desni bok jugoslovenske vojske m o r a biti zatien poloajem
koji bi se p r o t e z a o b a r e m od O r f a n s k o g zaliva do Dojranskog jezera, jer jugoslovenski G e n e r a l t a b p r i d a j e veliki z n a a j Solunu, k a o bazi za snabdevanje i odravanje toga dela jugoslovenske vojske. Zbog toga je bitno da se poloaj za zatitu jugoslovenskog desnog b o k a protee bar od O r f a n s k o g zaliva
do Dojranskog jezera.
Taka 3. Ova zatita se m o r a obezbediti sve dotle dok se reorganizuju
o n e jugoslovenske t r u p e koje bi bile prisiljene da se p o v u k u na jug i sve dok
b u d u s p r e m n e d a p o n o v n o p r e d u z m u operacije.
Taka 4. Mora biti o s i g u r a n o s n a b d e v a n j e i odravanje ove vojske materijalom svake vrste, jer se jugoslovenski arsenali i skladita nalaze u severnim delov ima zemlje tako da ih vojska pri povlaenju u junom pravcu ne bi
mogla koristiti.
Taka 5. Drugi d e o jugoslovenske vojske pruae o t p o r na svim moguim poloajima na pravcu povlaenja p r e m a zapadu, tj. p r e m a j a d r a n s k o j
obali, ali za sve to vreme m o r a dobijati sav potrebni ratni materijal i sredstva
za izdravanje.
Taka 6. Ako bi ovaj d e o vojske bio prisiljen da se pod b o r b o m povlai
sve do obale, o n d a se njegova evakuacija m o r a obezbediti u pogledu ukrcavanja i prevoenja.
Britansko-grki predstavnici upozorili su da bi najbolja akcija jugoslovenske vojske na zapadu bila a k o bi jugoslovenske snage o d m a h napale pozadinu Italijana u Albaniji, obavezno u koordinaciji s o p e r a c i j a m a grke vojske u junoj Albaniji. Italijanski o t p o r bio bi brzo slomljen tako da neprijatelj
u Albaniji ne bi vie razdvajao jugoslovenske armije na jugu i na zapadu. Osim
toga uspostavila bi se n e p o s r e d n a veza izmeu jugoslovenskih i grkih snaga.
Ako bi m o r a l o doi do evakuacije, to nije verovatno, o n d a bi jugoslovenske
snage mogle upotrebljavati a l b a n s k e luke, koje je zbog njihovog poloaja s pom o r s k o g gledita lake tititi, a postojale bi i s u v o z e m n e veze u pravcu Grke.
Oni su istakli da nije poeljno misliti s a m o o defanzivnim o p e r a c i j a m a i isticali koristi koje se mogu postii ofanzivnim dejstvom. Sem toga, pri razmatranju sopstvenih tekoa ne s m e se zaboraviti d a j e i neprijatelj s u o e n s velikim tekoama. Njegov e tekoe se poveavaju zbog n a p r e d o v a n j a u neprijateljskoj zemlji, s izduenim i o s k u d n i m k o m u n i k a c i j a m a i po t e r e n u koji saveznicima prua izvanredne o d b r a m b e n e poloaje i p o g o d n e mogunosti za
protiv napade. Priroda zemljita takoe ograniava mogunosti za protivnapade neprijateljevih o k l o p n i h snaga. Na to je m a j o r Perii r e k a o da mu je nar e e n o da upozori da jugoslovenska vojska n e m a dovoljno avijacije, tenkova

i protivtenkovskog oruja. O d g o v o r e n o mu je da se planovima za o d b r a n u od

oklopnih jedinica m o r a poklanjati poseban znaaj p r i r o d n i m p r e p r e k a m a
k o m b i n o v a n i m sa r u e n j e m i poljskim utvrivanjem, jer o d b r a n a protiv tenkova ne zavisi s a m o od protivtenkovskog oruja. To p o s e b n o vai za Jugoslaviju i s u s e d n e zemlje.
Taka 7. Za koje se v r e m e priblino moe oekivati da e biti uspostavljen front, kako bi se osigurala zatita p r e m a zahtevu u t a k a m a 1 i 2.?
Major Perii je naglasio da ce odgovor na ova pitanja u velikoj meri uticati na o d l u k e od velike vanosti, pa je zatraio precizna o b a v e t e n j a o t o m e
kada bi snage za zatitu povlaenja jugoslovenske vojske bile na poloajima.
Britanskogrki predstav nici izjav ili su da ne mogu dati taan odgovor, jer su
im poznati s a m o obrisi jugoslovenskih planova.
G e n e r a l m a j o r Smith je r e k a o da saveznici arko ele i da su odluni da
zadovolje p o t r e b e Jugoslavije a k o bi ula u rat protiv N e m a k e na njihovoj
strani. Od tada bi Jugoslav ija mogla koristiti saveznike zalihe koje bi bile na
raspolaganju u borbi protiv zajednikog neprijatelja. General Papagos se sa
tim sloio.
Na sednici su p o t o m ponov o r a z m a t r a n e take koje je izneo m a j o r Perii
da bi se utvrdilo da li su ih (saveznici) jasno razumeli. U toku s e d n i c e sporaz u m n o je dogov o r e n a f o r m u l a c i j a svake p o j e d i n e take na nain koji je utvren u o v o m zapisniku.
Potom se m a j o r Perii p o v u k a o da bi grki i britanski predstavnici mogli da se s p o r a z u m e j u o odgovoru.
b) Zapisnik druge sednice 12. marta
Nastav ku sednice prisustvovao je Sir H. W. Wilson, pa su m a j o r u Periiu usm e n o saopteni sledei odgovori:
1. Da b i s m o mogli dati preciznije odgovore na postavljena pitanja morali
bismo u n a j m a n j u ruku znati o toku operacija a k o Jugoslavija ue u rat na
strani saveznika A poto ne r a s p o l a e m o s tom i n f o r m a c i j o m , nai odgovori
ce se neizbjeno dati s a m o u optim potezima.
Odgovor na taku 1: Britansko-grke snage uiniti e sve to je m o g u e
da jugoslovenskoj vojsci, koja b u d e prisiljena da se povlai u junom pravcu
osiguraju povlaenje i n j e n e veze s Egejskim m o r e m .
Odgovor na taku 2: U pogledu zatite boka jugoslovenske vojske koja bi
se povlaila na jug n a m e r a v a m o drati front koji se u n a j m a n j u ruku p r o t e e
linijom od O r f a n s k o g zaliva do Dojranskog jezera.
Odgovor na taku 3: Iako n e m a m o p o d a t a k a koliko e v r e m e n a biti pot r e b n o za reorganizaciju jugoslovenske vojske posle njenog povlaenja u
pravcu juga. u i n i e m o sve to m o e m o da je titimo za sve p o t r e b n o v r e m e .
Odgovor na taku 4: Vojna proizvodnja u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama Amerike s v a k o d n e v n o raste t a k o da je svakog d a n a sve lake
pruati p o m o naim saveznicima isporukama raznog materijala svake vrste.
Prema tome, Jugoslavija moe raunati na nau p o m o u svim vrstama ratnog
materijala. Dalje, osvajanjem Albanije zaplenice se velike zalihe materijala
koje ce se podeliti saveznicima.
Odgovor na take 5. i 6: Mora se priznati da je p r o b l e m m o r n a r i c e u vezi
s ovim t a k a m a teak, ali s h v a t a m o i uvaavamo brigu jugoslovenskog Gene-

