VISOKA TEHNIKA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
KRAGUJEVAC

PREDMET: BEZBEDNOST I REGLUISANJE SAOBRAAJA

TEMA:

KLASIFIKACIJA PUTEVA

STUDENTprofesor -

IVANA MILOVANOVI

Nenad

Milutinovi

SADRAJ:
1.Osnovne funkcije puta
2.Klase puteva prema funkcijonalnoj klasifikaciji
3.Funkcionalna klasifikacija I kategorizacija
4.Klasifikacija prema vrsti saobraaja
5. Klasifikacija putava prema znaaju
6. Klasifikacija prema obimu saobaaja
7. Klasifikacija prema terenskim uslovima
8. Klasifikacija prema nosivosti kolovoza
9. Klasifikacija prema karakteristikama kolovoza
10. Klasifikacija prema karakteristikama saobraajnih
tokova
11. Klasifikacija gradskih saobarajnica
12.Administrativna klasifikacija

Uvod:
Ova tema se bavi uoptenom klasifikacijom puteva sa
akcentom na funkcionalnu klasifikaciju.
Klasifikacija puteva se vri prema razliitim
kriterijumima,kao to su:tehniki,eksploatacioni
geografski i geoplitiki.
Funcije puta mogu biti osnovne i posebne.Osnovne
funkcije puta su opsluivanje,sabiranje I daljinsko
povezivanje.
Putevi se mogu klasifikovati I prema znaaju koji imaju
za dravu.Ovakava klasifikacija se naziva
kategorizacija.
Klasifikacija puta koje su obraene ovim radom su:
-funkcionalna i
-administrativna

KLASIFIKACIJA PUTEVA
Generalna podela puteva podrazumeva podelu na gradske i vangradske puteve
zakonse regulative uglavnom se odnose na vangradske puteve
Klasifikacija puteva se vri prema sledeim kriterijumima:
-tehniki
-eksploatacioni
-geografski
-geoplitiki

Funkcionalna klasifikacija puteva

.funkcije puta se dele na :
-osnovne
-posebne

1. OSNOVNE FUNKCIJE PUTA SU:

- Opsluivanje podrazumeva obezbeenje pristupa do pojedinane lokacije ili
prostorne celine do deonice vieg funkcionalnog ranga
- Sabiranje je funkcija prikupljanja pojedinanih saobraajnih tokova sa ciljem
da se objedinjeni vode do podrunog ili regionelnog saobraajnog trita ili do
deonice vie funkcionalnog ranga
podrazumeva funkciju saobraajnog objedinjavanja urbanih naselja ili drugih vrsta
saobraajnih teita kao i njihovo prikljuivanje na deonice najvieg funkcionalnog
ranga

-Daljinsko povezivanje regionalnih ili dravnih saobracajnih trita predstavlja

najviu funkciju puta koja se javlja kao povezivanjena najveim odstojanjima
meuregionalnog, dravnog i meudravnog dometa.
posebne funkcije puta obuhvataju sve aktivnosti izvan navedenih osnovnih a
odvijaju se u okviru putnog zemljita ili njegovom zatitnom pojasu. pesebne
funkcije ne smeju ni na koji nain umanjiti kvalitet osnovnih funkcija.

2.

Klase puteva prema funkcionalnoj klasifikaciji

Osnovni kriterijumi funkcionalne klasifikacije su :

-glavna saobraajna funkcija puta u mrei, odnosno, relativni stepen vanosti
zadatka opsluivanja sadraja, sabiranja tokova , povezivanj saobraajnih tokova i
daljinskog povazivanja saobraajnih teita. Ovaj kriterijum definie vrstu puta
- Prostorni nivo funkcije . Razlikuje se pet prostornih nivoa: -lokacija
- podruje
-region
-dva i vie regiona
- drava
Ovaj kriterijum je osnova za definisanje tipa puta.
Svaka deonica puta ima viestruke funkcionalne zadatke te je neophodnoi definisati
glavnu i sporednu funkciju puta polazei od osnovnog stava da sporedna funkcija
puta moe biti prihvatljiva u onoj meri u kojoj ne umanjuje nivo kvaliteta usluge za
glavnu saobraajnu funkcij

3. Funkcionalna klasifikacija i kategorizacija putne mree

Kategorizacija putne mree je rezultat administrativne klasifikacije koja se zasniva
na znaaju puta u putnoj mrei drave i ima dravno-upravni znacaj.