raltaba. Opasnost se moe umanjiti a k o jugoslovenski G e n e r a l t a b izradi

svoje poetne planove imajui u vidu ovakav cilj. U te planove svakako bi trebalo predvideti d o b r e p r i r o d n e o d b r a m b e n e poloaje na severu Jugoslavije,
ali bi pored toga bilo od najvee koristi da se to je pre mogue p r e d u z m u
operacije protiv Italijana u Albaniji, k o o r d i n i r a n e s o p e r a c i j a m a grke vojske.
Ove operacije zavrile bi se lakim i brzim zauzimanjem Albanije, a tada bi aer o d r o m i i luke u Albaniji bili na raspolaganju saveznicima i olakane p o m o r ske veze. Iako bi ak i tada u p u i v a n j e konvoja du J a d r a n a predstavljalo teak p o m o r s k i poduhvat, ipak mi b i s m o pred uzeli sve to m o e m o a k o bi neki
od saveznika u tom m o r u bio odseen. Koristi od osvajanja Albanije bile bi
i u t o m e to bi se mogle upotrebljavati d i r e k t n e s u v o z e m n e k o m u n i k a c i j e izm e u z a p a d n e Jugoslavije i G r k e i to bi se oslobodile grke a r m i j e i britanska i grka avijacija za u p o t r e b u protiv Nemaca.
Odgovor na taku 7: Snage za dranje poloaja za zatitu bie s p r e m n e da
ih na v r e m e p o s e b n u da bi obezbedile p o t r e b n u zatitu.
8. Naglaavamo da su nai planovi zasnovani na p o t p u n o m britansko-gr k o m s p o r a z u m u i da n a m e r a v a m o da se o d l u n o i u s p e n o o d u p i r e m o nem a k o m n a p r e d o v a n j u p r i m e n o m o d b r a m b e n i h i ofanzivnih operacija. Nesumnjivo je da e p r i s t u p a n j e Jugoslavije na stranu saveznika z n a t n o ubrzati
uspean zavretak operacija na Balkanu i na taj nain pridoneti k o n a n o j pobedi nad silama Osovine. Ako Jugoslavija eli da sudeluje u toj pobedi, bie
p o t r e b n o uspostaviti najtenju vezu sa jugosiovenskim G e n e r a l t a b o m im
nam bude s a o p t e n a njena o d l u k a da bi se izradio zajedniki plan akcije. Od
najvee vanosti je najhitnije zavriti mobilizaciju i koncentraciju.
(Izvod iz Zapisnika prve i druge sednice, Ante Smit Paveli, Jugoslavija i Trojni
pakt, Buenos Aires, 1956, str. 88-91; F. ulinovi, Slom stare Jugoslavije... str.
123-127).
Poto se ovaj Zapisnik donekle razlikuje od sadraja izvetaja jugoslovenskog delegata generaltabnog majora Milisava Periia. ovde e se izneti izvod
iz njegovog izvetaja.

c)

Izvod iz izvetaja jugoslovenskog delegata potpukovnika Milisava . Periica

koji je d a o G e n e r a l t a b u JNA 30. avgusta 1946. godine glasi:

. . . R. t me zatekao na dunosti zastupnika efa I. otseka I. obavetajnog odeljenja i Glavnom g e n e r a l t a b u . . .

. . . 8. m a r t a 1941. g o d i n e u 14.00 asova pozvao me t e l e f o n o m d e u r n i oficir iz Generaltaba i saopio mi da imam o d m a h lino da se javim naelniku
Generaltaba, a r m i s k o m generalu Petru Koiu . . . O d m a h sam o d j u r i o u Generaltab i u kancelariji z a t e k a o samog naelnika Generaltaba. On ustade i
saopti mu, da imam sutra u j u t r o inkognito da idem avionom za Atinu, gde
da se lino javim engleskom k o m a n d a n t u za Bliski istok, generalu Vilsonu i
da mu izloim sledee zahteve naeg Generaltaba:
- U sluaju da nas N e m a k a (a s njom r a z u m e se i Italija) n a p a d n e , mi
bi se drali defanzivnog dejstva, koristei se za o d b r a n u povoljnim tokov ima
naih velikih reka i planinskim zemljitem; a a k o bi bili potiskivani i morali
se povlaiti, o n d a bi se povlaili u junom pravcu, u kojem bi pravcu j e d i n o
i oigledno bilo mogue;

- d o e li do takvog povlaenja, da li bi engleske t r u p e mogle prvo. da

nam obe/.bede istoni bok, drei liniju Orfanski zaliv D o r j a n s k o jezero, otprilike; zatim drugo, kad bi odstupili, recimo, u Tesaliju, da ii bi nas engleske
t r u p e mogle t a m o prihvatiti i obezbediti, drei f r o n t u visini Olimpa; na poredak i reorganizaciju i p r e o r u a n j e trupa; i tree, da li bi p o t r e b n e snage engleske m o r n a r i c e mogle prihvatiti na o b a l a m a J a d r a n s k o g m o r a nae trupe,
koje bi bile p r i n u e n e da t a m o o d s t u p e .
Dalje mi je gen.Koi stojei pored karte Balkanskog poluostrva govorio
0 naoj hitnoj potrebi u p r o t u t e n k o v s k i m o r u i m a i benzinu, te n a r e d i o da
1 taj zahtev naglasim generalu Vilsonu.
Sve napreci n a v e d e n o gen. Kosic mi je izloio u s m e n o i naredio, da sve
o s t a n e u a p s o l u t n o j tajnosti.
Sutradan, 9. m a r t a 1941. g., bila je nedelja i ja sam r a n o k r e n u o sa zemunskog a e r o d r o m a Lokidom za Solun. U Solunu me je e k a o engleski ratni
avion - Blekhaim sa k o m p l e t n o m p o s a d o m , jer su ba tih d a n a Italijani bombardovali Atinu i Pirej. Na a e r o d r o m u Atini stigao sam u 16 asova, gde me
je e k a o auto, koji me je odvezao u englesko poslanstvo.
K o n f e r e n c i j a je o t p o e l a u 17 asova Bili su prisutni: gen. Vilson. k o m a n dant britanskih snaga na Bliskom istoku p o m o r s k i izaslanik u Atini, kont r a a d m i r a l (ne s e a m se imena) koji je uvek govorio u ime b r i t a n s k o g Admiralskog taba, j e d a n britanski general, predstavnik b r i t a n s k o g generaltaba,
jedan britanski general, kao oficir za vezu, koji je tehniki r u k o v o d i o konferencijom, prevodei p o v r e m e n o pitanja i o d g o v o r e na francuski, o d n o s n o engleski jezik; jo nekoliko oficira iz taba gen. Vilsona i gen. Papagos, generalisimus grkih snaga sa svojim naelnikom taba.
General Vilson im je otvorio konferenciju, o b r a t i o se m e n i da ja izloim
zahteve naeg Generaltaba. Moje izlaganje trajalo je p r e k o pola asa. j e r je
gen. za vezu svaku re beleio. Kada sam zavrio izlaganja, bio sam zamoljen
da se p o v u e m i njih ostavim da reavaju pa ce me oni pozvati, da mi d a d u
zvanian odgovor. Na o d g o v o r sam e k a o dva dana. Saznao sam da su nai
zahtevi bili poslani u London.
Poto je dobiven o d g o v o r iz Londona, sastanak je zakazan za 12. m a r t a
u 16 asova. Ovom s a s t a n k u prisustvovao je jo jedan vii oficir iz b r i t a n s k o g
Generaltaba.
General za vezu p r o i t a o je sve zahteve naeg G e n e r a l t a b a u u p i t a o me
da li su tano zabeleeni, posle ega je p r o i t a o s p r e m l j e n e odgovore, s r e e n e
u vidu malog elaborata. Ceo odgovor bio je d o s t a opiran i svodio se uglavn o m na sledee:
- da e engleska imperija uiniti sve to b u d e m o g u e da nas p o m o g n e
u o n a k o tekoj situaciji;
- da nam po pitanju s n a b d e v a n j a stoje na raspoloenju svi britanski izvori za voenje rata do k o n a n e pobede.
Jedino je kategoriki odbijen uslov da britanska flota prihvati nae snage
na j a d r a n s k o j obali, koje bi se t a m o m o r a l e povui. Britanski a d m i r a l d u g o
je objanjavao ovo k a t e g o r i k o o d b i j a n j e svog Admiraltaba, zavravajui da
oni nemaju m o g u n o s t i da jo j e d a r e d p o n o v e Denkerk.
Zapisnik je zavren jednim odvojenim stavom, u k o m e se poziva na Generaltab da ubrza izvoenje mobilizacije i k o n c e n t r a c i j e t r u p a . . . Ovako sastavljen zapisnik na engleskom jeziku u m n o e n je u pet p r i m e r a k a , koje su
potpisali: gen. Vilson, a d m i r a l i brit. general iz Generaltaba, zatim gen. Pa-

pagos i ja u ime naeg Generaltaba. Svaki od potpisnika dobio je po jedan

primerak u originalu i u overenom prepisu na trancuskom jeziku.
Iz Atine sam poao opet ratnim avionom za Solun 13. marta u 7 asova,
a iz Soluna za Beograd vozom, gde sam uspeo da stignem tek 15. marta ujutro.
im sam stigao u Generaltab, reeno mi je, da se naelnik interesovao
da li sam doao i naredio, da o d m a h d o e m kod njega im stignem. Kada sam
otiao, naelnik Generaltaba bio je u kancelariji kod ministra vojske i mor
narice, armiskog generala Petra Peia. Cim je ministar izveten da sam doao, naredio je da uem i ja sam njemu, Petru Peiu i generalu Petru Koiu
predao pismeni zapisnik sa sastanka u Atini, u originalu i prevodu na francuski jezik. Pri tome sam naroito naglasio da sam zapisnik potpisao u pet
primeraka, ma da mi u ovom smislu nisu bile date nikakve instrukcije.
Oekujui da ce na osnovu ovog zapisnika imati o d m a h da se pristupi izradi projekta zajednikog operaciskog plana za novi rat na Balkanu, poekao
sam nekoliko dana, pa kad sam video da se nita ne preduzima, otiao sam
u kancelariju kod naelnika Generaltaba, gen. Koia i zapitao ga da li ce se
produiti zapoeta stvar u Atini. On mi je govorio n e k a k o neodreeno, da e
se narediti, da se za sada poeka itd.
Tako je zavrena moja prva misija u Grkoj . .. (AVII, Arhiva neprijateljskih jedinica. Fotokopija u fototeci Instituta za historiju drave i prava u Zagrebu; Ferdo Culinovi, Slom stare Jugoslavije. kolska knjiga, Zagreb, 1958,
str. 128-130).

Prilog
Izvetaj

p o t p u k o v n i k a

Milisava

Periia od

30. a v g u s t a

7a

1946.

. . . Moj drugi odlazak u Grku

Na dan pua, 27. m a n a 1941, prva mi je misao bila, da se pronae dokumenat - zapisnik sa meusaveznike konferencije, odrane u Atini od 9. - 12.
marta 1941. god., a koji sam lino predao generalima Koiu i Peiu po povratku sa sastanka. Zato sam o d m a h otiao kod gen. Milutina Nikolica, dotadanjeg prvog pomonika naelnika Glavnog generaltaba i zapitao ga da li
on znade za moju misiju od pre desetak dana.
Na moje iznenaenje i jo vee uenje, gen. Nikoli Milutin, iako je bio
stalno na licu mesta kao prvi pomonik naelnika Glavnog generaltaba, nije
imao ni pojma o tako vanim zahtevima, koje je na Generaltab bio postavio
saveznikoj komandi! Ovaj p r i m e r pokazuje koliko je gen. Koi bio preterano zakopan u samog sebe, da se o ovako vanim stvarima i o d l u k a m a ne
samo nije savetovao sa svojim p o m o n i k o m , ve ga uopte o ovome nije obavetavao. O ovome takoe nije nita znao ni general Borivoje Joksimovi. naelnik Obavetajne sekcije Glavnog generaltaba u to vreme.
Zapisnik je pronaen u kasi generala Koia i sa elom stvari upoznat je
general Nikoli Milutin i general Radivoje Jankovi, naelnik Operativnog
odeljenja.
Pri tom je rad u Atini obnov ljen i drugi sastanak zakazan na eleznikoj
stanici, juno od Kenalija, u vozu. Na ovaj sastanak doli su u glavnom isti

predstavnici britanskog i grkog Generaltaba, koji su bili na prvom sastanku. a od strane naeg Generaltaba general Radivoje Jankovi i ja.
Konferencija je poela 3. aprila 1941. g. u 21 as i trajala do d u b o k o u no.
Na ovoj konferenciji engleski general Vilson se naroito interesovao,
kada e m o biti gotovi sa naom koncentracijom. Kada mu je general Jankovi
odgovorio, da e n a m a trebati mnogo vremena, obzirom na nae nedovoljne
komunikacije - oko 20 d a n a - na licu generala Vilsona proitao sam crte koje
su oevidno govorile, da e to biti dockan.
Na zahtev generala Radivoja Jankovia, da nam se k o n k r e t n o kae, sa kolikim se britanskim snagama tog m o m e n t a raspolae u Grkoj, general Vilson
je odluno odgovorio, da oni imaju svega oko jednu i po diviziju. Dalje je dodao. da e na svake dve idue nedelje moi da d o t u r a j u po jednu motorizovanu brigadu. Na vee se snage ne moe raunati, jer je to t e m p o f o r m i r a n j a
i prevoenja njihovih snaga za Grku.
Ovde n a p o m i n j e m , da je tadanji na vojni izaslanik u Grkoj, pukovnik
Heler Vladimir bio tvrdio, u svojim izvetajima, da Englezi imaju u Grkoj 6
divizija.
Kada je ovo reeno generalu Vilsonu, on je odgovorio, da to nije tano,
to se ubrzo i potvrdilo.
U pogledu isto operativnih zahteva, koje je general Jankovi postavljao
u ime Generaltaba, general Vilson je obeavao sadejstvo ali je n e p r e s t a n o
pokazivao pravac naeg povlaenja na jug, kroz Grku ...
Ovaj se dokument nalazi u arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA u Beogradu Arhiva neprijateljskih jedinica, a fotokopija u fototeci Instituta za historiju
drave i prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Ferdo Cuiinovi. Slom stare Jugoslavije, kolska knjiga. Zagreb. 1958, str. 130-131).