Kategorije puteva:
- Dravni putevi 1. reda kljune deonice meudravnog i

dravnog znaaja, kao i najvaniji putevi meuregionalnog

znaaja.

-Dravni putevi 2. reda- kljune deonice regiona. ovoj kategoriji

pripadaju manje znaajni meuregionalni vazni putevi, kao i
najznaajniji regionalni sabirni putevi.
-Optinski putevi- Slue za optinski saobraaj. ovoj kategoriji
pripadaju i manje znaajni regionalni sabirni putevi, sabirni
putevi na nivou podruja i svi kategorisani putevi

Slika 1: veza funkcionalne klasifikacije i kategorizacije putne

mree
slika preuzeta sa sajtahttp://www.putic.com/safety/pdf/07%20Mihailo%20Maletin%20%20Bezbednost%20putnog%20saobracaja%20

4.klasifikacija prema vrsti saobraaja

- putevi za saobraaj motornih vozila
Ova vrsta puteva rezervisana je iskljuivo za saobraaj motornih vozila. Najvia
klasa ovih puteva su autoputevi sa zasebnim kolovoznim trakama sa po najmanje
dve saobraajne trake.

-Putevi za meoviti saobraaj.

Ovu vrstu puteva koriste kako motorna vozila tako i biciklisti, zaprena vozila.
peaci i td.

5.Klasifikacija puteva prema znaaju

Ova klasifikacija zasniva se na znaaju i rangu puta. Prema ovom kriterijumu
mogu se podeliti na:
- magistralne - putevi dravnog i medju dravnog znaaja
- regionalne- vezni sabirni putevi regionalnog znaaja
- lokalne- putevi znaajni za lokalne zajednice optinskog i medju optinskog
znaaja

6. Klasifikacija prema obimu saobraaja

Ovom klasifikacijom putevi se dele u razrede zavisno od PGDS-A (prosenog
godinjeg dnevnog saobraaja)

Klasa puta

1 I razreda 2 II razreda 3 III razreda 4 IV razreda 5 V razreda -

PGDS
Vrlo intenzivan saobraaj (preko 12 000)
Intenzivan saobraaj (7 000 12 000)
Srednje intenzivan saobraaj (3 000 7 000)
Saobraaj malog intenziteta (1 000 3 000)
Saobraaj vrlo malog intenziteta ( do 1 000)

7. Klasifikacija prema terenskim uslovima

Karakteristike terena u velikoj meri utiu na izbor projektnih elemenata puta pri
izgadnji. Prema topografskim karakteristikama teren se definie kao:
-ravniarski
-breuljkasti
- brdoviti

- planinski

8.Klasifikacija prema nosivosti kolovoza

Razgranienje tipova kolovoza se vri prema prosenom broju teretnih vozila
preraunatih u broj prolazaka ekvivalentnih osovina
Klasifikacija puteva prema nosivosti kolovoza
put za veoma teak saobraaj -preko 1000

ekvivalentnih osovina/dan

put za teak saobraaj

- 300-1000

ekvivalentnih osovina/dan

put za srednji saobraaj

- 100-300 ekvivalentnih osovina/dan

put za lak saobraaj

-30 - 100

osovina/dan ekvivalentnih osovina/dan

put za veoma lak saobraaj

- do 30 ekvivalentnih osovina/dan

9.Klasifikacija prema karakteristikama kolovoza

Prema karakteristikama i kvalitetu kolovoza putevi se dele na:
-puteve sa savremenim (asfaltnim i cemensko-betonskim) kolovozima
-puteve sa klasinim, ne savremenim( kaldrme, zemljani ) kolovozi

10. Klasifikacija prema karakteristikama saobraajnih tokova

Karakteristike saobraajnih tokova ne zavise od karakteristika kolovoza i ranga
puta. Prema karakteru saobraajnih tokova puteve delimo u nekoliko kategorija:

-A
-B
-C
-D

- Gradska
- Prigradska
- Meugradska
-Meugradska-turistika

11.Klasifikacija gradskih saobracajnica

Osnovna podela gradskih saobraajnica je na:
-osnovne i
-primarne saobraajnice

Osnovne saobraajnice:
-Gradski autoput je deonica daljinskih puteva u urbanom podruju grada.
Slue za direktne kontakte grada sa daljinskim meuregionalnim, dravnim
meunarodnim putevima.U funkcionalnom pogledu gradski autoputevi u svemu imaju obeleja autoputeva,
ali zbogprisustva raznih vidova javnog gradskog prevoza i saobraajno- tehnike
opreme , podvrgava se gradskim standardima

- Gradske magistrale su visoko kapacitetne saobraajnice koje prolaze kroz grad

i oslanjaju se na vangradske vezne i regionalne putne pravce. povezuje razliite
delove grada u kojima su koncetrisane osnovne gradske aktivnosti. Gradske
magistrale sadre obavezno dve razdvojeve kolovozne trake, sa najmanje po dve
saobraajne trake i regulacioni pojas koji smanjuje negativan uticaj na okolinu.

-Primarne ulice- . su vezni element sa skundarnom ulinom mreom. Njihov

zadatak da vre
sabiranje i distribuciju izvornog i ciljnog saobraaja u okviru zaokruenih
(kompaktnih)
urbanistikih celina i zona. Na njima se organizuju terminali i stajalita povrinskog
javnog gradskog prevoza. Mogua je ivina izgradnja, voenje peaka neposredno
uz
protone trake, organizacija parkiralita u ulinom profilu i sl. Sabirne ulice su vie
orjentisane na funkciju opsluivanja lokacije nego na funkciju kretanja.
Sekundarnu putnu mreu ine interne saobraajnice i (kolovozne) povrine koje
su namenjene za obezbeenje pristupa do odreenih objekata i ciljeva uopte.
Sekundarna ulina mrea deli se na:
pristupne ulice

parkiralita

Pristupne ulice obuhvataju najbrojniju kategoriju naseljskih saobraajnica koje

neposredno opsluuju urbanistike sadraje. To su svi tipovi stambenih i poslovno
trgovakih ulica, namenjenih iskljuivo individualom i snabdevakom saobraaju.
Kolovozi sadre ukupno dve saobraajne trake, obostrane peake staze, a mogu da
imaju
organizovana i ivina parkiralita.

Parkiralita ine sastavni deo sekundarne uline mree. Parkiralita su povrine

organizovane za zadovoljenje potrebe za mirovanjem motornih vozila. Lociranje,
izgradnja i organizovanje povrina za parkiranje
od posebnog je znaaja. Organizacija funkcionisanja parkiralita od posebnog je
znaaja za uravnoteenje potranje i mogunosti kada je u pitanju parkiranje u
atraktivnim zonama, kao to je centralna zona grada.

12. Administrativna klasifikacija

Administrativna klasifikacija i kategorizacia gradske uline mree u
nadlenosti je lokalnih uprava. Svaka od tih uprava kategorizaciju ulica
izvrava prema lokalnim uslovima i potrebama, u odnosu na odravanje, regulaciju
saobraaja i sl. Ta klasifikacija je manje detaljana od funkcionalne.
Sadri tri kategorije saobraajnica:
glavne (primarne) saobraajnice,
sekundarne saobraajnice i
nekategorisane (ostale) saobraajnice.
Administrativna kategorizacija ulica je, prema aktuelnom zakonodavstvu o
putevima,
obavezna a definie se i propisuje se lokalnom regulativom.

Zakljuak:
Klasifikacijom putevi su podeljeni u razliite kategorije I redove zavisno
od njihovog znaaja,vrsti saobraaja za koji su namenjeni,obimu
saobraaja koji se na njima odvija,terenskih uslova na kojima se nalaze
nosivosti njihovih kolovoza kao I njihovih karakteristika i
karakteristika saobraajnih tokova.Ovakvom podelom olakano je
njihovo obeleavanje,ucrtavanje na saobaajnim kartama,njihova
administracija a time i samo njihovo korienje.

Literatura:
-skripta profesora Milutinovia
-internet sajt http://www.putic.com/safety/pdf/07%20Mihailo
%20Maletin%20-%20Bezbednost%20putnog%20saobracaja%20

-zakon o javnim putevima