Prilog
Objanjenje generala S i m o v i a o ulozi v o d e i h
u d r a v n o m u d a r u od 27. m a r t a 1941.

linosti

Smatrajui d a j e sporedno pitanje linosti koje su uestvovale u martovskom

puu od 27. marta 1941. godine i da je glavno postignuti uspeh u izvrenju dela
kojim su spaeni ast i sloboda naeg naroda i nae Otadbine, ja nisam hteo
da ulazim u diskusiju o linom ueu pojedinaca u t o m e istoriskom inu, ve
sam ostavljao da to uini istorija i narod. Meutim, izvesni pojedinci vode po
tome javne diskusije p r e k o listov a u inostranstvu i uspeli su da stvore pogrena gledita ak i kod saveznikih vodeih linosti to je nalo izraza i u Memoarima uvaenog ser Vinstona Cerila. Stoga se nalazim p o b u e n da iznesem svoj sud.
I Vodstvo
General Simovi je stajao u centru celog poduhvata, vodio je pregovore
i inio uticaj kod Kneza-Namesnika Pavla, kod Predsednika vlade Dragie
Cvetkovia, kod ministra voj. i mor. enerala Petra Peia, kod naelnika

PRILO/I

597

Glav. D. - taba den. Petra Koia i od ministra dr Si dana Budisavljevia, da

spree potpisivanje Tripartitnog pak a; vodio je pregovore s najviim verskim
predstavnicima Partrijarhom Gavrilcm i vladikom Nikolajem, kao i s politikim linostima. Angaovao Bou Moksimovia i dr Drag. lkonia.
Nocu 23/24. marta deneral Simovi je trebao biti uhapen. Za to je bilo
izdato i nareenje. 1
Lino je angaovao svoga pomonika, brigad, denerala Boru Mirkovia
za akciju, izdao mu instrukcije za izvrenje priprema, doveo mu ivana Kneevia kao vezu s Kraljevom gardom, uputio mu ora Stanojlov ica, Ziku Radojiia i Vasu Matica.
26. m a r t a po podne eneral Simov i doneo je odluku za izvrenje udara
nou 26/27og, i u 17 asova izdao n a r e e n j e Bori Mirkoviu: da akcija otpone u 1 as posle ponoi 26/27-og.
Pratio je poetak i izvrenje akcije i im je isti bio obezbeen doao je u
zgradu Ministarstva vojske, gde je bio centar i glavni tab akcije, uzeo u svoje
ruke stvar koja je tek bila poela i vodio je do kraja.
Vazd. brigad, eneral Borivoj Mirkovi po direktivi enerala Simovia izradio je plan akcije i u noi 26/27. marta, u svojstvu zastupnika Simovievog
i u njegovo ime, a po njegov om uputstv u izvrio je polov inu akcije t r u p a m a
iz zemunskog garnizona: posedanje mosta na Sav i, zauzimanje Uprave grada
Beograda, zauzimanje zgrada andamerije, pote i telegrafa i telefonske centrale, radio-stanice u Makiu.
t. pukov nik Dragutin Savi, naelnik taba Komande vazduhoplovstva
saraivao je u izradi plana akcije i p r i p r e m a za izvrenje dravnog udara; istoriske noi primio je k o m a n d u nad aviacijom na Zemunskom a e r o d r o m u i
saraiv ao je s Borom Mirkoviem pod ijom je k o m a n d o m stajao, upuujui
mu uesnike za izvrenje o d r e e n i h zadataka.
Vazd. kapetan Dragia Risti, o r d o n a n s oficir Komandanta vazduhoplovstva, bio je bliski i neposredni saradnik denerala Simovia, odravao je vezu
izmeu uesnika i nastojao da se ouva p o t p u n a tajnost pripremljenog ina.
Istoriske noi po nareenju enerala Simovia ostao je pored Bore Mirkovia i pomagao mu u dodeljivanju uloga uesnicima u izvrenju udara. Po t o m e
su isti znali da se taj in izvodi po instrukcijama i pod rukovodstvom den. Simovia.
Pead. potpukovnik Stojan Zdravkovi, s dva bataljona pead. puka Kraljeve garde i bataljonom bornih kola, izvrio je glavnu akciju: opkoljavanje
Kraljevog dvora na Dedinju. Stajao je pod k o m a n d o m Den. Simovia
Pead. m a j o r iva Kneevi, 3-im bataljonom pead. puka Kraljeve garde i s 2 borna kola, drao je raskrsnicu ulica Miloa Velikog i Nemanjine, zauzeo je zgradu Ministarstva vojske i sluio za vezu izmeu glavnog taba akcije i trupa koje su opkoljavale Kraljev dvor na Dedinju.
II Moje mesto u poetku akcije.
26-og marta u vee ja nisam ostao u tabu Komande vazduhoplovstva i
nisam lino izdavao detaljna nareenja pojedinim odeljenjima, ve sam taj
poetni zadatak poverio mom pomoniku Bori Mirkoviu, poto moja prisutnost za to nije bila potrebna. Zbog toga se, pod uticajem zainteresovanih,
uvuklo kod neobavetenih pogreno miljenje da je glav ni izvrilac dravnog

u d a r a bio Bora Mirkovi, iako je on vrio s a m o j e d n u polov inu akcije. Meutim, stvarne injenice su sledee:
Imajui pred oima cilj, s m a t r a o sam 26-og uvee: d a j e bolje da b u d e m
na desnoj obali r. Save (u Beogradu) - blizu Kraljevom dvoru, gde je izvoena
glav na akcija s kojom sam hteo da b u d e m u n e p o s r e d n o j vezi i gde su bile sve
mlae stareine, te bi im u sluaju p o t r e b e m o g a o priskoiti u p o m o . Pored
toga to sam uinio i iz predostronosti, jer je policija strogo motrila m o j e kretanje i m o j nedolazak kuci m o g a o je izazvati s u m n j u da se n e t o p r i p r e m a , a
pripravnost policije trajala je sve do ponoi 26/27-og.
26-og do ponoi ja nisam spavao, kao to to moda neki misle (a Bora
Mirkovi je to i javno napisao), ve sam b u d n o pratio situaciju i oekivao vreme da s t u p i m na scenu.
Zbog toga to sam ja s k r o m n o utao. a drugi uzdizali svoje uloge; u v u k l o
se miljenje, da sam ja s e d e o skrtenih ruku. da su akciju izvrili drugi (braa
Kneevii?) i da je voa-lider cele akcije bio Bora Mirkovi. Stoga sam, u interesu istoriske istine, p r i n u e n da izjavim:
1. Ja sam vrio s a m o svoju dunost isto, k a o i svi ostali uesnici u t o m e
m a r t o v s k o m inu i ne traim nikakvo prvenstvo ispred onih koji su zalagali
svoje ivote u izvrenju n e p o s r e d n e akcije.
2. Miljenja d a j e B o r a Mirkovi bio voa-lider cele akcije, d a j e on d o n e o
o d l u k u za izvrenje akcije nou 26/27. m a r t a i d a j e on izvrio dravni u d a r
27. m a r t a 1941 ne priznajem i s m a t r a m d a j e p o g r e n o isticati njegovu ulogu
iznad uloge u r a d u n e p o s r e d n i h izvrilaca ina od 27. m a r t a .
3. Isticanje uloge Zivana Kneevia i njegovog brata iznad ostalih, naroito iznad uloge p u k o v n i k a Stojana Zdravkovia, nije na mestu.
27 januara 1956.
Beograd, Pukinova 13.

D. T. Simovi

N. B. Popravke p r v o b i t n o g teksta izvrio 5. d e c e m b r a 1961. Ovaj dokument moe se objaviti u celosti tek posle m o j e smrti. Isti se nalazi kod Ante
Smit Pavelia, a p r e p i s kod m a j o r a Dragie Ristia, - u m o j o j arhivi.
D. T. Simovi. 2
Napomene:
' U s v o m e p i s m u u p u e n o m u r e d n i t v u Klia Triglava-, 3. n o v e m b r a 1962. Dragia Cvetkovi. b u i p r e d s e d n i k vlade, d e m a n t o v a o j e S i m o v i c e v o t v r e n j e d a j e o v a j t r e b a o biti u h a p en nou i z m e u 23/24. m a r t a 1941. Cvetkovi tu d o s l o v n o kae: Istine radi. m o r a m da uinim
izvesne i s p r a v k e u ( e s l a m e n t a l n o m ' p i s m u g e n e r a l a Simovia: Nikada nije d o n e t a o d l u k a o
h a p e n j u g e n e r a l a Simovia. Na p r e t s t a v k u policijskih o r g a n a da Simovi intrigira s izvesnim
o p o z i c i o n i m politikim linostima p r o t i v vlade, s k r e n u t a je bila p a n j a na o v o m i n i s t r u v o j n o m ,
g e n e r a l u Petru Peiu. G e n e r a l Pei. na sve ovo. u p r i s u s t v u K n e z a - n a m e s n i k a i m e n e , izjavio
je: ' Ostavite Simovia meni. On je m o j ak. ja ga d o b r o p o z n a j e m , n a t r a l j a u mu s u t r a ui. j e r
bi bilu vrlo n e z g o d n o , u ovim p r i l i k a m a h a p e n j e j e d n o g generala'. T a k o je i p o s t u p l j e n o . a fakal
da je Simovi. u noi i z m e u 26. i 27. m a r t a s p a v a o u svojoj kui, j a s n o d o k a z u j e da se nije plaio
h a p e n j a . (Prevodilac)
1

420-424

Obavljeno u Glasniku SIKD Njego, sveska 10. D e c e m b a r 1962: H o p t n e r . n. d., str.

SKRAENICE
ADAP

ADKRZ
AUT
AIRPJ
AIRPS
AKRZ
a/p
AR 1941. ZD. 1
ARP
AS1P
ASFRJ
AVII
b/k
BNS
CK
CK KPJ
CK KPH
DASIP

DBFP

DAFR
DDAP
DDI
DGFP

DIA

D o k u m e n t i o n e m a k o j s p o l j n o j politici (Akten zur d e u t s c h e n a u s w o r t i g e n

Politik (1918-1945). Serie D 1937-1941 Die Kriegsjahre. V. Xii. I und 2. Dokumente
Arhiv Dravne k o m i s i j e /.a ispitivanje r a t n i h zloina o k u p a t o r a i njihovih
pomagaa
Arhiv I s t o n j s k o g instituta Titograd
Arhiv istorije r a d n i k o g p o k r e t a Jugoslavije (sada Arhiv CK KPJ
A-CK
K P JI
Arhiv istorije r a d n i k o g p o k r e t a Srbije
Arhiv Komisije za ispitivanje r a t n i h zloina o k u p a t o r a i njegovih p o m a g a a
Avio-poletanje
Aprilski ral 1941. Z b o r n i k d o k u m e n a t a , 1 knjiga
Arhiv za r a d n i k i p o k r e t (sada Arhiv CK KPJ)
Arhiv S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h poslova
Arhiv Socijalistike F e d e r a t i v n e R e p u b l i k e Jugoslavije
Arhiv Vojnoistorijskog instituta
Borbeni komplet
Blok n a r o d n o g s p o r a z u m a
Centralni komitet
Centralni k o m i t e t K o m u n i s t i k e p a r t i j e Jugoslavije
Centralni komitet Komunistike partije Hrvatske
Diplomatski arhiv S e k r e t a r i j a t a i n o s t r a n i h poslova (MIPi Popisnik mikrofilmova n e m a k i h d o k u m e n a t a o t k u p l j e n i h od Nacionalnog arhiva SAD.
W a s h i n g t o n . Sveska I. d o k u m e n a t a n e m a k o g Ministarstva i n o s t r a n i h poslova
D o k u m e n t i o b r i t a n s k o j s p o l j n o j politici 1919-1939, d r u g a i trea serija,
L o n d o n . Dravni knjiarski zavod. ( D o c u m e n t s on British Foreign Policv
1919-1939. S e c o n d a n d Third Scries, L o n d o n . H M S t a t i o n e n Office).
D o k u m e n t i za a m e r i k e m e u n a r o d n e o d n o s e . III. 1940-1941. Boston (Doc u m e n t s on American Foreign Relations. III. 1940-1941. B o s t o n )
D o k u m e n t e n zur d e u t s c h e n a u s w r t i g e n Politik
Italijanski d i p l o m a t s k i d o k u m e n t i (I D o c u m e n t i Diplomatici Italiani)
D o k u m e n t i o n e m a k o j s p o l j n o j politici 1918-1945.
D o c u m e n t s on Germ a n Foreign Policy. 1918-1945. Series C a n d D. W a s h i n g t o n . G o v e r n e m e n t
Printing o f f i c e
D o k u m e n t i o m e u n a r o d n i m o d n o s i m a . P r e d r a t n e serije. L o n d o n , izdanje

DKUZO
DM
DS
DUK
EJ
FN'S
FRL'S

HGZ
HRSS
HSS
HSZ
IK
IMT
IRPS
JMO
JNS
JRZ
JRSD
Kl
KP
KPJ
KOV
KTO
MIP
MK
MMTRO
MUP
NAV-I
NAV-N
NDH
NIN
NRPJ
NRS
NSR

NSR
OKH
OKW
PA/AA
PAO
PAZ
PGKTMI

O k s l o r d s k o g univerziteta ( D o c u m e n t s on I n t e r n a t i o n a l Affairs. P r e w a r Series, L o n d o n , Oxford Universitv Press)

Dravna komisija /a u t v r i v a n j e /.loina o k u p a t o r a i njegovih p o m a g a a
Nemaka momad (Deutsche Manschaft)
Demokratska stranka
D o k u m e n t i u arhivi Univerziteta K o l u m b i j a u N j u j o r k u - ili s a m o L'K
E n c i k l o p e d i j a Jugoslavije
Front n a r o d n e slobode
Spoljni o d n o s i S j e d i n j e n i h Amerikih Drava 1934-1941. Vaington, Dravni tamparski zavod (Foreign Relations of the United S t a t e s 1934-1941,
W a s h i n g t o n . G o w e r n m e n l Printing Office)
H r v a t s k a g r a a n s k a zatita
H r v a t s k a r e p u b l i k a n s k a seljaka s t r a n k a
H r v a t s k a seljaka s t r a n k a
H r v a t s k a s e l j a k a zatita
Izvrni k o m i t e t
M e u n a r o d n i vojni sud u N i r n b e r g u (Vidi USMT i PGKTMI)
Institut r a d n i k o g p o k r e t a Srbije
J u g o s l o v e n s k a m u s l i m a n s k a organizacija
Jugoslovenska nacionalna stranka
Jugoslovenska radikalna zajednica
Jugoslovenska raikalno-scljaka demokratija
Komunistika internacionala
K o m u n i s t i k a partija
K o m u n i s t i k a p a r t i j a Jugoslavije
K o p n e n a vojska
Komanda teritorijalne odbrane
M i n i s t a r s t v o i n o s t r a n i h poslova
Mesni k o m i t e t
Mladeska m a k e d o n s k a tajna teroristika organizacija
M i n i s t a r s t v o u n u t r a n j i h poslova
Nacionalni arhiv Vaington ( d o k u m e n t i italijanskog p o r e k l a )
Nacionalni arhiv Vaington ( d o k u m e n t i n e m a k o g p o r e k l a )
Nezavisna Drava H r v a t s k a
N e d e l j n e i n f o r m a t i v n e novine. B e o g r a d
Nezavisna r a d n i k a partija Jugoslavije
Narodna radikalna stranka
Nacistiko-sovjetski o d n o s i 1939-1941. Vaington, Dravni t a m p a r s k i zavod. 1948. (Nazi-Soviet Relations, I, 1939-1941. W a s h i n g t o n , G o v e r n m e n t
Printing Office, 1948).
Nazi-Soviet Relations 1935-1941, W a s h i n g t o n . G o v e r n m e n t Printing Office,
1948.
Nemaka Vrhovna k o m a n d a k o p n e n e vojske
V r h o v n a k o m a n d a n e m a k i h o r u a n i h snaga ( O b e r k o m m a n d o d e r Wehrmacht)
Politiki arhiv i n o s t r a n i h poslova (BON); Politiches Archiv d e s A u s w r t i g e s
Amtes ( B o n n )
Protivavionska o d b r a n a
Pasivna zatita od n a p a d a iz v a z d u h a
S u e n j e glavnim r a t n i m z l o i n c i m a p r e d M e u n a r o d n i m vojnim s u d o m u
N i r n b e r g u (Proces d e s g r a n d s c r i m i n e l s de g u e r r e d e v a n t le t r i b u n a l militaire i n t e r n a t i o n a l . N r n b e r g . XXXIV (vidi USMT i IMT)

SKRAENICE
PISKJ
PK
PVO
RM
RV
SA
SAD
SD
SDK
SDS
SHS
SIP
SKJ
SKOJ
SLS
SRN
SS
SSSR
SUP
TM
TVO
UO
UK
URSS
USSt
USMT

IMT

VE
VIG
VII JNA
VMRO
VOOV
7.DNORJ
ZS
ZSKZ

601

Pregled istorije Saveza k o m u n i s t a Jugoslavije

Pokrajinski komitet
Proti v v a z d u n a o d b r a n a
Ratna mornarica
Ratno vazduhoplovstvo
Jurini (nemaki) odredi (Sturmabteilungen)
Sjedinjene Amerike Drave
Sluba bezbednosti (Sicherheitsdienst)
Seljako-demokratska koalicija
Samostalna demokratska stranka
Srba, Hrvata i Slovenaca (Kraljevina SHS)
Sekretarijat za inostrane poslove
Savez k o m u n i s t a Jugoslavije
Savez k o m u n i s t i k e o m l a d i n e J u g o s l a v i j e
Slovenska ljudska stranka
Stranka radnog naroda
Specijalne vojne formacije nacistike partije (Schutzstaffeln)
Savez S o v j e t s k i h S o c i j a l i s t i k i h R e p u b l i k a
Sekretarijat za unutranje poslove
Teritorijalno mobilni
Teritorijalna vazduna o d b r a n a
Udruena opozicija
D o k u m e n t i u a r h i v i U n i v e r z i t e t a K o l u m b i j a u N j u j o r k u , ili DUK
U j e d i n j e n i r a d n i k i s i n d i k a l n i savez
Ustaka drava (NDH)
Vojni s u d SAD. S l u b a Sefa S a v e t a z a r a t n e z l o i n e . D o k u m e n t i p o d n e s e m
n a r a z n i m s u e n j i m a z a r a t n e zloine, a s a d a n a u v a n j u u D r a v n o j a r h i v i
SAD, V a i n g t o n ( U n i t e d S t a t e s Military T r i b u n a l . O f f i c e of t h e Chief of
Counsel for War Crimes. D o c u m e n t s presented at the various War crimes
trials a n d n o w d e p o s i t e d i n t h e N a t i o n a l A r c h i v e s o f t h e U n i t e d S t a t e s .
W a s c h i n g t o n . D. C. Vidi:
I n t e r n a t i o n a l e s M i l i t r t r i b u n a l ( N r n b e r g ) : Der P r o z e s g e g e n H a u p t k r i e g
V e r b r e c h e r ( b l a u e S e r i e ) N r n b e r g . M e u n a r o d n i vojni s u d p r o t i v g l a v n i h
ratnih krivaca u Nirnbergu (NirnberSki proces)
Vojna enciklopedija
V o j n o i s t o r i j s k i glasnik (VII)
Vojnoistorijski institut Jugoslovenske n a r o d n e armije
Vnatrena m a k e d o n s k a revolucionarna organizacija
V a z d u n o o s i g u r a n j e , o s m a t r a n j e i veza
Z b o r n i k d o k u m e n a t a NOR - Z b o r n i k d o k u m e n a t a i p o d a t a k a o n a r o d n o o s lobodilakom ratu n a r o d a Jugoslavije
Zemljoradnika stranka
Zemljoradnika centralna kreditna zadruga

S A D R A J
UNUTRANJA POLITIKA SITUACIJA

Stvaranje zajednike drave

Delainost graanskih politikih stranaka - dominacija srpske buroazije
Delatnost Hrvatske seljake stranke
Hrvatsko pitanje kao meunarodni problem
Pregovori vostva Hrvatske seljake stranke sa kraljevskom vladom
Sporazum Cvetkovi-Maek
Ocene i rezultati Sporazuma Cvetkovi-Maek
Delatnost Komunistike partije Jugoslavije
a) Delatnost do a p r i l s k o g r a t a 1941. g o d i n e
b) Delainost u toku i n e p o s r e d n o posle a p r i l s k o g rata
ci M e r e v l a d a j u e buroazije i v o j n o g r u k o v o d s t v a za s u z b i j a n j e i o n e m o g u a v a n j e
d e l a t n o s t i K o m u n i s t i k e p a r t i j e i za g u e n j e r e v o l u c i o n a r n o g p o k r e t a

ovinistike, separatistike i neprijateljske organizacije u Jugoslaviji

9
15
26
48
73
88
119
119
145
148

165

Nacionalistike i ovinistike organizacije u Srbili

165
Jugoslovenska akcija, Borbai. Zbor, etniko u d r u e n j e
165
Nacionalistike i o v i n i s t i k o - s e p a r a t i s t i k e organizacije i p n k i c i i u H r v a t s k o j
169
Ustae i f r a n k o v c i ......

169
H r v a t s k a seljaka i H r v a t s k a g r a a n s k a zatita

- 175
Nacionalistike i k l e r o f a i s t i t k e organizacije u Sloveniji
180
F e d e r a l i s t i k o - s e p a r a t i s t i k e organizacije u C r n o j Gori
182
V n a t r e n a m a k e d o n s k a r e v o l u c i o n a r n a o r g a n i z a c i j a (VMRO)
183
M a a r s k e faistike i i r e d e n t i s t i k e organizacije
186
Albanske i r e d e n t i s t i k e o r g a n i z a c i j e
187
N e m a k a m a n j i n a ( f o l k s d o j e r i ) i njihove organizacije
189
Neprijateljska d e l a t n o s t V a t i k a n a i dela k a t o l i k o g klera

204
S POLJ NO PO LI TIC KA SITUACUA

Do pristupanja Trojnom paktu

a) Do anilusa 1938. godine

219

221
221

Potpisivanje pakta o p r i j a t e l | M \ u i z m e u Jugoslavije i Italije 25 m a j a 1937

u B e o g r a d u ........
Stojadinoviceva p o s e t a Parizu. L o n d o n u i Rimu 1937
Beneova misija u B e o g r a d u
_
S a s t a n a k S t o j a d i n o v i a sa H i t l e r o m u Berlinu 17. j a n u a r a 1938

223
224
226
227

b) Posle anlusa do Minhenskog sporazuma 1938. godine

Stav jugoslovenske vlade p r e m a a n l u s u
Stav s o v j e t s k e vlade p r e m a a n l u s u
Stav KPJ p r e m a a n l u s u
Stav Italije p r e m a a n l u s u
Clanice Male A n t a n t e p r e m a C e h o s l o v a k o m pitanju

229
231
231
232
234
235

c) Posle Minhenskog sporazuma do izbijanja drugog svetskog rata

237

R a / b i i a n j e Male A n t a n t e i Musolimjev plan o aneksiji Albanije

Stav g e n e r a l a Simovia i CK KPJ p r e m a M i n h e n s k o m s p o r a z u m u
Pregovori C a n a i S t o j a d i n o v i a o podeli Albanije. Pad S t o j a d i n o v i e v e vlade
Dragia Cvetkovic nastavlja S t o j a d i n o v i e v u politiku
Musolinijcva politika posle M i n h e n a . Upad italijanskih t r u p a u Albaniju
Politika j u g o s l o v e n s k e vlade i stav j u g o s l o v e n s k e javnosti p r e m a o k u p a c i j i Albanije
Reakcija na u p a d n e m a k i h t r u p a u C e h o s l o v a k u
B r i t a n s k o - t u r s k a d e k l a r a c i j a od 12. m a j a 1939
Sastanak Hitler - knez Pavle u Berlinu 5 j u n a 1939
Stav Jugoslavije p r e m a B a l k a n s k o m s p o r a z u m u i D r u t v u n a r o d a
Uoi n a p a d a N e m a k e na Poljsku. Trojni pregovori. Pakt o n e n a p a d a n j u
SSSR - N e m a k a
d) Posle izbi/anja drugog svetskog rata do sloma Francuske 20. tuna 1940

256
257

258
261
263
265
267
269
272

e) Od poraza Francuske juna 1940. do napada na Grku 28. oktobra 1940

f) Od napada Italije na Grku do kraja 1940. godine

253
256

Celini pakt i z m e u N e m a k e i Italije. Ustezanje Italije da stupi u rat

Stav j u g o s l o v e n s k e i italijanske vlade posle izbijanja d r u g o g svetskog r a t a
Uticaj poraza Poljske na Jugoslaviju
Ideja o s t v a r a n j u n o v o g S o l u n s k o g f r o n t a i n e u t r a l n o g B a l k a n s k o g bloka
O d l u k e Stalnog saveta B a l k a n s k o g s p o r a z u m a . B e o g r a d s k a k o n f e r e n c i j a
Italijansko-jugoslovenski o d n o s i
Jugoslovensko-nemaki i jugoslovensko-britanski odnosi
J u g o s l o v e n s k o - s o v j e t s k i p r e g o v o r i . Uspostavljanje d i p l o m a t s k i h o d n o s a
Z a h l a e n j e o d n o s a Italije i N e m a k e p r e m a Jugoslaviji

Cincar-Markovi o o d n o s i m a sa s u s e d i m a
Musolinijevi planovi za n a p a d na Jugoslaviju
U z n e m i r e n o s t j u g o s l o v e n s k e vlade i reakcija j u g o s l o v e n s k e javnosti
Ulazak n e m a k i h t r u p a u M a a r s k u i R u m u n i j u ..._

238
240
241
243
243
244
247
248
249
250

275

276
277
279
286

' Stav j u g o s l o v e n s k e vlade p r e m a italijansko-grkom s u k o b u

Misija Danila G r e g o r i c a i p u k o v n i k a V a u h n i k a u Berlinu B o m b a r d o v a n j e Bitolja. S m e n a m i n i s t r a vojske i m o r n a r i c e g e n e r a l a
Milana Nedica

Reakcija Ministarstva vojske i m o r n a r i c e i jugoslovenske \ l a d e na b o m b a r d o v a n i e

Bitolja

Stakieva misija u Rimu

287
288
292
292
293
295

Sastanak Hitler
C a n o u O b e r s a l c b e r g u i B e u i Hitler - Teleki u Beu
Pregovori o zakljuenju Pakta o veitom prijateljstvu izmeu Jugoslavije i
Maarske

U s p e n a misija Danila G r e g o r i c a u Berlinu

Tajni s a s t a n a k C i n c a r - M a r k o v i a sa H i l l e r o m u B e r g h o f u 29. n o v e m b r a i
k i b e n t r o p o m u Fulu 28. n o v e m b r a 1940..,
G o v o r kneza Pavla I d e c e m b r a i p i s m e n a izjava j u g o s l o v e n s k e vlade od
7. d e c e m b r a 1940
.'.
Z a k l j u e n j e Pakta o veitom p r i j a t e l j s t v u i z m e u Jugoslavije i M a a r s k e

295
300
301
.

302

Pregovori za pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu

P r e g o v o r i posle n o t e j u g o s l o v e n s k e vlade od 7 d e c e m b r a 1940 g o d i n e
Z a b r i n u t o s t jugoslovenske v l a d e zbog ulaska n e m a k i h t r u p a u R u m u n i j u
Misi|a a m e r i k o g p u k o v n i k a D o n o v e n a . Situaci|a u l a n u a r u 1941
Misija n o v i n a r a G r e g o r i a i a d v o k a t a Stakia
Prvi p o k u a j V Britanije i SAD da s p r e e p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u
Tajno p u t o v a n j e Cvetkovia i C i n c a r - M a r k o v i a u N e m a k u
Prva s e d n i c a K r u n s k o g saveta
Novi pritisak V. Britanije i SAD na Jugoslaviju
Pregovori a d v o k a t a Stakia sa Musolinijem
Ratilikacija Pakta o v e n o m prijateljstvu sa M a a r s k o m
N e m a k a odv raa Italiju da p r e g o v a r a sa J u g o s l a v i j o m
Novi p o k u a j da Jugoslavija, G r k a i Turska s t v o r e jedinstven f r o n t
P r i s t u p a n j e B u g a r s k e T r o j n o m p a k t u i ulazak n e m a k i h t r u p a u B u g a r s k u
Tajni s a s t a n a k kneza Pavla i C i n c a r - M a r k o v i a sa H i t l e r o m u B e r g h o f u
O d n o s i Jugoslavije sa V B r i t a n i j o m i S o v j e t s k i m Savezom
Druga s e d n i c a K r u n s k o g saveta. O d l u k a veine d a s e p r i s t u p i T r o j n o m p a k t u
uz g a r a n c i j e
O g o r e n j e j u g o s l o v e n s k e javnosti i Proglas K o m u n i s t i k e p a r t i j e
Pregovori o uslovima za p r i s t u p a n j e Jugoslavije T r o j n o m p a k t u
Trea s e d n i c a K r u n s k o g saveta; p r e g o v o r i sa B r i t a n c i m a u Atini.
Misija m a j o r a Pcriica
TeZnic V Britanije. Grke, T u r s k e i S o v j e t s k o g Saveza da Jugoslavija ne p r i s t u p i
T r o j n o m paktu

Novi p r e g o v o r i sa n e m a k o m v l a d o m o u s l o v i m a za p r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k l u
etvrta s e d n i c a K r u n s k o g saveia. Ispitivanje m o g u n o s t i za s k l a p a n j e v o j n o g p a k t a
sa S o v j e t s k i m Savezom
O d g o v o r n e m a k e vlade na j u g o s l o v e n s k e z a h t e v e
-
Pela s e d n i c a K r u n s k o g saveia. N e m a k i p r e d l o g t e k s t o v a n o t a uz Protokol o
p r i s t u p a n j u Jugoslavije T r o j n o m p a k t u . Prvi u l t i m a t u m j u g o s l o v e n s k o j vladi
Novi p o k u a j SAD i V. B r i t a n i j e da o d v r a t e Jugoslaviju od p r i s t u p a n j a
Trojnom paktu

esta s e d n i c a K r u n s k o g saveta. J e d n o g l a s n o p r i h v a t a n j e d o k u m e n a t a o
pristupanju Trojnom paktu

Naelna o d l u k a jugoslovenske vlade za p r i s t u p a n j e T r o j n o m p a k t u .

O s t a v k e trojice m i n i s t a r a - kriza vlade

Novi pritisak V. Britanije i SAD na Jugoslaviju da o d u s t a n e od p o t p i s i v a n j a

T r o j n o g pakta. Stav S o v j e t s k o g Saveza
Drugi u l t i m a t u m j u g o s l o v e n s k o j vladi

Poslednji (trei) u l t i m a t u m j u g o s l o v e n s k o j vladi

O l p o r g e n e r a l a Simovia i p a t r i j a r h a Gavrila

304
305

322
322
324
327
331
339
341
351
354
357
361
361
362
363
365
368
370
376
377
379
381
383
386
387
393
395
397
- 399
403

410

606

SADRAJ
Poslednji p o k u a j SAD i \ Britanije da Jugoslavija ne p r i s t u p i T r o j n o m p a k l u
P o s l e d n j a s e d n i c a K r u n s k o g saveta. Saglasnost da se p o t p i e Trojni pakt
O d l u k a za odlazak u Be i p o t p i s i v a n j e P r o t o k o l a o p r i s t u p a n j u Jugoslavije
Trojnom paktu
_
C e r e m o n i j a p o t p i s i v a n j a Protokola. R a z m e n a nota i t e l e g r a m a
Tekstovi n o t a uz Protokol o p r i s t u p a n j u T r o j n o m p a k t u
Reakcija u zemlji i i n o s t r a n s t v u posle potpisivanja P r o t o k o l a T r o j n o g p a k l a

Dravni udar 27. marta 1941. godine

P r i p r e m e za izvrenje u d a r a
Organizacija i izvrenje u d a r a
O d j e k , o c e n e i z n a a j u d a r a od 27. m a r t a

412
414
416
418
420
436

457

Obrazovanje i rad vlade generala Simovia od 27. marta do 6. aprila

1941. godine

- 457
469
472

488

O b r a z o v a n j e vlade
488
L'poredni p r e g o v o r i dr M a e k a sa S i m o v i e m i sa n e m a k i m a g e n t i m a i p o v e r e n i c i m a
p r e d s t a v n i c i m a n e m a k e vlade
493
Ulazak dr M a e k a u Simovievu vladu

502

Pokuaji Simovieve vlade da izbegne rat

-ili

Pregovori sa n e m a k o m i i t a l i j a n s k o m v l a d o m
Pregovori sa b r i t a n s k o m , g r k o m , a m e r i k o m i t u r s k o m v l a d o m
Pregovori sa s o v j e t s k o m v l a d o m

Mere za u n u t r a i n j e s m i r i v a n j e s t a n o v n i t v a i verzija g e n e r a l a Simovia

o politici njegove vlade

Z a b l u d e i n e o p r o s t i v a i n d i f e r e n t n o s t g e n e r a l a Simovia i njegove vlade na m n o g a

u p o z o r e n j a da 6. a p r i l a p r e d s t o j i i z n e n a d a n n a p a d

PRILOZI

Broj I - Stanje u Makedoniji i na Kosovu

Broj la - Proklamacija kralja Aleksandra od 6. januara 1929
Broj Ih
Proklamacija kralja Aleksandra povodm proglaenja Ustava
od 3. septembra 1931

Broj 2 - Strogo poverljiva okruinica Hrvatskog narodnog pokreta upuena

svim organizacijama HSS 1939. godine
Broj ? - Apel Hri'atskog nacionalnog komiteta od 10. juna 1940. Canu
za pomo i podrku Italije pri stvaranju nezavisne driave Hrvatske'
Broi 3a - Izvod tz izvetaja nemakog vojnog ataea u Beogradu od
21. jula 1939. godine
Broj 4 - Jugoslovenske mere i pripreme za zauzimanje Soluna
Broj 5 - Referat generala Milana Medica knezu Pavlu i Ministarskom
saveru I. novembra 1940. godine
Broj 6 - Hitlerovo pismo Musoliniju od 20. novembra 1940 povodom
napada Italije na Grku
_
Broj 7 - Zapisnici sa sednica u Britanskom poslanstvu u Atini 9. i 12 marta
1941. godine

511
526
539
544
547

557

559
564
565

566
574
576
583

584
586
590

Broj 7a - Izvetaj potpukovnika Milisava Periia od 30 avgusta

1946. godine
Broi 8 - Objanjenje generala Simovia o ulozi vodeih linosti u dravnom
udaru 27. marta 1941
SKRAENICE

595
.. 596
599

S L O M K R A L J E V I N E J U G O S L A V I J E 1941
UZROCI I POSLEDICE PORAZA
1982. p r v o izdanje

IZDAVAI
NARODNA KNJIGA. B e o g r a d
Za izdavaa, VIDAK PERI
POBJEDA. Titograd
Za izdavaa. MILETA RADOVANOVI
PARTIZANSKA KNJIGA, L j u b l j a n a - B e o g r a d
Za izdavaa, MIHAILO ELOVIC
Skice - karte DRAGOMIR NIKOLI, geod. p u k o v n i k u penziji

Tirat
7000
tampa
S l R O Srbija - B e o g r a d . 1982.